KRAJINSKI KWI@EVNI KLUBNEGOTIN 2011.

Б У К Т И Њ А

* * *

ДвестотинегодинајепрошлоодсмртисрпскогСократа.КоданасчитаДоситеја,можеврлолакозакључитидасуњегова“наравоученија”,иакописанапреготоводваиповека,јошвишедобиланатежинииутемељењу. Мото овог броја часописа је Доситејево гесло: „Књиге,књиге,браћо,анезвонаипрапорци!“ТојеразлогштојеБуктиња просто преплављена текстовима и стиховима наших књижев-никакојисуписалиДоситејуиоДоситеју. ЖељамиједасадржајовогбројаБуктињебудедоприносставудајеДоситејОбрадовић,каорационалистаипросветитељ,својоммишљуикњижњвнимделовањемпоставиотемељсрпскојкњижњвностииписмености.

Уредник

Б У К Т И Њ АЧасопис за књижевност, уметност и културу

Број 27

Издавач„Крајински књижевни клуб” Неготин

Главни и одговорни уредникГоран Вучковић

РедакцијаГрадимир Станисављевић

Томислав МилошевићБожица Николић

Ратомир МилосављевићМилорад Грбовић

Слађан Михајловић

Лектура и коректураЉубиша Рајковић Кожељац

Насловна странаЗоран Стошић Врањски

ИлустрацијеДраган Стокић Рајачки

Компјутерска обрадаГоран Вучковић

ШтампаГрафика „Првенац”

Неготин

Тираж500 примерака

5

AЊА ЈЕФТИЋ

ДОСИТЕЈ ОБРАДОВИЋ(Књижевник европског просвјетитељства)

Димитрије Обрадовић, у монаштву наречени Доситејем,можда је једини прави писац из 18. вијека, тзв. “просвјетитељсрпски’’,моралистаидидактичар.Наконштојеуранојмладостипобјегао из манастира Хопово на Фрушкој гори, он ће од тадада крстари свијетом, учећи се по најпознатијим свјетским уни-верзитетима,упознавајућисесаоновременимправцимауфило-зофијииумјетностиипокушавајућидасвојеновоформиранеидејеистеченоискуствопресадинасрпскотлоисвојнародпросвијетионакокакојеонмислиодајебилонајбоље. Име по којем већина шире читалачке популације памтисрпскукњижевност18.вијекајестеличностДоситејаОбрадовића.Онјесвојимживотомирадомобиљежиодругуполовину18.вијекауисторијисрпскекњижевностиикултуре,усмјерившиихудругомправцуодоногаукојемсусеонедотадаразвијале.Митрополитцрногорско-приморски Амфилохије је рекао да су два “бијега’’обиљежила српску културу у току њеног цјелокупног трајања.Био јетобијегочараногмонаштвомцаревићаРасткаНемањића,потоњегСветогСаве,издомасвојихродитељауСрбијинаСветугору,у12.вијеку;другибијегјебиоодлазакразочараногДимитријаОбрадовића, у монаштву нареченог Доситејем, из манастираХоповоу“отшелништвопосвијету’’, године1760.Одте годинепа све до своје смртиДоситеј ће да крстари свијетом, учећи сепо најпознатијим свјетским универзитетима, упознавајући се саоновременимправцимауфилозофијииумјетностиипокушавајућидасвојеновоформиранеидејеистеченоискуствопресадинасрпскотло и свој народ просвијети онако како је онмислио да је билонајбоље.Остао јеупамћенкаоможда јединиправиписациз18.вијека, тзв. “просвјетитељ српски’’, моралиста и дидактичар, напослијеткуипосредниучесникуослобађањуСрбаодпетвијековногтурскогропствауПрвомсрпскомустанку.Биојепоткрајживотаминистарпросвјете-попечитељзнања-упрвојСрпскојвлади,накојојгајефункцијизадесиласмрт1811.године.

76

Књижевност српског 18. вијека није од изузетног обима,моглобисерећида јетопоквалитетуиквантитетукњижевнихостварења један од најсиромашнијих периода у цјелокупнојисторији српске књижевности. На самом преласку из тзв.српскословенске у рускословенску епоху српске књижевностијошјебилоплоднихстваралаца,какав је,рецимо,биобесједникГаврил Стефановић Венцловић, да би се с временом губилона оригиналности и аутентичности списа нових писаца ипјесника.Ипак,крајем18.вијекапочињудасеобјављујурадовиДоситеја Обрадовића, одбјеглог калуђера, свјетског путника и“жедног трагатеља за извором знања’’, који се до данас сматранајуспјешнијимписцемтогвремена.Сањеговомпојавомусрпскојкњижевности и култури наступа преломнимоменат, када се онадефинитивно одлучује од своје изворне традиције. Вијековимастварана, средњовјековна култура византијске провенијенциједоживјела је свој регрес са турском најездом и петвјековнимопстајањемТуракана српској земљи.Аизданци српског народакоји су послије Велике сеобе дошли под аустријску и угарскувласт,полакосусеизсоцијалних,материјалнихидругихразлогаутапалиисједињавалисасрединомукојојсусеобрели.Најумнијимеђуњимасупосталинародниучитељиитзв.просвјетитељи,апримјерједногодњихјебиоДоситејОбрадовић.Управоудобатзв. европског просвјетитељства он путује по Европи и слушапредавањанапознатимуниверзитетима,налазиначинадастекнепознанствамеђуљудимаиз високих друштвених кругова и такодоноси“новинаук’’међуСрбе. Директан утицај просвјетитељство је имало на књижев-ност,гдјекултпутовањастичезнатануглед,јерсеуједносматраи видом забаве и стицања знања кроз упознавања особеностиразних народа. У владарским круговима доба просвјетитељстваје обиљежено тзв. просвијећеним апсолутизмом монарха, аједног од њих - аустријског владара Јосифа II - величаће усвојимдјелимаиизданак европскепросвјетитељскепомпемеђуСрбима - Доситеј Обрадовић. Основни циљ свога рада Доситејје схватио као пропаганду науке међу Србима, што је подигаона пиједестал врховне мудрости. Ипак, уз то иде и евангелскамудрост,упросвјетитељствууглавномсведенанаоквиреморалаидобрихмеђуљудскиходноса,ауДоситејајошнаглашаванаизбогсузбијањатадапостојећегсујевјерјамеђусрпскимнародом:Штојенеразумноизло-велионуједномесеју-неваља(акојемогуће)нипомислити,илибаремневаљанасоблазанинаштетудругога

насветпоказивати.Али,самрасуди:поштено,разумноиполезномислити,пакзаатарглупомунезнанствуислепомсујевјеријунеговорити;братаиближњегасвогамоћиизмрачногневјежестваизвестиипросветити,анехотети-овојепротивљубовинесамоевангелске, него и опште человеческе! Овакве просвјетитељскетенденције преовлађују у Доситејевом књижевном дјелу. Он јепознат као најплоднији књижевник 18. вијека, иако је заправомеђуњеговимдјелимамалооногаштојепродуктњеговогличногдараи печат непоновљивог ствараоца, а више је вјештине да седобро интерпретира стечено знање, углавном из области етике,филозофијеикњижевности. ОдсамогпочеткасвогсписатељскогдјелањауДалмацијиДоситејев књижевни рад се састојао од састављања различитихпоучних зборника и преписивања дјела Светих Отаца, које јеизузетноволио,апотомизападнихучитеља,којејепоштовао.ПрвињеговоригиналнисписјеПисмо Харалампију,којејеобјављеноу Лајпцигу 1783. године. То је својеврстан манифест његовогбудућеградаинајавадјелакојаћештампати:Дајемтиназнање, дружемој - велиДоситеј - да сам прешао изХале уЛајпциг заслушатииовдештоучениљудиговоре,гдинамеравампребиватинајмањеједнугодинуимислимспомоћубогаикојегдоброгСрбинадатинаштампусгражданскимисловаминанашпростисрпскијезикједнукњигу,којаћесезватиСовјетздравагоразума,наползумојега рода, дами није залудмукаитоликопутовање.Моја ћекњиганаписанабитичистосрпски,какогодиовописмо,дајемогуразуметисвисрпскисиновиикћери,одЧрнеГоредоСмедереваиБаната.Одиздавањаовогписма,падокрајасвогживота,Доситејће упорно инсистирати на народном језику у књижевности, пага многи историчари језика због тога сматрају претечом ВукаСтефановићаКараџића.Такође,истицаћеувијексвенароднукористприштампањунекекњиге,амањесвојуличну.ИстегодинекадајеизашлоПисмо Харалампију,објављенојејошједноДоситејевооригиналнодјело,помногимаиглавнодјелоњеговебиблиографије-Живот и прикљученија. Затим слиједе најављиваниСовјети здраваго разума, потом Басне са другим дијелом Живота и прикљученија, Собраније разних наравоучителних вешчеј, Етика, Пјесна на инсурекцију Сербијанов,постхумнообјављенидругидиоСобранијаподназивомМезимац,јошнеколикомањихрадова, као и богата преписка са пријатељима, која је сама посебисвојеврстанаутобиографскитрактат.ОсимДоситејевеауто-биграфије,писама,Совјета, МезимцаиПјесме на инсурекцију

Сербијанов,сваосталањеговадјеладиректнисуилиадаптиранипреводистранихсаставаразличитогжанра.Међуњимасумногеморалнеприповијетке,биографијеантичкихфилозофаАристотелаиСократа,збиркеанегдотаисентенција,есејиопросвјетитељској,емпиријскојипрактичнојфилозофији,асамеБаснеуглавномсуприлагођенестареЕзопове баснесанакрајудодатимтумачењима-наравоученијима. Године 1788. Доситеј Обрадовић издаје на свет збиркуБасана, са другим дијелом своје аутобиографије Живот и прикљученија,окојојјебилоговорауранијимтекстовима.Збиркујепосветиодрагојсрпскојомладини-Посвећујућиовукњигутеби,јањомеништадругонежелимдадобијем,семтвојеопроштењезатоштостобомнеживимионоштосамјаоддругихнаучиотебинесаопштавам.Баснесуодличнакомпилацијадотадашњесвјетскебаштинеовогпопуларногкњижевногжанра,којијеједанодријеткихкојисуподједнакозанимљивиизадјецуизаодраслечитатеље, и за интелектуалце и за обичан остали радни свијет:Преимућствоњиховонадсвимдругим-кажеДоситеј-састојисеутомештоонесавршенопристајукаконајвећимфилозофимаиполитичарима,такоинајпростијимсељанимакојисамочитатимогуисвојјезикразумеју(...)Баснајепрваклицаипородљудскогоштроумља,ињомсусеслужиливеликиљудидабиучинилисвакомдоступневисокеиопштекорисненауке. Басне је Доситеј преводио са различитих језика и одразличитихаутора,одЕзопадоЛесинга.Преводећиих,пак,многотогајеуњимадорађивао,односноадаптираоихзасрпскупубликуудухуматерњег језика.Збогтогакраткепоучнебаснечестокодњегаизрастајууцијелеприповијетке,адодатнобивајузачињенехумором,каобитномкарактеристикомсвихњеговихдјела.Главниактери басни су животиње, у којима су персонификоване свепозитивнеинегативнељудскеособине,честотипскираспоређенеповрстиживотиње-лисицајеувијеклукава,лавмудар,зецвјештда утекне кад треба итд.Орао и лисица, Две жабе, Гавран и лисица, Паун и чавка, Сељанин и пси, Курјак и јагње,-некесуодњеговихбасана.Накрајускоросвакеодњихстојинаравоученијекоје је углавном Доситејево оригинално тумачење поуке басне:Придодавајући свакој басни потребна објашњења, ја помоћуњихнамеравамданавикнеммладеумоведасеисамисобоммалопо мало размршавају, разјашњавају и распрострањавају, у свешточујуиличитајускроздапроничу,усвемулажодистинедараспознавају,аизнадсвегадапаметноиздравомислеисуде.

98

Совјети здраваго разума су Доситејева збирка од петчланака, којом јехтиосамопочетакнаравоучителнефилософиједатииудвааутобиографскаесејаизнијетиосновнеелементесвогпросвјетитељскогучења.ЕсејисуО школама и школовању и О слободи мишљења.Упрвомговорикакојебољедаватиновацзаизградњу школа и плаћање професора него за градњу торњева,звоникаицркава.Ушколутребадаидуидјевојчице, јероненинашто друго нису рођене него да с временомматере постану,којекадпросвештенебуду,којанадеждаопштегавсенародњегапросвештенија! У другом есеју говори о слободи мишљења усмислуослобађањаодсујевјерицеиокретањакнаукуевангелскому,обраћајућисенекомфиктивномсаговорнику,Серафиму. Собраније разних наравоучитељних вешчеј је обимноДоситејево дјело састављено из два дијела.Први дио је изашао1793.године,адругидиопослијењеговесмрти,тек1819.године,под именом Мезимац. Собраније из 1793. углавном садржипреводеразличитихдјеласаенглескихоригинала-одбиографијаСократаиАристотела,доестетичкихрасправао“вкусу”.Мезимац јеготовопотпунооригиналноДоситејеводјело.Тојезбиркаесејаомногимтемама,одкојихсунекеврлобитнезатадашњесхватањекњижевног језика, националне свијести, користи од штампањакњига, потомо проблему васпитања, о човјеку, Богуи природи.Инсистираојенаупотребинародногјезикаукњижевности,управоиз“просвјетитељских’’разлога-дабирадикористиоднаписаногштовишељудиразумјелосмисаотекста.Дајеобачепотребноипреполезнозаопштинародпросто,нолепоиисправнописати;томећесезалудукомудрагопротивсловити.Такође,изједначаваојеприпадностједнојнацијисајезикомкојиговоригрупаљуди,макојојвјериизаконуприпадала-такосуСрбисвикојиговоресрпскимјезиком,безобзиранатодалисуправославни,римокатолициилимуслимани. Јер вјера и закон се могу променити, а род и језикникада. Иако најпознатији као српски просвјетитељ 18. вијека,ДоситејОбрадовић,доносилацидејаиззападнеЕвропемеђуСрбеикултурнипрегалац,уисторијисрпскекњижевностијетретиранкао најплоднији књижевник 18. вијека. Гледано из перспективесадашњегтренутка,његоворигиналникњижевнирадбиојеврлоуског обима. То је свега неколико есеја, једна аутобиографија,понека пјесма и наравоученија уз преведене басне; остало сумахом све били компилирани преводи француских и енглескихфилозофаикњижевника,односнолатинскихигрчкихкласика.За

четрдесетогодишњикњижевнирадтојебилоипакмало.Али,завријемеукојепише,кадаједвадајебилоуопштеписменихљуди,апоготовосубилиудефицитуоникојисунештооригиналноствара-ли,тојебиловишенегодовољно.ИданаскодширокихнароднихмасаДоситејјенајпознатијикаобаснописац.РијеткокоодСрбајеодрастаобезпоучавањаизњеговихбаснииприча,актуелнихидвавијеканаконњеговесмрти.ДидактичкиипросвјетитељскисписикојејепреводиоилисамсастављаобилисупопуларниуњеговомвременуизначајнизаондашњеДоситејевесавременике,данассусамоспомениккњижевнеисторијеикултуре.Узпросвјетитељскеидеје Доситеј је увијек нарочито истицао и своје родољубље,особеносхватањејезикаинације,каоиуначелуједанпозитиван,додуше прилично неутемељен, однос према људима и животу.Занимљиво јешта јеоњемуписаовладикацрногорскиПетар IIПетровићЊегош,којијестрогозабрањиваодасеДоситејевадјелаштампајуиширемеђународом.У једномписмукнезуМилошуОбреновићуиз1837.годинеЊегош,измеђуосталог,вели:ЈабихДоситејапочитоводајеумиосвојдардушевниобратитиукористнашега народа, али га обратитиније умио, и зато га презирем,какочовјекакојинијевидиоуштосесодржисрећанарода,штолимуможепричинитинесрећуикакочовјекакојијебионекомуподлоорудијеподсмјејанијанадблагочестијем. Иако је много тога остало нејасно уњеговој биографији,Доситеј је несумњиво гајио љубав према свом народу и биопоносаннасвојепоријекло.Ииначе јеимао -бардекларативно-позитиванприступљудимаисвијету,анарочитоонимаизсвогнарода.Говориоједамуништанасвијетунијемилијеидражеодњеговогродаидабимогаосавживотпосветитипросвјећивањународаизкогајепоникао.РадсамсрцемидушомпослеБога,којиме је создао,мојемумиломународуугодити,обачене лажућииистинусветлукаосунцеподногебацајући,притворноилицемернозахатарпишући.Азнамдамојпоштенииславнисрпскиродтоодмененећеискати.ПосљедњегодинесвогживотаДоситејпроводиу својој отаџбини, Србији, колико-толико препорођеној послијеПрвог српског устанка. Поводом овог подизања српског народапротивпетвјековног турског ропства,Доситеј је написаоПјесну на инсурекцију Сербијанов, познату по свом првом стиху каоВостани Сербије.ДоданасјеонаосталаомиљенамеђуСрбима,свременом једобилаисвојумузичкупратњуитимебилабољепамћенакрозгенерације:ВостаниСербије,матинашамила!

1110

ПАВЛЕ СОЛАРИЋ

ДОСИТЕЈУ

ОвајпоздравДоситеју(акоможнокоме,Когапозна,здрављебезњег’)Павелшиљесвоме!

Чуднонегли,словамоја,штосеврууватри,ИоткудаМелпоменаовогградатрсти!

Града,сирјеч,кудјенегдаљезлаАмфитрите,Првехужегдипоглибистрошћубјахусвите.Крајјеправда,овдеКрајнципославенскиживе,

Пјеснестројеидјевојке,дасеНемцидиве.

..............................

Сократсербски,учитељу,оче,пусти,друже!Пустидатиблагородносербскаустаслуже;Сократсербски,пророксербскистари,Данассвојиочевидацпредгаданихтвари.

Позивљешмесвјатилоновосвитскоггн’језда,Ијошнудиш:неподвижнабудбибиозв’језда,Зв’јездадасам:пачетамнасозвјездијатвога,Негомјесецгди,безтебе,небаширокога.

..............................

Којарадостпорастанку,кадсесвидедрузи,Слађинегодасенисурасталисојузи!

Овдепусти,нек’сеперумомзадјенемета,ТебенебодасподобиНесторовиљета.

Такосербскотебисрцеприп’јевабезлести,Тебипојеапразнујесветеблаговести.Гдиохотабдиотчизни,слабисујаки,

Љубитељу,љубитељу,здравствујпак’ипаки!

1312

ЉУБОМИР П. НЕНАДОВИЋ

ДОСИТЕЈЕВА РЕЧ

Кадпоследњичасаккуцне,Кадс’заклопеочимоје,Устаовакадсесмрзну,Хладнотелокадсопоје;

Каддарснеба,духпремилиУнаручјаодеБогу,

Усветвечни,даистиниПрестанеисудустрогу;КаднагробумомзеленомСтанусмилаСрпчадиграт’,

ИскаменаледеногаНатписодпра’станубрисат’,

ИкадвиденакаменуДатулежиродољубац,ПапоклонетомспоменуБлагороданкој’пољубац–Ондаћемирајемрајбит’,Ондаћусевеселити:Наукећемилинарод

Ондатражит’иљубити.

СИМА ПАНДУРОВИЋ

ДОСИТЕЈ

IВера

ПонеојеклицусвогживотаплодногУжарусвојихранихидеала,

Сверомудругиживотизванзáла,Кадје,к’одете,изсвогместародног

Кренуопутемнепознатим,дасеНађесвојимсветимобманамаблизу,Даобучецрнукалуђерскуризу,

Идатрајетешке,испосничкечасе.

Вератражижртве;ионјојсепред’о,Даиспаштаданесвојихмладихлêта;ОнјесјајнимокомудаљинугледоТражећиидеалсвогинтимногсвета;Анебојебилозамрачено,сиво.

Онјеућелијиманастирскојснив‘о.

IIЖивот

Алигајеживотпутевимапов’оШтоздрављудушеисветлостиводе;

Нашаојесебеиуздањеново;Ионсеразвионаветруслободе.

Инароду,комсеизборбеикрвиБудућностлепшапочеладајавља,Онјебиозора,синвелики,први,

Гласникслободе,истинеиздравља.

Учитељ,песник,просветитељсвомеНароду,онјепроводиодане

Убурном,тешком,зломвременутоме

Ураду,сверомизмладостиране,Усредмучнихданаиборбенајека.ОнјебиодетесвогВеликогвека.

IIIИстина

Иондакадмувремекоседирну,Аживотлицеборамаизбразда,

ОнјесвојустаростпроводиомирнуСосмехоммудрацаивесеовазда.

ИпакнијебилазалудонавераШтојенекадбилаводиљаимати.ВидеоједагаВремегробутера.Алионјезнао,имораознати,

Даћемупрошлостибудућностбити,Иданећеопштаивечитарака

Итрагславног,плодногживотамускрити;

Идаће,идаље,каосветлатрака,Сијатитрагблагињеговихидеја.МирнолежекостистарогДоситеја.

1514

НАДА САВКОВИЋ

БОРАВАК ДОСИТЕЈА ОБРАДОВИЋА У ТРСТУ(од лета 1802. до 13/25. јуна 1806)

Пре доласка у Београд у августу 1807. године, ДоситејОбрадовићјеодлета1802.до13/25.јуна1806.годинеборавиоуТрсту.Двапутајевећбиопосетиоовајград,биојеупролазупредкрај1771.аујесен1779.годинеостаојетунеколикомесеци. ДоситејуТрстстиженаврхунцуславеиупознимгодинама(имао је 63 године); са свих страна где суживелиСрби стизалесумупохвале,сматралисугасрпскимСократом.НадаоседаћеовогпутауТрстуимативишесрећеидаћепоредпосла,којићемуомогућитидапише,наћиимеценезаиздавањесвојихкњига.Он у писму епископуМојсејуМиоковићу� , тада архимандриту,објашњавасвојенамере збогкојихсеобреоуТрсту: „Јажелим,акојошткојевремебудемназемљи,менинајдрагоценијепотомковнаших воспоминаније јошт боље заслужити. Зато и намеравам,поидућемавгустууВенецијупрећии ту јоштештоиздавати“2.Својим образовањем, мудрошћу, човекољубљем, племенитошћуи дружељубивошћуостављао је снажанутисакне самона својесународнике, него и на странце. Јован Скерлић предочава да јерускиславистаАндрејКајсаров,којигајеупознаоуТрсту1805.године, написао: „То није обичан човек“�. Андра Гавриловићподсећа да је ту провео четири угодне и веселе године живота,окруженпријатељимаипоштоваоцима,каоидајебиоурелативносрпскомокружењу.� Када је Доситеј 1802. стигао у Трст, у граду је живело85 српскихпородица, са 309 лица, које су биле члановиСрпске

� Мојсеј Миоковић (�770-�823) је за епископа горњокарловачког посвећен �807. Увео је ред у епархији, много је радио на отварању српских основних школа; �820. у Плашком је основао богословију. Бавио се и сликарством, многе иконе које је насликао поклањао је црквама у свом владичанству.2 Доситеј Обрадовић, Сабрана дела, („Писма Доситеја Обрадовића“), књ. III, Просвета, Београд �96�, 270. 3 Јован Скерлић, Историја нове српске књижевности, Рад, Београд, �953, 79.� Aндра Гавриловић, „Доситије у Трсту”, у: Годишњица Николе Чупића, књ. XXIII, Београд �90�, 256.

1716

православне општине.� Божидар Ковачевић, пак, наводи да јетада у граду, који је без предграђа имао око 33.000 становника,живелоокоосамстоСрба,највишеБокеља,Херцеговаца,Личанаи Крајишника из Книна; било је доста радника, слуга, калфи изанатлија, али и моћних трговаца који су припадали привреднонајјачемслоју.6ПавлеСоларићусвомЗемлеописанију(1804)кажедајеТрст„славнииважникупеческиград“7укојемживи32.676житеља,дауњемугодишњепристаје500великихипреко6000обичнихтрговачкихбродоваидајеособита,слободналука,јединопристаништеодважности,даима„3римскецеркве,4монастира,1церквуи1капелусербску,1церквугреческу,арменску,такођереднуевангелическо-лутеранску“.8 Историчар Фабио Кузин је писао да је Трст од срединеXVIIIдосрединеXIXстолећабио„космополитскиград“.9Већинастановника је као главни језик за споразумевање и пословањекористила италијански језик, који се сматрао језиком поморстваи трговине у насељима на јадранској обали и Леванту. ОвакваатмосферасвакакојегодилаДоситејевојотворенојприроди,којијељудепоштоваобезобзиранапорекло,веруилинацију. Трст је град са дугом традицијом, некада је ту постојалаилирско-келтска насеобинаТергесте.На старовенетском реч ter-gesteјезначилатрговачкиград;terg=трговина,este=град.УXVIIIстолећуград једоживеоубрзанразвој,првенственозахваљујућипроцвату своје луке, која је крајем столећа постала центарпривредног живота града. Развитку луке је допринело неколикооколности: политичка и привредна декаденција Млетачкерепублике, прогресиван привредни развој тршћанског залеђа,побољшавање саобраћајне инфраструктуре и, наравно, политикаХабзбурговаца.Градјеод1382.до1918.године,саизузеткомтриНаполеонове окупације, био под аустријском, односно од 1867.подаустроугарскомвлашћу.Првафранцускаокупацијабилајеод23.мартадо24.маја1797,трајалаје,кажуТршћани,тамантоликода се испразни градска каса, друга је била од новембра 1805.

5 Mиодраг Ал. Пурковић, Историја Српске православне црквене општине у Тр-сту, Српска православна црквена општина у Трсту, Трст �960, 89.6 Божидар Ковачевић: Доситеј Обрадовић у првом српском устанку, Просвета, Београд �953, 9.7 Павле Соларић, Ново гражданско землеописание, штампарија Пане Теодо-сијева, Венеција �80�, �05.8 Ibid, �06.9 Мита Костић, Доситеј Обрадовић у историјској перспективи XVIII и XIX века, Српска академија наука, Београд �952, 8�.

домарта1807,атрећа,најтежа,одмаја1809.доновембра1813.године. Иако је доживео три француске окупације, које су билевеоматешке,Трст јепоказаосвојувиталност.Аустријанцисугакаослободнулукуобновили1813,штојеутицалонабрзопоравакграда. ЦарКарлоVI јесматраода је запросперитетаустријскогцарстваважанразвојорганизованетрговине,поготовупоморске,каоидајебашТрстместопогоднозаостваривањетаквихпланова.Зато је1716.побољшаоприступлуки,аследећегодине једонеоПатентотрговиникојимсупрокламованеслободнапловидбапоЈадрану, заштита и гаранција бродовима под царском заставом,као и могућност да се као гусари третирају сви који спречавајупловидбу.Онје1718.потписаомирсаВисокомПортом,односнотурскомвладом,ослободнојпловидбиитрговини;следеће,1719.годинеТрстјепрокламованзаслободнулуку.Ослобађањеробеодцаринапочелоједапривлачимногобројнестранетрговце:Немце,Грке, Јевреје и, наравно, Словене са окупираних млетачких итурскихтериторија,међукојимаиСрбе,којисетутрајнонастањујуод1736.године.�0Срби,односнокакосуиховдезвалиИлирци,долазилисуизХерцеговине,БокеКоторске,Босне,Лике...,убрзопо настањивању укључују се у елитне друштвене слојеве града.ПрвидоктормедицинеСрбин,НиколаНиколић,дошао јеуградиз Сарајева, како се претпоставља 1775. године. Досељавањеразличитихнацијаутицалоједаградпопримионоштомуиданасприписују–мултиетничкипотенцијал.КарлоVI је19.новембра1725. године Трсту одобрио нове повластице, што је дало новподстицајнапредовањутрговине. МаријаТерезија,ћеркаКарлаVI,наставилаједаподржаваразвитак Трста као лучког, трговачког центра Империје, који јебиопривредноокренуткадунавскогрегији.Коначно,27.априла1769. Трст је проглашен „слободним поморским градом“, збогчега је ослобађање од царина важило за цео град, а не само залуку.ПоследњихгодинаXVIIIстолећаТрстјепостаополитичкиаутономан,имаојегувернера,статутеизаконе,којејеаустријскавладапосебноурадила;онјебионајважнијалукаБеча.ЗахваљујућиПовељи о привилегијама, донетој 20. фебруара 1751,�� Тршћаниразличитих вероисповести имали су могућност да имају своје

�0 M. Пурковић, Историја Српске православне црквене општине у Трсту, 7.�� Мита Костић, Српско трговачко насеље у Трсту XVIII века, Српска академија наука Историјски институт, књ. V – �7, Београд �955, �69, �70; M. Пурковић, Историја Српске православне црквене општине у Трсту, �, 5.

богомоље и слободно исповедају сопствену религију и преиздавањаПатентаотолеранцији1781.године,којимсеуЦаревинипрокламовалаверскаравноправностиомогућавалаинекатолицимаслободавероисповести.ПрвацркваСветогСпиридонанамењена„неуједињеним Источним Грцима“, која се налазила на истомместу где и постојећи монументални српски храм који може даприми1600верника,саграђенаје1753.годинеуз,измеђуосталог,иновчанупомоћцарицеМаријеТерезије.�2Јевреји,којисепомињууједномдокументуиз1236.године,од1684.до1785.моралисудаживеуоквиругета,гдесуималиисинагогу. За трговачкимиље града био је карактеристичан језички,културни и религиозни плурализам, о чему сведочи и захтевдиректораБерзеи заступника грађанскогкораиз1776. годинеукојем се тражи да се учење, како су то они говорили, илирскогјезикауведеународнешколе.��Тајзахтевјебиоодразпрагматизма,јерсежелелодасеомогућедобритрговачкиодносисаземљамајадранске регије. Марко Дого предочава да је Доситеј у Трступреводиотрговачкесписе,наводида јеудецембру1805. годинепревео уговор Јована и Димитрија Ћирковића са „lingua slavo-na“на„пословни језик“Слободнелуке,односнонаиталијански(тршћанскидијалекат)дабисеовериоуТрговачкомсуду.��ДајепреводбиовераноригиналупотврдиојеВићентијеРакић,којијезапарохасрпскецрквеСв.Спиридонпостављен1798.године.СрбисууТрсту1782.основалиисвојушколу,којајеод1.јануара1792.радиласправомјавности;узкраћепрекиде,радииданас.Школске1807/08.годинешколујепохађалочетрдесетакученика,дечакаидевојчицаузрастаод4до12година.��Неуобичајеноједајеуоновремерадиламешовиташкола.Увремекада јеДоситејборавиоуТрстутамо јебиоиЈоакимВујић,који јерадиокаоприватни,кућниучитељукућибогатогтрговцаАнтонијаКвекића.ОдписацаДоситејјенајвишеконтактираосаПавломСоларићем,ВићентијемРакићемиАтанасијемСтојковићем. Из Доситејеве преписке�6 сазнајемо да је редовно читао

�2 Ђорђе Милошевић, Il tempio di San Spiridone Trieste Црква светог Спиридона Трст, Bruno Fachin Editore, Trieste s. a., �7.�3 Marta Verginella, „Il Nodo di Trieste“, у: Maurizio Zacchigna, L’eredità dell’osterica, Manifestolibri, Roma 200�, 9.�� Мarco Dogo, „Una nazione di pii mercanti. La comunità serbo-ilirica di Trieste �7�8-�908”, Storia economica e sociale di Trieste, уредници Roberto Finzi и Giovanni Panjek, vol. I, La città dei gruppi �7�9-�9�8, LINT, Trieste 200�, �5 Ibid. �6 Д. Обрадовић, Сабрана дела, књ. III, 283.

1918

новине на немачком и француском језику, имао је прилике да утршћанскимкафанамачитаииталијанскеновине.Могаоједапра-тишта се дешава са устаницима захваљујући листу OsservatoreTriestino,којијеготовосвакодневнообјављиваодописеизЗемунаоборбамаСрбаутокуПрвогсрпкогустанака,�7каоибечкомMoni-teur-уидругимлистовима.Подутискомтихизвештајатрудиоседаподстакне сабраћуда сешаљепомоћуСрбију; он јењиховухрабру борбу помогао са 400 форинти,�8 што је била половинањегове имовине.Успеси у борбама инспирисали суДоситеја да1804.испевахимнуустаницимаПјесаннаинсјурекцијуСербинов(Востани Сербије!), коју је посветио, како је написао, Србијии њеним храбрим витезовима и синовима и војводи ГеоргијуПетровићу, тј. Карађорђу.�9 Гавриловић сматра да му је то инајлепшапесма.ДоситејајеуТрстузадесилаидругаНаполеоноваокупација града, која је утицала на замирање трговине, великускупоћу;СрпскацрквенаопштинајемораладаплаћаФранцузимапосебнедоприносе.20 Упоредо са привредним растом овог мултиетичног имултирелигиозногграда,развијалесусеимногобројнеинцијативеу области културе. У току владавине Марије Терезије Трст јеизрастао у велики град; средином XIX столећа имао је преко100.000 становника. Богати српски трговци дали су доприносградитељскомразвојуградаградећилепепалате,којесусведочилеоњиховомуспеху,моћи,угледуибогатству.НаТргуПонтеросодоминира Палата Куртовић (1777), која репрезентује трговачкиуспехЈовеКуртовића.НаистомтргујеикућаДрагаТеодоровића,такође из XVIII столећа, троспратна лепа зграда, скромнија одКуртовићеве,уњојјеборавиоДоситеј;2�ДрагоТеодоровићјесапородицомживеоудругојкући.ПретпостављаседасуСрбитокомдвавекасаградилииликупилишездесетакзградаипалата,одкојихсунекеиданассимболовогграда,попутпалатеГопчевић(1850).

�7 M. Пурковић, Историја Српске православне црквене општине у Трсту, 80�8 Д. Обрадовић, Сабрана дела, књ. III, 27�. �9 Песма је први пут објављена као посебно издање �80�. у Венецији у штам-парији Пана Теодосија у 20 примерака, Доситеј ју је издао о сопственом трош-ку, међутим није сачуван ни један примерак. Обично се штампа по тексту који је објавио Глигорије Возаревић у првој чести књиге Живот и прикљученија, Београд �933, �35-�38.20 M. Пурковић, Историја Српске православне црквене општине у Трсту, 76.2� Б. Ковачевић: Доситеј Обрадовић у првом српском устанку, �0; Dejan Medaković, Giorgio Milossevich, I Serbi nella storia di Trieste, Jugoslovenska revija, Belgrado �987, ��7.

2120

Овочетвороспратноздањеунеокласицистичкомстилуодражаваромантичарскидухсвогвласника,украшена јесачетиристатуе,посвећене личностимаиз косовске епопеје: царицаМилица, царЛазар,МилошОбилићи „Косовка девојка“.Позната здања су иПалатаВучетић(1836),ПалатаШкуљевићнатргуВенеција,данасје власништво Српске црквене општине, као и неколико другихпалатаРизнићаидругихпородица.ЈованНиколићјебиовласникчитавог блока зграда на Тргу Сан Антонио, где је и један однајчувенијихтршћанскихкафеаСтелаПоларе(CaffèStellaPolare),какосуганашизвалиЗвездаСеверњача. Православни трговци и бродовласници били су моћнатршћансказаједницакојајекрајемXVIIIстолећапоседовалаједнупетинукапацитетаслободнезоне.НекиодугледнихтршћанскихСрбабилисуизузетнобогати;ДрагутинДрагоТеодоровићјеимао40 галија, аСтеван Ризнић чак 50.Њихови бродови су пловилиодАмерикедоИндије.Од14тршћанскихкомпанијаосамјебилопод контроломИлира, а од 15 осигуравајућих друштава, коликоих јебилоуграду1805. године,трисубилауцелостиилирска,три грчка, а тримешовита грчко-илирска; у преосталихшест јевећинскикапиталјеприпадаодругимнацијама.22КоликосуСрбибили угледни и богати, потврђује и податак да су међу десеттрговацакоје јефранцускигенералСолињак1806.узеозатаоцедокмусенеисплатинамет,билиМатијаЛазовић,ЈовоКуртовићијошједанчланилирскеопштине.Двојицапоменутихсу,нажалост,билитаоцииприликомтрећефранцускеокупацијеграда;тадајемеђутаоцимабиоиСтеванРизнић.УXVIIIстолећузахваљујућикумствимамеђусрпскимбогатимпородицамаствориосенајмоћ-нијиклубмилионерауграду.Деоновцаонисуодвајалидабипома-галисвојесународнике;СрбиизТрстабилисупознатиикаомеценекњижевности.ВукСтефановићКараџићихјезбогтогасматраокао„најзнатнијеинајродољубивијеуродусвоме“.23Малаалибогатаколонија српских трговаца и бродовласника ће, с једне стране,подржаватинашеинтелектуалцеиуметникеузаједничкимтежња-макаприближавањуиприхватањузападнекултуреисавременихидеја,а,сдругестране,помагаћеослободиоцеуСрбији.БлизинаштампаријеуВенецији,могућностдарадекаокућни,породичниучитељи, поменуто меценарство привукло је већи број наших

22 Ђ. Милошевић, Il tempio di San Spiridone Trieste Црква светог Спиридона Трст, �0, ��.23 Милорад Павић, Историја српске књижевности класицизма и предромантиз-ма, Нолит, Београд �979, 39.

књижевника. Око Доситеја се створио песнички круг;МилорадПавићуводипојамтршћанска песничка школаипишеоњеномстихуипесничкимформама.2�УдругојполовиниXVIIIипочеткомXIXстолећатусу,поредДоситејаОбрадовићаборавили:ЗахаријеОрфелин,АтанасијеСтојковић,ЈованДошеновић,ПавлеСоларић,ЈоакимВујић, Вићентије Ракић, ВикентијеЉуштина, ЈефтимијеПоповић, Вук Стефановић Караџић, издавач и лекар ДимитријеФрушић.Фрушић је ушао у историју града јер је као лекар даоизузетандоприносизградњиновевеликеболнице(Ospedalemag-giore)насанитарномплану;25 то јебиланајвећаинајмодерницаболница,послебечке,уХабзбуршкојимперији.УисторијуТрстаФрушићјезаписаникаоуправитељкултурногудружењаМинерва,једногоднајстаријихкултурнихдруштавауИталији,основаноје1810године.ЗаПавлаСоларићаТрст је заводљивсанкојитрајеод детињства.26 Наше писце је привлачио културни потенцијалграда, из њихових дела је уочљиво да су они били поштоваоцииталијанске поезије, музике и позоришта. Град је био и остаопривлачанписцима,уњемусукаснијебивали:Рилке,Џојс,Звево,Саба, Иво Андрић ... „Трст је можда једини италијански градкојицрпесопственуславуодсвојихписаца“,говориојеЕуђениоМонтале.27 Типични изглед са неокласицистичким здањима, којарапрезентују снагу новог трговачког центра, Трст је добиопочеткомXIXстолећа,када јетуборавиоДоситеј.СаграђенисуБерза(1802),палатебогатихтрговаца,ТеатарВерди(1801).Првотршћанско позориште основано је почетком века, 1705. године;названо је СанПјетро по оближњој парохији, а представе су сеигралеусалиГрадскепалате(PalazzodiCittà).Сачуванипрограмиуказујунавеликутицајвенецијанскогпозоришта,пасеимаоутисаккаода јеовопозориштеподружницавенецијанских театараСанМоизеилиСанСамуеле.Скромнасценанијемогладазадовољисвевећепозоришнепотребе,тејеод1798.до1801.саграђентзв.Новитеатар,односнокакосеиданасзовеТеатроВерди,астаропозориште Сан Пјетро је затворено. Познате српске породице:2� Милорад Павић, Историја српске књижевности предромантизма, Досије На-учна књига, Београд �99�, 30-�� 25 Ђ. Милошевић, Il tempio di San Spiridone Trieste Црква светог Спиридона Трст, �2.26 Павле Соларић: „Песна о путешествију из Триеста у весни �808“, у: Сербски летопис (ЛМС), Будим �826, четврта честица, ��.27 Marija Mitrović, Sul mare brillavano vasti silenzi, Il Ramo d’Oro Editore, Trieste 200�, 7.

Ризнићи, Војновићи, Јанковићи и друге биле су претплатнициложауновомпозоришту,којејеималошестгалерија.Уградујепостојаладугамузичкаипозоришнатрадиција,ауновомтеатрусугостовалипознатиуметнициидобреевропскепозоришнетрупе,игранисукомадиГолдонија,Гоција,Волтера,Бомаршеа,аиГетеаиШилера.Веомачестосуодржаванеоперскепредставе,изведенојемногооперадомаћих,тршћанскихкомпозиторааиделаЋимарозе,ПерголезијаиМоцарта. Колико су неки од српских трговаца волели италијанскуоперу сведочи и епизода изживота Јована Ризнића (1793-1861),сина богатог трговца Стевана Ризнића. Између Трста и Одесепостојале су снажне трговачке везе, афирмаРизнић јеизвозилапроизводеизаустријскихземаља,аувозилајеизОдесежитарице,брашно, дрвену грађу, дувани другепроизводе. Збогфранцускеокупације Јован је 1809. годиненапустиоТрст, тамо је успешноводио породичне послове. Милорад Павић пише, но не наводигодину,дајемладиРизнић28сасобомуОдесу,гдесенастаниодабиводиопородичнуфилијалууРусији,повеоитрупуиталијанскихпевача. У Одеси је организовао оперу италијанског типа којупомиње Пушкин у Евгенију Оњегину. Јован Ризнић, један однајбогатијихтрговацауОдеси,биојеипознатмецена.УродномТрступодучаваогајеДоситеј,којијеочигледноутицаонамладогРизнића да заволи књигу.Његов дом у Одеси био је и познатикњижевнисалон,каољубитељкњигасакупиојебогатубиблиотекукојујекаснијепоклониоНароднојбиблиотециуБеограду.29 ДруштвениживотТршћанауДоситејевовремеодвијаосеуглавномокоВеликогтрга(PiazzaGrande),гдесеналазилаЛоканда,на чијем првом спрату је био Казино нобиле, који су могли дапосећујуонисастатусомграђана, страноплемство, службеницидржавеитрговачкааристократија.�0 УприземљуЛокандебиојеКафеКарара,којијебиоотворентокомцеленоћи.Обичаннародиморнарипосећивалисутавернеимале,живописнекафетерије.Уградусубиличестибалови,аупоследњојдеценијиXVIIIстолећауведен је обичај, под утицајем Беча, да се недељом одржавају28 Јован Ризнић се �820. године у Трсту оженио прелепом Амалијом де Рип, у коју се касније заљубио Пушкин; са женом �822. одлази да живи у Одеси. Амалија је волела балове и позориште, као и Пушкин. Песник јој је посветио не-колико песама, но њихова страсна љубав имала је трагичан крај, јер је Амалија умрла од туберкулозе �825. у 23. години.29 Љубивоје Церовић, Срби у Украјини, Министарство Републике Србије за везе са Србима изван Србије, Београд �997, 55.30 D. Medaković, G. Milossevich, I Serbi nella storia di Trieste, 36.

2322

концертисимфонијскеисимфонијско-вокалнемузике;овајобичајјебионепознатудругимиталијанскимградовима. Нажалост,однекадашњесрпскеколоније,којајебилави-дноприсутнауТрстувекипо,преживелисуреткипотомци.Некеодпознатихпородицасусеугасилејернисуималепотомство,некесусерасулесратовима,некесудоживелефинасијскикрах,некесу,какоточестобива,асимиловане. АндраГавриловићуказуједаДоситеј,иакојебионадомакТеодосијеве штампарије у Венецији, у којој су се штампалекњиге на ћирилици, иако је живео спокојно, ипак није многонаписаоуТрсту,самоЕтикуидругидеоСобранија.Подоласку1802. у Трст, Доситеј је с оригинала на грчком језику превеоизборизпроповедиНикифораТеотокиса,астраханскогепископапорекломсаКрфа,нопреводникаданијештампанмождаизатоштомитрополитСтефанСтратимировићниједопустиодасетајпреводкористи.�� УВенецији је1803.објавиоделоЕтика или философија наравоучителна по систему г. професора Соавеа.ДоситејјеодабраоЕтикуФранческаСоавеа(1743-1816),ерудите,универзитетскогпрофесорафилозофијеикалуђерасомаскогреда,којејеималовишеиздањаикористилосекаоуџбеникнамногимиталијанским универзитетима. Он је дело прилагодио српскимчитаоцима, изоставио је више од две трећине текста, преузетеидејетумачиојенасвој„оригиналанипопуларанначин“,32вернијејепреводиосамодефиниције.ОвакавприступјебиоускладусаДоситејевимопредељењемдаЕтикаслужи„запоукуизаетичковаспитањенајширихнароднихслојева“.��Доситејјеодранијезнаоиталијанскијезик,онкажедајебио„неколикоталијанскинаучио“�� уКнину,значитокомњеговогпрвогборавкауДалмацији,итопре1763.годинеиодласканаКрф,јерсетамослужиоовимјезиком.НаКрфу јеучиоиусавршиоиталијански језик.�� СерђоБонацапредочава да је Доситејева културна зависност од италијанскогјезика трајала десетак година, доњеговог бечког боравка (1771-1776),кадајенаучионемачкиифранцускијезик.36

3� М. Костић, Доситеј Обрадовић у историјској перспективи XVIII и XIX века, 83.32 Јован Савковић, Прилози проучавању Доситејеве „Етике“, Ковчежић, Београд �958, књ. прва, 35.33 Ibid, 35.3� Д. Обрадовић, „Живот и прикљученија“, у: Сабрана дела, Београд �96�, књ. I, �89.35 Д. Обрадовић, „Ижица“, у: Сабрана дела, Београд �96�, књ. III, 83.36 Серђо Бонаца, „Доситеј Обрадовић и италијанска култура“, �990.

ОнсматрадајеиталијанскакултураималапримарнуулогузадуховнипреокретмладогДоситејакакултуриЗапада.37ДоситејјеимаоприликеидаприликомпутовањапоИталији,одсеверакајугу,упознаииталијанскубаштинуикултуру,каоиначинживота.Међутим,нањеговодуховноформирањенисумногоутицалеидејеиталијанске културе,38 од четири тзв. велике европске културе:немачке,енглеске,француске,италијанска,поутицају,свакако,нијебиланапрвомместу.НајвећиутицајодиталијанскихстваралацанањегаимаојеФранческоСоаве,који је,пак,биоподснажнимЛоковимутицајем. ЗбогштампањаЕтике,ујесен1803.отишаојеуВенецију,гдејеостаодоаприла1804.ТомприликомзаједносаАтанасијемСтојковићемпосетиојеуПадовисвогпријатељаПавлаСоларића.ЗаСоларића су то били, како је написао,39 свети дани у којимасе највише говорило о човекољубљу и о оданости према веомавољеним сународницима. Описом сусрета у Падови, Соларићзапочиње обимни предговор на 54 стране за књигу Сверх воспитанија к’ человјекољубију Петера Вилома, коју је превеои за коју је сматрао да би требало да се нађе у свакомплеменусрпскомкаоихлебнасушни.УочљивоједајеСоларићприхватиоДоситејевеидејеувезисаразвојемобразовањаикултуресрпскогнарода. Соларић се директно обраћа свештеницима, који суваспитачинарода,залажеседасепоредцрквенихкњигаушколамаупотребљавајуикњигеизприродописа,географије,тј.делапопутњеговог Земљеописаније и Стојковићеве Јестественице, каои дела из поучне философије. Заузима се, такође, и за увођењенародног језика у народна училишта, као и да се сачини „једнопоштеноСербскописмо“.�0Онсепитадоклећесрпскекњигебитискупе,јернедостајуштампарије;дајеиконкретанпредлогкакобисемогаосакупитиновацзаотварањемањештампарије. БожидарКовачевић�� сматрадасу:Обрадовић,Стојковићи Соларић у Падови водили веома важне разговоре, који ћеоставити трага у њиховом каснијем раду, као и да је тај сусрет

37 Ibid, 32�.38 Бонаца сматра да су дискусије о односу зависности између језика и интелектуалног развитка, које су преовладавале у италијанским лингвистичким круговима током XVIII столећа могле да утичу и на Доситеја и његово залагање за писање књижевних дела на језику којим народ говори. .39 Павле Соларић, „Предисловје“, у: Петер Вилом, Сверх воспитанија к’ человјекољубију, штампарија Пане Теодосијева, Венеција �809, 5, 6..�0 Ibid, �5.�� Б. Ковачевић, Доситеј Обрадовић у првом српском устанку, �2, �3.

2524

утицао на Соларића да се сасвим посвети књижевности, али идајеСоларићохрабриоДоситејадарадинаостваривањуидејеооснивањушколе.Планираноједасеподстакнеписањенизакњиганајпотребнијихзаобразовањенарода.Стојковићјевећод1801.до1803.објавиоитротомноделоФизика„простимјезикомписаназа род славено-сербски“,Доситеј јештампаоЕтику, аСоларићјеписаоНово гражданско земелописаније.Теидругекњигеизприроде,рачунице,разнеграматикетребалоједабуду,каснијесуибиле,уџбеницииубудућојДоситејевојшколи.МитаКостић�2 указује да је Доситеј отишао из Трста са раније осмишљенимпросветнимпланомкојијеускладиосареалнимпотребамаСрбије,акојијепоредоснивањавећешколеиштампаријеподразумеваоиздавање:опширнекњигеоземљорадњиисеоскомдомаћинствукојутребанаписатиускладусаособеностимасрпскогземљиштаи климе, затим књиге о занатству и ручном раду, о трговини иморепловству,каоиизматиматике,општестатистике,природногправа,описанарави,обичајаиживотастранихнарода,путовањамладогАнахарсисапоГрчкој,природнуисторијуочовеку,каоикритичкинаписанупопуларнуиопширнународнуисторију. OнеопходностиписањауџбениказанашнародпишеиЈованДошеновић,Соларићевпријатељ,којијеприхватиоидејеДоситејаОбрадовићаокорисностипревођењазабржииинтензивнијиразвојсрпске књижевности и науке. У предговору своје Численице,за коју се поуздано зна да се користила као уџбеник о рачуну уВеликојшколи,Дошеновићпозиванаписањеипревођењекњигаоразличитимтемама:„НаравоучителнеНауке,Историје,Географије,Зељадјелства,Скотоводства,Гражданскедолжности“��идругих. ДоситејупредговоруЕтике��износииставовеувезисаразвојемсрпскекултуре:оннапомињедајенепоходнодасествараирадидогодсеживи,дасрпскинародтребадатражи,волиипоштујенаукуипросвећивањеумакаоисвидругислободнинароди.Навеојеименаписацакојисудопринелиразвојуипросвећивањусрпскогнародаињеговекултуре:Жефаровић,Орфелин,Вујановски,Рајић,Јулинац,Текелија,Трлајић,Стојковић,апосебнојеистакаозаслугеБожидараВуковића,којијеотвориосрпскуштампаријууВенецији.Свитиљудизањегасузраксрпскепросвећеностиизорекојасе

�2 М. Костић, Доситеј Обрадовић у историјској перспективи XVIII и XIX века, 88.�3 Ј. Дошеновић, Численица или Наука Рачуна, Штампарија Краљевског угарског универзитета, Будим �809, XIV..�� Д. Обрадовић, Сабрана дела, књ. II, ��3-��6.

приближава,односнопролећанашекултуре. У пролеће 1804. Доситеј је започео и до јуна је написаодеветодпланиранихдвадесетглавадругекњигеСобранија разних наравоучетелних вештеј в ползу и увеселение, која је требало,какојежелео,дабудењеговалабудовапесма.��Допролећа1806.године,каконапомињеСоларић,�6написаојеукупно18глава,тејеСобранијеосталонедовршено.Оводело,одразњеговедуховнеиинтелектуалнезрелости,снасловомМезимац,постхумнојеобјавио1818.ПавлеСоларић.Оносадржипетнаестесејаитриисточњачкеприче(III,IVиVглава).Доситејуесејимапишеоважнимтемамакаоштосу:питањејезикакаоинструментакултуреинеопходностувођењанародногјезикаукњижевност;значајнаукеипросвете;учењеисторије;правилноиндивидуалноидруштвеноваспитавањедеце; пише о љубави, истинољубивости, правдољубивости,родољубљу.Шестаглавасадржитекст „Одужномпочитанијукнаукам“, који је Доситеј читао 1808. године приликом отварањаВеликешколеуБеограду.Занимљивоједаусветриисточњачкеприче уноси алузије о приликама у којима живе Срби. КоликосуустаничкеборбеСрбаснажноделоваленаДоситејауказујеињеговомишљењеоратницима,онпонесеносећањимародољубљаиспредфилософаинаучника,које јенајвишеценио,стављабашратнике,затоштоонионоштојенајдрагоценије–сопствениживот–дајузаотаџбину.�7 У јесен 1804. Доситеј поново одлази уВенецију, која мусе више допадала него Трст, у који се вратио почетком 1805. Уновембру 1805. Наполеонове трупе поново су окупирале Трст.Промена животних околности, последице окупације, као иуспешнеборбесрпскихустаникадопринелесујошинтензивнијимосећањимародољубљаиприпремамазањеговодлазакуСрбију.Ово је уочљиво и у преписци�8 коју је водио у Трсту, писао јеТрлајићу,Стојковићу,Соларићу,синовцуГригоријуинекимсвојимчитаоцима, свештеницима и трговцима углавном из Војводине.Назива Србе милим родом,�9 пише да зна „да су моји Србљикраснеимиледушеилепасердца“,тедазатоижеликоликоможе

�5 Д. Обрадовић, Сабрана дела, књ. III, (Писма Доситеја Обрадовића), 273.�6 Д. Обрадовић, Сабрана дела, књ. II, (предговор Павла Соларића Мезимцу), 590.�7 Д. Обрадовић, „Мезимац“, глава шеста, у: Сабрана дела, �96�, књ. II, 320.�8 Сачувано је даведесет Доситејевих писама из тог периода, сва су сем једног, које је написано у Венецији, послата из Трста.�9 Д. Обрадовић, Сабрана дела, књ. III, 272.

2726

„њиманаползуживети“.�0СиновцуГригоријуујуну1805.пишедаби„радоуземљупрародитељапрешао“.��УњеговојпреписцисеуочавајуиплановиувезисазаотварањемшколеиштампаријеуСрбији.52

Поред поменуте, химничне песме устаницима, Доситејјекрајем1804.написаоипесмуукојој јеславиосвогпријатељаГлигоријаТрлајића,којијесвојимделомзадужиосрпскинарод.�� Песмагласи:

УмилнојевидитзорусвисокихпланинаИумилнорођајсунцаизморскихдубина.

УмиљатостадопасеувеселичасиИсвиралеумиљатиодзивајус’гласи.

УмилнојевидитколокаквогнигдинемаИдевицукадсењемусдругарицамспрема.

Ал’јеменинајмилијерећииметвоје,Укомблагаидаровисрбскомродустоје.

Твојеимесрпствудика,одсадидовека,Певај,друже,досамогаживотасвершетка.

Певајпесму,иопевајсадаровимусу,Понајлучшем,јединственом,Терлајичавкусу.

Трлајићмујеузвратио,такође,песмом:Здравица Доситеју Обрадовичу у Тријест,укојојпреовладаватонизузетногпошто-вања,наклоностиипријатељства.

50 Ibid, 276..5� Ibid, 28552 Писма: Стефану и Илији Гавриловићу (277 стр), Спридону Милорадовићу Алексијевићу (282 стр), Петру I Петровићу Његошу (282. и 283. стр)..53 Песму је, као и песму без наслова о Етици, први објавио Андра Гавриловић у тексту Доситије у Трсту; вероватно је написана �80�, јер Трлајић помиње да је у писму датираном 20. децембра �80�. године, које је изгубљено, прочитао песму. За другу песму се не зна тачно када је могла настати, сигурно је да ју је Доситеј написао у току свог боравка у Трсту. Обе песме су наведене у Сабраним делима Доситеја Обрадовића из �96�. на основу Гавриловићевог текста на �5. и �6. страни у III књ.

2928

ЗДРАВИЦА ДОСИТЕЈУ ОБРАДОВИЧУ У ТРИЈЕСТОТ ГЛИШЕ ТЕРЛАИЧА БАЧВАНИНА��

Ој,умночедоСербскогаПарнаса,Диконаша,сербскеславегласа!Когмидушасусердијемгрли,ОбрадовичДоситејуврли!Увесељуиусвакојпошти–

Здравмибуди!Ипесмицупрошти!

Ој,кадбибилодамоћиимадеДушаказат’шточувствоват’знаде,

Светбичуоштонијеникада,Какотебеиваздаисада

Љубим,тебе,Музеизбраника,ШтојеСрбствуипоносидика!

Ој,Славјанствавеликомемору,ГдикандилаБожицамагору,Радомислимоименутвоме,Најљупчеммиуживотумоме,Радомислим,јерзанародистиПромишљ’осидању,ноћуити!

Ој,Сербскамајкародиланасоба,Сербсказемљадабидалагроба!КададођедапривечномсудуНашичиниигресипребуду,

Лакаб’била–јајежелимсеби,Ка’ноштоћесрећомбититеби!

5� Највероватније је Андра Гавриловић и ову песму објавио први у тексту Доситије у Трсту, вероватно је написана непосредно по пријему Доситејевог писма крајем �80�. или почетком �805. године као одговор на изгубљено Доситејево писмо написано 20. децембра �80�. Браћа Јовановић, који су објавили Трлајићеве текстове штампали су његово писмо Доситеју Обрадовићу од 2. априла �805. године, а ову песму ни не спомињу. Они су напоменули да је Трлајић песме, писма, једну беседу и једну прелекцију објавио у: „Српском Летопису, Голубици, Бачкој Вили и Родољупцу“, напомињу да су му „...многе песме остале у рукопису, па су пропале...“ (Скупљени списи Глише Трлајића, Наклада књижаре браће Јовановића, Панчево s.a, 6).

Ој,ал’осмертијошнеимазбора,КадаСербљинзаљуљавамора,Србскунадујошдаопевамо,Лаконашеколопоиграмо,

Патеконда-ал’ћеслаткобити!Здравствуј!Брате!Инепрестајпити!

ДоситејјенаписаоистиховегоспођиСофијиТеодоровић,младојсупрузитрговцаДрагутинаДрагаТеодоровића,премакојојјегајиоизнимнунаклоност.НаконштојечитаоитумачиоЕтику укућисвогадомаћинаидобротвораказиваојестихове:

Етиканампоказујештојестчинитружно,Дасеодтогсвиклонимокаодајекужно.

Аштатребаиспољават,штаправостјудише,Тоусвакомсердцутребасамодасепише.

Хајд’погоди,милостивасадменигоспоже,Штолибедносердцемојесадчинитиможе:

Етикамуједновели,напристојностучи,А,глеоноштотимислишжелидадокучи...

Драго Теодоровић (1765-1818), Доситејев домаћин, човеккоји је пропутовао Европу и путовао по свету, био је један однајвећих књижевних мецена. Јован Дошеновић веома похвалнопише о томе;�� богати трговац је имао обичај да се претплаћујена готово све српске књиге онога времена: узимао је повећибројпримеракадабиихкасниједелиоонимакојитосебинебимоглиприуштити.ПоредДоситеја,ДрагоТеодоровићјепомагаои Соларића и Атанасија Стојковића. Соларић ће му посветитистихове:Посланица Драги Теодоровићу Тријешћанину56укојимахвалимудруСофијукојамудостојноваспитавадецу,хвалињегову55 Јован Дошеновић, Численица или наука рачуна, штампарија Краљевског Унгарског Универзитета Будим �809, XI, XII.56 Песма је објављена у Сербском летопису (ЛМС) Будим �83�. године у св. 36. на странама од 32. до 36. без наслова. Здравко Крстановић, који је приредио књигу Павла Соларића Гозба: сабране пјесме, Српско културно друштво „Зора“, Београд �999, сматра да је Соларић песму написао вероватно почетком �808. године. Песма је уврштена и у Антологију старије српске поезије коју је приредио Младен Лесковац.

браћу и напомиње да је узалудно међу Србима тражити некогврсног попут Драга. Драго је био двадесет година старији одсупругеСофије(†1852),којајебилаћеркатакођебогатогТеодораМекше.Лепаидуховита,Софијајепоредсрпскогииталијанскогговорилаинемачкијезик.Доситејјесањомволеодаседружииразговара,нарастанку ју јемолиодамупишебарем једампут.57 ПоодласкуизТрстаДоситеј јеписаобрачномпаруТеодоровић,акадасенастаниоуБеоградупредлагаоједаДрагоилинекоодњеговебраћекупикућууБеограду.58ДоситејјеуСрбијинастојаоданегујевезезасвојимтршћанскимпријатељима,но,нажалостсачуванасусамореткаписма. Доситеј се од својих тршћанских пријатеља опростио учувенојкафаниЗвезда Северњача(StellaPolare),којаиданас,каоједаноднајпознатијихтршћанскихкафеа,радиузградиублизинихрама св. Спиридона, коју је Александар Вуксановић завештаоСрпској црквеној општини. Његови следбеници приредили суопроштајну вечеру 13/25. јуна 1806. године; ово вече описао јеСоларићупредговоруМезимца.59 Оннаводида сенајпре самоњихнеколикоодабранихсасталонавечерисаДоситејемуједномпаркићу, у предграђу, као и да их је касније у чувеној српскојкафани Звезда Северњача било више,60 те да је неки господинтршћанскиприметиода је тонека„тајнавечерабила“, јерих јебило тринаесторица. Предочава да је Доситеј говорио какав битребало да буде положај ученихљуди у ослобођеној Србији, датребаудеситидаонинеживеубедииоскудици.Доситејјесматраодајепотребнообјављиватикњигеизразнихобласти:географије,агрономије,уметности,трговине,морепловства,историје,оразнимзанатима,математициитд.Његоводлазакбиојеинспирацијанекомод наших песника да напише песмуНа одлазак Г-на Доситеа Обрадовича из Триеста.АндраГавриловић претпоставља да јеаутормогаобитиСоларић,Дошеновић,ВићентијеРакићилиТомаМилиновић,јерсусесвиони„служилистиховимаилиипесницибили“.6�Песмагласи:

57 Д. Обрадовић, Сабрана дела, књ. III, 298.58 Ibid, 305..59 Д. Обрадовић, Сабрана дела, књ. II, 590, 59�.60 Због реченице: „И ето их око вас баш дванаестерице!“, погрешно се наводи да су сусрету присуствовала дванаесторица људи, но било их је укупно тринаесторица као и на чувеној слици Леонарда да Винчија Тајна вечера са којом је овај сусрет и поређен.6� A. Гавриловић, Доситије у Трсту, 2�6.

3130

НА ОДЛАЗАК Г-НА ДОСИТЕА ОБРАДОВИЧАИЗ ТРИЕСТА

случив. в среду јунија 13-го 1806. года.

Лунасије...Сависине

Благанебазорногледа,ГдииперсисердцепредаУсузам’сесладкимкупа–ЈерОноднассадаступа!

ИзорњачаВедралица

Всуселенусадаздрави,Ипријазнимвоздухправи,

Алиједносамочује:Сбогом!Сбогом–онпутује.

Сунцесија...Сависине

Благанебазорногледа,Гдиуперсисердцепреда,Уздахсеудушискрио–Срећанпут!мусвудабио!

ПавлеСоларић јевремеДоситејаОбрадовићаоцениокаодоба просветљења нашег ума, као доба када суСрби о свачемуслободномислилиикадасупочелиупотребљаватикњижевност.62 СматраоједаћеибудућегенерацијенеоспорнопоовомепамтитиДоситејевовреме.

62 Павле Соларић, „Предисловје“, у: Петер Вилом, Сверх воспитанија к’ человјекољубију, штампарија Пане Теодосијева, Венеција �809, 29.

3332

ДОСИТЕЈ ИЗБАЧЕН(То јест, његова слика из Српске школе у Панчеву)

Тасметаонијеником,Висећ’мирнонадувару.Нит’буниокогавиком,Нит’ружиошколустару.

Шталистарацтакоскриви,Дас’нањ’оспемржњаврела?

Јест’питасесвакоживи:Штајегрубарукахтела?!

Штајехтела,кадсемаши,Даизшколеињубаци?Штајехтела?Питамосе..ПитаНарод,аи-ђаци.

Питамосеузалудно...Одговарамржњанема.Питамосе,алнебудно...СвестПанчеватиходрема.

Ал’сетрг’оовихданаИзненаданекидеда

Када“kezétcsókolm”јеСустачуосвогачеда.

Заплак’осе,атасузаКвасилајечедукрила;Исадмујебилојасно

Штоимсликамрскабила.

Тојесузабилајáве,Аизворјојнаднодуши;

ЈОВАН ЈОВАНОВИЋ ЗМАЈ

ТојесузаштонедáдеКоренвередас’осуши.

КадбиврелоовихсузаСвеласрцапозлатило;

Панчевобипроцветало–Нисаднебикаснобило.

ЈОВАН ГРЧИЋ МИЛЕНКО

ДОСИТЕЈУ

Немиленоћи,жалоснутаму,ВарљивогданамекушкумоћТвојанамдушаодагнасмело,Разведримис’оисрцеврело,Оживинадууновомпламу,Доведезору,одагнаноћ!

Учитељпрвинароднаслова,Просветномснагомзаливенцвет,

Тисинам,оче,ох,ондабиоКадниконијејоштенисниоДановусилуживотановауведечилоуновисвет.

Ицрквусвету,посејкунеба,Топлиномпрвомљуљатигруд:Уњојсинаш’оискрудоброте,Силупознањанебнедивоте,

Уњојсинаш’освештогодтребаОномштогонинемариблуд.

Славатизато,бесмртниоче!Удушинашојспоментисја.Нањемусловавечитастоје,Казујућ’СрбуДоситејкоје;Аделоштогадивотнопоче

СвакСрбинданасштујеизна!

РЕЦЕПЦИЈА ДОСИТЕЈЕВОГ ДЕЛА

У раду тежимо приказивању рецепције Доситејевог дела у његовој актуелности и у ХIХ веку, како бисмо у што већој мери сагледали значај Доситејевог дела и његово учешће у формирању савремене читалачке публике. У Доситејевој актуелности било је мало читалачке публике. Читаоци су углавном трговци и интелектуалци који су стицали образовање у Европи или Русији. То су, углавном, били Доситејеви претходници: Гаврило Тадић. Јеротеј Рачанин, Марко Баловић, Гаврило Стефановић Венцловић, Иван Антун Ненадић, Захарије Орфелин, Симеон Пишчевић и други. Сви су они били свесни значаја организовног, системског образовања. Ипак, целокупно просвећивање у Србији сводило се на неколико неорганизованих иступа, попут проповеди Венцловића, или штампања буквара Захарија Орфелина, који штампа јер руски уџбеници не одговарају потребама српске публике (Павић �970:3�). Доситејево дело је наилазило и на друге препреке. У време великих превирања од �789. до �802, Доситеј пада у немилост Европе којој није одговарало да се Србија избори за самостални развој националне куллтуре. Срби су поново препуштени на милост и немилост Турцима, док се на Доситејеве списе гледа нерадо. Тим поводом Андрија Стојковић наводи: „По неким недовољно провереним, али не сасвим несигурним, изворима – појединци из страха спаљују, као у доба инквизиције, његове списе, те постају ретки, многи плашљивци спаљују Доситејева приватна писма. Тиме се може објаснити чињеница да Доситејевих писама није много сачувано, што отежава реконструкцију његове биографије и идеологије.“ (Стојковић �989:78) Услед владајуће економске кризе Доситеј је своје књиге издавао тешко, најчешће на сопствену штету. „Публике је било мало, црквени кругови су били непријатељски расположени према његовим делима – забележено је да су их калуђери спаљивали – и он је имао да рачуна са малом публиком“ (Скерлић �953: 76). Поред

ПРЕДРАГ ЈАШОВИЋ

3534

тога, Доситеј има и озбиљну конкуренцију. Рајић је штампао свој Цветник (�802), „можда са жељом да паралише утицај Доситејевих басана“ (Павић �970:372). Овако, на посредан начин, сазнајемо да је Доситеј имао своју читалачку публику у оба вида - и читаоце и критичаре. То је била публика на коју може да утиче. Рецепција Доситејевог дела, за оно време није била нити ма-ла нити неразвијена. За Доситејева живота публиковано је четрна-ест његових књига. Овај период обухвата време од првог штампаног дела �783-�808. године. За живота је превођен и на стране језике. Објављена су два превода на румунски, Совјети здравога разума (�802) и Собраније (�808), у руском преводу излази песма Песма о избављенију Србије (�806). Лукијан Мушицки у Будиму �800. године штампа избор из Доситејевих басана. Већ ове чињенице говоре да је Доситеј био присутан на српској литерарној сцени, па и шире. На прво вредновање Доситејевог дела наилазимо �783. године, од непознатог аутора. То је актуелна критика актуелног дела, у актуелном тренутку. Критика, као и дело на које се односи, потпуно се поклапа са захтевима епохе. Објављена је у Јенским књижевним новинама (Jeaner Literatur Zeitung). Ту се истиче да је Доситеј своју аутобиографију дао у облику поучног романа (Unterrichtenden Roman), који може бити од велике користи просвећивању неуког народа и при сузбијању црквених злоупотреба. Дакле, на самом почетку, Доситејево дело је регистровано и сврстано међу значајнија дела тог времена. У српском књижевно-културном свету није било озбиљнијих критичких осврта на његово дело, ако не рачунамо информације које добијамо посредно, из коресподентне Доситејеве заоставштине. Такав однос критике према његовом делу може произилазити из три разлога:�. Доситеј Обрадовић се, на путу интелектуалног развоја, кретао великом брзином, коју је ретко ко од тадашњих интелектуалаца могао да прати. 2. Они који су имали могућност да направе интелектуални/ критички осврт на његово дело, као што су Герасим Зелић, Орфелин или Мушицки, то нису могли из страха.�

� Познато је да Мушицки због Оде и избора који је направио из Доситејевих Басана био санкционисан од стране Стратимировића, па и Синода. Они су разумели значај идеје за коју се Доситеј залагао, али нису знали како да их спроведу у пракси, а да остану на средњовековним темељима у поимању културе, просвете и науке.

3. Доситеј је био према сваком благонаклон и срдачан. Чак и када је бивао лично оштећен, он се клонио расправе. Речју, волео је људе. Волели су и они њега. На љубав се одговара љубављу. Могуће је да се нешто од тог одговора рефлектовало и на критику. Реч је о томе да су многи, ако се и нису слагали са Доситејевим идејама, или неким делом његове реформе, то прећутали зарад пријатељства. Иако нема већег броја критичких записа, то не значи да је Доситеј био непознат културној јавности. Доситеј је свуда остављао на оне са којима се сретао врло дубок утисак. Кад је у Трсту �805. године срео руског писца Андреја Каисарова, овај усхићено пише: „То није обичан човек“ (Скерлић �953:79). Тачно да је Доситеју било тешко да допре до своје публике. Прво, због тога што није знао како (Чурчић �990: XIII), а друго, није ни имао начина да своја дела пласира до ње. Врло често је продаја књига ишла тешко. То је посебно био случај са Собранијем. Ово је била потпуно нова књига за Србе. Садржином је пружала основна сазнања из теорије и моралне филозофије, али није била примерена публици јер није била упућена у то шта ово дело својом садржином представља. Са друге стране, пошто су његови списи регистровани као опасни, тешко су могли наћи пут до читаоца. Зато је читав тираж од хиљаду примерака Собранија штампан �793. остао годинама утамничен у његовом стану. Тек ће �796. године, сегедински трговац Аркадије Белан откупити стотину примерака. Доситеј је своје књиге презентирао у Србији преко свог рођака Григорија Обрадовића. Он, изгледа, није баш био вичан том послу. Зато је Доситеј често морао да се распитује и подсећа: „Јеси ли примио сандук са 20 и неколико мојих последњих књига? Зашто ни речи не пишеш? Не сумњам да си примио“ (Обрадовић �96�в:260). Дешавало се да његов рођак тражи књиге, јер има заинтересоване публике, да би изненада дојавио да је то интересовање опало. Очигледно је да публика тражи Доситејеве књиге, али је њихов долазак спречен, вероватно из политичких разлога. Сигурно је томе допринела и незаинтересованост његовог рођака. Зато се Доситеј обраћа рођаку са горчином „Тамошња пустара не зна се становито хоће ли се продавати, али ако то и буде, већ пренумеранти други, а навластито један од отмених заслуга човек, који на немештво претензију има. (...) За моје сироте ‘Басне’, што ми пишеш да нико ни петака не да, сам си крив што сам ти их поклонио. Пре ми пишеш да се ишту, а сад другојаче. Какав је то обичај сад тамо међу вами, постао, само себи противсловити? Ако их немаш гди држати да би, по случају, своје време дочекале, а ти

3736

запали дваред с` њима фуруну, ако каква јака навали зима. (...) И за последње ‘Собраније вешти’ велиш ми ниси трговац? Баш хоћеш чудан да постанеш! Ко те вели да си трговац? Држи их код себе, па ако тко заиште, подај за �ф(оринту) и 35(крајцара), ни јефтиније ни скупље“ (Обрадовић �96�в:26�). То не значи да је Доситеј „всегда“, по сваку цену, тежио да прода књигу. Он је знао да поклони последњу књигу тамо где је осетио да се намерио на „честосрдечнога“ пријатеља и љубитеља писане речи: „Шиљем и Вами последњу књишку ‘Прикљученија’ и на продају није била, зато је всегда очекивала такова љубезна пријатеља којему ће се первородно чадо љубави моје в знак пријатељства дати“ (Обрадовић �96�в: 266-267). Колико је Доситеј заиста имао искрену публику, макар она била и малобројна, најбоље показују похвална писма из његове коресподентне заоставштине. Њему се јављају непознати читаоци и искрено, без устезања, износе своје утиске: „Чрез Ваше трудољубиве издате књиге ‘Езопове басне’ и ‘Собраније разних вештеј’ са наравоучитељними изјасненијами јесу ми повод дале Вами сије писмо преставити. Ја, ипак, Вами напознат, имајући у дому мојем имените књиге, које за највеће богатство и цену почитујем-које сте сербскоме роду посветили, како младим тако и старим, на украшеније срца, ума и душе, мене моје домашње од слепог сујевјерја ослободиле, истинитога пак правовјерја и богопознанија сподобиле – благодјетељни Господине, зато тако велико благодјејаније ја Вами не могу ни писмено ни усмено благодарити“ (Обрадовић �96�в: 3�7-3�8). Ово писмо Данијела Марковића несумњиво доказује постојање Доситејеве публике. Његове књиге су постојале у народу. И оне су читане и преписиване, али и чуване попут реликвије. Зато није чудно што су први примерци Доситејевих књига до нас дошли потпуно очувани. (Чурчић �990: XV). Писмо Павла Гиоргијевића можемо сматрати правом критичком оценом. Он је у овом писму поред својих утисака о прочитаном делу изнео и виђење Доситејеве судбине, значај његовог дела за српски народ. Можемо констатовати да је његова оцена актуелна и данас. Ево тог писма, готово у целини: „Многољубими вразумитељу сербскога народа! Ваше до данас на Свет издане књиге, које ја имајући поседневно са великим услажденијем читам, повод мени дадоше овим писмом и при намјеренију изданија садашње Ваше књиге Вас походити, при том и замолити что бисте мени �0 такових егземпларов дати дозвољели а цену хоћу Вам

с великим бладарностју, колико коштовати буду, на кога хоћете у Бечу положити. Премда ми је у име Ваше ове будуште књиге непознато, но светого ради знајући ја и прочитавајући неоцењену делу рук Ваших, велику себи утеху из ње како из досад бившиг књиг Ваших обештавам получити. Јербо начаток Вашега на овом свету житија непрервена отријада, непроходних стез Вашего по свету странствованија, недоступни деноноштни труд, а најпаче, преизобилна љубов Ваша и ревност к слаткому нашему роду, осведовчишаја име сербске нације Обрадовича – све то дубоко на мом сердцу впечатељно лежи до гроба мога лежати будет, а јошт нису за толики Ваш труд и предпријатија по дужности сербски гласи радости у Ваша недра устремили се, но последња времена кад ће нама љубимога Обрадовича из очију нестати, ондат ће топрв Доситеја дела по оцени својој превозносити се, ондат ће тек сербска јуност ружично корену Вашега гроба слезами умиљенија заливати, онда ће велегласно сербски народ викати: „Преоблажена утроба која га је носила и предљубезне србској деци сиси које су га дојиле!“ (Обрадовић �96�в: 3�8-3�9). Може се слободно рећи да је тако и било. Доситејева дела су добила на вредности тек пошто је Доситеј нестао. Остале су његове идеје да се материјализују у праксису културе и да се развијају до данашњих дана. Мишљење Павла Георгијевића није било усамљено. Доситејево прегалаштво високо је оценио и Петар Николајевић Молер (Обрадовић �96�в: 365). Ни Петар Петровић Његош није остао равнодушан на појаву Доситејевих дела. Он „срдечно жели (м) што би у нашем драгом роду свеђер више таквих људеј било, Који би своји дарованија и труди, по примјеру Вашему и с таквијем усердајем како Ви.“ (Обрадовић �96�в: 359) Чак му је драго што Доситеј има наследника. (Обрадовић �96�в: 360) То само доказује да је, и поред свих препрека на које је наилазио, Доситеј je имао развијену публику. О Доситејевој рецепцији у Србији најбоље говори Декрет Ђорђa Петровића Карађорђа: „Труди ваши отечеству жертвовани, истинаја ревност довољно нам показана и свим познато високо ученије Ваше обратило је моје и целог народног Собранија вниманије на Вас: всего воспоминаније возбудило нашу признатељност. В знак наше признатељности а Вашег отличија и награжденија, општесагласно избирамо, именујемо и постављамо Вас членом Совјета и попечитељем просвештенија народног.“ (Обрадовић �96�в: 362-363).

3938

Овај декрет је несумљиво доказ о квантитету, па и квалитету рецепције Доситејевог дела. Није победио Доситеје, победио је народ. Србија је од његове инаугурације у министра просвете пошла новим развојним путем. То је пут одређен циљем за стизање европских културно-научно-просветних тековина који траје до данас. Читалачке публике за Доситејевог живота је било. Он није посустајао у њеном изграђивању и поред свих невоља које су га сустизале. Није им дозволио да га опхрвају и савладају. Упорно је ишао својим путем, а тај пут је пратила његова публика без обзира што је у томе свесрдно онемогућавана. Његова публика са временом постаје цела нација. Критичка мисао XIX века доживљава корените промене. Те промене ће наступити постепено, од критичког система у првој половини XIX века, где се преплићу просветитељска мерила са класицистичким и предромантичарским, да би у другој половини наступио критички систем романтичара. Овај систем почиње радовима Вука Караџића, његовим расправама са Видаковићем и Хаџићем. Врх критичке мисли ова епоха доживеће са Лазом Костићем и његовом књигом о Змају (�902). Критичка рецепција, у овом веку, углавном се одређује критичким системом према језику, схватајући функцију књижевности утилитаристички. Дело се посматра као творевина која треба да се допадне, али пре свега да поучи и покаже како треба. Критичка рецепција прве половине века прихвата Доситејеву концепцију народног језика и његов благонаклон однос према ствараоцима. Тада се јавља продорна критика која не тежи идеализацији већ доношењу бритких, јасних оцена дела. До овога долази поступно, јер је Доситејева реформа добила конкретна мерила вредности. Доситеј је развијао публику, поучавао је писању, читању, размишљању и укусу. Вук са својим настављачима конкретно зна како треба писати, јер писмо постоји, а све остало мора бити подређено том писму, којим се изражава народни језик. Озбиљнији осврт на дело Доситеја Обрадовића у овом времену направио је Лазар Бојић (�79�-�859), у књизи Памјатник мужем у славено-србском књижевству славних (�8�5). Ова књига садржи биографије четири писца: Јована Рајића, Доситеја Обрадовића, Глигорија Трлајића и Анастасија Стојковића. Он је овде направио чисто књижевно-историјске портрете. О Доситеју даје како хронологију догађаја из његовог живота тако и хронологију настанка његових књига. Лишена анализа и дубљих опсервација структуре текста, његова је књига превасходно од

4140

важности за историју књижевности, а далеко мање за аксиологију књижевности. Доситејев рад и књижевни опус наилази на пуну подршку код његовог ученика и настављача Магарашевића. Однос Георгија Магарашевића (�793-�830) према Доситејевом делу може се најбоље сагледати анализом Магарашевићеве периодизације српске књижевности. У његовом спису Писма Филосерба о сербској литератури Магарашевић покушава да дефинише појмове књижевности и историје књижевности. И он као и Бојић разликује стару и нову књижевност, с том разликом што сматра да нова књижевност почиње од Доситеја, а не од Орфелина како је тврдио Бојић. То овако експлицира: „Последњи период који нам је најближи започиње са Доситејем Обрадовићем, пак тече до данашњих дана“ (Магарашевић �979:�87). Даље образлаже овакав став: „Он је перви разлучио језик народни сербски от словенског богослужбеног, који се пре њега обично писало, мешајући сербски, он је први народним говорним језиком писао и саветовао да се тако пише“ (Магарашевић �979:�87). Магарашевић се не задржава на овој констатацији. Он је увидео да се језик којим је писао Доситеј не може сматрати чистим народним српским језиком. Иако себе назива доситејевцем, по књижевном опредељењу Магарашевић се приближава Вуковом схватању језика и књижевности. Другачији однос критике према Доситејевом делу креће са Вуком и од Вука. Тај однос биће променљив. Аксиолошке метаморфозе ће трајати до данас. Оне, међутим, нису методолошког карактера, већ се превасходно односе на различито идеолошко третирање Доситејевог дела. Данас многи, слично Скерлићу, сматрају да је Вук Доситеја узео за свог претходника, да цени Доситејево решење језичке проблематике, јер је Доситеј посматрао језик као услов културног и књижевног развоја (Марковић С.Ж �987:2�-22). Такав закључак се углавном изводи на основу Вуковог исказа у предговору Српском рјечнику: „Тек �783-ће први је Доситеј Обрадовић казао да треба писати српским језиком као што народ говори и сам је почео, колико је знао, тако писати“ (Караџић �987: V). На основу овог исказа могуће је извести закључак да Вук хвали Доситејев покушај. На Доситејеву идеју се надовезује глобално, али њихови језички као и књижевно-естетички погледи битно се разилазе. Доситеј се залагао за народни језик, који је говорни језик тадашњег грађанства, а Вук за народни српски језик из народне поезије (Живковић �99�: 25-39), што из данашње перспективе гледано није било баш најадекватније решење (Ивић �997). Вук је

ипак далеко ближи савременом српском језику. Да се његова језичка револуција разликује од Доситејевог програма видимо из Вукове критике критичког става Станомира Живковића, према којем се српски писац треба и мора „више трудити да се простоти допадне, да га она радо чита“ (Караџић �979:�27). Као негативан пример и последицу таквог критичког става Вук наводи случај Доситејевог дела: „Простоти се врло допао Доситеј вичући на калуђере и манастире, на пост и на мошти свете, на друге ђекоје обичаје цркве наше, и то она разумије врло добро и чита радије но Везлића ‘О спокојној жизни’, или какву Рајићеву књигу, али нека нам каже г. Живковић има ли простота од тога какву ползу или штету“ (Караџић �979:�27). Видимо да Вук није имао баш високо мишљење о Доситејевом делу. Доситеј се обраћао „простоти“ нудећи јој оно што њеној простој природи треба. Зато, према мишљењу Вука, његово дело народ радо чита, али то не значи да је у његову корист. Вук је против угађања читалачкој публици. Не треба писати за савременост већ за потомство. Тако је, према Вуковом мишљењу, основни разлог ради којег је Доситеј приступио писању, његово основно „намјереније“ да пише за „ползу народу“ и „српску јуност“ остало неостварено. Вук није само против Доситејевог књижевног израза, већ и против размимоилажења теорије и праксе код Доситејa. То износи у чланку Примјечанија на предговор господина Павла Соларича к Мезимцу Доситеја Обрадовића (�8�8), где први пут конкретно, са много горчине, говори о Доситејевом делу и раду. Он се обрушава на Доситејев рад јетким изразима са много презира, јер сматра да се његово учење не поклапа са његовим начином живота. Разлог томе проналази у старости Доситејевој. Вуково иступање против Доситеја неки објашњавају тиме што је, у крајњој истанци, ипак необразован, али и сујетан, (Стојановић �92�:202) неки га, пак, правдају његовом младошћу и бедом у којој је живео, (Поповић �926:288) има и оних који сматрају да „Вукова лична сујета, која из суревњиве зависти није могла мирно да подноси онолику популаност и углед Доситеја“ узрокује Вуков испад (Костић �952: 276). Истраживачи попут Драгише Живковића, и поред Вукове „нискости“, сматрају да је Вук у тренутку свог напада „уствари историјски велики“ (Живковић �997:���). Свестан своје величине он намерно оспорава Доситејев правац. Доситеј Обрадовић је, вероватно, име на које се највише позивало у српској књижевној традицији. Чини се да је једино Вук могао да се отргне од његовог имена, а то је зато што се отргао од

4342

његовог програма. Суботић (�8�7-�886) у својој студији Неке черте из повеснице сербског књижевства (�8�6), поред тога што историју српске књижевности дели на три периода и формулише поетике националне књижевности, говори и о делу Доситеја. Кад расправља о томе шта и зашто треба писати, закључује да је Доситеј постао популаран код Срба због истине коју садржи његово дело, а коју је Доситеј саопштавао чак и онда кад она није била по вољи српском народу (Суботић �983:��8). Доситејева дела још се читају, јер је његов стил разумљив. Његово дело се чита јер поседује знања која су применљива у пракси (Суботић �983:��8). Зато је Доситеј постао учитељ свом народу, а његова дела се чувају као реликвија. Суботић сматра да је Доситеј творац световне књижевности. То је постигао баснама. „Његове басне (1788) основале су тако рећи српско књижевство, и ако га нису основале, а оно су га животом надахнуле. Оне су прве народу његовим језиком почеле говорити и онако како је за њега“ (Суботић �983:�03). Основне вредности Доситејевог дела садржане су у томе што: пише народним језиком, пише искрено и поштено, што је функционално у том смислу, вредно и лепо (Суботић �983:�03). Ова оцена постаће основа будућим критичким системима. Од ње ће полазити и развијати је сходно апаратури критичког система. Слично Суботићу, и Јаков Игњатовић (�822-�889) закључује да је Доситеј Обрадовић образован по светским мерилима образовања, родољубив и проницљив. „Он је посејао идеју еманципације српског језика и духа“ (Игњатовић �983-2�8). Највећу вредност Доситејевог дела види у његовим наравоученијима. Сматра да Доситеј није ништа друго написао до наравоученија, она га стављају у сам врх светске литературе (Игњатовић �979-2�8). Сматра да ће његове идеје доживети пуну афирмацију у будућности. Овако Игњатовић доказује да сада није право време за Доситејеве идеје о толеранцији конфесијалног изјашњавања и космополитској тежњи уједињења пре свега српског народа, а затим и свих народа. Јован Ристић (�83�-�899) објавио је чланак Новија књижевност у Срба (�852) у којем даје врло прецизну оцену развоја српске књижевности од Доситеја до Његоша и Радичевића. Он гради свој став на ставу Суботића, али га превазилази у дивинизацији Доситејевог рада. Доситеја назива српским Анархазисом. Уопштено говори о Доситејевом књижевном раду. Разлоге Доситејевом литерарно-просветитељском успеху

проналази у томе што је Доситеј сагледао снагу народа. Народу се обраћао и за народ је стварао, а не као његови претходници, савременици, па и они који су живели после њега, који су стварали за уски круг просвећених. Спецификум његовог вредновања је садржан у експлициту, где каже да у Доситејевом делу јесте „језик лепих народних песама средство изражавања.“ (Ристић �983:276) Овај став је врло сумњив, штавише, није тачан. Али је сигурно послужио као основа истраживачима XX века, који су проучавали версификацију Доситејевих песама. Јован Ристић је далеко успешнији кад утврђује вредност Вука, Његоша и Радичевића. Љубомир Недић (�838-�902) је о Доситеју углавном говорио посредно. Хвалио је његов просветитељски програм, снагу просветитељског ентузијазма, истичући конкретну вредност Доситејевог рада за српски народ. Доситејеву ученост доказује, у духу своје критичко–експресивне убеђености, без чвршћег упоришта у чињеницама. Кад пише о Ненадовићу, каже: „И мени се чини да се појава његова (Ненадовићева) у нашој књижевности и уопште карактер његов као писца најбоље може разумети ако се пореди са Доситејем.“ (Недић �977:2�2) На основу овог експлицита могли бисмо даље очекивати компаративну анализу. Међутим, томе ни трага. Љубомир Недић Доситеја узима само као полазну вредност, поредбени члан, он је вредност сам по себи, а као такав доказује и вредност писама Љубомира Ненандовића. Оцену целокупног Доситејевог опуса свео је на констатацију: „Доситеј је био књижевник и просветитељ и писао је књиге да њима поучи и просвети свој народ. Он је о књижевности мислио да она није празна забава и ташта уметност коју би вредело неговати зарад ње саме, него да она треба да послужи нечему вишему: да просвети ум, да благодари срце, да упитоми нарави. То је био прво учитељ и родољуб, после тек књижевник“ (Недић �977:2�2). Љубомир Недић, је извео ову синтезу о Доситејевом схватању књижевности сходно свом схватању функције књижевности, које експлицира у радовима о критици, публици и укусу. Недић књижевност посматра у односу на њену моћ утицаја који може извршити на рецепцију – ако може да поучи, по њему, дело се догодило. То показује да се рецепција још увек третира као пасивни медиј. Из Недићевог експлицирања можемо сагледати систем по коме се Доситејево дело вреднује током читавог XIX века. Од уметности се захтевало да врши дидактичко – едукативне утицаје, а од публике да прими те утицаје. Ово је био образац за вредновање Доситејевог дела током XIX века, а добрим делом ће се пренети и на рецепцију XX века.

4544

ОНА ИСТА БОДРА РЕЧ

Доситеју Обрадовићу

Устаосамјутросрано:

мислимсунцелијемлеч!Кад,предамном,Доситеј!

Онаистабодрареч!Каонекад,давно,преј!

Востани,Сербије!Востани,царице!Спокојаовденеј!Востани,Сербије,јер,времетиједасаулице

одешулицеј!

Изгнајизсебесвихрасприсиле,

својштепишлингерај!Ујаснисцене:немиле,миле!Поукусебидај!

Вознесиовочарноместо

исвакуземнутвар!Умерисјаја

зацарскипресто,ал’презриземнићар!

ЉУБОМИР ЋОРИЛИЋ

Уцрнојземљивознесиугар,

ушумиборилуч!Возбудиижар,

ал’недајугар

јединенадекључ!

Уместосузом,сунцемиросомокупајсвојелице!Востани,Сербије,јер,времетије

даодешсаулице!

ДОСИТЕЈ

КренуојенапутизХопова,калуђерскуоставиоробу.Сакњигама,уместотопова,освајаовеликуЕвропу.

Прошаојепонореиспрудетајпустоловипутниквечити.

Упознаојезикеиљудеисписатељпостаовелики.

Роднагруданајвишесеволи.Вратиосеовенчанпризнањем.Темељејеподигаошколи,

дасвојнародобогатизнањем.

РАДОМИР МИЋУНОВИЋ

ДОСИТЕЈЕВ ПОВРАТАК СРБИМА

Предњимјеишаогласаон,потрагу,зањимсустопице.

Бехусе,предсамоВостаније,гласовипомешали,народузрујао,

кнезовиућићали:низборенироморе.

Самосешумесашаптавахуа,небом,свеци

чудневрзахуприлике.

Јединосуслепипевачиондалековидели.

Разумевалисусесатравкама,инаВостанијезазивали.

КадмуГласчуизеленасетраваусправила,акукаимотикаустисала.

ЗагласомсвојимПристигаоједаосоколиидауљудимараздани.

Сад,наместогласањегова,ширисеоњемуглас.

Можегавидетинараскрсницама-показујеикакоикуда.

ДРАГОМИР БРАЈКОВИЋ

4746

Изсловаизгрева-совјетомздравогразумаупућујеипоспешује.

ЉУБИВОЈЕ РШУМОВИЋ

ДОСИТЕЈУ УМИЛЕНИЈЕ

А Србима прекор уместо посвете

ГдејесадонајХоповацГрешниДавамразмрсидушичворове

ВећстеиБогуиљудимасмешниУпетљаниуглупеспорове

УтуђемокутражећисликуТопитесекосантеледа

ИмалионогагденавидикуШтоидућучиувековегледа

ЗовитегамудрогбезпремцаВикојиглагољатеипојете

СабраниокосмерногачернцаЧујтездравагоразумасовјете

ПросветлићевасњеговгенијеМајсторинеимаритворциСхватићетенаравоученијеКњиганезвонаипрапорци

СадагдевамјеДоситејђаконЕвропејацзналацдародавац

ДасмислиновиморалнизаконИштапомдавампокажеправац

ПОД САФОРОМ ДОСИТЕЈА

Кадабихулетњојврелинипоследњегшколскогдана

легаоисподпчелињегдрветанаиспуцалојсрпскојземљигдејенекадпрошаоДоситејнашлибимемравивојници

размилелибисепомениипретравезаседупоставилипрекоташненамојимлеђимамислећидасамвећзамакао

завеликимпутником

зашлибиусновеипретворилишанчевеу

паркове

иакосмернитеккадбизапалиупосвећенемислиизвињавалибисе

штоменатакавначинбуде

спремнидаплатеглавоминехотицеучињенугрешку

ајабихимчитаонаравоученија

изЖивота и прикључснија

додаоиово:“Браћо,непушке,књигууруке...”

СЛОБОДАН БРАНКОВИЋ

4948

ГОВОРИ ДОСИТЕЈ

На дан спаљене књиге

Људи,вистецвећекојесамоставиобогу

дауберекадгодмусебере,упољу,наледини,предцрквомиликатедралом,средолтара

илиувисинамапланинскихврхунаца,негдеупустињама

илиуподневнојвревицентралнихградова.

Људи,садасамовде.

Људи,вистекњигеизвона.

Људи;Вашеједаћутитеивашедаговорите.

Акопакговорите,кажитесвеиливишеодтога.

Кажитеоноштојебогзаборавиодакажељудима.

Људи,јасаммеђувама.

АДАМ ПУСЛОЈИЋ

5150

KЊИЖЕВНЕ ЧАРИ ...

Аутоматизовало се да сеВукиДоситеј помињуупоредо.ИмамеђутимљудикојиманепаданаумДоситејкадамислеоВуку,инепаданапаметВуккадамислеоДоситеју.Културнинемириовадвачовекасасвимсудрукчијихклица.Трудиинапори,иакоделимично истих или сличних категорија, врло су различити потемељним вредностима. Крв и месно зрно ова два реформаторанисуисти.Посмртностњихованијеинећебитииста.Доситејјесветлеоигрејаоиутрнуоисадјезаслужноимеипочасноместо.Вукјежив.Колута,вреоје,имадапролазијошкрозмногередеинереденашихнароднихвредности,инесамоусмислуписменостиикњижевности,негоиусмислуполитичком.Заштосетаполитичкикултурнаснагаисадапренебрегава?Заштосеуовојгодинитакомалопомиње?Заштосетајпријатељсветлости,редаиправденепризива?ВокацијаВукованијеиспуњена,ширисе,ширићесе. Доситејјебиопасивандух,пасивнадаровитост,истојикаовредност зависан, и захвалан разнимфакторима ван себе.Он јемораобитиоплођенодбољихноштомубешерод,дабипослесам оплођивао. За културни покрет свој није нашао инстинкту себи ни видео клицу у родној груди. Село, уџерицу, трњаке,неписменост простих и заблуду писмених пожалио је тек изтуђине,послеудивљењапредтуђимдобромисравњењасароднимсиромаштвом. Против калуђерског живота устао је из личнога не-задовољства, гурнуо од себе недостојно оставивши га другима.Није остао да бунтује опасно по себе, на месту није покушаода реформише ту установу која народу треба. Бануо је у светполусвесно, више трбухом за хлебом и главом за младалачкомрадозналошћу,негозанагономипланом.Доситејјепошаоусветкао обичниљуди: празан.Срећомпо нас, срећно се свршила таавантура. На туђе засејане ливаде пала је пчела. Сем личногзадовољствадасеналетиинаужије,донеојеДоситејкућихранеизакошницу.Ованашафигураспчеломнијесасвимпроизвољна.

ИСИДОРА СЕКУЛИЋ

Зато што је на издашно уцветана поља падао, Доситеј је честоупрошћаваопроблемепросвете,уметодимабионаиван,културупроповедао као неку посластицу. Уосталом, то је био део чариовогакњижевникакогакњижевностнијесталакрви,изанимљивограскалуђеракојијезасвојуведрину,бономијуилакотносачекивањебригаимаоможданајвишедазахваликалуђерству.

РАША ПЕРИЋ

ДОСИТЕЈ У ХОПОВУ

1УХоповуДоситејукрстостаонаминеју

ИкрстмолинаминејусрећнепутеДоситеју

АДоситејкаткадсањаманастирскатиховања

КРСТИВОЈЕ ИЛИЋ

ПОХВАЛА ДОСИТЕЈУ

Кадсусеклимачевииножи,живосрцепотомствуироду,дошаојеСрбедаобожи–умомкојиводиуслободу!

Тамогдесеразмишљаичати–душаможесебидасеврати!

Падаречиприкључиживоту,избављеномизкрвавихрана:инадмудрицаревеиПорту–

иусмрт:црнукраљицубездана!

Изкоренагрмаитополе–дазаснуједухВисокешколе!Гдећесловом:поезијомбића–обновитихимнуНемањића!

5352

МИОДРАГ ЈАКШИЋ

НА ЧАКОВСКОМ ТРОТОАРУ

Акобиххтео,већ,дасесуочим,сасобомсамим,

билоби,то,испредДоситејевекуће,

уЧакову.

Скитарко,нијемитешко,дасваковечепрошетамтамо

ичамимнакалдрми,ћутећи,каосвој.

Башту,утуђојземљи,насвомтерену,

саопштиобихмузахвалност.

Каолицемер,штохоћедапопује,ибедникдаситноуцењује,онемеобихкаодупљак,радо.

2Ненаведи,СвећеслађеДоситејаубезнађе

Трагнаводиипрашиниусловомубаручини

Блгословизнакдознакаданамтрајесписпредака

5554

ДРАГИША ВИТОШЕВИЋ

ИЗ КЊИГЕ “ДО ЕВРОПЕ И НАТРАГ”

„Онјељубиосвојрод.Вечнамупамет.“ Оноштоједошлозатимпознатојекакозанимљивошћутакоидалекосежношћу.Другобекство,путуФрушкугору,разочарањеу калуђере; треће бекство, путовање кроз Хрватску, Далмацију,ЦрнуГору(свуда:„трудољубиви,добри,правдољубивиипоштениљуди“),драгоценосазнањедастановницисвихтихкрајева,почевод Србије и Баната иако их вере раздвајају (једини!), „једнимистимјезикомговоре“.ТусезапалиопочетнипламенноведубокестрастиДоситејеве:родољубива,учијемсјајућетекдобитисвојепуноосмишљењењеговадотадашњастрастзазнањемиучењем,сопственимуздизањем.СхватиојеоноштојенекадосетиоиСветиСавауСветојгори:дапутличногспасењаиуспеханикаконијеуускомкругусебичногусамњеништва,изваншунмогиширокогтоказаједнице,већ,напротив,самоијединоуовој,упространомљудствусвогајезикаинарода,упреданомипредњачкомрадузањеговнапредакисрећу.Такоседубокиранизаноспустињаствоми чудотворством претворио у нови, дубљи, тежи и лепши заносучитељствомипросветитељством.Наместопотиснутихсветацасвојемладостиставиојеновусветињукојојћесажаромпосветитисавсвојживот,исписујућионесмелеидотлемождаиусветунечувенеречи:„светанаука“.Асве„наползународа“,свог„љубезњајшегисладчајшег(тј.најдражегинајслађег)славеносрпскогнарода“,сажељомдасвојимпоучнимсписимадопреи„досамихпастирскихколиба“. Тако је најзад његова лична самоћа, која је започеладетињствомипретиладаћегацелогживотапратити,билапобеђенапронађенимнеисцрпнимрудникомсмисла,очаравајућимсусрети-ма са светскомнауком,и својимдрагимнародом,имеђусобнимпознаваањем ових двоје. Била су то, заиста, његова једина „дваидола“,чијијеонпостаоспојивеза;алииведра,страснанадаулепшубудућносттогнарода, јертабудућностпостала јењеговавластита.Отудонадубокасвестсејачакоји је,иакопораниопре

зоре,сигурануницањесеменаизрењаплодова;сигуранубудућузаједницу великог, просвећеног и слободног народа у коме ће,поредосталог,живетииславитисеимеродоноачелникаслободнемисли–усрдногстарцаДоситеја.Учемусе,ево,нијепреварио.Танадаупотомкеињиховопризнањебила је једанодњеговихнајснажнијих подстрека и покретача, једна од његових равно-тежа; извор упорности и снаге, али и душевног спокојства изадовољства.Штавише,тачврста,трајна,поштенозаслуженаславакод неумитних будућих нараштаја (а не лак, шуман и пролазануспех код савременика!) била је у самим основама Доситејевеетике. У једном писму вођама правог српског устанка он их једалековидоопомињао:„Садвирадитезапотомкеанезавас“.Рад,самопрегорижртве,мислио јеДоситеј, јединоприпадајуживомчовекууњеговојсавремености:аславаипризнања–тосустварибудућности,додуше–врлопримамљиве,алинеилакозаслуживе.Тависокастојичкаиалтруистичкаетикајеготовокаонекаврстаоне„узалуднеслужбе“,окојојјеписалаИсидораСекулић,службекоја је најчистија и најлепша, а чија је трагична узалудност, уствари,самопривидна. ТаДоситејева нада омогућиламу је да савлада оне својекрупне (такоразумљиве!)дечачкебојажљивостииплашљивостио којима је такочесто говорио: дацелогживотаиступа смелоисамоуверено,попотребиоштро;данајзад(пазите:тајнекадашњимали стидљивко и плашљивац!), храбро закорачи у узбуркануустаничкуСрбију,пишућиодатлеуједномприватномписмуречизачудонезапаженеакрупнеитешкедалекометношћусвогсмислаисвојепоруке:„Јасампобегаоумојеотечество,паакоонострада,некаименетурскикоњипрегазе“. Билајето,међутим,самоприроднапоследицаоногстарогсрећнопронађеногСмисла,јерони„отечество“билисувећодавнопосталинедељиви,ионутом„отечеству“обесмрћен. ... Онако како је некада жудео немирни, занесени дечакДимитрије, који, очигледно, никад није умро у Доситеју, већ сесамомењао,спуштаосвеближеземљииљудима,дабисенајзад,унајопаснијемалиинајлепшемтренуткупобунеипоноса,венчаоиизједначиосасвојомслободномземљомзаувек. ПроницљивиисумњичависетникЛарошфуко,пишућинанекихсто годинапреДоситеја своје славнеМаксиме, приметиоје у једној од њих: „Слава великих људи, мора се увек меритисредствимакојимасусеонипослужилидабијестекли“.Услучајунашегписцатасредствасусесводиласамонаједно:просветаи

5756

напредакнарода,„књиге,књиге,браћомоја...“Акоје,дакле,славабила још давни жарки сан сиротог дечака Димитрија и осталанескривенажељаиседогстарцаДоситеја–јелимогућезамислити(ауономтренуткуиуједномнародукаоштојебионашпоготову)лепшиинесебичнијипутзаостварењетогтакосхватљивогсна? Затоје,одиста,икоднасиусветумалотакобеспоговорнихвернихепитафакаоштојеонајкојијеДоситејсамсебиисписао: „Онјељубиосвојрод.Вечнамупамет.“

ДОСИТЕЈ - ЧАКОВО У МАГЛИ

Песниксвојзавичајоткријегдезаконачиинаненаднидодирјезика-кључаскривенубраву

усебиистиномопчиниунутрадушевнинепрозир

иречи-чиникојенепредајувластнисмртинизабораву

Чаковоодједномумаглиподсећанародитељскебореуњимасуветровитевечери

иблагодатнезореудечијемсрцупреокретинаглипуткојисесамоуздахоммери

Чаково-непресахлимсјајемштаједругонегојабука

итрептајујабланимавитимопијенимчежњомзабескрајемупитањимадугимбајковитимпотеклимзаварљивимнехајемизкосовогбезбрижногзвиждука

РАДОМИР АНДРИЋ

ДРИЈЕЖДАНИ ДРИЈЕЖДЕ ПРЕД БУДИШИНИМ

„Доситеје, хоћете ли по подне мојем стану милом доћи?, имала бих радост показати вам колико ја умем поштовати људе вашега разума, или ћете се смерно задржати у слушаоници и допунити вежбе на које сте ономад изостали доћи? Али, знајте да би вам ја радо изволела показати то што сте пропустили ухватити белешкама, а ако ме још можете прочитати, онда вам и драговољно дати све што имадем да буде ваше власништво. Ако не дођете пре суботе и не дамо се ползи коју нам време пружа, ја ћу о первој суботи и недељи оцу ми и мајци ићи, у Будишин. Но, ако изволите доћи у мој стан, ја ћу вам већ одмах још угођенија неких приредити. Само ви, рано хајте амо.“ „Драга ми Драговитице, а ви знате да би вас био рад звати Драговит`це или још боље Драг`вит`це, то јест, Драгице, како се код нас, у Сербији то чини, та ја би се, дико моја, задоста огрешио, ако глас вашега разума, а волео би и сердца вашега, послушао не би. Та ако сам рад и у Лајпсик поћи, како бисмо завазда били на окупу, тад се срдити немате рашта, јер ћу ја и у Будишин поћи оца вам и матеру упозанти и од њих дозволеније испословати, да би читавога живота могао вам се дивити.“ Тако су, на неком свом заједничком језику, али и на чистом немачком кад се понешто не би могли разумети на своме, Доситеј и Драгица диванили, напуштав учионицу у којој су се до час-мало пре тога били науком бавили, а били су запажени студенти философије невеликог Хале-унуверзитета. Драгица је било име које је Доситеј својој љубимој колегиници наденуо из миља, а која је заправо носила име Драговит`ца, да би је њена симпатија, озбиљнији студент од �2 године, по скраћеном облику Драг`вит`ца па Драг`вица, коначно прозвао Драгица, колико да му буде још милија, иако му је већ била толико драга да је прихватио и да оде у њен студентски стан у Хале-у, али и да се она спреми за недељни одлазак у главни град Лужичких Срба, где су живели њени родитељи, кнежевске и племићке крви, који су своју шћер изволели хтети писменим чељадетом учинити.

ВЛАСТА СТАНИСАВЉЕВИЋ ШАРКАМЕНАЦ

5958

Посебно је Доситеја голицало шта је Драгица подразумевала кад је рекла ако је може прочитати и каква му то угођенија спрема још у стану. Драгица није становала далеко. Доситеј се морао из свог стана вратити на Шуленштрасе, која није ишла другде него поред универзитета, а потом се упутити улицом Шарлотенбургвегштрасе, која је водила према градској периферији, али која је на осредњој удаљености од центра у своју фасадну слику, са улице, примала и умерено велики Драгичин стан-кућу, уочљиву по саксонској стамбеној архитектури. Прошавши између два кестенова, као кроз славолук, Доситеј је, благим затезањем мантијине узице, мало поправио своје монашко одело, иако се оно у његовом смерном ходању није ни могло много пореметити и изгужвати, јер је још увек, и у овим годинама, млађано студентско срце наређивало послушном телу да гази као по води – мекано и гипко. Расушени, дрвени праг, под ципелом која је била једини грађански одевни предмет код господина, понизним цвилом најавио је милог госта и раздрагана Драгица отворила је врата степенишне терасе која покренуше неколико милозвучних шароликих звончића, што се ситносипљивим гласом обрадоваше госту пре Драгице, која се чујним осмехом, што откри ниску бисерних зуба, надовеза на улазне звончиће, да би гостопримство дуже трајало. Осећајући се и више од уваженог, Доситеј се сруши у фо-тељу прекривену тканим уметничким комадом на којем су се разликовале шаре, које му нису биле баш толико стране. Знао је светски путник да су то шаре, писмена и буквице који засигурно одају припадност ткаље и творца њиховом национу, баш као што се у писменима и буквицама находи језик који се у њима даде лако одгонетнути. А кад је Драгичин народ био у заједничкој кнежевини са Моравцима, онда су и код њих хришћанство и писменост ширили ученици светих Ћирила и Методија. Извезени мотиви птичица на кућном јелеку и цветова на шупкавој кецељи, које је Драгица обукла у кући да би лакше услужила госта свим припремљеним ђаконијама, подсећали су човека жељног знања, а са великом моћи запажања, на мотиве које је сретао и у другим крајевима своје земље, од Чакова и Темишвара до Арада и Осека, и закључивао: или су сви народи на свету браћа и једнаки или се они, ако већ познаје десетак различитих језика, стварно разликују, али онда, како је могуће да су њих двоје тако блиски, готово једнаки? А кад је и у туршији, са којом је почео угођај послужења ране вечере, опазио једнак укус као и у оној туршији детињства коју је

6160

стављала његова мајка у Чакову и Сантову, онда је био сигуран да је Драговит`цу добро прекрстио у Драгицу, и да су били једно. Нарочито је осетио да су заиста једно кад су после добре вечере попили и мало вина, којег је кнежевска кћер увек морала имати за ретке и пробране госте, и своје, али и очеве, кад би, као трговац кромпиром у целој Саксонији, понекад са понеким навратио да ту, док је она на предавањима, мало предахну и попију по коју. Добро вино учинило је своје: Доситеј, заголицан питањем шта то може да ишчита код Драгице, или не, намешта уста да постави питање, али га женска интуиција предухитрује и ставља му кажипрст на усне које само што нису изрекле запитаност, док му се мотиви цвећа и пернатих животиња руше у крило. Тада гост-студент осећа да би му питање било сувишно за степен слободе који му је већ у наручју и уместо питања, он вреле усне преобраћује у стиснуто слово „О“, које се спушта на оне друге, нежније и узнемиреније (усне), које такође подражавају то писмо “О“. Час-потом, ти кругови усана се у најтешњем приближавању преобраћају у тесно срастао двоглас „ОХ“, који одмах прелази и у једно дуго, и завршно „ХММММММ...“, с којим се, док дуго траје, цветови и шаре са кецеље тако отварају и пупе, да се перје на јелеку разлеће на све стране ... И још једном су уста младића, који је становао у телу студента- четрдесетогодишњака, била претечена: таман што су хтела да предложе зрелој девојци да се скине и одбаци птичице и цвеће, а из нагло пресеченог „ХММММ“ испрхнула је чудна птица задивљујућих крила, која чујно проговори оним сличним и знаним им језиком: Скини се, ти, први! Знао је студент филозофије и познавалац немачког језика да се ово није рекло на немачком, већ на једном, њиховом који се говори од Будима до Андриатическога мора, но баш зато је и било тешко поверовати у значење које је примио са презнојавањем и стресом, па је, пре но што би и поступио по императиву, још једном желео да се увери да ли је то оно што мисли сада, у тренутку, или је то оно на чему Драгица већ неко време ради у свим њиховим разговорима у учионици – да се скине у грађанско одело. И опет га је женска интуција разумела и предухитрила, рекавши му: У оба смисла; и ту се више није имало шта да оклева. Но, сва је прилика да нам живот увек дâ малу одступницу, па је до коначног извршења јуноши било остало још мало маневра. Пожалио се да се са скидањем у грађанско одело не може сложити док не види како му стоји, а

није га имао у овом часу (други смисао скидања није ни помињао, ни негирао). Али, никада нећемо разумети женску спремност на прилаз мушкоме, једанку лукавости или великој памети, јер она очекивано одговори да је он са драгим јој оцем Станиславом готово једнак у свим телесним мерама, те да она има једно лепо, у исти мах и свечано и радно, одело у кући, и да може и да га проба. Сад је пут до сваког одбијања скидања био затечен и неделотворан. А кад се зачудо, тако озбиљан „младић“ са снебивањем скинуо, паунови, фазани и друге птице осташе у кецељином цветњаку на фотељи да се уз свакојаке мирисе цвећа дочерупају до голе коже, а причу преузе много комотнији и удобнији, недалеки диван, примив на своје гостољубиве и, пак, препознате шаре двоје заљубљених једно у друго, али, рекло би се превасходније, послушнијих једно према другоме, јер ништа што је једно хтело, оно друго није ускратило. За велики труд, кад је јутарње сунце запловило осовином улице Шарлотенбургвегштрасе ка центру града, неуморни младић, који је о љубави слушао на Балкану и у Малој Азији, кад је, после калуђерског братства, видео да има и друге мудрости и другачијег морала, добио је Станислављево одело да га понесе, и не док купи друго, своје, већ на вечни дар од врле девојке Драгице, јер је тата-трговац имао више комплета. Пошто се погледао у огледалу, проба је била готова. Скидање у грађанско одело, очима човека од укуса, беше одобрено. Доситеј је потрчкивао на прстима својих разгажених, грађанских ципела са шналом, али се чудио како се тако и у свим осталим одевним комадима осећа удобно, као да су одувек били његови. Жакет од лагане тканине, на први ред дугмади закопчан, увек је комотан и довољно кратак у рукавима да се и манжетне, са карнерима елегантне свилене кошуље, могу лежерно и барокно пробити до згловова руку и употпунити стилско јединство какво већ поставља бели свилени шал под валовима крагне тамног костима. Панталоне-пумпанице, трофртаљке, срасле са ранфлом под самим коленима, као да су биле горњи део плетених чарапа, на које су лако могле доћи камашне. Читава та гомила одевних елемената, смештених на живој особи, ујави се као да је одувек њој и била намењена. Високи и цигуљави црни цилиндар, са суженим ободом покривао је ову лепоту од одела и човека, и све то, у један исти корак, потрчкивало је радосно, ка центру града, као да се бојало да га сунце не сустигне, док су се улични кестенови будили из претходнога, ноћнога живота, пуног свежине и безбриге. Након кратке недељне паузе, док су Доситеју сви у

слушаоници честитали, говорећи му да је тек сада прави философ, Драгица се највише чудила готово припростој ствари: како је могло да буде тако да му је очево одело стајало као по мери за њега, као да му је било срасло уза стас. Два кестена пред станом девојке кнежевске и племићке крви, као два пилона на свечаном улазу у свети простор, бележила су својим немим памћењем све чешће навраћање елегантног мушкарца у лепу кућу са расушеним дрвеним прагом на улазу. А онда је стигао и месец кад се ширио мирис још једног дрвета, сличног кестену у мају, а то је липе у јуну, и то у једном другом, недалеком граду. А управо је требало да Доситеј и Драгица пређу у тај град, јер су студије философије у мањем граду Хале постајале све тешње. Увећање броја студената за идућу школску годину превазилазило је комоцију слушаоница, као и број професора на листи, какви су били проф. Еберхард и, посебно проф. др Цвијетић, који је држао етику и кога су студенти волели, а који је и сâм прелазио у Лајпсик. Драгица је утицала на Доситеја да пређе у нови град, јер је овај био приметно ближи Будишину и њеним родитељима. Имао је много веће могућности смештаја. И прича коју је од своје следбенице чуо увеличала је Доситејеву радозналост. Наиме, Лужички Срби, као и Доситејеви, поштовали су богове Перуна, Сварога и друге, али је један међу њима био на највећем гласу поштивања. Био је то Свевид. Он се прослављао у време кад цвета то дрво слично кестену у мају – липа у јуну, а ње има у великој мери у граду куда треба да пођу на даље студије. Тај град се по лужичко-српском кумству назива Липсик (безмало српски: Липик или немачки: Лајпциг) и лежи на три дивне речице: Елстер, Плајсе и Парте. Од паметног и лепог саговорника Доситеј сазнаје да су и други градови у Саксонији и изван ње имали такође српске кумове, као што су Барљин или Брљин (блатњав), касније на немачком Берлин, а посебно, још ближи главној лужичко-српској престоници – Будишину, град Дријежџани, који су по легенди, која се чува на Рутену, већ од �0-ог века дријеждали пред Будишиним, а тај ће се облик, готово непромењен, задржати и у немачком – Дрезден. Иначе, Рутен (Рујан), највеће острво (Црвено ост.) у Балтичком мору било је насељено Лужичким Србима, и све је то Драгица толковала Доситеју, предлажући му да то и погледају у неким списима који се чувају у њеној кнежевској породици. Али цењени Србин са Балкана треба прво да дође и буде гост у кући. Доситеј обећава јер га та материја заиста веома интересује, као и да сазна и

6362

све друго од тате-трговца картофелима (кромпирима), али има све мање времена јер је готово припремио за брзо штампање Живот и прикљученија, и недостаје му само типографик, што се, срећом, ако игде може, може наћи најпре у Липсику. Док књига није склопљена за типографију, Драгица Гломачанин, женски радознала, лукава и мудра, моли Доситеја да у Живот унесе читав свој живот, четири деценије, од рођења па до Халеа, јер ово остало она о њему зна. Код човека здравога разума могла је Драгица постићи тај степен утицаја, јер га је готово увек, приметивши да он то воли, обасипала причама и легендама, које су биле, чинило му се, веома мудре, а алегорија и басна су га већ и израније повукле на ту страну – језгровитог, мудрог саопштавања мисли. Тако је уз причу о крштењу Липсика, где је прво „и“, по германском гласовном нагону, да испред себе има једно „е“, па се изговара „ај“, тј. Лајпсик, чуо и стару лужичко-српску бајку о Липи која свира, што показује да су Стари Словени, живећи у природи с Богом Гергом, имали прилику да најстарији инструмент - панову фрулу - окушају издељати у сваком дрвету, али да се липа, ваљда, показала најбољом. Извукао је закључак, а волео је да га зове наравоученије, а тај закључак је и Драгица желела да постигне у причи, да липа зато постоји да би благ ветар „ћарлијаш“ могао да распрхне њен мирис, који је једнак магичном и умилном звуку липове фруле, до свакога ко уме да га осетити и чује (они други их нису ни заслужили). Године �783. кад се појавила и књига, Драгица је имала и рашта, а и било је крајње време, одвести у Будишин-град (Бауцен) свога врлог пријатеља у госте код оца трговца, који је био потомак неког ранијег кнеза Милодуха. Доситеј је настојао да се одвезу тамо у време вађења кромпира са широких пољâ, којима су обиловале долине Лужице и Лабе. Носио се мишљу да једном кад се врати у свој крај, донесе са собом ову племениту биљку која може лако да исхрани свако бројно домаћинство, ако се брижно одгаји. Помишљао је на оскудан живот у породици, по очевој смрти, кад га је теткин муж у таквом сиромаштву повукао из школе, за којом је жалио, и дао на занат. У дугим разговорима са несуђеним тастом Станиславом докучује још једну легенду – да су за кромпир, поред парадајза и паприке, Лужички Срби знали и раније, али их нису одгајали из уверења да су то три ноћне биљке, које, значи, расту само ноћу, не и дању, и да је утицај Месеца на њихов плод такав да код човека пре изазове болест него добро здравље, али да се живот у стварности

6564

показује другачијим – народ се исхрањује добро, и углавном је здрав. И Станислав Гломачанин је желео нешто да сазна од драгог му и хваљеног госта. Најпре, колико је далеко та његова постојбина, односно колико су се далеко одвојила два народа која су очито, бар језик им готово заједнички то показује, једном била, ако не баш један народ, а оно сигурно, народ-близанци. Кад му Доситеј рече: око 1300 километара, трговац, који математички брзо мисли, рече: 1300 километара и исто толико година од растајања, и уздахну, додавши: Сад већ нисам сигуран, тешко је тврдити да ми нисмо један исти народ! На то Доситеј није могао, или није хтео, ништа рећи, али је погледао на стару кнежевску заставу са амблемима куће Гломачанина, под којом су седели и, издвајајући на њој само три основне боје: црвену, плаву и белу, за које му се учини да их је виђао на старим сликама са Немањићком хералдиком, и то шта више и у сличном односу, пропусти мисао кроз главу да је његов врли домаћин можда и у праву, али се и коначно суздржа да било шта каже. Једно питање је потпуно збунило студента. Домаћин је приупитао да ли студенти имају времена, кад већ студирају у Лајпсику, да примете како градске власти положеним палисадима огромне дебљине, правећи дрвене мостове и тамо где им нису потребни, покривају природу од Бога нам дату, односно крију токове три златне речице по имену Елстер, Плајсе и Парте, као да град не би био кудикамо лепши без тих недоличних интервенција безбожних људи, а осим тога ја мислим – додаде – да се тако из града протерују и његови оснивачи Срби, који су насеобину поставили на рекама пуним мирисима липе, а не на мостовима. Готово да је Доситеј махнуо главом и потврдио дивну мисао овога човека, али је у себи знао да ће то, чим се врати, с већом пажњом проверити и погледати. Станислав Гломачанин, који је доста знао о својој браћи Србима са Балкана, а који је, уосталом, зато и настојао код кћери да што пре има драгог госта у кући, хтео је да један разговор посвети причи о великим Далмацијским Србима, који су се средином века са Јованом Шевићем, у сеобама које су их захватиле, селили у Славјаносербију, и означили век упознавања света са тим народом; те да госта, штавише, нешто и обавести, што овај, можда, није ни знао. Тако му је казао да су пре неколико година, кад се руска царица Катарина Друга спремала да обиђе Белорусију �780, после прикључења пет западних губернија Русији, и да се у Могиљеву

састане са аустријским царем Јосифом Другим, она намерно обрела и у Шклову, да ода почаст српском генералу Симеону Зорићу, усвојенику генерала руске војске Максима Зорића. Симеону је већ била поклонила поседе око Пскова, за заслуге у Седмогодишњем рату са Пруском и за гушење пољског устанка. А на личну препоруку канцелара Глигорија Александровича Потемкина Симеон беше произведен и у чин генерала. У свом дворцу, такође поклон од Катарине, у Шклову, на десној обали Дњепра, Зорић је чинио све да се популарише српска култура и наука, те да, можда, не би било згорег да му Доситеј пошаље и који примерак своје књиге Живот и прикљученија. А онда му је описао и то како су Зорићеви мисионари по читавој Саксонији прибављали скупоцено посуђе, познате пруске израде, да би му вечера коју ће за њу, царицу приредити била што раскошнија. Још је и први славолук на истоку подигао, на улазу у Шклов, кроз који ће царица проћи. За судове је дао и више од шест хиљаде дуката, читаво богатство, те да је који дукат остао и у кнежевској кући, јер им је Станислав имао понудити нарочиту машиницу ручно-занатске израде за подужно сечење ољуштеног кромпира на дугачке четвртасте штапиће који се даље прже на уљу. Чудно је било то да је целу трговачку делегацију у Саксонији предводила извесна млада и лепа жена, пословне опредељености, по имену Зора Наранџић, која је управо трговала, и са којом је кнежев потомак разговарао неким приближно једнаким, скоро истим, језиком, због чега ће и упамтити њено име. Многи су наши људи по одласку ове делегације, преко Пољске и Литваније отишли за њом – додао је „таст“ – у Белорусију. Тако да нашег народа има свуда од Русије на истоку, па до нама најлепшега, љубимога града на западу „Љубека“ (касније Либека), којег зато тако и зовемо. Али тамо нас већ мање има, као и на Рујном острву, јер нас одасвуда негостопримљиви домаћини протерују и смањују нам проценат насељености. Чак нам и језик убијају, али он, изгледа, још живи, захваљујући нашој ревносној записци и пуној преписци, у виду списа које брижно чувамо да једном овај архив буде институција. Кад се мили гост спремао да пође, несуђени таст га још једном замоли да се поразговарају. Тада му је обратио пажњу на три ствари. Прво му је рекао да има сталну трговачку везу са белоруским губернијама које снабдева кромпиром, те да би могао да до генерала Симеона Зорића проследи неколико Живота и прикљученија, само ако би аутор то желео; друго, напоменуо му је да би, ако опет он само зажели, могао да уреди да се после слушања философије, а сад још и физике, запосли на сређивању архива за

касније оснивање неке српске куће, те да има места за њих обоје, и Драгицу и њега. Трећа ствар подразумевала је један поклон. Рекао му је: Кад већ изгледате тако елегантно у томе грађанском оделу волео бих да вам поклоним један од мојих многобројних монденских штапова. То је онај који нема куку, као за старе особе, већ уместо тога само монденски рукохват који Французи зову „поање“, одакле је штап и стигао, или како ми кажемо, „јаболка“... Доситеј је Будишин напустио богатији за много искустава, а посебно са решеношћу да кромпир однесе и у свој Крај ... А онда је стигао најтужнији дан за Драгицу Гломачанин: трбало је Доситеју да уручи писмо које јој је дао њен отац Станислав, а које је стигло од генерала Сименона Зорића за љубимог аутора књиге Живот и прикљученија, Доситеја Обрадовића. Била је у ситуацији да му га је морала уручити, а то јој се најмање допадало, јер је то значило да Доситеј треба да путује у Шклов пошто га је мецена, поред Емануила Јанковића планирао за наставника у његовој војној школи. Иако је као сваки велики пријатељ пријатеља, Доситеј уверавао Драгицу да ће се вратити, посебно јер би хтео и да се ода-зове на молбу њенога оца да помогне у предсређивању списа и ар-хива за извесно касније оснивање неког будућег српског инстит-ута, ипак, крахирани праг на улазним вратима стамбене куће у лужичко-српској архитектури, а у улици Шарлотенбургвегштрасе, зацвилио је и зашкрипао тако болно под грађанском ципелом са шналом и све то још било пропраћено не баш тако звонким ударом штапа са јабуком, као да се то српска кућа иза кестенова-портала опраштала заувек од вредног и марљивог ходочасника по многим светским меридијанима, што ће се, упркос свих осећања и жеља обоје философа, коначно и обистинити, јер свет је тако велики да га ни најпрегнантнији ходач не би могао за живота обићи, а кад се томе додају и све оне лепоте којима он обилује, онда, богами, ни за три цела живота најдуговечнијих људи на том истом свету.

6766

РАЛЕ НИШАВИЋ

ДОСИТЕЈЕВО ГОРКО ПРЕДСКАЗАЊЕ

Усамљеноддетињства,одмладости.Сгорчиномугрлу.

Крепилатељубавуродујезикуинароду...Саммеђулипама,

узлетелимптицама,мемломодзидинаманастираикњигамастароставним...Сам.Какавјесигеније.Ацедиосизнање,тражиомогућипут,подаље

одлажногсјајаиподмуклогсреброљубља.Подаље.

НикученамсетвојенебиобрадовалоО,гордиДоситејуОбрадовићу,гдесмотоданасми,исучимдасеподичимо,аконе,лажнимсјајем...Подвојени,заробљениништавилом,обневиделипредтвојимписменима,предделомизаветом...

Мираскалашниипомодни,ограђениумалеобореиавлије.Посвађани.

Каодасунамбадававеликатвојабдења,упаљенижижак.Бакља...

Посрнулиусветуобневиделеданашњице.Адаосинамлуч,светлостуочима..

Твојаписмена,светекњиге,Горкоједнопредсказање...Никадасенећепомрачити,увијенојетоубожјиплам...

Мијесмоту-браназасветвојестрепње,заделовечногбдења.Мијесмоту,Доситеју,живиспоменицитвогаума.

СРБА ИГЊАТОВИЋ

ХОПОВО

Хопово нам је у срцу било, к њему смо се таштили. Око подне дођемо у Ириг и упутимо се к манастиру.

Како нам је год рекао Тодор калпагџија, како пређемо на манастирску земљу, учини нам

се као да смо у еденску башчу дошли.

Доситеј1.

ОловнекапикуполеИпитомидочекгаја

ТогзаранкасунцусуочиискапалеТогзаранкаодросенаружама

2.Стазаклупаинебо

ОткључаневратницебескрајаВаздухасенкеисветлаДавечносттедарива

3.ПеваоронуликаменОсипањемивлагомДугеводененити

КопајуневидљивипутМравинебомиземљомМравиподривајутемељеАлисеслепавечност

Обаранањих

5.ХордасветихратникаУчудномпоходу

СадланасунцасилазиНизуснулукуполу

6968

6.УнебоизокрећеваздухДнаишчезлихзвона

АстрашнисудсекикоћеСаплаветисвода

7.СенкевременасунајцрњеТрагимјенеизбрисивНашеочисесклапајуДабипримилесветлост

8.ЗрачнакуполаХоповаГоринаразвођувекова

МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ

КЊИГОХОД

ИзштурогнамастираусветсињибежиБелинамастирДунавомброди,часнанебу,

часнамутнојводи,часнадСрбљем,

кооблачје,селиштеиДушебрижиште.

БелинамастироднамастирадонамастиракњигоходнииижиценосиданасуЕвропу

улогује.

ДУШАН ИВАНИЋ

ЗАШТО ЧИТАТИ ДОСИТЕЈА? (Излагање поводом 200 година

од Доситејевог доласка у Србију)

Повод oвом излагању је 200-годишњица ДоситејевогдоласкауСрбију,обиљеженапротекле(2007)године.Међутим,напитањеЗАШТОЧИТАТИДОСИТЕЈА?мождасвизнамоодговорилисеокотаквогодговоралакоможемосложити,тегајеизлишнопостављати.Илисепостављањетаквогпитањачиникаохуљење:какодапитамозашточитатидјелаоногакоји јеобликоваобиће(модерног) српског читаоца и остао источник модерне српскекултуре.Сјетимо се свечанихи до данас непревазиђених ријечиЈована Скерлића: „Ако се вредност једнога писца одређује поплодности и дуготрајности утицаја који је вршио на духове, потрагукоји јеоставио,покористикоју једопринеосвоменароду,ДоситејОбрадовићдолазинапрвоместоизановупросветуонјеоноштојебиосветиСавазастару.Онјебиодуховнипрепородитељсрпскога народа, творац нове српске просвете и књижевности,„просветоначалник народа Србскога”, како га је тачно назваоњеговученикПавлеСоларић.(Скерлић,1914/1967).Питатидаклежреце српског језика на семинару професора српског језика икњижевности ЗАШТО ЧИТАТИ ДОСИТЕЈА? дјелује као кадбисмохришћанинапитали-ЗАШТОЧИТАТИЈЕВАНЂЕЉА? У овој прилици такво питање је облик потврде славнеДоситејеве реченице: „Слатка је утеха надати се да ћеду нашаимена живити и мила нашему роду бити за добро које смо муучинили до оних самих далеких времена кад се наше кости упрахобрате.” (Обрадовић,1961,3:64).Аможедасеузмеикаоповоддасеизложеодговорисразмјернираслојеностисавременечиталачкепубликеитиповачиталаца.Одједномсеочитујепроблемизбора,чемууДоситејевомдјелудатипредност, којегДоситејачитати? Оног из Живота и прикљученија, Собранија, Басана,ПисмаХаралампију,Совјета,Етике,Мезимца,илимождаоногизБуквице(идругихдалматинскихсписа).Наиме,коликогодсеможеговоритиојединствуДоситејевогопуса,толикосеуњемуосјећа

7170

динамикаживотногиауторскогја:одоногкојијеусвојимпрвимдалматинскимдјелиманаписаокаконеманипријатељанидрагогчовјека,будућибезкућеибезогњишта („учемходим,утомеиспавам“),прекооногкојиуживакаослободанграђанинупарковимаБеча („чинило ми се да сам у совершенејшеј независимости исвободи,нитсамкомуесапдавао,нитодкогаузимао“,1:226)инаслађујесегледањемпрвихинајљепшихбечкихгоспођа,дооногкојискровакочија,каокакавримскидиктатор,разгледаЛондонипитасе:„Гдисамјаовосад?Колисамја?(...)јесамлијаонајистикојипренеколикоданасмојимкомшијомНикомПутиним,изБаната,свепокрајБегејауСрем,аодавдеуцрвениајдучкиопанцисАтанасијемпокрајДунавауХорватскуувеликојитошћииђах?”(Обрадовић,1961,1:259). УДоситејевомопусусмјењујеседаклевишеликоваистогимена:памтимогакакочитабукваркојиизгледакаодасукурјациизњегаучили,иликако је занесенчитањемсветоотачких списадокшегртује, потомкаоманастирскогђака,путника,учитељауДалмацијиипроповједникаподалматинскимцрквама,паауторапроповједничких, бесједничких списа (Буквица ...), реформаторасрпске културе и дипломату устаничке Србије. Први траговиДоситејевог имена у српској књизи су његови записи у Хоповуиподалматинскимманастирима (Остојић,1907);потомћедоћипроповиједипоДалмацији(закојећекаснијерећидаихсестиди),па Доситејеве Буквице (ширене преписивањем у рукописима)доносећиславупроповједникаиаутора,допросвјетитељскефазе,кад објављеним књигама почиње дјеловати на цијелом српскомпростору,гдјејегодбиочитанилисезањегачуло. Својим дјеломДоситеј и потврђује и оспорава свој нека-дашњиидентитет:умоћнојфигурииронијеонјесадутекстуонајкојинијебиораније,онјеонојакојеиронизујенегдашњеја.„Намојудушу,самсесадчудимкакосаммогаотакибити!Парчечовекаутодоба,стајаосамкаоћудљивкоњкадстанеусредблатаиколикогаковишешибаибодедасеизблатаизвлачи,он,наместоштобинапредпотегао,натрагузмиче”(1:93).СавременичиталацосјећадинамикуДоситејевоглика,његовумногостранупромјенљивоститоовомдјелууцјелинидајеизузетнупривлачностимодерност. Ироничност и критичност према своме бившему ја има,међутим,многоширисмисао:она јееквивалентна критичностипрема текућој српској култури, којом аутор не обухвата самоманастире,калуђереиликлер,већдуховностањенародауцјелини,школске прилике, свакодневниживот, културу општења, остатке

7372

паганске свијести, породичне односе, положај жене, моралненорме...УједномприватномписмутврдићедајекарактерСрбачист,мужеванихеројски,коликоикогславнијегнародауЕвропи.„Једносамопотребују,ноово једновишеодполакчини:воспитаније!“(Обрадовић,1961,3:230)Доситејевисписисуманифести,апели,пројекти самоосвјешћења.... „Камо срећа да се можемо с туђимочимавидитиина туђеситопросијати!Својељубијеподобно јеочима које све виде изван себе, само саме себе не виде. Никомживу толико атара не пазимо колико сами себи, и таман с овимсвекваримо.”ТогледањенасебетуђимочимаипросијавањенатуђеситомоглобибитионојезгрокојеиданаснаводичитаоцадапремаДоситејевојличностиипремањеговимидејамауспоставиодноссастављенодразумијевањаидистанце,ипремасебиипремадругоме! Доситеј је у свијет књиге ушао с циљем који једва даје имао премца у српској традицији: да дјелује на индивидуа-цију, социјализацију и усмјерење цијелога српскога народа.Замијенивши амвон/проповједаоницу књигом, проповједникје као писац замијенио видљив и одређен круг слушалацаневидљивим и неодређеним кругом читалаца. Предочавајућимијењање сопственог идентитета, он процесе преобликовања исамоиспитивања хоће да пренесе и на своје читаоце. Тако се уистом оквиру текста производи вишесмислена порука: читалацсепостављауположајједногодонихкојимогубитинавјерској,етичкој, егзистенцијалној, породичној, емотивној странпутици,али је и ауторско-егзистенцијално ја постављено у заблуду истранпутицу:човјекуопштеможедасенађенапогрешномпуту,да споро силази сњега и споро проналази прави пут.Ауторскиглас је дијалогичан, полемичан, мултиперспективан, хуморан,евокативно-сентименталан: глас текста који сваки час постајеглас(са)говорника/проповједника.Музаусменостисе јошувијекбориопрвенствосмузомписмености:кадчитамочининамседаслушамо,увученичестоутексткаосаговорници. ЗаодговоренапитањеЗАШТОЧИТАТИДОСИТЕЈА?неби достао посебан семинар да се само систематизују и питањаи одговори – осим оних књижевноисторијске, педагошке, наци-оналне,културноисторијскеприроде,имаиодговоракојисетичуличног укуса и задовољства у тексту. Класик једне националнекњижевности(аДоситејјепрвикласикновесрпскекњижевности)уствариобухватасветеразлоге. (1) Културноисторијски и књижевноисторијски усмјерен

читалацмоћићепровјеритичимејеДоситејОбрадовићпромије-нио,илибаремутицаонапромјенукултурногидентитетасрпскогнарода:далирадикалнимпрекидомсастаријом,средњовјековномтрадицијомилипреобликовањемсредњовјековнихунововјековнезападноевропске/ средњоевропскеформе.Дали је то самодјелодисконтинуитета у историји српске културе или у њему иматрагова пријашњег искуства?Опсједнути онимшто је везано занововјековнопоимањесвијетаикњижевнихоблика,неистичемода се у Доситејевом дјелу потврђује чврста веза са читаоцем икултуром средњевјековне традиције. Иако се зна да су његовирани списи били сачувани (до објављивања) у многобројнимпреписимаиријеткимаутографима,даонинастављајухришћан-ску проповједничку традицију на народном језику; да такође поначинунастајања(преводи,компилације,адаптације)продужавајуисторијустарерукописнекњиге,обликањеногпостојања(рукописи)ињеногширења(преписи).Чакидјелазрелог,просвјетитељскогпериода, у која спадајуСовјети здраваго разума (1784), највишенаводе или парафразирају јеванђељске списе иХристове ријечииз тих списа.Доситејевуспјехкод савременикадобримдијеломпочивана активирању јеванђељске етике умодерномкултурноми цивилизацијском окружењу (усредсређење на књигу, њеногкупца,наслободногграђанина,слободнумисаоиискоријењивањесујевјернихобичаја).Несамодевиза„Књиге,књиге,браћомоја,анезвонаипрапорце!“,већсликовитоказанехрабрепрепоруке:„Зато,евомојемњенијеисовјет:бољејемногоједнупаметнуиполезнукњигу, с коликиммудраго трошком,датида сенанашјезик преведе и наштампа, него дванаест звонара сазидати и усве њи(х) велика звона поизвешати: зрно памети неће се децинашојпридодатиакоћедуимдовеказвоналупати.»(Обрадовић,2007:3,18) (2) У заблуди би културно-историјски заинтересован чи-талац био, међутим, ако би упрошћавао слику српске културеДоситејевог времена: просвјећивање разума, слобода мисли,слободачовјекаинародакуцајунавратасвихсрпскихустановауаустријскимземљама,ауземљамаподТурскомкључајуубунама,у великим покретима становништва и у надама на ослобађање.(Уосталом Доситеј у Животу и прикљученијима даје примјере„савјетаздравогразума“,којејечуо,алиихнијеслиједио,доксесам уњих искуством и зрелиммишљењем није увјерио: ријечињеговог тетка, игумана хоповског Теодора Милутиновића, епи-скопаГеоргијаПоповићауТемишвару.)

7574

УзаблудибитакођебиоикобидржаодајесамотареформаторскамисаоДоситејевомдјелудалакрила.Читалацћезаборавитимудре,просвијећенеисвечанемислиепископаГеоргијаПоповићаоженииженскимгрудимакаоисточникуживота,аупамтићекакостариМаленицареагујенатакверазговоре: „Мојасрећатеихнисамчуодоксаммладбио,јерсеникадне бих смиододирнутипрсијумојемладе, него биим семораоклањати као икони; сад не марим, могу им се клањати, јер самостарио.“ Томе слиједи епизода са бездинским архимандритом,која је довољно бестидна да се не да цитирати (а и тако је свидобро знамо), а завршава „општенародњим смејом“ („једнимгрлом“сесмијугосподари,госпође,локаји,слуге)илакрдичнимсценама у општем калабалуку, вици и смијеху, како свједочиДоситеј(Обрадовић,1:119-120).Тојеонајсрећанспојозбиљно-смијешног, који су знали створитинашинајбољиписципослијеДоситеја,ПротаМатијаилињеговсинЉубомир,СимоМатавуљ,или БранкоЋопић.Може се рећи да је тај хумористички оквиртрајнији чинилац везе савременог читаоца са Доситејевимдјеломнегопросвјетитељскеидеје,којесусновимкултурнимицивилизацијскимпроцесимаумеђувременуизгубиленекадашњуактуелностилисебаремсматрајунеспорним.(НападинаДоситејаиздијеласрпскеправославнеинтелигенцијепосљедњихдеценијаговоре,међутим,дајеитопитањеотворено!) (3) У загушљиве просторе устајале српске традиције, слетаргичном богословском и приручном литературомДоситеј јеунио свјеж дух и свјеж језик живе савремености и стварности.ПомислимокакосуприхватљивеКарлајловеидеједајеособинасваког културног хероја да се враћа на стварност, да гледа настварианенаизгледествари(Карлајл,1903:165).АлијеДоситејсвоје дјело населио упрошћеним а функционалним и сажетимраспонимаевропскекласике,тејепостаонашСократ,Платон,Езоп,ЕразмоРотердамски,ЈанАмосКоменски(великичешки,европскипедагог), Монтењ, до Семјуела Џонсона или Лесинга. Српскојкултуријебилонеопходноусвајањеевропскогканонавриједностинаједанначинкојићенадићидотадашњусхоластичност. (3.1)УосталомтребавидјетиштасеуДоситејевовријемемогло читати на српском језику! Биле су то најчешће књигештампанецрквеномћирилицом,махомрускословенскимјезиком:катихизиси, канони, школски приручници, азбучне дштице,монашка правила, регуламенти, уџбеници аритметике, преводиупутства за „честитост и правост“, мјасецослови, калиграфије,

псалтири,буквари,урбаријуми(упутстваограђанскимобавезамаи правима), свечана слова о устоличењима епископа, зборницимолитава, описи Јерусалима, царски патенти, вјечни календари,коначноједан„Искусниподрумар”ЗахаријаОрфелина(дуговрлопопуларнаприручнакњига). (Михаиловић, 1964: 142). У таквојжабокречини одједном у двије године избијају три непресушнаврела српске књижевности: Писмо Харалампију, Живот и прикљученија, Совјети здраваго разума (а четврто је Слово поучително Ј. Цоликофера, превод списа популарног њемачкогпротестантскогпроповједника). (3. 2) Нема много прецизних података како су се српскичитаоци с тих врела напајали, али су посредни докази врлорјечити. Један јеизСовјета здравагоразума,упоглављу„Правореципа гледај те утеци”:Доситеју долази тобожњеили стварнописмо„пуновикеиукора...ипретње“,предбацујемусегордост,излаже сеиронијињегова тврдњакако требамислити,нападнутјештосеподигаопротивпоста,молитвеизлоупотребакојетребаотклањати. Заиста, појавити се без ауторитативног статуса којидајевласт,некаустанова,положајилипоријекло,асаопштаватицијелом народу превратничке мисли (он се обраћа свом миломславеносрпском роду, предрагим народа својега читатељимаи читатељницама), изгледало је у тадашњем интелектуалномокружењуохоло,неразумноинепримјерено,мождаиопасно(једанодњеговихфикционалнихопоненатапомиње«пребијеналеђа»),аДоситејодговарааргументимаслободногчовјека,грађанинакојисестављауредсвихљудикојисвојимрадомприбављајусебихљебзаживот.„Питашмекосамја,икомиједаовластучитељскитонузимати?ИзмеђутоликогмножестваСрбаљахотеојеБогдасеијародим;словесничовекбудући,имамбогодануиприроднувластдругимамислимојесприопштавати,иштосамдоброипаметнооддруги(х)чуоинаучио,другимаказивати.(....)Овојемојзанат!—Евокомиједаовласт:Бог,којимизаповедадамојудужностчиним!”(Обрадовић,2007,3:31-32) (4) Колико год Доситејева дјела, одПисма Харалампију и Живота и прикљученија (1783) па до посмртно објављеногМезимца(1818),обиљежававеликастилско-реторичка,тематскаи морфолошко-жанровска разноликост; не мање разноликостпоступака(приповиједање,проповиједање,обраћање,поучавање,примјери/случајеви, басне, параболе, анегдоте, пословице, афо-ризми...),ипаксеможеговоритидатодјелопрожимајединственфлуид,јединстводуха(какојеистицаоЈованДеретићуПоетици

7776

Доситеја Обрадовића): иза све те разноликости стоји снажнаауторскаличност,непрестаноспремнадасвојидентитетпотврди,анализира,провјери,иронизира,оповргнеилидагапоистовјетиснекимбившимја,уједнојизузетнојстилско-реторичкојенергији,којујеВатрославЈагићназвао„Доситејеварјечитост”(Лесковац,1962). (4.1)Доситејјепрототипједногја-јунака,алијеипрототипјунака писања, чина стварања текста: окоњега се текстшири уконцентричнимкруговимаилисекаокакавизворспајасдругимизворимауновуматицу.Онсеуписмима„свети“својимадресатимаслободним козеријама (које бисте понекад могли назвати луди-рањима) зато што су га изазвали да пише, а он, кад почне, неможедасезаустави.Тосеосјећаиусклоностидакоментаришенекадашње поступке из тренутка писања, те читалац не зна далисеевоциранекадашњеилисаопштавасадашњерасположење.„ПоБожићууВенецијикарневал.ЛудибибиликадбиуТријестустајали. Ајде у Венецију!” (Обрадовић, 1961, 1: 239). ВјештинаактуелизацијетренутканекадашњегдоживљајаутренуткуписањадајеДоситејевомизлагањуживости стилскуенергијукојућемодугочекатиусрпскихпрозаика:читалацсепретвараусаговорника,умногостручава се у различите типове понашања и у различитекарактере.ХвалећисвојпјешачкиживотуБечу,пошеталиштимаипарковима,Доситејћеистицатикакојетакавначинживотаљепшиикориснијинегодасевозинагосподскимкочијама. „Али,рећићешми:кадјеблатоикиша?Азарјатебинемогурећи:акадсеутвојиколиосовинасломије?Јатемолимдасвашта не спомињемо!Ко се кише и блата боји, нек се не рађанаовисвет;томусепрекаже,некнеречепоследанијезнао.”(Обрадовић,1961,1:?) Одаклеовоти?Какојеоноуклонилорампуизмеђуживотаи текста, ушло у текст и поставља питање? Откуд читалац каосаговорник,каочинилацтекућекомуникативнеситуације,наначинкојиприродноодговарабесједничкојтрадицијиукојојјеДоситејваспитан?Некаоапстрактан,експлицитничиталац,већкаолик-став,карактер,уодређеномстепенуперсонализацијеиживотнихоколности. „Која фајда уранити рано у цркву, пак како изиђешпред врата црковна, гледати ком ћеш се поругати, посмијати, икогаћешосудити;натајначин,бољеједаинеидешуцркву,кадизцрквебољинеизлазиш”,рећићеуСовјетимаздравагоразума(Обрадовић, 2007, 3: 40).На сличанначинувлачиу текст оногакојисехвалипостом:

„Некдечујемоштаионговори!Боже,благодаримтештонисамкао и остали људи! Ја постим двапут у недељи. Гледај памети!гледајговорења!Постичовекдвапутунедељи!Поститиакоћешсву недељу, ко те за то пита?Пости ако ти семили, док си годживидоксеодтешкесувоједицеускакавцанепретвориш,стимнећеш,небојсе,ниједнезаповедибожијеиспунити,нинајмањегкоме добра учинити! Ако ти родитеље твоје не почитујеш и устаростинепри(х)рањујеш;акотиправдунељубишиуопштествудужноститвојенеисполњаваш;акотисветистинененавидишисакриваш, и просвјештеније разума гасиш и помрачаваш, ти синеваљаочовек.Аколијоштсавишеслабаинемоћнаудручаваш,име и поштење ближњега твога с клеветним језиком очрњаваш,сиротуиудовицуцвелишиозлобљаваш,туђтрудимукуподкојимлибонеправеднимизвјетомжелишиприсвојаваш,тисисасвимтвојимпостомибледњомрђаиобешењак.”(Обрадовић,2007,3:16). (5)Модерног читаоца бимогло да понесе одушевљење скојим Доситеј улази у службу добра, искрености, моралности,доброчинства,среће,корисности,трезвености,правепобожности,дужности, друштвености/дружевности, младости, образовања,као што не с мањом енергијом војује против зла, себичности,нетрпељивости, зависти, подлости или празновјерја. Те двијекрајности или двије стране људске природе воде у латентанконтраст разгранат до парадокса, ироније, оксиморона, с јакимсемантичкимзначајкамаједнеидругестране.Каже,нпр.,какојегостољубивостприродносвојствонародадвијувјера(православнеи католичке), али их отуђује црква, „црква, која би дужна билањих већма присвојавати и у љубави и доброти соједињавати”(Обрадовић,1961,1:??);другипутговориокалуђерима-монасима,којипросезасебе-самцеодонихкојиимајупородицеипотомство;„Кућесесвојеодрицали,асдругестранесветглобилиидворовесебикаокаштелеиградовезидали“,Далматинцекојиисповиједајусвојегријехе–штосуусриједуилипетакјелирака,илиопсовалијариће-назива„светигрешници”.„Срцекојејезаљубаводбогастворено,метигасамаурај,пакнежелимугорегапакла”,рећићедругомприликом.(Обрадовић,1961,1:???).Цијелењеговекњиге,каква је Совјети здраваго разума грађене су на контрастниметичкимкатегоријама(љубав,злоба,добродјетељ,себичност).ПоредхуморадругопољеДоситејевепривлачностијеширокаскаласликовитости. Та сликовитост иде од фолклорно интонираниххипербола до сложених поредби и метафоричко-алегоријских

7978

склоповаграђенихнаискуствимаевропскереторичкеикњижевнетрадиције.Рећиће,нпр.,какојегледаоенглескеженеидјевојке:„Хиљадуочијудасамимао,изахиљадугодинанебихихсемогаонагледати.”(Обрадовић,1961,1:257).Јошудалматинскимсписимасавјетуједасечовјек„чувазлаиспочетка,зашто(зло)испочеткаима једну ногу, а пошто се упути има стотину” (Обрадовић,35). Један од разлога Доситејеве магнетске привлачности је увјештини да идеју (став) преобрати у слику, примјер, анегдоту,прожету хумором, иронијом, парадоксом или неком гротескно-хиперболичномсликом(каоштојеоваозлу).Узбаснуохвалисавцуказује да више воли слушати него говорити, али да би вишеволио„уманастируКруписћускијомкамењекрчити(...)илипокаменитојпланиниВучјакузајарићеводицусветити”неготрпитивелерјечивог(хвалисавца)(Обрадовић,1961,1:508). (6) Доситеј је у више прилика потврдио патос личнеслободе:увијексасликовитимпримјеримаизживота,саосјећањемзадовољствашто је слободна личност за себе и у односу премадругом,доприроднерадостиштојестворенкаочовјек.Исказанотакочестоиутакоразличитимприликама,овосмомоглиставитина првомјесто у одговорима на питање зашто читатиДоситеја:авантура путовања, задовољство читања, учења, предавања,штампањакњига,писања,разговарањауписму,дружења.Кадгодседотакаодобра,добродјетељи,љубави,пријатељства,Доситејјеиспољаваозадовољство,алијеитадасвомпатосуумиодатинекидетаљкојитекстбојидвострукомсвјетлошћу!Читалацћеопазитикако то задовољство често нарушавају мале мањкавости илипоремећаји,водећикаконтрастуипреобраћајућипатосухумор.ПогледајмокакоописујесвојепутовањепремаДалмацији:„ПођемисампокрајСветогаМикулепрекопланинепутЛикеиКрбаве.Пролеће,красотавреме!Свепевајућидасегореидолинеразлежу!Јоштданисамсегдигдипастирскихпасаплашио,чинилобимисекаоданаПигасу,Велерофонтовомкоњујашим.”(Обрадовић,1961,1: 184).Или кад описује свој положај учитеља уДалмацији: „Инекимасампредаваоитолковаокатихизискакосаммогао;бољегодменетунијебило,затосамјамораонајбољибити.”(Обрадовић,1961,1:185).БоравећиуЗемуну,надохватСрбије,укојухоћедапоштенопрође,анедапродре,вели–„каоАдамспрамрајастојим”тјешећисестиховимаољепотижуђенеземљеипотписујућисекаостарабосотињадалматинска.(Обрадовић,1961,3:308).ЧиталациданасможеуживатиутојнесавладивојРАДОСТИЖИВЉЕЊА,једнојоднајвећихвриједностиДоситејевогдјела!!!Пратијеведра

релативност,којајесмијениластраходсмртиипатоскајањаштојечовјекуопштеживилиштосвенасвијетунијепонашојћуди. (7) Цијели наш семинар не би био довољан да покажеколикојеДоситејправиприповједач,иправихуморист,ипредавач/проповједник, етичар, полемичар, критичар, сатирик, есејист,моралист, мислилац. Зато је ријеч књижевник слаба да означиприроду његовог дјела: он је геније говора као споја писане иусменеријечи,приповиједања,проповиједања,разлагања,духаимислислободнихусвимоблицимакомуникације:уопштаваљудскеособине и карактере, вјешто уклапа мале форме (пословице,анегдоте,случајевеизживота,афоризме)укрупнијецјелине(есеј,аутобиографија, расправа, полемика, превод); његов репертоарпримјера црпен је подједнако из античке и савремене европскетрадиције,изличногискуства,фолклорнихзалихаисвакодневнеријечи.Он није класичан приповједач, да приповиједа само оноштојеновоидругачије–иутомејеразликаизмеђуњегаичистогприповједача-књижевника - већ ствара многостране реторичко-стилске мозаике, смисаоне перспективе, ироничне дистанцекојихнијепоштеђенниприповједач,нијунакприче,ничиталац.Дакле, и приповиједа, и поучава, и критикује, и саопштава, икоментарише. Могло би се навести цијела поглавља Живота иприкљученија (1783) или Собранија и Совјета као потврда тесклоностикаиронијиисамоиронији,којимајециљдапокажупутизласкаиззаблудаинезнања.Илидијеловиукојимасенапозадиниумнихразговораоцртававедрираблезијанскидухдетронизацијепатетичнеи ауторитативнеријечи, дух који сене либи сликенаграници опсцене алузије (Маленица и бездински архимандрит).Доситеј од таквих сцена ствара праве дијалошке приповијетке,с уводом, средиштеми анегдотским, новелистичкимпреокретомили поентом. Кад капетан (наравоученије, уз басну Јастреб икукавица)нудикалуђеруцекин,онгаувријеђеноодбија,јернијепросјак-слијепац; али послије оштрог дијалога аргументима осмислупрошњеиплаћеног/купљеногблагослова,калуђерпристајенацекин,жалећисекакоганикадауживотунијевишекоштао.(Обрадовић, 1961, 1: 589-592) То је цијела шаљиво-сатиричнаприповијетка,којасенеуступаС.М.ЉубишиилиС.Матавуљу.Иза многих реченица и примјера избија дубока психолошка,свакакоаутобиографскапозадина,насупроттимведримсценама.Казаћеједномприликом:„Јасамостариовећсамногихнародаијезикакалуђери(исам,дакојасамгујанегокалуђер,кадовакосамживим, развешто у црним хаљинам обучен не ходим)”, али да,

8180

хвалабогу,нијенаишаонакалуђерекоји„заженомнеуздишу,нечезнуинегину”(Обрадовић,1961,1:609),свједочећиосебиданебибилонесрећнијегчовјекаодњегадајеостаоуХопову. (8)Доситеја,међутим,требачитатиислицаисналичја,односно са „саструганог” текста, из ПАЛИМПСЕСТА. „Неможешнанаписатојдаскиништаписатидогођнеостружешоноштојепријебилонаписато,таконеможечловекусадитиусрцедобре обичаје догођ не искорени зле.” (Обрадовић, 1961, 3: 67).Пожељне слике пријатељства, врлине и добра су често грађенена контрастним прототиповима, дакле на постојећим стварнимприликамаиодносима.Наидеализованеслике„светихгрешника“изДалмације(којисеисповиједајуштосуопсовалијарићеилијелирака)долазепримјерипонашањамеђународимадвијуцркаваилиопразницимаиславама:„коликипоштениичистосрдечнинародуДалмацији,ХорватскојиСлавонији, једноганародаи језика,икојиуистогаИсусаспаситељавјерује,мрзисе,укоравасе, гонисе,иједандругомљутунеправдучини!(...)Сасветковинамабивајоштгоре;нијепотребадатикажем,знашисамштасечини:упосленеднесвисуљудимирниипаметни;одјутрадоноћирадеиосвомпослунастоје;акакосветковина,светитополуди:доподнеуцркви,апослеподнеукрчмам;имногипоарченасвецасчимбимоглиседамданагладнуфамилијупреранити.Пакнекабисамотобило.Нокадсусвађеипроцеси?Осветковинам.Кадсупијанстваибешчинија?О светковинам.Кадбратнабратаноже трза?Кадсе крв пролива, главе разбијају и убиства чине? О празници исветковинам!« (Обрадовић, 2007, 3: 38-39) У познатом писмуЈосифуЈ.Шакабенти,расправљајућио злоупотребидараговора,додаће:„Накојугодстрануушиокренем,ништанечујемразвјепразнословије, поруганије, похужденије, клевету и осужденије.Тужесемлађинастарије,астаријиједаннадругога”.(Обрадовић,1961,3:228-229). Сликепожељних, идеалних, чак утопијских односаимајусвој контра-прототип у ономе што је непожељно, а постојаноу стварном животу. „Ми нисмо, фала богу! у онима бједнимаземљама,укојимако је год јачи, тај (х)оћеда јеи старији,идачиништамујегодвоља,пишеДоситеј(Обрадовић,2007,3:162),амождаиказујеимислисасвимсупротно:Ми јесмо,нажалост,уонимбједнимаземљама,укојимакојегодјачи,тај(х)оћедајеистарији,идачиништаму јегодвоља,итд.Или,«Какосегдисастанемо,другимакукуљекројимо,исвакомеманунаходимо(...)иштоњемунијенинаумпало,тосмомикадриизмислити,ами

смосебичистиинепорочниколик`дасмоданасодмајкерођени.»(Обрадовић,1961,1:474),Доситејјемождаодсвојихсавременика,одњихкаквисубили,дигаорукеиговорио«замилудечицуизанепорочнуибезлобнујуност!»Кадјенаписаоданекоједногданаможерећи(„сохранибоже“),„НашесустареТурциудручавалиимучили,анассаднаширођенимучеидаве?”(Обрадовић,1961,3:371),вјероватнојепрећутнохтиопоручитикакосетовећдешава:у вријеме његовог доласка у Београд (1807) почело је отимањевеликашао власт, анајбољекуће, дућанеимагазеуБеоградуиливаде око Београда притисли су нови богаташи, поред чијихбјесних коњаника мирни грађанин није смио проћи, а често јегубиоглаву(Вук). (9)ИкадчитамојаснеиједноставнеДоситејеветекстове,аналитичка процедура открива њихову сложеност. ПисмоХаралампију је у исто вријеме и позив на претплату, односнооглашавањеСовјета,амоглобисеузетиикаопредговортојкњизи,иодааустријскомцаруЈосифуДругомзбогњеговихслободоумнихреформи, и манифест нове културе живота: радости, месојеђа,љубави, младости, родитељства, вјерске толеранције, слободе,правде,народногјезика,васпитања,повјерењаубудућност,позивнапревођење европскихписаца.Адресат тогаписма су сељани,чобани,трговци,свештеници,савсрпскинародТојетакођеипрвасрпскаодарадостииповјерењауживот.Живимоувременукадсесилиивласти,илиновцуимоћи,иливјерскимиидеолошкимувјерењимасвакодневножртвујувластитиитуђиживоти.Доситејнам скородваипо вијекапоручуједа јеживотнеприкосновенодобро,даизнадвластитогбићанеманадређеневриједностиидаизтевриједностипотичуисведруге–љубавзаближњега,зачовјека,заживотуопште. Доситејсвомчитаоцунепружасамозадовољствоутексту(П.Поповићистичекакојеовладаотајнамалијепогписања,тесес идеологом и мислиоцем стопио писац „велике занимљивостиинарочитихлепота”), већиогледалокоје гапропитујенакојојје страни у животу, да ли под барјаком свјетлости и истине, засрећучовјечијегрода,илиподљутимбичемнезнања,мрака,злогмучитељаихарамије, заопустошењеипогибељродачовјечијег.Питагатакођедалијеустањудасепросијенатуђеситоигледатуђим очима, не робујући својељубљу и самољубљу. Портретидеалног грађанина/патриота, писан у Карађорђевој Србијикао молитва, и данас се може читати као упитник грађанскеваљаности:

8382

„Благи Боже, даруј отечествумојемуљуде чистосердачнебез лакоумија, благоподателне (дарежљиве) без расточенија(разметања),тајнохранитељебезлукавства,смиренебезхудости,мужествене без продерзљивости (дрскости), предострегателне(предострожне) без подозренија, учтиве без церемонија, кроткебез страшљивости, постојане без упорности (тврдоглавости),љубоистине с благоразумијем, благочестиве (побожне) безсујевјерија.О, да такови свима за огледала служе!“ (Обрадовић,1961, 3: 360). Колико се буде повећавао број оних који овимсликамаодговарају, толикоће заједницаДоситејумилог српскогродабитиближањеговимидеалима.ЕтојошједногразлогазаштотребачитатиДоситеја! НакрајуовогизлагањамоглобисепарафразиратиДоси-тејевообраћањечитаоцимауБаснама, какосе тешкорастатиодонихкојисунаммилиидраги-збогједнеоднајљепшихпохваламатерњем језику.Изриче јенекоко је знао заправосвевеликеинизмалихевропскихјезика.„Аликадњимабеседим”,наставља,„представља ми се као да се у туђе нешто пачам, а какошто совимпроговорим,којеганипоштонемогупамтитикадсамикаконаучио, и зато, рекао бих да се је са мном и родио, или да самгаизпрсијуматересвојеисисао;какотисњимштопроговорим,етотимеусредмојекуће,умомеправомелементу,гдисасвојимсопственим воздухом дишем” (1: 690). И то је један од ликоваДоситејаОбрадовића, с чијимдјелом српска књижевностдишеравно225година.

ПЕРО ЗУБАЦ

ПИСМА ДОСИТЕЈУ

1.Свеје,драгиДоситије,коштоникадбилоније.

К’оданисмооноштосмо,нештодругопостадосмо.

Дал’ћепамтитгдесмо,космо,барколенонашеосмо?

Никонезна,Доситеју,местоплачасвисесмеју!

2.Сторњеванашихјошзвонезвона

исветлостсијасаСиона,Анаднамајевасиона

истакаопре.

Самосудушеуморненашеинемаонихштонамдаше

лекпротивонихштонасплашедаћедасемре.

Самонемретииспредвременаидаплодбудебржиодсемена

однасјеитодости

ионосвогамалосачуватијерћенасолујстрашниодувати,

дражејшимој,опрости.

8584

3.Чуј,певаславујузориакосеитамочујеауснусвећагориакосеитамоснује.

ПогледајФрушкедиљемакосеитамовиди

миришујутрасмиљемиБогудасесвиди.

Ослушнипесмузвонаакосеитамослушагдебрујивасиона

певомљудскијехдуша.

4.ОдЧаковадоХопова,учитељаипопова,

додвороваигосподегдесемудризбориводе,итидавно,давнооде,

Доситеју,роде.

ИзЕвропе,опетвамо,УСрбију,аикамо,

свесидобродоносио,асрпствомсепоносио,пребродиомногеводе,

саслободом,безслободе,Доситеју,роде.

5.Изонихдобрихстарихвремена

штокријузлатоуспомена,уноћитамнојјависенејасаннекиглас.

Изсветавечнихсенакадсвасупрошлаславља

некосеипакјављаипитазанас.

Својисмо,освојисмо,наовојземљиплодној.Јатасунцаосвојисмомајчицинашојродној.

Изонихзлатних,прошлихвремена,каогласразума,каоопомена,

узоруранујависевесеонекиглас.

ИззаборавапустакаоисторијагустаизДоситејевихустапоздравстижедонас.

МИЛОРАД ПАВИЋ

ВЕЧЕРА У КРЧМИ КОД “ЗНАКА ПИТАЊА”

АнђеоснаочаримапоредПатријашијеСедиукрчмикод“Знакапитања”.

Онмипљунууустаирече:“Простипространствуслов!”

НаручисмопорцијуседетравесјезикомИдвапутапочанактоплихбожјихсуза

НаручисмопохованпогледОдонихгоркихштоостарезасат,слимуном

ИпасуљнасавскојводиОглодасморечУзалуд

ИзаболешенаспообедуЦветовиутравипрекопута

ИдвекашикеутањируЈерстваринепостадошеоноШтосмоихучилидабуду.Наплатишенамсваком

ПоједанаприлскиуторникИузесмосаткусура.

Нарастанкуонскидешеширирече:Доситеј.

УпортипрекопутаСахранисмопоогледало

Исвакисвојпутоднесеналеђима.

ВАСКО ПОПА

НЕВИДЉИВИ ЗЕМЉАК

СветскипутникДосишејОбрадовићРетконавраћа

УсвојзавичајБанат

УВршцунапримерборавитрипут

ГражданивиђајустарцачигруУизбледеломреденготу

СацрнимцветићимаодбурмутаНапреклопима

НевидезмијуУроборосОбавијенуокоњеговогшешира

НиштампаријуновуУњеговојглави

НислованевидеКојањеговепотпетицеотискују

НавлажнојкалдрмиДворскеулице

8786

ДОСИТЕЈ УСРЕД ФРУШКЕ ГОРЕ

ШетамсеусредГореФрушкетубиххтеодасепрућим

гдепчелезујенексеимојареченицачује

казаћунештокаодајЦаруцаревоабобурецибоб

доклежимполеђушкепочињемдабдијем

каоштоникобдеонијеузлитаније

аоненалажудасекажедајпопупопово

аменионоштосамодувекхтеодајтемиманастирједанштолежипотрбушке

наднушумедајтемимојеХопово

МИОДРАГ ПАВЛОВИЋ

ЉУБОМИР СИМОВИЋ

ПОСВЕТА НА ЈЕДНОМ ПРИМЕРКУЖИВОТА И ПРИКЉУЧЕНИЈА ДОСИТЕЈА ОБРАДОВИЋА

Угасирадио,искључителевизор,непрочитаненовинебациукош:седиподнекојесењедрвоичитајкњигукојујенаписаоДоситеј!

8988

ВОСТАНИ СЕРБИЈЕ

ВостаниСербије!Востаницарице!Идајчедомтвојимвидеттвојелице.

Обратисерцаихиочесанасе,Идајњимачутислаткетвојегласе.

ВостаниСербије!Давносизаспала,Умракулежала.Садасепробуди

ИСербљевозбуди!

Тивоздигнитвојуцарскуглавугоре,Датеопетпознаиземљаиморе.ПокажиЕвропитвојекраснолице,Светлоивесело,каковидДанице.

ВостаниСербије!Давносизаспала,Умракулежала.Садасепробуди

ИСербљевозбуди!

ТебисадпомажеинебеснавољаИсадтисепоказујеисудбинабоља.Свиближњитвојитебидображеле

Идаљнисенародитвомдобрувеселе.

ВостаниСербије!Давносизаспала,Умракулежала.Садасепробуди

ИСербљевозбуди!

ДОСИТЕЈ ОБРАДОВИЋ

КУРЈАК И ОВЦА

Курјак,савиздрпатодпаса,лежашеприједнојреци.Упазинедалекоовцу,пакјепочнемолитидасесмилујеоњемувидећигаутаквојневољи,идамудонесемаловоде.„Јабихтоласноирадоучинила”,одговориовца,„но,акосиисавиздрпатиосакаћен,итакосикурјак,паксебојимданисигладнијинегожеднији.” Наравоученије: Еводобитакзлонаравијаинеправде!Пакостанисасвимзаочловек,акоћенезнамукаквуневољупасти,иакоћесеколикосмиритиимолити,никосеуњеганеверујеисвакигасеодвраћаигнуша.Немадаклегоpeнесрећеодзлонаравијаинеправде,нитивећега благополучија од добродјетељи. Богатство стећи може изаоинеправеданчловек,можесесавваљатиусластииизобилију,високенаукеидостојинстваможеприобрести.Али,благонаравијеми добродјетељију украсити се, то злом и неваљалом срцу ниједато.Злотворитељанчловекподобан јеовомекурјаку:кадлегненасамртнупостељу,савраздрпатодсвојесовјестизанеправдеизлаучињена,нитићегакожалитинитиоњемусобољезновати,носвакћерећи:еточловеккојинијеположиобогапомошникасеби,ноупованасебеинанеправдусвоју.

КУРЈАК И КОЗА

Курјакупазинависокомкаменитомместукозугдипасе,инеуздајућиседаћејетумоћиуфатити,наумиксебиједомамити,говорећи:„Сестрице,тутинијенајбоље,стрменојеместо,можешсеубити,анипашетитудостанема;сиђиудолину,бољећетибити.”„Јест,баш!Heзнамоткадсукозекурјачкесестре,иоткадсукурјацитакомилосрднипостали!Иди,иди,слуто,овдетилажинепролазе.Огледајсегдиупоток,пакћешвидитистојилитилеподасечинишдобар.” Наравочуеније: Курјаковсовјетовдечиниседобариполезан,ализањега,анезакозу.Затоикозапаметнорадигонећигаодсебе,његовомсовјетуипритворнојдобротиругајућисе.Курјачканаравкадсенајбоља чини и најлепши совјет даје, онда је се ваља највећмачувати.

90

ДОСИТЕЈЕВИ СТИХОВИ

ДоситејОбрадовићјенајмањечувенсасвојимстиховима.Алинијебезкористиињимасепозабавити.КрозтестиховевидимоистогаоногаДоситејакојиговориуЖивоту и прикљученијима,уСовјетима здразаго разумаиуБаснама:одушевљеназависокеидеале,великогродољуба,паирационалиста.Макаквидасутистиховикаоуметност,онисулепоградивозапознавањекарактераДоситејева. Они су у исти мах и документи за историју нашепоезије. ПадауочиовоДоситеј,уопште,нијенаписаомногостиховааликоликоихјенаписао,онинепадајуунекоодређенодобањеговакњижевногделања.Већупрвојштампанојкњизисрећемостихове,асвојукњижевнукаријерузавршавастиховима,хоћудакажем,дамујепоследњештојезаживотасамштампаобилапесма.Моглобисеизовогаизвестидањеганијенекиунутрашњинагонсилиодапише стихове, негоприлике.Сасвимдрукчије настајењеговапроза. Доситејеви стихови падају у доба веома неплодно зауметност.СванашапоезијаXVIIIвекајемуцањеисрицање. To je одговарало општем културном стању нашега дру-штва. Истина, у најширим доњим слојевима тога друштва јеживела једна поезија, доста развијена облика, лепо разгранатаи једра.Најприроднијебибилода јетапоезијапосталаподлогазакњижевнупоезијудасе,дакле,изнароднепоезијеорганичкиизвилаиразвилауметничка.Онајеодистаипробилаумасунашегаграђанства,каоштосевидиизрукописнихпесмарицаXVIIIвека.Даље је увис тешко продирала, јер су образовани књижевници,учећисеутуђимшколамаинатуђимлитературама,прималиитуђукусипристајалиузуметничкипринципстранихпоезија.Такосепрекошколе,уXVIIIвекуунашојкњижевностиобразоваледвеструје:рускаикласична.Рускајепродиралаизкарловачкерускегимназије,којујеосновао,спомоћукијевскихучитеља,митрополитВићентијеЈовановић;класичнаиодавде,адоцнијеијошвишеи

ТИХОМИР ОСТОЈИЋ

91

интензивније из латинских школа угарских. Кијевски учитељисунашеђакеуКарловциманесамоучилитеоријикњижевности,наравно у духу југозазападне руске уметности, него су им самисастављалиузореидавалиимдакујустиховеруске.Међуњимаје најзнаменитијиМанојлоКозачински, који је написаошколскудрамуоцаруУрошуиподостапригоднихпесама.Онјествориотип српске поезије у руском стилу, тако да се може говорити унашојпоезијиXVIIIвекаорускојшколи;њојдоцнијеприпадахуЖефаровић,ПаваоНенадовић (секретар),Орфелини Ј.Рајић.УразвиткурускешколебиојенајважнијиуспехтоштосуОрфелиниРајићпочелиписатирускетринаестерцеинанародномјезику,уместонацрквенословенском. Доситеј Обрадовић стоји под утицајем све три поменутеструје,каоштосетолеповидинањеговимпесмама,аиизосталихмудела. Доситеју је поезија била сасвим споредно књижевнозанимање, те он неодлучно стоји посреди трију струја које сеполако крећу у српском песништву. У Песни о избављенију Сербије, дакле теми чисто српској и у народним десетерцимаиспеваној, апелује он на „слаткопевну лиру Аполона” и на„житељницепремудреПарнаса”;упесмиписанојупољскорускимсхоластичкимтринаестерцима,пак,одушевљавасеза„милегуслејаворове”.Toјесмесаукусаистилова.Доситејевепесменисуималеникакогаутицајанаразвитакпоезијенитисунарочитозапаженениусавремениканиупотомака.Алисуонеипакинтересантниикарактеристичнипроизводињеговадуха.Онјекодправославнихкњижевникапоследњипесникрускешколе,aуистимахпочетникнародногаправца.

Доситејева кућа у Чакову

92

ДОСИТЕЈЕВЕ БАСНЕ И ЊИХОВА „НАРАВОУЧЕНИЈА”

Проблеми о којима Доситеј у „наравоученијама” Басана расправљанису,пре свега,никаква сува,шаблонскаи једноликаморалисања.Напротив,Доситејуњимарасправљаовеликомнизунајважнијихинајсавременијихпитањанашегтадашњегнародногживота,одкојихмноганидоданаснисуизгубилаништаодсвојеактуелностиизначаја.Међуњимајенапрвомместупитањеправогаилажногаверовања;питањечистеиизопаченехришћанскенауке,којасвојразлогзапостојањеимапоДоситејусамоондааководиздравом,разумномиморалномживоту. Ту је,затим,проблемодносаизмеђутелаидухакоји јеусредини једнога још сировог, и телесном животу и уживањимаприличнопреданоганародатребалотакођепречишћавати:дасврхаисмисаоживотанисууискључивојбризизатело,јело,пиће,одело,насладуиспољашњисјај,негоудуховнимиморалнимдобримакојасујединокадрадаипојединцаинародеодведукрајњемциљуњиховогаживота,срећиизадовољству;алидазатонителонетребазанемаривати,јерчовекнијестворенсамозадухнегоизатело,којисуједнонадругоупућени,икојиживеублискојзаједници.ЈеданодпроблемаокојимаДоситеју„наравоученијима”расправљајестеиодносмушкогаиженскога спола;љубавизмеђуњихи великаваспитиамисијаженепремадецииомладиниународу. Тујепитањераздораимржњеунашемнародузбоггрчкеи латинске цркве; питање народнога јединства ишироке верскетрпељивости међу члановима „славеносербске нације”; питањепредставникацркве,почеводцрквенихвеликодостојника,патри-јарахаиепископа,дообичнихсвештеникакојисамоондазаслужујууглед, поштовање и право да се називају светим оцима ако супросвећенииморалнивођииучитељисвоганарода. Тујепитањепросвећивањанародногасвештенствашколоминауком, каоипросвећивања свих управљачаи вођанародних,одвладарападонајнижихинајмањихчинилацаудржави.МеђупредметимаокојимаДоситеју„наравоученијима”расправљајесте

ЈОВАН САВКОВИЋ

93

ипроблемсреброљубљауцрквиисрамнепрошњекалуђеракојијеуДоситејевовремебионарочитосавремен;проблемпразноверицаисујеверјаународу,сазнавањаистинеивеликогазначајанаукезаживотнародниизаобразовањенароднихсвештеникаиучитеља. Тујеипроблемупотребецрквенихиманастирскихдобаракојанеслужесвојојсврсинаобразовањенародногсвештенстваиучитељства,нашколе,болницеидр.ТујеипунаоптимизмавераДоситејеваудуховнеособиненашеганародакојипоњемуимасвеусловезакултурнинапредакиразвитак,икога,кадасеједанпутбудепросветио,чекавеликаисјајнабудућност. У „наравоученијима” Доситеј расправља и о проблемусиле,насиља, крвнеосветеипотребе законитогаредаипореткаудруштвуинародуиса јошсуровиминеукроћенимобичајимаинаравима.Ону„наравоученкјима”расправљајошостишавањусуровихстрастиииекорењивањупорокакојиманароди,какав јебионашувремеДоситејево,јоштешкоробују;овериубескрајанзначајживотаоснованоганаисправностииморалу,наразвијањусоцијалнихинстикатаисимпатија,тј.љубавичовекапремачовеку,безчеганидруштву,нинојединцунемаживота,ибезчегасуониосуђенинанеминованназадакипропадање.Најпосле,Доситеју„наравоученијима”нанебројенимместимаразвијатезукојачиниосновнумисао читавењегове етичке идеологије да неистина ипорокмогусамозанековремеуживотунадвладати,алидаистина,разумиврлинаморајунајпослетријумфовати.Мајмунбродолом-никубасни,когаједелфинузеоналеђадагаспасе,мислећидајечовек,губиживотштојесвомеспасиоцулагао;акурјака,којикодлава,цараживотиња,радилисициоглави,посаветулисицеживогодеру,дабиселавњеговомјоштопломикрвавомкожомзаогрнуоиизлечио. У„наравоученијима”увезисапојединимбаснамаДоситејрасправљаиодругомредустрастиипорокакојиљудимазавлађују,икојихјебиопунинашнародуњегововреме.ИтуДоситејистичеда је само врлина оношто човека може учинити срећним, и даљудикојисуобузетистрастимаипороцимаморајуићиуиазадакинајпослесасвимпропасти.

94

САДРЖАЈ

Ања ЈефтићДоситеј Обрадовић.......................................................................5

Павле СоларићДоситеју .......................................................................................��

Љубомир П. НенадовићДоситејева реч .............................................................................�2

Сима Пандуровић Доситеј ..........................................................................................��Нада Савковић

Боравак Доситејев у Трсту .........................................................��Јован Јовановић Змај

Доситеј избачен ...........................................................................32Јован Грчић Миленко

Доситеју .......................................................................................��Предраг Јашовић

Рецепција Доситејевог дела .......................................................��Љубомир Ћорилић

Она иста бодра реч ......................................................................��Радомир Мићуновић

Доситеј .........................................................................................��Драгомир Брајковић

Доситејев повратак Србима .......................................................�6Љубивоје Ршумовић

Доситеју умиленије .....................................................................�7Слободан Бранковић

Под сафором Доситеја ................................................................�8Адам Пуслојић

Говори Доситеј ............................................................................�9Исидора Секулић

Књижевне чари ............................................................................�0Крстивоје Илић

Похвала Доситеју ........................................................................52

95

Раша ПерићДоситеј у Хопову .........................................................................52

Миодраг ЈакшићНа Чаковском тротоару ...............................................................��

Драгиша ВитошевићДо Европе и натраг ......................................................................��

Радомир АндрићДоситеј - Чаково у магли ............................................................57

Власта Станисављевић ШаркаменацДријеждани дријежде пред Будишиним ...................................58

Рале НишавићДоситејево горко предсказање ...................................................67

Срба ИгњатовићХопово ..........................................................................................68

Миљурко ВукадиновићКњигоход ......................................................................................69

Душан ИванићЗашто читати Доситеја? ..............................................................70

Перо ЗубацПисма Доситеју ...........................................................................83

Милорад ПавићВечера у крчми код “Знака питања” ..........................................85

Васко ПопаНевидљиви земљак .....................................................................86

Миодраг ПавловићДоситеј усред Фрушке горе ........................................................87

Љубомир СимовићПосвета на једном прмерку Живота и прикљученија ..............87

Доситеј ОбрадовићВостани Сербије ..........................................................................88Курјак и овца ................................................................................89Курјак и коза ................................................................................89

Тихомир ОстојићДоситејеви стихови .....................................................................90

Јован СавковићДоситејеве басне и њихова “наравоученија” ............................92

Садржај .........................................................................................9�

“Буктиња” се појавила као лист средњо-школских литерарних дружина �95�. год. (четири броја), а �955. год. као часопис за уметност и културу (један број). Обновљена је �985. год. као часопис за књижевност, уметност и културу и излазила је у издању “Књижевне омладине општине Неготин”. Од 2008. год. “Буктиња” излази у издању “Крајинског књижевног клуба” из Неготина као часопис за књижевност, уметност и културу.

_____________________________________

CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд

008

БУКТИЊА : часопис за књижевност, уметност и културу / главни и одговорни уредник Горан Вучковић. – Год. �, бр. � (�95�)-год. 2, бр. �(�955) ; �985, мај- .- Неготин : Крајински књижевни клуб �95�-�955;�985- (Неготин : Графика Првенац). - 2� cm

Прекид у излажењу од �956-�98�. године . - Има суплемент или прилог :Пламичак = ISSN �820-90��ISSN ��50-8��� = БуктињаCOBISS.SR-ID 65253890