lavirinti politi^ke globalizacijeanali.ius.bg.ac.rs/a2001-1-4/anali 2001_1-4 413-436.pdf · o...

$: LAVIRINTI POLITI^KE GLOBALIZACIJEanali.ius.bg.ac.rs/A2001-1-4/Anali 2001_1-4 413-436.pdf · o globalizaciji koja je u centru savremene sociolo{ke teorije, debate na koju se u ovoj$
Miroslav Pe~ujli}*

LAVIRINTI POLITI^KE GLOBALIZACIJE

Politi~ka globalizacija iz temeqa preoblikuje politi~ku mapusveta. Ona ozna~ava objektivan planetarni proces stvarawa sve gu{}emreè povezanosti, me|uzavisnosti dràva, kao i rasprostirawa demokra-tije i qudskih prava. Na jednoj strani se proklamuje ,,kraj nacionalnedràve‘‘, a na drugoj strani dolazi do stvarawa legija novih nezavisnihdràva. Globalizacija je nastojawe i ostvarewe interesa vladaju}eg, neoli-beralnog, krila globalne elite mo}i. Osvajawem komandnih pozicija ume|unarodnim ekonomskim institucijama, wena doktrina, utire put stva-rawu globalne ekonomije, i istovremeno presudno opredequje karakter po-retka u nastajawu. Globalna elita mo}i stremi stvarawu transnacional-ne ,,paradràve‘‘, sa embrionalnim elementima klasi~ne Veberovske dràv-nosti: legitimnog monopola sile na odre|enoj teritoriji. Alternativuautoritarnoj politi~koj globalizaciji ne predstavqa izolacija, antiglo-balizacijski fundamentalizam, nego demokratizacija globalnog poli-ti~kog poretka.

Kqu~ne re~i: Globalizacija. -- Globalne elite mo}i. -- Nadnacionalneinstitucije. -- Demokratizacija.

Globalizacija, taj sredi{ni planetarni proces u osvit no-vog milenijuma, preoblikuje sve ~ega se dotakne, iz temeqa mewaprirodu nacionalne dràve i suvereniteta, internacionalnog(Vestfalskog) poretka, stvara novu politi~ku mapu sveta. O da-lekose`nosti promena svedo~i jedna ilustracija. Aristotel jezami{qao savr{enu dràvu kao zajednicu koja uop{te nema spoq-ne odnose. I Aristotel i Platon bili su uvereni da je dobradràva-grad mogu}a samo ako je potpuno samodovoqna, nezavisnaod bilo kog me|unarodnog poretka. U na{em vremenu, za hiperg-lobaliste dobra dràva je ona koja uop{te nema autonomnu unu-tra{wu politiku, koja je potpuno utopqena u globalni poredak.

Dubina promena koje globalizacija donosi moè se uporedi-ti jedino sa epohom stvarawa modernog dru{tva (,,Prvom velikomtansformacijom‘‘), epohom formirawa nacionalne dràve1 (,,Na-

UDK 327.3321.8

* Dr Miroslav Pe~ujli}, redovni profesor univerziteta.

1 U ovoj raspravi mi sledimo, {iroko prihva}en pojam ,,Nation -- state‘‘,,,nacionalna dràva‘‘ kao sinonim za ,,pojedina~nu dràvu: francusku, nema~ku --kao {to pojam ,,lokalno dru{tvo‘‘ upotrebqavamo kao sinonim za ,,pojedina~nodru{tvo‘‘, za razliku od Globalnog, Svetskog poretka.

413

tion-state‘‘) i Vestfalskog me|unarodnog sistema. ,,Druga velikatransformacija‘‘ -- politi~ka globalizacija -- iz temeqa, pak,preobraàva nacionalnu dràvu i svetski poredak. Prvo, onaozna~ava sve dubqu i {iru povezanost, me|uzavisnost, sve gu{}umreù transnacionalnih reìma, kooperacije izme|u dràva. Sveje {iri krug odnosa, od ekonomskih i ekolo{kih do vojnih ikulturnih, koji vi{e ne moè da se reguli{e iskqu~ivo u okvi-rima pojedina~nih dràva. Samo drugu stranu istog toka preds-tavqa uspon nadnacionalnih politi~kih institucija ~ije odlukeu odlu~uju}em stepenu oblikuju ekonomski i politi~ki ìvotlokalnih dru{tava. Drugo, me|uzavisnost sama po sebi, automats-ki, ne odre|uje karakter globalizacije koja moè da zadobijepotpuno razli~ite, demokratske ili autoritarne forme.Su{tinsko obele`je globalizacije predstavqa rasprostirawe su-periornijih formi politi~kog ìvota -- demokratije i qudskihprava -- na lokalitete na kojima nisu cvetali. No, istovremeno nasvetskoj politi~koj areni nastaju i simptomi autoritarne svetskevladavine. Tre}e, trka izme|u demokratske i autoritarne globa-lizacije plod je konflikta izme|u razli~itih projekata globa-lizacije -- pogleda na svet i interesa vladaju}eg krila transnaci-onalne elite mo}i na jednoj, i stremqewa sve {ireg kruga aktera,zastupnika ,,globalizacije sa qudskim likom‘‘, na drugoj strani.Najzad, razli~iti likovi, razli~ite realne tendencije i zamisliglobalizacije, izvor su rivalskih struja, velike teorijske debateo globalizaciji koja je u centru savremene sociolo{ke teorije,debate na koju se u ovoj analizi oslawamo.2

1. SMENA SVETSKIH POREDAKA

Savremeni svetski poredak, koji }emo staviti pod lupu is-traìvawa, nikako nije prvi u galeriji svetskih poredaka, kojiimaju dugu predistoriju: imperija Aleksandra Velikog, Rimskocarstvo i imperijalna Kina dinastije Han, sadràvali su mnogaobele`ja svetskih poredaka iako su zahvatali samo delove sveta.No, tek }e moderno doba stvoriti istinski svetske poretke. Wi-hov globalni karakter plod je moderne tehnologije koja je revo-lucionisala prekomorsku plovidbu i stvorila mreù svetskihkomunikacija. No, stvarawe modernih svetskih poredaka rezultatje i ekspanzije, dominacije evropskih dràva {irom planete kojastvara jedinstven me|unarodni sistem koji po~iva na dva potpuno

Miroslav Pe~ujli}, Lavirinti politi~ke globalizacije (str. 413--436)

414

2 D. Held, McGrew, D.Goldblatt, J.Perraton (1999): Global Transformation, Politcs,Economics and Culture, Polity Press; D.Held, A. McGrew (eds.) (2000): The Great Globali-sation Debate: An Introduction, The Global Transformations Reader, Polity Press, Cambridge.

razli~ita temeqa.3 Jedan, oli~en u Vestfalskom poretku, oz-na~ava formalno-pravnu jednakost suverenih dràva, tih osnov-nih jedinica koje tvore internacionalni sistem. Potpuni kon-trast tome predstavqa wegov drugi temeq: hegemonija vode}ihsvetskih sila, fakti~ka i duboka nejednakost izme|u dràva,odnos dominacije.

Kqu~na uloga suverene nacionalne dràve predstavqa re-lativnu novinu u istoriji civilizacije. Pre pola milenijumastanovnik bilo kog sela u Evropi veoma malo je znao o ìvotuizvan wegovih uskih granica. Selo je bilo po~etak i kraj wegovogsveta. Politi~ka mapa Evrope predstavqala je mozaik od preko500 kraqevina, kneèvina, vojvodstava, nezavisnih gradova. Tek udugom XVI veku nastaju embrioni moderne nacionalne dràve, a1648. godine potpisivawem Vestfalskog mira, kojim se okon~avajuisrpquju}i ratovi, ro|en je moderni me|unarodno-pravni poredak.Kqu~ni momenat tog epohalnog toka predstavqa nastanak suvere-niteta, formalne jednakosti dràva, zabrane intervencije u unu-tra{we stvari drugih dràva.4

Drugi, promenqiviji aspekt svetskog poretka predstavqawegova hegemonska forma -- vladavina svetskih sila koje se sme-wuju na wegovom tronu. Smena svetskih poredaka, najte{we jepovezana sa talasima velikih ratova, nova pobedni~ka koalicija,wen hegemon pretvara se u arbitra svetske scene, diktira novapravila igre. êtiri su velika talasa rata modernog doba kojadovode do razarawa starog i uspostavqawa novog svetskog poretka.Na svetskoj areni se smewuju: Hegemonija [panije u XVI veku, XVII

-- vekovni poredak na ~elu sa Holandijom, XVIII i XIX vekovniporedak ,,Pax Britanica‘‘, XX -- vekovni ,,Pax Americana‘‘. Hladni ratdoneo je bipolarni svetski poredak, hegemoniju dve supersile, awegov kraj uspostavqawe svetskog poretka na ~elu sa jedinomsupersilom, Amerikom. Temeqi hegemonije su vi{estruki: tehno-lo{ka, ekonomska i nadasve vojna prevaga najmo}nije sile, No, onapo~iva i na legitimitetu koji uìva kao nosilac velike moder-nizacije -- industrijske i postindustrijske revolucije, i univer-zalnih vrednosti svog doba. Svaki od svetskih poredaka, kao iwegov hegemon, prolaze kroz ciklus: uspona, stagnacije i opadawa.U prvoj fazi internacionalnim sistemom dominira najmo}nijasila tog doba, da bi se, u drugoj fazi, smawio jaz u bogatstvu ivojnoj mo}i izme|u we i novih pretendenata. Tre}a faza beleìrelativno opadawe ekonomske i vojne mo}i, gubitak legitimiteta


415

3 T. Knutsen (1999): The Rise and Fall of World Orders, Manchester University Press.4 K. âvo{ki (1999): Uvod u Pravo I, Osnovni pojmovi i dràvni oblici,

Dragani}, Beograd; D. Held, McGrew, ibid.

hegemonske sile. Uporedo sa wenim sve obimnijim angaòvawemu me|unarodnim konfliktima i ratovima, sve je o~itije da ona nesledi univerzalne vrednosti koje proklamuje ve} samo vlastitiegoisti~ki interes. Wena vizija i politi~ka mitologija gubeuverqivost i atraktivnost, a pona{awe se posmatra kao nedosled-no i licemerno.5 Forme svetske vladavine osetno se razlikuju.Slede}i Gram{ija, niz analiti~ara usvaja podelu na ,,konsesualnuhegemoniju‘‘, koja se temeqi i na zastupawu op{tijih interesa isaglasnosti, s jedne, i na ,,represivnu hegemoniju -- dominaciju‘‘,zasnovanu iznad svega na vojnoj sili, s druge strane.

Posle gotovo pola milenijuma, u postbipolarnoj eri, obekqu~ne dimenzije doìvquju revolucionarnu promenu: Postve-stfalski sistem obznawuje nastanak novih tipova dràve, tih,,jedinica‘‘ koje ga tvore. Drugu stranu istog toka predstavqa novistorijski tip hegemonije: ra|awe globalne elite mo}i, svemo}jedine preostale supersile, razarawe klasi~ne ravnoteè silakoja je obeleàvala moderno doba. No, promene koliko su daleko-se`ne toliko su i vi{ezna~ne -- uporedo teku dva suprotna toka:ekspanzija demokratskih politi~kih sistema i qudskih prava naprostore lokalnih dru{tava i tendencije autoritarne svetskevladavine. Otvorena je sudbonosna trka izme|u dva lika poli-ti~ke globalizacije.

2. RASPROSTIRAWE DEMOKRATIJE

Izrazito obele`je politi~ke globalizacije predstavqa ras-prostirawe demokratije, qudskih prava na prostranstva sveta nakojima nisu cvetala. Od zbacivawa diktatorskog reìma u Por-tugaliji 1974. godine, za samo dve decenije broj demokratija u svetudoìveo je meteorski uzlet, od 39 na 117.6 Organski deo tog tokapredstavqa i rasprostirawe qudskih prava. Da bi uìvala me-|unarodni legitimitet, dràva ne moè da kr{i qudska pravabezgrani~no, odbrana qudskog dostojanstva ne zna za granice. De-klaracije o qudskim pravima iz 1948. godine, konvencije o gra|an-skim, politi~kim i socijalnim pravima iz sedamdesetih godinadvadesetog veka, osnivawe regionalnih organizacija: Bawul pove-qe u Africi, Komiteta za qudska prava Organizacije ameri~kihdràva, OEBS-a, Evropskog suda za qudska prava -- polaù temeqeinternacionalnom reìmu za{tite qudskih prava. Najradikalni-ji zahvat ~ini Evropska unija koja svojim gra|anima omogu}ava da


416

5 T. Knutsen, ibid.6 L. Diamond: ,,Is the Third Wave Over‘‘, Journal of Democracy, Vol. 7, No. 3, 1996.

pokrenu spor protiv sopstvene vlade kada kr{i wihova prava.Ovaj tok jo{ je jedan znak promene Vestfalskog sistema, iskqu~ivogprava nacionalne dràve da sa svojim gra|anima postupa po svomnaho|ewu, bez odgovornosti pred me|unarodnom zajednicom. ,,Tone zna~i izdavawe op{te licence za intervenciju, ali doma}ereìme izlaè legitimnom vrednovawu svojih postupaka.‘‘7

Uspostavqawe demokratije delo je lokalnih politi~kih iintelektualnih elita, ili {irokih narodnih, revolucionarnihpokreta -- od portugalske preko sandinisti~ke do ~ehoslova~kepli{ane revolucije. Glad za demokratijom, ,,imitacija‘‘ u tojnbi-jevskom smislu re~i predstavqa sna`nu silu demokratske tranzi-cije. U svetu u kome se demokratija poistove}uje sa civilizacijomkao takvom, ìveti pod autokratskim sistemom deluje zaostalo,necivilizovano.

Silu koja pokre}e demokratski talas ~ine i Zapadne zemqe,osobito Amerika. Sredinom osamdesetih godina dvadesetog vekaona ~ini kopernikanski obrt, raskida sa podr{kom diktaturama,lansira veliki projekat ,,promocije demokratije‘‘, stvara plane-tarnu mreù nevladinih organizacija koje ga podràvaju. Novastrategija nastaje u eri uspona masovnih pokreta koji prete oba-rawem diktatorskih reìma -- starih klijenata Amerike -- a timei gubitkom wenog uticaja na unutra{we politi~ke tokove. Ciq,,politi~ke pomo}i‘‘ je sna`na podr{ka demokratskom toku ali iwegovo kanalisawe i ograni~avawe socijalnih zahteva radikali-zovanih masa. Repertoar politi~kog intervencionizma je veomabogat, no dve ose oko kojih se kre}e su odlu~uju}e. Prvo, wegovosredi{te ~ini uticaj na lidere, politi~ke organizacije, sindika-te, ènske i omladinske organizacije i osobito medije. Modernepoliti~ke ve{tine ne mogu se nau~iti u tradicionalnim dru{tvi-ma i stoga se moraju uneti spoqa. Politi~ki lideri se regrutuju,usavr{avaju i savetuju od strane spoqnih eksperata. Pored sticawave{tina, materijalni stimulansi pruàju priliku za sticawe pri-hoda kakva ne postoji u zemqi. Drugu osu predstavqa intervencija uizborni proces: stvarawe {iroke ma{inerije izborne pomo}i, iznadsvega organizaciono ujediwavawe ,,rogova u vre}i‘‘, okupqawe razje-diwenih lidera opozicije oko jednog, zajedni~kog kanditata udru-ène opozicije.8

Karakter lokalnih politi~kih elita i vi{ezna~ni ciqevispoqweg politi~kog intervencionizma vode uspostavqawu osobe-


417

7 D. Held, et. al. Ibid.8 W. Robinson (1996): Promotion Poliarchy, Globalisation, US Interventions and

Hegemony Cambridge, University Press.

nog tipa demokratije: ,,Demokratije niskog intenziteta‘‘, ,,Ogra-ni~ene‘‘ ili ,,Dirigovane‘‘ demokratije‘‘. Centralna uloge ,,Demo-kratije niskog intenziteta‘‘ je uporedno obarawe diktatura iobuzdavawe te`wi za pretvarawem nove demokratske vlasti uinstrument smawivawa velikih socijalnih i ekonomskih nejedna-kosti, te`wi koje su pokretale naj{ire socijalne slojeve, snagukoja je ru{ila diktature kao domino kockice. Princip na komeona po~iva je ,,izolacija‘‘ vlasti -- od momenta kada je izabrananova vlast je ,,izolovana‘‘, za{ti}ena od pritisaka i zahteva na-roda kako bi mogla ,,efikasno‘‘ da vlada, tj. da ispuwava zahteveglobalnog poretka. Ona je li{ena odgovornosti za vlastite pro-grame koji su je doveli na tron vlasti. Demokratija se svodi napravo naroda na slede}e izbore, kada moè da promeni vladaju}ugarnituru. No, smena diktatura ,,Demokratijom niskog intenzite-ta‘‘ nesumwivo predstavqa civilizacijski pomak.

3. TRANSFORMACIJA DR@AVEI SUVERENITETA

Koncem drugog milenijuma politi~ki poredak sveta pretvara seu gustu mreù sve te{we povezanih, me|uzavisnih dràva, svebrojnijih oblika upravqawa koji seù izvan i iznad nacionalnihgranica. Problemi sa kojima se vlade suo~avaju zahtevaju svete{wu kooperaciju izme|u dràva, sve gu{}u mreù bilateralnihugovora, me|unarodnih reìma i agencija. Po~etkom XX stole}abilo je samo 37 me|uvladinih i 176 nevladinih me|unarodnihorganizacija, da bi se wihov broj meteorski popeo na 260 i 5.500.Sve {iri radijus ,,me|udràvnih reìma‘‘ proteè se od me|una-rodne vazdu{ne kontrole, telekomunikacija, regulacije svetsketrgovine, preko kontrole zaraznih bolesti, spre~avawa krimina-la, terorizma i trgovine drogom, do za{tite prirode i humani-tarne pomo}i. Globalizacija ozna~ava korak od sedam miqa upravcu internacionalizacije dràve. Samo drugu stranu istogprocesa predstavqa uspon nadnacionalnih politi~kih instituci-ja ~ije odluke u odlu~uju}em stepenu oblikuju politi~ki i eko-nomski ìvot sveta. Teorijski pogledi na globalizaciju i osobitona sudbinu, ulogu nacionalne dràve, me|utim, dijametralno susuprotni.

3.1. Dve prizme -- hiperglobalisti i skeptici

Za hiperglobaliste svet koji je vladao pet vekova i izgledaove~it -- svet autarki~nih, samodovoqnih nacionalnih ekonomija,


418

suverenih dràva i samosvojnih kultura -- pripada pro{losti. 1) Ne-zadrìve ekonomske sile: gigantski finasijski kapital, ekonom-ski dinosaurusi -- transnacionalne korporacije, i svetski ekonom-ski arbitar MMF -- sve brìm ritmom pretvaraju nacionalneekonomije u svoje lokalne jedinice. Wihove odluke postaju kqu~niparametri za nacionalnu ekonomsku politiku. 2) Globalizacija jepotpuno ,,ispraznila‘‘ autonomiju i suverenitet nacionalnih drà-va, koje sve vi{e deluju kao ,,ìvi mrtvaci‘‘. Vlade nacionalnihdràva ose}aju ve}u odgovornost prema nadnacionalnim organiza-cijama nego prema svojim gra|anima. 3) Informati~ko-elektron-ska revolucija i weni kulturni proizvodi: popularne TV-serije,vesti i filmovi najavquju kraj nacionalne kulture i identiteta.Ro|ena je univerzalna, kosmopolitska kultura.

Pogled na svet skeptika iz temeqa je razli~it: centarpoliti~ke vlasti je ve} 500 godina bio i ostaje ukorewen unacionalnoj dràvi, tom centralnom akteru na globalnoj poli-ti~koj areni. 1) Ekonomska globalizacija predstavqa mit. Raz-mere spoqne trgovine, slobodne cirkulacije kapitala i radnesnage, mawe su nego {to su bile u doba ,,Belle epoque‘‘, pre I

svetskog rata. Nacionalne dràve ne samo {to nisu pasivne `rtveglobalizacije ve} su arhitekti globalne ekonomije; one uspostav-qaju pravila koja oblikuju svetsku ekonomiju. âk i najve}e mul-tinacionalne kompanije ostaju tvorevine svojih nacionalnihdràva. 2) Po~etak XXI veka ne samo {to ne najavquje kraj naci-onalne dràve i suvereniteta, ve} predstavqa eru wihove eksplo-zivne ekspanzije. Samo na mapi Isto~ne Evrope nastalo je vi{eod 20 novih, nezavisnih dràva. Odlu~uju}e obele`je me|unarodnogporetka, kao i ranije, ne predstavqa me|uzavisnost, ve} zavisnost-- globalni poredak nastaje i odràva se akcijama najmo}nijihdràva. 3) Umesto kraja nacionalnih kultura, nastupa obnova na-cionalnih identiteta i sukob civilizacija. Nacionalne kulture,tradicije i vrednosti ispoqavaju trajnija svojstva, izazivaju dubquemotivnu privla~nost od povr{nog i prolaznog uticaja globalnemasovne kulture.9

Na pragu novog milenijuma nalazimo se, gotovo paralizova-ni pozivima ,,hiperglobalista‘‘ i ,,skeptika‘‘, koji nas usmeravajuu potpuno razli~itim pravcima, poput zavodqivog glasa sirenakoji je mamio Odiseja. Veliki dijalog izlu~io je dva ekstremnapogleda: jedan obznawuje ,,kraj nacionalne dràve‘‘, drugi insis-tira na wenoj ulozi centralnog aktera na globalnoj politi~kojareni. No, uprkos nizu prodornih uvida koje sadrè, oba vidokruga


419

9 D. Held et. al.; D. Held, McGrew, ibid.

su krajwe jednostrana. Svakodnevni ìvot u novom dobu odvija seu dve, sve te{we, organski isprepletene sfere: u lokalnom iglobalnom svetu. Svetu ~ija dvostrukost }e jo{ dugo trajati.Hiperglobalisti streme usiqenom razarawu jednog od dva polasavremenosti -- svet nacionalnih dràva, suvereniteta i kultureza wih je samo otelotvorewe retrogradnog, parohijalnog triba-lizma koji i zasluùje {to pre da umre. Umesto demokratskeevolucije nastupa usiqena ,,revolucija odozgo‘‘. Skeptici, u op-ravdanoj reakciji na jednu, prelaze u drugu krajnost, nedopustivoignori{u drugi, sve presudniji pol savremene realnosti, globa-lizaciju koja za wih predstavqa samo mit. Ni jedna od dve slikene prikazuje verno razu|enost nove politi~ke mape.

3.2. Nova mapa dràva/suvereniteta

-- Ekspanzija slabih, liliputanskih dràva zauzima istak-nuto mesto na novoj mapi: posle II sv. rata broj nezavisnih dràvaporastao je od 75 na 200, a samo u toku posledwe decenije u Evropiwihov broj se poput ìve u termometru popeo od 7 na 25.10 Iakoje osvajawe klasi~nog suvereniteta wihovo maksimalno stremqe-we, wegov stvarni sadràj je minimalan. âk i nekada sna`nedràve, poput Rusije, zahva}ene ,,liliputanskim virusom‘‘, pret-varaju se u slabe -- nuklearni div postaje ekonomski patuqak.Posledwi model u toj seriji predstavqaju mini-dràvice podprotektoratom NATO-a, od Balkana do Afganistana.

-- Lavovski deo nove mape zauzima novi tip dràve-trans-misije (neoliberalne dràve), koja u visokom stepenu postaje pre-nosni kai{ transnacionalnog kapitala, wegov lokalni izvr{niorgan. ,,Transmisiona dràva‘‘: a) obezbe|uje bazi~nu infrastruk-turu neophodnu globalnoj ekonomiji (aerodrome i luke, mreèkomunikacija, obrazovawe radne snage); b) sprovodi ekonomskupolitiku koja osigurava makroekonomsku stabilnost; v) stvarapovoqnu klimu za strani kapital i wegovu brzu oplodwu, obez-be|uje socijalni mir.11 Ovaj novi tip stupa na mesto ,,razvojnedràve‘‘/,,dràve blagostawa‘‘, koja je usmeravala tehnolo{ki iekonomski razvitak, predstavqala instrument rasprostirawa so-cijalne dobrobiti na sve {ire slojeve.

-- Potpuno nov soj na novoj politi~koj mapi je nadnacionalnadràva, ~iji prototip predstavqa Evropska unija. Promene kojesu se desile za samo nekoliko decenija neverovatnije su od naj-smelije utopije. Od mozaika bezbrojnih, rascepkanih i me|usobno


420

10 R. Jackson (1999): ,,Sovereignty at the Millennium‘‘, in Political Studies.11 W. Robinson, ibid.

ratuju}ih nacija-dràva, Evropa je stvorila zajedni~ko trì{tei valutu nadnacionalne politi~ke institucije: parlament i vladu.

-- Markantan prostor na novoj mapi zauzima superdràva --jedina supersila SAD. Temeqna nejednakost izme|u dràva trajnoje obele`je svetske scene. No, ,,nikada u istoriji nejednakost nijebila tako velika‘‘12, nikada ranije jedna dràva nije posedovalatakvu kolosalnu tehnolo{ko-ekonomsku, politi~ku i vojnu nad-mo}, u tom stepenu preoblikovala svet. Uticaj ,,superdràve‘‘ naoblikovawe svetskog poretka dobija takve razmere da niz anali-ti~ara globalizaciju smatra samo pristojnijim nazivom za ameri-kanizaciju sveta. ,,Ovakva mondijalizacija uglavnom se sastoji uideolo{koj, tehnolo{koj, vojnoj i ekonomskoj amerikanizacijisavremenog planetarnog dru{tva.‘‘13

Suverenitet -- ta ki~ma moderne dràvnosti -- na{ao se ucentru turbulencije, dubokih promena obavijenih velom neizves-nosti. Klasi~an suverenitet, taj temeq Vestfalskog sistema, ka-rakteri{e dvostruko obele`je. On ozna~ava vrhovnu vlast nadstanovni{tvom odre|ene teritorije koja nema nikog vi{eg iznadsebe ni unutar dràve niti izvan we.14 Ako jedno wegovo obele`jepredstavqa unutra{wa, konstitucionalna nezavisnost, wegovudrugu karakteristiku predstavqa formalno pravna jednakost dr-àva, princip neme{awa u unutra{we poslove dràva koje sameodlu~uju o svojoj sudbini, nizak intenzitet kooperacije i mini-malna pravila koegzistencije. Suverenost je apsolutna i nedeqi-va. Ideja suvereniteta kao apsolutnog, nedeqivog i neprenosivog,nije bila jedina politi~ka kontrukcija. Pradavne 1604. god. Al-tihusijus }e, slede}i iskustvo slobodnih gradova Hanze, lansiratismelu ideju zajedni~kog, podeqenog suvereniteta izme|u razli-~itih nivoa vlasti. No, Bodenova koncepcija }e trijumfovati.15

Velika transformacija suvereniteta ne te~e, me|utim, ujednom ve} u nekoliko potpuno razli~itih pravaca, stvara novevrste suvereniteta. Prvo, svetska politi~ka arena preplavqenaje nastankom novih, slabih dràva koje karakteri{e predmoderni,gotovo iskqu~ivo formalni aspekt suverenosti, mawak autonomi-je i vi{ak zavisnosti, intervencionizam u wihov unutra{wiìvot. Drugo, dràve klasi~nog, modernog suvereniteta na{le suse izme|u dva kraka makaza. S jedne strane, one zadràvaju zna~ajnumeru suvereniteta -- neosporan monopol vlasti na svojoj terito-riji i niz kqu~nih ekonomskih i socijalnih funkcija, imaju iz-


421

12 K. N. Waltz (1999): ,,Globalisation and Governance‘‘, Political Science and Politics,December 1999, XXXII, No. 4

13 Le Monde Diplomatique, 6 Mart 2001; 7 August 2001.14 K.âvo{ki, ibid.15 A. De Benoist: ,,What is Sovereignty‘‘, Foreign Policy, Spring 2000.

vesnu meru uticaja na upravqawe regionalnim poslovima. No,istovremeno zbiva se i ispra`wavawe jednog dela sadrìne suve-reniteta. Odluke nadnacionalnih aktera -- transnacionalnih kor-poracija G-7, MMF-a, Svetske banke, NATO-a, postaju odlu~uju}eza mnoge ekonomske, socijalne i bezbednosne mere nacionalnihdràva. Potpuno suprotni tok predstavqa ra|awe postmodernog:,,zajedni~kog‘‘, ,,podeqenog‘‘, ,,participativnog‘‘ suvereniteta --mo} koja se gubi na nacionalnom nivou kompenzira se u~e{}em uodlu~ivawu na vi{em, regionalnom nivou. Ovaj skup zajedni~kih,podeqenih suverenih prava, ~iji prototip je Evropska unija, za-mewuje koncepciju suvereniteta kao apsolutnog i nedeqivog.16 No,budu}nost genetski izmewenog suvereniteta jo{ uvek je neizvesna.Pre svega, on zahvata krajwe uski krug dràva, predstavqa samomalo ostrvce na politi~koj mapi. Da li }e on ozna~iti formira-we ravnopravnih subjekata nadnacionalne politi~ke zajedniceili }e predstavqati samo tranzitnu stanicu ka dominaciji jedneili dve evropske sile, samo vreme }e pokazati.

4. PROJEKAT AUTORITARNE,,TRANSNACIONALNE DR@AVE‘‘

4.1. Globalna elita mo}i i ,,transnacionalnaparadràva‘‘

Nova politi~ka mapa otkriva ne samo dalekose`ne ve} ineshvatqivo protivre~ne, na prvi pogled nespojive pravce prome-na, koje vi{e li~e na razbijeno ogledalo nego na delove svetskog,,sistema‘‘. Stvarawe legija slabih dràva, dràva -- transmisio-nih kai{eva pra}eno je nastankom mo}nih nadnacionalnih dràvai superdràve. Da bi doprli do skrivene logike koja ,,nespojive‘‘forme dràva ~ini organskim delovima jednog globalnog poretka,moramo da pro{irimo okvir analize. Veberovsko shvatawedràve kao legitimnog monopola sile nad odre|enom teritorijom,nije dovoqno. Ono mora da se pro{iri strukturalisti~kom pers-pektivom -- pogledom na centralnu politi~ku instituciju --dràvu -- kao institucionalni izraz odnosa snaga kqu~nih soci-jalnih grupa (slojeva, klasa, elita), kao ,,instrument‘‘ wihovihekonomskih i geostrate{kih interesa. Upravo u toj ta~ki nastupadvostruka epohalna novost.

Prvo, pred na{im o~ima stvara se, globalna elita mo}i,mreà grupa koje zauzimaju komandne poloàje u organizacijama


422

16 R. Keohane (1995): ,,Hobbs Dilemmas and International Change in World Politics‘‘,u: Holm-Sorenson (ed.) (1995) Whose World Order, Uneven Globalization and the End ofCold War, Westvud Press, Oxford.

koje danas ~ine centre svetske mo}i i bogatstva.17 Kolektivniportret elite -- kreature i kreatora globalizacije -- ~ine: vlas-nici i upravqa~i transnacionalnih korporacija i banaka, poli-ti~ke elite, pre svega grupe G-8, i nadnacionalnih institucija(MMF, Svetska banka, NATO), wenih izvr{nih organa. Uz bokstarijih partnera, elite svetskog ,,Centra‘‘ nalazi se i ,,juniors-ka‘‘ elita ,,Sredwih zona‘‘ i ,,Tre}eg sveta‘‘ koja je danas ~vr{}einkorporirana u globalni poredak nego {to je bila ju~e. Drugipresudan momenat predstavqa velika promena unutra{we kompo-zicije -- uspon neoliberalne frakcije globalne elite mo}i i padKejnzijanskog krila, promotora ,,dràve blagostawa‘‘, projektakoji je stremio ublaàvawu socijalne provalije izme|u svetova.Sna`nim udarcima neoliberalna frakcija (reganizam, ta~erizam)slama staru ravnoteù socijalnih snaga, veliki kompromis kapi-tala i rada oli~en u ,,dràvi blagostawa‘‘. Istovremeno onaostvaruje premo} nad krilom nacionalne buròazije orijentisaneka nacionalnoj akumulaciji i protekcionizmu.

Me|utim, stvarawe jedinstvenog globalnog prostora, jedin-stvenih pravila pona{awa i wihovog disciplinovanog pri-dràvawa (,,strukturalnog prilago|avawa‘‘) globalna elita nemoè izvesti bez politi~ke mo}i, ‘‘dràve‘‘. Politi~ka mo} sepojavquje kao kqu~ni akter velike transformacije, kao babica ura|awu globalne ekonomije. Dràva }e doìveti reprizu svojeistorijske uloge, ali na beskrajno {iroj pozornici. U doba stva-rawa modernog dru{tva (,,prva velika transformacija‘‘) ona jekqu~ni akter u stvarawu nacionalnog trì{ta, koje pre togapredstavqa skup sku~enih lokalnih trì{ta beznade`no razdvo-jenih lokalnim pravilima, obi~ajima i monetama. Gvozdena rukadràve razara stare institucije i pravila, te prepreke slobodnomprometu zemqe, roba, kapitala i radne snage u okvirima nacio-nalne dràve.18 Nekoliko stole}a kasnije, u ,,drugoj velikoj trans-formaciji‘‘, mo}na ruka politi~ke intervencije uklawa nacional-ne protekcionisti~ke tvr|ave, te barijere slobodnoj cirkulacijitransnacionalnog kapitala. ,,Skrivena ruka svetskog trì{tanemo}na je bez skrivene ruke dràve.‘‘19 No, ovog puta to vi{enije nacionalna dràva. Globalna elita mo}i preduzima herku-lovski poduhvat: stvara substitut, transnacionalnu ,,paradràvu‘‘,forme nadnacionalne politi~ke vladavine sa elementima ,,dràv-nosti‘‘. Istovremeno one su i instrument wenog partikularnoginteresa: potpuno slobodne akumulacije kapitala, kontrole nad


423

17 S. Gill (1994): ,,Structural Change and Global Political Economy, Globalizing Elitesand the Emerging World Order u: Y. Sakamoto (ed.): Global Transformation, Challenges tothe State System, United Nations University Press; W. Robinson (2001): ,,Social Theory andGlobalization, The Rise of Transnational State‘‘, Theory and Society, Renewal And Critique inSocial Theory, Vol. 30/2, April, 2001.

18 I. Robinson, ,,Globalization and Democracy‘‘, Dissent, Summer 1995.19 K. N. Waltz, ibid.

radnom snagom globalnim prirodnim resursima. Ekonomski resur-si koje globalne sile smatraju vitalnim ne posmatraju se kao posedzemqe na ~ijoj teritoriji se nalaze ve} kao pretpostavka blago-stawa industrijski visokorazvijenih zemaqa, kao roba koja pri-pada svetskom trì{tu, koja podleè wihovoj potpunoj kontro-li.20

U kontrastu prema stanovi{tu koje transnacionalnu dràvuvidi u ve} potpuno razvijenom obliku, mi smo skloniji shvatawu,,globalnog politi~kog reìma‘‘ kao ,,paratransnacionalne dràve‘‘sa embrionalnim elementima ,,globalne dràvnosti‘‘, kao jedne odsna`nih ali ne i jedine tendencije na globalnoj areni.21

Konstruisawe ,,transnacionalne dràve‘‘ megaelita mo}iostvaruje velikom operacijom kojom dve vrste institucija kojepripadaju razli~itim istorijskim vremenima spaja u jedinstvensistem, u ,,globalni politi~ki reìm‘‘ -- dva ,,plu}na krila‘‘ pos-taju organski deo jedinstvenog organizma.

Prvo, ona osvaja strate{ke, komandne pozicije u nadnacio-nalniim institucijama posredstvom kojih na odlu~uju} na~inopredequje formu globalizacije, karakter globalnog poretka.Oli~ena u nizu programskih platformi -- ,,va{ingtonski konsen-zus‘‘,22 ,,program strukturalnog prilago|avawa‘‘, ,,{ok terapija‘‘ --wena doktrina postaje biblija nadnacionalnih institucija.23 Po-put parnog vaqka ona utire put stvarawu jedinstvenog globalnogprostora, uniformnih pravila pona{awa, uklawawu svih lokal-nih protekcionisti~kih barijera slobodnoj cirkulaciji kapita-la. Samo drugu stranu iste medaqe predstavqa stvarawe najpovoq-nijih uslova brzog oplo|avawa kapitala: masovne privatizacije ideregulacije, svetskog rezervoara lako dostupne, jeftine i disci-plinovane radne snage, drasti~ne redukcije korporacijskih porezai izdataka za socijalnu za{titu.

Drugi centralni pravac akcije neoliberalne elite preds-tavqa velika trasnformacija nacionalnih dràva, te`wa za wi-hovim pretvarawem u puki transmisioni kai{, svoje lokalne iz-vr{ne organe, koji obezbe|uju bazi~nu infrastrukturu nephodnutrasnacionalnom kapitalu, makroekonomsku stabilnost, stvarajupovoqnu klimu za strani kapital i wegovu brzu oplodwu, obez-be|uje socijalni mir. Ona se osvaja iznutra, na wene komandne


424

20 E. Hill: ,,Rhetoric, Policy and Politics in the US‘‘, u: I. Tareq and J. Ismael (eds.):The Gulf War and the New World Order, International Relations of the Middle East, UniversityPress of Florida

21 Videti: W. Robinson, ibid. S. Gill, ibid.22 E. Matzner: The Washington Consensus Without End, Savania Press, 2000.23 Neoliberalna formula krajwe je protivre~na, poput Xekila i Hajda, ona

predstavqa jedinstvo dve potpuno razli~ite strane: ekonomske superiornosti(efikasnosti) i socijalne inferiornosti. Privatizacijom i deregulacijomnaj{irih razmera vlasni{tvo se prenosi iz inertnih ruku birokratske dràve u

vrhove postavqaju se ,,transnacionalni kadrovi‘‘, qudi koji uì-vaju poverewe MMF, Svetske banke. To osobito vaì za kqu~naministarstva finasija, ekonomskih odnosa, Centralnu banku.

Iz te prizme posmatrano ,,transnacionalna paradràva‘‘ po-stepeno sti~e embrionalne elemente dràvnosti, ,,legitimnogmonopola sile na odre|enoj teritoriji‘‘. Prvo, jedini i stvarnisuveren -- subjekat odlu~ivawa iznad koga nema ,,vi{e instance‘‘ --postaje transnacionalna elita mo}i, wene nadnacionalne insti-tucije koje su izvan i iznad svake demokratske kontrole. Nacio-nalne dràve se ukidaju se kao rivalski nosioci suvereniteta,pretvaraju u puki transmisioni kai{, lokalne izvr{ioce voqenadnacionalnih institucija. Proklamovawe ,,kraja nacionalnedràve i suvereniteta‘‘ izraz je ove te`we, neoliberalnog projek-ta globalizacije. Razarawe klasi~nog suvereniteta ne predstavqa,dakle, istorijski neizbe`nu, automatsku posledicu me|uzavisnos-ti, uspona transnacionalnih ekonomskih sila i politi~kih ins-titucija. Jer, ono {to dràve gube na nacionalnom nivou od-lu~ivawa mogu kompenzirati na regionalnom i globalnom nivou,kroz ,,zajedni~ki, participativni, podeqeni suverenitet‘‘ -- kao{to eksperimenat in vivo Evropske unije pokazuje. Drugo, ,,neoli-beralna transnacionalna dràva‘‘ osvaja i ostale kqu~ne elemen-te dràvnosti: ,,legitimni monopol sile nad odre|enom terito-rijom‘‘. No, teritorija na koju se vladavina proteè postaje jedin-

preduzimqivije ruke privatnog preduzetni{tva. Oslobo|en gvozdenih stegadràvne kontrole i mo}i sindikata, transnacionalni kapital zadobija novu,globalnu mobilnost, slamaju}i tvr|ave protekcionizma dopire do posledwegkutka planete, sve brìm ritmom stvara sve ve}e ekonomsko bogatstvo, profit.On slobodno kruì planetom, traè}i najpovoqnije uslove akumulacije: najjef-tiniju radnu snagu, zone najmawih socijalnih davawa, korporacijskih poreza, ijeftinih sirovina. Pod wegovim neodoqivim pritiskom zemqa se prilago|avanovim pravilima igre: ukidawu carina, uvoznih tarifa, kontrole nad straniminvesticijama, tih za{titnih bedema nacionalne ekonomije. No, ve} i povr{anpogled na superiornu stranu wegovog dvojnog kwigovodstva, nagove{tava i posto-jawe druge, inferiorne socijalne strane. Skriveni izvor efikasnosti neolibe-ralne formule nalazi se u ledenom smawivawu svih socijalnih davawa -- hi-rur{kim rezom seku se javni izdaci za socijalnu za{titu, zdravstvo i {kolovawe,odbacuje se i sama pomisao na punu zaposlenost. Kao {agrinska koà suàva semreà socijalnih prava a raspodela se preokre}e u nadproporcionalnu koristprofita korporacija i prihoda bogatih slojeva. Pomo} mawe razvijenim zemqamaza dve decenije smawena je za 4 puta. Neizbeàn plod ove druge strane neolibe-ralne formule je globalizacija siroma{tva -- uska mawina superbogatih postajesve bogatija, gigantske mase siroma{nih ostaju siroma{ne. Samo 300 milijarderaraspolaè bogatstvom ve}im od polovine siroma{nih zemaqa sveta, vi{e od 1,5milijarde svetskog stnovni{tva raspolaè samo sa jednim dolarom dnevno. Pos-ledwe analize pokazuju da se u deset zemaqa sveta koje imaju najbrì ritamglobalizacije, stepen socijalne nejednakosti bez izuzetka drasti~no pove}ao.Neoliberalizam vr{i raskid sa strategijom socijalnog kapitalizma koji je teh-nolo{ki rast i ekonomsko bogatstvo elite povezivao sa postupnim rasprostira-wem ekonomske blagodeti na sve {ire slojeve.


425

stven globalni prostor; sila, pak, zadobija vid novog planetarnogvojnog intervencionizma, a legitimitet pruà koncepcija ,,huma-nitarnog ili globalnog antiteroristi~kog intervencionizma‘‘.Tre}e, poni{tavaju se vidovi multipolarnosti nastali zavr{et-kom hladnog rata, globalni poredak se kre}e u pravcu unipolarnogsveta.

4.2. Novi vojni intervencionizam

Umesto trajnog i stabilnog mira, okon~awe hladnog ratadonelo je rastu}i globalni militarizam, svet razapet izme|ueksplozije lokalnih, unutardràvnih konflikata koje }emo kas-nije razmotriti, i planetarnog vojnog intervencionizma (postmo-dernog rata), ~iju ki~mu predstavqa ekspanzija NATO interven-cionizma, koji poput kamena ba~enog u vodu neprekidno {iri svojekrugove. Koalicija zapadnih zemaqa stvara gigantsku vojnu ma-{ineriju, osamostaqenu od OUN i pod komandom SAD za inter-vencije {irom planete. Planetarni intervencionizam zadobijaformu postmodernog, visokotehnolo{kog rata. U punom smislure~i on postaje globalan -- pametne rakete upu}uju se sa stotinamakilometara udaqenih nosa~a aviona ili sa zvezdanih visina. ,,Saudaqenih ta~aka upu}uju se snage za brzu intervenciju protiv bilokoje zemqe koja stvara probleme za ,,Novi svetski poredak‘‘.24

Militarizacija sveta, novi intervencionizam ne nastupajuogoqeno, ve} u oklopu opravdavaju}ih ideologija koje, neobi~nobrzo mewaju svoje ruho. U momentu velike euforije -- trijumfazapadnih sila i sloma ,,imperije zla‘‘ SSSR-a -- mnogima je izgle-dalo da je kona~no nastupio kraj rata, svih dramati~nih konfli-kata koji pripadaju istoriji. No, momenat euforije je brzopro{ao -- ,,rat se vratio‘‘, imperiju zla zamenili su novi nepri-jateqi, koji mewaju obli~ja. Veliki sukob izme|u dva bloka zame-nila je podela sveta na ,,zonu mira‘‘, koju ~ine bogate, demokratskei me|uzavisne zemqe Zapada, i ,,zonu konflikata‘‘ koju ~ini,,Tre}i svet‘‘ -- podru~je eksplozivnih konflikata, prete}eg haosai neprijateqa mira. Kolektivna bezbednost vidi se, stoga, u novomnaoruàvawu Zapada, u dràwu ,,Svetskog juga‘‘ pod Damoklovimma~em vojnog intervencionizma.25 Iz nebulozne mase Svetskog juga(,,zone konflikata‘‘) nova doktrina }e, kasnije, izdvojiti uì krug-- novog neprijateqa }e predstavqati male i do zuba naoruàneotpadni~ke dràve (,,Rogue states‘‘). U slede}em ciklusu, vojni


426

24 P. Virilio (1994): Bunker Archeology, Princeton, Architectural Press; H.Grey (1997):The Postmodern War, Routledge; M. Glennon: ,,The New Interventionism, The Search for JustInternational Law‘‘, Foreign Affairs, May-June 1999; N. Chomski (1999): The New MilitaryHumanism, Lessons From Kosovo, Pluto Press, London.

25 Holm-Sorensen (1995): Whose World Order, Uneven Globalization and the End ofCold War, op. cit.

intervencionizam }e svoj legitimitet nalaziti u za{titi quds-kih prava, spre~avawu humanitarnih katastrofa, koje se u eristvarawa globalnog humanog prostora, odista ne smeju pasivnoposmatrati. Najzad, globalni terorizam, jednim koliko monstru-oznim toliko i spektakularnim ~inom, preko no}i je provociraonajavu nove vrste totalnog i dugotrajnog svetskog rata.

Opravdavaju}e ideologije sadrè deo istine. ,,Tre}i svet‘‘odista je eksplozivno tlo sveta. No, doktrina koja svet deli nazone koje smo opisali iz svoje optike iskqu~uje wihovu poveza-nost, u~e{}e bogatog ,,Severa‘‘ u eksploziji konflikata na pros-torima ,,Juga‘‘: od ekonomske formule koja vodi globalizacijisiroma{tva preko poni{tavawa lokalnih kultura, do spoqne po-dr{ke unutra{wim dezintegracionim silama, naoruàvawa jedneili druge sukobqene strane. A, zatim, intervencije su krajweselektivne, vi{e su pokrenute geostrate{kim interesima velikihsila nego humanitarnim obzirima. Vojna operacija donosi gotovopotpuno razarawe dru{tva i masovne civilne `rtve -- zlo kojemoè da bude ve}e od zla humanitarne katastrofe. Intervencio-nizam da bi bio humanitaran mora da se utemequje na drugimprincipima. Najzad, globalni terorizam autoritarnom toku dajenove ìvotne sokove. Pretvaraju}i u svoju metu nedu`ne i slu~aj-ne gra|ane terorizam u istom trenu razara i samu ,,du{u dru{tva‘‘,stvara stawe op{teg straha. ,,Globalni jastrebovi‘‘, me|utim, tra-gedije mogu da zloupotrebe za uspostavqawe sveobuhvatne kontro-le nad gra|anima, za podizawe novih zidova izme|u zemaqa idrasti~no ograni~avawe slobode kretawa.

Novi vojni intervencionizam, rastu}a militarizacija svetanemaju samo jedan izvor, nisu uslovqeni iskqu~ivo predohranomprotiv ,,novih neprijateqa‘‘ koji se preko no}i mewaju. Uporedosa lokalnim, unutardràvnim ratovima, mo}an razlog wihovomusponu predstavqa i ,,uspostavqawe legitimnog monopola silenad odre|enom (svetskom) teritorijom‘‘, uspostavqawe kontrolenad devi~anskim bogatstvima Evroazije koje je hladnoratovskapodela sveta ~inila nedostupnim.

4.3. Slom ravnoteè -- ka unipolarnom svetu

Vaàn simptom autoritarne ,,svetske‘‘ ili ,,transnacional-ne dràve‘‘ predstavqa i poni{tavawe embrionalnih oblika mul-ticentrizma, ro|enih neposredno nakon zavr{etka hladnog rata,potpuno razarawe ravnoteè sila. ,,Moderno dru{tvo stole}imaobeleàva ravnoteè sila -- pet do {est velikih sila koje me-|usobno konkuri{u. Dominacija jedne ili vi{e sila spre~avalase reakcijama drugih koje deluju kao protivteà. Dràve Evropedràle su se u me|usobnoj ravnoteì puna tri stole}a. U slede}ih


427

pola veka SAD i SSSR predstavqale su protivvteù; okon~awemhladnog rata Amerika je ostala sama na svetskoj areni: nijednadràva ili vi{e wih zajedno ne ~ine nikakvu efektnu protiv-teù. Takvo stawe je neprirodno i nadajmo se da }e se tokomvremena mewati.‘‘26 Me|utim, realan tok te~e u suprotnom smeru.Wegov reqefan opis pruà komentar ~uvenog ameri~kog institu-ta ,,Stratfor, Strategic Forecast Instituta‘‘. ,,21. septembra predsednikBu{ objavio je kraj raspravama unutar ameri~ke administracijeo tome da li svet treba da bude vi{epolaran ili jednopolaran.Ve} pre 11. septembra, globalizacija kao dominantna paradigmapo~ela je da se raspada. Ameri~ka ekonomija klizila je premarecesiji, Evropa ju je sledila, finansijsko stawe Japana postajebeznade`no, a latino-ameri~ke ekonomije teturaju se prema ivicisloma. Svaki region po~iwe da primewuje sopstvene odbrambenemere. Teroristi~ki ~in 11. septembra bio je katarza i kataliza-tor. On je predsedniku Bu{u mla|em, pruìo nov fokus, novumisiju, novi okvir za globalnu akciju protiv zajedni~kog nepri-jateqa: globalnog terorizma. Nova misija Amerike je agresivna,globalna policijska kontrola, bez kraja. Debata je zavr{ena, svetje unipolaran -- ili ste sa nama ili protiv nas‘‘.27 Postepenopomerawe teì{ta postaje vidqivije ako se ova vizija uporedi sadva pogleda: oca i sina. Predsednik Bu{ stariji, u svom ~uvenomgovoru kojim se objavquje rat protiv Iraka u momentu wegoveagresije na Kuvajt }e nagovestiti: ,,Iz ovih nemirnih vremenamoè da nastane 'novi svetski poredak', nova era u kojoj nacijesveta mogu da ìve u harmoniji. Ovaj novi svet koji se bori da binastao bi}e sasvim razli~it od starog. To }e biti svet mira ukome vladavina zakona smewuje vladavinu xungle, svet u komemo}ni po{tuju prava slabih.‘‘28 Me|utim, istaknuti funkcionervlade Bu{a mla|eg, pomo}nik Kolina Pauela }e nedavno izjaviti:Me|unarodno pravo vi{e ne postoji. Drugo svedo~anstvo promene


428

26 K. T. Waltz, ibid.27 Stratfor Strategic Forecasting, 2002 Annual Forecast: New Priorities Reshuffle the

Global Deck, Januar 2002.28 E. Hill, ibid. Dodu{e, ne{to kasnije u svojoj ,,Adresi‘‘ Bu{ }e otkriti

ekonomske razloge rata. ,,Vitalni ekonomski interesi su tako|e na kocki. Irakkontroli{e 10% svetskih rezervi nafte a osvajawem Kuvajta kontrolisao bidvostruko vi{e i imao mo} nad susedima koji poseduju lavovski deo svetskihrezervi nafte. Mi ne moèmo da dopustimo da rezerve 'nafte sveta' budu podkontrolom jedne bezobzirne li~nosti.‘‘ Istovremeno ministarstvo odbrane objav-quje ,,Manifest Pentagona‘‘ koji osvetqava {ire geostrate{ke interese i pri-rodu Novog svetskog poretka, wegov autoritarni uklon. ,,Zalivski rat predstavqakqu~ni doga|aj za ostvarivawe globalnog vo|stva SAD i Nov poredak koji }eAmerici obezbediti poloàj supersile bez rivala. Prvenstveni ciq nove stra-tegije je stvarawe novog poretka koji }e obeshrabriti i spre~iti pojavu poten-cijalnih rivala za globalno vo|stvo, kako iz kruga neprijateqskih zemaqa takoi iz redova saveznika.‘‘ Kritika dokumenta u Senatu dovela je do uklawawa nekihekstremnih formulacija. (Hill, ibid.)

teì{ta pruà X. Bejker, biv{i ministar spoqnih poslova SAD:,,Uz ameri~ko bogatstvo, vrednosti i strate{ki poloàj ne pos-toji opasnost po ameri~ku ulogu svetskog lidera... Ona ne bi smelada bude svetski policijac.‘‘29 Razume se, re~ je o deklarativnomstanovi{tu, no ni taj ideolo{ki, legitimacijski nivo nije bez-na~ajan.

5. LOKALNI AUTORITARNI RE@IMI

Globalni autoritarizam ozna~ava jednu tendenciju, jedan polna areni ,,svetskog dru{tva‘‘ ~iji kontrapunkt predstavqa lokal-ni autoritarizam, autoritarni nacionalisti~ki reìmi. Wihovpoloàj u globalnom poretku nije istovetan -- dok jedan wihovkrug obeleàvaju odnosi kooperacije sa globalnim silama, drugikrug reìma karakteri{e sukob sa globalnim poretkom, kulturnii politi~ki antiglobalizacijski fundamentalizam.

Izvori lokalnog autoritarizma su vi{estruki i istorijskiosobeni za svako dru{tvo. No, uop{teno govore}i to je socijalnotlo obeleèno beznade`nim siroma{tvom, beskrajnim sukobimaoko nasle|enih ve{ta~kih granica iz kolonijalnog doba, erupci-jama socijalnih, etni~kih i verskih sukoba. (Od 233 konfliktapolitizovanih komunalnih grupa samo 24 se odvija na tlu bogatogZapada, dok se 104 zbiva u Africi, 43 u Aziji i 30 u LatinskojAmerici.)30 Sklonost lokalnih elita da na sve izazove pruàjurepresivne, autoritarne odgovore kumuje eksploziji nasiqa. I toosobito u osetqivoj sferi etni~kih odnosa, stremeqewa mawinaza stvarawem vlastite nezavisne dràve, svim sredstvima. Izme|u1989. i 1996. godine, 95 od 101 oruànog sukoba bili su unu-tardràvni ratovi, pra}eni {okantnim izlivima nasiqa, masak-rima, etni~kim ~i{}ewima i genocidom. No, masovna intoksina-cija virusom nacionalizma, koja pokre}e spiralu nasiqa, ne zbijase sama od sebe, presudna uloga u tom ,,Dance macabre‘‘ pripadanacionalisti~kim politi~kim elitama. Unutardràvni sukobisnaàn su povod za globalni intervencionizam.

Drugi oblik sudara predstavqa reakcija na usiqenu autori-tarnu globalizaciju, kulturni i politi~ki antiglobalizacijskifundamentalizam. ,,Nacionalizmi ni~u kao reakcija na globaliza-ciju‘‘, jezgrovit je komentar A. Gidensa. U povratku etnicitetu,naciji i veri vidi se uto~i{te i brana protiv globalisti~ke plimekoja poni{tava nacionalni identitet i suverenitet. ,,Uniformisa-we sveta, agresivnost darvinisti~kog kapitala koji ru{i sve organ-


429

29 Politika, 13. maj, 1999.30 T. R. Gurr (2000), ,,Ethnic Warfare on the Wane‘‘, Foreign Affairs, May-June; T.

R. Gurr, B. Harf (1994) Ethnic Conflicts in World Politics, Boulder, Col. Westview Press.

ske veze zajednice, kolonizuju}a Mekdonald kultura, na jednom i,retribalizacija {irokih prostranstava, sveti rat protiv svakeme|usobne povezanosti, univerzalne kulture tehnologije i trì{ta,protiv modernosti kao takve, na drugom polu -- to je slika svetauhva}enog izme|u dva kraka makaza, dva lo{a scenarija.‘‘31 Doajensavremene sociologije, A. Turen }e zakqu~iti: ,,Ako ne na|emore{ewe nasta}e gra|anski rat svetskih razmera izme|u onih kojikontroli{u mreè tehnologije, finansijskog kapitala i informa-cija, i svih onih individua, grupa, nacija i zajednica koje ose}aju daglobalizacija predstavqa pretwu wihovom identitetu.‘‘32

Tre}i, najdrasti~niji vid predstavqa pogubni politi~ko-vojni sukob autoritarnog, nacionalisti~kog reìma sa globalnimsilama, sukob koji vodi pretvarawu lokalnog dru{tva u geto-dràvu. Gvozdeni obru~ sankcija ili vojna intervencija, poputneke vremenske ma{ine vra}aju dru{tvo decenijama unazad. Pot-puna izolacija moè, me|utim, odgovarati pojedinim frakcijamaautoritarne elite mo}i -- predstavqati povoqno tle za dugotrajnoodràvawe wene vlasti, stvarawe fabuloznog bogatstva. Poli-ti~ki antiglobalizam koji proklamuje apsolutni suverenitet,preokre}e se u ,,suvereno pravo‘‘ masovnog kr{ewa qudskih prava,koje je izvan bilo kakvog uticaja me|unarodne zajednice.

Odnos globalnih sila prema lokalnim autoritarnim re-ìmima ne temeqi se, me|utim, iskqu~ivo na legitimnom zahtevuza demokratizacijom dru{tva, po{tovawem qudskih prava. Jer,istovremeno one godinama sara|uju sa nizom ,,kooperativnih au-toritarnih reìma‘‘, neretko sve do wihovih posledwih ~asova.Ekstremni pritisci, zahtevi bez kraja, mogu da izviru i iz drugih,geostrate{kih razloga. No, jedini plodotvoran odgovor lokalnogdru{tva na ekstremne izazove je temeqna demokratizacija lokal-nog dru{tva. Time se uve}ava kredibilitet zemqe, olak{avajusavezni{tva na globalnoj areni koja nije monolitna, otvara pro-stor za izbor povoqnijih opcija u adaptaciji globalnom poretku,koje istovremeno ~uvaju interes i identitet vlastitog dru{tva.

6. DVOSTRUKI IMPERATIV

Adaptacija lokalnog i demokratizacija globalnog

Alternativu autoritarnoj politi~koj globalizaciji ne pred-stavqa politika izolacije, antiglobalizacijski fundamentalizam.Stvarala~ka adaptacija zahtevima globalizacije imperativ je no-vog doba. Wegovo ispuwavawe postaje nezaobilazno, ne prvenstvenostoga {to ,,sila boga ne moli‘‘, ve} {to je to ìvotna potreba


430

31 B. Barber (1995): Jihad vs. McWorld, How Globalism and Tribalism Are Reshapingthe World, Ballantine Books, New York.

32 A. Touraine (2000): Can We Live Together? Equality and Difference, Polity Press.

vlastitog dru{tva. Adaptacija je put usvajawa moderne informa-ti~ke tehnologije, superiornijih formi ekonomskog i politi~kogìvota -- trì{ne ekonomije i demokratije -- ukqu~ivawa u novuorbitu kojom se planeta kre}e. Ali uspe{na adaptacija se ne svodina mehani~ku operaciju, pretvarawe u puke sluge spoqnih zahteva.To je visoko stvarala~ki ~in lokalnih elita, inventivno tragaweza najboqim opcijama, otkrivawe komparativnih prednosti vlas-titog dru{tva pod suncem globalizacije.

Stremqewe za demokratizacijom globalnog politi~kog po-retka (,,humane governance‘‘), koje danas bukti na bezbrojnim mes-tima, drugi je kqu~ni pravac globalizacije. Jer, nije svejednokakav je poredak kome se adaptira. Dve figure na areni globalnogcivilnog dru{tva zadobijaju istaknuto mesto u tom anga`manu.Jednu figuru predstavqaju socijalni pokreti protiv autoritarneglobalizacije, ,,hiqade organizacija {irom sveta koje streme mi-ru i za{titi prirode, koje vode upornu borbu za pravedniji,solidarniji svet i ravnopravnije uslove svetske razmene, za javnukontrolu nad transnacionalnim korporacijama, wihovo po{tova-we prava radnika, za otpis dugova najsiroma{nijim zemqama. Tosu organizacije i udruèwa koja teè pro{irivawu demokratijena transnacionalnu arenu i traè odgovornost politi~kih liderai upravqa~a korporacija. Te borbe diskreditovale su temeqneprincipe postoje}e vladavine svetom, u~inile uverqivim potraguza alternativom, druk~ijim formama mondijalizacije‘‘.33

Kriti~ka teorija drugi je kqu~ni akter.34 Spoznaja savre-menog sveta kao ,,svetskog dru{tva rizika‘‘ polazna je ta~ka zaistraìvawe alternativa, za projekat demokratske globalizacijesa qudskim likom. Globalna demokratija stremi internacionalnojkooperaciji koja ne vodi stvarawu autoritarne svetske dràve, ve}omogu}ava u~e{}e dràva u odlu~ivawu na regionalnom i globalnomnivou, uspostavqa kontrolu nad nadnacionalnim centrima mo}i.Ona revitalizuje i uspostavqa demokratiju na tri nivoa.

Na nivou lokalnih zajednica ona stremi uspostavqawu ìve,aktivne lokalne demokratije (samouprave), participacije i uti-caja gra|ana na odluke koje oblikuju wihov neposredan ìvot.

Na nivou dràve ne nastupaju ni ,,kraj suvereniteta‘‘ nitimumificirawe klasi~nog, apsolutnog i nedeqivog suvereniteta,ve} transformacije koje donose istovremeno ,,i mawe i vi{esuvereniteta‘‘. ,,Deo‘‘ klasi~nog suvereniteta, prerogativa ostajeo~uvan. O va`nosti suvereniteta svedo~i i izjava Helmsa, pred-


431

33 Le Monde diplomatique, ibid.34 Videti: A. Giddens (1999): A Run Away World, Polity Press; D. Held, et. al., op.cit;

Z. Bauman (1998): Globalization, The Human Consequences, Columbia University Press; Z.Bauman (1999): In Search of Politics, Polity Press; U. Beck (1999): World Risk Society, PolityPress; U. Beck (2000): What is Globalization, Polity Press; kao i The Brave New World ofWork, Polity Press, 2000; W. Robinson, ibid.

sednika senatskog odbora za spoqne poslove Amerike u Savetubezbednosti: ,,Ameri~ki narod ne}e prihvatiti vlast bilo kojenadnacionalne institucije koja je iznad suverenih prava Amerikeda odlu~uje kako da dela u sopstvenom nacionalnom interesu, kodku}e i u svetu.‘‘ Ser Brajan Urquart, gotovo ~etiri decenije drugi~ovek OUN, koji citira ovo stanovi{te dodaje: ,,Helms nije rekaoda li ova doktrina vaì i za druge dràve.‘‘35 Na to pitawe }eodgovoriti istaknuti ameri~ki me|unarodno-pravni teoreti~arR. Falk: ,,Uprkos velikim promenama bacawe nacionalnog suve-reniteta u trwe krajwe je preuraweno. Mada su transnacionalnireìmi sve neophodniji, suverena dràva ostaje neophodna zapostizawe pozitivnih socijalnih, ekonomskih i kulturnih pravau doglednoj budu}nosti. Suverenitet je jedan od malobrojnih {ti-tova slabim, rawivim dràvama protiv spoqneg intervencioniz-ma, koji je neuporedivo re|e motivisan odista humanitarnim raz-lozima, a naj~e{}e sebi~nim geostrate{kim interesima mo}nihdràva.‘‘36 Ali klasi~ni suverenitet ne ostaje konzerviran -- sveje gu{}a mreà me|uzavisnosti, kooperacije izme|u dràva, sveje {iri krug ìvotnih problema koji vi{e ne moè da se regu-li{e iskqu~ivo unutar wenih okvira. No, me|uzavisnost, kao {tosmo naveli, sama po sebi, automatski ne ukida suverenitet. Jer,ono {to dràve gube na nacionalnom nivou odlu~ivawa mogukompenzirati na regionalnom nivou. Koncepcija o suverenitetukao potpuno anahronom organski je deo projekta autoritarne glo-balizacije. Nadnacionalna regionalna dràva, poput Evropske uni-je, otuda postaje oblik za{tite suvereniteta osobito slabijih irawivih dràva, koje ga te{ko mogu o~uvati kao ,,usamqeni ja-ha~i‘‘.

Najzad, tre}i nivo demokratije je globalni -- srce kosmopo-litske demokratije predstavqa reforma OUN, od reformisawaSaveta bezbednosti, stvarawa drugog doma OUN, promotora glo-balnog zakonodavstva, do uspostavqawa efikasne i odgovorne me-|unarodne vojne sile. Uspostavqawe globalnog demokratskog za-konodavstva kao okvira delatnosti transnacionalnih korporaci-ja, izazov je od koga se ne moè pobe}i. Nov demokratski inter-vencionizam ne dovodi u pitawe principe trì{ta i privatnusvojinu; on poga|a korporacije koje svoj ekonomski uspeh temeqena ra~un razarawa prirode, zdravqa i blagostawa radne snage.Sporazumi koji vode ka smawivawu ekonomske rawivosti zemaqau razvoju, koji otpisuju dugove siroma{nim zemqama -- sastavni sudeo kosmopolitskog prava.


432

35 B. Urquhart: ,,Between Sovereignty and Globalization, Where Does the U.N. Fitin?‘‘, Development Dialogue, 2000: 1--2.

36 R. Falk (1995): On Humane Governance, Polity Press, 1995.

Na dnevni red dolazi najosetqivija dilema: socijalna poli-tika u eri globalizacije, erozije nacionalne socijalne dràve.Neophodna je vizija ,,novog socijalnog ugovora‘‘, u rasponu odbazi~nog minimalnog dohotka koji se garantuje svim gra|animasveta, preko nadnacionalne borbe protiv nezaposlenosti, do novog,,partnerstva dràve i civilnog dru{tva‘‘, ,,dràve socijalnoginvestitora‘‘ koja podsti~e razvoj qudskog kapitala. Najzad, nape{~anom ~asovniku isti~u posledwi trenuci za efektnu za{tituprirode, preokretawe razornog toka koji -- prema predvi|awimaRimskog kluba -- ve} 2015. godine postaje ireverzibilan.

Rasprava o alternativama dovodi nas do srca zapleta, dovelike mistifikacije o stvarnoj prirodi kriti~kog odnosa, borbioko globalizacije. Velika {izma koja }e obeleìti epohu nasta-jawa ,,svetskog dru{tva,, (globalnog poretka) ne svodi se na borbuza ili protiv globalizacije. Takav anga`man imao bi isto tolikoizgleda na uspeh koliko i osnivawe ,,partije za ili protiv izlas-ka sunca‘‘, zbivawa koje je neizbe`no, nezadrìvo i od qudske voqenezavisno. Stvarni sukob se vodi oko socijalne prirode, istorij-ske forme globalizacije: da li ona vodi postupnom rasprostirawuekonomske blagodeti ili sve dubqoj socijalnoj provaliji izme|usvetova, poni{tavawu nacionalnih kultura i ratu civilizacijaili wihovom me|usobnom oboga}ivawu, da li vodi globalnoj de-mokratiji ili autoritarnoj svetskoj dràvi (vladavini), harmo-niji sa prirodom ili wenom nezadrìvom razarawu. Humaniji ilinehumaniji, demokratski ili autoritaran lik globalizacije -- toje stvarni ulog. On }e odlu~iti na koji na~in }e milijarde gra|anasveta ìveti.

Miroslav Pe~ujli}*

THE LABYRINTH OF POLITICAL GLOBALIZATION

Summary

Political globalization is fundamentally reshaping the political map ofthe world. It represents an objective global process of creating a more densenetwork of connectivity, interaction between countries and spreading ofdemocracy and human rights. On one hand ,,the end of national states‘‘ isbeing proclaimed, and on the other, legions of new independent countriesare being formed. Creation of liliputanian, weak countries -- transmissionbelts of super-national centers of decision making, is followed by the creation

* Miroslav Pe~ujli}, Ph. D., Full professor of the University of Belgrade.


433

of powerful super-national states, the prototype being the European Union,and of one all-powerful super-state. Globalization is the striving and reali-zation of interests of the ruling, neoliberal wing of the global power elite.By acquiring command positions in international economic institutions, itsdoctrine (,,The Washington Consensus‘‘, ,,The Program of Structural Adju-stment‘‘, ,,Shock Therapy‘‘) is creating a way for creating a global economyand at the same time decides on the form and character of the global orderin its becoming. The next phase which comes as a necessity of the globaleconomic area and the need to realize a disciplined implementation of uniquerules of behavior, consists of the request to constitute political power in theform of a super-national state. The global power elite strives to create a,,transnational para-state‘‘, with embryonic elements of the classical Webber'sapproach to the state: ,,a legitimate monopoly on force over a certainterritory‘‘. National states are transformed into pure local executors and the,,end‘‘ of national sovereignty becomes an organic part of the project ofauthoritarian globalization. The alternative to authoritarian political globali-zation is not isolation, antiglobalization fundamentalism (this is the way tothe ghetto-society, and a way to support local authoritarian regimes), but thedemocratization of the global political order.

Key words: Globalization. -- Global power elites. -- Super-national institutions. --

Democratization.

Miroslav Pe~ujli}*

LES LABYRINTHES DE LA GLOBALISATION POLITIQUE

Résumé

La politique de globalisation redessine de fond en comble la carte

politique du monde. Elle désigne un processus planétaire objectif de création

d'un réseau de plus en plus dense de liaisons, d'interdépendance des Etats,

ainsi que d'expension de la démocratie et des droits de l'homme. D'une part,

on proclame la ,, fin de l'Etat national ‘‘, alors que, d'autre part, on assiste

à la formation d'une multitude de nouveaux Etats indépendants. Cette création

de faibles Etats lilliputiens -- courroies de transmission des centres de décision

supranationaux -, s'accompagne de l'apparition de puissants Etats supranati-

onaux, dont le prototype est l'Union européenne, et d'un superEtat tout

puissant. La globalisation consiste en un effort visant à la réalisation des

intérêts de l'aile régnante, néolibérale, de l'élite globale du pouvoir. En

s'assurant les postes de commande dans les institutions économiques inter-

nationales, sa doctrine (,, Consensus de Washington ‘‘ , ,, Programme

d'adaptation structurel ‘‘, ,, Thérapie de choc ‘‘) fraie un chemin à la création

d'une économie globale et, simultanément, décide de façon décisive de la

* Dr Miroslav Pe~ujli}, professeur d'Université.


434

forme et du caractère de l'ordre global naissant. L'étape suivante, qui, comme

une nécessité, ressort de l'espace économique global et du besoin d'imposer

un respect discipliné de règles uniformes de comportement, se traduira par

l'exigence appelant la constitution d'un pouvoir politique sous forme d'un

Etat supranational qui sera réalisée sans pouvoir politique, sans Etat. L'élite

globale du pouvoir aspire à la création d'un ,, para-Etat ‘‘ transnational ‘‘,

portant en lui les éléments embryonnaires de l'Etat classique de Veber : ,, du

monopole légitime de la force sur un certain territoire ,,. Les Etats nationaux

se transforment en leurs simples exécutants, et la ,, fin ‘‘ de la souveraineté

nationale devient une partie organique du projet de globalisation autoritaire.

L'alternative à la globalisation politique autoritaire n'est pas l'isolation, le

fondamentalisme antiglobalisation (cette voie conduit à une société ghetto,

et au maintien des régimes autoritaires locaux), mais une démocratisation de

l'ordre politique global.

Mots-clés: Globalisation. -- Elite globale du pouvoir. -- Institutions supranationales.

-- Démocratisation.

Miroslav Pe~ujli}*

LABYRINTHE DER POLITISCHEN GLOBALISIERUNG

Zusammenfassung

Politische Globalisierung ändert die politische Weltmappe vom Grundaus. Sie bezeichnet einen objektiven planetarischen Prozess der Bildung einesimmer dichteren Netzes von Verbindungen und Beziehungen, der zwischen-staatlichen Abhängigkeit, sowie der Verbreitung der Demokratie und derMenschenrechte. Dieser Prozess ist gewissermaßen widersprüchlich. Einer-seits wird "das Ende des Nationalstaates" proklamiert, und andererseitskommt es zur Bildung einer Reihe neuer unabhängiger Staaten. Die Bildungliliputanischer, schwacher Staaten -- der Transmissionsgurten der übernatio-nalen Entscheidungszentren -- wird vom Entstehen mächtigen übernationalenStaaten, dessen Prototyp die Europäische Union ist, und eines allmächtigenSuperstaates gefolgt. Die Globalisierung ist die Bestrebung und die Verwir-klichung der Interessen des herrschenden, neoliberalen Teiles der globalenMachtelite. Durch Eroberung von Kommandopositionen in internationalenwirtschaftlichen Institutionen bahnt ihre Doktrin ("Konsens von Washington","Programm der Strukturanpassung", "Schocktherapie") den Weg für Bildungeiner Globalwirtschaft und gleichzeitig bestimmt die Form, den Charakterder Globalweltordnung im Entstehen. Die nächste Etappe, die als Notwen-

* Dr Miroslav Pe~ujli}, Professor der Universität.


435

digkeit aus dem globalen Wirtschaftsraum und dem Bedürfnis, disziplinierteEinhaltung der einförmigen Verhaltensmuster zu verwirklichen, hervorgeht,besteht im Anspruch auf Konstituierung der politischen Macht in Form desübernationalen Staates. Die globale Machtelite bestrebt die Bildung eines"transnationalen Para-Saates", mit embryonalen Elementen der klassischenWeberschen Staatlichkeit: "des legitimen Machtmonopols im bestimmtenHoheitsgebiet". Die Nationalstaaten werden zu ihren bloßen Lokalvollzieher,und das "Ende" der Nationalsouveränität wird zum organischen Bestandteiledes Projekts der autoritären Globalisierung. Die Alternative zur autoritärenpolitischen Globalisierung stellt nicht die Isolation, der antiglobalistischeFundamentalismus dar (das ist der Weg in eine gettoisierte Gesellschaft unddie Art der Erhaltung von lokalen autoritären Regime), das ist vielmehr dieDemokratisierung der globalen politischen Ordnung.

Hauptwörter: Die Globalisierung. -- Die globalen Machteliten. -- Die übernationalen

Institutionen. -- Die Demokratisierung.


436

lavirinti politi^ke globalizacijeanali.ius.bg.ac.rs/a2001-1-4/anali 2001_1-4 413-436.pdf · o...

Documents