Kvalitet života kardiovaskularnih 1bolesnika

Download Kvalitet života   kardiovaskularnih 1bolesnika

Post on 09-Jun-2015

235 views

Category:

Documents

0 download

Embed Size (px)

DESCRIPTION

kvalitet zivota kardiovaskularnih bolesnika kvalitet zivota bolesnika je novijeg datuma. Kvalitetom zivota bolesnika su se strucnjaci poceli baviti krajem proslog veka. merenje kvaliteta se vrsi upinicima.najpouzdaniji se pokazao Sf-36 upitnik.

TRANSCRIPT

<ul><li> 1. Kvalitet ivota kardiovaskularnih bolesnika Biljana Matovi br.indexa 112M/2013 </li></ul><p> 2. Uvod Kardiovaskularne bolesti (KVB): pogoravaju kvalitet ivota, uzrokuju invalidnost, ekonomski slabe naciju, i skrauju oekivanu duinu ivota. 3. Epidemiologija kardiovaskularnih bolesti Danas u Evropi KVB su vodei uzrok smrti sa preko 50% uea, dok je, poreenja radi,smrtnost od malignih bolesti 22%. Srbija se po uestalosti oboljevanja u svetu nalazi u gornjoj polovini poretka, od KVB. Svaki etvrti stanovnik u razvijenim zemljama boluje od ishemijske bolesti srca i ivotni vek mu je skraen 7 godina 4. ta su kardiovaskularne bolesti? Kardiovaskularne bolesti su najee aterosklerozne bolesti srca i krvnih sudova i obuhvataju: a) Ishemijsku bolest srca -stabilna angina pectoris, -akutni koronarni sindrom, -iznenadna srana smrt, -srana insuficijencija 5. b) Akutni modani udar(akutna insuficijencija CNS): - ishemijski modani udar(75%-80%), - hemoragijski modani udar(20%-25%). Modani udar je uzrok 10% ukupnog svetskog godinjeg mortaliteta, a polovina preivelih su invalidi ta su kardiovaskularne bolesti? 6. ta su kardiovaskularne bolesti? c) Periferna arterijska okluzivna bolest(ateroskleroza ekstremiteta) sledeih stepena: -parestezije u ekstremitetima, -claudicatio intermitens, -bol u miru,posebno nou, -ulceracije i gangrene. 7. Koronarna bolest srca ili ishemijska bolest srca je grupa bolesti srca koje nastaju usled smanjenog protoka krvi kroz srane arterije. Najei uzrok smanjenog protoka krvi kroz krvne sudove srca je ateroskleroza. Posledica koronarne bolesti srca je koronarna insuficijencija, odnosno stanje premale ponude i prevelike potrebe sranog miia za kiseonikom 8. Cilj vodia za prevenciju KVB Osnovni cilj vodia za prevenciju KVB i prevencije rizika je poboljati kvalitet ivota ovih bolesnika. Rehabilitacija sranih bolesnika je multidisciplinarni i dugoroni program koji ukljuuje procenu rizika, modikaciju faktora rizika, ziki trening, smanjenje telesne teine, zdravu ishranu, prestanak puenja, psihosocijalni aspekt, kao i savetovanje i obrazovanje 9. FAKTORI RIZIKA Nepromenljivi faktori rizika za oboljevanje od KVB su: -starost, -pol, -nizak socioekonomski status, -pozitivna porodina anamneza za aterosklerozu. 10. FAKTORI RIZIKA Promenljivi faktori rizika za oboljevanje od KVB su upravo ansa da se njihovom korekcijom odloi oboljevanje kod izloenih osoba i smanje komplikacije kod obolelih od KVB. - U promenljive faktore rizika spadaju: -arterijska hipertenzija, -puenje, -povien LDL-holesterol, -gojaznost, -diabetes mellitus, -nepravilna ishrana, -fizika neaktivnost jabuka kruka 11. Znaaj kardiovaskularnih bolesti i koronarne bolesti u Srbiji i svetu Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije (WHO), u toku 1990. godine od kardiovaskularnih bolesti u svetu umrlo je 17 miliona ljudi, a smatra se da e 2020. godine taj broj iznositi 25 miliona ljudi. Kardiovaskularne bolesti (KVB) znatno pogoravaju kvalitet ivota, uzrokuju invalidnost, ekonomski slabe naciju, i skrauju oekivanu duinu ivota; i pri tome imaju negativan trend porasta incidence. 12. 3. Definicija kvaliteta ivota Pojam kvaliteta ivota nastao je kao posledica shvatanja da je zdravlje vrlo vaan, ako ne i najvaniji uslov dobrog kvaliteta ivota. Velik je broj naunih studija koje su razmatrale kvalitet ivota bolesnika sa kardiovaskularnim oboljenjima nakon odreenog medikamentoznog leenja ili terapijske procedure trenutno na Medlineu se moe nai 10.820 referenci o kvalitetu ivota i razliitim kardiovaskularnim oboljenjima i terapijskim procedurama 13. ta je to dobar kvalitet ivota? U praksi nije lako odgovoriti. Sve vie se koristi konceptni pristup koji definie kvalitet ivota putem bolesnikove procene njegovih sposobnosti u etiri oblasti: fizikoj i profesionalnoj sposobnosti, psihikom stanju, drutvenim aktivnostima i interakcijama I somatskim senazacijama. Bolesnik je sam sebi kontrola, a poreenje se vri u odnosu na oekivane sposobnosti bolesnika 14. Ispitivanje kvaliteta ivota Ispitivanje kvaliteta ivota i mogunosti za njegovo unapreenje su posebno vani imajui u vidu: poveanje oekivanog trajanja ivota, porasta uestalosti faktora rizika i hroninih nezaraznih oboljenja sa kojima su mnogi ljudi prinueni da ive. 15. Kvalitet ivota Iz perspektive zdravlja (ili bolesti) kvalitet ivota se odnosi na socijalno, emocionalno i fiziko blagostanje bolesnika nakon leenja, odraavajui definiciju zdravlja WHO, kao i na uticaj bolesti i leenja na nesposobnost i svakodnevno funkcionisanje. Informacija o kvalitetu ivota se moe dobiti samo od bolesnika, jer samo oni imaju direktan uvid u svoja oseanja i misli. 16. Istorijski osvrt Prva teorijska razmatranja merenja kvaliteta ivota kao i merne skale opisane su krajem 19. veka, tanije 1854. godine, a prva nauna istraivanja i razvoj mernih instrumenata sprovedeni su u oblasti psihijatrije, 1929. od Terstona i 1932. Likerta. Sedamdesetih godina prolog veka poraslo je interesovanje za kvalitet ivota u mnogim oblastima, posebno hroninim nezaraznim bolestima. 17. Kako su kardiovaskularna oboljenja najei uzrok morbiditeta savremene populacije, ispitivanje kvaliteta ivota kod ovih bolesnika vano je ne samo za bolesnike ve i za lekare, to jest fondove finansiranja i planiranja zdravstvene zatite Duina ivota bolesnika sa kardiovaskularnim oboljenjima je produena, ali je i dalje nauni izazov kako poboljati kvalitet ivota bolesnika. 18. Da bismo pratili odreeno oboljenje, tj. imali dobar uvid u kontrolu bolesti, treba da postoje odgovarajui ishodi njenog praenja i njene kontrole. Konvencionalni pokazatelji oboljenja (npr. simptomi, znaci, laboratorijskobiohemijski i funkcijski nalazi) veoma su znaajni za odreivanje efekta leka na ciljni organ, ali ne ukazuju na to kako bolesnici funkcioniu u svakodnevnom ivotu i koliko bolest ograniava njihove aktivnosti. 19. Somatski domen Psiholoki domen Socijalni domen Kvalitet ivota 20. U naoj zemlji, tokom prethodnih pet godina, odrano je vie vrlo poseenih skupova o definisanju i evaluaciji kvaliteta ivota kardiovaskularnih bolesnika (1.1.,8). O znaaju ove teme govori i podatak da je glavni organizator skupova pod nazivom Medicina i kvalitet ivota bilo medicinsko odeljenje Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), a na njima su prikazani i radovi, u kojima su korieni i upitnici za merenje kvaliteta ivota kod kardiovaskularnih bolesnika. 21. Najduu tradiciju u praenju kvaliteta ivota bolesnika sa kardiovaskularnim oboljenjima u naoj zemlji ima grupa autora iz Univerzitetske klinike za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici. Oni ve due od dve decenije prate kvalitet ivota bolesnika kod kojih je uraena hirurka revaskularizacija miokarda, a definisali su i svoj originalni indeks kvaliteta ivota QOLINOVI SAD, koji je prezentovan i prihvaen kod nas i u inostranstvu 22. Upitnik za merenje kvaliteta zivota Tokom poslednjih godina razvijen je velik broj upitnika koji predstavljaju instrumente za merenje kvaliteta ivota [2,7]. Po strukturi mogu biti opti, to jest generiki i upitnici specifini za oboljenje. Izbor instrumenta treba da odredi kliniar prema klinikom studijskom problemu i mernim karakteristikama instrumenta. Opti zdravstveni upitnici izraavaju meru oteenja zdravlja, iskljuivo sa stanovita bolesnika. Njihova prednost u odnosu na upitnike specifine za oboljenje je u tome to je njihova ponovljivost i validnost verifikovana na razliitim oboljenjima [2]. 23. Upitnici specifini za oboljenje usmereni su na odreeno oboljenje i formirani s ciljem da prue veu senzitivnost i specifinost [1214]. Njihova prednost je to se fokusiraju na podruja funkcionisanja koja su specifina i najvanija za obole log od odreene bolesti. Ogranienje je u tome to is kljuuju mogunost poreenja kvaliteta ivota izmeu razliitih populacija ili oboljenja [7,14]. 24. Dobar upitnik treba da ima sledee karakteristike: da precizno meri zdravlje; da je pouzdan; da je osetljiv prema kliniki znaajnim promenama zdravlja; da je ponovljiv; da je relativno kratak i jednostavan i, najzad, da je validan i pouzdan, to jest da objektivno meri kvalitet ivota 25. Najvaniju odluku u procesu merenja kvaliteta ivota bolesnika sa kardiovaskularnim oboljenjem predstavlja izbor vrste upitnika koji e biti korien. Ovaj izbor, pre svega, odreuju specifinosti oboljenja, ali ne postoji jedinstveni upitnik za procenu kvaliteta ivota bolesnika sa kardiovaskularnim oboljenjima 26. U dosadanjim studijama merenja kvaliteta ivota bolesnika sa kardiovaskularnim oboljenjima korieni su razliiti upitnici: Short-form 36 upitnik (SF-36), Nottingham Health Pro-file (NHP) upitnik, Opti psiholoki indeks dobrog sta-nja (Psychological General Wellbeing Index PGWI), Physical Activity Score (PAS) i Minnesota Living with Heart Failure Questionnaire. 27. pokazano je da je u oblasti kardiovaskularnih oboljenja jedan od najpouzdaniji upitnik SF36, koji vrlo realno oslikava kvalitet ivota, a ima i odlinu korelaciju i sa fizikim i psihikim mogunostima bolesnika, posebno kod bolesnika sa razliitim modalitetima leenja koronarne bolesti, koja je i najee kardiovaskularno oboljenje. Njegova pouzdanost potvrena je u mnogobrojnim istraivanjima, a na Medlineu se trenutno (maj 2009) nalazi citirano u 114 studija raenih u populaciji kardiovaskularnih bolesnika kod kojih je za procenu kvaliteta ivota korien upravo SF36 upitnik. 28. Upitnik SF-36 konstruisan da izmeri osam najvanijih zdravstvenih dimenzija na osnovu primene osam grupa pitanja. Grupe obuhvataju od dva do deset pitanja i uz svako pitanje ponuene odgovore, koji se naknadno standardno obrauju. Upitnik SF-36 ima 36 pitanja, od kojih je 35 pitanja grupisano u osam dimen-zija: fiziko funkcionisanje, fizika uloga, telesni bol, opte zdravlje, vitalnost, drutveno funkcionisanje, emocionalna uloga i mentalno zdravlje, a jedno pitanje se odnosi na poreenje opteg kvaliteta ivota u periodu od pre godinu dana. 29. RAND 36-Item Short Form Health Survey (SF-36) 1.0 Questionnaire Items Question Question ANSWER Score (for 1 In general, would you say your health is: Excellent (1) Very good (2) Good (3) Fair (4) Poor (5) 30. Compared to one year ago, how would your rate your health in general now? answer score 2 Compared to one year ago, how would your rate your health in general now? Much better now than one year ago (1) Somewhat better now than one year ago (2) About the same (3) Somewhat worse now than one year ago (4) Much worse now than one year ago (5) 31. 3. Sledee stavke su o aktivnostima koje moete da uradite tokom dana. Da li vae zdravlje sada vas ograniava u ovim aktivnostima? Ako je tako, koliko? Energina aktivnosti, kao to su tranje, dizanje tekih predmeta, koji uestvuju u napornim sportovima: Da, dosta ogranien (1) Da, ogranien malo (2) Ne, ne ograniava me (3) 32. Srednje aktivnosti, kao to su premetanje table, usisavanje, kuglana, ili igranje golfa 4. Da, dosta ogranien (1) Da, ogranien malo (2) Ne, ne ograniava me (3) odgovor zbir 33. Podizanje ili noenje namirnica 5 Da, dosta ogranien (1) Da, ogranien malo (2) Ne, ne ograniava me (3) 34. Penjanje nekoliko stepenika 6 Da, dosta ogranien (1) Da, ogranien malo (2) Ne, ne ograniava me (3) odgovor zbir 35. Penjanje - jednu stepenicu 7 Da, dosta ogranien (1) Da, ogranien malo (2) Ne, ne ograniava me (3) 36. Savijanje, kleenje i sputanje 8 Da, dosta ogranien (1) Da, ogranien malo (2) Ne, ne ograniava me (3) 37. etati vie od kilometra 9 Da, dosta ograniava (1) Da, ograniava malo (2) Ne, ne ograniava me (3) 38. 10. etati nekoliko blokova Da, dosta ograniava (1) Da, ograniava malo (2) Ne, ne ograniava me (3) odgovor zbir 39. 11 etnja jedan blok: Da, dosta ograniava (1) Da, ograniava malo (2) Ne, ne ograniava me (3) odgov or zbir 12 Kupanje i svlaenje: Da, dosta ograniava (1) Da, ograniava malo (2) Ne, ne ograniava me (3) 40. Tokom protekle 4 nedelje, da li ste imali neki od sledeih probleme sa radom ili ostale redovne dnevne aktivnosti, kao rezultat vaeg fizikog zdravlja? 13 Smanjili ste koliinu vremena koje provodite na radu ili druge aktivnosti Da (1) Ne (2) 14 Ostvarujete manje nego to biste eleli Da (1) Ne (2) 41. 15 Bili ste ogranieni u vrsti posla ili drugih aktivnosti Da (1) Ne (2) 16 Imali ste potekoa u obavljanju rada ili drugih aktivnosti (na primer, je dodatni napor) Da (1) Ne (2) 42. Tokom protekle 4 nedelje, da li ste imali neki od sledeih problema sa radom iliostale redovne dnevne aktivnosti kao rezultat bilo kakvih emotivnih problema (kao to su oseanje depresivni ili anksiozni)? 17 Smanjili ste koliinu vremena koju provodite na radu ili druge aktivnosti Da (1) Ne (2) 18 Ostvarili ste manje nego to biste eleli Da (1) Ne (2 43. 19 Radite li, ili druge aktivnosti paljivo kao i obino Da (1) Ne (2) 20 Tokom protekle 4 nedelje,vae fiziko zdravlje ili emocionalni problemi ometale su vam normalne drutvene aktivnosti sa porodicom, prijateljima, komije, ili grupe? Nimalo (1) Malo (2) Umereno (3) Vrlo malo (4) Izuzetno (5) 44. 21 Koliko telesni bol ste imali tokom prolosti 4 nedelje? Nijedan (1) Veoma blag (2) Mild (3) Srednje (4) SAD (5) Vrlo ozbiljna (6) 22 Tokom protekle 4 nedelje, koliko vas je bol ometala u normalnom radu (ukljuujui oba posla van i kuni poslovi)? Nimalo (1) Malo (2) Umereno (3) Vrlo malo (4) ekstremno (5) 45. Ova pitanja su o tome kako se oseate i kako ste se oseali protekle 4 nedelje. Za svako pitanje, molimo Vas da daju jedan odgovor koji najblie nain ste se oseali. 23 Da li se oseate ispunjeni? Celo vreme (1) Veinu vremena (2) Dobar Malo je vremena (3) Neki od vremena (4) Malo je vremena (5) Nijedan deo od doba (6) 46. 24 Da li ste bili veoma nervozna osoba? Celo vreme (1) Veinu vremena (2) Dobar Malo je vremena (3) Neki od vremena (4) Malo je vremena (5) Nijednog trena (6) 25. D li ste se oseli tko kao d vs nit ne moze orspoloiti? Celo vreme (1) Veinu vremen (2) Dobr Mlo je vremen (3) Neki deo od vremen (4) Mlo je vremen (5) Nijednog trena (6) 47. 26 D li ste se oseli mirni i miroljubivi? Celo vreme (1) Veinu vremen (2) Dobr Mlo je vremen (3) Neki od vremen (4) Mlo je vremen (5) Niko od dob (6) 27 D li ste imli mnogo energije? Celo vreme (1) Veinu vremen (2) Dobr Mlo je vremen (3) Neki od vremen (4) Mlo je vremen (5) Nijednog trena (6) 48. 28 D li ste oseli problem od srca i plvo? Celo vreme (1) Veinu vremen (2) Dobr Mlo je vremen (3) Neki od vremen (4) Mlo je vremen (5) Nijednog trena (6) 29 D li se osete dotrjl? Celo vreme (1) Veinu vremen (2) Dobr Mlo je vremen (3) Neki od vremen (4) Mlo je vremen (5) Nijednog trena (6) 49. 30 D li ste bili sren osob? Celo vreme (1) Veinu vremen (2) Dobr Mlo je vremen (3) Neki od vremen (4) Mlo je vremen (5) Niko od dob (6) 31 D li se osete umorno? Celo vreme (1) Veinu vremen (2) Dobr Mlo je vremen (3) Neki od vremen (4) Mlo je vremen (5) Niko od dob (6) 50. 32 Tokom prote...</p>