Крај античког света: велика сеоба народа и стварање варварских краљевина у Европи

Крај античког света;- прелазак из антике ка средњем веку почиње кризом Римског

царства у 3. веку и наставља се насељавањем Германа;- крајем 5. века, на Западу се руши постојећи систем, док Исток

наставља да траје и у наредним вековима- шта је Запад у 5. веку? област око Медитерана која је

романизована, са великим градовима, развијеном трговином, латинским језиком као основом споразумевања

- главно занимање је пољопривреда;- у Римском царству долази до пораста приватне власти од

стране магната, за које се везују обични људи ради заштите – они имају своје приватне војске;

- на врху друштвене лествице су сенатори: чине их и чланови Сената и најбогатији грађани

- чести су упади варвара, што доводи до несигурности на путевима и морима, и опадања трговине – трговина постаје локална и натурална, а новац губи вредност; долази и до опадања занатства;

- ови чиниоци, као и куга која погађа градове у 6. и 7. веку, а и арабљанска освајања на Иберијском полуострву и у Галији чине да се средиште моћи пренесе с обала Медитерана у унутрашњост континента

- спајањем старе римске и нове германске (варварске) културе долази до стварања западноевропске средњевековне културе;

Варварске најезде и стварање германских краљевина;

- Германи су пореклом из Скандинавије; до 1. века п.н.е. се спуштају на територију коју ће Римљани назвати Германија, северно и источно од Рајне и Дунава;

- Германи се деле на источне и западне; источни: Готи, Вандали, Бургунди; западни: Свеви, Гепиди, Англи, Саси, Јити, Фризи, Лангобарди и др.

- политичка организација – имају јаку скупштину коју чине пунолетни наоружани мушкарци (жагор је значио одбијање предлога, а звецкање оружјем одобравање);

- на челу племена је вођа (краљ) са својом ратничком дружином; ратници су дужни да врше верну службу, а заузврат добијају део плена и заштиту;

- принцип наслеђивања је сениорат (власт припада најстаријем члану владајуће породице, обично брату);

- нису сви Германи били на истом ступњу развоја: они ближе граници су трговали са Римским царством, а повремено су их Римљани користили као војску за одбрану граница (федерати); они који су живели далеко на северу и истоку бавили су се само ловом и риболовом;

- почетак велике сеобе народа је 375. године када су Хуни провалили кроз „врата народа“; прво су поразили Остроготе чији је краљ након пораза у бици извршио самоубиство;

- Визиготи су затражили помоћ од римског цара у виду преласка преко Дунава и насељавања на територији Царства; долази до сукоба између римске војске и Визигота код Хадријанопоља (378) где гине цар Валенс; праве хаос на Балканском полуострву наредних година, све док се цар Теодосије није споразумео с њима;

- Визиготи се померају ка Италији; 402. разарају град Аквилеју чији становници касније оснивају Венецију; 410. визиготски краљ Аларих упада у Рим и пљачка га (прво освајање Рима);

- Хуни се заједно са својим племенским савезом насељавају на простор Паноније, одакле угрожавају Римско царство на различитим странама: и Италију, и Галију, и Балкан, а продиру и све до Сирије;

- најпознатији владар Хуна је Атила (434-453), од савременика назван и „бич божји“; он контролише пределе од Кавказа на истоку до Рајне на западу;

- ИРЦ схвата опасност од његових упада, па успева да се нагоди с њим плаћајући му велики данак да не напада Цариград; Атила се окреће Галији где долази до одсудне битке на Каталаунским пољима (451) против Еција, римског заповедника – битка је завршена без победника;

- Атила након Галије креће на Рим, али је делегација на челу са римским папом Лавом Првим успела да спаси Рим пустошења приставши на велики данак; после његове смрти долази до распада Хунског племенског савеза;

- коначан пад ЗРЦ је 476. када вођа германских најамника, Одоакар, преузима власт у Риму; Одоакра ће убити Теодорих, краљ Острогота, кога је послао источноримски цар Зенон и дао му управу над Италијом, што овај користи за оснивање Остроготске краљевине у Италији;

- источноримски цар Јустинијан (527-565) покушао је обнову Римског царства: његове војсковође Велизар и Нарзес успеле су да униште Вандалску краљевину у северној Африци и Остроготску краљевину у Италији, али је ова обнова била кратког века; Јустинијан је начинио и кодификацију римског права познату као Corpus Iuris Civilis