lavirint ruze

7/27/2019 LAVIRINT RUZE

1/234

Naziv originala:

Titania Hardie THE ROSE LABYRINTH


2/234

By voki

Lavirint Rue

Kada dode do sukoba, obe strane uvek tvrde da delaju u skladu sa Bojomvoljom. Obe strane mogu, a jedna mora biti u krivu. Bog ne moe u isto vreme

biti za i protiv neke stvari.

- Abraham Linkoln

Prolog

urevdan, april, 1600. godine.Krma koja se nalazi na putu za London

Stariji ovek bele brade sedi pognute glave za stolom kraj vatre i u ruci steetvrd, sjajan predmet. Cvetovi Rose Mundi - bledocrvene latice proarane belim -pokrivaju sto ispred njega. Svi koji sede oko ovog oveka razumeju, i bez rei,da je ono to e se uskoro odigrati tajna, venanje duha i due svih prisutnih i

roenje neega to dugo oekuju: filozofovog potomka. Tihi su, iekujunjegove rei. Onda, iznenada, bal nogu razbija tiinu i poruka koju je sluganeprimetno doneo nalazi pul do njegovih finih ruku. On polako ita, zatim dieglavu i gleda svako lice oko sebe za stolom. Konano, progovara:

Pre samo nekoliko nedelja, u mesecu svetlosti, sinjor Bruno spa ljen je nalomai na Kampo dei Fjori. Kalueri su mu ponudili kii dl se pred njim pokaje,ali on je okrenuo glavu. Kao in milosti) klci Ikalne vlasti su naredile da mu seoko vrata vee burence baruta pre nego to zapale vatru, da se ubrza kraj. Istotako, prikucali su mu jezik za nepca da ga spree da govori." Pogledao jesvakog od svojih kolega za veerom i napravio malu pauzu. Zatim je nastavio:

Titanija Hardi


3/234

By voki

Za neke od nas, klupko sada poinje da se odmotava, i naredno putovanjeovde poinje." Njegove oi se zaustavljaju na mukarcu koji pogrbljeno sedi sdruge strane stola, levo od njega. Sused ovog oveka podbada ga laktom da ga

upozori da je govornikov pogled sada uprt samo u njega. Dva oveka nakratkonetremice gledaju jedan u drugog sve dok se crte lica mlaeg mukarca neopustie u poluosmeh. Ovo kao da je podstaklo starijeg oveka da kae jonekoliko rei:

Da li postoji nain da koristimo sve snane mogunosti naeg uma, dasauvamo njegove misli o ljubavi i sveoptoj harmoniji, misli svee kao rosa?Da li izgubljena dela ljubavi mogu ikada biti osvojena?"

Prvo poglavlje

Kosova jutarnja pesma razbila je njegove uznemirujue snove iako su kapci

na prozorima i dalje bili vrsto zatvoreni.Vil je kasno stigao prethodne noi, rani septembarski sumrak ve je davno bio

proao, ali jasna meseina pomogla mu je da lako nade rezervni klju meugeranijumima ispred kue. Sada se budio uspanien, udno dezorijentisan upomrini - iako je tanak zrak svetlosti pokuavao da se probije. Nije ni primetiokada je jutro stiglo.

Skoio je iz kreveta kao da negde kasni. Zapetljao se oko prozora, drvo jenabreklo po kiovitom vremenu i trebalo mu je malo vremena da shvati kakomehanizam radi. Istog trenutka oblilo ga je jarko svetio. Bilo je to predivno jutrorane jeseni, nisku izmaglicu ve je probijalo sunce. Blagi miris koji su rue

mirotoile uao je u sobu zajedno sa svetlom i prohladnim vazduhom. Odnegdeje dola i laka nota lavande. Poznati mirisi donese mu seanja, i daleko od togada je bio imun na to, ali barem su te uspomene uspostavile mir u njegovoj glavii razjurile nejasne karakondule iz njegovog nemirnog sna.

Zaboravio je da ukljui bojler prethodne noi, a sada mu je oaj niki trebalojedno tuiranje. Zanemario je hladnu vodu i pustio je dl spere jueranjupranjavu vonju sa njega. Dukati 998, njegov voljeni motor, definitivno nije bioza duga putovanja. Bio je pomalo kao neka dugonoga lepotica. Nepojmljivobrza maina, apsurdno zahtevna, ali i savrena za vonju, besprekorno jeodgovarala Vilovoj ekscentrinosti.


4/234

By voki

Ipak, duge relacije bez pauze, bile su nelagodne. Noge su mu pomalo brideleod duge vonje u krutoj koi, ali nije hteo da obraa panju na to. Ako si nekaseka-persa, ne treba ni da vozi takav motor.

Uhvati svoj odraz u ogledalu. Setio se ta mu je majka uvek govorila, daizgleda kao mal'ko posrnuli aneo'. Izgledao je kao statista u nekomZefirelijevom filmu, bled sa bradom od tri dana. Nasmejao se, pomalo okiran,shvativi da bi ga ovakvog samo mama mogla zaista voleti.

Bilo je neega maninog na tom odrazu lica u ogledalu i znao je da ni naovom putovanju nije uspeo da sprei demone da se ne priblie njegovoj dui jomalo.

Brijao se tako otro da se inilo kao da otklanja prljavtinu sa sebe. Zamiljenoje ispirao sapunicu sa brijaa kada je iznenada ugledao jednu ruu, savrenoosuenu, u obinoj staklenoj teglici na umivaoniku. Moda je njegov brat Aleks

dovodio ovde nekoga u poslednje dve-tri nedelje? Bio je tako zaokupljen svojimposlovima da je jedva i pratio kretanja drugih. Nasmeio se, zainteresovan.Nazvau ga veeras," ree naglas a upalj zvuk sopstvenog glasa jako gaiznenadi, ...kada budem stigao u Kan." Trajekt isplovljava tek u pono, ali sadaima toliko stvari koje eli da obavi.

Tiha jutarnja svetlost u kuhinji donela mu je mir i oputenost prvi put uposlednjih nekoliko nedelja. Nestao je uznemirujui oseaj beanja koji ga jepratio. Poznati miris jabuka dolazio je iz vonjaka - to mu je donosilo spokoj jer

je ovo bila trideset prva jesen u kojoj je uivao. Beao je od svega i svaega, idolazak kui bio je pravo zadovoljstvo. Isprao je au od vina od sino i ubacio

punjeni baget u mikrotalasnu da mu vrati malo ivota. Odlui da proverimotor, jer je jedva i mogao da se seti kako ga je parkirao prethodnog dana. Onoto ga je odravalo na povratku kui iz Liona, tokom kojeg je vozio velikom br -zinom, bila je pomisao na to da ga eka pribeite, aica oevog pia i poznatistari dobri sendvi sa sirom, a onda i njegov krevet.

Napolju, sve je bilo savreno mirno. Osim nekih malih signala zaputenosti,nepodian travnjak i nepometena staza, kua nije otkrivala bol koji je pratioovu porodicu cele godine. Niko je nije posetio nakon iznenadne smrti Vilovemajke u januaru. Ova kua, koja je bila vrlo blizu njihove kue u Hempiru isamim tim lako dostupna tokom produenih vikenda, predstavljala je za

njegovu majku radost, uloi te, mesto gde slika i ureuje vrt. I ovog sunanogjutra svaki oak ove kue nosio je njen peat. Otac je tiho patio i malo govorio, iradio je vie nego ikad kako ne bi razmiljao o tome. A inilo se da se Aleksnekako sam nosi sa gubitkom i da drugi ne mogu da zavire u dubine njegovihoseanja. Vil je bio istinski sin svoje majke, oseajan u svom doivljavanjuivota i strastven u svojim vezama. Ovde, na njenom voljenom zaaranommestu, beskrajno mu je nedostajala.

Preao je pogledom po poljunanoj stazi koja je vodila od prilaznog puta dovrata, ali nita posebno mu nije zaustavilo pogled. Sva ta praznina bila jepraktino antiklimaks - ali za njega dobrodoao. inilo se da niko zna, niti da je

ikoga briga za to, gde je on, bar u ovom trenutku. Nesvesno su mu se prsti


5/234

By voki

poigravali amajlijom oko vrata a onda se uputio u majin ruinjak. Provela jevie od dvadeset godina u odavanju pote uvenim uzgajivaima rua, skupivikolekciju starinskih cvetova koji bi predivno izgledali kod kue, u Malmezonu.

Ona ih je slikala, vezla, kuvala s njima. Ali ako su ovi cvetovi primetili da njevie nema, nikome to nisu apnuli. U sreditu fontane, meu lejama cvea,nalazio se mozaik od delia keramike koji je svojom rukom napravila kada je on

jo bio deak. Bila je to spirala sa motivom Venere, zatitnicom rua, koja senalazila u samom srcu mozaika. To mesto oduvek je imalo maginu privlanostza njega.

Primetivi usput da je njegov jarkouti motor pokriven prainom od puta alipotpuno bezbedan u senci pored kue, vratio se istim putem u kuu. Mirisskuvane kafe vrati mu misli u sadanjost dok je ulazio u kuhinju. Rukom jeproao kroz svoje neuredne kovrde. Kosa mu je bila ista i ve suva od vrelog

vazduha, ali zrela za ianje. Bie bolje da se potara za to pre nego to se sretnesa ocem na Aleksovom roendanskom ruku u subotu. Stvari su ionako ve bileprilino zategnute medu njima dvojicom, pa nije ba morao da izgleda i kaoskitnica. Njegov lepi plavokosi brat uvek je izgledao uredno, sreene kose ibesprekornih ruku kao da su upravo zavrile s manikirom. Ali nakon mesecdana u Rimu, Vil je podseao na lokalne mukarce. To mu je odgovaralo; voleo

je da se utopi gde god da ode.Nije bilo putera u friideru, ali poslednja teglica dema njegove majke u

ostavi bio je vrlo dobar. Lizao je prste kao dete kad mu iznenada panjuprivuerazglednica na stoiu kraj prozora: oigledno njen rukopis. Za Vila i Sijan,

pisalo je na poetku. Uzeo ju je. Kad je ovo napisala?

Za Vila i Sijan. Pokuajte da se odmorite nekoliko dana ima malo sira uzamrzivau,iskoristite ga ako moete. Molim vas, proverite batu za mene.Vidimo se kod kue za Boi. D

To je sigurno bilo prolog novembra. On i Sijan su se svaali tokom celegodine i na kraju prekinuli u kasno prolee. Ali stvari su pole naopako jo odnjegovog roendana u avgustu prole godine. Njeno nemogue insistiranje napreuzimanju obaveza uverilo ga je da treba da napusti ideju o tome da provedunedelju dana u ovoj kui u Normandiji. Sijan nije tu imala prijatelje, a poto nijegovorila francuski, bila je u potpunosti upuena na njega pa je sumnjao da binjihova veza izdrala toliki pritisak u tom trenutku. I tako, nikada nisu doliovamo niti videli maminu poruku.

Nasmeio se pri pomisli na Sijan. Tri meseca na putu ublaila su njegov bes.Bila je upadljivo lepa - ne za svaiji ukus, ali time i duplo lepa u njegovimoima. Odjednom ga preplavi neoekivani oseaj udnje za njom, kao da je teksada postao svestan praznine koju je oseao kraj sebe i u svom srcu. Aliostavljajui strast - koja je bila sutina njihove veze - po strani, znao je da je biou pravu to je prekinuo. Njihova ljubav je bila kao prolee, ali sada je nebo bilooblano. On nije bio mudar, pun razumevanja i pragmatian kao Aleks;


6/234

By voki

ponekad ne bi ni zavrio ono to bi zapoeo, i sasvim sigurno ne bi bio suprugkakvog je elela - suprug koji se penje stepenicama karijere, koji e zajedno sanjom nedeljom ii u nabavku, ljubavnik koji e prodati svog dukatija i kupiti

volvo. Iako je na samom poetku izjavila da je uzbuuje njegova neukrotivost,sve vreme je pokuavala da ga ukroti. Voleo je da kuva za nju, da je zasmejava ida vodi ljubav sa njom kao to niko jo nije. Ali dobro je znao da nee moi dapromeni svoju linost i utia jake politike stavove koje je imao a koji suneizostavno dovodili do svaa sa njenim luckastim drugaricama i njihovimbesposlenim momcima.

Svodilo se na to da on ne moe da ivi u njenom sigurnom i po njegovommiljenju, praznom - svetu. On je eleo da iskusi ivot, ko liko god to kotalo.

Okrenuo je razglednicu na poleinu. Bio je to veliki vitra rua na pio zoru uartru. Njegova majka je esto slikala ovaj motiv, pogled iznutra, pogled spolja.

Volela je svetio koje pada kroz staklo i nain na koji skoro bocka oi svojimzaslepljujuim sjajem koji razbija unutranji mrak.Nekoliko trenutaka razmiljao je o ideji da upotrebi mobilni. Sada je bio

napunjen, i ne skidajui pogled sa razglednice, poeo je da kuca poruku svombratu.

Konano se iskrcao u Normandiju! Jesi li bio ovde skoro? Kreem iz Kajena u23.15 veeras. Nazvau tepre nego to krenem. Imam svata da te pitam. V

Jednim laganim pokretom ubaci mobilni u dep svoje kone jakne a

razglednicu u unutranji depi, blizu srca, ba pored dragocenog dokumentazbog kojeg je proveo celo leto u Italiji, u izbezumljenoj potrazi. Poeo je da slaeneke odgovore po koje je bio doao, ali nova pitanja su se neprestano javljala itako jo vie produbljivala misteriju. Uskoi u pranjave izme i hitro izae izkue, vraajui klju na staro mesto. Natue kacigu i rukavice i zajahamainu.Trebalo je da naspe goriva, jer do artra ima dobrih sedamdeset kilometara.

Drugo poglavlje


7/234

By voki

19. septembar 2003.

elsi, London.

Lusi zatrepta na svetlosti jakog jesenjeg sunca koja se probijala kroz gustekronje. Sedela je pod dudom besprekornog porekla u vrtu Medicinskog centraelsija, zaprepaena to je uopte tamo. Drvo je bilo okieno plodovima isnaan miris ispunio je vazduh. Oseala se bolje ovoga jutra i doktori su seoprezno sloili da izae u kratku etnju pod uslovom da se esto odmara. Malo

je otila predaleko, istina, ali nee im to priznati; u svakom sluaju, oseala sedobro. Dani kao ovaj bili su pravo udo i planirala je da ih iskoristi to je vie

mogue.Strpljivo je iekivala operaciju na srcu, suvie ozbiljnu i potencijalno

smrtonosnu da bi uopte i razmiljala o tome. Bila je spremna za transfer uHerfild na prvi znak da je to mogue. Bila je ponovo iva, oduevljena lepotom

jesenjeg dana. Kits je bio u pravu: Engleska je najlepa u jesen. Uljuljki vali su jezujanje pela i deja graja, i odsustvo saobraajne buke.

Bila je udubljena u svoje misli i puna nade u ovo jasno septembar-sko jutro.itala je iz esto upotrebljavane knjige pesama Dona Dona: Zbogom, preteaalosti":

Kad vrsni ljudi tiho odlazeI apati im duama prolaze lako,Dok neki od tunih prijatelja paze:Sada odlazi dua, a neki kau 'nije tako'.Stopimo se zato, bez ijednog zvuka...

28. mart 1609: Mortlejk, u blizini Londona

U otmenoj staroj kui na obali Temze, starac je na umoru. Paljivo je pratiosudbinu sinjora Bruna. On je prijatelj - kolega filozof i naunik, ovek odobrazovanja i mudrosti. Moda je on jedino ivo bie koje je imalo uvid u isteizuzetne tajne kao i Bruno. Elizabeta, velika kraljica, bila mu je kao kume.Mnogo godina imao je njeno puno poverenje, zvala ga je svojim oima', ali i ona

je nedavno preminula. Njen naslednik je kruti kotski kralj, fanatian po pitanjuduhova i demona, u veitom strahu od svakoga ko bi mogao osporiti njegovautoritet. Ovaj starac se povukao u tiinu u ovoj kui koja je nekada pripadala

njegovoj majci, i ivi tako ve nekoliko godina.


8/234

By voki

Ovo je neuobiajeno maglovita no, ba posle prolene ravnodne-vice. Svetlana brodu kao da odskau po magli dok brod ubrzano plovi od elsija doMortlejka, na nadolazeoj plimi. Nejasna figura stupa na dok i po slaboj

svetlosti nalazi svoj put do vrata.Otvara mu vrlo uspravna, sitna ena neodreenih godina, i mladi ovekprosto prelee stepenike do spavae sobe svoga gospodara. Plamen sveca sepovija i skoro nestaje pred naglou njegovih pokreta.

Znao sam da e mi doi iako sam oklevao da te pozovem. Nikome drugomne mogu da verujem."

Vaa milosti, tuan sam to vas vidim ovako..."Ja sam dovoljno proiveo, ve treba da poem. Dobro me sluaj. Sasvim je

sigurno da umirem i dani su mi odbrojani. Ne mogu da odgovorim na tvojapitanja, ali te molim da paljivo saslua ono to uti rei. ''

Rei nailaze izmeu kratkih trzaja tela iako starac pokuava da sakrije kolikomu je napora potrebno za svaku izgovorenu re. Tiho, on nastavlja:Pored ova tri kovega koja vidi kraj mene, nalazi se pismo u kojem e ti biti

razjanjeno sve to sada ne razume. Svakog momenta stii e nam tri posetiocakoji e izvriti intervenciju na moj zahtev. Ne plai se za mene, ali ekaj dok suoni ovde. Kada sve bude bilo gotovo, oni e ti predati ova tri kovega. Pratimoja uputstva do detalja. Preklinjem te da nita ne menja. To je moja poslednjaelja a i sam zna da je ceo moj ivot saet u toj jednoj elji."

Tri neme figure, pokrivene kapuljaama, ulaze u sobu i staju oko oveka.Otvara se kona tana u kojoj se vide hirurki instrumenti. Ruka u finoj rukavici

posee za starevim zglobom da opipa puls. ekaju. Konano, klima glavom.

Neka ne kane ni suza, neka se ne uznemiri ni uzdah...

Delikatni prsti u finoj rukavici, sada okrvavljenoj, stavili su jo toplo srcedoktora Dona Dija u koveg sa konim poklopcem. Druge dve kutije, jedna odzlata, druga od srebra, pruaju zapanjenom mladom oveku koji ih, zajedno sapismom, uzima i naputa kuu nesiguran na nogama.

elsi, London, petak,19. septembar 2003.

Zauvi kako avion prelee iznad nje, Lusi se tre iz svog dnevnog sanjarenja.Nebo je iznenada promenilo izgled, i ono to je poelo kao sitna kiica brzo jepreraslo u neto mnogo jae. Kao zatitu od kie imala je samo svoju staruknjigu a to nije bilo dovoljno. Mada, nadala se da e je muze zatititi. Vlaanvazduh uinio je da lagani pokreti njenog vitkog tela u svilenoj bluzi i suknjiizgledaju kao da je upravo kroila sa platna nekog slikara impresioniste.

Delovala je kao da e se rastopiti.


9/234

By voki

Pejder je zazvonio: poziv iz bolnice Brompton. Morala je hitno da se vrati.

Tree poglavlje

Napunivi rezervoar, Vil skrenu na sporedni put koji ga je, kroz Vernevil,vodio pravo u artr. Njegov motor nije podnosio laganu vonju i maina jelakonski ekala trenutak za akciju. Vil je bio vie nego spreman da mu udovolji.U neudobnom poloaju koji nije mogao da izbegne na motoru, spljotene kacigeskoro do lea, uspevao je da se usredsredi na vonju dok su mu se misli i daljebavile recima koje su tokom proteklog leta postale mantra u njegovoj glavi.Brzina i vetar kao da su ih igosali u njegov mozak:

Ja imam volju da budem ono to jesam,i ono to u biti jeste samo ono to jesam."

Mistinu reenicu dobio je zajedno sa neuglednim srebrnim kljuem, pomajinoj poslednjoj volji. Porodina tradicija nalagala je da se te stvari prenosesa majke na kerku, ali poto je bila blagoslovena samo sinovima, lupala jeglavu poslednjih nedelja svoga ivota oko toga ta da uradi sa ovim smenim,naizgled bezvrednim stvarima koje se generacijama prenose. Aleks je bio starijii moda je trebalo njemu da da u nedostatku enskih potomaka. Ali Vil jenekako bio njeno drugo ja, i mada je potpuno jednako volela svoje deake,

jednostavno je osetila da je Vil taj koji treba da ih dobije. I tako je pisalo u njenojoporuci.

Kada se Aleks oenio, oekivala je unuku - time bi sve bilo reeno. Alinemogui zahtevi radnog mesta, vremenski rokovi koji su znaili da je i cikokod kue, doveli su naalost njegov brak do kraja a Aleks nije imao kerku iz teveze. I, Vil. Znala je da ne treba da eka na njega da se baci na oinstvo. Bio jetalentovan, pun ljubavi, imao je veliko srce i plahovitu narav. ene su se rojileoko njenog mlaeg sina, njegovog dobrog izgleda. Oba njena sina su se bavilasportom, oba su igrala kriket u lokalnom klubu, ali Vil je mogao da igra zanacionalnu reprezentaciju, da je hteo. Primetilo ga je nekoliko lovaca na talente,ali on je jednostavno odbijao da se bavi redovnim treningom i da tome posveticeo svoj letnji raspust. On e igrati iz ljubavi prema igri, ako mu je dan za to, ali

ne za novac i ne zato to neko to od njega oekuje. Takav je Vil.


10/234

By voki

Mislila je onda da e moda Sijan prevladati i uspeti da ga odvue pred oltar.Sijan je bila atraktivna, odluna i spremna da se smiri. Upravo je bila napunilatrideset a vreme nee zauvek ekati. Moda e jednoga dana Vil imati svoju

malu devojicu. Njegova majka je oseala da e njen mlai sin, osetljiv ispodsvoje muke spoljanosti, biti otac enske dece. Zato se oslonila na vreme iSijaninu tvrdoglavost i ostavila Vilu klju. Zapisala je i poruku, zakaila je naklju i dodala u koverat sa jednim finim prastarim komadom pergamenta:

,,Za Vila. Kada bude neto, ili neko, to nije sada''

I nije vie rekla ni re na tu temu, ak ni kada su rekli jedno drugom zbogomu poslednjim asovima njenog ivota.

Vil je pregledavao udan talisman kao da je dragulj, okretao ga na svetlu,

posmatrao u raznim situacijama: kasno nou, uz aicu pia, u demonskompolumraku svoje sobe, po ledenom januarskom vetru, odmah posle majinesahrane. Gledao ga je kada je bio u Dolini hramova u Agrientu, i u malenojsobici za itanje u Vatikanu u kojoj je provodio dane i dane izuavajui istorijuKampo dei Fjori. Tako simbolian predmet: klju. Koju bravu je otvarao? inilose da je nestala u vremenu, izgubljena u vrtlogu godina. Nije ak znao ni to,palo mu je na pamet, ko je prvi ostavio taj predmet svom nasledniku. Nijestvarno nita znao o porodici svoje majke. Otac je bio nekako udno tajnovit uvezi s tim.

Ja jesam ono to jesam, i to to jesam jeste ono to e videti."

U glavi su mu se neprestano vrtele ove zavrne rei. Znao je ceo tekstnapamet. Fotokopirao je prastari dokument i celo leto nosio kopiju svuda sasobom, u unutranjosti kone jakne. ak je i po vreloj Siciliji vukao svoju jaknuda se ne bi odvajao od dragocenog lista papira. Mali klju naao je mesto nalaniu oko njegovog vrata gde e ostati ako treba i do smrti. Tako je bioodluio. Aleks bi sigurno celoj stvari pristupio na drugaiji nain, dobro je toznao, umuvao bi nekoliko sati za ovo ispitivanje u svoj pretrpani raspored naposlu, u svoje vreme koje provodi sa sinom i u svoj istraivaki rad na

profesionalnom planu. Ali Vil je bio drugaiji ovek, obuzet eljom da sazna tasve to znai, i niemu drugom ne bi mogao da posveti svoju panju dok neodgonetne ovu sfinginu zagonetku i pronae bravu koju e otvoriti njegovklju. Sumnjao je u to da njegovo porodino poreklo ima neke veze s tim, iukanja koja je nauo od rodbine da klju otvara porodino blago nisu mnogouticala na njega. Nisu ga nimalo interesovali zlato i dragulji, ali je eleo da znata je, pobogu, bilo toliko vano, toliko dugo, i koliko je to uopte staro?

Vil je bio slobodan fotoreporter sa vrlo dobrim vezama. Stari kolega, sadanjegov najbolji prijatelj, zainteresovao se za ovu tajnu jednom prilikom kad suispijali pivo i askali o svemu. Ponudio je Vilu da odnese deli pergamenta

svom roaku u Oksford kako bi karbonskom metodom utvrdili vreme


11/234

By voki

nastanka. Sada su znali priblinu starost papira. Vil je sedeo u antikom grkomteatru u Taormini kada se pojavila poruka na njegovom telefonu:

Uzorak proveren dvaput. Oba rezultata pokazuju kasni XVI vek. Kako ti se

ini? Vidimo se u septembru. SajmonDa, inilo mu se kao interesantno. ta se dogodilo na Kampo dei Fjori -takozvanom 'Polju cvea' - u kasnom XVI veku? Ovo je bila tek prva referentnataka u dokumentu, i Vil, mada vrlo dobar u reavanju ukrtenih rei ianagrama, nije imao nikakvu ideju o tome kako se to uklapa sa kljuem. Poslemnogo nedelja istraivanja i putovanja, poeo je da sklapa kockice, ali i daljemuje u glavi bio vrtlog mnotva injenica koje bi mogle biti - a moda i ne - odnekakve vanosti. Poslednji dan u Rimu proveo je aljui na svoju mejl adresustranice i stranice informacija o politikoj klimi u Rimu tokom esnaestog veka,a unapred je naruio i katalog knjiga na tu temu od Amazon.com da ga saeka

kod kue. Mnogo je razmiljao o ljudima kao to su Bruno, Galilej. Morae dapregleda sav taj materijal do detalja, jer ga je vodio nekim zabaenim stazamapored smrknutih figura s kapuljaama u nekom udnom dvorskom plesu.esto je o ovome razmiljao kao o 'veseloj igri', ali ponekad ga je i hvatala jezaoko srca kada bi video da njegove informacije ne vode nikuda ve ga skreu uneke mrane, neprohodne prolaze. Rim je ponekad imao takav uticaj na ljude,terao vas je da gledate preko ramena ak i onda kada niko nije stajao iza vasosim sopstvene paranoje.

Ve je mogao da vidi u daljini neverovatne vitrae katedrale u artru koja seizdizala u ravnici. Pribliavao se velikom brzinom i sama veliina ove

bogomolje ostavljala je snaan uticaj na oveka. Tano je mogao da zamisli kakose morao oseati neki hodoasnik u srednjem veku, veliina ove katedrale inilaje da izgledate beznaajno malo. Smanjio je brzinu zbog naseljenog mesta ikoncentrisao se na komplikovane srednjovekovne uliice. Dvaput je morao dazastane i raspita se za smer. Katedrala je bila udljiva ako joj u potpunosti neposvetite svoju panju.

Provlaei se kroz zone sa ogranienjem kao da tu pripada, ignorisao je znakza parkiranje na odreenom mestu i uputio se prema tornjevima crkve. Bukanjegovog etvorocilindrinog motora razbi manastirsku tiinu ovog grada dok

je lagano vozio prema Plas Bijar i Ulicom Dean. Priao je trotoaru sa junestrane katedrale i stao kod naplatnog mesta. Bliilo se podne, i im je skinuokacigu, zagolicao ga je prijatan miris dagnji na mornarski nain i francuske supeod luka iz bistroa preko puta, to ga je podsetilo da neto pojede kada zavriobilazak. Odavno nije poteno ruao.

Pogledao je nagore na poznati prizor dve nejednake kule, a kacigu je draopod mikom,kao to to ine vitezovi iz utivosti, dok je prolazio kroz senkevelianstvenog zapadnog ulaza. Dok su mu se oi navikavale na mrkli mrak,zauo je apate sa razliitih strana, na razliitim jezicima mnogobrojnihturistikih grupa. Turisti su ostajali zadivljeni pred lepotom bojenog stakla

iznad njegove glave. Mada je upravo to doao da vidi, njegovu panju je


12/234

By voki

momentalno privuklo neto to nikada ranije nije bio primetio, a nekoliko putaje dolazio ovde. Mnoge stolice su bile izmetene i, uklesan u predivan gotikipod broda crkve, video se crno-beli mermerni krug meu stubovima.

Zapljusnut udnim svetlom s prozora, lavirint je zauzimao celu irinu ogromnecrkve. U samom centru stajala je devojka zatvorenih oiju, ali on je lepo mogaoda vidi cvetni oblik u centru uzorka. Hodao je po tome toliko puta prema ol-taru, ali nikada nije paljivo pogledao nadole da bi ga video.

Pored njega, mlada Francuskinja je priala o tome svojoj grupi turista, nadobrom engleskom jeziku i pravom jainom glasa. Nasmeio se: studentkinja naletnjoj praksi.

Evo, ovo je uveni lavirint artra, a lavirinti su, kao to znate, izuzetno stari.Ima ih u mnogim zemljama, ali kada vidite jedan ovde u unutranjostisrednjovekovne katedrale kao to je artr, ovaj paganski simbol je sigurno

obdaren snanim hrianskim znaenjem. Znamo da je lavirint postojao i ukatedrali u Okseru, Amijenu, Remsu, i nekim drugim gradovima u Francuskoj.Svi oni su sklonjeni jer ih ljudi u sedamnaestom i osamnaestom veku nisurazumeli. Izgleda da je sveten-stvo bili uznemireno to su ljudi hodali polavirintu, traei izlaz! Ali ovaj ovde je potpuno ouvan..."

Vila je zainteresovala njena pria i malo se primakao. Nasmeila se usredreenice svesna da nije iz njene grupe. Ali moda se njegovo iskreno potovanjenjenog znanja videlo u njegovom osmehu, jer ona nastavi ne proputajui nislog:

,, i datira iz otprilike 1200. godine. Molim vas, pogledajte jo jednom

rozetu na zapadnom prozoru koja prikazuje Strani sud, to smo upravomalopre gledali. Seate se, on potie iz 1215. Primetiete da je lavirint, potpunoidentino, kao u ogledalu, udaljen od vrata koliko i rozeta u visinu. Ovo namkao eho vraa ideju da praenje smera lavirinta na zemlji jeste korak kauspinjanju na gornji svet. Lavirint ima 16.4 metra na najirem svom deru medustubovima a setiete se da je ovo najiri gotiki brod crkve u Francuskoj. Akoproete ceo lavirint, kao srednjovekovni hodoasnik, ukupna duina je 260metara. O njemu se esto govori kao o 'putu u Jerusalim' i mislimo da supoklonici esto prelazili ovaj prostor na kolenima, to je bila neka vrstapokajanja. Vidite, na mapama ondanjeg vremena, Jerusalim je prikazivan kao

centar sveta, i za mnoge vernike, ak i danas, Strani sud je duboko povezan saproroanstvima o Jerusalimu i velikom hramu. Sada vas molim da me sledite,idemo do prozora Adama i Eve."

Kako se okrenula i podigla ruku da bi grupa mogla lake daje prati, Vil jojblago dodirnu ruku. Oprostite, gospoice, kako je mogue da nikada dosadnisam video lavirint na ovaj nain, a mnogo puta sam bio ovde?"

Nije joj smetao njegov prekid. Samo petkom! Svakog petka od aprila dooktobra. Posreilo vam se danas, zar ne?" Toplo se nasmeila i povela daljesvoje posluno stado.

Devojka koja se nakon obilaska kruga pojavila bila je pomalo zajapurena,

iroko rairenih oiju. Izvinjavam se, moe se videti samo petkom, tako je


13/234

By voki

rekla? E ba sam imala sree danas. Ja sam specijalno dola jer je jesenjaravnodnevica. Nakon dananjeg dana, enska energija postaje ponovodominantna sve do prolea." Bila je Amerikanka, veselog lica i prilino

otvorena, i ona se takoe nasmeila Vilu. Trebalo bi da probate, da proetelavirintom, udesno je. Ovo je dobar trenutak a svetio je savreno. Ja sammorala dugo da ekam dok se guva nije raistila. Krenite sada."

Vil klimnu. Vai, hou. Hvala."Odjednom se osetio nekako udno stidljiv. Nije on bio religiozan ovek - pa,

ne u onom konvencionalnom smislu. Imao je neke svoje duhovne ideje, mislio jeda mi sigurno ne razumemo sve ono to bi trebalo da razumemo. Ali kod njeganije prolazila pria o devianskom poroaju; u svakom sluaju, ta god je mislioo tim stvarima, nije svoje miljenje izlagao na svakom koraku. Ali sada gasopstvene noge iznenadie jer su krenule ka 'ulazu' u lavirint, inilo mu se i bez

njegove volje.Ajde, dobro, mislio je, odradiu i ja stazu. Nasmeio se sam sebi. Poto semoe samo petkom, i poto je ravnodnevica. Ovo poslednje pomisli pomalocinino. Zabavljao se - ali nije voleo da sudi drugima time to je ovo bioposeban dan za ovu slatku devojku.

Postojao je samo jedan 'ulaz' u krug i on poe odatle, tri koraka prema oltarua onda staza skrenu nalevo u lepo uraen zavoj koji se vratio sam u sebe.Morao je da se koncentrie i paljivo prati smer jer stazica nije bila iroka.Primetio je da se ovde prati svetlije obojeni deo, oivien tamnijim. Setio se

jednog lavirinta u blizini njihove kue u Vinesteru, gde je staza bila obratna:

hodali ste po 'negativnom' delu a 'pozitivni' je predstavljao ivicu. Ali na ovajnain ovde, simbolino ste hodali po svetlom i izbegavali tamu.Drei vrsto kacigu, oiju polusklopljenih, prepustio je sada svojim

stopalima da prate trag, ne udubljujui se previe. Drugi zavijutak odveo ga jeskoro do centra, i pomislio je da e put sada kulminirati u svom cvetnomobliku. Ali udesna staza zavrnu se ponovo sama u sebe u nerazmrsivoj serijiokreta, kao neka lepa zmija, pa ponovo u otar zavoj koji ga je ponovo pribliiosamom centru, a onda, neobjanjivo, umesto toga izae opet napolje, u sledeikvadrant. Prepustio se oseaju: oi su mu se privikavale na jake boje koje kao dasu kapale po njegovom licu sa prozora na junoj strani. Zastao je na trenutak da

sagleda sliku: mukarac koji kao da izlazi kroz kapiju grada okruenogbedemom dok kobaltno staklo iza njega sija. A onda, iza lea mu se prikradadrugi ovek, isukanog maa, a iza njega se prelama crveno staklo boje rubina.Ovaj je bio obuen u zeleno i vrlo lepo oslikan, dok je prvi mukarac nosioplavo odelo sa utom pelerinom preko ramena. Crvena, plava i uta, pojaane

jasnim podnevnim sunevim sjajem, padoe na Vilovo lice. Uini mu se da imablagu vrtoglavicu; oseaj je bio vrlo jak i iskustvo ga je duboko dirnulo.Pokuao je da smiri stvari smeei se sam sebi, pomalo nesvesno, podseajui sena staru izreku o vijugavim putevima prema Damasku.

Niko drugi nije hodao po lavirintu. Velikoduno su mu ostavili prostor. Bio je

svestan nekoliko lica koja sa strane, iznenaeno, prate njegov put. Nije mu ovo


14/234

By voki

smetalo, i zaista je uivao u oseaju da se njegovo lice preliva svetlou, zatimtamom, pa ponovo nazad. Noge su sada, skoro same za sebe, pratile stazice idue zavoje, vodile ga tamo i ovamo, poput slepcakoji pokuava neto da nae.

Mantra iz dokumenta u unutranjem depu njegove jakne ponovo se probudi unjegovoj glavi...

I STOGA NAE DVE DUE

Sve to je u plamenu na Polju cveal Uberite cvet i razmislite o tome ta je onbio; o vekovima izdaje, bola, nerazumevanja...

Vilove noge ile su same za sebe, nije dobro ni video stazicu kojom se kretao,u glavi je vrteo samo tu jednu dobro zapamenu stranicu. Rukom je nesvesnolupkao po jakni, tamo gde se nalazio dep i dokument, u ritmu koraka po

lavirintu...

Ja sam ono to jesam, i to to jesam jeste ono to jesam. Ja imam volju dabudem ono to jesam, i ono to u biti samo je ono to jesam. Ako i imam voljuda budem, neu biti nita vie od onoga to sam bio. Ako sam bio ono to trebada budem, ipak e se oni i dalje pitati ta sam ja i ta sam ikada bio. Ja elim dapromenim Zid i ostvarim svoju Volju.

To da sam ja taj isti zid, istina je stvarno.A ovo jeste pukotina, ispravna i zlokobna,

Kroz koju e aptati uplaeni ljubavnici.Svaki par e se sabrati u dodati deo;donji levije kvadrat; donji desni je kvadrat;gornji levije kvadrat; gornji desni je kvadrat.Srce je takoe kvadrat.

KOJE JESU JEDNO

I ja sam ve na pola puta kroz orbitu. I ako uzme polovinu celoga i napravi

parove koji e biti jednaki meni, uskoro e upotrebiti sve parove.

Sada, nemoj traiti nigde dalje od dana. Moja alfa i moja omega. Napravi odove dve polovine celinu. Uzmi pesmu jednakog broja iz Stare kraljeve knjige.

Jednak broj koraka napred od starta. Jednak broj koraka unazad od kraja -isputajui samo jednu jedinu izlaznu re. Amin tome.

Ja sam ono to jesam, i to to jesam jeste ono to e videti.Raunaj na mene vrlo paljivo.


15/234

By voki

NEMOJ VIE INITI PREKID,VE PROIRENJE INI

Vil je u poetku imao oseaj teine u glavi, ali polako se to razbistrilo. Nije bio

svestan pogleda ljudi oko sebe - deaka koji je drao majku za ruku, starijedame koja je skinula naoare da bi pratila njegove korake, ali bez ijednognagovetaja neutivosti ili uznemirenja, lepukaste crvenokose koja je prestalada aska sa drugaricom i uhvatila sebe kako fiksirano gleda u ovog avolskilepog mukarca. I jedan svetenik ga je gledao, klimajui s odobravanjem, a i

jedan ovek iza stuba inilo se da je zaokupljen Vilovom potragom za izlazom.Slikao ga je svojim digitalnim fotoaparatom.

Vilova stopala su lagano plesala, a rei u glavi su se ponavljale kao brojanica:Ja imam volju da budem ono to jesam ... Ako sam bio ono to treba da budem...

Doao je do sredine lavirinta i lice mu je bilo okrenuto pravo prema zapadu a

veliki prozor tano iznad njega. Osam sjajnih anela posmatrali su ga sa veihlatica unutranje rozete, sedei u paru izmeu orla, krilatog mukarca, vola ilava. Vil se razveselio. Bio je sasvim siguran da nije upravo pretrpeo nekoreligijsko preobraenje, ali nije mogao a da se ne divi efektima koraka, svetla,zvukova u velianstvenoj crkvi i svoje sopstvene psihe koja je bila u ekstazi. I,to je jo udnije od svega toga, uspeo je da razume neto sa poruke koju jedrao blizu svog srca, neto to ranije nije video. On je bio ta Volja, njegovasudbina otkrie dom kljua, njegovo znaenje i blago. To e se desiti beznjegovoj', daljeg pritiska, moda sasvim pasivno.

Napravio je est velikih koraka van centra, gde je nekada bila zakaena

ploica na kojoj su bili naslikani Tezej i njegov uveni minotaur; i dalje se videlozatamnjeno mesto. Nagao se na levu stranu i sasvim sigurno osetio nepogreivimiris rua - kao egzotini tamjan. Zatim nastavi da hoda i doe do okreta od180 stepeni. Palo mu je na pamet da pogleda od koga ili ega potie tajnaparfemisani trag, ali nije bilo niega, nikoga. Opet se okrenuo, sada premaistoku, i miris ga ponovo zapahnu a zajedno s njim i oseaj da se pomerila nekalagana tkanina, kao tok vode. Ali sve je to bila samo igra svetla i odsjaja, i onzavri svoj hod po lavirintu a da mu niko nije priao.

Skoro bez daha, otiao je pravo iz lavirinta u brod crkve do zadnjeg delaoltara, do enske kapele, gde je upalio svecu - vredela je svakog centa od tih

dva i po evra to je za nju platio. Imao je jak oseaj da je njegova majka ovde sanjim, da ga gleda i da tiho, skoro neujno izgovara: Ja sam sada ono to ondanisam bio."

Izaao je iz katedrale na severni izlaz. Noge nisu ni oseale da se pomeraju,niti je on sam bio svestan senke koja se odvojila od stuba i izala na mutnosvetio prolaza.

etvrto poglavlje

Kia je oslabila i Lusi uspori svoje korake. Njen pejder ponovo zapita, ali

nije ba bila voljna da prekine svoju slobodu. Deavalo se ovo i ranije - ona bi


16/234

By voki

dotrala sa jednog na drugi kraj elsija da bi na kraju sve ispalo lana uzbuna.Zapravo, imala je to dvaput u protekle dve nedelje. Ipak, moda je ovaj put bilodrugaije.

Tapkala je neko vreme niz Ulicu Flad, a onda njena stopala izabrae danastave avenijom Lu. Znala je da je ovo malo dui put, ali posle onogpredivnog leta, drvee se ve bojilo u zlatno i ona je volela predivne dr vorede uovom kraju, gde je stara gradska kua u stilu Tjudora stajala tu od neke 1540.godine kada je, tada princeza, Elizabeta zasadila dudove. Oni su jo cvetali,nekoliko ulica dalje, pored ejni roua. Prolazila je sada Ulicom Fini, pored pabakoji se upravo bio punio redovnim gostima koji su petkom dolazili na ruak.Ime ulice podsetilo ju je na doktora Finija i njegove ideje". Njemu jepripisivano da je doao na ideju da se drvee posadi du cele ulice. KraljicaViktorija je ovo prigrlila svim srcem a zatim prenela po celoj Evropi. Ili bar,

pria tako kae; neka je pomalo i preterana, ali ipak je bilo lepih primeraka uvrtu paba kao potvrda tome.Jedan mukarac je ulazio u pab i veselo joj namignuo, a ona se nasmeila na

ovaj kompliment. E, pa, znai da ipak ne izgleda tako loe. Oseala se istroeno,ali oigledno je jo imala snage u sebi uprkos fizikoj krhkosti. Iako ona to sadanije primeivala, jo su se okretali za njom gde god je ila. Ona je samo bilasuvie bolesna i preokupirana drugim stvarima da bi obratila panju na to.

Dok se pribliavala ogromnom bolnikom bloku, osetila je poriv, kao detekoje bei iz kole, da stvarno bude nestana i jednostavno ne ude unutra. Svinjeni dani bili su kao u izmaglici: njeno vreme bilo je na nekom posebnom

mestu izvan stvarnog sveta pa se stalno oseala kao Alisa uZemlji uda. Nitanije izgledalo realno i morala je sebe da podsea na to koji je dan, mesec iligodina. Jedan sat bi se prosto stopio sa drugim. itala je Vordsvorta, Barija ineto malo openhauera - vie dubokoumnih knjiga nego to je ikada proitalau ivotu. Bavila se tkanjem pokrivaa od paria i videla napredak u tome. Alisve ostalo izgledalo je kao da se deava u usporenom filmu. Tamo napolju bilo

je seanje na drugi ivot, i sada je elela da ostane usred te energije i ne vrati seu svoj skoro samostanski mir.

Ali to bi bilo krajnje nekorektno prema tom fantastinom timu ljudi koji su sestarali o njoj. Ovde u jednoj od vodeih bolnica za bolesti srca, ustanovi koja je

pomerala granice mogueg, oekivala je da naie na suprotstavljeneegocentrike i utivo odsustvo stvarnog interesovanja za ozbiljno bolesnepacijente. Ali bilo je sasvim drugaije. Ona nije imala svoju porodicu - ne upravom smislu te rei, samo neke dalje roake u dalekom Sidneju. Osobljebolnice ju je usvojilo. Svi su toliko eleli da se ona oporavi i bili odluni u tomeda prevazie sadanje stanje. Sumnja nije bila dozvoljena, hrabrost se potovala,i ona je oseala da jednostavno ne moe da ih izda ili razoara.

Kola hitne pomoi stajala su na ulazu a njihova zadnja vrata ve su bilaotvorena. Nije ovo bilo nita neobino; ipak ona zadrhta uprkos sunanomdanu.


17/234

By voki

Prevoz do bolnice Herfild, duo. Kladim se da si ti ta koju ekamo." Voza seljubazno nasmei kao da dri uzde koija u koje je upregnut krilali Pegaz, kojime je odvesti do Meseca. Pokuala je da odgovori na njegov entuzijazam, ali

odjednom se oseti vrlo malom i nimalo romantinom u odnosu na dogaaje kojie uslediti. Usta joj se skupie u liniju. Velika vrata zatvorie se kao da su jeprogutala.

Pab Fini arms bio je prepun onih koji su vikend zapoeli koji sat ra nije,gladni i u potrazi za piem, pa Sajmon izae ubatu da nade malo mesta.Nestabilno vreme nije ostavilo ba mnogo ljudi na otvorenom, ali on izabra

jedan sto, proverivi prethodno rukom da li je klupa su va. Pijuckao je pivo idrugom rukom pisao razglednicu. Na slici je bila britanska zastava: Dobrodoao kui. Sigurno si primetio tekst iz Sna let nje noi? Ali ta to znai...?Postoji li tajni vrt sa kljuaonicom u zidu...?" Nije imao vremena da zavri jer se

Sijan ukazala na vratima i on brzo skloni razglednicu.Ti si stvarno spartanski odgojen, Sajmone." Presavila je kaput i stavila ga naklupu gde e da sedne.

Drago mi je to te vidim, cakana." Pokuavao je da pogodi prijateljski tonkoji bi istovremeno iskljuivao bilo kakav nagovetaj flertovanja sa bivomdevojkom svoga druga. Senzualnost je bila njena jaa strana i on se oseaopomalo krivim to ne moe a da to ne primeti. Danas izgleda opasno zamuki rod. ta ima novo?"

Posao je manijaki, tone zahteva. Nakon meseci sue, dobar je oseaj imatiovakvu plodnu etvu. Raspadam se od posla, ali bar se raun u banci prilino

oporavio. Zvali su me svi za koje sam ikada radila, to je sjajno. Uspela sam dauhvatim nekoliko dana na Sejelima prole nedelje. Odmorila sam se od svega."Sajmon je bio ozbiljan novinar koji se bavi ozbiljnim temama, i mada je esto

putovao zbog posla, nikada mu nisu zapale najbolje lokacije kao to su naprimer Sejeli. Teko je to." Ironija u njegovom glasu bila je pomalo preterana.

Nasmejala se i bilo mu je drago to je vidi tako doteranu i jaku nije bilo nitraga od suza kojih se plaio kada gaje nazvala da se nadu. Bio je svestan togada se Vil sutradan vraa i u glavi je prevrteo dugaku listu stvari koje bi moglada trai od njega. Ali sve je izgledalo u redu.

udno je to, je l' da? Nisam sebe toliko forsirala kada sam bila sa Vilom...

kao da sam bila na autopilotu. Uvek sam mislila da ga moj rad pomalo nervirapa sam zapostavila svoju karijeru. Ali, zna,ja sam dobar stilista. Spremna samda mnogo radim a posao je uglavnom interesantan." Zakikotala se i prstomdotakla usne kao da je elela da popravi sjaj za usne. ak i ako to znai damodelima premetam bre-tele s jednog ramena na drugo - a to smo i radili naonom rajskom ostrvu prole nedelje. Ali lova je stvarno dobra, a bog zna da sumi pare potrebne sada kad se snalazim sama."

Mmm. Prosto sija, Sijan. Mora da se tu deava jo neto osim posla?"Oseao je da treba to da sazna. Na kraju krajeva, on je Vilov drugar i njegovalojalnost njemu pripada. Ali Sijan mu se stvarno sviala i eleo je da preboli


18/234

By voki

rastanak sa Vilom. Nije lako biti zaljubljen u njegovog prijatelja; i on sam bisigurno eleo da ova lepa devojka nastavi dalje i opet bude srena.

Sijan je gledala u svoju au belog vina. Nije bila sigurna kako e Sajmon ovo

prihvatiti, ali elela je da razgovaraju o tome - elela je da Vilov prijatelj da svojblagoslov makar preutno. Pojavio se neko novi, neto kao..."Sajmon je ohrabri klimanjem glave. Naslonila je glavu na ruku, svesno ili

nesvesno; izgledala je vrlo privlano. Govor tela bio mu je dobro poznat. Nisam sigurna u kojem pravcu bi to moglo da krene, ali on je stvarno

poseban, vrlo fin. Upravo se vratio iz Amerike; poreklom je sa istone obale, alidosada je iveo negde na srednjem zapadu, Kanzas mislim. Ovde je navanrednim postdiplomskim studijama - ne znam tano koji smer, ali stvarnoneto pametno. Ima interesantan stil, skoro zakopan do grla. Plavuan, malopovuen. Neverovatno razliit od Vila."

Sajmon je bio potpuno zateen. Prenela mu je sliku koja je bila mnogodetaljnija nego to je oekivao. Ali iznenadio se time to ga je to toliko uvredilo.Vil je bio zahtevan, da, ponekad i vrlo teak, ali bio je liga za sebe, jedinstven ioriginalan. I ona je to znala. A sada mu prodaje vrline svog novog ljubavnika.Malo je to nisko, pomislio je. Ipak, rekao je ono to nije stvarno mislio, jer jepobedilo njegovo vaspitanje da se bude ljubazan radije nego iskren. Drago mi

je to si srena, Sijan. Ti to zasluuje. Ali nemoj to trljati Vilu na nos - osim akone eli da proveri da li je ljubomoran?"

Sajmone..." Oklevala je a to je bilo vrlo neuobiajeno za nekoga s takvimsamopouzdanjem. On je... u rodu sa Vilom." Otpila je malo

vina dok je Sajmon pokuavao da nae nain da se nosi sa ovom informacijom.Za trenutak ga uhvati panika da e mu rei da se vida sa Aleksom. Kakav loukus. Ali Aleks to ne bi dozvolio, zar ne? Ne, ne budi glup, govorio je sam sebi,ve je rekla da je tip Amerikanac. Kakva udna situacija, pomislio je u sebi. Ko

je taj tip?Kalvin je Vilov roak. Njih dvojica se nikada nisu upoznali, ali njihove

majke su bliske roake." Dok je pokuavala da mu objasni ove odnose, Sajmonse konano malo opusti i nastavi da die normalno. Do sada je imao utisak dasrce pumpa previe krvi u mozak. Ovo ga nije interesovalo - a verovatno neeuznemiriti ni Vila. udno, blago uvrnuto, ali nita specijalno. Pokuavao je da

se ponovo usredsredi na razgovor.,,...i kada je letos doao u London da studira, eleo je da potrai rodbinu.Razmenjivali su estitke za Boi i poneko pismo, ali ne vie od toga. Kada jeDajana umrla prole godine a Kalvinova mama nije mogla da doe na sahranu,on je smatrao da bi bilo u redu da ih poseti i lino se izvini. To je to dobrovaspitanje, tipino za njega, kaem ti. Smeno je to to je zakucao na moja vrataa Vil je ve bio otiao u Italiju. Aleks je bio ko zna gde na svojimpredavanjima..."

Sajmon je sada mirno i mudro klimao glavom. Vila ba briga za ovo.,,...i postavio mi je toliko pitanja o Vilu, toliko pitanja, Sajmone. A ja sam

priala. Priala nekome koga uopte ne poznajem. Priala sam satima, danima,


19/234

By voki

sve o njemu. Bilo je to proienje za mene. Plakala sam a on me je teio, i onoto je usledilo jeste stara dobra ljudska priroda. Moderan vitez sa dobrombiografijom i staromodnim shvatanjima trai gospoicu iji bi povreeni ego

mogao da spase. Moglo bi to tako da se nazove. Nita originalno, ali svakakodobrodolo."Sajmonovim licem proe nagovetaj osmeha, ali nije mogla da odredi koje

vrste dok mu ne uje glas. Ispitivala je njegov izraz.Da li misli da e se Vil jako ljutiti zbog ovoga? Nije ovo ba idealna osoba

za vezu, slaem se, ali srce uvek postupa po svome." Gledala ga je pravo u oi. A moje srce je bilo slomljeno, Sajmone. Bila sam kao oduzeta od prolog Boia.Uspavljivala sam se suzama skoro svake noi dok se Kalvin nije pojavio krajem

juna. Trudila sam se da ne iznosim novu vezu odmah u javnost. Nikada nikonee biti kao Vil, znam to. Bilo je vrlo bolnih stvari izmeu nas dvoje prole

godine i niko osim Aleksa ne zna za to. Vil mi nikada nee oprostiti. Ali ne bihelela da moji motivi budu pogreno shvaeni. Nisam odabrala Kalvina da bihbilo koga iznervirala, on se jednostavno - pojavio. Kao da nas je sudbina bacila

jedno na drugo. Kalvin kae da nikome nije dao svoje srce, moda nee ni meni.Ali ini mi se..." Glas joj se prekide. Nije znala kako da opie ono to osea.

Njena iskrenost ostavila je utisak na Sajmona. A morao je i sam da budeiskren prema sebi: njene tamnoplave oi i bakarne kovrde inile su jeklasinom lepoticom sa Rafaelovih slika. Sijan, u redu je to. Vil je veliki deko,i mada mislim da e mu biti malo teko, on je ipak jedno velikoduno ljudskobie. Moda mu se ak i dopadne taj tip, ko zna?"

Zahvalno mu se nasmeila. Vil nikada ne bi nekome kao to je Kalvinposvetio ni pet minuta svoga vremena. Kalvin je bio previe izbirljiv po pitanjusvoje odee, svog imida, previe prisan sa ljudima na nain koji bi Vilaizluivao. Ali cenila je to to se Sajmon trudi i bilo joj je drago to su karte nastolu.

Hajde da naruimo." On mahnu kelneru, ali zaustavila ga je blagim dodiromruke. Ja astim. Sea se, posao mi procvetao?" Bila je srena. Kao i uvek,dobila je ono to eli.

Peto poglavlje


20/234

By voki

Ogromni lanci su se kotrljali i vrata se otvorie. Unutranjost trajekta MontSent Majki i dalje je bila puna raznih vozila uprkos injenici da je ve kasniseptembar i da se veina letnjih turista vratila u kole i na posao. Uobiajene

grupe motorista, sumnjivih dilera antikvitetima i onih koji pokuavaju daizbegnu PDV, nekoliko francuskih parova i studenata ija akademska godinajo nije bila poela, plovili su u Portsmut za vikend. Bilo je tu i nekoliko baskupih automobila, sa skupim psima u njima ili bez njih. Vilovu panjuprivukla je besprekorna teget lanca fulva rimskih tablica, klasine lepote,zatamnjenih stakala i otmenih linija. Bio je to brz, stvarno brz auto, od one vrstekoju bi Vil voleo, moda kad bude neto stariji. Za sada, dukati e mu posluitida pree i ovu poslednju deonicu na putu kui.

Otar jutarnji vazduh upozorio ga je da jesen stie u Britaniju mnogo prenego u Normandiju. Rasplinuta svetlost sunca probijala se kroz izmaglicu, ali

temperatura je jo bila niska. Uzeo je rukavice iz kasete na motoru i proveriopaso u depu. Jednim skokom startovao je motor, nabio kacigu i laganokrenuo. Bio je pomalo umoran: nikada nije dobro spavao tokom ovakvih nonihprelaza Kanala, ak ni kada bi, kao sada, uzeo luksuznu kabinu za spavanje. Bio

je zahvalan za tu i doruak donet u sobu od kojeg mu je najvie prijala vrelakafa.

Lagano sad, Klaudija, uskoro emo stii kui", tepao je svom motoru dok jemanevrisao po klizavom putu preko leeih policajacaTitanija Hardi

ispred carinske kontrole. Slubenik podie ruku i Vil se zaustavi, izvadi pasoi podie vizir na kacigi da mu se vidi lice. ovek ga uporedi sa slikom u putnoj

ispravi i klimnu mu glavom da proe, bez ijedne rei.Vil se udobnije namesti na motoru i razmotri put kojim e se odvesti kui.M27 oko Sautemptona, M3 do Vinestera pa A34 na sever. Sii e sa glavnogputa negde kod Kings Vortija, lokalnim stazama do Bar-ton Stejsija pa nizbrdo ipreko mosta na reci Test do farme pastrmki, a onda kui u Longpari. Malo sedvoumio: da li jednostavno da ide au-toputem 34 sve vreme do Tuftona, paonda na Viter? Ali to mesto je bilo prepuno crnih taaka, esto subotompretrpano lokalnim saobraajem. Ne, ii e onako kako je planirao, ionako jevoleo sporedne puteve. Podseali su ga da i Engleska ima svoje lepote koje semogu meriti sa suncokretima i poljima maka u Toskani, ili parcelama lavande u

Pro-vansi. Sigurno e biti magle oko reke u ovo doba godine, jer lei nisko udolini, sve dok sunce ne dobije ansu da je razbije. A to e se i desiti u narednihnekoliko asova. Odjednom je osetio da mu nedostaje kua. Jedva je ekao davidi oca i Aleksa i da popiju pie za rukom u lokalnom pabu.

Ionako me panduri nee gnjaviti oko brzine na sporednom putu, odlui usebi. Na selu je postojala ansa da naleti i na krave koje prelaze put, ali,uostalom, nikuda ne uri. Sam bog zna kada e Aleks stii, verovatno netokasnije u toku dana. Dobro bi mi doao da mi malo olaka ponovni susret satatom, pomisli u sebi.

Zastao je i sklonio se u stranu da jo jednom pozove brata.


21/234

By voki

Sendi, gde si, ovee? Ve je subota, pobogu. Jesu li te opet odvukli na nekihitan sluaj? Verovatno jo gura smenu, pa ti je telefon iskljuen. Ostavio samti poruku u stanu."

Vil oseti ogroman talas razoaranja. Dok je razmiljao o porukama koje jeposlao bratu, shvati da je ovaj zaglavio u bolnici a da on oajniki eli darazgovara sa njim. Pokuao je da ne zvui tako preko telefona. ,,U svakomsluaju, uj, idem sada u antri. Tata mi nije odgovorio, moda jo nije nibudan, ili je izaao po novine. Bilo bi super da se naemo kasnije u pabu -moram neto da ti kaem, ali nipoto pred starim. I, ako nije mogue danas,hajde da se vidimo sutra. Ko jo dolazi? Molim te, nazovi me im dobije ovo."A onda, neto mu je palona pamet: Da li moda zna gde je mamina Biblija?Ona stara? Okej, vidimo se."

Pomisao na brzu vonju kroz umu u izmaglici koju presecaju sunevi zraci

kao neiji dugaki prsti, budila je romantiku u Vilu. Misli su mu bile potpunorasute od posete artru prethodnog dana, i zbog svega to je usledilo posletoga. Bio mu je potreban mir koji mu je vonja kraj reke uvek donosila. Kada jepreao A30, primeti da je jedno vozilo iza njega a onda ga lako obie. Proao jeispod A303 a zatim je put ponovo krenuo uzbrdo. Znao je da sada sledi laganosputanje u dolinu, kui.

U ovom trenutku, ovo je bila kua vie nego bilo koje drugo mesto. Nije joimao svoj zaseban stan u Londonu, jer je stari ostavio Sijan da ga koristi. Platio

je tromeseni zakup za nju kada su se rastali. Dosta njegovih stvari jo je bilotamo; morae to da rei i ponovo uspostavi trajnu bazu u Londonu. Ne moe

stalno da se grebe o Aleksov stan. Ali iako je njegov dom uvek bio ovde uHempiru, njegova mrana soba, voljene knjige i muzika, i dalje su postojalerane koje nisu bile zace-lile, rane u odnosu sa Henrijem, njegovim ocem, odmajine smrti. Zapravo, pobegao je onda, u junu; pobegao od Henrija, i odSijan; sada je vreme da se suoi sa svima i raisti odnose.

Sunce je sada ve bilo visoko, malo preko njegovog levog ramena najugoistoku, ali dok se penjao na brdo, video je da u dolini i dalje lei gustamagla koju sunce nije ni dotaklo. 'Sezona izmaglice' bila je eufemizam za ovo;'debeli jorgan od magle' vie je odgovaralo istini, mislio je, mada nije bilo takoromantino. Sa mesta gde je sada bio, visoko, put se sputao ispred njega u

blagoj krivini, nestajui u oblaku bele magle koja se tek ponegde utila, tamogde je sunce ve oprljilo. Vil prebaci u manju brzinu i znaajno uspori. Belipramenovi magle okruie ga svodei vidljivost na svega nekoliko metara.inilo se kao da je ponovo u lavirintu u artru. Smeio se ispod kacige jer jeovaj put znao kao sopstveni dlan. Na kraju brda put e ga voditi preko mosta, aonda prava deonica pored porubljenog jezera do drugog mosta, pored nekihkuica do sela a zatim do raskrsnice u obliku slova T. Zatim e skrenuti desno, inakon nekih pet kilometara, stii e do Longparia i kue koja je pripadalaporodici njegove majke ve vekovima. Poeleo je da prvo ode u majinu batu.

Ona je nekada nazivala ovakvu maglu 'renim prskalicama'. Seao se dana

potpuno belih od magle koja bi se odjednom spustila. Desilo bi se to za nekoliko


22/234

By voki

minuta, tako brzo bi magla pala. esto su momci igrali kriket u polju a ondaodjednom nisu mogli da vide ni loptu. Njegovi drugari su onda ostajali daprespavaju kod njega, jer je bilo nemogue voziti po tom vremenu. Njegova

majka bi im svima prostrla vree za spavanje i deaci su uivali.Grmljavina nekih kola sasvim blizu njega vrati ga u sadanjost. Neto ga jezakailo tako jako da mu se inilo da gubi kontrolu nad motorom. Motor seotro zaneo ulevo i zakucao prednjim tokom u ogradu na mostu za koji jedobro znao da e naii ba sada. Bio je odbaen u visinu, glavom napred, ipreleteo je nekih pet metara do reke Test ispod njega. Uprkos razdiruem boluu nozi, bio je udnovato miran dok je padao, vie brinui za svoj dukati nego zasebe. Sunce koje je pokuavalo da probije vunicu magle stvaralo je u njegovomumu najneo-binije svetlosne oblike, prizme i ostalo dok je beskonano leteo.Neki idiot ga je obilazio na mostu. Verovatno ga nije ni video. On sam nije

opazio nikoga.Instinkt mu je govorio da se otkotrlja napred. Sleteo je u relativno plitku, vrloistu reicu. Pao je na potiljak i lea. I dalje svestan, neprirodno miran, krozglavu mu je prolazilo kako je lep ovaj njegov krevet od finog sitnog ljunka doklei u brzoj, ledenoj vodi. Iznenadila ga je snaga vodenog toka za ovako malureku. Bio je besan, ali fiziki nije bio ozbiljno povreen, ako se izuzme bolnopulsiranje u kuku koji je pojaavala hladna voda. Kaciga mu je jo bila na glavi ibio je dovoljno svestan da shvati da bi trebalo to pre da se izvue na obalukako se ne bi udavio. Ta neukrotiva odlunost reke uvek ga je oduevljavala ideli-mino ga je i to podstaklo da skupi poslednje rezerve snage i iskobelja se na

obalu.Imao je dovoljno svesti da shvati da od kue nije udaljen vie od kilometar ipo, a onda ga je odjednom obuzela munina i slabost, skljokao se na kolena ipao u nesvest. U snu koji mu je bockao mozak kao ledenice, video je mladuAmerikanku u katedrali kako mu govori da krene lavirintom, i uo jetelefonsku sekretaricu na Aleksovoj maini: Molimo, posle tona ostaviteporuku..." A onda, vrisak prenosnog sistema na motoru kao zavijanje ljubavnicenekog demona: ventil mora da se zaglavio. Ali leei komiran na obali reke, nijemogao da vidi teget lanu koja se zaustavila na drugom kraju mosta.

Vrata se otvorie a malo svetio pokazivaa pravca upali se kao dragulj, fedan

fini par runo raenih cipela i besprekornih sivih pantalona Izae iz kola; figuraoveka u kaputu od kamilje dlake mogla se nazreti u polusvetlu magle. Figurapoe ka motoru koji je i dalje zavijao i ruka u rukavici pomeri ventil i klju ubravi.

U neprirodnoj tiini koja je usledila, ovek otvori kasetu na motoru; brzo jepregledao sadraj. Negde na farmi u blizini besno zalaja pas. Ignoriui tajzvuk, ovek ode oko ograde mosta do mesta na obali na kojem je leao Vil koga

je voda i dalje jednim delom zapljuskivala. Postojao je tanak sloj pare iznad reketamo gde su se sudarale temperature vazduha i vode. Vidljivost je bila vrloslaba. Mukaracnogom otkotrlja Vila i nagnu se nad njim. Izmaglica gaje titila


23/234

By voki

od svakog pogleda, ukoliko se neko i odluio da doe i pogleda, iz oblinjihkuica. U daljini se ipak zaue glasovi i jo blie lajanje psa.

Na te zvuke, ovek se momentalno uspravi i vrati u lancu. Motor vrlo tiho

zaprede. Zadnja crvena svetla kratko zatreperee i auto nestade u gustoj magli.

esto poglavlje

Kua koju su zvali Stari antri bila je jo u mraku kada je zazvonio te lefon.Zaprepaen to nema nikoga u ovo doba, subotom uvee, Aleks ostavi poruku.Tata, nemam pojma jesi li dobio moje ranije poruke - nisam u romingu i nemogu da vidim da li si mi se javljao. Uglavnom, konferencija je trajala duenego to je bilo predvieno i nismo stigli na let. Jedan od kolega odavdeljubazno nas je smestio u svoju kuu u Nju Derziju na prenoite. Sada sam naaerodromu Kenedi i izgleda da emo poleteti na vreme. Izvini zbog promene

plana, ali sigurno stiem sutra na ruak. Morau usput samo nakratko dasvratim u Herfild, jer sam dobio hitan poziv od sekretarice, ali moja kola su nalondonskom aerodromu pa u usput pokupiti i Maksa od Ane. Nas dvojicastiemo pre podneva. Znam da se Vil vraa danas, pretpostavljam da ste izalina veeru? Vidimo se sutra, momci. Pozdravi mi Vila, reci mu da je nedostajao imeni i Maksu. Laku no."

Premor je pretio da ga potpuno savlada. Aleks je spavao svega nekoliko satiposlednja etiri dana i mrzeo je ovaj prekookeanski let. Ni u najboljim danimanije mogao da spava u avionu, i to zbog lakog sna koji je bio posledicadugogodinjeg doktorskog posla. Duge noi deurstva i radni dan od

osamnaest sati dok je stairao trajno su ga hendikepirali po pitanju sna; sada jenajee samo dremao svestan svakog zvuka oko sebe. Putovanje do LosAnelesa nekako mu je uvek lake padalo, ak bi malo i odmorio. Ali ova rutaNjujork-London bila je nemogua i za njega i za njegove kolege. Bilo bi lakezaspati na eleznikoj stanici. Ipak, bio je zahvalan za luksuz koji mu je prualomesto u biznis klasi Virdin erlajnsa. Izvrsna hrana i fantastian izbor filmovabili su kakva-takva zamena za san.

Mada ve na izlasku sa terminala kod altera za odlaske, otrao je i ,iskom dokioska da kupi poklon za sina u poslednjem momentu. Mislio je da eprethodnog dana stii da ode u robnu kuu, ali, kao i uvek, seminar se bio

oduio. Tog dana njihov ljubazni domain ih nije putao i svi doktori zajedno


24/234

By voki

su ili u etnju da vide jesen u predgrau velegrada. Svima je to prijalo, iskrenoreeno, nakon tri dana voenja beleaka, pijuckanja vode i beskrajnih sati ukonferencijskoj sali bez prirodnog svetla i vazduha. etnja kroz park u drutvu

prijatelja prilino je godila.Sutra e malo usporiti, etae kroz mirno selo do lokalnog paba gde e slavitinjegov trideset etvrti roendan. Prvi put u mnogo godina bie to samo mukodrutvo. Pitao se da li e Sijan moda doi, moda neki traak nade jo postojiza nju i Vila. Ali njegov otac mu je rekao da nije odgovorila na pozivnicu, to jebilo stvarno udno za nju, njeni maniri su uvek bili besprekorni. Aleks jeshvatao da ona eka da joj se Vil javi, ali taj film nee gledati. Takoe se nadaoda e Ana moda odluiti da doe. Razveli su se pre dve godine, ali i dalje subili dosta bliski i uklapali su se esto zbog Maksa. Ali ni ona nee doi, iz nekihsvojih razloga.

Ipak, najtee mu je padalo odsustvo njegove majke. Ona je svima bila oslonac,drala ih zajedno u dobru i zlu, i bila ljubazna i nepristrasna. Njegov otac seborio sa gubitkom kako je najbolje znao, radio je vie nego inae, i svi su veomapotovali ovog seoskog advokata dobrog srca. Ali nije eleo da pria o svomusamljenikom ivotu. U poetku su Aleks i Vil pokuali da provode vievremena kod kue, ali ako je njihov otac to uopte i primetio, nije im to nikadaspomenuo.

Neko iz sela spremao je kuu, vikendom je njegov otac sreivao vrt, ali unjemu samom vatra je ugasla. Vatra je pomalo ugasla u svakom od nas, pomisliAleks.

Sutra e biti malo veselja i smeha. Vil se vraa a on nikada nije dosadan. Samobez sanjarenja, molim. Maks se bio navikao na tebe u stanu u Londonu, on teoboava. Hajde samo da provedemo jedan lep dan.

Vil se smejao naglas. Zvualo je uplje u njegovoj glavi, ali on se oseao kaoDante koji prolazi od istilita do Raja. Ovo boansko bie, koje je klealo nablatnjavoj obali reke pored njega, imalo je tako jasan glas, kao Danteov aneo.

Pokuala je da ne histerie, ali Melisa je u poetku stvarno mislila da je mrtav.Odmah se pred njom stvorila dilema: da li da ga ne pomera u sluaju da jepovredio kimu, ili da rizikuje i izvue ga iz ledene vode? Vikala je panino u

pravcu najbliih kua. Njegove oi igrale su kao na zejtinu, nisu bile fokusiraneni na ta, i smejao se nekontrolisano. Signal na njenom mobilnom stalno seprekidao: prokleta magla. Konano je dobila hitnu pomo i sluala u kojipoloaj treba namestiti rtvu, odgovarala na pitanja u vezi s njegovim vratom,opisivala koliko krvi je izgubio, ozbiljnost rane na nozi. Nije mogla dakontrolie svoj glas i znala je to; plaila se da neto ozbiljno ne pogrei. Alipokuala je da uradi najbolje to moe u datoj situaciji, pokrila ga je svojimkaputom i trudila se da izgleda mirnije nego to se oseala.

Zato je ona toliko zabrinuta? pitao se. Gledao je detalje njenog lica: liila je nanekog Rafaelovog anelia; a bio je tu i taj njen blagi dodir i toplina koju je

irila oko sebe. Sluao je rei kao to su stabilizator', 'hipotermija', i, udno,


25/234

By voki

'povreda glave'. Ali imao je utisak da je to sve itavu venost udaljeno od njega.On je slobodno plutao tek jedva svestan lagane krvave mrlje koja se irila okonjega, kao prosuto vino. Ali nije oseao nikakav bol ni brigu, ve je bio potpuno

ravnoduan i miran. Obojene trafte u njegovom umu stvarale su najarenijekaleidoskopsko putovanje, kao i onda kada se igrao bakinom ogrlicom odsmaragda i rubina kada je bio deak.

ulo se zavijanje sirena. Momentalno se zgrio na taj zvuk i odjednom osetioda ovo nije mesto na kojem eli da bude. Pomislio je da bi trebalo da ostavidrugaiju poruku na telefonskoj sekretarici posle zvunog signala.

Mora da je zadremao. Kada se probudio, udne figure su se kretale oko njegakao u nekom starinskom teatru koje izvodi tragediju. Razmiljao je o kaputukoji je aneo imao - kao bojeno staklo u artru, figura izvuena u prvi plan aonda joj je neko dao plat. eleo je da moe da te seti ta to znai, ali ve je bio

zaboravio toliko pria iz Biblije, osim njihovog znaenja u istoriji umetnosti kojaje bila njegova strast. Bolje je poznavao klasike neko bezbrojne biblijske prieoslikane u majunim crvicama. Seao se Santa Fine u San iminjanu i SantaLucije na Siciliji; ali pobrkao je slavuje i polja suncokreta sa Samarianima irasipnicima. Iz nekog razloga, sve ove razliite slike sada su imale nekoznaenje za njega.

Svetio ude kada su se vrata otvorila i on ponovo zau anelov glas. Govorilaje sa nekom drugom osobom iji je glas bio mek. Muki glas, moda pomaloakcentovan? Vrata se zatvorie i sve je opet bilo tiho. Suvie frke, pomisli Vil.Svi idu oko mene kao na prstima. eleo je da dotakne klju na laniu oko svog

vrata, tek da bude siguran, ali njegova i uka nije htela da ga slua. Dali su mineke lekove, shvatio je, prokleto Aleksovopleme. Odbio je da brine za njih.Pokuao je da se obrati osobi koja je tiho poslovala oko njega, da je pita gde je ita se desilo, ali nije mogao da izusti ni re. Frustracija to ne moe da kae taeli sigurno bi ga iznervirala u drugoj prilici, ali bio je tako oputen i usporen,pa je pustio da mu i um sklizne u neobavezan tok misli kao i telo koje je uronilou belinu krevetskih arava.

Negde kraj uva zau oev glas - kad je on stigao? - kako ga tiho doziva. Zbogtoga se Vil nasmeio, u sebi. Otac je razgovarao sa onim drugim biem u sobipotpuno nesvestan toga da sin moe da ga uje, iako Vil nije mogao da ukai

znaenje njegovih rei. U sebi je jo razmiljao na italijanskom (ili je to ipak biofrancuski jezik?) i nije mogao da se koncentrie na govor svoga oca. Zapljusnuloga je seanje na sunce na Siciliji, miris limuna, fino vino sa Etne. Ali najradije seipak seao putovanja brodom na Fonte Ciane gde je video papirus kako raste izvode. lena lepa mlada Sicilijanka bila je sa njim i oni su jedini ekali brod da sepojavi iako je sezona bila u punom jeku. Dan je bio vreo, imali su dovoljno vodea ono hleba i voa to su poneli podelili su sa kormilarom. U vodi su plutalenjene teke crne kovrde, koje su dosezale preko struka, dok je vreo povetaracdonosio miris njene kose kao miris limunovih cvetova. Pokuao je da joj kae,na svom ba oajnom italijanskom, da moe da zamisli delfine kako rone i

gurkaju se u njenoj kosi. Ispriala mu je tada, na svom maternjem jeziku,


26/234

By voki

ubacujui neto engleskog to je znala, priu o morskoj nimfi koju je progonioAlf, iskonska reka; spasla ju je samo pomo boginje Artemide koja ju jepretvorila u prolee. Ali reka je ipak uspela da je uhvati u svoj poslednji zagrljaj,

i tu, na uu, zauvek se promenila meajui se sa slanom vodom mora. To sedesilo ba na ovom mestu, rekla je. Nije bio siguran da li ga poziva u svoj slanizagrljaj, ili ga upozorava da ne izaziva bes boginje, ali dan je bio savren takavkakav jeste. U grob e poneti parfimisani vazduh toga dana i ose-anje iste,neoekivane senzualnosti.

Svaao sam se s njim. Tako glupo."Gospodine Staford, nemojte misliti negativno. To nee pomoi ni vama ni

njemu. Samo mu priajte. Ne znamo koliko uju kada su u komi. Ali mislimo daje sluh funkcija koja ostaje do kraja. On je svestan nekih stvari koje vi ili ja nemoemo ni da zamislimo, u nekom svetu izvan ovoga. Ja vrsto verujem u to."

Samo je hteo da sazna o porodici svoje majke, o tom luckastom kljuu."Zurio je u svoje ake. Nikada nisam voleo da priam o tome. Ja sam takavracionalista, i ne izvinjavam se nikome zbog toga. Proveo je celo ovo leto uinostranstvu, hitro je odjurio, ljut na mene. Danas se vraao kui. eleo sam daveeras razgovaramo, da razgovaramo o njegovoj majci. Bila je to izuzetna ena,mudrija od svih nas. I naravno da mu ona nedostaje. Nedostaje svima. Zatomu jednostavno nisam rekao ono to je hteo da zna?"

Rut Martin bila je i sama vrlo mudra ena. Godine slube na Intenzivnomodeljenju nauile su je da slua ono o emu porodica pacijenta pria. Njima jeponekad bilo potrebno vie podrke nego pacijentu. Poslednji CT snimak nije

izgledao ba dobro, ali elela je da moe da kae neto to e pomoi ovom ocuda prebrodi narednih nekoliko crnih sati. ta god to bilo, recite mu sada. On jetiha publika, a verujte da va glas eli da uje vie nego bilo iji drugi."

Sendi, koliko godina puni sutra? Devica si, je l' da? Znai, Astra, poslednjaod boanskog roda koja je napustila zemlju..." Vil nije mogao da sklopi priu.Napregnuo se i popeo na planinu. Bio je to teak posao, ali eleo je da bacipogled sa vrha vulkana i oseti njegovu mo. Mislio je na boginju Demetru koja

je elela Etnu za svoju kerku. Morao joj jejavili da ju je naao. Gde li je to onoproitao: Ako tvoja dua eli da bude u Indiji, da pree okean, to se moeuiniti u trenutku. Nije mogao da se seti,um je uzaludno pretraivao hard disk

njegovog mozga. Bio je to Bruno; mogao je da vidi njegovo lice. Stigao je sadana vrh planine i vazduh nije bio sumporast kao to je oekivao, ve vrlo ist,zamirisan limunom i vinovom lozom. I ruama.

! Njegov otac mu neto govori. inilo mu se za trenutak da je uhvatiosmisao rei, ali onda se opet sve rasprsnu. iva bia nee umreti, i ti e senjihova sloena tela jednostavno razloiti, kao to se razlae mka meavina,umesto smrti. Ako su razloeni, znai da nee nestati, ve e se obnoviti. Nakraju, staje zapravo energija ivota?

Henri Staford je imao oseaj da njegov sin ne moe da ga uje, ali na stavio jeda govori. On je bio veliki ovek, ja to znam. Njegov interes za metafiziku nije

bio jedina stvar vredna pomena. Bio je veliki matematiar, prevodilac, naunik.


27/234

By voki

pijun koji je moda radio za Volsingama - prvi koji je sebe nazivao 007, takokau. Imao je najkompletniju biblioteku u Engleskoj. Ali bie zapamen kaoastrolog kraljice Elizabete, neko ko je komunicirao sa duhovima - ili je bar

pokuao. Ja nemam ba mnogo strpljenja s tim stvarima. Ali tvoja majka je bilamnogo fleksibilnija, samo to nas dvoje o tome nismo razgovarali. Ja bih netoeleo - ona bi se povinovala. ta god da ima u tvom genetskom stablu s majinestrane, Don Di svakako ima veliki uticaj, po pitanju briljantnosti, velikihmogunosti, a verovatno i neto po pitanju te tvoje mistinosti, Vile. I ja, lino,verujem da taj klju otvara neto stoje pripadalo njemu."

Henri uze ruku svoga sina sa pokrivaa. Kosa mu je bila uredna, liceosunano i lepo, ali ipak izgledao je zastraujue bledo.

Vilu se inilo da je uo svoga oca; nije bio siguran u to. Jer, on je sada postojaou jednom paralelnom trenutku, u centru lavirinta gde ga je omamio miris rua i

jarko svetio koje ga je zalilo. A u istom tom trenutku bio je i na vrhu Etne, gde jeudisao vazduh ispunjen mirisom limuna, na jakoj vruini. Poznaje li ovuzemlju gde cvetaju limuni? pomisli. Kakvu je samo greku napravio. Koliko jevremena protraio ne nauivi nijedan jezik do kraja, samo delie tu i tamo,nikada dovoljno za intelektualan razgovor s nekim iz drugog vremena ikulturnog miljea. Kako da vidi svet oima nekog drugog oveka ako ne moeni da zavri reenicu na njegovom jeziku? Rei su sve, shvatio je to.

Dodon. Delfi. Delos."Video je trougao u svom umu, a onda mu se ponovo pojavi slika na kljuu

koji je nosio oko vrata. Mali biser bio je na njemu, u samom centru spirale. Zato

nikada ranije nije to primetio? Pogledao je nadole u svoje ruke koje su stezaleneto toplo i kono. Tamna, stara knjiga. Okrenuo ju je. Oi nisu mogle da muse fokusiraju na naslov, ugraviran zlatnim. Stara kraljeva knjiga." Naunutranjoj strani pisalo je 'Dijana Staford' a ispod toga njen crte jelena monorazgranatih rogova.

Njegovom ocu kanu suza s lica, ali nije se pravdao za to.Vil je i dalje lebdeo u mirisnom moru svetla. I dalje je bio sauvao svoj smisao

za humor. Sve mu je izgledalo kao raj, ali raj koji je dizajniran u modernomstilu, sve belo i sterilno. Pokuao je nekako mentalno da se povee sa ocem.Govorio je neto iako su mu usne bile kao od kamena: Tvoje su suze biser to

roni ljubav ta / mone su, i okajae sva naa dela zla."Henri Staford uze veliku kovertu pored kreveta svoga sina, vrsto stisnu kljui napusti sobu u kojoj su maine tiho zujale.

Melisa, dozvolite da vas odvedem kui. Ova no je bila duga a vi ste bili takoljubazni da ostanete sa mnom." Glas mu se prekinuo i devojka je stavila svojuiznenaujue snanu ruku na njegovo rame.

Hvala vam." Nije mogla nita vie da kae. Bilo je skoro est sati ujutru ioboje su bili smodeni od umora. Povrno je znala Henrija Staforda. Njena jemama povremeno radila kao daktilograf za njega. Ali ove noi, kao da su prelikilometre zajedno. Oni su stvorili novo prijateljstvo bazirano na starom. Njena


28/234

By voki

kua mu je usput, samo iza oka. Njoj je bio potreban san to pre, a njemu tihodrutvo tokom vonje kui.

Njegov sivi BMW bio je skoro jedino vozilo koje je ostalo na parkingu za

posetioce. I, da ovek ne poveruje, neko je parkirao tano iza njega, to jeonemoguilo prolaz. Teget lanca ispreila se iza njega, to dovodi do zakljukada je neko oigledno bio u velikoj urbi. Ne elei da potee te ljude,manevrisao je svojim automobilom dok nije uspeo da se provue. Ostaviebolnicu Vinester za sobom.

Sedmo poglavlje

...Mnogo godina kasnije, oi u oi sa streljakim vodom,

pukovnik Aurelijano Buendija jasno e se setiti onog davnogpopodneva kada gaje otac odveo da mu pokae led.

Preterano revnosni slubenik pasoke kontrole - zakopan do grla, sa svepitoljem - pregledao je Aleksa kao da on lino predstavlja najveu teroristikupretnju za SAD. Lampice su se palile. Kompjuter je umeo. ovekove oi sesumnjiavo suzie. A onda se vratila normalna atmosfera i on mu lakonskiprui paso: Prijatan dan, gospodine. Sledei."

Aleks nije ni obratio mnogo panje na sve ovo jer su mu misli bile negde

drugde. U glavi je ve okretao predavanje za svoje studente o novim pomacimau elijskoj komunikaciji. Mahinalno je krenuo ka carinskom delu da stavi svojutanu na pokretnu traku. Umor gaje toliko sastavio da je sve ove radnje obavljaoautomatski, jedva svestan toga.

Neto ga je ipak uznemirilo. ovek u redu iza njega, besprekorno odeven,nije skidao oi s njega. Fiksirao ga je, bez ikakvog izraza na licu. Sada su se idrugi okretali. Jedna ispruena ruka se pomerila da dohvati pitolj, a onda brzoodmakla, a niko ivi nije to ni primetio. Aleks se oseao kao u zoni sumraka,njegov mozak i pokreti bili su delimino umrtvljeni umorom. A onda otar glascarinika razbi neprijatan momenat: Ispraznite depove, gospodine." Slubenik


29/234

By voki

se zapravo obraao Aleksu. Izvadite kovanice i ostale metalne predmete ipokuajte ponovo da proete kroz skener."

Aleks je bio svestan ironije u ovom humoru na njujorki nain. Nimalo

uznemiren, ispraznio je depove i odloio i malu kesu sa knjigom u njoj. Oficirzagleda kesu, pokaza sadraj kolegi i dade znak Aleksu da ostavi i mobilni.Izuzetna knjiga", prokomentarisa kolega ispod glasa, na panskom, da se

Aleksu u momentu uini da ovek nita nije ni rekao. Brzo podie oi koje sesretoe sa ovekovim pogledom i za trenutak se inilo kao da su podelili tajnu.Neto nije bilo u redu jer su svi dugmii zasve-tleli a maina se uzrujanooglasila. Prvi oficir mahao je Aleksu da ponovo pokua da proe, ali on je idalje gledao drugog kolegu, smeei se. Odjednom se seti da je uzrok problemaverovatno nalivpero u njegovom depu. Drao je olovku u vazduhu kao dajeneki dokazni materijal. Evo reenja!" Iznenada je bio sav veseo.

Glavni oficir je zauzeo preozbiljan stav ponaajui se kao da je neki vani FBIdetektiv koji je upravo resio nerazmrsiv sluaj. To emo morati da vamoduzmemo, gospodine."

Ljudi u redu iza Aleksa postajali su ve nervozni i poeli su da gunaju.Veoma sam vezan za to nalivpero. Postoji li mogunost da ga stjuardesaponese umesto mene a ja u ga preuzeti po sletanju?"

To bi bilo stvarno neuobiajeno. Ali videu ta mogu da uradim. Zapisao jedetalje Aleksovog leta i predao nalivpero kolegi koji je nakratko pogledaoAleksa, oima ga uveravajui da e sve biti sreeno. Vratili su mu ostale sitnice,ukljuujui i knjigu.

Jaka metafizika stvar, je F da?" Drugi oficir je eleo jo neto da kae Aleksui obraao mu se vrlo tiho, na panskom. Poeleo je da malo bolje poznaje tajjezik. Ovo je dug let, a mislim da sam odgledao oba filma koja planiraju dapuste."

Izdali su mu priznanicu za nalivpero i on produi ka izlasku na gejt. Bio je topotpuno beznaajan incident, ali ta udna ljudskost dirnula je Aleksa, i on sadashvati da ne zna tano ni naslov te knjige, a kamoli sadraj.

utavi tonovi engleske stjuardese vratie ga u stvarnost. Posegao je zaebetom jer nije mogao da se ugreje zbog neispavanosti. Rukom dodirnu knjiguu kesi. Poklonila mu je, tokom konferencije, jedna fina doklorka iz June

Amerike koja je tako isto govorila panski da je ak i on mogao daje razume.Moda e vam ovo pomoi da uvidite ludost u traenju jasnih granica izmeuspiritualizma i realnosti. Prijatno." I ako mu je dodirnula nadlakticu i nestala.

Tutnuo je knjigu u spoljni dep kaputa a da je nije ni estito pogledao. Sada,dok je sedeo zavaljen u avionu, on krenu da prelistava Sto godina samoe.Streljaki vod. Njegov otac. Led koji puca! Sjajno napisano. Uvodne reirazgorele su njegovu matu. Mogao je da uje piev glas u svom uhu; tako jemoan Gabrijel Garsija Markes. On sam se nikada ne bi setio da kupi tu knjigu,ali kakav fini splet okolnosti! I evo ga sada; on je zahvalna publika dok sevreme protee pred njim.


30/234

By voki

Stjuardesa se nasmei pruajui mu jelovnik i pie dok se avion penjao napravu visinu. Vae nalivpero je kod mene, doktore Staford. Vrlo tradicionalnos vae strane to i dalje koristite nalivpero. Sa zadovoljstvom u vam ga vratiti

im budemo sleteli na Hitrou." Pruila mu je ampanjac. Vrlo sam iznenaena,iskreno, to su dozvolili ovakav aranman. Verovatno je u pitanju va engleskiarm."

Aleks se naceri kao kolarac. Odbio je ampanjac a od hrane je izabraoprelivenu uretinu. Vratio se svojoj knjizi i gusaru, Fransisu Drejku, koji jeunitio Rioau u esnaestom veku i tako promenio ivote ljudi koje e on sadaupoznati na stranicama ispred sebe. Veera je posluena i sklonjena. On je idalje itao. ovek koji je sedeo do njega blago je hrkao.

Bilo je neega u nainu pisanja to ga je teralo da ita dalje. Umor kao da jepostao pokriva koji ga je svog obmotao. Zadremao je, to je bio njegov obiaj,

trgao se i nastavio. Zastajao je da razmisli o kompleksnosti prie uporeujui jesa ivotom svoje porodice. Potpuno drugi svet, a ipak povezan. Galija usredkinih uma. Vil veito na svojim putovanjima. ena koja je bila previe lepa dabi je sahranili u zemlju, ve je magino uznesena na nebo umotana u posteljniarav koji je iznela da se sui. Do bola slino sa njegovom majkom. Nestvarnanit prie uinjena je potpuno realistinom izuzetnim nainom pisanja. Aleks jeznao da bi Vil proitao ovu knjigu i da bi se smesta zaljubio u nju. Mogao je da

je zamisli meu gomilom drugih njegovih stvari u stanu u Londonu. Vil nijeimao imovinu na svoje ime, ali imao je beskrajne police intelektualne svojine,CD-ove, notne listove, knjige do plafona, prve edicije poznatih izdavakih kua

zbog kojih mu je Sijan esto pretila, preesto po Aleksovom miljenju. Nije tobila dobra ideja terati ga da bira izmeu 'tih knjiurina i mene'. Ionako se vebila umorila od toga da ih vezuje ukrasnim manama da bar malo popravinjihov pohaban izgled. Aleks je znao bolje nego ona na koju e stranuprevagnuti tas mada mu je bilo nekad i ao zbog toga.

Radovao se tome to e sa bratom razgovarati o ovoj knjizi. Poeleo je da jeVil ovoga trenutka ovde. Znao je da e mu se divlja mata i fantazija dopasti.Odjednom, jedna sasvim nova misao ga zaokupi. Iako je to bila klasina pria -stariji sin oev ljubimac, mlai sin majin, Aleks shvati sada da je postojaoskriveni deo njegovog bia koji ni sam jo nije bio otkrio, kao to je i Vil imao

svoju stranu koju nije otkrivao. alio je sklonost dobronamernih roditelja iprijatelja ka odreivanju: Aleks je postojan, vredan, logian. Bie izvrstandoktor. Bie teko bratu da ga sledi. Vil? On je samo sanjar, glave veitozagnjurene u knjigu. Klavir svira kao to je svirao open. Ali bog zna ta epostii, nikada se ne zaustavlja najednom." Vil je uvek smehom odbacivaoovakve komentare, govorei da bi on radije bio Zor Sand, ako bi mogao dabira. Ali unutra bi ga to sigurno zabolelo, ba kao to je i Aleksu dosadilo da uovoj jednaini on uvek bude pametan i vredan, i nekako uvek pomalo dosadan.Njihova majka je to znala bolje od svih i borila se protiv ovakvih uoptavanja.Oni su inteligentni, inspirativnihumanisti, obojica. Saekajmo da vidimo kako

e iskoristiti svoje vreme na zemlji."


31/234

By voki

Aleks odjednom shvati da mora bar malo da odspava, jer su mu nailazilepotpuno nepovezane misli. Prethodnu misao pratila je jo jedna, mnogomranija: je li sve u redu sa elom ekipom? Nije imao pojma odakle mu je ovo

dolo pa je otpisao kao rezultat premora. Njegov otac i brat su se sigurnosporekali za veerom i on e morati, kao i uvek, u mirovnu misiju. Sunce jedralo korak sa njegovim tempom okretanja stranica. Odjednom se podiglo uluku iznad ljubiaste linije oblaka pre nego to je sasvim pobelelo. Isto takoiznenada, mesec je potpuno izbledeo i nestao u okeanu. Aleks je pokuao dasagleda odnos brzine aviona i protoka vremena, ali nije mogao da dri oiotvorene. Ponovo ga uhvati dreme koji mu nije pruao odmor. Nastavio jeitanje a onda konano sklopio knjigu na ijim je koricama autor izneozastraujuu misao da rase osuene na sto godina samoe ne dobijaju druguansu na zemlji. to onda pokree pitanje iskupljenja u raju, pomisli Aleks.

On i Vil su ponekad razgovarali o filozofskim pitanjima, onda kada se nisuprepirali oko poznatih igraa kriketa. Ve je bio i zaboravio tu stranu njihovogbratskog odnosa. Interesantno, ta dubina misli koje su delili kao deaci... AliAleks sada shvati da nije bio od velike pomoi po pitanju besmrtnosti kada jenjihova majka umrla. Ponovo je mogao da Vidi svoga brata, odmah nakonmajinog sprovoda, kako, s cigaretom n uglu usana, besno udara nekeopenove note. Puenje je bila njegova fjozna navika na koju se ponovonavukao dok im je majka bila bolesna. Hvala bogu to je konano prestao. Ainilo se da je prestao i sa sviranjem.

ta se to promenilo? Samo vreme, zapravo - odnosno Aleksov konstantan

nedostatak vremena. Vil je pokuavao da ga nagovori da pokae bol koji morada je oseao zbog razvoda od Ane. I sam je malo pokuao da govori o svojojtuzi zbog Sijan. Njihova intuicija je esto mogla nepogreivo da im kae taje naumu onoga drugog. Oh, Vile, stvarno mi nedostaje, iako si ponekad pravignjavator, pomisli Aleks pokuavajui da zaustavi ovaj sled misli. Verovatno enjegova enja za bratom izbledeti im Vil bude zauzeo svoje buno mesto unjegovom stanu u Londonu.

Zurio je u poleinu knjige.Posada, deset minuta do sletanja." Stjuardesa se opet nasmeila i pomogla

mu da ispravi sedite. Nekoliko minuta kasnije, uo se poznati zvuk sputanja

tokova. Aleks je osetio kako ogromni avion neznatno podrhtava sekund ilidva, kao konj pred trku, a onda se elina ptica ispravila, blago dodirnulazemlju i odgalopirala niz pistu. Zatim se motor ugasio. Stigao je kui.

S obzirom na broj ljudi koji su tog jutra stigli prekomorskim letovima,slubenici pasoke kontrole bilisu iznenaujue dobro raspoloeni i ljubazni.Dobro jutro i dobro doli kui, doktore Staford."

Stjuardesa ga je nala u delu za prtljag. Ovo e vam trebati." Samo je osetioolovku koju je spustila u njegovu ruku. Nije imao vremena ni da joj zahvali, jer

je samo produila. Ukljuio je mobilni dok je ekao prtljag. Signal je pokazivaosedam neproitanih poruka. Ponovo oseti zahvalnost to je leteo biznis klasom,

ak i stvari su stigle bre nego obino. Ve je gurao kolica ka izlazu kada ga


32/234

By voki

presee poruka: Aleks, Vilovo stanje je ozbiljno. Jo gore nego to sam ti javiou prethodnoj poruci. Molim te, molim te, nazovi me im bude sleteo. Potrebanmi je tvoj savet." Glas njegovog oca bio je hrapav.

Lice mu je bilo smrknuto dok je ko bez due trao kroz aerodromski terminal.

16.43: elite li da zavrite?

ta misli, da li ja ikad elim da zavrim?" Dejn Kuk se sprdala sama sasobom odgovarajui sopstvenom laptopu. Ipak, kliknu oznaku za 'DA' i zatvorimainu. Sedela je za stolom a onda lagano dohvatila telefon. Skoro istogtrenutka vratila ga je natrag. Kasnila je, toliko je kasnila da nije mogla da sesuoava sa jo jednim izvinjenjem. Pa, bar neko e imati koristi od ovog njenog

prekovremenog rada.Najvei deo ovog posla zasnivao se na pretpostavci da se donor neeoporaviti. Ponekad je sav uloen trud bio uzaludan, ali ipak je smanjivao vremeod trenutka smrti do prenosa organa to je bilo presudno. Druga faza poslamogla je da doe na svoje mesto ako bi od tog trenutka pa nadalje sve ilo poplanu. Ova devojka je ve imala jedno razoaranje u proteklih etrdeset osamsati. Sve je bilo spremno da bi na kraju saznali da srce ne odgovara. Nije elelada se to ponovo desi.

ak etrdeset ljudi bie ukljueno u ovo dok se operacija ne izvri, i u ovomtrenutku bilo je jo mnogo nepoznanica. Poruke i mejlovi koje je upravo bila

razmenila rekli su glavnoj medicinskoj sestri Kuk da je oekivano vremesletanja helikoptera otprilike deset minuta od tada. Sledea reenica joj ree dae srce stii do njih nekih petnaest do dvadeset minuta nakon sletanja.

Kukova, koordinator transplantacija srca, proveri svoj sat na ruci. Otprilikesat i dvadeset minuta proi e od prve operacije kojom je uzeto srce davaoca iprebacivanja u specijalnom kontejneru u Herjild. Nije loe, sve u svemu. Ovonije bio najbolji nain da se dopremi organ za transplantaciju, ali u tom trenutkunisu imali nijedno sredstvo da prebace donora na lice mesta. Zato je samo srcestizalo u London. Mobilni tim je prevaziao sebe. S obzirom na to da je bilanedelja, saobraaj na aerodromu Hitrou bie slabiji nego obino.

Skoro potpuno savreno", bio je jedini komentar glavnog kardiohirurga,doktora Amela Aziza kada je pregledao donirani organ i ostale detalje. Uoptenije loe", dodao je uz zadovoljan osmeh. 'Bog', kako je doktor Aziz bio poznatmeu osobljem, nalazio se u svom linom raju i sve je bilo dobro na svetu.Dejn je znala da je Lusi King u sigurnim rukama.

Tkivo i krvna grupa se poklapaju, i svi ostali pokazatelji izgledaju bolje negoto smo oekivali. Pretpostavljam da je sve na svome mestu pa idem da sredimruke." Pogledao je u Dejn preko svojih naoara na pola nosa, a ona je sijala odzadovoljstva jer je uspela da zadovolji njega. Ako postoji bilo kakav problem ada ga ja ne znam, sada je vreme da mi kaete."


33/234

By voki

Ni sluajno. Sve je u redu, gospodine." Ona je davno bila zaradila privilegijuda ga zove po imenu, ali ipak je vie volela ovo slubeno obraanje. Kada je sasimpatijama govorila o njemu pred drugim osobljem, uobiajeno gospodin

doktor' zamenila bi sa on', kao da je samo jedan on na svetu.Naravno, Dejn. Imam puno poverenje u vas." Oi mu zaiskrie dok ju jegledao. I jeste imao poverenja. Jer, na kraju krajeva, ona jeste bila najboljikoordinator od svih, zar nije? Zbog toga ju je i angaovao da radi s njim. Sprofesionalne strane, ona je zaista mislila za njega da je 'bog', ali nikada mu tone bi priznala. to se njega tie, znao je da moe da se pouzda u ovog saradnika.Pobrinula se za svaki detalj od onog trenutka kada je donor proglaen mrtvimod izliva krvi u mozak. Njegov monitor nije pokazivao nikakvu aktivnost amaina za odravanje u ivotu bila je ostavljena u tihoj simfoniji sa duom, gdegod da je bila. To je bilo nekoliko sati ranije. Poto je donor imao karticu kod

sebe, nije bilo nikakve sumnje u to da mogu obaviti presaivanje, mada je iosoba koja je bila sa preminulim u bolnici potpisala pristanak.Telefon ponovo zazvoni, vraajui je u stvarnost. Ovaj put ju je poziv zaista

iznenadio. Razgovarali su sa svakim sa kim je trebalo; sve je bilo dvaputprovereno. Znai, ovo mora da je greka. Aziz joj pogledom postavi pitanje.Klimnula mu je glavom u znak ohrabrenja, to je bilo daleko od onog to jestvarno oseala. Sranje", pomisli naglas, momentalno besna na sebe to joj jepobegla ova runa re pred doktorom.

Njena porodica e sigurno ve spavati kad ona veeras bude stigla kui.Opet radi vikendom, mama?" rekla je Sara. Kada e biti sa mnom, stvarno

sa mnom?" Obmotala je ruke oko majinog vrata kada je ova dola rano togjutra. Ljudi koji imaju porodicu ne treba da pri-hvataju ovakav posao. Dejn sepomalo ukoi na tu pomisao a onda vrati misli na posao pred sobom i prionukao pravi profesionalac.

Zavrila je telefonski razgovor i u istom dahu nazvala drugi broj. Halo,Dejms, je l' moe da me pokrije, odmah?" Klimala je glavom sluajuiodgovor s druge strane, malo zbog sebe a malo zbog doktora Aziza. ,,Oh, super,hvala." Podigla je obrve. Nije mi ba trebao onaj poziv od malopre", objasnila

je hirurgu, zvuei pomalo optimistino zbog traga irskog naglaska u svomizgovoru. Mislila sam da je danas na dunosti, ali nismo uspeli da dobijemo

vaeg omiljenog imunologa. Kau da je bio na nekoj meunarodnoj konferencijii da kasni jedan dan, i nigde ne mogu da ga nadu. Uostalom, traio je da budeslobodan danas jer mu je roendan. U svakom sluaju, doktor Lovel e gazame-niti, ovde je za pet minuta."

Dejn Kuk je bila olienje efikasne osobe i njeno samouverenje prenosilo se ina lekara. U sebi, bila je iznervirana. Jedan dan due na seminaru na raunbolnice. A niko nee rei ni re fensi doktoru. Uostalom, roendan ili ne, ako sina deurstvu, onda tu nema ta. Dejn je mogla da zamisli doktora na nekojdobroj zabavi, sa iskljuenim mobilnim. Ali ipak je skupila snage da se nasmei,zahvalna na tome to radi u ovom timu vrhunskih strunjaka.


34/234

By voki

Aziz nije bio 'bog' za dabe: itao joj je misli. Pa, mislim da mo -emo

lavirint ruze

Documents