Lagunine

knjigeOdabrana dela

Čitajte Ljosu!Deset romana Marija Vargasa Ljose u izdanju „Lagune“

Kada je 2010. godine peruanski pisac Mario Vargas Ljosa (1936) dobio Nobelovu nagradu za književnost, u obra-

zloženju Švedske akademije stajalo je da mu se ovo prizna-nje dodeljuje zbog kartografski preciznih prikaza struktu-ra moći i potresnih slika otpora, revolta i poraza pojedinca. „Njegovo delo u celini je jedna vrsta ‘ljudske komedije’ XX veka“, rečeno je o njemu. „U istorijsko-društvenom smislu, ukorenjeno je u konvulzivnu stvarnost Južne Amerike, a po metafi zičkoj višeznačnosti usmereno je ka svojevrsnoj uto-piji. Ono je besumnje vatren odraz rastrzanog, baroknog, magijskog, eksplozivnog i paradoksalnog kontinenta gde čizma vojnih hunti i vlastodržaca često ide uporedo sa mi-stikom verskih fanatika, prekolumbovskim kultovima i bezu-mljima despotije.“

Na srpsko govorno područje Vargas Ljosa je stupio po-četkom osamdesetih godina prošlog veka da bi ubrzo ste-kao kultni status, u prvom redu zahvaljujući romanima  Rat za smak sveta, Tetka Hulija i piskaralo i Razgovor u Katedrali.  Pre-vode njegovih romana objavljivale su razne izdavačke kuće, ali nijedna nije pokušala da opus Vargasa Ljose objavljuje si-stematski, sve do „Lagune“. Ova izdavačka kuća do sada je objavila deset njegovih romana, od koji se neki prvi put po-javljuju u prevodu na srpski jezik. Po hronologiji nastanka, to su Grad i psi (1963), Zelena kuća (1965), Razgovor u Kate-drali (1969), Panteleon i posetiteljke (1973), Rat za smak sveta (1981), Povest o Majti (1984),  Pohvala pomajci (1988), Jarče-va fešta (2000), Avanture nevaljale devojčice (2006) i Keltov san (2010).

Kroz ovaj niz knjiga ogleda se razvoj piščeve poetike i njegova uzbudljiva književna avantura. Nakon početnih

literarnih pripovedačkih koraka, Mario Vargas Ljosa je na ve-lika vrata u književnost ušao pre tačno pola veka – romanom Grad i psi. To je delimično autobiografska priča o odrastanju u vojnom internatu u Limi i o okrutnosti takve „životne ško-le“, ali i o jednom ubistvu. Formalno, reč je tipičnom evrop-skom bildungsromanu, uz blago poigravanje s žanrovskim obrascem, što će Vargas Ljosa rado činiti i u kasnijim deli-ma. Pored toga, u svom romanesknom prvencu on prvi put demonstrira svoj čuveni postupak „spojenih posuda“, rašo-monskog pisanja o istom događaju iz različitih perspektiva. Ovaj postupak će dalje razviti u Zelenoj kući, romanu o sud-bini jedne javne kuće u amazonskoj prašumi, kaluđericama, prostitutkama, Indijancima i galeriji egzotičnih likova koji obitavaju u peruanskoj nedođiji, a do vrhunca ga dovesti u Razgovoru u Katedrali. Ova knjiga o savremenom Peruu po-lovinom prošlog veka prvi je u nizu „političkih“ romana Mari-ja Vargasa Ljose na temu latinoameričkih diktatura. U Panta-leonu i posetiteljkama Vargas Ljosa otkriva humor koji je do-tad, po sopstvenom priznanju, „glupo izbegavao“ - priča o putujućoj javnoj kući organizovanoj za vojnike u Amazoniji da ovi ne bi napastvovali žene civila, istovremeno je urnebe-sna komedija i kompleksan roman dostojan piščevog tada već ustanovljenog globalnog renomea. Po opštoj oceni, me-đutim, vrhunac njegove književnosti predstavlja Rat za smak sveta, golema saga o verskom i političkom fanatizmu bazira-na na stvarnim istorijskim događajima, roman koji je istovre-meno i specifi čna distopija i oda svakovrsnim ekscentricima i marginalcima. Povest o Majti, roman koji su pratile razne po-litičke kontroverze, jeste rekonstrukcija života revolucionara, komuniste i trockiste Majte, konkretna ljudska priča o levi-čarskoj ideologiji u latinoameričkom kontekstu u kojoj se re-alnost pretvara u fi kciju; Pohvala pomajci je najerotičniji ro-man Vargasa Ljose, mada je eros od početka jedan od ključ-nih sastojaka celokupnog njegovog opusa; Jarčeva fešta je politički roman o diktatoru Truhilju iz Dominikanske Repu-blike i o zlu koje ljudi čine ljudima; Avanture nevaljale djevoj-čice beskrajno je zabavan i skoro pikarski roman o životu i priključenijima jedne „nevaljalice“, dok je Keltov san klasičan istorijski roman, biografska priča o fascinantnom Ircu Rodže-ru Kejsmentu, njegovom životnom putu od Konga do Lon-dona i užasima kolonijalizma o kojima je svedočio.

i Laguna

preporučuju

VREMEREME 14 ♥ februar 2013.Lagunine knjige

Putopis/Esej

ŽOZE SARAMAGO:

Putovanje kroz PortugalijuPrevod s portugalskog: TANJA ŠTRBAC

„Putnik je putovao kroz svoju zemlju. To znači da je putovao unutar samoga sebe, kroz kulturu koja ga je oblikovala i koja ga oblikuje, da je tokom mnogih nedelja bio ogledalo koje odražava spoljašnje slike, prividno prozorsko okno po kojem su padala svetla i sene, lomljivi natpis koji je, u prola-zu i nastajanju, zabeležio utiske, glasove, večni šapat jednog na-roda“, zapisao je portugalski nobelovac Žoze Saramago (1922–2010) u uvodu ove knjige kojom je vratio deo duga zemlji, naro-du i kulturi iz kojih je ponikao. Putovanje kroz Portugaliju mnogo je više od običnog vodiča kroz ovu zemlju. Svojom erudicijom

i karakterističnim hipnotičkim stilom Saramago vodi na putovanje kroz prostor i vreme, pripoveda o geografi ji, umetnosti i istoriji mapirajući Portugal kao zemlju u kojoj putevi, životi i epohe nemaju jasne i nedvosmislene za-vršetke već se nastavljaju i račvaju tvoreći lavirint iz koga putnik može poželeti da nikada ne izađe. Za ovu svrhu

Saramago traži, ali i školuje, putnika naročite vrste – strpljivog, radoznalog i otvorenog za utiske, koji ume da zastane kada treba i u prizoru koji mu nude ljudska lica, zdanja i krajolici prepozna neponovljivu „poeziju mesta“; Putovanje kroz Portugaliju se zato čita i kao udžbenik za umetnost putovanja. Umesto predgovora, u srpsko izdanje Saramagove knjige uvršten je esej Ive Andrića Portugal, zelena zemlja, a izdanje je ilustrovano prigodnim foto-grafi jama Dragoljuba Zamurovića.

Klasika

ŽORŽ AMADO:

Šatra čudesaPrevod s portugalskog: JASMINA NEŠKOVIĆ

Za razliku od hispanoameričkog literarnog talasa, koji je polovinom prošlog veka krenuo potezom od Argenti-ne do Meksika i zapljusnuo planetarnu čitalačku publiku, brazil-ska književnost se na globalnom planu nikada nije uspostavila kao prepoznatljiva kulturna činjenica, iako po dometima nije zaostaja-la za svojim hispanoameričkim susedima. Kada je reč o brazilskoj literaturi, domaćoj široj čitalačkoj publici poznata su dva imena – prvi je Paulo Koeljo, a drugi, nažalost manje poznat ali sa statusom najvećeg brazilskog književnika – Žorž Amado (1912–2001). Ro-đen u Baiji na severoistoku Brazila, gde su se na prostoru između amazonskih prašuma i atlantskih obala eksplozivno ukrštale rase, narodi, kulture i tradicije, Amado je u obimnom književnom delu ostao veran mikrosvetu svog zavičaja, koji je u negovim knjigama

postao ogledna pozornica ljudskih strasti i sudbina. Knji-gu Šatra čudesa Amado je smatrao svojim najdražim de-lom. Roman prati pokušaje američkog nobelovca Džejmsa Levensona da u Baiji rekonstruiše životopis lokalnog etno-grafa s početka XX veka Pedra Arkanža, živopisne i kontro-verzne ličnosti koja u sebi sadrži sve boje i kontraste Brazi-

la. Pripovedajući Arkanžovu povest, Amado istovremeno ispisuje i istoriju konstituisanja brazilske sinkretičke nacije, hroniku vavilon-ski izmešanog provincijskog grada Salvadora de Baije, i snažno kri-tikuje rasne i klasne predrasude koje bacaju preteću senku na bra-zilsku svakodnevicu. „U Amadovim romanima ne postavlja se pita-nje ideologije jer su kod njega najznačajniji život, to jest skup po-kreta i povika, izvestan poredak poleta i želja, ravnoteža koja po-stoji između ’da’ i ’ne’, plamen strasti o kojem se ne može govoriti“, rekao je o Amadu Alber Kami. „Ne raspravlja se o ljubavi: dovoljno je voleti i to svim čulima. Nema reči o bratstvu: samo ruke crnaca i ruke belaca (malobrojne) koje se rukuju.“

Avantura/Autobiografija

ANRI ŠARJER:

PapijonPrevod s francuskog: GORDANA BREBERINA

Ono što je za engleske osuđenike nekada bila Austra-lija, za sovjetske kažnjenike Gulag, a za jugoslovenske ko-muniste Goli otok, to je za francuske kriminalce i političke prestu-pnike bilo – Đavolje ostrvo. Smešteno u Atlantskom okeanu po-kraj obale Francuske Gvajane, ovo ostrvo je od 1852. do 1953. bilo kažnjenička kolonija poznata po okrutnom postupanju sa zatvo-renicima. Đavolje ostrvo je „ugostilo“ i nekoliko poznatih robija-ša. Među njima su Alfred Drajfus, žrtva poznate „Drajfusove afere“, Rene Belbenoa, pisac romana Suva giljotina (objavljen i kod nas), i – Anri Šarjer (1906–1973). Dvadesetpetogodišnji Šarjer, „Don Žuan s Monmartra“, sitni lopov i prevarant s nadimkom Papijon (Leptir)

koji je dobio zbog tetovaže na grudima, osuđen je u Parizu 1931. na doživotnu robiju za ubistvo koje nije počinio. Od kada je dospeo u zatvor u Francuskoj Gvajani, Papijonov život ima samo jedan cilj – da pobegne s Đavoljeg ostr-va. Nakon jedanaest godina robije, Papijonu to i polazi za rukom – on na spektakularan način beži iz zatvora, odlazi

u Venecuelu, ženi se, otvara restoran i živi slobodan do kraja živo-ta. O svojim zatvorskim danima i begu 1969. napisao je knjigu na-slovljenu jednostavno – Papijon. Neposredna, autentična, vanred-no „neknjiževno“ napisana, silovita i potresna, knjiga je odmah po objavljivanju postala svetski bestseler. Prodata je u trinaest milio-na primeraka, a po njoj je 1973. snimljen čuveni istoimeni fi lm, u režiji Frenklina Šafnera i sa Stivom Mekvinom i Dastinom Hofma-nom u glavnim ulogama. Sada je ponovo pred srpskom publikom. Obavezno pročitati.

14 ♥ februar 2013. VREMEREME

5656

Lagunine knjige

Biografija

ALOJZ PRINC:

Večna čarolija početka Preveo s nemačkog: NIKOLA JORDANOV

Jedna od posledica hipi-kontrakulturnog po-kreta šezdesetih godina prošlog veka jeste i pla-netarna popularnost Hermana Hesea (1877–1962). Ovaj pisac je od tada za one nemirnije, ra-doznalije i ambicioznije gimnazijske i studentske čitaoce koji su tek ulazili u svet „velike književno-sti“ postao obavezna lektira – u romanima Sidar-ta, Stepski vuk, Igra staklenih perli i Demijan prepoznavali su sop-stveni „strah od haosa“, „energiju pobune“ i slutili drugačije pute-ve osvajanja lične slobode od onih koji su bili u ofi cijelnoj ponu-di. Kada se pročita temeljno i zanimljivo napisan životopis Herma-na Hesea Večna čarolija početka, postaju jasniji i razlozi zašto je to tako – čitavog života Hese je išao protiv struje da bi se na kraju pomirio sa svojom „svojeglavošću“, iz čega su posledično proizaš-la njegova najbolja dela. Nemački biograf Alojz Princ prati Hese-ovu životnu putanju i rekonstruiše kulturne i istorijske okolnosti u kojima je živeo i delao, upečatljivo opisuje njegovu buntovnu mladost, psihičke slomove, lutanja, bolno lično i literarno sazre-vanje, antiratne angažmane, fascinaciju Istokom, nesrećne ljuba-vi i mir koji je poslednjih godina našao u švajcarskom selu Mon-tanjola. Večna čarolija početka jeste upečatljiv životopis Hermana Hesea, ali i poziv na ponovno čitanje ovog danas pomalo zabo-ravljenog klasika.

Istorijski roman

ANTONIO GARIDO:

Čitač leševaPrevod sa španskog: GORDANA MIHAJLOVIĆ

Tema ovog romana, proglašenog za najbolji istorijski roman objavljen u Španiji prošle godine, mogla bi da se opiše kao „CSI: Istražitelji u srednjovekovnoj Kini“. Naime, ono što su danas fo-renzičari to su u ono vreme u Kini bili „čitači leševa“ – stručnjaci koji su u školama dobijali neophodna znanja iz medicine i anato-mije i bili angažovani pri istraživanju zločina. Prvim forenzičarem u istoriji smatra se Sung Ci (1186–1249), koji je postavio osnove forenzike i ustanovio pionirske metode obdukcije leševa i anali-ze uzroka smrti. Radnja ovog romana smeštena je u 1206. godi-nu, u istočnu kinesku provinciju Fuđen. Nakon početnih uspeha u „čitanju leševa“, mladi Ci Sung, bivši grobar i daroviti „čitač leše-va“, izaziva zavist kolega, ali i radoznalost cara, koji će ga dovesti na svoj dvor da učestvuje u istrazi nekoliko zločina koji nagove-štavaju zaveru protiv dinastije. Vešto napisan, istorijski verodo-stojan, napet i zanimljiv, smešten u egzotičnu Kinu, Čitač leševa je klasični istorijski triler koji čitaoca uzgred upućuje u dve stvari – osnove forenzike i istoriju Kine u jednom od njenih najuzbud-ljivijih razdoblja.

Evropska književnost

MELINDA NAĐ ABONJI:

Golubije srcePrevod s nemačkog: DRAGOSLAV DEDOVIĆ

Melinda Nađ Abonji rođena je 1968. godine u Bečeju. Imala je pet godina kada se u talasu ju-goslovenske gasterbajterske emigracije s porodi-com odselila u Švajcarsku. U osamnaestoj je pri-mila švajcarsko državljanstvo, završila Univerzi-tet u Cirihu i počela da se bavi muzikom, perfor-mansom i književnošću. Roman prvenac U izlogu, s proleća, objavila je 2004. godine, a drugi, Golubije srce, odmah po objavljivanju 2010. godine doneo joj je brojna književna prizna-nja, pored ostalog i nagrade za najbolji roman u Nemačkoj i Švaj-carskoj. Ovaj roman, zasnovan na autorkinom ličnom iskustvu, predstavlja lirsku sagu o porodici vojvođanskih Mađara, švajcar-skih imigranata. Naratorka romana je dvanaestogodišnjakinja Il-diko Lovaš, a njegova radnja se odvija na dva paralelna prostor-na i vremenska koloseka, u rodnoj Senti i u Švajcarskoj, gde živi, odnosno u godini Titove smrti i desetak godina kasnije. Ildikino odrastanje obeležava s jedne strane gorka spoznaja bezdomno-sti, osećaj nepripadanja i mestu porekla i mestu življenja, i s dru-ge strane suočavanje s mračnom stranom politike, nacionalizma, rata i porodičnih trauma. Ovaj „imigrantski bluz“, tematski i poe-tički napisan u najboljoj tradiciji savremene srednjoevropske knji-ževnosti, jedan je od najzanimljivijih naslova u recentnoj izdavač-koj produkciji.

Istorijski

EDVARD RADERFURD:

NjujorkPrevod s engleskog: ALEKSANDRA ČABRAJA

Engleski pisac Edvard Raderfurd specijalizovao se za pisanje istorijskih romana koji se mogu opisati kao „biografi je gradova i ze-malja“. Njegovo dvotomno delo Njujork predstavlja monumental-nu epsku hroniku Velike Jabuke od 1664, kada su Britanci osvo-jili ribarsko mestašce Novi Amsterdam od prvih belih doseljenika Holanđana i preimenovali ga u Njujork, preko godina uspona i kri-za, masovnog naseljavanja, Rata za nezavisnost i Građanskog rata, veka trijumfa u kojem je Njujork postao globalni obrazac po kome se meri urbanizovanost i „gradskost“ jednog grada, zatim 11. sep-tembra 2001, velike prekretnice u američkoj i svetskoj istoriji, sve do leta 2009, kada se ova hronika završava. Četiri i po veka istorije Nju-jorka Radefurd pripoveda prateći hroniku nekoliko neistorijskih nju-jorških porodica različitog etničkog porekla (engleskog, irskog, ne-mačkog, italijanskog, jevrejskog, portorikanskog) čiju sudbinu vešto prepliće s najvažnijim istorijskim događajima koji su odredili sudbi-nu ovog grada. Ambiciozno zamišljena, dobro izvedena i pitko na-pisana, ova knjiga predstavlja zanimljiv vodič kroz istoriju Amerike i rekonstruiše procese koji su je doveli do njenog sadašnjeg statusa.

VREMEREME 14 ♥ februar 2013.

5757

Lagunine knjige

AKCIJA NEDELJNIKA I IZDAVAČKE KUĆE Laguna

Knjige zaKnjige za

29299 dinara!

U SVIM „DELFI“ KNJIŽARAMA U SRBIJIPonesite ovaj primerak „Vremena“ u neku od knjižara „Delfi ” i kupite jedan od dvadeset naslova sa ovog spiska po specijalnoj ceni od 299 dinara.Akcija počinje 14. februara i traje do 13. marta 2013.

ROTEN:

ZABRANJENO ZA

IRCE CRNCE I PSE

Džon Lidon

Najbolja knjiga o panku od njenog utemeljivača

NOVAC

Martin Ejmis

Roman o samoubilačkoj

pohlepi

RIČARD LAVLJEG

SRCA I SALADIN

Vilfrid Vestfal

O korenima sukoba Zapada i Orijenta

FUDBALSKA

MATRICA

Kristof Birman

Osnovi nauke o fudbalu

BRUKLIN

Kolum Toubin

Roman o irskim imigrantima

u Americi

(R)EVOLUCIJA

2012

Diter Brers

Dolazi li smak sveta ili zlatno doba

NE DOZVOLI MI

DA ODEM

Tjeri Koen

Priča o ljubavi između života i smrti

SRCE ZEMLJE

Svetislav Basara

Niče na Kipru pravi luft-balon

SUSRET SA

RAMOM

Artur Klark

Remek-delo SF književnosti

MAJČINA RUKA

Igor Marojević

Roman o sudbini folksdojčera u Jugoslaviji

ITALIJANSKI

SEKRETAR

Kejleb Kar

Još jedan slučaj Šerloka Holmsa

POHVALA

POMAJCI

Mario Vargas Ljosa

Roman o ljubavi i požudi

NAPUKLO

OGLEDALO,

MONGOLSKI

BEDEKER

Svetislav Basara

Rani Basarini radovi

ČOVEK JE VELIKI

FAZAN NA OVOM

SVETU

Herta Miler

Dobitnica Nobelove nagrade

ŠEKSPIR

Bil Brajson

Ko je zaista bio Šekspir

SELJAKOVA

MOLITVA

Feliks Timermans

Klasik fl amanske književnosti

FIZIKA

BUDUĆNOSTI

Dr Mičio Kaku

Kako će tehnologija menjati život do 2100. godine

NEVESTA IZ

MUMBAJA

Karin Fosum

Najbolji norveški krimić

GIBRALTARSKI

LJUBAVNICI

Dominik Bodis

Špijunsko-ljubavna priča o arapskom osvajanju Španije

ANA EDEŠ/ŠEVA

Deže Kostolanji

Klasik mađarske književnosti

Spisak knjižara u kojima ovaj popust važi:

Delfi knjižare d.o.o. “Kod Vuka” (Bulevar kralja Aleksandra 92, Beograd), Delfi knjižare d.o.o. “SKC” (Kralja Milana 48, Beograd), Delfi knjižare d.o.o. “Terazije” (Terazije 38, Beograd), Delfi knjižare d.o.o. “Zemun” (Glavna br. 20, Beograd), .Delfi knjižare d.o.o. “Laguna” (Makedonska 12, Beograd), Delfi knjižare d.o.o. “Laguna Kragujevac” (Kralja Petra I 12, Kragujevac), Delfi knjižare d.o.o. “Laguna Niš” (Voždova 4, Niš), Delfi knjižare d.o.o. “Super Vero” (Milutina Milankovića 86a, Beograd), Delfi knjižare d.o.o. “Kalča” (TC Kalča, lamella E, local 11, Niš), Delfi knjižare d.o.o. “Kod sata” (Kneza Miloša 33, Valjevo), Delfi knjižare d.o.o. “Laguna Čačak” (Gradsko šetalište bb, Čačak),

Delfi knjižare d.o.o. “Laguna Novi Sad” (Kralja Aleksandra 3, Novi Sad), Delfi knjižare d.o.o. “Laguna” (Omladinska 16/1, Kraljevo)Delfi knjižare d.o.o. “Pančevo” (Miloša Obrenovića 12, Pančevo)Delfi knjižare d.o.o. “Rodić” (TC Rodić, Sremska Mitrovica)Delfi knjižare d.o.o. “Zira” (Ruzveltova 33, Beograd)Delfi knjižare d.o.o. “KNEZ” (Knez Mihajlova 40, Beograd)MNV Vemex d.o.o. “Bulevar“ (Bulevar kralja Aleksandra 146, Beograd), Delfi knjižare d.o.o. “Immo” (Gandijeva 21, Beograd),Delfi knjižare d.o.o. “Subotica” (Korzo 8, Subotica),Laguna Klub Čitalaca (Resavska 33, Beograd)Delfi knjižare d.o.o. “Miljakovac” (Vareška 4, Miljakovac)Delfi knjižare d.o.o. “Banovo Brdo” (Požeška 118a, Banovo Brdo)

Copyright © NP Vreme, Beograd

Upotreba materijala iz ovog fajla u bilo koje svrhe osim za

ličnu arhivu dozvoljena je samo uz pisano odobrenje NP Vreme

PDF izdanje razvili: Saša Marković i Ivan Hrašovec

Obrada: Marjana Hrašovec