Miodrag \uki}

KRTI^WAKdrama u dva ~ina i tri slike

230 Miodrag \uki}

MIODRAG \UKI], dramski pisac, ro|en je 1938. u Prokupqu.Diplomirao je dramaturgiju na Akademiji za pozori{te, film, ra-dio i televiziju u Beogradu

Autor je dramskih dela: Strip-tiz kod Yakera, izvedeno uAkademskom pozori{tu ,,Branko Krsmanovi}’’, 1968. u Beogradu;Potra`ivawe u motelu – drama nagra|ena na konkursu Narodnogpozori{ta iz Beograda, gde je premijerno izvedena 1971. godine.Ista drama pod nazivom Kr~mareva smrt izvedena je u Narodnompozori{tu u Leskovcu 1972; Aleksandar – premijerno izvedena1974. u Jugoslovenskom dramskom pozori{tu u Beogradu; Kiseonik– drama izvedena u Narodnom pozori{tu u Zrewaninu; i Ni{u.Krti~wak – drama izvedena u Narodnom pozori{tu u Beogradu.

Izvedene radio-drame: ^udan stric – Radio Beograd; Metalnakuglica koja se kotrqa – Radio Beograd; Naslednici – RadioBeograd; Dr Kelava – Radio Beograd i Radio Var{ava; Prever –Radio Beograd; Gogoq – Radio Beograd; Rade Drainac – RadioBeograd.

LICA:

PROKOPIJE ILI], kwigovo|a (mu` Qubin i otac Gradimirov)

QUBA, (Prokijeva `ena, Gradimirova majka)

GRADIMIR, slikar (wihov sin)

JELEN, provincijski funkcioner (brat Qubin, Gradimirov ujak)

VIDAK, direktor (mu` Martin i otac Sowin)

MARTA, profesor muzike (Vidakova `ena, Sowina majka)

SOFIJA, u~enica (wihova k}i)

VITOMIR, |eneral u penziji (Martin otac)

FILIP JOI], provincijski sawar i veliki kombinator

I NOSA^

II NOSA^

Doga|a se u Srbiji.

Krti~wak 231

Miodrag \UKI]

KRTI^WAKdrama u dva ~ina i tri slike

I ^IN

PRVA SLIKA

Salon srpske ku}e u provinciji. Drveno stepeni{te vodi na galeriju sakoje se ulazi u sobe na sprat. U glomaznoj foteqi, udobno zavaqen, sediFilip Joi} i sawari. Pogrbqen kraj kamina Proka Ili} zuri u vatru.

FILIP: Pa, kad stavim kapu i vratim se u selo. U selo }u, ej, da sevratim, u selo da se vratim, ja, Filip Joi}. Jeste. Mnogima}e to izgledati ~udno, mnogi i ne}e mo}i da shvate za{toFilip Joi} ne ide u Beograd, nego ide u selo. E, zato {toho}u da kupim ~eze i dva velika, debela {tajerca. Zbogmirnog hoda, zbog temperamenta, jer ne volim da me slu~ajnoonim svojim posranim repovima o{inu po nosu. Jer, na~ezama ~ovek sedi ta~no ispod kowskih repova, i ako nosi{nao~are, oni samo podignu rep, pa te opale po sred nosa; anao~ari tap, pa u pra{inu. Pa, mu{ice zuje, vazduh malodaqe treperi, vru}ina, braco, udara u glavu, a ti se samoraskop~a{ i vozi{. I di{e{ slobodno i sito. U selo }u dase vratim.

Ulazi starac, |eneral Vitomir, sa vojni~kom trubom oko vrata. Spoqadopiru zavijawe vetra i fijuk me}ave.

VITOMIR: Molim te, sine. Neka prvo potro{e pro{logodi{wi kupus,pa onda neka prave veridbu.

PROKA: Ose}a se?

VITOMIR: Od podruma do tavana. A `dere ga i neka gad.

FILIP: [iroka Srbija stewe pod automobilima, a moja dva velikadebela {tajerca – polako i te{ko gaze sve pred sobom.

Vitomir proyara vatru u kaminu. Buknu plamen i sa treskom isteramno{tvo iskri~avih varnica koje ga zamalo ne osmudi{e.

VITOMIR: Gori, gori, vatrice, donesi nam parice. Daj mi, bo`e,rakije, iz ladne bardaklije. Nek sve puca, nek se ru{i, samooyak nek se pu{i. Najboqe je zimi, kad se ~unak dimi. Dimi,dimi, pu{ – ledeni mraz ku{!

Filip nesigurno ustaje i sa ~a{om u ruci teturavo mar{ira doVitomira.

232 Miodrag \uki}

FILIP: (Salutira)\enerale! Dozvolite ~a{icu u ~ast i slavu juna~kih sinovasrpskog naroda!

Vitomir staje mirno. Dere se.

VITOMIR: Bog ti pomog’o!

FILIP: (Peva)“Vje~naja pamjat...”

Iz sobe na galeriji za~uje se glas mladoga slikara Gradimira.

GRADIMIR: \enerale! Kakva je to galama dok ja poku{avam da slikam.Kako da razvijem temu, ako u ku}i po ~itav dan urlajupijanci? Gde da potra`im sadr`aj?!

Pauza.

VITOMIR: (Tu`no)Vi{e niko ~in ne po{tuje.

FILIP: Normalno. Ne pije{, |enerale, nego lo~e{, brate. Upropa-sti}e{ i bubrege i creva. Vidi{ na {ta sam ja spao. Svaki~as moram da tr~im u klozet. To ~oveka degradira.Odjednom primeti{ kako ti dru{tvena situacija popu{ta.A i kod `ena postepeno gubi{ autoritet.

PROKA: ^uje{ `dralove?(Oslu{kuje)Pribli`ava se prole}e.

Kroz vrata u pozadini ulazi Quba.

QUBA: Ona greda {kripi u podrumu. Po svu no} ne mo`e da sespava.

PROKA: Vetri}, huqa. [vercuje se kroz napuklo staklo.

QUBA: Za{to ga uznemirava{ kad radi?

PROKA: Zar ja, Qubo?! U sred zime moram da kopam rupe u podrumu,da stavqam otrov za pacove, pa on nije ~ist, ja sam mu iranije govorio, sad krtice spavaju i niko ne `dere wegovaplatna.

VITOMIR: More, neki crv ih jede. Prosto, klopa drvo.

QUBA: Na{a ku}a je ~ista.

Krti~wak 233

FILIP: Eh, ~ista. Umetnici su uobra`eni, madam. Vi{e verujusvojoj uobraziqi, nego nama. Slu{aju nas i gledaju, a videiske`ene zube, duge pacovske wu{ke i ~uju ciku. Dok sequdi sre}no smeju, wima u glavi ci~i i tamo stvaraju svettu`an, madam.

Gradimir silazi niz stepenice.

GRADIMIR: Zna{, mama! Od sutra po~iwem da slikam petlove saogromnim {arenim repovima i kao krv crvenim krestama.Kad ih ~ovek pogleda, prosto ima da o~ekuje ono... zna{ono...(Iznenada se nagne nad Vitomirom i iz sveg glasa proderemu se u uvo)Kukurikuuuu....!

Vitomir sko~i. Drhti od poni`ewa.

VITOMIR: Ne dozvoqavam!

GRADIMIR: A zora }e biti izra`ena rumenim {traftama koje pri-kazuju sun~evo ne}kawe. A iza}i }e – a, ne}e.

VITOMIR: Ja, gospodo, ne odobravam ovakvo pona{awe.(Iza|e uvre|eno)

QUBA: Ti treba da slika{ mrtvu prirodu. Tvoja budu}nost jeakademska.

Filip se vrpoqi, sprema da po|e.

FILIP: E, pa, `ao mi je da vas razo~aram, ali mi radimo na jednojvelikoj stvari, a i ovaj dana{wi ritam, pa ja ponekad nestignem da se okupam, ~asti mi.(Salutira, namiguje Gradimiru)Nadam se da }emo uskoro mo}i trijumfalno da se osmehnemoovom zlobnom svetu.(Ponovo salutira i grotesknim vojni~kim korakom odlaziiz salona)

PROKA: Filip Joi}, mila. Divan ~ovek, `eli da kupi ~eze, da sevrati u selo, pa da pukne bi~em i zapeva ono...

QUBA: Nisi vaqda i wega pozvao na ve~eru?(Pauza)Zna{ da Jelen ne trpi strane qude za stolom.

234 Miodrag \uki}

Vrata se otvore i u wima se za trenutak ponovo uka`e prilika FilipaJoi}a, sada u otrcanom zimskom kaputi}u sa {e{irom {irokog oboda ivelikim boemskim {alom oko vrata.

FILIP: Va{ gospodin suprug i ja imamo sistem kako da se obo-gatimo, to jest, kako da obogatimo va{eg gospodina supruga,po{to ja li~no nisam zainteresovan.(Definitivno ode zalupiv{i vratima)

PROKA: [teta. Veliki ~ovek, a... pquje krv.

@estok udar vetra.

GRADIMIR: [kripi, {kripi stara ku}o. Zalogaj~i} po zalogaj~i} ijednoga dana krtice }e te po`derati od temeqa do krova.

PROKA: Treba, brate, sa~ekati prole}e. Za krtice je sad kasno,zemqa je tvrda, a i one verovatno spavaju.

GRADIMIR: La`e. Mene je bol zgr~io i ja vi{e ne mogu da slikam, a onla`e.

U salon usplahireno utr~ava Sofija.

SOFIJA: Oh, kako je hladno! Sirote `ivotiwice crne se na sneguuko~ene od zime i gladi. Gradimire! Bojim se da pogledamniz ulicu.

GRADIMIR: Mrtve ptice je me}ava razvejala na sve strane. Qudi seprovla~e kroz prave kawone od snega.

QUBA: Bojim se, Sowa, zlato. Jelen se jo{ nije vratio iz lova.

GRADIMIR: A mo`da tvoj batica, mama, negde u prikrajku o{tri zube zadivqa~ na ve~eri. Sowa ga ~eka.

QUBA: (Iznervirano)Za ime bo`je, Gradimire, to je wihova slobodna veza! Tvojujak je dobar ~ovek!

Pauza. Sofija uzbu|eno pretura po torbici, izvla~i neku konzervu ipru`a je Proki.

SOFIJA: Jeste li nahranili \uru?

PROKA: [ta je to, Sowa?

SOFIJA: Konzerva sa hranom za pse. Trgovci ka`u – mo`e i za ma~ke.

PROKA: Konzerva za ma~ke? Zamisli.

SOFIJA: Zar moj pijanino jo{ nije stigao?

QUBA: Marta se boji da ga prilikom transporta ne ra{timuju.

Krti~wak 235

SOFIJA: Ah, da... umalo da zaboravim. Mama je pred vratima i ~eka dajoj neko otvori. Ja sam morala da presko~im, ali ona...

PROKA: Smrznu}e se `ena. Gde mi je kaput?(Tra`i kaput)

SOFIJA: Ho}e da mu odredi najboqe mesto u va{em salonu. Aku-sti~an ugao. Ja li~no mislim da bi on mo`da ovde, u ovomuglu...(Peva)A... aaa... aaa...

PROKA: (Gradimiru)Seo si mi na kaput. Di`i se. Idem da otvorim kapiju.

Gradimir se ne pomera.

SOFIJA: Ne! Tamo, tamo...(Visoko izvija svoj sopran~i})A... a... aaa... A gde je deda? Donela sam mu duvan.

QUBA: Rekla bih da je posenilio, Sowa, zlato. Zamisli. Samo bijeo sarmu.

Sofija primeti sliku na zidu i odlazi do we.

SOFIJA: Ili... mo`da ovde, ispod ove slike. [ta je to? Slika!Gradimire, {ta ona predstavqa?

Gradimir se tek sad lewo podi`e. Proka brzo izvla~i svoj kaput.

GRADIMIR: Sviwu.

Pauza. Proka obla~i kaput.

SOFIJA: Molim?

Proka zakop~ava kaput.

QUBA: (Promrmqa)A i ina~e. Ko {ta radi, ja samo kuvam.

GRADIMIR: Ne~astivi u obli~ju sviwskom. Doma}a, jork{irska rasa.Stub na{eg dru{tvenog `ivota. Krmenadle, mislim, ro-{tiq i to... uz {pricer. Simbolizuje moralni standard idru{tveni uspon mog oca.

PROKA: Ne dopada mi se ni tema ni slika.(Polazi napoqe)

GRADIMIR: E, ali... ovo ovde, ovo... dole. Vidi{, kako da se izrazim...ovo...

236 Miodrag \uki}

PROKA: Koje? Tu nema ni{ta.

GRADIMIR: Kako koje? Kako ni{ta? A... govno?

PROKA: (Zbuweno)Ja... ne razumem. Ja, zaista... [ta?!

GRADIMIR: To si ti. Odu{evqen i lep. Vidi{ kako iz tebe zra~i nekoduhovno zadovoqstvo. Isparava{ od sre}e. Sre}an kaogovno, {to se ka`e.

Pauza. Proka skida kaput.

PROKA: ^asti mi, udari}u ga, Qubo. Pa on me vre|a. Shvati, ja to nemogu da dozvolim. Ne! Pocepa}u tu gadost.(Krene na sliku, ali se Quba ispre~i)

QUBA: To je umetni~ka sloboda izraza, Prokopije.

PROKA: Ali, Qubo. Pa on mene, svoga oca, ne po{tuje. I to predSowom, budu}om snajkicom.

GRADIMIR: O, izvolite, ujna Sofija, u moj atelijer, da vam poka`emsvoj izbor gmaza na platnima.(Jekne i uhvati se za glavu)

QUBA: (Zabrinuto)[ta ti je, sine?

GRADIMIR: Bquje mi se.

PROKA: La`e. Prenema`e se. Ho}e samo da te sekira.

SOFIJA: Ne budi zao, Gradimire.

On se glasno nasmeje, zatim je ne`no uzme za ruke i stavi joj {ake nasvoje ~elo.

GRADIMIR: Unutra me ne{to strahovito boli.

U salon ulazi Marta. Noge su joj uko~ene, jedva se kre}e.

QUBA: Marta! Sirota, moja Marta!

Srda~no krene ka woj, ali je Marta zaustavi energi~nim pokretomruke.

MARTA: Neka se ja uko~im, neka se smrznem, neka kao pseto skapamkraj zavejane kapije!

SOFIJA: Oprosti, mama. Upravo sam tra`ila najboqe mesto za na{pijanino, akusti~an ugao, a onda sam ugledala ovu sliku, i...

MARTA: Pa to je govno, to nije slika!

Krti~wak 237

Pauza.

GRADIMIR: Izvinite. Idem da povra}am.

MARTA: [ta?!

GRADIMIR: Migrene, znate, a i uop{te, brate...

MARTA: Zloupotrebqava to {to svi moramo da budemo pa`qiviprema wemu.

GRADIMIR: A vi? Kako je va{a bolest? Napreduje tako|e?(Iza|e)

QUBA: Izvini, Marta, zlato, duga zima ga je prikovala za ateqe.Po~eo je ponovo da izmi{qa...

PROKA: Okupiraju ga gadosti.

MARTA: Da nije qubomoran?

SOFIJA: Mama! Kako mo`e{?

PROKA: Zabranio bih mu da slika. Eto {ta je.

MARTA: A ti nisi znala da ja ~ekam dole na kapiji, da se smrzavam,da mi vene mrznu? Pogledaj kako su poplavile. Na! Vidi tuboju. U`ivaj u svojoj zaveri.

QUBA: Kakva zavera, Marta?

MARTA: Neki klovn mi je otvorio kapiju i jo{ me u ruku poqubio.

QUBA: Eto, vidi{. Svi te po{tujemo i volimo.

MARTA: Daj bo`e. Daj bo`e. A, onaj moj jo{ nije dopremio klavir?Gde li se samo zadr`ao, da nije ovoliki sneg pomislila bihda ga je zaustavila neka sukwa, te droqe ne nose vaqdasukwe po ovakoj ci~i?!(Sowi)Jesi li kupila dedi duvan?

SOFIJA: Da, mama. Odmah }u mu odneti.(Po|e uz stepenice)

QUBA: Mislim da je u podrumu, Sowa, zlato.

SOFIJA: (Prekorno)Nije trebalo da ga pustite. Mo`e da se prehladi. star je.

QUBA: Star i tvrdoglav, du{o.

SOFIJA: Odne}u mu svoj {al.

Potr~i iz salona, ali je ovoga puta zaustavi Marta.

238 Miodrag \uki}

MARTA: ^ekaj. Kusur! Vrati mi kusur.

SOFIJA: Pa, mama... Nema kusura.

MARTA: Kako nema? [ta lupa{?

SOFIJA: Ja sam za kusur \uri kupila konzervu.(Ode)

MARTA: (Uzbu|eno)[ta lupa ovo dete? Kakva konzerva? Kakav \ura?

PROKA: Moj ma~ak. Va{a Sowa ga, znate... obo`ava. @ongler ~o-vek... mislim, kao ~ovek. Neverovatno ve{ta ma~ka.

MARTA: Glupost! Ma~ak! Kakav nonsens! Samo bedan izgovor da sekusur ne vrati, da se novac upropasti.

U salon bu~no ulaze dva nosa~a unose}i pijanino, a za wima, te{kozadihan, Vidak otresa obu}u.

I NOSA^: (Stewe pod teretom)Gde da ga spustimo, u~iteqice?

VIDAK: (Te{ko dolazi do daha)Trebalo bi ti razbiti tu pijanu glavurdu, tupi vole, {tablene{ u tu groznu sliku. Tvoj pile}i mozak ne mo`e dashvati da drugarica nije u~iteqica, nego profesor, a vi,gospodo nosa~i, da ste i{li u gimnaziju i to biste znali.

MARTA: [ta lupa{, kakva gimnazija, ma~ak – `ongler?! Ovde je re~o kusuru.

VIDAK: Kusur?! Molim? kakav sad ma~ak?

PROKA: \ura. O \uri je re~.

MARTA: Tvoja }erka je jedno neodgovorno, infantilno, efemernostvorewe.

VIDA: Razgovara}u o tome kasnije sa wom, Marta.

Nosa~i su obavili svoj posao.

I NOSA^: E, pa... zbogom u~iteqice.

Wih dvojica odlaze. Marta prezrivo gleda u mu`a.

MARTA: Zar ne vidi{ da te ovaj klipan ovde zafrkava?

VIDAK: Te{ko shvata na{ narod, Marta. Potrebni su vekovi da mudo|e iz dupeta u glavu.

QUBA: Za{to ne sedne{? Da ti donesem Jelenove papu~e?

Vidak ostane da stoji. Proka stavqa ugaq u kamin.

Krti~wak 239

VIDAK: Stavi sav ugaq. Najboqe grejawe je grejawe na drva. Ali,seqaci su {ume posekli, izvukli se da ne plate kaznu, e...e... da! Seqa~ka posla.

Ulazi Sofija.

SOFIJA: Nema dede. Nigde ne mogu da ga na|em.

QUBA: Stigao ti je pijanino.

MARTA: Samo da ga oni razbojnici nisu ra{timovali.

VIDAK: Razgovara}u o tome kasnije sa wima, Marta.

QUBA: Sviraj nam ne{to.

Sofija sedne za pijanino i po~ne jednu od [openovih etida.

VIDAK: (Nervozno od{eta do prozora)Lo{e vreme za lov. ^im padne sneg zveri podivqaju.Divqa~ prosto pobeli. Ne vidi{ zeca na metar.

PROKA: A i nakotilo se gada svakojakoga. Ne smem ~izme u podrumuda navu~em. Bojim se da mi se neko |ubre ne zaka~i za nogu.

QUBA: (Zaneta muzikom)Sowa, zlato, {teta {to nisi na konzervatorijumu.

MARTA: Nadamo se da }e Jelen mo}i da je upi{e.

SOFIJA: Red je da prvo Gradimir studira.

MARTA: Ja sam bolesna i ne znam koliko }u jo{ dugo. A otac ti jevetropir. Jo{ uvek se okre}e za sukwama.

VIDAK: To nije ta~no.

MARTA: Koliko je glup. Misli da ja nisam o svemu na vremeobave{tena.

VIDAK: La`u smutqivci!

MARTA: Neka ga, neka se relaksira. Ima problema u preduze}u.Ho}e da ga smaknu.

Sofija prekine svirawe.

SOFIJA: Samo podlaci pi{u nepotpisana pisma.

240 Miodrag \uki}

MARTA: Govorila sam da je [open otkrovewe, listawe, razgra|i-vawe pupoqaka. [open je prole}e. Primaknite me bli`evatri.

Vidak sko~i i servilno joj pogura fotequ ka kaminu.

VIDAK: Kakvi su to qudi, Marta? Huqa do huqe. Ako se pojavi samojedan ~ovek me}u wima, svi su protiv wega, a ako nemanikoga, onda se kao besni psi bacaju jedni na druge.

MARTA: A ni ugao izgleda nije dobar. Pojavquje se neki eho kojimuti po tonovima kao da pijanino ne vaqa.(Sofiji)Kuda }e{ ti opet?

SOFIJA: Da vidim {ta je sa dedom.

QUBA: Pogledaj i Gradimirove nove slike. Fantasti~ne su, du{o.

Proka iznenada prasne u smeh.

PROKA: Ukoliko ih krtice do sad nisu smazale... he... he... he...

SOFIJA: (Zastane upla{eno)Kakve krtice?

PROKA: Pa, tamo dole, u podrumu. Platna `deru. Kupus, drvo, ku}u,naro~ito su se okomile na wegove boje od meda i jaja... ha...ha... ha...

QUBA: Nema krtica, du{o, ni buba, na{a ku}a je uredna.

SOFIJA: ^ika Proko, sram vas bilo. Svom sinu ne verujete. Uobra-ziqa je prirodna osobina svakog umetnika. A Gradimir jeumetnik i to veliki. Vreme koje dolazi bi}e munaklowenije od ovoga, qudi }e biti {iri, ume}e da cene darkojim ih je nesebi~no nagradio. Ponosi}emo se wim! Mi ine znamo kako je neobi~na sre}a `iveti sa tako obdarenimmladi}em.

Ode u potpunoj ti{ini.

QUBA: To je istina.

PROKA: Opasno je dole, Qubo. Greda se otka~ila, svod je popustio, ai on...

QUBA: [ta on, Prokopije?

Pauza.

Krti~wak 241

PROKA: (Promuca)Mislim... `eli da bude sam, kad radi.

MARTA: Da li }e ikad prole}e, da li }e ikad sunce, da li }e ikadzima da prestane?

QUBA: Hajdemo u kuhiwu, Marta. Tamo je toplije. Uskoro }e ive~era. ^im Jelen stigne.

Marta s mukom ustaje i uz Qubinu pomo} polako napu{ta salon.

MARTA: Eh, proklete noge. Ne slu{aju vi{e. Verovala sam da ovina{i lekari ne{to znaju, a oni su mi kosti skuvali ubawama. I to po skupe pare, draga moja. Mada ovaj jedva ~ekada negde otputujem.

VIDAK: Ali, Marta... kako mo`e{? Pa ti zna{ da ja bez tebeprosto... gladujem. Sowa ne ume ni pasuq da skuva.

Wih dve izlaze. Vidak ostaje pred zalupqenim vratima.

VIDAK: Baci jo{ neko drvo i duvaj dok se ne razgori. Marta nepodnosi hladno}u, a ni suvo drvo ne}e ba{ najboqe da gori,ako se u wega ne duva.

Od{eta do prozora i zuri napoqe.

PROKA: Gadno.

VIDAK: Ovakvu me}avu sam do`iveo na frontu. Kao da su mi plu}abila puna snega. Oko mene, u meni, sve je {kripalo, a sad...ho}e moju glavu.

Proka proyara vatru.

PROKA: Ne treba da brine{. Komisija je pogre{ila. Gre{ka jebila.

VIDAK: Ali, novac fali. Oni ka`u da novca nema.(Uporno ga fiksira)[ta je sa novcem?

PROKA: Sve je u kwigama.

VIDAK: (Prezrivo)Kwige. Neka oni mene pitaju o kvalitetu cigle sa kojom jagradim ovo dru{tvo, socijalizam, gara`e, fabrike, {upe,oblakodere, da li je cigla dobro pe~ena. Da li creppropu{ta ki{u da neimarima ne curi kroz plafon, da ih neuznemirava u wihovom pravednom gnevu, u wihovomzaslu`enom miru. Da nisam ja slu~ajno dru{tvu podmetnuo

242 Miodrag \uki}

nepe~enu ciglu, ili krwav crep? To neka oni mene pitaju.[ta sad svi oni ho}e protiv mene?! Da odgovaram za raznepapire i kwige prema kojima sam oduvek bio podozriv. Jaho}u da radim, razume{, ja ho}u da gradim, ja sam mlad, a tetvoje kwige me ne zanimaju. Od tebe su napravilikwigovo|u, a od tvog sina kretena. Nije on lud. Ne! Ne!

PROKA: Zloba. Velika qudska zloba je u pitawu. Razboleo se odqubomore.

VIDAK: Kakve qubomore, budalo? [ta bunca{! Sowa mu je kaosestra. Odrasli su zajedno.

Proka drhtavo, nekako bole{qivo pogleda u Vidaka.

PROKA: On misli... da me Quba vara sa tobom.

VIDAK: [ta?!

PROKA: Kako je to mogu}e, mislim? Ja priznajem da sam budala, alimi smo stari drugovi, a Quba je po{tena `ena. Udala se zamene iz qubavi.

VIDAK: Kako te nije stid da izmi{qa{ tako gnusne stvari? Ona se`rtvovala za tebe, a ti vre|a{ starog prijateqa idirektora, svoju `enu, svoje jedino dete. Nije ni ~udo {to jekraj tebe poludeo, qubomorna, alkoholizirana kreaturo.

PROKA: Ja sam potonuo, prijatequ. Duboko sam potonuo. Ne znam{ta me je to toliko zbunilo. Stidim se, zaista, oprosti{to sam zabrqao. Upoznao sam jednog vrsnog ~oveka, Fi-lipa Joi}a, mo`da si ~uo za wega. Ima sistem kako da kwigedovedemo u red. Vide}e{. Bi}e i novca. De, razvedri se.Danas je veridba tvoje jedine }erke, tvoje miqenice.

^uje se prodoran Sofijin vrisak, pa pucaw.

VIDAK: [ta je to?!

PROKA: ([apatom)Gospode! On je ubio. Ubio je Sowu.(Zaurla)Zver! Zver!

Potr~a ka vratima, ali se gotovo sudari sa Sofijom koja izbezumqenoutr~i u salon.

PROKA: Sowa! Devoj~ice. Hvala bogu.

VIDAK: [ta se desilo? Za{to vri{ti{?

Krti~wak 243

SOFIJA: (Konsternirano)Gami`u...

PROKA: [ta gami`e? Ona je u {oku. Na koga je pucao, Sowa?

SOFIJA: Tamo dole... general u krvi.(Zajeca)Oh, tata. Kako je to u`asno, kako je to stra{no!

Zadihano, te{ko vuku}i noge, ulazi Marta.

MARTA: Hajde, smiri se i reci hladno o ~emu se radi. Je li ubio mogoca? [ta je sa generalom? Govori!

VIDAK: Marta. Zar ne vidi{ da je ona opet u krizi?

MARTA: Zna~i tako, a?

SOFIJA: Nisam, mama. Nisam.

MARTA: Obe}ala si da vi{e nikada ne}e{! Je li to obe}awe? Pa,onda? Gledaj me u o~i. Pravo u o~i. ^uje{?!(Duboko je zagleda u zenice)Ne. Ipak si ti bila dobra devoj~ica, ipak se ne{to zbiqadesilo.

VIDAK: O ~emu se radi?

PROKA: Na koga je pucao, Sowa?

U salon u`urbano ulazi Quba.

QUBA: Na koga bi on i iz ~ega pucao, Prokopije?

PROKA: Gospode! Tamo dole... u podrumu... mo`da... general u krvi, aoni ne shvataju da je mom de~aku potrebno le~ewe. Sowa,devoj~ice, ti ne zna{ koliko ga je sve to uzdrmalo, taveridba i to... pa, on je u tebe ve} godinama ludo zaqubqen,on te izbezumqeno voli...

Odjednom, vrata se sa treskom otvore i Gradimir domar{ira do sredinesalona, zatim prinese vojni~ku trubu ustima i sna`no zasvira komandu“mirno”.

MARTA: Jadnik.

GRADIMIR: (Prodere se)Junaci! Potomci slavnih juri{nih trupa! Za egzercir –mirno! \enerale! Bagra je spremna za smotru.

U otrcanoj paradnoj uniformi, optere}en mnogobrojnim odlikovawimai ordewem, sa isukanom sabqom u ruci, na scenu ulazi deda Vitomir. On

244 Miodrag \uki}

sporim korakom, obazrivim okom prelazi po prostoriji. Zatim i onstane mirno, pogleda u Martu i zapla~e.

MARTA: Tata! [ta je s tobom? [ta se to de{ava? Ko ti je dao dapije{?

VITOMIR: Te{ko mi je, Marta. Nisam nau~io, o bo`e, niko me nepo{tuje. Danas je te{ko biti general.

GRADIMIR: Ujka Jelen brine o narodnim junacima, |enerale. Obe}ao tije penziju. Ne}e prevariti na dan svoje veridbe.

VITOMIR: Izgleda da sam proma{io ceo jedan rat.

GRADIMIR: Ujka je mo}an!

VITOMIR: (Vi~e)Bog ga blagoslovio.

Polazi uz stepenice.

GRADIMIR: (Urla)I veridbu! Blagoslovi i veridbu! Po`eli sre}u Sowi. Ona}e tako|e biti mo}na.

Vitomir ode ne okrenuv{i se. Gradimir dohvati ~a{u punu vina iprinese je ustima.

GRADIMIR: Za budu}e stubove hrabrog, novog dru{tva. Za ujaka i ujnu!@iveli!

Navrne ~a{u i iskapi je.

PROKA: Wemu je doktor strogo zabranio...

GRADIMIR: (Zaurla)Umukni, sviwo!

MARTA: Sasvim je...

GRADIMIR: (Vi~e)Petlove! Petlove treba slikati. To danas ide. Petao naplotu, a dame sa lepezama od perija rasteraju muve i slu{ajuMocarta.

Sna`no se udari rukom po prsima, na {ta, sasvim neo~ekivano, probijekrv.

QUBA: (Upla{eno)Gradimire! [ta je to? Kakva je to krv, sine? On se po-vredio.

Krti~wak 245

GRADIMIR: A odozdo, mama, navaquje kal i cela konstrukcija polakotone u kaqugu i volovsku balegu. Sve dok do gu{e ne utonu usmrad i blagoutrobije.

Gradimir otkop~ava kaput i iz nedara izvu~e prostreqenu krticu sakoje kapqe krv.

QUBA: (Vrisne)[ta si to doneo? Nosi to napoqe!

GRADIMIR: Ubio sam lopova.

MARTA: Pa on gada! Gada je uneo u ku}u!

VIDAK: Kakav pogodak. Ta~no kroz glavu. Evo, pogledaj. Oko jojizletelo.

PROKA: Dobro. Jesam li ja rekao da je on pucao?

GRADIMIR: Napravile su krti~wak u podrumu. Odozdo probilo, pagami`e. Ne mo`e da se kopa, ka`e. Zima je. Zemqa puca.

PROKA: Vidi gada. Ko bi se setio podruma.

GRADIMIR: Da nema mene `ive bi nas zatrpale. ^ujete? Evo, opetstru`u. Slu{ajte kako grede krckaju, kako gra|a pucketa.

MARTA: Vetar krcka. Me}ava.

GRADIMIR: Dosko~i}u im ja.

QUBA: Gradimire! [ta to radi{, sine? Zar novi tepih da okrva-vi{? Jelen ti to ne}e oprostiti.

Gradimir tresne ubijenu krticu o pod.

GRADIMIR: Krmak }e, mama, morati sa tim da se pomiri. Ja ga se vi{ene bojim.

Neprime}en, Jelen u lova~koj opremi je ne{to ranije u{ao na scenu,skinuo bundu i pedantno je rasporedio da se su{i. Sada se okre}e, mirnoprilazi Gradimiru i hladno ga posmatra.

JELEN: Hajde. Pokupi to.

Ti{ina. Gradimir trep}e iznena|eno.

JELEN: Odmah. Ovog ~asa.

MARTA: Stigli ste, hvala bogu.

Pauza. Gradimir se sagne i u ti{ini podigne krticu sa koje jo{ uvekkapqe krv.

246 Miodrag \uki}

PROKA: Sowa je kupila \uri konzervu sa hranom za pse. Kowskomeso, ali mleveno. \ura ima da u`iva, samo... nigde ne moguda na|em no` za konzervu.

JELEN: A sad uzmi krpu i obri{i sve to. Tako... tako... Kako ste,gospo|a Marta? A ti, Sowa? Iznena|ena! Kao da se neraduje{ {to sam na vreme stigao za sve~anost. Umalo senismo smrzli zavejani. Vetar je stra{an. Donesi mi papu~e,Gradimire.

QUBA: Ne diraj ga.

Gradimir se ne mi~e.

JELEN: [ta? A, tako, tako... [ta je sa papu~ama?

GRADIMIR: Donesi ih sam. Ja te se vi{e ne bojim. Ja sam to...

Jelen mu naglo udari jak {amar. Trenutak napete ti{ine.

JELEN: (Gu{i se od navale besa)Gde si na{ao tog gada?! Govori! Gde si na{ao tu krticu?!

U ti{ini Gradimir pogne glavu, obavije krpu oko mrtve `ivotiwe iiznese je napoqe.

JELEN: (Zaprepa{}eno)Ma {ta je ovo? Zar on meni tako, svom ujaku?

QUBA: Dobro je sad. Hajde, smiri se.

JELEN: Kako, kad svaki nerv treperi u meni? Zveri su podivqaleod zime, zamalo glavu da izgubim, a on nedopu{teno preturapo mojim stvarima. Zar sad da ga {ibam, tolikog kowa?!Napale su nas besne lisice, neverovatno kako te drskogledaju u o~i. Mirno prilazi, misli{ prosto ho}e da semazi, a wu{ka joj ogrezla u peni.

VIDAK: Dahom ~oveka mogu da oku`e.

JELEN: ^uj, dahom! Oku`i nam druga Miju, prosto ga pqunu, brate,onom penom u oko. “Videste li, drugovi, ka`e drug Mija, oname pqunu. Mo`e li to biti posledi~no?”

VIDAK: Pa onda...(Zbuni se i za}uta)

JELEN: [ta onda?

VIDAK: U tom slu~aju, mislim... gotovo. Sa wim je gotovo. Mislim.

MARTA: Moj mu` je u posledwe vreme rastrojen.

VIDAK: Besnilo je opasna pojava, Marta.

Krti~wak 247

MARTA: Boji se prevremenog penzionisawa. Zaboravqa va{e obe-}awe da mu se tako ne{to ne mo`e dogoditi.

JELEN: Iskqu~eno, gospo|a Marta.

MARTA: Mo`ete me zvati “mama”.

JELEN: (Odobrava)Da, mama.

MARTA: Pri|ite da vas poqubim.

Jelen se sagne, Marta podnese obraz, Jelen je qubi u obraz. Istovremeno,ona ga hvata za jaknu i o{tro posmatra.

MARTA: Je li to obe}awe sigurno?

Jelen poku{ava da izmigoqi. Marta ga ~vrsto dr`i.

JELEN: Da... da... naravno. Eto, vidite, mama. Meni je drago, eto, {toje sve tako pro{lo, bez zlobe. Uveravam vas.(Oslu{kuje)[ta to tamo lupa?

^uje se {kripa.

QUBA: (Zabrinuto)Ako se ta greda otka~i?

JELEN: Kakva greda?

PROKA: More, ne~ista posla. Popravio sam, ali... Evo, slu{aj. Kaoda neko tu gredu namerno stru`e, meni za inat. Idem opetda pogledam.(Po|e)Sru{i}e nam ku}u.

QUBA: Pri~vrsti je ne~im dok ne pro|e zima. Pa }emo majstore naprole}e.

Proka iza|e.

JELEN: A ti, Sowa? Za{to }uti{? Nije trebalo toliko da brine{.Vuk ose}a svoj put, drugovi. Bio sam ja i u te`imsituacijama. Na fakultetu su me mrzeli zbog pravdoqubqa.Svima redom skre{em u brk. Volim istinu i spreman samzbog we da stradam.

SOFIJA: Ponizio si Gradimira.

JELEN: Molim?

SOFIJA: Pred svima nama si ga uvredio.

248 Miodrag \uki}

JELEN: A, ne. Batina je iz raja iza{la. Grad postaje nastran, awegov otac je nesposoban i za bilo {ta drugo, a kamoli dadigne ruku na wega.

SOFIJA: Ti si sadista.

MARTA: (Strogo)Sofija!

JELEN: Ja wega nisam tukao zbog sadizma, mama. On je lud i jamoram...

QUBA: On je lud!

JELEN: Korba~, Qubo! Ponekad samo moj lova~ki korba~ mo`e daga savlada.

U|e Gradimir. Nosi Jelenove papu~e i }utke ih spusti kraj wega.

JELEN: (Radosno)[ta sam ti rekao, {owa. Poznajem ja wega. Sa takvimatreba samo strogo. Kad upoznaju du`nost, spoznaju i svojuvrednost.

Iz podruma dopre udaqeno lupawe ~eki}em o gredu.

MARTA: Ovde je zaista hladno, Qubo. Hajdemo nazad u kuhiwu,molim, da ne bih bila prinu|ena da ponovo sedam u svojaortopedska kolica. @elela bih, sine, da sa vama malopopri~am o va{oj i Sofijinoj budu}nosti.

S mukom ustaje. Vidak pritr~ava.

VIDAK: Da ti pomognem, Marta.

MARTA: Ne treba. Samo snagom li~ne voqe mogu da se oduprem, da sespasem te opake bole{tine.

SOFIJA: Mama za{to dedu ne dovede{ ku}i? Ovde je nesre}an.

MARTA: Svi smo mi nesre}ni. Ja, tvoj otac, ti. Ti nisi. Ti }e{ seudati i to }e biti re{ewe za tebe.

JELEN: Meni je drug Mija obe}ao da }e mu izraditi generalskupenziju. Narodni junak, ka`e, mora da `ivi boqe.

MARTA: Daj, bo`e. Daj, bo`e. Zahvali}emo kad vidimo.

VIDAK: Ja se odmah vra}am, Marti. Vide}e{ {ta sam ti odabrao.Uvoz iz Londona. Ma, ne, ne, ti izgleda{ sjajno, zaistaperfektno, s obzirom na stawe zdravqa, mislio sam naprwe koje ne dolikuju tvom stasu... i... ma, ~im se ne{topojavi, odmah plane. Svi kukaju, a niko ne zna odakle impare.

Krti~wak 249

MARTA: Kradu.

VIDAK: Sti`em na vreme za ve~eru. Taman dok sto postavite.(Ode)

MARTA: (Vi~e za wim)Samo nemoj kao pro{le godine onaj glupavi `ersej koji nitvoja }erka nije htela da obu~e. I ne zaboravi da tra`i{ra~un. Ho}u ta~no da znam koliko {ta ko{ta. Pravi budaluod sebe. Da nije tako po{ten, odavno bih ga oterala.Ukrutio se kao pro{tac, stoji ovde kao neka zamlata, a ustvari je dobar ~ovek. Jedva ~eka da ode. Pa neka ide, nekamalo protegne noge, kad ja to ve} godinama ne mogu. Hajdemoi mi u kuhiwu. Sowa, napred! A vi, sine, budite malopametniji, ako ho}ete da zaslu`ite qubav `ene.

JELEN: Da, mama.

Svi odu u kuhiwu izuzev Gradimira koji kri{om izvla~i pi{toq izavereni~ki drhtavo puni ga mecima. Zatim ga lagano podi`e i ni{ani uvrata na koja ulazi Proka. On kratkovido `mirka, ne voli da nosinao~are, iako dosta slabo vidi bez wih.

PROKA: Bogami, izgleda da si u pravu, dole je pravi krti~wak i toveliki, a krtice svaki ~as bez straha nekud pretr~avaju.Bojim se da ih je ne{to uznemirilo, da nije neka nepoznatabolest u pitawu.(Tek sad primeti pi{toq uperen u sebe)Znao sam da si nabavio pi{toq. Vrati to, sine. Vrati ujakudok jo{ nije video da si mu dirao stvari. Ubi}e te, akoprimeti.

Gradimira osvaja histeri~na drhtavica. Zagrca od pla~a. Gu{i se usuzama. Proka je dirnut. Prilazi mu, uzima pi{toq, pritiska glavu nagrudi.

PROKA: Nemoj, sine. Nemoj molim te!

KRAJ PRVE SLIKE

250 Miodrag \uki}

DRUGA SLIKA

Na sred salona duga~ak sto prekriven stolwakom, a na stolu svakakve|akonije. Ve~era je u toku. Marta, Vidak, Proka, Quba, Sofija i Jelen}utke jedu. To potraje nekoliko minuta. I dok napoqu nevreme povre-meno divqa, unutra se ~uje zveckawe escajga. Jelen presta da jede,zakrvavqenim pogledom zaokru`i po prisutnima i zaurla.

JELEN: Dobro! ’o}emo li mi da gradimo socijalizam, il }emo dajebemo sojke? Da gradimo, urla drug Mija, ono, za {ta smo seborili. Pa, dokle }e onda, urlam i ja, ovde vi{e da se jede,nego {to se zara|uje? Ulice su nam prekrile kore od ba-nana i pomoranyi, pa se poneka i cela zakotrqa, kao da smoAdis Abeba u Africi, a ne Srbija. Gde su {qive, dru`eMijo, yanarike i mayarke, gde su oskoru{e, mu{mule idrewine, ko nam pe~e kestewe i bere dudiwe, ko obrstiborovnice, masliwake i jagodwake, gde je kukuruz pe~ewak isrpski folklor?! Srpski pasuq, srpski kupus, srpski sir ikajmak, |uve~ srpski, pita gu`vara, divqa sviwetina,ze~evina, jaretina i }uretina... ]uretina, samo ako je mladai so~na, a ne stara i `ilava kao ova. Mnogo smo se, brate,raspustili. Mnogo. Skupoceni napitci se piju, Yonivalkeri i brazilijanska kafa nam upropa{}avaju omladinu,farmerice i ~upavci, o}e da nas istisnu sa kormila ipotope brod u buri opasnih dru{tvenih strujawa.(Urla)E, ne mo`e! Ne dam! Ne dam!(Energi~no zagrize u batak i besno opsuje)Kakva je ovo }urka, Qubo, jebem mu boga, zub da slomim o`ilu, i to predwi, da me nagrdi neka seqa~ka fukara i mojkilavi zet!(Nelagodna ti{ina. Svi jedu }utke. On ustaje, odlazi doogledala, zeva, zavla~i ruku u usta i drma zub)U boga ne verujem! Prema tome, ven~awe ne}e biti u crkvi.Imamo mi danas ve}e autoritete.(Vra}a se, seda za sto i nastavqa da jede)Ja sam ~ovek od ugleda, u boga ne verujem, a molio bih da sevi od wega ogradite. ^ovek sam na mestu i bez mrqe ubiografiji. Patriota, sirotiwsko dete i beskompromisnirevolucionar. Dru{tveni in`ewer, politi~ki programer,akcioni radijus na{e operative. A to {to neki tvrde daMarksa nisam ~itao, da za “Kapital” nisam ~uo, a da mi mi

Krti~wak 251

je ideologija teologija, jedu lajna, jer Ba}a je potkovan, jo{oni ne znaju ko je Ba}a, kako Ba}u prima drug Mija. “Ja }u,ka`e, da ti skuvam kaficu jer znam koliko tvoje dobroraspolo`ewe vredi za ovu na{u bedu i sirotiwu. Palanku,ka`e, ho}emo da podignemo, ali ne mo`emo bez tebe”. Pih(Pije vino),prestonica mene ~eka, Beograd, ~ekam samo da vam dam{ansu, da vam rastuma~im ove nove instrumente, pa da samojom milom Sofijom zaplivam asfaltnim putem ka graduna{e budu}nosti. Talenat treba razvijati. Da mi `enicabude profesor, da na malim instrumentima stvara velikemelodije, da odmaramo umornu du{u od te{ke dru{tveneodgovornosti koja nas pritiska. Je li tako, tata? Tata!

Nalet me}ave. Vidak oslu{kuje zastra{eno.

VIDAK: Divqe neko vreme.

Trenutno zastaje, a onda se u kratkom intervalu za~uje kako ku}a {kri-pi.

QUBA: Jesi li siguran da si tu gredu dobro u~vrstio?

PROKA: Eh, siguran. Da, ali, bojim se da je ja ipak ne{to grize.

JELEN: (Podnapito)Ja sam mnogo razmi{qo o `ivotu, mama.(Jede)E, pa

(Pije vino),mogu da vam ka`em da mene i Sowu ~ekaju beli kowi predkapijom sre}e.

Marta sna`no udari pesnicom o sto.

MARTA: Sre}u ne priznajem! Samo organizaciju i red. Ja, li~no,nikad nisam imala sre}e. [ta }e mi? Imam mu`a koji me nevoli. Dodu{e, on nikoga ne voli. Imam }erku koja me mrzi,ali ona sve mrzi, pa i samu sebe. Imam porodicu koja jedva~eka da umrem. Ne treba oponirati. Meni to ne smeta.Smeta mi bolest koja ho}e da me definitivno okuje zapostequ. Ali, ja se ne dam. Ni jedan pravi ~ovek nikada nijeimao sre}e. Sre}a je ako mo`emo da ~ujemo muziku. Betovenni to nije mogao. Bio je gluv kad je komponovao bo`anstvenuDevetu simfoniju. Ali, pravim zvucima nisu neophodneu{i. Dovoqna je du{a. Drhtava, treperava du{a koja se kupau zvezdanim tonovima svega {to postoji. ^itavog kosmosa!

252 Miodrag \uki}

Ona ukru}eno ustaje i zapeva visokim, drhtavim glasom “Odu radosti”iz Betovenove Devete simfonije. Ostali slu{aju sa ose}awem nela-godnosti. Na scenu ulazi Filip Joi} u svom izno{enom kaputi}u, savelikim {alom oko vrata i pozama{nim, razbaru{enim i nekako spa-ru{enim buketom hrizantema u rukama. Joi} sna`no zapqeska i mno-{tvo uvelih latica se razleti okolo. Marta se prese~e usred glasa.

FILIP: (U`urbano)Dozvolite. Dozvolite ru~icu. Moje duboko po{tovawe.Primite ovaj poklon u znak moje iskrene zahvalnosti.(Pompezno skida {e{ir, klawa se, poku{ava da je poqubi uruku, ali mu Marta ne dozvoli)A, ne! Ne, ne i ne! To mi ne mo`ete u~initi. Ne dozvo-qavam! Ona nas, gospodo, ovde, na{e rustikalne u{i, gostimuzi~kim kavijarom a milanska Skala pla~e za ovakvimvelebitim sopranima. Ne. Ja moram va{u ruku. Po cenu...

Otima se sa Martom oko wene ruke, ali jedino uspe da joj nekako utrapicve}e.

MARTA: Ma je li ovaj normalan? [to ti stalno qubi{ u ruku?

FILIP: Sre}na verenica, ako se ne varam?

MARTA: Vara{ se.

FILIP: (Ne zbuwuje se)Kako?! A, tako, tako...(Brzo se snalazi, otrgne buket iz Martinih ruku i raz-gleda prisutne)Kome onda pripada ovaj skromni poklon i moje iskrene~estitke?

Pauza.

JELEN: (Mra~no)Ko je ovaj, Qubo?

FILIP: (Ne zbuwuje se)Priznajem, gospodo, u srce ste me dirnuli, du{u ste mirazne`ili. To volim da vidim. Kad se u Srbiji ne `deresamo i ne roka, nego u`iva i u umetnosti. Pa se onda nekipitaju u ~emu je razlika izme|u prose~nog Srbina iEngleza, ili Francuza, ili Italijana. Sviraju oni,sviramo mi, pevaju oni, pevamo mi. Samo {to mi vi{erokamo.

Krti~wak 253

JELEN: (Polako ustaje)Dobro. Ho}e li ve} neko da mi ka`e ko je ova skitnica i{ta ovde radi? Proko!

PROKA: Filip Joi}, Ba}o. Namerava da kupi ~eze... prosta du{a,ho}e da se vozi. @eli da se vrati u selo, pa da pukne bi~em izapeva ono...(Peva):,,Idem putem, pesma s ’ori,Mile s menom ne govori, oj..."

FILIP: (Podigne {e{ir u dertu)Eh, Srbijo, lepotice, jo{ uvek ima `ivota u tebi.

Jelen mu pri|e, zgrabi buket cve}a i baci ga u pe}.

JELEN: Napoqe!

FILIP: (Promrmqa)Gori, gori vatrice, donesi mi parice.

PROKA: Jelene, Ba}o, ne gre{i du{u, ro|eni. Ne treba se qutiti,sre}u treba sa~uvati. Tako ka`e Filip Joi}. Ko danas sasre}om ne ra~una, taj ima malo izgleda na uspeh.

FILIP: Gospodo, u va{oj ku}i, izgleda, ima pacova.

MARTA: [ta?

FILIP: Malo~as sam video jednog. Ogroman, crn, cigaru pu{i.

JELEN: Ma gde pacov pu{i?

FILIP: U hodniku. Piqio je u ta vrata i ispu{tao ovolike ko-lutove dima.

MARTA: Jesi li ti siguran da je to bio pacov?

FILIP: Jeste, madam. Prava pacov~ina. Ovolika.

MARTA: U ovoj ku}i se de{ava ne{to neobi~no.

JELEN: [ta, mama? [ta ima tu neobi~no? Skitnica prosto la`e, avi se odmah lepite za wegovu fantaziju.

MARTA: Dok sam pevala, odjednom sam i sama postala svesna da metamo neko, iz prikrajka, netremice posmatra. Ali, ko? Kadsam boqe pogledala ve} je bilo kasno. Utekao je i ostaviosvoj odvratni, slepi pogled duboko urezan u mom mozgu.

FILIP: Mo`da je slu{ao Betovena.

254 Miodrag \uki}

MARTA: Nisam luda. Sigurna sam da je tu bila gadna, crna `i-votiwa. I da nas sad odnekud, iz prikrajka, posmatra.

VIDAK: Ma{ta ti je prenadra`ena. treba da se odmori{.

MARTA: Od ~ega da se odmorim? Od `ivota? Kako da se odmorim?!Da umrem?!

PROKA: A da nije krtica, mislim... Mo`da je ona ipak iz podrumanekako uspela. \avo }e je znati kako, ali...

JELEN: Krtica je poqska `ivotiwa i ne vrzma se po ku}i.

PROKA: Dole ih zaista ima, Ba}o. Greda je ponovo olabavqena.Izglodana, gotovo pregri`ena. Pobesnele su od gladi.

JELEN: Pa zbog toga sigurno i pu{e?

SOFIJA: I Gradimirova platna. Boje, ~etke, sve je upropa{}eno.

JELEN: Otkuda ti zna{?

MARTA: Ne bih mogla ponovo da podnesem taj susret.

JELEN: Ma {ta je vama, mama? Ovde je sve u redu. Vi ste bar `enaracionalna, ne verujete, vaqda, u tako {to. Ako ste ne{to ivideli, onda je to sigurno bio pacov, samo {to ja u tomslu~aju ne znam odakle ovde i pacov. Ova ku}a je ~ista.Proko! Jesi li izbacio pro{logodi{wi kupus?

FILIP: Pacovi ne jedu kupus, doktore.

JELEN: Ti... napoqe! Smesta! Mar{ napoqe, dok nisam naredio date uhapse.

FILIP: Ehej, lak{e malo, doktore. Lak{e malo. Ohladite `ivce,~ove~e. Mene ne vredi qutiti, ja sam na haps navikao. Dokse krtice slobodno {etaju va{im hodnicima, ja i mojsistem, uz va{e skromno ulagawe, obezbe|ujemo igarantujemo renesansu. Bogatstvo i sve {to ide uz wega.Qubav, sre}u, blagostawe, samopo{tovawe, pa ~ak i mo} dase raspola`e sopstvenom sudbinom i bitno uti~e na tu|e.

Jelen mu gnevno prilazi, grubo ga hvata za jaku, gura ka vratima iizbacuje iz ku}e.

JELEN: Napoqe, skitnico! Napoqe! Na{ao si crkvu u kojoj }e{ dase pomoli{ bogu. Ja sam tvoj bog i nau~i}u te kako sepona{a u pristojnoj porodici, sa pristojnim qudima. Gubise dok nisam naredio da te uhapse i prebiju.

Krti~wak 255

Izbacuje ga iz sobe, vra}a se, uzbu|eno vadi ~e{aq iz unutra{weg yepa i~e{qa kosu.

PROKA: Ma, qudi... sistem je to, ej... neoma{iv. Zna ~ovek.

QUBA: [ta zna?

PROKA: Pa, to, mislim... Razume ~ovek, je li... Shvatate?

JELEN: Upozoravam te, Prokopije. Ovo je tvoja ku}a, ali grad jena{. Zemqa je na{a. U woj nema mesta manipulacijama ineradnicima. Oni po ~itav dan ni{ta ne rade, samo tro{etu|e novce i ma{taju, ma{taju, sve dok ne izma{taju, |avo}e ga znati {ta. Gde su ti pacovi i krtice koje riju podna{im nogama, koje nam podrivaju i grizu potporne stubovesve dok nam krov ne padne na glavu? Gde?! Neka se samopomole iz svojih rupa i ja }u ih po wu{ci, tako mi svega,zapliva}e u sopstvenoj krvi! Ko su ti podriva~i , ako nisuoni, ogrezli u bolest i halucinacije, u mr`wu i prezirprema svemu {to je ~isto i zdravo. Ovog puta je dobropro{ao. Slede}i put }u ki~mu da mu slomim, pa }u tek ondada pozovem patrolna kola. Neka vode opsenara i lopova uhaps!

Vrata se ponovo otvore i na scenu se vra}a Filip Joi}. Dolazi dosredine salona i uzima {e{ir koji je tu ostavio.

FILIP: Pardon. Zaboravio sam {e{ir.

Dostojanstveno krene ka vratima, ali pre no {to iza|e sretne |eneralaVitomira sa isukanom sabqom i trubom u ustima. “Tru... tru...” bolnoje~i truba i ispu{ta dug i propali ton.

VITOMIR: (Vi~e)Na krti~wak! Na krti~wak? Uni{timo {teto~ine!

FILIP: Tako, tako, |enerale.(Vi~e)Raspali po neprijatequ. Plotunom!

Filip se napne i kroz naduvane obraze ispusti jedno gromoglasno “trt”.

JELEN: (Prenera`eno)[ta je ovo, bre?! On ho}e da ga ja korba~em!

Krene ka vratima, ali ga Marta zaustavi.

MARTA: Stanite! [ta je to opet? Kakva se to cika tamo ~uje?

256 Miodrag \uki}

Iz hodnika probije ci~awe ispuweno strahom i o~ajem. Odmah zatimradostan Gradimirov smeh.

GRADIMIR: (Spoqa)Lopov! Jo{ jedan je dolijao.

Sna`an udarac nogom otvori vrata. Na scenu u|e Gradimir nose}i obemarukama kavez u kome uz pisku i ciku, luda od straha, bavrqa uhva}enakrtica.

GRADIMIR: Ujede me, gad prokleti! Gazu!

QUBA: (Upla{eno)Gradimire, {ta je to?

GRADIMIR: (Urla)Na|i gazu, krv da zaustavim!

Filip skine svoj {al i dodaje ga Gradimiru.

FILIP: Dozvolite, maestro. Iznad rane treba podvezati. U slu~ajuda je besan. Klicu treba onemogu}iti.

GRADIMIR: Ja }u wega po wu{ci, mama. Zveknu}u ga, tako mi boga!Ho}e{ da grize{, a?!

MARTA: Ha! To je on! Dosta mi je svega. Nosite tu gadost napoqe.Sve }e nas zaraziti.

GRADIMIR: Ne bojte se. Grize samo kad je upla{en. Pri|ite slobodno.

MARTA: Slepo ~udovi{te.

GRADIMIR: Hajde. Daj tetici {apicu.

MARTA: Nisam {a{ava! [ta on ho}e od mene? Da se rukujem sa timmonstrumom!

Filip je u me|uvremenu seo za sto i navalio na ve~eru i vino.

Krti~wak 257

FILIP: (Zapeva iz sveg glasa),,Mrak je, vetar pu{e,nigde `ive du{e..."

JELEN: Ma {ta je ovo, Qubo?

PROKA: (Prikqu~uje se pesmi),,Devoj~ica malametlu pojahala..."

PROKA,FILIP iVITOMIR:

(U horu pevaju),,Hopa, cupa, devoj~ice,moja ve{ti~ice..."

VIDAK: Smak sveta. Eto, {ta je. Svi su poludeli.

JELEN: (Urla)Ti{ina!

GRADIMIR: (Krtici)Tako, tako, gade. Bole te o~i, `mirka{ na svetlu, a doleru{i{ sve oko sebe.

Gradimir juri po sobi, ukqu~uje sva svetla, sve lampe.

VITOMIR: Sad }e on da progleda.(Duva u trubu)

JELEN: (Prete}i Gradimiru)Nosi to napoqe!

QUBA: Wega ostavi na miru!

JELEN: On ho}e da ga ja korba~em!

FILIP: Eh, korba~! Dok se vi ovde qutite, ve~era se polako hladi.Izvolite, doktore, uzmite, poslu`ite se. Evo. Ovo je but odjednog velikog ovna.

Jelen ga udari pesnicom po sred lica. Filip poleti ka podu. U bunilu jeod udarca, jedva uspe da sedne. Rukom bri{e krv sa lica.

JELEN: Ma, ja }u tebe... I{iba}u te.

Odjuri sa scene. Proka pritr~i Filipu i polako ga di`e.

PROKA: Filipe, prijatequ, ne quti se... Dobar je on ~ovek, samo...pijan je. Pijan. Bi}e i wemu sutra krivo. Vide}e{.

FILIP: Ni{ta, ovaj... ba{ ni{ta. Ja onako prolazio, pa ... ~ujem,muzika svira, va{ an|eoski glasi}, madam, a oni... powu{ci.

258 Miodrag \uki}

(Teturavo ustaje sa poda)Boqe da se ja gubim. Mogu jo{ i policiju da zovu.(Hvata se za lice)au... al je temperamentan.

Odlazi. Gradimir sedne za sto, otkine par~e }uretine i `va}e.

GRADIMIR: Molio sam geyu da mi nabavi mladog, ratobornog petla. Aon kupio staru }urku i jo{ zaklanu.

PROKA: (Procvili)Seqanka mi se klela da je }urka mlada. Pomodrela odmraza, ka`e, ina~e jo{ ni jedno jaje nije snela.

VITOMIR: (Jede)Jalova je. Ali, podvarak je dobar.

Vra}a se Jelen sa korba~em u ruci.

JELEN: A, ode?! Ode, ode. Pobe`e, bitanga. Eh, ako ga jo{ samojednom! Wega ili bilo koga drugog. Korba~em }u!(Ustremquje se na Gradimira)A ti...!

QUBA: Obe}ao si... da vi{e nikad... da ruku ne}e{... Ne dam!

JELEN: Ja sam bio protiv toga da se on vrati, pre no {to sasvimozdravi, ako je to uop{te i mogu}e, mislim... Ali, sada tekategori~ki upozoravam! Li~no poznajem {efa klinike.Ako odmah, to jest, smesta ne napusti salon i ne iznese`ivotiwu napoqe, ja }u preduzeti mere. Molim vas, mama.On ovde samo smutwu unosi. Te grozne slike, tonepodno{qivo nepo{tovawe, pa onda... krtice! Sad ne{tomislim da ih je on ovde namerno odnekud doneo. Ako trebatamo da ostane zauvek, ja }u se li~no za to postarati. Ko zna{ta se sve jo{ vrzma u wegovom ludom mozgu.

QUBA: (Sasvim tiho)On nije lud. Upamti to jednom zauvek. On nije lud.

GRADIMIR: Ja ne mogu vi{e da slikam krvolo~ne petlove i stare,`ilave }urane. Meni je potrebna apokalipti~na inspi-racija kataklizme. Ku}e se ru{e, mora podi`u, a gradovipropadaju. U embrionu novog sveta koprca se kratkovidiNostrdamus zdepastih {apica i o{trih kanyi i ~equsti.Sve pro`dire oko sebe. Zabija kanye u maj~inu utrobu, cepaje i kao reinkarnacija mraka izlazi na svetlost i vi~e:“Oooooooooooooooo...!”

Krti~wak 259

(Kru`i po sobi i urla, zatim smireno pogleda u Jelena istane)Ne kuka, nego se raduje.

JELEN: (Odlu~no)Treba pozvati hitnu pomo}.

Energi~no po|e ka izlazu, ali se za~u veoma sna`no krckawe koje gaprikova za mesto. Ono se poja~ava, pretvara u {kripu, a onda seiznenada prolomi `estok tresak, pa se sve umiri. ^uje se samouznemireno ski~awe krtice u kavezu i Gradimirov smeh.

JELEN: [ta je to?!

VITOMIR: Ode greda.

Otr~i sa scene.

SOFIJA: Stani! Ne idi dole, mili! Ne idi dole!

MARTA: [ta ti je? Hajde, mala. Polako. Vida~e, vode!

SOFIJA: Gu{e me wihov bes i mr`wa. Oh, mama, one su poludele... Teo~i... bez zenica...

MARTA: Smiri se, ~uje{! Greda je pala, pa {ta? Jedna greda. Ne}eku}a zbog toga da se sru{i. Ne boj se.

SOFIJA: Napa{}e ga... one }e ga napasti, dedu! Gradimire! Zaustaviga. Mama,, zar ne ~uje{ kako zidovi neprestano pucaju, kakonavaquju na grede, o{tro {kqocawe ~equsti o drvo... Jadnideda. Suvi{e je star. Ne mo`e sam da se brani.(Pada u histeri~ni pla~)

MARTA: Vida~e! Ona je opet uzimala one lekove.

JELEN: Kakve lekove?

VIDAK: Ja sam joj strogo zabranio, Marta. Lekar je rekao, gotovo jesa tim. Gotovo. Zar se ne se}a{?

MARTA: [ta je sa tom vodom?!(Sofiji)Hajde, reci jasno o ~emu se radi. Govori!

SOFIJA: Ne mogu, mama. Ne smem. Pitajte wega.

Svi pogledaju u Gradimira. On }uti. Vidak joj pru`a ~a{u sa vodom.

VIDAK: Evo vode.

Sofija `udno pije.

260 Miodrag \uki}

MARTA: (Gradimiru)Dakle?! Kakve su to gluposti? ^ime si uspeo da je takoprepadne{?(Sofiji)Pij krupno.(Gradimiru)Ho}e{ i nas da upla{i{, a?(Gradimir }uti)Na kraju, krtica je samo krtica. O ~emu se radi?

JELEN: (Besno)Govori!

MARTA: (Okre}e se nervozno Sofiji)U krupnim gutqajevima, rekla sam.(Gradimiru)Dakle?

Pauza.

SOFIJA: (Propa{}e)Si{la sam dole da vidim slike.

VIDAK: I to sam joj striktno...

MARTA: Zave`i!

Pauza.

VIDAK: Dobro, Marta. Zaveza}u.

MARTA: Daqe!

SOFIJA: Na ulazu u podrum za~ula sam neku ciku. Gradimir je stajaookru`en crnim `ivotiwama i zurio u izgri`ena platna, ubrda izrovane zemqe. @ivotiwe su se neprestano kretaleoko wegovih nogu i ci~ale. Odjednom, sa iske`enim zubima,po~ele su da nasr}u na wega. On je u po~etku mirno stajao, azatim je po~eo da se `esti. Poku{ao je da ih nogama otera,po~eo je da ih gazi i {utira, ali one se nisu povla~ile. Aonda je do{ao deda i dunuo u trubu. Desetak uznemirenihkrtica istr~alo je iz kace i napalo dedu. Cika razbesnelegamadi je parala u{i. Ja sam uko~eno stajala. Iznenada,odozgo, sa grede, ~itavo klupko `ivotiwa sru~ilo se nadedinu glavu. Nisam mogla da shvatim, da verujem,skamenila sam se od u`asa i zavri{tala kao luda. Pucaw meje trgao. Gradimir je pucao u klupko koje se skotrqalo sadedine glave. Jedna je ostala da le`i, a ostale su se

Krti~wak 261

razbe`ale skrivaju}i se u svoje crne, mra~ne rupe. Oh,mama, kako je to u`asno. Bojim se velike nesre}e. Hajdemoku}i.

JELEN: To je besmislica! Delirijum tremens! Halucinacija!

MARTA: Bole me zglobovi. A i pogled na ovu jadnu `ivotiwu medekoncentri{e.

JELEN: Izbaci}emo je napoqe. Na sneg.

On pru`i ruku ka kavezu, ali je, uz ciku `ivotiwe, naglo trgne natrag.

JELEN: (Zapaweno)Pa ona... ho}e da grize, Qubo? Mene da grize?(Podigne korba~)Pokaza}u ja tebi, gade!

MARTA: Dosta surovosti!(Jelen zastane)Obra~unajte se sa wom kad mi odemo.

JELEN: Ali...

MARTA: Kasno je.(Osvr}e se, sa strahom zagleda po }o{kovima)Boqe da sad po|emo ku}i.

JELEN: A prsten, mama? [ta }emo sa veridbom? Poslove ipaktreba posvr{avati.

MARTA: Pa dobro, onda, pri|ite. Da vas blagoslovim, pa da idemoku}i.

Jelen pri|e i klekne pred Martu, dodav{i joj prsten. Marta ga razgleda.

MARTA: Prsten od platine. To se danas nosi. A ne od masivnogzlata, sa likom cara Frawe Josifa.

JELEN: [ta fali vladarskom liku? To je bar provereno zlato. Evo,ima i pe~at.

MARTA: (Umorno)Dobro, onda, Sowa pri|i.

Pauza. Sowa se ne pomeri.

SOFIJA: Ja, mama...

262 Miodrag \uki}

MARTA: Sowa, ne mu~i me, dete.

SOFIJA: Ja, sada, mama, zaista... ne `elim. Ne mogu. Oprosti, Jelene,ali ja moram jo{ da razmislim...

JELEN: (Promuca)K... k... kako?(I osta otvorenih ustiju)

SOFIJA: Ho}u napoqe. Pustite me.(Krene kao u snu)

MARTA: (Zapovedni~ki)Sofija!

Sowa stane. Quba joj pritr~i.

QUBA: (Ne`no)Ali, Sowa, zlato, za{to? Ne boj se, du{o. Vrati}e se deda.

VIDAK: U groznici je. Marta. Zar ne vidi{ da drhti? Treba jeizvesti na vazduh.

MARTA: (Osorno)Ostavi je!

SOFIJA: Ne, mama. Ne}u.

MARTA: Ho}e{!

JELEN: Ali, ku}u }emo na prole}e deratizovati, Sowa. Zatvo-ri}emo podrum. Ne}emo zapostaviti ni jednu rupu. Najmawupukotinu, mama. Zapu{i}emo vrata i prozore. Otvori}emovazduh. Uni{ti}emo im posledwu {ansu.

SOFIJA: Ne interesuju me ni~iji motivi. Ni~iji. Zaista. Gra-dimire... oprosti... ako mo`e{...

On, stisnutih usana, uko~eno gleda preda se, ne prime}uju}i je. Sowaistr~i u mrak i sne`nu oluju.

GRADIMIR: (Bolno)Sowa!

Zapawen, Jelen ustane, jo{ uvek ne shvataju}i.

JELEN: Vidi sad ovo, Qubo. Ja hteo sirotiwu da pomognem, a onimeni nogu u dupe.

MARTA: Glupa guska! Nau~i}u je ja pameti. Vida~e!

VIDAK: (Nabusito)Molim, Marta.

Krti~wak 263

MARTA: Zovi je da se odmah vrati. Naredi!

VIDAK: Razgovara}u o tome sa wom kasnije, Marta.

MARTA: (Vi~e)Ti si joj otac! Gde ti je autoritet?!

Vidak je o{ine pogledom punim mr`we i iza|e.

MARTA: Gospode, kako me mrzi. A ja? Ja za wega...(Prilazi Gradimiru i nemo ga posmatra. Zatim, drhtavomrukom vadi hrpu pisama iz yepa i pokazuje mu ih)Jesi li to ovo napisao?

JELEN: Kakva su to pisma?

Marta podi`e {tap u nameri da udari Gradimira, ali uspe da se uzdr`i.On i daqe nepomi~no stoji.

MARTA: (Kroz suze)Nitkove! Huqo! Za{to to radi{? [ta ho}e{ sa svim ovimpismima? Da mi uni{ti{ brak? Kukavico! Pi{e{anonimna pisma,, optu`uje{ svoju majku i moga mu`a.

QUBA: (Zapaweno)Ne verujem.

MARTA: Iza|i iz svoga mraka i reci ve} jednom {ta ho}e{. Dastvori{ zaveru protiv mene, da mi otruje{ `ivot?!

QUBA: Je li to istina, Gradimire?

MARTA: Misli da je umetnik. Misli da je genije! Ne stvara se zledu{e, sinko. Mr`wa su{i dah i oduzima snagu. Vidak je~astan ~ovek. Bez mrqe u svojoj karijeri. Bez mrqe. I nikone}e mo}i da mu naudi, da mu ne{to podmetne, da insinuira.Niko. On je zaslu`an ~ovek i zaslu`uje samo na{epo{tovawe.

Gordo, ali nesre}no, korak po korak, uz pomo} {tapa, Marta odlazi.Niko se ne usudi da joj pri|e, da joj pomogne.

JELEN: Tako, dakle?! Ja sam u to budu}nost ulo`io. kako ona to...Pa ona me... odbila me je. Zna~i... odbija? Priberi se, malamoja. Priberi. Neka se ona pribere, Qubo. Ni{ta jo{ nijegotovo. Jo{ oni ne znaju ko sam ja. Ko je Ba}a u ovom gradu ikolika je wegova vrednost. Pa, mene, li~no... u gradu... ali...ja... ja }u, ja }u... i to }u ja. Sve. Upamti}e oni mene. Jatra`im obja{wewe. [ta sve ovo treba da zna~i. Ovamolopovska }erka, a onamo misli da joj zvezda sija sa ~ela. Ceo

264 Miodrag \uki}

grad samo o tome pri~a kako krade gra|u i di`e ku}e za svojyep. Ovamo, ja treba da ga spasavam, a onamo, sav taj novactro{i na druge `ene, Qubo.

QUBA: (Promuca)Kako si mogao... Ne{to tako gnusno...?

JELEN: To su wegova zahvalnost i po{tovawe. To je odgovor na svamoja dobro~instva, na sve {to sam za wega u~inio.([akom prevu~e po korba~u)

GRADIMIR: Nemoj, ujko.

JELEN: Ovog puta si prekarda{io. Misli{ da ne znam da si bio umojoj sobi, da si preturao po mojim stvarima. Ukrao si mipi{toq.

GRADIMIR: (Povu~e se upla{eno)Molim te... nemoj.

JELEN: Za koga si nabavio pi{toq? Za mene, a? Mojim pi{toqem?Je l’ tako, mazalo?

Jelen mu i daqe prete}i prilazi, Gradimir se izmi~e.

GRADIMIR: Ujko...

JELEN: Evo, tu sam. Krmak. Krmak sam ja, a?! Eto, {ta sam ja potebi. Krmak, a ne ujka. [ta sad ~eka{?

QUBA: Ne mogu to vi{e da gledam.

JELEN: Pi{e{ anonimna pisma. Majku optu`uje{ da je kurva. Menibudu}nost upropa{}uje{. Sowu si prepao krticama.

QUBA: (Vrisne)Ne, Jelene!

JELEN: (Urla)Slika{ ~udovi{ta! Ugro`ava{ miran svet!

Zamahne korba~em, ali ga Proka ~vrsto {~epa za ruku.

PROKA: Mo`da on i nije pisao... Ba}o. Svet je pun krivaca, ali,niko ne sme da prizna greh. Boje se, Qubo. Kazne su stra{ne.

Za~uje se `estoko ski~awe iz kaveza. Jelen zadrhti i okrene se kakrtici.

JELEN: ^udovi{te! Ubi}u ga! Ubi}u ga! Ono mi je upropastiloveridbu. Ono mi je oteralo Sowu.

Krti~wak 265

(Urla)Sowa! Sowa!

@estoko o{ine po kavezu. Ci~awe poraste. I dok on besomu~no {iba pokavezu o{tri zvuci izbezumqene `ivotiwe ispune atmosferu. Ku}aponovo za{kripi, ali ovog puta nekako odlu~no, kao pred raspadawe.Odjednom, pukne potporni stub, zidovi se nakrive i iz dubine dopre jauk,uz pretwu potmule tutwave.

PROKA: \eneral! Zatrpalo je |enerala!(Potr~i iz sobe, vi~u}i)\enerale! \enerale! Dr` se, juna~ino! Evo, sti`e pomo}.Izdr`i, stara ku}o! Izdr`i!

QUBA: (Mirno, bez imalo emocija)Prokleti, gadni, smrdqivi stvore.

ZAVESA

266 Miodrag \uki}

II ^IN

TRE]A SLIKA

Prole}e. Kroz prozore probija jarki izvor svetlosti koji u snopovimaosvetqava ogromno platno u pozadini sobe sa razjapqenim likom po-besnele krtice. Soba je ista kao na kraju prethodnog ~ina. Polovinagalerije je otkinuta i visi, pod se iskrivio, zidovi naherili. Iako susve stvari na svom mestu, sada nakrivqene i zajedno sa puknutimpotpornim stubom doprinose izvesnom sablasnom, gotovo sme{nomutisku. Sve je dosta natrulo, drvo je propalo, a i tragovi o{trih zubasvuda se prime}uju. Gradimir stoji kraj prozora i zuri u dvori{te. Krajwega je pove}i putni kofer. Spoqa se ~uje pucaw, pa besni povici.

JELEN: (Spoqa)Ne daj! Ne daj, more! Dr`’ je! Ute~e! U jamu ute~e!(Ponovo pucaw)Slepci!

Pod titravim zracima svetlosti iz dubine scene dolazi Quba. Ona nasrebrnom poslu`avniku nosi ~ajnik i {oqe za ~aj.

QUBA: Kola jo{ nisu stigla, svaki ~as o~ekujemo wihov dolazak. Jeli pribor za slikawe tu, du{o, ~etke sam oprala benzinom.Jedva sam na{la benzin, na pumpi ne daju pola kila, nikilo, a u parfimeriji nude samo bo~ice za upaqa~e. Sasvimmale bo~ice. Da li te jo{ uvek boli glava? @estoko?Mawe, mawe. Doktor ka`e da }e te boleti sve mawe i mawe,dok se migrena potpuno ne povu~e. Potreban ti je mir. Eto,sad }e{ dobiti svoju sobu, du{o. Sam u sobi. Pravi ateqe.Unutra {tafelaj, a okolo ptice. Ti voli{ ptice. Ti voli{ptice.

Na galeriji se pojavquje |eneral Vitomir, ufal~ovan u zavoje i gips, satrubom o vratu i pove}om tojagom o koju se oslawa. Na le|ima ima pumpuza prskawe vinograda.

VITOMIR: Rat }e biti bez milosti. Do istrebqewa. Ovo nije ni[vaba, ni Tur~in, a ni Bugarin. Ovo je ala! Nema vi{ezavaravawa, nema vi{e kiselog kupusa, rasol su, gadovi,popili.

GRADIMIR: Cigare pu{e, |enerale. Na{u zalihu.

Krti~wak 267

QUBA: ^udno.(Oslu{kuje)Ni{ta vi{e ne krcka, ni{ta ne ci~i.

VITOMIR: Zavukle su se u svoje rupe, kurve. Otud nas vrebaju. Svakina{ pokret.

Ponovo pucaw napoqu. Ovoga puta radosni povici.

JELEN: (Spoqa)To! To! Ho... ho... ho... Bravo! E, ova, slepica, ode, ode dalip{e... he... he... he...

QUBA: Reci ujaku da je dosta pucawa, du{o. Ohladi}e se ~aj.

GRADIMIR: Pa on... \uru otka~i. Pogodio je \uru. hu... hu... hu... Ode\ura bogu na istinu.

QUBA: (Nervozno)Eto, vidite. Prole}e, a ~ovek jo{ uvek nije siguran bez~aja.

Otvara prozor. Povetarac ubacuje zavesu u sobu.

VITOMIR: Sprema se gadna oluja.

QUBA: (Vi~e kroz prozor)Jelene, Ba}o! Krtice ne}e pobe}i, du{o, a ~aj mo`e da seohladi.(Okre}e se Gradimiru, mrsi mu kosu, popravqa ma{nu)Na akademiji sa rado{}u o~ekuju tvoj dolazak. Ujka poznajenekog asistenta koji smatra da si ti ro|eni talenat. Jeste.Ba{ tako smatra. Ujka ne bi lagao. Zna{ ujku. Glup je, alipo{ten. Evo i sad. Pi}e hladan ~aj.

Vrata se otvore i Jelen sa lova~kom pu{kom prosto hrupnu u salon.Za wim ulaze dva nosa~a sa batinama u rukama.

JELEN: (Odu{evqeno)Mislim da sam im ubio cara. Toliku krticu jo{ niko nijevideo.

I NOSA^: Da nisi pogodio ma~ka, doktore?

JELEN: Kakvog ma~ka, mamlazu?! Zver fr~e na mene.

Gradimir prilazi Jelenu, nagiwe se i poverqivo mu {apu}e.

QUBA: ^aj se hladi.

JELEN: [ta, {ta?

268 Miodrag \uki}

GRADIMIR: (Ozbiqno)Napale ga krtice, reci, na ~asnom zadatku i to... zna{ ve}.Sto na jednog! Herojska smrt na predstra`i boqebudu}nosti. Za lep{i `ivot.

JELEN: La`e{! Ja imam svedoke!

GRADIMIR: Mozak prosuo za estetiku, ka`i.

JELEN: (Nosa~ima)Je li, bre, stoko! Je li to bila krtica ili ma~ka?

Nosa~i se zbuweno zagledaju.

QUBA: (Glas joj zadrhti)Molim vas, popijte ~aj.

JELEN: Stvari prvo da se iznesu, ku}a da se od gada slobodnogpro~isti, pa onda ~aj da se pije. Klavir u op{toj hajci da nestrada.

I NOSA^: Prili~no je upropa{}en, doktore.

II NOSA^: Ne smemo da ga pomeramo. Strah nas je da se ne raspadne.

JELEN: Upropa{}en? Martin pijanino?! Kako?

Pauza.

II NOSA^: Izjeden je i sav nagr|en, {efe.

JELEN: Pa to je skandal! Znate li vi koliko ko{ta jedan instru-ment, pogotovu muzi~ki, i to kakofonske snage, je li, koju jenosio ta{tin klavir?!

Jedan od nosa~a poku{ava da skine sliku sa zida. Gradimir mu stavi rukuna rame. Ovaj se upla{eno okre}e.

GRADIMIR: Ne diraj Nostrdamusa, bagro!

QUBA: Prole}e je, sine. Vrati}emo sliku, ~im majstori popraveku}u. Ako ne `eli{ da nam krov padne na glavu, dok ti usvetlosti ateqea stvara{ svoj svet.

JELEN: (Sr~e ~aj)Boqe bi bilo da o~isti taj zveriwak u svojoj sobi. Desetinepodivqalih `ivotiwa se grize i pi{ti po kavezima.

GRADIMIR: Mama! ^im stignem na akademiju naslika}u ma~ka na umoru.

Potr~i uz stepenice, opasno nakrivqene.

QUBA: Gradimire! Pazi na ogradu, sine. Pa{}e{.

Krti~wak 269

On staje, namerno se oslawa na polomqeni gelender.

GRADIMIR: A ujka iz jedne velike, {iroke cevi ispaquje plotun uwegovo leno razjapqena usta, kao kad zeva, pa ka`e: “Tr~itevi, lomite se. Odoh ja na po~inak”.

Jelen sko~i. Na ivici je `ivaca, bled, napet, sav drhti.

JELEN: Opet ode da joj dosa|uje.

QUBA: Oti{ao je da se oprosti. Dugo se ne}e videti.

JELEN: (Gleda navi{e)Dugo, zaista. Poprili~no dugo.

VITOMIR: (Zavr{ava sa ~ajem)Malo~as sam se zgadio, gospodo. U hodniku sam nai{ao najednu odgrizenu glavu. Pa one se, izgleda, me|usobnopro`diru.

QUBA: Zima je pro{la, {to ne odlaze iz na{e ku}e, zar do smrtimoramo da se bijemo sa wima?

VITOMIR: Idem ja da ih poteram iz rupe.

Energi~no zavesla ru~icom na pumpi. Oblak raspr{ene te~nostipokuqa iz creva.

JELEN: [to je besno, odmah tojagom da se ubija, a {to se pla{i ibe`i, napoqu, ispred ku}e, pu{kom ja do~ekujem.

U svojoj revnosti Vitomir zaspe nosa~e oblacima emulzije.

I NOSA^: (Ka{qe)Oprezno sa tim otrovom, |enerale.

II NOSA^: (Ka{qe)Podavi}emo se kao pacovi, {efe.

Gu{e}i se od ka{qa be`e u susednu prostoriju.

JELEN: I da nam druga Miju ne pqunu ona lisica, niko se u gradupomerio ne bi. Ali, on ne}e injekciju, ne umire se odpquvawa, ka`e: “[ta ako me pqunu besna lisica? Mene sucelog `ivota pquvali medvedi, vukovi, more vukodlaci. Pa{ta mi fali? Drmam, bato!” A sad, niko `ivi vi{e ne smeda mu pri|e, za`valavio do gu{e, svaki ~as o~ekuju da umre.

Vitomir sti`e do vrata i otvori ih. Udar vetra, pa ti{ina.Odozgo, iz sobe na galeriji, neo~ekivano se razlije Sowin sopran uizvo|ewu jedne od [ubertovih etida.

270 Miodrag \uki}

SOFIJA: (Peva izvan scene)“Tiho lete pesme mojeu tu tamnu no}.K meni, draga, u gaj zelenida li }e{ mi do}?

QUBA: Probudila se.

Ja~i udar vetra. Napoqu, kao da sunce potonu u oblak.

JELEN: (Mrgodno)Iz svog dubokog sna. Iz svog dugog i dubokog sna.

SOFIJA: (Peva izvan scene),,[ap}u ne`no vite jeleu mese~ev sjaj,u mese~ev sjaj,izdajnika ti se ne boj,strahu nek je kraj,strahu nek je kraj...."

Quba potr~i ka prozorima.

QUBA: Pokida}e nam zavese. Polomi}e stakla.

VITOMIR: (Slu{a zaneseno)Ona je an|eo, gospo|o. ]utite.

JELEN: (Osorno)Zatvori vrata, |enerale!

Pesma umu~e. Naglo, kao {to je i po~ela. U ti{ini Vitomir iza|e,tresnuv{i vratima.

JELEN: More, korba~em bi vama trebalo isterivati oholost izkrvi.

QUBA: Bo`e, kako peva.

JELEN: Po ~itav dan spava.

QUBA: Mlada je, Jelene, skoro dete, pa ona jo{ uvek raste.

JELEN: A kad je budna sve vreme sedi kraj prozora i gleda kroz menekao da mi du{a smrdi, pa dr`i nos u oblacima da ne okaqasvoja carska ~ula.

QUBA: Ti{e. ^u}e general.

JELEN: [ali{ se. Pa ja ga izdr`avam. Oni su svi nesposobni. Otacidiot, majka ludakiwa, a ona...

Krti~wak 271

Kroz vetar, spoqa, dopre udaqen, apokalipti~an glas |enerala Vi-tomira.

VITOMIR: (Skandira),,Krt, krt, krrrt, krrrt...krto mali, krto mali..."

JELEN: (Upla{eno)[ta je to, Qubo?

QUBA: \eneral. Vabi krtice iz podruma.

JELEN: Od kad on to tako?

QUBA: Od kad ga je zatrpalo u podrumu.

VITOMIR: (Urla spoqa),,Hod’ te amo, krtovi,na{i mali gadovi...Da vas vidim napijene,najedene, naduvene..."

JELEN: Pa on je...

QUBA: Normalno.

Na scenu, tre{ten pijan, upada Vidak. On mutnim pogledom razgleda popolupraznom salonu, opazi pijanino i dotetura do wega. Zatim, podigneruku visoko i iz sve snage raspali po wemu. Soba zabruji od pome{anihtonova i pijanino se prosto raspadne od udarca. Jelen sko~i zapawen.

JELEN: Sve se raspada, Qubo.

U salon uzbu|eno utr~avaju nosa~i sa okrvavqenim tojagama u rukama.

I NOSA^: [ta se desilo, {efe? da nije pao balkon?

II NOSA^: (Osvr}e se)Boga mi, hitno treba odavde begati. Ove yukele jurcajuokolo i grizu sve na {ta nalete.

JELEN: Ma {ta grizu? Ko grize? Gde?

I NOSA^: Pa... u hodniku. Evo, pogledaj, ruke, noge, mamicu imslepa~ku, sav sam u ranama. I ovo je wihovo delo.

VIDAK: (Promuklo)Nosite to |ubre Marti.

Nosa~i sporo i s negodovawem pri|u pijaninu.

II NOSA^: Ovaj kr{, more, ne mo`’ vi{e ni da pr’ne, a kamoli dasvira.

272 Miodrag \uki}

VIDAK: I recite profesorki da ga nisam ja razbio, ve} revoltugwetene du{e.(Zajeca)Du{a vi{e ne mo`e da izdr`i.

QUBA: Vido. [ta je bilo?

Ne`no mu prilazi i odvodi ga na sofu. Jelen pri|e nosa~ima.

JELEN: Da nisu besne?

II NOSA^: Ne znam. Da ne bi ~i~e, zamalo `ive da nas izedu.

I NOSA^: Rascopasmo neke glavuye, more, ali od nekud stalno nadiru.Kad ~u{e onu wegovu kukwavu, bog ga maz’o, ostavi{e sve iodo{e pravo u podrum. Ma je l on ~itav?

II NOSA^: I nas tera da pevamo.

JELEN: Pazi ovamo. Obra~una}emo se sa wima. ^im odneseteklavir, pravo gore u slikarevu sobu i pobijte sve pokavezima. Samo, ~uvajte se slikara. Mo`e da bude opasan. Ipazite da vas moja `ena ne vidi.

Vidak egzaltirano sko~i iz sofe.

VIDAK: Dvadeset pet godina, kad god ho}u da legnem, ona drndanekog Mocarta, [uberta, nekog Betovena, proizvodi nekenote ~ija la` zaudara na prevaru, na dosadu, na smrt! Davidimo na ~emu }e sad da svira, posle napada krti~jeg gada,posle wihove namere da me bace na sud, na robiju, kaonajobi~nijeg lopova!

JELEN: [ta pri~a{? Kakva robija?

VIDAK: Pitam se samo gde su bili svi ti Nemci na Sremskomfrontu, na ~ijoj su strani sva ta jebena kopilad koja meokru`uju?

JELEN: O ~emu on to? Pijan je, {ta li?

VIDAK: (Pla~e)A mene jedan `uti, iz kontrole, sine... Zna{ li toga `utog?@uta kosa, `uti zubi, lice pegavo, ovolika fleka na srednosa. [~epa me za gu{u, pa ka`e: “Pquni dvesta miliona!”

JELEN: (Sad shvata)[ta?!

VIDAK: Qudi, davim se, ne znam o ~emu oni to, a `uti: “Seri lovu,ka`e. Gde su tolike narodne pare?”

Krti~wak 273

Pauza. Jelen zapaweno buqi u wega. Nosa~i prte polomqeni pijanino.

I NOSA^: @uti su pokvarewaci i la`ovi od ro|ewa, {efe.

II NOSA^: ^im on ima `utu fleku na nosu, mora da ga je ~esto gurao ugovna.

JELEN: Pu~e bruka.

I NOSA^: Ma, kakva bruka.

II NOSA^: Danas kradu milijarde, doktore. Ti `uti najvi{e uzimaju.

VIDAK: Misli{?

II NOSA^: Eh, mislim. Treba i}i u Beograd. U ve}em gradu mawe pada uo~i. Kad iza|e{ u centar, Terazije se `ute od lopova. Asmrad, bo`e sa~uvaj. Kao jedan veliki poqski klozet.Ujutru svi trpaju bele maramice na `uta lica. Svuda istalopovska boja.

JELEN: Ne trtqaj, sviwo, nego prti. Posao ~eka.

I NOSA^: Tako je, doktore. I u~iteqica ~eka.

Iznose pijanino. Vidak potr~i za wima.

VIDAK: Gospodo! Molim vas, gospodo! Ne zaboravite. Drugarica jeprofesor!

Nosa~i odlaze. Vidak se pokuweno vra}a.

JELEN: (Qubi)Zovi Sowu.

VIDAK: Ba}o, sine, te `ute treba po wu{ci. Bruku da spre~imo,propast da zaustavimo. Oni ne znaju za milost.

JELEN: Zovi Sowu.

VIDAK: Molim te, nemoj, Ba}o. Nemoj pred wom. Ne pred Sowom.

JELEN: A {to? Da joj ne padne kruna sa ~ela, da se svali sa trona ublato svog lopovskog oca?!

VIDAK: Nisam ja krao, sine. Sistem je kriv. Prokin sistem, Qubo.Upropastio me je, huqa.

QUBA: Du{a nakazna.

JELEN: Gde je on sada?

274 Miodrag \uki}

VIDAK: Zadr`ali ga u pritvoru.

JELEN: Tako, dakle? Ho}ete da me upropastite, nasr}ete na mojukarijeru i ugled, smeta vam moj autoritet!

VIDAK: Bo`e sa~uvaj.

JELEN: Zver gajite iza mojih le|a! Ali... uskoro }e ovde pucatilobawe, krv }e pote}i u potocima, ne dam ja da moje zdravqeutone u va{e bolesno stawe. Sa mnom se negde ozbiqnora~una.

VIDAK: I mi! I mi, Ba}o. Ra~unamo s tobom.

JELEN: Boqe nemojte. Boqe, ne! Upozoravam vas! izvu}i }u se ja izsvega toga, iz braka, iz va{eg prokletog krti~waka. Vodi jeku}i, tata, svoju uspavanu lepoticu. A zver }u srediti sam.

VIDAK: Kako to sad... ku}i, sine? zar u tom stawu?

JELEN: Prevarili ste me, taste. Rekli ste da me voli, mislio samda se `enim normalnom, mladom, sposobnom `enom, da mira|a zdravu decu, da nam osve`i krv, meni je potrebnozdravqe, a woj su ruke jadno izbodene i bez svoje navike nemo`e vi{e da `ivi.

VIDAK: Ali, ona je strogo vaspitana.

JELEN: ^udan si ti gost, taste. ^udan. Ho}e{ da uzme{, a vlast nevoli{.(Vi~e)Sofija, `eno! Ostavi sad gamad i si|i da vidi{ gosta.do{ao nam je skupoceni gost. Vredi najmawe dvesta mi-liona. I moju karijeru, budu}nost, sve ono zbog ~ega samgodinama trpeo srawe druga Mije.

QUBA: Oh, kako mo`e{... tog an|ela?

JELEN: Pali an|eo, Qubo, na krilima sumwivog porekla. Eto {taje ona, prokleta, mala narkomanka.

VIDAK: Nije istina.

JELEN: I sad je sigurno onaj ludi slikar pored we, ~im ona peva.

VIDAK: La`e{!

JELEN: Po ~itav dan joj ne izbije iz sobe. po~ela je sa wim da hranii wegove qubimce u kavezima. Kakvo ne`no prijateqstvo. Upo~etku se gadila pri pogledu na wih, a sad im mlade dr`i ukrilu i greje na grudima, ku~ka.

Krti~wak 275

(Pla~e)A na mene se jo{ nije navikla, tata.

Na galeriji se pojavi Gradimir.

GRADIMIR: Ti{e, ujko. Probudi}e{ mladunce. Ve} grizu gvo`|e, mama.Te{ko ih je zadr`ati u kavezima.

JELEN: [ta sam ja rekao, taste. Za wih su one mezimice.

GRADIMIR: (Lagano silazi)Jo{ od starih Rimqana, ujko.

JELEN: (Qubi)Izvedi ga napoqe.

GRADIMIR: Pored lavova i krokodila, neki su u ku}ama dr`alikanarince i krtice. Metrese pojedinih imperatora nosilesu sa sobom specijalne kofe sa zemqom za svoje qubimce.

JELEN: (Zine)A?!

GRADIMIR: Poznata je amfora cara Nerona na kojoj je on predstavqensa kitarom u pozi peva~a, dok ga krtica op~iweno slu{a.

JELEN: Izvedi ga odavde, Qubo.

[~epa pu{ku i sa mr`wom pogleda u Gradimira. Quba ga upla{enouhvati za ruku.

QUBA: [ta }e{ to, brate?

Pauza. Jelen te{ko di{e. Uspeva da se savlada.

JELEN: Idem napoqe da ubijem jo{ koju pre no {to se sasvimsmra~i.(Krene ka izlazu, ali se predomisli i vrati do Vidaka)Ne znate {ta radite, preko mere uzimate, a ovamo: “Ba}o,spasavaj!” Kad ste u {kripcu, tek onda vidite koga vre|ate,~iju ~ast gazite, ko je Ba}a u ovom gradu i kolika je wegovavrednost.

Gradimir prasne u neobuzdan smeh.

GRADIMIR: Kao {to vidi{, ujko, vlast je oduvek negovala bla`i oblikpodrivawa gde podriva~i u posebnim okolnostima postajuop~iweni slu{a~i.

Jelen je bio ponovo krenuo napoqe, ali se sad zaustavi pred Gradimirom i~vrsto u wega zagleda.

276 Miodrag \uki}

JELEN: A {ta se ti smeje{? Veruje{ da si ja~i od nas, da vi{evredi{ od svoje okoline samo zato {to si prokleto mazalo,zato {to misli{ da si neki vi{i ~ovek, od mene posebno. E,pa, upamti, genije. Lud ili ne, danas odlazi{ zauvek tamogde ti je mesto. A? Misli{, ~eka te akademija, ateqe,{iroki evropski bulevari, svetska slava, a? Tamo }e tiizle~iti sve bubice. Imaju oni metoda da ti otkriju ko si ikoliko vredi{. Kad te opet prodrma struja, kad te ponovove`u u vre}u da ludaci po svu no} mokre po maminom sinu,slavodobitnom slikaru govana... ha... ha... ha...

QUBA: (Mirno)On ide na akademiju.

JELEN: (Vi~e)Umesto ateqea dobi}e samicu, Qubo. Ni {ok mu ne gine.Hladan tu{, pa u krevet.

QUBA: [ali se ujka, sine. Naravno da ide{ na akademiju. Naqutiosi ga tim imperatorima.

Sa pu{kom u ruci, Jelen se vrati do Vidaka.

JELEN: I jo{ ne{to, taste. Da moju sestru ostavi{ na miru. Ceograd bruji o va{oj vezi, a ja ne}u da mi karijeru zape~atejedna periferijska kurva i jedan matori pokvarewak, dokmi zet trune u zatvoru. Onda }emo i o tom `utom mo}i darazgovaramo.

Ne~ujan kao senka, Gradimir pri|e Jelenu s le|a i {~epa ga za vrat. Ovaj,iznena|en, smrtno upla{en, ispusti pu{ku i zakrkqa.

VIDAK: (Procedi)Ubij {ugavo pseto.

JELEN: Ma {ta... Qubo... Upomo}...!

Niko se ne pokre}e. Jedino {to Qubo odsutno, kao da ga moli, pro-mrmqa.

QUBA: Gradimire. Ne, sine. Ne ujku.

GRADIMIR: (Sasvim tiho, smireno)A kad o~i isko~e iz glave, da li onda mozak vidi sunce kakona horizontu brzo tone u mrak ja~i od svetlosti?

Na galeriji se pojavquje Sofija, u dugoj haqini od lake svile. U drugom jestawu.

Krti~wak 277

SOFIJA: Zamislite, deco! Kakva fantasti~na novost! ^udo! Gradi-mire, desilo se ne{to neverovatno. Poga|ajte, hajde,napregnite se. ^ik! Nikada ne}ete pogoditi.

Gradimir pusti Jelena. Sofija se sre}no smeje.

VIDAK: Sowa...

SOFIJA: Porodio se Nostradamus! Ha... ha... ha...(Vedro silazi)Tata, Qubo, on uop{te nije bio mu`jak. Okotio je gomiluslatkih, crnih pufnica. I svi su slepi.(Okre}e se koketno)Kako vam se svi|a moja nova haqina?

QUBA: Divna je, zlato.

SOFIJA: Kako je to ~udno. Ro|eni su u svetlosti, a prove{}e `ivot umraku. Zdravo, tata. [ta radi mama?

VIDAK: Okovana za postequ, Sowa, sine.

SOFIJA: Oh, ali, Nostradamus je tako surov, odbija da ih hrani,ne`ne, male loptice, jedno je ve} ubio. Razbesneo se kao daga je sve to iznenadilo, kao da je i sam verovao da je mu{ko.Gradimire, {ta je s tobom? mislila sam da }e{ biti sre}an,danas odlazi{ na akademiju.

Gradimir iza|e napoqe. Jelen sko~i.

JELEN: Kakva akademija. On je lud, Sowa!

SOFIJA: Je l’?

JELEN: Poku{ao je da me ubije. Sama si videla da je poku{aozlo~in. Svi ste videli.

SOFIJA: Ho}e li i na{e mladun~e biti slepo kad se rodi?

JELEN: Opet je drogirana.

SOFIJA: Stavila sam bo~icu sa mlekom u toplu vodu.(Po|e)Ohladi}e se mleko.

VIDAK: Te krtice su zara`ene, Sowa, sine. Ne bi trebalo da imprilazi{. Mo`e da bude opasno.

SOFIJA: Gde ode Gradimir? Nije vaqda ve} otputovao, nisam ~ulanikakav auto.

Ponovo krene u sobu.

278 Miodrag \uki}

JELEN: @eno!

SOFIJA: Kasnije, Jelene. Sad nemam vremena. Moram da se spremimza put.

JELEN: Kakav put? Kuda }e{?

SOFIJA: Odlu~ila sam da ga otpratim do akademije.

Pauza.

QUBA: Oluja }e, zlato. Vreme je gadno. Boqe da ostane{.

SOFIJA: Ali... samo da vidim akademiju, wegov ateqe. @elim davidim uslove pod kojima }e stasati va{ sin, umetnik koji}e obele`iti na{u epohu. [to me tako gledate? Pa vaqdaumem da prepoznam bar snagu duha, motor koji }e nas svezajedno povu}i napred, u istoriju.

Ode. Jelen vi~e za wom.

JELEN: Da}u ja tebi istoriju. Pobi}emo svu tu gamad gore, ~uje{?!A ti ne}e{ nikuda dok sam ja zakoniti suprug.

Iz wene sobe, kao odgovor, dopre samo prezriv kikot.

VIDAK: [ta je sa wom, Qubo? [ta ste joj uradili, mojoj malojdevoj~ici? Za{to se ovako pona{a?

JELEN: To je zbog droge. Krv joj je zatrovana i ne zna {ta jedisciplina. Ne ume da se obuzda.

Ode napoqe sa pu{kom o ramenu. Spoqa dopru prvi ja~i zvuci nevremena iiskidano dozivawe |enerala Vitomira. Vidak se upla{eno pripi uzQubu.

VIDAK: Bojim se, Qubo. Svega se u`asno bojim. Razboleo sam se odstraha. Marta je najzad prikovana za postequ, ali {ta tovredi kad je ona ve{tica. Skoro prolazim kraj jedneseqa~ke zaprege i vidim krava me gleda! [to li me takogleda na originalan na~in, nisam joj ja tele smazao. Vidimlepo kako neka mr`wa izbija iz wenog pogleda, ubo{}e me,pretrnuh, ho}e, sprema se da me probije. A da ne}e mo`da daugrize, huqa, otud na wu{ci podsme{qiv prezir. Prolazimja kao hipnotisan i... na jednom stanem.(Vi~e)Shvatio sam! Shvatio sam {ta ho}e. Nagazi}e. ^eka dok jojne pri|em sasvim blizu, a onda samo podigne nogu i, gotovo.Preznojio sam se od straha. Pogledam boqe i vidim...Martine o~i. Ona me gleda. [ta je sad ovo? Ne mogu da se

Krti~wak 279

odlepim od mesta. A u tim o~ima ima toliko snage ilukavstva, od straha ne smem da mislim, bojim se,prislu{kiva}e mi misli, ne smem da se osvrnem, pomo} dapotra`im, weni pogledi me seku i ja vi{e strahu ne mogu dase oduprem. Prolaze neki qudi, za~u|eno gledaju, a ja stojimmirno pred kravom i ni da mrdnem. Odvuku me ku}i, aliMartu u lice vi{e ne smem da pogledam. “Boji{ se dapro|e{ pored krave, a za svakom sukwom se okre}e{”, ~ujemkako grmi, te se samo pokrijem jorganom preko glave i}utim.

Iznenadan udar vetra sa {kripom otvori vrata. Muwa bez gromaosvetli Martu u vratima.

MARTA: Ko je razbio moj pijanino?

Vidak se, zate~en u Qubinom naru~ju, mehani~ki podi`e. Upla{en je,drhti od straha.

VIDAK: (Promuca)Kako? Marta?! Nadam se da ga oni razbojnici nisu...mislim... da mu ne{to nisu, Marta. Zna{ kakvi su nosa~idanas. Nepouzdani. Klavir za~as ra{timaju, ili, mo`e bitii ne{to gore, ne daj bo`e. Pukne `ica, {ta li?

Marta s mukom iskora~i.

MARTA: Ko je razbio moj pijanino?

VIDAK: Sam se, mo`e biti, raspao. Krtice izele drvo, a gvo`|e nesvira bez drvene gra|e. Tandr~e.

MARTA: Budalo.

VIDAK: Kupi}u ti Petrofa, Marta.

MARTA: Nemam vi{e kome da sviram.

QUBA: Marta, zlato. Nema{ gde da sedne{, mila moja, izneli smoname{taj, bezobraznice su ponovo pobesnele. Sru{i}e namku}u, ako ih ne deratiziramo.

MARTA: Kad sam videla onako grozno unaka`en pijanino, u meni sepobunio `ivot, pa to se ne sme, tupoglavci, muzika se ne smerazbijati. Ta tvoja radni~ka klasa je obi~na banda!

VIDAK: (Osvr}e se)Sad vidim i ja da si u pravu.

MARTA: Bog nam {aqe muziku, a oni su ~ula prodali |avolu!

280 Miodrag \uki}

QUBA: Idem da donesem stolicu.(Iza|e)

MARTA: Badava ~itav svet vibrira, kad sami uni{tavaju prirodnisklad svuda oko wih. Smeta im muzika da vladaju. Pored wihmoji |aci nisu imali {anse da zapevaju “Odu radosti”.

Iz udaqenosti kao da dopre solisti~ko izvo|ewe “Ode radosti”.Marta napregnuto i uzbu|eno slu{a.

MARTA: [ta je to? Betoven! Da li ti ~uje{ to? Ne, pa ti ne ~uje{...Odakle Betoven? Bolest mi je unakazila ~ula, po~ela samda haluciniram.(Slu{a)Zna~i uskoro }u na put.

VIDAK: Kuda, Marta? Kakav put?

MARTA: U mrak. U smrt.

VIDAK: A ja? [ta }u ja bez tebe?

MARTA: (Napeto oslu{kuje)Zovu me horovi.

Ukru}eno, zaneseno, ona zapeva “Odu radosti”. Odjednom, sa svih stranascene zagrmi horska pratwa. Svetlost i zvuk rastu. A onda, odmah poslekre{~enda, sve prekine zaslepquju}a muwa, zaglu{uju}i grom. U salonunestane svetlost. Jedino {to u vratima osvetqen sve}om stoji FilipJoi}, sa jo{ nekoliko neupaqenih sve}a u rukama.

Krti~wak 281

FILIP: Nije vreme za pesmu, madam. Umro je drug Mija, gospodo.Odape nam zaslu`an ~ovek, bog da mu du{u prosti.(Raspore|uje sve}e po sobi, krsti se i pali ih)

VIDAK: [ta ka`e{?! Mo`e li to biti istina, Marta? Ja samspasen! Jelen, na{ zet, sada vu~e potez, draga moja. Partijajo{ uvek nije zavr{ena. Vide}e oni na koga su nasrnuli.Pokaza}u tim `utim gadovima.(Po`uri napoqe)

FILIP: Boqe da ostane{ ovde, {efe. U gradu su otkrili besnilo.Ekipe su dobile {iroka ovla{}ewa. Idu i pucaju na sve{to se kre}e.

VIDAK: Ma ajde, {ta pri~a{? Pali{ sve}e, je li, nekrstu, unosi{paniku u narod, bitango. Jednom te je ve} moj zet pretukao,zar si zaboravio? Govorio si gadosti, da krtice pu{e, {tali? A sad si izmislio besnilo.

Vidak ga besno prodrma, na {ta se Filip te{ko zaka{qe, te dugo nemo`e da do|e k sebi.

FILIP: Oprostite. Zima je bila duga i te{ka, malo sam nazebao...pa...(Ponovo ka{qe)A sve}e sam pokupio na grobqu. Ra~unam, oluja je, bi}emraka. Ko }e zapaliti iskru, ako ne neprijateq.

MARTA: [ta to gore tr~i, Vida~e? Iznad moje glave.

VIDAK: Pri~inilo ti se, Marta.

MARTA: Tebi ne verujem. Wega pitam.(Obra}a se Filipu)Da li ~uje{ kako ne{to gore stalno tr~i?

I zaista. Odozgo dopire neka prigu{ena tutwava.

FILIP: Pacovi, madam, pripremaju svoj obra~un sa nama!

Spoqa se ~uje Qubin vrusak. Dug i prodoran. Prisutni upla{enopogledaju u vrata.

MARTA: Vida~e, tamo se ne{to zbiva.

VIDAK: A {ta, Marta? [ta jo{ mo`e da se desi?

MARTA: Mo`e, mo`e... Kao dete ~esto sam sawala taj san. Ve{ticame juri, zlo mi se primi~e, a meni noge u posledwem ~asuotkazuju poslu{nost. Jedino `ivo srce ho}e da pobegne, alise i ono od nemo}i gu{i.

282 Miodrag \uki}

Na scenu se vra}a Quba. Nosi stolicu i stavqa je iza Marte.

QUBA: (Pogru`eno)General.

MARTA: Moj otac?

QUBA: Tako ka`u. Nosa~i. Vele da su ga... kako je to stra{no! Kaou snu. Kao u prokletom snu.

MARTA: Zna~i mrtav?(Pauza)Znala sam ~im sam ~ula tvoj vrisak.(Sedne)I to je jednom moralo da se desi.

VIDAK: Svi smo u istoj ko`i, svi }emo stradati.(Po|e ka izlazu)

MARTA: Zar me sad ostavqa{, kukavico?

VIDAK: Da pogledam osigura~, Marta. Vetar je, sve}e me pla{e,mogu ne{to da zapale. Kao zle o~i piqe na nas iz mraka.

FILIP: Pa, to... i jesu o~i, {efe.

VIDAK: Kakve o~i, {ta pri~a{?

FILIP: Sve}e su na ovoj strani.

Poka`e prema vratima koja se uz {kripu otvaraju. Me|utim, niko neulazi. Prisutni se stra{qivo zagledaju. Spoqa dopire visoko frek-ventno ci~awe. Malo kasnije se, kroz od{krinuta vrata, polako, kaokrivac, provla~i Proka.

PROKA: (@mirka, privikava se na svetlost sve}a)Filipe, prijatequ. Vratio si se, dru`e.(Pauza. Proka se okre}e Qubi)Pustili su me, mila. Nisam kriv. Ne raduje{ se, znam.Naneo sam ti bol. Oprosti, bojao sam se da te vi{e nikadane}u videti.(Pauza)A napoqu pasje vreme. ^udan neki vetar. Sve nosi predsobom.(Pauza)Pa, kako je u mraku? Da li me se \ura u`eleo? Jeste li ga navreme nahranili?

Krti~wak 283

Dva nosa~a unose telo prekriveno belim platnom i spu{taju ga na pod.Zatim kleknu i izvuku batine iz nosila. Proka upitno pogleda uFilipa Joi}a.

FILIP: \eneral.

PROKA: (Odsutno)A, tako? Tako, tako... zna~i, tako.

Nosa~i uzimaju batine, ustaju i gledaju navi{e.

I NOSA^: E, pa... izgleda da se i na{e vreme primaklo.

II NOSA^: Tako izgleda.

I NOSA^: Neki pesmu mora da zavr{i.

Odlaze na sprat. Spoqa se ~uje drndawe ma{ine, zavijawe ambulantnesirene.

JELEN: (Spoqa, vi~e)Stigla je komisija, mazalo! Gde si sinko?!

QUBA: Do{li su da ga vode na akademiju.

PROKA: A, tako. Zna~i, tako. Tako, tako...

VIDAK: Bolestan je.

Napoqu sirena ponovo zavija.

QUBA: Nije bolestan. Samo je osetqiv na bol.

JELEN: (Spoqa)Hajde na ispit, genije. Poka`i sav svoj talenat. U ba{tu,drugovi! Tamo je pobegao. Za wim!

QUBA: (Prigu{eno)Sine!

VIDAK: Pisao je ta odvratna, la`qiva pisma.

PROKA: Ja sam pisao Marti.

Pauza.

VIDAK: [ta?! Zar i to?! Te podle, smrdqive pamflete?

MARTA: Hajde, ostavi ga na miru. Idi ku}i.

VIDAK: Ali, Marta, nehumano je uznemiravati tebe, tako re}i,bolesnika. Na samrti, tako re}i.

284 Miodrag \uki}

MARTA: Umukni, huqo!

VIDAK: Ipak! Postoje stvari koje su nedopustive.(Gnevno se okrene Proki i prezrivo ga pqune)Gwido!

PROKA: (Sagne glavu)Kriv sam.

VIDAK: Namerno si me upropastio, slep~e. I za{to?! Zbog svojequbomore, budalo. Svet je pun lepotica, seksualnih ~a-robnica, sa dugim nogama i pro{irenim sportskim srcem...Osvrni se i vidi te reke `ena, gradove ogrezle u grehu,poplavqene bulevare kojima plove jata slatkih, mladihriba. Zar ne ose}a{ tu glatku, `ensku ko`u, opojnu kaofrancusko vino, blistave osmehe, glasove koji po svu no}{ume: “[ampawca! [ampawca!” A vi... vi provodite svojposrani `ivot u stalnom strahu da neko neprestano nasr}ena va{e babe!

Pauza. Vidak te{ko di{e.

PROKA: Za{to? Pa ja znam da mi je Quba verna, a osim toga, ona nijebaba. Ona je... ona je najlep{i stvor koji je ikada hodaoovom... ovom... pa recimo i to. Ovom planetom.

QUBA: (Zajeca bez suza)Oh, nemoj tako. Budi zao, budi pokvaren, ne otvaraj tvojomdobrotom pakao za mene. Nemoj tako.

Drndawe ma{ine se poja~ava. Sude}i po reflektorima, automobil sepribli`ava prozoru ku}e.

JELEN: (Spoqa)Daj kola sasvim uz zid, a farove {ibaj kroz prozor. Nao-ru`an je. Mene umalo nije ubio.

Dva sna`na mlaza mle~no blede svetlosti osvetle scenu. Na galerijuistr~i Sofija.

SOFIJA: (U`urbano)Najzad su stigli. Recite Gradimiru da ne odlazi bez mene.Samo mlade da umirim, boje se mraka. Teta Qubo, kako`alosno pi{te. A mislila sam da su slepi, jadnici.

Povu~e se u svoju sobu. Jelen besno otvara vrata i ulazi.

JELEN: Nestao zloduh! Ne vredi vam da ga krijete. Uhvati}e oniwega. Uhvati}e specijalisti. U mi{ju rupu da se sakrije,prona}i }e mi{a. Na drvo da se popne, skinu}e pticu. Pod

Krti~wak 285

zemqu da se zavu~e, iskopa}e krticu. Sklepta}e medveda...ha... ha... ha...

VIDAK: Ba}o, sine, umro je drug Mija. [ta sam ja rekao? Ne}eizdr`ati.

JELEN: Odnese ga besnilo lisi~je... he... he... he...(Primeti le{ pokriven na podu)A {to je ovo?

Krene da ga otkrije, ali ga Marta prese~e.

MARTA: Da se nisi usudio!

JELEN: O, dobar dan, mama. Kakva ~ast. porodica je opet na okupu.Znao sam ja da }ete se vi Ba}i vratiti. Te{ko je bez Ba}e.A? Ha... ha... ha... Te{ko, te{ko. [ta }ete? Na{ `ivot jete`ak. tata je zabrqao, ali ipak, sre}a je da sam ja dobar~ovek. Preuzeo sam stvar u svoje ruke. Le~i}emo se, oni kojisu bolesni, mislim. Qubo. Krtice }emo istrebiti, |eneralih je potpra{io, a i meni, tamo u gradu, nude visok polo`aj.Visok, visok, da vam se u glavi zavrti. Samo bez nervoze,molim.

Odozgo se za~u tresak, cika se poja~a. Vidak upla{eno pogleda navi{e.

VIDAK: More, da one odozgo na nas ne navale?

JELEN: Ne brinite, taste... he... he... he... ne brini. Ne navaquju onenikuda, to moji nosa~i gore, u tajnoj misiji svojoj, vr{e~i{}ewe.(Po|e uz stepenice vi~u}i)Pazite da se koja u mraku ne provu~e. Da se bo`ji gad nerazmili po mojoj ba{ti.(Ode)

QUBA: (Proki)Upropastila sam ti `ivot.

PROKA: Nije tako, Qubo.

QUBA: Ne daj moga de~ka, spasi na{u krv. Na{ega sina.

JELEN: (Urla iz sobe na spratu)Gde si, kopile?!

QUBA: Bi}u ti `ena, ~eka}u dok se ne vrati{, godinu, dve, makardeset. Zbog tebe ne}u da starim, sa~uva}u mladost i sve`inuza tebe.

VIDAK: (Vi~e navi{e)Pogledaj kod Sowe!

286 Miodrag \uki}

(Marti)Ona ga krije, nevaqalica.

QUBA: Ne daj da ga vode, na{ega sina. Ubi}e ga.

VIDAK: Ja ,moram da je za{titim, ona ne zna {ta radi. Ugrozi}ebrak zbog wega, ludaka. Izvini, Qubo, tebe sad bol spre-~ava da misli{, ali meni du`nost nala`e da pomognem svomzetu.

Nestrpqivo potr~i uz stepenice. Nesiguran gelender, zahva}en rukom, streskom se sru{i. Vidak jedva uspe da se zadr`i na stepeni{tu.

QUBA: (Refleksno vrisne)Pazi na ogradu!

Vidak, konsterniran, nepomi~no stoji. Odozgo dopire tumbawe na-me{taja, besne Jelenove psovke.

FILIP: Sila je to, ej, {ta je qudska tvar prema wima. Ki~ma,krvotok, misao, sve prska pod wima.

Prisutni pogledaju u Qubu.

QUBA: Polomqena je. Sasvim raskla}ena. Ne dr`i se vi{e.

PROKA: Oprosti. Nemam vi{e snage.

Iza|e napoqe. Vidak jo{ uvek stoji na stepenicama. Marta u~inipokret kao da ho}e da mu pri|e.

MARTA: Lopove!

VIDAK: Objasni}e se, Marta. Sve }e se objasniti. Samo ne sad. Predmrtvim generalom.

MARTA: Moj otac nikada nije bio general.

VIDAK: Ali, govorila si...

MARTA: Jedva potpukovnik. Ni to nije dokazano. Prevario je mojumajku i zbog toga sam ja ~itavog `ivota osu|ena naneodgovornog oca.

^uje se pucaw. Scena se potpuno umiri. Odozgo dopre besan Jelenov glas.

JELEN: (Spoqa)Ko je to sad pucao? Idiot! Taman sam je imao na ni{anu.

QUBA: Za{to nigde ne mogu da ga na|u? Iznenada je nestao, a sad,kad su stigli da ga vode... Crna me slutwa obuzima, Marta.

Krti~wak 287

FILIP: Ne bojte se, madam. To je samo ekipa za ~i{}ewe grada. Onipucaju. Moram prijateqa da upozorim.(Iza|e napoqe)

MARTA: Pogledaj {ta je ta budala uradila od sebe. Generalskasviwa. Gospode, da li }e{ mi to ikada oprostiti? Za{to jemorao tako da skon~a?

Me|utim, odozgo iz podruma, ponovo dopre vapiju}e dozivawe |eneralaVitomira.

VITOMIR: (Spoqa),,...Krt, krt, krrrt, krrrt,krto mali, krto mali..."

MARTA: Ne. Proklete halucinacije. Zar opet?

VIDAK: [ta?! Pa to nije... mogu}e. Ko je onda ovo, Marta?

Marta se brzo sagne i podigne plahtu. Prizor je {okira.

MARTA: Gospode!

Pauza. Glas |enerala Vitomira postaje ja~i, bli`i.

VITOMIR: (Skandira),,... Do|i krtoamo da se poigramo..."

QUBA: To je on! \eneral Vitomir!

VIDAK: Nemogu}e.

QUBA: Du{a mi je bela od straha. Ko je to, onda, Marta? Ne ubijajme, Marta. Ko je to, mila moja?

Glas |enerala Vitomira je ve} sasvim blizu.

VITOMIR: (Spoqa),,... Do|i krtoamo da se poigramo..."

MARTA: (Promrmqa)Bo`ja voqa. Bo`ja voqa.(Spusti plahtu)

QUBA: (Krikne)Gradimire! Sine!

MARTA: Ne, Qubo! Ne daj joj da pri|e. Ona to ne sme da vidi.

Vidak i Marta dr`e Qubu. Odozgo, kroz samrtno ski~awe mla}enihkrtica, ~uju se glasovi nosa~a koji prihvataju star~evo skandirawe.

288 Miodrag \uki}

NOSA^I: (Izvan scene),,... Hod’te amo krtovi,na{i mali gadovi..."

Ulazna vrata se otvore i propuste |enerala Vitomira sa kantom zaprskawe na le|ima. On mahnito vesla ru~icom i prska emulziju na svestrane.

VITOMIR: ,,... Da vas vidim najedene,napijene, naduvene..."

Odozgo, krvavi i poderani, hrupe nosa~i udaraju}i {tapovima na svestrane.

NOSA^I: ,,... Najedene, napijene, naduvene..."

Sa vatrom u o~ima, razdrqen, na galeriji se pojavquje Jelen. I on, dr`e}icev u rukama, povremeno bije kundakom levo i desno.

JELEN: Ha... ha... ha... Tako, tako, slepci! Raspali dobro da upamte skim se u kolo hvataju. Udri toga... toga... na, pobe`e... he...he... he... ali u pakao. Ni jedan mali da vam se ne provu~e. Ninajmawi. Uz pesmu ho}e lobawe da pr{te, a ti, |enerale, ne`ali ki{u, polivaj, brate, da vidimo kako se na ovoj klimiraste. Uz ovu ki{u. Hu... hu... hu... Neka se zna ko je Ba}a i nakoga su nasrnule svojim pozla}enim gubicama. Misle, akoskido{e druga Miju, da }e i mene, Ba}u! E, pa, to }emo davidimo. To }emo jo{ da vidimo. Samo da genija uhvatimo ispakujemo, ku}u da o~istimo od svake vrste kuge, ku}a mojada poslu`i gradu za ugled, neka se na delu prika`e mojasposobnost. I ve{tina!

Nosa~i su se umorili. Vitomir, tako|e. U salonu postepeno zacariti{ina. Jedino {to se jasno ~uje otkucavawe nekakvog sata, koje senaro~ito poja~a u ~asu svr{etka Jelenove govorancije.

VIDAK: Moj sat, Marta!(Izvadi sat iz prsnika. Otkucavawe se poja~a)Kakva je to sad ~arolija? Slu{aj, pa on... Zar ne ~uje{ kakoglasno otkucava?

JELEN: Nema nikakve ~arolije, taste. Gadove smo pobili, to je sve.Nema vi{e ko da galami. Sad }emo bar mo}i na miru da seodmorimo.

Na scenu se vra}a Filip Joi}.

FILIP: Jedva sam se i{~upao, doktore. Neke dve budale u belimmantilima me {~epa{e, ~im sam iza{ao iz ku}e. Bolestan

Krti~wak 289

si, ka`u, po|i sa nama. Ho}emo da te le~imo. Le~ite se,ka`em ja, to je zdravo, a meni zdravqe ne treba, imam jasvoga doktora.(Povu~e Jelena u stranu)I pravu novost za wega.

JELEN: Ako zna{ gde se krije, reci.

FILIP: Oluja je potpuno prestala. Meteorolozi javqaju: ima}emodivno vreme do kraja dana.

JELEN: (Hvata ga za jaknu)Ma zar ti mene opet...

FILIP: Molim za minimum ukusa, doktore.(Spusti glas)Va{a sestra je upravo postala udovica. Moj prijateq jeovim razneo sebi glavu.

Jelen uzima pi{toq.

JELEN: [ta! Zna~i, kod wega je bio. A ja sam mislio...

Polako, sunce se pomaqa kroz prozor i osvetqava fantasti~an prizor.Sve je upropa{}eno, i{~upano, polomqeno i poderano, ali pod uticajemsvetlosti dobija neku ~ipkastu strukturu, gotovo baroknu fakturu.Sa galerije silazi Sofija u haqini od duge bele svile, bogato ukra{ene~ipkom, sa modnim {e{irom na glavi i suncobranom i neseserom urukama.

SOFIJA: Evo i mene. Nadam se da me niste dugo ~ekali. Malo sam sezadr`ala, u po~etku sam mislila da otpratim Gradimira naakademiju, a kasnije sam se predomislila. Oti}i }u sa wimzauvek! ^uje{ li, tebi govorim, oti}i }u odavde zauvek, nezadr`avaj me. Da se nisi usudio! Otvorio si moje kaveze ipobio mlade, ne`ne `ivotiwe, proglasio si besnilo arazbijao bo~ice s toplim mlekom. Ruke si okrvavio! Ali, jase ne qutim. Naprotiv. Sre}na sam {to odlazim. Milimoji, dragi moji, kakve smo mi budale. Zaista vas sve volim.@elim da u novi `ivot odem ~ista i puna qubavi. Kao da jeu meni neko zlo puklo sa dolaskom novog sunca. Pisa}emovam, ~im stignemo, `ive}emo zajedno, kao brat i sestra. Ja}u svirati i komponovati, a on... on }e `ivot po~eti daslika svetlijim bojama, punim sunca i snage, radosti iqubavi. Verujte, bi}e to pravi `ivot ispuwen neprestanomborbom za lepo.(U salon ulaze dva tipa u belim mantilima. Ona ih spazi i

290 Miodrag \uki}

vedro im pri|e)Ah, tu ste i vas dvojica. Znam, mene ~ekate. Pa, evo.Spremna sam. A, kako vam se dopada moja nova haqina? A{e{ir? Vrlo dobro, momci. Ti }e{ pridr`ati moj putnineseser, neke sitnice, ni{ta naro~ito, a ti... ti... kako seti zove{? Dobro, nije va`no. Evo ti moj suncobran. Da nebude{ qubomoran. Pa onda, hajdemo u novi `ivot. Gradimirnas ve} sigurno nestrpqivo o~ekuje. Ovde vi{e nemamo {tada tra`imo. Zbogom, gospodo i drugovi.

Bolni~ari zbuweno gledaju jedan u drugog, me|utim, Sowa ih blagopovu~e i wih troje iza|u sa scene.

ZAVESA

Krti~wak 291