kosovo i oru - files.ethz.ch no 3 serbian.pdf · utisci o institucijama i sredstvima koji...

Jun 2003. godine

Pogledi izneti u ovoj publikaciji su vi|enja autora i ne moraju da predstavljaju stavove

Ujedinjenih nacija ili Programa Razvoja Ujedinjenih Nacija (UNDP).

Kosovo i oru#je:

Referentna procena malog i lakog

oru#ja na Kosovu

Zajedni~ka publikacija Programa Razvoja Ujedinjenih Nacija (UNDP)

i Small Arms Survey (SAS)

Studija ovla{~ena od

Programa Razvoja Ujedinjenih Nacija

©UNDP

Nijedan deo materijala iz ove publikacije ne sme da bude kori{}en, umno#avan

ili emitovan, u celini ili u delovima, na bilo koji na~in ili bilo kojim sredstvima,

bez citiranja United Nations Development Programme kao izvora.

Ova publikacija ne sme da bude kori{}ena u komercijalne svrhe.

Anna Khakee

Nicolas Florquin

UNDP/ISACUNDP je globalna mre#a razvoja UN-a, koja savetuje o promenama i povezivanju ljudi sa znanjem,

iskustvom i resursima u cilju pru#anja pomo}i za izgradnju boljeg #ivota. Na Kosovu, energija UNDP-

a je usmerena na ponovno uspostavljanje poverenja me|u klju~nim u~esnicima i zajednicama na

Kosovu. Projekti UNDP-a u oblasti bezbednosti zasnovani su na premisi da su stabilnost i vladavina

zakona sastavni deo razvoja.

Projekat UNDP-a o kontroli nelegalnog malog oru#ja (ISAC) te#i da se bavi pitanjem posedovanja

malog oru#ja i njegovoj upotrebi u post konfliktnom dru{tvu. Tesno sara|uju}i sa Privremenom admin-

istracijom misije Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK), ISAC poma#e razvoj sveobuhvatnog regu-

latornog okvira za malo oru#je i lako naoru#anje. ISAC promovi{e program Oru#je u zamenu za razvoj

putem javne svesti i anga#ovanja gra|anskog dru{tva i finansira uni{tavanje oru#ja.

Small Arms SurveySmall Arms Survey je nezavisan istra#iva~ki projekat sa sedi{tem u Institutu za me|unarodne studije u

�enevi, [vajcarska. On je tako|e povezan sa Programom Instituta za Studije o strate{koj i me|unaro-

dnoj bezbednosti.

Ustanovljen 1999. godine, projekat je podr#alo Savezno ministarstvo za spoljne poslove [vajcarske uz

doprinose vlada Australije, Belgije, Kanade, Danske, Finske, Francuske, Holandije, Novog Zelanda,

Norve{ke, [vedske i Velike Britanije. On sara|uje sa istra#iva~kim institutima i nevladinim organi-

zacijama u mnogim zemljama uklju~uju}i Brazil, Kanadu, Gruziju, Nema~ku, Indiju, Izrael, Norve{ku,

Rusku Federaciju, Ju#nu Afriku, [ri Lanku, [vedsku, Tajland, Veliku Britaniju i SAD.

Povremena izdanja Small Arms Survey predstavljaju nove i su{tinske istra#iva~ke rezultate do kojih je

do{lo osoblje koje radi na projektu i anga#ovani istra#iva~i u pogledu podataka, metodolo{kih i kon-

ceptualnih pitanja koja se ti~u malog oru#ja, ili u pogledu detaljnih nacionalnih i regionalnih pred-

metnih studija. Izdanja se publikuju periodi~no i na raspolaganju su u {tampanom obliku i na internet

stranici projekta.

Small Arms Survey Telefon: + 41 22 908 5777Graduate Institute of International Studies Fax: + 41 22 732 273847 Avenue Blanc Email: [email protected] Geneva Web site: http://www.smallarmssurvey.orgSwitzerland

Povremena izdanjaBr. 1 Re-Armament in Sierra Leone:One Year After the Lome Peace Agreement, Eric Berman,

Decembar 2000.

Br. 2 Removing Small Arms from Society: A Review of Weapons Collection and Destruction, Sami

Faltas, Glenn McDonald i Camilla Wasznik, Jul 2001.

Br. 3 Legal Controls on Small Arms and Light Weapons in Southeast Asia, Katherine Kramer

(sa Nonviolence International Southeast Asia), jul 2001.

Br. 4 Shining a Light on Small Arms Exports: The Record of State Transparency, Maria Haug,

Martin Langvandslien, Lora Lumpe i Nic Marsh (sa NISAT), januar 2002.

Br. 5 Stray Bullets: The Impact of Small Arms Misuse in Central America, William Godnick,

Robert Muggah i Camilla Wasznik, novembar 2002.

Br. 6 Politics from the Barrel of a Gun: Small Arms Proliferation and Conflict in the Republic of

Georgia, Spyros Demetriou, novembar 2002

Br. 7 Making Global Public Policy: The Case of Small Arms and Light Weapons, Edward Laurance i

Rachel Stohl, decembar 2002.

Br. 8 Small Arms in the Pacific, Philip Alpers i Conor Twyford, mart 2003.

Br. 9 Demand, Stockpilles, and Social Controls: Small Arms in Yemen, Derek B. Miller, jun 2003.

Anna Khakee i Nicolas Florquin

Special Report Small Arms Survey

ii

Kosovo i oru`je

Small Arms Survey Specijalni Izveštaj

iii

Sadr`aj

Zahvalnost v

Akronimi i skra}enice vi

Glosar vii

Spisak tabela, figura i okvira vii

Rezime viii

I. Uvod 1

II. Kosovo: Teška prošlost, nejasna budu}nost 4

III. Utisci o bezbednosti i o slu`bama koji vrše poslove obezbedenja 7

Tipovi i stepen nasilja i nebezbednosti na Kosovu 7

Utisci o institucijama i sredstvima koji osiguravaju bezbednost 9

IV. Koliko ima oru`ja na Kosovu? 11

Razliciti posednici oru#ja na Kosovu 11

Oru#je organa reda i KZK-a 11

Naoru#anje nacionalnih milicija 12

Naoru#anje u posedu gradana 16

Poku{aji prikupljanja oru#ja posle zvani~ne demobilizacije 21

Cene oru#ja na crnom tr#i{tu 26

V. Krijumcarenje oru`ja preko granica Kosova 27

Uvod 27

Aran#mani granicne kontrole 27

Krijum~arenje na grani~nim punktovima 28

Krijum~arski pravci, zelena granica i unutra{nja trgovina 29


Specijalni Izveštaj Small Arms Survey

iv

VI. Odnos prema oru`ju i propisi o oru`ju, prošlost i sadašnjost 31

Odnos prema oru#ju kod kosovskih Albanaca: "Ku}a bez oru#ja nije ku}a" 31

Stavovi prema oru#ju na sada{njem Kosovu 32

Zakoni o oru#ju na Kosovu 34

VII. Direktni i indirektni efekti oru`ja na Kosovu 35

Uvod 35

Smrtonosne i nesmrtonosne povrede 35

Oru#je u kriminalu 36

Okru#enje bez oru#ja? Oru#je i {kole 39

VIII. Zaklju~ci 41

Završne napomene 42

Dodatak 1: Odgovori na izabrana pitanja iz ispitivanja doma}instava

u okviru projekta SABA 46

Dodatak 2: SABA Upitnik za ispitivanje doma}instava 53

Dodatak 3: Promenljive u indeksima izvodljivosti i promenljivosti 62

Dodatak 4: Kosovske opštine rangirane prema indeksima izvodljivosti

i promenljivosti 63

Dodatak 5: Podaci koriš}eni na figurama 64

Izvori 69

Bibliografija 69

Intervjui 71

Zahvalnost

Ovaj izve{taj je zasnovan na kancelarijskim istra#ivanjima i istra#ivanjima na terenu koje obavio

~etvoro~lani tim Small Arms Survey od januara do marta 2003. godine. Napisala ga je Anna Khakee

uz podr{ku Nicolas Florquin pri istra#ivanju i pisanju. Svoj doprinos ure|ivanju i istra#ivanju dali su i

Keith Krause i Robert Muggah, a pomo} pri istra#ivanju James Bevan, Aaron Karp i Elli Kytomaki.

Ne bismo mogli da prikupimo informacije za ovaj izve{taj bez saradnje mnogih ljudi na Kosovu, kojima

izra#avamo iskrenu zahvalnost. Posebnu zahvalnost dugujemo Marie-France Desjardins i ostalom

osoblju koje je radilo na Projektu UNDP-a Kontrola nelegalnog malog oru#ja (Illicit Small Arms

Control - ISAC): Andrew House, Fadil Jakupi, Branko Juri{i}, Yukari Ota, Xheraldina Pufja i Lendita

Polloshka. Isto tako, podjednako smo zahvalni osoblju Index Kosova (zajedni~ko ulaganje sa Gallup

International), a posebno Visar Berishu, Vlora Basha, Genc Krasniqi, Shemsi Krasniqi i Imeru

Muzhaku, osoblju Galup International (Assen Blagoev, Sla|ana Ðuri}, Gordana ]uk i Nikola ]uk) i

osoblju Kosovske inicijative za demokratsko dru{tvo (Xheraldina Crnobregu i Valon Murati), Ismail

Hasani sa Univerziteta u Pri{tini, Afrimu Loku iz Univerzitetske bolnice u Pri{tini i D#onu Ejveriju iz

UNMIK Policije. Tako|e smo zahvalni Nick Booth, Isabelle Congras, Spyros Demetriou, Ismail

Derguti, Aude Fieschi, Wolf Christian Paes, Oliver Pascau, osoblju KFOR-a, Ministarstvu Prosvete i

Teknologije Kosova i Derek Lutterbeck.

Mnogi ljudi koji su nam pru#ili informacije ili pristali da budu intervjuisani #eleli su da ostanu anon-

imni, a mi smo im zahvalni {to su odvojili vreme i rekli na{em timu ono {to znaju. Spisak glavnih inter-

vjua je prilo#en ovom izve{taju sa navedenim izvorima. Za sve gre{ke u tuma~enju ili oko ~injenica

odgovoran je istra#iva~ki tim za Small Arms Survey.

Kosovo i oru`je


v

Akronimi i skra}enice

AAK Alijansa za budu}nost Kosova

AGL Administrativna granicna linija (izme|u Kosova i Srbije i Crne Gore)

AKSH Narodna Albanska Armija

BJRM Biv{a Jugoslovenska Republika Makedonija

CIVPOL Civilna policija (me|unarodne policijske snage)

EU Evropska Unija

IOM International Organisation for Migration

(Me|unarodna organizacija za migracije)

ISAC Illicit Small Arms Control

(Projekat kontrole nelegalnog malog oru#ja - Projekat UNDP-a)

KFOR Kosovske snage

KIDS Kosova Iniciative for Democratic Society

(Kosovska inicijativa za demokratsko dru{tvo)

KOV Karticu za oru#isko ovla{}enje

KZK Kosovski Za{titni Korpus

KPIS Informacioni sistem kosovske policije

KPS Kosovska policijska slu#ba

OEBS Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju

OVK Oslobodila~ka Vojska Kosova

OVPMB Oslobodila~ka vojska Pre{eva, Medve|e i Bujanovca

OSA Oslobodila~ka Srpska Armija

OZR Oru#je u zamenu za razvoj

LDK Demokratski savez Kosova

MNB Multinacionalna brigada

MOLN Malo oru#je i lako naoru#anje

MSU Vojna specijalizovana jedinica

MUP Ministarstvo unutra{njih poslova Srbije

NATO Severnoatlantska alijansa

NOA Nacionalna oslobodilacka armija (BJRM)

PDK Demokratska partija Kosova

PIS Privremene institucije samouprave Kosova

RRB Raketni ru~ni baca~

SABA Referentna procena malog oru#ja (ura|ena za ISAC projekat na Kosovu UNDP-a

od strane tima za Utvr|ivanje rasprostranjenosti malog oru#ja)

SAS Small Arms Survey (Prikaz malog oru#ja)

SEESAC South Eastern Europe Clearinghouse for the Control of Small Arms and Light Weapons

(Program kontrole i uklanjanja malog oru#ja i lakog naoru#anja u jugoisto~noj Evropi)

SPGS Specijalni predstavnik Generalnog sekretara [Ujedinjenih nacija]

UNDP United Nations Developmment Programme (Program razvoja Ujedinjenih nacija)

UNMIK United Nations Interim Administration Mission in Kosovo

(Privremena administracija misije Ujedinjenih nacija na Kosovu)

VJ Vojska Jugoslavije



vi

Kosovo i oru`je


Glosar

AAddmmiinniissttrraattiivvnnaa ggrraannii~~nnaa lliinniijjaa Granica izme|u Kosova s jedne i Srbije i Crne Gore s

druge strane

ZZeelleennii ppoojjaass Prostor izme|u punktova na granicnoj liniji/me|unaro-

dnih grani~nih prelaza

LLaakkoo oorruu##jjee Te{ki mitraljezi, ru~ni baca~i granata koji se montiraju

ispod cevi ili na lafetu, prenosno protivtenkovsko i proti-

vavionsko oru#je, bestrzajni topovi, prenosni lanseri pro-

tivtenkovskih i protivavionskih raketnih sistema i

minobacaci kalibra manjeg od 100 mm.

MMaalloo oorruu##jjee revolveri, poluatomatski i automatski pi{tolji, pu{ke i

karabini, juri{ne pu{ke, ma{inke i laki mitraljezi

UUNNMMIIKK PPoolliicciijjaa Sastoji se od me|unarodnog CIVPOL-a i lokalnog KPS-a

Spisak tabela, figura i okvira

TTaabbeellee

Tabela 4.1 Ukupno procenjeno oru#je u posedu stanovnika Kosova (legalno i nelegalno), 2003. godina

Tabela 4.2 Naoru#anje OVK i srpskih milicija u 1999. godini

Tabela 4.3 Rezultati amnestije za oru#je u 2001. i 2002. godini

Tabela 4.4 Oru#je koje je zaplenio KFOR, 1 januar - 12. mart 2003. godine

Tabela 4.5 Izgubljeno i na|eno: Oru�je oplja~kano i vra}eno u Albaniji, mart 1997 - septembar 2001. godine

SSlliikkee

Figura 3.1 Stopa krivi~nih dela na na Kosovu u komparativnoj perspektivi

Figura 4.1 MOLN koje je zaplenila policija, 2000-2002. godine

Figura 4.2 Proizvo|a~i juri{nih pu{aka

Figura 4.3 Proizvo|a~i pi{tolja

Figura 4.4 Geografske lokacije policijskih zaplena, sredina 2000. do kraja 2002.godine

Figura 4.5 Upore|enje rezultata KFOR-ovih operacija zaplena i amnestije za oru#je,

15. mart - 15. april 2002. godine

Figure 4.6 Oru#je koje su zaplenile trupe KFOR-a u 2001. i 2002. godini

Figure 7.1 Bolni~ki izve{taji o razlozima poseta/povreda

Figure 7.2 Procenat prijavljenih krivicnih dela pocinjenih sa MOLN, izabrane kategorije

Figure 7.3 Tipovi MOLN kori{}eni pri ubistvima, 2002. godina

Figure 7.4 Tipovi MOLN kori{}eni pri kidnapovanjima, 2002. godina

Figure 7.5 Tipovi MOLN kori{}eni pri plja~kama, 2002. godina

Figure 7.6 Tipovi MOLN kori{}eni pri te{kim telesnim povredama, 2002. godina

OOkkvviirrii

Okvir 1.1 Generisanje novih informacija: podaci i izvori informacija za studiju

Okvir 1.2 UNDP prikupljanje oru#ja na Kosovu

Okvir 3.1 SABA ispitivanje po doma}instvima

Okvir 3.2 Istra#ivanje ciljnih grupa na Kosovu

Okvir 4.1 Procena posedovanja oru#ja

Okvir 4.2 Oru#je u politi~kom #ivotu Kosova

Okvir 4.3 Nasle|e marta 1997. godine

Okvir 6.1 Istorijat prikupljanja oru#ja na Kosovu

Okvir 6.2 Pucanje na slavljima

vii



Rezime

Kosovo je ostalo obele#eno op{tim neslaganjima i progonima koji su trajali du#e od decenije, a bezbed-

nost civila predstavlja ozbiljnu brigu na posleratnom Kosovu. Iako je u~estanost prijavljenih oru#anih

napada opala u apsolutnom smislu od NATO kampanje u 1999. godini, civili koji #ive (i me|unaro-

dne agencije koje rade) na toj teritoriji su ipak ugro#eni. {iroka rasprostranjenost i zloupotreba malog

oru#ja, posebno pi{tolja i automatskih pu{aka, predstavlja glavni izazov za smanjenje nesigurnosti i pro-

mociju razvoja {irom Kosova.

Uprkos ~injenici da rasprostranjenosti malog oru#ja prethodi prisustvo Otomanskog carstva u regionu,

i uprkos njegovoj centralnoj ulozi u pogor{anju nesigurnosti 1990-tih godina i na po~etku dvadeset

prvog veka, vrlo malo se zna o tome koliko je oru#ja u opticaju, kako i ko ga poseduje, kako se do#ivl-

java oru#je i kakav je njegov uticaj na pojedince i na dru{tvo.

Priznaju}i da rasprostranjenost malog oru#ja i zloupotreba predstavljaju smetnju ispunjenju su{tine nje-

govog mandata, UNDP je nedavno pokrenuo Projekat kontrole nelegalnog malog oru#ja (ISAC).

ISAC ima ~etiri podkomponente, od kojih je jedna Oru#je u zamenu za razvoj (OZR). U cilju boljeg

poimanja uloge malog oru#ja na Kosovu i ostvarivanja merljivih kriterijuma i standarda za OZR,

UNDP/ISAC je narucio Utvr|ivanje rasprostranjenosti malog oru#ja u cilju pravljenja referentne

procene malog oru#ja (u daljem tekstu SABA).

Putem kombinacije razlicitih istra#ivackih i ispitivackih instrumenata,1 SABA poku{ala da odgovori

na pet kljucnih pitanja: (1) koliko malog oru#ja postoji na Kosovu i kako je ono rasprostranjeno; (2)

koji tipovi oru#ja se najce{}e prijavljuju i zloupotrebljavaju; (3)ko su primarni vlasnici i korisnici

malog oru#ja i kakvi su njihovi stavovi prema oru#ju; (4) kako se prenosi i kakva je stopa i dinamika

trgovine malim oru#jem; i (5) koji su direktni i indirektni efekti zloupotrebe malog oru#ja prema civil-

ima i me|unarodnom osoblju? Op{irni rezultati prikazani su u donjem tekstu.

PPrroocceennjjuujjee ssee ddaa ddaannaass nnaa KKoossoovvuu iimmaa iizzmmee||uu 333300000000 ii 446600000000 kkoommaaddaa mmaalloogg oorruu##jjaa uu cciivviillnnoomm

ppoosseedduu.. Iako Kosovska policijska slu#ba (KPS), Kosovski za{titni korpus (KZK), me|unarodni bezbed-

nosni organi kao i razlicite privatne kompanije za usluge obezbedenja i odabrana grupa politickih cini-

laca imaju pristup oru#ju ili poseduju sopstveno oru#je, ogromna ve}ina - izme|u 330000 i 460000

komada je u vlasni{tvu civila.2 Malo oru#je je raznoliko rasprostranjeno me|u civilnim stanovni{tvom

- geografski i demografski. Geografski, malo oru#je preovladuje u seoskim i polu seoskim, a zatim u

urbanim centrima. Iako je malo oru#je po prirodi mobilno, izgleda da je ono koncentrisano prven-

stveno u oblastima kao {to su Mitrovica i Pe}. Uglavnom se malo oru#je cuva po ku}ama, u namen-

skim tajnim skloni{tima ili biva zakopano u blizini doma}instva. Demografski profil vlasnika malog

oru#ja uglavnom je slican kao i u drugim regionima na Balkanu, to su mu{karci stariji od 18 godina.

NNaajjvvii{{ee zzaassttuupplljjeennoo oorruu##jjee ssuu ppii{{ttoolljjii ii jjuurrii{{nnee ppuu{{kkee.. Tipovi oru#ja koje uglavnom prijavljuje UNMIK

Policija kao i ciljne grupe i istra#ivanja, ukljucuju pi{tolje Zastava i Tokarev kao i juri{ne pu{ke

Kala{njikov i Zastava. Iako Zastava i Tokarev cine 53% svih prijavljenih pi{tolja, prijavljivani su i

drugi tipovi, kao {to je Bereta (7%) i Ce{ka zbrojovka (6%). Najmanje 85% svih prijavljenih juri{nih

pu{aka bili su Kala{njikovi a 14% Zastave. Ostali tipovi oru#ja koji su prijavljeni ukljucuju pu{ke i sac-

mare i u mnogo manjem procentu raketne lansere, ma{inke, snajperske pu{ke i rucne granate.

viii

Kosovo i oru`je


MMaalloo oorruu##jjee ppoosseedduujjee ii kkoorriissttii {{iirrookk kkrruugg lljjuuddii.. Pored kljucnih bezbednosnih struktura kao {to su KFOR

i UNMIK Policija, malo oru#je poseduju i zloupotrebljavaju organizovani i polu organizovani ucesnici

u krivicnim delima, biznismeni i biv{i borci. Privatne agencije za obezbedenje i nominalan broj

politicara takode imaju pravo na "oru#ni list" i nose mali broj oru#ja. U drugu kategoriju vlasnika

spadaju lovci i rekreacioni strelci, koji imaju pravo da poseduju lovacko i rekreaciono oru#je po{to

dobiju dozvolu za njega.

SSttaavvoovvii pprreemmaa bbeezzbbeeddnnoossnniimm iinnssttiittuucciijjaammaa ssee rraazzlliikkuujjuu mmee||uu ssttaannoovvnniicciimmaa KKoossoovvaa.. SABA ispitivanje

ukazuje da se stavovi prema primarnim bezbednosnim institucijama (KFOR, CIVPOL, KPS) znacajno

razlikuju izme|u kosovskih Albanaca i kosovskih Srba. Dok prvi iskazuju puno poverenje u KPS, a u

manjem iznosu u KFOR, kosovski Srbi su veoma skepticni i cak neprijateljski raspolo#eni prema KPS-

u. Ipak, deca i omladina i kod etnickih Albanaca i etnickih Srba tvrde da se prvenstveno oslanjaju

sami na sebe i na oru#je u cilju ocuvanja svoje bezbednosti.

IIzzgglleeddaa ddaa ssttaannoovvnniiccii KKoossoovvaa nniissuu vveezzaannii zzaa ssvvoojjee oorruu##jjee ttoolliikkoo kkoolliikkoo ssee oobbiiccnnoo vveerruujjee.. Iako se stavovi

prema malom oru#ju me|u kosovskim Albancima i kosovskim Srbima znacajno razlikuju, SABA je

otkrila da 47% stanovnika Kosova veruje da ima "suvi{e oru#ja u dru{tvu" a samo 21% se ne sla#e sa

ovom tvrdnjom. S tim u vezi, preko 50% onih koji su odgovarali misli da je "veoma verovatno" ili "pos-

toji verovatno}a" da ljudi u njihovom susedstvu predaju svoje oru#je u zamenu za investicije u njihovu

zajednicu. Na kraju, vi{e od 50% ispitivanih tvrdilo je da ne bi izabrali da dr#e oru#je cak i ako bi to

bilo legalno.

MMaalloo oorruu##jjee ssee kkrriijjuummccaarrii pprrvveennssttvveennoo iizz SSrrbbiijjee ii AAllbbaanniijjee aa ttrrggoovviinnaa jjee rreellaattiivvnnoo mmaallaa uu ppoorreeddeennjjuu

ssaa ddrruuggiimm bbaallkkaannsskkiimm ddrr##aavvaammaa.. Primarni izvor oru#ja na Kosovu su Srbija (komparativno skupi

pi{tolji proizvedeni u Jugoslaviji) i Albanija (relativno jeftine juri{ne pu{ke proizvedene u Kini), i

ako se mnogo oru#ja direktno prebacuje iz Albanije u BJRM. Postoji vi{e razloga za{to je trgovina i

krijumcarenje malog oru#ja ograniceno na Kosovu: posebno, brojno prisustvo me|unarodnih i

nacionalnih snaga bezbednosti i mali profit koji iz toga proizilazi u poredenju sa krijumcarenjem

#ena, cigareta ili goriva. Zabrinutost koja se ipak pojavljuje rezultat je slabe granicne kontrole zbog

cega mo#e da dode do porasta krijumcarenja malog oru#ja ukoliko se javi poreme}aj u potra#nji za

malim oru#jem bilo na Kosovu ili u BJRM.

BBrroojj ssmmrrttoonnoossnniihh ii nneessmmrrttoonnoossnniihh ppoovvrreeddaa oodd vvaattrreennoogg oorruu##jjaa jjee ooppaaoo oodd ddrruuggee ppoolloovviinnee 11999999..

ggooddiinnee.. Na osnovu epidemiolo{ke studije koju je narucio SAS, izgleda da je broj prijavljenih sluca-

jeva opao za vi{e od 50% izme|u sredine 1999. i 2002. godine. Iako je stopa prijavljivanja nesumn-

jivo niska, a kapaciteti zdravstvene za{tite ograniceni, izgleda da se ovaj trend nastavlja u 2003.

godini.

MMee||uu kkrriivviiccnniimm ddeelliimmaa nnaa KKoossoovvuu ppoosseebbnnoo pprreeoovvllaadduujjuu kkrriivviiccnnaa ddeellaa iizzvvrr{{eennaa mmaalliimm oorruu##jjeemm.. Iako je

stopa krivicnih dela (ubistva, pljacke i napadi) na Kosovu slicna, ili cak ni#a od one u susednim zeml-

jama, procenjuje se da je 72% svih prijavljenih ubistava u 2002. godini izvr{eno malim oru#jem. Ovo

je visok procenat kada se stavi u slede}i kontekst: na primer, manje od 13% svih ubistava u Estoniji i

11% u Madarskoj izvr{eno je malim oru#jem.

Osim toga, malo oru#je je dva puta vi{e kori{}eno pri pljackama nego u Estoniji, a cetiri puta vi{e nego

u Madarskoj. Takode izgleda da je na Kosovu oru#je deo problema, po{to "efekat zamene" (kada jedna

vrsta sredstva postane deficitarna, ono se zamenjuje drugim da bi se izvr{ilo krivicno delo) izgleda da

nije jak.

ix

IInncciiddeennttii kkoojjii uukklljjuuccuujjuu vvaattrreennoo oorruu##jjee uu {{kkoollaammaa ii ffaakkuulltteettiimmaa ssuu ssvvee rreeddii.. Ispitivanjem u 15 {kola na

Kosovu, SABA je otkrila da se pri nasilju vi{e koristi oru#je kao {to su no#evi i lanci nego pi{tolji i

juri{ne pu{ke. Malo oru#je se samo s vremena na vreme koristi umesto drugog oru#ja, iako je takozvano

"hladno oru#je" {iroko rasprostranjeno i cesto se koristi u toku tuca i u cilju zastra{ivanja. Ispitanici

priznaju da je ipak bezbednost u mnogim {kolama na slabom nivou.

Kosovo se suocava sa {irokim spektrom strukturalnih izazova, od op{te nezaposlenosti do su{tinskog

nedostatka infrastrukture i obrazovanja. Iako pa#nja mora da bude posve}ena brojnim opravdanim

problemima razvoja, napori da se popravi ekonomska situacija ne mogu da zanemare ciljane interven-

cije namenjene smanjenju nasilja i nebezbednosti, uklju}ujuci nebezbednost i nasilje u vezi sa pris-

tupa}no{cu i zloupotrebom malog oru#ja.

Pilot projekat Oru#je u zamenu za razvoj u leto 2003. godine pod pokroviteljstvom projekta

UNDP/ISAC, bi}e va#an indikator da li je strategija oru#je u zamenu za razvoj {irom Kosova po#eljna

i ostvarljiva. Iako planeri OZR i ucesnici moraju da postave relativno skromne ciljeve, imaju}i u vidu

obimnost zadatka i ogroman rizik, njihovi napori trebalo bi da budu podr#ani na najvi{em nivou.

Rezultati SABA sugeri{u da bi bilo koja budu}a akcija OZR trebalo da se usredsredi prvenstveno na

pi{tolje i juri{ne pu{ke, posebno one u rukama civila. Oni koji poseduju druge tipove potencijalno

smrtonosnijeg oru#ja, uklju}ujuci snajperske pu{ke i mitraljeze, trebalo bi takode da budu ohrabreni da

dobrovoljno predaju svoje oru#je u zamenu za podsticanje razvoja. Oni koji su odgovorni za bilo kakvu

intervenciju trebalo bi ipak da imaju u vidu razlicite nivoe poverenja me|u lokalnim Srbima i

Albancima. Mo#da kao najva#nije, SABA ukazuje da }e ukljucivanje lokalnog rukovodstva i uce{}e

zajednica u definisanju njihove sopstvene bezbednosti i potreba koje se ticu razvoja biti od integralnog

znacaja za uspeh bilo koje budu}e akcije OZR.



x

I. Uvod

Malo oru#je bilo je u srcu preokreta na Balkanu u toku protekle decenije i po. Jedna od najsna#nijih

slika rata u Bosni je ona kada snajper ubija i osaka}uje civile u Sarajevu. U Albaniji, najdramaticniji

dogadaj 90-ih godina pro{log veka bio je pljackanje vi{e od pola miliona komada malog oru#ja iz armi-

jskih magacina 1997. godine, koji se desio kao posledica ocajnicke reakcije na raspad piramidalne {ted-

nje kada su mnogi Albanci izgubili svoju oskudnu u{tedevinu. U BJRM, nacin na koji je rat jedva spre-

cen 2001. godine, cesto je ilustrovan slikama operacije "Su{tinska #etva" koju je predvodio NATO. U

tim naporima na prikupljanju oru#ja, etnicki albanski nacionalisti su predali oko 3800 komada malog

oru#ja i lakog naoru#anja me|unarodnim snagama. Na Kosovu, naoru#ani borac OVK ostaje sna#na

slika ocaja kosovskih Albanaca posle decenije rastu}eg ugnjetavanja od strane Milo{evi}a i njegovih

sledbenika. Sve ove slike oru#ja na Balkanu dobro se uklapaju u dugotrajnu sliku koju u drugim

delovima Evrope imaju o ovom regionu kao "nemirnom" i sna#no privr#enog oru#ju.

Studija istra#uje problem malog oru#ja na Kosovu. Kosovo je jo{ uvek obele#eno progonima na

etnickoj osnovi koja su trajala du#e od decenije i ratom protiv Milo{evi}eve Jugoslavije kojeg je na

kraju ovo ugnjetavanje iniciralo.3 Postoji mi{ljenje da je Kosovo mesto sa mnogo oru#ja, od kojeg je

veliki deo u vezi sa nedavnim sukobom. Ipak, ne zna se mnogo o situaciji na Kosovu kada se radi o

oru#ju. Koliko oru#ja tamo ima? Ko ga poseduje? Kako se njime trguje? Kakav uticaj ono ima na

kosovsko dru{tvo i kako se ono do#ivljava?

Ova studija ima za cilj da pru#i neke odgovore na ova i slicna pitanja. Studiju, pod zvanicnim nazivom

Referentna procena malog oru#ja (SABA), narucio je Program razvoja Ujedinjenih nacija (UNDP)

pod pokroviteljstvom svog Projekta za kontrolu nelegalnog malog oru#ja (ISAC) na Kosovu.On je

posebno osmi{ljen da informi{e o komponenti Oru#je u zamenu za razvoj (OZR) na ovoj teritoriji (vidi

Okvir 1.1 i 1.2). Stoga on slu#i kao pomo}ni dokument za procenu ostvarljivosti prikupljanja oru#ja

na Kosovu. Ipak, on je zami{ljen kao referentni dokument generalno o malom oru#ju na ovoj teritoriji

i stoga se obra}a mnogo {iroj publici.

OOkkvviirr 11..11 GGeenneerriissaannjjee nnoovviihh iinnffoorrmmaacciijjaa:: ppooddaaccii ii iizzvvoorrii ssttuuddiijjee

Ova studija je zasnovana na raznovrsnom materijalu dobijenom iz izvora kao {to su:

• direktno ispitivanje 1264 lica po doma}instvima koje je osmislio SAS a koje je obavljeno

{irom Kosova (za dodatne detalje vidi Okvir 3.1 i Dodatak I i II);

• dvanaest ciljanih grupnih diskusija od kojih je svaka imala 5-11 ucesnika koje su obavljene na cetiri

lokacije (tri grupe kosovskih Albanaca i jedna grupa kosovskih Srba) na Kosovu (vidi Okvir 3.2);

• intervjui sa 15 biv{ih boraca OVK iz svih sedam operativnih zona OVK;

• intervjui sa 29 nastavnika i upravnika u 15 {kola {irom Kosova;

• intervjui sa kljucnim ljudima iz kosovskih institucija Privremene samouprave, UNMIK-a,

KFOR-a, OEBS-a i drugih ucesnika u bezbednosnom sektoru;

• baza podataka UNMIK Policije (Informacioni sistem kosovske policije, KPIS); i

• baza podataka Univerzitetske bolnice u Pri{tini.

Kosovo i oru`je


Strana 1

Delovi II i III ove studije razmatraju op{ti politicki i vojni kontekst situacije u vezi sa malim oru#jem

na Kosovu. Deo IV daje procene o broju oru#ja na Kosovu, {to je te#ak zadatak imaju}i u vidu poroznu

prirodu granica u oblasti i tajnovitost koja okru#uje posedovanje oru#ja. Porozne granice razmatrane

su u Delu V koji je fokusiran na nelegalnu trgovinu malim oru#jem i lakim naoru#anjem (MOLN).

Deo VI istra#uje kulturni i istorijski kontekst posedovanja malog oru#ja i njegovu upotrebu na Kosovu,

uklju~uju}i istorijat prikupljanja oru#ja od strane Otomanske imperije i Jugoslavije. On takode

obja{njava kako su tradicionalne vrednosti koje su povezane sa oru#jem prenete u dana{nje vreme. Deo

VII detaljnije se bavi razlicitim uticajima koji je MOLN imao na Kosovu, rangirajuci ih od direktnih

efekata (smrt i povreda) do indirektnih efekata (kao {to su kriminal, uticaj na humanitarne radnike i

uticaj na decu u {kolskom okru#enju).

Glavni rezultati izve{taja su navedeni u donjem tekstu.

• Procenjuje se da postoji oko 330000-460000 komada oru#ja u civilnom posedu na Kosovu. Ovaj

broj je zasnovan na stopi od oko 60 do 70% posedovanja oru#ja u domacinstvima na ovoj teritoriji

i na prosecnoj stopi posedovanja oru#ja u ovim doma}instvima od oko 1.4 - 1.7 komada oru#ja.

Ovaj broj odnosi se na veliku ve}inu ukupnog posedovanog oru#ja na teritoriji.

• Najce{}i tip oru#ja na Kosovu su pi{tolji i juri{ne pu{ke. Najce{}i pi{tolji su Zastava i TT, a najce{}e

juri{ne pu{ke su Kala{njikovi i Zastave.

• Podaci o policijskim zaplenama ukazuju da oblasti Mitrovice i Pe}i imaju vi{e oru#ja od Gnjilana i

Prizrena, sa Pri{tinom koja se nalazi u sredini. Geografski, manje je oru#ja u gradskim centrima nego

na selu.

• Pored kriminalaca, cini se da su biznismeni i biv{i borci posebno dobro naoru#ani. Malo oru#je

biva sakrivano u namenskim skrovi{tima ili zakopavano van ku}e.

• Dosada{nje amnestije za oru#je, uz nadu da }e ova to da promeni, bile su manjkave u smislu

obra}anja doma}im "vlasnicima", uz ograniceno uce{}e kosovskih politicara i javnih licnosti u

naporima KFOR-a/UNMIK-a na prikupljanju oru#ja.

• Prikupljanje oru#ja bilo je manje uspe{no u zajednici etnickih Srba. To je povezano, oko toga pos-

toje razlike u mi{ljenju, sa njihovim negativnim do#ivljavanjem institucija koje su zadu#ene za

bezbednost, posebno KPS-a, ali takode i CIVPOL-a.

• Cini se da je krijumcarenje oru#ja ograniceno u obimu, posebno kada se uporedi sa drugim oblicima

krijumcarenja, kao {to su krijumcarenje cigareta, ljudi i goriva. Krijumacerenje oru#ja odvija se

istim putevima kao i drugi vidovi krijumcarenja.

• Nedavni poku{aji da se napravi zakonodavni okvir za posedovanje i preno{enje oru#ja na Kosovu,

a posebno posedovanje lovackog oru#ja, bili su uspe{ni, ali do danas nekompletni.

• Broj povreda vatrenim oru#jem je znatno opao u periodu neposredno posle rata (druga polovina

1999. godine) pa do 2002. godine.

• Ipak oru#je preovladuje pri izvr{enju krivicnih dela i pristuno je u vi{e od 70% svih ubistava.

• Oru#je kojim se izvr{avaju krivicna dela su uglavnom pi{tolji i Kala{njikovi.

OOkkvviirr 11..22 UUNNDDPP pprriikkuupplljjaannjjee oorruu##jjaa nnaa KKoossoovvuu

UNDP-u nije nepoznata kontrola malog oru#ja u regionu zapadnog Balkana: on je organizovao

programe prikupljanja oru#ja u Albaniji (Gram{ a kasnije Elbasan, Dibra i druge lokacije).

Zajedno sa Paktom stabilnosti, on vodi program SEESAC (Program kontrole i uklanjanja malog

oru#ja i lakog naoru#anja u jugoistocnoj Evropi). Osim toga, trenutno je zapoceo program u

BJRM, a razmatra se i program za ju#nu Srbiju.



Strana 2

Na Kosovu, UNDP/ISAC projekat ima za cilj da stanovni{tvo postane svesno problema malog

oru#ja, da ukloni nelegalno oru#je iz dru{tva, da se smanje negativni efekti malog oru#ja, da se

podr#i uce{}e javnosti u dono{enju politickih odluka, dok u isto vreme promovi{e razvoj na

lokalnom nivou. ISAC projekat se sastoji iz cetiri komponente: 1) Podr{ka zakonodavnom

okviru za malo oru#je; 2) Anga#ovanje civilnog dru{tva; 3) Oru#je u zamenu za razvoj (OZR) i

4) Uni{tavanje oru#ja. Program OZR bi}e kao pilot projekat sproveden u dve kosovske op{tine

u leto 2003. godine. Ovo }e da bude prva primena modela Oru#je u zamenu za razvoj za priku-

pljanje oru#ja na Kosovu. Ako bude uspe{an, to mo#e da dovede do {irih programa slicne prirode

na celom Kosovu. Pilot program OZR finansira vlada Japana.

U prvoj fazi, rad na prikupljanju oru#ja u okviru OZR bi}e usmeren na dve op{tine, Vucitrn i

Vitina. Ove op{tine izabrane su prema slede}a dva objektivna kriterijuma:

(a) Izvodljivost: verovatno}a za uspeh OZR programa u op{tini, i

(b) Nestalnost relativnih potreba za OZR programom u nekoj op{tini.

SAS je procenio izvodljivost i nestalnost koriste}i vi{e ekonomskih, politickih i socijalnih indika-

tora, razlo#enih po op{tinama. Indikatori su poredani i proracunati u vidu dva indeksa, izvodljivost

i nestalnost. Indeks izvodljivosti ukljucivao je stopu uce{}a na izborima, naplatu poreza i kombi-

novani indeks izabranih odgovora iz ispitivanja 1264 doma}instava (u daljem tekstu SABA pro-

jekat ispitivanja doma}instava) koje je narucio UNDP/ISAC a koje je sprovedeno {irom teritorije

Kosova u februaru 2003. godine (vidi Okvir 2.1). Indeks nestalnosti sastavljen je od podataka o

stopi kriminala, zapleni oru#ja, etnickom sastavu, povredama vatrenim oru#jem, kao i izabranim

odgovorima iz SABA ispitivanja doma}instava. U Dodatku 3 iznete su promenljive u okviru ova

dva indeksa, a u Dodatku 4 rangirane su op{tine prema ovim indeksima.

Program OZR zasnovan je na uce{}u, {to znaci da su lokalne zajednice pozvane da uzmu aktivno

uce{}e u ovom programu. Ovo uce{}e odvija se u nekoliko faza. U pocetnoj fazi, sela i njihova

okru#enja moraju da izraze #elju da ucestvuju u programu i moraju da naznace koliko oru#ja

mogu da prikupe od lokalnih #itelja. Takode moraju da izadu sa konkretnim razvojnim projek-

tima i predlogom kako bi utro{ili sredstva za razvoj koja bi im obezbedio UNDP. Proces nije

zami{ljen tako da ukljucuje samo vode zajednica, ve} i predstavnike grupa "obicnih gradana". U

kasnijoj fazi, #itelji moraju aktivno da budu mobilisani da doprinesu prikupljanju oru#ja da bi za

uzvrat dobili sredstva za razvoj.

Neki analiticari su izrazili skepticizam prema prikupljanju oru#ja na Kosovu, tvrde}i da }e rezul-

tat toga da bude "poku{aj mikro upravljanja pojedinim aspektima svakodnevne bezbednosti na

Kosovu", {to ne mo#e da uspe "kada fundamentalna politicka i bezbednosna pitanja ostaju

nere{ena" (Paes i Matveeva, 2003).4 Ipak, samo 4% ispitanika u SABA projektu ispitivanja

doma}instava veruje da ljudi poseduju oru#je iz razloga "politicke bezbednosti", dok 69% veruje

da se oru#je dr#i zbog licne bezbednosti. Vi{e od 50% ispitanika veruje da je veoma verovatno,

ili da postoji verovatno}a da bi ljudi vratili oru#je u zamenu za investicije u svojim zajednicama

(vidi Dodatak 1).

Kosovo i oru`je


Strana 3

II. Kosovo: Teška prošlost, nejasna budu}nost

Kosovo je krhki entitet, okru#en prakticno sa svih strana nestabilnim susedstvom. Ono boluje od slic-

nih bolesti kao i drugi delovi Balkana - napeti me|uetnicki odnosi.5 Kasnih 90-ih godina pro{log veka,

progon kosovskih Albanaca doveo je do oru#ane intervencije NATO-a. Kampanja bombardovanja koju

je predvodio NATO, koja je trajala od 24. marta do 2. juna 1999. godine, nije re{ila sve probleme, niti

dala odgovor na pitanje budu}eg statusa Kosova. Kosovo, koje je formalno jo{ deo Dr#avne zajednice

Srbije i Crne Gore u kojoj dominantnu ulogu ima Srbija, je od rata protektorat Ujedinjenih nacija pod

upravom Privremene administracije misije UN-a na Kosovu (UNMIK). Kao posledica toga, etnicki

Albanci, koji cine ogromnu ve}inu stanovni{tva Kosova (oko 88%) vi{e ne moraju da se boje etnickog

ugnjetavanja. Ipak, pripadnici manjinskih kosovskih Srba (oko 6-7% u 2000. godini),6 uglavnom nisu

mogli da se vrate svojim ku}ama. Iz bezbednosnih razloga, enklave preostalih kosovskih Srba su izolo-

vane od ostatka Kosova a {tite ih multinacionalne kosovske snage koje predvodi NATO (KFOR).

Pored straha od progona i nedostatka ekonomskih mogu}nosti, kosovski Srbi se ustrucavaju da se vrate

na teritoriju koja jednog dana mo#e da postane posebna dr#ava sa slabim vezama sa Srbijom. Cini se

da su to pre "odbijaju}i" nego "privlacni" faktori odgovorni za slab povratak kosovskih Srba, iako je

#ivot u izbeglickim centrima u Srbiji te#ak a {anse da se pronade posao slabe, po{to je Srbija jo{ uvek

u dubokoj ekonomskoj krizi. Do danas, zaista nije bilo mnogo toga {to bi "povuklo" izbegle kosovske

Srbe da se vrate na Kosovo. Stopa nezaposlenosti je veoma visoka (vidi u daljem tekstu).7 Ku}e su im

cesto uni{tene ili zauzete od drugih ljudi. Postupak povra}aja vlasni{tva je spor, a obra}anje sudovima

ne poma#e reintegraciji kosovskih Srba u lokalne zajednice. Sloboda kretanja je strogo ogranicena

po{to kosovski Srbi cesto ne #ele da se kre}u van svojih enklava bez pratnje KFOR-a. To ocigledno

znaci da je njima pristup zdravstvenim ustanovama i osnovnim potrebama, kao i dru{tvenim kontak-

tima sa ostalima, ogranicen.8

Napori na izgradnji demokratije na Kosovu bili su prilicno uspe{ni. Od uspostavljanja administracije

UN-a, dva puta su odr#ani op{tinski izbori, 28. oktobra 2000. godine i 26. oktobra 2002. godine. Op{ti

izbori na Kosovu odr#ani su po prvi put 17. novembra 2001. godine. U toku svih tih izbora, umerene

partije etnickih Albanaca, a posebno Demokratski savez Kosova (LDK) Ibrahima Rugove, bile su

uspe{nije od radikalnijih grupacija.9 Kosovski Srbi su potpuno bojkotovali prve op{tinske izbore, a

delimicno su ucestvovali na op{tim izborima na Kosovu i drugim op{tinskim izborima (ICG 2001;

Bieley, 2002.).10 Jedan od razloga za ovo bio je to {to su ih srpski politicari u Beogradu direktno ili indi-

rektno ohrabrivali da to urade. Drugi razlog bilo je zastra{ivanje od strane nekih kosovskih Albanaca,

kao i pritisak nekih lokalnih kosovskih Srba, kao {to su "Cuvari mosta" (vidi u donjem tekstu), na

svoje sugradane da ne glasaju (Paes i Matveeva, 2003. str. 38). Ipak, 2002. godine najve}i odziv bio je

u mnogim me{ovitim op{tinama kao {to je {trpce, gde su se kosovski Albanci i kosovski Srbi bojali

dominacije druge zajednice, pa su stoga iza{li na birali{ta u ve}em broju (Bieley, 2002.).11

Odreden broj mesta od ukupno 120 u kosovskom parlamentu bio je sve vreme rezervisan za razlicite

manjine na Kosovu, ukljucuju}i 10 mesta za kosovske Srbe (ovaj broj mesta se dodaje na broj mesta

koji oni osvoje na izborima).12 Posle politickih prepucavanja, Skup{tina je konacno izabrala Ibrahima

Rugovu za predsednika i Bajrama Rexhepija za Premijera pocetkom marta 2002. godine. Trenutna pol-

iticka vlast se ipak postepeno prenosi sa UNMIK-a na izabrane organe.13 Decembra 2002. godine, del-

egacija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija posetila je Kosovo i stekla "cvrst utisak da su lokalno



Strana 4

pravo svojine i privr#enost ovim procesima [pobolj{anje vladavine zakona, povratak manjinskih grupa,

privatizacija, itd.] bili na ni#em nivou nego {to je bilo ocekivano". Delegacija je savetovala UNMIK

da ucini dodatne napore i ukljuci lokalne institucije i politicke lidere u formulisanje i realizaciju smer-

nica (UNMIK, 2003.).

Susedi Kosova takode uticu na njegovu stabilnost. Preko severne i istocne granice Kosova, u ju#noj

Srbiji, postoji nekoliko gradova (posebno Presevo, Medveda i Bujanovac) u kojima etnicki Albanci

cine ve}inu. Od pocetka 2000. godine pa do maja 2001. godine, etnicki Albanci borili su se protiv srp-

skih policijskih snaga u toj oblasti. Naoru#ana milicija etnickih Albanaca, takozvana OVPMB

(Oslobodilacka vojska Pre{eva, Medvede i Bujanovca) bila je frakcija OVK. Mirovni sporazum, kojem

je posredovao NATO, doveo je do privremene i krhke stabilizacije situacije. Ipak, 2002. godine

ponovo se razbuktalo nasilje u dolini Pre{eva.

2001. godine, zapadni sused Kosova, Crna Gora, zapretila je da }e da se odvoji iz Savezne Republike

Jugoslavije. Situacija je bar privremeno re{ena marta 2002. godine, kada je EU izdejstvovala sporazum

o labavoj uniji izme|u Srbije i Crne Gore pod novim imenom Srbija i Crna Gora. Unija }e da postoji

najmanje do 2006. godine, kada }e referendum o nezavisnosti biti odr#an u oba dela Unije. Ako Crna

Gora napusti federaciju, bilo bi vrlo te{ko opravdati zadr#avanje Kosova u njoj.14

Na jugozapadu, Kosovo se granici sa Albanijom, koja je iskusila dugi period bezakonja u toku protekle

decenije i po i cije je stanovni{tvo jo{ uvek znatno siroma{nije od njihove bra}e na Kosovu.15 Na

kraju, u toku 2001. godine, BJRM koja se nalazi na jugu, bila je blizu totalnog rata izme|u etnickih

Albanaca i dr#avnog aparata kojim dominiraju etnicki Makedonci (frakcija OVK, Nacionalna oslo-

bodilacka armija (NOA), bila je odgovorna za borbu na strani etnickih Albanaca). Za mnoge od

pobunjenih etnickih Albanaca je receno da koriste Kosovo kao bazu i da jo{ uvek nisu potpuno

razoru#ani.16 Situacija jo{ uvek nije re{ena i postoje indikacije (kao {to je pove}anje aktivnosti nele-

galnog finansiranja i manifestacija ekstremista) da je mo#da obnavljanje borbi na vidiku.17

Nere{en status Kosova, da li }e da ostane deo federacije Srbije i Crne Gore ili }e da postane nezav-

isno,18 uz veliko me|uetnicko neprijateljstvo, usporio je ekonomski razvoj regiona. Ekonomska

aktivnost je najve}a oko me|unarodnog prisustva (na primer pru#anje usluga UNMIK-u, OEBS-u,

EU, KFOR-u i drugom me|unarodnom osoblju ), i postoji bojazan da na vidiku nema dugorocnog

odr#ivog ekonomskog oporavka. Najmanje polovina stanovni{tva #ivi u siroma{tvu, a stopa neza-

poslenosti je zapanjuju}ih 50%.19

Kosovo i oru`je


Strana 5

Mapa kosovskih opština



Strana 6

III. Utisci o bezbednosti i o slu`bama koji vrše poslove obezbedenja

Tipovi i stepen nasilja i nebezbednosti na Kosovu

Kombinacija regionalne i unutra{nje politicke nesigurnosti, me|uetnickih tenzija, nedostatka ekonom-

skih izgleda, postkonfliktni status, doprineli su utisku da je Kosovo nasilnicko dru{tvo. Ipak, prijavljeni

nivo krivicnih dela je znatno opao u toku nekoliko proteklih godina. U 2001. godini bilo je 89 ubistava

(oko 4.45 na 100000 stanovnika), 401 pljacka (20.05 na 100000) i 186 ozbiljnih napada (9.3 na

100000).20 Ovi pokazatelji su slicni onima u drugim zemljama u regionu Balkana i centralne i istocne

Evrope, u stvari, oni se cak nalaze na donjem kraju skale. Ipak, stopa krivicnih dela na Kosovu mo#e da

bude potcenjena u zvanicnim podacima imaju}i u vidu uzdr#anost stanovnika da prijave krivicno delo

policiji.21 Pored neprijavljivanja, drugi potencijalni razlog za nisku stopu prijavljenih krivicnih dela je

znacajno prisustvo me|unarodne policije i vojske na toj teritoriji, {to smanjuje nivo krivicnih dela.

Danas se ubistva de{avaju uglavnom izme|u mu{karaca kosovskih Albanaca. Stopa me|uetnickih ubis-

tava znacajno je opala, a manje od jedne cetvrtine #rtava su #ene.22 Po ovome, Kosovo se ne razlikuje

mnogo od drugih zemalja. O detaljima o kori{cenju oru#ja u krivicnim delima, vidi Deo VII ovog izve{taja.

Jedan od trenutnih razloga za brigu na Kosovu je to {to politicko i kriminalno nasilje postaju me|usobno

povezani kroz rastu}e dobro organizovane kriminalne strukture. OVK se raspala, sa delovima svog

rukovodstva koji su se okrenuli politici (uglavnom Alijansa za budu}nost Kosova - AAK i Demokratska

Kosovo i oru`je


Strana 7

Izvori: KPIS; Interpol; SOK (2002).

Figura 3.1 Stopa krivicnih dela na Kosovu u komparativnoj perspektivi

partija Kosova - PDK), biznisu, organizovanom kriminalu, ili su nastavili paramilitarne aktivnosti.

Rascep ipak nije potpun po{to su biznis, organizovani kriminal regularna i ekstremisticka politika

povezani na razne nacine.Va#no je da se napomene da ovo nije ograniceno samo na biv{e strukture

OVK. Veze su jace u ekstremistickim nacionalistickim organizacijama, za koje se misli da finansiraju

svoje aktivnosti uglavnom putem kriminala, kao {to je nedavno bio slucaj putem niza kidnapovanja.

Prisutno je zastra{ivanje ljudi na kljucnim politickim i administrativnim polo#ajima. Ovo je dokazano cin-

jenicom da je bilo te{ko zadr#ati lokalne stanovnike Kosova na vi{im funkcijama u carinskoj slu#bi.

Razlicite vrste pritisaka takode primenjuju grupacije biv{ih pripadnika OVK. Na primer, bilo je tvrdnji da

bi masovne demonstracije vezane za OVK (kao {to je sna#an protestni mar{ 18000 ljudi 27. februara 2003.

godine u Pri{tini protiv izrucenja osumnjicenih ratnih zlocinaca iz redova etnickih Albanaca tribunalu za

ratne zlocine u Hagu (TOL 2003)), bile znatno manje da nije bilo pritiska (i ako ne obavezno u formi pret-

nji nasiljem) na ljude da ucestvuju. Vi{e eksplozija koje su se nedavno desile, u vezi sa va#nim politickim

dogadajima, pokrenule su izvesnu zabrinutost na Kosovu. Najozbiljniji napad u poslednje vreme bilo je

ipak ubistvo. Januara 2003. godine ubijen je Tahir Zemaj, jedan od biv{ih komandanata OVK koji se

okrenuo politici, zajedno sa clanovima svoje porodice (UNDP, 2003, str. 26-7).

Kada su u anketi koja je obavljena u periodu maj - avgust 2002. godine stanovnici Kosova pitani koliko

se sigurno ose}aju na ulicama, 54% je reklo da se ose}aju "ne{to malo" ili "veoma" sigurno na ulicama.

Tri meseca kasnije, ova brojka je porasla na 59% (UNDP, 2003, str. ii). Ipak postoje etnicke razlike u

do#ivljavanju bezbednosti. Dok se 59% kosovskih Albanaca ose}a sigurno na ulici, samo 41%

kosovskih Srba se ose}a bezbedno.23 Me|u kosovskim Srbima 42% se ose}a "ne previ{e bezbedno" ili

"potpuno nebezbedno" kada su sami kod ku}e, dok isto ose}a 26% kosovskih Albanaca (UNDP, 2003,

Tabela A.8). Ipak, postoji op{te ose}anje me|u stanovni{tvom da se bezbednost pobolj{ava. Kada su u

SABA ispitivanju doma}instava pitani da li je bezbednost u njihovoj oblasti pobolj{ana ili pogor{ana

u poredenju sa periodom od pre godinu dana, 65% ispitanih etnickih Albanaca je odgovorilo da je

bezbednosna situacija pobolj{ana, a samo 11% je reklo da je pogor{ana. Me|u etnickim Srbima, odgov-

ori su bili potpuno razliciti. Velika ve}ina ispitanika (70%) procenjuje da je situacija ostala ista, 19%

je reklo da je pobolj{ana, a 6% da je pogor{ana (vidi Dodatak 1).

OOkkvviirr 33..11 SSAABBAA iissppiittiivvaannjjee ppoo ddoommaa}}iinnssttvviimmaa

Od 4. do 10. februara 2003. godine, Index Kosova je sproveo direktno ispitivanje u doma}i-

nstvima 1264 lica {irom Kosova, koje je narucio UNDP/ISAC kao deo SABA-e. Intervjuisani

su i kosovski Albanci i kosovski Srbi. Tema ispitivanja bila je bezbednost, sigurnost i oru#je na

Kosovu.24 Upitnik je imao oko 40 pitanja o iskustvima u vezi pretnji, do#ivljavanju bezbednosti

i organima reda, stavovima prema oru#ju i razlicitim merama kontrole oru#ja, broju i tipu oru#ja

za koje se veruje da je u opticaju, itd. (izabrani odgovori na pitanja iz upitnika izneti su u

Dodatku 1 ovog izve{taja, a kompletan upitnik se nalazi u Dodatku 2).

Pokazalo se da je ovo vrlo osetljiva tema. Iako su pitanja postavljana indirektno (na primer,

postavljanjem pitanja o oru#ju u susedstvu a ne da li mo#da ispitanik ima oru#je), po prvi put se

desilo da Index Kosova naide na odbijanje u toku sprovodenja ispitivanja. Ispitanici su takode

cesto pitali da li je anketare poslao KFOR, UNMIK ili KPS i izra#avali zabrinutost da }e do}i do

racije ili hap{enja posle intervjua.

Uprkos ovim problemima koji su bili u vezi sa procesom, ispitivanje je dalo interesantne

konacne rezultate, posebno u pogledu nagla{avanja razlike izme|u etnickih zajednica i raznih

demografskih grupa (starost, grad/selo, itd.), koji su istaknuti u celom ovom izve{taju.



Strana 8

Kompletniju sliku uzroka nebezbednosti pru#ilo je ispitivanje ciljnih grupa koje je sproveo Index

Kosova za ovu studiju na cetiri lokacije na Kosovu (za detalje vidi Okvir 3.2). Ovo istra#ivanje je

otkrilo da, kada su pitani o faktorima nebezbednosti, ljudi se nisu obavezno pozivali na kriminal.

Mu{karci su uglavnom isticali politicke faktore kao {to su konacni status Kosova, ogranicena kontrola

rukovode}ih organa, nefunkcionalni sudovi, enklave itd, iako su takode isticali zagonetna ubistva,

organizovani kriminal i drogu. �ene su ce{}e pominjale brzu i nesmotrenu vo#nju,25 mracne ulice,

nedostatak trotoara, lo{e puteve, pse lutalice i zagadenje. Krijumcarenje, kriminal i nasilje su takode

navedeni kao faktori nebezbednosti. Decu i omladinu, nasuprot tome, vi{e je brinuo kriminal. Visoko

na njihovoj listi faktora nebezbednosti bili su kriminalci, ubistva, droga, trgovina ljudima, kidnapo-

vanja, silovanja itd.

Ciljne grupe kosovskih Srba generalno je vi{e zabrinjavao kriminal nego kosovske Albance s druge

strane, po{to su svi, i mu{karci, #ene i deca/omladina, rangirali razlicite tipove kriminala (droga, silo-

vanja, napadi na decu, kidnapovanja itd.) visoko na svojoj listi. Mu{karci su posebno videli kriminal

kao pojavu koja dolazi uglavnom iz druge zajednice. Kosovski Srbi su takode rangirali pitanja kao {to

su transport do i iz enklava, nezavisnost Kosova i centralizaciju Kosova26 visoko na listi bezbednonih

problema.

Pitanje oru#ja spontano se pojavilo u nekim od ovih diskusija o faktorima nebezbednosti. U Gnjilanu,

oru#je bez dozvole bilo je jedan od faktora nebezbednosti pomenut u razgovoru sa mu{kom ciljnom

grupom (ne i kao jedna od glavnih pretnji). Slicno su u Prizrenu, #ene, mu{karci i deca/omladina,

naveli oru#je me|u glavnim bezbednosnim problemima. Za #ene je na samom vrhu bezbednosnih

problema bilo oru#je bez dozvole. Deca i omladina u Prizrenu stavili su "naoru#ane ljude" na drugo, a

mu{karci su stavili "oru#je" na cetvrto mesto me|u faktorima rizika. Ipak, u ju#noj Mitrovici i u ciljnim

grupama kosovskih Srba, oru#je nije pomenuto. U celini, ovo pokazuje da postoji izvesna zabrinutost

u vezi sa oru#jem me|u stanovni{tvom Kosova. Ovo je takode potvrdilo i SABA ispitivanje domacin-

stava. Kada su pitani da li misle da ima suvi{e oru#ja u dru{tvu, 47% ispitanih etnickih Albanaca i 46%

poduzorka etnickih Srba odgovorilo je pozitivno, dok je 20, odnosno 32% odgovorilo sa "ne" (vidi

Dodatak 1)

Utisci o institucijama i sredstvima koji osiguravaju bezbednostDa bi bilo koji program prikupljanja oru#ja uspeo, ljudi moraju da veruju onima ciji je zadatak da osig-

uravaju bezbednost zajednici. Kada su upitani koga bi kontaktirali ukoliko bi njihov auto, motocikl ili

druga imovina bili opljackani, 90% ispitanih kosovskih Albanaca reklo je da bi se obratilo KPS-u, a

6% i{lo bi u CIVPOL.27 U slucaju pretnje po #ivot ispitanici bi uradili isto: 87% bi i{lo u KPS, 4% u

CIVPOL, a 3% u KFOR. U isto vreme, 30% je reklo da bi "vrlo verovatno" ili "postoji verovatno}a"

da bi pucali/napali lopova ukoliko je to mogu}e, 38% bi "vrlo verovatno" uzvratilo pretnju ili "postoji

verovatno}a" da bi to uradili ukoliko bi postojala pretnja po njihov #ivot. 80% bi se "vrlo verovatno"

obratilo rodacima, prijateljima ili susedima ili "postoji verovatno}a" da bi to ucinili, ako bi im ne{to

vredno bilo ukradeno ili ako bi im ozbiljno bilo preceno. U idealnom slucaju, prema 71% ispitanika,

KPS bi trebalo da bude odgovoran za bezbednost, 9% veruje da bi za bezbednost trebalo da bude odgov-

oran KFOR, a 8% da to treba da bude UNMIK/CIVPOL (vidi Dodatak 1)

Kosovski Srbi bi manje vi{e slicno kao i kosovski Albanci ili uzvratili pretnju/pucali na lopova, ili se

obratili rodacima, prijateljima ili susedima. Ipak oni bi u mnogo manjem procentu oti{li u KPS. Samo

13 - 17% bi oti{lo u KPS ako bi im bilo preceno ili ako bi im bila ukradena neka vrednost. Kada su upi-

tani, ko bi u idealnom slucaju trebalo da bude odgovoran za bezbednost, 38% je odgovorilo MUP28/srp-

ska policija/armija, 28% lokalni naoru#ani ljudi, a samo 8% KPS. Ovi rezultati potvrduju ranije rezul-

tate. U ispitivanju iz novembra 2002. godine, vi{e od 95% stanovnika Kosova bilo je "zadovoljno" ili

"vrlo zadovoljno" KPS-om. Vi{e od 78% ima isti pozitivan stav prema CIVPOL-u. Kosovski Srbi imaju

gotovo potpuno suprotno mi{ljenje: vi{e od 90% je "nezadovoljno" ili "uop{te nije zadovoljno" KPS-om,

a 77% ima isto mi{ljenje o CIVPOL-u (UNDP, 2003, str. 27). Nezadovoljstvo KPS-om je takode

Kosovo i oru`je


Strana 9

nagla{eno ~injenicom da su kosovski Srbi koji nose uniformu KPS-a suo}eni sa verbalnim zlostavljan-

jem i ~ak fizi~kim napadima u severnoj Mitrovici (Paes i Matveeva, 2003, str. 39-40).

Ispitivanje ciljnih grupa to potvr|uje, ali donosi i interesantne dodatke. Po{to je diskusija koncen-

trisana vi{e generalno na bezbednost nego na bezbednost u odnosu na kriminal, KFOR je dobio ve}u

va#nost, kao i KZK i vatrogasci me|u ispitanim kosovskim Albancima. Porodica je tako|e visoko ran-

girana me|u institucijama i sredstvima koji osiguravaju bezbednost, posebno me|u #enama. Mu{karci

u Gnjilanu i Prizrenu pomenuli su "oru#je sa dozvolom" me|u va#nim, iako ne najva#nijim, sredstvom

koji osigurava bezbednost. Zabrinjavaju}i znak je da deca i omladina svrstavaju samoodbranu i oru#je

za samoodbranu u stvari koje osiguravaju bezbednost. Za mu{karce iz redova kosovskih Srba,

Jugoslovenska Armija, srpsko Ministarstvo unutra{njih poslova i srpska policija visoko su rangirani

me|u institucijama koje osiguravaju bezbednost. Mu{karci iz redova kosovskih Srba rangirali su licno

naoru#anje, samoorganizovanje i lova|ka udru#enja na osmo, deveto i deseto mesto subjekata koji

osiguravaju bezbednost. Mu{ka ciljna grupa je tako|e izjavila da "ako bi im bila pru#ena {ansa da

legalno poseduju oru#je, to bi za njih bila velika stvar za osiguranje bezbednosti". �ene nisu pominjale

oru#je, ali deca i omladina iz redova kosovskih Srba, sli~no onima iz redova kosovskih Albanaca, ran-

girali su oru#je me|u najva#nijim stvarima za osiguravanje bezbednosti.

OOkkvviirr 33..22 IIssppiittiivvaannjjee cciilljjnniihh ggrruuppaa nnaa KKoossoovvuu

Tehnika istra#ivanja kroz u~estvovanje ispitanika mo#e da bude iskori{}ena za prikupljanje

detaljnijih informacija o razli}itim temama, uklju~uju}i osetljiva pitanja kao {to je pitanje oru#ja

na Kosovu. Na Kosovu, tehnika istra#ivanja kroz u~estvovanje ispitanika u obliku razgovora sa

ciljnim grupama, organizovana je na ~etiri lokacije {irom Kosova (Gnjilane, ju#na Mitrovica,

Prizren i op{tina Pri{tina (Laplje Selo, Caglavica i Gracanica gde #ive kosovski Srbi)). Na svakoj

lokaciji, ispitanici su slu~ajno izabrani i podeljeni u tri podgrupe: deca/omladina (9 - 17 godina),

#ene i mu{karci. Index Kosova i Galup Interne{enal sproveli su istra#ivanje koje je naru~io

UNDP/ISAC, u januaru i februaru 2003. godine.

U~esnici su zamoljeni da urade pet ve#bi:

1. Definisanje faktora nebezbednosti: prvo, u~esnici su pozvani da nabroje sve faktore koji ~ine da

se ose}aju nebezbednim ili nesigurnim. U drugom koraku, oni su rangirali ove faktore u

parovima. Na taj n~in, dobijena je rang lista razli~itih faktora nebezbednosti.

2. Identifikovanje institucija i sredstava koji osiguravaju bezbednost: U~esnici su pozvani da nabroje sve

institucije/organizacije/sredstva kojima bi se obratili ili koja bi koristili ako bi se ose}ali nesig-

urno. Zatim su rangirali va#nost tih institucija odnosno sredstava i koliko su im nadohvat ruke.

3. Pravljenje mape koja se odnosi na bezbednost: Od u~esnika je tra#eno da nacrtaju mapu svog grada/sused-

stva, uz ozna~avanje nebezbednih ta~aka i mesta gde mo#e da bude prona|eno malo oru#je.

4. Vremenski dijagram (samo mu{karci i #ene): Od u~esnika je tra#eno da nacrtaju dijagram o tome

kako su se nivoi nebezbednosti menjali u toku poslednjih deset godina, uz obja{njenje za{to su

se de{avali usponi i padovi.

5. Malo oru#je i njegove posledice: U~esnici su pozvani da navedu sve tipove MOLN o kome su

~uli ili koje su videli u poslednjih dvanaest meseci. U drugom koraku, oni su napravili rang

listu oru#ja, a kriterijum je bio koji su tipovi oru#ja po njima najopasniji. Na kraju, od

u~esnika je tra#eno da navedu sve uticaje/posledice koje bi oru#je sa liste moglo da ima.

Na Kosovu, gde na raspolaganju istra#iva~ima stoji {irok opseg izvora informacija, tehnika ispiti-

vanja kroz u~e{}e ispitanika mo#e da bude od manje va#nosti za istra#ivanje, {to je diskutabilno,

nego u okru#enju u kome nedostaju informacije. Ipak, kao {to je o~igledno iz narednih delova

izve{taja, istra#ivanje kroz u~e{}e ispitanika u kontekstu Kosova bilo je vrlo korisno u triangu-

laciji i verifikaciji podataka dobijenih drugim sredstvima.



Strana 10

IV. Koliko oru`ja ima na Kosovu?

Razli~iti posednici oru`ja na Kosovu

Ukupno posedovanje oru#ja od strane civila na Kosovu mo#e da bude procenjeno na izme|u 330000

i 460000 komada oru#ja. Skoro sve ovo oru#je je u nelegalnom posedu (od maja 2003. godine, samo

20000 komada lova~kog oru#ja je u legalnom posedu).

Ovaj deo pokazuje kako se do{lo do ove procene i obja{njava kako je ovo oru#je raspore|eno, geograf-

ski i demografski. Ipak, va#no je napomenuti da veliki broj razli~itih aktera poseduje oru#je na Kosovu

i da je linija izme|u nekih od njih nejasna. Pored civila, oru#je poseduju biv{i borci, privatne agencije

za pru#anje usluga bezbednosti, naoru#ane milicije (i kosovski Srbi i kosovski Albanci), kosovska poli-

cija (KPS), slu#be za civilnu za{titu (KZK), kao i me|unarodna policija i vojne snage prisutne na ovoj

teritoriji (CIVPOL, KFOR). Pravljenje razlike izme|u oru#ja koje je u posedu civila i onog koje pose-

duju pojedinci koji bi lako mogli da budu mobilisani u organizovane naoru#ane milicije u toku

politi~kih nemira, je te{ko. Ipak, slika posedovanja oru#ja je, kao {to je prikazano u donjem tekstu,

odvojeno procenjena za svaku kategoriju.

Ukupno procenjeno oru#je koje je u posedu doma}eg stanovni{tva na Kosovu (uklju~uju}i i oru#je koje nije

u civilnom posedu, kao {to je oru#je KPS-a) kre}e se izme|u 350000 i 480000 komada oru#ja (vidi Tabelu

4.1). Ova procena ipak isklju~uje oru#je koje je u posedu me|unarodnih policijskih snaga (oko 4300 stranih

pripadnika policije u aprilu 2003. godine), kao i oru#je koje je u posedu KFOR-a (oko 28000 pripadnika na

Kosovu u martu 2003. godine).29 Gornje cifre pokazuju da je velika ve}ina svog malog oru#ja u rukama civila.

Za razliku od ostalih delova biv{e Jugoslavije, posebno Srbije i Bosne i Hercegovine, na Kosovu nema

doma}e proizvodnje malog oru#ja, sa izuzetkom ne{to improvizovanog oru#ja.30

Oru`je organa reda i KZK

Kao i svuda, oru#je organa reda na Kosovu je mali deo ukupne kolicine oru#ja, i iznosi ne{to vi{e od

5000 komada oru#ja.31 Povla~enjem u junu 1999. godine, srpska policija je prestala da bude organ reda

na Kosovu.32 Njihove du#nosti obezbe|ivanja reda i mira preuzela je nova organizacija, UNMIK

Policija, koju cine me|unarodni CIVPOL i Kosovska policijska slu#ba (KPS). Oni deluju pod koman-

dom me|unarodnih vlasti. Ipak, u delovima gde #ive kosovski Srbi, posebno u severnoj Mitrovici,

CIVPOL i KPS su samo delimi}no uspe{ni. Umesto njih, nezvani}ne naoru#ane strukture, kao {to su

ûvari mosta, obezbe|uju "red i zakon" (oru#je u posedu naoru#anih struktura kao {to je ova obradeno

je u Delu V).

Kosovo i oru`je


Strana 11

KPS KZK Posednici Civili Naoruàne Naoruàne milicije Ukupnooru`nog (nelegalno i milicije ko- kosovskih Albanacalista legalno) sovskih Srba (ukljucujuci NOA)

5,200 200 (+1,800) 200+ 330,000- 240-400 11,800-15,800 350,000-

460,000 480,000

Tabela 4.1 Ukupno procenjeno oru je u posedu stanovnika Kosova (legalno i nelegalno), 2003.godina

Kosovska policijska slu�ba je civilna policijska organizacija koja je u januaru 2003. godine imala 5185 polica-

jaca.33 Prema UNMIK-ovim izvorima, oni poseduju oko 5200 komada oru#ja, uglavnom li~no oru#je

(pi{tolje Glok 9 mm), ali i 75 komada AK-47 za grani~ne patrole i 32 komada Hekler & Koh MP-5 za

obezbe|ivanje li~nosti.34 Pove}anje vatrene mo~i grani~ne stra#e je posledica sve bolje naoru#anih kri-

jum~ara koji prelaze granicu. Izbor AK-47 bio je motivisan zaplenom oru#ja, koje se sastoji u ve}em

delu od pu{aka AK-47. Stoga je to jeftin na~in za opremanje policije. ^injenica da KPS poseduje malo

manje od jednog vatrenog oru#ja po policajcu zna~i da su oni neznatno slabije naoru#ani od ve~ine

svojih stranih kolega: tipi~ni koeficijent naoru#anja policije od 1.2 komada vatrenog oru#ja i lakog

naoru#anja po aktivnom policajcu dao bi ukupno oko 6200 komada oru#ja.35

Stvoren umesto demobilisane OVK, Kosovski za{titni korpus (KZK), ima aktivan korpus od 3000

~lanova i pomo}ne ogranke sa oko 2000 mu{karaca i #ena. On je odgovoran za pru#anje pomo}i pri

katastrofama, operacije potrage i spa{avanja, kao {to je bila akcija preduzeta posle zemljotresa u aprilu

2002. godine u Gnjilanu, pomo} pri razminiravanju, pru#anje humanitarne pomo}i u udaljenim oblas-

tima i pomaganje u obnovi posle rata. On nema nikakvu ulogu u vezi sprovo|enja zakona ili

odr#avanja reda i mira. Me|unarodni krugovi i dalje sumnji~avo gledaju na KZK, a mnogi je odbacuju

smatraju}i da je to dnevni posao za pobunjeni~ku organizaciju sa reputacijom da se okrenula organizo-

vanom kriminalu (Davis, 2002, str. 14-15). Po{to je njegova isklju~iva odgovornost reagovanje pri nes-

recama i humanitarna pomo}, njegovi pripadnici ne bi trebalo da budu naoru#ani, ali im je dozvoljeno

da poseduju 200 komada oru#ja za ~uvanje objekata. Sli~no KPS-u, to je uglavnom li~no naoru#anje i

pu{ke AK-47.36 Pored ovog oru#ja, KZK-u je takode dozvoljeno da poseduje izvestan broj ceremoni-

jalnog oru#ja, i {to je va#nije, KFOR poseduje 1800 komada malog oru#ja koje cuva za KZK.37 Danas

je ovo oru#je u prili~no lo{em stanju. Iako KZK ima pravo da nadgleda pristup oru#ju, organizacija ga

nije odr#avala. Ovo bi moglo da ukazuje na to da KZK-u koji te#i da postane nacionalna armija, u

slu~aju da Kosovo jednog dana postane nezavisno, ne nedostaje mo~nije oru#je boljeg kvaliteta, ili

pristup takvom oru#ju.

Nije ipak sigurno da li KZK kao organizacija ima tajni arsenal. Verovatnije je da njegovi pojedini

~lanovi, ili grupe ~lanova, imaju lak pristup oru#ju (iako im kao ~lanovima KZK prete stro#ije kaznene

mere nego obi}nim civilima ukoliko oru#je bude pronadeno u njihovom posedu).

Drugi delovi bezbednosnog sektora na Kosovu tako|e poseduju oru#je, ali u maloj koli~ini. Zatvorski

~uvari koji patroliraju du# zatvorskih zidova suo~ili su se sa poku{ajima i upada i bekstva. Carinski

slu#benici su nenaoru#ani, i ako bi njihovi mobilni timovi (uglavnom se bore protiv krijum~arenja cig-

areta) trebalo da budu opremljeni nesmrtonosnim oru#jem u bliskoj budu~nosti.38

Osim struktura javne bezbednosti, privatne agencije za obezbe|enje tako|e imaju oru#je. Oni koji rade

legalno mogu od UNMIK-a da tra#e Karticu za oru#isko ovla{~enje (KOV) (takozvana WAC kartica,

vidi Deo VI). Sasvim je mogu}e da osoblje koje se bavi obezbe|enjem, a koje se nalazi u sivoj zoni

izme|u legalnog i nelegalnog, ima pristup {irokom spektru malog oru#ja.

Naoru`anje milicija

Posebno je te{ko ustanoviti nivo do kog su pobunjenici na Kosovu naoru#ani, iz dva razolga. Prvi razlog

je {to su borci iz redova etni~kih Albanaca mogli, i jo{ uvek mogu, da svoje operacije prebacuju sa

o~iglednom lako}om izme|u Albanije, Kosova i delova BJRM. Ova fleksibilnost potkopava striktnu

teritorijalnu podelu posedovanja oru#ja, i ukazuje na potrebu za regionalnom procenom zaliha oru#ja



Strana 12

ili procenom kolicine oru#ja milicija. Drugi faktor je taj {to je razlika izme|u boraca i civila slabo

vidljiva, }ime se zamagljuje razlika izme|u civilnog i pobunjeni~kog naoru#anja. Ovo tako|e va#i za

mnogo manje milicije kosovskih Srba.

Istorijsku procenu nivoa naoru#anja OVK komplikuje ~injenica da je njena kona~na veli~ina u 1999.

godini nepoznata, kao i razli~ite tvrdnje o tome koliko je dobro bila naoru#ana u to vreme. Procene za

jun 1999. godine, neposredno pre nego {to je Slobodan Milo{evic kapitulirao pred zahtevima NATO-

a, kre}u se od 8000-10000 (Small Arms Survey, 2002, str. 290) pa do ukupno 20000 pobunjenika u

redovima OVK (Heinemann-Gruder i Paes, 2001, str.14). Me|unarodna organizacija za migracije

(IOM) dobila je 25723 zahteva za pomo} za reintegraciju kada je po~ela sa registracijom boraca OVK

krajem 1999. godine (Heinemann-Gruder i Paes, 2001, str.14). Prema procenama KFOR-a, OVK je

imala oko 15000 ~lanova 1998. godine, na vrhuncu borbi, {to izgleda potvr|uje ve}u brojku od oko

20000 boraca OVK u 1999. godini (snage se uve}avaju sa porastom izgleda na pobedu).39 Procena od

20000 boraca OVK je stoga razumna.

Da li su i kako svi borci bili naoru#ani (posebno oni koji su se kasno priklju~ili) je nejasno. Izgleda, ipak,

da je posedovanje MOLN bio va#an znak, ~ak i za one koji su veoma malo u~estvovali u tada{njim bor-

bama. Prema jednom biv{em borcu OVK koji je intervjuisan, "malo oru#je ... koristili su neki ljudi da

bi se pokazali kao biv{i vojnici OVK iako su se pridru#ili OVK veoma kasno ili ~ak posle rata".40

Koriste}i konzervativni "koeficijent oru#ja po pobunjeniku" od 1.6 komada oru#ja po borcu (vidi

Okvir 4.1) kao polaznu ta~ku, ukupan arsenal OVK na kraju rata, juna 1999. godine, mo#e da bude

procenjen na oko 32000 komada malog oru#ja i lakog naoru#anja. Faktor koji bi mogao da pove}a broj

komada oru#ja po borcu je plja~ka armijskih depoa oru#ja u susednoj Albaniji od strane o~ajnog

stanovni{tva 1997. godine (vidi Okvir 4.3). Kao rezultat toga, OVK je gotovo sigurno postao dobro

opremljen gerilski pokret. Mnogi osporavaju da je sa doga|ajima 1997. godine u Albaniji OVK trans-

formisana u vojnu snagu na koju mora da se ra}una. Ovo je potvrdeno intervjuima obavljenim za ovaj

izve{taj sa petnaestoricom biv{ih boraca OVK. Dok je ve|ina intervjuisanih mislila da je malo oru#ja

nabavljeno u periodu do 1997. godine, devet od petnaest intervjuisanih biv{ih ~lanova OVK ukazalo

je da je Albanija bila najva#niji kanal za oru#je posle 1997. godine. Jedan biv{i borac OVK opisuje ova

putovanja za krijum~arenje oru#ja:

I{li smo tamo u razli}itim grupama, ponekad su to bile velike grupe od 50 do 300

ljudi, a ponekad male grupe od 5 do 20 ljudi... U selima severne Albanije ...mi bi

natovarili oru#je (obicno AK-47, rucne baca}e i manje koli~ine minobaca}a i

poljskih topova) i municiju na le|a, a natovarili bi i konje i magarce. Onda bi se

ponovo vra~ali tim putem punim rizika i fizi~kih prepreka.41

Kosovo i oru`je


Strana 13

OVK Milicije kosovskih Srba

32,000-40,000 9,900-13,800

Tabela 4.2 OVK i milicije kosovskih Srba u 1999. godini

Trinaestoro intervjuisanih pomenulo je Albaniju, zajedno sa Srbijom, Bosnom i Hercegovinom,

Hrvatskom i BJRM, kao mesto gde je kupovano oru#je. Intervjuisani veruju da je OVK zaplenila vrlo

malu koli~inu oru#ja od srpskih snaga u toku borbi, oko 1.5-2% ukupnog naoru#anja OVK. Nasuprot

tome, prema intervjuisanim biv{im borcima OVK, oru#je kupljeno iz izvora u Srbiji iznosi od 5-25%

ukupnog naoru#anja OVK.

Uzimaju}i u obzir plja~ku arsenala oru#ja u Albaniji, koeficijent oru#ja po pobunjeniku mora da bude

pove~an na dve ili vi{e komada oru#ja po borcu. Ovo zna~i da se 1999. godine u zalihama oru#ja OVK

nalazilo 40000 komada oru#ja ili vi{e, {to daje opseg od 32000-40000 komada oru#ja iznetog u gornjoj

Tabeli 4.2.

Po po~etnom sporazumu sa KFOR-om, OVK se slo#ila da preda sve svoje oru#je izuzev kratkocevnog

neautomatskog oru#ja u roku od 90 dana.42 U toku 90-dnevnog perioda, OVK je predala oko 8500

komada vatrenog oru#ja i ve}u koli~inu ostalog oru#ja, uklju~uju}i oko 7000 pu{aka (3000

automatskih pu{aka, 2000 poluautomatskih i 2000 repetirki), oko 300 komada li~nog naoru#anja

(uglavnom poluautomatskih pi{tolja), 700 mitraljeza (uglavnom lakih), 200 minobaca}a, oko 300

komada protivtenkovskog oru#ja, manje od 20 komada protivvazdu{nog oru#ja, 27000 ru~nih granata

i vi{e od 1200 mina. Osim toga, predato je vi{e od {est miliona metaka za MOLN. Zaplena od OVK

po~ela je ve} u toku ovih 90 dana a njen rezultat je vi{e od 1000 zaplenjenih pu{aka, skoro 400

pi{tolja i revolvera i manje koli~ine mitraljeza, protivtenkovskog oru#ja, ru~nih granata, mina i muni-

cije.43

Relativno mali broj oru#ja koji je predat od strane OVK, vojni komandant OVK Agim Çeku objas-nio je na slede}i na~in:

Na kraju kampanje bombardovanja, imali smo 20000 vojnika, ali mnogi od njih,

mo#da ~ak 50%, bili su tek regrutovani i nisu imali oru#je. Oni su morali da dele

jedno oru#je. Nama nikad nisu nedostajali borci, ali smo imali problem sa oru#jem,

i u pogledu kvaliteta i kvantiteta. (citirano u Heinemann-Gruder i Paes, 2001,

str. 19)

Pored svega toga, postoji {iroka saglasnost da OVK nije potpuno razoru#ana (Ripley 2000, str. 21;

Heinemann-Gruder i Paes, 2001, posebno str. 19-21), a gornje procene ukazuju i slede}e: ako je OVK

zaista posedovala oko 32000-40000 komada oru#ja, a samo oko 10000 je ili predato (8500) ili zaplen-

jeno (1500) u toku 90 dana, to zna~i da nedostaje najmanje 22000-30000 komada oru#ja

Stoga ostaje pitanje: {ta se desilo sa preostalim oru#jem? Danas OVK vi{e ne postoji kao jedinstvena

grupa. Kao {to je napomenuto u uvodu, neki biv{i borci OVK su pre{li u KZK, KPS, politiku, biznis,

organizovan kriminal ili su se prosto reintegrisali u civilni #ivot. Stoga je verovatno da je oru#je OVK

pod kontrolom razli~itih grupa i pojedinaca. Prema nekim analiti}arima, ne{to od preostalog oru#ja je

sme{teno u Albaniji (Ripley, 2000, str. 22; Heinemann-Gruder i Paes, 2001, str. 20). Mogu}e je da

veoma velika skladi{ta oru#ja postoje svuda preko granice Kosova, granice u Albaniji, oko mesta kao

{to je Bucaj i Krum, ali je ovo oru#je van opsega ovog izve{taja.44 To oru#je bilo bi veliki razlog za brigu

ako do|e do oru#anih sukoba.

Ipak ve}a tajna skladi{ta oru#ja se jo{ uvek pronalaze {irom Kosova, a neka od borbenih tehni~kih sred-

stava su u stanju koje ~ini se ukazuje da su ona prosto zaboravljena. Druga ~ak nisu bila ni obezbedena.45



Strana 14

Primeri tajnih skladi{ta pominju se skoro svakodenvno u saop{tenjima za {tampu KFOR-a. Stoga, u

saop{tenju za {tampu od 7. marta 2003. godine objavljeno je da su vojnici iz finskog i norve{kog

bataljona otkrili "zna~ajno" tajno skladi{te u oblasti Kosovog Polja, u kome su bile 32 ru~ne granate,

13 pu{aka, 4434 metaka za malo oru#je, 400 grama TNT, 1 kilogram plasti~nog eksploziva, 38 okvira

za municiju, pet tromblonskih granata. Istog dana, otkrivena je i manja koli~ina oru#ja i eksploziva u

blizini Vitomirice, Ugljara, Mitrovice i Podujeva (KFOR, 2003.).

Ne{to od oru#ja OVK je bez sumnje dato OVPMB (frakciji OVK koja se bori protiv srpske policije u

ju#noj Srbiji), koja je imala oko 2200 ~lanova 2000. godine,46 kada su borbe u ju#noj Srbiji bile na

vrhuncu. Danas, broj boraca je verovatno neznatno ni#i, mo#da ih ima oko 1000. Tako|e je prijavl-

jeno da je Nacionalna oslobodila~ka armija etni~kih Albanaca (NOA), koja se borila za etni~ki sepa-

ratizam u BJRM 2001. godine, u najmanju ruku delimi}no bazirana na Kosovu pri ~emu se oslanja na

skrovi{ta {irom teritorije. Ukupna veli~ina NOA je procenjena na oko 1500-2000 aktivnih ~lanova u

2001. godini.47 Ponovo, kori{~enjem koeficijenta od 1.6 komada oru#ja po borcu (vidi Okvir 4.1), kao

i ve}u brojku od 2.0 komada oru#ja po borcu na osnovu umno#avanja oru#ja u regionu, veli~ina zaliha

NOA mo#e da bude procenjena na izme|u 2400-4000 MOLN. Procenjuje se da su ostale frakcije

OVK, kao {to je Albanska nacionalna armija (ANA), UCPG i UCK-L zajedno imale 4900 clanova

2001. godine,48 {to zna~i da je zna~ajan deo biv{eg naoru#anja OVK, izme|u 7800 i 9800 komada

oru#ja, mogao da zavr{i u rukama ovih grupacija/organizacija.

Ovi prora~uni zajedno sugeri{u da milicije kosovskih Albanaca, uklju~uju}i NOA, mogu da poseduju

izme|u 11800 i 15800 komada oru#ja, {to predstavlja cifru ponu|enu u Tabeli 4.1. Za preostalo

oru#je biv{e OVK, izme|u 8000 i 18000 komada oru#ja, smatra se da se nalazi u civilnom posedu.

Paramilitarne grupe kosovskih Srba bile su prili~no sna#ne 1999. godine. "Crna ruka" imala je oko 700

do 1000 ~lanova, Srpska oslobodila~ka armija (OSA) oko 5000, a Beli orlovi 500-900 boraca.49 Prema

informacijama koje je dobio projekat Prikaza malog oru#ja, ove grupe su dobro naoru#ale Vojska

Jugoslavije i jugoslovenska policija. To zna~i, da su u 1999. godini, milicije kosovskih Srba posedovale

najmanje 1.6 x ((700+5000+500) ˜ 9,900 komada oru#ja. Verovatnije je da je broj oru#ja po borcu bio

ve}i imaju}i u vidu "narodnu" taktiku Vojske Jugoslavije.50 Koriste}i koeficijent od dva komada oru#ja

po borcu i ve}i broj militanata, dobija se ukupno 13800 MOLN. U dana{nje vreme, ove milicije su se

pretopile u male grupe koje uglavnom deluju u Mitrovici, ûvari mosta na primer. KFOR procenjuje

da one ne broje vi{e od ukupno 150-200 mu{karaca.51 Dok javno ne nose oru#je kada su "na du#nosti",

ûvari mosta imaju dobar pristup oru#ju. U sukobima sa UNMIK Policijom i KFOR-om, koristili su

ru~ne granate i juri{ne pu{ke (AK-47 srpske proizvodnje) (Paes i Matveeva, 2003, str. 40). Koriste}i

isti koeficijent kao i ranije, dobija se da ûvari mosta imaju izme|u 240 i 400 komada oru#ja. Imaju}i

u vidu ~injenicu da oni mogu da se pouzdaju u {irok krug dobrovoljaca (do 5000 prema nekim

izvorima), njihov ukupan broj je verovatno znatno vi{i. Te{ko je proceniti koliki je deo oru#ja milicija

koje sada ne deluju ostao na Kosovu po{to te grupe nisu bile pobunjeni~ke ve} pansrpski paramili-

taristi. Ipak, da bi smo obavili proracun, pretpostavili smo da je ovo oru#je (sa izuzetkom oru#ja ûvara

mosta) ili deo ku}nih zaliha, ili nije na Kosovu

Kosovo i oru`je


Strana 15

OOkkvviirr 44..11PPrroocceennaa ppoosseeddoovvaannjjaa oorruu##jjaa

Neke od brojki u ovom poglavlju su precizne i zasnovane na podacima koji su bili na raspola-

ganju projektu Small Arms Survey (SAS). Ipak, neki podaci, kao {to je obim oru#ja u civilnom

posedu, nisu poznati i stoga moraju da budu procenjeni. SAS je prethodno razvio tehnike za pro-

cenu broja oru#ja u dru{tvima ili podgrupama unutar dru{tva. Glavna tehnike su metod

akvizicije i metod posedovanja.

Akvizicioni pristup je zasnovan na premisi da ta~na slika o broju oru#ja, na odre|enom mestu i

u odre|eno vreme, mo#e da bude data (recimo 1990. godine, kada je Jugoslavija po~ela da se razd-

vaja), a nabavka oru#ja u kojoj su u~estvovale sve strane posle tog datuma mo#e detaljno da bude

razmotrena. Na Kosovu, ovaj pristup je prili~no te{ko primeniti. Nabavke oru#ja od strane OVK,

milicija kosovskih Srba i civila nemaju odgovaraju}u dokumentaciju da bi se utvrdila najmanja

koli~ina. Va#nije, je to {to nema polazne ta~ke (ta~ka u vremenu kada postoji dobra aproksi-

macija broja postoje}eg oru#ja) od koje mo#e da po~ne pravljenje mape nabavki.

Iz ovih razloga, glavni metod kori{~en u ovom izve{taju je pristup posedovanja, Ovaj metod pro-

cenjuje broj oru#ja na osnovu broja boraca, civila, policije itd. i koeficijenta posedovanja oru#ja

za svaku grupu. Na primer, ako znamo da postoji 5000 policajaca na Kosovu, i verujemo da oni

imaju prose}no 1.2 komada oru#ja po osobi, ukupan broj oru#ja koje poseduje policija mo#e da

bude procenjen na 6000.

Kako se onda utvr|uju koeficijenti? Iako akvizicioni pristup ne mo#e lako da bude kori{cen kao

op{ti metod na Kosovu, dolazi se do slike kada se utvr|uje koliko su dobro milicije naoru#ane,

a stoga i broj}ani odnos oru#ja prema borcima. Ovaj odnos je zasnovan na procenama koliko je

bio va#an priliv oru#ja (vidi Deo IV).

Drugi na~in odre|ivanja koeficijenta je ekstrapolacioni: ako se zna da je u Kanadi broj komada

oru#ja po policajcu 1.2, mo#e da se pretpostavi da je odnos isti u ostalim uporedivim zemljama

(zapadnim, demokratskim dr#avama). Ovaj metod se koristi u ovom izve{taju za utvr|ivanje

posedovanja oru#ja milicija. Iz prethodnog rada, SAS je ustanovio aktivni koeficijent za milicije

koji iznosi 1.6 komada oru#ja po borcu (vidi Small Arms Survey, 2001). Ovaj broj je kori{~en u

gornjim prora~unima.

Tre}i na~in utvr|ivanja ovog odnosa je ispitivanjem, Ljudi bivaju pitani koliko oru#ja poseduju,

a zatim se taj odnos koristi za celu populaciju. Pokazalo se da ovaj metod nije bio koristan na

Kosovu (vidi donji tekst)

Naoru`anje u posedu gradana

Zvani~ni podaci iz SFRJ o posedovanju oru�ja u 1989. godini, ukazuju da je Kosovo tada imalo 65540 komada

oru�ja u legalnom posedu, ili 4.1 komad na 100 stanovnika (Gorjanc, 2000, Tabela 4). Ako je Kosovo sledilo

taj trend Jugoslavije kao celine, ovo oru�je sa dozvolom ~ini 56% pi{tolja i 44% pu{aka (proracun dobijen od

Gorjanca, 2000, Tabela 2). Ovaj odnos od 4.1 komada oru�ja na 100 stanovnika bio je najni�i prosek u odnosu

na sve ostale regione u Jugoslaviji,52 i te{ko je pomirljiv sa opa�anjima o {irokoj rasprostranjenosti javnog pose-

dovanja oru�ja u pokrajini. Iste godine, tada{nja savezna policija je procenila da u celoj Jugoslaviji ima vi{e od

800000 komada neregistrovanog MOLN, od cega vi{e od pola, odnosno vi{e od 400000 komada, u nelegalnom

posedu na Kosovu (Gorjanc, 2000, str. 10).53



Strana 16

Ako je ta~na, ova brojka sugeri{e da kosovski Albanci u velikom broju mo#da nisu #eleli da registruju

oru#je, ili su se ustru~avali od njegove registracije.

Te{ko je proceniti ulogu istine i politi~ke propagande u ovim izjavama. Ono {to je jasno je da su u toku

rastu}e represije 90-tih godina, srpska policija i vojska postali stro#iji po pitanju posedovanja oru#ja

(vidi Deo V). Po{to su podaci iz vremena Jugoslavije o registrovanom i neregistrovanom vatrenom

oru#ju u posedu gra|ana veoma nepouzdani, neophodno je da se koriste druge metode za procenu broja

oru#ja koje se nalazi u posedu doma}instava na Kosovu.

Jedan koristan instrument je takozvani pristup posedovanja (za opis ovog metoda vidi Okvir 4.1). Ovaj

pristup procenjuje broj komada oru#ja na osnovu broja boraca, policije, ili u ovom slu~aju, gra|ana,

kao i broj~ani odnos oru#ja koje je u posedu te grupe.

Na Kosovu, oru#je se dr#i u porodi}nom posedu. Iako ga kontroli{u odrasli mu{ki ~lanovi doma}instva,

ovo oru#je je pre "porodi}no oru#je" nego individualno oru#je. Osnovna jedinica za koju se vr{i pro-

cena posedovanja oru#ja je stoga doma}instvo. Na Kosovu ima oko 390000 doma}instava.54 Koliko od

ovih doma}instava ima oru#je i koliko oru#ja u proseku poseduju doma}instva koja imaju oru#je?

Jedan na~in za odgovor na ova pitanja je anketa: ispitanici su pitani da li oni (ili ljudi u njihovom

susedstvu) imaju oru#je, a ako ga imaju, koliko. Na Kosovu, ova strategija se pokazala neuspe{nom.

Kada su pitani, "Po va{em mi{ljenju, koliko doma}instava u va{em susedstvu ima oru#je?", 43% svih

ispitanika je odgovorilo da ne zna, a 6% je odbilo da odgovori. Odbijanje je bilo izuzetno visoko me|u

kosovskim Srbima: 57% je odbilo da odgovori na pitanje. Samo je 5% verovalo da skoro svako, ili

svako drugo doma|instvo ima oru#je.

U isto vreme, u odgovorima na indirektnija pitanja, 11% ispitanika je verovalo da ima suvi{e oru#ja u

doma}instvima. Osim toga, vi{e od 45% ispitanika je mislilo da u dru{tvu ima suvi{e oru#ja (u

pore|enju sa 20% kosovskih Albanaca i 32% kosovskih Srba koji su mislili suprotno).55 Ovi odgovori

su dobar indikator koliko je pitanje oru#ja osetljivo na Kosovu i kolika je verovatna rasprostranjenost

posedovanja oru#ja. Ipak, oni ne poma#u u pravljenju ta~ne procene posedovanja vatrenog oru#ja.

Drugi metod procene posedovanja oru#ja je ispitivanje rezultata slu~ajnih pretresa koje je sprovodio

KFOR.56 Takvi slu~ajni pretresi se sada ne sprovode, a iako su sprovodeni u toku 1999. i 2000. godine,

njihovi rezultati nisu na raspolaganju.

Drugi pravac ka proceni broja oru#ja je informaciona procena ljudi koji rade u razli~itim ograncima

bezbednosnog sektora na Kosovu (stanovnici Kosova kao i me|unarodno osoblje koje radi za UNMIK

i KFOR). U intervjuima, odgovori su ukazali da izme|u 60 i 70% doma}instava trenutno ima oru#je.57

Dok se za mnoga doma}instva smatra da poseduju jedno oru#je, veruje se da dobar deo poseduje dva ili

vi{e komada malog oru#ja (uglavnom kombinacija pi{tolja, juri{nih pu{aka i lovackog oru#ja).

Prose}no, za doma}instva koja poseduju oru#je mo#e konzervativno da bude procenjeno da poseduju

1.4-1.7 komada oru#ja. Ovo daje procenu od oko 330000-460000 komada oru#ja u posedu gra|ana na

Kosovu.

Mogu}e je da se dobije slika naj~e{}ih tipova i marki oru#ja uvidom u oru#je koje je prikupila i zaple-

nila UNMIK Policija, a u manjem iznosu i KFOR.58 Prema policijskim statistikama, kao {to je

nazna~eno na Slici 4.1, 44% svih zaplena ~ine pi{tolji, 20% juri{ne pu{ke, 15% pu{ke i 15% sa~marice.

Slika dobijena iz policijskih zaplena se malo razlikuje od slike raspodele oru#ja zaplenjenog od strane

KFOR-a, po{to policija uglavnom ne zaplenjuje oru#je iz tajnih skladi{ta ili drugo oru#je koje

uglavnom koristi vojska, ve} iz stambenih oblasti, automobila itd. Po{to policijski podaci daju sliku

Kosovo i oru`je


Strana 17

oru#ja koje je zaplenjeno u vezi sa krivi}nim delom ili pod sumnjom za izvr{eno krivi}no delo,

uklju~uju}i {irok opseg nenasilnih i neorganizovanih krivi~nih dela kao {to su saobra}ajni prekr{aji,

oni su bolji pokazatelj oru#ja koje je u posedu gradana i stoga su pouzdaniji.



Strana 18

U "Ostalo" spadaju prvenstveno vazdušne puške, ru~ne granate i snajperske puške.

Izvor: KPIS

Napomena: Ukategoriju "Kalašnjikova" mogu da se svrstaju i modeli koji nisu kalašnjikov, uklju~uju}i Zastavu, pošto AK-47 proizvode mnogi proizvodaci

a ve~ina je me|usobno upadljivo sli~na pa se ~esto nazivaju "Kalašnjikov".

* U "Ostalo" spada Kolt i SKS (Simonov)

Izvor: KPIS

Figura 4.1 Tipovi MOLN koje je zaplenila policija, 2000-2002

Figura 4.2 Proizvoda~i jurišnih pušaka

Policijske statistike tako|e omogu~avaju da se analizira rasprostranjenost marki zaplenjenog oru#ja

(Slike 4.2 i 4.3). Zaplenjene juri{ne pu{ke su uglavnom kala{njikovi, a zatim dolaze Zastave u mnogo

manjem broju. Najve~i deo pi{tolja u posedu na Kosovu otpada na pojedina~ne Zastava pi{tolje, na

koje otpada skoro 40% svih zaplenjenih pi{tolja od strane UNMIK Policije. TT (Tokarev) dolazi na

drugo mesto, a Bereta, CZ i Glok zajedno tako|e predstavljaju zna~ajan deo ukupne koli~ine koja je u

posedu gra|ana na Kosovu. Ovo je va#no jer pokazuje da je do pi{tolja mogu}e do}i iz brojnih izvora,

{to mo#da ukazuje na difuznu prirodu krijum~arenja oru#ja za civilno posedovanje.

Imaju}i u vidu relativno malu veli~inu Kosova, geografska raspodela MOLN mo#e u principu brzo da

se menja. Iz tog razloga, neki analiti~ari veruju da svi delovi Kosova, osim Pri{tine (gde je me|unaro-

dno bezbednosno prisustvo posebno veliko), imaju sli~ne nivoe posedovanja oru#ja od strane gra|ana.

Analiza geografske zastupljenosti zaplena UNMIK Policije razlikuje se od konvencionalnog mi{ljenja

(Figura 4.4). U Poredenju sa rasporedom stanovni{tva, Gnjilane i Prizren su podzastupljeni u smislu

zaplenjenog oru#ja, dok su Mitrovica i Pe} prezaustpljeni (Pri{tina ima skoro isti procenat ukupnog

stanovni{tva i ukupni procenat zaplena MOLN). Ove podatke treba uzeti sa izvesnom rezervom, po{to

oni delimi}no zavise od op{teg nivoa kriminala, pored toga {to odra#avaju nivoe posedovanja oru#ja

od strane gra|ana.

Kosovo i oru`je


Strana 19

* U "Ostalo" spada Mauzer, SIG, Smit i Veson, Valtro, PM (Makarov) i Erma-Verke.

Izvor: KPIS

Figura 4.3 Proizvoda~i pištolja

Da li je posedovanje oru#ja uobi~ajnije u nekim dru{tvenim grupama nego u drugim? Kao {to je gore

pomenuto, mu{karci u doma}instvima uglavnom kontroli{u oru#je. Ne{to vi{e detalja o pojedinim

dobro naoru#anim grupama mo#e da se stekne iz SABA ispitivanja doma}instava. Ispitanicima koji su

verovali da ima suvi{e oru#ja u dru{tvu postavljeno je kao slede}e pitanje koji delovi dru{tva poseduju

suvi{e oru#ja (vidi Dodatak 1). Neiznenaduju}e, ve~ina je verovala da su kriminalne grupe suvi{e dobro

naoru#ane. Interesantnije je, da je 15% kosovskih Albanaca mislilo da biznismeni poseduju suvi{e

oru#ja (dok samo 1% etni~kih Srba veruje u to).59 37% ispitanih kosovskih Srba i 12% kosovskih

Albanaca veruje da ima suvi{e oru#ja me|u biv{im borcima/biv{im vojnicima. 8% kosovskih Albanaca

veruje da politi~ari imaju suvi{e oru#ja. U odgovorima kosovskih Srba nije bilo politi~kih lidera.

Skladi{tenje oru#ja u doma}instvima je vremenom postalo sofisticiranije. Danas, skloni{ta unutar ku}a

se ~esto sastoje od namenskih tajnih mesta. Ova pove~ana sofisticiranost je direktan odgovor na

KFOR-ove operacije potrage za oru#jem. Sve vi{e oru#ja biva skriveno van ku}a, zakopano u ba{tama

ili sklonjeno dalje od ku}e. Kao posledica toga, manje je oru#ja u stambenim blokovima u gradovima

nego u individualnim ku}ama na selu.

U ranoj fazi KFOR-ovih/UNMIK-ovih zaplena, bilo je sasvim uobi~ajeno da malo oru#je bude

prona|eno pri slu~ajnim kontrolama vozila, {to zna~i da je oru#je vrlo ekstenzivno cirkulisalo. Danas,

po{to je rezultat operacija zaplena slab, ~ini se da se oru#je retko prenosi ili su na~ini njegovog trans-

portovanja postali sofisticiraniji. Trenutno, u manje od 1% slu~ajnih pretresa vozila dolazi do zaplene

oru#ja.60



Strana 20

Izvor: KPIS

Figura 4.4 Geografska raspodela policijskih zaplena, sredina 2000 - kraj 2002. godine

OOkkvviirr 44..22 OOrruu##jjee uu ppoolliittii~kkoomm ##iivvoottuu KKoossoovvaa

Suprotno op{toj praksi u zapadnoj i centralnoj Evropi, politi~arima na Kosovu privatnu za{titnu

ne obezbe|uju KPS ili CIVPOL policija, ve} privatni telohranitelji. Posle provere, ovi telohran-

itelji dobijaju oru#ni list (OL), (vidi Deo VI),61 koji im omogu~ava da oru#jem {tite ugro#ene

politi~ke figure.

Ipak, postoji verovanje da su pored zvani~nog oru#ja telohranitelja, politi~ke partije na Kosovu

dobro naoru#ane. Prema intervjuisanim licima koja rade na bezbednosnim pitanjima, sve partije

etni~kih Srba su "potpuno naoru#ane" a to u Mitrovici ~ak javno priznaju. Partije kosovskih

Albanaca najverovatnije takode imaju oru#je na raspolaganju.

Prema statistici UNMIK-a koja pokriva period jul 2000. - decembar 2001. godine, u 150 pri-

javljenih kriminalnih incidenata bile su uklju~ene politi~ke partije, bilo kao #rtva ili kao po~ini-

lac. Od ovih incidenata, 9 je bilo u vezi sa nelegalnim posedovanjem oru#ja, 20 u vezi incide-

nata sa pucnjavom, a u 14 slu~ajeva radilo se o napadu ru~nom granatom. Slu~ajevi nelegalnog

posedovanja oru#ja ~ini se da ukazuju da oru#je nije odsutno iz politi~kih partija na Kosovu.

Osim toga, ~injenica da se u vi{e od 20% svih prijavljenih kriminalnih incidenata radilo o

nasilju koje je uklju~ivalo oru#je (napadi vatrenim oru#jem i ru~nim granatama)62 ukazuje da je

politi~ki #ivot prili~no nasilan na Kosovu. Ipak, va#no je napomenuti da je nasilje u vezi sa

izborima bilo vrlo ograni}eno i da opada iz godine u godinu.63

Pokušaji prikupljanja oru`ja posle zvani~ne demobilizacije

Od kraja rata juna 1999. godine, UNMIK Policija i KFOR su poku{ali da prikupe nelegalno oru#je

putem pretraga i amnestija.64

Bile su dve amnestije, od 1. maja do 3. juna 2001. i od 15. marta do 15. aprila 2002. godine. Amenstije

su zajedno organizovali KFOR i UNMIK. Oni su omogu~ili ljudima da anonimno predaju oru#je poli-

ciji ili KFOR-u, a za tu namenu odre|ena su posebna mesta za predaju. U toku druge amnestije, vi{e

od 80% oru#ja prikupio je KFOR, koji ima bolja organizaciona sredstva i kapacitete za sprovo|enje

amnestije. Pored predatog oru#ja, vlasti su objavile da je bilo vi{e "slu~ajnih otkri}a" oru#ja u toku peri-

oda amnestije. Ovo izgleda ukazuje da su ljudi koji nisu verovali obe~anju vlasti u vezi anonomnosti

ostavljali oru#je u oblastima gde ce KFOR ili UNMIK Policija verovatno mo}i da ga prona|u. Ovo

takode sugeri{e da broj prikupljenog oru#ja u toku amnestija, prikazan u Tabeli 4.3, umanjuje ukupnu

korist od amnestije.

Kosovo i oru`je


Strana 21

U uo~ene nedostatke amnestija spadaju nedostatak informacija i komunikacije od strane vlasti pre

po~etka amnestija, kratak vremenski period amnestija i previ{e vidljivi punktovi za prikupljanje oru#ja

(zbog }ega se ljudi snebivaju da predaju oru#je). U tom cilju, smatra se da je druga amnestija bila

uspe{nija od prve. Na primer, u vezi sa amnestijom iz 2002. godine, ameri~ke i ruske trupe KFOR-a

radile su zajedno na publikovanju mera, idu}i od sela do sela sa megafonom.65

Rezultati amnestije bili su manje uspe{ni kod manjinske zajednice kosovskih Srba nego kod kosovskih

Albanaca. Jedan od razloga za to je nesumnjivo {to kosovski Srbi i dalje ose}aju da moraju sami sebe

da za{tite. U SABA ispitivanju doma}instava, 27% ispitanih kosovskih Srba i samo 4% ispitanih

kosovskih Albanaca je reklo da misle da ljudi dr#e vatreno oru#je u cilju obezbedivanja "politicke

bezbednosti" (vidi Deo VI).

Podr{ka od kosovskih politickih lidera za amnestije bila je ograni}ena. Odobravanje je bilo izra#enije

na nivou Kosova (sa politi~kim li~nostima kao {to su Predsednik Rugova, Premijer Rexhepi, lider

AAK Ramush Haradinaj i PDK Hashim Thaçi koji su pru#ili svoju podr{ku za prikupljanje oru#ja u

toku kampanje 2002. godine) nego na op{tinskom nivou. Ipak, bilo je nekih primetnih izuzetaka u vezi

sa ovim drugim. Halil Morina, izvr{ni slu#benik op{tine Suva Reka, izjavio je dan pre nego {to je

po~ela druga amnestija: "Nama ne treba oru#je, moramo da se vratimo radu, prosperitetu i budu~nosti,

da stvorimo slobodno i bezbedno dru{tvo" (citat iz KFOR, 2002, str. 12).

Do sada, politi~ki lideri kosovskih Srba nisu podr#ali napore na prikupljanju oru#ja.

Medijsko pokrivanje amnestija pokazuje da su me|unarodne vlasti bile glavna pokreta~ka snaga u pro-



Strana 22

Amnestija 2001 Amnestija 2002

Tip oru`ja UKUPNO 2001 KFOR 2002 UNMIK Policija UKUPNO2002 2002

Puške 400 (pribli`no) 393 24 417

Pištolji 65 74 1 75

Mitraljezi 22 2 24

Minobaca}i 0 1 0 1

Protivtenkovsko oru`je 21 43 2 45

Rakete/ projektili 16 7 2 9

Ru~ne granate 200 (pribli no)* 658 68 726

Mine 51 43 94

Municija 31,000 (pribli`no) 58771 429 59200

Razna sredstva** 75 759 136 895

Ukupno (isklju~~u- 777 1,249 142 1391 juci municiju irazno)

Tabela 4.3 Rezultati amnestije oru`ja u 2001. i 2002. godini

* U 2001. godini, ru~ne granate i mine su zajedno prijavljene u jednoj kategoriji.

** U "Razna sredstva?" spadaju uniforme, maske i (u 2001.) 75 komada nekategorizovanog pomo~nog oru`ja.

Izvori: KFOR (2001; 2002b); UNMIK (2001)

movisanju amnestije. Od 109 {tampanih izve{taja kosovskih medija koji su uklju~eni u Rezime

amnestije oru#ja u medijima (KFOR, 2002a), 38 je poticalo od nacionalnih organa, a 85 od me|unar-

odnih organa i/ili lica.66 Rezime tako|e pokazuje da doma}e vlasti, kao {to su Vlada i KZK, prednost

daju pisanim izjavama u odnosu na li~no obra~anje ili direktno pojavljivanje u {tampi. Oni su bili

prili~no pasivni u ranoj fazi amnestije, ali su postali aktivniji podr#avaoci kako se bli#io kraj perioda

amnestije.

Amnestije i operacije zaplene su povremeno ra|ene u tandemu. Mo#da iznena|uju}e, amnestije su

donele relativno vi{e oru#ja od pretresa ku}a i automobila (vidi Sliku 4.5). U nekim delovima Kosova,

pretresi su bili intenzivirani u mesecima pre druge amnestije u cilju navo|enja stanovni{tva da preda

oru#je.67

KFOR-ove operacije zaplene, neformalno nazvane Operacija orao, obavljaju se od zavr{etka sukoba i

manje vi{e su konstantna karakteristika vojni~kog posla. Od januara 2001. godine do 12. marta 2003.

godine, trupe KFOR-a su zaplenile ukupno gotovo 3000 pu{aka, 900 pi{tolja, 56 mitraljeza, 63

minobaca}a, 450 komada protivtenkovskog oru#ja, 74 rakete, 2200 ru~nih granata i ~etvrt miliona

metaka (vidi Sliku 4.6 i Tabelu 4.4). Nasuprot tome, UNMIK Policija uglavnom prikuplja oru#je koje

je u vezi sa operacijama sprovo|enja zakona, kao {to su pretresi ku}a koji su deo krivi~nih istraga (o

ovim zaplenama prethodno je bilo re}i).

Kosovo i oru`je


Strana 23

Napomena: U "Razna sredstva" spadaju uniforme, gas maske kanisteri, itd.

*Iznosi su u hiljadama jedinica: ** Iznosi su u deseticama jedinica

Izvore: KFOR

Figura 4.5 Uporedenje uspeha KFOR-ovih operacija zaplene i amnestije

za oru`je, 15 mart-15. april 2002. godine

Prema intervjuima sa predstavnicima me|unarodne zajednice i stanovnicima Kosova, trenutne pro-

grame zaplene oru#ja stanovni{tvo nije do#ivelo negativno. Prirodno, postoje izuzeci, kao {to je 2000

blokada puteva u oblasti Drenice, gde su ljudi protestvovali protiv onoga {to su oni videli kao zaplenu

uglavnom uperenu protiv biv{e OVK.68 Generalno, uprkos te{kom prethodnom iskustvu sa zaplenom

oru#ja,69 trenutni napori na prikupljanju vojnog oru#ja primljeni su mirno, po{to je stanovni{tvo svesno

da zaplenjeno oru#je ne}e biti upotrebljeno protiv njih. Ovo je manje ta~no kada se radi o zapleni

lova~kog oru#ja, na koju su ljudi reagovali sa #estokim otporom. Prikupljeno oru#je se trenutno lokalno

uni{tava u topionici metala u Janjevu, jugoisto}no od Pri{tine. Ovo takode va#i i za oru#je koje zapleni

policija. Do danas, uni{teno je ukupno 18000 komada oru#ja.



Strana 24

*Iznosi su u hiljadama jedinica: ** Iznosi su u deseticama jedinica

Izvore: KFOR

Multinaciona- Puške Pištolji Mitraljezi Minoba- ATs Rakete Ru~~ne Mine Municija Raznolna brigada ca~~i granate(MNB)

MNB Centar 51 11 2 0 0 0 138 3 10610 224

MNB Istok 5 2 2 0 6 4 3 1 852 1

MNB Severoistok 43 10 1 0 1 0 35 1 7120 155

MNB Jugozapad 59 13 5 1 5 5 32 76 5388 616

MSU 11 12 4 0 0 3 18 0 3895 64

Ukupno 169 48 14 1 12 12 226 81 27865 1060

Tabela 4.4 Oru`je koje su zaplenile trupe KFOR-a, 1 januar-12. mart 2003

Izvor: KFOR

Figura 4.6 Oru`je koje su zaplenile trupe KFOR-a u 2001. i 2002. godini

OOkkvviirr 44..33 NNaassllee||ee mmaarrttaa 11999977.. ggooddiinnee

Jedinstveni egzogeni faktor koji je oblikovao zalihe oru#ja na Kosovu bila je iznenadna plja~ka

preko pola miliona komada malog oru#ja iz dr#avnih arsenala u susednoj Albaniji. Postoje

razli~ite brojke o broju oru#ja izgubljenog u martu 1997. godine. Prvi izve{taji iz izvora UN-a

govorili su o 643220 MOLN. Vi{e kori{ceni podaci albanske policije govore o 549775 komada

oru#ja. Razlika izme|u ova dva podatka, skoro sto hiljada komada oru#ja, koja jo{ uvek nije

analizirana, ve~ ostavljena da sama bude re{ena, je sama po sebi toliko velika da mo#e lako da

izazove pravu pusto{.

Niz albanskih i me|unarodno sponzorisanih projekata koji su usledili posle toga doveo je do

povra~aja zna~ajnog dela ove opreme od ljudi u Albaniji. Podaci se kre}u od ukupno 103344

komada oru#ja prema najdetaljnijim izvorima kori{~enim u Tabeli 4.5, pa do 200000 prema

drugim izvorima.70 Ipak, kao {to je pokazano u Tabeli 4.5, najve}i deo povra~ene opreme je iz

kategorija koje su najmanje pogodne za gerilsko vo|enje rata, kao {to su zastarele pu{ke repe-

tirke i te#a oru|a kao {to su lanseri granata, minobacaci i srednji mitraljezi. Ipak, za pi{tolje i

automatske pu{ke bilo je manje verovatno da }e biti vra~eni. Po strani ovog relativnog uspeha,

na zna~ajan deo izgubljenog oru#ja nije moglo da se ra~una.

Trenunto nema na~ina da se utvrdi koliki je deo oru#ja koji je iznet iz Albanije. Izvesna koli~ina

je nesumnjivo zavr{ila na me|unarodnom crnom tr#i{tu. Ostalo je oti{lo u ruke kosovskih

Albanaca i Makedonaca. Dok broj oru#ja nije poznat, gotovo sigurno nije slu~ajnost da se

suprotstavljanje OVK srpskim vlastima na Kosovu znatno ubrzalo posle marta 1997. godine.

Obi}no razmi{ljanje dovodi do toga da je ne{to oko 150000 komada ovog oru#ja zavr{ilo u

rukama boraca iz redova kosovskih Albanaca (i verovatno civila) na Kosovu i BJRM, ali ovo su

samo pribli#ne procene (na primer, vidi Kanani, 2002). Ipak, ako je ovo ta~no, procene ukupnog

arsenala snaga OVK moraju znatno da budu uve}ane (vidi Deo IV).

Kosovo i oru`je


Strana 25

Tip Izgubljeno Povra}}eno % Povracenog

Pištolji 38,000 170 0.4

AK-47 226,000 17,522 7.7

Repetirke 351,000 66,995 19.0

Mitraljezi 25,000 11,643 46.0

Lanseri granata 2,450 792 32.0

Minobaca}}i 770 242 31

Ukupno 643,220 97,364 15

Tabela 4.5 Izgubljeno i nadeno: Oru`je oplja~~kano i povra}}eno u Albaniji,mart 1997- septembar 2001. godine

Napomena: U pilot programu Gramš povra}eno je još 5980 komada oru�ja neutvrdenog tipa.

O pilot projektu Gramš vidi UNDP (2001).

Izvor: Small Arms Survey (2002, str. 299)

Cena oru`ja na crnom tr`ištu

Iako nije uvek lako da budu analizirane, cene oru#ja mogu da daju dragocene informacije o ponudi i

potra#nji za oru#jem. Generalno na Kosovu, oru#je proizvedeno u Jugoslaviji je popularnije od kine-

skih pi{tolja i AK-47 koji dolaze iz Albanije. Jugoslovenski proizvodi su boljeg kvaliteta i stoga skuplji

na crnom tr#i{tu. Cene za AK-47 iz albanskih izvora bile su oko 150-200 evra u prvoj ~etvrtini 2003.

godine, a za AK-47 jugoslovenske proizvodnje 250-400 evra (ta cena mo#e da bude i 550 evra za nove

pu{ke).71 Pi{tolji 7.62 mm albanskog porekla ko{tali su u istom periodu od 300-350 evra, a oni

jugoslovenskog porekla kretali su se oko 400 evra. Na crnom tr#i{tu na raspolaganju je ~itav spektar

ostalog oru#ja.

Cene tako|e nisu iste svuda na Kosovu. U centralnom i isto}nom delu teritorije, cene su generalno

ve}e nego u delovima bli#im zapadnim granicama, sa razlikom od 50-100 evra za uobi~ajene tipove

oru#ja.72 Cene na crnom tr#i{tu u Albaniji su jo{ ni#e nego na Kosovu, pa je recimo cena pi{tolja 9 mm

na Kosovu 700-1000 evra, a u Albaniji 400-500 evra (pu{ke se kre}u od 350-600 evra na Kosovu, i

200-250 evra u Albaniji). Ovo je u skladu sa razlikom u ceni izme|u oblasti zapadne granice i ostatka

teritorije Kosova. Ovo tako|e ne iznenaduje imaju}i u vidu da ve~ina oru#ja oplja~kana 1997. godine

u Albaniji jo{ nije povra}ena (vidi Okvir 4.3)



Strana 26

V. Krijum~arenje oru`ja preko granica Kosova

Uvod

Balkan i posebno biv{a Jugoslavija, ~esto su vi|eni kao predominantan izvor nelegalne trgovine

oru#jem u Evropi, posebno za male isporuke namenjene organizovanim kriminalnim grupama. Bosna i

Hercegovina, Hrvatska, Srbija i Crna Gora i Kosovo su rutinski grupisane zajedno u centar problema

(Sagramoso, 2001, str. 48; Paes i Matveeva, 2003, str. 50). Ipak, istra#ivanje sprovedeno za ovaj izve{taj

ukazuje da krijum~arenje oru#ja nije glavna aktivnost na granicama Kosova, u pore|enju sa drugim

tipovima krijum~arenja i sa krijum~arenjem oru#ja generalno u regionu.

Ovo nije zbog toga {to takva trgovina nije mogu}a ili {to je komplikovana. Uprkos me|unarodnom

vojnom i policijskom prisustvu, granice Kosova su porozne. Ovo va#i i za me|unarodne granice sa

Albanijom i BJRM i za takozvanu administrativnu grani~nu liniju (AGL) sa Srbijom i Crnom Gorom.

To podjednako va#i za me|unarodne grani~ne prelaze i kontrolne punktove na AGL s jedne strane i

za "zelenu granicu" (grani~na/administrativna linija koja se prote#e izme|u zvani~nih grani~nih

prelaza/kontrolnih punktova) sa druge. O~igledno, organizovani i neorganizovani kriminal koristi

prednost ove ~injenice i krijum~ari i {vercuje pu{ke.73

Ipak, iako postoji izvesna prekograni~na tgovina MOLN, ona je prili~no mala i kre}e se od nekoliko

desetina a ponekad stotina komada oru#ja, kada se uporedi sa nelegalnim krijum~arenjem ljudi, cigareta

i goriva.74 Po{to je Kosovo ve} dobro snabdeveno sa oru#jem, potra#nja je povezana prvenstveno sa krim-

inalnim i ekstremnim politi~kim grupacijama. Takve grupe redovno zamenjuju i osavremenjuju svoju

opremu. Po{to je tr#i{te oru#ja relativno zasi}eno, krijum~arenje ljudi, cigareta i goriva je i manjeg rizika

i {to je najva#nije profitabilnije. Za postoje}e ograni~eno krijum~arenje oru#ja ve}eg obima (kamion-

ima) uglavnom se misli da predstavlja (nelegalan) pretovar takozvanim balkanskim pravcem.75

Aran`mani grani~ne kontrole

Iako su aran#mani kontrole kosovske granice prili~no kompleksni i pod potpunom komandom

UNMIK-a i KFOR-a, oni ne obezbe|uju da granica bude u potpunosti ~uvana. Jedan od intervjuisanih

je granicu uporedio sa "{vajcarskim sirom" a neki od institucionalnih aran#mana za granice olak{avaju

krijum~arenje.

Na me|unarodnim grani~nim prelazima, grani~na policija UNMIK-a je odgovorna za prelazak lica,

dok je Carinska slu#ba UNMIK-a zadu#ena za kontrolu vozila. Grani~na policija UNMIK-a sastoji se

od pripadnika CIVPOL-a i lokalnog KPS-a. Carinsku slu#bu UNMIK-a vodi me|unarodna zajednica,

ali su ljudi na terenu sa Kosova.76 Danas su aran#mani isti i za kontrolne punktove du#administrativne

grani~ne linije i za me|unarodne granicne prelaze.77 Lokacija me|unarodnih grani~nih prelaza i kon-

trolnih punktova du# AGL najvi{e zavisi od topografije. Oni mogu da budu udaljeni od nekoliko

stotina metara do nekoliko kilometara od srpskih, crnogorskih, makedonskih ili albanskih kontrolnih

punktova/me|unarodnih prelaza.

Osobenost administrativne grani~ne linije sa Srbijom i Crnom Gorom je da je ona okru#ena sa 5 km

takozvane kopnene zone bezbednosti u kojoj je uloga policije i vojske Srbije i Crne Gore ograni~ena

na funkciju kontrolisanja grani~ne linije (u vidu kontrolnih punktova). Drugim re}ima, ovo je na

mnogo na~ina, deo zemlji{ta koji nije kontrolisan i koga ~esto koriste krijum~ari i oni koji skrivaju

Kosovo i oru`je


Strana 27

oru#je. Intervjuisana lica ka#u da se tamo no}u odvijaju zna~ajne aktivnosti na mnogo poteza ove

ni}ije zemlje, a mala skladi{ta oru#ja su prili~no uobi~ajena pojava.

Zelenu granicu (izme|u me|unarodnih prelaza i izme|u kontrolnih punktova na AGL) kontroli{e

KFOR, u skladu sa teritorijalnom podelom Kosova na ~etiri sektora. Severnu grani~nu liniju sa

Srbijom kontroli{u francuske snage, severoisto}ni deo Multinacionalne Brigade, jugoisto}na granica,

prema Srbiji i BJRM, je pod ameri~kim nadzorom, dok je cela zapadna granica pod nema~kom i itali-

janskom komandom.

Krijum~arenje na grani~~nim kontrolnim punktovima

Carinska slu#ba UNMIK-a koja funkcioni{e od 1999. godine, ima jedan primarni cilj: prikupljanje pri-

hoda. Carine i porezi na uvezenu robu prikupljeni na granici u znatnom procentu u~estvuju u ukup-

nom prihodu prikupljenom na Kosovu. U skladu sa tim, carinska slu#ba se koncentri{e na kretanje

robe i smanjenje krijum~arenja (uglavnom cigareta i goriva). Do 2002. godine, ona nije imala mandat

"za{tite dru{tva" koji bi mogao da bude kori{}en za spre~avanje ulaska droge, neodobrenih lekova,

oru#ja i drugog, na teritoriju Kosova. To je bio zadatak grani~ne policije, uprkos ~injenici da policija

ne sprovodi, kao op{te pravilo, proveru vozila, ve~ samo lica. Kao rezultat toga, trenutno nema

usagla{enih efikasnih napora da se zaustavi krijum~arenje malog oru#ja na grani~nim prelazima, iako

bi to trebalo da bude promenjeno.78 Ipak, ~injenica da su me|unarodne vlasti zabranile pretovar robe

koja prelazi preko Kosova, u~inila je da obimniji poku{aji krijum~arenja {irom regiona budu manje

atraktivni za organizovane kriminalne grupe, koje ~esto imaju druge pravce snabdevanja.

Iako nema mandat "za{tite dru{tva", carinska slu#ba je pri proveri robe zaplenjivala oru#je. Postoje dva

glavna tipa tih zaplena: ve}e zaplene oru#ja skrivenog u kamionima i male zaplene od jednog ili neko-

liko komada oru#ja sakrivenog u kolima.79 Uvek kada carina prona|e oru#je, ono biva predano

grani~noj policiji. Sama grani~na policija tako|e izvr{i odre|eni broj zaplena. Komparativno govore}i,

broj kombinovanih zaplena od strane carine i grani~ne policije je veoma mali. Kao {to je pokazano na

Slici 4.4, samo 37 zaplena MOLN, ili 0.8% svih zaplena oru#ja koje su izvr{ili organi za sprovo|enje

zakona od sredine 2000. pa do kraja 2002. godine, izvr{eno je na granici. Dodatni problem je {to ~ak i

ove male zaplene nisu uvek dobro istra#ene po{to grani~na policija nema mogu~nosti da vr{i istragu

posle izvr{ene zaplene.80

Ovi slabi rezultati zaplene oru#ja moraju da budu tuma}eni sa oprezom, po{to oni odra#avaju ne samo

prili~no skroman nivo krijumcarenja MOLN preko granica Kosova, ve} i ~injenicu da carina nema

tehni~ku opremu kao {to su rentgen aparati za ispitivanje robe koja prelazi granicu.81 Osim toga, carina

ima malo osoblja, a carinski slu#benici su kao i drugi profesionalci na Kosovu slabo pla}eni. Stoga,

isku{enje za primanje mita mo#e da bude veliko, pa je korupcija najve}a briga. Ovaj problem priznaju

carinske vlasti koje su uspostavile {emu nagradivanja da bi se suprotstavili poku{ajima podmi}ivanja.

Po ovoj {emi, carinski tim koji otkrije nelegalnu isporuku oru#ja biva nagraden sumom koja zavisi od

veli~ine zaplene ali koja mo#e znatno da bude ve}a od mesecne plate.82 Uprkos ovim merama, oru#je

krijum~areno u kolima i kamionoma verovatno mo#e u bilo koje vreme da prode preko Kosova.

Carina nema pravo da proverava sve terete: ugovara}i koji rade za humanitarne organizacije i KFOR

su izuzeti od carinske kontrole. Bilo je navodnih slu~ajeva kada su ~lanovi nekih manje pla~enih kon-

tigenata pratili civilne automobile napunjene cigaretama i novcem do granice da bi izbegli carinsku

kontrolu. Ipak, nijedan vojnik nije uhva}en da krijum~ari oru#je.83



Strana 28

MMaappaa KKoossoovvaa ((ppuutteevvii kkrriijjuumm~arenja))

Krijum~arski pravci, zelena granica i unutrašnja trgovina

Krijum~arenje MOLN preko zelene granice je uobi~ajeno ali ne u posebno velikom obimu. Krijum~ari

preko zelene granice koriste iste metode koje su koristili i u toku rata. Krijum~arenje se obavlja

kori{}enjem mula koje ili vode ljudi, ili ~e{}e, koje same prelaze granicu. Mule uobi~ajeno nose 20-30

pu{aka pri svakom prelasku. Trgovina pomo}u mula je uobi~ajena u planinskim oblastima Kosova.

Kosovo i oru`je


Strana 29

Kada mule predu granicu, njihov tovar se prebacuje na modernija prevozna sredstva, posebno kamione

ili pripremljene kombije, kojima se on prenosi {irom Kosova. Kao rezultat operacija protiv

krijum~arenja, KFOR je morao da vodi racuna o 30-40 mula kori{}enih za krijum~arenje, {to predstavlja

situaciju koja sa sobom nosi prakti~ne probleme.84

Na Kosovo, oru#je prvenstveno ulazi sa zapada i severa, a izlazi uglavnom prema jugu i istoku. Oru#je

se krijum~ari iz Srbije i Crne Gore (odakle se tra#i visokokvalitetno oru#je, uglavnom ali ne i isklju~ivo

jugoslovenske proizvodnje) i iz Albanije koja je glavni izvor jeftinijeg kineskog oru#ja. Oru#je iz Srbije,

a posebno iz Crne Gore ~esto dolazi sa drugih terena: Bosna i Hercegovina bila je uobi~ajen izvor jo{

od rata (mnogi Bo{njaci su simpatisali OVK, a Bosna i Hercegovina ima va#nu industriju MOLN ).85

Oru#je izlazi sa Kosova uglavnom u BJRM gde ga tra#e etni~ki separatisti i kriminalni elementi, ali i u

ju#nu Srbiju a zatim i dalje. Uprkos zabrani pretovara, postoji izvesna nelegalna tranzitna trgovina na

Kosovu.

Glavni pravci su isti kao i za krijum~arenje ostalih vrsta robe. Generalno, oru#je se transportuje du#

glavnih auto puteva. Glavno prilivno ~vori{te je Pe}. Drugi tranzitni pravac je preko najju#nijih

vrhova Kosova, iz Albanije preko Draga{a prema Tetovu u BJRM.

Krijum~arenje oru#ja, kao i drugih artikala (takode i ljudi), naginje ka tome da bude organizovana

aktivnost. Ipak, nije jasno da li je, ili u kom opsegu, to krijum~arenje povezano sa drugim oblicima kri-

jum~arenja. Ve}ina, mada ne i svi, intervjuisanih lica koja rade u bezbednosnom sektoru izjavila je da

je krijum~arenje organizovano geografski: porodica/klan kontroli{e jednu oblast Kosova, uklju~uju}i

sve oblike krijum~arenja unutar ili preko tog regiona. Ovo implicira da su mre#e nelegalne trgovine

povezane, u najmanju ruku u okviru Kosova.

U mesta gde se oru#je interno kupuje spadaju kafi}i i pijace {irom Kosova.86 Osoblje a ponekad i

porodi}ni kontakti va#ni su za stupanje u kontakt sa prodavcima.87 Cak i bez takvih kontakata, ipak

nije te{ko do}i u posed oru#ja. Mogu}e je izvr{iti narud#binu kod odredenog trgovca za poseban model

oru#ja, uklju~uju}i i ono zapadne proizvodnje, koje se onda nabavlja u inostranstvu i prebacuje preko

granice Kosova za konkretnog kupca.

U {irokom opticaju su i tvrdnje o navodnom u~e{}u vojnika nekih kontigenata stacioniranih na

Kosovu }ije su plate male u razli~itim krijum~arskim aktivnostima, posebno krijum~arenju goriva.

Ipak, misli se da se oni ne bave krijum~arenjem oru#ja, upravo zbog njegove male profitabilnosti.88

Nasuprot tome, navodno su vojnici nema~kog KFOR-a bili ume{ani u jedan krijum~arski incident

kome je dat jako veliki publicitet. Malo oru#je prikupljeno u Prizrenu prokrijum~areno je u BJRM a

zatim u Darm{tat u Nema~koj (Davis, 2002, str. 57).



Strana 30

I. Odnos prema oru`ju i propisi za oru`je, prošlost i sadašnjost

Odnos prema oru`ju kod kosovskih Albanaca: "Doma}instvo bez oru`ja nijedoma}instvo

Kao i u mnogim drugim delovima sveta, oru#je je postalo deo stila kulture stanovnika Kosova. Me|u

me|unarodnim osobljem koje radi na Kosovu pozivanje na odnos Albanaca prema oru#ju a posebno

na Kanon je uobi~ajeno kada obja{njavaju zlo (upotrebu) oru#ja kod kosovskih Albanaca i privr#enost

oru#ju. Kanon je obi~ajni zakon koji je u odsustvu efikasne uprave vekovima regulisao dru{tveni #ivot

u severnoj Albaniji i na Kosovu. Neki od zakona navodno poti}u od Ilira, koje Albanci vide kao svoje

pretke. Zakon je napisao u petnaestom veku Leka Dukagjini, odakle i poti}e naziv Kanon Leke

Dukagjinija.

Kanon sadr#i brojne delove koji se odnose na oru#je i predstavlja studiozni dru{tveno-pravni zakon koji

reguli{e upotrebu vatrenog oru#ja. Oru#je figuri{e kao oblik za{tite i kao sredstvo za zadovoljenje pravde.

Na primer, ako neko ubije sve{tenika, u Kanonu stoji da }e to lice biti pogubljeno pred "strelja~kim stro-

jem " (par. 17).89 Ve}i deo zakona koji se odnosi na ubistva pretpostavlja da je ubistvo izvr{eno i da ~e

biti osve}eno oru#jem. Ostala krivi~na dela, kao {to je neverstvo takode su re{avana pribegavanjem

oru#ju. Prema Kanonu, ako ~ovek zatekne svoju #enu sa drugim mu{karcem, mo#e da ubije oboje. Ako

upotrebi jedan metak, ne nastaje krvno neprijateljstvo (par. 923). U tekstu Kanona stoji " Roditelji

nevernog para ne smeju da tra#e osvetu, ve} moraju da daju ubici novi metak uz re}i:" Neka je

blagoslovena tvoja ruka" (par.924). Me|utim, tradicionalno, namena oru#ja nije bila za javno pokazi-

vanje. Oru#je, prema albanskoj tradiciji ne treba da bude vidljivo, a vlasnik oru#ja ne treba da se njime

ponosi. Ako bi vlasnik oru#ja ignorisao ova pravila, sankcije su bile stroge (Hasani 2003).

Ipak, uloga ovakvih dru{tvenih zakona i pravila koji reguli{u savremeni #ivot je ~esto preterana a ste-

pen do kog ovi drevni zakoni uti}u na pona{anje je diskutabilan. Pravila Kanona o ograni~enju

upotrebe sile i izlaganju oru#ja su polako erodirala. Na primer, pridr#avanje naloga iz Kanona (u svim

oblastima #ivota) je takode oslabilo sa migracijama iz seoskih u urbane sredine i izgleda da je mnogo

izgubilo na snazi ja~anjem vladavine prava. ^ini se da se odnos prema oru#ju i kultura oru#ja takode

menjaju sa generacijskom podelom, naro~ito kod mladih stanovnika urbanih sredina koji su poten-

cijalno protiv oru#ja i smatraju oru#je kao stvar pro{losti ili kao "selja~ku stvar". Iskustvo izbegli{tva

je takode okrenulo mlade protiv oru#ja.

Op{tiji status potvr|en oru#jem, a posebno vojnim oru#jem nije zna~ajno oslabio, ali to mo#e da

bude pripisano istaknutoj ulozi OVK i ulozi oru#ja u kriminalnim aktivnostima. Generalno, pritisci

modernizacije, uklju~uju}i vi{edecenijsku vladavinu komunista zna~e da Kanon bar kad je oru#je u

pitanju, vi{e predstavlja istoriju i opravdanje za socijalno pona{anje nego rigorozni skup pravila koja

zaista upravljaju dru{tvenim #ivotom danas na Kosovu.90

Kosovo i oru`je


Strana 31

OOkkvviirr 66..11 IIssttoorriijjaatt pprriikkuupplljjaannjjaa oorruu##jjaa nnaa KKoossoovvuu

Programi organizovanog prikupljanja oru#ja imaju dugu i te{ku istoriju na Kosovu.

Zaplene vode poreklo jo{ iz Otomanskog perioda. 1884. godine kao deo paketa modernizacionih

reformi, vlasti u Instanbulu su po~ele da ja~aju svoju kontrolu nad ranije veoma udaljenim

regionima kojima su vladale, kao {to je Kosovo. Ove nove mere su takode uklju~ivale poku{aje

razoru#avanja lokalnog stanovni{tva. Po{to je modernizacionim reformama u narednim deceni-

jama pru#an jak otpor na konzervativnom Kosovu, konfiskovana je ve}a koli~ina oru#ja u toku

uzastopnih kampanja da bi se stanovni{tvo dr#alo pod kontrolom. Jedan od razloga za{to su rev-

olucionari, takozvani Mladi Turci imali podr{ku konzervativnih Albanaca na Kosovu u nji-

hovim poku{ajima da se uhvate u ko{tac sa vla{cu stare garde koja je bila na vlasti u Instanbulu,

bio je {to su oni obe~ali da }e po{tovati tradicionalna prava Albanaca uklju~uju}i i pravo da

nose oru#je.

U prvoj deceniji dvadesetog veka, narod Kosova se ponovo pobunio protiv Turaka, ovoga puta

zbog novih poreza. Da bi ugu{ile pobunu, Turske trupe su poslate u Pec i Ðakovicu, gde su porezi

ubirani na silu, stanovni{tvo registrovano, a oru#je konfiskovano. Na primer 1910. godine

navodno je konfiskovano 147525 pi{tolja surovim sredstvima. Istim potezom, svi no#evi su bili

zabranjeni osim no#eva za hleb.

Tokom prve polovine dvadesetog veka kada su Albanci bili pod srpskom/jugoslovenskom vla-

davinom, srpska #andarmerija je sprovodila ono {to su oni zvali ekspedicijama razoru#avanja, ali

koje su zapravo dovodile do sistemati~nog nasilja prema Albancima zasnovanog na etni~koj pri-

padnosti. U periodu neposredno posle II svetskog rata, savezna Jugoslovenska policija, pod

rukovodstvom Ministra unutra{njih poslova Aleksandra Rankovi}a poku{ala je da nasilno

prikupi oru#je od stanovni{tva. U zimu 1956. godine ova akcija konfiskovanja oru#ja po ku}ama

dovela je do prebijanja, mu~enja, pa ~ak i ubistava. Prema Noel Malcom, "ophodenje prema

onima koji nisu predali oru#je bilo je tako surovo da su mnogi Albanci kri{om kupovali oru#je

kako bi imali ne{to da predaju" (1998, str. 320-21).

Raspadom jugoslovenske federacije 1990-ih, Milo{evi} je nastavio tradiciju nasilnog prikupl-

janja oru#ja. Kosovski Albanci su bili prebijani, mu~eni, ili nepravedno ka#njavani u toku

operacija zaplena oru#ja.

Izvori: Malcom (1998); Jansen ( 2002)

Sadašnji stavovi prema oru`ju na Kosovu

Dok je te{ko opisati precizno mi{ljenje stanovnika Kosova o lakom oru#ju, rezultati SABA ankete

ukazuju da stanovnici Kosova nisu toliko privr#eni svom oru#ju kao {to se obi~no veruje. Kada su upi-

tani da li ima suvi{e oru#ja u dru{tvu, 47% ispitanika u anketi je odgovorilo sa "da", a samo je 21%

ispitanika reklo "ne" (ostali ispitanici su odgovorili sa "ne znam", vidi Dodatak 1). Sli~no tome, preko

50 % ispitanika je mislilo da je verovatno ili delimi}no verovatno da bi ljudi iz njihovog susedstva



Strana 32

predali svoje oru#je u zamenu za investicije za njihovu zajednicu (Dodatak 1). Kona~no, 54% ispi-

tanika je tvrdilo da se ne bi opredelili da poseduju oru#je ~ak iako bi ono bilo legalno (Dodatak 1).

Ovi zaklju~ci ukazuju da obrasci posedovanja oru#ja kod stanovnika Kosova nisu tako nefleksibilni ili

uslovljeni kulturom kao {to se ranije verovalo.

Ipak, kao {to je pokazano u prethodnim delovima, Kosovo i dalje ostaje jako naoru#ano dru{tvo.

Rezultati ankete sugeri{u da postoje dva glavna motiva koja obja{njavaju posedovanje oru#ja na

Kosovu: li~na bezbednost i za{tita, i aktivnosti kao {to je lov (vidi Dodatak 1). Dok se }ini se etni~ki

Albanci i etni~ki Srbi sla#u da je lov legitiman razlog za posedovanje oru#ja, postoje neke vidljive raz-

like u mi{ljenju dveju grupa o bezbednosti i za{titi. Kosovski Albanci vide kriminal kao glavnu pretnju

njihovoj bezbednosti: 70 % njih misli da je previ{e oru#ja u rukama kriminalnih grupa. Oni takode

misle da se bezbednosna situacija na Kosovu pobolj{ava i imaju veliko poverenje u sada{nje bezbed-

nosne institucije, posebno u Kosovsku policijsku slu#bu. Etni~ki Albanci su relativno zadovoljni

sada{njim dr#avnim institucijama, a nesigurnost vi{e povezuju sa kriminalom nego sa institucijama.

Dok kosovski Srbi takode opravdavaju posedovanje oru#ja osiguravanjem li~ne i porodi}ne bezbed-

nosti, izgleda da njih mnogo vi{e brinu politi~ki faktori nego kosovske Albance. 31% kosovskih Srba

je reklo da bi izabralo da poseduje vatreno oru#je iz "politi~kih" razloga, u poredenju sa 4% ispitanih

kosovskih Albanaca koji su isto odgovorili. Iako ostaju osetljivi prema broju oru#ja u rukama krimi-

nalaca, njih mnogo vi{e brine nego kosovske Albance oru#je koje je u rukama biv{ih boraca i u dru{tvu

kao celini. Ovo odra#ava njihovo nezadovoljstvo trenutnom politi~kom situacijom i nepoverenje u

trenutne bezbednosne institucije: etni~ki Srbi bi radije voleli da imaju srpske vlasti i lokalne naoru#ane

formacije koje bi osiguravale bezbednost i ne veruju da se bezbednosna situacija pobolj{ava. Kona~no,

etni~ki Srbi su mnogo manje entuzijasti nego etni~ki Albance u vezi verovatno}e da }e ljudi da predaju

oru#je u zamenu za investicije za zajednicu.

Ovi rezultati ukazuju da mi{ljenje stanovnika Kosova o oru#ju jako zavisi od toga koliko su zadovoljni

sa trenutnom politi~kom situacijom. Kosovski Albanci su zadovoljni trenutnom bezbednosnom i

politi~kom situacijom i stoga vide tradiciju i za{titu od kriminala kao glavne motive za posedovanje

oru#ja. Etni~ki Srbi, s druge strane, mnogo se manje sla#u sa sada{njim institucionalnim mehanizmima

i daju politi~koj nesigurnosti mnogo ve}u te#inu u smislu opravdavanja posedovanja oru#ja.

OOkkvviirr 66..22 PPuuccnnjjaavvaa nnaa pprroossllaavvaammaa

Pucnjava na proslavama je sasvim uobi~ajena na Kosovu i predstavlja normalan deo slavlja kao

{to su ven~anja i novogodi{nje sve}anosti. Obi~no, policija protiv ovoga ne preduzima ni{ta,

mada to ponekad zavisi od nacionalnosti policajaca UNMIK Policije koji su na du#nosti.

Generalno, me|unarodne vlasti interveni{u samo ako pripadnici KPS-a ili KZK-a u~estvuju u

pucnjavi. Ti pripadnici bezbednosnih struktura se obi~no suo~avaju sa disciplinskim merama.

Nema statisti~kih podataka o povredama koje nastaju od pucnjave na proslavama na Kosovu.

Me|utim, ozbiljnost ovih povreda ne bi trebalo da bude potcenjena.

Kosovo i oru`je


Strana 33

Zakoni o oru`ju na Kosovu

UNMIK trenutno poku{ava da ponovo stvori zakonodavni okvir za posedovanje i preno{enje malog

oru#ja na Kosovu. Do sada je ponovno uvo|enje propisa ura|eno samo delimi~no. Stoga, u nekim sek-

torima kao {to su uvoz i izvoz, kao i proizvodnja MOLN, ne postoje zakoni ili propisi kao zamena za

jugoslovenske propise.

Nasuprot tome, civilno posedovanje reguli{e Uredba UNMIK-a br. 2001/7 o Davanju ovla{~enja za

posedovanje oru#ja na Kosovu. Prema ovom zakonu, osobe kojima je potrebna posebna za{tita mogu

da dobiju dozvolu za posedovanje takozvanog "Karticu za oru#isko ovla{cenje" (KOV) koji im dozvol-

java da nabave i sve vreme nose oru#je.91 Samo "ugro#ena lica" tj. lica koja se prema policijskim

izve{tajima i bezbednosnim procenama suo~avaju sa ozbiljnim pretnjama mogu da dobiju KOV.

Takozvana Komisija za procenu pretnji koju je oformio policijski komesar, procenjuje svaku molbu za

dobijanje KOV. OL mo#e da bude dat li~no ugro#enim licima ili njihovim registrovanim telohran-

iteljima.

UNMIK Policija je vrlo restriktivno izdavala ovakve dozvole. U proseku, manje od 10% zahteva je

odobreno, uglavnom pojedincima koji se suo~avaju sa konkretnim pretnjama, uklju~uju}i vode}e fig-

ure glavnih politi~kih partija. Najubojitije oru#je za koje mo#e da se dobije dozvola je AK-47.

Ostali tipovi oru#ja, osim lova~kog, i rekreativnog, smatraju se nelegalnim prema Uredbi 2001/7. Kazne

za nezakonito posedovanje oru#ja su veoma stroge: maksimum je osam godina zatvora ili kazna do 7500

evra, ili obe kazne.92 Me|utim, u praksi, ka#njavanje ove vrste krivi~nih dela bilo je relativno retko.

Posedovanje lova~kog i rekreativnog oru#ja je takode nedavno ponovo regulisano. Lovci i oni koji se

bave rekreativnim strelja{tvom mogu da registruju svoje lova~ko/ rekreativno oru#je93 od 1. februara

do 1.maja 2003. godine u svojim lokalnim policijskim stanicama bez bojazni da ce da budu ka#njeni.

Vlasnici mogu da registruju onoliko oru#ja koje je dozvoljeno koliko #ele. Kada 1. maja bude zavr{en

period legalizacije, vlasnici lova~kog i rekreativnog oru#ja mogu jo{ uvek da ga registruju. Me|utim,

ako bude pronadeno neregistrovano oru#je, UNMIK Policija i/ili KFOR }e da ga zaplene a protiv

vlasnika mo#e da bude pokrenuta krivi~na prijava. Posle registracije, podnosioci zahteva dobijaju

oru#ni list koji va#i dve godine. Od 1. maja 2003. godine registrovano je vi{e od 20,000 komada

oru#ja.94 Broj organizovanih lovaca je ne{to manji od 9000.95



Strana 34

VII. Direktni i indirektni efekti oru`ja na Kosovu

Uvod

{iroka rasprostranjenost oru#ja je imala brojne posledice na kosovsko dru{tvo, ~ak i u godinama posle

rata. Direktni efekat uklju~uje smrtonosne i nesmrtonosne povrede kao i psiholo{ki i fizi~ki invaliditet

zbog zloupotrebe malog oru#ja. U ovom delu bi}e re~i samo o smrtonosnim i nesmrtonosnim

povredama, po{to nema raspolo#ivih podataka o psihi}kom i fizi}kom invaliditetu. Indirektni efekti su

brojniji, uklju~uju}i dimenziju socijalnog, ekonomskog i ljudskog razvoja, a ponekad je te{ko spoznati

njihov kvantitet. U ovom delu, detaljnije su istra#ena dva indirektna efekta upotrebe oru#ja. To su

oru#je u krivi~nim delima i oru#je u {kolskom okru#enju. Iz kratkog pregleda u ovom delu izgleda

sasvim jasno da je oru#je imalo razli~it uticaj na dru{tvo, uti~u}i na primer, vi{e na kriminal nego na

raspodelu humanitarne pomo}i.

Smrtonosne i nesmrtonosne povrede

U 2002. godini, zbog povreda vatrenim oru#jem bilo je 98 bolni~kih prijema {irom Kosova, {to je

manje od 125 slu~ajeva u 2001. godini (vidi Sliku 7.1).96 Brojke su su{tinski manje u odnosu na

period neposredno posle rata: samo za {est meseci od juna do decembra 1999. godine, Univerzitetska

bolnica u Pri{tini, koja je glavna referentna bolnica na Kosovu za traumatske povrede, prijavila je

100 povreda.

Gore navedene brojke su verovatno ni#e od stvarnog broja povreda vatrenim oru#jem. Oblast koju

pokriva Univerzitetska bolnica u Pri{tini je celo Kosovo. Me|utim i neke druge velike klinike na toj

teritoriji takode le~e povrede. Etni~ki Srbi naj~e{}e #ele da se od povreda le}e u Mitrovici (ili ako #ive

u enklavama na jugoistoku, u kampu Bondsteel, glavnom {tabu multinacionalne brigade SAD). Ovo

se ogleda u gore navedenoj statistici jer nema prijavljenih slu~ajeva sa pacijentima iz Zubinog potoka,

Zvecana, ili Novog brda (vidi Tabelu 7.1 u Dodatku 5).

Ukupni broj povreda je stoga verovatno vi{i od onoga koji se ogleda u statistici Univerzitetske bolnice

u Pri{tini. Takode je dobro poznato da svi koji su povredeni u nasilju ne dobijaju bolni~ku negu,

naro}ito ako su povrede rezultat kriminalnih radnji. Ove brojke ipak odra#avaju opadaju}i trend

povreda vatrenim oru#jem.

Na#alost nije mogu}e uporediti ove brojke sa podacima od pre rata. {to se ti}e ostalih statisti~kih

podataka (kao na primer o kriminalu), podatke o povredama su ili etni~ki Srbi koji su pobegli sa

Kosova odneli u Beograd, ili su uni{teni tokom rata.

Povrede od no#a i prebijanja je te{ko tuma~iti i porediti sa povredama od vatrenog oru#ja, uglavnom

zbog toga {to su mnoge takve povrede le}ene lokalno, posebno u 1999. godini. Me|utim, izgleda da

na Kosovu postoji trend ve}eg udela povreda koje nisu rezultat vatrenog oru#ja. Radi poredenja, treba

primetiti da su povrede prouzrokovane namernim nasiljem relativno male u odnosu na drugi uzrok

povreda, napr. saobra~ajne nesre}e. Od juna do decembra 1999. godine, saobra~ajne nesre}e dovele

su do ukupno 1361 bolni~kih prijema. U 2001. godini bilo je 1230, a u 2002. godini 1883. bolni~kih

prijema.97

Kosovo i oru`je


Strana 35

Oru`je u kriminalu

Kako je detaljno razmatrano u Delu III, nivo kriminala sa nasiljem nije posebno visok na Kosovu.98

Nivoi prijavljenih ubistava, plja~ki i napada su sli~ni, ili ni#i od nivoa u drugim zemljama u regionu.

Zbog toga, ljudi na Kosovu se ose}aju sve vi{e bezbednijim.

Ipak, u krivi~nim delima izvr{enim na Kosovu dominira oru#je. Informacioni sistem kosovske policije,

baza podataka koju je ustanovila UNMIK Policija, obuhvata sva prijavljena krivi~na dela po~injena

na teritoriji i daje detaljne informacije o meri u kojoj se oru#je koristi u krivi~nim delima. Od 76 pri-

javljenih ubistava u 2002. godini, 55 (72 %) je po~injeno vatrenim oru#jem. Nasuprot tome, u samo

7 od 55 prijavljenih slu~ajeva kidnapovanja (13%) izvr{enih iste godine kori{~eno je oru#je (vidi

Tabelu 7.2). Plja~ke i ozbiljni napadi nalaze se izme|u, sa u proseku 31% odnosno 22% slu~ajeva

izvr{enih vatrenim oru#jem.

Kosovo ima visoku stopu krivi~nih dela izvr{enih oru#jem u poredenju sa drugim zemljama. Radi

poredenja, Tabela 7.2 predstavlja odnos ubistava i plja~ki izvr{enih vatrenim oru#jem u tri odabrane

zemlje. U Estoniji i Ma|arskoj, dvema post komunisti~kim dr#avama, stopa ubistava iz vatrenog

oru#ja bila je 13 odnosno 11%. Visok procenat ubistava na Kosovu izvr{enih oru#jem cini manje

verovatnim da oru#je jednostavno zamenjuje druge tipove oru#ja/sredstava za izvr{enje ubistva ({to

se u kriminologiji naziva "efekat zamene"). Iako je ovo delimi~no spekulativno, izgleda da je sama

{iroka rasprostranjenost oru#ja dovela do pove}anja broja ubistava na Kosovu. ^ini se da detalji o

slu~ajevima ubistava potkrepljuju ovo, po{to su neka ubistva sadr#avala slu~ajnu komponentu, ili su

rezultat toga {to je osumnji}eni imao pristup oru#ju kada je do{lo do svade (Informativne bele{ke

UNMIK Policije, razna pitanja).

Takode u slu~ajevima plja~ki, na Kosovu postoji anomalija u poredenju sa Estonijom i Madarskom.

Verovatno}a da plja~ka bude izvr{ena pomo}u vatrenog oru#ja je dvostruko ve}a na Kosovu nego u

Estoniji, a ~etiri puta ve}a nego u Madarskoj. ^injenica da se oru#je manje koristi prilikom kidnapo-



Strana 36

Izvor: Univerzitetska bolnica u Prištini

Figura 7.1 Bolni~~ki izveštaj o razlozima posete/povrede

vanja izgleda da je povezana sa ~injenicom da se veliki broj kidnapovanja na Kosovu odnosi na sukobe

unutar porodica, ili na neprijateljstva ime|u porodica. Ovo sa druge strane izgleda da ukazuje da se

oru#je iako je {iroko rasprostranjeno ne koristi nasumice.

Podaci o tipovima vatrenog oru#ja kori{}enog u aktima nasilja su mnogo vi{e povr{ni, po{to su marka

ili tip retko nazna~eni.99 Iz onoga {to je nazna~eno, privremeno mo#e da bude zaklju~eno da AK-47 i

pi{tolji dominiraju me|u tipovima oru#ja kori{}enih u ubistvima, kidnapovanjima, plja~kama i

ozbiljnim napadima.

Ovo su takode potvrdile i diskusije sa ciljnim grupama koje su obavljene za ovu studiju. U svim ovim

diskusijama, pi{tolji i automatsko oru#je (zajedno sa no#evima) rangirani su kao tri najopasnije vrste

oru#ja (Index Kosova/Gallup International 2003b). Po{to su pi{tolji i automatsko oru#je, zajedno sa

lova~kim oru#jem najuobi~ajenije oru#je me|u civilima na Kosovu, ovo nije iznenaduju}e. To ipak

ima implikacije na prikupljanje oru#ja i napore na kontroli oru#ja. Bilo koji poku{aji prikupljanja

oru#ja mogli bi uspe{no da budu usmereni na ono oru#je koje se prete#no koristi pri nasilju. Stoga, }ini

se da bi na AK-47 i pi{tolje, pre nego na lova~ke pu{ke ili druge tipove oru#ja, trebalo obratiti ve}u

pa#nju u pilot programu UNDP/ISAC WED (program Oru#uje u zamenu za razvoj - OZR) u 2003.

godini.

Kosovo i oru`je


Strana 37

Napomena: Podaci o plja~kama u ozbiljnim napadima na Kosovu su zasnovani na slu~ajnom uzorku koji sadr�i 50% od ukupnog broja slu~ajeva.

Podaci za Estoniju i Madarsku su proseci za period od 1997-2001. godine.

Izvori: KPIS, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Estonija; Ministarstvo unutrašnjih poslova, Madarska

Figura 7.2 Procenat prijavljenih krivi~nih dela po~~injenih sa MOLN,

izabrane kategorije



Strana 38

Izvor: KPIS

Izvor: KPIS

Izvor: KPIS

Figura 7.3 Tipovi MOLN koriš}eni pri ubistvima, 2002

Figura 7.4 Tipovi MOLN koriš}eni pri kidnapovanjima, 2002

Figura 7.5 Tipovi MOLN koriš}eni pri oru`anim pljackama, 2002

Okru`enje bez oru`ja? Oru`je i škole

Prema istra#ivanju koje su obavili Me|unarodna komisija za operacije spa{avanja (International

Rescue Committee) i UNDP, pove}anje broja oru#ja u dru{tvu bilo je me|u prvih deset briga omla-

dine na Kosovu u 2001. godini i me|u prvih pet briga me|u etni~kim Albancima (IRC i UNDP, 2001,

str. 6, str. 55-56). Godinu dana ranije, UNDP je odr#ao niz diskusija u vidu radionica sa grupama

mladih na Kosovu da bi izvukao njihova videnja o ozbiljnosti problema malog oru#ja. U toku ovih

diskusija, mladi su dosledno izjavljivali da bi njih oko 25-50% moglo li~no i lako da nabave vatreno

oru#je u roku od 24 }asa (UNDP, 2000). Mladi ljudi koji su u~estvovali u diskusijama verovali su da je

izme|u 5 i 20% svih daka naoru#ano ili da je izjavilo da su naoru#ani dok su u {koli. Ovaj procenat

nije bio isti u svim {kolama: bio je ni#i u vi{e specijalizovanim srednjim {kolama (medicina,

ekonomija, itd.) nego u ve}im "gimnazijama". U to vreme, diskusije su otkrile da se mladi ne ose}aju

bezbedno u {koli. Bezbednosne mere u {kolama bile su lo{e. Najproblemati~niji bili su mladi van {kola

koji su dolazili u {kolska dvori{ta i pretili dacima. Mlade devojke su ~esto bile napadane.

Do po~etka 2003. godine, situacija se na neki na~in promenila, ali je sa druge strane ostala ista. Za ovaj

istra#iva~ki izve{taj, Kosovska inicijativa za demokratsko dru{tvo (KIDS) anga#ovana je od strane

UNDP i UNICEF-a da obavi istra#ivanje u {kolama {irom Kosova, urbanim/seoskim i

manjinskim/ve}inskim ustanovama, u cilju istra#ivanja pitanja nasilja i kori{~enja oru#ja. Biv{i nas-

tavnik intervjuisao je osoblje iz 15 {kola, osam osnovnih i sedam srednjih, generalno o nasilju, a posebno

o kori{}enju oru#ja.100 Ovo istra#ivanje pokazuje da je situacija u nekim pogledima malo evoluirala od

2000. godine. Ono ostavlja otvorenim ostala pitanja, da budu obja{njena kroz budu}e studije, uglavnom

kao posledicu toga {to nastavnici imaju razli~ita videnja bezbednosne situacije u {kolama od daka.

U intervjuima, nastavnici su izjavili da su fizi~ke tu~e, u osnovnim i srednjim {kolama uglavnom tu~e

pesnicama bez upotrebe oru#ja ili drugih sredstava. U nekoliko slu~ajeva kada je kori{}eno oru#je u

tuci, generalno je kori{}en no#, lanac ili metalni bokser. Incidenti sa vatrenim oru#jem i dalje su

veoma retki: u 15 {kola, zabele#ena su dva incidenta (u jednom incidentu, prime}en je pi{tolj u d#epu

u~enika, a u drugom je dak udario {kolskog druga ru~nim nefunkcionalnim pi{toljem).

Kosovo i oru`je


Strana 39

Izvor: KPIS

Figura 7.6 Tipovi MOLN koriš}eni pri nasilnim napadima, 2002

Ipak, upravnici i nastavnici priznaju da bezbednosna situacija nije savr{ena. Nekoliko srednjih {kola je

tra#ilo prisustvo policajaca da bi se izbeglo nasilje. U osnovnim {kolama, u~itelji pretra#uju da~ke ta{ne

i redovno nalaze no#eve, ali nikad vatreno oru#je. Nastavnici u srednjim {kolama ne misle da imaju

pravo da pretra#uju ta{ne, iako je u vi{e intervjua izra#ena #elja da to urade.

Pretnje se uglavnom do#ivljavaju kao pretnje koje dolaze spolja, na putu do {kole i od {kole do ku}e,

ili u vezi sa mladima iz drugih {kola, itd. U Kamenici, na primer, policijske jedinice prate dake do {kol-

skih autobusa da bi osigurali da bande ne prete dacima na putu do autobusa. Nastavnici smatraju da su

roditelji nekooperativni i nezainteresovani za bezbednosnu situaciju u {kolama. U stvari, na neki na~in

oni doprinose negativnoj bezbednosnoj klimi, po{to nastavnici s vremena na vreme dobijaju verbalne

pretnje od roditelja koji su nezadovoljni sa uspehom svoje dece.

Ovi intervjui potvrduju da bezbednosna situacija u {kolama nije savr{ena. Oni takode pokazuju da

glavna pretnja nije malo oru#je ve} tu~e i zastra{ivanje bez oru#ja, ili sa oru#jem kao {to su lanci,

no#evi i metalne {ipke. Ipak, ovo ne zna~i da oru#ja nema u {kolskom okru#enju. Dva incidenta

pokazuju da je oru#je prisutno s vremena na vreme. Po{to informacije o pitanjima kao {to su ova gen-

eralno ne dolaze do nastavnika, verovatno je da oru#ja ima vi{e nego {to nastavnici misle.101



Strana 40

VIII. Zaklju~ci

Uprkos nedavnom ratu i neizvesnosti oko budu}eg statusa, situacija na Kosovu sadr#i neke svetle

ta~ke. Za manje od cetiri godine, do{lo je do razvoja i ja~anja javnih institucija i vladavine zakona, kao

i do pojavljivanja bezbednosnog sektora na koji sve vi{e mo#e da se ra~una. Iako strukturni, socijalni

i ekonomski izazovi ostaju, uklju~uju}i {iroku nezaposlenost i nastavljene tenzije me|u zajednicama,

progres Kosova je na neki nacin prevazi{ao o~ekivanja me|unarodne zajednice.

Ipak, glavna prepreka za budu}i uspeh ovih napora, je i dalja {iroka rasprostranjenost i zloupotreba

malog oru#ja i lakog naoru#anja. Rezultati ovog istra#ivanja (SABA) potvrduju da juri{ne pu{ke i

pi{tolji nastavljaju da se krijum~are iz Srbije i Albanije i poseduje ih {irok krug aktera. Uprkos

neprekidnim naporima UNMIK-a i KFOR-a da registruju i prikupe ovo oru#je, jo{ uvek izme|u

330000 i 460000 komada oru#ja je u rukama civila, organizovanih kriminalnih struktura i politi~kih

frakcija.

Ova studija je pokazala da zloupotreba malog oru#ja jo{ predstavlja pretnju bezbednosti i dobrobiti

Kosova, kao i nacionalnom i me|unarodnom osoblju administracije UN-a i drugih agencija. Iako se

cini da je stopa fatalnih i nefatalnih povreda u opadanju, kriminal. - posebno krivi~na dela po~injena

vatrenim oru#jem - je u porastu. U poredenju sa drugim zemljama u regionu centralne i istocne Evrope,

malo oru#je se zloupotrebljava u neproporcionalno ve}em broju ubistava i plja~ki.

Napori UNDP-a, posebno kroz predstoje}i program OZR, predstavljaju potencijalno va#an korak, i

trebalo bi da budu pa#ljivo pra}eni i procenjeni. Ali prikupljanje i uni{tavanje oru#ja je samo prvi

korak. Iako rezultati SABA sugeri{u da bi stanovnici Kosova mo#da #eleli, pod nekim okolnostima, da

predaju svoje oru#je, njihovo poverenje u nacionalne i me|unarodne institucije koje se bave

poslovima bezbednosti varira. Predlo#eni program OZR trebalo bi stoga da postavi skromnije ciljeve u

po~etnoj fazi.

Permanentno uklanjanje i odstranjivanje malog oru#ja sa Kosova, moglo bi potencijalno da donese

znatnu razvojnu i simboli}ku dobit. To je neophodan, ali ne i sam po sebi dovoljan korak za obezbedi-

vanje stabilnosti i bezbednosti teritorije i ljudi koji na njoj #ive. Zbog neizvesnosti koja i dalje postoji

me|u njegovim susedima, zadatak }e biti te#ak. Ipak, ako budu izvr{en sa adekvatnom politi~kom i

finansijskom podr{kom i u tandemu sa teku}im programima razvoja, rezultati bi mogli da budu

obe~avaju}i za Kosovo i region.

Kosovo i oru`je


Strana 41



Strana 42

Fusnota1 SABA je koristila nekoliko istraìva~kih instrumenata,

uklju~uju}i: (1) vi{e od 1200 ispitanih doma}instava; (2)

12 ciljnih grupa koje su u~estvovale u projektu iz ~etiri

zastupljena regiona; (3) 15 klju~nih informacionih intervjua

sa biv{im borcima OVK iz svih sedam operativnih zona;

(4) intervjui sa 29 nastavnika i upravnika u 15 {kola i (5)

intervjui sa klju~nim licima u Privremenim institucijama

samouprave na Kosovu (PIS), UNMIK-u, OEBS-u i

drugim u~esnicima iz sektora bezbednosti. SABA timu je

takode bio omogu~en pristup bazi podataka UNMIK

Policije (KPIS) i registru Univerzitetske bolnice u Pri{tini.2 Ova procena je zasnovana na slede}im elementima:

pribli`no oko 60 do 70% od 390000 doma}instava na

Kosovu poseduje oru`je. Prose}na stopa posedovanja

oru`ja me|u ovim doma}instvima je oko 1.4 - 1.7

komada oru`ja.3 Pitanje ko je koga proganjao je oblast sporenja: Srbi }e

poku{ati da opravdaju progon od strane Milo{evica

pozivaju}i se na to kako su etni~ki Srbi bili tretirani na

Kosovu u toku poslednje decenije komunisti~ke vla-

davine.. 4 Za sli~an argument, vidi Heinemann-Gruder i Paes, 2001.

str. 20-21.5 Va`no je imati na umu da i ako se ne radi o "vekovnoj" ili

"vecnoj" mr`nji, etni~ki sukobi se nisu tek tako pojavili u

poslednjih nekoliko godina ili ~ak deceniji. Pre }e biti, da

oni vuku korene u pojavi nacionalizma kao dominantne

politi~ke i dru{tvene snage u Evropi u devetnaestom veku

(vidi Malcom, 1998. Uvod).6 Podaci iz Prikaza merenja ìvotnog standarda 2000. citi-

rani u SOK (2002). Podatak od 6% za srpsku manjinu na

Kosovu dolazi iz UNMIK-a (2002). Podaci o etni~kom sas-

tavu na Kosovu su nerazdvojivo kontroverzni i tokom vi{e

decenija kori{}eni su kao politi~ko sredstvo (za kratki

osvrt, vidi Malcom 1998, xxxi-xxxii)7 Pred toga, ekonomska situacija zajednice etni~kih Srba

ima trend da bude gora nego {to je u ostalim delovima

Kosova (Paes i Matveeva, 2003.).8 Za jasan ize{taj o situaciji onih koji su se vratili, vidi

Velijevic (2003.). Sveobuhvatnija slika moè da se dobije

iz ICG (2002.).9 Podr{ka umerenim politi~kim liderima je ipak postepeno

slabila (Bieley, 2002.).10 Na drugim op{tinskim izborima, u podeljenom gradu

Mitrovici bojkot je bio potpun.11 Ovo je suprotno trendu postepenog opadanja u~e{]a na

trima izborima, sa 79% u 2000. godini na 53.9% u 2002.

godini

12 ICG (2001, str. 17). Jedina partija kosovskih Srba koja je

u~estvovala na op{tim izborima na Kosovu, koalicija

"Povratak", danas zauzima ovih deset mesta.

13 Specijalni predstavnik UN-a jo{ uvek ima "rez-

ervisana ovla{~enja" u slede}im oblastima:

raspu{tanje Skup{tine i sazivanje novih izbora,

odobravanje budèta Kosova, najvi{a vlast u sud-

skom sistemu (imenovanje i smenjivanje sudija i

tuìlaca), sprovodenje zakona i popravne institucije,

kontrola nad Kosovskim za{titnim korpusom, spoljni

odnosi, kontrola nad prekograni~nim prometom robe,

za{tita manjina, upravljanje dràvnom ili drugom

javnom imovinom itd. (UNDP, 2002a Okvir 2.4).

14 Iako je status Crne Gore i Kosova bio razli~it u okviru

Savezne Republike Jugoslavije (Crna Gora je bila konsti-

tutivna republika u federaciji, dok je Kosovo bilo deo

Srbije), Kosovo je imalo su{tinsku autonomiju i u mnogo

~emu sli~ilo je Hrvatskoj, Sloveniji, Crnoj Gori, Bosni i

Hercegovini u smislu ovla{~enja i prerogativa.

15 To je tako, iako je Kosovo uvek bilo najnerazvijeniji deo

Jugoslavije. Za pregled situacije u Albaniji, vidi UNDP

(2002c).

16 U operaciji NATO-a "Su{tinska ètva", avgust - septem-

bar 2001. godine, prikupljeno je ukupno 3875 komada

oru`ja i 397625 mina, eksplozivanih sredstava i municije

(Small Arms Survey, 2002, Tabela 7.9). Kvalitet oru`ja

prose}no nije bio visok, i }ini se da je mnogo oru`ja koje

je najefikasnije za borbu zadràla gerila.

17 Intervjui, osoblje iz sektora bezbednosti koje radi na

Kosovu, 27. februar 2003.

18 Ispitivanje javnog mnjenja u 2001. i 2002. godini

pokazuju da bi blizu 100% kosovskih Albanaca glasalo

za nezavisnost, a sli~an broj kosovskih Srba bi glasao

protiv (UNDP 2002a, Okvir 2.5).

19 Nezaposlenost merena ILO metodom, citirano u UNMIK

(2002).

20 Saop{tenje za {tampu UNMIK Policije, 29. oktobar 2002;

vidi UNDP (2003, str. 25).

21 Ispitivanje mi{ljenja sprovedeno za ovaj izve{taj pokazalo

je da bi oko 90% ispitanika oti{lo u policiju u slu~aju da

budu oplja~kani ili da im je ozbiljno pre}eno (vidi Dodatak

1). Ipak, druga ispitivanja javnog mnjenja UNDP-a dala

su niè rezultate, vidi UNDP (2002b, str. 24; 2003, str.

28).

Kosovo i oru`je


Strana 43

22 Izra~unato iz KPIS. Opadanje stope me|uetni~kih ubis-

tava treba uzeti sa rezervom. To je manje posledica

pobolj{anih me|uetni~kih odnosa a vi{e ~injenice da su

zajednice danas vi{e razdvojene nego u periodu

neposredno posle sukoba.

23 U kategoriji "ostalo", 71% se ose}alo "bezbednim" ili "vrlo

bezbednim".

24 I druge manjinske zajednice, kao {to su Bo{njaci, Romi i

Turci, bile su obuhva}ene ispitivanjem. Ipak, njihov broj

nije bio dovoljno velik da bi bio dostignut statisti~ki zna~aj

rezultata. Stoga, ove grupe ne}e biti dalje razmatrane u

ovom izve{taju.

25 Po{to voza~ke dozvole nisu izdavane tri godine u toku

sukoba, ima vrlo mnogo neobu~enih i nevi~nih voza}a na

kosovskim putevima.

26 Pod "centralizacijom" ovi mu{karci su najvi{e mislili na

centralizaciju politi~ke mo~i u Pri{tini (kao suprotnost

jakim vladaju}im strukturama na lokalnom nivou).

27 Stoga, oni daju prednost lokalnoj komponenti policije u

odnosu na me|unarodne policijske snage, i ako su oba

dela delovi iste organizacije-UNMIK Policije.

28 Ministarstvo unutra{njih poslova .

29 Broj trupa KFOR-a je opao oko 30% u odnosu na po~etni

broj od 42000 ljudi.

30 Intervju, osoblje koje radi u bezbednosnom sektoru

Kosova, 22. januar 2003. godine.

31 Za diskusiju o delu oru`ja koje je u posedu policije u

poredenju sa ukupnim posedovanjem MOLN, vidi Small

Arms Survey (2001, pog. 2).

32 Ipak, postoje tvrdnje da jugoslovenska policija kao i delovi

Vojske Jugoslavije nastavljaju tajno da deluju u nekim

enklavama, a posebno u severnoj Mitrovici. Prema jed-

nom izvoru koji je konsultovan u okviru projekta Small

Arms Survey, u severnoj Mitrovici deluje 40 pripadnika

srpske tajne slu`be.

33 Dnevno saop{tenje za {tampu UNMIK Policije, 27. januar

2003. godine

<http://www.Kosovapolice.org/english/dreports/DPU280103.htm>.

34 Intervju, osoblje koje radi na Kosovu u bezbednosnom

sektoru, 22. januar 2003, 2. mart 2003. godine.

35 Za obja{njenje kocepta koeficijenta, vidi Okvir 4.1.

36 Intervju, osoblje koje radi na Kosovu u bezbednosnom

sektoru, 22. januar 2003. godine.

37 Ovaj aran`man je deo Izjave o principima potpisanog od

strane komandanata KFOR-a i KZK-a 20. septembra

1999. godine. Intervju, osoblje koje radi na Kosovu u

bezbednosnom sektoru, 22. januar 2003. godine.


Kosova, 28. februar 2003. godine.39 Ovaj broj takode potvrduje baza podataka IOM-a o bi{vim

borcima OVK. Prema ovoj bazi podataka, samo dva proce-

nata boraca bili su aktivni u OVK pre 1998. godine. Ve}ina

se pridruìla 1998. godine (36% u prvoj polovini, 21% u

drugoj polovini). Ostali, tj. vi{e od 40% pristupilo je 1999.

godine (citirano u Heinemann-Gruder i Paes, 2001, str. 25).40 Intervju sa biv{im borcem OVK, obavljen od strane

Kosovske inicijative za demokratsko dru{tvo (KIDS) (za

SABA, februar 2003. godine).41 Intervju sa biv{im borcem OVK, koga je obavila Kosovska

inicijativa za demokratsko dru{tvo (KIDS) (za SABA, feb-

ruar 2003. godine).42 "Preduzimanje demilitarizacije i transformacije od strane

OVK", potpisano 20.juna 1999. godine, str. 22-26. Za

neautomatsko dugocevno oru`je bila je potrebna posebna

dozvola KFOR-a.43 Na primer, u selu Vladovo, ameri~ki marinci su razoruàli

oko 200 boraca OVK (Heinemann-Gruder i Paes, 2001,

str. 19).44 Istorijat ovoga je da je Jugoslovenska Armija dugo bila

uspe{na u drànju OVK, a time i naoruànja OVK, na

prostoru du` kosovske granice u Albaniji. Iznenadno

povlacenje VJ juna 1999. godine dovelo je do brzog pre-

bacivanja boraca OVK (zbog toga samo lako naoruànih)

na Kosovo, pri }emu su velike zalihe oru`ja ostale na

mestima gde su bile (Ripley, 2000, str. 23).45 Intervju, osoblje koje radi u bezbednosnom sektoru

Kosova, 27. februar 2003.46 Podaci koje je objavio KFOR, mart 2003.47 Podaci koje je objavio KFOR, mart 2003.48 Podaci koje je objavio KFOR, mart 2003.49 Podaci koje je objavio KFOR, mart 2003.50 Za detalje o zahtevima za naoruànje pri kori{~enju taktike

"narodnog" rata, vidi Small Arms Survey (2002, pog. 2).51 Podaci koje je objavio KFOR, mart 2003. OEBS je koristio

broj od 200 (citirano u Paes i Matveeva, 2003, str. 36).

Ipak, ovi brojevi obuhvataju samo ûvare mosta koji su

manje vi{e naoruàna grupa aktivna sve vreme. Misli se

da bi pored toga, veliki broj podràvalaca/rezervista

mogao da bude mobilisan kad god je potrebno (citirano u

Paes i Matveeva, 2003, str. 36).52 Prema Gorjancu, Crna Gora ima vi{e od 13.5 komada

oru`ja na 100 stanovnika (Gorjanc, 2000, Tabela 4).53 Ako je Kosovo sledilo op{ti trend u Jugoslaviji, 25% bi tre-

balo da ima pu{ke, a ostali uglavnom pi{tolje

(prora~unato iz Gorjanc, 200, Tabela 2).



Strana 44

54 Ovi podaci ne predstavljaju iznenadenje, po{to od 1991.

nije sprovoden popis, a od tada je do{lo do zna~ajnog

priliva i odliva stanovni{tva. Pored toga, podaci iz popisa

iz 1991. godine su nepouzdani, po{to je bio sproveden

sa etni~ko-politi~kim ciljevima. Ovaj prora~un je zasno-

van na podacima iz Zavoda za statistiku Kosova (ZSK),

OEBS i SABA ispitivanja.

55 Za dodatne detalje vidi Dodatak 1.

56 Stopa uspeha slu~ajnih pretresa po ku}ama dala bi

dobar donji prag procenta doma}instava koja poseduju

oru`je. Upravo zbog ~injenice da su pretresi slu~ajni,

{ansa da oru`je bude zaplenjeno trebala bi da bude jed-

naka proporciji doma}instava koja poseduju oru`je: jedini

razlog zbog koga bi taj procenat mogao da bude niì je

{to najverovatnije u toku pretresa nece biti pronadeno

svo oru`je, po{to su tehnike skrivanja vrlo rafinirane.

57 Tvrdnja, izre}ena od strane nekih ispitanika, da svako

pojedino doma}instvo na Kosovu poseduje oru`je ipak se

~ini neverovatnom. U stvari, iako su operacije KFOR-a

na zapleni oru`ja u doma}instvima zasnovane na

obave{tajnim podacima, one nisu 100% uspe{ne. Oru`je

je pronadeno samo u 70% operacija.

58 O~igledno, ni zaplene KFOR-a ni policije nisu slu~ajne,

pa stoga u~e{}e tipova i marki oru`ja me|u zaplenjenim

oru`jem ne mora savr{eno da odraàva rasprostran-

jenost tog oru`ja me|u civilima. Ovo posebno vaì za

zaplene koje je izvr{io KFOR, koje uklju~uju veliki broj

skladi{ta vojnog oru`ja.

59 Ovu informaciju takode potvrduje ciljana grupa dece i

omladine u Gnjilanu. Oni su nabrojali razli~ite prodavnice

u kojima je oru`je dràno ispod tezge.

60 Podaci koje je obezbedio KFOR, mart 2003.

61 U stvari, oko 70% oru`nih listova nalazi se u rukama

telohranitelja, iako oni ne rade samo za politi~ke lidere.

62 Pored svega ovog, bilo je brojnih ubistava i poku{aja

ubistava, bez naznake da li je i oru`je bilo uklju~eno.

Imaju}i na umu {ta se zna o oru`ju i ubistvima na

Kosovu (vidi Deo VII), moglo bi da se pretpostavi da bi

procenat trebalo da bude uve}an.

63 Intervjui, OEBS, mart 2003.

64 O demobilizaciji OVK bilo je reci u Delu III.



66 Prora~unato iz KFOR (2002a). Neki ~lanci odnose se i na

me|unarodne i na nacionalne lidere.




Kosova, 27. januar 2003. godine.69 Za detalje, vidi Okvir 6.170 Podatak o 200000 pojavljuje se u Kanani (2002).71 Informacije prikupljene iz intervjua sa biv{im borcima OVK

koje je obavio KIDS, februar 2003; osoblje koje radi u

bezbednosnom sektoru na Kosovu i u Albaniji, april 2003.72 Saop{tenje, osoblje koje radi u bezbednosnom sektoru

Kosova, 5 april 2003.; intervju, osoblje koje radi u

bezbednosnom sektoru Kosova, 27. februar 2003.73 Carina je priznala te{ko}e koju predstavlja poroznost

"zelene granice i administrativne linije" pa je marta 2003.

godine uvela mobilne timove protiv krijum~arenja. Oni

o~ekuju da ti timovi obezbede dodatno zapre~avanje du`

nedozvoljenih pravaca od administrativne linije i du`

granice.74 Svo osoblje koje radi u bezbednosnom sektoru Kosova

deli ovo mi{ljenje.75 Prosto re}eno, postoje dva glavna balkanska

krijum~arska pravca kojima se transportuje ~itav spektar

nelegalnih roba, jedan ju`ni i jedan severni. Ulazna ta~ka

za Balkan je Turska. Severni pravac zatim ide kroz

Rumuniju, a dalje ili kroz Madarsku i ê{ku Republiku u

zapadnu Evropu, ili prolazi kroz Ukrajinu i Poljsku.

Takozvani ju`ni pravac prolazi kroz Bugarsku, BJRM,

Kosovo i Albaniju na svom putu u Italiju (Hajdinjak, 2002,

str. 42).76 Bilo je poku{aja da stanovnici Kosova budu uklju~eni u

najvi{e e{alone carinske slu`be, ali su lokalci podnosili

ostavke posle ozbiljnih pretnji upu~enih njima i njihovim

porodicama (intervju, osoblje koje radi u bezbednosnom

sektoru Kosova, 28. februar 2003; za detalje vidi

Hajdinjak, 2002).77 Na kontrolnim punktovima duè administrativne grani~ne

linije, KFOR je ranije bio odgovoran za kontrolu putnika, ali

ga je zamenila grani~na policija. Carina prikuplja poreze i

predstavlja organ za sprovodenje zakona na administra-

tivnoj grani~noj liniji. Roba ~ije je poreklo iz Srbije i Crne

Gore ne podleè carini ali podleè pla~anju poreza na

dodatnu vrednost i akciza. Carina prikuplja ove poreze na

grani~noj liniji iz komercijalnih robnih konsignacija.78 Carina je napravila dva va`na pobolj{anja u 2003. godini.

Prvo je uvodenje novog zakona o carinama koji je u skladu

sa zakonima EU. Drugo je carinski kompjuterski sistem kao

dopuna novom zakonu. I jedno i drugo bi trebalo da

obezbedi efikasnu analizu rizika i vodenje obave{tajne

baze podataka. Ovo }e omogu}iti carini da koncentri{e

svoje resurse na putnike i robu koji predstavljaju najve}i

Kosovo i oru`je


Strana 45

rizik i da olak{a prolaz za uvoznike niskorizi~ne robe koji

po{tuju propise. Carina veruje da }e ovo zajedno sa ras-

poredivanjem mobilnih jedinica protiv krijum~arenja oslo-

boditi resurse koji bi trebalo da im omogu}e da na raspla-

ganju imaju vi{e osoblja za za{titu dru{tvenih odgovornosti.79 Intervju, osoblje koje radi u bezbednosnom sektoru

Kosova, 28. februar 2003.80 Intervju, osoblje koje radi u bezbednosnom sektoru

Kosova, 28. februar 2003.81 Jedini izuzetak je oprema za detekciju radijacije koja je

nabavljena zbog bojazni da je ukrajinski kontaminirani

gradevinski materijal do{ao na Kosovo (Intervju, osoblje

koje radi u bezbednosnom sektoru Kosova, 28. februar

2003).82 Intervju, osoblje koje radi u bezbednosnom sektoru



Kosova, 1. mart 2003.85 U toku jugoslovenske ere, u Bosni i Hercegovini nalazilo

se preko 40% odbrambene industrije federacije koja je

zapo{ljavala 38000 radnika. Ve}i deo jugoslovenske

proizvodnje MOLN obavljao se u Bosni i Hercegovini. Od

kraja gradanskog rata 1995. godine, proizvodnja je

ponovo uspostavljena. Municija za malo oru`je proizvodi

se u Konjicu (Igman) i Gora�du (Pobjeda), a izvoz malog

oru`ja se beleì po~etkom 1998. godine (Small Arms

Survey, 2003, str. 43).86 Intervju, osoblje koje radi u bezbednosnom sektoru

Kosova, 28. februar 2003.87 Intervjui KIDS-a sa biv{im clanovima OVK.88 Ipak, istraìva~ki tim nije mogao da dobije dokumentaciju

o takvom krijum~arenju.89 Ovde je kori{}en Kanon Leke Dukagjinija (1989).90 Vredi napomenuti da pokret pomirenja na po~etku 1990-

tih na Kosovu nije bio fokusiran na oru`je ve} je poku{ao

da razbije ciklus krvne osvete unutar elemenata

kosovskog dru{tva.91 KFOR takode moè da izda oru`ni list, ali samo

~lanovima KZK-a.92 Uredba br. 2001/7 o Davanju ovla{~enja za posedovanje

oru`ja na Kosovu, p. 8.6.93 Dozvoljeni tipovi oru`ja su sa~marice pre~nika cevi 12,

lova~ko oru`je maksimalnog kalibra 8 mm, civilne mal-

okalibarske strelja~ke pu{ke maksimalog kalibra 6 mm,

civilni malokalibarski strelja~ki pi{tolji maksimalnog kalibra

6 mm, vazdu{ne pu{ke i pi{tolji maksimalnog kalibra 6

mm. Oru`je prevashodno proizvedeno za vojne svrhe i

oru`je iz vojnog inventara ne mo�e da bude registrovano. 94 Kancelarija UNMIK-a za registraciju oru`ja koja je sada

odgovorna za registraciju lova~kog i rekreacionog oru`ja,

ustanovljena je uz finansijsku i tehni~ku pomo}

UNDP/ISAC kao podr{ka Zakonodavnom okviru za malo

oru`je na Kosovu.95 Stopa ~lanstva razli~itih lova~kih udruènja na Kosovu u

2001. godini, kre}e se od desetak ~lanova do vi{e od hil-

jadu (informacija izvedena iz spiska lova~kih udruènja,

^lanovi lova~ke federacije Kosova u 2001. godini i druge

informacije).96 Informacije su dobijene od Small Arms Survey iz

Univerzitetske bolnice u Pri{tini.97 Ovo pokazuje da zabrinutost mnogih èna zbog

bezobzirnih voza~a pri istraìvanju ciljne grupe (vidi Deo

III) odgovara statisti~ki najva`nijoj opasnosti na Kosovu.98 Namera ovoga nije da kaè da je nivo kriminala gener-

alno nizak: u stvari, krijumcarenje, {verc i drugi oblici

ekonomskog kriminala su rasprostranjeni.99 Imaju}i u vidu razli~ite nacionalne postupke za registraciju,

uporedenja bi trebalo da budu radena sa oprezom.

Slu`benici UNMIK Policije odgovorni za registrovanje infor-

macija takode dolaze iz razli~itih zemalja sa razli~itim klasi-

fikacionim sistemima i razli~itim poznavanjem oru`ja koje je

naj~e{}e u regionu Balkana. Zbog toga, posledice moè da

trpi pouzdanost originalnih policijskih klasifikacija. Kao rezul-

tat, Tabelu 7.2 treba ~itati sa rezervom.100 Istraìvanje je obavljeno u slede}ih 15 {kola: Osnovne

{kole: Elena Gjika (Pri{tina), Vaso Pashe Shkodrani

(Pec), Janjevo (Lipljan), Bashkimi (Glogovac), Edmond

Hoxha, Junik (Decane), 7. mart (Suva Reka), Pone{

Gnjilane). Srednje {kole: Ekonomska (Uro{evac),

Ekonomska (Kamenica), Shala (Lipljan), Sami Frasheri

(Pri{tina), Ju�na Mitrovica, Ekonomska (Podujevo),

Srednja tehnicka (Prizren).101 Anketar je obavio dva neformalna intervjua sa dacima

srednje {kole. U oba intervjua, re~eno je da daci imaju

pristup oru`ju i da nose oru`je.

Dodatak 1: Odgovori na izabrana pitanja pri SABA ispitivanjudoma}instava

Ispitivanje doma}instava, koje je naru~io UNDP-ISAC za ovu studiju, obavio je {irom Kosova Index

Kosova (zajedni~ko ulaganje sa BBSS Gallup International) izme|u 4. i 10. februara 2003. godine.

Ovo ispitivanje se sastojalo od direktnih intervjua sa 1264 ljudi, 259 kosovskih Srba i 1005 uglavnom

kosovskih Albanaca. Da bi se pove~ala pouzdanost rezultata u vezi sa srpskom manjinom, njihov udeo

me|u ispitanicima bio je ve}i od njihovog procenta u ukupnom stanovni{tvu Kosova

Uzorak je bio vi{estruko slu~ajan, prema mestu stanovanja (grad/selo) i etni~kim karakteristikama

stanovni{tva. Izbor doma}instava nije obavljen "slu~ajnim putem". Birani su mu{karci stariji od 18 god-

ina kao glavni posednici oru#ja.

P.2a Kome biste se obratili /pozvali, ako bi Vam bio ukraden automobil /motocikl/ili neka druga imovina?

P.3a Kome biste se obratili /pozvali, ukoliko bi neko pretio da ce Vas ubiti?



Strana 46

Odgovori Svi ispitanici % K/A*% K/S**%

Rodaci, prijatelji i susedi 2 2 1

KPS 84 90 17

UNMIK Policija 11 6 65

KFOR 1 1 6

Privatna kompanija za usluge bezbednosti <1 0 <1

Starešine u zajednici <1 <1 1

Glava porodice <1 <1 <1

Drugo 1 1 3

Ništa 0 <1 2

Ne znam <1 <1 5


Rodaci, prijatelji i susedi 4 4 3

KPS 80 87 13


KFOR 4 3 14

Privatna kompanija za usluge bezbednosti <1 <1 <1

Starešine u zajednici 0 0 0

Glava porodice <1 <1 2

Ostalo 1 1 2

Ništa 1 <1 3

Odbija <1 0 <1

Ne znam 1 <1 7

P.6a Da li Vi mislite da ima previ{e oru#ja u dru{tvu?

P.6b U kojim delovima dru{tva?

P.10 U poredenju sa vremenom od pre godinu dana, da li je bezbednost u Va{em kraju bolja ili gora?

Kosovo i oru`je


Strana 47


Da 47 47 46

Ne 21 20 32

Odbija 1 1 <1

Ne znam 31 33 21

Odgovori (dozvoljeni Svi ispitanici % K/A*% K/S**%su višestruki odgovori)

Kriminalne grupe 70 71 54

Biznismeni 14 15 1

Politi~ari 7 8 0

U doma}instvima 23 25 1

Me|u bivšim borcima/vojnicima 14 12 37

U celom društvu 6 3 26

Mladi 2 3 0

Lovci 2 2 0

Kosovski Srbi 1 1 0

K. Albanci 1 0 12

Ostalo 3 3 0

Ne znam 8 9 5


Bolja 61 65 19

Gora 10 11 6

Ista 27 22 70

Promenljiva (gore dole) 2 2 4

Ne znam <1 <1 <1

P.17 Po Va{em mi{ljenju, koliko doma}instava u Va{em okru#enju ima vatreno oru#je?

P.18 {ta Vi mislite, za{to ljudi dr#e vatreno oru#je?



Strana 48


Sva doma}instva <1 <1 1

Skoro sva doma}instva 1 1 2

Vecina doma}instva (3/4 2 2 1

Svako drugo doma}instvo (1/2) 2 2 5

Malo doma}instava (1/4) 11 11 13

Skoro nijedno doma}instvo 16 16 17

Nijedno doma}instvo 18 19 5

Odbija 6 1 57

Ne znam 43 47 0

Odgovori Svi ispitanici % K/A*% K/S**%(dozvoljeni su višestruki odgovori)

Li~na zaštita 65 67 48

Zaštita imovine 16 17 5

Zaštita zajednice 1 1 <1

Politi~ka bezbednost 6 4 27

Posao <1 <1 2

Sportsko streljaštvo 3 3 3

Zaostalo iz rata 7 8 6

Za lov 40 40 39

Porodi}na dragocenost 3 3 4

Deo tradicije 5 6 2

Hobi/sopstvena `elja 2 2 0

Arogancija 1 1 0

Izvršenje krivi~nog dela/ubistva/pretnje 1 1 0

Osveta 1 2 0

Niska svest/naivnost 1 1 0

Drugo 2 2 <1

Odbija <1 <1 2

Ne znam 8 8 11

P.19b U proseku, koji je tip/marka oru#ja najuobi~ajeniji na Kosovu?

P.20a Ukoliko bi Va{e doma}instvo moglo legalno da ima oru#je, da li biste se odlu~ili za to?

P.20c Za{to bi Va{e doma}instvo odabralo da poseduje oru#je?

Kosovo i oru`je


Strana 49

Odgovori K/A*% K/S**%(dozvoljeni su višestruki odgovori)

Pištolji/revolveri 66 40

Automatske puške (kao što je AK-47) 29 56

Lova~ke puške (klasicne, repetirke) 57 34

Sa~mare (neautomatske ili pumparice) 1 0

Srednji ili teški mitraljezi 6 0

Baca}i <1 0

Ru~ni baca}i <1 0

Ru~ne granate 5 7

Drugo <1 2

Ne znam 3 2


Da 40 38 61

Ne 54 56 33

Odbija 1 1 2

Ne znam 5 5 4


Za li~nu zaštitu /zaštitu porodice 69 70 64

Za zaštitu imovine 18 19 11

Za zaštitu zajednice 3 3 4

Iz politi~kih razloga 4 0 31

Zbog posla 1 1 1

Sportsko streljaštvo 3 3 3

Jer svi ostali imaju oru`je 1 1 0

Za lov 32 32 31

Drugo 4 4 1

Ne znam <1 <1 0

P.22 Ako bi nekome iz Va{eg okru#enja, iz bilo kog razloga, zatrebalo oru#je, gde mislite da bi

mogao da ga dobije?

P.21b Koliko je verovatno da bi ljudi iz Va{eg okru#enja predali svoje oru#je, ukoliko ga imaju, u

zamenu za investicije u Va{oj op{tini?



Strana 50


Ne bi mogao 6 6 6

Morao bi da pita 4 3 8

Kupio bi na crnom tr`ištu 14 14 15

Kupio bi od nekog drugog 4 4 1

Zna za skriveno skladište 1 <1 2

Kupio bi od prijatelja u oru`anim snagama 2 2 <1

Pozajmio bi 4 4 6

Dobio bi od ~lana porodice 1 2 <1

Nabavio bi ga u odredenom gradu/regionu 1 1 2

Dobio bi dozvolu i kupio oru`je 12 12 8

Policija/KPS 1 1 0

Lova~ka društva <1 <1 0

KFOR/UNMIK <1 <1 0

Drugo <1 1 0

Odbio 2 1 3

Ne znam 58 58 56


Vrlo verovatno 22 24 2

Donekle verovatno 29 31 6

Donekle neverovatno 6 5 11

Veoma neverovatno 16 13 45

Odbija 1 <1 3

Ne zna 27 26 33

P.5 Mnogi ljudi misle da posedovanje oru#ja mo#e da im pomogne da za{tite svoje porodice. Drugi ljudi

veruju da je posedovanje oru#ja opasno za njihovu porodicu. Sa kojim se mi{ljenjem Vi sla#ete

P.7 Koji tipovi nasilnog kriminala i problemi sa nasiljem se de{avaju naj~e{}e u ovoj oblasti ovih dana?

Kosovo i oru`je


Strana 51


Poma`e pri zaštiti 20 18 40

Nema razlike 6 5 16

Opasno je 71 74 36

Odbija 1 1 <1

Ne znam 2 1 7


Oru`ane plja~ke 22 24 3

Krade (`rtve ih nisu svesne) 46 47 36

Kidnapovanja 4 4 3

Pretnje 13 14 11

Ubistva 25 27 5

Napadi/prebijanja 10 10 16

Silovanja 7 7 0

Bande 3 3 2

Tu~e 3 3 1

Nasilje povezano sa krijum~arenjem 3 3 2

Osveta 1 1 2

Nasilje u porodici 2 2 3

Pravljenje izgreda u pijanom stanju 2 <1 14

Provale 17 16 25

Dilovanje droge 7 6 11

Drugo 1 1 2

Nema nasilja 20 21 9

Ne znam 8 6 19

P.4 U idealnim uslovima, ko bi po Va{em mi{ljenju trebalo da bude nadle#an za bezbednost?

*K/A: ispitani Kosovski Albanci

**K/S: ispitani Kosovski Srbi



Strana 52


Lokalne vlasti 3 2 7

UNMIK 6 6 2

KFOR 9 9 5

KPS 66 71 8


KZK 2 2 0

Lokalne milicije 3 <1 28

Susedstvo ili porodica 1 1 0

Koordinacioni centar <1 0 3

Ljudi 1 1 0

Vlada Kosova 1 1 0

MUP/Srpska policija/armija 3 0 38

Drugo 1 2 0

Ne znam 2 1 3

Dodatak 2: Upitnik za SABA ispitivanje doma}instava

P.1a. Da li je neko iz Va{eg doma}instva bio o{te~en u nekom nesre}nom slu~aju (u prethodna tri meseca)?

1. Da

2. Ne

3. Odbija

4. Ne zna

P.1b. Da li je neko iz ovog doma}instva bio #rtva kriminala ili se susreo sa nasiljem (u prethodna

tri meseca)? ((AAnnkkeettaarr:: AAkkoo iimmaa ttaakkvvoogg,, nnaakkoonn pprrvvoogg iissppiittaajj ddaalljjee)) Ima li jo{ nekog?

1. Da IIddii nnaa DDooddaattaakk 11 ppooppuunnii zzaa ssvvaakkii iinncciiddeenntt

2. Ne

3. Odbija

4. Ne zna

P.1c. Da li je nekome iz ovog domacinstva bilo preceno ili je zastra{ivan (u prethodna tri

meseca)? ((AAnnkkeettaarr:: AAkkoo iimmaa ttaakkvvoogg,, nnaakkoonn pprrvvoogg iissppiittaajj ddaalljjee)):: Ima li jo{ nekog?

1. Da IIddii nnaa DDooddaattaakk 11 ii ppooppuunnii zzaa ssvvaakkii iinncciiddeenntt

2. Ne

3. Odbija

4. Ne zna

P.2a. Kome biste se obratili /pozvali, ako bi Vam bio ukraden automobil /motocikl/ili neka druga

imovina? ((JJeeddaann ooddggoovvoorr))

1. Obratio bi se rodacima, prijateljima ili kom{ijama za pomo}

2. Oti{ao bi u KPS

3. Oti{ao bi u UNMIK policiju

4. Oti{ao bi u KFOR

5. Oti{ao bi u privatnu agenciju za za{titu ili sli~no

6. Obratio bi se starijima u zajednici

7. Obratio bi se glavi doma}instva

96. Drugo (navedi) ____________________

97. Ni{ta (ne vredi raditi bilo {ta)

98. Odbija

99. Ne zna

Kosovo i oru`je


Strana 53

P.2b. Ukoliko bi se ne{to tako dogodilo, koliko je verovatno da biste vi u~inili ne{to od slede}eg?

Da li je veoma verovatno (VV), donekle verovatno(DV), donekle neverovatno(DN) ili

sasvim neverovatno (SN) da bi ste Vi … ((AAnnkkeettaarr:: PPrroocciittaajj))VV DV DN SN Odb*. Nz**

a) obratili se starijima u zajednici? 1 2 3 4 5 6b) obratili se rodacima, prijateljima

ili kom{ijama? 1 2 3 4 5 6c) pucali/napali lopova ako je

to mogu}e? 1 2 3 4 5 6

P.3a. Kome biste se obratili /pozvali, ukoliko bi neko pretio da }e Vas ubiti? ((JJeeddaann ooddggoovvoorr))

1. Obratio bi se rodacima, prijateljima ili kom{ijama za pomo}

2. Oti{ao bi u KPS

3. Oti{ao bi u UNMIK policiju

4. Oti{ao bi u KFOR

5. Tra�io bi privatnu za{titu (agencije za obezbedenje ili sli~no)

6. Uputio bi se kod stare{ina zajednice

7. Uputio bi se kod glave doma}instva

96. Drugo (navedi) ___________________

97. Ni{ta (ne vredi raditi bilo {ta)

98. Odbija

99. Ne zna

P.3b. Ukoliko bi se ne{to tako dogodilo, koliko je verovatno da biste vi u~inili ne{to od slede}eg?

Da li je veoma verovatno, donekle verovatno, donekle neverovatno ili sasvim neverovatno

da bi ste Vi … ((AAnnkkeettaarr:: PPrroocciittaajj))VV DV DN SN Odb. Nz

a) obratili se starijima u zajednici? 1 2 3 4 5 6b) obratili se rodacima, prijateljima

ili kom{ijama? 1 2 3 4 5 6c) uzvratili pretnju? 1 2 3 4 5 6d) pucali/napali onog ko preti

ako je mogu}e? 1 2 3 4 5 6

P.4. U idealnim uslovima, ko bi po Va{em mi{ljenju trebao bude nadle�an za bezbednost? ((JJeeddaann ooddggoovvoorr))

1. Lokalne vlasti

2. UNMIK

3. KFOR

4. Kosovska policijska slu#ba (KPS)

5. UNMIK Policija

6. KZK

7. Privatne firme za obezbedenje

8. Lokalna policija

9. Kom{ije ili porodica

10. Koordinacioni centar

97. Drugo (navedi) ____________________

98. Odbija

99. Ne zna



Strana 54

* Odbija

**Ne zna

P.5. Mnogi ljudi misle da posedovanje oru#ja mo#e da im pomogne da za{tite svoje porodice. Drugi

ljudi veruju da je posedovanje oru#ja opasno za njihovu porodicu. Sa kojim se mi{ljenjem Vi

sla#ete?

1. Korisno je za za{titu

2. Nema razlike

3. Opasno je

4. Odbija

5. Ne zna

P.6a. Da li Vi mislite da ima previ{e oru#ja u dru{tvu?

1. Da IIddii nnaa PP--66bb

2. Ne PPrreeddii nnaa PP--77

3. Odbija PPrreeddii nnaa PP--77

4. Ne zna PPrreeddii nnaa PP--77

P.6b. ((FFiillttrriirraannoo)) U kojim delovima dru{tva? ((VVii{{eessttrruukkii ooddggoovvoorr))

1. Kriminalne

2. Biznismeni

3. Politi~ari

4. Doma}instva

5. Me|u biv{im borcima /biv{im pripadnicima oru#anih snaga

7. Drugo (navedi) _________

8. U celom dru{tvu

9. Odbija

10. Ne zna

P.7. Koji tipovi nasilnog kriminala i problemi sa nasiljem se de{avaju naj~e{}e u ovoj oblasti

ovih dana? ((VVii{{eessttrruukkii ooddggoovvoorr))

1. Oru#ane pljacke

2. Krade (#rtve nisu svesne)

3. Kidnapovanje

4. Pretnje

5. Ubistva

6. Napadi/prebijanja

7. Silovanja

8. Bande

9. Tu~e

10. Nasilje povezano sa {vercom

11. Osvete

12. Nasilje u porodici

13. Pravljenje izgreda u pijanom stanju

Kosovo i oru`je


Strana 55

14. Provalne krade

15. Dilovanje droge

96. Drugo (navedi) __________

97. Ovde nema nasilnog kriminala niti problema sa nasiljem

98. Odbija

99. Ne zna

P.8. Da li mislite da je u va{em mestu /okru#enju bezbednije, isto ili opasnije u odnosu na druge

delove Kosova?

1. Bezbednije

2. Isto

3. Opasnije

4. Odbija

5. Ne zna

P.9. Od kada Va{e doma}instvo #ivi u ovom kraju?

1. Manje od 1 godine PPrreeddii nnaa QQ--1111

2. Od 1 do 4 godine IIddii nnaa QQ--1100

3. Du#e od 4 godine IIddii nnaa QQ--1100

P.10. ((FFiillttrriirraannoo)) U poredenju sa vremenom od pre godinu dana, da li je bezbednost u Va{em

kraju bolja ili gora?

1. Popravila se

2. Pogor{ala se

3. Ostala je ista

4. Promenjljiva je: popravlja se i pogor{ava se

5. Odbija

6. Ne zna

P.11. Da li mislite da bi pobolj{ana kontrola vatrenog oru#ja na Kosovu dovela do pove}anja

bezbednosti?

1. Da

2. Ne

3. Odbija

4. Ne zna



Strana 56

P.12. Koliko, po Va{em mi{ljenju, svaki od slede}ih postupaka pove}ava bezbednost. Da li mislite

da poo{travanje grani~ne kontrole puno pove}ava bezbednost, pove}ava donekle, ne menja

situaciju ili je pogor{ava na Kosovu? A koliko pove}alo bezbednost …

PPuunnoo DDoonneekkllee IIssttoo GGoorree OOddbb.. NNzz..

a) Poo{travanje granicne 1 2 3 4 5 6

b) Izdavanje dozvola za legalno

posedovanje vatrenog oru#ja1 2 3 4 5 6

c) Kontrola prodavaca oru#ja 1 2 3 4 5 6

P.13. Koji je, po Va{em mi{ljenju, najpodesniji uzrast da se ~oveku dozvoli posedovanje oru#ja?

1. Mladi od 15 godina

2. 16-20 godina

3. 21-30 godina

4. Stariji od 31 godine

5. Ljudima nije potrebno oru#je

6. Odbija

7. Ne zna

P.14. Koji je, po Va{em mi{ljenju, najpodesniji uzrast da ~ovek po~ne da rukuje oru#jem?

1. Mladi od 9 godina

2. 10-14 godina

3. 15-18 godina

4. 19-21 godina

5. Iznad 22 godine

6. Ne bi trebalo da rukuju oru#jem

7. Bolje je {to kasnije

8. Odbija

9. Ne zna

P.15a. Prose}no, koliko ~esto ~ujete pucnjavu u Va{em okru#enju?

((PPookkaa##ii kkaarrttuu))

Kosovo i oru`je


Strana 57

P.15b. Izuzimaju}i UNMIK policiju, KPS i KFOR, koliko ~esto vidite vatreno oru#je u Va{em

okru#enju? ((PPookkaa##ii kkaarrttuu))

P.15a P.15b

Cuje Vidi

Nikad 1 1

Ne ~esto 2 2

Jednom mese}no 3 3

Jednom nedeljno 4 4

Nekoliko puta nedeljno 5 5

Svakodnevno 6 6

Odbija 7 7

Ne zna 8 8

P.16. Da li mislite da se koli~ina vatrenog oru#ja u Va{em okru#enju promenila u poslednje tri

godine? Da li je ona smanjena, pove}ana ili ostala ista?

1. Smanjena je

2. Pove}ana je

3. Ista je

4. Odbija

5. Ne zna

""MMoolliimm VVaass,, zzaappaammttiittee ddaa jjee oovvoo oo }}eemmuu mmii ssaadd rraazzggoovvaarraammoo ppoovveerrlljjiivvoo.. MMii nnee ##eelliimmoo iimmee nnii jjeeddnnee

oossoobbee.. MMii ssaammoo ppookkuu{{aavvaammoo ddaa sshhvvaattiimmoo ssiittuuaacciijjuu uu oovvoojj zzaajjeeddnniiccii..""

P.17. Po Va{em mi{ljenju, koliko doma}instava u Va{em okru#enju ima vatreno oru#je?

1. Sva doma}instva

2. Skoro svako doma}instvo

3. Veci deo doma}instava (tri ~etvrtine)

4. Svako drugo doma}instvo (polovina)

5. Malo doma}instava (~etvrtina)

6. Skoro nijedno doma}instvo

7. Nijedno doma}instvo

6. Odbija

7. Ne zna

P.18. {ta Vi mislite, za{to ljudi dr#e vatreno oru#je? ((VVii{{eessttrruukkii ooddggoovvoorr))

1. Li~na za{tita

2. Za{tita imovine

3. Za{tita zajednice



Strana 58

4. Politi~ka bezbednost

5. Posao

6. Sportsko strelja{tvo

7. Ostalo je iz rata

8. Za lov

9. Porodi}na vrednost

10. Deo tradicije

97. Drugo (navedi) ____________

98. Odbija

99. Ne zna

P.19a. Me|u doma}instvima koja poseduju oru#je, {ta mislite, koliko prose}no komada vatrenog

oru#ja oni imaju?

__ ((zzaappii{{ii ssttvvaarraann bbrroojj)) IIddii nnaa QQ--1199bb

97. Nemaju PPrreeddii nnaa QQ--2200

98. Odbija PPrreeddii nnaa QQ--2200

99. Ne zna PPrreeddii nnaa QQ--2200

P.19b. ((FFiillttrriirraannoo:: PPiittaajj uukkoolliikkoo iimmaa nnaa QQ--1199aa)) U proseku, koji je tip/marka oru#ja najuobi~ajeniji

na Kosovu? ((VVii{{eessttrruukkii ooddggoovvoorr))

1. Pi{tolji/revolveri

2. Automatske pu{ke (kao {to je AK-47)

3. Lova~ke puske (jednometne, repetirke)

4. Sa~mare (rucno punjenje ili pumparice)

5. Srednji i te{ki mitraljezi

6. Mine

7. Ru~ne granate

8. Minobaca}i

9. RPG (raketni baca}i/zolja)

97. Drugo (navedi) ______________

98. Odbija

99. Ne zna

P.20a. Ukoliko bi Va{e doma}instvo moglo legalno da ima oru#je, da li biste se odlu~ili za to?

1. Ne PPrreeddii nnaa QQ--2200bb

2. Da IIddii nnaa QQ--2200cc

3. Odbija PPrreeddii nnaa QQ--2211aa

4. Ne zna PPrreeddii nnaa QQ--2211aa

Kosovo i oru`je


Strana 59

P.20b. ((FFiillttrriirraannoo:: PPiittaajj oonnee,, kkoojjii NNEE BBII ppoosseeddoovvaallii nnaa PP--2200aa)) Za{to Va{e doma}instvo ne bi htelo

da poseduje oru#je? ((VVii{{eessttrruukkii ooddggoovvoorr))

1. Ne vole oru#je

2. Opasno je za uku}ane (n.p. za decu)

3. Nije im potrebno

4. Opasno je za zajednicu

5. Ne znaju kako se koristi

6. Boje se

7. Samo su #ene u ku}i

8. Dozvola je veoma skupa /te{ko je dobiti je

97. Drugo (navedi) ________________

98. Odbija

99. Ne zna

P.20c. ((FFiillttrriirraannoo:: PPiittaajj oonnee,, kkoojjii BBII ppoosseeddoovvaallii nnaa QQ--2200aa)) Za{to bi Va{e doma}instvo odabralo da

poseduje oru#je? ((VVii{{eettrruukkii ooddggoovvoorr))

1. Da za{titim sebe/ svoju porodicu

2. Da za{titim svoju imovinu

3. Da za{titim svoju zajednicu

4. Iz politi~kih razloga

5. Za moj posao

6. Sportsko strelja{tvo

7. Zato {to svi drugi ljudi imaju oru#je

8. Za lov

97. Drugo (navedi) _______________

98. Odbija

99. Ne zna

P.21a. Pod kojim uslovima Vi mislite da bi ljudi iz Va{eg okru#enja bili spremni da predaju svoje

oru#je?

1. Bili bi spremni da urade to danas

2. Ako bi se pobolj{ala ekonomska situacija u zajednici

3. Ukoliko bi do{lo do politi~kog sporazuma oko budu}eg statusa Kosova

4. Za novac

5. Ako je to deo sporazuma unutar lokalne zajednice

6. Ako bi ovde bilo manje kriminala

7. Ako ovde budu o{tre kazne

8. Ako Albanci Kosova dobiju regularnu vojsku

9. Ako se vrati srpska policija/vojska

96. Nikad

97. Drugo (navedi) _______________

98. Odbija da odgovori

99. Ne zna



Strana 60

P.21b. Koliko je verovatno da bi ljudi iz Va{eg okru#enja predali svoje oru#je, ukoliko ga imaju, u

zamenu za investicije u Va{oj op{tini? Da li je to veoma verovatno, donekle verovatno,

donekle neverovatno ili veoma neverovatno?

1. Veoma verovatno

2. Donekle verovatno

3. Donekle neverovatno, ili

4. Veoma neverovatno

5. Odbija

6. Ne zna

P.22. Ako bi nekome iz Va{eg okru#enja, iz bilo kog razloga, zatrebalo oru#je, gde mislite da bi ga

on mogao na}i? ((VVii{{eessttrruukkii ooddggoovvoorr))

1. Ne bi bio u stanju da ga nade

2. Morao bi da pita.

3. Kupio bi ga na crnom tr#i{tu

4. Kupio bi ga od nekog drugog

5. Zna za skriveno/zakopano mesto

6. Kupio bi od prijatelja iz oru#anih snaga

7. Pozajmio bi

8. Uzeo bi od ~lana porodice

9. Oti{ao/Na{ao bi ga u odredenom gradu /regiji (navedi) _____________

10. Uzeo bi dozvolu i kupio oru#je

97. Drugo (Navedi) ______________

98. Odbija

97. Ne zna

P.23. Da li znate, ko sada ima pravo da legalno dr#i oru#je KOD KU]E? ((VVii{{eettrruukkii ooddggoovvoorr))

1. Ne, ne znam

2. Policajci i vojnici

3. Ljudi koji rade u ministarstvima

4. Visoki zvani~nici

5. Lokalni zvani~nici (politi~ari, civilni slu#benici)

6. Telohranitelji/^uvari reda

7. Svaka odrasla osoba

8. Lovci

9. Va#ni biznismeni

97. Drugo (navedi)________________

98. Odbija

Kosovo i oru`je


Strana 61

Dodatak 3: Promenljive u indeksima izvodljivosti i promenljivosti

Indeks izvodljivosti

Indeks promenljivosti



Strana 62

Promenljiva Indikatori na raspolaganju

(po opštini) Pretpostavke

Legitimne ekonomske mogu}nosti Prikupljanje poreza Što je više poreza prikupljeno, više ljudi(UNMIK, 2003) je uklju~eno u legitimne ekonomske

aktivnosti.

Poverenje i saradnja Stopa u~eš}a na izborima Što više ljudi glasaju, više }e imati povere-sa javnim vlastima u % (OEBS, 2002) nja èlje da saraduju sa javnim i me|una-

rodnim vlastima.

Skepticizam u odnosu na oru je, stavovi Ispitivanje doma}instava - Što su ljudi skepti}niji prema oru ju, više }eprema prikupljanju oru ja kompozitni indeks odgovora èleti da saraduju sa UNDP na programu

na pitanja, Q.5, Q.6a, Q.18, OZRQ.20a, Q.21a, Q.21b(vidi Dodatak 2)

Promenljiva Indikatori na raspolaganju

(po opštini) Pretpostavke

Obim nasilja/zloupotrebe oru ja, broj Stopa ubistva vatrenim oru jem Što je ve}a stopa u~eš}a vatrenog oru jaMOLN u opticaju u 2002. godini na 100000 u krivi~nim delima i povredama ve}i je

(prora~unata iz KPIS). Regist- problem malog oru jarovani incidenti koji uklju~ujuoru je, u 2002. na 100000(UNMIK Policija, 2002) Brojpovreda nanetih malim oru j-em na 100000 (Univerzitetska bolnica u Prištini)

Kompozitni indeks ispitivanja Što se više do ivljava i dolazi u dodir sadoma}instava za pitanja Q.1b, nasiljem i nebezbednoš}u, ve}a je potrebaQ.1c, Q.8, Q.10, Q.15b, Q.16, za programom OZR.Q.17 (vidi Dodatak 2)

Stalni zahtev za oru jem i etni~ke tenzije Etni~ka rasprostranjenost, Što je ve}i etni~ki disparitet, ve}i je rizik prora~unata u % manjinske od me|u etni~kih sukoba.zajednice me|u stanovništvomu opštini.(OEBS, 2002)

Kompozitni indeks ispitivanja Što ljudi više èle da poseduju oru je, višedoma}instava za pitanja Q.18 jèle da ga drè zbog li~ne i politi~kei Q.20a bezbednosti

Preovladivanje nelegalnih aktivnosti Prijavljeni krijum~arski incidenti Što se više dešavaju krijum~arski incidenti,i zaplenjeno oru je iz tajnih skro- ljudi su više uklju~eni u nelegalne aktivnosti višta (razli~ite baze podataka) povezane sa posedovanjem.Broj ugašenih poslova Što je viši nivo nezaposlenosti, ve}i je (SZK, Jun 2002.) rizik da ljudi budu uvu~eni u nelegalne

Aktivnosti povezane sa posedovanjem oru ja.

Dodatak 4: Kosovske opštine rangirane prema indeksimaizvodljivosti i promenljivosti

Kosovo i oru`je


Strana 63

Opština Indeks izvodljivosti Indeks promenljivosti

Vrednost Rang Vrednost Rang

Vu~itrn 74.12 1 51.23 6

Vitina 72.21 2 32.10 24

De~ani 72.01 3 30.73 25

Mališevo 67.81 4 29.81 27

Istok 65.70 5 36.27 18

Štimlje 64.34 6 30.57 26

Ka~anik 64.26 7 36.28 17

Pe} 64.03 8 71.70 1

Klina 63.92 9 44.02 12

Priština 63.81 10 50.27 7

Suva Reka 61.72 11 39.80 15

Prizren 60.20 12 48.59 9

Orahovac 59.63 13 32.16 22

Gnjilane 59.24 14 39.06 16

Srbica 59.19 15 35.51 19

Uroševac 58.83 16 25.47 28

Ðakovica 57.39 17 68.01 2

Obili} 54.30 18 32.14 23

Dragaš 54.05 19 49.13 8

Mitrovica 51.31 20 64.58 3

Podujevo 50.19 21 40.17 14

Glogovac 48.65 22 25.30 29

Lipljan 45.91 23 52.19 4

Kamenica 44.44 24 32.19 21

Kosovo Polje 38.94 25 45.77 11

Štrpce 29.14 26 32.53 20

Zubin Potok 27.70 27 43.35 13

Zve~an 27.02 28 51.90 5

Novo Brdo 26.37 29 16.01 30

Leposavi} 23.54 30 46.44 10

Dodatak 5:Podaci koriš}eni na figuri

Deo III

Deo IV



Strana 64

Ubistva/100000 Plja~ke/100000 Ozbiljninapadi/100000

Albanija, 2001 16.88 7.39 4.41

Bugarska, 2000 6.19 52.08 0.93

Hrvatska, 2000 5.96 16.76 21.09

Estonija, 2000 13.73 335.65 32.61

Madarska 2000 3.53 34.79 75.88

Kosovo 2001 4.45 20.05 9.3

BJRM 2002 6.53 22.72 22.96

Rumunija, 2000 7.44 30.30 5.50

Slovenija, 2000 4.07 27.06 21.92

Figura 3.1 Stopa kriminala na Kosovu u komparativnoj perspektivi

Izvori: KPIS; Interpol (kategorije 1, 3, i 4.1.1). Procena stanovništva Kosova, SZK (2002)

Oru`je Procenat Ukupan broj

Jurišne puške 20 983

Mitraljezi 1 34

Pištolji 44 2148

Puške 15 742

Raketni lanseri 1 46

Sa~mare 15 738

Mašinke 2 108

Ostalo (vazdušne puške, rucne granate, snajperske puške.) 1 75

Nepoznato 1 57

Ukupno 100 4931

Figura 4.1 Tipovi MOLN koje je zaplenila policija, 2000-2002

Izvor: Prora~unato iz KPIS

Kosovo i oru`je


Strana 65

Region Broj zaplena Procenat zaplene Procenat stanovništva MOLN

Granica 37 0.8 –

Gnjilane 512 10.4 17

Mitrovica 850 17.2 13

Pe} 1175 23.8 15

Priština 1776 36.0 37

Prizren 581 11.8 19

Ukupno 4931 100 101

Figura 4.4 Geografska raspodela policijskih zaplena, sredina 2000 - kraj 2002

Napomena: Procenti nisu svedeni na 100 zbog zaokru�ivanja.

Izvor: Proracunato iz KPIS

Tip oru`ja KFOR-ove operacije zaplene Amnestija za oru`je

Puške 120 417

Pištolji 30 75

Mitraljezi 7 24

Minobaca}i 2 1

Protivtenkovsko oru je 12 45

Rakete/projektili 4 9

Ru~ne granate 409 726

Mine 23 94

Municija 31347 59200

Razna sredstva* 557 895

Ukupno (bez municije i raznih sredstava) 607 1391

Figura 4.5 Uporedivanje koristi od KFOR-ovih operacija zaplene oru`ja i odamnestija za oru`je, 15. mart-15. april 2002

* U "Razna sredstva" spadaju uniforme, gas maske, kanisteri itd.



Strana 66

Multinacionalna Puške Pištolji Mitraljezi Minobaca}i Protivtenk. oru`je brigade (MNB)

Godina 2001 2002 2001 2002 2001 2002 2001 2002 2001 2002

FSU 2 1 0 1 0 0 0 0 0 0

MNB Centar 358 501 157 184 0 21 0 3 17 50

MNB Istok 300 51 53 19 0 5 0 23 151 5

MNB Severoistok 90 598 46 139 0 9 0 35 17 32

MNB Jugozapad 559 262 123 110 0 7 0 0 139 20

MSU (Vojna specija-lizovana jedinica) 30 13 15 13 0 0 1 0 5 2

Ukupno 1339 1426 394 467 * 0 42 1 61 329 109

Figura 4.6 Oru`je koje su zaplenile trupe KFOR-a u 2001. i 2002. godini

* Pod Ukupno spada jedan pištolj koga je zaplenio Glavni štab KFOR-a.

Izvor: KFOR

Multinacionalna Rakete Ru~ne granate Mine Municija Razno brigada (MNB)

Godina 2001 2002 2001 2002 2001 2002 2001 2002 2001 2002

FSU 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

MNB Centar 0 22 0 498 0 70 0 91526 0 1272

MNB Istok 0 2 0 950 0 5 0 3084 0 286

MNB Severoistok 0 17 0 335 0 6 0 97924 0 1442

MNB Jugozapad 0 7 2 195 0 27 200 31526 0 312

MSU 12 2 0 9 0 0 5 929 250 15

Ukupno 12 50 2 1987 0 108 205 224989 250 3327

Deo VII

Kosovo i oru`je


Strana 67

Opština Vatreno oru`je No`evi Prebijanja

1999 2002 1999 2002 1999 2002

Jun-Dec. Jun-Dec. Jun-Dec.

De~ane – 1 – 3 – 2

Dragaš – – – – 1 1

Uroševac 3 4 3 4 1 7

Kosovo Polje – 1 – 12 5 28

Ðakovica – 3 – 2 – 4

Gnjilane 7 – 1 5 – 6

Glogovac 6 3 4 11 3 14

Istok – – – – – 3

Ka~anik – 3 – 4 – 5

Kamenica 1 5 – 1 2 5

Klina 1 2 – – 2 6

Leposavi} – – – – – 1

Lipljan 1 2 0 11 2 16

Mališevo 3 2 2 1 3 19

Mitrovica 7 2 1 4 4 5

Novo Brdo – – – – – –

Obili} – 3 – 3 – 16

Pe} 2 3 1 – – 2

Podujevo 5 7 2 4 11 14

Priština 43 32 23 102 46 310

Prizren 1 2 – 4 2 9

Orahovac – 2 – 2 – –

Štimlje – 3 – 3 – 7

Srbica 5 4 – 3 2 6

Štrpce 2 – – – 1 –

Suva Reka – – – 2 1 2

Vitina 3 2 1 1 1 1

Vu~itrn 9 8 3 4 3 24

Zubin Potok – – – – – –

Zve~an – – – – – –

Ostalo 1 4 3 1 10 8

Ukupno 100 98 44 187 100 512

Figura 7.1 Bolni~ki izveštaj o razlozima poseta/povreda

Izvor: Statistika Univerzitetske bolnice u Prištini, koju je dobio SAS



Strana 68

Vrsta krivi~nog dela Tip Ubistva Kidnapovanja Plja~ke* Nasilni koriš~enog MOLN napadi*

AK-47 6 2 5 7**

Pištolj 8 3 13 15***

Sa~mara 1 - 1 -

Lova~ko oru`je 2 - 1 4

La`no oru`je 0 - 1 2

Ru~na granata 1 - 1 -

Mitraljez - - 2 -

Nepoznat tip 33 2 53 25

Figure 7.3, 7.4, 7.5 i 7.6 Tipovi malog oru`ja koriš~eni u krivi~nim delima, 2002

Napomena: Ponekad je koriš}eno više oru`ja da bi se izvršilo jedno krivi~no delo. U slu~aju ubistva, jedno oru`je je ponekad koriš}eno za

izvršenje više ubistava.

*Ovo je zasnovano na slu~ajnom uzorku koji se sastoji od 50% ukupnog broja slu~ajeva.

**Ovde spada jedan pištolj zaveden kao "automatsko oru`je".

***Ovde spadaju dva komada oru`ja zavedena kao "ru~no oru`je".

Izvor: KPIS

Kosovo i oru`je


Strana 69

IZVORI

Bibliografija

Bieley, Jeff. 2002. ‘Municipal Elections 2002: Result: clear but incremental change.’ Focus Kosovo.

Oktobar. <http://www.unmikonline.org/pub/focuskos/oct02/focuskprist1.htm>

Davis, Ian. 2002. Small Arms and Light Weapons in the Federal Republic of Yugoslavia: The Nature of the

Problem. London: Saferworld.

Gorjanc, Milan. 2000. ‘Small Arms and Light Weapons and National Security: A Problem of the Present

and Near Future.’ Rad prezentovan na radionici o malom oru#ju i lakom naoru#anju - moguci

doprinosi Paktu stabilnosti za jugoistocnu Evropu, Ljubljana, 27. Januar.

Hajdinjak, Marko. 2002. Smuggling in Southeast Europe, the Yugoslav Wars, and the Development of Regional

Criminal Networks in the Balkans. Sofia: Centre for the Study of Democracy.

Hasani, Ismail. 2003. Guns in the History and Tradition of Kosovo. Pomocni papir, �eneva: Small Arms

Survey

Heinemann-Grüder, Andreas and Wolf-Christian Paes. 2001. Wag the Dog: The Mobilisation and

Demobilisation of the Kosovo Liberation Army. BICC Brief No 20. Bonn: Bonn International Center

for Conversion.

ICG (International Crisis Group). 2001. Landmark Election: Kosovo. Raporti i Ballkanit Nr.120.

Pri{tina/Brisel: ICG, 21. Novembar.

—. 2002. Return to Uncertainty: Kosovo’s Internally Displaced and the Return Process. Raporti i

Ballkanit Nr. 139. Pri{tina/Brisel: ICG, 13. Decembar.

Index Kosova/Gallup International. 2003a. ‘Household Survey on Safety and Security Kosovo-wide.’

Pri{tina: Index Kosova, Februar.

—. 2003b. Study on Insecurity in Kosova Kosova (baziran na diskusije sa cetri fokus grupe u Gnjilane,

Mitrovica, Pri{tina i Prizren).' Pri{tina: Index Kosova, Januar-Februar.

Interpol. International Crime Statistics (razne zemlje i godine)

<http://www.interpol.int/Public/Statistics/ICS/Default.asp>

IRC (International Rescue Committee) and UNDP (United Nations Development Programme). 2001.

Kosovo Youth Survey 2001. Pri{tina: IRC i UNDP.

Jansen, Richard G. 2002. ‘Albanians and Serbs in Kosovo: An Abbreviated History’

<http://lamar.colostate.edu/~grjan/kosovohistory.html>

Kanani, Agin. 2002. ‘Albania: cash-for-guns plan misfires.’ Institute for War and Peace Reporting.

4 Novembar.

Kanuni i Lekë Dukagjinit [The Code of Lekë Dukagjini]. 1989. New York: Gjonlekaj Publishing Company.

KFOR (Kosovo Force). 2001. ‘Statement to Press Conference.’ KFOR News Release. 4 June

<http://www.nato.int/kfor/press/pr/releases/2001/nrel_010604.htm>

—. 2002a. Weapon Amnesty Media Summary. Pristina: Novinarski informacioni centar KFOR-a.

—. 2002b. ‘Final Results of the Weapon Amnesty.’ Saop{tenje za {tampu, 19. april

<http://www.nato.int/kfor/press/pr/pr/2002/04/26-04.htm>

—. 2003. ‘KFOR Discovers Significant Arms Cache.’ Saop{tenje za {tampu, 7. mart.

KPIS (Kosovo Police Information System) baza podataka o prijavljenim i izvr{enim krivicnim delima.

Malcom, Noel. 1998. Kosovo: A Short History. Londër: Macmillan.

OSCE. 2002. ‘Kosovo 2002: Official Municipal Elections Results’

<http://www.osce.org/kosovo/elections/archive/2002/index.php3>

Paes, Wolf-Christian and Anna Matveeva. 2003. The Serbs of Kosovo: An Ethnic Minority Between

Collaboration and Defiance. London: Saferworld/Bonn International Center for Conversion. May.

Ripley, Tim. 2000. ‘The UÇK Arsenal.’ Jane’s Intelligence Review. November, f.22-3.

Sagramoso, Domitilla. 2001. The Proliferation of Illegal Small Arms and Light Weapons in and Around the

European Union: Instability, Organised Crime and Terrorist Groups. Londër: Saferworld, Qershor.

Small Arms Survey. 2001. Small Arms Survey 2001: Profiling the Problem. Oxford: Oxford University

Press.

—. 2002. Small Arms Survey 2002: Counting the Human Cost. Oxford: Oxford University Press.

—. 2003. Small Arms Survey 2003: Development Denied. Oxford: Oxford University Press.

SZK (Statisticki zavod Kosova). 2002. Kosovo and its Population: A Brief Description. Pri{tina

30. septembar.

TOL (Transitions On-Line). 2003. ‘Bosnia Model for Kosovo?’ 25 februar-3. mart

<http://www.tol.cz>

UNDP (United Nations Development Program). 2000. ‘UNDP—Security, Small Arms and Youth

Brief’. Pri{tina, 22. novembar.

—. 2001. ‘UNDP Assessment Team Visits Albania.’ Saop{tenje za {tampu, 4. april.

—. 2002a. Human Development Report: Kosovo 2002. Pri{tina: UNDP.

—. 2002b. Early Warning Report Kosovo May–August 2002. Izve{taj br. 1. Pri{tina: UNDP.

—. 2002c. Human Development Report Albania 2002

<http://www.undp.org.al/elib/store/pdf/nhdr2002eng.pdf>

—. 2003. Early Warning Report Kosovo September–December 2002. Izve{taj br. 2. Pri{tina: UNDP.

UNMIK (United Nations Administration in Kosovo). 2001. ‘As weapons amnesty period ends in

Kosovo, UN warns of penalties for illegal use.’ Saop{tenje za {tampu

<http://www.un.org/peace/kosovo/news/99/jun01.htm#Anchor90>

—. 2002. ‘Fact Sheet Kosovo.’ <http://www.unmikonline.org/eu/index_fs.pdf>

—. 2003. <http://www.unmikonline.org/news.htm#1912>, 10. januar.

—. UNMIK Police Briefing Notes, razlicita izdanja.

Velijevic, Haris. 2003. ‘Home is Where You Used to Hang Your Hat.’ TOL. 4. mart.

<http://www.tol.cz>



Strana 70

Kosovo i oru`je


Strana 71

Intervjui

Petnaest intervjua sa biv{im borcima OVK, koje je obavila Kosovska inicijativa za demokratsko

dru{tvo (KIDS) za SABA, februar 2003. godine. Devetoro od intervjuisanih biv{ih boraca zauzimalo

je vi{e polo#aje u hijerarhiji OVK, a preostalih {est bili su vojnici. Interjvuisana lica bila su iz svih

sedam operativnih zona OVK (Dukagjin, Pashtrik, Lab, Nerodimle, Shala i Karadak). U nekim peri-

odima rata, dvojica od intervjuisanih oficira bili su zadu#eni za logistiku, a posebno za snabdevanje

oru#jem.

Istra#ivanje je obavljeno u slede}ih 15 {kola:

Osnovne {kole: Elena Gjika (Pri{tina), Vaso Pashe Shkodrani (Pec), Janjevo (Lipljan), Bashkimi

(Glogovac), Edmond Hoxha, Junik (Decane), 7. mart (Suva Reka), Pone{ Gnjilane). Srednje {kole:

Ekonomska (Uro{evac), Ekonomska (Kamenica), Shala (Lipljan), Sami Frasheri (Pri{tina), Ju#na

Mitrovica, Ekonomska (Podujevo), Srednja tehni~ka (Prizren).

Acda, Paul, Generalni direktor, Carinska slu#ba UNMIK-a

Berisha, Besnik R. Vlasnik i direktor privatne kompanije za poslove bezbednosti Balkan International

Beshiri, Ismije, Slu#benik za politicka pitanja, Kancelarija za politi~ka pitanja, Kancelarija Specijalnogpredstavnika Generalnog sekretara, UNMIK

Booth, Nick, Vi{i savetnik ZSPGS-a za policiju i pravosude (Stub I), UNMIK

Cameron-Mowat, Ian, Head, Savetodavna slu#ba za pitanja bezbednosti, UNMIK

Carnie, Scott, Obezbedenje UN-a, UNMIK

Hajdari, Azem, Kabinet Premijera

Harter, Penny, Obezbedenje UN-a, UNMIKJohnston-Molina, Kara, Policijski savetnik, Kancelarija za politi~ka pitanja, Odeljenje {efa misije,OMiK

Pascau, Olivier, potpukovnik, Specijalni savetnik ZSPGS-a za policiju i pravosude (Stub 1), KFORFrench National Support Element

Rita Semu-Somi, Bertha, Politi~ki slu#benik, Kancelarija za politi~ka pitanja, KancelarijaSpecijalnog predstavnika Generalnog sekretara, UNMIK

Rolo, José, {ef slu#be za izdavanje oru#nih listova (OL), UNMIK Police

Schmidt, Adam, Zamenik direktora, Demokratizacija, OEBS

Sherman, Dennis, komandant, Centralna slu#ba za krivi}ne istrage, UNMIK

Shlapachenko, Dmitry, Politicki slu#benik, Kancelarija za politi~ka pitanja, KancelarijaSpecijalnog predstavnika Generalnog sekretara, UNMIK

kosovo i oru - files.ethz.ch no 3 serbian.pdf · utisci o institucijama i sredstvima koji...

Documents