kulturna politika kraljevine shs

Ljubodrag Dimi

Kulturna politika u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca (mogunosti i ogranienja)

U trenutku kada je nastala Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca (SHS), kasnije Jugoslavija, sutinska pitanja njenog ureenja i razvoja nisu bila jasno oblikovana i osmiljena. U osnovi modernizacionih ideja o kulturnom, nacionalnom i politi-kom jedinstvu i integraciji jugoslo venskih naroda, koje su opsedale intelektualnu elitu, naunike, pisce i umetnike, bio je najee strah od stranih asimilatorskih uticaja (germa-nizacija, italijanizacija, maarizacija), nacionalnih i verskih raskola, partikularistike i tradicionalizmom optereene sves-ti, zaostalosti i svojevrsne skuenosti malih, neznatnih, svetu nepoznatih i zatvorenih balkanskih nacionalnih kultura. O mogunosti ubrzanog drutvenog i ekonomskog napretka, osmiljavanju strategije razvoja i perspektivi kulturnog uzdi-zanja u novoj dravi gotovo da nije bilo rei.

U pripremi za XX vek srpska politika elita je ujedinjenje u jednu dravu etniki jedinstvenog, a politiki podeljenog naroda (N. Pai) smatrala imperativom vremena. Shvatanje o etnikoj bliskosti i istorijskoj povezanosti pojavljivalo se u raznorodnim oblicima: ideja o kulturnoj autonomiji i poseb-nom integralnom jugoslovenskom prostoru u okvirima Austro-Ugarske, panslavistike vizije ujedinjenja slovens tva, ujedinjenje sa Bugarskom ili stvaranje jugoslovenske drave pod vostvom Srbije. Taj dijalektiki zbir razliitih pogleda i politikih ideja govorio je o nejednakoj nacional noj svesti njenih protagonista te o razliitim klasnim i nacio nalnim egoizmima te konfesionalnim opredeljenjima. To, ipak, nisu bile samo elje razdrobljenog srpstva i potinjenog

Kulturna politika u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca308

slovenstva da se ujedini, tenje mladog graanstva da obez-bedi trite i opstane, nastojanja srpskih politikih elita da njihova drava prekorai granice zatvorenog balkanskog kotla u kome se, nakon 1878. godine, nala, i snovi jugoslo-venskih intelektualaca, idealista i matara, koji su negovali svest o jugoslovenskom duhovnom jedinstvu. U pitanju je bila egzistencijalna nunost. Procenjivano je da male drave ne mogu izdrati borbu u utakmici ekonomskoj, kulturnoj i politikoj, da pretnja propau malih moe biti izbegnuta jedino grupisanjem, a naroito sabiranjem srodnih plemena u jednu jaku dravu, te da budunost imaju samo jake i ve-like drave. Drugim reima, uz izraenu spremnost da se nezavisnost drave brani i uva po svaku cenu, uverenost da ujedinjenje u veu zajednicu obezbeuje budunost postala je osnovna sastavnica dravne i politike misli.

Prostor koji je objedinjen 1918. granicama jugoslovenske drave bio je ekonomski, geografski, istorijski i kulturno veoma sloen: okupljao je mnotvo pejzaa (planinski masivi i rene doline, panonska ravnica i jadranska obala), pred-stavljao prirodnu vezu severne, srednje i zapadne Evrope sa Azijom, nagovetavao dodir Mediterana sa kontinen-talnim blokom, bio raskrsnica vanih puteva, predstavljao mesto susreta razliitih civilizacija, bio sredite kulturnih razmena, netrpeljivosti, ratova te sudara starog i novog u svakodnevnom ivotu. Ekonomski i kulturno dezorganizo-van i zaputen prostor jugoslovenske drave bio je pode ljen brojnim ekonomskim, kulturnim i politikim pregra dama koje su ilavo opstajale, a kulturno i politiko inile ilu-zornim, te koje su podgrevale lokalne separatizme i uske nacionalne interese, uskraivale integraciju i zajedniku budunost narodima koji su na njemu iveli. Vekovima strategijski znaajno granino podruje velikih carstava i prostor za nagodbu velikih sila, on je predstavljao deo evropskog kontinenta na kome se, u regionalnom okviru,

309Ljubodrag Dimi

odigravala svetska istorija. Jugoslovensko ujedinjenje je taj prostor uvodilo u evropske procese kao politiki nezavisan - okupljen pod jednim dravnim krovom, jer novonastala drava nije bila samo balkanska zemlja nego i velika evrop-ska integracija (alpska, balkanska, mediteranska, podunav-ska i srednjoevropska).

Jugoslovenski prostor nije bio jedna geografska celina nego spoj vie geografskih oblasti. Oko 70% teritorije jugoslo-venske drave zaposedale su planine. Na severozapadu su dominirali ogranci Alpa. Na njih su naslanjale Dinarske planine koje su ka jugoistoku predstavljale obod jadranske obale. Na njihovim vrhovima zaustavljala su se prodiranja mediteranske klime, kulture i vegetacije, a otpoinjale teko prohodne oblasti kontinentalnog bloka. Na istoku zemlje nalazile su se Rodopske planine, proarane prostranim do-linama i masivnim planinama, a na severu Panonska ravan sa osobenim geografskim i kulturnim karakteristikama. Na tom prostoru, koji izgleda kao seoski okean na kome, poput nejednako rasporeenih ostrva, egzistiraju gradovi (preko 200 gradova i oko 350 varoica), preplitalo se vie kulturnih pojaseva (italijanski, patrijarhalni, srednjoevropski, turski i vizantijsko-cincarski), ostavljajui svoj otisak u arhitekturi, folkloru, ishrani, nainu miljenja, navikama, oblaenju, verovanju, ivljenju. Planine su bile uvari prolosti: starih alata, navika, mitova, obiaja i tradicija te preivelih men-taliteta koji teko ustupaju pred savremenou. Panonskom ravni i dolinama reka, pak, stizala je kultura Evrope.

Kraljevinu SHS odlikovala je velika neujednaenost drutava koja su, nakon 1918. godine, nastavila da egzistiraju u okviru njenih granica. Prema nacionalnom sastavu stanovnitvo je bilo izmeano do stepena kada ga je bilo nemogue deli-ti. Religiozna zatvorenost te konfesionalna podvojenost i sup rotstavljenost dodatno su optereivali ivot. Religija se javljala, gotovo, kao vododelnica nacija. Inae, prema


po pisu stanovnitva iz 1921. pravoslavnih je bilo 46,67, rimokatolika 39,29, muslimana 11,22, protestanata 1,91, mojsijevaca 0,54, grkokatolika 0,34%, i ostalih 0,03%.

Uoljiva je, dalje, prosvetna neravnomernost i zaputenost. Obrazovna struktura bila je pokazatelj i merilo modernosti. Popis stanovnitva iz 1921. pokazivao je da je u zemlji, od ukupnog broja stanovnika starijih od 12 godina, nepismeno 51,5%. Od nepismenosti je posebno patilo selo, ali budui da je bilo autarhino, van komunikacija i trita te zatvoreno njegovi stanovnici (posebno enska populacija) nisu oseali potrebu za ovladavanjem vetine itanja te komuniciranja knjigom i pisanom rei.

Ako se pismenost uzme kao jedno od osnovnih merila kulturne razvijenosti pojedinih sredina, podatak da je broj nepismenih 1921. iznosio u Makedoniji 83,86, Bosni i Hercegovini (BiH) 80,55, Crnoj Gori 67,02, Srbiji 65,43, Dalmaciji 49,48, Hrvatskoj, Meumurju i Slavoniji 32,15, Bakoj, Banatu i Baranji 23,31 te Sloveniji 8,85% svedoi o kulturnim raskoracima i neophodnoj potrebi nove drave da ih prevazie. Sve to je dodatno optereivala i injenica da je u pojedinim banovinama enska populacija bila etiti puta nepismenija od mukog stanovitva (pismena tek svaka sedma ena). Opta higijena i zdravstvene prilike najdirekt-nije su bile u vezi sa stepenom prosveenosti.

Mali posed (67% svih gazdinstava manji od 5 ha), koji ne daje trine vikove, vezuje u neracionalnom i neproduktivnom radu brojnu radnu snagu, a nema dovoljnu akumulaciju da pokrene promene u nainu proizvodnje i nainu ivota dominira u agrarnoj proizvodnji. Modernizacija drutva je usporena, a socijalna mobilnost neznatna (u gradovima ivi 15,8% stanovnitva; procenat zaposlenih u industriji povean je u deceniji sa 8,65 na 10,73%; primetne su i soci-jalne neravnomernosti: dok se u Dravskoj banovini 60,28%

311Ljubodrag Dimi

stanovnitva bavi poljoprivredom, a 22,15% radi u industriji i zanatstvu, u Vrbaskoj banovini od obrade zem lje ivi 88,16, a od industrije i zanatstva 5,19% stanovnika). Prostorna mobilnost govori o tromom drutvu: 76,4% celokupne populacije nastavlja da ivi u istoj optini u kojoj se rodilo, 83,4% u istom srezu, a 92,4% u istoj banovini. Natalitet i mortalitet izuzetno su visoki (natalitet 32-35, a mortalitet 18%), socijalne su bolesti izraene (tuberkuloza je meu 1,5, a malarija meu 1,2 miliona stanovnika; smrtnost dece je 46% svih umrlih), agrarna je prenaseljenost uoljiva, a jednolina i nedovoljna ishrana deo je svakodnevice u kojoj se gladuje i tedi (postovi od 50-194 dana godinje, a glad u 120 srezova).

Zemlji male akumulacije i neracionalne proizvodnje, nacio-nalno heterogenoj, a demografski i materijalno istroenoj u ratovima, zemlji sitnih seljakih gazdinstva, verski zat-vorenoj i konfesionalno podvojenoj, optereenoj prolou, ekonomski dezintegrisanoj, kulturno zaputenoj i politiki polarizovanoj trebala je jedna osmiljena kulturna poli-tika koja bi pomogla ekonomsku i omoguila kulturnu integraciju nove drave, spreila udaljavanje stanovnitva postojeih istorijskih oblasti, politiko jedin stvo uinila moguim te doprinela da uzajamnost kultura dobije puni zamah i postane izraz kulturnog bia i duha naroda koji su otpoinjali zajedniki ivot. Da bi bila de nisana kulturna politika neophodno je bilo znati kakvo se drutvo eli ostvariti, kojim sredstvima i na kakav nain? A ba na ta pitanja vlast u Kraljevini SHS nije, due od jedne decenije, imala odgovora.

Smisao i sadrina kulturne politike bili su uslovljeni eko-nomskim mogunostima drutva, istorijskim nasleem, kul-turnim tradicijama i aspiracijama vodeih drutvenih snaga i prirodom drutvenog sistema, odnosno nainom ureenja


i stepenom funkcionisanja vlasti. Ta brojna ogranienja presudno su uticala to se, u itavom periodu izmeu Prvog i Drugog svetskog rata, kulturna politika iskazivala kao skup elja i projekata koji nisu imali mnogo zajednikog sa realnim stanjem. Od subjekata vlasti i politike doivljavana je, iskljuivo, kao politika delatnost, pogodna forma za plasiranje ideolokih sadraja, oblast u kojoj se projektuju i parcijalno iskazuju politiki pogledi, ideoloki interesi, eko-nomske mogunosti, kolektivna svest i zrelost drutva.

Politike partije koje su uestvovale u vlasti najee nisu imale svoje razvijene stranake programe kulturne poli-tike. Radikale, koji u prvoj deceniji ivota jugoslovenske drave nisu bili na vlasti samo 293 dana, to pitanje gotovo da nije interesovalo. Njihova vienja kulturnog i prosvetnog razvoja svodila su se na projekcije prolosti neprimerene ju-goslovenskoj stvarnosti. Naela o besplatnom, obaveznom i optem obrazovanju te brizi za narodno zdravlje, prokla-movani 1881. u Politikom programu njihove stranke, bili su deklarativne prirode i nisu nali odraza u politikoj praksi. Oni su uoavali kulturne razlike ali su, istovremeno, smatrali da je njihovo prevazilaenje mogue prirodnim putem, tj. bez nekog posebnog kulturnog i prosvetnog angamana politikih partija na vlasti. Meu radikalskim prvacima bilo je miljenja da je kulturna razvijenost severo-zapada najvea smetnja naoj zajednici, naoj je dinstvenoj dravi, ali i onih temeljenih na ubeenju da je ivot u za-jednikoj dravi idealna prilika da kulturno jedni drugima pomognemo i bre civilizacijski i kulturno napredujemo. Pri tome su radikali odbacivali podrugljive tvrdnje svojih politikih oponenata o postojanju istone (vizantijske) i zapadne kulturne orijentacije te isticali da u novoj dravi postoji samo jedna kulturna tendencija - drati se evrop-ske civilizacije. Optube da je srpska kultura orijentalna i

313Ljubodrag Dimi

da koi evropeizaciju Kraljevine SHS radikali su smatrali za lager separatista, potez proraunat za agitovanje meu neprosveenim masama hrvatskog sela. No, inercija i olako procenjivanje vanosti kulturnih razlika presudno su uticali da su radikali kulturna i prosvetna pitanja, u aru politikih borbi, potiskivali na marginu svojih interesovanja.

Kao moderna politika partija jugoslovenske orijentacije (naglaeni centralizam i unitarizam), Demokratska stranka (DS) je vie od ostalih politikih grupacija poklanjala pa nju prosvetnim pitanjima:

Prosvetno podizanje naroda i jedinstvena kolska politika pod-loga /je/ pravilnog ostvarenja narodnog ujedinjenja i jedinstvene narodne jugoslovenske kulture (iz Programa DS).

Demokratska stranka je insistirala da nastava u koli bude dravna, da bude izvrena njena uni kacija na celoj terito-riji drave, da osnovna kola bude izdravana iz dravnog budeta, da nastava bude tako ureena kako se njome ne bi povredila oseanja nijedne narodnosti i nijedne vero-ispovesti, da pohaanje kole bude obavezno za celu aku populaciju te da drava podri proces formiranja narodne inteligencije i rad na kulturnom i intelektualnom razvitku enskinja. Smatrajui prosveenost stanovnitva najvrim i najpouzdanijim temeljom svake drave i uslovima njenog svekolikog napretka, kulturni koncept demokrata je imao eminentno modernizacionu i prosvetiteljsku funkciju. Jedini problem bio je u tome to u godinama kada je DS bio na vlasti, a njegovi istaknuti lanovi prvi ljudi u resoru Mini s-tarstva prosvete, takva vienja kulturne politike nisu bila pretoena u konkretnu kulturnu i prosvetnu akciju.

Hrvatska republikanska seljaka stranka, kasnije Hrvatska seljaka stranka (HSS), imala je razvijeni kulturni koncept, ali je svojom opstrukcijom uticala da njegova realizacija ne


ostavi traga u dravnoj kulturnoj politici u onoj meri kao to bi to bio sluaj da su njeni politiki predstavnici uestvo-vali u radu Narodne skuptine. Ideolozi HSS-a su smatrali da moderna kulturna politika mora biti zasnovana na na rodnoj kulturi, osobenoj za svaki narod, pa tako i hrvatski. Stranka je imala krajnje kritiki odnos prema dravnoj koli smatra-jui da ona svojom univerzalnou gui i unitava autohtoni duh hrvatske kulture, da je daleko od ivota, nepraktina i nesposobna da odgaja linost te sklona intelektualizmu, a neprilagoena kulturnom idealu hrvatskog sela.

U redovima bliskim hrvatskom pokretu vremenom je sazre-vala svest da ekonomska i kulturna dominacija hrvatskog naroda u Kraljevini SHS treba da postane osnovna poluga uz iju pomo je trebalo ostvariti i politiku dominaciju. Nasuprot dravnom unitarizmu, hrvatski nacionalisti su apsolutizovali tezu da nema kulture bez povjesti, kao ni povjesti bez kulture, jer kultura i povjest idu zajedno, ime su jasno stavljali do znanja svim integralno raspoloenim snagama u zemlji da na iskljuivost odgovaraju sopstvenim ekskluzivizmom. Potencirano je da u kulturi lei glavna bit naroda, pa je time pravdan otpor svakom pokuaju jugoslovenske kulturne integracije. Kulturna snaga hrvatskog naroda i kulturna inferiornost ostalih merena je brojem pismenih, itaonica i knjinica te posuenih ili prodatih knjiga, kao i postojanjem intelektualne elite i sl. Naglaavano je da su Hrvati kao kulturni narod uvek koraali uporedo sa Evropom, ime je, posredno, stavljano do znanja planerima kulturne politike da je hrvatski pokret spreman da prihvati samo takvu kulturnu orijentaciju koja bi umesto jugoslovenske integracije i uni kacije dozvolja vala nesmetano integrisanje hrvatske kulture u okviru katolike zapadne kulture. Glori kovana je seljaka kultura, a nasu-prot jugoslovenskoj isticana hrvatska kulturna cjelovitost.

315Ljubodrag Dimi

Otro je istupano protiv svake svesno naglaene kulturne omeenosti (regionalizma) u okviru hrvatske kulture, zagovarana koordinacija kulturnih posebnosti pojedinih oblasti te isticana potreba povezivanja kulturno-socijal-nog i politikog ivota hrvatskog naroda, to je trebalo da doprinese buenju iskonskih hrvatskih oseanja i paral-izovanju stranih kulturnih uticaja. Briga za hrvatski kulturni i nacionalni razvoj sa godinama je poveavana, tako da je na momente dobijala oblik kulturnog separatizma. Takva apsolutizacija prolosti, iskljuivost i tradicionalizam nali su se na putu jugoslovenskoj integraciji i, u nekim svojim segmentima, sputavali drutvenu modernizaciju.

Osnovna karakteristika jugoslovenskog drutva bila je, pak, kulturna neravnomernost i zaputenost. Smisao kulturne politike, u takvim uslovima, bila je da ubrza kulturni na-predak, pomogne prevazilaenje zateene kulturne zaos-talosti, doprinese kulturnom ujednaavanju jugoslovenskog drutva, proiri duhovni horizont autarhinog sela, podri i omogui procese modernizacije, oivi ugasle kulturne potrebe stanovnitva i tradicionalne vrednosti seljakog drutva (78% populacije) zameni novim, manje obaveznim i primerenim novom vremenu.

Uticaj kulturne politike na promenu naina proizvodnje i ivota u Kraljevini SHS/Jugoslaviji nije bio veliki, ali se ne moe ni negirati. Selo je, zahvaljujui kulturnim akcijama, podizanju kola, prosveivanju i uspostavljanju zdravstvene slube doivljavalo korenite promene, postajalo ekonom ski jae i kulturnije, a ivot u njemu bivao komforniji, laki, zdraviji. Promene su za posmatraa sa strane nastupale sporo i bile determinisane nainom proizvodnje. Seljak ih je doivljavao kao korenitu promenu naina ivota, ne samo brzu nego, u mnogo emu, i dramatinu. U momentu kada je nastala nova drava stepen kulture seoskog stanovnitva


bio je nii od stepena njegove proizvodnje. U godinama neposredno pred Drugi svetski rat seljako drutvo se bre kulturno uzdizalo nego to je ekonomski napredovalo. Neravnomernost koja je optereivala jugoslovenski prostor nije bila prevaziena, ali su, ipak, bili primetni procesi koji su vodili kulturnoj integraciji i ujednaavanju.

Milenijumski prevrat ostvaren ujedinjenjem Hrvata, Slove-naca i Srba prevashodno je, ipak, imao politiku dimenziju. Radilo se o stvaranju drave koja je svojom teritorijom prekoraivala granice razliitih civilizacija i obuhvatala na-rode koji su bili bliski jedni drugima, ali su ih i delile brojne razlike. Otuda je svaki napredak u zemlji bio neodvojivo povezan sa kulturnim i prosvetnim napretkom. U krugovima ekonomske, intelektualne i politike elite je isticano da bez prosvete nema ekonomskog napretka, promena u nainima privreivanja i ivota te stabilizacije politikih prilika.

Materijalne mogunosti jugoslovenskog drutva najdirekt-nije su uticale na zamah kulturne politike u Kraljevini SHS. Sfera kulture i prosvete zahtevala je znaajna materijalna ulaganja. Uvid u dravne i budete administrativnih jedi-nica, meutim, nasuprot oekivanom i proklamovanom ula ganju u kulturu i prosvetu, ukazuje na stalnu tednju, esto nerazumnu i pogubnu po samu dravu. Izostala je eko-nomska potpora ideolokom modelu integralnog jugoslo-venstva. Skromne sume namenjene kulturi i prosveti nisu bile dovoljne da podstaknu intenzivnije ujednaavanje i integraciju jugoslovenskog drutva. Time je osporavana budunost i perspektiva napretka.

U optem dravnom budetu za prosvetu je 1919-1920. iz dvajano 2,38% ukupnih sredstava ili 3,32 dinara po stanovniku. Nekoliko godina kasnije (1923-1924) prosveta je uestvovala u ukupnim rashodima drave sa 3,94%, a po stanovniku je izdvajano 16,45 dinara. Na kraju prve decenije

317Ljubodrag Dimi

postojanja drave izdvajanja za prosvetu, pak, iznose 5,71% dravnog budeta ili 59,39 dinara po stanovniku.

Ako se zna da je kola imala izraziti ideoloki znaaj te da je drava nastojala da preko kole dosegne do narodnog jedinstva i celine dravne te prevazie ekonomske, isto rijske i kulturne neravnomernosti, postaje vidno da proklamovani ideoloki model kompromisnog unitarizma nije imao realnu materijalnu podlogu.

U zemlji, u kojoj je znatan deo stanovnika permanentno gladovao, godinja izdvajanja po stanovniku za kulturu i prosvetu bila su ravna trodnevnoj radnikoj nadnici (za koju se moglo kupiti 100 kg krompira, ili 60 kg kukuruza, ili 50 kg penice, ili 30 kg hlebnog brana), a smatrana su luksuzom. Sa navedenim ulaganjima nije se mogla odrati prosveta na nivou dosegnutom 1914. godine. Jo manje se mogla izvriti radikalna reforma celokupnog drutvenog i prosvetnog ivota. Od ukupnih ulaganja u prosvetu oko 90% je odlazilo na plate inovnika i prosvetnih radnika, a samo oko 10% ulagano je u kupovinu knjiga i uila, osa vremenjivanje nastavnog procesa, podizanje kolskih zgrada, razvoj kolstva i kolovanje nastavnih kadrova.

Izdvajanja za prosvetu i kole u godinama 1918-1928. nisu mogla da omogue dinaminiji napredak jugoslovenskog drutva. Prema podacima iz 1922/1923, iz budeta Minis-tarstva prosvete, a za potrebe prosvetno zaputene Bosne i Hercegovine, izdvajana je jedva 1/16 ukupnih sredstava. Neto kasnije, 1923/1924, od ukupnih sredstava na BiH je otpadalo devet, dok je za Crnu Goru, Makedoniju i Srbiju otpadalo 45, Dalmaciju, Hrvatsku i Slavoniju 32 te Sloveniju 14% sredstava. Istorijski izvori rue stereotip da su oblasti naseljene rimokatolikim stanovnitvom u kulturnom i prosvetnom pogledu zapostavljane. Podaci govore da je za oblast Hrvatske i Slovenije, prostor na kome je otprilike


ivela 1/4 celokupnog stanovnitva Kraljevine SHS, izdva-jano preko 40% ukupnog budeta Ministarstva prosvete. Ulaganja u Sloveniju, pak, bila su etiri puta vea nego ona u BiH. U isto vreme dravna izdvajanja za prosvetu na 1 km2 bila su u Sloveniji sedam puta vea od ulaganja u BiH i etiri puta vea od ulaganja u Crnu Goru. Drugim reima, izdvajanja su uticala na atro ranje kulturnih i prosvetnih ustanova u oblastima gde su one postojale u veem broju, ali opet takva da su dodatno pothranjivala neravnomernost u kulturnoj razvijenosti.

Iz budeta je 1921/1922, u dravi u kojoj je bilo preko 50% nepismenih, izdvajano godinje oko 50 para po nepisme-nom stanovniku. Stanje se tokom cele decenije samo pogoravalo, tako da je 1928/1929. izdvajano 30 para. Sa slinim sredstvima drava je nastojala da iri knjigu u na rodu, izdvajajui 1921/1922. celih 45 dinara po adminis-trativnoj optini. Za izdravanje narodnih kola, ustanova koje su trebalo da slue dravnoj ideji i ideologiji etnikog unitarizma, izdvajano je, pak, oko 2/3 svih sredstava Mini-starstva prosvete. Analiza pokazuje da je za kolovanje jednog aka narodne kole 1919/1920. izdvajano 17,85, a 1928/1929. neto vie: 557,19 dinara. U istom periodu prosena izdvajanja za narodne kole po stanovniku popela su se sa 1,2 na 37,5 dinara. Od ukupne sume namenjene nar-odnoj koli ulagano je oko 40% u osnovne kole Hrvatske i Slo venije. Dravu je kolovanje jednog uenika graanske kole kotalo 1919/1920. godine 15,57, a deceniju kasnije, 1928/1929, 774,68 dinara. Bile su retke godine kada je za izdravanje graanskih kola davano vie od dva dinara po stanovniku. Od ukupne sume sredstava namenjenih nansi-ranju graanskih kola, preko 56% odlazilo je na kole na prostoru Hrvatske i Slovenije. Za gimnazije, pak, ustanove koje su trebale da daju nacionalno vaspitanje, formiraju

319Ljubodrag Dimi

svest o graanskim dunostima i vaspitavaju elitu, izdvajano je oko 17% celokupnog budeta Ministarstva prosvete. Ulaganja u jednu gimnaziju bila su devet puta vea od suma ulaganih u narodne kole, a kolovanje jednog gimnazi-jalca dravu je kotalo 85 puta vie nego izdravanje aka osnovne kole. Prema dostupnim podacima za kolovanje jednog gimnazijalca svaki stanovnik je izdvajao izmeu 7,5 i devet dinara. Preko 35% ukupnih sredstava namenjeno izdravanju gimnazija ulagano je u te kole na prostoru Hrvatske i Slovenije.

Zaduene da vaspitavaju konstruktivno i nacionalno sves-no uiteljstvo, uiteljske kole su imale izraziti ideoloki znaaj. Otuda su i sredstva koje je drava izdvajala za kolovanje jednog uenika uiteljske kole bila 160 puta vea od suma namenjenih acima narodnih kola. U isto vreme za kolovanje jednog uitelja svaki stanovnik godinje je iz dvajao oko 1,5 dinara. Podaci pokazuju da je preko 40% sredstava namenjenih uiteljskim kolama bilo ulagano u kole na teritoriji Hrvatske i Slovenije.

Svi navedeni podaci razgoliuju uzroke sporog kulturnog napretka drutva. Sa tako beznaajno malim sredstvima planovi o brzom ekonomskom i kulturnom napretku nisu mogli biti ostvarljivi. Ipak, podaci zvanine dravne statistike pokazuju i da se svake godine poveava broj dece obuh-vaene kolovanjem te nastavnog osoblja, narodnih kola i odeljenja. To je jedna od osnovnih karakteristika celog peri-oda koja, na prvi pogled, sugerie da je re o sredini u kojoj je prosvetni napredak bio nesumnjiv, a na momente ak dramatino dinamian. U tridesetim godinama broj uenika je uvean za 511.000, to je bio znak da su prosvetne vlasti uspele da ka koli pokrenu i kolom obuhvate znaajan deo populacije, ali je istovremeno uvid u poveanje broja


nastavnika (14.5509), kola (1464) i odelenja (6978) svedoio da ulaganja u kole nisu pratila taj dinamian proces.

U tridesetim godinama broj kola je povean za 12,92%, ali je takav rast bio daleko ispod potreba drave. Statistiki iskazano, poveanje je bilo najvee na teritoriji Vrbaske banovine (41,96%), ali je, istovremeno, broj prosvetnih ustanova u njoj inio samo oko 5% svih kola u zemlji. Uveanje broja kola bilo je najmanje u Dravskoj banovini (2,01%), kulturno najrazvijenijoj oblasti, u kojoj je bilo 12,62% svih zabavita, 9,65% svih osnovnih kola, 12,81% svih srednjih kola i 17,24% svih visokih kola.

Nerazvijenost kolske mree upeatljivo svedoi o mo-gunostima jugoslovenskog drutva da tokom dvade-setih godina uini kvalitativni napredak u svim oblas-tima drutvenog ivota. Jedna osnovna kola pokrivala je 1929/1930. proseno povrinu od 33,63 km2. Jedino je Uprava grada Beograda (jedna kola dolazi na 9,47 km2), kao izrazito urbano podruje, zadovoljavala kriterijume modernosti koji su u to vreme vaili u veini drava Evrope. Rasprostranjenost kolske mree na teritoriji Vrbaske (jedna kola na 59,67 km2), Zetske (43,88 km2), Drinske (40,8 km2) i Primorske banovine (38,16 km2) pokazatelj je decenijskog kanjenja za Evropom.

Obuhvat dece i omladine kolom uveavao se tempom od 3% godinje. Uveanje broja aka bilo je najdinaminije na prostoru BiH (preko 60%). Istovremeno je broj aka osnovnih kola, u odnosu na itavu populaciju dravljana, iznosio 7,24, dok je u isto vreme u zemljama Evrope iznosio oko 15%.

Kulturnoj politici nedostajale su snaga i odluna inicijativa. Umesto plana u njoj je bilo vie administrativne logike, iner-cije, pogubne simetrije i stihijnosti. Disciplina i radinost ni-

321Ljubodrag Dimi

kada nisu postali odlika kulturne i prosvetne administracije. Bilo je potrebno vie od decenije ivota u zajednikoj dravi da budu doneti novi nastavni planovi, programi i udbenici te osnovni kolski zakoni. U politikom ivotu zemlje, tokom dve decenije njenog postojanja, promenilo se 39 vlada, izvreno je 47 smena ministara prosvete, a funkciju ministra prosvete obavljala je 21 linost. Neki politiari su vie puta obavljali tu dunost (S. Pribievi ak devet, a M. Trifunovi pet puta), ali nikada niko due (ukupno sabrani mandati) od tri godine. Sa svakim novim ministrom pos tavljani su novi pomonici i novi naelnici odeljenja, to je smene inilo dramatinijim. Kontinuitet kulturnog i prosvetnog pregnua je sasvim izostao.

Pokuaji poslanika da nasuprot ministrima koji gostuju u Ministarstvu prosvete skuptinsku govornicu pretvore u mesto gde e biti osmiljena dravna kulturna politika ostali su neceloviti, nedoreeni te optereeni politikim interesima i stranakim strastima, bez realne mogunosti da poslue kao pouzdan putokaz pri uobliavanju kulturne i prosvetne politike.

U kulturnoj politici Kraljevine SHS/Jugoslavije uoljivo je, sasvim uslovno, nekoliko faza nerazdvojno povezanih sa menama kroz koje je prolazio politiki ivot: u prvoj de-ceniji ivota jugoslovenske drave (1918-1928) osmiljene kulturne politike gotovo i da nije bilo; priroda reima diktature, odreena brojnim sistemskim zakonima koji su oivotvorili ideologiju jugoslovenskog nacionalizma, karakterie drugu fazu (1929-1934); trea je nerazdvojno povezana sa politikom vlade Milana Stojadinovia (1935-1939) i obeleena naputanjem dravnog modela kulturne politike; a etvrtu (1939-1941) karakterie nacionalno preureenje drave i dezintegracija kulturne politike kao jedna od njenih posledica.


Sve to se deavalo u domenu dnevne politike i ideologije odraavalo se najdirektnije u merama i akcijama dravne kulturne politike. Iz politikog ivota i u sferu kulture i pros-vete uneta je sila neprimerena njenoj posebnosti. Ideoloki ciljevi izgradnje novog doba i novog jugoslovenskog oveka nametani su administrativnim merama. Imperativno je traeno nastajanje jugoslovenskih knjievnosti, nauke, peda gogije i umetnosti, to je predstavljalo poseban vid ideologizacije i iracionalizma. Otpori dravnom modelu kulturne politike posebno su stizali iz redova Rimokatolike crkve (RKC), dobijajui na momente oblik kulturnog boja. Poricanje prava dravi da ima inicijativu i prvenstvo u vaspi-tanju omladine, optube da Sokol svojim vaspitnim radom podriva moral i rui veru u Boga, nastojanje da RKC ima iskljuiv monopol u vaspitanju i drugo, samo su neki od elemenata koji svedoe o klerikalnom i politikom nastupu RKC-a.

Sve u svemu, Kraljevina SHS/Jugoslavija ipak nije bila provin-cija duha. Njeni istaknuti intelektualci, knjievnici i umetnici bili su svedoci i uesnici mnogih evropskih duhovnih pokre-ta, iju su sudbinu delili. Oseao se jak kulturni uticaj Fran-cuske. Znaajnu kulturnu misiju vrila je i ruska emigracija. Kulturna saradnja i razmena sa slovenskim dravama bila je trajna orijentacija. Sfera stvaralatva je uivala znaajnu autonomiju i izmicala nastojanjima politikih subjekata da je kanaliu u eljenom pravcu, podine interesima dravne politike i promu ideologijom. Pa ipak, opte ekonomske i politike prilike u zemlji pruale su dravnoj kulturnoj politici veliki izbor mogunosti uticaja na stvaraoce te kon-trole umetnikog i politikog angamana. Egzistencijalna upuenost i zavisnost od dravne slube te dodeljivanje nagrada, dotacije, okupljanje naunika i umetnika u okviru brojnih udruenja, organizovanje izloba, otkupi umetnikih

323Ljubodrag Dimi

radova i rukopisa te tampanje knjiga, kao i formiranje i-talakog i umetnikog ukusa publike te politika represija i drugo bili su mehanizmi kojima se uticalo na stvaralaku inteligenciju, ime se i njen rad instrumentalizovao.

Kulturna politika Kraljevine SHS/Jugoslavije nije uspela da postane odluujui faktor usmeravanja kulturnog i drutvenog razvoja. Nedovoljno dobro osmiljena, slabo organizovana, bez kontinuiteta voena, materijalno neobezbeena i preterano ideologizovana, ona je postizala rezultate koji nikoga nisu mogli zadovoljiti.

ZusammenfassungDie Raum che, die im Jahre 1918 mit den Grenzen des jugoslawischen Staats umgefasst ist, war geographisch, geschichtlich, wirtschaftlich und kulturell sehr kompliziert. Sie vereingte eine Menge der Landschaften, stellte eine na-turelle Verbindung zwischen Nord-, Mittel-, und Westeuropa und Asien dar, deutete die Verbindung des Mittelmeers mit dem Kontinentalblock an, war eine Kreuzung der wichtigen Wegen, stellte den Platz des Zusammentreffens der verschiedenen Zivilisationen dar, war der Mittelpunkt der kulturellen Um-tausche, der Unvertrglichkeiten, der Kriege, des Zusammenstosses des Alten und des Neuen im Alltagsleben. Wirtschaftlich und kulturell desorganisiert und verlassen, war die Raum che der jugoslawischen Staaten mit den zahlreichen wirtschaftlichen, kulturellen und politischen Scheidenwnden aufgeteilt, die krftig existierten und die politische und kulturelle Einheit vergeblich mach-ten, den Lokalseparatismus und die engen Nationalinteressen aufwrmten und damit den Vlkern, die in ihr lebten, die Integration und die gemeinsame Zukunft verweigerten.

Nach der Nationalangehrigkeit war die Bevlkerung des Knigreich der Ser-ben, Kroaten und Slowenen bis zu diesem Grad vermischt, dass es unmglich war, sie zu teilen. Religise Versclossenheit und konfessionele Uneinigkeit und Gegenberstellung belasteten zustzlich das Alltagsleben. Auffallend war die Bildungsverlassenheit und Ungleichmssigkeit (im Jahre 1921 betrug die Zahl der Analphabeten in Mazedonien 83,86%, in Bosnien und Herzegowina 80,55%, und in Slowenien nur 8, 85%). In den einzelnen Banustmern war die weibliche Population viermal schreibensunkndiger als die mnnliche Population (erst jede siebte Frau war schreibkundig). Allgemaine Hygiene und


die Gesundheitsumstnde waren am direktesten in der Verbindung mit dem Bildungsgrad. Das kleine Eigentum (67% von allen Wirtschaften ist kleiner als 5 ha), das keine Marktberschsse gibt, stellt seine, Produkte nicht auf dem Markt aus, bindet in der unrationellen und unproduktiven Arbeit zahlreiche Arbeitskraft, hat ungengende Akumulation, eine Anderung in der Produk-tios- und Lebensweise zu bewegen, dominiert in der Agrarproduktion. Die Gesellschaftsmodernisierung ist verlangsamt, die soziale und rumliche Bewe-glichkeit ist gering, die Natalitt udn die Mortalitt sind ausnahmsweise hoch, die sozialen Krankheiten sind ausgedrckt, die Agrarbervlkerung ist auffl-lig, die ungengende und eintnige Ernhrung ist ein Teil der Alltglichkeit goworden, in der man spart und hungert. Einen solchen Raum und eine solche Gesellschaft im zwanzigsten Jahrhundert hat vorwiegend Politik, ganz wenig konomie und gering Kultur integriert.

kulturna politika kraljevine shs

Documents