p o n e d e l j a k , 1 3 . m a j 2 0 1 9 .specijalni dodatak

KRALJEVINA HOLANDIJAmala zemlja sa velikim potencijalom u agraru

MilaMirkovi}

P ozicija pomo}nika zapoljoprivredu u ambasadiKraljevine Holandije ukazuje na

zna~aj koji Holandija pridaje saradnji uoblasti agrara sa Republikom Srbijom.Kao lokalnom ekspertu zadatak mi je dapratim doga|aje, razvoj i poljoprivrednupolitiku razli~itih sektora poljoprivrede.Na osnovu analize tih pokazatelja,zajedno sa regionalnim ata{eom zapoljoprivredu, predla`emo adekvatnusaradnju na{e dve zemlje na osnovupotreba Srbije i mogu}nosti Holandijeda odgovori zahtevima. Saradnja ipomo} se ogledaju kroz organizacijuradionica, seminara, javnih diskusija,posete trgovinskih misija, stru~nihstudijskih razmena, sajamskih nastupa isl. Tako|e, iniciramo projekte uoblastima od zna~aja za obe zemlje.Sektori koje smo odredili kao prioritet ubilateralnoj saradnji su: proizvodnjajagodastog vo}a, zatim sektori mle~noggovedarstva i svinjarstva kao iorganizovanje proizvo|a~a u adekvatneproizvo|a~ke grupe i/ili asocijacije.

Pomo} u oblasti EU integracijaogleda se u asistenciji pri usagla{avanjuregulative i proizvo|a~kih standarda uprioritetnim sektorima. Sve te aktivnostiorganizujemo u saradnji sa resornimministarstvima, lokalnimsamoupravama, stru~nim slu`bama ipoljoprivrednim proizvo|a~ima.Sara|ujemo i sa drugim stranimdonatorima koji prepoznaju te sektorekao prioritetne (USAID, GIZ itd). Ni{tamanji prioritet nam nije saradnja saposlovnim sektorom. Holandski uspesina polju poljoprivrede rezultat suvi{edecenijskog ulaganja, pre svega uznanje, {to je rezultiralo pozicioniranjemHolandije kao lidera u proizvodnjisadnog materijala, novih proizvodnihtehnologija, mehanizacije, ~uvanjaproizvoda i njihove distribucije. Zato ne~udi veliko interesovanjepoljoprivrednih preduzetnika iz Srbije zauspostavljanje poslovnih kontakata, ali iza prenos znanja i savremenihtehnologija proizvodnje. Tointeresovanje nije jednostrano. Trebanaglasiti da interesovanje holandskihpreduzetnika za saradnju sa Srbijomraste iz godine u godinu. Odeljenje zapoljoprivredu ambasade Holandijemaksimalno je anga`ovano na promocijisrpskog tr`i{ta i njegovog potencijala u

Holandiji. Imaju}i u vidu ~injenicu daSrbija ima dugu tradiciju upoljoprivrednoj proizvodnji, zatimpovoljnu klimu, kao i kvalitetneprehrambene proizvode, naro~ito vo}e ipovr}e, kao i blizinu tr`i{ta, postojizna~ajan prostor za podizanjeproizvodnih kapaciteta i zauzimanje jo{bolje pozicije na tr`i{tu EU. Ta pozicija je isada dosta stabilna i u stalnom porastu.

Liberalizacija re`ima izvoza u EU, kojaje na snazi od 2001. godine, svakako jedoprinela rastu trgovinske razmene.Proizvo|a~i u Srbiji su prepoznalisigurnost i stabilnost tr`i{ta Evropskeunije i dosta su ulo`ili u svoje proizvodneprocese, kako u tehnologiju, tako i usticanje novih znanja. Ako pogledamosituaciju na tr`i{tu EU, ~injenica je daprimarna poljoprivredna proizvodnjapostaje previ{e skupa za poljoprivredneproizvo|a~e dr`ava ~lanica, bez obzira naobim njihove proizvodnje. Zajedni~kapoljoprivredna politika EU sve vi{e ide u

pravcu stvaranja proizvoda sa dodatomvredno{}u, agroekolo{kih mera, inovacijai napu{tanja klasi~nih modela podr{ke zaintenzivnu primarnu proizvodnju.Holandske firme su veomazainteresovane za saradnju sa srpskimproizvo|a~ima, {to se mo`e videti krozprimere porodi~nih holandskih firmi kojesu svoje proizvodnje, delimi~no iligotovo u celosti, izmestili u Srbiju. Na{aprocena je da }e se u narednimgodinama takav trend nastaviti.Smatramo da je to refleksija pribli`avanjaSrbije EU i njenim standardima, sto jeuvek dobar signal za sve investitore.

Jednostavno, aktivan procespridru`ivanja EU i ispunjavanje obavezaiz pregovara~kih poglavlja koja seodnose na poljoprivredu (poglavlja 11 i12) je poput sertifikata za dobruposlovnu klimu u poljoprivredi. Toprepoznaju sve firme iz zemalja ~lanicaEU. Poznati i usagla{eni standardi uproizvodnji kao i poznatapoljoprivredna politika omogu}avajudugoro~no planiranje koje donosistabilnost ovom va`nom sektoru.Stabilnost garantuje razvoj.Autorka je pomo}nica za poljoprivredu

ambasade Kraljevine Holandije

Holandske firme su veomazainteresovane za saradnjusa srpskim proizvo|a~ima,{to se mo`e videti krozprimere porodi~nih holandskih firmi koje su svoje proizvodnje, delimi~noili gotovo u celosti, izmestili u Srbiju. Na{a procena je da}e se u narednom periodutakav trend nastaviti

Holandsko-srpska agrarna saradnja na uzlaznoj putanji

Aleksandar Stojkov, direktor Hortikultur centra Adria- Re~ je o regionalnom distributeru visokosofisticiranih mineralnih |ubriva za intenzivnu pro-

izvodnju iz Holandije u Hrvatsku, Srbiju i Makedoniju. Sve {to je vodotopivo od |ubriva, biosti-mulatori, mikroelementi, napredne tehnologije u poljoprivredi koje daju bolji prinos i kvalitet,mi proizvodimo. To su inovativna re{enja, po{to su Holan|ani poznati po tome, a mi `elimo dato primenimo u regionu. Stru~njaci te firme analiziraju zemlji{te partnera i na osnovu toga pred-la`u kombinaciju |ubriva koje treba koristiti za uspe{niju proizvodnju. Mi ne bacamo |ubrivo,ve} hranimo biljke.

Milenko Pejovi}, direktor Kompanije Seveplant u Kuli - Poslujemo u sastavu holandske kompanije Verbeek Boomkwerkerijen B.V. i bavimo se pro-

izvodnjom visokokvalitetnih sadnica jabuka, kru{aka, {ljiva i tre{anja. Proizvodnju smo zapo~e-li pre pet godina, na 14 hektara, a sada imamo zasade sadnica na 215 hektara, od ~ega 85 od-sto ~ine jabuke. U rasadnicima u Kuli i okolini ~ak 95 odsto je sadni materijal iz Holandije. Sad-nice plasiramo na doma}e tr`i{te, ali i u Rusiju, Kazahstan i zemlje {irom Evrope.

Milo{ Vuki}evi}, predstavnik Kompanije HZPC- U osam op{tina zapadne Srbije kompanija HZPC okuplja proizvo|a~e semenskog i kon-

zumnog krompira. Po~etkom ovog veka firma je bila deo projekta koji je finansirala holandskavlada od koje smo dobili mehanizaciju. Imali smo priliku da nau~imo holandski know-how i sa-da se bavimo proizvodnjom semenskog krompira na 80 do 100 hektara. Sve je po ugledu naholandske kooperative. Obezbe|ujemo kompletan repromaterijal, proizvo|a~i se bave proi-zvodnjom, mi otkupljujemo kompletnu proizvodnju sa njive i plasiramo je na tr`i{te u Srbiji i ze-mljama okru`enja. Pre ~etiri godine dobili smo poziv od najve}eg proizvo|a~a semenskogkrompira u svetu HZPC-a da budemo njihovi zastupnici za Srbiju. Na sajmu promovi{emo no-ve sorte i koncepte u proizvodnji krompira.

Slobodan Kragi}, stru~ni savetnik za svinjarsku proizvodnju u Kompaniji De Heus

- Bavimo se proizvodnjom hrane za doma}e ̀ ivotinje. Re~ je o gotovim sme{ama sa superimai premiksima. Sedi{te kompanije je u [apcu, gde je De Heus preuzeo biv{u Proteinku u kojoj suduplirani kapaciteti, a pridodata je i firma sto~ne hrane u ]upriji, koja treba da startuje uskoro.Za tri godine De Heus je uspeo da se pozicionira na drugo mesto po koli~ini proizvodnje. Za sme-{e se koriste `itarice iz Srbije, a tehnologija i premiks komponente su iz Holandije. KompanijaDe Heus posluje ve} vi{e od sto godina, a odlikuje je visok kvalitet sto~ne hrane i timovi stru~nja-ka za svaku vrstu uzgoja stoke koji u saradnji sa farmerima odre|uju sastav hrane.

R. B.

Predstavljanje 13 kompanija i sofisticirane proizvodnje hrane: [tand Kraljevine Holandije

Zabele`ili smo na {tandu Kraljevine Holandije

B SH p o n e d e l j a k , 1 3 . m a j 2 0 1 9 .p o n e d e l j a k , 1 3 . m a j 2 0 1 9 .

KRALJEVINA HOLANDIJAC SH

Henk van den Dol, ambasador Kraljevine Holandije u Srbiji

Nastavkom reformi Srbija bi mogla da postane jo{ privla~nija investiciona destinacija

olandija je jednaod manjih zemaljaEvropske unije,pore|enja radi Sr-bija je gotovo dva

puta ve}a, ali je i najgu{}e nase-ljena s obzirom na to da ima vi-{e od 17 miliona stanovnika.Treba, me|utim, naglasiti daholandski gra|ani izvla~e mak-simum iz tako ograni~enogprostora i upotrebljivog zemlji-{ta. Na to ukazuje i podatak daje Holandija, posle SjedinjenihDr`ava, najve}i izvoznik poljo-privrednih proizvoda na svetu.Holandija je i jedan od najve}ihpoljoprivrednih proizvo|a~a,koji izvozi poljoprivredno-pre-hrambene proizvode (povr}e,vo}e, cve}e, meso i mle~ni pro-izvodi) u vrednosti od 75 mili-ona evra. Pomenu}u jo{ neko-liko zanimljivih podataka: uukupnoj trgovini poljoprivred-nim proizvodima ~etvrtina pri-pada holandskim proizvo|a~i-ma. Holandija je dobro pozici-onirana i kad je re~ o izvozukrompira - ~etvrtinu svetskogizvoza ~ini holandski krompir,a jo{ bolje u izvozu cve}a - ~akdve tre}ine lukovica cve}a kojese prodaju {irom sveta dolaze izHolandije. Osim toga, Holandi-ja je najve}i svetski izvoznik se-mena, ~ijim plasmanom nainostrano tr`i{te ostvaruje de-vizni priliv od oko 1,5 milijardievra godi{nje. U ukupnim izvo-znim rezultatima izvoz semenau~estvuje sa 17,5 odsto. O~i-gledno je, dakle, da sektori po-ljoprivrede i hortikulture, koji~ine oko 10 odsto holandskeekonomije i radnih mesta, ima-ju klju~nu ulogu - ka`e u razgo-voru za Danas Henk van denDol, ambasador Kraljevine Ho-landije u Srbiji.

Ovi pokazatelji nedvosmi-sleno ukazuju na to da je Ho-landija odli~no pozicioniranana svetskoj agrarnoj mapi. U~emu je tajna uspeha, da li i mimo`emo ne{to da nau~imo izholandskog iskustva?

- Holandija je dobro poznatapo me|usektorskoj saradnji.Holan|ani moraju da sara|ujuda bi pre`iveli i iza{li na kraj saniskim zemlji{tem, vodom i pli-mom, i taj stav prisutan je usvim sektorima ekonomije. Ho-

landija ima jedinstven pristup upoljoprivrednom sektoru, kojimi nazivamo „zlatni trougao“.Re~ je o specifi~noj saradnji iz-me|u poljoprivrednih proizvo-|a~a (farmera), akademske za-jednice i vlade. Farmeri su orga-nizovani u udru`enja kroz kojedolaze do boljih uslova na tr`i-{tu, smanjuju}i tro{kove proiz-vodnje i pove}avaju}i profit.Organizuju}i se u udru`enja,farmeri sebe ~ine zna~ajnim„sparing partnerom“. Saradnjau poljoprivrednom sektoruuklju~uje sve aktere: farme-

re/proizvo|a~e, edukativne itrening centre, univerzitete, lo-gisti~ke centre, distributere, vla-du, civilno dru{tvo i potro{a~e.S druge strane, Holandija je ve-oma otvorena za javnu raspra-vu o razli~itim politi~kim pita-njima kako bi svi bili informisa-ni i mogli da predvide {ta }e sedoga|ati. Na taj na~in svi moguda se pripreme za predstoje}epromene i da obezbede dobruposlovnu atmosferu. AmbasadaKraljevine Holandije promovi-{e ovakav pristup kroz semina-re, radionice, tehni~ka predava-nja, zajedni~ke poslovne pre-zentacije na poljoprivrednomsajmu u Novom Sadu i sli~no.Poku{avamo da predstavimosvoj na~in poslovanja srpskim

kolegama i da ih zainteresuje-mo da primene takav, ili sli~an,pristup u borbi sa izazovima sakojima se suo~avaju. Osim toga,Holandija je voljna da bude „ze-mlja mentor“ u poljoprivred-

nom sektoru u okviru pregova-ra~kog procesa Srbije sa EU.Razmena iskustava, transferznanja i saradnja me|u zainte-resovanim stranama kako bipoljoprivredni sektor u Srbijibio odr`iv i konkurentan za EU,~ine fokus te mentorske uloge.

Holandija se mo`e pohvali-ti dugom tradicijom u razvojupreduzetni{tva. Koliko je tajsegment privrede doprineo dase Holandija pozicionira kao~etvrta najkonkurentnija eko-nomija na svetskoj rang listi u2018. godini?

- Holandija, sa svojom veo-ma dinami~nom ekonomijom,visoko ceni preduzetni{tvo.Moja zemlja ima dugu tradicijupreduzetni~kog duha, koji dati-ra jo{ iz Zlatnog doba. Zahvalju-ju}i tome {to je povezala predu-zetnike, univerzitete, investito-re i inkubatore i to iskombino-vala sa odli~nim {kolskim siste-mom, efikasnom infrastruktu-rom i pouzdanom vladom, Ho-landija je uspela da postane ~e-tvrta najkonkurentnija ekono-mija na svetu u 2018. godini.Holandska vlada promovi{e ipodr`ava inovativno preduzet-ni{tvo tako {to obezbe|uje boljefinansiranje i stimuli{e saradnjuizme|u privatnog i istra`iva~-

kog sektora. Preduzetnici stva-raju radna mesta i podsti~uekonomski rast. Oni tako|e raz-vijaju nove proizvode koji se ba-ve socijalnim pitanjima, kao {tosu digitalizovana re{enja za

zdravstvenu za{titu koja omo-gu}avaju ljudima da du`e `ivekod ku}e. Pored toga, holand-ska vlada radi na uspostavljanjubolje povezanosti izme|u obra-zovanja i tr`i{ta rada.

Kako biste ocenili investici-onu klimu u Srbiji i za{to jena{e tr`i{te interesantno ho-landskim kompanijama?

- Stanje u srpskoj ekonomijije danas svakako druga~ije ne-go {to je bilo pre nekoliko godi-na. Rezultati, naro~ito na ma-kro-fiskalnom polju, su vrednihvale i mislim da su efekti o~i-gledni. I fiskalni deficit i odnosduga prema BDP-u su znatnosmanjeni, {to doprinosi tomeda se javne finansije u Srbiji do-vedu na odr`iviji nivo, kao i dase uspostavi funkcionalna tr`i-{na ekonomija. Veoma mi jedrago {to vidim da su holand-ske kompanije iz razli~itih sek-tora sve vi{e zainteresovane dainvestiraju i posluju u Srbiji. Uproteklih pet godina kompani-je registrovane u Holandiji inve-stirale su na srpskom tr`i{tuoko dve milijarde evra. Srbija jeinteresantno tr`i{te za holand-ske kompanije iz vi{e razloga,kako zbog povoljne geografskepozicije, tako i zbog evropskeperspektive, kvalifikovane rad-

ne snage, kao i dobrih izgleda zaekonomski rast. Prisustvo znat-nog broja holandskih kompani-ja siguran je pokazatelj da je Sr-bija prepoznata kao stabilno tr-`i{te na kojem mogu da se pri-mene dugoro~ni poslovni pla-novi, i u koje ozbiljne holandskekompanije ̀ ele da unesu inova-cije, da doprinesu odr`ivosti ipobolj{aju odnos prema `ivot-noj sredini. To je dobro za Ho-landiju, za holandske kompani-je, ali i za Srbiju. Tako|e, mi-slim da se pragmati~an, otvorenstav usmeren na re{avanje pro-

blema, kakav imaju holandskipreduzetnici, dobro uklapa sasrpskim mentalitetom, pa se la-ko dolazi do dogovora. Osim to-ga, holandske kompanije, popravilu, donose inovativna re{e-nja, bilo da je re~ o tehnologiji iliposlovnim procesima, kao i do-bru praksu dru{tvene odgovor-nosti i kulturu otvorenog dijalo-ga sa javnom administracijom otome kako da se pobolj{a po-slovna klima. Mi, zaista, vidimoprednosti takve vrste saradnje unekim od klju~nih sektora koji-ma se bavimo, kao {to su poljo-privreda, upravljanje vodama iobnovljivi izvori energije.

^injenica je da su reformeve} dale rezultate, ali {ta bitrebalo dodatno u~initi kakobi Srbija postala jo{ privla~ni-ja investicionih destinacija?

- Izli{no je re}i da mi je drago{to holandske kompanije u toli-kom obimu posluju u Srbiji, inadam se da }e ih ubudu}e bitijo{ vi{e. Preduslov za to je spro-vo|enje daljih reformi usmere-nih ka stvaranju povoljnog po-slovnog okru`enja ~ime }e Srbi-ja postati jo{ privla~nija na ma-pi investicionih destinacija. Tre-ba jo{ mnogo toga uraditi, ali jeva`no da se iza|e na kraj sa za-morom od reformi kako ne bi

preovladao uljuljkuju}i ose}ajsamozadovoljstva zbog postig-nutih pozitivnih rezultata. Odr-`ivost je klju~na re~, tako da jesada fokus na tome da se odr`ipozitivan impuls kako bi srpskaekonomija ostala na uzlaznojputanji, a sve to u nastojanju dase omogu}i dinami~an rast.Osim toga, od predstavnikakompanija ~esto ~ujem da se su-o~avaju sa problemima u oblastivladavine prava, kao i sa neefi-kasnim funkcionisanjem insti-tucija {to samo unaza|uje po-slovni ambijent. Re{avanje tihproblema je, dakle, od klju~nogzna~aja ako Srbija ̀ eli da napre-duje. Dok kompanije, na osno-vu svojih strategija, donose od-luke o ulaganjima, mi ih ohra-brujemo da investiraju i poslujuu Srbiji. Upravo smo pro{logmeseca, u saradnji sa Privred-nom komorom Srbije, organi-zovali holandsko-srpski biznisforum „Voda i energija“, koji jeizazvao veliko interesovanje, ka-ko srpskih, tako i holandskihkompanija. To je zna~ajno za Sr-biju, ne samo zbog op{tih pozi-tivnih ekonomskih neto-efekatadirektnih stranih investicija, ve}i zbog toga {to holandske kom-panije tradicionalno sa sobomdonose napredne prakse u dru-{tvenoj odgovornosti, kao i viso-ke standarde u bezbednosti naradu, pri zapo{ljavanju... Kom-panije, poput Hajnekena, Kupu-jemProdajem, Levi9 i drugih,koje ve} uspe{no posluju u Srbi-ji, odli~ni su primeri za to.

Va{a uloga kao ambasadoraHolandije u Srbiji jeste, izme-|u ostalog, i ja~anje bilateral-nih odnosa izme|u na{e dvezemlje kako na politi~kom, ta-ko i na ekonomskom planu.Koliko Vam u toj svojevrsnojmisiji poma`u holandskekompanije koje su se ve} pozi-cionirale na na{em tr`i{tu?

- Moj tim u ambasadi i ja toradimo kroz vi{e kanala, po~evod kulturne razmene, pa do bi-lateralne podr{ke klju~nim re-formama, ali i podr{ke Srbijina putu integracija u EU... Je-dan od najefikasnijih na~ina ja-~anja na{eg prijateljstva je dapoka`emo ko smo, i u tom po-gledu sam naro~ito ponosan{to imamo podr{ku tima ho-landskih kompanija, investito-ra i preduzetnika. Oni sa so-bom donose na{u tradiciju,inovativne tehnologije, ho-landski sistem rada, napredneprakse u dru{tvenoj odgovor-nosti, visoke standarde za{titena radu... To je tim holandskihkompanija koje svakodnevnorazmenjuju iskustva, znanja,robu i usluge sa Srbijom. I imaih dosta na srpskom tr`i{tu -prema podacima Agencije zaprivredne registre vi{e od 550.

M. Stevanovi}

ta{ei za poljopri-vredu su aktivni {i-rom sveta u eko-nomskim odelje-njima 50 holand-

skih ambasada i pokrivaju u vi-{e od 70 zemalja. UpoznajteHerta Kitsa Nuvenkampa, kojije stacioniran u Budimpe{ti, akao ata{e za poljoprivredu, odseptembra 2017, aktivan je u Sr-biji, Crnoj Gori, Ma|arskoj iAustriji.

- Kao savetnik, ili ata{e, zapoljoprivredu ja predstavljamholandsku vladu i Ministarstvopoljoprivrede u svom domenuposla. Kad je re~ o Srbiji, odr`a-vam kontakte sa Ministarstvompoljoprivrede, veterinarskim ifitosanitarnim slu`bama u Beo-gradu, kao i sa regionalnom vla-dom u Vojvodini. Holandija iSrbija ve} dugo odr`avaju bliskeveze u podru~ju poljoprivrede.Svake dve godine, visoki pred-stavnici se sastaju u okviru bila-teralne Poljoprivredne radnegrupe, koja }e se u Srbiji sastatikrajem ove godine. Tako|e, ve-oma sam posve}en kreiranjumogu}nosti za holandske poljo-privredne kompanije koje po-sluju u Srbiji, ili planiraju dau|u na srpsko tr`i{te. Neke odholandskih kompanija koje suaktivne na srpskom tr`i{tu mo-`ete videti na {tendu holandskeambasade u Hali 1. One su pri-li~no brojne i na tu ~injenicusam ponosan. Moja asistentki-nja u Beogradu, Mila Mirkovi},i ja zajedni~ki podr`avamo tekompanije.

Koliko je Srbija zna~ajansegment Vaših aktivnosti izbog ~ega je to tako?

- Srbija je jedna od dve najva-`nije zemlje u mom poslu a raz-log za to je prili~no jednostavan.Poljoprivreda je jedan od najva-`nijih ekonomskih sektora i uSrbiji i u Holandiji i to nam jezajedni~ka dodirna ta~ka. Srbi-ja je interesantna zato {to imaraznolik poljoprivredni sektor,zahvaljuju}i svom geografskompolo`aju - brda i planine cen-tralne i ju`ne Srbije se veomarazlikuju od {irokih polja Voj-vodine. Ta raznovrsnost obez-be|uje veliki potencijal za rast iotvara nove mogu}nosti za sa-radnju izme|u srpskih i ho-landskih kompanija. ^injenicaje, me|utim, da proizvodni ka-paciteti u Srbiji jo{ nisu u pot-punosti iskori{}eni. Taj procesbi trebalo ubrzati, a holandskoznanje i inovacije u oblasti po-ljoprivrede bi moglo da bude odkoristi. Srbija je zemlja kandidatza ~lanstvo u Evropskoj uniji,{to je veoma va`an detalj kadgovorimo o saradnji zato sunaše aktivnosti usmerene kapodr{ci va{oj zemlji na tomevropskom putu. Najve}i deo

aktivnosti koje organizuje po-ljoprivredni tim holandske am-basade u Beogradu usmeren jena tranfser znanja. Va`no je toda su ta znanja i razmena isku-stava uskla|eni sa nacionalnimi evropskim zakonodavstvom.Najzad, Vlada Srbije }e moratida uskladi nacionalno zakono-davstvo u oblasti poljoprivredei prehrambene industrije saevropskim zakonima i da nad-gleda sprovo|enje i primenunovih pravila. Proizvo|a~i mo-raju da se pridr`avaju tih propi-sa, ali bi bilo dobro i da ih razu-meju. Ako postoji povezanostsa evropskim IPARD resursima(pretpristupna pomo} EU zaruralni razvoj) mi, tako|e, vodi-mo ra~una i o tome.

Da li holandski poljopri-vrednici mogu da ra~unaju nasubvencije dr`ave i u ~emu seogleda ta podrška?

- Ukratko, odgovor je DA.Holandija finansijski doprinosifondovima EU, iz kojih se sred-stva distribuiraju zemljama ~la-nicama u skladu sa dogovore-nom poljoprivrednom politi-kom. Neki holandski farmeridobijaju finansijsku pomo} iz

evropskih fondova i to je pred-vi|eno Zajedni~kom poljopri-vrednom politikom. Za mnogeod njih ta podr{ka je veomazna~ajna. S druge strane, uzga-jiva~i svinja i ̀ ivine ne mogu dara~unaju na podr{ku EU. Proiz-vo|a~i povr}a i vo}a primajupomo} EU za saradnju unutarproizvodnih organizacija. Uglobalu, stav holandske vlade jeda bi subvencijama trebaloohrabriti proizvo|a~e, uklju~u-ju}i farmere, da organizuju pro-izvodnju tako da bude vi{e pri-jateljski nastrojena prema ̀ ivo-tinjama i `ivotnoj sredini. Naprimer, holandski uzgajiva~ svi-nja ne mo`e da dobije pomo} zaizgradnju nove {tale, ali mo`eda dobije novac za odre|ene in-vesticije usmerene ka dobrobiti`ivotinja.

Kako obja{njavate to {toHolandija, koja ima 4 putamanje zemlje nego Srbija, za-ra|uje 25 puta vi{e od Srbije?

- Ta~no je da u oblasti poljo-privrede mi zara|ujemo vi{e ne-go mnoge druge visoko razvijenezemlje. Klju~ne re~i za takav us-peh su: specijalizacija, saradnja,inovacija, logistika i preduzetni-{tvo. Holandska poljoprivreda jeuvek bila fokusirana na izvoz.Podseti}u da je još u 17. veku us-postavljen sistem snabdevanja zastotine holandskih trgova~kihbrodova koji su plovili {irom sve-ta radi trgovine. Proizvode je sapolja trebalo brzo transportovatiu luke. Prva, uistinu industrijali-zovana, zona koja se fokusiralana proizvodnju hrane osnovanau tom periodu nalazila se sever-no od tada{nje glavne luke Am-

sterdam. Holandija je mala ze-mlja, ali je drugi najve}i izvoznikpoljoprivrednih proizvoda nasvetu. Me|utim, mi tako|e i uvo-zimo znatnu koli~inu te robe,uglavnom je re~ o sto~noj hraniili sirovinama za druge prehram-bene proizvode. Proizvodni la-nac je visoko specijalizovan, far-meri se ~esto fokusiraju na jedanodre|eni deo proizvodnog pro-cesa a proizvo|a~i odr`avaju bli-sku saradnju unutar tog lanca iveoma su fokusirani na kvalitet.Decenijama su holandski farme-ri, koji ina~e razmi{ljaju unapredi rado prihvataju inovacije, zajed-no sa istra`iva~ima na univerzi-tetima i stru~nim {kolama poku-{avali da prona|u na~ine damaksimiziraju prihode prilago-|avaju}i proizvodne tehnike, bi-raju}i najbolju genetiku i sma-njuju}i tro{kove proizvodnje.Danas je izazov da se vi{e proiz-vede uz manja ulaganja.

Da zavr{imo sa jednim ati-pi~nim pitanjem za Vas kaoeksperta za poljoprivredu.Kakav je Vaš utisak o Srbiji?

- Iako je sedište moje kance-larije u Budimpe{ti, ja odatle po-krivam nekoliko zemalja u regi-onu, ali volim da posetim Srbijuzbog ljudi i dobre energije kojuna svakom koraku ose}am, ali izbog dobre hrane i vina. I madaje sve znatno druga~ije nego uHolandiji, ja se ovde ose}am do-brodo{lo i kao kod ku}e. Jo{ je-dan od dobrih razloga da ~estodolazim u Srbiju jeste u`ivanje uvo`nji kolima kroz prelepe pej-za`e. Lj. Bukvi}

Hert Kits Nuvenkamp, ata{e za poljoprivredu Kraljevine Holandije

Danas je izazov da se uz manja ulaganja vi{e proizvede

Statisti~ka slika Holandije

Broj stanovnika: 17,08 milionaPovr{ina: 42.508 kvadratnih kilometaraNajvi{a ta~ka: 322,7 metara, Valserberh

(Vaalserberg)Najni`a ta~ka: 6,76 metara ispod nivoa mora,

blizu Niuvekerka na Ajselu(Nieuwekerk aan de Ijssel)

Povr{ina ispod nivoa mora: gotovo jedna tre}inaPovr{ina obradive zemlje: oko 31 odsto, {to je vi{e od milion

hektaraBroj `ivotinja: 123,5 miliona doma}ih `ivotinja

Izvoz u oblasti poljoprivrede i prehrambene industrije (2017. godina)

Vrednost ukupnog izvoza iz Holandije:101 milijarda evra5 najva`nijih izvoznih proizvoda:

Materijali i tehnologija (9,1 milijarda)Cve}e (9,1 milijarda)Mle~ni proizvodi i jaja (8,9 milijardi)Meso (9,3 milijarde)Povr}e (6,7milijardi)

Glavni izvozni partneri:Nema~ka, Belgija, Velika BritanijaHolandija je najve}i poljoprivredni izvoznik uEvropskoj uniji i drugi najve}i izvoznik na svetu

Investitor broj jedanDolazak investitora iz inostranstva podrazumeva i otvaranje novih

radnih mesta. Koliko je ljudi iz Srbije zaposleno u holandskim kompa-nijama?

- Prema podacima Narodne banke Srbije, investicije koje dolaze iz Holandijesu, ve} nekoliko godina unazad, na vrhu investicione liste, {to Holandiju ~ini inve-stitorom broj jedan u Srbiji. Holandske kompanije zapo{ljavaju vi{e od 15.000 lju-di i uklju~uju poznata brendirana imena kao {to su Hajneken, Maksi supermarke-ti, u vlasni{tvu Ahold Deleza, Medikom Filips, Unilever. One pokrivaju {irok spek-tar, uklju~uju}i poljoprivredu, IT, upravljanje vodama, maloprodaju i brodograd-nju. Zanimljivo je da su mnoge od ovih kompanija odlu~ile da formiraju zajedni~-ku Holandsko-srpsku poslovnu asocijaciju, {to je, verujem, dodatni korak ka jo{sna`nijoj povezanosti na{e dve zemlje.

Veliki potencijal mekog vo}aMo`ete li nam re}i koji sektor u oblasti agrara ima najve}i potencijal

rasta?- Veoma smo fokusirani na sektor mekog vo}a (jagode, maline i borovnice) ko-

ji ima veliki potencijal. Srbija je {ampion u proizvodnji smrznutih malina. Svetskotr`i{te sve`eg vo}a je veliko i raste, i upravo tu se otvaraju nove šanse. Zajedno saholandskim kompanijama i srpskim partnerima mi razmatramo nove mogu}no-sti saradnje u toj oblasti. podseti}u da smo u proteklih {est meseci organizovalidva tehni~ka seminara o pobolj{anju kvaliteta u proizvodnji mekog vo}a.

Holandija ima jedinstven pristup upoljoprivrednom sektoru, koji mi nazivamo „zlatni trougao“. Re~ je o specifi~noj saradnji izme|u poljoprivrednih proizvo|a~a (farmera), akademske zajednice i vlade

Ta~no je da u oblasti poljoprivrede mi zara|ujemo vi{e nego mnoge druge visoko razvijene zemlje. Klju~ne re~i za takav uspeh su:specijalizacija, saradnja, inovacija,logistika i preduzetni{tvo

U proteklih pet godina kompanije registrovane u Holandiji investirale su na srpskom tr`i{tu oko dve milijarde evra: Henk van den Dol

H A

Stav holandske vlade je da bi subvencijama trebalo ohrabriti proizvo|a~e, uklju~uju}i farmere, da organizuju proizvodnju prijateljski nastrojena prema `ivotinjama i `ivotnoj sredini: Hert Kits Nuvenkamp

Specijalni dodatak. Maj 2019. Urednica: Mirjana Stevanovi} Novinarka: Ljiljana Bukvi} Korektura: Ana Ron~evi} Tehni~ka priprema: Slobodan Srem~evi} KRALJEVINA HOLANDIJA

D SH p o n e d e l j a k , 1 3 . m a j 2 0 1 9 .

KRALJEVINA HOLANDIJA

Tranzicija ka cirkularnom modelu poljoprivredeHert Kits Nuvenkamp

Poljoprivreda, hortikultura iribarstvo su va`ni ekonomskisektori u Holandiji, Srbiji i re-gionu Zapadnog Balkana uop-{te, i znatno doprinose prospe-ritetu i kvalitetu `ivota u ze-mljama i ruralnim podru~ji-ma. Sve zemlje i regioni imajusvoje specifi~nosti. Svi te`imotome da proizvodimo zdravuhranu za lokalnu potro{nju iizvoz podjednako. Izazov zanaredni period i dalju budu}-nost le`i u ve}oj proizvodnji uzmanja ulaganja, uz pretvaranjepoljoprivredne proizvodnje uodr`ivije i cirkularnije vidoveprodukcije. Holandija je sadazapo~ela tranziciju ka takvomcirkularnom poljoprivrednommodelu i sada nam je potreb-na va{a inspiracija.

Cirkularna ekonomija

U cirkularnom poljopri-vrednom sistemu, ratar-stvo, sto~arstvo i hortikul-tura prvenstveno koriste si-rovine iz me|usobne raz-mene lanaca snabdevanja iotpadne tokove iz pre-hrambene industrije i lana-ca snabdevanja hranom.Moto je: uradite to na lokal-nom nivou ako mo`ete, ana regionalnom ili me|u-narodnom ako morate.Nedavno usvojena Strate-gija za zemlji{te jedna je odklju~nih komponenti zacirkularnu poljoprivredu.Proces upravljanja zemlji-{tem ide ka tome da se svevi{e koristi prera|eno staj-sko |ubrivo, dok se kon-stantno smanjuje upotrebave{ta~kih |ubriva. Ukida-nje upotrebe ve{ta~kih |u-briva koja su bazirana naoskudnim fosilnim sirovi-nama (fosfat, kalijum, pri-rodni gas) dodatno }e sma-njiti emisiju gasova i efekatstaklene ba{te do ~ega dola-zi prilikom njihove proiz-vodnje. Dobar kvalitet ze-mlji{ta doprinosi ne samove}im prinosima, ve} slu`ii kao za{tita od uticaja eks-tremnih vremenskih uslo-va. Zemlji{te koje sadr`i vi-sok nivo organskih materi-ja efikasnije upija vodu i ot-pornije je na su{u. Takvozemlji{te tako|e zadr`avavi{e azota i minerala, u nje-mu opstaje {iri spektar or-ganizama koji ̀ ive u zemljii doprinosi zdravlju useva.

Sto~arstvo znatno do-prinosi efikasnoj upotrebisirovina. Cilj vlade je da seu periodu do 2030. redu-kuje broj ciklusa nutrijena-ta u sektoru sto~ne ishranei da se krug zatvori na naj-ni`em mogu}em nivou. Is-hrana stoke je zasnovanaprvenstveno na travi, pre-hrambenim usevima iliostacima useva sa farme nakojoj se ~uva, ili se kupujeod, po`eljno je, lokalnih iliregionalnih proizvo|a~a,kao i na ostacima iz pre-

hrambene industrije. Jo{jedan aspekt sve ve}e odr-`ivosti sto~arstva je prela-zak na integrisane, odr`ivei nisko-emisione sistemeza sme{taj i uzgoj ̀ ivotinja.To }e pobolj{ati kvalitet ̀ i-votne sredine za ljude i `i-votinje i smanjiti ili spre~i-ti emisiju gasova stakleneba{te, amonijaka, neprijat-nih mirisa i ~estica. Takvekonfiguracije poma`u iprevenciji zaraza. Ovi fak-tori u kombinaciji sa do-brim uzgojem }e omogu}i-ti da upotreba antibiotikabude dodatno redukovana.

Kada je u pitanju ratar-stvo cirkularna poljopri-vreda podrazumeva uskla-|ivanje kultivacije sa kapa-citetom zemlji{ta uz pove-}anu preciznost i primenusofisticiranih planova uz-goja, prilago|eno |ubrenjei prevenciju zaraza, {teto~i-na i korova. Modernooplemenjivanje biljaka,senzorska tehnologija i ro-botika }e biti faktori podr-{ke u ovom procesu. Gdegod se koriste pesticidi, tose radi u skladu sa princi-pima integrisane za{titeuseva, prakti~no bez emisi-

je u okolinu i bez talo`enjaostataka. Kontrola korovase sprovodi uz upotrebumehani~kih ili ekolo{kihtehnika; kori{}enje hemij-skih agenasa se smatrakrajnjim sredstvom i to sa-mo u slu~aju preciznih in-tervencija. Holandski sek-tor hortikulture ve} imaveliki broj karakteristikacirkularnog sistema, iakobi dalekose`niji koraci mo-gli da budu preduzeti u ne-kim oblastima (na primerpobolj{anje kvaliteta vode i

odr`ivih izvora energije). Ukontekstu vizije o cirkular-noj poljoprivredi, va`no jeista}i odnos izme|u priro-de i poljoprivrede - u priro-di je sve deo cirkularnogprocesa. Pa`ljiva kombina-cija prirode i poslovnih po-teza stoga mo`e znatno dadoprinese za{titi prirode.Jedan pristup koji se dobrouklapa sa cirkularnom po-ljoprivredom je prirodno-inkluzivna poljoprivreda;zapravo, ovi koncepti se iz-vesnoj meri i preklapaju.

Prirodno-inkluzivnapoljoprivreda kre}e odpretpostavke da je mogu}epobolj{ati prirodu posred-stvom poljoprivrede i kori-stiti prirodu za poljoprivre-du. Klju~ni ciljevi su pa`lji-vo kori{}enje prirodnih re-sursa, odr`ivo upravljanjezemlji{tem i smanjivanjeemisija na minimum. Dokje u cirkularnoj poljopri-vredi naglasak na zatvara-nju ciklusa minerala i siro-vina, prirodno-inkluzivnapoljoprivreda se fokusirana odgovorno kori{}enjeprirode i prirodnih proce-sa. Kombinacija ova dvapristupa vodi ka sna`nijem

biodiverzitetu, koji zauz-vrat donosi korist poslova-nju. To rezultira manjimgubicima kada je u pitanju`ivotna sredina i stvara bo-lje uslove za specifi~ne vr-ste povezane sa poljopri-vrednim oblastima, uklju-~uju}i ptice koje ̀ ive na pa-{njacima i obradivim ze-mlji{tima. Inicijative i eks-perimenti koji su u skladusa prirodno-inkluzivnompoljoprivredom i vode kapostizanju klimatskih cilje-va i obnovi prirode dobija-

ju nadoknadu od holand-ske vlade.

Cirkularni princip ume|usobno povezanimsektorima sto~arstva, ra-tarstva i hortikulture ne}ebiti ograni~en na jednukompaniju, ve} }e se pro{i-riti na mno{tvo kompanijana regionalnom nivou. Naprimer, uzgajiva~ stoke bimogao da sara|uje sa rata-rima u regionu tako {to }enapraviti sporazume oproizvodnji hrane za stokuu njihovom regionu i pro-izvodnji visoko kvalitetnogorganskog |ubriva. Na tajna~in, uzgajiva~i mogu darazviju svoje sopstveneplanove i da efikasnije za-tvore ciklus nutrijenata. Je-dan region mo`e da se raz-likuje od drugih po proiz-vodnji tipi~nih proizvoda iukusa napravljenih u svomsektoru. Oblasti kao {to suBetuve i Vehtdal su to radi-le zato {to se karakteristikei svojstva zemlji{ta, vode ipredela veoma razlikuju uovim regionima. Inter-ad-ministrativni program(IAP) stvorio je osnov zasaradnju izme|u nacional-ne vlade, op{tina, pokraji-

na i vodoprivrede. Obezbe-|ena su sredstva kako bi sepodstakle inicijative za cir-kularnu poljoprivredu, {toonda mo`e da poslu`i kaoprimer za druge regione.

Da bi odr`ivo ribarstvopostalo stvarnost, neop-hodno je da vlade iskoristeregionalne i globalne spo-razume kako bi se ribar-skoj industriji pomoglo dase organizuje na odr`iv na-~in i da se spre~i izlovljava-nje ribe. Ta industrija trebada se fokusira najvi{e napove}anje odr`ivosti ispre~avanje rasipanja, {tose posti`e inovacijama, ja-~anjem postoje}ih i stvara-njem novih partnerstava inovih modela prihoda.

Promena jeneophodnaTokom proteklih decenija

poljoprivredni sektor u Ho-landiji se enormno razvio.Lanci snabdevanja od proiz-vo|a~a do potro{a~a funkcio-ni{u veoma efikasno uz nisketro{kove, a podr{ku im pru`a-ju nau~na istra`ivanja i stru~-na usavr{avanja na svetskomnivou. Fokus je na racionaliza-ciji, specijalizaciji i inovaciji:smanjivanje tro{kova i pove-}anje proizvodnje. To je rezul-tiralo pro{irenjem i pove}a-njem pritiska na `ivotnu sre-dinu, uz gubitak biodiverzite-ta i pogor{anje kvaliteta vode.Osim toga, ekonomske mar`esu ponekad veoma ograni~e-ne, {to ~ini sektor ranjivim uekonomskom smislu. Konti-nuirana smanjenja tro{kova ipove}anja proizvodnje tako|edovode do pritiska na ̀ ivotnusredinu. Holandska vlada mo-ra da shvati da aktuelni sistemproizvodnje i pona{anje po-tro{a~a predstavljaju veliki te-ret za na{u zemlju i planetuuop{te. Holandija je drugi naj-ve}i izvoznik poljoprivrednih

proizvoda na svetu, {to je do-stignu}e na koje smo veomaponosni. Ali da bi mogli daostanemo na toj poziciji, mo-ramo da promenimo na~inproizvodnje.

S obzirom na to da je ho-landska ministarka za poljo-privredu Karola Shouten, }er-ka farmera, ona akcenat sta-vlja na pronala`enje druga~i-jeg i odr`ivijeg na~ina proiz-vodnje zarad dobrobiti priro-de, klime i budu}nosti poljo-privrede. Umesto {to stalnosmanjujemo tro{kove proiz-voda, treba da se fokusiramona smanjivanje upotrebe siro-vina. Poljoprivredni model fo-kusiran na cirkularne princi-pe }e dovesti do ekolo{ki iekonomski vitalnog preovla-|uju}eg metoda proizvodnje,koji }e biti u ravnote`i sa pri-rodom i cenjen u dru{tvu. Utakvom cirkularnom sistemu,ratarstvo, sto~arstvo i horti-kultura prvenstveno koristesirovine iz me|usobno pove-zanih lanaca snabdevanja i ot-padnih tokova prehrambeneindustrije. Cirkularni lancimogu da budu strukturiranina razli~ite na~ine: u okvirujedne kompanije, na lokal-nom nivou, unutar Holandijeili preko nacionalnih granica.Za mnoge poljoprivrednike uSrbiji ovo mo`da zvu~i sasvimprirodno. [irenje cirkularneekonomije na me|unarod-nom nivou, kako bi vi{e ze-malja moglo da je primenjuje,ima glavnu ulogu u razvojucirkularne poljoprivrede. Izbog toga se okre}emo i Srbiji.Radi inspiracije.

Za vi{e informacija o vizijicirkularne poljoprivrede pose-tite sajt holandske vlade.

Autor je ata{e za poljoprivredu

Kraljevine Holandije

U cirkularnomsistemu poljoprivredemoto je:uradite to nalokalnom nivou ako mo`ete, a naregionalnom ili globalnomako morate!

Dragocena razmena iskustavaKada je u pitanju cirkularna poljoprivreda, Holandija `eli da u~i od drugih ze-malja, uklju~uju}i i Srbiju. Na primer, kako se otpad iz poljoprivrednog i pre-hrambenog sektora ponovo iskori{}ava u Srbiji? Kako odr`avate zemlji{te zdra-vim na tradicionalniji na~in? Naravno, postoje i druga pitanja i problemi o ko-jima treba da se razgovara i pristupi koje treba podeliti. U tom cilju, poljopri-vredni tim holandske ambasade u Beogradu organizuje na Poljoprivrednomsajmu u Novom Sadu (13. maja od 11 do 13 ~asova) seminar „Cirkularna eko-nomija i cirkularna poljoprivreda: Primeri odr`ivog uzgoja na Zapadnom Bal-kanu“. Pridru`ite nam se i neka vas inspiri{u primeri iz Srbije, Bosne, Holandi-je i dve me|unarodne organizacije - FAO (Organizacija Ujedinjenih nacija za is-hranu i poljoprivredu) - regionalne kancelarije za Evropu i Centralnu Aziju (REU)i Globalnog instituta za zeleni rast (GGGI), obe sa sedi{tem u Budimpe{ti. Zavi{e informacija pogledajte Fejsbuk stranicu ambasade.

Cirkularni princip u me|usobno povezanim sektorima sto~arstva, ratarstva i hortikulture ne}e biti ograni~en na jednu kompaniju