PRAKTIKUMKRIVICNO PROCESNO PRAVO I. UVOD 1. Pojam krivicnog procesnog prava i krivicnog postupka ....... 11 2. Izvori krivicnog procesnog prava .......................................... 12 1 OSNOVNA NACELA KRIVICNOG POSTUPKA 3. O nacelima krivicnog postupka uopste .................................. 14 4. Nacelo legaliteta ......................................... ........................ 14 5. Optuzno, istrazno i mesovito nacelo ......................................17 6. Nacelo kontradiktornosti.................................................... .18 7. Nacelo javnosti ................................................ ....................19 8. Nacelo zbornosti ................................................................... 21 9. Nacelo neposrednosti ........................................................... 23 10. Nacelo istrazivanja materijalne istine .................................. 24 11. Nacelo odbrane ................................................................... 25 12. Nacelo usmenosti ................................................................ 26 13. Nacelo slobodne ocene dokaza ........................................... 27 14. Nacelo in dubio pro reo ....................................................... 28 15. Nacelo ne bis in idem .......................................................... 29 16. Nacelo oIicijelnosti ............................................................. 3I~ 17. Nacelo procesne ekonomije ................................................... 31 iH. Vrste procesnih subjekata .................................................... 32 A) SUD .......................................................................................... 32 11). Pojam i vrste krivicnih sudova ........................................... 32 :~(). Stvarna nadleznost............................................................. 33 21. Mesna nadleznost ................................................................ 35 I`unkcIonalna nadleznost .................................................... 36 23. Prenosenje mesne nadleznosti (delegirana nadleznost) ........ 37 24. Sukob nadleznosti ............................................................... 38 25. Posledice nenadleznosti (tacnije: Ocena nadleznosti) .......... 39 26. Spajanje i razdvajanje postupka .......................................... 40 27. Objektivnostsudija ................................................................ 41 28. Izuzece sudija: pojam, vrste i razlozi................................... 42 29. Postupak izuzeca ................................................................ 43 15) TUZILAC ....................................... ................ ................... 44 30. Pojam i vrste tuzilaca u krivicnom postupku ....................... 44 31. Javni tuzilac ........................................................................ 45 32. Osteceni kao tuzilac (ili supsidijarni tuzilac) ....................... 46 33. Postupakostvarivanjasupsidijarnetuzbe ............................... 48 34. Privatni tuzilac ................................................................... 49 C) OKRIVLJENII NJEGOVA ODBRANA ..................................... 51 35. Okrivljeni ............................................................................. 51 36. Pravo okrivljenog na odbranu ............................................. 53 37. Materijalna i Iormalna odbrana ........................................... 53 38. Obavezna i Iakultativna odbrana (i odbrana siromasnih)............................... ......................... 54 39. Pravo okrivljenog na pravicno sudenje .... .......................... 55 40. Garancija prezumpcije nevinosti ................................. ......... 57 41. Branilac okrivljenog ........................................................... 59 42. Prava i duznosti branioca .................................................... 60 1 PROCESNE RADNJE A) MERE (RADNJE) ZA OBEZBEDENJE PRISUSTVA LICA I PRIBAVLJANJE STVARI .........................................................................................62 18. Pojam i vrste procesnih mera obezbedenja ......................... 62 19. Pozivanje ........................................................................... 63 20. Dovodenje ......................................................................... 64 46. Zabrana napustanja stana ili mesta boravista ...................... 65 47. Jemstvo ............................................................................... 66 48. Pritvor: pojam, vrste i osnovi ....... ..................................... 69 49. Odredivanje, trajanje, kontrola i ukidanje pritvora ............... 70 50. Pretresanje stana i lica ......................................................... 73 51. Privremeno oduzimanje predmeta ......................................... 75 52. Postupanje sa sumnjivim stvarima....................................... 76 B)RADNJE DOKAZIVANJA .......................................................... 77 53. Saslusanje okrivljenog................................................. ........ 77 54. Ispitivanje svedoka .............................................................. 80 55. Ispitivanje osetljivih i zasticenih svedoka........................... 84 56. Uvidaj ................................................................................. 85 57. Vestacenje ........................ . ................................................ 87 58. Isprave i indicije.................................................................. 90 21.VREME PROCESNIH RADNJI .................................................. 91 21. Rokovi: pojam, vrste i racunanje ........................................... 91 21. Povracaj u predasnje stanje ................................................. 93 V. SPOREDNI PREDMETI KRIVICNOG POSTUPKA 21. Troskovi krivicnog postupka: pojam i vrste ......................... 94 21. Oslobodenje od troskova postupka i druge odluke o troskovima postupka ........................ ............................... 95 21. Imovinskopravni zahtev: pojam, vrste i odlucivanje o zahtevu ............................................................................. 97 21. Prejudicijalna pitanja ........................................................... 98 VI. TOK KRIVTCNOG POSTUPKA 21.PRETKRIVICNI POSTUPAK .................................................... 99 21. Otkrivanje i prijavljivanje krivicnih dela .............................. 99 21. Ovlascenja organa unutrasnjih poslova u pretkrivicnom postupku .................................................... 101 21. Krivicna prijava i postupakjavnog tuzioca sa krivicnom prijavom ........................................................ 105 B)ISTRAGA ................................................................................. 107 68. Pojam i glavna obelezja istrage .......................................... 107 69. Pokretanje, svrha, obim, tok i sadrzina istrage .................... 109 3. OPTUZNICA I PRIGOVOR PROTIV OPTUZNICE ................. 113 22. Pojam i sadrzina optuznice .................................................. 113 23. Prigovor protiv optuznice .................................................... 114 24. Postupak po prigovoru protiv optuznice .............................. 115 25. Sporazum o priznavanju krivice .......................................... 116 25.GLAVNI POSTUPAK ............................................................... 117 26. Pripreme za glavni pretres ...................................... ........... 117 27. Gladni pretres i pretpostavke za odrzavanje glavnog pretresa. . 119 28. Tok glavnog pretresa ........................................................... 121 29. Rukovodenje glavnim pretresom ......................................... 125 30. Prekidanje i odlaganje glavnog pretresa............................. 126 31. Izmena i prosirenje optuzbe na glavnom pretresu .............. 128 32. Izricanje presude ............................................................... 129 33. Objavljivanje, pismena izrada i dostavljanje presude ........... 131 34. Vrste presuda ...................................................................... 132 C)REDOVNI PRAVNI LEKOVI ................................................. 134 68. Zalba na presudu prvostepenog suda ................................. 134 69. Osnovi pobijanja presude (tj. osnovi zalbe) ....................... 134 70. Devolutivno i suspenzivno (i ekstenzivno) dejstvo zalbe ..................................................................... 138 71. Postupak po zalbi .............................................................. 138 72. Granice ispitivanja prvostepene presude .............................. 141 73. Odluke drugostepenog suda o zalbi ................................... 142 74. Zalba na presudu drugostepenog suda: pojam i osnovi pobijanja ................................................... 144 75. Zalba protiv resenja............................. ............................. 145 D)VANREDNI PRAVNI LEKOVI................................................ 145 91. Pojam i vrste vanrednih pravnih lekova ............................... 145 92. Ponavljanje krivicnog postupka ....................... ............... 146 93. Nepravo ponavljanje krivicnog postupka ........................... 148 94. Zahtev za zastitu zakonitosti.............................................. 150 1 POSEBNI KRIVICNI POSTUPCI 95. Skraceni postupak: pojam i osnovna obelezja ...................... 151 96. Postupci za izricanje krivicnih sankcija bez glavnog pretresa ............................................................ 154 97. Postupak za izricanje sudske opomene: pojam, resenje o sudskoj opomeni i osnovi pobijanja resenja ......... 157 23. Postupak prema maloletnicima: pojam i lica na koja se primenjuju odredbe o postupku prema maloletnicima........................................................... 159 24. Pokretanje, tok i osobenosti postupka prema maloletnicima.......................................................... j6o 25. Postupak za dela organizovanog kriminala, korupcije i druga izuzetno teska krivicna dela.................................... 163 26. Postupak za ratne zlocine ................................................... l6/, VIII. POSEBNI NEKRIVICNI POSTUPCI 27. Postupak za primenu mera bezbednosti, za oduzimanje imovinske koristi, za opozivanje uslovne osude i za pustanje osudenog na uslovni otpust ............................ 166 28. Postupak za donosenje odluke o rehabilitaciji, za prestanak pravnih posledica osude i mera bezbednosti ............................................................... i6) 29. Postupci za pruzanje medunarodne pravne pomoci u krivicnopravnim stvarima 170 30. Postupak za izdavanje okrivljenih i osudenih lica (ekstradicija)17 31. Postupak za naknadu stete, rehabilitaciju i ostvarivanje drugih prava lica neosnovano osudenih i neosnovano lisenih slobode ..................................................................... 17/) 32. Postupak za izdavanje poternice i objave ............................. 17(1 SPISAK PROPISA I OBJASNJENJE SKRACENICA 46. PROPISI REPUBLIKE SRBIJE ................................................. 177 47. MEDUNARODNI PROPISI ....................................... ................ 17) I. UVOD l. Pojam krivicnog procesnog prava i krivicnog postupka`1 Krivicno procesno pravo je skup pravnih propisa o krivicnom postupku. Dakle, predmet krivicnog procesnog prava je krivicni postupak i zbog toga treba odrediti i njegov pojam. Dve su deIinicije krivicnog postupka posebno znacajne: realisticku I pravna. B) Krivicnipostupakjeskupkrivicnihprocesnopravnihradnfikojiuodredenomcilju preduzimajukrivicniprocesnopravnisubfekti.Dak*le,procesne radnje procesni subjekti krivicnipostupak.DeIinicijag,nazivarealistickomjerobjasnjavakrivicnipostupakkao Iizicki Ienomen posmatran u njegovoj spoljasnjoj maniIestaciji. Krivicni postupakse zaistB sastojiodmnogobrojnihiraznovrsnihprocesnopravnihradnji(podnosenjoptuzbe, odredivanjepritvora,saslusavanjeokrivljenog,ispitivanjesvedoka,izricanjepresudeitd.) kojepreduzimajuodredeniprocesnisubjekti(sud, tuzilac,okrivljeniidr.)dabi seutvrdilo da li je u odredenom slucaju izvrseno krivicno delo, da li ga je izvrsio okrivljeni, da li je on krividaUpostojeuslovizaprimenukrivicnihsankcija,tj.dabiseprimenilomaterijalno krivicno pravo. C) Pravno deIinisan, krivicni postupak je krivicni procesnopravni odnos koji se zasniva, teceiokoncavaizmedukrivicnihprocesnopravnihsubfekata(sudaistranaka).Tajpravni odnospredstavljaskupkoordiniranihpravaiduznostiprocesnihsubjekataiimaciljdase utvrdi da li postoji materijalnopravni odnos izmedu pretpostavljenog ucinioca krivicnog dela idrzavekojojutomslucajupripadapravoiduznostkaznjavanja(iuipuniendi).Utom pravnomodnosusvakiprocesnisubjektimaodredeni,Iondpravaiduznostikojima odgovaraju duznosti i prava drugih procesnih 1 Za znacenje zvezdica koje se javljaju uz pojedina pitanja, vidi objasnjenja dato u predgovoru prvom izdanju Prirucnika. subjekata(v.pravaokrivljenognavedenauclanu4.stav1.iodgovarajuceduznostisuda predvideneu stavu2.istogaclana).DeIinicijasenazivapravnomjerobjasnjavaunutrasnju pravnu (juridicku) sustinu krivicnog postupka. . Izvori krivicnog procesnog prava` OsnovnopravookrivicnompostupkujesadrzanouZakonikuokrivicnompostupku (kojije,KapropisbivseSRJ,biodonet26.decembra2001.godine-"Si.listSRJ", 70/2001)iZakonuoizmenamaidopunamatogaZakonikaod16.decembIa2002.godine (kojimsuuneteodredbeoposebnompostupkuzadelaorganizovanogkriminala,cl.5043-504*1inekemanjeispravkeupojedinimodredbama-"Si.listSRJ",68/2002).Posle donosenjaUstavnepoveljedrzavnezajedniceSrbijeiCrneGore(2003),Zakoniko krivicnompostupKu~do tadauiskljucivojnadleznostisaveznedrzave,postaoje republicki propis.SrbijajetajZakonikpreuzelakaosvoj,uzizvesneizmeneidopuneizvrsene zakonimaod28.maja2004.godine("SI.glasnik,RS",58/2004),6-oktobra2005.("SI. glasnik"RS,85/2005),28.decembra2005.("SI.glasnik,RS",115/2005),29.maja2007. ("SI. glasnik, RS", 49/2007), 18. marta 2009. ("SI. glasnik, RS", 20/2009. - clan 102. ZMPP) i 3. septembra 2009. ("Si. glasnik, RS", 72/2009). Izmene i dopune Zakonika iz 2009. godine bilesunajobimnije.IakojebiloplaniranodaseogranicenausaglasavanjeZakonikasa novimUstavom (2006) i novimKrivicnim zakonikom (2005), one su donele imnoge druge novine:unetesuodredbeoprocesnojzastitisvedoka;uvedenjeijedannovslucaj preinacenjapravnosnaznepresudebezponavljanjakrivicnogpostupka(dabiseublazila kaznaizrecenapravnosnaznompresudomclanukriminalneorganizacijekojijenaknadno pristaodabudesvedoksaradnik)iiz-menjenoviseodredaba0postupkuzadela organizovanog kriminala, medu kojima su najznacajnije izmene koje se ticu samog pojma tih krivicnihdela;ukinutjejedanvanreduipravnilek(zahtevzaispitivanjezakonitosti pravnosnazne presude), a va`redno ublazavanje kazne je iz grupe vanred- nih pravnih lekova prevedenuslucajpreinacenjapravnosnaznepresudebezponavljanjakrivicnogpostupka; uvedeninoviizuzeciodprincipaneposrednostiizatvorskakazn`zakrsenjeprocesne discipline i td. Neke od tih izmena ne mogu se oceniIl pozitivno. Pocetkomoktobra2005.godinedonetjeposeban Zakon0maloletnimuciniocimakrivicnih dela i krivicnopravnoj zastiti maloletnih lica (dalje ZM - "SI. glasnik" RS, 85/2005), kojim je stavljenavansnageglavaXXIXZKP(cl.464do504)saposebnimodredbamazakrivicni postupakpremamaloletnicima(clan168.togaZakona).Odredbeokrivicnompostupku premamaloletnicima,zajednosa materijalno-pravnim,izvrsno-pravnimiorgani-zaciono-pravnim odredbama, nalaze se od tada u tom posebnom zakonu. U martu 2009. god. donet je iposebanZakonomedunarodnojpravnojpomociukrivicnimstvarima("SI.glasnik,RS", 20/2009),pasuodtadaprestaledavazeodredbeglaveXXXIIopostupkuzapruzanje medunarodnepravnepomociiizvrsenjumedunarodnihugovoraukrivicnimstvarima(clan 530-538)iglaveXXXIIIopostupkuzaizdavanjeokrivljenihiosudenihlica(cl.539-555) Zakonika. Umaju2006.godinebiojedonetnoviZakonikokrivicnompostupkukojije,izmedu ostalog, predvideoda sevodenjekrivicneistragepoveri javnomtuzilastvuipoliciji,umesto istraznomsudijikojijesadavodi.Uclanu555.togaZakonikabilojepredvidenodaseon pocne pri-menjivati od 1. juna 2007, ali je naknadno posebnim zakonom (,SI. glasnik RS", 49/2007)tajrokproduzendo31.decembra2008.god.OdlaganjeprimeneZakonika obrazlozenojenepripremljenoscukadrovskih,tehnickih,Iinansijskihidrugihuslovaza njegovosprovodenjeuzivot.DesetakclanovatogaZakonikaprema.pomenutomclanu555. primenji- vani su od ,dana stupanja na snagu zakonika". Taj Zakonik je u celini stavljen van snage Zakonom o izmenama i dopunama ZKP od 3. septembra 2009. god. ("SI. glasnik, RS", 72/200)-clan149.togaZakona.UMinistarstvupravdejeutokuradnapripreminacrta novog Zakonika kojim bi umesto danasnje sudske istrage bio uveden novi model prethodnog krivicnog postupka. Zakonik ne sadrzi svenormeo krivicnom postupku, vec je u njemu dato samo osnovno krivicnoprocesnopravo.Pojedinikrivicnipostupciuredenisuposebnimzakonima (postupakpremamaloletnicimaZakonomomaloletnimuciniocimakrivicnihdelai krivicnopravnojzastitimaloletnihlica;postupakzautvrdivanjeodgovornostipravnihlica Zakonomoodgovornosti pravnihlicazakrivicna dela),kojicineposebnokrivicno procesno pravo,apojedinapitanjakrivicnogpostupkaposebnimpropisimadopunskogkrivicnog procesnog prava (npr. pravilnici okaznenoj evidenciji, o uslovima za obavljanje vestacenja, onaknaditroskovakrivicnogpostupkaitd.)ipropisimasporednogkrivicnogprocesnog pravakojiuredujudrugeoblastipravnihodnosa,alisadrzeipojedineodredbeokrivicnom postupku(kaostosunpr.pojedineodredbeustava,zakonaouredenjusudova,javnom tuzilastvu,advokaturi,unutrasnjimposlovimaidr.).Izvorkrivicnogprocesnogpravasui ratiIikovani medunarodni ugovori i opsteprihvacena pravila medunarodnog prava, jer su i oni sastavnideounutrasnjegpravnogporetkaineposrednoseprimenjuju(clan16.stav2. Ustava). Evropskakonvencifao:astitilfudskihpravaiosnovnihslobodaod4.septembra1950. godine ratiIikovana je 26. decembra 2003. godine zajedno sa protokolima br. 4, 6, 7, 11, 12. i 13. ("SI. list SCG - Medunarodni ugovori", 9/2003). Za krivicni postupak su posebno vazne odredbe clana 6. te Konvencije, kojima je ustanovljeno pravo gradana na pravicno sudenje, i odredbe clana 5. koje se odnose na zastitu prava na slobodu i bezbednost. Protokolombr. 7. iz1984.godinegarantovanajeizastitapravanazalbu,nanaknadustetezbogpogresne osude i pravilo ne bis in idem. II. OSNOVNA NACELA KRIVICNOG POSTUPKA . O nacelima krivicnog postupka uopste Nacela (maksime ili principi) krivicnog postupka su ona procesna nravila koja se odnose na najvise procesne pojmove ili bica (subjekte ili radnje) i odreduju karakter ili tip krivicnog postupka.Nacelasluzeostvarivanjuciljevapostupkaiproizvodsupolitickih,kulturnih, ekonomskih,istorijskihidr.prilikaodredenedrustvenezajedniceilipravno-tehnickogi strucnogiskustvaotomekakotrebavoditikrivicnipostupak.Njihnetrebashvatitikao dogmeodkojihnemaodstupanja,veckaoziveustanovekojesemenjajuiprilagodavaju uslovimazivota,uskladusapromettama udrustvuinovimpotrebamapostupka.Procesna nacelanemajuapsolutnusnaguiznacaj,jersesvakopojedinosukobljavasadrugim,isto takovaznimilijosvaznijimnacelima,zbogcegasejavljapotrebazanjihovom koordinacijom i ogranicavanjem, da bi svako dobilo onoliko mesta koliko stvarno zasluzuje. Zbog toga od svakog procesnog principa uvek postoji odredeni broj izuzetaka. Procesna nacela su nekad izricito Iormulisana u Ustavu ili zakonu (npr- nacelo javnosti u clanu 142. stav 3. i clanu 32. stav 1. i 3. Ustava Srbije, nacelo legaliteta u clanu 20. ZKP), anekad seizvodeizduhaismislaUstavailizakona,sintetickikaorezultatnaucneobrade pravnih normi (na Pr- nacelo neposrednosti). Kada su data kao pravne norme, nacela mogu biti ustavnaili :akonska, prema rangu pravnih propisa u kojima su predvidena. Kad je procesno nacelo ustanovljeno ustavnom normom, zakonodavac od njega moze da predvidi odstupanja samo akoih ustavdopusta i samo u cilju i u obimu koji je ustav predvideo (clan 20. stav 1. Ustava). Procesnanacela seodnoseilinaprocesne radnfeilinaprocesne subfekte.Unauci Krivicnogprocesnogpravajosnijeodredenpojamprocesnihnacela,nitiimasaglasnostiu pogledu njihovog broja, klasiIikacije i nacina izlaganja. . Nacelo legaliteta Nacelo legaliteta ustanovljava obave:u javnog tuzioca da u slucajevima krivicnih dela za koja se ucinioci gone po sluzbenoj duznosti preduzme krivicno gonjenje uvek kad se za to ispune u zakonu predvideni stvarni i pravni uslovi. Krivicno gonjenje nastupa ex lege, nezavisno od volje javnog tuzioca i njegove ocene celishodnosti gonjenja. Ovo je nacelo deIinisano u clanu 20. ZKP: "Ako ovim zakonikom nije drugacije odredeno, javni tuzilac je duzan da preduzme krivicno gonjenje kad postoji osnovana sumnja da je . odredeno lice ucinilo krivicno delo za koje se goni po sluzbenoj duznosti". Dakle, duznost javnog tuzioca da preduzme krivicno gonjenje nastupa ako postoje dokazi iz kojih proizlazi osnovana sumnja da je odredeno lice ucinilo krivicno delo (jer se krivicni postupak ne moze otvoriti i voditi pre nego sto je osumnjiceni individualno odreden). Odredba o nacelu legaliteta mora da bude u skladu sa odredbama Zakonika o uslovima pod kojima sud otvara krivicni postupak (vidi clan 241. stav 1. i clan 242. stav 3). Principulegalitetasuprotanjeprincipoportuniteta.Prematomnacelu,javnituzilacje ovlascendaprocenjujecelishodnost(oportunitet)krivicnoggonjenja,pamozedagonjenje nepreduzmeikadsusvizakonskiuslovizapokretanjekrivicnogpostupkaispunjeni,ako nadedajetoiznekograzumnograzlogacelishodno(obziripremauciniocu,maliznacaj krivicnogdela,odsustvostetnihposledica,izmirenjesteteisi.).Principoportunitetaje posebnonuzanuprocesnimpravimaonihkrivicno-pravnihsistemakojiuKZpojam krivicnogdelaodredujusamoIormalno(kaoprotivpravnoi11zakonupredvidenodelo krivca),aneimaterijalno(kaodrustvenoopasnodelo).Utimsistemimanemaustanove neznatne drustvene opasnosti, pa se u procesnom pravu mora dati ovlascenje javnom tuziocu da ne predu- zima krivicno gonjenje za krivicna dela koja su malog znacaja ili nemaju stetnu posledicu, ili im je posledica neznatna. Najkrupnija odstupanja od principa legaliteta u domacem krivicnom procesnom pravu su predvidena u postupku premamaloletnicima, zatim umogucnosti javnog tuzioca da izostavi krivicnogonjenjepremuosumnjicenomkojijeispunioodredenuobavezuilijesprecio nastupanje stete ili je vec nastalu stetu u potpunosti nadoknadio (cl. 236. i 237) i, na kraju, u ustanovi odobrenja za krivicno gonjenje. a) Javni tuzilacmoze odluciti da premamaloletniku ne preduzmekrivicno gonjenje, i pored togastopostojesvizakonskiuslovizapokretanjekrivicnogpostupka,akonadedas obziromnaprirodukrivicnogdelniokolnostipodkojimajeucinjeno,ranijizivot maloletnika i njegova licnu svojstva, sprovodenje krivicnog postupka ne bi bilo celishodno, a radi se o krivicnom delu za koje je predvidena kazna zatvora do pet godina ili novcana kazna (clan58.stav1.ZM).Istotako,javnituzilacmozeodlucilidanezahtevapokretanje krivicnogpostupkapremamaloletnikuzanovokrivicnodelo,akojezanekoranije presudenokrivicnodelopremanjemujosutokuizvrsenjevaspitnemereilikazne maloletnickogzatvora,11sobziromnasankcijukojaseizvrsavaitezinunovogkrivicnog delane1)1imalosvrhevoditikrivicnipostupaki izricatinovusankciju,jerse stro?."mera odnosnokaznaodonekoja jevecizrecenanemozeizreci (clan58. s tav3. ZM). Kontrolu ispravnostipostupkajavnogtuziocakojisepozivanaoportunitetvrseosteceniiorgan starateljstva.Akoseneslazusaodlukomjavnogtuzioca,oniseuodredenomrokumogu obratiti Vecu za maloletnike neposredno viseg suda (clan 58. stav 4. ZM), koje moze odluciti da se pred sudijom za maloletnike postupak pokrene, s tim sto javni tuzilac za maloletnike u tom postupku mora ucestvovati (clan 59. ZM). b) Prema clanu 236. Zakonika, javni tuzilac moze odbaciti osnovanu krivicni} prijavu za krivicnodelozakojejepredvidenanovcanakaznailikaznazatvoradotrigodine,apo odobrenju vanraspravnogveca i za krivicna dela za koja je predvidena kazna do pet godina, pod uslovomda osumnjiceni u roku do sestmeseci izvrsi jednu ili vise obaveza kojemuon (javni tuzilac) odredi: (1) da otkloni stetnu posledicu nastalu izvrsenjem krivicnog dela ili da nadoknadistetu,(2)dauplatiodredeniiznoshumanitarnojorganizaciji,Ionduilijavnoj ustanovi,(3)daobavinekidrustvenokorisniilihumanitarnirad,(4)daispunidospele obaveze izdrzavanja, (5) da se podvrgne odvikavanju od alkohola ili opojnih droga, (6) da se podvrgnepsihosocijalnojterapiji,(7)daizvrsiobavezu,odnosnodapostujeogranicenja utvrdenapravnosnaznomsudskomodlukom,(8)dapolozivozackiispit,obavidodatnu vozacku obuku ili zavrsi neki drugi kurs. Ako osumnjiceni prihvati odredenu obavezu, javni tuzilaccedoistekarokazanjenoispunjenjeodlozitikrivicnogonjenje,apotomodbaciti krivicnu prijavu ili preduzeti gonjenje, zavisno od toga da lijeosumnjiceni obavezu ispunio. Osteceninemapravonasupsidijarnutuzbu,alisezatotrazinjegovasaglasnostza odredivanje obaveza pod 2. i 3. - U slucaju pomenutih krivicnih dela javni tuzilac je ovlascen idau tokuglavnogpretresaodustaneodkrivicnoggonjenja akookrivljeniumeduvremenu ispuniodredenuobavezu, aliuz saglasnost sudapredkojimsevodiglavnipretres,odnosno vanraspravnogveca(zatezakrivicnadela).Zamusaglasnostuskladusanacelom mutabiliteta inace ne bi bila potrebna, ali je ovde predvidena jer osteceni tada gubi pravo na preuzimanje postupka u svojstvu tuzioca. Istotako,javnituzilacjepremaclanu237.ovlascendaodbacikrivicnuprijavuakoje osumnjiceniusledstvarnogkajanjasprecionastupanjesteteilijestetuupotpunosti nadoknadio,aizokolnostislucajaproizlazidaizricanjesankcijenebibilopravicno. Osteceni ne moze preuzeti gonjenje kao supsidijarni tuzilac. v)Uslucajunekihkrivicnihdela(npr.zakrivicnodelopovredeugledastranedrzaveili medunarodneorganizacijeizclana175.KZgonjenjesepremaclanu177.stav3.KZ preduzimapoodobrenjuRepublickogjavnogtuzioca)ilinekihucinilaca(seIdrzave, poslanici,predsednikvlade,ministri,sudijeidr.)ovlascenituzilacnemozezahtevati pokretanjekrivicnogpostupkabezprethodnogodobrenjaodredenogdrzavnogorgana.Odo-brenjesenajcescevezezalicnostuciniocakrivicnogdelakojiponekomustavnopravnom osnovuuzivakrivicno-procesniimunitet.Akoseucinilacpozovenaimunitet,atuzilacne dobijeodobrenjezakrivicnogonjenje,krivicnipostupaksenemozepokrenutiivoditisve dok imunitet traje. Bez odobrenja se moze narediti samo pritvor, ako je ucinilac sa procesnim imunitetomzatecenuvrsenjukrivicnogdelazakojejepredvidenakaznazatvorautrajanju prekopetgodina(clan103.stav4.Ustava).Krivicnipostupakmozebitipokrenuti sprovedenibezodobrenjaakoseokrivljeninepozovenaimunitet,aliodredenidrzavni organ moze odluciti da imunitetsko pravo takvom licu ocuva i da tako spreci gonjenje, ako je topotrebnoradivrsenjadrzavneIunkcije.Okrivljenisemozepozvatinasvojeimunitetsko pravodopocetkaglavnogpretresa.Kadsegonjenjepreduzimapoprivatnojtuzbiilipo zahtevu ostecenog kao tuzioca odobrenje pribavlja sud (clan 214. stav 2). . Optuzno, istrazno i mesovito nacelo Ova nacela ureduju polozaj glavnih procesnih subjekata u krivicnom postupku. Optuzno(akuzatorsko)nacelosesastojiurazdeobiosnovnihprocesnihIunkcija (sudenje,optuzenjeiodbrana)natriizmedusebeodvojenainezavisnaprocesnasubjekta (sud,tuzilaciokrivljeni),takodatuzilaciznosisporpredsudisnositeretdokazivanja, okrivljenisebrani,asudpresudujenaosnovumaterijalakojiproizadeizkontradiktorne rasprave stranaka u koju se on nemesa. Postupak zasnovan na tom principu predstavlja spor kojipredsudomvodedvepotpunoravnopravnestranke.Funkcijasudenjasesastojiu arbitriranjuibitnoserazlikujeodsavremenogznacenjatereci,kojadanaspodrazumevai inicijativuuoblastiutvrdivanjacinjenicaiprikupljanjadokaza.Ovajpostupakjejavan, usmen, neposredan i kontradiktoran. Optuzni postupak je dominantna procesna Iorma sve do krajaXIIIvekakadjepoceodasezamenjujeinkvizitorskimpostupkom.UEngleskojse ocuvaotrajno.Postupakzasnovannaovomnacelunazivaseiadversarnipostupak(od engleske reci adversary - protivnik). Istrazno(inkvizitorsko)nacelosesastojiuspajanjuosnovnihprocesnihIunkcija(sudenje, gonjenje i odbrana)i njihovom poveravanju sudu, koji je u postupku jedini procesni subjekt. Optuzbu vise ne vrsi osteceni, vec sud u javnom interesu. Okrivljeni je objekat istrazivanja, a nesubjektpostupkakomepripadajupravaodbrane.Onjegovojodbranistarasesud. Postupak je imao cilj da postigne potpunu i eIikasnu zastitu drustvene zajednice od kriminala imalojevodioracunaoindividualnimpravimaokrivljenog.Kumulacijainkompatibilnih procesnih Iunkcija u rukama jednog procesnog subjekta i briga o javnom interesu potiskivale suodbranuokrivljenogudrugiplan.Saznanjedabiokrivljenimogaodabudenajpotpuniji izvordokazaopredeljivalojezakonodavcaisudijudasvimsredstvimanaNln,i'poslici njegovopriznanje.Kakookrivljeni,popravilu,nijespremantludobrovoljnosaradujesa sudomidapriznaizvrsenjekrivicnogdela,(ttciIbnokadjenevin,zakonomjebila ustanovljenatorturakaoposebanprocesnopravnimehanizamzapostizanjepriznanja. Postupakjebiotajan,pismeniposredan.Kontradiktornostinijebilo,jernistrankenisu postojale. Tekovina postupka zasnovanog na inkvizitorskom nacelu je u tome sto je doprineo deIinitivnom sazrevanju svesti o opstoj drustvenoj opasnosti krivicnog dela i shvatanju da su zbogtogadrzavainjeniorgani,anesamosteceni,dtIznidavodebriguosuzbijanju kriminala. Mesovito(savremenoilioptuzno-istrazno)nacelojeuosnovisavre-menihkrivicnih postupaka evropskihkontinentalnih drzava. Prvi procesni zakon zasnovan na tomenacelu je Irancuski Zakonik o krivicnom postupku iz 1808. godine, a na tom principu se zasniva inas danasnjikrivicnipostupak.Krivicnipostupciuredenipremamesovitomnacelupredstavljaju kombinacijuustanovaakuzatorskogpostupka(pretezno)idobrihstranaistraznogpostupka. Timsepostupkomistovremenoobezbedujupravastranaka,posebnookrivljenogieIikasno suzbijanje kriminala, kao javnog interesa. Savremenikrivicnipostupakzasnovannamesovitomnacelupreuzeojeglavnu karakteristikuakuzatorskogpostupka:odvojenostprocesnihIunkcijaiprocesnihsubjekata. Postupaksepokrecesamopozahte-vuovlascenogtuziocakojiodredujepredmetiobim sudenja.OkrivljeniimaodredeniIondpravakojamuomogucujudasebraniodoptuzbe,a sudvrsi Iunkciju sudenja. Najvazniji elementi istraznognacelau savre- menom postupku su uistrazi(odsustvokontradiktornostiijavnosti),aliiudokaznompostupkunaglavnom pretresuukomesudimaovlascenjedaprikupljadokazeiutvrdujecinjenicnostanjepo sluzbenoj duznosti, nezavisno od inicijative stranaka, jermora da istrazujematerijalnu istinu idasvojeodlukezasnujenapravomstanjustvari.Principsudskeodgovornostizautvrdeno cinjenicnostanjezahtevaaktivnogsudiju,zarazlikuodsudijeuakuzatorskompostupkuu kojem ga je princip odgovornosti stranaka za dokaze pretvarao u arbitra, potpuno pasivnog u toku dokaznog postupka. 6. Nacelo kontradiktornosti Kontradiktornostpodrazumevamogucnoststranakadaupostupkuizlozesvojestavoveo pitanjimakojaseraspravljajuidapobijajustanovistasuprotnestranke.Ciljjenacelada olaksaustanovljavanjeistineopredmetusudenjaidaobezbediravnopravnoststranaka.Iz cistog optuznog postupka, u kome je kontradiktornost osnovno svojstvo, nacelo je preuzeto u mesoviti postupak, ali ne do kraja, jer ne iskljucuje aktivnost suda i ne oslobada sud duznosti dautvrdujecinjeniceiizvodidokazekojestrankenepredlazuidanastaviutvrdivanje cinjenicazapresuduiporedsaglasnostistranakaonjihovomznacenju,nitisaglasnost stranaka obavezuje sud. Kontradiktornostsepostizedavanjemstrankamapravadastavljajupredloge,daotim predlozimaraspravljaju,dajukritickuocenuradnjipre-duzetihudokaznompostupku, postavljajupitanja,iznosesvojamisljenjaizakljucke,narocitouzavrsnojrecinaglavnom pretresuiusvojimpravnimlekovima.Dabiomoguciokontradiktornost,zakonikgarantuje Iizickoprisustvostranakasudenju,njihovoblagovremenoupoznavanjesamaterijalom postupkaivremenompreduzimanjaprocesnihradnji,kaoimogucnostdadajuizjavei podnose predloge u svakom stadijumu postupka. Nacelosenajlakseinajpotpunijeostvarujenausmenomglavnompretresu,alije kontradiktornostmogucaiuistrazi(Clan251.stav7),kaoiuIazamakrivicnogpostupka kojesuupotpunostiupismenojIormi(odlucivanjeoprigovoruprotivoptuznice,postupak pozalbiusedni-civeca).Kontradiktornostpostojiuvekkadsejednojstraniomogucida pobijanavodedrugestrane(prigovoromprotivoptuznice,odgovoromnazalbuisi.),bez obzira na Iormu postupka. 7. Nacelo javnosti Javnostkrivicnogpostupkapodrazumevapravogradana(nesamostranaka,vecizaishod postupkanezainteresovanihlica)dabuduobavesteniotokukrivicnogpostupkairadnjama kojeseunjemupredu-zimajuputemsredstavajavnoginIormisanja,neposrednim prisustvom,razgledanjemsudskihspisailinadruginacin.Javnostmozebitineposredna (Iizicka),kojasesastojiuprisustvovanjuprocesnimradnjama,iliposredna(tehnicka),koja seostvarujesredstvimapubliciteta.Neposrednajavnostmozebitistranacka(ogranicenana procesnestranke)iliopstakojaobuhvataipubliku.Javnostsluziopsteminteresu,jer doprinosidobromvrserijupravosuda,podizekvalitetsudskihodluka,sprecavagreskei zloupotrebedrzavnihorgana,ucvrscujepoverenjegradanausud,razvijaosecajpravne sigurnostiitd.Javnostkoristiiprocesnimstrankama,posebnookrivljenom,kaomocno sredstvoodbrane.Zbogsvegatogajejavnostpredvidenakaojednoodosnovnihprava gradanausvakomsudskompostupku(vidiclan6. stav1. EKLJP). Treba,medutim,imatiu vidudajavnostimaisvojerdavestrane,narocitokadsemaniIestujeuagresivnomi senzacionalistickompublicitetu.Potpunainekontrolisanajavnost,narocitoupocetnim IazamakrivicnogpostupkaometaeIikasanradpravosudnihsluzbi,ugrozavasudsku nezavisnostipogadainteresestranaka,posebnookrivljenog,kojisecestoiprepresude prikazuje kao krivac, uprkos prezumpciji nevinosti, koja je isto tako jedno od osnovnih prava gradana osumnjicenih u krivicnom postupku (clan 6. stav 2. EKLJP). Zbog toga se ni princip javnosti ne moze sprovesti u krivicnom postupku potpuno dosledno, do kraja i bez izuzetaka, niti jednakou svimvrstamapostupakai usvimstadijumimapostupkajednevrste.Unasem Zakonikupostojepotpunorazliciteodredbeojavnostiopstegpostupkaijavnostipostupka premamaloletnicima,kaoi razliciteodredbeojavnostiuprethodnompostupkuijavnostiu glavnom postupku. U prethodnom postupku postoji samo stranacka javnost, ali ni ona nije potpuna. U clanu 251. Zakoniksadrzi spisakistraznih radnjikojima strankemogudaprisustvujui uslovapod kojimaonetimradnjamamogudaprisustvuje.Tako:a)Saslusanfuokrivlfenogmoguda prisustvuju samo ovlasceni tuzilac, branilac okrivljenog, saokrivljeni koji je saslusan i njegov branilac, s tim sto javni tuzilac toj istraznoj radnji mora da prisustvuje ako sepostupak vodi po njegovom zahtevu; b) Uvidafu i saslusanfu vestaka mogu da prisustvuju tuzilac, osteceni, okrivljeniibranilacokrivljenog;c)Saslusanfusvedokamogudaprisustvujuobestranke, branilacokrivljenogiosteceni;d)Pretresanfustanamogudaprisustvujusamotuzilaci branilac,aokrivljenisamoakojedrzalacstana(clan251.stav3.iclan79.stav1);e) Pretresanfulicastrankenemogudaprisustvuju.Stranackujavnostuistraziogranicavai odredbapremakojojistrazneradnjekojimastrankeimajupravodaprisustvujumogubiti preduzeteibezstranakainjihovogprethodnogobavestavanjakadpostojiopasnostod odlaganja(clan251.stav5),aliokrivljenominjegovombraniocunemozebitiuskraceno pravo daprisustvuju izvodenju pojedinih istraznih radnji iz razloga odbrane ili bez- bednosti zemljeilislicnihrazloga.Ovremenuimestuizvodenjaistraznihradnjikojimastrankepod datim uslovimaimaju pravo da prisustvuju, istrazni sudija je duzan daih blagovremeno i na prikladannacinobave-sti,osimkadpostojiopasnostododlaganja.Nedolazakobavestenih licanesprecavaobavljanjeistrazne radnje,osimkadna rocisteza saslusanjeokrivljenogne dodejavnituzilac,kadasesaslusanjeodlaze(osimakobiistekaorokizclana228. stav2). Prisutnalicamogupredlagatiistraznomsudijidapostaviodredenapitanjaokrivljenom, svedoku i vestaku, a po dozvoli istraznog sudije mogu ta pitanja da postavljaju i neposredno. Opstajavnostuprethodnompostupkunepostoji.Obavestenjajavnostiotokuprethodnog postupka moze davati samo istrazni sudija u meri koja postupku ne nanosi stetu. , gl,;nom pretresu princip javnosti dolazi do punog izrazaja. Pravilo je da je glavni pretres javan.Kadjeupitanjustranackajavnost,odtogpravilanemaizuzetaka.Opstajavnost glavnogpretresamoze biti iskljucenaizuzetno, uslucajevimapredvidenimzakonom. Prema ZMjavnostjeuvekiskljucenaupostupkupremamaloletnicima(clan75.stav1.ZM).U opstem postupku ona moze biti iskljucena samo ako je to potrebno radi: a) zastitemorala, b) zastitejavnogporetka,c)zastitenacionalnebez-bednosti,d)zastitemaloletnika,e)zastite privatnogzivotaucesnikapostupkailiI)akojeto,poprocenisuda,neophodnozbog posebnihokolnostiukojimabijavnostmogladapovrediinteresepravde(clan292).Ove odredbe Zakonikaodgovarajuclanu6. stav1. EKLJP.UZakonikujeposebnopropisanoda se javnostmozeiskljucitiikadsekaosvedokna glavnompretresu saslusavadetemladeod cetrnaest godina (clan 328. stav 5). Do iskljucenja javnosti moze doci po sluzbenoj duznosti vecailinapredlogstranaka.Predonosenjaodlukestrankemorajubitisaslusane.Javnost moze biti iskljucena za ceoglavnipretres ili za njegov deo. Odluka jeu Iormiobrazlozenog resenja koje se objavljuje javno. To se resenje moze pobijati, ali ne samostalnom zalbom, vec samouzalbinapresudu(clan294).Poobjavljivanjuresenja,publikaseudaljujeiz zasedanja,avecemozedozvolitidausudnici,poredstranaka,ostecenog,njihovihzastup-nika,braniocaiclanovasudskogveca,ucijisastavulaziizapisnicar,ostanupojedina sluzbena lica i naucni radnici, a na zahtev optuzenog i njegov bracni drug i bliski srodnici. Upostupkudonosenj,sudskhodluk,nemanikakvejavnosti,nistranacke,niopste, aliobjavljivanjepresudejeuvekjavno,paiondakadjesaglavnogpretresajavnostbila iskljucena (clan 357. stav 2). Ako je javnost sa pretresa bila iskljucena, izreka presude se cita javno,aliserazlozipresudenemorajujavnoobjaviti(clan357.stav4).Pretrespred drugostepenmsudomjejavankaoiprvostepeniglavnipretres(clan379).Isedn.,;ec, drugostepenog sud, je javna za stranke i publiku. Stranacka javnost senemoze iskljuciti, a opsta samo pod uslovima koji vaze za prvostepeni glavni pretres (clan 375. stav 5). . Nacelo zbornosti Sud sudi u vecu, a zakonom se moze predvideti da u odredenim stvarima sudi sudija pojedinac (clan 142. stav 6. Ustava Srbije). Ovom ustavnom odredbom ustanovljeno je nacelo zbornog sudenja, iako je u savremenom zakonodavstvu (ne samo nasem) prisutna tendencija sirenja nadleznosti sudije pojedinca i potiskivanja zbornog sudenja. Za zborno sudenje se navode mnogobrojni i raznovrsni razlozi: kolegijum sudija smanjuje mogucnost gresaka, pa su mu odluke sigurnije i pravilnije, jer je u njemu udruzeno vise znanja i zivotnog iskustva pojedinaca, koji se dopunjuju, uzajamno ispra-vljaju i jedan drugog kontrolisu. Tako sastavljen sud je manje podlozan pojedinacnim predrasudama, manje korumpiran, slobodniji i nezavisniji. Sudija pojedinac se hvali uglavnom zbog ekonomicnosti, racionalnosti i eIikasnosti, sto se tesko postize u zbornom sudu. U prilikama savremenog drustva, koje su bitno drugacije od vremena kad je iz krivicnog postupka istiskivan, sve je manje mesta nepoverenju i podozrenju prema sudiji pojedincu. Povecana strucnost sudija, porast pravne svesti i opste kulture gradana i usavrsavanje procesnopravnih sredstava za borbu protiv nepravilnih i nezakonitih sudskih odluka (odbrana i pravni lekovi), eliminisali su neraspolozenje prema sudiji pojedincu i doveli u pitanje princip zbornog sudenja. Prema clanu 24. stav 1. ZKP sudija pojedinac sudiu prvostepenom sudu uvek kad seprimenjujuposebneodredbeoskracenompostupku.Teseodredbeprimenjujuu postupkuzakrivicnadelazakojajepropisananovcanakaznakaoglavnakaznaili kaznazatvoradopetgodine(clan433.stav1).Sudijapojedinacpostojikodsvakog prvostepenogsudaopstenadleznosti,kakoopstinskog(osnovnog),takoiokruznog (viseg), ako u svojoj stvarnoj nadleznosti taj sud ima krivicna dela za koja su propisane pom`nutekazne.Osimtoga,sudijapojedinacpostojikaoistraznisudijausvim prvostepenimsudovima,kaoisudijazapripremnipostupakpremamaloletnicima,a njemupripadajuiposebneIunkcijekojeobavljasamostalnoilikaoclankolektivnog organa (delegirani sudija, sudija izvestilac, sastavljac presude i td.). Zakonik odreduje broj sudija koji ulaze u sastav veca, a zamesovitaveca jos i brojniodnos izmedu sudija po pozivu i sudija porotnika. Broj sudija u vecu nemoze biti nimanji niveci odpropisanog.Greskau tompogledupredstavlja apsolutnupovredupostupka.Usudovima postoje razlicite vrste veca i razlicit broj veca iste vrste, zavisno od Iunkcionalne nadleznosti suda,obimaposlaibrojasudijausudu,takodasvisudovinemajujednakevrsteiistibroj veca.Vrsteibrojnisastavvecaodredenisuuclanu24.ZKPnasledecinacin:a)Veceza prvostepenosudenjenaglavnompretresusastavljenojeodtri(malovece)ilipetsudija (velikovece). Ta suvecamesovita. Kad suu pitanjukrivicnadelazakoja sepremazakonu moze izreci kazna zatvora u trajanju od petnaest godina ili teza kazna, vece je sastavljeno od dvojesudijaitriporotnika,auslucajukrivicnihdelazakojajepropisanablazakazna,od jednogsudijeidvaporotnika.b) Sastavvecazadrugostepenipostupakuvekjeisti, takoda nezavisibdtezinekrivicnogdelaiIormezalbenogpostupka:Udrugomstepenusudivece sastavljenoodtrojesudijapopozivu,kakokadsudiusednici,takoikadsudinapretresu (clan24.stav2).Utomevecunemaporotnika.c)Vecezasudenjeutrecemstepenuje sastavljeno od pet sudija po pozivu (clan 24. stav 3). d) Vece za pojedina odlucivanja u toku prvostepenogpostupkaizvanglavnogpretresa(tzv.vanraspravnovece)jesastavljenood trojesudijapopozivu(clan24.stav6).e)Vecezamaloletnikeprvostepenog(okruznog) sudaje sastavljenoodjednogsudijezamaloletnikeidvaporotnika, audrugomstepenuod trojice sudija po pozivu (clan 42. i 43. ZM). I)U Vrhovnom ka- sacionom sudu postoji jos i vecezasudenjeozahtevuzazastituzakonitostiionojesastavljenoodpet,odnosno sedam sudija (kadodlucujeozahtevuprotivodlukeveca togasuda)-clan24. st.7.-g)Kadjeto zakonom(ovimilinekimdrugim)posebnopredvideno,vecezaglavnipretresprvostepenog suda je sastavljeno od trojice sudija po pozivu (clan 24. stav 1). U prvostepenom postupku za delaorganizovanogkriminalauveksudivecesastavljenoodtrojesudijapopozivu(clan 504g).Takosusastavljenaiposebnavecaokruznogsudazaratnezlocineiza visokotehnoloski kriminal. . Nacelo neposrednosti Nacelo neposrednosti postoji kad se radnje potrebne za Iormiranje sudske odluke moraju izvestipredsudijomkojicedonetiodluku.Ovonacelouspostavljavezuizmeduradnji dokazivanjairadnjiodlucivanjaprekoistogsudije.Principneposrednostiobavezujesudeci sud da sam stice utiske o materijalu za odluku, sopstvenim zapazanjem, a ne na osnovu spisa kojisuIormiranipriizvodenjudokazapreddrugimsudijomuistomilidrugompostupku. Sam sudeci sud treba da cuje iskaze okrivljenog, svedoka i vestaka, zavrsne govore stranaka i njihovuocenudokaznogmaterijala,daopazivaznecinjenice,vidioptuzenogi td.Obrnuto, postupakjeposredanakojesudecemsududopustenodasvojuodlukuzasnujenatudim opazanjima, tj. da sudi na osnovu spisa. Nacelo se opravdava u prvom redu razlozima dobrog sudenja. Sudboljesudikadvidii cujestranke, svedoke,vestakeidrugeucesnikepostupka, jer tada moze da oceni i njihovo drzanje, pokrete, odlucnost, nesigurnost, intonaciju i drugo, sto senevidi izspisa, amozedabudevaznoistokolikoi izgovorena rec.Nacelodolazido punog izraza tek na glavnom pretresu, a u prethodnom postupku ga nema, ili ima izuzetno. Neposrednostglavnogpretresa seobezbeduje savise razlicitihpravila iprocesnihustanova: 1) Dokaziza presudusepopraviluizvodeneposrednonaglavnompretresu, pai akosupre togaizvodeni,jersepresudanemozezasnovatinadokazukojinijeizvedennaglavnom pretresu(clan352.stav1).Odovogpravilamogucasuodstupanja:Zapisnicioiskazima svedoka,saokrivljenihilivecosudenihlica,kaoinalazimisljenjevestakamogusena pretresu procitati ako su ispitana lica u meduvremenu umrla, dusevno obolela ili se ne mogu pronaci,ilijenjihovdolazakpredsudnemoguciliznatnootezanzbogstarosti,bolestiili drugog vaznog uzroka, ili ako svedo- ci odnosno vestaci bez zakonskog razloga nece da daju iskaznaglavnompretresu(clan337.stav1).Pododredenimuslovimacitanjezapisnikao ranijemsaslusanjusvedokaivestakamogucejenaglavnompretresuiunekimdrugim slucajevima:uzsaglasnost stranakavecemozeodlucitida se tizapisniciprocitajucaki ako svedokilivestaknijebiopozvannaglavnipretres(v.clan337.stav2).-2)Sudenjena glavnompretresupopravilunijemoguceuodsustvustranaka,posebnobezokrivljenog. Prisustvostranakazahtevajuidrugaprocesnanacela,posebnonacelokontradiktornosti,ali onosluziiostvarivanjuprincipaneposrednosti.Dabisudionaosnovusopstvenogculnog utiska,sudijamoradaupoznastrankeidavidi,akoneidacuje,okrivljenog.Prisustvo okrivljenogjeneophodnoizbogindividualizacijekrivicnihsankcija,akorisnojeiza realizacijupravanaodbranu.OdovogpravilaZKPpredvidadvaizuzetkaupogledu okrivljenog,takodajemogucesudenjeuodsustvuodbeglogokrivljenog(clan304. stav3)i sudenjeuodsustvunedosavsegokrivljenog(clan445.stav3).Otomevidiizlaganjao glavnompretresu.-3)Sudijesuutokuglavnogpretresaiupostupkudonosenjapresude nezamenljive.Neposrednostnalazedaseceoglavnipretresodrzipredsudijomkojicena krajuodlucitiopredmetupostupka.Zbogtogasesudijeutokupretresaiupostupku donosenjaodlukenemogumenjati (clan295. stav1).Akonuzdanaterada sudijamora biti zamenjen (usled bolesti, smrti, penzionisanja i tsl.), glavni pretres se mora vratiti na pocetak. Uslucajunastavljanjapostupka,sudijakojijedosaouzamenuodlucivaobiinaosnovu dokaznog materijala koji pred njim nije izveden, oslanjajuci se na spise i saznanja stecena na drugi nacin, dakle, posredno. Zamena je izuzetno moguca ako su unapred odredene dopunske sudije, koje svevreme prisustvujuglavnom pretresu, da bi dosli namesto nekog od clanova vecauslucajunjegovesprecenosti(clan287).-4).Procesneradnjesemorajuizvoditiu kontinuitetu i koncentrisano, tj. tako da jedna drugoj sleduje bez vecih i nepotrebnih razmaka i povezano, i da se presuda izrice neposredno posle pretresa ili u sto kracim rokovima (konti-nuitet),tedaseodredenaradnjamoraobavitibasuzakonompredvidenomstadijumu postupka,aneunekomdrugom(koncentracija):Ovapravilaimajuvezesanacelom neposrednosti, jerdiskontinuitetidekoncentracija procesnih radnjipotiruneposredanutisak sudije o izvedenim dokazima, tako da se prilikom odlucivanja on mora oslanjati na pamcenje ipodsecanjeizspisa.Protekvremenacinikaodajeteradnjeumestonjegapreduzeoneko drugi. Ova pravila traze da se pretres ne odlaze i ne prekida, odnosno da u slucaju prekidanja iodlaganjauvekzapocinjeiznova.Razloziekonomicnostiisveslozenijastrukturasudskih predmeta,todanasipaknedozvoljavaju,takodasumoralabitipredvidenaodredena odstupanja. Ona se prema ZKP sastoje umogucnosti prekidanja (clan 310) i odlaganja (clan 309)glavnogpretresa,podstrogopropisanimuslovimakoji,akoseispune,ustanovljavaju pretpostavku da je neposrednost ocuvana. Nova redakcija clana 309. (posle izmena Zakonika iz2009.god.)otimzahtevimauopstenijevodilaracuna.Vidiotomeizlaganjaoglavnom pretresu. 10. Nacelo istrazivanja materijalne istine Nacelojeustanovljenouodredbiclana17.ZKPukojojjepropisanaduznostsudaisvih drugihdrzavnihorganakojiucestvujuukrivicnompostupkudaistinitoipotpunoutvrduju cinjenicekojesuvaznezadonosenjezakoniteodlukeidasajednakompaznjomispitujui utvrduju, kako cinjenice koje terete okrivljenog, tako i cinjenice koje mu idu u korist. Smatra sedajeovonajvaznijiprincipkrivicnogpostupkaidasvaostalaprocesnanacelaimnoge procesneustanovesluzenjegovomozivotvorenju.Istinakojaseukrivicnompostupku utvrduje mora biti materifalna. Taj atribut odgovara zakonskoj naredbi da se krivicna presuda morazasnovatinapotpunoutvrdenimcinjenicama,stoseuistorijinijeuvektrazilou krivicnompostupku(npr.ucistomoptuznom),nitisedanastraziusvakomsudskom postupku (npr. u parnicnom, koji se zadovoljava Iormalnom istinom). Istrazivanje materijalne istinepretpostavlfaeliminacijudokaznihzabranailinjihovosvodenjenanajmanjumogucu meru,mogucnostidokazivanjapomocuprezumpcijaiIikcijaizasnivanjapresudena priznanjuokrivljenogkojenijeproverenodrugimdokazima.Istinakojaseutvrdujeu krivicnompostupkuje,osimtoga,relativna(neapsolutna,jersemozepobijatipravnim lekovima) i subfektivna (ne objektivna, jer je utvrduje sudija, a i dokazna sredstva su mahom personalna, pa u izvesnoj meri zavisi od licnosti davaoca iskaza). Najvaznije posledice principa istrazivanja materijalne istine su: a) U dokaznom postupku sudnijevezanpredlozimastranaka,nitisesamona tepredlogemozeosloniti,vecmorada sakuplja iizvodidokazeiposluzbenojduznosti. Za utvrdenocinjenicnostanjeodgovornost snosisud,anestranke,b)Sudnijevezanpriznanjemokrivljenog,vecgamorapro-veriti izvodenjemdrugihdokaza,iprihvatitisamo akogaubedujei slaze sesadrugimdokazima. Okrivljenikojijepriznaomozebitiosloboden,istokaostoionajkojiporiceoptuzbumoze bitiosuden,c)Dokazisemogupodnositiusvakomstadijumupostupka,cakiupravnim lekovima, pa i posle pravnosnaznosti presude, d) Okrivljenom se posebno mora omoguciti da stavljanjemdokaznihpredlogaiiznosenjemodbranepobijatuzbu,d)Dokazisecenepo slobodnom uverenju sudije, a ne po Iormalnim zakonskim pravilima. Niovonacelo,medutim,nijeapsolutnoibezgranica.Procesneustanovekoje ogranicavajunjegovodejstvosu:pravnosnaznostsudskihodluka,zabranapreinacenjana gore, prava okrivljenog da cuti i da ne iskazuje istinu itd. 11. Nacelo odbrane Ovonacelokrivicnogpostupka,kojepredstavljajednoodosnovnihljudskihprava, deIinisano je i u Ustavu. Prema clanu 33. Ustava: "Svako ko je okrivljen za krivicno delo ima pravodaunajkracemroku,uskladusazakonom,podrobnoinajezikukojirazume,bude obavestenoprirodiirazlozimadelazakojesetereti,kaoiodokazimaprikupljenimprotiv njega"(stav1)."Svakokojeokrivljenzakrivicnodeloimapravonaodbranuipravoda uzmebraniocaposvomizboru,dasnjimnesmetanoopstiidadobijeprimerenovremei odgovarajuceuslovezapripremuobrane"(stav2)."Okrivljenikojinemozedasnosi troskovebraniocaimapravonabesplatnogbranioca,akotozahtevainterespravicnosti,u skladu sa zakonom" (stav 3). "Svako ko je okrivljen za krivicno delo, a dostupan je sudu, ima pravo da mu se sudi u njegovom prisustvu i ne moze biti kaznjen ako mu nije omoguceno da bude saslusan i da se brani" (stav 4). "Svako kome se sudi za krivicno delo ima pravo da sam iliprekobraniocaiznosidokazeusvojukorist"(stav5).Apremaclanu32.stav2.Ustava: "Svakome se jemci pravo na besplatnog prevodioca, ako ne govori ili ne razume jezik koji je u sluzbenoj upotrebi u sudu i pravo na besplatnog tumaca, ako je slep, gluv ili nem". Izovihodredabaizvode sesledecizakljucci:1)Ustavpriznajedvevrsteodbrane: licnu (svakoimapravodasebrani)iformalnu(dauzmebranioca).Licnaodbranajedeotzv. materifalne odbrane, koja osim prava gradanina da se sam brani, podrazumeva jos i zakonom ustanovljenopravotrecihlicaiduznostsudaidrugihdrzavnihorganadaukrivicnom postupkupreduzimajuradnjeukoristokrivljenog.Formalnajeonaodbranakojupruza advokat.2)Pravonaodbranunemasamookrivljeniukrivicnompostupku,veconoprema clanu 33. stav 8. Ustava pripada i svakom drugom licu protiv koga se vodi postupak za neko drugokaznjivodelo,timpreiosumnjicenomzakrivicnodeloupolicijskom (kriminalistickom)postupkukojiprethodisudskomkrivicnompostupku.3)Svakom saslusanjuokrivljenogimapravodaprisustvujebranilackogaizabereokrivljenikojise saslusava. Topodjednakovazizaokrivljenogkoji se saslusavaukrivicnompostupku, kaoi zaosumnjicenogkojisesaslusavaprekrivicnogpostupkaodstraneistraznogsudijeili organaunutrasnjihposlovaizuzetno.4)Odviseposebnihpravakojaproizlazeizopsteg pravanaodbranu,Ustavposebnospominjepravonaneometanoopstenjesabraniocemi pravonadovoljnovremenaiuslovazapripremanjeodbrane.Buducidasugaran-tovana konstitucionimaktom,tasepravanemogunaknadnozakonomograniciti,jertakva mogucnostuUstavunijepredvidena. PosebnapravaodbranekojaUstavnepominje sunpr. daseuzmevisebranilaca,razmatranjespisa,razgledanjedokaznihpredmetaitd.5).Ustav predvidatzv.odbranusiromasnih(clan33.stav3),kojadosadanijebilapredvidenakao ustavno, vec samo kao zakonsko pravo okrivljenog, a ne pominje obaveznu odbranu, koja je istotakovaznavrstaIormalneodbraneikoju suranijiustavipominjali.-Naceloodbranei pojedinapravakojapotomosnovupripadajuokrivljenomiosumnjicenompredvidenasuu clanu4.ZKP. Licelisenoslobodeimadodatnapravapredvidenauclanu5. ZKP.Ozakon-skomuredenjupravanamaterijalnuiIormalnuodbranu,vidiizlaganjaookrivljenomi njegovoj odbrani. 1. Nacelo usmenosti Nacelo usmenosti postoji kad stranke i drugi ucesnici postupka svoje izjave i dokaznugradu dajusuduusmenoikadsepresudamozezasnovatisamonaonommaterijalukojijepred sudomiznetusmeno.Suprotno,nacelopismenostipostojikadsudgraduzasvojupresudu crpiizspisa. Onostonijeuspisimanemanikakavznacaj (quodnonest inactis, nonest in mundo). Glavnipretresseunasempostupkuzasnivananaceluusmenosti:dokaznagradaza presudu,izjaveipredlozistranakamorajubitiiznetiusmeno,asudupresudivantogau nacelu nista drugo ne sme da uzme u obzir. Dokazi za presudu se mogu izvoditi i iz spisa, ali samo akosu prethodno, pod zakonikomodredenim uslovima, naglavnom pretresu procitani (v.clan337),tj.akojenjihovsadrzajsuduistrankamausmenosaopsten.Citanjespisana glavnom pretresu i uzimanje toga materijala za presudu nije odstupanje od nacela usmenosti, vecodnacelaneposrednosti.Nacelousmenostiomogucujelakseiboljesprovodenjenekih drugihprocesnihprincipa,narocitoneposrednosti,kontradiktornosti,javnostiiistrazivanja materijalneistine.UdrugimIazamakrivicnogpostupkavazi suprotnonacelopismenosti.U postupkustavljanjapodoptuzbuizalbenompostupkuusednicivecasuddonosiodlukuna osnovu spisa, po pravilu bez prisustva stranaka. 13. Nacelo slobodne ocene dokaza Naceloocenedokazaposlobodnomuverenjusudijepostojiako seizvedenidokazinecene po pravilima utvrdenim u zakonu, vec od strane sudije, na osnovu njegove sopstvene analize njihovevrednosti,uzobavezudaotomekakojeceniodokazepoloziracunuobrazlozenju svojeodluke.Nacelo jedeIinisanouclanu18. stav1. ZKP, premakome:"Izvedenedokaze kojisuodznacajazadonosenjeodlukesudocenjujeposlobodnomsu-dijskomuverenju." Zakoniknesadrzinijednunormukojapredvidauslovekojebijednodokaznosredstvo trebalo da ispuni da bi se njime utvrdivana cinjenica mogla smatrati dokazanom. Zakljucak o dokazanosticinjenicaizvedenimdokazimazavisioduverenjasudijekojejestekaoutoku njihovog izvodenja.Uzakonikupostojesamoodredbeozabraniupotrebeodredenihdokaza (clan 18. stav 2) i odredbe o prikupljanju i izvodenju dokaza, ali ne i odredbe o oceni dokaza. Svoje uverenje o vrednosti dokaza, sudija ne Iormira oslanjajuci se na pravne norme,vec na svojeznanje,inteligenciju,zivotnoiskustvo,logikuipoznavanjepsihologijeljudi.Ocena dokazajeslobodna,nezatostomozebitiproizvoljna,veczbogtogastonijediktirana zakonskim propisima. Ona mora da bude u skladu sa zakonima ljudskog misljenja, razlozna i razumna.Dajesudijanebimogaokoristitikaosredstvozaprikrivanjesvojesamovolje, neophodnojedabudepodvrgnutakontrolivisegsudaistranaka.Tasekontrolaomogucuje ustanovljavanjemduznostisudijedauobrazlozenjusvojeodlukeizlozikakojecenio izvedene dokaze i Iormirao svoje unutrasnje uverenje o njihovoj vrednosti. Obrazlozenje se u presudiipiseuprvomreduzbogtoga.Takostrankepravnimlekovimamogudapobijaju valjanost sudijine ocene dokaza i da od viseg suda traze da odluku ispita. Odredbaclana18. stav1. sadrzijosjednu recenicu,kojaglasi: ,Presuduili resenjekoje odgovarapresudisudmozezasnovatisamonacinjenicamaucijujeizvesnostpotpuno uveren".Potpunauverenostiliizvesnostpostojikadsvirazlozigovoredaodredeno cinjenicno stanje postoji ili ne postoji i kad nema nijednog razloga iz koga proizlazi suprotan zakljucak.Takavoblikuverenjasudijejeneophodanpridonosenjupresude,alineiza donosenjedrugihprocesnihodluka,kodkojihjedovoljnaosnovanasumnja(npr.za donosenjeresenjaoodredivanjupritvora),iliverovatnoca(npr.zaizdavanjenaredbeo pretresanju). Nacelosuprotnoocenidokazaposlobodnomuverenjusudijejenacelozakonskeocene dokaza.Onodanaspripadaistoriji.Prematomnacelu,zakonjeodredivaovrstu,kolicinui kvalitetdokaznihsredstavakojasupotrebnadabiseodredenarelevantnacinjenicamogla smatratidokazanom.Akoneskupipropisanuvrstuikolicinudokazaodredenogkvaliteta, sudijanijemogaouzetidajecinjenicadokazana,bezobzirananjegovosuprotnouverenje steceno na drugi nacin, i obrnuto, kad se stekne ono sto zakon predvida, cinjenica semorala smatrati dokazanom, uprkos uverenju sudije da to ne odgovara stvarnom stanju stvari. 1. Nacelo in dubio pro reo` U savremenom krivicnom postupku tezi se izjednacavanju polozaja procesnih stranaka. S obziromnatodatuzilacimanizIaktickihprednostiuodnosunaokrivljenog,zakonik okrivljenomdajemnogapreimucstvakojamuinacenebi pripadala,da bipopravionjegovu poziciju u postupku. Skup tih pogodnosti se naziva favor defensionis (prednost odbrane). Jed-na od tih pogodnosti sadrzi se u nacelu in dubio pro reo (u slucaju sumnje presuditi u korist okrivljenog).Pravilonalazedasudija,kadseupogledupitanja,dalipostojicinjenicakoja idena stetuokrivljenognadeu sumnji,mora uzetidaonanijeutvrdena, iobrnuto,za slucaj sumnjeupogleducinjenicekojaideukoristokrivljenog,moradauzmedajeutvrdena.U svakomslucaju,kadsenemoguutvrditisaobelezjemizVesnosti,cinjenicevazneza donosenjeodluketumaceseukoristokrivljenog(alineiuslucajuodlukekojasepo zakonikudonosisanekimnizimstupnjemuverenja,npr.resenjeopritvoru).Praviloje suprotno logici, jer se uzima daje dokazano ono sto nije dokazano. Uclanu18.stav3.ovonacelojedeIinisanonasledecinacin:"Kadapostojisumnjau pogledu odlucnih cinjenica koje cine obelezje krivicnog dela ili od kojih zavisi primena neke drugeodredbeKrivicnogzakonika,sudceupresudiiliresenjukojeodgovarapresudi odluciti u korist okrivljenog". .Praviloindubioproreoprvojenastalousudskojpraksi,pagajepotomprihvatila procesnateorija.UnasimprocesnimzakonimaonodoskoronijebiloizricitodeIinisano. Ipak, neke odredbe ZKP pocivale su i ranije na principu in dubio pro reo. Tako, prema clanu 355.tacka2.sudizriceoslobadajucupresuduiako,nijedokazanodajeoptuzeniucinio delozakojeseoptuzuje".Dakle,oslobadajucapresudasenedonosisamoondakadje izvesno utvrdeno da optuzeni nije ucinio krivicno delo, vec i onda kad sud ostane u sumnji da lijeoptuzenideloucinio.Tusejednaneutvrdenacinjenicapremasamomzakonikutumaci kaoutvrdenaukoristokrivljenog(optuzenijemozdaiuciniokrivicnodelo,alizatonema dokaza). Na ovom pravilu pociva i odredba clana 155. stav 3. tacka 2. u kojoj je predvideno daseu slucajukad sekodglasanjauvecuglasovi sudijapodele takodasenikakonemoze posticiapsolutnavecina,odlukadonosinatajnacinstoseglaskojijezaokrivljenog najnepovoljnijipribiraglasukojijeodnjegamanjenepovoljan,svedoksenepostigne potrebnavecina.Uzima sedaonostojezaokrivljenognajnepovoljnijene stoji,vecda stoji ono sto je za njegamanjenepovoljno, jer jevece kao kolektivni sudija u sumnji i u pogledu jednoga i u pogledu drugoga. 1. Nacelo ne bis in idem` Odredbomclana34.stav4.UstavaSrbijeutvrdenojenacelokaznenihpostupakakoje zabranjuje da se paralelno ili sukcesivno, jednom istom licu za isto delo sudi dva ili vise puta. OdredbaUstavaglasi:"Nikonemozebitigonjenikaznjenzakrivicnodelozakojeje pravnosnaznom presudom osloboden ili osuden ili za koje je optuzba pravnosnazno odbijena ilipostupakpravnosnaznoobustavljen,nitisudskaodlukamozebitiizmenjenanastetu okrivljenogupostupkupovanrednompravnomleku".U stavu2. togaclanaUstavastojida jeponavljanjepostupkaizuzetnoipakdopustenoakosenaknadnootkrijudokazionovim cinjenicama koje su mogle bitno da uticu na ishod sudenja ili ako je u ranijem postupku doslo do bitne povrede koja jemogla uticati na njegov ishod. Radi se o pravu coveka na sigurnost kojepriznajuiPaktiEvropskaKonvencija(cestopodnazivom"zabranadvostruke ugrozenosti"). U clanu 4. Protokola 7. Evropske konvencije to je pravo deIinisano na sledeci nacin:"(1)Nikomenecebitiponovosudeno,niticebitiponovokaznjenukrivicnom postupku pod jurisdikcijom iste drzave za delo zbog koga je bio vec pravnosnazno osloboden ili osuden u skladu sa zakonom i krivicnim postupkom te drzave; (2) Odredbe iz prethodnog paragraIanesprecavajuponovnopokretanjepostupkauskladusazakonomikrivicnim postupkomdoticnedrzave,akopostojedokazionovimilinovootkrivenimcinjenicama,ili akojeuprethodnompostupkudoslodobitnepovredekojajemogladauticenanjegov ishod." Medunarodni pakt ima slicnu, ali manje razvijenu odredbu. NaprednavedenaodredbaUstavaSrbije(kaoiodredberanijihustava),bezikakvog razloga,ideprekoovihmedunarodnihpravnihstandarda,obuhvatajucizabranomponovnog sudenjaipostupkekojisupravnosnaznoobustavljeniiliokoncaniIormalnomodlukomo odbijanju optuzbe. Prema Konvenciji, smisao zabrane ne bis in idem je da spreci vodenje no-vogpostupkaposlesudenjakojejezavrsenopravnosnaznomosudomilipravnosnaznim oslobodenjemoptuzenoguistojstvari.Prosirenjezabraneizazvalojebrojeteskoceu postupkuusaglasavanjazakonodavstvaokrivicnimpostupkusanormamaUstava.Vezan odredbomUstava,ZKPjemoraodauvedenoveodlukeoobustavipostupkaiodbijanju optuzbe iz procesnih razloga (resenje o prekidanju istrage i resenje o odbacivanju optuzbe pre glavnogpretresainaglavnompretresu),dausluciajuIormalnihiprolaznihsmetnjinebi nastupilazabranapokretanjanovogpostupka, a takoisto,moralose,odlaganjemnastupanja pravnosnaznostiuslucajuodlukaoobustavipostupkaiodbijanjuoptuzbe,pronaciresenje kojeceocuvati pravoostecenognasupsidijarnu tuzbuipravoprivatnog tuziocaiostecenog napodnosenjemolbezapovracajupredasnjestanje.Ponavljanjepostupkanastetu optuzenog,kojejesvojevremenomoralobitiukinuto,jerUstavSRJiz1992.god.nije dozvoljavaonikakavizuzetak,premanovomUstavuSrbijepostalojemoguce,uskladusa naprednavedenomodredbomProtokola7.Evropskekonvencije,kojatakveizuzetke dozvoljava.Zakonikjeiporedtogautompitanjuostaoneizmenjen,takodajeponavljanje pravnosnazno okoncanog postupka i dalje moguce samo u korist okrivljenog. 16. Nacelo oficijelnosti` NacelooIicijelnostiustanovljavapravonadleznog javnog tuziocadapreduzmekrivicno gonjenjebezobziranastavostecenogotome,paikadseostecenikrivicnomgonjenju izvrsiocakrivicnogdelaizricitoprotivi.Obrnuto,krivicnipostupakjeneoIicijelan(ili dispozitivan)akonjegovopokretanjezavisiodvoljeostecenog.PremanaceluoIicijelnosti javnituzilacjedominuslitisijedinisubjektodkojegmozepoteciinicijativazakrivicno gonjenje,potpunoslobodna,osimkadjeogranicenazakonom.No,imashvatanjadase principoIicijelnostine ticesamoinicijativezakrivicnogonjenje,vecse rasprostirenacitav krivicnipbstupak,kojisepokrecepozahtevuovlascenogtuzioca,adaljedokrajasprovodi ex officio od strane suda. Suprotno nacelu oIicijelnosti je nacelo dispozitivnosti, prema kojem sepravokrivicnoggonjenjaprepustanahodenjuostecenog.Naovomprincipujebio zasnovan cisti optuzni krivicni postupak. NajkrupnijiizuzeciodnacelaoIicijelnostikrivicnoggonjenjapostojekadkrivicnizakoniz odredenih kriminalnopolitickih razloga odredi da je za gonjenje pojedinih krivicnih dela, koja suinaceunadleznostijavnogtuzioca,potrebnaprethodnasaglasnostostecenog.Tadau krivicnomprocesnompravupostojiustanovakojasezovepredlogostecenog:akrivicno gonfenfe. Predlog ostecenog za krivicno gonjenje ponovo je uveden u nase krivicno procesno pravoZakonikomiz2001.god.(clan53.stav1.idr.).Ucl.153.i186.KZodredenasu krivicnadelakoja segonepopre-dloguostecenog:neovlascenootkrivanjepozivne tajneiz clana141.KZ,sprecavanjestampanjairasturanjastampanihstvariiemitovanjaradioi televizijskogprogramaizclana149.st.l.i2.KZ,silovanjeizclana178.KZiobljubanad nemocnim licem iz clana 179. KZ ako su ta krivicna dela izvrsena prema bracnom drugu i dr. Predlog, dakle, sadrzi saglasnost ostecenog da javni tuzilac preduzme i vrsi krivicno gonjenje za krivicna dela odredena u krivicnom zakonu i bez tog akta javni tuzilac nemoze zahtevati odsudaotvaranjekrivicnogpostupka.Dokrivicnoggonjenjazatakrivicnadelanemoze dociakoostecenitonezeli,alijavnituzilacodlucujedaliCepokrenutipostupak,tj.zelja ostecenogdagonjenjabudepodvrgavaseocenijavnogtuzioca.Krivicnadelazakojase gonjenje preduzima po pre- dlogu ostecenog i pored toga ostaju u grupi krivicnih dela za koja segoniposluzbenojduznosti. Pitanjalicaovlascenihnapodnosenjepredloga, rokaukome sepredlogmorapodneti,organakomesepodnosi,Iormeinacinapodnosenja,jedinstvai deljivostipredloga,odricanjaiodustankaodpredlogaiprocesnopravnihposledicakadse utvrdi da je postupak voden bez predloga ostecenog, - resena su u Zakoniku na isti nacin kao kod privatne tuzbe (vidi izlaganja o privatnoj tuzbi). 17. Nacelo procesne ekonomije Prema clanu 16. stav 1. ZKP, sud je duzan da postupak sprovede bez odugovlacenja. Toj duznosti suda odgovarapravo okrivljenog da u najkracemmogucem roku bude izveden pred sud i da mu bude sudeno u razumnom roku (clan 4. stav 1. tac. 4). Iz ovih odredaba se izvodi naceloprocesneekonomije.Ononalaze da sekrivicnipostupakuceliniipojedineprocesne radnjeposebno,preduzmubeznepotrebnograsipanjavremena,aliisastomanjetroskovai naporaprocesnihsubjekata.Procesnaekonomicnostse,dakle,nesvodisamonausteduu vremenu,vecpodrazumevairacionalnokoriscenjepravosudnihkadrovaiIinansijskih sredstavanamenjenihvrsenjupravosuda.Ekonomicnostpostupkanijesamouinteresu budzeta,veciuinteresustranaka.Sudenjebeznepotrebnogodugovlacenja,odnosnou razumnomroku,predvidenojeikaoosnovnoljudskopravookrivljenog(Clan14.stav2c. Medunarodnogpaktaogradanskimipolitickimpravimaiclan6.stav1.Evropske Konvencije za zastitu ljudskih prava i osnovnih sloboda). U slucaju povrede prava na sudenje urazumnomrokuokrivljenimozeizjavitiustavnuzalbuUstavnomsudu(clan82.stav2. Zakona o Ustavnom sudu). Naceloprocesneekonomijenepodrazumevaradnastetukvalitetasudskihodlukaine srne da ide na ustrb istrazivanja materijalne istine. III. PROCESNI SUB1EKTI 1. Vrste procesnih subjekata Ukrivicnompostupkupostojedvevrstesubjekata:glavniisporedni.Glavniprocesni subfektisu:sud,ovlascenituzilac(javni,supsidijarniiprivatni)iokrivljeni.Najvazniji sporedni procesni subfekt fe osteceni,a to procesno svojstvo imajujos organ starateljstva (u postupku prema maloletnicima) i lice (pravno ili Iizicko) kome treba izrecimeru oduzimanja imovinskekoristipotekleizkrivicnogdelaokrivljenog. Razlikaizmeduglavnihisporednih procesnih subjekata je u tome sto se bez prvih (glavnih) uopste ne moze zasnovati procesno-pravni odnos, a drugi (sporedni) su samo moguci, ne i obavezni u tome pravnom odnosu. Sva ostalalicaukljucenaukrivicnipostupak(zakonskizastupniciipunomocnicistranaka, svedoci, vestaci, branilac okrivljenog, organi unutrasnjih poslova, tumaci, publika i dr.) nisu procesni subjekti, vec prosto ucesnici krivicnog postupka. A) SUD 1. Pojam i vrste krivicnih sudova * Sud je samostalan i nezavisan drzavni organ koji vrsi sudsku vlasl, Vrsenje sudske vlasti u krivicnim stvarima podrazumeva pravo istrazivanja, raspravljanja i presudivanja, ukljucujuci i pravo izricanja krivicnih sankcija krivicno odgovornim uciniocima krivicnih dela. Kod nas ne postoje posebni krivicni sudovi, koji bi vrsili samo sudsku Iunkciju u krivicnim stvarima, vecjesudjedinstvenisudizasvestvarikojepozakonuspadajuusudskunadleznost (krivicne, parnicne i druge). Sudije se ne biraju za odredenu vrstu sudenja, vec za sud, a koje cestvarisuditizavisiodinternograsporedaradausudu.Zbogtogajeizraz"krivicnisud" samooznakazadeojedinstvenogsudakojisebavivrsenjemkrivicnogpravosuda.Sudse sastojiodsudijapojedinacaiveca,kojimapripadarazlicitaIunkcionalnanadleznostu konkretnom postupku. Sudije i veca za istu vrstu sporova cine sudsko odelfenfe, koje ne sudi upojedinimkrivicnimpredmetima,vecvrsidrugeposlovepredvidenezakonomisudskim poslovnikom(zauzimazajednickestavoveoodredenimpitanjimaprimeneprava).Sudska odeljenja postoje u sudovima u kojima vise veca ili sudija pojedinaca postupa u istoj pravnoj oblasti(clan35.ZUS).Utakvimsudovimaobrazujesekrivicnoigradanskoodeljenje,a moguseobrazovatiidruga(vanparnicno,izvrsno,zaradnesporoveitd.).Usvimvisimi apelacionimsudovimapostojeodeljenjazakrivicnadelaprotivprivrede;uapelacionim sudovimaodeljenjazahitnopostupanjeuzalbenimpostupcima;ubeogradskomOkruznom (visem)suduposebnoodeljenjezadelaorganizovanogkriminala,vecezaratnezlocinei vecezavisokotehnoloSkikriminal,auokruznim(visim)sudovimauBeogradu,Novom SaduiNisuiposebnaodeljenjazavojnepredmete.Usudovimaseodrzavajusednice odelfenfaisednicesvihsudifa,auVrhovnomkasacionomsuduopstesednice.Natim sednicama se ne sudi, vec razmatraju pitanja znacajna za rad odeljenja, odnosno celog suda, zauzimajunacelnistavoviimisljenjaopojedinimpravnimpitanjimaiobavljajudrugi poslovi predvideni Zakonom o uredenju sudova. ttJopsteposmatrano,sudovisedelenaredovneivanredne,aredovntt,a smmWsTemm`zimm`mImmm.Svi"krivicni"sudoviuSrbijIsuredovniiopste nadleznosti.tPisem`anguMnstanci,sudovi`sedele`n-asudoveniegivisegrangaisudove niegivisegstepena(instanc($.Pode-lasudovapremarangujevezanazaprvostepenu nadleznostipostojikadjeprvostepenosudenjepodeljenoizmedudvailivisesudova. Odredbama o stvarnoj nadleznosti je tada predvideno da u prvom stepenu sudovi nizeg ranga sude laksa, a sudovi viseg ranga teza krivicna dela. U nasem sistemu sudova osnovni sudje prvostepenisudnizegranga,avisisudprvostepenisudvisegranga.Sudnizeinstanceje prvostepeni sud, a sudovi vise instance (druge ili trece) su sudovi pravnih lekova. Organizacijasudovajeuredenaposebnimzakonom.MPremaZakonu'uredenju sudovaSrbijeiz2008.god.postoje:osnovnisudovi,visisudovi*apelacionisudovii Vrhovni kasacioni sudi Osnovni i visi sudovi sude u prvom stepenu za krivicna dela iz svoje stvarne nadleznosti, a apelacioni (ili zalbeni) sudovi odlucuju o zalbama protiv prvostepenih odlukavisihsudova iodlukaosnovnihsudova akozaodlucivanjeozalbi nijenadlezanvisi sud.SedistaapelacionihsudovasuuBeogradu,Nisu,KragujevcuiNovomSadu(clan6. Zakonaosedistimaipodrucjimasudovaijavnihtuzilastava-ZSPSJT).Posleuvodenja apelacionihsudova(od1.jan.20x0)Vrhovnikasacionisudbicenadlezandaodlucujeu trecemstepenuozalbamaprotivdrugostepenihpresudaapelacionihsudova(kadsutakve zalbepremaclanu395.ZKPizuzetnodozvoljene)iovanrednompravnomlekuzastite zakonitosti. 0. Stvarna nadleznost Stvarnanadleznostjepravoiduznostjednogsudaprvogstepenadapresudiodredenu krivicnustvar,sobziromnatezinukrivicnogdelakojajeizrazenaukaznipredvidenoju zakonu,ilisobziromnadrugeosobinekrivicnogdelailisvojstvanjegovogucinioca. Problemstvarnenadleznostisejavljasamokadsezaprvostepenasudenjaobrazujevise sudova,odkojihsujedniviseg,adruginizegranga,odnosnojedniopste,adrugiposebne nadleznosti(kodnas,visi iosnovnisudovi).vKriterijumizaodredivanjestvarnenadleznosti sudeliktni(tezinailivrstakrivicnogdela),ilistatusni(svojstvookrivljenog),ilimesoviti (prirodadelaisvojstvoucinioca)?Stvarnanadleznostosnovnihivisihsudovaseodreduje prema deliktnom, a za vojna odeljenja okruznih sudova prema mesovitom kriterijumu. c/dredbeostvarnojnadleznostisudovasenenalazeuZKP,vecuZakonuouredenju sudova,jerjesvojevremeno(uvremekad je ZKP biosaveznipropis)protumacenodaje to pitanjeorganizacionog(aneprocesnog)pravakojespadauzakonodavnunadleznost republika.PremaZakonuouredenjusudovaSrbijeiz2008god.ustvarnunadleznost osnovnogsudaspada:a)dauprvomstepenusudizakrivicnadelazakojajezajonom predvidena novcana kazna jIao glavna kazna ili kazna zatvora do deset godina i deset godina, akozapojedinaOd tihdelanijepropisananadleznostdrugog sudaib)daodlucujeomolbi zaprestanakmerebezbednostiilipravneposlediceosudekadsuupitanjukrivicnadelaiz stvarne nadleznosti toga suda (clan 22. stav 1). Jisi sud je nadlezan da u prvom stepenu sudi: a)zakrivicnadelazakoja jepredvidenakaznazatvora prekodesetgodina, b)za jedanbroj krivicnih dela nabrojanih u clanu 23. stav 1. tacka 2. Zakona o uredenju sudova koja bi inace prema zaprecenoj kazni spadala u nadleznost osnovnog suda, c) za krivicna dela maloletnika (clan23.stav1. tac.3.ZUSiclanu42.stav1.ZM) id)omolbizaprestanakmerebezbe-dnostiilipravneposlediceosudekadsuupitanjukrivicnadelaizstvarnenadleznostitoga sudaiozahtevimazarehabilitaciju (clan23;stav 1. tac.4. i5).U drugomstepenuvisisud odlucujeozalbamanaodlukeosnovnimsudovaoodredivanjumerazaobezbedenje prisustvaokrivljenog(pritvoridr.)iprotivodlukakojejetajsuddoneouskracenom postupku(clan23.stav2.tac.1).Tajsudjenadlezanizapostupakekstradicijeiizvrsenje krivicne presude inostranog suda (clan 23. stav 3). PremaZakonuopreuzimanjunadleznostivojnihsudovazaprvostepenakrivicnasudenja vojnihpredmetanadleznisuvisisudovi,alinesvi,vecsamovisisudoviuBeogradu, NovomSaduiNisu.Utimsudovimaseobrazujuvojnaodeljenja.Uvojnekrivicne predmetespadaju:a)krivicnadelaprotivVojskeSrbije;b)krivicnadelaterorizma, diverzije,sabotaze,spijunazeiodavanjadrzavnetajne,akosuusmerenaprotivvojnih objekataivojnihlicaiakosepodaciodnosenaodbranuzemlje;c)krivicnadela udruzivanjaradineprijateljskedelatnostiakoseudruzivanjeodnosinapodrivanjevojnei odbrambenemoci,vojnihobjekataivojnihlica;d)krivicnadelaprotivsluzbeneduznosti ucinjena u vezi sa vrsenjem sluzbe u Vojsci Srbije i Ministarstvu odbrane; e) krivicna dela u kojimasunjihovpredmetborbenasredstva,oruzje,municijaieksplozivkojisluzi potrebama odbrane; f) krivicna dela koja ucine pripadnici Vojske Srbije u sastavu mirovnih misijauinostranstvu;g)krivicnadelakojaucineratnizarobljeniciakozakonomnije odredena nadleznost drugog suda. 1. Mesna nadleznost Mesna (ili teritorijalna) nadleznost je pravo i duznost stvarno nadleznog suda da presudi odredenokrivicnodelonaosnovuteritorijalnevezakojapostojiizmedusudaikrivicnog delaodnosnonjegovogizvrsioca.Kriterijumizaodredivanjemesnenadleznostisudatiu ZKP,itotakostojepredvidenjedan,kaoosnovniiglavniinekolikodopunskihili pomocnih,cijajeprimenadopustenatekakoseovanadleznostnemozeodreditipomocu osnovnog kriterijuma. 4 Glavnikriterijumzaodredivanjemesnenadleznostijemesto i:vrsen'krivicnogdela (forum delicti commissi). Prema clanu 27. stav 1. mesno nadlezan je po pravilu sud na cijem podrucjujekrivicnodeloizvrsenoilipokusano.Pojammestaizvrsenjakrivicnogdelaje odredenuclanu17.KZ:podmestomizvrsenjakrivicnogdelarazumese,kakomestou komejeucinilacpreduzeoradnjukrivicnogdelailijebioduzandapreduzmeodredenu radnju, tako i mesto ukome je, u celini ili delimicno, posledica krivicnog dela nastupila.U slucaju pokusaja, podmestom izvrsenja se razumekakomestogde je ucinilac radio, takoi mesto gde je prema njegovom umisljaju posledica dela imala ili mogla da nastupi. U slucaju krivicnih dela kod kojih se radnja i posledica vremenski i prostorno odvajaju tako da padaju umestakojapripadajupodrucjimarazlicitihsudova,mesnanadleznostpripadaisudu prema mestu radnje i sudu premamestu posledice, a krivicni postupak ce sprovesti onaj od tih sudovakojijepozahtevuovlascenog tuzioca prvizapoceopostupak,a akopostupak nije zapocet, sudu kojem je prvo podnet zahtev za pokretanje postupka. To je nadleznost po redu prvenstva ili forumpaeventionis (clan 27. stav 3). Ako se desida je postupak kod oba sudazapocetistovremeno,nadleznostpripada sudukojije sapostupkomotisaodalje.Ako jedeloucinjenonadomacembroduilivazduhoplovukojisenenalaziudomacem pristanistuodnosnoaerodromu,nadlezanjesudnacijemsepodrucjunalazimaticnaluka brodaodnosnovazduhoplovaili(konkurentno)suddomacegpristanistailiaerodromau kome se brod odnosno vazduhoplov prvi put zaustavi (clan 28). Kod produzenog krivicnog dela,mesno jenadlezan svaki sud na cijem je podrucju ucinjeno neko od dela koje ulazeu sastav produzenog krivicnog dela. Kad je u pitanju trajno krivicno delo,mesno je nadlezan svakisudnacijemjepodrucjuposledicakrivicnogdelatrajala.Kojicesudsuditiodvise mogucih,odreduje seiuovimslucajevimapopraviluprvenstva.Kako seodredujemesna nadleznostsudauslucajukrivicnihdelaizvrsenihstampom,radijomilitelevizijom,vidi clan 29. AkomestoizvrsenjakrivicnogdelanijepoznatoiliseononalazivanteritorijeSrbije, mesnanadleznost seodredujepremaprebivalistuili boravistuokrivljenog(forumdomicilii). Ovajpomocnikriterijum,predvidenjekaoglavnizaodredivanjemesnenadleznostiu postupkupremamaloletnicima.Prebivalistejemestoukomeseokrivljeninastaniodabiu njemustalnoziveo,aboravistemestoizvanprebivalistaukomesenalaziprivremeno,radi letovanja,sluzbenogputa,sezonskogposla,skolovanjaisi.Kadsemesnanadleznostne mozeodreditipomestuizvrsenjakrivicnogdela,aokrivljeniSrbijinemaniprebivalisteni boraviste,mesnanadleznost seodredujepremamestu ukomeseokrivljeniuhvatiili sesam prijavi(forumdeprehensionis).Tojedrugipomocnikriterijumzaodredivanjemesne nadleznosti. . Funkcionalna nadleznost " Funkcionalnanadleznostjepravo iduznostjednog sudskogorganailisudada sprovede odredeni deokrivicnog postupka, s tim sto ce drugedelove istog krivicnog postupka obaviti drugisudskiorganiuokviruistogasudaodnosnodrugisudovi.Tojeraspodelaposlovau postupku(zatosenazivajosiposlovnomnadleznoscu)naviserazlicitihsudskihorgana odnosnosudova,izazvanaslozenoscukrivicnogpostupkakojiucelininemozedaobavi jedan sud i jedan sudski organ. Krivicni postupak se deli na dva stadijuma (prethodni i glavni postupak),asvakistadijumdaljenaIaze(istragaistavljanjepodoptuzbu,uprethodnom postupku,ipripremanjeglavnogpretresa,glavnipretresidonosenjepresude,uglavnom postupku)kojespadajuuIunkcionalnunadleznostrazlicitihorganaprvostepenogsuda (istraguvodiistraznisudija,oprigovoruprotivoptuzniceodlucujevanraspravnovece,na glavnompretresusudivecezaglavnipretresilisudijapojedinacitd.).TojeIunkcionalna nadleznostpostadijumimailiIazamapostupka.Osimtoga,krivicnipostupaksedelina prvostepeni, koji spada u Iunkcionalnu nadleznost prvostepenog suda, i postupak pred sudom pravnog leka, koji je u Iunkcionalnoj nadleznosti visih sudova. To je Iunkcionalna nadleznost postepenima(iliinstancama)postupka.ZnacajjeIunkcionalnenadleznostistoomogucuje podelu rada u postupku i specijalizaciju sudskih organa. Ona obezbeduje kvalitetnije sudenje i zbog toga je slicna stvarnoj nadleznosti, tako daje zakon o sudovima u kome je regulisana i ne odvaja od stvarne nadleznosti. Tako npr. u Iunkcionalnu nadleznost viseg suda spada: da sudi u prvom stepenu i da sprovodi istraguzakrivicnadelaizsvojestvarnenadleznosti,daodlucujeoprigovoruprotiv optuznice,daudrugomstepenuodlucujeozalbamaizjavljenimprotivodlukaosnovnih sudovadonetihuskracenompostupkuiodlukiaoodredivanjumeraobezbedenjaprisustva okrivljenog,davodipostupakzaizdavanjeokrivljenihiosudenihlica,daizvrsavakrivicnu presuduinostranogsuda,daodlucujeomolbamazaprestanakmerabezbednostiilipravnih posledicaosudezakrivicnadelaizsvojenadleznostiidavrsidrugeposloveodredene zakonom(clan23.ZUS).ZaIunkcionalnunadleznostosnovnihiapelacionihsudovai Vrhovnog kasacionog suda, vidi odgovarajuce odredbe Zakona o uredenju sudova (cl. 22, 24. i 30). 3. Prenosenje mesne nadleznosti (delegirana nadleznost) Delegiranailiprenesenamesnanadleznostjejednavrstavanrednenadleznosti.Osim delegacijommesne nadleznosti, nadleznost (i stvarna i mesna) se na vanredan nacin odreduje iu slucajukoneksiteta(ilimedusobneveze)krivicnihstvari spojenihu jedinstvenipostupak (v. clan 33) i posebnom odlukom Vrhovnog suda Srbije (v. clan 32). Delegiranjemesnenadleznostisesastojiuprenosenjusudenjapojednomkrivicnom predmetuodjednog,pozakonumesnonadleznogsuda,nadrugi,pozakonumesno nenadlezan sud.Delegacijomsenemozemenjatistvarna,vec samomesnanadleznost suda. Odredbe o prenosenju mesne nadleznosti su u cl. 35. i 36. ZKP. Premarazloguzaprenosenjemesnenadleznosti,ZKPpoznajetrivrstedelegirane nadleznosti: 1) Nuno delegiranfe, koje se vrsi kad je po zakonu mesno nadlezan sud sprecen da postupa u konkretnom slucaju iz nekog stvarnog razloga (npr. zbog posledica elementarne katastroIe) ili iz nekog pravnog razloga (npr. kad pojedinacnim zahtevima za izuzece stranke postignudaseusudunemozeobrazovativecezasudenjeukonkretnomslucaju); 2)Delegiranfei:ra:logaprocesnecelishodnostisevrsiakojeociglednodacesepred drugim,anepozakonumesnonadleznimsudom(odredenimpremamestuizvrsenjadela), lakse sprovesti krivicni postupak (npr. krivicno delo izvrseno u grupi ucesnika ekskurzije koji susviizmestaudaljenogodmestaizvrsenjakrivicnogdela);3)Dodelegiranjamesne nadleznosti moze doci i "i: drugih vanih ra:loga" (clan 36. stav 1), ali te razloge Zakonik ni primeraradineodreduje.Razlogzaovodelegiranjemesnenadleznostimozedabude opasnostodnemiraineredazavremesudenjaprednadleznimsudomzbogprevelikog uzbudenja mesnog stanovnistva ili neki drugi razlog koji dovodi u pitanje uslove za normalno sudenje(npr.akosepostupakvodiprotivsudijemesnonadleznogsuda,njegovogbracnog druga ili bliskog srodnika) i tome si. Postupak prenosenfa mesne nadlenosti zavisi od vrste razloga koji je izazvao delegiranje, a) Akojeupitanjununodelegiranfe,sudkojijesprecendapostupajeduzandaotome obavestineposrednovisi sud,kojice resenjemodrediti jedan sudiste stvarnenadleznosti sa svogapodrucjadasprovedepostupak.Protivtogaresenja,zalbanijedozvoljena,b)Kadse delegiranjetrazii:ra:logacelishodnostiilidrugihvanihra:loga,postupaksepokrece predlogomistraznogsudije,sudijepojedinca,predsed-nikavecailinadleznogjavnog tuziocakodVrhovnogkasacionogsudakojio tomedonosiodluku (clan36. ZKPiclan30. stav 2. ZUS). . Sukob nadleznosti Sukobnadleznostije sporupogledustvarneilimesnenadleznostiizmedusudovaistog ili razlicitog ranga. Do njega dolazi ili zbog razlika u misljenju o kvaliIikaciji krivicnog dela, odkojezavisivisinakaznerelevantnezaodredivanjestvarnenadleznosti,ilizbog nejednakogtumacenjakriterijumazaodredivanjemesnenadleznosti.Osnovniproblemu slucajusukobanadleznostijeutomedaseodredijedansudskiorgankojibistajaoizvan sudovausukobuibioovlascendasporonadleznostiresi,takodatoobavezujesudoveu sukobu. Sukobmozebitipo:itivan(kadvisesudova smatrajusebenadleznim,osporavajuci nadleznostdrugih)ilinegativan(kadsevisesudovaoglasinenadleznim).ZKPsadrzi odredbe o resavanju negativnog sukoba nadleznosti. Kadposopstvenojinicijativiilipoprigovorustranakasudutvrdidanijenadlezan, oglasiceseresenjemnenadleznim.Protivtogresenjastrankesemoguzaliti.Kadresenje postanepravnosnazno,predmetcebitiupucensuduzakojijepremamisljenjutogasuda nadlezan. Kad taj sud primi resenje i spise duzan je da oceni da li je nadlezan, pa i onmoze dadodedozakljuckadanijenadlezan, tj.dajeza sudenjenadlezansudkojimujepredmet ustupioilinekidrugisud.Zakon,medutim,nedopustadaseiovajdrugisudoglasi nenadleznim,vecgaobavezujedaumestotogapokrenepostupakzaresavanjesukoba nadleznosti(clan38.stav1).Uslucajudajevecuzalbenompostupkupovodomresenja prvogsudabilautvrdenanadleznostsudakomejepredmetustupljen,tajjesudvezantom odlukomakojedrugostepenisuduistovremenadlezanizaresavanjesukobanadleznosti izmedutihsudova(clan38.stav2).Sukobnadleznostiizmedusudovaresavanjihovprvi zajednickineposrednovisisud(clan39.stav1).Kojijetosud,Iaktickojepitanje.Nikada nijeosnovni,jeronnijesudvisegranga,amozebitivisi(zaosnovnesudovesasvoga podrucja),ilivrhovni(zasudoveuRepublici,izuzevosnovnihkojisenalazenateritoriji istog viseg suda). Sukob nadleznosti izmedu sudova i drugih drzavnih organa resava Ustavni sud (clan 167. stav 2. tac. 1. Ustava). Sudovlascendaodluciosukobunadleznosti,prenegostodoneseresenje,moradazatrazi misljenjejavnogtuziocakojipostupapredtimsudom,akosekrivicnipostupakvodipo zahtevu javnog tuzioca (clan 39. stav 2). Dok postupak za resavanje sukoba nadleznosti traje, sudoviu sukobu suduznidapreduzimaju radnjekojejeopasnoodlagati jer sekasnijenebi mogleobavitiilisenebimogleuspesnoobaviti.Sukobamesnenadleznostinemakad optuznicastupinapravnusnagu,asukobastvarnenadleznosti,nakonpresudekojomse optuzbaodbijazbogstvarnenenadleznosti(ocenanadleznostisetadapobijazalbomprotiv presude). . Posledice nenadleznosti (tacnije: Ocena nadleznosti) Radi se u stvari o oceni nadleznosti, a ne o posledicamanenadleznosti, i tako sada glasi ispravljeninasloviznadclana37.ZKP.Sudjeduzandapazinasvojustvarnuimesnu nadleznosticimprimetidanijenadlezan,daseoglasinenadleznimidaposle pravnosnaznostiresenjapredmetuputinadleznomsudu.Strankeimajupravodaizjavljuju prigovor nenadleznosti i da tako izazivaju ocenu i odluku suda o tom pitanju. Duznostsudadaocenjujesvojunadleznostnijejednakazaobevrste n`S`Sj`alc`arugijpi`gznpstsudceniucelomtokupostupka(posle-dnjiputprenosto pristupi izricanju presude). Duznost suda da pazi na svoju mesnu nadleznost traje do stupanja optuznicenapravnusnagu,anistrankenemoguisticatiprigovormesnenadleznostiposle pravnosnaznostioptuznice(clan37.stav3).Uskracenompostupku,strankemogupobijati mesnunadleznostdopocetkaglavnogpretresa(clan444.stav1),asudjeposluzbenoj duznosti ispituje do zakazivanja glavnog pretresa (clan 440. stav 2). Forma odluke kojom se sud oglasava nenadleznim zavisi od stadiju- ma postupka u kojoj se donosi. Pre glavnog pretresa odluka kojom se sud oglasava stvarno ili mesno nenadleznim je u Iormi resenja. Ako se sud oglasava stvarno nenadleznim tek na glavnom pretresu (rok za odbijanjemesnenadleznostijetadaprotekao),odbaciceoptuzburesenjem,kojeovlasceni tuzilac moze pobijati zalbom ili odmah podneti tuzbu stvarno nadleznom sudu. U ZKP su predvidena odredena odstupanja od stvarne nadleznosti u korist suda viseg ranga, takodavisisudmoze suditi stvariiznadleznostiosnovnogsudau sledecimslucajevima: a) Akou tokuglavnogpretresavisi sudustanovidajeza sudenjenadlezannizisud(osnovni), necedostavitipredmettomsudu,negocesamsprovestipostupakidonetiodluku(clan37. stav2).-b)U slucajusubjektivnogkoneksiteta, svakrivicnadelaokrivljenogsepopravilu sudeujedinstvenompostupku,bezobziranatostosuizstvarnenadleznostinizegiviseg suda.Postupaksevodipredsudomkojijenadlezanzanajtezekrivicnodelo,tj.predvisim sudom(clan33).-c)Akooptuzeniilidrugolicenaglavnompretresupredvisimsudom izvrsikrivicnodeloilisudotkrijenovokrivicnodelooptuzenogiznadleznostiosnovnog suda,tocekrivicnodelopresuditivisisudpredkojimjedeloizvrsenoiliotkriveno,iako premaopstimodredbamatajsudnebibiostvarnonadlezan.-d)Premaodredbiclana42. Zakonaomaloletnimuciniocimakrivicnihdelaikrivicnopravnojzastitimaloletnihlica prvostepenikrivicnipostupakpremamaloletnicimasevodipredsudijomivecemza maloletnikevisegsuda.Osnovnisudoviutimpredmetimanemajunikakvunadleznost.-e) Koncentracijastvarneimesnenadleznostipredvidenajeiposebnimzakonimazapojedine vrstekrivicnihdela.Zakonomoorganizacijiinadleznostidrzavnihorganausuzbijanju organizovanogkriminalajeodredenodacezasvakrivicnadelaorganizovanogkriminalau prvomstepenusuditiposebnoodeljenjebeogradskogVisegsuda,audrugomstepenu posebnoodeljenjebeogradskogApelacionogsuda.Istotako,Zakonoorganizacijii nadleznosti drzavnih organa u postupku za ratne zlocine je predvideo da u predmetima ratnih zlocinau SrbijipostupaposebnoVeceza ratne zlocineVisegsuda uBeogradu, audrugom stepenu neposredno visi sud. - I) Zakonomo preuzimanju nadleznosti vojnih sudova, vojnih tuzilastavaivojnogpravobranilastvaodredenojedacenadleznostbivsihprvostepenih vojnihsudovapreuzetiposebnavojnaodeljenjavisihsudovauBeogradu,NovomSadui Nisu(cl.3.i4.stav1),aZakonomoorganizacijiinadleznostidrzavnihorganazaborbu protiv visokotehnoloskog kriminala, da je za krivicna dela te vrste, izvrsena u Srbiji, stvarno i mesno nadlezan Visi sud u Beogradu (clan 10. toga zakona). Sudkojijeoceniodanijenadlezaniotomedoneoodluku,duzanjedapreduzmeone radnje u postupku za koje postoji opasnost od odlaganja (clan 37. stav4). Povreda odredaba ostvarnojnadleznostipredvidenajekaoapsolutnapovredakrivicnogpostupka(clan368. stav1.tacka6),cijesepostojanjeuzalbenompostupkuispitujeiposluzbenojduznosti drugostepenog suda (clan 380. stav 1. tacka 1). 6. Spajanje i razdvajanje postupka Saredovnomsudskomnadleznoscu(stvarnomimesnom)stojeuvezipitanjaspajanja krivicnih stvari u jedinstveni postupak i razdvajanja krivicnih stvari u posebne postupke. Spafanfe krivicnih stvari moze, izmedu ostalog, da utice i na odredivanje sudske nadleznosti, jerseujedinstvenompostupkumogunacikrivicnadelaizstvarneimesnenadleznosti razlicitihsudova.Uslucajusubfektivnogkoneksiteta(kadjedanokrivljeniodgovarazavise krivicnihdela)jedinstvenipostupaksprovodisudstvarnonadlezanzanajtezekrivicnodelo, tj.visisud,akojemaijednodeloiznjegovenadleznosti.Mesnanadleznostuslucaju subjektivnogkoneksitetapripadasudukojijeprviotpoceopostupak,aakopostupaknije zapocet,sudukojemjeprvopo-dnetzahtevzapokretanjepostupka.Kodobfektivnog koneksiteta(kadvisesaokrivljenihkaosaizvrsiociilisaucesniciodgovarajuzazajednicko delo),problemvanrednestvarnenadleznostisenepostavlja,jerjedelojedno,amesna nadleznost zavisi od prirode odnosa izmedu saokrivljenih. Ako su oni saizvrsioci, a radnje su preduzeli na podrucjima vise sudova, mesna nadleznost se odreduje po kriterijumu prvenstva, aakosujedniizvrsiociadrugisaucesniciuuzemsmislu,svimacesuditisudnadlezanza izvrsioca (clan 33. stav 4). Nacelni je stav ZKP da spajanje nije obavezno, vec Iakultativno i da se po pravilu vrsi po slobodnojocenisuda.Odovogpravilapostojisamojedanizuzetak:privatnatuzbai protivtuzbazauvredeucinjeneistomprilikommorajubitireseneujedinstvenompostupku (clan53.stav2).PremaZKP:a)Spajanjekrivicnihstvarisevrsipopravilu(dakle,ne obavezno)uslucajuobfektivnogkoneksitetaikadjeosteceniistovremenoi:vrsiokrivicno delo prema okrivlfenom, osim u slucaju krivicnog dela Uvrede, jer je tada spajanje obavezno. Ovdespadaislucajprosirenjaoptuzbenakrivicnodelooptuzenogkojejeotkrivenoili izvrsenonaglavnompretresu(clan342). -b) Spajanjepredmetajemoguce,dakle,ne samo stonijeobavezno,vecsenevrsinipopravilukaouprethodnojgrupislucajeva,kadjeu pitanjumesoviti koneksitet, tj. kad je vise lica okrivljeno za vise krivicnih dela, ali samo ako izmedu izvrsenih dela postojimedusobna veza i isti dokazi (clan 33. stav 6). Spojiti se mogu ipredmetipokojimasepredistimsudomvodeodvojenipostupciprotivistoglicazavise krivicnih dela ili protiv vise lica za isto krivicno delo (clan 33. stav 7). Ospajanjuodlucujesudnadlezanzasprovodenjejedinstvenogpostupka.Odlukajeu Iormi resenja koje se donosi po sluzbenoj duznosti ili na predlog stranaka u istrazi ili kasnije uprethodnompostupku(clan277.stav2),ilidokrajaglavnogpretresa(clan53.stav2.i 392).Protivresenjakojimjeodredenoiliodbijenospajanje,zalbanijedozvoljena.U jedinstvenompostupkupredokruznimsudomprimenjujusepravilaopstegpostupkaina krivicna dela koja bi se inace sudila u skracenom postupku (za ta dela se vodi istraga, podize optuznica, podnosi prigovor protiv optuznice i td.). Ra:dvafanfekrivicnih stvarijeustanova suprotnaspajanju. Sudkojijeodredio spajanje mozeizvaznihrazlogailiizrazlogacelishodnostiodlucitidasepostupakzapojedina krivicnadelailiprotivpojedinihokrivljenih razdvoji (clan34). Resenjeo razdvajanjumoze da bude doneto u svakoj Iazi postupka do kraja glavnog pretresa. U resenju se mora odluciti, dalice razdvojenustvar, akojeonaiz redovnenadleznostidrugog suda,naknadnodovrsiti sud koji je naredio razdvajanje ili ce je predati nadleznom sudu. 7. Objektivnost sudija Porednezavisnostiistrucnosti,sudijijezasudenjeneophodnaiobjektivnost,tj. nepristrasnost,kojajetrecavaznapretpostavkazakonitogsudenja.Objektivnostznacida postupak sudije i njegova odluka u jednoj