kosovo i metohija - odbrana.mod.gov.rs odbrana.pdf · kosovo i metohija istorija, politika i...

Godi

na I

Broj

1ce

na 1

00 d

.1.

okt

obar

200

5.www.

odbr

ana.mod

.gov

.yu

REFORMA SISTEMAODBRANE

Tema

ZA BEZBEDNIJI BALKAN

Dosije

K O S O V O I M E TO H I J AISTORIJA, POLITIKA I SUDBINA

Specijalni prilog

M A G A Z I N M I N I S T A R S T V A O D B R A N E S C G

NIC „Vojska”, Katani}eva 15, 11000 Beograd tel: 011/3401-227,

telefaks: 011/3615-488. ìro-ra~un: 840-49849-58

NARUXBENICA

Naru~ujem ..................... primeraka kwige: „ZEMQA @IVIH”

po ukupnoj ceni od 7.560,00 dinara.

Kwige }u platiti (zaokruìti broj): 1) odjednom (pla}awe unapred) 2) na kredit u .................. mese~nih rata (najvi{e 6)

po .................... dinara, uz overenu administrativnu zabranu.

Kod pla}awa unapred uz naruxbenicu poslati dokaz o uplati celokupnog iznosauve}anog za po{tarinu u iznosu 200 dinara. Kupci na kredit dostavqaju

administrativnu zabranu (obarazac se dobija od NIC „Vojska”) overenu uVojnoj po{ti ili preduze}u u kome su zaposleni.

Reklamacije u slu~aju neuru~ivawa kwiga primamo u roku od 30 dana.

Kupac..........................................................................................................................(ime, o~evo ime, prezime)

Mati~ni broj gra|ana ...................................... Broj li~ne karte ........................

izdate u MUP ........................................

Ulica i broj ..............................................................................................................

Mesto i broj po{te ............................................................ Telefon ....................

Datum ......................................... Potpis naru~ioca

Imenovani je stalno zaposlen u ..........................................................................(naziv VP ili preduze}a)

Ulica i broj .............................................................................................................

telefon ............................. Mesto i broj po{te ...................................................

MP Overa ovla{}enog lica

Autori: Vladimir Stojan~evi}, Qubodrag Dini} i \or|e Borozan

ZEMQA @IVIH

Novinsko-izdava~ki centar

PREPORUÛJE

KAPITALNO

IZDAWE

ZEMQA @IVIH

Ugledni autori Vladimir Stojan~evi}, QubodragDini} i \or|e Borozan napisali su tekst za

reprezentativno izdawe „ZEMQA @IVIH" koji jedat u dvojezi~nom slogu na srpskom i engleskom

jeziku. Pisan je na temequ potvr|enih ~iwenica ipotkrepqen do sada neobjavqivanim istorijskim

dokumentima koji poja{wavaju sloènost teme.Re~ je o genezi srpsko-albanskih odnosa u 19. i

20. veku. Koreni sada{wih (ne)prilika duboki suvi{e od dve stotine godina i neophodno je dobro

ih izu~iti kako bi neke aktuelne pojave bilemnogo jasnije. Precizan nau~ni pristup temi, jasna

metodologija istraìvawa i svima razumqivapisana re~ jesu dodatne vrednosti kwige koja

sadrì pouke i za naredne generacije. Blagoslovza {tampawe kwige dao je Patrijarh srpski

gospodin Pavle. Kwiga je vrhunski opremqena, u tvrdom povezu,

sme{tena u kutiju, obima 372 strane, formata28,3 h 29 cm. Cena kwige je 7.560,00 dinara.

Naruxbenicu i primerak uplatnice poslati na adresu: NIC „Vojska", Katani}eva 15,

11000 Beograd.Kwiga se moè nabaviti i u na{oj kwiàri

– u Beogradu, Vasina 22

310116

Dizajn

3

PREDLOG ZA SKRA]EWE VOJNOG ROKASavet ministara SCG predloìo je

skra}ewe vojnog roka na {est meseci za vojni-ke koji vojni rok sluè pod oru`jem ili u jedi-nici odnosno ustanovi VSCG, saop{tila je Di-rekcija za informisawe Saveta ministara.

„To je su{tina Predloga zakona o iz-menama Zakona o Vojsci Jugoslavije, koji je Sa-vet ministara, na predlog Ministarstva od-brane, utvrdio i uputio Skup{tini Srbije iCrne Gore, s molbom da ga razmotri i usvojipo hitnom postupku”, navedeno je u saop{tewu.

ZAJEDNO PROTIV TERORIZMANajvi{i zvani~nici Srbije i Crne Go-

re, Ambasada SAD u Beogradu, verski pogla-vari i predstavnici diplomatskog kora upu-tili su, povodom ~etvrte godi{wice od tero-risti~kih napada u SAD, apel na zajedni~kuborbu protiv terorizma.

U zajedni~koj izjavi koju su objavilidnevni listovi, potpisnici navode da se po-novo obavezuju na borbu protiv terorizma,bilo gde u svetu, i na wegovu osudu, bez obzi-ra na naciju ili religiju.

UZamenik ministra odbrane Vuka{in Mara{ boravio u Kini

PRO[IREWE SARADWEokviru posete uprili~eni su brojni susreti, posetejedinicama i razgovori sa zvani~nicima kineske dr-àve i vojske, a 21. septembra Vuka{in Mara{ je uPekingu razgovarao sa potpredsednikom Centralnevojne komisije i ministrom odbrane NR Kine general

-pukovnikom Cao Gangchuan-om.Obostrano je oceweno da }e ova poseta NR Kini

znatno doprineti daqem unapre|ewu tradicionalnog pri-jateqstva dvaju naroda i armija. Sagovornici su razmeni-li mi{qewa o aktuelnoj politi~ko-bezbednosnoj situacijiu svetu i jugoisto~noj Evropi. Zajedni~ki je oceweno da sveti region danas karakteri{e postojawe mnogobrojnih bez-bednosnih izazova, kao {to su terorizam, etni~ki konflik-ti i secesionizam. Zamenik ministra odbrane SCG Vuka-

{in Mara{ naglasio je da je postignut zna~ajan napredak u izgradwi mira i stabilnosti,ali da jugoisto~na Evropa jo{ predstavqa bezbednosno osetqiv prostor.

Mara{ je istakao da je neophodno da dràve jugoisto~ne Evrope pomo}u modelabezbednosnih integracija, zajedni~kim naporima suzbiju negativne procese koji ugroàvajuwihovu stabilnost i predstavqaju latentni izvor novih rizika, izazova i pretwi miru.

Zamenik ministra je naglasio da se Srbija i Crna Gora zalaè za mirno re{ava-we svih bezbednosnih problema u zemqi i regionu, ukqu~uju}i, pre svega, pitawe Kosova iMetohije. Istakao je da su spoqnopoliti~ki prioriteti SCG pribliàvawe Evropskoj uni-ji, unapre|ewe odnosa sa susednim zemqama, evropskim i uticajnim zemqama u svetu, teukqu~ivawe u regionalne i {ire integracije i inicijative. Tom prilikom je apostrofiraoterorizam kao najve}e bezbednosno isku{ewe savremenog sveta.

Zamenik ministra Mara{ informisao je doma}ine o reformi oruànih snaga i sek-tora bezbednosti u Srbiji i Crnoj Gori, kojom treba da se stvori broj~ano mawa, ali dobroopremqena i obu~ena profesionalna vojska. Izrazio je, tako|e, i ~vrstu opredeqenost SCGda nastavi pruàwe podr{ke principu „jedne Kine”.

Ministar Gangchuan je govorio o razvoju kineske armije i istakao da je veoma zna-~ajno da vojske SCG i Kine u narednom periodu intenziviraju bilateralnu saradwu u raznimoblastima, kao {to su obrazovawe, zdravstvo, vojnotehni~ka saradwa i razmena iskustavaiz procesa reformi, a {to }e znatno doprineti pro{irewu ukupne saradwe dveju zemaqa.

Radi unapre|ewa saradwe i razvoja dveju zemaqa potpisan je Protokol kojim seVojsci SCG dodequje bespovratna pomo} i konkretizuje realizacija donacije.

Delegacija se sastala i sa zamenikom ministra inostranih poslova NR Kine, ZhangYesui-jem. Posve}ena je posebna pa`wa daqem produbqivawu saradwe dveju zemaqa. Tako|eje razgovarano i o odnosima izme|u Srbije i Crne Gore. Mara{ je ocenio da je to osnovnodemokratsko pitawe koje }e se re{avati u okviru Ustavne poveqe i da }e opredeqewe gra-|ana na referendumu kona~no definisati status Srbije i Crne Gore.

Delegacija MO SCG imala je susret i sa zamenikom na~elnika General{taba armi-je NR Kine, viceadmiralom Wu Shengli-jem, i tom prilikom razgovarano je o konkretizacijidaqe saradwe.

Na poziv kineskogMinistarstva odbrane, zamenik ministra odbrane SCGVuka{in Mara{, sa saradnicima, boravio je od 15. do 22. septembra u zvani~noj poseti Narodnoj RepubliciKini

Delegacija Ministarstva odbrane SCG sa kineskim doma}inima

JAVNA RASPRAVAO NOVIM VOJNIM ZAKONIMA

Javna rasprava o radnim verzijama nacr-ta Zakona o Vojsci, Zakona o odbrani i Zakonao slu`bama bezbednosti odràna je od 26. do28. septembra u Klubu Vojske u Top~ideru.

U raspravi su u~estvovali predstavniciorgana dràvne zajednice, republika ~lanica,nau~nih institucija i nevladinih organizacija.

PRAVILNIK O [KOLOVAWU U INOSTRANSTVU

Ministar odbrane SCG Prvoslav Da-vini}, na osnovu Zakona o odbrani, propi-sao je Pravilnik o {kolovawu i usavr{ava-wu u inostranstvu zaposlenih u Ministarstvuodbrane i lica na slu`bi u VSCG.

Pravilnikom se propisuje na~in upu-}ivawa na {kolovawe, odnosno usavr{avaweu inostranstvo zaposlenih u Ministarstvu od-brane i lica na slu`bi u Vojsci, te wihovaprava i obaveze i na~in izvr{avawa poslovau vezi s tim {kolovawem, odnosno usavr{a-vawem.

VENCI NA AVALIPovodom obeleàvawa godi{wice

proboja Solunskog fronta, venac dràvne za-jednice Srbija i Crna Gora na spomenik Nez-nanom junaku na Avali poloìo je izaslanikpredsednika dràvne zajednice SCG, na~elnikGeneral{taba VSCG general-potpukovnikDragan Paska{.

Venac Republike Srbije poloìo jeizaslanik predsednika Republike Srbije, za-menik na~elnika General{taba VSCG vicead-miral Mihailo @arkovi}.

Delegacija Vojske Srbije i Crne Goretako|e je poloìla venac.

UKRATKO

4 1. oktobar 2005.

Dan vojne policije – 14. septembarove godine obeleèn je u znaku veli-kog jubileja – 50 godina postojawa iuspe{nog izvr{avawa raznovrsnih-

policijskih zadataka i specijalizovanihdejstava.

Centralna sve~anost odràna je uVojnoj akademiji, uz prisustvo brojnih go-stiju iz Ministarstva odbrane i VojskeSCG, Ministarstvaunutra{wih poslovai Bezbednosno-in-formativne agencije,biv{ih komandanatapolicijskih sastava ipenzionisanih stare-{ina vojne policije.

Sve~anosti jeprisustvovao i na~el-nik General{taba ge-neral-potpukovnikDragan Paska{, koji jeposle obilaska sve~a-nog stroja pripadnici-ma vojne policije ~e-stitao praznik, isti-~u}i visoku osposo-bqenost za suprotstavqawe savremenimizazovima, za{titu Vojske SCG i ja~aweukupne odbrambene snage na{e zemqe.

O pedesetogodi{wem iskustvu, radui razvijawu vojne policije u modernu slu-`bu bezbednosti i elitnu vojnu formaci-ju spremnu za najteè zadatke, govorio jepukovnik \uro ]eli}, na~elnik Odeqe-wa za vojno-policijske poslove G[ VSCG.On je najpre podsetio da vojna policijaima svoje za~etke u policijskim odeqewi-ma formiranim naredbom kneza MilanaObrenovi}a 1876. godine, ali moderna

vojna policija formirana je u Jugoslo-venskoj narodnoj armiji 1955. godine.

-Ta specijalizovana formacija bez-bednosti od samog po~etka organizovanaje po svetskom ili Nato standardu, a ta-da{wa Jugoslavija bila je jedina socija-listi~ka zemqa koja je formirala vojnupoliciju i namenila joj savremene zadat-ke - istakao je pukovnik ]eli}.

O odgovornosti i teìni zadatkagovori podatak da je u prethodnih pet de-cenija 84 pripadnika vojne policije izgu-bilo ìvot, a preko 200 je raweno.

Proslavu Dana vojne policije oboga-tio je prikaz dela obuke saobra}ajne i po-licije poretka i specijalizovanih dejsta-va pripadnika 5. i 25. bataqona, PTO„Kobre“ i bataqona VP „Sokolovi” 72.specijalne brigade. Gosti su mogli da videi deo savremene opreme i naoruàwa ko-jima raspolaù jedinice vojne policije.

R. M.

Obeleèn 14. septembar – dan vojne policije i pedeset godina wenog postojawa

M O D E R N A S LU@ B A B E Z B E D N O S T I

Sve~ani stroj povodom jubileja

SEDNICA KOLEGIJUMA NAÊLNIKAGENERAL[TABA VSCG

U Podgorici, u Komandi Podgori~-kog korpusa odràna je sjednica Kolegi-juma na~elnika General{taba VSCG upro{irenom sastavu. Sjednicom je pred-sjedavao na~elnik G[, general-potpu-kovnik Dragan Paska{. Pored stalnih~lanova Kolegijuma, sjednici su prisu-stvovali i komandanti operativnih sa-stava VSCG i Kolegijum komandanta Pod-gori~kog korpusa.

Izvr{ena je analiza snaga i sred-stava angaòvanih na odràvawu bor-bene gotovosti VSCG, a sagledani su iproblemi obezbe|ewa qudstva, materi-jalnih sredstava i objekata u VSCG.

Na~elnik General{taba VSCG i~lanovi pro{irenog kolegijuma posjetilisu Kasarnu „Masline” gdje su im prikaza-ni organizacija i na~in rada 568. cen-tra za obuku, te dio obuke koju su izvelipripadnici 5. motorizovane brigade.

S. V.

ZAJEDNI^KI HORIZONTMornarica VSCG je od 23. do 27. septembra u~estvovala na zajedni~koj vojnopomorskoj ve`bi sa

snagama Ratne mornarice Italije u italijanskim teritorijalnim vodama nedaleko od luke Brindizi.Na ve`bi pod nazivom „Zajedni~ki horizont 02 – 2005” uve`bavani su postupci koji se primewu-

ju u aktivnostima kao {to su borba protiv asimetri~nih pretwi, kontrola pomorskog saobra}aja itragawe i spasavawe na moru. Za izvo|ewe ve`beangaòvana su dva broda na{e mornarice, raket-na fregata RF-34 i raketna topovwa~a RTOP –406 i deo 82. pomorskog centra.

„Zajedni~ki horizont” imao je za ciq do-stizawe operativne sposobnosti za zajedni~kodelovawe u odràvawu me|unarodnog sistemabezbednosti na moru.

U ve`bi je bilo angaòvano oko 90 pripad-nika Mornarice VSCG, a weni brodovi prvi putsu u~estvovali u ve`bi u stranim vodama i radi-li su po procedurama i standardima Partnerst-va za mir i Natoa.

Mornarica VSCG ukqu~ena je u programe sa-radwe Asocijacije ratnih mornarica Jadrana iJonskog mora, ~iji su posmatra~i pratili ve`bu.

A. A.

UKRATKO

P R I J E M I U G E N E R A L [ T A B UNa~elnik General{taba VSCG general

-potpukovnik Dragan Paska{, povodom 14. sep-tembra – dana vojne policije i 50 godina od we-nog formirawa, primio je delegaciju koju je pred-vodio na~elnik Odeqewa za vojnopolicijske po-slove General{taba VSCG pukovnik \uro ]eli}.

Dan vojne policije obeleàva se 14. sep-tembra u znak se}awa na dan kada je Nare|ewemvrhovnog komandanta oruànih snaga FNRJ, 14.septembra 1955, u Jugoslovenskoj narodnoj armi-ji formirana vojna policija.

Zamenik na~elnika General{taba VSCG vi-ceadmiral Mihailo @arkovi}, povodom 14. sep-tembra – dana artiqerije, primio je delegacijutog roda VSCG koju je predvodio na~elnik Upraveza obuku General{taba VSCG general-major Mi-loje Mileti}.

Dan roda artiqerije obeleàva se 14. sep-tembra u znak se}awa na dan kada je po~ela arti-qerijska priprema proboja Solunskog fronta,koja je trajala do po~etka proboja – 15. septem-bra u 5.30 ~asova. Tada je blizu 2.000 artiqe-rijskih cevi oglasilo po~etak dugo o~ekivanog na-pada savezni~kih armija na Solunskom frontu.

Zamenik na~elnika General{taba VSCGviceadmiral Mihailo @arkovi}, povodom 20.septembra – dana veze, primio je delegaciju togroda Vojske, koju je predvodio na~elnik Upraveza vezu i informatiku General{taba VSCG gen-eral-major Milan Stanimirovi}.

Dan roda veze – 20. septembar obe-leàva se u znak se}awa na dan kada je 1916.godine na Krfu, u okviru op{te reorganizacijeSrpske vojske, objavqena „Uredba o vojnomtelegrafu”, kojom su udareni temeqi organi-zacije veze, od kada se ona formira kao zase-ban rod vojske.

P o m o r s k a v e ` b a m o r n a r i c a S C G i I t a l i j e

5

GENERAL LAKÊVI] PRIMIO IZASLANIKA ODBRANE NEMA^KEKomandant Podgori~kog korpusa, general-

major Jovan Lak~evi} sa saradnicima primioje u opro{tajnu posjetu izaslanika Ministar-stva odbrane SR Wema~ke u SCG, potpukovnikaBurharda Gelera, koga }e na ovoj du`nosti za-mijeniti potpukovnik Helmut Klaus.

Gosti iz SR Wema~ke posjetili su Vojno-medicinski centar u Podgorici u ~ijem je opre-mawu u~estvovalo Ministarstvo odbrane SCGi sanitetska slu`ba vojske SR Wema~ke.

S. V.

VOJNI IZASLANIK SAD U PODGORI^KOM KORPUSU

Izaslanik Ministarstva odbrane SAD,pukovnik Mark Iston posjetio je Podgori~kikorpus, gdje ga je primio komandant Korpusa, ge-neral-major Jovan Lak~evi} sa saradnicima.

U okviru posjete pukovnik Iston je obi-{ao Kasarnu „Masline” u Podgorici i stekaouvid u na~in izvo|ewa obuke vojnika i starje-{ina. Na kraju posjete, pukovnik Iston i wegovsaradnik, major Aleks Milutinovi}, posjetilisu spomen-sobu 5. mtbr, koja nastavqa tradi-cije Pete proleterske NOU brigade i upisalise u kwigu utisaka.

S V E ^ A N A Z A K L E T V A S E P T E M B A R A C A

O D G O V O R N A I Z A Z O V E

Sve~anosti polagawa zakletve vojni-ka septembarske generacije 2005.odràne su 24. septembra u kasar-nama i jedinicama Vojske SCG u ko-

jima mladi vojnici sluè vojni rok. Na~elnik General{taba VSCG gene-

ral-potpukovnik Dragan Paska{ prisu-stvovao je polagawu zakletve u kasarni565. nastavnog centra u Poàrevcu.

Obra}aju}i se vojnicima i wihovim

roditeqima, general Paska{ je naglasioda je u toku reorganizacija Vojske u mo-dernu, efikasnu i savremenu oruànu si-lu, sposobnu da odgovori na sve izazove.

„Mi moramo imati Vojsku koja }e bi-ti zna~ajan faktor odvra}awa od eventu-

alnih sukoba i koja }e biti osposobqenada u~estvuje u izgradwi i o~uvawu mira uregionu i {ire”, rekao je general Paska{i dodao da se „reorganizacija Vojske od-vija predvi|enom dinamikom, iako u znat-no oteànim finansijskim uslovima”.

Odziv regruta septembarske klaseiznosio je oko 85 odsto, {to je skorodvostruko vi{e nego u junskoj klasi, ka-da je bio oko 49 odsto.

U Srbiji je odziv regruta iznosiooko 90 odsto, jer se od pozvanih 9.200pozivu odazvalo 8.236 regruta, a u Cr-noj Gori odziv iznosi oko 26 odsto, jerse od 800 pozvanih pozivu odazvalo wihoko dvesta.

Sa sve~ane zakletve u Poàrevcu

Delegacija Uprave za odnose sa javno-{}u Ministarstva odbrane SCG, predvo|e-na na~elnikom te uprave kapetanom bojnogbroda Petrom Bo{kovi}em, boravila je u[tabu Natoa u Briselu, u radnoj posetiUredu za javnu diplomatiju Natoa.

Ciq posete bio je upoznavawe sa ru-kovodstvom, sticawe uvida u rad i delatnostUreda za javnu diplomatiju Natoa, predsta-vqawe nove strukture i koncepcije radaUprave za odnose sa javno{}u, razmena is-kustava u radu sa medijima i {irom javno-sti i uspostavqawe osnova za dugoro~nu sa-radwu sa tim uredom Natoa.

Na{a delegacija sastala se sa pomo}-nikom generalnog sekretara Natoa za javnudiplomatiju @anom Forneom i drugim kqu~-nim osobama, a naro~ito intenzivni i plod-ni razgovori vo|eni su sa na~elnikom Ode-qewa za saradwu sa zemqama izvan Natoa,Monik Tufeli Pjer, na~elnikom Odeqewaza izdava{tvo Gerlindom Nihusom i koordi-natorom za Zapadni Balkan, @oltom Rabai-jem. Tokom sastanka dobijeni su komplimenti

za novu strukturu i koncepciju rada Upra-ve za odnose sa javno{}u, a posebno u ve-zi sa novooformqenim Referatom port-parola i novim magazinom „Odbrana”.Tom prilikom, delegacija se sastala i saambasadorom misije SCG pri Evropskojuniji Brankom Milinkovi}em. U razgovo-ru su razmewena mi{qewa o realizova-nim susretima u Natou i dogovorena da-qa saradwa Uprave za odnose sa javno-{}u sa na{om misijom pri EU.

Uprkos preprekama administra-tivne prirode, koje su uslovqene prven-stveno time {to dràvna zajednica Sr-bija i Crna Gora nije ~lanica programaPartnerstvo za mir, odnosno, nisu pot-pisani odgovaraju}i bilateralni spo-razumi izme|u SCG i Natoa, u neposred-nim razgovorima uspostavqena je dobraosnova za daqe konkretne oblike sa-radwe Uprave za odnose sa javno{}uMinistarstva odbrane i Ureda za javnudiplomatiju Natoa.

P. Z.

D e l e g a c i j a U p r a v e z a o d n o s e s a j a v n o { } u u B r i s e l u

UPOZNAVAWE SA JAVNOM DIPLOMATIJOM NATOA

Sa doma}inima u sedi{tu Natoa

NOVO VE[TAÊWE U TOPÎDERU

Na osnovu odluke Okru`nog suda u Beo-gradu, Institut za kriminalisti~ku tehniku uVisbadenu, Nema~ka, obavi}e ve{ta~ewe okol-nosti pogibije gardista u Top~ideru.

O~ekuje se da izve{taj tog uglednog In-stituta otkloni dileme zbog razlika u nalazimaVojne i Nezavisne komisije.

6

TEMAReforma sistema odbraneDOSTIGNU]A I IZAZOVI______________ 9

ODBRANA„Kobre”U SUROVOJ MISIJI_____________________ 16

Pedeset godina vojne policijeU KORAK SA NAJJAÎMA_______________ 20

Nova generacija potporu~nikaPRED IZAZOVOM PROFESIJE_____________ 23

Nova vojni~ka uniformaPO PRINCIPU QUSKE LUKA______________ 25

DOSIJESporazum SCG i NatoaZA BEZBEDNIJI BALKAN_________________ 28

SPECIJALNI PRILOGKosovo i MetohijaGORDIJEV ^VOR________________________ 35

Vojno zdravstvo na prekretniciBOLEST NE SME DA ÊKA__________________ 51

Potpukovnik dr Boban \orovi}OD TRUPE DO KATEDRE_________________ 54S

AD

R@

AJ

28Prvi vojni list u Srbiji „Ratnik” iza{ao je 24. januara 1879. godine

Izdava~Novinsko-izdava~ki centar „VOJSKA”Beograd, Katani}eva 15Na~elnik NIC „VOJSKA”Zvonimir Pe{i}, pukovnikGlavni i odgovorni urednikSlavoqub M. Markovi}, potpukovnikZamenik glavnog i odgovornog urednika Radenko Mutavxi}Pomo}nik glavnog i odgovornog urednikaDragana Markovi}REDAKCIJA:Aleksandar Anti}, poru~nik, Slobodan Vu~ini}(dopisnik iz Podgorice), Du{an Gli{i} (dru{tvo),Sneàna \oki} (svet), Branko Kopunovi} (prilozi),Du{an Marinovi}, Danijela Marjanovi}, ZoranMiladinovi}, potpukovnik (dopisnik iz Ni{a),Vladimir Po~u~, kapetan I klase (odbrana), Sawa Savi}, Mira [vedi} (tehnika)Stalni saradniciBo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, mr Slavi{a Vla~i},Milosav \or|evi}, dr Milan Mijalkovski, dr Milan Milo{evi}, dr Dragan Simeunovi},Sebastijan Balo{, Igor Vasiqevi}, JugoslavVlahovi}, Predrag Mili}evi}, Miqan Milki},Nikola Ota{, Budimir M. Popadi}, dr Svetozar Radi{i}Dizajn i prelomEnes Me|edovi} (likovni urednik), Branko Siqevski (tehni~ki urednik), Vesna Jovanovi}FotografijaGoran Stankovi} (urednik) Zvonko Perge, Darimir Banda (fotoreporteri)Jezi~ki redaktoriMira Popadi}, Sla|ana Mir~evskiKorektorSla|ana GrbaSekretar redakcijeVera Denkovski DokumentacijaRadovan Popovi} (foto-centar), Nada StankovskiTELEFONINa~elnik 3615-036, 39-279Glavni i odgovorni urednik 3615-302, 33-209Redakcija 3615-290, 3615-239, 3615-295, 23-808, 23-810Dopisni{tvo Ni{ 018 509-481, 21-481Dopisni{tvo Podgorica 081 483-443, 42-443 Marketing 3615-502Pretplata 3615-297, 39-129TELEFAKS 3615-488ADRESA11000 Beograd, Katani}eva 15po{t.pr. [email protected]@vj.yuInternetwww.odbrana.mod.gov.yu@iro-ra~un840-49849-58 za NIC „Vojska”Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecuPretplataZa pripadnike MO i VSCG preko RC mese~no 160 dinara.Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionicemese~no 180 dinara. Za ostale (do kraja godine)tromese~no 540 dinara[tampa „POLITIKA” AD, Beograd, Makedonska 29CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodne biblioteke SrbijeODBRANAISSN 1452-2160

Glasilo Ministarstva odbrane Srbije i Crne Gore

Ukazom predsednika Srbije i Crne GoreNIC „Vojska" je povodom 125 godina vojne {tampe, 24. januara 2004. godine, odlikovan Ordenom Vuka Karaxi}a, drugog stepena

Na naslovnoj strani:„Orao” u poletawu na mitinguu Ke~kemetu (Ma|arska)Snimio Slavi{a VLAÎ]

1. oktobar 2005.

PL E T E WA

SVET Forum „Bezbednost i dru{tvo”ZA[TITA ZAJEDNI^KE DOMOVINE__________ 56

Vazduhoplovci na aeromitinzimaSEZONA ZA PAM]EWE__________________ 61

TEHNIKATenk M-84 AB1MO]NA KOPNENA LA\A_________________ 64

SimulacijeFALCON 4.0 ALLIED FORCE______________ 66

wwwSAJT MINISTARSTVA ODBRANE___________ 67

KULTURABora Dugi} IZME\U DUHA I DAHA________________ 68

FEQTONEkonomsko ratovaweNOVA SLIKA SVETA____________________ 72

Razmi{qawa o stvarima obi~nimSVAKODNEVICA_____________________ 77

ParaglajdingKORACI U VETAR____________________ 78

REDPo{tovani ~itaoci

red vama je prvi broj magazina „Odbrana”. Trenutakpoletawa na{eg „orla’’, na naslovnoj strani, zabeleènokom kamere, najavquje i uzlet novog glasila Ministarstvaodbrane Srbije i Crne Gore na medijskom nebu. Kao {to sevidi, pilot je u avionu, a upravqa~ka palica u sigurnim

rukama. Ipak, tekstovima ovog broja svako od vas krstari}e svojom mar{rutom. Nekoliko destinacija, svakako, treba posetiti.

Na{i vazduhoplovci pokazali su vrhunsko ume}e na nedavnoodrànim aeromitinzima u Ma|arskoj, ê{koj, Italiji i Gr~koj, o ~emu svedo~e tekst i slike sa mesta zbivawa.

Da imamo {ta da pokaèmo i na kopnu podse}aju nas„Kobre’’, ali i stru~waci Jugoimporta – SDPR, Vojnotehni~koginstituta i preduze}a odbrambene industrije. Wihov ponos, tenkM84-AB1 (namerno ne nagla{avamo i na{, jer jo{ nije u{ao unaoruàwe oklopnih jedinica VSCG), bio je veoma zapaèn najednoj od najve}ih me|unarodnih smotri naoruàwa i vojne opremeu Engleskoj (DSEI 2005). Odjeci sa tog sajamskog nastupanagove{tavaju nove izvozne poslove za Jugoimport i deloveposustale privrede. Mornari dolaze na red u slede}em broju, 15. oktobra, kada objavqujemo reportaù sa zajedni~ke ve`beitalijanske i na{e mornarice u vodama Jadrana, koja je zavr{enaupravo u vreme kada je prvi broj „Odbrane’’ ulazio u {tampu.

Kqu~ne teme vezane su, ipak, za na{u svakodnevicu.Dostignu}a u reformi sistema odbrane analizirao je u autorskomprilogu ministar odbrane Prvoslav Davini}. Situaciju na Kosovui Metohiji poku{ali smo da rasvetlimo na stranicamaspecijalnog priloga. O putevima za re{avawe tog problemagovore Sanda Ra{kovi}-Ivi}, predsednica Koordinacionogcentra za Kosmet, dr Slobodan Samarxi}, savetnik predsednikaVlade Srbije, Soren Jesen Petersen...

Otvorili smo i dosije Sporazuma izme|u SCG i Natoa otranzitnim aran`manima za operacije podr{ke miru i vru}utemu o tranziciji sistema vojnog zdravstva. Zapo~eli smo i pri~u onovoj uniformi pripadnika VSCG. Zavirili smo u svakodnevicuporodice jednog po svemu uspe{nog i (ne)zadovoqnog oficira, a nasvoj na~in o svakodnevnim ali svevremenim temama govore i BoraDugi}, Jugoslav Vlahovi} i poznati ruski filozof IvanAleksandrovi~ Iqin.

Ko{arka{ima nismo hteli da stajemo na muku, te smosportske strane, planirane za {ampionsko slavqe, ustupiliparaglajderima.

Pretplatnicima u Ministarstvu i Vojsci, koji su prvi put svojprimerak vojne {tampe dobili na li~nu adresu, skre}emo pa`wuda ga bri`qivo ~uvaju, jer u jedinicama i ustanovama vi{e nemabesplatnih primeraka. Vas, budu}e ~itaoce obave{tavamo da sena magazin „Odbrana’’ moète pretplatiti prekoRa~unovodstvenog centra Ministarstva odbrane ili Po{tanske{tedionice, jer je to najsigurniji i najjeftiniji na~in da ubudu}edo|ete do svog primerka.

Nudimo vam i niz drugih rubrika obu~enih u novo ruho, nakvalitetnijem papiru, sa tvr|im koricama i za{titnom folijom –sve to po istoj ceni. Od vas o~ekujemo kriti~ki osvrt, predloge,primedbe i sugestije, ali i da nas podsetite ukoliko smo ne{topropustili. Jer na{ let, u krajwoj liniji, zavisi upravo od vas.

16 35

RE^ UREDNIKA

8 1. oktobar 2005.

Na sastanku izme|u predsednika dr-àvne zajednice Srbija i Crna Go-ra Svetozara Marovi}a, predsed-nika Vlade Republike Srbije Voji-

slava Ko{tunice i ministra odbranedràvne zajednice Srbija i Crna GoraPrvoslava Davini}a, odrànom 8. sep-tembra, razgovarano je o situaciji kojaje nastala nakon zahteva za personal-nom promenom na ~elu Ministarstva od-brane SCG, a posebno o razlozima kojisu u vezi s tim izno{eni u javnosti.

U saop{tewu koje je Ministarstvoodbrane dalo tim povodom kaè se da jena sastanku „konstatovano da tenzije ko-je su u javnosti stvorene optere}uju po-liti~ku situaciju u zemqi i da je u sveu-kupnom interesu da se {to pre na|u re-{ewa u postoje}im institucionalnimokvirima. Ministar odbrane SCG, ana-liziraju}i tok doga|aja u prethodnih ne-koliko meseci, predo~io je predsednikuMarovi}u i premijeru Ko{tunici da suodgovori Ministarstva odbrane SCG naizve{taj o finansijskoj kontroli Mini-starstva finansija Srbije pokazali svuneosnovanost tvrdwi o nepostojawu ade-kvatne kontrole i potvrdio da }e Mini-starstvo odbrane SCG, ukoliko mini-star Dinki} i daqe insistira na oprav-danosti svih tvrdwi u tom izve{taju,zahtevati da se o tom pitawu povede ras-prava u Odbora za odbranu i bezbed-nost Skup{tine dràvne zajednice”.

U saop{tewu se tako|e navodi da jena sastanku sa Marovi}em i Ko{tuni-com, ministar Davini} nedvosmislenoopovrgao konkretnim dokazima tvrdweministra Dinki}a o tome da su „kadroviCrne Gore stvorili haos u finansijamaMinistarstva odbrane i da su sredstvaiz srpskog buxeta prebacivana u CrnuGoru”.

Ministar odbrane rekao je pred-sedniku i premijeru da su dosada{wirezultati istraìvawa mogu}nosti po-stojawa organizovanog kriminala poka-zali da nema nikakvog osnova za takvutvrdwu, niti za ocenu o {tetnom karak-teru potpisanih ugovora. On je ukazao ina to, sa ~ime su se sagovornici u potpu-nosti sloìli, da bi nastavqawe stawakonfrontacija moglo da ugrozi normal-no odvijawe procesa reforme Vojske, dase negativno odrazi na moral wenih

pripadnika, te da stvori prostor za po-liti~ke manipulacije, kako unutar Srbi-je, tako i Crne Gore.

U saop{tewu su navedeni i intere-si od {ireg zna~aja za stabilnost i bu-du}nost dràvne zajednice kojima bi za-o{travawe konfrontacija moglo samoda {teti.

U zakqu~ku saop{tewa kaè se daje ministar Davini} „smatraju}i da je odpredsednika Marovi}a i premijera Ko-{tunice dobio puno priznawe za svoj do-sada{wi rad na reformi Ministarstvaodbrane i Vojske Srbije i Crne Gore,podneo predsedniku Marovi}u zahtev dabude razre{en svoje funkcije, s tim dase Parlament dràvne zajednice Srbijai Crna Gora o tome izjasni nakon posti-zawa saglasnosti o novom kadrovskomre{ewu na ~elu Ministarstva. U ciquobezbe|ivawa kontinuiteta u radu navi{e zna~ajnih zakonskih projekata, da-qem procesu realizacije reformskihodluka Vrhovnog saveta odbrane i ugo-vora o stanogradwi za pripadnike Voj-ske, ministar Davini} }e, uz saglasnostpredsednika Marovi}a, nastaviti dadaqe obavqa svoje redovne funkcije zato vreme”, zakqu~uje se u saop{tewu Mi-nistarstva odbrane.

I Z M I N I S T A R S T V A O D B R A N E S R B I J E I C R N E G O R E

K O N F R O N T A C I J E K O ^ E R E F O R M U

NAJAVA FORMIRAWA MINISTARSTVAODBRANE CRNE GORE

Predsednik Odbora za bezbednost Skup-{tine Crne Gore, Dragan Kujovi} izjavio je zaRadio M da su ve} pripremqene osnovne kon-ture projekta o formirawu ministarstva za-duènog za vojsku.

Inicijativa za formirawe crnogorskogministarstva odbrane nije nova. Pro{le go-dine je Uprava za odbranu Crne Gore pred-stavila elaborat za civilnu odbranu, odno-sno prvu fazu budu}eg ministarstva. Tada jere~eno da je formirawe ministarstva u skla-du sa Ustavnom poveqom i da su se sa tim kon-ceptom sloìli predstavnici Srbije.

RAZRE[EN GENERAL KOSOVACIzvr{ni direktor Ministarstva odbra-

ne Srbije i Crne Gore, general-potpukovnikSlobodan Kosovac, razre{en je te du`nosti,objavqeno je u Slu`benom listu SCG.

Re{ewe o tome doneo je Savet minista-ra 15. septembra.

UKRATKO

Na~elnik General{taba VSCG general-potpukovnik

Dragan Paska{

– Doga|awa u Ministarstvu odbrane iVojsci povodom nabavke vojne opreme nemajuodraza na borbenu gotovost sa stanovi{ta organizacije i funkcionisawa Vojske.

Savet ministara SCG prihvatio je 19. septembra predlog Ministarstva odbraneda se odloì primena odluke Saveta ministara od 22. avgusta ove godine, kojom jeodobreno Ministarstvu odbrane da iz sredstava ostvarenih raspolagawem pokret-nom i nepokretnom imovinom, prodajom vi{kova naoruàwa i vojne opreme, donacija-ma i sli~no, izvr{i nabavku sredstava za modernizaciju i opremawe VSCG, sve dok seo tome kona~no ne izjasne nezavisni stru~waci i nadle`ni organi, navedeno je usaop{tewu sa sednice Saveta ministara.

O D L O @ E N A P R I M E N A O D L U K E O N A B A V C I V O J N E O P R E M E

PRITVOR ZA DRAGI]A I VU^KOVI]A[ef istra`nog odeqewa Okru`nog suda u

Beogradu Branislav Todi} izjavio je da su, kaoosumwi~eni u aferi oko nabavke vojne opreme,u pritvoru zadràni Mile Dragi}, vlasnikistoimene firme iz Zrewanina i pukovnik Jo-vica Vu~kovi}. General-major Milun Kokanovi}pu{ten je na slobodu, po{to je javni tuìlac po-vukao predlog za odre|ivawe pritvora. Kape-tan Igor Mijailovi}, ~etvrti osumwi~eni u voj-noj aferi, predloèn je za svedoka.

Uprava za borbu protiv organizovanogkriminala i Vojnobezbednosna agencija podne-li su krivi~ne prijave protiv wih zbog zloupo-treba oko nabavke vojne opreme. Protiv Koka-novi}a i Mijailovi}a podnete su prijave zbogzloupotrebe slu`benog poloàja, protiv Vu~ko-vi}a zbog primawa mita, a protiv Mileta Dra-gi}a zbog davawa mita.

Istraga je zastala jer su Kokanovi}eviadvokati podneli zahtev za izuze}e svih nadle-`nih tuìlaca. Istraga }e biti nastavqenakada Visoki savet pravosu|a, koji je jedininadleàn, donese odluku o tom zahtevu.

RE^

„ODBRANA” UMESTO „VOJSKE”Ministar odbrane dr Pr-

voslav Davini} doneo je odluku oizdavawu magazina „Odbrana”,glasila Ministarstva odbrane,koji nastavqa tradiciju vojnihnovina i listova, od prvog „Rat-nika” iz 1879. godine do lista„Vojska” ~iji je posledwi brojiza{ao 8. septembra 2005.

Tim povodom ministar Da-vini} je primio urednike novogmagazina, a sastanku su prisu-stvovali i sekretar Ministar-stva odbrane Milana Raki} i na-~elnik Uprave za odnose sa jav-no{}u kapetan bojnog broda Pe-tar Bo{kovi}.

Razlozi tome su vi{estruki. Na prvom mestu radi se ofundamentalnim promenama u konceptu odbrane i organizacijeVojske koje se sprovode u sloènim socijalnim, ekonomskim ipoliti~kim uslovima u zemqi, dodatno komplikovanim neposto-jawem nacionalnog konsenzusa o prirodi onoga {ta se de{ava-lo devedesetih godina tokom raspada Jugoslavije, o ulozi oru-ànih snaga u tim doga|awima, a posebno o odgovornosti poje-dinaca za optu`be pokrenute protiv wih od Me|unarodnog tri-bunala za ratne zlo~ine u biv{oj Jugoslaviji u Hagu, te oprav-danosti vojne intervencije snaga Natoa 1999. godine.

Postojawe jo{ uvek toliko otvorenih pitawa dovelo jedo o{tre polarizacije stavova razli~itih segmenata dru{tvaod ~ijih je opredeqewa po ovim kqu~nim stavovima zavisio i

9

Pi{e Dr Prvoslav Davini},ministar odbrane SCG

R E F O R M A S I S T E M A O D B R A N E S R B I J E I C R N E G O R E

DOSTIGNU]A

Kriti~na masareformskih potezaostvarena je i ne moèbiti govora o vra}awuunazad. Postavqene su~vrste osnove koje sutrasirale daqi putreformi tako da se ne}e gubiti vreme unepotrebnom lutawu.Brzina realizacijeprioritetnih zadatakaiskqu~ivo zavisi ododlu~nosti vlada dràva ~lanica da daju svoju podr{kuopravdanim zahtevima i potrebama Vojske.

I I Z A Z O V I

Jedan od brojnih paradoksa sa kojima se na{e dru{tvosuo~ava u procesu svoje sveukupne tranzicije ti~e se re-forme sistema odbrane. Rezultate postignute na tom po-qu nezavisni doma}i stru~waci i strani vojni faktorocenili su izuzetno pozitivno, kako u su{tinskom smi-slu, tako i sa stanovi{ta perioda u kome su inicirane,

realizovane i usmerene jasnim opredeqewima za narednisredworo~ni i dugoro~ni period do 2010. odnosno 2015. godi-ne. Uprkos tome, u {iroj javnosti se nedovoqno zna o ovim re-zultatima i wihovom zna~aju za ja~awe odbrambene mo}i zemqena savremenim osnovama i u skladu sa novim izazovima, pret-wama i rizicima, koji mogu da ugroze na{u zemqu ali i me|una-rodnu zajednicu u celini.

Sni

mio

Gor

an S

TAN

KOVI

]

TEMA

stva iz vanbuxetskih izvora i time pospe{io proces reforme,ali i olak{ao vladama dràva ~lanica da usklade visinu svo-jih buxeta sa zahtevima Me|unarodnog monetarnog fonda.

Tre}i ciq proizilazio je iz politi~kih i javno dekla-risanih opredeqewa i dràva ~lanica za pristupawe evrop-skim integracijama, ukqu~uju}i i one u oblasti bezbednosti oli-~ene u Partnerstvu za mir i Natou. Iz ove okolnosti proizila-zila je potreba da se pristupi standardizaciji vojne organiza-cije u ciqu ostvarivawa visokog stepena kompatibilnosti, in-

teroperabilnosti i uspostavqawa pune ci-vilne kontrole, elemenata koji su preduslovza stvarawe savezni~kih odnosa sa ovim or-ganizacijama.

ORGANIZACIONE PROMENE

Treba re}i da su prva dva ciqa re-zultat nu`de tj. nacionalne neophodnosti, atre}a stvar prakti~nih opredeqewa. Re-forma bi morala da se sprovede ve} zbogprva dva razloga.

Ovim promenama se pristupilo napragmati~an na~in. Osnovna ideja sa stru~nog stanovi{ta bilaje èqa da se ~itav sistem upravqawa pojednostavi u ciquostvarivawa maksimalne efikasnosti u radu.

Po~elo se od Ministarstva odbrane koje je bilo ne sa-mo glomazan ve} i nefunkcionalan mehanizam, sa nadle`nosti-ma relativno sekundarnog zna~aja. Kqu~ne nadle`nosti bile supoverene General{tabu. Promene u organizacionoj strukturiMinistarstva ukqu~ile su i zna~ajne promene u wegovoj nadle-

10

TEMA

1. oktobar 2005.

odnos prema onome {ta se de{avalo na poqu reforme. Prime-ra radi, oni koji su na pozitivan na~in gledali na ulogu vojskeu ratovima u Hrvatskoj, BiH i na Kosovu, veoma su kriti~ki oce-wivali sve reformske mere, i su{tinske i personalne, ocewu-ju}i ih kao obra~un sa „patriotskim snagama”, dok su oni delo-vi dru{tva koji su imali negativan stav prema tim zbivawima,ocewivali sve preduzete mere kao nedovoq-no radikalne i bazirane na kompromisima.Stvarawe raznih „afera” imalo je za ciqda se proces ili zaustavi ili radikalnoubrza. ̂ ak i tako generalna opredeqewa, zakoja se smatra da su ve} op{te prihva}enekategorije, kao {to su ulazak u Evropsku za-jednicu, prikqu~ewe evroatlantskim inte-gracionim procesima u oblasti bezbedno-sti, saradwa sa susedima, razli~ito se do-ìvqavaju u dru{tvu sa stanovi{ta su{tine,brzine i oblika wihove realizacije. To ilu-struju i nedavne kontraverze oko Sporazumasa Natoom o linijama komunikacija, koji je u interesu za{titena{ih gra|ana na Kosmetu, ali je izazvao polemiku u kojoj su se~ule re~i i o „izdaji nacionalnih interesa”. To je, me|utim, re-lativno tehni~ki ugovor u odnosu na sve ono {to }e slediti natom poqu ulaskom u Partnerstvo za mir. Da li je to onda zaistana{e stvarno opredeqewe?

îwenice o reformi, me|utim, jasno govore same za se-be. Ovo je prilika da se one predstave na koncizan na~in, kakobi se stvorila uravnoteènija slika u javno-sti o pravom stawu stvari na poqu reforme iwenim stvarnim dostignu}ima.

OSNOVNI CIQEVI REFORME

Prvi ciq je definisan kao potreba dase na{ odbrambeni sistem usaglasi sa novombezbednosnom situacijom u regionu, Evropi i usvetu, pri ~emu se dominantna karakteristikate situacije izraàva u ~iwenici da je mogu}-nost svetskog rata danas takore}i iskqu~ena,kao i ratni sukobi u Evropi. Novo teì{te od-brambenih napora u svetu vezuje se za borbuprotiv terorizma, a u na{em regionu, za mogu-}e destabilizacione efekte nere{enih naci-onalnih i etni~kih odnosa, pri ~emu je od po-sebnog zna~aja za na{u zemqu pitawe pravi~-nog re{ewa problema Kosova i Metohije isvih destabiliziraju}ih posledica koje mogu daproiza|u u procesu wegovog re{avawa.

Drugi ciq vezan je za uskla|ivawe od-brambenog sistema sa ekonomskim mogu}nosti-ma zemqe, koje su u periodu tranzicije ~itavogprivrednog sistema svakako ograni~ene. Po-red toga, ~iwenica je da svaka mera finansij-ske {tedwe, posebno kada se radi o su{tinskojreorganizaciji odbrambenog sistema, zahtevapove}ane inicijalne tro{kove da bi se oni ka-snije doveli u date okvire. Svaki drugi pri-stup mogao bi da ima za posledicu destabili-zaciju ~itavog sistema. Da bi se takve posledi-ce predupredile, doneta je odluka da se ofor-mi Fond za reformu Vojske, koji bi prodajomvi{ka vojne imovine, pokretne i nepokretne,ili davawem u zakup, obezbedio dodatna sred-

Organizacijske promene uGeneral{tabu sprovedene su uizuzetno kratkom vremenskom

roku, na proceduralno ispravanna~in i {to je najzna~ajnije bez

dodatnih finansijskih sredstava,koje tako ozbiqan zahvat ne samozahteva, ve} se bez wih prakti~none bi mogle ni ostvariti. U tomese uspelo posebnim angaòvawem

qudskog faktora.

11

`nosti. Tako, na primer, u skladu sa demokratskim na~elima ci-vilne kontrole, kao prvo General{tab je postao sastavni deoMinistarstva i po liniji komandovawa je podre|en ministruodbrane. Druga zna~ajna promena odnosila se, tako|e kao po-treba uvo|ewa civilne kontrole, na preme{tawe VBA i VOA uokvire Ministarstva. Finansije, personalna pitawa i obra-zovawe su, tako|e, prenete u nadle`nost Ministarstva.

Iako je organizaciona struktura Ministarstva uspo-stavqena jula 2004, mawe promene vr{ene su i nakon toga.Zadwa zna~ajna promena odigrala se avgusta 2005, kada je Voj-na akademija iz General{taba pre{la u nadle`nost Sektora

koje su obezbedile pravni osnov za sve {to je do sada ura|eno,s jedne strane, i za daqe usmeravawe reforme, s druge strane.

Na strate{kom nivou, preduslov svim promenama biloje dono{ewe Strategije odbrane. Nakon wenog usvajawa, po~e-la je izrada plana za wenu operacionalizaciju na strate{komi operativno-takti~kom nivou, koje su napred opisane. Ovaj do-kument predstavqao je neku vrstu izdavawa komande „za dejst-vo” na unutra{wem planu.

Drugi dokument, Bela kwiga, objavqen aprila 2005. go-dine, bio je usmeren javnosti, i doma}oj i stranoj. Sa ova dvakqu~na dokumenta ispuwena su ujedno i osnovni standardi de-mokratskih zemaqa o otvorenosti i transparentnosti u domenuvojske i odbrane, koji su i osnovni preduslovi za pridruìva-we me|unarodnim integracionim procesima. Bela kwiga je do-kument prvi put objavqen u istoriji na{ih oruànih snaga, {tomu daje i odre|enu politi~ku teìnu.

U kategoriji osnovnih dokumenata spada i Vojna doktri-na, ~iji je nacrt uskla|en sa stavovima ~lanova VSO u toku we-ne izrade, i uvr{ten u dnevni red narednog sastanka ovog telakoje je nadle`no za wegovo formalno usvajawe. Doktrina pro-izilazi iz Strategije odbrane i Bele kwige, kao logi~na celina~itavog normativno-pravnog korpusa osnovnih dokumenata.

U proteklih osam meseci, stru~ne slu-`be Ministarstva i Vojske pripremale sunacrte za jo{ tri zakona, ~ijim }e se usvaja-wem zaokruìti zakonodavna osnova za re-formu sistema odbrane na modernim demo-kratskim na~elima. To su Zakon o Vojsci, Za-kon o odbrani i Zakon o slu`bama bezbed-nosti. U duhu transparentnosti i otvoreno-sti prema civilnim institucijama i akadem-

POLITIZACIJA REFORMECiq reforme sistema odbrane jedno vreme, bio je

krajwe politizovan. Na negativnoj strani dominirale su op-tu`be da se radi o „uni{tavawu Vojske“ i da se reforma ra-di po „stranom diktatu“. Ciqevi reforme, me|utim, proizi-lazili su iz procene realnog stawa stvari, koja je vrlo ja-sno prezentirana u Strategiji odbrane, koju je Parlamentdràvne zajednice usvojio novembra 2004. godine.

Strategijski pregled odbrane

ULAZNICA ZA PARTNERSTVODo kraja godine, o~ekuje se dovr{etak izrade jo{ jednog

fundamentalnog dokumenta, koji se kod nas radi po prvi put.Re~ je o Strate{kom pregledu odbrane.

Bez ovog dokumenta ne moè se i}i u Partnerstvo zamir i zato se on radi uz pomo} stru~waka iz Nato zemaqa.On }e, me|utim, biti i lakmus test za odnos dràva ~lanicaprema svojim oruànim snagama. Ovim dokumentom se preci-ziraju ukupne broj~ane potrebe u qudstvu, ali se ovi brojevirazra|uju do nivoa ~ete i voda, ukqu~uju}i wihove lokacije,naoruàwe i opremu i sve prate}e potrebe. Usvajawem togdokumenta od strane Parlamenta, i Srbija i Crna Gora ima-}e zakonsku obavezu da obezbede celokupna finansijskasredstva za normalno funkcionisawe tako koncipirane oru-àne snage. To sada nije bio slu~aj. Grubo re~eno, Ministar-stvu i Vojsci su odre|ivana sredstva prema finansijskim mo-gu}nostima i procenama Ministarstva finansija. To je ima-lo za posledicu da nikada nisu mogla da se osiguraju stvar-no potrebna sredstva, ne samo za teku}e potrebe, ve} ni zasamu reformu.

skim stru~wacima nacrti zakona su, kako tokom izrade tako i ufazi wihove finalizacije, stavqeni na javnu raspravu. Svimeritorni komentari su ukqu~eni u tekstove nacrta i oni sudostavqeni na daqu proceduru Savetu ministara dràvne za-jednice. Planira se da Savet ministara prosledi sva tri na-crta Parlamentu u prvoj polovini oktobra.

Nacrti sadrè niz standardnih odredbi kojima se za-konodavna strana odbrane usagla{ava sa fakti~kim stawemi potrebama dràva ~lanica, ali sadrì i vi{e novih re{e-

za qudske resurse. Od 15. septembra ove go-dine ukinuto je i mesto izvr{nog direktora.

Reorganizacija General{taba prati-la je logiku primewenu na Ministarstvo –jednostavnija i efikasnija struktura i kom-patibilna sa na~elima evroatlantskih inte-gracija. Usvojena organizacija u nekim aspek-tima ima prelazni karakter. Tako na primer,uprave sa oznakama od G-1 do G-7 bi}e zadr-àne kao osnovne organizacione jediniceGeneral{taba, ali }e neke od wih biti spojene u daqoj reor-ganizaciji (G-5 i G-7), ~ime }e General{tab u tom svom delu bi-ti kona~no definisan. Privremeni karakter ima i organiza-cija General{taba u onom delu gde su uvedene funkcije zameni-ka na~elnika po vidovima – Kopnene snage, Vazduhoplovne sna-ge i PVO, i Mornarica. Ova tri mesta se od 1. januara 2006.ukidaju kao doprinos daqoj racionalizaciji General{taba.

Organizaciona struktura vojske je isto tako konceptu-alno znatno izmewena. Napu{tena je organizacija na bazi kor-pusa i prihva}ena vidovska organizacija. Od korpusa zadrà-na su samo dva, u Novom Sadu i Podgorici, ali u daqoj refor-mi i oni }e biti preustrojeni. Pored novoformiranih koman-di vidova, osnovane su jo{ dve nove komande i to za Operativ-ne snage i Logistiku. Deo va`nih promena odnosi se na dislo-kaciju novostvorenih komandi. Zna~ajno je da je Komanda Kop-nenih snaga locirana u Ni{u. Ova odluka bazirana je na po-stojawu neophodnih uslova za rad Komande u Ni{u i na ~iwe-nici da je to potencijalno neuralgi~na zona na{e zemqe sastanovi{ta mogu}ih bezbednosnih izazova. Komanda Opera-tivnih snaga pre{la je u Kragujevac. U Beogradu je ostala Ko-manda Logistike i Komanda Vazduhoplovnih snaga i PVO u Ze-munu, a Komanda Mornarice u Podgorici.

ZAKONODAVNO-NORMATIVNE AKTIVNOSTI

Promene u General{tabu i Vojsci dovele su do niza pra-te}ih akcija na strategijskom, operativnom i takti~kom nivou uobliku likvidacije, preformirawa, preimenovawa, prepot~i-wavawa, rasformirawa, formirawa i dislokacija. Broj oba-vqenih radwi, mnoge od wih krupne po obimu i sadràju, pre-{ao je vi{e stotina.

Reforma sistema odbrane ne bi mogla de se realizujebez neophodnih prate}ih zakonodavno-normativnih aktivnosti,

Pitawe li~nih dohodakazaposlenih nije re{eno nazadovoqavaju}i na~in i topredstavqa i daqe veomadestabiliziraju}i faktormorala profesionalnih

pripadnika Ministarstva iVojske.

wa od kojih su, mo`da najinte-resantnija dva. Prvo je odred-ba o skra}ivawu vojnog roka na{est meseci (ovaj predlog je uvidu amandmana na stari Zakonve} u proceduri Parlamenta zahitno usvajawe) i drugo, mogu}-nost otkupa vojnog roka za re-grute kojima to vi{e odgovara.Odredba o otkupu }e se blièrazraditi podzakonskim akti-ma. Ove novine omogu}ene sunovim koncepcijskim pristupom sistemu odbrane, koji se za-sniva na broj~ano mawim oruànim snagama i profesional-noj vojsci, ciqevi koji treba da se realizuju u periodu do2010. godine.

U kontekstu reformskih akata treba pomenuti jo{ dva, ko-ja je Parlament usvojio krajem 2004. godine. Jedan se odnosi nareorganizaciju vojnog pravosu|a, kojim se prakti~no nadle`nostivojnih istra`nih i sudskih organa prenose na redovne civilnesudove, ~ime su ispuweni me|unarodni kriterijumi u otvorenostii ja~awu civilne kontrole nad radom vojske.

Drugi zakon doprinosi ja~awu me|unarodnog ugleda dr-àvne zajednice, jer se wime reguli{e pitawe u~e{}a na{e ze-mqe u me|unarodnim mirovnim operacijama. Zakon je na~elneprirode, jer defini{e misije, uslove pod kojima se u wima mo-è u~estvovati i osobqe koje moè biti angaòvano, te niz dru-gih tehni~kih pitawa. Svaku konkretnu misiju, me|utim, odobri-}e Parlament posebnom odlukom.

Ovo je veoma {iroko poqe, koje bi zahtevalo dosta pro-stora da se defini{u sviproblemi i ukaè {ta jeura|eno na wihovom pre-vazilaèwu. Zbog toga,bi}e re~i o nekoliko kqu-~nih pitawa.

SOCIJALNAPITAWA

Pored veoma ni-skih li~nih dohodaka, po-sebno su te{ko pogo|enipripadnici oruànihsnaga koji se po funkcijinalaze na odgovornimmestima i u osetqivimpodru~jima zemqe. U pr-voj polovini godine is-plata li~nih dohodaka jenormalizovana u pogleduredovnosti ali ne i ade-kvatnih iznosa. Ostao je,me|utim, problem redov-nih isplata naknada zaoteàne uslove rada uKopnenoj zoni bezbedno-sti prema Kosovu i Me-tohiji. Sada{we staweje krajwe zabriwavaju}ei postavqa se pitawe za-{to ono nije re{eno jersu potrebna sredstvapredvi|ena redovnim bu-

xetom Srbije? Da li se radi onedovoqnom prilivu sredstavau buxet ili o ne~em drugom?

Po jednom drugom soci-jalnom pitawu postignut je po-tencijalno veoma veliki napre-dak. Radi se o re{avawu stam-benih problema. Gradwa stano-va je u proteklih nekoliko godi-na prakti~no stala zbog nedo-statka finansijskih sredstava.Krajem pro{le godine pokrenu-ta je akcija da se ovaj problemre{ava prioritetno i na potpu-

no nov na~in – kori{}ewem vi{kova vojnih nepokretnosti zapribavqawe stanova. Kao najadekvatniji partneri u toj akcijiidentifikovane su institucije lokalne samouprave, kao {to sugradovi, Gra|evinska direkcija Srbije, Direkcija za gra|evin-sko zemqi{te Beograda, i kada se radi o Crnoj Gori, Fond zareformu Vojske.

U realizaciji ovog projekta treba istrajati, jer ne po-stoji spremnost svih administrativnih organa na lokalnom irepubli~kom nivou da na efikasan na~in doprinesu brèm re-{avawu zahteva za transfer svojine. Iz tog razloga, Ministar-stvo }e povremeno obave{tavati i javnost i svoje pripadnike ostawu realizacije planova stanogradwe, te{ko}ama koje se mo-gu javqati i mogu}im ~iniocima koji te te{ko}e stvaraju. Ukoli-ko bi Direkcija za imovinu Vlade Srbije bila efikasnija u da-vawu saglasnosti za raspolagawe vojnom imovinom, broj priba-vqanih stanova do 2010. godine mogao bi da se udvostru~i.

Ukoliko bi sa Vladom Srbije mogao da se postigne dogo-vor oko nekoliko krupnih pitawe wenog duga prema Ministar-

12

TEMA

1. oktobar 2005.

Pove}awe plata

OTVORENO PITAWEI daqe je otvoreno pitawe dogovora sa Ministar-

stvom finansija Srbije da se nakon traènog smawivawacivilnih i profesionalnih vojnih lica, obezbedi pove}aweli~nih dohodaka i izvr{i uskla|ivawe raspona u primawi-ma, s osnovnim ciqem da se stimuli{u stru~nost, znawe, od-govornost radnog mesta ili funkcije i profesionalnost ra-da. Stru~ne slu`be Ministarstva rade na realizaciji togdogovora, ali }e on zavisiti od kona~nog stava Ministar-stva finansija Srbije.

13

stvu i Vojsci stanogradwa bi dobilanovi zamah. Dva slu~aja su posebno zna-~ajna. Prema Sporazumu iz 1997. godi-ne tada{we Ministarstvo je ustupiloVladi Srbije zgradu biv{eg General-{taba u Nemawinoj 9 u zamenu za48.000 kvadratnih metara stambenepovr{ine. Po{to je zgrada te{ko o{te-}ena u bombardovawu 1999. godine,Ministarstvo nastoji da od Vlade Sr-bije obezbedi ili vra}awe svojine uciqu prodaje ili dobijawe umawenogstambenog prostora za svoje potrebe.Jo{ se ~eka na odgovor Vlade.

Drugi slu~aj je novijeg datuma,ali sa istim ishodom. Za potrebe otva-rawa civilnog aerodroma u Ni{u, Voj-ska je pre dve godine ustupila Republi-ci Srbiji, odnosno gradu Ni{u, deo voj-nog aerodroma na osnovu ~ega je treba-lo izgraditi stanove. Ni ovde nije po-stignut dogovor ili na|en kompromis.

S obzirom na to {to je stano-gradwa, ipak, krenula, oceweno je da jeneophodno da se i prate}i propisi ko-jima se reguli{e dodela stanova, osa-vremene i u~ine pravi~nijim.

Nije se na ovome stalo. Uo~en jeproblem sa qudima koji su ve} ostvari-li svoje pravo na stan, ali kojima nijeomogu}eno da te stanove otkupe u skladusa uobi~ajenom praksom. Ovaj zastoj jenastao zbog nejasno}a nastalih nakondono{ewa Ustavne poveqe i nedovr{e-nog rada na Zakonu o imovini SCG, ~imeje zaustavqeno raspolagawe vojnom imo-vinom. Nakon godinu dana razgovora sanadle`nim organima dràva ~lanica, ju-la ove godine dobijena je saglasnost dase obnovi otkup vojnih stanova. Komple-tiraju se administrativni aran`mani iotkup }e po~eti ve} u oktobru ove godine.

FINANSIRAWEU prethodnim razmatrawima ve}

je bilo re~i o finansirawu sistemaodbrane i konstatovano da ono stvarazna~ajne probleme. Potrebno je razja-sniti jo{ nekoliko krupnih aspekata togpitawa.

Osnovni problem nije samo ograni~ena finansijska spo-sobnost dràva ~lanica da odvoje dovoqna sredstva za potre-be odbrane, ve} nepostojawe konceptualne saglasnosti oko trikqu~na pitawa: kakva i kolika je vojska potrebna, da li }e sefinansirati po regionalnom principu ili na nivou dràvnezajednice, i na koji na~in }e se obezbediti dodatna sredstva zawenu reformu.

Po prvom pitawu, Crna Gora je napravila zna~ajan po-mak, time {to je jo{ pro{le godine, uz saglasnost VSO, utvrdi-la da }e finansirati snage u veli~ini od oko 3.500 profesio-nalnih lica i civila, i da }e do tog broja do}i tokom 2005. go-dine putem penzionisawa i davawa otpremnina zainteresova-nim pojedincima. Taj proces je u velikoj meri priveden kraju.

U Srbiji takva odluka nije doneta na osnovu procenastvarnih potreba, ve} su smawewa projektovana prvenstveno uskladu sa ograni~ewima javne potro{we zahtevanim od me|una-

rodnih finansijskih in-stitucija. Taj momenat je,naravno, uticao i na od-luke Vlade Crne Gore.Kao rezultat ovakve po-trebe, Ministarstvo fi-nansija Srbije projekto-valo je smawewe civilaza 5.200 i profesional-nih lica za 1.300 (ukup-no 6.500 radnih mesta) iza taj broj smawilo bu-xetska sredstva od janu-ara 2005. godine. Za-konski uslovi za ovakvosmawewe stekli su se tekfebruara 2005. godinekada je Parlament izgla-sao potrebne amandmanena stari Zakon o Vojsci.Ka{wewa koja su nakon

toga usledila i time nepredvi|eno opteretila buxet, morala suda budu neutralisana novim smawivawem radnih mesta tako daje do kraja avgusta 2005. godine ukinuto jo{ 800 radnih mesta zacivilna lica i penzionisano po o{trijim kriterijumima 700oficira i podoficira.

Iako su u~iweni maksimalni napori da se ova smawiva-wa usklade sa planiranom reformom i uklope u konkretne pro-mene u jedinicama na terenu (ukidawe, spajawe itd.), ostaje ~iwe-nica da ta smawewa nisu bila rezultat {ire stru~ne, pa i poli-ti~ke rasprave, o fakti~kim potrebama kako u pogledu veli~ineoruànih snaga, tako i wihovog sastava po vidovima, naoruàwui opremi. Taj proces je u toku u sklopu rada na Strategijskom pre-gledu odbrane, ~ija izrada zahteva i vreme i ukqu~ivawe svih re-levantnih faktora sistema dràvne vlasti.

Dodatni problem u pogledu smawivawa Vojske je ka{we-we u dve va`ne oblasti: preuzimawe granice od strane MUP-a

Re{avawe stambenih potreba

NOVI PRAVILNIKNovi pravilnik, koji treba da usvoji Savet minista-

ra, sadrì zna~ajne novine. Kao prvo formirano je osamprioritetnih lista, ~ime se omogu}ava da bodovawe u okvi-ru svake kategorije bude pravi~nije, jer se radi o grupisawusli~nih kvalifikacionih i funkcionalnih struktura, tako dabodovawe wihovih li~nih stawa ima odlu~uju}i zna~aj. Upro-{}eno re~eno, zastavnici i vodnici ne}e se „takmi~iti“ ugrupi sa generalima i admiralima. Svakoj od osam katego-rija bi}e dodeqivan odre|en broj izgra|enih stanova premautvr|enom procentu, ~ime se obezbe|uje da se zahtevi u svihosam grupa postepeno re{avaju.

Novinu predstavqa i ja~i naglasak na mogu}nost da-vawa kredita za stanogradwu u sopstvenoj reìji. Tako|e, iz-jedna~eni su po pravima profesionalna i civilna lica, {todo sada nije bio slu~aj, posebno u pogledu veli~ine stanova.

Srbije (u Crnoj Gori to je ura|eno 2003. godine) i preno{ewecivilne odbrane u nadle`nost dràva ~lanica u skladu sa Ustav-nom poveqom. Izvr{avawem ovih obaveza, Vojska bi se dodatnorasteretila znatnog broja radnih mesta (oko 1.000 qudi) i izda-taka koje sada nepotrebno snosi iz ve} ograni~enog buxeta. ûd-no je {to se sa ovim procesom kasni, jer se navedene nadle`no-sti predaju uz preno{ewe celokupne infrastrukture koja je slu-ìla tim potrebama i to bez naknade. Treba upozoriti i na ~i-wenicu da je organizacija civilne odbrane zapala u veoma ozbi-qan procep tako {to je Vojska bila prinu|ena da smawi svojekapacitete potrebne za ovu delatnost, a lokalna samoupravadràva ~lanica nije sebe dovoqno osposobila za weno vr{e-we. Posledice mogu da budu ozbiqne.

Pitawe teritorijalnog ili “jedinstvenog” finansirawaje zapravo re{eno, time {to je prevagnula prva opcija. Takvore{ewe je , nema sumwe, imalo svoju poli-ti~ku pozadinu, {to je imalo za posledicuniz prakti~nih problema o kojima se ili ni-je razmi{qalo u vreme dono{ewa odlukeili se smatralo da su mawe va`ni i da }emo}i da se lako prevazi|u. To je bila pogre-{na procena. Na taj na~in Ministarstvo jeizgubilo svaku mogu}nost da uti~e ne samona visinu sredstava, ve} {to je va`nije nawihovu unutra{wu raspodelu po pozicija-ma, dinamiku isplate li~nih dohodaka i na-knada i isplatu dugovawa. Od maja 2005. go-dine u Srbiji se pre{lo na trezorski si-stem svih pla}awa, ukqu~uju}i dugove, takoda o brzini pla}awa odlu~u-je Trezor. Ta pla}awa i daqeidu sa znatnim zaka{wewi-ma, ~ime se Ministarstvu iVojsci stvaraju ozbiqni pro-blemi u zadovoqavawu svo-jih osnovnih potreba, po{todobavqa~i odbijaju daqe is-poruke.

Tre}e pitawe dodat-nih izvora finansirawaVojske, iako formalno re-{eno, ostalo je u praksiglavni kamen spoticawa iskoro nepremostivih kon-ceptualnih razlika unutarrazli~itih delova sistemavlasti u dve dràve ~lanicedràvne zajednice. Od samognastanka dràvne zajednice,bilo je jasno da }e sistemodbrane morati da se fi-nansira delom iz vojne imo-vine. To pitawe trebalo jeda se re{i dono{ewem Za-kona o imovini SCG, koje bi,pored ostalog, definisalo ivojnu imovinu. Ne ulaze}i urazloge zbog kojih se kasnisa izradom zakona, na nivouVSO i Saveta ministara do-neta je odluka da se, kao pri-vremena mera, jula 2004. go-dine osnuje Fond za refor-

mu Vojske, koji bi u me|uvremenu raspolagao tom imovinom, uzneposrednu kontrolu i saradwu sa vladama dve dràve ~lani-ce i tim putem se obezbedila dodatna sredstva za definisanepotrebe, me|u kojima su opremawe Vojske i re{avawe socijal-nih problema dobili prioritetan zna~aj.

Posle znatnih te{ko}a, Fond je po~eo da radi i posti-è rezultate, ali na teritoriji Crne Gore, dok je Vlada Srbijesve nadle`nosti predvi|ene za Fond prenela u svoje ruke i zato ustanovila striktnu i veoma sloènu proceduru. Posledicatoga bila je to da je u proteklih godinu dana dobijen neznatanbroj dozvola za raspolagawe vojnom imovinom na teritorijiSrbije, tako da je taj prakti~no jedini realan izvor prihodabio de facto, ako ne blokiran, onda sveden na apsolutno neade-kvatnu meru. Wegov potencijal je, me|utim, ogroman i dru{tve-no nesumwivo koristan.

Sporost u re{avawu zahteva Ministarstva za raspola-gawem vojnom imovinom u Srbiji je u po~etku tuma~ena biro-kratskom procedurom potrebnom da se osigura adekvatna kon-

trola. Ta potreba nije sporna, naprotiv onaje dobrodo{la. Ipak, sve {to se u me|uvre-menu de{avalo ukazuje na to da se radi o fun-damentalnom ideolo{kom problemu. Kako uSrbiji, tako i u Crnoj Gori postoje politi~kesnage koje, zapravo, dovode u pitawe oprav-danost tretirawa vojne imovine kao zaistavojne imovine. Po wihovom mi{qewu radi seo dràvnoj imovini Srbije u Srbiji i CrneGore u Crnoj Gori, te wihove vlade po teri-torijalnom principu imaju iskqu~ivo vlasni-{tvo i pravo raspolagawa. One imaju dis-kreciono pravo da deo finansijskih sredstavatako dobijenih stave na raspolagawe Vojsci,

ali po wima, Vojska ne moèbiti titular prava na svojinu.Ovakav stav zastupa deo poli-ti~kih snaga u Crnoj Gori, doksu zastupnici ovakvog mi{qe-wa u Srbiji delovi koalicio-nih partnera u wenoj vladi. Ito je razlog zbog koga je admi-nistracija mawe nego efika-sna u re{avawu zahteva kojise nalaze ve} mesecima u we-noj proceduri.

Ukoliko ovakav stavprevlada u Srbiji, treba od-mah re}i da on nosi sa sobomozbiqne posledice negativneprirode. Najozbiqnija je ta{to se finansirawe vojnihpotreba raspolagawem „dr-àvnom imovinom” smatra di-rektnom javnom potro{wom ikao takva se mora podvestipod buxetske okvire, a u skla-du sa zahtevima me|unarodnihmonetarnih institucija. Tozna~i, vrlo malo za vojsku.

Mo`da je kona~no re-{ewe ono koje }e proiza}i izStrategijskog pregleda od-brane koji }e obavezati vla-de da finansiraju ono sa ~i-me su se sloìle. To }e bitiznatno mawe od sada{wih po-treba i podrazumeva}e ra-

14

TEMA

1. oktobar 2005.

Na bazi raznih aran`mana odjuna 2004. godine do avgusta2005. godine podeqeno je i

useqeno ukupno 469 stanova.Na osnovu potpisanih ugovora

u naredne ~etiri godine o~ekuje se isporuka

4.000–6.000 stanova. To je daleko od èqene cifre

od 17.000 stanova, alipredstavqa zna~ajan zamah u

pravcu re{avawa togegzistencijalnog pitawa.

15

pidno smawivawe brojnog stawa i profesionalizaciju vojske.To su, me|utim, osetqive stvari koje se ne mogu prelamati prekokolena, pogotovo u bezbednosnim uslovima u na{em regionu,koji jo{ nisu u potpunosti stabilizovani.

Treba jo{ jednom upozoriti da se ovakva su{tinska re-forma sistema odbrane i weno potpuno osposobqavawe za iz-vr{avawe postavqanih zadataka i funkcija ne moè sprovestibez ulagawa znatnih dodatnih sredstava, izme|u ostalog i zaweno adekvatno opremawe.

OPREMAWE VOJSKESituacija u ovom pogledu je ve} vi{e godina krajwe ne-

primerena potrebama i ona je kulminirala ove godine. Buxet-ska sredstva omogu}avaju, i to sa velikim te{ko}ama, zadovo-qavawe samo teku}ih dnevnih potreba, ali ne i ozbiqnije opre-mawe i obnavqawe resursa.

Vazduhoplovne snage su prakti~no prizemqene zbog ne-dostatka goriva, s jedne strane, i isteklih re-sursa za ve}inu letelica, s druge strane.Protivvazduhoplovna odbrana oslawa se nastare sisteme i u wu ni{ta nije ulagano od1999. godine. Kopnene snage imaju vozni parkstar vi{e desetina godina, koji zahteva po-ve}ana sredstva za odràvawe. Ratna tehni-ka je jednim delom zastarela, a drugim neade-kvatna za savremene potrebe, naro~ito u po-gledu modernih komunikacionih tehnologijakoje su danas sr` odbrambenog sistema svakezemqe. Mornarica je prodajom jednog delaplovnih jedinica znatno smawena, ali funk-

dve milijarde evra. To podrazumeva obnavqa-we resursa postoje}ih letilica i eventualnunabavku novih, sa naglaskom na helikopterei druge transportne kapacitete. U pogleduPVO, razmi{qa se o novim radarskim siste-mima i drugom naoruàwu u skladu sa real-nim potrebama. Za Kopnene snage prioritet-no se planira nabavka sredstava za formi-rawe snaga za brzo reagovawe i kompletnoopremawe dva bataqona antiteroristi~kihsnaga. Opremawe Mornarice novim sred-stvima koncipira se u skladu sa o~ekivawi-ma da }e ona uskoro biti sastavni deo me|u-

narodnih pomorskih snaga u Jadranu, a mo`da i u Mediteranu,spremnih za borbu protiv terorizma, {verca droge i qudi idrugih pretwi bezbednosti regiona. U skladu sa Strategijom od-brane, projekcije se prave za period od pet godina tj. do 2010.godine, s tim {to }e wihova prakti~na realizacija direktno za-visiti od priliva sredstava i konkretnih izvora finansirawa.Ako se ne stvore povoqni uslovi, ove projekcije osta}e ne rea-lizovane uz sve konsekvence za bezbednost ~lanica dràvne za-jednice.

U ovim planovima, briga za qudski faktor je do{la doposebnog izraàja. To se, izme|u ostalog, odrazilo i u nastoja-wu da se obezbede kvalitetne radne uniforme i najadekvatnijaza{titna oprema, posebno za jedinice na specifi~nim zadaci-ma u Kopnenoj zoni bezbednosti. Ovakve nabavke nisu vr{eneod 2003. godine. Zbog toga je avgusta meseca doneta politi~kaodluka da se na osnovu iskazanih potreba stru~nih slu`bi Ge-neral{taba ide na prioritetnu nabavku takve opreme na bazikompenzacije za nepotrebnu vojnu imovinu, pokretnu i nepokret-nu, u koju svrhu su definisane potrebe za dve naredne godine(2006. i 2007), a ~ija bi se realizacija sprovodila u zavisno-sti od projektovanog i o~ekivanog priliva vanbuxetskih sred-stava. Na moral Vojske veoma bi se negativno odrazio svakipoku{aj da se ove potrebe ispolitiziraju do te mere da se odwihove nabavke odustane u celini. Logi~nije je da se predvi|e-ne koli~ine usklade sa stavovima vlada dràva ~lanica o van-buxetskoj potro{wi za potrebe Vojske u ovom trenutku.

Iz svega napred re~enog, nesumwivo proizilazi da je ura-|eno mnogo, ~ak izuzetno mnogo. Moè se re}i da je kriti~na ma-sa reformskih poteza ve} ostvarena i da ni teoretski ne moèbiti govora o vra}awu unazad. Drugo, postavqene su ~vrste osno-ve koje su trasirale daqi put reformi tako da se ne}e gubitivreme u nepotrebnom lutawu. Tre}e, ostaje kao otvoreno pitawesamo brzina realizacije prioritetnih zadataka reforme {toiskqu~ivo zavisi od odlu~nosti vlada dràva ~lanica da dajusvoju podr{ku opravdanim zahtevima i potrebama Vojske.

Osnovni problem nije ograni~enafinansijska mo} dràva ~lanica daodvoje dovoqna sredstva za potrebe

odbrane, ve} nepostojawekonceptualne saglasnosti oko trikqu~na pitawa: kakva i kolika je

vojska potrebna, da li }e sefinansirati po regionalnom

principu ili na nivou dràvnezajednice, i na koji na~in }e se

obezbediti dodatna sredstva za wenureformu.

Rebalansi buxetaUDAR NA FINANSIJSKU STABILNOSTKada je re~ o dugovima, poseban udar na finansijsku sta-

bilnost Ministarstva i Vojske izazvala su dva rebalansa bu-xeta Srbije. Novembra 2004. godine, odlukom Ministarstvafinansija (pod pritiskom MMF-a za smawewe javne potro-{we) vojni buxet smawen je za {est milijardi dinara. Buxetza 2005. godinu projektovan je mawe za ovu sumu i sumu za6.500 zaposlenih, dok su obaveze prenosom nepla}enih dugo-va iz prethodne godine pove}ane za ~etiri o po milijarde di-nara. Rebalansom jula 2005. godine, da bi se kompenziralili~ni dohoci, ova pozicija pove}ana je smawewem sredstavaza opremu i naoruàwe i stanogradwu za 1,5 milijardu dina-ra, {to je uko~ilo vrlo va`ne aktivnosti Vojske na tom poqu.

TRO[KOVI REFORMEIstina, sa kojom dràva mora da ra~una, jeste da }e

tro{kovi celokupne reforme Vojske lako dosti}i iznos oddve milijarde evra, nakon ~ega }e mo}i da se svedu na propi-sanih 2,3 % od BND, ~ega se pridràva ve}ina drugih drà-va. Ali, ne pre toga. Pitawe je samo, kojom brzinom i kojimredom angaòvati ovako velika sredstva. Presudnu ulogu utakvoj odluci treba da imaju analize kratkoro~nih i sred-woro~nih bezbednosnih izazova i {ta }e Vojsci biti potreb-no da im se uspe{no suprotstavi. Dràvna vlast }e moratisa tim pitawem da se suo~i i zauzme jasan, ali i odgovoranstav. I to pre ranije nego kasnije.

cioni{e optimalno u granicama ograni~enih finansijskih mo-gu}nosti. U proteklih pet godina nije izvr{ena nijedna novanabavka naoruàwa za bilo koji vid.

Ono {to posebno optere}uje sva tri vida, predstavqajuvi{kovi opreme i naoruàwa, od kojih jedan deo spada u katego-riju za otpis. Zastareli propisi i sloèna procedura rashodo-vawa takvog materijala umnogome su blokirali nesmetano funk-cionisawe jedinica i komandi. Po~etkom ove godine preduzetaje energi~na akcija da se stvari dovedu u red. Uz strogi nadzorGeneral{taba i striktno sprovo|ewe naredaba ministra, ka-sarne su dobrim delom „o~i{}ene”, dok }e preostali poslovibiti okon~ani do kraja godine. Pored zna~ajnih u{teda vezanihza izvr{ena rashodovawa, ostvarena je znatna dodatna mate-rijalna korist prodajom ove opreme. Naàlost, ne radi se onov~anim sredstvima kojima bi se omogu}ila nabavka noveopreme i razoruàwa. Prihod je namewen teku}em odràvawu.

U planovima reforme na kojima se intenzivno radi, pro-jektuju se na{e potrebe kako qudstva tako i u opremi i naoru-àwu. Ve} je nagla{eno da bi procene mogle dosti}i cifru od

Cer. Posledwa nedeqa selektivne obuke. Pro{la jepono}. Ki{a ponovo pada. Sve je na meni mokro. Uza-lud poku{avam da se osu{im na dimu vatre koju smozapalili... Danas smo ponovo iskusili granicevojni~kog drila – neprekidni mar{ od 35 kilometara,

uzbrdo. Naprsla mi je peta, hranim se brufenima, a sa ta-bana mi otpadaju komadi koè. @uqevi su mi prokrvarili,pocepao sam ~izme... Ve} danima ne spavam, a u podne je bilo39 stepeni. Imao sam ~uturicu vode, borbenu opremu od 50kilograma na le|ima i ni{ta za jelo... Zaspao sam u stroju ipao. Na kamen sam otkinuo komad mesa sa dlana. Ni krv kojase slivala niz ruku nije me spre~ila da nastavim daqe...O~ito sam izgubio ose}aj za telo, doba dana, obi~an ìvot...Ali ne odustajem, iako sam, kao i ostali, na iviciizdr`qivosti.

16

JEDINICE

1. oktobar 2005.

„ K O B R E ”

Pripadaju specijalnimprotivteroristi~kimjedinicama VSCG. Pritajeni stanovnici wihovog krvotoka jesu duhstoi~ke izdr`qivosti i Sizifova upornost, brzina i uve`banost do automatizma. Oni su strpqivi i mudri, ~esto neuhvatqivi. Dolaze tiho i iznenada, sa nekoliko lica, ne pruàju}i {ansuneprijatequ. A kako, kada i gde delujuostaje tajna. Jer, wihov je napad – ujed zmije.

U SUROVOJM I S I J I

17

Neobi~an inat da uspemo i me|usobna podr{kaodràvaju nas za jo{ jednu uzbunu u nizu, kilometre tr~awai stotine sklekova po kazni, puzawe kroz blato, za borbenezasede i prepade na straì ili tek surove retori~ke pro-vokacije instruktora o na{oj nesposobnosti... Na momentemi se ~ini da haluciniram ili je to samo trenutna posledi-ca ubrzanog skoka adrenalina – do mene u rovu punom vodeneko spava... o~ajni~ki se branim od napada~a noèm...pu{ka koju smo prona{li kraj puta minirana je dimnom bom-bom, a kolega od umora na spavawu ne ose}a da mu gori ru-ka... Tako se vi{e ne razmi{qa o ùqevima, gladi, ve} preo borbi sa samim sobom – ne posustati. I svaki protekaodan korak je bliè do ciqa – svedo~i jedan od kandidata,koga do zna~ke Protivteroristi~kog odreda „Kobre”, kri-late zmije uvijene oko ma~a, dele jo{ mnoga isku{ewa.

GRANICE IZDR@QIVOSTIStare{ine posle selektivne obuke o~ekuje {es-

tomese~ni probni rad, uz nove fizi~ke i psiholo{ke provere.Ukoliko poloè teorijski i prakti~ni ispit, a uspe{no izveduzavr{ni mar{, ulaze u najelitniju jedinicu Vojske.

Po~etna selekcija organizuje se u terenskim uslovimai traje 21 dan. Na woj se ocewuje psihofizi~ki profil ikarakter stare{ina. Instruktori u tom periodu kandidatepostepeno optere}uju fizi~kim i psihi~kim naporima. Na tajna~in proveravaju wihovu izdr`qivost i upornost, emotivnustabilnost i reagovawe u borbenim situacijama pod pri-tiskom. Prvi dani osmi{qeni su kao priprema za predstoje}enapore, a nadaqe se primewuje svojevrstan „psihofizi~kidril”. Zato se posledwa nedeqa selekcije naziva „paklenom”.Ranije usvojena vojni~ka znawa uve`bavaju se do automatizma.Razvija se ose}aj za timski rad i odgovornost. Dodu{e, ~estonedostaju adekvatna materijalna sredstva – specijalni up-aqa~i, {ok bombe, raznovrsna manevarska municija ipirotehni~ke sme{e.

Selektivnu obuku zavr{i oko polovina od ukupnog bro-ja prijavqenih kandidata. Narednih {est meseci oni u Odreduizvode pe{adijsku i vojno-policijsku obuku, vojni~ka ga|awa ifizi~ka kondicirawa. Trodnevni mar{ od 120 kilometara,pod punom borbenom opremom, posledwi je izazov za prijem uprotivteroristi~ku jedinicu. Osmi{qen je poput padobran-skog vi{eboja, bez skokova. Po nepoznatom terenu stare{inese kre}u pomo}u karte, a na kontrolnim ta~kama odre|uju az-imut i koordinate, prelaze prostor puzawem, ili noserawenika. Tako|e bacaju bombu u metu ili re{avaju popular-nu „salatu” – sklapawe petnaestak vrsta naoruàwa odizme{anih delova. Na kraju mar{a, na beogradskom streli{tuBubaw potok, ga|aju iz automatskih pu{aka. Samo najboqime|u wima su na pragu profesije protivteroriste.

IZME\U JUÊ I SUTRAOsposobqavawe „Kobri” za svakodnevne zadatke nas-

tavqa se u protivteroristi~koj ~eti. [iroka je lepeza vo-jnostru~nih znawa kojima stare{ine moraju ovladati – od tak-ti~ke i strojne obuke, pravila slu`be vojne policije, pa dotopografije, vatrene obuke i ga|awa. Da bi uspe{no oslo-ba|ali taoce, upadali u zgrade i vodili borbe u naseqenommestu, neophodno je da znaju taktike vojne policije i specijal-nih dejstava, odnosno postupke izvi|a~a, diverzanata i pro-tivterorista. Tako|e, u zavisnosti od vrste i karakterateroristi~kih akcija, pripadnici jedinice u~e i taktikuneborbenih operacija i me|unarodno ratno pravo.

„Kobre” se obu~avaju i na kursevima letwe i zimskealpinistike, rowewa, plivawa i spasavawa, preìvqavawau prirodi, skijawa i verawa. Mnogi od wih se dodatno

uve`bavaju za posebna ga|awa iz pi{toqa i automata ali iza snajperska dejstva u urbanoj sredini. Vrsno barataju hlad-nim i tetivnim oru`jem, specijalnim sredstvima za paqeweeksploziva. Osposobqavaju se za pirotehni~ara, za ru{eweelemenata, materijala i objekata.

Padobranska obuka, vo`wa specijalnih vozila i brzaeskortna vo`wa uz savladavawe prepreka na putu pri brziniod dve stotine kilometara na ~as, tako|e su neizostavnisadràji wihove obuke. I protivdiverziona za{tita, ali iupotreba specijalnih ure|aja veze i telekomunikacija,ve{tine su koje se kod protivterorista podrazumevaju. Nar-avno, dugogodi{wi pripadnici Odreda poha|aju i kurseve zainstruktora obuke.

ISTORIJATNaredbom saveznog sekretara za odbranu 14.

aprila 1978. formirano je odeqewe vojne policije zaprotivteroristi~ku borbu, u okviru 282. bataqona vojnepolicije JNA. Brojalo je dvanaest stare{ina, izabranihpo specijalnim kriterijumima i predstavqalo je prvutakvu jedinicu na na{im prostorima. U nadle`nost Kor-pusa specijalnih jedinica prelazi 1992. godine. Pre petgodina prerasta u Protivteroristi~ki odred sa prepoz-natqivim grbom krilate kobre. Danas je Odred direktnopot~iwen na~elniku General{taba Vojske Srbije i CrneGore. Popuwava se iskqu~ivo oficirima i podoficiri-ma, po principu dobrovoqnosti.

OPREMA„Kobre” u protivteroristi~koj borbi koriste

xipove puh, mercedes i grand ~iroki, te terenskavozila pinc gauer i borbena oklopna vozila. Timoviza obezbe|ewe {ti}enih li~nosti raspolaù izves-nim brojem luksuznih automobila marke BMW, mer-cedes i audi. Opremqeni su radio i telefonskimsistemima komunikacije.

U slu~aju potrebe za brzim prebacivawem nave}a odstojawa koriste se helikopteri Vazduho-plovnih snaga. Savremena uniforma, pancirniprsluci, {lemovi doma}e proizvodwe M-97 tre}egstepena za{tite, borbeni prsluci, zatim, oprema zano}no izvi|awe, radio stanice, GPS navigatori,lap-top kompjuteri deo su borbene opreme itehni~kih kapaciteta Odreda. Tokom akcija „Kobre”nose kape fantomke ili maskirne mreè, radi skri-vawa identiteta, a za no}no osmatrawe doma}e iliizraelske ure|aje.

18

JEDINICE

1. oktobar 2005.

Tek posle nekoliko godina obuke najboqe stare{inemogu u}i u sastav tima za obezbe|ewe visokih dràvnih i vo-jnih zvani~nika, odnosno {ti}enih li~nosti. Zato svakodnevnokondiciraju, ve`baju borila~ke ve{tine i izvode prakti~naili situaciona ga|awa.

Na~in na koji reaguju timovi za obezbe|ewe u konkret-nim situacijama strogo su propisani. Improvizacije su pot-puno iskqu~ene, a stare{ine iz pratwe koriste vatrenooru`je iskqu~ivo onako kako su uve`bavali. Principobezbe|ewa je jedna li~nost–jedan tim. Broj stare{ina utimu, naoruàwe i oprema koju }e koristiti, zavise odprocene ugroènosti {ti}ene osobe. Radio i telefonska ko-munikacija tima na zadatku je neprekidna.

Po potrebi, za obezbe|ewe li~nosti, koriste se islu`beni psi. Psi koji su obu~eni za otkrivawe minsko-ek-splozivnih sredstava pregledaju puteve i objekte kojima sekre}u {ti}ene li~nosti, a napada~i obezbe|uju prostor u ko-jima borave.

VI[E OD VE[TINEDa je fizi~ka obuka zna~ajna u oblikovawu pro-

tivterorista potvr|uje referent za specijalnu fizi~kuobuku „Kobri”. Pripadnici Odreda uz jutarwe ve`baweponavqaju primewene borila~ke ve{tine – tehnike bacawa

i padova iz xudoa, boksa i kik-boksa, osnovne karateudarce rukom i nogom ili tehnike blokova, uz upotrebuugaone palice tonfe. Tako|e, uve`bavaju prinudne polici-jske radwe i na~ine brzog onesposobqavawa protivnika –savladavawe i privo|ewe, markirawe vitalnih ta~aka,likvidacija rukama ili priru~nim sredstvima. Ve`baju i

19

samoodbranu od gu{ewa, udarca noèm,pi{toqem ili palicom. „Kobre” svakod-nevno tr~e nekoliko kilometara iprelaze pe{adijske prepreke, {to jeuslov za wihovu dobru fizi~ku kondicijui izdr`qivost. ^lanovi tima za obe-zbe|ewe {ti}enih lica na treninzimapsiholo{kog rastere}ewa – sportskeigre, tr~awe, teretana – odràvaju do-stignut nivo fizi~kog i telesnog statusa.

Kandidati za prijem u Odred, anaro~ito wegovi stalni pripadnici,treba da imaju natprose~ne fizi~kesposobnosti. Me|utim, nije retko damnoge stare{ine pre dolaska u jedinicune znaju borila~ke ve{tine. Zato ve}na selektivnoj obuci po~iwu da treni-raju. Nadaqe lako odràvaju kontinu-itet i sistemati~nost fizi~ke obuke.Naravno, kvalitet obuke u dobroj merizavisi od finansijskih sredstava. Nas-tavu ~esto izvode u prirodi – zgiboverade na grani drveta, nose jedni drugena rukama.

„Kobre” su jednako dobre u stre-qa{tvu, borila~kim ve{tinama, plani-narskom tr~awu, kao i na poligonima zaprotivteroristi~ku obuku. Na dràvnomprvenstvu u orijentiringu na dugim dis-tancama nedavno su osvojili drugomesto. Wihov alpinisti~ki tim popeo se2000. godine na najvi{i vrh sveta –Mont Everest.

OSLU[KIVAWE MORALABiti pripadnik Protivteroristi~kog

odreda „Kobre” vrlo je zahtevno. Bor-ba protiv terorizma, osloba|awe ta-laca, posebni vojno-policijski poslovii obezbe|ewe visokih dràvnih i vojnih

zvani~nika, mogu se poveriti samo posve}enima i odabran-ima. Moraju da imaju visok stepen tolerancije na frus-traciju, natprose~nu otpornost na stres i psiholo{ki pri-tisak. Naravno, nezaobilazno je savesno pristupawe poslu,koje nije motivisano materijalnom dobiti, ve} pre svegaprofesionalnim zadovoqstvom i pripadno{}u grupi.

No, u vremenu naru{enih vrednosti, nemogu}e je nespomenuti i drugu stranu pri~e. Ako mese~na plata pripad-nika jedne od najboqih protivteroristi~kih jedinica na{evojske jedva dostiè tri stotine evra, a svega devet odstoima re{eno stambeno pitawe, onda je te{ko uskladiti za-hteve struke sa svakodnevnim ìvqewem. Nasuprot tome,„Kobre”, sem u tehni~kom i finansijskom smislu, ni u ~emune zaostaju za sli~nim jedinicama stranih armija. Na~inrada i taktika upotrebe odgovaraju najvi{im svetskimstandardima, kako su pre nekoliko godina potvrdili i na-dle`ni u UN.

Kako je terorizam ozna~en kao najve}i svetskiproblem, koji spaja Istok i Zapad, jer ne bira sredstva,Protivteroristi~ki odred „Kobre”, samo opremqen savre-menom borbenom opremom i tehnikom, uz ve} vrhunskiosposobqen kadar, moè uspe{no odgovoriti wegovim izazovima.

Vladimir POÛ^Snimio Zvonko PERGE

ARSENALJedinica poseduje doma}e i strano naoruàwe.

Me|u pi{toqima su CZ-99, CZ-88, M-57, revolvermagnum 357, devetomilimetarski izraelski pi{toqxeriho 941-F i 941-FB. Automati su najva`nije oru`jeprotivteroristi~kih timova i grupa za obezbe|ewe.Iz wihovog arsenala izdvajaju se automati nema~kefirme Hekler i Koh MP-5, MP-5K, uzi, mini i mikrouzi. Po potrebi se na wih montiraju prigu{iva~ipucwa, takti~ka svetla i laserski obeleìva~i ciqa.Vatrenu mo} pove}avaju i juri{ne pu{ke AK-47, AK-101, M-70, AR-10, AR-15, AR-18. Od mitraqeza ko-riste M-84. Snajperski timovi raspolaù snajperomM-76 i zastavinom dalekometnom pu{kom kalibra12,7 milimetara M-93 crna strela, a opremqeni sudnevnim i no}nim opti~kim ni{anima tre}e generaci-je. Doma}e sa~marice, italijanske poluautomatskesa~mare SPAS-15 firme Franki i dve varijantemozbergovih sa~mara upotrebqavaju za upade uzatvorene prostorije i bliske borbe. U takvim akci-jama nezaobilazne su specijalne {ok, dimne i gasnebombe.

20 1. oktobar 2005.

V

POVODI

P E D E S E T G O D I N A V O J N E P O L I C I J E

U KORAKSA NAJJAÎMA

ojna policija, kao posebna formacija, formirana je uJugoslovenskoj narodnoj armiji (JNA) naredbom vrhovnogkomandanta oruànih snaga FNRJ 14. septembra 1955.Tako je onda{wa Jugoslavija, kao jedina socijalisti~kadràva, u svojim oruànim snagama dobila specijalizo-vanu bezbednosnu formaciju sa „kapitalisti~-

kim” nazivom „policija”. Iako na prvi pogled neobi~na, ovakvaodluka dràvnog i vojnog vrha bila je rukovo|ena u ono vremebliskim odnosima FNRJ sa Natoom i zapadnim saveznicima.

Dve godine pre formirawa vojne policije rasformiranje KNOJ (Korpus narodne odbrane Jugoslavije) koji je obavqaoodre|ene vojnopolicijske zadatke u JNA. Me|utim, trupna prak-

Iako jo{ u srpskoj vojsci imamoza~etke stvarawa posebnih

jedinica za obavqawepolicijskih poslova – bila su topolicijska odeqewa formirana

naredbom kneza MilanaObrenovi}a 1876. godine –

moderna vojna policijaustanovqena je u Jugoslovenskoj

narodnoj armiji 1955. godine.Sve do 1991. godine bila je tojedina vojna policija u nekoj

„komunisti~koj” vojsci. Uz pedesetogodi{we iskustvo,

danas je to moderna slu`babezbednosti, vojna formacija

osposobqena za raznovrsnepolicijske zadatke i za

specijalizovana dejstva u svimborbenim i mirnodopskim

uslovima.

21

U to vreme Jugoslavija je imala relativno bliske odno-se sa zapadnim zemqama, pre svega sa SAD i Velikom Britani-jom, sklopqen je vojni sporazum sa Gr~kom i Turskom, a razma-trala se i mogu}nost pristupawa Atlantskom paktu. Predvi|e-nim reformama sistema bezbednosti, ali ne samo wega, JNAse ve} u to vreme bitno pribliìla zapadnim standardima.

Jedinicama vojne policije rukovode stare{ine jedini-ca – ustanova u ~ijem su sastavu „neposredno ili preko organabezbednosti”. Dakle, vojna policija je bila zami{qena kao„izvr{ni organ komandanta”, ali je bila definisana i poseb-na uloga organa bezbednosti kao stru~nog organa za rukovo|e-we vojnom policijom, koja nije bila ni tada, kao ni kasnije, sa-mo kontraobave{tajna, ve} je obuhvatala i poslove op{te bez-bednosti i poslove vojne policije.

Ve} tada je propisano da jedinice vojne policije svojezadatke obavqaju na osnovu i u okviru zakona, drugih propisa iovla{}ewa, „saglasno nare|ewima dràvnog sekretara za po-slove narodne odbrane”. Insistiralo se na zakonitosti pridelovawu. U tom smislu izra|en je Pravilnik o vojnoj policijikojim su odre|eni slede}i zadaci: da obavqa izvr{ne poslovei nare|ene mere bezbednosti, da vr{i patrolnu slu`bu u gar-

ZAÊCI Naredbom kwaza Milana Obrenovi}a 1876. godi-

ne formirana su „policijska odeqewa“ pri komandamabrigada srpske vojske, sastavqena od odre|enog brojaàndarma i izabranih vojnika. Osim pu{ke, kao standard-nog naoruàwa svakog vojnika, pripadnici policijskihodeqewa bili su naoruàni i revolverima, {to ih je iz-dvajalo od ostale vojske. Tako|e, nosili su posebne trakena rukavu kako bi bilo jasno o kome se radi.

Ova odeqewa delovala su samo u ratno vreme. Umiru, policijsku funkciju, u smislu kontrole i odràvawareda i discipline, sprovodili su komandanti sopstvenimsnagama (straòm, patrolama). Takvo re{ewe zadràno jei u Vojsci Kraqevine Jugoslavije.

Istraìvawe disciplinskih prestupa i krivi~nihdela unutar jedinice obavqali su oficiri postavqeni nadu`nost „islednika“, koji su postojali u svakom puku, a popotrebi i civilna kriminalisti~ka policija i àndarme-rija.

sa, posebno veliki manevri odràni 1953. i 1954. godine, po-kazali su da postoji potreba za specijalizovanom vojnom for-macijom za odre|ene poslove bezbednosti. Sa druge strane,KOS (Kontraobave{tajna slu`ba), do tada uskospecijalizova-na i prvenstveno politi~ko-kontraobave{tajna slu`ba, sve vi-{e dobija zadatke preventivnog delovawa na razvijawu budno-sti i bezbednosti u JNA.

Savremeni uslovi ratovawa potvr|ivali su ~iwenicuda je bezbednost veoma vaàn element komandovawa. Priku-pqena strana ali i sopstvena iskustva sa ve} spomenutih mane-vara, te tzv. „tr{}anska kriza”, uslovili su potrebu reorgani-zacije ukupnog sektora bezbednosti tada{we JNA.

nizonu i na logorovawima, da kontroli{e i reguli{e saobra-}aj, da preko ovla{}enih izvi|ajnih odnosno istra`nih organavr{i izvi|ajne odnosno odre|ene istra`ne radwe iz nadle-`nosti vojnih sudova, ako joj je nadle`ni organ tako poverio,te da obavqa druge izvr{ne poslove iz delokruga bezbednostii unutra{weg reda u JNA koji joj se stave u zadatak posebnimpropisima.

U po~etku, osnovni zadaci vojne policije bili su odrà-vawe i kontrola reda i discipline, te potraga za vojnicimakoji su samovoqno napu{tali jedinice. Kasnije, dobija i odre-|enu borbenu ulogu, posebno u suprotstavqawu teroristi~ko-diverzantskoj delatnosti i biva svrstana u specijalne jedini-ce tada{we JNA.

Po dono{ewu naredbe o formirawu vojne policije utvr-|ena je wena organizacijsko-formacijska struktura i tek nakongodinu dana, oktobra 1956. godine, jedinice su po~ele da funk-cioni{u. Bili su to vodovi i odeqewa vojne policije u sastavudivizija i vi{ih jedinica i ustanova.

Ipak, nije sve i{lo kako je prvobitno bilo zami{qeno.Bilo je dosta nepoznanica i nejasno}a, pre svega kod komandisvih nivoa, oko nadle`nosti vojne policije na zadacima su-

22

POVODI

1. oktobar 2005.

PRVA BORBA[iroj javnosti poznat je poku{aj hrvatske usta{ke

emigracije da na prostoru Bosne i Hercegovine, u {iremrejonu Vran planine i Radu{e, juna 1972. godine, organi-zuje gerilu i ustanak. Kada je devetnaesto~lana terori-sti~ka grupa otkrivena, angaòvana je ~eta vojne policijesarajevske armije. Ona je prva stupila u borbu sa terori-stima. Tom prilikom poginuli su komandir ~ete kapetanprve klase Milo{ Popovi} i vojnik Goran Ble~i}.

Od formirawa vojne policije do danas, prema do-stupnim evidencijama, u borbama su poginula 84 pripad-nika vojne policije, a preko 220 je lak{e ili teè ra-weno.

zbijawa i dokumentovawa kriminala, te wene uloge u borbenimdejstvima. To je dovelo do odre|enog zastoja u razvoju, pa i po-lemike oko mesta i uloge vojne policije, {to se moè videti i iztada{we vojne {tampe. Otvoreno se raspravqalo oko uloge,zadataka i konkretne prakse obuke i upotrebe vojne policije.

Najvi{e dràvno i vojno rukovodstvo, 1961. godine, za-kqu~ilo je da proces reorganizacije vojne policije treba hitnodovesti do kraja, da je treba organizovati na garnizonskomprincipu i grupisati u ve}e jedinice, precizirati wene zadat-ke i boqe je materijalno opremiti.

Tokom {ezdesetih godina saobra}ajna vojna policija bi-la je izdvojena iz vojne policije i data u nadle`nost saobra-}ajnih organa, ali je po~etkom sedamdesetih ponovo vra}ena.

Krajem {ezdesetih godina doneta je odluka o ulasku za-{titnih jedinica, koje su postojale pri svakoj vi{oj komandi, usastav vojne policije. Tako vojna policija dobija zadatak obez-be|ewa vitalnih objekata, jedinica, transporta uvozne opremei naoruàwa, komandnih mesta i odre|enih rejona i pravaca.U tu svrhu, ukqu~uju}i i prikupqena strana iskustva iz angaò-vawa vojne policije, 1971. godine formiran je prvi bataqonvojne policije.

vojne policije specijalne namene 282. bVP/SSNO (Savezni se-kretarijat za narodnu odbranu).

Osnovna namena odeqewa bila je re{avawe tala~kihsituacija, obezbe|ewe i za{tita najvi{ih vojnih rukovodilacai obavqawe drugih sloènih policijskih zadataka. Ova jedini-ca bila je sastavqena iskqu~ivo od podoficira. Ne{to kasni-je u sastavu svakog bataqona vojne policije formiraju se anti-teroristi~ka odeqewa. Sredinom osamdesetih, sa porastomteroristi~ke opasnosti, u bataqonu vojne policije Gardijskebrigade od postoje}eg voda specijalne namene nastaje protiv-teroristi~ka ~eta, a u bataqonima vojne policije pri armija-ma formiraju se vodovi iste namene.

Krajem osamdesetih godina JNA prelazi na korpusnu or-ganizaciju kojom se ukidaju divizije. Korpusi su bili u sastavuvoji{ta. Formacijom je utvr|eno da voji{ta imaju bataqonevojne policije „A" klasifikacije, a svaki korpus ima bataqonvojne policije. Sa zao{travawem unutra{we bezbednosnesituacije do po~etka (sredina 1991. godine) prakti~no ve}inadotada{wih bataqona vojne policije „R" klasifikacije u kor-pusima preformirana je u jedinice „A" klasifikacije.

Popuna vojne policije nije nikad bila ispod 80 odstoformacijom utvr|enog broja, {to je obezbe|ivalo veoma vi-soku borbenu gotovost. Jedna od bitnih odlika organizacije jeda jedinice nisu zasnivane na veli~ini i broju, ve} nakvalitetu qudi i modularnosti osnovnih jedinica (vodova i~eta), ~ime se obezbe|ivala efikasnost i vi{enamenskaupotrebqivost. Takvo postupawe pokazalo je dobre rezultatetokom gra|anskog rata, ali i kasnije jer su se jedinice vojnepolicije pokazale kao izuzetno pouzdane i efikasne.

O kvalitetu i dimenziji rada stare{ina koji su u ovihpedeset godina u~estvovali u upravqawu poslovima vojne poli-cije najboqe svedo~i ~iwenica da se mnoge ideje, pa ~ak i sred-stva jo{ uvek sa uspehom koriste. Tada definisani koncept bioje i jo{ uvek je osnov organizacije i razvoja moderne vojne poli-cije u VSCG.

U skoro pedesetogodi{woj istoriji vojna policija jestekla brojna iskustva i postala moderna slu`ba bezbednostii vojna formacija osposobqena za raznovrsne policijske za-datke u vojsci, ali i specijalizovanu podr{ku vojnim jedinica-ma u svim borbenim i mirnodopskim uslovima.

Mr Dragoqub JEV\OVI]

Skoro u isto vreme kada i u drugim evropskim dràva-ma, sredinom sedamdesetih godina, donosi se odluka o formi-rawu specijalne protivteroristi~ke jedinice u Saveznom mini-starstvu unutra{wih poslova, a ne{to kasnije i u republi~kim.Tada{wi savezni sekretar za narodnu odbranu, aprila 1978.godine, donosi odluku da se i u JNA formira protivteroristi~-ka jedinica. Bilo je to odeqewe vojne policije u sastavu voda

23

ZAVR[ETAK [KOLOVAWA29. KLASE VOJNE GIMNAZIJE

Povodom zavr{etka {kolovawa 29.klase Vojne gimnazije, na Vojnoj akademiji uBeogradu odràna je sve~anost na kojoj suuru~ene nagrade najboqim u~enicima.

êtvrti razred Vojne gimnazije ove go-dine zavr{ila su 32 u~enika, a najboqi us-peh zabeleìli su Miroslav Petrovi} izPirota, Miroslav Milanovi} iz Vaqeva iNenad Nikoli} iz Loznice. Wima su na sve-~anosti uru~eni prigodni pokloni, a svoje-vrsna nagrada za dvojicu najboqih u~enikabi}e nastavak {kolovawa na Vojnoj akade-miji u Gr~koj.

U~enike i nastavnike Vojne gimnazije po-zdravili su na~elnik Sektora za qudske re-surse Ministarstva odbrane general-majorQubi{a Joki} i zastupnik na~elnika Vojneakademije general-major Vidosav Kova~evi}.

A. A.

OBELE@AVAWE DANA ARTIQERIJE U ALEKSINCU

Pripadnici 203. me{ovite artiqerijskebrigade sve~ano su obeleìli Dan artiqeri-je – 14. septembar, na sve~anosti u aleksina~-koj kasarni „Deligrad”.

Sve~anosti su prisustvovali i komandantOperativnih snaga general-major BoìmirPil~evi}, predstavnik G[ VSCG pukovnik Zo-ran Lazi} i predsednik SO Aleksinac NenadStankovi}.

G e n e r a l-major BoìmirPil~evi} je tomprilikom ista-kao da su arti-qerci osposo-bqeni i tehni~-ki opremqenida mogu odgovo-riti svim izazo-vima, dok je ko-mandant 203.mabr pukovnikStojan Milano-vi} naglasio dase taj sastav po-nosi dugogodi{wom tradicijom o~uvawa drugar-stva i ose}aja pripadnosti kolektivu. Z. M.

[kolovawe u trajawu od ~etiri godinezavr{ili su studenti 126. klase - naodsecima Kopnene vojske, Vazduhoplov-

nih snaga i protivvazduhoplovne odbrane iMornarice i 125. klase - odsek Logistike,~ije {kolovawe je trajalo pet godina.

Uz roditeqe, rodbinu i prijateqe no-vih oficira VSCG, sve~anosti su prisustvo-vali i predsednik Skup{tine dràvne zajed-nice Zoran [ami i na~elnik General{tabaVSCG general-potpukovnik Dragan Paska{.

în potporu~nika ponelo je 318 pito-maca, a ukupan uspeh generacije najmla|ihoficira VSCG je vrlo dobar (7,78). Najboqistudent generacije je Negovan Ivankovi}, pot-poru~nik ABHO, koji je diplomirao sa oce-nom 10,00. Drugi u rangu je Branko Nikoli}potporu~nik inìwerije (9,69) dok je potpo-

ru~nik artiqerije Sr|an Star~evi}, sa pro-se~nom ocenom 9,59, tre}i u rangu. Wima jepredsednik Skup{tine dràvne zajednice Zo-ran [ami uru~io oficirske sabqe, kojimaih je nagradio predsednik dràvne zajedniceSCG Svetozar Marovi}.

Najboqem studentu generacije Negova-nu Ivankovi}u uru~ena je ve} tradicional-na godi{wa nagrada Fonda „Potporu~nikBorko Nikitovi}”, koju mu je predala ZoraNikitovi}.

Zavr{etak {kolovawa i unapre|ewe uprvi oficirski ~in mladim potporu~nicimai wihovim roditeqima i porodicama ~esti-tao je predsednik Skup{tine dràvne zajed-nice SCG Zoran [ami, istakav{i da regio-nalna politi~ka situacija pred wih stavqaprofesionalna i ìvotna isku{ewa.

- Va{a obaveza je da obrazujete i

osposobqavate mlade qude {to je posao punizazova, ali i vredan velikog po{tovawa.Taj novi profesionalni ambijent zahteva}eod vas najvi{u odgovornost, po{tovawe za-kona, samodisciplinu, ~ast i dostojanstvo. Ukriti~nim situacijama, koje nisu samo odli-ka rata ve} ih ~esto sre}emo i u miru, ha-brost, znawe i odlu~nost bi}e vam dragoce-ni saveznici - rekao je [ami.

Zastupnik na~elnika Vojne akademije

general-major Vidosav Kova~evi} istakao jeda su studenti tokom {kolovawa poloìliod 38 do 52 ispita, u~estvovali u 137 po-sebnih oblika nastave, na obuci u upravqa-wu motornim vozilima prevezli su 192.000kilometara, napravili 4.684 letova u ukup-nom naletu od 1.471 ~as, na moru i rekamaproveli pedeset dana i prokrstarili 1.200nauti~kih miqa. Na borbenim oklopnim vo-zilima pre{li su 3.600 kilometara, utro-{ili 246.000 metaka i 3.175 granata raz-li~itih vrsta i kalibara.

Novoproizvedenim potporu~nici-ma VSCG, uz ~estitke za zavr{etak {kolo-vawa i stupawe u redove oficira VSCG,Novinsko-izdava~ki centar „Vojska” dode-lio je tromese~nu besplatnu pretplatu namagazin „Odbrana”.

Sawa SAVI]Snimio Darimir BANDA

POSMATRAÎ VSCG NA VE@BI U RUMUNIJI

Pripadnici VSCG u~estvovali su u svojstvuposmatra~a na me|unarodnoj vojnoj ve`bi „Coo-perativ Sarex 2005”, koja je odràna u Rumuniji od5. do 10. septembra.

„Cooperativ Sarex” je ve`ba tragawa i spa-savawa u kojoj je angaòvano 194 u~esnika iposmatra~a iz osam zemaqa. U ve`bi su u~e-stvovali pripadnici vojski SAD, Velike Bri-tanije, Rumunije i Ma|arske, a kao posmatra-~i, predstavnici Moldavije, Bugarske, Ukraji-ne i SCG.

Pripadnici VSCG u~estvovali su i napro{logodi{woj ve`bi „Cooperativ Sarex” uMa|arskoj.

Na Vojnoj akademiji VSCG odràna je sve~anost povodom zavr{etka {kolovawa studenata 125. i 126. klase,wihovog unapre|ewa u ~in potporu~nika i prijema u profesionalnu vojnu slu`bu

P r o m o v i s a n a n o v a g e n e r a c i j a p o t p o r u ~ n i k a

P R E D I Z A Z O V O M P R O F E S I J E

General-major Boìmir Pil~evi}

S u s r e t i i t a k m i ~ e w a r e z e r v n i h s t a r e { i n a S r b i j e

U SPORTSKOM DUHUU Aleksincu odràni su osmi susreti i Republi~ko sportsko takmi~ewe rezervnih

vojnih stare{ina Srbije na kome su u~estvovale pokrajinske organizacije RVS iz Vojvo-dine i sa Kosova i Metohije, okru`ne organizacije RVS iz Beograda, Kragujevca, Uìca iNi{a, dok su van konkurencije bile ekipe garnizona Aleksinac i MUP-a Srbije.

Susrete i takmi~ewe dobro je organizovala Okru`na organizacija RVS iz Ni{a ina taj na~in sve~ano obeleìla 86. godi{wicu osnivawa Organizacije rezervnih ofi-cira i ratnika, Dan ORVS SCG – 15. septembar i Dan artiqerije.

Takmi~ewa su pratili izaslanik na~elnika General{taba VSCG general-majorMiloje Mileti}, komandant Operativnih snaga general-major Boìmir Pil~evi}, pred-

sednik ORVS Srbije dr Milorad Drobac, predsednikSO Aleksinac Nenad Stankovi} i drugi gosti.

U ime Skup{tine i Republi~kog odbora ORVS u Re-publici Srbiji takmi~ewe je otvorio Milorad Drobac.

Rezervni oficiri su se takmi~ili u ga|awu iz au-tomatske pu{ke i pi{toqa i takti~ko-orijentacionommar{u. Ukupni pobednik je ekipa Pokrajinske organi-zacije RVS sa Kosova i Metohije, a drugo i tre}e mestoosvojile su ekipe iz Ni{a i Vojvodine. U pojedina~nojkonkurenciji prva mesta pripala su Predragu Ruì}u(Uìce – ga|awe iz automatske pu{ke) i Sr|anu Koci}u(Kosovo i Metohija – ga|awe iz pi{toqa).

Na susretima rezervnih vojnih stare{ina govori-lo se o dostignu}ima te organizacije na planu obuke ime|unarodne saradwe, a dodeqena su i priznawazaslu`nim kolektivima i pojedincima.

Z. M.

24 1. oktobar 2005.

ODBRANA

ME\UNARODNA KONFERENCIJAO REFORMI SEKTORA BEZBEDNOSTI

Ministarstvo odbrane SCG i Evropskicentar za bezbednosne studije „Xorx Mar{al”organizovali su me|unarodnu konferenciju„Reforma sektora bezbednosti zemaqa zapad-nog Balkana – iskustva i pouke”, od 20. do 23.septembra u Budvi.

U~esnici konferencije bili su visoki dr-àvni zvani~nici, poslanici, stru~waci ipredstavnici ministarstava spoqnih poslova,odbrane i unutra{wih poslova iz Albanije, Bo-sne i Hercegovine, Hrvatske, Makedonije i Sr-bije i Crne Gore, a kao posmatra~i predstav-nici SAD, Nema~ke, Italije, Slovenije, Natoai Oebsa.

Ciq konferencije je razmena iskustava izdosada{wih reformi sektora bezbednosti uzemqama zapadnog Balkana i identifikacijazajedni~kih izazova, rizika i pretwi.

Govore}i na konferenciji pomo}nik ame-ri~kog ambasadora u Beogradu, Roderik Murocenio je da je „u interesu svih” da se Srbija iCrna Gora {to pre ukqu~i u Program Partner-stvo za mir.

Predstavnik Ministarstva odbrane SCGgeneral-potpukovnik Milan Zari} ocenio je dasu rizici od izbijawa rata u zemqama u tran-ziciji „znatno smaqeni”, ali da jo{ nisu u pot-punosti otkloweni. On je ponovio da je SCGopredeqena da u~estvuje „u regionalnim vojnimsnagama radi kreirawa stabilnog bezbedno-snog ambijenta”.

UCentru za obukuNi{, pri Ma{in-skom fakultetu utom gradu, po~ela je

prekvalifikacija grupeod 100 oficira VSCG zacivilna zanimawa.

Polaznike su po-zdravili i poèleli imuspeh u obuci pomo}nikministra odbrane zaqudske resurse general-major Qubi{a Joki},komandant Kopnenih sna-ga general-major Mladen]irkovi}, na~elnik Up-rave za kadrove ministarstva odbraneSCG pukovnik Slobodan Tadi}, vojniata{e Ujediwenog Kraqevstva VelikeBritanije i Severne Irske pukovnik Si-mon Vandeleur, rektor Univerziteta uNi{u Gradimir Milovanovi}, dekan Ma-{inskog fakulteta Zoran Bori~i} i dru-gi gosti. Oni su obi{li posebno pripre-mqene prostorije na Ma{inskom fakul-tetu u kojima je polaznicima programazbriwavawa vi{ka vojnog kadra (Pris-ma) na raspolagawu pet ra~unarskihu~ionica sa 100 kompjutera i program-skih paketa kao i moderna laboratorijs-ka oprema.

Obuka na Ma{inskom fakultetu uNi{u bazirana je na samostalnoj izra-di projekata uz pomo} mentora, ali i na

razradi projekata dobijenih od poten-cijalnih poslodavaca. U pitawu su pro-jekti iz realnog ìvota, kombinovaniteoretskim i prakti~nim u~ewem. Wi-hovi kreatori ra~unaju da }e polazniciobuke na taj na~in prikazati novesposobnosti i ve{tine i tako se pre-poru~iti novim poslodavcima.

Prekvalifikaciju ove i jo{ jednegrupe od 100 polaznika finansira Min-istarstvo inostranih poslova Kraqevi-ne Holandije sa ukupno 700.000 evra.Iako je sve bilo spremno za po~etakprekvalifikacije jo{ u aprilu ove go-dine, obuka je pomerena za septembar jernije bilo dovoqno zainteresovanih kan-didata.

Zoran MILADINOVI]

U N i { u p o ~ e l a p r e k v a l i f i k a c i j a v o j n o g k a d r a

O F I C I R I U [ K O L I Z A B I Z N I S M E N E

KURS O ME\UNARODNOJ BEZBEDNOSTI

Kurs iz oblasti bezbednosne politike,pod nazivom „Me|unarodna bezbednost”, kojizajedni~ki organizuju ministarstva odbraneSCG i Kraqevine Holandije, odràn je na Voj-noj akademiji VSCG u Beogradu, od 26. do 30.septembra.

Predavawa na kursu, namewenom mladimoficirima Vojske SCG i studentima Fakultetapoliti~kih nauka, realizovali su predava~isa Vojne akademije Kraqevine Holandije i izMinistarstva odbrane SCG.

U ukupnom plasmanu pobedile

su ekipe sa Kosova iMetohije, iz Ni{a

i Vojvodine

N

25

N O V A V O J N I ^ K A U N I F O R M A M 0 3

Tri hiqade kompleta

uniforme M03 je na trupnom

prakti~nom ispitivawu

u jedinicama Vojske.

Uzorak za zavr{na

ispitivawa prototipske

partije koja se realizuju

u TOC-u ~ine 82 kompleta.

Opitovawa traju do kraja

juna 2006. godine.

Odluku o kona~nom izgledu

i upotrebi te uniforme

done}e Vrhovni savet

odbrane na osnovu mi{qewa

Saveta za odevawe.

ova vojni~ka uniforma M03. Za neke je to, mo`da, na-gove{taj jo{ jedne afere koja bi usledila posle onekoja je u javnosti odjeknula na vest o kupovini za{tit-ne balisti~ke opreme od jedinog proizvo|a~a – „MilaDragi}a”. Ali javnosti nije poznato da se sa prili~nomuke ve} pet godina, korak po korak, razvija ova nova

M03, te da je svaki pripadnik Vojske prièqkuje. Jer, ve} po-sle tre}eg prawa sada{weg modela M93, delovi kompletabrzo i neujedna~eno gube boju.

Stavqena u politi~ki, ekonomski i dru{tveni kontekst,ova pri~a bi za mnoge predstavqala jo{ jednu nevoqu i povodza polemiku. Da li nam ovako siroma{nima to treba i za{toba{ sada, kad imamo toliko problema, kad nema stanova zauniformisane besku}nike, kad nam vojnici vikendom idu ku}ida se u roditeqskom domu nahrane. Ma, kakva uniforma i ko}e to da plati?

To su samo neka od retori~kih pitawa koja postavqajulaici, i ne èle}i odgovor, jer je po wima sve jasno i celapri~a nepotrebna. A da li je zaista tako? Koliko i za{to jenova uniforma potrebna?

MNOGO RAZLOGA ZA PROMENU Za svaku vojsku u svetu veoma je vaàn i wen izgled. I sva-

ki oficir, podoficir i vojnik se na prvi pogled ceni. Da li je to{to na sebi nosi prijatno za oko i da li uniformu s ponosom

PO PRINCIPUQUSKE LUKA

ODBRANA

pokazuje. Jer lepo skrojeno odelo o dostojanstvu profesije sve-do~i. Ali uniforma, sem vizuelnog utiska, ima vi{ezna~nu ulogu– ona mora da bude funkcionalna, fiziolo{ki podobna za kori-snika i da ga {titi od raznih {tetnih uticaja okoline u kojimamoè da se na|e, posebno tokom borbenih dejstava. Zato i mate-rijal od koga je krojena mora da bude specijalne vrste, a ne obi~-na pamu~no-sinteti~ka tkanina ~iji se kvalitet opipava rukom.

Aktuelna vojni~ka uniforma M93, ode`da Vojske Jugo-slavije, ~edo je krize, ratova, raznih nesta{ica i posustaleprivrede, sirotiwskih vremena, u kojima se nastojalo da sezadovoqi traèni kvantitet uniformi za mnogobrojnu vojsku,ali je zato trpeo kvalitet. I na wu }e, verovatno, jo{ dugo se-}ati maskirni prsluci, koji su postali omiqen garderobni deonevojnog stanovni{tva, posebno poqoprivrednika i radnika.

Uniformisani korisnici, pak, tokom vi{egodi{we upo-trebe prona{li su joj podosta zamerki. Neke od wih ti~u se funk-cionalnosti, a nisu zanemarqive ni primedbe na odre|ene tak-ti~ko-tehni~ke odlike – slabija vodootpornost, relativno lo{aza{tita odre|enih delova tela, pre svega glave i ekstremitetaod nepovoqnih klimatskih uticaja, slabija otpornost na prawe ihemijsko ~i{}ewe, nepostojanost boja i, posebno, nedovoqnamaskirnost u infracrvenom delu elektromagnetskog spektra, ko-ja na{eg borca ~ini vidqivim osmatra~kim IC ure|ajima.

A ni op{ti utisak pripadnika Vojske nije bio sjajan. Be-retka, koja svakome druga~ije stoji, a malo je onih koji znaju pra-vilno da je nose, uniforma od materijala koji uparava telo, pase kod onih koji je nose uvek me{aju mirisi znoja i dezodoransa,zatim grudvice koje osipaju tkaninu, posebno na mestima trewa,~izme koje propu{taju vodu i naùqe bezmalo svaku nogu...

Sve te zamerke otvorile su put ka novoj tkanini, kroju,uniformi i sastavu kompleta. Ona je kao vaàn deo Podsi-stema za obezbe|ewe autonomnosti u izvo|ewu borbenih dej-stava u{la u sastav „Projekta opremawa vojnika pe{adije za21. vek”, koji je po~etkom veka pokrenula Uprava pe{adije G[VJ, potom nastavila Uprava za razvoj General{taba VSCG,dok je neposredno za pomenuti podsistem bila zaduèna onda-{wa intendantska – a danas Uprava za op{tu logistiku Sekto-ra za materijalne resurse Ministarstva odbrane.

Na taj na~in uniforma je dobila tretman i zna~aj kaoi ostala borbena sredstva kojim vojnik raspolaè. A verova-li ili ne, dokazano je da ona neposredno uti~e na izvr{eweborbenih zadataka. Zna~aj koji je u toj novoj koncepciji stekladao je za pravo da se ispituje i jednog dana uvede u naoruà-we VSCG kao i sva druga sredstva NVO, {to zna~i da o we-nom kvalitetu i traènim takti~ko-tehni~kim odlikama odlu-~uju nau~ne i stru~ne ustanove.

Ciq razvoja te uniforme bio je da se primeni materi-jal koji je fiziolo{ki podobniji za telo, da se obezbedi vi-{eslojnost odevawa u skladu sa klimatskim uslovima, poprincipu quske luka, da se usavr{i kroj uniforme kako bi sepoboq{ao komfor korisnika i razviju novi odevni predmetiza no{ewe u posebnim klimatskim uslovima, te obezbedi ma-skirnost u infracrvenom delu EM spektra. Naravno, ne za-boravimo i potrebu da se razvije vojni~ka ~izma u skladu sasvetskim standardima.

OD MASKIRNE [ARE DO TKANINEPut do novog modela vojni~ke uniforme uop{te nije bio

lak i uglavnom je krivudao u za Vojsku prepoznatqivom okviru –izme|u stalne nesta{ice novca, koja je sputavale razvoj, i entu-zijazma qudi koji su je osmi{qavali. A do modela trebalo je sa-vladati nekoliko prepreka – najpre usvojiti maskirni dezen koji

bi zamenio zelenomaslinastu boju iomogu}io boqu prikrivenost borca uprostoru. To je ve} u~iweno, pa }e novauniforma biti prepoznatqiva po ma-skirnom dezenu M-MDU02, koji je kon-cipirala Uprava inìwerije u sarad-wi sa stru~wacima iz Vojnotehni~koginstituta. Tim prepletom od pet boja bi-}e obojena svaka tkanina koju pripadni-ci Vojske budu nosili.

U razvoju od mustre do tkaninetrebalo je zadovoqiti i takti~ko-teh-ni~ke zahteve, a u wima se, sem ma-skirnosti i funkcionalnosti koja jepostignuta odgovaraju}im krojem odev-nih predmet, traìlo da tkanina imadobra mehani~ka svojstva – da je ot-porna na trewe, obra|ena posebnimsredstvima za antipiling kako bi sespre~ilo stvarawe grudvica, da je vo-doodbojna, a opet dovoqno vazdu{nopropustqiva (kod tkanine za ko{uquteìlo se da bude nosiva u raznim go-di{wim dobima).

– Posle usvajawa maskirnog deze-na, ta~nije 2000, mi smo animiralidoma}e proizvo|a~e za izradu tkani-

26 1. oktobar 2005.

ODBRANA

NOVI ODEVNI PREDMETIU okviru vojni~ke uniforme M03 razvijeni su pot-

puno novi odevni predmeti. Najpre odelo za za{titu odki{e, koje {titi i od snega ili vetra. Novi odevni pred-met je i kombinezon. Ispitivawa ostalih delova opremeiz kompleta Model-21 pokazala su da je balisti~ki bor-beni prsluk, popularni pancir, najpodesniji ako se nosiupravo na takav odevni predmet. Kombinezon sluì samoza borbenu upotrebu, a kako ima pododelo podesan je zakori{}ewe i u zimskim uslovima – obezbe|uje dobru kli-matizaciju i na ekstremnim temperaturama. A nova je i ka-pa, umesto beretke.

27

ne. To zna~i da su svi biliobave{teni na odgovara-ju}i na~in, ali su se iz-dvojila samo tri proizvo-|a~a koja su zadovoqilatraène takti~ko-tehni~-ke zahteve – „Jumko” Vra-we, „Niteks” Ni{ i „Pro-izvodwa Mile Dragi}” izZrewanin – kaè pukov-nik @eqko Kosanovi},na~elnik odseka za razvoji opremawe Uprave zaop{tu logistiku, ujednopredstavnik takti~kog no-sioca nove uniforme.

Uzorci koje su da-li proizvo|a~i pro{lisu tzv. interna ispitiva-wa, koja su obavqena uovla{tenim institutimadràve, kao {to su CISu Beogradu i „Vunil” uLeskovcu.

– Do{li smo do sa-znawa da sa tkaninomlak{om po gramaì moè-mo da postignemo traènezahteve, tako {to smosmawili wenu povr{in-sku masu. Iskori{ten je inovi prepletaj platno-rips, a ne keper-atlas,kao {to je bilo ranije, iupotrebqeno je kvalitet-nije pamu~no predivo. Po-ve}ana su i toplotno-izo-laciona svojstva. Novomtkaninom obezbedili smoda se i nakon vi{estrukogprawa i hemijskog ~i{}e-wa odrì za{tita, a po-stignuta je i boqa vodood-bojnost i uqeodbojnost imaskirnost – isti~e pu-kovnik Kosanovi}.

Rezultati dotada-{wih ispitivawa poka-zali su da se zbog fizio-lo{ko-higijenskog razlo-ga mora poboq{ati si-rovinski sastav tkaninenekih odevnih predmeta,na primer, ko{uqe i ma-jice. Tako }e ko{uqa bi-ti sa{ivena od materijala koji }e imati 67% pamuka, a 33%poliestera, dok }e majica biti 100% pamu~na.

Na osnovu internih ispitivawa proizvo|a~a, takti~ki no-silac je overio uzorke i dao zeleno svetlo za daqi rad – {iva-we delova kompleta za uniformu. Firma „Jumko” bila je prinu-|ena da se povu~e iz te „utakmice” zbog te{ke materijalne situa-cije u kojoj se na{la, pa su u „drugom kolu” ostali samo „Niteks” i„Proizvodwa Mile Dragi}”.

Interna ispitivawa pro{la je i ~izma. Takti~ki nosi-lac je èleo da ona ima boqa izolaciona, hidroizolaciona ifrikciona svojstva, da boqe za{titi sko~ni zglob, da ima jed-nostavniji sistem obuvawa i skidawa, ve}u vodoodbojnost i

omogu}i ja~e pritezaweuz potkolenicu, te da bu-de lak{a za oko 200 gra-ma od postoje}eg modela.

Ispitivani su uzorcitri proizvo|a~a – „San-dra-Korpiko” iz Poà-revca, „Gepard” iz NovogSada i „Proizvodwa Mi-le Dragi}”, a posle opito-vawa ostala su „u igri”posledwa dva, jer su ispu-nila traène takti~ko-tehni~ke zahteve. „San-dra-Korpiko” nije pro{aou tom krugu, ali kao kvali-tetan proizvo|a~ i daqeizra|uje mirnodopsku obu-}u za profesionalna voj-na lica. Veoma uspe{no jezavr{io razvoj ~izme zapo~asnu jedinicu Garde.

AKTUELNI PRESEK

Tehni~ko opitni centarKoV ukqu~io se u procesrazvoja uniforme jo{ ufazi internih ispitiva-wa u pomenutim institu-tima. Naime, stru~waciiz TOC-a prisustvovalisu tim opitima da bi pro-verili da li se po{tujeprocedura prijema tkani-ne i da se, radi u{tede,ne bi ponavqali odre|e-ni postupci tokom zavr-{nih ispitivawa. Zva-ni~no, oni stupaju na sce-nu 26. novembra 2004,kada se na sastanku u In-tendantskoj upravi dogo-varaju sa takti~kim nosi-ocem o prijavi prototip-ske partije uniformeM03 na zavr{no ispiti-vawe (u skladu sa ta~kom22. Uputstva o prijavqi-vawu, Slu`beni vojnilist 20/28. od 27. 8.2000. godine).

Posle toga, filmpo~iwe mnogo brè da seodmotava. Slede uobi~a-

jena nare|ewa. Najpre na~elnika General{taba VSCG, od 25.aprila 2005, kojim se TOC-u nare|uje da sprovede zavr{noispitivawe. Potom nare|ewe Uprave za razvoj (G-5), u kome senalaè da se opitovawa sprovedu na Vojnoj akademiji ({to jelogi~no, jer TOC nema mogu}nost da ispitivawe sprovede usvojim jedinicama, po{to ih nema). Sli~nim aktom pomo}nikaministra odbrane za materijalne resurse otpo~eo je i drugideo trupnog ispitivawa, koje }e se sada sprovoditi u gotovosvim operativnim sastavima Vojske.

(U slede}em broju: ZAVR[NA ISPITIVAWA)

Mira [VEDI]Snimio Goran STANKOVI]

SASTAV KOMPLETAKomplet nove uniforme sa~iwavaju: maskirne pantalone i

bluza, vetrovka, zimska i letwa maskirna kapa, ko{uqa dugih ruka-va, vojni~ki xemper, pododelo, maskirna majica kratkih rukava, voj-ni~ka majica sa rol-kragnom, zimska vojni~ka potko{uqa, duge ikratke vojni~ke ga}e i vojni~ke ~izme u tri varijante (univerzalne,zimske i letwe). Ovim stavkama pridodati su maskirni kombinezon,koji bi nosili samo pripadnici specijalnih jedinica, i maskirnoodelo za za{titu od ki{e, koje tako|e ne bi nosili svi pripadniciVojske.

28 1. oktobar 2005.

TPotpisivawe Sporazuma izazvalo je o{tre polemike i podele u javnosti. Na jednoj strani na{li su se oni koji tvrde da smo tim ~inom nekoliko koraka bliì pristupawu najja~em vojnom savezu dana{wice, dok su na drugoj oni za koje je taj potpis u najmawu ruku izdaja dràvnih i nacionalnih interesa. O ~emu je, zapravo, re~?

S P O R A Z U M S C G I N A T O A O T R A N Z I T N I M A R A N @ M A N I M A Z A

ek posle 18. jula, kada su generalni sekretar Severnoatlantskog pakta Japde Hop Shefer i ministar spoqnih poslova SCG Vuk Dra{kovi} potpisaliSporazum o tranzitnim aran`manima za podr{ku mirovnim operacijama,javnost je po~ela da se pita o ~emu je tu, zapravo, re~? Kakav je sadràjSporazuma, da li je donet na legalan na~in, {ta SCG time dobija ili gubi,bila su pitawa oko kojih se digla velika pra{ina.Stoga je sasvim razumqivo {to se medijima dan nakon potpisivawa obra-

tio i ministar odbrane SCG Prvoslav Davini}. Po wegovim re~ima, Sporazum olinijama komunikacija Natoa preko teritorije SCG ograni~en je na transport wi-hovih trupa samo na teritoriju Kosova i Metohije. Dakle, Nato ne moè da kori-sti teritoriju SCG za transport trupa i mogu}e intervencije u nekim drugim pod-ru~jima, niti postoji bilo kakva mogu}nost da na{a zemqa na taj na~in bude uvu-~ena u sukobe sa drugim zemqama.

PREDUSLOV ZA INTERVENCIJU– Dràva je tim sporazumom omogu}ila trupama Natoa da, u slu~aju potrebe,

brzo interveni{u i da u roku od dva do tri sata prebace snage iz Bosne i Hercegovinena teritoriju Kosova i Metohije – naglasio je ministar Davini}.

Vojno-politi~ki komentator dr Zoran Dragi{i} sa Fakulteta civilne odbranesmatra da potpisivawe Sporazuma o kopnenim linijama komunikacije Natoa preko teri-

DO

SI

JE

ZA BEZBEDNIJIBALKAN

29

torije Srbije i Crne Gore ukazuje da se Zapad sprema zbog mogu-}e eskalacije nasiqa na Kosovu i Metohiji i da ne}e podràtinezavisnost te pokrajine.

Tada{wi predsednik Koordinacionog centra za Koso-vo i Metohiju Neboj{a ôvi} pozdravio je potpisivawe Spora-zuma, ali je istakao da nije po{tovana procedura prilikomwegovog usvajawa.

Srpska radikalna stranka prva je potegla re~ – velei-zdaja i izrazila spremnost da pokrene inicijativu za izglasa-vawe nepoverewa Vladi, ukoliko premijer Srbije Vojislav Ko-{tunica podrì potpisani Sporazum izme|u SCG i Natoa.

– Spremni smo da dignemo bunu protiv tog sporazuma.Traì}emo da se premijer izjasni o wemu sa „da” ili „ne”. Pot-pisivawem Sporazuma, koji vaì i bez ratifikacije Skup{tineSCG, vi{e nema nikakve razlike izme|u Srbije i RepublikeSrpske. Sada mogu da nam ukinu i policiju, i pravosu|e, i ob-razovawe – istakao je lider te stranke Tomislav Nikoli}.

Jo{ eksplicitniji bio je profesor Pravnog fakulteta uBeogradu dr Kosta âvo{ki, koji je u Novostima od 15. avgustapotpisivawe Sporazuma izjedna~io sa kapitulacijom. Premawegovom mi{qewu, ~lan 5. Sporazuma omogu}ava osobqu Na-toa da u SCG uìva sve privilegije i imunitet koji, prema Kon-venciji UN od 13. februara 1946, uìvaju eksperti UN u misi-jama te organizacije. To, kako kaè dr âvo{ki, zna~i da pri-padnici Natoa, ako izvr{e kakvo krivi~no delo, ne}e odgova-rati pred na{im ve} pred svojim doma}im sudovima, ukoliko ihuop{te neko bude krivi~no gonio kada se vrate u svoju zemqu.

âvo{ki upozorava i na ~lan 13, kojim SCG dozvoqavaNatou da uspostavi sopstvene telekomunikacione veze. Doslov-no shva}ena, prema wegovom tuma~ewu, ta odredba zna~i da }eNato po vlastitom naho|ewu i besplatno koristiti resurse SCG,a da }e nam povremeno udeliti po koju frekvenciju ako mu onanije neophodna. Profesor ̂ avo{ki se osvrnuo i na pojedine od-redbe Dejtonskog sporazuma iz 1995. godine, koje su gotovo isto-vetne sa odredbama Sporazuma SCG i Natoa, s tim {to je Dej-tonski sporazum bio vremenski ograni~en na zavr{etak opera-cije sprovo|ewa mirovnog plana u BiH ili mogu}eg povla~ewasnaga UN iz biv{e Jugoslavije. Nasuprot tome, vaèwe novogugovora, prema wegovim re~ima, vremenski nije ograni~eno.

KOMPLIKOVANA PROCEDURAKako se do{lo do Sporazuma? Da li je wegovo dono-

{ewe bilo zaista netransparentno i da li je po{tovana

procedura prilikom usvajawa? Odgovore smo potraìli odnadle`nih u Ministarstvu odbrane.

Na osnovu inicijative biv{eg generalnog sekretaraNatoa lorda Robertsona, ekspertski tim Natoa je oktobra2001. godine pokrenuo pitawe zakqu~ewa Sporazuma izme-|u Saveta ministara SCG i Severnoatlantske ugovorne or-ganizacije (Nato) o tranzitnim aran`manima za operacijepodr{ke miru (Sporazum Land LoC).

Savet ministara Srbije i Crne Gore je na 62. sedni-ci, odrànoj 4. novembra i 2. decembra 2004, usvojio In-formaciju o inicijativi Natoa za zakqu~ewe Sporazumaizme|u Srbije i Crne Gore i Natoa o uspostavqawu kopne-nih linija komunikacija preko teritorije SCG za potrebemirovnih operacija te organizacije.

Prvi sastanak Pravnog tima SCG za pregovore sa Or-ganizacijom Severnoatlantskog pakta o zakqu~ewu Sporazu-ma odràn je 22. februara 2005. u Ministarstvu spoqnihposlova SCG. Sastanku su prisustvovali predstavnici Mi-nistarstva spoqnih poslova SCG, Ministarstva odbraneSCG, Ministarstva finansija RS i Ministarstva pravde RS.

Drugi sastanak Pravnog tima odràn je 7. marta 2005, uMinistarstvu spoqnih poslova SCG. Sastanku su prisustvovalipredstavnici Ministarstva spoqnih poslova SCG, Ministar-

P O D R [ K U M I R O V N I M O P E R A C I J A M A

Srbija i Crna Gora, koju predstavqa Savet Mini-stara Srbije i Crne Gore, wegova ekselencija gospodin VukDra{kovi}, ministar spoqnih poslova Srbije i Crne Gore,i Organizacija Severnoatlantskog pakta (NATO), koju pred-stavqa wegova ekselencija gospodin Jap de Hop Shefer, ge-neralni sekretar Organizacije Severnoatlantskog pakta;

Imaju}i u vidu da prisustvo Natoa na Balkanu ima zaciq izvo|ewe operacija podr{ke miru koje su ustanovileUjediwene nacije i druge me|uvladine organizacije radi po-dr{ke odràwu mira i stabilnosti u ~itavom regionu;

S obzirom na to da Srbija i Crna Gora potvr|ujespremnost da dozvoli snagama Natoa i zemaqa ne~lanicaNatoa koje daju trupe za operacije podr{ke miru da prela-ze preko wene suverene teritorije;

S obzirom na to da }e izme|u dve strane, Natoa i Sr-bije i Crne Gore, biti uspostavqeni odgovaraju}i aran`maniradi odre|ivawa statusa tih snaga, kao i za definisawe po-trebnih sredstava za takve operacije;

Po{tuju}i suverenitet i teritorijalni integritet Sr-bije i Crne Gore, shodno rezoluciji Saveta bezbednosti Uje-diwenih nacija 1244 (1999), s tim {to se podrazumeva da seodredbe ovog Sporazuma ne primewuju na Nato, osobqe Na-toa i aktivnosti na Kosovu shodno Rezoluciji Saveta bezbed-nosti Ujediwenih nacija 1244 i Vojno-tehni~kom sporazumu swom u vezi, niti se tuma~e kao derogirawe prava ustanovqe-nih postoje}im me|unarodnim instrumentima;

Sporazumeli su se o slede}em:

Potpisivawe Sporazuma iz vizureAtlantskog saveta

BEZ DVOSTRUKIH AR[INA– Mislim da nije logi~no da imamo dvostruke ar{i-

ne prema Natou, da sna`no kucamo na wihova vrata i mo-limo da budemo primqeni u Partnerstvo za mir, a da ih,s druge strane, tretiramo kao neprijateqe iz 1999. godi-ne. Moramo kona~no da se opredelimo jesu li nam Ame-rikanci prijateqi ili su nam neprijateqi iz 1999. godi-ne. Ako se dràvna politika opredelila za pristupaweevroatlantskim integracijama, onda ih treba smatratiprijateqima s kojima treba sara|ivati – kaè Veqko Ka-dijevi}, generalni sekretar Atlantskog saveta.

Ono {to, prema wegovom mi{qewu, u celoj stvarinije bilo dobro, odnosi se na transparentnost pripremeza potpisivawe tog sporazuma.

– Javnost o tome nije na vreme obave{tena i bila jena neki na~in zate~ena. To se vidi iz ~iwenice da je vi{ekritikovan metod potpisivawa nego same ~iwenice kojese nalaze u Sporazumu, ako ne banalizujemo ono „kome}e odgovarati vojnici Natoa ako zgaze nekog na putu”.Wihova namera nije da gaze qude po na{im drumovima,ve} da se transportuju s jedne na drugu lokaciju – nagla-{ava Kadijevi}.

TEKST SPORAZUMA

stva odbrane SCG, Ministarstva finansija RS, Ministarstvapravde RS, Ministarstva spoqnih poslova RCG i Uprave cari-na RCG. Na sastancima Pravnog tima nadle`na ministarstvanisu imala znatnije primedbe na Sporazum Land LoC.

U skladu sa zakqu~cima sa drugog sastanka pravnog tima,Ministarstvo odbrane SCG zaduèno je da prikupi mi{qewanadle`nih ministarstava Srbije i Crne Gore, Republike Srbi-je i Republike Crne Gore i da, nakon {to pribavi traèno mi-{qewe, Savetu ministara SCG dostavi Predlog osnove za vo-|ewe pregovora sa Natoom za zakqu~ewe Sporazuma.

Ministarstvo pravde RS, Ministarstvo unutra{wih po-slova RS, Ministarstvo spoqnih poslova SCG, Uprava carinaMinistarstva finansija RS i Slu`ba za zakonodavstvo Savetaministara SCG dali su mi{qewe o Sporazumu. Mi{qewe ni-su dali Ministarstvo za kapitalne investicije RS i Mini-starstvo spoqnih poslova CG, koje je ve} na ranijim sastancimanajavilo da ne}e imati primedbe na Sporazum.

Ministarstvo pravde Srbije imalo je tada znatne pri-medbe na odredbe Sporazuma, koje nije iznelo na prethodnimsastancima.

Sektor za politiku odbrane MO SCG predloìo je da se,pre nego {to se Savetu ministara SCG dostavi Predlog osnoveza vo|ewe pregovora sa Natoom, odrì novi sastanak Pravnogtima, kome bi prisustvovali pomo}nici ministara i na kome bise razmotrila i usaglasila dostavqena mi{qewa. U vezi s tim ubele{ci MSP od 22. jula stoji da je, s obzirom na evidentnu po-trebu za {to skorije zakqu~ewe Sporazuma, koji bi omogu}ioeventualni hitan tranzit dodatnih trupa Kfora na Kosovo i Me-tohiju, u MSP 30. juna odràn sastanak, na kojem je, pre svegazbog primedaba Ministarstva pravde Republike Srbije na na-~in rada MO, a na zahtev MO, koordinacija daqeg postupka vo-|ewa pregovora preba~ena na MSP .

Ministarstvo spoqnih poslova SCG sa~inilo je predlogosnove za vo|ewe pregovora i zakqu~ivawe Sporazuma Savetaministara SCG i Natoa o tranzitnim aran`manima za podr{kumirovnim operacijama, koju je 4. jula 2005. prosledilo Savetuministara. Platforma sadrì predloèni Nacrt sporazuma,sa komentarima na{eg pravnog tima na pojedine odredbe, u kojesu ukqu~ene sve primedbe svih resora koji su tokom trajawapregovora ikad izneti.

U me|uvremenu, Savet ministara je 7. jula 2005. usvojiozakqu~ak o prihvatawu izve{taja o poseti MO SCG Glavnom{tabu Natoa i zaduìo MO i MSP da nastave sa realizacijompripremnih aktivnosti za pristupawe SCG Partnerstvu za mir,ukqu~uju}i i sprovo|ewe aktivnosti za zakqu~ivawe Sporazu-ma o kopnenim linijama komunikacije.

Savet ministara je 15. jula 2005. usvojio Predlog osno-ve za vo|ewe i zakqu~ewe Sporazuma i ovlastio ministraspoqnih poslova Vuka Dra{kovi}a da Sporazum potpi{e, a vla-dama republika ~lanica preporu~io da bez odlagawa pristupepregovorima sa predstavnicima Natoa o dodatnim aran`mani-

30 1. oktobar 2005.

DOSIJE

^lan 1.Za svrhe ovog Sporazuma slede}i izrazi imaju zna~e-

wa koja im se ovde daju:„Operacija” ozna~ava podr{ku, primenu, pripremu i

u~e{}e od strane Natoa i osobqa Natoa u operaciji podr{kemira u regionu Balkana;

„Osobqe Natoa” ozna~ava vojno i civilno osobqe, ci-vilnu komponentu, ukqu~uju}i osobqe pod ugovorom koje odre-di ili uputi ili zaposli Organizacija Severnoatlantskogpakta, wene zemqe ne~lanice Natoa koje daju trupe, izuzima-ju}i lokalno angaòvano osobqe;

„NATO” ozna~ava Organizaciju Severnoatlantskogpakta, wena supsidijarna tela, vojno sedi{te i sve wene kon-stitutivne nacionalne elemente/jedinice koje podràvaju pri-premu i u~estvuju u operaciji;

„Tranzit” ozna~ava neometan prolaz bez pla}awa, kao{to se navodi u ovom Sporazumu, te prisustvo neophodno zatranzit Natoa i osobqa, opreme ili robe, materijala, oru`ja,municije, eksploziva, vozila, plovila i vazduhoplova Nato-a.

„Osobqe” zna~i osobqe Natoa i osobqe pod ugovo-rom, kao {to je definisano ovim ~lanom.

^lan 2.Srbija i Crna Gora dozvoqava slobodan prolaz/tran-

zit preko teritorije Srbije i Crne Gore, ukqu~uju}i vazdu{niprostor i teritorijalne vode Srbije i Crne Gore, kopnenim,èlezni~kim, drumskim, vodenim ili vazdu{nim putem za sveosobqe i bilo koju vrstu tereta, opreme, robe i materijala,ukqu~uju}i municiju, koji su potrebni Natou za izvo|ewe opera-cije. Transfer opreme, robe i materijala obavqa}e se u skla-du sa vaè}im me|unarodnim sporazumima o neproliferaciji.

DISKRETNI KONVOJIIz polemike koju je izazvalo

potpisivawe Sporazuma moglo bise zakqu~iti da trupe Natoa do sa-da nisu prolazile preko teritori-je SCG. Me|utim, prolazile su u vi-{e navrata, i to vrlo diskretno,na osnovu tri vaè}a dokumenta.

Prvi je Sporazum o tranzitujedinica Sfora iz 1995. godine(Skup{tina SRJ ratifikovala ga jedecembra 2002), zasnovan na oba-vezama o implementaciji proiste-klim iz Mirovnog sporazuma za BiH(Parisko-dejtonski sporazum iz1995, Aneks 1b).

Drugi je jednostrani Aran`man o prelasku trupaKfora preko teritorije SRJ, koji je definisan odlukomSavezne vlade iz 2001. godine, a tre}i dokument je Me-|unarodni sporazum sa Natoom o kori{}ewu vazdu{nihkoridora preko SCG za tranzit Nato vazduhoplova iz2002. godine.

Pra{ina se digla tek oko Sporazuma koji je, u su-{tini, drugorazrednog zna~aja.

17. jula, intenzivno radilo da bi se postigla me|usobna sagla-snost o prihvatawu predloga SCG i pristupilo zakqu~ewu Spo-razuma. Za to vreme Savetu ministara, Ministarstvu odbraneili MSP SCG niko od nadle`nih republi~kih resora nije upu-tio primedbe na usvojeni zakqu~ak Saveta ministara o defi-nitivnom potpisivawu Sporazuma, stoji u bele{ci Ministar-stva spoqnih poslova.

Sporazum je 18. jula potpisan u skladu sa ovla{}ewi-ma Saveta ministara, a na osnovu ~lana 40. Ustavne poveqeSCG, koji precizira da ministar spoqnih poslova sprovodispoqnu politiku i pregovara o me|unarodnim sporazumima.Zakonom o zakqu~ivawu i izvr{avawu me|unarodnih sporazu-ma predvi|ena je mogu}nost privremene primene takve vrstedokumenta od dana wegovog potpisivawa, koja je za konkretanSporazum predvi|ena i ~lanom 20. Me|utim, taj sporazum stu-pa na snagu na dan kada SCG obavesti Nato da su ispuwenena{e unutra{we procedure za wegovo stupawe na snagu, tj. daje usvojen zakon o ratifikaciji Sporazuma u Skup{tini Srbi-je i Crne Gore.

To zna~i da, u krajwoj liniji, nadle`ni dràvni organi,ukoliko smatraju da za to ima razloga, mogu da odbiju ratifi-kaciju Sporazuma. Na osnovu ~lana 19. Sporazuma, obe straneugovornice mogu zahtevati raskid Sporazuma diplomatskim pu-tem, {to predstavqa kori{}ewe potpuno uobi~ajenih me|una-rodnopravnih proceduralnih instituta.

U bele{ci MSP posebno se napomiwe da se Sporazumodnosi samo na tranzit trupa Severnoatlantskog pakta u pret-hodno definisanim operacijama podr{ke miru u regionu Bal-kana. To, dakle, ne podrazumeva mogu}nost kori{}ewa na{e te-ritorije za bilo koju drugu akciju Natoa van navedenog kontek-sta, a kada je u pitawu SCG, odnosi se samo na Kosovo i Meto-hiju.

Procedura za pripremu Sporazuma bila je, o~ito, vrlokomplikovana, ali sli~an put prelaze i drugi akti te vrste. Re-zerva koju je prema Sporazumu izrazila Vlada Republike Srbi-je jo{ nije razja{wena, a ratifikacija tog dokumenta bi}e nadnevnom redu Skup{tine SCG.

Sneàna \OKI]

31

ma uz taj sporazum, kojima bi se precizirali najva`niji detaqivezani za konkretne modalitete tranzita, sadràne u ~lanu 17.Sporazuma.

PODR[KA MIRU U REGIONUU periodu od 14. do 18. jula organi MSP vodili su in-

tenzivne razgovore sa Pravnom slu`bom Natoa da bi obezbe-dili prihvatawe predloga za izmenu nekih delova teksta Spo-razuma: dva najva`nija elementa sadràna su u ~lanu 2. tog do-kumenta, gde je na zahtev predstavnika SCG prihva}ena odred-nica da }e „transfer opreme, robe i materijala biti obavqanu skladu sa vaè}im me|unarodnim sporazumima o neprolife-raciji” (koji je traìo MUP Srbije), a drugi elemenat je sadr-àn u ~lanu 17, kojim se predvi|a, na na{ zahtev, sklapawe no-vih aran`mana koji }e razraditi odredbe iz ~lana 4. o na~inutransporta i koridorima prelaska tranzita.

U istom periodu Nato je pokrenuo svoju tzv. „Silence pro-cedure”, u kojoj je svih 26 zemaqa ~lanica tokom vikenda, 16. i

^lan 3.Srbija i Crna Gora razmotri}e mogu}nost pruàwa,

po najniòj ceni, onih olak{ica ili usluga koje Nato budesmatrao potrebnim.

^lan 4.Radi izvo|ewa takvih operacija, a imaju}i u vidu da je

za adekvatno izvr{avawe poverenih zadataka potrebna brzi-na akcije, Nato nema obavezu da dostavqa spisak inventaraili drugu rutinsku carinsku dokumentaciju o osobqu, opremi,potro{nom materijalu i zalihama koji ulaze, izlaze ili tran-zitiraju preko teritorije Srbije i Crne Gore radi podr{keoperacije. Organi Srbije i Crne Gore olak{avaju svim ade-kvatnim sredstvima sve pokrete osobqa, vozila i/ili mate-rijala preko luka, aerodroma ili drumskim putem. Vozila,plovila i vazduhoplovi u tranzitu ne bi trebalo da podleùpropisima o izdavawu dozvola ili registraciji, niti osigu-

ravawu. Nato ne zahteva da bude izuzet od pla}awa razumnihcena za traène i pruène usluge, ali se ne}e dozvoliti ome-tawe tranzita usled pregovora o pla}awu takvih usluga. Natounapred obave{tava Srbiju i Crnu Goru o na~inima tran-sporta. O rutama }e se zajedni~ki posti}i dogovor.

^lan 5.Odredbe Konvencije Ujediwenih nacija o privilegi-

jama i imunitetima od 13. februara 1946, koje se odnosena eksperte u misijama primewuju se, mutatis mutandis, naosobqe Natoa angaòvano u tim operacijama, osim ako sedruga~ije ne predvidi. [tavi{e, Nato, wegova imovina isredstva uìvaju privilegije i imunitete navedene u tojKonvenciji i kako je predvi|eno u ovom Sporazumu.

^lan 6.Svi ~lanovi osobqa koji uìvaju privilegije i imuni-

tete po{tuju zakone Srbije i Crne Gore u meri u kojoj je po-

VE]INA GRA\ANA PROTIV SPORAZUMAIspitivawe javnog mwewa, koje je krajem jula spro-

vela agencija Faktor plus, pokazuju da ve}ina gra|anaSrbije (42,1 odsto) ne podràva Sporazum o prelaskustranih trupa preko teritorije SCG. Da bi zauzvrat tre-balo da dobijemo kompenzacije smatra 30,5 odsto ispi-tanika, dok bezrezervnu podr{ku Sporazumu daje wih14,7 odsto.

[ta je 1951. godine potpisao Josip BrozPRIBLI@AVAWE ATLANTSKOM PAKTU

Potpisivawe sporazuma SCG sa Natoom izazvalo je iveoma ìvu diskusiju na Internet forumima. Najùstrijesu~eqavawe mi{qewa bilo je na Forumu B92(www.b92.net/invboard/) i Srpskom Internet parlamentu(www.komentar.co.yu/sip/). Tu se moglo pro~itati i to da je1951. godine Josip Broz Tito, tada{wi predsednik Jugosla-vije, potpisao sli~an ugovor o tranzitu sa Natoom.

– Tada{wa Jugoslavija potpisala je 14. novembra1951. godine Sporazum o vojnoj asistenciji i pristupilaProgramu za vojnu pomo}, koji je okupqao sve ~lanice Na-toa i dràve koje su se nalazile na potencijalnim pravci-ma sovjetske agresije u Evropi ili Aziji. Taj sporazum bio jeosnova za jugoslovensko pribliàvawe Natou, a ne kako seuobi~ajeno smatra, Balkanski pakt sa Gr~kom i Turskom. Da-kle, pedesetih godina strane trupe nisu prelazile preko Ju-goslavije, ali su sa Natoom bili uspostavqeni razli~itioblici vojne saradwe. Sporazum je predvi|ao isporuku na-oruàwa i vojne opreme, {kolovawe na{ih oficira u voj-nim {kolama Natoa i angaòvawe proizvodnih kapacitetana{e vojne industrije za potrebe dràva ~lanica Atlant-skog pakta. Pitawe ulaska Jugoslavije u Nato bilo je otvo-reno. Me|utim, nakon Staqinove smrti i Tr{}anske krize,iz Jugoslavije vi{e nisu stizali impulsi o saradwi u okvi-ru Atlantskog pakta, a po~etkom {ezdesetih godina intenzi-virana je saradwa sa SSSR-om – podse}a istori~ar dr Bo-jan Dimitrijevi}, savetnik za odbranu predsednika Srbije.

N

32

DOSIJE

1. oktobar 2005.

{tovawe tih zakona u skladu s poverenim zadacima/mandatomi uzdràvaju se od aktivnosti koje nisu u skladu s prirodomoperacije.

^lan 7.Srbija i Crna Gora priznaje da je za osobqe Natoa po-

trebno ekspeditivno sprovesti postupak odlaska i dolaskakako bi se olak{alo odvijawe operacija. Osobqe Natoa nepodleè paso{kim i viznim propisima koji se primewuju nastrance. Osobqe Natoa nosi sa sobom identifikacioni do-kument i od wega se moè zahtevati da ga pokaè organimaSrbije i Crne Gore, ali se ne}e dozvoliti da se takvim zahte-vima ometa ili odlaè izvo|ewe operacija.

^lan 8.U skladu s propisima Natoa, te nacionalnim propisima,

vojno osobqe obi~no nosi uniformu, a osobqe Natoa moè po-

sedovati i nositi oru`je ako je za to ovla{}eno naredbom. No-{ewe uniforme nije uslov za posedovawe i no{ewe oru`ja. Or-gani Srbije i Crne Gore prihvataju kao vaè}e, bez naplate po-reza i takse, voza~ke dozvole koje osobqu Natoa izdaju wihovinacionalni organi.

^lan 9.Natou se dozvoqava da isti~e zastavu Natoa i/ili naci-

onalne zastave konstitutivnih nacionalnih elemenata/jedinicana bilo kojoj uniformi, prevoznom sredstvu ili objektu Natoa.

^lan 10.Pored toga {to podleè odredbama Konvencije Ujediwe-

nih nacija, osobqe Natoa u svim prilikama i uvek podleè is-kqu~ivoj pravnoj nadle`nosti svojih nacionalnih elemenata upogledu krivi~nih ili disciplinskih dela koje eventualno po~iniu Srbiji i Crnoj Gori. Organi Natoa Srbije i Crne Gore pruà-

Pavle Jankovi}, pomo}nik ministra odbrane SCG

za politiku odbrane

Sporazum SCG i Natoa

o tranzitnim

aran`manima

za podr{ku mirovnim

operacijama predstavqa

prelazak iz faze

odmeravawa u fazu

saradwe i partnerstva

sa Zapadom, i to je prvi

sporazum koji nam Nato

nije nametnuo kao

neprijatequ

OD ODMERAVAWA KA SARADWI

a kojim argumentima se temeqi tvrdwa da Sporazum SCG sNatoom o tranzitnim aran`manima za podr{ku mirovnimoperacijama ima veliku politi~ku teìnu, pojasnio je Pa-vle Jankovi}, pomo}nik ministra za politiku odbrane.

– Posle usvajawa Strategije odbrane SCG, u kojoj se vr-lo precizno kaè da je na{ ciq, na osnovu demokratskevoqe gra|ana, ulazak u Partnerstvo za mir i Severnoa-tlantsku alijansu, te u druge evropske i evroatlantske in-tegracije, to je prvi put da nam je ponu|en sporazum koji nastrukturisan na~in formalizuje ugovorne odnose sa Ali-

33

jansom. Uz to, svesni smo da su qudska prava, naro-~ito prava mawina, me|u wima izdvajamo srpsku kaonajmnogobrojniju na Kosovu i Metohiji, ugroèna. Vi-dev{i {ta se desilo 17. marta pro{le godine, a zna-ju}i da ne moèmo da pomognemo upotrebom oruànesile, shvatili smo da je neophodno da pre|emo s re~ina delo i s na{e strane otklonimo sve prepreke kojemogu da uspore dolazak poja~awa Kfora na Kosovo iMetohiju radi spre~avawa ili suzbijawa bilo kakvihnemira koji mogu da se dogode zbog eventualnog ne-prihvatawa politi~kih re{ewa u vezi sa budu}imstatusom ju`ne srpske pokrajine. U posledwih desetak godina bila su potpisanadva sli~na sporazuma. – Tako je. Ovaj sporazum ima svoju predistoriju u Dej-

tonskom i Kumanovskom sporazumu, koji su precizirali mo-gu}nost prolaska stranih trupa preko na{e teritorije.

Uprkos tome, ovaj posledwi izazvao je mnogeotpore. Deo javnosti po~eo je da se pita gde svemogu zalutati strani vojnici koji prelaze na-{u teritoriju, a nagove{tavala se i mogu}nostbahatog pona{awa stranaca koji bi ugroàva-li bezbednost i imovinu na{ih gra|ana?– Mnogi mediji su potpisivawe sporazuma predstavi-

li i tuma~ili krajwe povr{no, kao da }e pripadnici Natoada vr{qaju na{om zemqom i prolaze kojekuda po svojoj vo-qi. Uop{te nije tako. Sporazumom je odre|eno da se vrloprecizno defini{e ruta kojom se prolazi, primera radi,to je ulazak na grani~nom prelazu „A”, izlazak na grani~-nom ili pograni~nom prelazu „B”. Unutar zemqe strane tru-pe imaju pratwu Ministarstva unutra{wih poslova, po po-trebi i vojne policije. Potom, ta~no je odre|ena brzina ko-jom se kre}u, satnica wihovog prolaska, broj vozila, itd.Dakle, sve {to doti~e bezbednost na{ih gra|ana tokom pro-laska konvoja unapred je odre|eno. Ja bih voleo da im obez-bedimo i neki parking, gde bi mogli da im naplatimo ben-zin, pa da tu bude i ugostiteqskih objekata u kojima }e, ta-ko|e, potro{iti novac. To je stvar koja moè biti re{enadodatnim aran`manima. Otuda ~lan 17. Sporazuma, kojikaè da je ovaj sporazum okvirni. On je vi{e izraz voqe dase jedna takva stvar, kao {to je organizovani prolazak tru-pa radi wihovog u~estvovawa u mirovnim operacijama, do-godi. Ono {to je u tome bitno jeste da sada preciziramoneke od detaqa primene tog sporazuma. Kako se, na primer,prelasci najavquju? Da bi neko pro{ao, mora biti naja-vqen broj qudi, mesto ulaska u zemqu i mesto izlaska, mo-ra se usaglasiti ruta kojom se mogu kretati. Ovde govorimo kopnenom prelasku, jer je vazdu{ni mnogo jednostavniji –

prelete treba samo najaviti. Razgovara se i o pitawimakao {to su frekvencije za komunikaciju. Tokom prolaska je-dinice odràvaju radio-vezu i me|u sobom i sa centralom.To se mora odvijati na frekvencijama koje ne}e uticati narad na{ih sistema, i to treba odrediti. I jo{ niz sli~nihtehni~kih pitawa.

Ko s na{e strane u~estvuje u razmatrawu tihtehni~kih pitawa?– Ta i mnoga druga tehni~ka pitawa sada se precizi-

raju u resornim ministarstvima, koja najboqe znaju {ta sesve moè dogoditi prilikom takvog prelaska. O tome }e bi-ti sa~iwen dodatni dokument na osnovu ~lana 17. Sporazu-ma. Kao suverenoj zemqi, potpuno je otvorena mogu}nost dapostavimo ili preciziramo odre|ene uslove koje su nambitni zbog na{ih internih odnosa, odnosa prema toj orga-nizaciji i ostalih okolnosti koje nastaju prilikom imple-mentacije sporazuma.

Druga grupa problema koju protivnici Spora-zuma isti~u odnosi se na dràvni suverenitet.Smatraju da je potpisivawem Sporazuma suve-renitet SCG ugroèn?– Pitawe suvereniteta veoma je zna~ajna me|unarod-

na tema. Sve ~lanice Evropske unije ustupile su deo svogsuvereniteta Briselu, odnosno Evropskoj komisiji, koja je, ustvari, Vlada EU. Ta institucija ure|uje mnoge vrlo va`neodnose koji uti~u na ìvot gra|ana u tim zemqama. Mislimda je to znatan gubitak suvereniteta, ili boqe re}i wegovoustupawe, radi dobijawa odre|enih koristi. U na{em slu-~aju smatram da nema gubitka suvereniteta.

Podsetio bih da tokom onih nesre}nih godina Milo-{evi}eve vladavine nismo na pametan na~in koristili su-verenitet radi postizawa ciqeva koje sami, ina~e, ne bi-smo mogli da postignemo.

Sporazum je samo jedan u nizu od do sada pot-pisanih i onih koji }e biti potpisani kako bise pravno odredio put SCG u integracije. Govo-ri se ~ak o 1.700 sli~nih dokumenata. [ta setim silnim ugovorima postiè? Koje sporazu-me jo{ treba potpisati?– Nakon ulaska SCG u Partnerstvo za mir otvara se

ceo proces pristupawa koji podrazumeva definisawe okvi-ra brojnim vidovima saradwe. Na primer, s ulaskom uPartnerstvo za mir i na{im jedinicama se, na osnovu togsporazuma, omogu}ava prolazak kroz druge zemqe kada namto zatreba. Mi se jednostavno kao zemqa dièmo na vi{inivo saradwe, ~ime i na{e oruàne snage, kao deo celeAlijanse, postaju partner. Oruànim snagama SCG }e tada,automatski, biti otvorena mnoga vrata, za ~ije otvarawe

ju me|usobnu pomo} koliko god je to mogu}e u vr{ewu svojih nad-le`nosti.

^lan 11.Kao eksperti u misijama, te u skladu s konvencijama

Ujediwenih nacija, osobqe Natoa uìva imunitet od hap-{ewa i dràwa u pritvoru. Osobqe Natoa koje se gre{komuhapsi odmah se predaje organima Natoa.

^lan 12.Srbija i Crna Gora izuzima osobqe Natoa i wegovu

konkretnu porketnu imovinu u tranzitu preko teritorijeSrbije i Crne Gore od pla}awa svih da`bina koje se moguustanoviti.

^lan 13.Srbija i Crna Gora dozvoqava Natou da obavqa sop-

stvene telekomunikacione veze. Tu spada pravo da se koriste

ona sredstva i veze koji su potrebni da bi se obezbedila pu-na mogu}nost komunikacija, te pravo besplatnog kori{}ewau tu svrhu celokupnog elektromagnetskog spektra. Prilikomkori{}ewa ovog prava, Nato }e u~initi sve razumne naporekako bi se koordinisale i uzele u obzir potrebe i zahteviodgovaraju}ih organa Srbije i Crne Gore.

^lan 14.Od{tetni zahtevi za {tetu ili povrede osobqa ili dr-

àvne imovine Srbije i Crne Gore ili privatnih lica iliimovine podnose se na postupak odre|enim predstavnicimaNatoa preko izvr{nih organa Srbije i Crne Gore.

^lan 15.Ukoliko se ne postigne prethodni dogovor, sporovi u

vezi s tuma~ewem ili primenom odredaba ovog Sporazumare{avaju se izme|u Srbije i Crne Gore i predstavnika Natoadiplomatskim sredstvima.

– Ona ima tri nivoa. Prvi je onaj koji nas neposred-no zanima – vojno-vojni. Drugi nivo saradwe je vojno-ci-vilni, a tre}i je civilno–civilni. Civilno-civilni nivosaradwe podrazumeva bratimqewe gradova, poput nedav-nog bratimqewa Beograda i îkaga, zatim ekonomsku sa-radwu, saradwu u oblasti {kolstva, medicine i drugihoblasti koje su u interesu na{eg dru{tva. U vojnom smislu,taj sporazum otvara mogu}nost saradwe sa delovima Naci-onalne garde SAD.

O kojim delovima Nacionalne garde SAD jere~?– Najverovatnije }e to biti Nacionalna garda Ohaja.

To je vrlo dobro opremqena, obu~ena, organizovana i razvi-jena sila, koja je godinama sara|ivala sa OS Ma|arske, tepoznaje region i motivisana je da prenese svoja znawa ovde.Dakle, wihova misija je preno{ewe znawa i podizawe stan-darda oruànih sila u na{em regionu.

S. \.

34

DOSIJE

1. oktobar 2005.

^lan 16.Odredbe ovog Sporazuma se tako|e primewuju na ci-

vilno i vojno osobqe, imovinu i sredstva nacionalnih ele-menata/jedinica zemaqa Natoa u vezi sa operacijom pomo-}i civilnom stanovni{tvu, koji me|utim i daqe ostaju podnacionalnom komandom i kontrolom.

^lan 17.U skladu s na~elima me|unarodnog prava, dodatni

aran`mani mogu biti zakqu~eni kako bi se razradili daqidetaqi. U pogledu ~lana 4. ovog Sporazuma detaqni aran-`mani za implementaciju bi}e izra|eni bez odlagawa.

^lan 18.Srbija i Crne Gora daje zemqama ne~lanicama Na-

toa i wihovom osobqu koje u~estvuje u operaciji iste privi-legije i imunitete kao {to su oni koji se daju zemqama ~la-

nicama Natoa i wihovom osobqu na osnovu ovog Sporazuma.^lan 19.Odredbe ovog Sporazuma ostaju na snazi do okon~a-

wa svih operacija podr{ke miru u regionu Balkana ili ka-ko se strane druga~ije dogovore.

^lan 20.Ovaj Sporazum stupa na snagu na dan kada Srbija i

Crna Gora obavesti Nato da su ispuwene sve procedure zastupawe na snagu ovog Sporazuma, a primewiva}e se pri-vremeno od dana potpisivawa.U potvrdu ~ega, gore spomenuti propisno ovla{}eni pred-stavnici su potpisali ovaj Sporazum.

Sa~iweno u Beogradu, dana 18. jula 2005. godine, udva originalna primerka na srpskom, engleskom i francu-skom jeziku, pri ~emu su sva tri teksta jednako merodavna.

Smatram da je korisno da snage Severnoat-lantske alijanse i wihovi partneri mogu davojno reaguju u slu~aju ugroàvawa reda iporetka i bezbednosti gra|ana na Kosovu iMetohiji. Tako da sporazum ne bih nazvao gu-bitkom suvereniteta, ve} pametnom upotrebomsuvereniteta zemqe radi postizawa ciqevana organizovan na~in.

sada moramo da potpisujemo veliki broj bilateralnih spo-razuma. Dakle, mnogi problemi }e biti re{eni ulaskom uPartnerstvo za mir, ali da bi se to postiglo treba potpi-sati ~itav niz dokumenata.

Na redu je potpisivawe sporazuma o bezbed-nosnoj saradwi i o statusu snaga sa SAD?– To su bilateralni sporazumi koje treba razliko-

vati od sporazuma sa Natoom. Ipak, u krilatici da „put uBrisel vodi preko Va{ingtona” ima mnogo istine. Mislimda je vreme za na{u zemqu da prepozna ne{to {to su na{idedovi i te kako dobro znali, a to je da sklapawe savezasa velikim silama moè samo da doprinese interesima ma-le zemqe. Mala zemqa nema snage da sama ostvari nekesvoje interese. Kada govorimo o bilateralnim sporazumi-ma, neophodno je da sa onim koga smo prepoznali kao najve-}eg i najuticajnijeg – a to SAD jesu – imamo dobre odnose.To je logika male zemqe i malog ~oveka. Treba biti u do-brim odnosima s velikim i na taj na~in ostvariti neki odsvojih interesa. Znamo da su potencijali SAD u vojnom smi-slu ogromni. Wihove mogu}nosti da dejstvuju u bilo kom de-lu sveta su impresivne. Naravno, iza toga stoji ekonomijakoja omogu}ava takav nastup vojne sile u svetu.

Ono {to nas zanima jeste kako da unapredimo kapa-citete na{ih oruànih snaga i na{eg sistema odbrane usaradwi sa zemqama koje imaju naprednije tehnologije ikoje, na kraju krajeva, mogu da nam budu partneri u vojnoe-konomskoj oblasti. To su odnosi o kojima sada razmi{qa-mo. Da bismo dobili mogu}nost napretka, neophodno je daprenesemo i usvojimo odre|ena znawa u kojima smo tokomproteklih godina zaostali. Potpisivawem Sporazuma obezbednosnoj saradwi, otvara nam se mogu}nost saradwesa Nacionalnom gardom jedne od ameri~kih dràva.

Kako se ispoqava ta saradwa?

Sni

mio

Zvo

nko

PE

RGE

Kosovo i Metohija – mala regija na prostoru Balkana, jo{ mawa u poimawu evropskog prostora, a jedva vidqiva na mapi sveta, postalo je problemglobalnih razmera, veliki ispit politi~ke zrelosti, mo}i i uticaja me|unarodne zajednice. Ma kako bilisuprotstavqeni interesi, ideje i razlozi za razli~itore{avawa statusa, pravo i pravda (kao prva i posledwa~iwenica – koje bi trebalo da imaju odlu~uju}u re~), ne odstupaju od stava da je Kosmet deo Republike Srbije ida je srpsko stanovni{tvo vekovima tamo imalo i ima svoje mesto pod suncem.

^VORGORDIJEVK O S O V O I M E T O H I J AI S T O R I J A P O L I T I K A S U D B I N A

SPECIJALNI PRILOG 1

36 1. oktobar 2005.

P

DG

osledwa decenija, simboli~no podeqena pragovima dvaveka, obeleèna je dramati~nim zbivawima u ju`noj srp-skoj pokrajini. Pitawe Kosova i Metohije iza{lo je vanokvira unutra{weg problema na{e zemqe. Tamo{weprilike klizav su teren i za me|unarodnu zajednicu, ~iji

politi~ari poku{avaju da u (ne)mogu}oj misiji na|u re{ewe„na zadovoqstvo obe strane”. ̂ iwenica da je podru~je Kosova iMetohije postalo neuralgi~na ta~ka Balkana i potencijalnifaktor nestabilnosti Evrope, pa i sveta, dodatno optere}ujetragawe za izlazom iz situacije prepune nepomirqivih stavo-va, apsurdnih protivre~nosti, nerealnih ambicija, pretwi inervoznog i{~ekivawa. Albanskoj zajednici se ùri u nezavi-snost, koja je za na{u dràvu apsolutno neprihvatqiva. Srbijase jasno zalaè za {iru autonomiju Kosmeta, insistiraju}i name|unarodnim standardima, vladavini prava i za{titi inte-resa srpskog stanovni{tva. O~igledni su napori me|unarodnezajednice da ne{to u~ini, ali nedostaje konkretna inicijativa,a vreme te~e...

Mo`da moèmo da ostavimo po strani mitove, ali ne mo-èmo istorijske ~iwenice i emotivni naboj koji je izrazito svoj-stven bi}u srpskog naroda. Daleke 548. godine osnovano je hri-{}ansko arhiepiskopsko sedi{te u Pe}i, koje je kasnije iznedri-lo Srpsku patrijar{iju. Istorija govori da je u sredwem vekuKosmet bio dràvni, kulturni i duhovni centar Srbije. Na tomprostoru izgra|eno je na stotine srpskih manastira i crkava.

Albanci su stigli sa raznih prostora i, uglavnom, podtu|im zastavama. Od Kavkaza do „zemqe orlova”. Najve}i brojAlbanaca prihvatio je islamsku veru i postao deo poretka mo}-ne Otomanske imperije. Majorizacija albanskog ìvqa, podvu-~ena izuzetno visokom stopom nataliteta, hegemonija i neopi-sive teritorijalne pretenzije, pra}ene su mu~ewem Srba i pro-gonom s vekovnih ogwi{ta, koji su u svom nostalgi~nom zanosu~ak i jednoj ravnici u Dalmaciji dali ime Kosovo. U tim te{kimvremenima stradawa stvoren je kosovski mit, utemeqen na Taj-noj ve~eri, Judinoj izdaji i Hristovom pogubqewu na Golgoti. Epje i{ao tako daleko da su Srbi vekovima ra~unali vreme pre iposle Kosova, a ne pre i posle Hrista.

a je Kosovo i Metohija od vajkada bolno prisutno u bi}uSrba svedo~i i slika iz 1912. godine, kada je Srpskavojska u Prvom balkanskom ratu oslobodila Kosovo iMetohiju, a weni vojnici qubili zemqu i gurali je u ne-dra. Potpuni povratak Srba na Kosmet prekinuo je Dru-

gi svetski rat. Kraj najkrvavijeg doga|aja u istoriji Srbima jedoneo i sre}u i prokletstvo. Sre}u, jer je Kosovo i Metohijakona~no postalo deo Srbije, kao wena ju`na pokrajina, a pro-kletstvo, jer je politi~ko dodvoravawe Albancima guralo Srbena dru{tvene margine.

Tako je bilo decenijama, sve do otvorenih pretwi alban-skih ekstremista, demonstracija, oruànih pobuna i poziva dase protera celokupno nealbansko stanovni{tvo. Terorizam,teror i teroristi zaodenuli su uniformu samoproklomavaneOVK, latili se oru`ja, te najavili krajwi ciq – samostalna dr-àva i otcepqewe od Srbije.

Usledio je energi~an nastup jedinica Vojske Jugoslavije iMUP-a Srbije u odbrani dràvnog suvereniteta i teritorijal-nog integriteta.

Kre}u}i se istorijskom pre~icom prepunom konfuzne po-litike, od pukog dodvoravawa Albancima, preko perioda otre-`wewa i primene sile, {to je namirivano srpskim glavama,stigli smo do vojne intervencije snaga Natoa, ru{ewa, izgnan-stva... Rezultat je katastrofalan: prognano je 200.000 Srba itridesetak hiqada ostalih nealbanaca sa svojih ogwi{ta. Po-ru{eno je 40.000 srpskih ku}a i 150 manastira i crkava.

K O S O V O I M E T O H I J A : I S T O R I J A P O L I T I K A S U D B I N A

S

Kumanovskim sporazumom okon~an je besmisleni rat.Kfor je preuzeo odgovornost o~uvawa mira, ali Albanci dodanas nisu prestali sa progonima Srba i nealbanskog stanov-ni{tva. Svedoci smo svakodnevnih incidenata, etni~kog nasiqanad Srbima, ~ak i nad srpskom decom. Srbi i drugo nealbanskostanovni{tvo nemaju bezbednost ìvqewa, nisu ravnopravniu~esnici u politi~kom ìvotu kosmetskih institucija, samim timnemaju slobodu odlu~ivawa, slobodu kretawa. Nezdrave i opa-sne ambicije albanskih lidera postaju sve ve}e, stoga u javnimnastupima, u okviru zvani~nih institucija i na me|unarodnoj po-liti~koj sceni, izjave o tome bez prestanka upu}uju Srbima ime|unarodnoj zajednici kao sigurno ostvarqive. A progoni Sr-ba ne prestaju. Doma}i i strani eksperti za problem terori-zma, Kosovo i Metohiju isti~u kao posebno krizno podru~je. Dokse traga za re{ewem, predstavnici zvani~ne politike trebalobi da imaju vi{e sluha za ovakvu vrstu upozorewa.

rbi se zalaù da Kosmet stekne status „vi{e od autono-mije, mawe od nezavisnosti”, dok Albanci tvrdoglavo in-sistiraju na nezavisnom i samo wihovom Kosmetu. Gde su pravo i pravda, kako odrediti granice izme|u ra-cionalnih re{ewa i brzih odluka? Ko sagledava realne

~iwenice, a ko ih marginalizuje, sa kakvim pravom i da li jesvestan posledica?

Jedna od istina od koje svi okre}u glavu jeste stawe zar-|ale ma{inerije kosmetske privrede, koja je pre za otpad negoza generalni remont. Prema tvrdwama ekonomskih stru~waka,potpuna rekonstrukcija kosmetske privrede ko{tala bi vi{edesetina milijardi dolara! Stopa nezaposlenosti na Kosmetuje najve}a u Evropi, a ìvotni standard Albanaca je u potpunonesrazmernom odnosu prema tim ~iwenicama. Novac odnekudstiè ili se stvara nelegalnim putevima. Pomiwu se oru`je idroga. S druge strane, srpska zajednica ne samo da ìvi u stra-hu od ratnohu{ka~kih pokli~a ratobornih i vidqivo nestrpqi-vih kosovskih lidera ve} i u zabriwavaju}oj oskudici. Oni ja-sno iznose stav da ne èle ispruènu ruku, ve} ho}e da nesme-tano rade, stvaraju, po{teno zara|uju. Ali gde, kod koga, s ~im?Saterani u prava geta, uz stalnu pretwu i brigu za vlastiti ̀ i-vot, ne mogu ni na svoja grobqa bez obezbe|ewa pripadnikaKfora, a kamoli u poqa i fabrike koje ne rade.

I to je deo kosmetske svakodnevice, koja i te kako uti~ena re{ewe statusa ju`ne srpske pokrajine. Budu}nost Kosmetakao da je u balkanskom Gordijevom ~voru. Tu su isprepleteni we-gova evropeizacija, tokovi savremene civilizacije, mra~ni se-paratizam, iluzije, politi~ko i ne samo politi~ko silexijstvo...

ordijev ~vor je, da podsetimo, izraz koji vodi poreklo izmitologije starih Grka, a upotrebqava se i posle 23 ve-ka kao pojam nere{ivog problema. Prema legendi, Gor-dije je bio osniva~ frigijske dràve i grada Gordiona.Kada je postao kraq, na kolima do tada siroma{nog se-

qaka, ostao je ~vor koji se nikako nije dao razvezati. Onom ko-me to po|e za rukom prore~eno je da }e vladati celom Azijom.Aleksandar Veliki je posetio hram u Gordionu, te je, na{av{ise pred izazovom nerazre{ivog ~vora, veliki vojskovo|a isu-kao ma~ i presekao ga bez puno razmi{qawa. Tako je makedon-ski vladar prvi ispunio obe}awe kraqa Gordija i ostvarioproro~anstvo, stvoriv{i najve}u dràvu anti~kog sveta. Dodu-{e, ubrzo je od ma~a i stradao... Danas je drugo vreme, i nema~udotvornog ma~a, a ni onog ko bi wime bez velikih posledicavitlao na Balkanu.

Kona~no re{ewe je skriveno mo`da u nekom „Gordije-vom ~voru”, ali wega sigurno treba razre{iti pametnom poli-tikom, mudro{}u i strpqewem... Ma~em nikako!

Branko KOPUNOVI]

U

37

nose}i potrebnu i dozvoqenu dozu emotivnosti u poli-tiku, psihijatar dr Sanda Ra{kovi}-Ivi}, ve} pri pr-vim koracima na mestu predsednika Koordinacionogcentra za Kosovo i Metohiju, boji surovu kosovsku sta-tistiku ìvotom. Razgovaramo drugog dana po preuzi-mawu ove va`ne i osetqive du`nosti o sada{wosti i

budu}nosti Kosova, o predlozima re{ewa za status na{e ju-`ne Pokrajine koja su u opticaju, o srpskom nejedinstvu, eks-tremizmu ali i strpqewu, koje nam je potrebno, a koje ~ak i gu-senicu pretvara u svilu. Jer, kako kaè citiraju}i svog ocaakademika Jovana Ra{kovi}a, boqe i sto godina pregovara-wa nego jedan dan rata.

Mesto na koje ste postavqeni je izuzetno ose-tqivo i va`no. Opet, verujem da svaki krea-tivni i misle}i ~ovek u odnosu na takav iza-zov ima i neke svoje ideje o tome {ta treba ~i-

Formula vi{e odautonomije, maweod nezavisnostije fer re{ewe.Re{ewe kojimniko ne}e bitizadovoqan u potpunosti. Ne}e to biti ni srpskiekstremisti, ne}e im se svideti {to seukida centralizamBeograda nadPokrajinom.Albanskiekstremistitako|e ne}e bitizadovoqni, jer ne}e dobitinezavisnost.Me|utim, kao i uìvotu, najboqere{ewe je onokojim nijednastrana u sukobunije u potpunostizadovoqna, gdenema pobednika i poraènih.

Sanda Ra{kovi}-Ivi}, predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju

DUG PUT KU]I

KOSOVO I METOHIJA : ISTORIJA , POLITIKA I SUDBINA

niti. Kako Vi vidite svoj prostor delawa?– Mesto koje je meni dodeqeno je veoma te{ko i ose-

tqivo, pogotovo u ovom trenutku, koji, naàlost, ne traje samosada, ili posledwih pet godina. To je vi{edecenijski problem,rekla bih i dràvno zagubqeno pitawe. U osnovi moje odlukeda se bavim Kosovom i Metohijom, na ovaj na~in i sa ovog me-sta, pre svega je emocija. Mnogi kritikuju emotivnost u poli-tici, a ja mislim da je ona neophodna. Kao {to je neophodna iu svim drugim poslovima. Moja emocija kada je u pitawu Koso-vo i Metohija sli~na je emociji, verujem, svih nas. Kosovo jedeo na{eg arhetipa, vi{e ili mawe, svi smo mi odrasli naKosovskom ciklusu narodnih pesama, svi mi razmi{qamo podijagonali Obili}a i Brankovi}a. Mit o Kosovu je ujedno ihri{}anski mit koji ima sve elemente hri{}anstva u sebi, docarstva nebeskog i carstva zemaqskog. Drugi deo tog mog emo-tivnog odnosa je {to kao rodoqub, ta re~ se, naàlost, izli-zala, ali se ja ne stidim da je izgovorim i kaèm da to jesam,èlim da se u ovom prelomnom trenutku pridruìm mnogim qu-dima, svima koji to èle, i da zajedno poku{amo da na|emonajboqe re{ewe za Kosovo i da na{u ju`nu Pokrajinu zadr-ìmo u granicama na{e zemqe. Tako ne{to ne mogu sama, jer jeKosovo i Metohija isuvi{e veliki problem i krupna tema dabi pala na ple}a jednog ~oveka, ili samo jednog tima qudi.

U problemima koji proìmaju kosovsku stvar-nost ste ve} prili~no dugo – vode}i Komesari-jat za izbeglice, u politici tako|e – ~lan steDSS-a. Kako mirite ili razre{avate eventu-alne dileme izme|u onoga {to je znawe i is-kustvo i onoga {to je politi~ki stav?– Mislim da se znawe i iskustvo i politi~ki stav i te

kako mogu pomiriti. Znawe mo-è samo pomo}i da se politi~-ki stavovi formuli{u u smislupo{tovawa principa realno-sti. Kao {to politika moè dapomogne da se odre|ene stvarikoje su vezane za znawe i isku-stvo sprovedu.

Koordinacioni cen-tar je ve} svojim ak-tom osnivawa upu}enna saradwu sa Vla-dom Republike Srbi-je i Vladom SCG, po-krajinskim organi-ma vlasti, Srpskomnacionalnom zajed-nicom na Kosovu iMetohiji, predstav-nicima me|unarod-ne zajednice, alban-skih i ostalih naci-onalnih zajednica uPokrajini. Gde su dosada bili najve}iproblemi u saradwii kako ih prevazi}i?– Srpska politi~ka raz-

jediwenost je vrlo veliki pro-blem. Ono na ~emu }u nastoja-ti, ne kao neki srpski pomiri-

teq, jeste da stav svih srpskih validnih politi~-kih ~inilaca kada je u pitawu Kosovo i Metohijabude {to jedinstveniji. Kada kaèm jedinstvo, nemislim na unisonost, ne mislim da svi moramoda mislimo isto. Me|utim, postoji prostor u ko-me, ~ak i misle}i razli~ito, moèmo da se na|e-mo oko neospornih stvari. Mislim da nam je todu`nost, kao qudi pre svega, a onda i kao poli-ti~ara. Bilo kakvo stran~arewe je prava sramo-ta za ovu isuvi{e krupnu i delikatnu temu, za Ko-sovo koje je u velikoj opasnosti.

Moramo po}i od nekoliko stvari, Albancive} odavno ra~unaju da je nezavisnost gotova ~i-wenica. Oni se tako i pona{aju. Jedan deo me|u-narodne zajednice tako|e ra~una na to. Uostalom,oni su to Albancima i obe}ali. Na na{oj stranije Rezolucija 1244, koja garantuje sa pravne stra-ne da imamo suverenitet nad tom teritorijom. Nana{oj strani je i me|unarodno pravo koje ne pam-ti presedan da je nekoj dràvi otet deo wene te-ritorije da bi neki drugi narod tu pravio svojudràvu, ukoliko se, naravno, doti~na dràva nijesaglasila sa takvim idejama. Stav na{eg dràv-nog vrha nikako ne ide u tom pravcu.

Sem srpske politi~ke razjediwenosti, kojamora da se svede oko jedne vertikale da bi se uop-{te na pravi na~in pregovaralo o Kosovu, mora-mo znati i da na Kosovu imamo oko 140.000 Sr-ba i drugih nealbanaca, da van granica Kosova iMetohije, u Crnoj Gori i ostatku Srbije, imamosve zajedno oko 230.000 interno raseqenih li-

38 1. oktobar 2005.

K O S O V O I M E T O H I J A : I S T O R

39

ca, qudi koji su izbegli sa tog prostora. Goru}e pitawe je re-{avawe problema opstanka. Nama je stra{no va`no da sve tequde koji su na Kosovu i Metohiji, tamo i zadrìmo, da im mak-simalno pomognemo da preìve, jer zaista ìve u nequdskimuslovima. Dok sam bila komesar bila sam zadivqena tim qu-dima, wihovom hrabro{}u, sr~ano{}u, re{eno{}u da ostanu iopstanu na svome.

Sever Kosova je u ne{to boqoj poziciji jer se i psiho-lo{ki naslawa na Srbiju, a sve ostale enklave koje se nalazeju`no od Ibra imaju ogromne probleme, qudi koji tamo ìve,zaista su pravi heroji. Naravno, tu odliku ne bih odricala niqudima sa Severa Kosova, ali oni ipak ne{to lak{e ìve, nave}oj su teritoriji, koja je infrastrukturno boqe re{ena, ima-ju univerzitet, put ka Srbiji...

Moj ciq je da se najvi{e bavim opstankom tih qudi, naprvom mestu, a onda povratkom interno raseqenih lica. Da bi-smo se pozabavili i opstankom i povratkom, moramo da izdej-stvujemo da sem ovih humanitarnih projekata koji }e i}i okozimskog programa, pomo}i svake vrste u alatu, hrani, lekovima,krene i proces decentralizacije. Decentralizacija }e tim qu-dima omogu}iti da opstanu tamo gde jesu. Jer, ako ~ovek ima ne-gde svog u~iteqa, svog lekara, svog sve{tenika, svog sudiju, ne-koga ko }e se brinuti za wegovu sigurnost, onda je on kod ku}e.Onda }e se on ose}ati sigurno, i osta}e na svojoj zemqi, na}i}e i neki posao, {to je ve} nadgradwa. Decetralizacija zami-{qena tako da na ~itavoj teritoriji Kosova, svi – i Albanci inealbanci, dobiju bitno poja~awe lokalne samouprave, jedinoje za sada mogu}e re{ewe za tu pokrajinu. Govorim o Srbima,jer o Albancima brinu Albanci i ceo ostali svet, naàlost. Dabismo osigurali opstanak i otvorili vrata sigurnom povratkumi moramo da izdejstvujemo formirawe jo{ nekih srpskih op-{tina na severu Kosova, u Centralnom Kosovu, na {arplanin-skom delu, u kosovsko-pomoravskom delu, metohijskom tako|e.

îwenica jeste da literatura vezana za povratak, bi-lo interno raseqenih ili izbeglih lica, nije zabeleìla dase nakon ovolikog broja godina igde vratilo vi{e od 30 odstoqudi. Ina~e se qudi u znatno mawem procentu vra}aju na svo-je, {to vreme vi{e proti~e. Naravno, albanska zajednica je itu fenomen, oni su se vratili u punom, ako ne i u ve}em pro-centu. Mi moramo da radimo na tome da ista ona prava kojaimaju Albanci oko povratka budu primewena i na Srbe. Pogo-tovo u urbanim sredinama. Vidite, UNHCR, koji se bavi po-vratkom u okviru Ujediwenih nacija, izri~ito kaè da svako

ima pravo da se vrati na svoje ogwi{te. Me|utim, kako ondataj isti UNHCR obja{wava da Pri{tina, koja je nekada imala300.000 stanovnika, danas ima 500.000? Na koja se to svojaogwi{ta vratilo jo{ 200.000 qudi? Jedan deo te populacijeu{ao je bespravno na srpska ogwi{ta, jer je Srba pre rata uPri{tini bilo oko 40.000, a sada ih ima sedamsto. Albanskazajednica i jedan deo me|unarodne zajednice imaju velikistrah od toga da }e Srbi sprovesti enklavizaciju, kantoniza-ciju, da }e da uspostave neku srpsku pokrajinu, kako bi pode-lili Kosovo na dva dela. Svakome ko se iole razume u geogra-fiju, dovoqno je da samo pogleda geografsku kartu pa da mubude jasno da tu nema nikakvih mogu}nosti za deobu na pola.Srpska naseqa su razastrta kao prosuta zrna kukuruza. Mine moèmo, sve kad bi i hteli, da povu~emo liniju koja bi bilalimes do kog su Srbi.

Sluè}i se medicinskim re~nikom, tu moramo i}i nadesenzibilizaciju albanske etni~ke zajednice i dela me|una-rodne zajednice koji imaju takve strahove. Sada se barata iz-javama kako su Albanci frustrirani srpskim povratkom, pasu frustrirani planom Vlade Republike Srbije koja je pred-loìla autonomiju u autonomiji, ~ija su{tina je decentrali-zacija. Znate, u politici ne moète baratati sa frustracijomdruge strane, frustracija je psihijatrijska a ne politi~ka ka-tegorija i ja tu ne pristajem na zamenu teza. îtavom jednomnarodu, albanskom, lepi se etiketa kako je frustriran, samone znam kako uop{te moè biti frustriran od 140.000 Srba,i jo{ 100.000 da je sre}e da se vrati.

Koliko je Albanaca na Kosovu i Metohiji?– Ne znamo ta~no koliko ih je. Postoje neke pretpostav-

ke da je wih izme|u milion i po i dva miliona. Ogroman broju svakom slu~aju, i ne znam kako ih prisustvo tog neuporedivomaweg broja Srba moè frustrirati.

Stav srpske vlade je da nezavisnost nikako ni-je re{ewe za Kosovo. Vi{e od autonomije a ma-we od nezavisnosti je formula koja se sve ~e-{}e ~uje iz Beograda kada se govori o kona~-nom statusu Kosova i Metohije. [ta to ta~nozna~i?– Govorila sam o tome kakav treba da bude poloàj srp-

ske zajednice unutar Pokrajine, da ona treba da bude za{ti}e-na, da osnovni standardi, poput bezbednosti, moraju biti osi-gurani. Kosovo je deo na{e dràvne teritorije i ono to i osta-je re{ewem koje Beograd nudi. Ono {to taj stav izraàva is-

R I J A , P O L I T I K A I S U D B I N A

kazom vi{e od autonomije jeste da Kosovo i Metohija imajusvog predsednika, svoju zakonodavnu vlast, izvr{nu i sudskuvlast. Na dràvi, zna~i mawe od nezavisnosti, ostale bi gra-nice, vojska, mesto u UN, Ministarstvo spoqnih poslova. Mo-rali bismo se suo~iti sa tim da bi tre}inu parlamenta zajed-ni~ke dràve ~inili Albanci. Ali i treba da se suo~imo satim, jer su oni tu, oni su deo na{e zemqe. Oni ìve na toj te-ritoriji i imaju pravo da budu reprezentovani i na saveznomnivou.

Prihvataju}i formulu mawe od nezavisnosti a vi{eod autonomije, Kosovo bi imalo sve atribute dràve, ali nei nezavisnost. Nezavisnost ne mogu da imaju, jer je to na{adràvna teritorija. U opticaju su dve floskule. Jedna je ~ijeovce onoga i planina, wih ima mnogo pa je i teritorija wiho-va. Ta floskula pre bi spadala u repertoar rodovskog prava,a nikako u niz evropskih i svetskih pravnih standarda 21. ve-ka. Mi pri~amo o ulasku u EU, o sporazumu o stabilizaciji iasocijaciji, tako da ne znam gde tu ima mesta za rodovsko pra-vo.

Druga floskula je na snazi ve} neko vreme, wu naà-lost plasiraju i neki ~elni qudi me|unarodne zajednice, aglasi otprilike ovako: Ako nema{ pravo, a ima{ silu – pozo-vi se na moral. Zna~i, boè moj, jadni Albanci, mnogo su pa-tili za vreme Milo{evi}evog reìma, a da bi bili ute{eni,treba im dati dràvu. Setimo se samo Ku{nera koji je rekaoda je albansko divqawe iz 1999. godine „opravdani gnev".âk je i nema~ki filozof Jirgen Habermas u novinama pisaokako se treba pozvati na moral u slu~aju Albanaca. Sve su tofloskule. Ako smo ozbiqni qudi temeq su prava, a ne pesni~-ke slobode i rodovski obi~ajni zakoni. Moramo se dràtizakona i realnosti. Formula vi{e od autonomije, mawe odnezavisnosti je fer re{ewe. Re{ewe kojim niko ne}e bitizadovoqan u potpunosti. Ne}e to biti ni srpski ekstremisti,ne}e im se svideti {to se ukida centralizam Beograda nadPokrajinom. Albanski ekstremisti tako|e ne}e biti zadovoq-ni, jer ne}e dobiti nezavisnost. Me|utim, kao i u ìvotu, naj-boqe re{ewe je ono kojim nijedna strana u sukobu nije u pot-punosti zadovoqna, gde nema pobednika i poraènih.

Uloga me|unarodne zajednice u ~itavoj toj si-tuaciji je veoma delikatna. Ona se odaziva napsihijatrijske probleme tipa frustracije, narodovsko pravo, a diktira racionalnost kadasu Srbi u pitawu, i nema tu vrstu ar{ina, ~aki kada bivaju ubijani, a ne samo frustrirani?– Zato smo mi tu. Zato su tu dràva, Vlada Srbije, dr-

àvni vrh, koji stalno moraju skretati pa`wu na su{tinu ko-sovskog problema.

Koji su osnovni uslovi za uspeh razgovora odecentralizaciji?– To na {ta se moramo pripremiti spada u domen psiho-

logije, ali one vrste koja je u politici dozvoqena. Moramo bi-ti uporni i veoma strpqivi. Svako brzo re{ewe ovako velikogproblema bi}e pogre{no, to je sigurno. Mi moramo nastojatida guramo svoj program. Treba, naravno, praviti i kompromi-se, ali do odre|enih granica. Strpqene je isto tako va`no. Tumoram citirati mog oca koji je rekao da je boqe sto godina pre-govarati, nego jedan dan ratovati. Verujte mi, da smo pregova-rali i pregovarali, mesto komesara za izbeglice ne bi posto-jalo, kao ni ovo na kome se sada nalazim. Miroslav Anti} ka-è da strpqewe pretvara gusenicu u svilu. I to je ume}e.

Da li je zapo~eta privatizacija preduze}a na

Kosovu pqa~ka imovine Republike Srbije iwenih gra|ana? Kako u ovom periodu za{tititu vrstu interesa Republike Srbije?– Odgovor je kratak. Jeste, to je velika pqa~ka. Gospo-

din Jesen Petersen je doneo proletos ~ak i neke skandalozneuredbe o privatizaciji. To je sve jako lo{e i na nama je da seborimo da se neke stvari zaustave i da se kasnije urade revi-zije. U pitawu je tipi~na spin of privatizacija, gde imovinuprakti~no preuzima kosovska agencija za privatizaciju, a on-da uzme zdravi deo i proda nekom drugom, a da se uop{te nezna ko su pravi vlasnici, gde su, {ta je sa wima. To je krimi-nal, jer, kada nekome otimate ne{to {to mu pripada ne moè-mo to nazvati nikakvim blaìm imenom. Ako u|ete u bakalni-cu i uzmete xak luka, sigurno }e neko da vam sudi za to. Ovdese oduzimaju ogromni placevi, zgrade, privatizuju se i dràv-na i li~na imovina. To je zaista kriminal protiv koga se mo-ramo boriti.

U javnosti su ve} neko vreme u opticaju plano-vi A, B i C. Za{to su pilot projekti Vlade Ko-sova, poznati kao planovi „A" i „B" neprihva-tqivi za Srbe, i {ta je su{tina predloga pred-stavnika Srba na Kosovu i Metohiji, takozva-nog plana „C" za decentralizaciju Kosova?– Plan „C" jo{ nije razra|en do kraja. Rade ga Srbi

koji su na Kosovu i Metohiji, ti~e se decentralizacije, alion jo{ nije bio u mojim rukama. Da bi postao plan koji jevalidan neophodno je da ga usvoji dràvni vrh i da se pred-stavi i Koordinacionom centru i Savetu za Kosovo i Me-

40


41

tohiju pri kabinetu premijera Ko{tunice. Zato o tom planune mogu u ovom trenutku da govorim. Planovi „A" i „B" su,ima}u slobodu da kaèm, kukavi~ja jaja. Uvedene su nekeneobi~ne katastarske jedinice. U srpsku op{tinu Gra~ani-ca uvedena je i ~isto albanska op{tina Ajvalija, u kojoj ì-vi oko {est i po hiqada Albanaca. Tu su jo{ neke katastar-ske jedinice u kojima ìvi me{ovito stanovni{tvo, pa kaou ovom trenutku Srba ima za trideset vi{e... Znaju}i kakavje albanski, a kakav srpski natalitet, jasno nam je da }e-mo, ako smo danas takva ve}ina, za pet godina biti mawi-na. Pilot projekti tako|e postoje. Napravqene su dve novealbanske op{tine, dve srpske i jedna turska. [ta }e nampilot projekti u situaciji kakva je ova, gde svakih petnae-stak dana neko gine?

Decentralizacija je neophodna za ~itav region, i je-dino tako se moè oja~ati bezbednost, odgovornost i datipravni okvir za funkcionisawe Pokrajine. Sada se funk-cioni{e ad hok, kao Unmik ne{to radi... Jo{ nisu otkrive-ni po~inioci nijedne kosovske tragedije, a ubijeno je 34qudi. Ne zna se ko ih je ubio. Pravosna`no nije osu|en ni-ko od 17. marta. Moram sa nezadovoqstvom da konstatujemda Unmik ne radi svoj posao kako treba. Sve to treba zai-sta prepustiti lokalnoj samoupravi, i to su{tinski. Unmikje napravio nekakav okvir za decentralizaciju, kao odgo-vor Vladi Srbije za plan autonomije u autonomiji. Sve jeto uredu, samo {to bi takav plan mogao da se primeni naFrancusku, recimo, a nikako na Kosovo. Ponu|eni su boqikorisni~ki servisi i boqa prohodnost u participaciji ulokalnoj samoupravi. To je program za neku sre|enu evrop-

sku zemqu, gde je bezbednost stopostotna, gde treba da sebojite samo saobra}ajne nesre}e i psihopata, i ni~eg vi-{e. Kosovo i Metohija je ne{to sasvim drugo, teritorija ute{kom konfliktu.

[ta se moè o~ekivati od izve{taja specijal-nog predstavnika generalnog sekretara UN Ka-ja Eidea o stawu na Kosovu i Metohiji, koji }e,po svemu sude}i, dati polazne osnove za daqepregovore o kona~nom statusu?– Srela sam se sa gospodinom Eideom i verujem da }e

wegov izve{taj biti objektivan. No bez obzira, ako i ne bu-de tako, mi smo se spremili za razgovore o statusu. Ne}emoodustati od toga da se uz razgovore o statusu, vi{e od auto-nomije mawe od nezavisnosti, govori i o standardima. Ne-}emo pristajati na standarde na veresiju. Na{e je da insi-stiramo na decentralizaciji, koja jedino moè da obezbediboqe standarde, i za funkcionisawe institucija, u~e{}eSrba i nealbanaca u wima, za osigurawe bezbednosti, mo-gu}nosti povratka, osigurawe pisma, nediskriminativnosti,~uvawa spomenika kulture i duhovnosti... Decentralizacijastoji u direktnoj slu`bi pove}awu i poboq{awu standarda,a to je svim ìteqima Kosova i Metohije ciq. I to je su{ti-na opstanka, a su{tina o~uvawa dràvnog suvereniteta jedaqa i politi~ka pri~a.

Problemi sa strujom obeleìli su svakodne-vicu Srba na Kosovu pro{le zime i prole}a. [ta sepreduzima da se taj problem re{i?

– To je goru}e pitawe. Velike probleme imamo u svimradnim grupama, ali su mo`da najve}i ba{ u Grupi za ener-getiku. Borimo se za to da postanemo drugi provajder. Na-ravno, struja mora da se pla}a, ali }emo prona}i na~in ko-ji ne}e biti lihvarski, jer u ovom trenutku prose~no doma-}instvo treba da plati oko {est hiqada evra duga za struju.Otkud qudima tolike pare? Poku{a}emo da olak{amo pla-}awe dugova.

Da li je uop{te me|unarodna zajednica u sta-wu da prona|e modus za pribliàvawa dvadijametralno suprotna stava o sudbini Koso-va, srpskog i albanskog? Bajram Kosumi, pred-sednik Vlade Kosova nedavno je izjavio da }epregovori po~eti u oktobru, trajati mawe odgodinu dana, a da }e u junu 2006. godine Koso-vo biti nezavisno.– To je tipi~an albanski stav, koji polazi od premise

nezavisnost ili ni{ta. To je i potpuno pogre{an stav, pome-nuli smo {ta je sve na na{oj strani kada je u pitawu razre-{ewe kosovskog problema. Rezolucija 1244 je snaàn me|u-narodni ugovor koji ne moè da se pocepa ili proglasi neva-è}im. Nema presedana u me|unarodnom pravu koji govori otome da je nekome otet deo teritorije. Mislim da smo otima-we prevazi{li. Kao dràva probali smo silom, vojskom ipolicijom, pa smo videli kako smo pro{li. Dakle, ne}emoni{ta silom, a ne}emo ni dozvoliti da se sada nama silomne{to otima. Izme|u dva suprotstavqena stava, albanskog isrpskog ekstremisti~kog, na skali od 180 stepeni, postoji~itav niz mogu}nosti. Opcija koju nudi dràvni vrh Srbije iCrne Gore, koju nudi Vlada Srbije – vi{e od autonomije, ma-we od nezavisnosti, po meni je odli~na. I to pre svega zaAlbance.

Dragana MARKOVI]Snimio Goran STANKOVI]


nisti~ki haos. U Pri{tini, prema procenama Unmika, imapreko 500.000 stanovnika, prema nepunih 300.000 pre wego-vog dolaska, uz mawak od 35.000 Srba koji su pre rata tamoìveli. Grad se gu{i u dimu termoelektrane „Obili}”, a ne-ma struje tri do ~etiri dana nedeqno u zimskim mesecima,kao ni drugi gradovi i sela {irom pokrajine. Uz sve to, re-sursi srpske imovine, ~ijom je prostom otima~inom kupovansocijalni mir, gotovo su sasvim presu{ili. Javnim i politi~-kim ìvotom vladaju klanovi, ~iji se nera{~i{}eni ra~uninapla}uju ìvotima.

PROIZVOQNO TUMAÊWE REZOLUCIJE 1244

Ali ma koliko ova situacija izgledala te{ka i gotovobesperspektivna, za wu postoji relativno jednostavan lek. Toje nezavisnost Kosova i Metohije. Kada albanski lideri otome govore, nama je jasno da ovaj ultimativni zahtev nemasu{tinske razloge u postoje}oj situaciji u pokrajini, pa ~akni u situaciji koja je vladala tokom devedesetih godina. Ovdenaprosto imamo posla sa vi{edecenijskim nacionalnim pro-gramom albanskog pokreta za secesiju. Kada, potom, takavzahtev postavqaju poznati i nepoznati albanski lobisti posvetu, od nekih ameri~kih kongresmena do Me|unarodne kri-zne grupe, ponovo se ne treba ~uditi, jer je u pitawu novaculoèn u takav projekat. Kada, me|utim, nezavisnost Kosovai Metohije podràvaju neki zvani~nici zna~ajnih dràva usvetu ili me|unarodnih organizacija, pa i uglednici koji po-ti~u iz ovih sredina (kao na primer ~lanovi Me|unarodnegrupe za Balkan), onda je re~ o daleko ozbiqnijem simptomusvetske i evropske politike na Kosovu i Metohiji. Re~ je, na-ime, o lo{oj inerciji me|unarodne politike, koju u ovom, kaoi u mnogim drugim slu~ajevima u svetu, odlikuje specifi~an„ignorantski oportunizam”. Ovaj relativno poznati feno-

42 1. oktobar 2005.

Pi{e dr Slobodan SAMARXI] savetnik predsednika Vlade Republike Srbije za Kosovo i Metohiju

Kada su veliki svetski majstori re{avawakonflikata pisali scenario za posledwu epizodudramske serije o Kosmetu, nisu ni pomi{qali dasu i sami statisti u stvarnom istorijskom zapletu,koji nije zapo~eo 1990. i ne}e se zavr{iti 2006.godine. Da su svoju ulogu shvatili na skromnijina~in, mo`da bi i mogli da pomognu da ovaj te{kispor izme|u Srba i Albanaca najzad po~ne da sere{ava. Jer, nama Srbima i Albancima zaista jepotrebna pomo} nekog me|unarodnog autoriteta uovoj stvari.

STVARNOST FIKCIJAI

Ono {to su{tinski razlikuje vreme „Milosrdnog an|e-la” i „standarda pre statusa” jeste sama situacija.Ona autore ovog komada pretvara u statiste jedne mno-go {ire i sloènije drame, koju oni niti shvataju nitièle da prihvate. Ko bi se udubqivao u Kosovo, poredIraka, Avganistana i novog terorizma? Ali wihova na-mera da napi{u posledwu epizodu, i da je, ako treba, i

sami odigraju, nema mnogo veze sa kosmetskom stvarno{}u, ko-ja }e nastaviti da postoji i kada oni odu, ili bar promenemodus svog prisustva. Na delu je otpor stvarne situacijestvarnoj fikciji. Na jednoj strani imamo stvarni ̀ ivot na Ko-smetu, a na drugoj tehni~ki izve{taj o standardima specijal-nog predstavnika generalnog sekretara Ujediwenih nacija Sa-vetu bezbednosti. Na jednoj strani, nemogu}nost povratka dve-sta pedeset hiqada prognanih, a na drugoj ispraznu pri~u opovoqnijoj klimi i uslovima za povratak, naravno bez brojkii ~iwenica. Na jednoj strani imamo sto pedeset zgari{ta gdesu doskora bili vrhunski spomenici kulture i ìve bogomoqeu koje je i{ao narod, na drugoj izve{taj o odlu~noj spremnostina „po~etak po~etnog poku{aja”. Na jednoj strani imamo srp-sku decu koju u {kole ve} {est godina prate naoruàni vojni-ci, na drugoj ube|ivawe u su{tinski napredak u obezbe|ewuslobode kretawa, ne ra~unaju}i Severnu Mitrovicu. I takodaqe. To je ta promewena situacija koja ne dozvoqava sapun-ski hepiend, kako je to jednom zami{qeno.

Postepeno pretvarawe Kosova i Metohije iz multiet-ni~ke u monoetni~ku sredinu pred o~ima me|unarodne upra-vqa~ke misije samo je jedan, iako najteì pokazateq podba~a-ja te misije za {est godina wenog delovawa. Ni drugi delovikosmetske stvarnosti nisu boqi, iako nisu tako qudski dra-mati~ni kao {to je slu~aj sa poloàjem Srba u pokrajini. We-na privreda u potpunom je rasulu, wena socijalna stvarnostuveliko kriminalizovana. Sami zvani~nici Unmika govore ostopi nezaposlenosti od 70 odsto. U gradovima vlada urba-


43

men, koji ve} godinama lebdi nad stvarno{}u Kosova i Meto-hije, traì ovim konkretnim povodom bar minimalno obja-{wewe.

Spletom okolnosti, koje su mawe-vi{e poznate, Kosovoi Metohija postalo je pre {est godina povod ozbiqne vojne in-tervencije najve}e oruàne sile na svetu. Bez obzira na nedo-statak me|unarodnopravnog osnova za intervenciju, svet, a tozna~i wegov uticajniji deo, prihvatio je ovu oruànu akciju kaoopravdanu i iz takvog dovoqnog razloga izvr{io wenu naknad-nu me|unarodnopravnu legalizaciju posredstvom RezolucijeSB UN 1244. U ovom dokumentu najve}e svetske organizacijestoji pet kqu~nih elemenata: 1) na Kosovu i Metohiji se uvodime|unarodna civilna i vojna uprava; 2) garantuje se suvereni-tet i teritorijalni integritet Savezne Republike Jugoslavije(dana{we Srbije i CrneGore); 3) me|unarodnauprava ima zadatak da sta-bilizuje op{te prilike upokrajini, gde je na prvommestu osigurawe osnovnihprava i qudskih sloboda iodràwe multietni~kog ka-raktera pokrajine; 4) me|u-narodna uprava treba dapomogne formirawe pri-vremenih institucija samo-uprave; 5) nakon ostvari-vawa ovih osnovnih zada-taka, pre}i }e se na defi-nisawe budu}eg statusa Ko-sova i Metohije.

Ovi elementi Rezo-lucije 1244 su jasni i, re-klo bi se, nepodlo`ni pro-izvoqnom tuma~ewu. Odlu-~uju}e je, dakle, ono {to se doga|a u samoj stvarnosti Kosovai Metohije. Tu stvarnost je, me|utim, dobrim delom oblikova-lo delovawe civilne misije Ujediwenih nacija. Od samog po-~etka, sa svojim specijalnim predstavnicima na ~elu, ona jedelovala pre kao umi{qeni „dekolonizator” nego kao spro-vodilac striktnog zadatka dobijenog od Saveta bezbednostiUN. Nisu, dakle, samo kosmetski Albanci, wihovi politi~kilideri i lokalne institucije, jo{ od juna 1999. po~eli da sepona{aju kao da je Kosovo ve} nezavisno, nego im je u tome na-ruku i{la i civilna misija UN. U ~itavom nizu svojih aktivno-sti ona je delovala kao da je do{la sa ciqem da uspostavi no-ve dràvne mehanizme unutra{weg upravqawa Kosmetom, ~i-me je prekora~ila svoje nadle`nosti iz pomenute rezolucije.Uspostavqawe zasebnog carinskog sistema, uvo|ewe me|una-rodnih putnih isprava za gra|ane Kosmeta, nove registarsketablice za saobra}ajna vozila, poseban kod za PTT saobra-}aj i poseban telefonski pozivni broj – sve to i jo{ mnogo{ta drugo predstavqa pre nove simbole nezavisnog Kosovanego uslove boqeg funkcionisawa javnih slu`bi. Pokrajinase funkcionalno odvaja i udaqava od ostatka Srbije, ~ime sepolagano stvara „navika” nezavisnosti od we, koja zajedno saultimativnom politi~kom voqom doprinosi op{toj atmosferisvr{enog ~ina.

Tako se u praksi jedno legalno me|unarodno pravno sta-we neprestano vra}a u stawe onog po~etnog opravdawa zaoruànu intervenciju. Kao da je negde bilo odlu~eno da se Sr-bija za ono {to je u~inila Albancima na Kosmetu mora kazni-

ti gubitkom ovog dela svoje teritorije. Razume se da stvari ume|unarodnom pravu i me|unarodnim odnosima tako ne funk-cioni{u, posebno nakon uspostavqawa me|unarodnog poretkaUjediwenih nacija. Nigde ne postoji ni najmawi nagove{taj dabi se sukob dràve i nacionalne mawine na wenoj teritorijimogao re{avati odvajawem prostora na kome mawina ìvi oddràve. U svetu, i u Evropi, postoji veliki broj konfliktnihsituacija izme|u dràve i nacionalne mawine i sama pretpo-stavka da bi se takav sukob mogao re{avati secesijom izazi-va velike sumwe, otpore i odbijawa.

POZIV NA MORALU slu~aju Kosova i Metohije ovaj nedostatak legalnog

osnova za podr{ku albanskom secesionizmu nadokna|ivan jediskutabilnim moralnimrazlozima i argumentima.Klasi~na oruàna agresi-ja nazvana je u tu svrhu hu-manitarnom intervenci-jom. I kao {to biva, nikoovu supstituciju prava mo-ralom nije boqe izraziodo jedan poznati humani-sti~ki filozof. Prihva-tiv{i zdravo za gotovo iz-ve{taje sa terena, koji suzaista bili stravi~ni,Jirgen Habermas je svoje-vremeno (aprila 1999. unedeqniku Die Zeit) svojprilog razja{wewu priro-de intervencije Natoa na-slovio na neobi~no eks-presivan na~in: „Bestijal-nost i humanost – rat na

granici prava i morala”. Sve u svemu, Albanci su nezavisnostod Srbije zavredeli svojom `rtvom, svojom predanom gandi-jevskom borbom za slobodu, svojom neupitnom moralnom pred-no{}u u odnosu na protivnika.

U ovom trenutku nema potrebe postavqati pitawe dali je stvarno tako i bilo. Zasad je dovoqno ustvrditi da jere~ o superiornoj javnoj kampawi, koja je odnela ubedqivuprevagu u svetu i stvorila dovoqan osnov za intervencijukoja predstavqa presedan. Ali ne samo za oruànu inter-venciju, ve} i za svekoliku instrukciju u pravcu prakti~nedekolonizacije, koja je uslovila stvarno pona{awe Unmikana terenu. Smatralo se da }e provalija izme|u me|unarod-nog prava, korektno izraènog u Rezoluciji 1244, i politi~-kog ciqa nezavisnosti Kosova i Metohije mo}i da se preva-zi|e uz pomo} autoritativno nametnutog na~ela pravi~nosti.Drugim re~ima, prakti~no pona{awe me|unarodnog posred-nika vodilo je tome da se elemenat 2) Rezolucije (garantova-ni suverenitet i teritorijalni integritet Savezne Republi-ke Jugoslavije, odnosno Srbije i Crne Gore) i elemenat 5)(perspektivno otvarawe pitawa o budu}em statusu Pokraji-ne) dovedu u sklad na neobi~an na~in: postizawem nezavi-snosti Kosova i Metohije.

Za ovakvu operaciju bilo je neophodno da se odrìkontinuitet moralne prednosti Albanaca i posle usposta-vqawa me|unarodne uprave na Kosovu i Metohiji. Ta se pret-postavka, me|utim, raspala kao sapunica svega nekoliko ne-deqa po dolasku misije Ujediwenih nacija. Odgovor Albana-

Ograni~ena sloboda kretawa: kontrolni punkt Kfora


ca bio je za me|unarodne upravqa~e neo~ekivano brutalan –etni~ko ~i{}ewe Srba, {to je zna~ilo ubistva i proteriva-we, zaposedawe ku}a, stanova i zemqe, vandalisti~ko iì-vqavawe nad verskim objektima i kulturnim nasle|em Srba,~ak i nad wihovim grobqima. U prvim mesecima, ovakvo po-na{awe bilo je ozna~eno kao „razumqivi revan{izam” (Ber-nar Ku{ner, prvi specijalni predstavnik), ali, kako je vremeodmicalo, ve}inski Albanci davali su sve mawe {ansi zaplanirano sprovo|ewe scenarija dekolonizacije. Sedamnae-sti mart 2004. bio je no` u le|a izvo|a~ima wihove nezavi-snosti. âk je i najve}im pristalicama ovakvog jednostranogepiloga me|unarodne misije postalo jasno da se situacijevremena „Milosrdnog an|ela” i vremena „standarda pre sta-tusa” su{tinski razlikuju.

17. MART 2004. U tom me|uvremenu do{lo je do konsolidacije dràvne

politike Srbije povodom wene ju`ne pokrajine. Ni taj procesnije tekao linearno uzlaznom putawom, ali trka s vremenomipak nije izgubqena zahvaquju}i krajwe netakti~nom pona{a-wu albanskog ~inioca. Trenutni bilans te politike sadrànje u op{toj politi~koj saglasnosti oko neprihvatawa nezavi-snosti Kosova i Metohije, direktnog uticaja na mogu}i procesdecentralizacije unutar pokrajine i spremnosti na dijalog saalbanskim liderima i ostalim u~esnicima o svim otvorenimpitawima. Ne samo da je iskazana spremnost na odbranu dr-àvnih interesa u pokrajini, ve} takva spremnost zadobijapravo gra|anstva u okvirima sloène svetske diplomatskescene. Ovi tokovi sa svoje strane znatno doprinose slicipromewene situacije, sa kojom se sada suo~ava me|unarodni~inilac. U ovom trenutku na{a dràvna politika u{la je ufazu u kojoj i prakti~no-politi~kim, a ne samo me|unarodno-pravnim argumentima moè da zastupa odrìvost unutra{weveze elemenata 2) i 5) Rezolucije 1244. Naime, budu}i statusKosova i Metohije (elemenat 5) sada se mnogo konkretnije irealnije moè zastupati i braniti u okviru na~ela o suvere-nitetu i teritorijalnom integritetu Srbije i Crne Gore (ele-menat 2).

Sasvim je drugo pitawe predvidqivost ishoda procesakoji treba da re{ava budu}i status Kosova i Metohije. Taj ishodnije izvestan, ali ni pita-we o ishodu nije vi{e to-liko jasno, pa ni opravda-no, koliko je bilo pre sve-ga dve ili tri godine. Ak-cije u ovom poduhvatu sadasu podeqene izme|u tristrane: me|unarodne, na-{e dràvne i kosmetsko-albanske. I dok su stano-vi{ta druga dva ~iniocajasna, ali i me|usobnokrajwe antagonizovana,stanovi{te prve stranedoìvqava odre|enu mo-difikaciju i unutra{weusloàvawe, zbog kojegpredvidqivost ishodaostaje tema samo za poli-ti~ke propagandiste.

Izvesno je da Sr-bija i kosmetski Albanci

ne mogu da re{e svoja otvorena pitawa bez posredovawa me-|unarodne zajednice. Verovatno ne}e uspeti ni nakon toga uko-liko albanski predstavnici ne prihvate formu kompromisa,na koju je Srbija u potpunosti spremna. Utoliko stav posred-nika dobija na zna~aju u ovom kontekstu. Ali, kao {to smo re-kli, taj stav postaje sve mawe jasan s protokom vremena. Zasrpsku stranu to je za sada dobro, jer joj prethodna jasno}ame|unarodnog opredeqewa apsolutno nije odgovarala. Toopredeqewe, da podsetimo, u prethodnim godinama prete`noje bilo okrenuto nezavisnosti Kosova i Metohije. Sada takveotvorene tendencije vi{e nema i ova vrsta postupne modifi-kacije na{oj strani sasvim odgovara.

Ali niko ne moè da kaè da se klatno kona~no pome-rilo ka odlu~no neutralnom, to jest objektivnom stanovi{tume|unarodnog ~inioca. Efekat ignorantskog oportunizmajo{ je jaka strana wegovog pona{awa u ovoj stvari. To moè-mo lako ustanoviti pra}ewem na~ina na koji ovaj neophodniposrednik sprovodi sopstvenu politiku „standardi pre sta-tusa”. Kada bi ovde postojala minimalna doslednost, mi nebismo ni govorili o budu}em statusu Kosova i Metohiji, ve}bismo se krajwe ozbiqno dràli teme o ispuwenosti stan-darda.

BORBA OKO STANDARDAProblem je relativno jednostavan, bar za razumeva-

we. Kosovo i Metohija daleko je i od minimalnog ostvarewapostavqenih standarda. Dosledna primena ove proklamova-ne politike me|unarodne zajednice morala bi na neodre|e-no vreme da odloì razgovor o statusu, sve dok standardi nepo~nu stvarno da se ispuwavaju. U proceni ovoga nema mestaproizvoqnosti. Privremene institucije kosmetske samoupra-ve moraju biti multietni~ke i po sastavu, to jest reprezenta-tivnosti, i u garantovawu neotu|ivih prava Srba i ostalihmawinskih zajednica. Pravosu|e Kosova i Metohije moralobi da bude i efikasno i etni~ki nepristrasno. Srbi bi mo-rali da uìvaju neograni~enu slobodu kretawa. Wihov broju pokrajini posle {est godina morao bi da bude bar dvostru-ko ve}i od sada{weg i svi povratnici morali bi da ìve usvojim ku}ama i stanovima. Proces privatizacije ne bi smeoda atakuje na javnu svojinu Srbije i privatnu svojinu Srba.

Kosovski za{titni kor-pus ne bi bio vojni~kiustrojen i naoruàn, ve}samo spreman da reagujena elementarne nepogo-de, {to mu je jedini zada-tak. I tako daqe.

Sve ovo nije slu~ajna Kosovu i Metohiji isve to nije te{ko opisa-ti, izmeriti i oceniti.Ali, kako smo videli iztehni~kog izve{taja spe-cijalnog predstavnika oispuwenosti standarda,sve to nije te{ko ni fal-sifikovati. Sama mogu}-nost da se tako ne{tou~ini, a nekmoli real-nost ve} u~iwenog, izazi-va opravdane sumwe u po-èqnu ulogu me|unarod-

44 1. oktobar 2005.

Teror pred o~ima ~uvara mira: napad na srpsku svetiwu


45

nog posrednika u bliskoj budu}nosti. Dodu{e, generalni se-kretar UN korigovao je Petersenov izve{taj i imenovao po-sebnog specijalnog izaslanika za takozvanu sveobuhvatnu oce-nu standarda. Ali i wegov mandat je odre|en rokom, koji nenaru{ava scenario po kojem bi razgovori o statusu trebaloda po~nu nekoliko meseci posle izno{ewa sveobuhvatnog iz-ve{taja. Sve u svemu – septembar, oktobar. Kao da je strelaodapeta i leti prema ciqu.

Vidqivi bilans promene kod me|unarodnog ~inioca je-ste promewena retorika, gde spada i pove}ano uvaàvawestavova Beograda. Iza toga stoje dve stvari: nemogu}nost da-qeg opravdavawa neuspeha kosmetskih Albanaca da pruè do-kaz o svojoj sposobnosti da upravqaju pokrajinom, i respektjedinstvene dràvne politike u Beogradu, spremne na poli-ti~ki dijalog i kompromisno re{ewe. Ono {to izaziva nela-godu kod najuticajnijih u~esnika sa me|unarodne strane jestesaznawe da mirno, trajno i sveobuhvatno re{ewe ovog slo-ènog pitawa traì vreme i strpqewe sve tri strane. Ovimresursom (vreme i strpqewe) sada raspolaè samo srpskastrana. Sjediwene Dràve iz svojih razloga traè relativ-no brzo re{ewe. Evropska unija, po svojoj poslovi~no prate-}oj ulozi kada je re~ o dubqim balkanskim sukobima, mawe-vi{e sledi ameri~ki pristup. Rusija u ovom me|unarodnomtrouglu jo{ ima najslabiji uticaj. Nije, me|utim, nemogu}e darezultanta wihovog zajedni~kog delovawa bude ne{to ve}estrpqewe i odvojeno vreme, koje bi se posvetilo pregovara~-kom procesu.

Najve}i problem imaju kosmetski Albanci. Oni ve}{est godina ìve u fikciji nezavisnosti koju su im stvorilidrugi. Problem je u tome {to ne mogu (sebi) da priznaju da tanezavisnost nije ona prava, suverena i nepovratna, kakvu ul-timativno ho}e. Ali problem je i u tome {to onaj koji im jestvorio fikciju nezavisnosti sada ne moè da im otvorenosaop{ti istinu. Naravno, ne treba potcewivati realni polo-àj i stawe kosmetskih Albanaca. Ono je, objektivno gledano,uàsno u svakom pogledu. Zato je opasno za Kosmet, za ostatakSrbije i za region. [to je najgore, albanski lideri na sebisvojstven na~in upravqaju ovom opasno{}u. To je ~ak pozitiv-ni politi~ki parametar i za neke me|unarodne u~esnike. Onidovoqan razlog za nezavisnost pokrajine nalaze u, kako kaù,frustriranosti albanskog stanovni{tva na Kosmetu. Uz dir-qivu pretenziju na ozbiqno u~e{}e u traèwu re{ewa, onise, zapravo, pona{aju kao deca koja pred neprijatnim proble-mom pokrivaju o~i rukama. Toliko o wihovoj ozbiqnosti. A idaqe ih ima mnogo.

I tako se vra}amo na po~etak ove pri~e. Kosovo i Me-tohija je sada problem ove generacije Srba i Albanaca. Alitaj problem nije nastao sa wom. Osnovna te{ko}a me|una-rodne zajednice je u tome {to je ovaj problem definisala kaou~inak vlasti Slobodana Milo{evi}a. Zato je i poku{ala daga re{ava u kqu~u likvidacije wegovog politi~kog nasle|a.Sada{we me|unarodne ~inioce bilo bi te{ko ubediti da jeuticaj Josipa Broza ili Envera Hoxe na ovaj problem bio go-ri od Milo{evi}evog. I zato bi taj poku{aj danas bio poli-ti~ki beskoristan. Za wih je dovoqno da se vi{e udube u po-stoje}u strukturu problema. U woj je ionako sadràna pro-{lost. Takav poku{aj uverio bi ih da su u ime re{avawa ovogproblema dovoqni mali, ali nepovratni koraci napred. Pi-tawe, dakle, nije da li }emo prona}i magi~nu formulu statusaKosova i Metohije, nego da li }emo prona}i na~in pomirewainteresa koji predugo stoje u totalnoj opreci.

S


STATUS

Generalni sekretar Ujediwenih nacijaKofi Anan imenovao je 16. juna 2004.Sorena Jesena Petersena za svog novogspecijalnog predstavnika i {efaUnmika. Petersen je na toj du`nostizamenio Harija Holkerija. Danskidiplomata je ve} imao iskustva saBalkana, gde se od decembra 1995. doseptembra 1996. nalazio na du`nostispecijalnog izaslanika visokogkomesara u biv{oj Jugoslaviji.

STABILIZUJEREGION

Specijalni predstavnik generalnog sekretara UN i {ef Unmika Soren Jesen Petersen

redinom septembra Soren Jesen Petersen razgovarao jeu Pri{tini sa grupom novinara iz Srbije i Crne Gore itom prilikom izneo svoje ocene o bezbednosnoj situaci-ji na Kosovu i Metohiji, procesu decentralizacije, ispu-wavawu standarda me|unarodne zajednice, kona~nomstatusu Kosmeta i drugim pitawima.– Verujem da }e razgovori o statusu Kosova i Metohije

po~eti do kraja ove godine – rekao je Soren Jesen Petersen. –Ono {to za sada vidim, jeste da su kosovski Albanci mnogo za-brinuti kada se radi o povratku na pre|a{we stawe, dok su ko-smetski Srbi zabrinuti za budu}nost. Ali, pre svega, kona~nistatus Kosova mora da stabilizuje region. To je veoma va`no.

Petersen kaè da ne mo-è da odgovori na pitawe u kojojmeri }e Beograd biti ukqu~en urazgovore oko odre|ivawa bu-du}eg statusa Kosmeta, ali uko-liko se uvaàva stav ~itavog za-padnog Balkana, to zna~i da jemi{qewe Beograda od velikeva`nosti.

– Uloga Beograda u re{a-vawu problema na Kosmetu je su-{tinska – kaè Petersen – aliponekad osetim da Beograd nepreuzima takvu ulogu. Li~no nemislim da je politika odsustvaili politika bojkota najboqina~in da se uti~e na situaciju naKosovu. Sada dolaze veoma va-`ni trenuci. Ube|en sam da }e seBeograd ukqu~iti na konstrukti-van na~in. Smatram da se morajasno angaòvati u svim de{ava-wima na Kosmetu. U najkra}em,treba nam konstruktivan Beo-grad.

Bezbednosnu situaciju na Kosovu i Metohiji u 2005. go-dini, specijalni predstavnik generalnog sekretara UN SorenJesen Petersen ocewuje slede}im re~ima:

– Prema mom mi{qewu, situacija na Kosovu i Metohijije veoma sloèna. Ipak, ~iwenica je da se bezbednost poboq-{ala od marta 2004. godine. Ovu izjavu dao je i dosada{wi ko-mandant Kfora general Iv de Kermabon i ja se slaèm sa tim.Stopa kriminala je znatno smawena, a od marta 2004. godinedogodilo se jedno ubistvo na etni~koj osnovi (juna 2004. kada jeubijen srpski mladi} u Gra~anici). Nedavno je ubijeno dvoje mla-dih Srba na putu Uro{evac–[trpce, ali je prerano re}i da lije wihovo ubistvo etni~ki motivisano. Svaki put kada se desiincident Srbi se zabrinu, jer su pro{li traumatske dane u mar-tu 2004. godine. Problem je u to-me {to i uz dobar Kfor, polici-ju Unmika i Kosovsku policijskuslu`bu, mi, naàlost, ne moè-mo da zaustavimo qude koji radete uàsne stvari. Ube|en sam da}emo uspeti da spre~imo novuvrstu martovskih doga|aja, jersmo sada boqe pripremqeni imislim da ih moèmo zaustavitipre nego {to eskaliraju. To je ve-oma va`no, jer uz politi~ki ri-zik koji se pove}ava, mislim dapostoji i rizik zbog qudi koji bièleli da provociraju. @eleobih da kaèm kako sam ube|en dane}e biti incidenata, ali to,naàlost, ne mogu garantovati.

Pilot projekti za decen-tralizaciju op{tina na Kosovui Metohiji samo su delimi~nouspeli. Na pitawe da li }e seoni i primeniti, bez obzira naprotivqewe kosmetskih Srba

koji traè sveobuhvatnu decentralizaciju, Soren Jesen Peter-sen odgovara:

– Ciq pilot projekata je da se po~ne sa nekoliko op{ti-na i da se vidi kako se nau~ene lekcije mogu upotrebiti za sve-obuhvatnu reformu. Pilot projekti koji su od interesa za Sr-be, naravno da ne mogu biti primeweni ako ih oni odbijaju, alijo{ uvek se sastajemo sa srpskom stranom. Kontaktirali smo saudruèwem Inicijativa gra|ana i sa nekoliko op{tinskihpredsednika. Poku{a}emo da se sloìmo, {to bi bilo veomadobro. To je ono {to treba da uveri kosovske Srbe da je wiho-va budu}nost ovde.

[ef Unmika Soren Jesen Petersen smatra da na Kosme-tu predstoji jo{ dosta rada po pitawu izgradwe standarda i to

onih prioritetnih. – Problem je u tome {to

su mnogi prioritetni standar-di povezani sa ishodom statusa– kaè Petersen. – Pri ~emumislim, pre svega, na povratakraseqenih. Pored svih dosada-{wih problema oko povratka,ube|en sam da se mnoga raseqe-na lica, koja se do sada nisuvratila, ni sada ne}e vratiti,jer se uskoro pribliàva di-skusija o statusu, pa ~ekaju davide u kakvo }e se Kosovo vra-titi. Mislim da je veoma va`noda me|unarodna zajednica insi-stira na potpunom sprovo|ewustandarda ~ija se primena mo-ra nastaviti u toku diskusije ostatusu. Sigurno je da }e ishodte diskusije o statusu uticati naizgradwu multietni~kog dru-{tva na Kosovu.

Zoran MILADINOVI]

46 1. oktobar 2005.


Tu`ni povratak: monahiwe spaqenog manastira Devi~

STANDARDIDokumentom Saveta bezbednosti UN „Standardi za

Kosmet” predvi|eno je da se pre dono{ewa odluke okona~nom statusu Kosova i Metohije ispuni osamnajbitnijih uslova (standarda) za normalan ìvot svihstanovnika ju`ne srpske pokrajine koja je podprotektoratom UN.

Ti standardi su:Funkcionisawe demokratskih institucija

samoupraveVladavina prava i zakonaSloboda kretawaOdrìvi povratak i prava etni~kih zajednicaPrivredaImovinska prava (izme|u ostalog, o~uvawe kos-

metske kulturne ba{tine)DijalogKosovski za{titni korpusIzve{taj o dostignu}ima u primeni standarda na

Kosovu i Metohiji da}e specijalni predstavnik gener-alnog sekretara UN Kai Eide.

47

– Naàlost, ne vidim razloga da promenim stav koji imamduè, ~ak i od vremena kada su Ujediwene nacije izraàvaleoptimizam za proces povratka koji ima bezbroj prepreka. Ka-da govorimo o broju lica koja su se vratila i to uporedimo sabrojem raseqenih, onda je broj povratnika zaista skroman.

O glavnim smetwama za povratak raseqenih, Novickikaè:

– Ima mnogo faktora koje treba uzeti u obzir. Prvo, bez-bednosna situacija na Kosovu nije ohrabruju}a. Po mom mi{qe-

wu, u tom pravcu treba u~initimnogo vi{e. Ni ekonomske pri-like ne pomaù. Da bi se nor-malno ̀ ivelo, traba imati uslo-ve, zna~i sredstva koja se moguradom obezbediti.

Kosovski ombudsman je preizvesnog vremena istakao neo-phodnost stvarawa Suda zaqudska prava na Kosovu. Napitawe za{to je takva institu-cija neophodna, Novicki odgo-vara:

– To nije samo moja ideja.Ona je potekla od parlamenta-raca Saveta Evrope u januaruove godine. îwenica koja jeprevashodno uzeta u obzir ka-da se razmatralo ovo pitawejeste nemogu}nost gra|ana Ko-smeta pristupu Me|unarodnomsudu za qudska prava. Drugi deoEvrope moè da se àli Evrop-skom sudu za qudska prava uStrazburu, na osnovu Evropskekonvencije o qudskim pravima.Kosovo zbog svog nere{enogstatusa nema tu mogu}nost. Ka-ko bi se obezbedila pravda iqudsko pravo, treba razmotri-ti bar privremeno re{ewe.Jedna od opcija o kojima se ras-pravqalo, a na kraju to je ipredlog Parlamentarne skup-{tine, jeste osnivawe jednogtakvog me|unarodnog suda samoza Kosovo.

B. K.

I J A , P O L I T I K A I S U D B I N A

U me|unarodnoj zajednici ~esto je prisutna temakoja se svodi na tri pitawa: Da li su obestrane spremne za razgovore o statusu Kosovai Metohije, {ta se moè jo{ uraditi prepregovora o statusu ju`ne srpske pokrajine ikako olak{ati sve teì poloàj Srba?

IRE^STAVOVI

Pomo}nik ameri~kog dràvnog sekretara za evropske ievroazijske poslove Danijel Frid izjavio je da privre-mena kosovska vlada „ima da uradi jo{ mnogo toga” kakobi po~eli pregovori o kona~nom statusu Kosmeta. Gospo-din Frid je za „Glas Amerike” istakao da se neminovno

bliì vreme za re{avawe tog pitawa, ali je podvukao da prenego {to po~nu pregovori, vla-sti na Kosovu moraju dokazatida su sposobne da garantuju„vaqano i odgovorno upravqa-we”.

„Sjediwene Dràve iNato nisu intervenisali na Ko-sovu da bismo, zaustavqaju}ietni~ko ~i{}ewe, omogu}ilimonoetni~ki monopol drugojstrani. Naprotiv, èlimo davlast na Kosovu zauzme pravistav i pruì ruku srpskoj mawi-ni. Kada to po~ne da se doga|a,po~e}e proces budu}nosti Koso-va”, istakao je Frid.

Op{ta situacija u obla-sti qudskih prava na Kosovu,iako ima nekih poboq{awa, idaqe je u ozbiqnom raskorakusa me|unarodnim standardima.Na to je ozbiqno upozorio om-budsman Kosova Marek AntonNovicki u nedavnom intervjuuRadiju Slobodna Evropa.

„Treba u~initi jo{ mno-go napora da bismo bili u sta-wu da govorimo boqe o stawuqudskih prava“, kaè gospodinNovicki, ~ovek sa najduìm sta-òm od svih me|unarodnih pred-stavnika na Kosovu. Wemu kra-jem godine isti~e mandat, a na~elo te zna~ajne institucije do-lazi predstavnik Kosova.

Na pitawe da li je pro-menio stav da na Kosovu nemauslova za povratak raseqenihlica, Novicki je odgovorio:

KOMPROMISNO RE[EWENa nedavno odrànom 60. zasedawu Generalne

skup{tine UN u Wujorku ministar inostranih poslovaSCG Vuk Dra{kovi} rekao je da se Beograd zalaè zakompromisno re{ewe problema na Kosovu i Metohiji ida jedino {to zahteva jeste evropski stepen za{titeprava mawina i evropski status postoje}ih dràvnihgranica sa Makedonijom i Albanijom.

„Iskreno i maksimalno smo za kompromis, akompromis podrazumeva da jedna strana ne moè dobitisve, a druga izgubiti sve”, rekao je on.

Naglasiv{i da ne moè biti ni ograni~eneautonomije, ali ni nezavisnosti Kosova, Dra{kovi} jedodao da je predlogom „vi{e od autonomije mawe odnezavisnosti” vlast u Beogradu maksimalno iskora~ilaka kompromisu, dok se kosovski Albanci nisu ni pomeriliiz rovova od pre 1999. godine i daqe zahtevaju}i samonezavisnost.

MINIMUM CIVILIZACIJSKIH NORMI„Standardi za Kosovo i Metohiju su minimum

civilizacijskih normi koje treba da karakteri{u jednodemokratsko dru{tvo. Mi }emo na wihovom ispuwavawuuporno insistirati, posebno na povratku raseqenih,slobodi kretawa i decentralizaciji, jer samo wihovafunkcionalna primena omogu}uje opstanak srpskojzajednici, osigurava za{titu na{e te{ko ugroène kulturneba{tine i stvara preduslove za dijalog o jednom me|usobnousagla{enom kompromisu izme|u Beograda i Pri{tine”.

Pravoslavqe, 15. septembar 2005.

iseqavaju sa Kosova i Metohije. Nad wima su u posledwe~etiri godine po~iweni i brojni zlo~ini, a u najve}em bro-ju nedela, po~inioci nisu otkriveni.

Od dolaska mirovnih snaga 10. juna 1999. do 10. juna2003. registrovana su 6.392 napada na Srbe, u kojima je ubi-jeno 1.197, raweno i povre|eno 1.305 ìteqa srpske nacio-nalnosti, a 1.138 kidnapovano. Od ukupnog broja otetih Srbazna se da je 155 ubijeno, 13 je pobeglo, a 95 pu{teno na slo-bodu, dok je sudbina ostala 863 nepoznata. Savezno ministar-stvo za inostrane poslove SRJ objavqivalo je dokumente o al-banskim zlo~inima nad Srbima na Kosovu i Metohiji, sa zbir-nim podacima o stradawu zasnovanim na dokumentaciji Komi-teta za prikupqawe podataka o po~iwenim zlo~inima protiv~ove~nosti i me|unarodnog prava, koju ~ine izjave svedoka ibli`wih ubijenih i nestalih osoba, sudska, sudsko-medicinska,fotografska i video-dokumentacija, te podaci prikupqeni odMinistarstva unutra{wih poslova Republike Srbije, Vojske

48 1. oktobar 2005.


ALBANOTERORProfesor Beogradskog univerziteta dr Dragan

Simeunovi} defini{e albansko nasiqe i terorizamkao specifi~an fenomen – albanoteror, navode}ibrojne komponente koje su se ispoqavale posledwihgodina: mere represije prema srpskom stanovni{tvu saciqem da kona~no napusti ku}e i stanove, uni{tavawesvih spomenika kulture koji pripadaju srpskom narodu isvedo~e o wegovom prisustvu na Kosovu i Metohiji uposledwih desetak vekova, uni{tavawe kompletneinfrastrukture kojom se sluè Srbi na odre|enojteritoriji i uni{tavawe srpskih grobaqa.

VREMENa osnovu dokumentacije Muzeja `rtava genocida u Beogradu, gra|eKoordinacionog centra Vlade RepublikeSrbije za Kosovo i Metohiju, Srpskepravoslavne crkve – eparhije ra{ko-prizrenske, Komiteta za prikupqawepodataka o po~iwenim zlo~inima protiv~ove~nosti i me|unarodnog prava, Saveznevlade, Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{uJugoslaviju u Hagu i iz drugih izvora, postojenepobitni dokazi o neprekidnom albanskomteroru, zlo~inima, progonu, otmicama iubistvima Srba na teritoriji ju`ne srpskepokrajine, koja se nalazi pod upravomme|unarodne zajednice od juna 1999. godine

NASIQA

Albanski zlo~ini nad Srbima od bombardovawa do danas

Posle 10. juna 1999, kada je Nato prekinuo bombardo-vawe SRJ zapo~eto 24. marta, dan posle potpisivawaVojno-tehni~kog sporazuma izme|u te alijanse i VojskeJugoslavije (9. juna 1999) u francuskoj vojnoj bazi kodKumanova, kojim je dogovoreno povla~ewe jugosloven-skih snaga bezbednosti (Vojske Jugoslavije i Ministar-

stva unutra{wih poslova Republike Srbije saKosova i Metohije) u roku od 11 dana, te usva-jawa Rezolucije 1244 u Savetu bezbednostiOUN, istog dana, 10. juna 1999. godine – Koso-vo i Metohiju zaposele su vojne snage Kforapod komandom Organizacije Severnoatlantskogpakta. Od dolaska me|unarodne misije (Kfora,pod komandom Natoa, i Unmika, civilne misijepod upravom OUN) dve tre}ine Srba, izme|u230.000 i 250.000, raseqene su sa Kosova iMetohije. Za ~etiri godine svojim ku}ama vra-tilo se samo oko dve hiqade prognanih. Od onetre}ine Srba koji su ostali na Kosovu i Meto-hiji, tre}ina ih ìvi u enklavama, zapravo – ugetima za Srbe. Wima nisu dostupne instituci-je zdravstva i obrazovawa, jer ne mogu slobod-no da se kre}u van svojih enklava. Izgubili suradna mesta na kojima su nekada radili. Moguda obra|uju samo oku}nicu, ali ne i wive u se-oskim atarima, jer ih tamo napadaju i ubijajualbanski ekstremisti. Zato se Srbi i daqe

Neskrivena mr`wa albanskih ekstremista: napad na pripadnike Unmika uju`nom delu Kosovske Mitrovice

Jugoslavije/Srbije i Crne Gore, Udruèwa porodica kidnapo-vanih i nestalih Srba sa Kosova i Metohije, Crvenog krsta Ju-goslavije i Srpske pravoslavne crkve.

Najve}i talas nasiqa, ubistava i otmica dogodio se na-kon dolaska pripadnika me|unarodnih vojnih snaga u letwimmesecima 1999. godine. Prema podacima Vlade SRJ za period

49

od 12. juna do 30. oktobra1999, broj kidnapovanih i ne-stalih lica je 648, broj ubije-nih 447 (od toga su 22 zaklana, 84masakrirana i pet je spaqeno),broj rawenih 216, broj prijavqe-nih fizi~kih napada, maltretira-wa lica i nano{ewa te{kih tele-snih povreda je 321, registrovanoje 340 slu~ajeva pretwi, a brojobijenih, opqa~kanih i nasilnouseqenih stanova je: 757 u Pri-{tini, vi{e od 200 u KosovskojMitrovici, 153 u Gwilanu, 124 uOrahovcu. Prema raspoloìvimpodacima UNHCR-a iz septembra1999, proterano je oko 220.000prete`no Srba i Crnogoraca saKosova i Metohije.

Prema podacima profe-sora dr Slavi{e Dobri~anina,{efa Biroa za ekshumacije iidentifikacije pri Koordinaci-onom centru za Kosovo i Meto-hiju, do sada je ekshumi-rano 256 posmrtnih os-tataka, identifikovano80, dok su porodicamapredata 63 posmrtnaostatka wihovih ~lano-va. Svi Srbi i nealban-ci koji su ubijeni posledolaska Kfora i Unmi-ka, usmr}eni su mu~ki isvirepo. Na `rtvama suvidqivi tragovi mu~e-wa, preloma kostiju,{to ukazuje da su tu~enii tupim i metalnim pred-metima. A {to se ti~eubistava iz vatrenogoru`ja, uglavnom je pu-cano u potiqak, iza uhaili u usta, mada ima islu~ajeva pucawa u pre-delu slepoo~nice. Sta-rije osobe su uglavnomubijane u svojim ku}ama i stanovima, dok su mla|e prethodnokidnapovane, pa ubijane posle mu~ewa. Na osnovu do sadaura|enih obdukcija, moè se uo~iti da je bilo tragova iì-vqavawa i posle nastupa smrti. Mnogim posmrtnim ostaci-ma `rtava nedostaju delovi tela, tako da je nekoliko le{evapreuzeto bez glava. Prelomi kostiju ili nedostatak nekogdrugog dela tela su uobi~ajeni, a u nekoliko slu~ajeva pro-na|ene su samo glave ubijenih.

Pripadnici OVK upali su u manastir Devi~ 10. juna1999. i ostali do 12. juna, do dolaska snaga francuskog Kfo-ra. Tri dana su nesmetano pqa~kali manastir. Za samo nekoli-ko meseci od dolaska mirovne misije uni{teno je ili o{te}e-no vi{e stotina pravoslavnih crkava i manastira. ManastirSvete Trojice iznad Mu{uti{ta (Suva Reka), iz 14. veka,opqa~kan je, demoliran, spaqen i zatim sru{en do temeqa eks-

plozivom. Manastir Svetog Mar-ka kod Kori{e (Prizren), iz1467. godine, opqa~kan je, demo-liran, spaqen i potpuno sru{eneksplozivom. Manastir Svetogarhangela Gavrila u selu Bina~(Buzovik) kod Vitine, iz 14. veka,najpre je pqa~kan i spaqen22/23. juna 1999. i zatim dinami-tom razoren do temeqa, i to prvokonaci, a zatim i crkva, tako dasu delovi fresaka bili vidni poru{evinama, a onda su propaliod nevremena. Manastir Uspenija– svetog Uro{a, [arenik (GorweNerodimqe), iz 14. veka, mini-ran je i potpuno sru{en. Mana-stir Svetog Arhan|ela (Gorwe Ne-rodimqe), iz 14. veka, zapaqen jei miniran. Manastir Svetih Vra-~a Kozme i Damjana u Zo~i{tu, iz14. veka, opqa~kan je i demoli-ran, ve}ina konaka je spaqena. Uleto 2002. godine Albanci su mi-

nirali i ostale deloveporu{enog svetili{ta.Manastir Vavedewa Bo-gorodice u Dolcu kodKline, iz 14. veka, spa-qen je, miniran i sru{endo temeqa.

Mona{tvo srpskihmanastira na Kosovu iMetohiji nema poverewau policiju Unmika, a jo{mawe u Kosovsku policij-sku slu`bu, u kojoj su ve-}inom Albanci. Do sadanije otkriven nijedan po-~inilac ubistava i otmi-ca niti u~esnik u uni-{tavawu pravoslavnihsvetili{ta. Gotovo po-lovina wih izgra|ena jeizme|u 10. i 16. veka.

Ra{ko-prizrenskaeparhija poseduje na Ko-

sovu i Metohiji vi{e od 2.000 objekata, a uni{teno je 115. Ostawu najve}eg broja svetili{ta SPC sada nema uvid.

Najnoviji masovni napadi i poku{aj etni~kog ~i{}ewaSrba na Kosovu i Metohiji uve}ali su ionako veliki broj na-pada albanskih terorista od dolaska snaga UN na Kosovo iMetohiju, a zabeleèna su 6.842, u kojima je ubijeno 1.218, aoteto 1.150 lica. Rawene su 1.374 osobe, ve}inom Srbi idrugi nealbanci.

Prema posledwim podacima Koordinacionog centra iMinistarstva unutra{wih poslova Vlade Republike Srbije,od 10. juna 1999. do 14. februara 2004, od ukupno 6.842 na-pada albanskih terorista, 6.775 je izvedeno na civile, napripadnike MUP-a 57, a na pripadnike VJ/VSCG 10.

Nenad ANTONIJEVI]


POÎNIOCI ZLOÎNAPrema podacima Ministarstva unutra{wih

poslova Srbije, zbog zlo~ina nad Srbima naKosovu i Metohiji na poternicama se nalazi vi{eod 300 albanskih terorista, koji su naredili,po~inili ili bili sau~esnici u brojnimubistvima. Dokumentaciju o zlo~inima albanskihterorista prikupqala je Slu`ba dràvnebezbednosti (dana{wi naziv: Bezbednosno-informativna agencija). Na listi najtraènijihterorista, pored onih koji su ve} u pritvoruMe|unarodnog krivi~nog tribunala za biv{uJugoslaviju u Hagu (Fatmir Limaj, Hajradin Baqaj iIsak Musliju) nalaze se Agim êku (komandantGlavnog {taba Oslobodila~ke vojske Kosova, asada komandant Kosovskog za{titnog korpusa), kojije po~inio i zlo~ine nad srpskim stanovni{tvom uRepublici Hrvatskoj i Republici Srpskoj Krajini1991–1995. godine, Ha{im Ta~i (predsednikDemokratske partije Kosova) i Ramu{ Haradinaj(predsednik Alijanse za budu}nost Kosova) i drugikomandanti i pripadnici OVK.

Zgari{te srpskih ku}a

Uravnoteèniji stav zauzela je pre svega Kontakt grupa,na sastanku odrànom 20. septembra u Wujorku. PredstavniciSAD, EU, Britanije, Francuske, Italije, Nema~ke i Rusije, poslerazgovara sa {efom Misije UN na Kosovu Sorenom Jesenom Pe-tersenom i specijalnim izaslanikom generalnog sekretara UNza sveobuhvatnu ocenu situacije na Kosovu Kai Eideom, zatraì-li su od kosovskih vlasti da poja~aju napore ka uspostavqawustabilne multietni~ke demokratije, uz ocenu da je to od su{tin-skog zna~aja za bilo kakve pregovore o budu}em statusu Pokraji-ne. U saop{tewu sa sednice se kaè da „sprovo|ewe standardanije vezano samo za pokretawe procesa za odre|ivawe statusa,ve} mora biti samo srce budu}nosti Kosova”.

Kao potvrda obazrivijeg stava, pre svega SAD, o pitawuKosova svedo~i i nedavna izjava direktora Odeqewa za isto~nuEvropu u va{ingtonskom centru „Vudro Vilson”, Martina [lezin-gera, koji smatra da SAD za sada ne podràvaju nezavisnost Ko-sova. „SAD se do sada nisu zaloìle ni za nezavisnost ni za bilokoju drugu opciju. Me|utim, indikacije su da bi Va{ington ̀ eleo daubrza proces koji bi doveo do skorih progovora o statusu Pokra-jine. Ti pregovori mogli bi da rezultiraju nezavisno{}u ili ne-kim drugim re{ewem, ali sporazum o Kosovu morao bi da bude, saameri~kog stanovi{ta, dokument koji bi pre svega doneo regional-nu stabilnost”, izjavio je [lezinger za Glas Amerike, nagla{ava-ju}i da „ne postoji stvarno re{ewe za Kosovo u smislu presecawaGordijevog ~vora. To je veoma te{ko i sloèno pitawe koje }e zah-tevati mnogo vremena, strpqewa i kompromisa”.

DECENTRALIZACIJAU procesu decentralizacije odba~en je plan „B”, koji je za

srpsku stranu potpuno neprihvatqiv. Plan su prethodno podrà-li predstavnici zemaqa Kontakt grupe, ali ne i kosovski Srbi,koji ne prihvataju da budu}im op{tinama bude prikqu~eno neko-liko naseqa u kojima ubedqivu ve}inu ~ine Albanci. Stav je danema opravdawa da se ide na pilot projekte u samo nekoliko op-{tina, ve} se predlaè sveobuhvatna decentralizacija kao naj-prihvatqivija i za Srbe i za Albance.

Politi~ki napredak, makar da samo pokazuje dobru voqu,postignut je nedavnim prvim neformalnim susretom srpskih i al-banskih politi~ara koji su u Be~u razgovarali upravo o decen-

tralizaciji na Kosovu. Na tomsastanku srpska delegacija pred-stavila je svoj plan decentrali-zacije, sa akcentom na nove nad-le`nosti op{tina, i predloìlarokove za okon~awe procesa.

Albanska strana predstavi-la je svoj plan, koji je podrào iUnmik.

Sastanak je pokrenuo speci-jalni izaslanik generalnog se-kretara Ujediwenih nacija zaprocenu standarda na KosovuKai Eide, koji je ranije rekao daje sastanak neformalan i da nawemu ne}e biti postignuto re{e-we bilo kog pitawa.

Sastanak u Be~u o decentra-lizaciji moè se smatrati uvo-dom u nove razgovore dve strane,od kojih su pregovori o budu}emstatusu Kosova najva`niji.

R. M.

50 1. oktobar 2005.

KOSOVO I METOHIJA : ISTORIJA , POLITIKA I SUDBINA

Do kraja ove godine o~ekuje se po~etak pregovora srpske

i kosovske strane o budu}em statusu ju`ne srpske pokraji-ne. Osim toga, jo{ je mnogo nere{enih pitawa, tako da sui procene o brzini i uspe{nosti eventualnih dogovoraveoma razli~iti.Zvani~ni stav Srbije je da nema nezavisnosti Kosova, ve}

se nudi kompromisna formula „vi{e od autonomije, mawe od ne-zavisnosti”. Najpreciznije obja{wewe {ta se zapravo pod timpodrazumeva dala je Sanda Ra{kovi}-Ivi}, predsednik Koordi-nacionog centra za Kosovo i Metohiju. U intervjuu prvom brojuna{eg magazina, a zatim i u izjavama koje je prenela dnevna{tampa, ona kaè da to zna~i da „Kosovo i Metohija imaju svogpredsednika, svoju zakonodavnu, izvr{nu i sudsku vlast. Na dr-àvi, zna~i mawe od nezavisnosti, ostale bi granice, vojska,mesto u UN, Ministarstvo spoqnih poslova. Dakle, Kosovo biimalo sve atribute dràve, ali ne i nezavisnost”.

Vlast na Kosovu, me|utim, insistira na nezavisnosti kaojedinom prihvatqivom re{ewu.

Zvani~ni Beograd je apsolutno za kompromis po pitawubudu}eg statusa Kosova i to je znak prihvatawa realnosti. Nematvrdog stava, ali se takva iskqu~ivost ne daje ni albanskoj stra-ni. Ta~nije, zahteva se evropski stepen za{tite prava nacional-nih zajednica na Kosovu, za{tita crkava i manastira i evropskistatus postoje}ih dràvnih granica s Makedonijom i Albanijom.

I dok se diplomatija zahuktava, uz sve dileme koje name}eovaj te{ki istorijski problem, poloàj srpskog naroda na Koso-vu nikad nije bio gori. Predsednik Srbije Boris Tadi} ocewujeda su kosovski Albanci nametnuli srpskoj zajednici najgori ob-lik tiranije ve}ine. U autorskomtekstu za evropsko izdawe Volstrit ùrnala Tadi} isti~e da„kosovski Srbi, Romi, Turci idrugi nealbanci danas na Kosovuìve u gorim uslovima od onih ukojima su ̀ iveli kosovski Alban-ci tokom vladavine biv{eg pred-sednika Srbije i SRJ SlobodanaMilo{evi}a, tokom devedesetih.Zapravo, oni ìve u najgorimuslovima u celoj Evropi”, drama-ti~no upozorava Tadi}.

OBAZRIVIJI STAV ZAPADA

îni se da je u dobroj me-ri evoluirao i stav zapadnih ze-maqa i SAD prema problemu Ko-sova. To je va`no, jer treba bitisvestan ~iwenice da }e wihovoopredeqewe biti i presudno zabudu}i status.

Pred pregovore o statusu

PRVI SUSRET MINISTARAU Beogradu je odràn prvi zvani~ni sastanak na

ministarskom nivou, na kome su se ministri kulture Srbijei Kosova, Dragan Kojadinovi} i Astrit Hara~ijadogovorili da imenuju koordinatore za kulturu, koji }eoformiti radne grupe za pitawa vra}awa dokumenata,povratka artifakata, pitawa vezana za arheologiju iop{tu kulturnu razmenu umetnika. Razgovarali su i oobnovi manastira.

Kako je saop{teno iz Ministarstva kulture, Hara~ijaje tokom razgovora o obnovi manastira o{te}enih u martu2004. obe}ao da }e u tu svrhu Privremene institucijesamouprave Kosova slede}e godine mo}i da daju milion ipo evra, pored ve} izdvojenih 4,2 miliona.

Komisija za sprovo|ewe obnove (RIC), na ~ijem ~eluse nalazi stru~wak iz Saveta Evrope, jednoglasno je iz-abrala ugovore za prvih 11 tendera koje je odobrila Srps-ka pravoslavna crkva i predvi|eno je da radovi po~nu 10.oktobra. Hara~ija je rekao i da je RIC raspisao jo{ 19tendera, navodi se u saop{tewu.

BREME BUDU]NOSTI ZA

51

V

VOJNO ZDRAVSTVO NA PREKRETNICI

U procesu transformacije Vojske,

uz imperativ da bude brojno mawa,

ali efikasnija, ukinuti su pojedini

garnizoni i garnizona mesta.

Vojni osiguranici koji u wima ìve

izgubili su sanitetsku podr{ku,

{to je izazvalo probleme u wihovom

zdravstvenom zbriwavawu.

Uporedo sa tim, smawen je i broj

zaposlenih u sanitetskoj slu`bi,

{to se dogodilo iznenada i,

mo`da, suvi{e brzo.

NE SME DA ÊKAojni sanitet je godinama bio izvanredno dobro organi-zovan po principu primarne, sekundarne i tercijarnezdravstvene za{tite. Postojali su garnizonske ambu-lante, gde su vojni osiguranici dobijali primarnuzdravstvenu za{titu, zatim vojnomedicinski centri, ko-ji su pruàli sekundarnu za{titu zdravqa, i VMA, gde

je omogu}avan najvi{i nivo zdravstvene za{tite, ranga Kli-ni~kog centra Srbije.

Shodno vremenu u kome ìvimo, pote{ko}e koje su za-hvatile dru{tvo odrazile su se i u vojnom sistemu zdravstve-ne za{tite. Ulaù se veliki napori da se problemi prevazi-|u. Vojni osiguranici }e biti zbrinuti, zadrà}e status kojiina~e imaju, sa svim mogu}nostima le~ewa u mestima u kojimaìve. Le~ewe na VMA niko ne}e niti moè da im ospori.

Mogu}nosti za smawivawe kadra i ukidawe vojnozdrav-stvenih ustanova vi{e nema, jer u takvim uslovima sistem nebi mogao da funkcioni{e. Ako se ne modifikuje, on }e se uru-{iti. To zavisi od reforme penzionog i zdravstvenog sistemarepublika ~lanica dràvne zajednice. Ukoliko se zadrì ova-kav sistem finansirawa odbrane, u kome je pokriveno finan-

B O L E S T

ZDRAVSTVO

sirawe neborbenog sastava sa 250.000 do 270.000 vojnihpenzionera i ~lanova wihovih porodica, kao i ~lanova poro-dica vojnih osiguranika, u tom slu~aju ima mesta za dogradwusanitetske slu`be i wenih institucija. Ukoliko se izgubi „kor-pus” koji obezbe|uje sanitetska slu`ba i svede na obezbe|ewe25.000 do 30.000 profesionalaca, postavqa se pitawe po-trebe postojawa odre|enih kapaciteta vojnozdravstvenihustanova, ukqu~uju}i i VMA.

Objediwavawe vojnog zdravstva, sanitetske slu`be i ci-vilne zdravstvene slu`be nije nova tema. Funkcionalna inte-gracija, kako je stru~no naziva-ju, bila je ranije doktrinarnore{ena i ozvani~ena zakon-skim aktima i pravilima. Na-stupio je period koji nije po-krivao to {to je raniji zakono-davac predvideo, jer je sprove-dena trnsformacija u zdrav-stvu, a posebno u vlasni~kojstrukturi. Neke su odredbe idaqe ostale na snazi, ali ni-su obavezuju}e i za civilnezdravstvene ustanove. To semora regulisati novim zakoni-ma o Vojsci i odbrani, a tre-balo bi da se uredi Zakonom ocivilnoj za{titi. Dràva idràvne institucije definisa-}e obaveze civilnih zdrav-stvenih ustanova u zbriwavawu pripadnika snaga odbrane.

Do raspada SFRJ vojni zdravstveni kapaciteti bilisu predvi|eni za znatno ve}u operativnu armiju i broj osigu-ranika. S raspadom dràve neki su kapaciteti, uslovno re~e-no, postali predimenzinisani za veli~inu postoje}e armije.Integracija vojnog i civilnog zdravstva postojala je i u vre-me SRJ, a ogledala se u tome {to su vojne zdravstvene ustano-ve oduvek bile otvorene za gra|anstvo.

FINANSIRAWE ZDRAVSTVAProblem je kasnije stvoren u sferi finansirawa ci-

vilnoga zdravstva, koje nije imalo dovoqno sredstava da po-krije odre|ene vidove zdravstvene za{tite. Da bi se spre~ioodliv novca iz Fonda civilnog zdravstva, administrativno jestavqena zabrana da se civilni osiguranici le~e u vojno-zdravstvenim ustanovama, iako zakon i Ustav svakom gra|ani-nu daje pravo da bira ustanovu i doktora kod koga }e se le~i-ti. Me|utim, u sferi finansirawa donesena je zabrana Mi-nistarstva zdravqa Srbije, kojom je onemogu}eno upu}ivaweu vojne zdravstvene ustanove, a uput za takvu ustanovu bilo jeizuzetno te{ko dobiti.

U posledwe vreme radilo se na tome da se deo kapa-citeta ustupi vojnozdravstvenim ustanovama radi zbriwa-vawa civilnih osiguranika, ali samo za odre|ene grane me-dicine. Potpisan je Ugovor izme|u VMA i Zavoda za zdrav-stveno osigurawe Srbije za ~etiri oblasti medicine. Zaostale oblasti nije bilo razumevawa, te i daqe postoji ad-ministrativna zabrana da se civilni osiguranici upu}uju uvojne ustanove.

Na~elnik Uprave za zdravstvo Ministarstva odbraneSrbije i Crne Gore general-major dr Vladimir Pejak, u raz-govoru o tim pitawima istakao je da je Uprava za zdravstvoMO SCG zagovornik druge varijante „da se sa~uvaju kapacite-

ti na{ih vojnozdravstvenih ustanova, a da otvorimo vratasvim civilnim osiguranicima i onima koji idu po osnovu upu-ta i onima koji pla}aju svoje usluge, jer bi se tako o~uvao sa-nitetski kadar, koji je kvalitetan i neophodan”. General Pejaknagla{ava da o~ekuje pozitivne rezultate skup{tinskih ras-prava, te da }e se ovaj problem re{iti na najkorektniji na-~in. Koncepcija sanitetske slu`be zasnivala se, pre svega, naprimarnoj zdravstvenoj za{titi, {to je omogu}avalo da sezdravstvena slu`ba pribliì na{im osiguranicima otvara-wem isturenih ambulanti.

„Za ukidawe vojnozdravstvenih ustanova u primarnojza{titi, objektivno gledano, nije bilo nikakvog utemeqewa.Nisu ispo{tovani ni doma}i ni svetski standardi optere}e-

wa zdravstvenih radnika bro-jem osiguranika”, kaè ge-neral Pejak. On zamera{to nisu razmotreni nije-dan uzor iz zemaqa u okru-èwu niti postoje}i stan-dardi organizacije vojno-

zdravstvenih ustanova u odno-su na broj osiguranika kojimase pruà zdravstvena za{ti-ta. „Jedini imperativ bio jesmawewe brojnog stawa i ka-dra, {to je apsolutno nepri-hvatqivo. Posledice nisu ma-le, do{lo je do preoptere}e-wa lekara ogromnim brojempacijenata, wihovim preme-{tawem, odnosno preuzima-wem zdravstvenih kartona qu-

di iz udaqenih naseqa. To dovodi do velikih gu`vi. Qudi suoptere}eni mimo svih normi, pogotovo lekari u primarnojzdravstvenoj za{titi. To naru{ava kvalitet usluga, koje su nadowoj granici standarda”, upozorava general Pejak.

DR@AVA NA POTEZUZa sada nije sklopqen konkretan ugovor sa Zavodom za

zdravstveno osigurawe, jer ta ustanova nije ovla{}ena dasklapa takvu vrstu ugovora. Postoji alternativno re{ewe.Naime, ukoliko reforma penzionog sistema omogu}i da se icivilna lica opredele za vojno zdravstvo, bilo bi vi{e nov-ca, imali bismo mogu}nost da pro{irimo i boqe popunimovojne zdravstvene kapacitete, ali i da oja~amo formaciju ovihsada zadrànih vojnih zdravstvenih ustanova. Ukoliko refor-ma penzionog sistema predvidi da se sredstva buxeta odbra-ne ne dodequju za vojne penzije i zdravstvo neborbenog sasta-va (penzionera i ~lanova wihovih porodica), onda }e oni bi-ti usmereni na le~ewe u civilne zdravstvene ustanove, kao isvi drugi gra|ani.

U tom slu~aju postavi}e se pitawe potrebe postojawavojnih zdravstvenih ustanova, pa ~ak i kapaciteta VMA sa1.200 leàjeva, koji su zaista predimenzionirani za opera-tivnu armiju od 25.000 profesionalaca. Iz toga proizilazei druge mnogo teè posledice, jer s gubitkom vojnog zdravstvasigurno naru{avamo borbenu gotovost Vojske i ne}emo bitispremni da se ukqu~imo i kao ravnopravan u~esnik odgovori-mo na budu}e doga|aje i izazove, koji su vrlo verovatni.

General Pejak kaè da prilikom modelovawa strate-gijskog pregleda odbrane nije pozvan niko iz Sektora logisti-ke, niti je konsultovan predstavnik saniteta. U transforma-ciji VSCG, a posebno Sektora logistike i sanitetske slu`be,niko iz sanitetske slu`be nije konsultovan, niti upitan kakotreba uraditi model.

52

ZDRAVSTVO

1. oktobar 2005.

– Vojno zdravstvo je tre-nutno na zna~ajnoj ras-krsnici. Od dràve seo~ekuje da se definitiv-no opredeli – ho}e livojno zdravstvo ili ne.Sada{we stawe nije do-bro, neophodno je da sedruga~ije modeluje kakobi bilo efikasnije.

General-major dr Vladimir Pejak,na~elnik Uprave za zdravstvo:

53

Sanitetska slu`ba jenedavno dostavila svoje mi-{qewe, uz Strategijski pred-log odbrane, koji bi trebaloda se definitivno verifikuje.Veruje se da }e propust bitiispravqen time {to }e pred-stavnici te slu`be naknadnobiti ukqu~eni u dijalog. Uko-liko se to desi, predstavi}ese predlog modela organiza-cije sanitetske slu`be, a pougledu na svetske armije ievropske zemqe, kojima SCGteì da se prikqu~i.

[to se ti~e garnizonakoji su ostali bez sanitetskepodr{ke, Uprava za zdravstvoMO SCG preduzela je vi{e konkretnih koraka kako bi se tajproblem delimi~no re{io.

VMA – OTVORENA USTANOVA„VMA je posle vi{e godina uspela da sa Zavodom za

zdravstveno osigurawe Srbije uspostavi saradwu, potpi{e,najzad, i jedan ugovor, koji jasno defini{e i precizira odre-|ene aktivnosti u nekim oblastima medicinske nauke”, isti~ena po~etku razgovora na~elnik pukovnik dr Miodrag Jevti}.

Konkretno, re~ je o oblastima interventne kardiologi-je, ortopedije, operacije oka, transplatacije jetre, bubrega iko{tane srì. Vojnomedicinska akademija je prihvatila dapomogne zdravstvu Srbije, a najzad je i razre{eno pitaweupu}ivawa civilnih osiguranika na le~ewe u toj ustanovi. Po-sle vi{e godina to je zna~ajan pomak.

VMA radi ponedeqkom,utorkom i sredom od 15.30do 19.30 za civilne osigu-ranike, i u tim terminimaangaòvani su svi raspo-

loìvi kadrovi i kapaciteti.To je ustanova od nacionalnogzna~aja i u woj mogu da se le-~e svi gra|ani na{e zemqe.

Vojnomedicinska aka-demija je pokrenula inicija-tivu da se aktivno ukqu~i usistem zdravstva, obrazovnisistem i oblast nau~noistra-ìva~ke delatnosti Republi-ke Srbije, jer je kao saveznainstitucija bila izop{tenaiz svih tih sistema. Ona da-

nas ima 134 nastavnika, docenta i profesora, 168 doktoranauka, akademika, ima ogroman nau~noistraìva~ki i izuze-tan edukacioni potencijal, koji nije dovoqno iskori{}en. Voj-nomedicinska akademija je sve to ponudila zdravstvu Srbije.Ta ustanova èli da sve {to ima stavi na raspolagawe gra-|anima na{e zemqe i studentima koji se osposobqavaju zarad u medicini.

S tim u vezi dr Jevti} isti~e da je „sa dekanom Medicin-skog fakulteta u Beogradu, profesorom \uri~i}em, postignutza sada usmeni, a o~ekujemo uskoro i pismeni dogovor da se deona{ih profesora ukqu~i u nastavu poslediplomskih i dodi-plomskih studija. Potpisali smo memorandum sa Medicinskimfakultetom u Kragujevcu i Ni{u. U najskorije vreme o~ekujemVMA kao pridruènog ~lana Univerziteta u Beogradu. O~ekujemda potpi{emo ugovor o poslovnoj saradwi sa Medicinskim,

Stomatolo{kim i Farma-ceutskim fakultetom u Beo-gradu, gde }emo se aktivnoukqu~iti u pojedine delovenastavnog procesa. O~eku-jem da u najskorije vremebudemo upisani u registarnau~noistraìva~kih usta-nova Republike Srbije, gde}emo ravnopravno konku-risati za nau~no istraì-va~ke projekte”, zakqu~ujedr Jevti}.

Vojnomedicinskaakademija moè pomo}i upoboq{awu zdravstveneza{tite na{eg stanovni-{tva, smawewem liste ~e-kawa. Na~elnik VMA je po-nudio ministru zdravqa drTomici Milosavqevi}u idirektoru Zavoda za zdrav-stveno osigurawe SrbijeSvetlani Vukajlovi} da ovaustanova i weni stru~wacisve svoje kapaciteta stavena raspolagawe. Nije novani ideja da se i na{im qu-dima u dijaspori ponudi le-~ewe i zbriwavawe naAkademiji.

Nada MILO[EVI]

– Vojnomedicinska aka-demija nastoji da u funk-cionalnoj, komplemen-tarnoj integraciji sacivilnim zdravstvom Re-publike Srbije ostvaritesne kontakte, da budepovezana i sara|uje usvim onim segmentima ukojima civilno zdrav-stvo Srbije ima proble-me.

Na~elnik VMApukovnik dr Miodrag Jevti}:

54

TRUPE

Jedan odnajmla|ih

doktora naukau Vojsci

Srbije i CrneGore,

saobra}ajniinèwer idocent na

Vojnojakademiji,

na~elnikKatedre

saobra}aja,nepopravqivioptimista, nidanas ne znakoji poziv mu

je draì –oficirski ili

nastavni~ki

OD

Ocir ne moè ni zamisliti, srodio se sa subordinacijom i jed-nostare{instvom. Nau~io je da slu{a jo{ u Vojnoj akademiji,napomiwe da ko ne ume da slu{a, ne}e znati ni da komanduje.Tako je postao oficir saobra}ajne slu`be, navikao na uprta~e,~izme i terenski ìvot.

A kad se, septembra 1993. godine na{ao u Kraqevu, u Au-tomobilskom nastavnom centru, shvatio je da pravi ~izma{ki ̀ i-

vot jo{ nije sasvim savladao. Idanas misli da je trupa izazovkome se te{ko odupreti. Rad squdima traì celog ~oveka, sva-ki slobodan trenutak, mnogo ve-re u sebe i sopstvene sposobno-sti. Mnogo je vremena provodiouz mladi}e kojima je komandovao,nesebi~no im poklawaju}i zna-we koje je stekao u Vojnotehni~kojakademiji. ̂ esto je znao da osta-ne u kasarni i posle radnog vre-mena, da u jedinicu do|e i viken-dom, samo da bi {to duè bio uzvojnike, da im objasni jo{ pone-{to, da im pomogne da lak{e iz-drè naporne vojni~ke dane.

Svakodnevno na proveri,pred strojem mladi}a spremnihda za wim po|u u vatru i vodu,shvatio je da svaki oficir

d malih nogu je negde izme|u. Najpre nije mogao da seopredeli za omiqenu igra~ku – fudbalsku loptu, ili ve-liki plasti~ni kamion, kiper, koje je dobio na poklon odro|aka, a zatim se, kao sredwo{kolac s diplomom od-li~nog u~enika, dugo dvoumio izme|u vojnog, inèwerskogi nastavni~kog poziva. Podnose}i, aprila 1988. godine,

molbu za prijem u zagreba~ku Vojnotehni~ku akademiju poku{aoje da spoji bar neka od tih inte-resovawa, da jednim potezomostvari bar dve svoje qubavi.Ose}ao je da mu leì nastav-ni~ki poziv, pomislio je da }e,ako ga odbiju u Zagrebu, na Ma-{inskom fakultetu u Kragujevcuuspeti da postane bar inèwer,matematika i fizika su mu i{lekao od {ale, a kasnije, kao do-bar student, mo`da i ostane nafakultetu. Nije ni slutio da }ekrenuti drugim putem. Putem ko-ji }e mu, ipak, omogu}iti da stig-ne na ciq i bude i inèwer inastavnik i oficir.

Voli disciplinu, red, sa-vr{enu organizaciju. A to je, ka-è, na{ao u vojsci. Ne smetajumu ograni~ewa koja vojni pozivpodrazumeva, bez kojih se ofi-

U POSETI

NAU^NI RADPo oceni tro~lane komisije, u kojoj su bili gene-

ral-major prof. dr Spasoje Mu~ibabi}, pukovnik prof.dr Dragutin Jovanovi} i prof. dr Vujadin Ve{ovi}, di-plomirani inèweri, doktorska disertacija potpukovni-ka Bobana \orovi}a „Istraìvawe projektovawa orga-nizacione strukture upravnih organa saobra}ajne slu-`be” predstavqa veoma primenqiv samostalan nau~nirad, sa zna~ajnim teorijskim i prakti~nim doprinosom,ne samo za saobra}ajnu slu`bu ve} i druge organizacio-ne sastave u Vojsci. Izuzetan prakti~ni zna~aj ogleda se,smatraju ~lanovi komisije pred kojom je, tada major, \o-rovi} branio svoj rad, u objektivnijem dimenzionisawuorganizaciono-formacijskih struktura upravnih organau vojsci. Rad pruà mogu}nost zna~ajnih u{teda ostvare-nih smawewem broja izvr{ilaca, uz istovremeno pove-}awe efikasnosti i uspe{nosti funkcionisawa.

POTPUKOVNIK DR BOBAN \OROVI]

KATEDRE DO

ostvaruje i pedago{ku ulogu. Tako je, iz dana u dan obu~avaju}ivojnike, osetio ̀ al za starom qubavi, za nastavni~kim pozivom.

Od 1998. godine je na katedri saobra}aja u Odseku lo-gistike, najpre kao asistent, a zatim i kao docent i na~elnikkatedre, najodgovorniji za nivo teorijskog i prakti~nog znawaoficira saobra}ajne slu`be, komandira i referenata. Naj-sre}niji je, kaè, za katedrom, pred studentima, bez kojih danasne moè da zamisli dan. U radu s wima nalazi inspiraciju isnagu da izdrì i najteà isku{ewa. A nije ih malo.

– Ponekad se pitam kako i za{to o(p)stajem u Vojsci. Ne-mam stan, nemam automobil, nemam vikendicu, nemam novca niza najosnovnije potrebe, ne idem u kafane, ne pamtim kad samoti{ao u bioskop ili pozori{te, kad sam sa ènom, }erkom isinom iza{ao u restoran, kad sam deci kupio vredniju igra~ku.Deca rastu, idu u {kolu, potreb-no je obezbediti im uxbenike,sveske, torbe, novu ode}u i obu-}u. Da se ne postide pred drugo-vima. Ne mogu da se setim kadsam kupio neku kwigu, makar istru~nu. Uvek se na|e ne{to va-`nije.

Potpukovni~ka plata, sasvim dodacima, jedva da je do-voqna za kiriju, struju i hranu.Da nema pomo}i roditeqa neznam kako bismo izdràli. Zatoidem u Gruù, kod majke Draganei oca Dragi{e, kad god mogu. Vu-~em autobusom krompir, sir, me-so… Sve {to dobijem od wih iod ta{te Vere dobro do|e. Takobar donekle smawimo izdvaja-wa za hranu, najve}u stavku uku}nom buxetu – pri~a u dahupotpukovnik \orovi}.

Tuga, brate!Iako se trudi da ne misli

na gotovo redovno ka{weweplate, na neprekidne pri~e oukidawu UTS-a i smawewu dnev-nica, na sve slabije mogu}nostiza usavr{avawe na simpozijumi-ma i seminarima, ipak ne moèsve to da zanemari. Dok je sa stu-dentima, koncentrisan na pre-davawa, ili ve`be, nekako mu iuspeva da misli skrene na drugustranu, ali to ipak uti~e…

– Preko dana, dok radimu Vojnoj akademiji, ili poslepodne u Vi{oj saobra}ajnoj {ko-li, gde sam honorarni nastav-nik, pa i dok sam s kwigom u ru-kama, kao da sam u transu. Zabo-ravim na sve muke koje nas po-sledwih godina optere}uju. Naj-teè je no}u, kad legnem. San menapusti ~im pomislim na svoj ne-sre}ni podstanarski status, naneizvesnost koju donosi sutra-{wica, na èstoku racionali-zaciju u Vojsci, zbog koje je i mo-ja ̀ ena nedavno ostala bez rad-

nog mesta laboranta na Katedri fizike u Vojnoj akademiji…Nema sigurnosti. Ne mogu da ne mislim na afere koje se de{a-vaju u Vojsci, nije mi svejedno zbog sve slabijeg socijalnog polo-àja pripadnika Vojske. Nemamo odgovore na mnoga pitawa stu-denata koji i sami ose}aju sve nevoqe vojne profesije. A mi ni-smo samo nastavnici, ve} i pedagozi. Kako da objasnimo tolikinemar dràve koja se pona{a kao da joj vojska ne treba?! Dugosmo govorili da pripadnici Vojske dele sudbinu naroda komepripadaju, ali sada sam ube|en da smo u znatno lo{ijem polo-àju od ve}ine stanovni{tva.

Uporan rad i priznawa koja je dobijao tokom dvanae-stogodi{we oficirske karijere stvorili su kod potpukovnika\orovi}a izuzetnu dozu inata. Mo`da ba{ u tome leè razlo-zi wegovog nepopravqivog optimizam. Uprkos svemu, veruje da}e boqi dani do}i s reformom i doslednijom profesionali-zacijom Vojske. Jo{, kaè, ima rezervi koje nisu u potpunosti

iskori{}ene. Dosta je nerada,ni vojska nije imuna na sve tre-nutne slabosti dru{tva. Kari-jeristi, mediokriteti, ambici-ozne i drske neznalice, zavist,nanose {tetu ~ak i tako ure|e-noj organizaciji kakva je vojna.Sve to oteàva brù i efika-sniju transformaciju.

I sam traè}i odgovor napitawe {ta ga spre~ava da odeiz Vojske, potpukovnik \orovi}napomiwe da nikada nije biokukavica.

– Pedagog ne sme da budeslabi}. Tada nema prava da vas-pitava mlade qude. Zbog toga nemislim na odlazak iz Vojne aka-demije. Moj put se zna. Ako se nedesi ne{to nepredvi|eno, zatri do ~etiri godine posta}u pu-kovnik i, tokom naredne dve de-cenije, najpre vanredni, a zatimi redovni profesor. Naravno,za to je potrebno da se usavr{a-vam, objavqujem radove u doma-}im i stranim stru~nim ~asopi-sima, da napi{em skripte, uxbe-nik, praktikum… Spreman samza to. Ne bojim se konkurencije,sara|ujem i s kolegama sa civil-nih fakulteta, pi{em, prevo-dim… Ostvarujem svoju misiju.

Veruju}i da svako od nasima svoju posebnu ulogu u ìvo-tu, potpukovnik \orovi} isti~eda ga neke okolnosti, na koje nemoè da uti~e, ipak obespokoja-vaju. Najvi{e ga uznemirava ne-izvesnost. Ranije je, kaè, biloboqe, izvesnije. Svaki je dandonosio napredak, boqitak.Danas porodici ne moè da ga-rantuje sre}niju sutra{wicu. Ito je ono {to ra|a svakodnevnistres. To je ono {to ga nagoni nacelodnevni rad. Jer, samo serad, kaè, isplati. Kad-tad.

Du{an GLI[I]Snimio Darimir BANDA

55

U POSETI

1. oktobar 2005.

PORODICA

Sa suprugom Jasnom ven~ao se 1995, posle dvogo-di{weg zabavqawa. Godinu dana kasnije rodila im se }er-ka Emilija, a zatim i sin Luka. U po~etku im nije bilo la-ko. U proteklih deset godina braka Jasni je najteè bilood 1994. do 1999. godine, dok Boban nije magistrirao.

– Tih pet godina gotovo da ga nisam ni vi|ala. Odjutra do mraka bio je na poslu. Ponekad bi do{ao samo daru~a, a zatim se vra}ao da radi. Nismo imali ra~unar, paje tamo ~itao, prevodio stranu literaturu, kucao diserta-ciju, istraìvao… Tih mi je godina stra{no nedostajao,retki su bili na{i zajedni~ki trenuci. Kad je magistri-rao, laknulo mi je. Mada je i kasnije mnogo radio. Kao dau tom iscrpquju}em radu nalazi zaborav, te{ko podnosito {to nemamo stan, a kad sam izgubila posao postao jejo{ nervozniji. Kao da je to smatrao svojim li~nim neuspe-hom. Volela bih da je malo mirniji, da ono {to ga mu~i po-deli sa mnom, i wemu bi tada bilo lak{e. Naàlost, ret-ko pri~a o svojim problemima na poslu. Ni kad ga pitam,ne voli da pri~a. Nevoqa je u tome {to je perfekcionista,ima veoma stroge zahteve i prema sebi i prema drugima.

Uokviru foruma „Bezbednost i dru{tvo”, koji predsta-vqa jedan od ovogodi{wih projekata Udruèwa diplo-maca Centra „Xorx K. Mar{al” iz Srbije i Crne Go-re, u Beogradu je 13. septembra odràn seminar posve-}en nacionalnoj bezbednosti. Iz razli~itih uglova tajproblem osvetlili su predava~i dr Xon L. Klark, pro

fesor u Evropskom centru za studije bezbednosti ”Xorx Mar-{al”, dr Doru Klaudijan Frunzulica iz rumunskog udruèwa„Xorx Mar{al” i dr Bojan Dimitrijevi}, savetnik predsedni-ka Srbije. U~esnici seminara bili su predstavnici Mini-starstva odbrane, Ministarstva spoqnih poslova i Skup{ti-ne dràvne zajednice Srbija i Crna Gora, MUP-a Srbije,MUP-a Crne Gore, Univerziteta u Beogradu, velikih tehni~kihsistema, me|unarodnih i nevladinih organizacija.

Ameri~ka iskustva u oblasti nacionalne bezbednostiu~esnicima seminara preneo je profesor Xon L. Klark. On jepredstavio ameri~ki koncept domovinske bezbednosti i od-brane (Homeland security), koji je razvijen posle teroristi~kognapada u Wujorku, 11. septembra 2001. Govore}i o novomstrategijskom okruèwu, gospodin Klark je u prvi plan ista-kao ja~awe katastrofalnog terorizma pod kojim se podrazu-meva napad oru`jem za masovno uni{tewe. U ne ba{ optimi-sti~nom tonu, rekao je da je opasnost od takvog napada veomarealna i da moè da se o~ekuje u narednih deset godina.

Glavni problemi danas, prema wegovim re~ima, jesuneizvesnost izvora pretwi i oblika napada, i pove}ane mo-gu}nosti za pogre{ne procene i iznena|ewa kao rezultat ne-dovoqno dobre selekcije i analize velikog broja podatakarazli~itih obave{tajnih slu`bi. Oni su se u nekoliko slu~a-jeva, navedimo samo Irak, pokazali kao potpuno pogre{ni.Smawewe vrednosti savezni{tva i partnerstva, koje prois-ti~e iz razlika u opaàwu pretwi, koje razli~ite zemqe ima-ju, prema wegovim re~ima, stvaraju odli~ne uslove za terori-sti~ke ucene.

Uporediv{i osnovne razlike izme|u Evrope i Amerikekada se radi o odbrani od teroristi~kih pretwi, gost iz Ame-rike zakqu~io je svoje izlagawe najva`nijim pitawima za bu-du}nost. Koji stepen rizika smo spremni da prihvatimo? Ka-kav efekat bi imao napad hemijskim, biolo{kim, radioaktiv-

nim, nuklearnim i visoko zapaqivim oru`jem u SAD i Evro-pi? Koje slobode smo spremni da `rtvujemo kako bismo osigu-rali (nesavr{enu) bezbednost? Koja je budu}nost savezni{ta-va u kojima su opaàwa o pretwama suprotna? Kakvu ulogutreba da imaju oruàne snage u konceptu domovinske bezbed-nosti? Kako se bezbednost moè pomiriti sa demokratijom,imaju}i u vidu promenqivu prirodu pretwi?

56

SVET

1. oktobar 2005.

FORUM„BEZBEDNOST I DRU[TVO”

Nacionalna bezbednost bila je temaseminara koji je organizovalo Udruèwediplomaca Centra „Xorx K. Mar{al”

DOMOVINEZA[TITAZAJEDNI^KE

Doru Klaudijan Frunzulica predstavio je rumunski putu Nato i budu}e faze restrukturisawa vojnih snaga. On jerekao da }e do 2007. godine rumunska vojska biti potpunoprofesionalizovana i da }e se sa 140.000, koliko je imala2003. godine, smawiti na 90.000. Tom prilikom je izneo ipodatak o u~e{}u Oruànih snaga Rumunije u mirovnim misi-jama i taj broj iznosi ukupno 2.093 pripadnika. Od toga1.412 vojnih lica angaòvano je u Iraku i Avganistanu, 633na Balkanu i 48 u misijama Oebsa. Gospodin Frunzulica na-glasio je ~vrsto evropsko opredeqewe na{eg suseda i èquda doprinese miru i stabilnosti u regionu, te izgradwi Evro-pe 21. veka.

A gde smo mi kada je o re~ bezbednosti? Bojan Dimitri-jevi} ocenio je da u Srbiji i Crnoj Gori ne postoji dovoqnopoliti~ke voqe niti znawa o sistemu odbrane da bi jedan ta-ko vaàn dokument kao {to je Strategija nacionalne bezbed-nosti bio uskoro donesen.

„U svim evropskim dràvama Strategija nacionalnebezbednosti je osnovni dokument iz koga proisti~u svi ostali.Nedavna diskusija u na{oj javnosti oko potpisivawa sporazu-ma sa Natoom pokazala je mawak interesa da se odlu~no u|e urukovo|ewem sektora odbrane. Postoji set jasno utvr|enihpitawa na koja treba odgovoriti prilikom izrade tog doku-menta, a me|u najva`nijima su opredeqewa prema integraci-jama, regionalnoj i unutra{woj stabilnosti”, rekao je BojanDimitrijevi}.

U nastavku svog predavawa on je pobrojao nekoliko naj-va`nijih pitawa koje u predstoje}em periodu mogu da budupredmet diskusije, me|u kojima su odnos izme|u dve dràve~lanice i mesta i uloge vojske u bilo kom modalitetu tih odno-sa, potreba za definisawem mesta Kosova i Metohije i jasnogopredeqewa prema prikqu~ewu Natou. Naveo je i da je re{e-we pitawa saradwe sa Ha{kim tribunalom jedan od preduslo-va za dono{ewe strategije nacionalne bezbednosti.

57

SVETA

PROFESOR XON L. KLARK

NESIGURNOST JEBUDU]NOST

Xon L. Klark je profesor rukovo|ewa, upravqawa i od-brambenog planirawa na Kolexu za me|unarodne stu-dije i studije bezbednosti „Xorx Mar{al”. U bogatojprofesionalnoj biografiji kao wegove osnovne speci-jalnosti navode se strategija, nacionalna bezbednost,operacije za stabilizaciju, upravqawe krizama i su-

kobima. Pored toga, on je i stru~wak za politi~ko-vojna pitawaSAD, vi{i planer i upravqa~ krizama u Zdruènom general-{tabu u Ministarstvu odbrane SAD. Ima i zavidnu vojni~ku ka-rijeru jer je kao oficir specijalnih snaga komandovao elitnimvojnim jedinicama u operacijama u Evropi, Aziji, Africi i SAD.

Pauzu izme|u predavawa na forumu „Bezbednost i dru-{tvo”, iskoristili smo za kra}i intervju.

Gospodine Klark, rekli ste tokom izlagawa da Amerikanije imala vojnu komandu koja bi branila zemqu i da jestoga teroristi~ki napad 11. septembra bio veliko iz-nena|ewe. Da li ste, kao najmo}nija zemqa u svetu, ipakprecenili svoju snagu?- Da, moglo bi tako da se kaè, ali mislim da nije

stvar u precewivawu sopstvenih snaga, ve} u potcewivawu te-rorista. Nismo ozbiqno shvatili wihovu objavu rata. Bilismo uvereni da smo bezbedni i nismo obra}ali pa`wu na wi-hove pretwe i, {to je najgore, nismo razumeli prirodu tihpretwi. Kako male grupe terorista sa tako malo novca moguda urade tako stra{ne stvari?

Imaju}i u vidu {ta je Katrina u~inila u Americi i neadekvatnu reakciju vlasti, da li ameri~ka strategija nacionalne bezbednosti treba da sadrì i odbranu od prirodnih katastrofa?

Sni

mio

D. B

ANDA

bezbednosti. Kako je vreme pro-lazilo i ni{ta se nije doga|alomalo smo popustili mere bezbed-nosti. Tako je to, kao bumerang,ide iz jedne krajnosti u drugu.

Kako funkcioni{e Ministar-stvo domovinske bezbedno-sti? Koliko ima sli~nosti saministarstvima unutra{wihposlova koje imaju sve evrop-ske zemqe?- Ministarstvo domovinske

bezbednosti donekle je sli~noevropskom modelu ministarstvaunutra{wih poslova, ali se tako-|e i razlikuje od wega. Mi smoèleli ministarstvo ~ija }e bri-ga da bude terorizam i preduzi-mawe odgovaraju}ih akcija kada

se desi neki napad. Zna~i, to nije ministarstvo koje kao ovdeu Srbiji kontroli{e policijske snage. To je jedno od najve}ihministarstava u Americi jer u wemu radi oko 170.000 qudi.Ogromno je. A da li je uspe{no? Pa u Americi nije bilo tero-risti~kih napada ~etiri godine. Izgleda logi~no i razumnore}i da je uspe{no.

Kako Vi kao ameri~ki gra|anin gledate na Srbiju danas?- Mislim da prose~nom stanovniku Amerike celokupna

situacija oko va{e zemqe nije ba{ najjasnija, jer naprostoveoma ste daleko. Ipak, mislim da su qudi koji se bave pro-blemom bezbednosti u Evropi impresionirani napretkom uSrbiji i naporima koje ~inite da biste se u~lanili u evroa-tlantske integracije. Vidqive su i promene u stavu. Mislimda je mnogo gor~ine iz rata 1999. godine ipak nestalo, madanaravno ne u potpunosti. Moj utisak je da se mnogo toga pro-menilo. Qudi u Americi ne vide stanovnike Srbije kao ne-prijateqe, ve} kao potencijalne saveznike. Srbija }e imatiotvorenog partnera u Americi sa svakim pozitivnim korakomnapred koji u~ini.

Da li mogu}e izvr{iti reforme u Vojsci ako se vojnibuxet stalno smawuje?- Nema sumwe da novac predstavqa problem za refor-

me u zemqi kao {to je va{a. Mislim da je jako bitno da Srbi-ja integri{e svoje vojne snage i pristupi Partnerstvu za mir.Qudi u Srbiji, kao i u drugim zemqama, moraju da shvate dabezbednost i odbrana ko{taju. Mislim da ako se te stvari do-bro objasne gra|anima Srbije, do}i }e do razumevawa i obez-be|ewa potrebnih sredstva.

Da li novi izazovi i pretwe uti~u na promenu stan-dardne uloge kakvu vojne snage imaju u dru{tvu?- To je te{ko pitawe jer je svaka dràva u druga~ijoj

situaciji, ali generalno postoje stvari koje vojne snage netreba da rade kada je re~ o domovinskoj bezbednosti. Vojnicinisu policajci i ne treba da rade wihov posao. Vojnici imajuveoma specifi~an zadatak u dru{tvu. O~igledno je da oni mo-raju pomo}i civilnim vlastima ako je re~ o velikoj katastro-fi ili teroristi~kom napadu, ali treba imati vi{e policaja-ca da bi se suo~ili sa tim problema.

Da li je strah budu}nost ~ove~anstva?- To je veoma provokativno pitawe. Mislim da je pre

re~ o nesigurnosti, koja sigurno ponekad vodi ka strahu. Ja-sno je da svet nije ni izbliza tako predvidqiv kao {to je biotokom hladnog rata. To se ti~e mnogih qudi. Sada oni vi{e nebrinu samo o svom poslu, svojoj budu}nosti i porodici, ve} io teroristi~kim napadima. Moramo da nau~imo da ìvimo unesigurnom svetu.

Danijela MARJANOVI]

58

SVET

1. oktobar 2005.

- Znamo da imamo velikeprobleme sa olujama i zemqotre-sima i u principu oni ne bi tre-balo da nas iznena|uju. Me|utim,Katrina je jedan od najve}ih ura-gana koji je ikada pogodio Ameri-ku i zbog toga je izazvao velikeprobleme. Slaèm se sa ocenomda ni lokalne ni regionalne vla-sti, pa ni vlasti Sjediwenih Dr-àva nisu bile pripremqene ka-ko treba pre uragana, a kada seon desio onda nisu ni mogle dareaguju na pravi na~in. Da li jenivo spremnosti bio odgovaraju-}i? Pa izgleda da nije, ali to nezna~i da Amerika nije uop{tepripremqena. Mi imamo planove reagovawa, planove dosta-vqawa resursa i bogata smo zemqa, ali u ovom slu~aju to nijebilo dovoqno zbog jednog prostog razloga – oluja je bila veo-ma jaka. Oblast koju je Katrina napala ve}a je od jedne Ne-ma~ke. To je ogromna povr{ina, pa se postavqa pitawe kojinivo spremnosti je potreban da bi se uhvatilo u ko{tac sa ta-kvom nepogodom?

Ameri~ki obave{tajni podaci bili su pogre{ni u slu-~aju Iraka. Kako da vam ostatak sveta veruje u budu}-nosti?- Nisu bili pogre{ni samo ameri~ki obave{tajni poda-

ci. âk su i Sadamovi generali mislili da Irak ima oru j̀e zamasovno uni{tewe. Pogre{ile su i obave{tajne slu`be Nema~-ke, Izraela, Francuske, ~ak i Rusije, koja bi trebalo da zna {tase doga|a jer im je prodavala oru`je. Svi su pogre{ili. To namgovori da moramo biti veoma oprezni, jer hvatawe u ko{tac sateroristima nije isto kao sakupqawe obave{tajnih podataka onekoj zemqi gde moète prebrojati tenkove, artiqeriju, avione.U su{tini, nije problem u nedostatku podataka, problem je {toih nekada imamo i previ{e. Mnogo informacija iz mnogo izvo-ra, a pravo pitawe je {ta je ta~no, koji od wih su ispravni, kakoih analizirati da bismo doneli vaqane zakqu~ke. Vidite, jedanod problema je {to nemamo qude koji razumeju neke dijalektearapskog jezika. Sada ulaèmo napore da i to re{imo.

U Srbiji trenutno jedan deo javnosti, naro~ito nevla-dine organizacije, nastoji da rad Vojske bude potpunotransparentan. Da li je tako u Americi?- Ne, naravno da nije. O~igledno je da Vojska mora da

zadrì neke informacije, dakle ne moè da radi javno. Da biradila efikasno mora da sa~uva neke tajne. S druge strane,mi smo nau~ili jednu vrlo va`nu lekciju: {to vi{e Vojska istu-pa u javnosti i deli sa wom neke bitne informacije, qudi nasvi{e razumeju i imamo ve}u podr{ku. Danas, ameri~ka vojskaveoma blisko sara|uje sa novinarima i neguje odnose sa me-dijima. Mislimo da imamo dobru pri~u da ispri~amo qudima.U svakom slu~aju mi {titimo zemqu, i ako sara|ujemo sa novi-narima onda oni ne}e govoriti samo o na{im problemimave} i o stvarima koje radimo dobro.

Koliko je Amerika postala zatvorenije dru{tvo poslenapada 11. septembra?- Ve} smo promenili dosta toga u kontrolisawu na{ih

granica, luka, aerodroma. Na{e dru{tvo vi{e nije otvorenokao nekad, vi{e nije tako lako u}i u Ameriku. Morate se sli-kati, uzimaju vam se otisci prstiju i mnoge druge stvari. Pita-we je dokle }emo i}i sa zatvarewem? Mnogi qudi ve} govoreda je Amerika preterala. Ali to nije ne{to {to ima konstan-tan karakter. Nakon 11. septembra preuzeli smo mnoge mere

O~igledno je da Vojska morada zadrì neke informacije,dakle ne moè da radi javno.Da bi radila efikasno morada sa~uva neke tajne. S drugestrane, mi smo nau~ili jednuvrlo va`nu lekciju: {to vi{eVojska istupa u javnosti i delisa wom neke bitne informaci-je, qudi nas vi{e razumeju iimamo ve}u podr{ku.

*Mislim da su qudi koji se bave problemom

bezbednosti u Evropi impresionirani napretkom uSrbiji i naporima koje ~inite da biste se u~lanili uevroatlantske integracije.

59

Simon Vizental, ~ovek koji je preìveo ho-lokaust i pomogao u pra}ewu i hap{ewu brojnihpripadnika nema~kog nacisti~kog reìma iz Dru-gog svetskog rata, umro je u Be~u, 20. septembra, u96. godini ̀ ivota.

Tokom holokausta izgubio je 89 ro|aka i na-kon rata ìvot je posvetio izvo|ewu pred licepravde nacisti~kih zlo~inaca koji su odgovorniza wihovu smrt i smrt {est miliona Jevreja u kon-

centracionim logorima. Vizental je slobodu do-~ekao u maju 1945. godine, osloba|awem Mautha-uzena, logora smrti u Austriji, petog u koji je za-tvaran tokom rata. Imao je tada svega 45 kilo-grama.

Od tada, Vizental je potro{io vi{e od 50godina u tragawu za nacisti~kim zlo~incima,istupaju}i protiv neonacizma i rasizma, pamte-}i iskustvo Jevreja kao lekciju za humanost. Svo-jim radom, kako je isticao, izveo je vi{e od 1.100nacista pred lice pravde.

Vizental je mo`da odigrao najboqu ulogu uhvatawu Adolfa Ajhmana, lidera SS koji je orga-nizovao uni{tewe Jevreja. Ajhman je prona|en uArgentini, gde su ga 1960. silom oteli izraelskiagenti. Tu je ispitivan i obe{en zbog zlo~ina pro-tiv Jevreja. Me|u ostalim Vizentalovim delimapoznato je da je doprineo hap{ewu oficira Ge-stapoa Karla Silberbauera, koji je, kako se ve-ruje, uhapsio Anu Frank i poslao je u koncentra-cioni logor Bergen-Belsen gde je kasnije umrla.

Simon Vizental je ro|en 31. decembra1908. u porodici jevrejskih trgovaca u malomgradu u blizini dana{weg ukrajinskog grada La-vova, koji je tada bio pod vla{}u Austrougarske.Studirao je u Pragu i Var{avi i 1932. je dobiodiplomu inèwera arhitekture. Na samom po~et-ku karijere radio je u Rusiji odakle se vratio uLavov gde je otvorio arhitektonsku firmu.

Svojom profesijom malo se bavio. @ivot jeispunio borbom koja mu je nametnuta uàsnimstradawima wegovog naroda pod nacizmom. „Naj-va`nija stvar koju sam uradio je borba protivzaborava i to {to sam odrào se}awa ìvim”,izjavio je 1999. godine u intervjuu za Aso{ijetedpres, defini{u}i tako svoju ìvotnu misiju i ve-liki u~inak u borbi protiv nacizma, rasizma iantisemitizma, za {ta je dobio brojna priznawai odlikovawa, a 1995. progla{en je za po~asnoggra|anina Be~a.

Nastavqaju}i sve intenzivniju i sadr-àjniju saradwu na{e vojske sa stranim ar-mijama, ekspertski tim oruànih snaga SADsa gospodinom Stenli Majerom na ~elu pro-{log meseca boravio je u poseti Inspekto-ratu odbrane i Ministarstvu odbrane SCG.

Tokom svog boravka ~lanovi delegaci-je iz Amerike odràli su nekoliko preda-vawa na trodnevnom seminaru ~ija je temabila „Generalni inspektor, uloge i funk-cije”. Svrha seminara bila je da se inspek-torima Inspektorata odbrane i predstav-nicima MO i G[ VSCG predo~e namena,

ciqevi i uloga generalnog inspektora MOSAD u funkciji ostvarivawa interne kon-trole i nadzora nad primenom propisanihstandarda.

Ocewuju}i va`nost posete ameri~kogtima, na~elnik Inspektorata odbrane SCGviceadmiral Jovan Grbavac istakao je da suposeta i razmena iskustava, posebno sa ar-mijom Sjediwenih Ameri~kih Dràva, dopri-nele transformaciji VSCG i sistema od-brane dràvne zajednice u skladu sa stan-dardima Partnerstva za mir i Natoa.

A. A.

Na vest o smrti Simona Vizentala

I S P U W E N A M I S I J A

POSETA D EL EGAC IJEN O R V E [ K E

Predstavnici Direkcije za stra-te{ko planirawe i vojno obrazovaweMinistarstva odbrane KraqevineNorve{ke – Thor Vidar Jundrecide, pot-pukovnik Helge Inge Maaseidvaag i BrigtVaage – posetili su Upravu za {kolo-vawe Sektora za qudske resurse Mi-nistarstva odbrane na{e zemqe.

Tokom dvodnevnog boravka razme-nili su iskustava iz oblasti reformevojnoobrazovnog sistema Norve{ke iMO SCG i nazna~ili pravce budu}e sa-radwe u toj oblasti.

U L O G A I F U N K C I J E G E N E R A L N O G I N S P E K T O R ASEMINAR U TOPÎDERU

SEMINAR O UNUTRA[ WEM RUKOVO\EWU

Seminar pod nazivom „Unutra{werukovo|ewe”, koji je organizovala Upra-va za strategijsko planirawe Ministar-stva odbrane u okviru bilateralne vojnesaradwe sa SR Nema~kom, odràn je uKlubu Vojske u Top~ideru, od 13. do 16.septembra. U radu su u~estvovali pred-stavnici Centra za unutra{we rukovo-|ewe Bundesvera, Ministarstva odbra-ne i Vojske SCG.

Otvaraju}i skup, zamenik na~elni-ka Uprave za strategijsko planirawe pu-kovnik mr Branko Bo{kovi} ocenio je daje podr{ka predstavnika Bundesvera na-{im oruànim snagama u sprovo|ewu re-formskih procesa izuzetno zna~ajna. Onse zahvalio dosada{wem vojnom izasla-niku Nema~ke u Beogradu Burhardu Gele-ru na saradwi i poèleo uspeh u radu ime|usobnoj saradwi novom izaslanikuBundesvera Helmutu Klausu.

Uz predstavqawe Centra za unu-tra{we rukovo|ewe Bundesvera, zvani~-nici Nema~ke govorili su o principimai koncepciji unutra{weg rukovo|ewa uoruànim snagama te zemqe, ali i o po-liti~kom obrazovawu. „Parlamentarnakontrola”, „Gra|anin u uniformi”,„Osnove borbenog prava” i „Pravo sin-dikalnog organizovawa u Bundesveru”,teme su o kojima su govorili predstavni-ci Nema~ke na seminaru.

SARADWA SA MA\ARSKIM MINISTARSTVOM ODBRANEPredstavnici MO Republike Ma-

|arske i MO SCG razgovarali su o anga-òvawu profesionalnih vojnika na du-`nostima u multinacionalnom okruèwui problemima vi{ka vojnog kadra u tokureforme oruànih snaga.

U trodnevnoj zvani~noj poseti Sek-toru za qudske resurse ma|arsku delega-ciju predvodili su zamenik na~elnikaUprave za qudske resurse pukovnik Ja-no{ Krizbai, na~elnik Odeqewa za pla-nirawe i kontrolu pukovnik Peter Vil-ner i referent za {kolovawe i usavr-{avawe kadra potpukovnik Gabor Kozma.Doma}ini skupa bili su Uprava za {ko-lovawe i Centar za odnose sa stranimvojnim predstavnicima MO SCG.

U~esnici u konsultacijama razmeni-li su iskustva o zakonskim re{ewima,statusnim pitawima, te o na~inu izbora,pripremi i obuci kadra oruànih snaga,ali i o modelima re{avawa stambenihproblema. Na kraju posete dogovoreni sui oblici daqe saradwe dva ministar-stva u oblasti upravqawa kadrom.

V. P.

PLAN IRAWE I BUXETIRAWEBUNDESVERA

U organizaciji Sektora za po-litiku odbrane, Uprave za buxet i fi-nansirawe Ministarstva odbraneSCG, 27. i 28. septembra u Central-nom domu Vojske Srbije i Crne Goreodràn je seminar „Procena tro{ko-va odbrane u sistemu planirawa i bu-xetirawa Bundesvera”.

Na seminaru su u~estvovalipredstavnici Ministarstva odbraneSCG, a predavawa su dràli ekspertinema~kog ministarstva odbrane. U~e-snicima je prezentiran pregled siste-ma planirawa i buxetirawa Bunde-svera i razmotreni su modeli obra-~una tro{kova odbrane u Bundesveru.

S. S.

60 1. oktobar 2005.

U Mladenovcu je obeleèna 90. godi{wi-ca u~e{}a savezni~kih sanitetskih vojnih mi-sija u le~ewu obolelih tokom epidemije pega-vog tifusa, koja je 1915. godine zahvatila Sr-biju i odnela stotine hiqada ̀ ivota.

U ime VSCG sve~anom skupu je prisustvo-vao general-major Miroslav Pejak, a pri-sutne je pozdravio ambasador Australije uSCG Xon Oliver.

Me|u okupqenima su se na{li vojni iza-slanici zemaqa ~lanica Antante u Prvomsvetskom ratu, francuski vojni ata{e TijeriNavarez, Sajmon Vandervelt iz Velike Bri-tanije i Oleg Buntakov iz Rusije.

O sanitetskim vojnim misijama u Srbi-ji, govorio je dr @arko Vukovi} iz Srpskoglekarskog dru{tva.

A. A.

S E ] A W E N A S A V E Z N I ^ K E B O L N I ^ A R K E

Vi{e od 500 ~lanova Crvenog krstaSrbije iz 19 gradova u~estvovalo jeu Ni{u, 10. i 11. septembra na Re-publi~kom takmi~ewu ekipa u ukazi-

vawu prve pomo}i i realisti~kom prika-zu povreda, oboqewa i stawa. Petnaestekipa podmlatka, 17 ekipa omladine i triekipe cicibana, nadmetalo se za prva trimesta koja omogu}uju u~e{}e na saveznomtakmi~ewu, sa kojeg pobednici sti~u pra-vo da u~estvuju na svetskom takmi~ewu izprve pomo}i.

Dvoje qudi povre|eno je u saobra}aj-noj nesre}i koju je izazvao voza~ automo-bila pod dejstvom alkohola. Mladi volon-teri Crvenog krsta pruàju prvu pomo}èni koja se otima i o~ajni~ki doziva de-te koje je ostalo u zapaqenom automobilu!

Na 34 punkta u ni{koj tvr|avi takmi-~ile su se ekipe u ve`bama na zadate temezajedno sa markirantima, {minkerima iostalom prate}om logistikom. Pored tak-mi~arskih punktova bilo je i {est lokacijana kojima se gra|anstvu delio propagandnimaterijal iz oblasti zdravstvene preven-tive, naj~e{}ih povreda dece i omladine iuputstva o na~inu sanirawa povreda dodolaska profesionalnih ekipa.

Uve~e je na centralnom gradskom tr-gu, pred nekoliko hiqada Ni{lija, izve-dena zajedni~ka ve`ba ekipa za delovaweu masovnim nesre}ama. U improvizova-nom sudaru kombija i putni~kog automobi-la prvu pomo} „nastradalima” pruìli

su pripadnici saobra}ajne i vatrogasnepolicije MUP-a Ni{, ekipe hitne medi-cinske pomo}i i polivalentna ekipa Cr-venog krsta. Prisutnima su nakon toga, navelikom video bimu, prikazani prizorive}ih svetskih katastrofa koje su se desi-le u nekoliko posledwih godina.

Pouzdani pokazateqi govore da tre-nutno veoma mali procenat odraslog sta-novni{tva ume da pruì prvu pomo}. Zatoje dobro {to se organizuju takmi~ewa po-put ovog u Ni{u i preduzimaju druge sli~-ne akcije kako bi se povratila dobra tra-dicija i obrazovali mladi qudi. Samotako se mogu ostvariti dobri rezultati ubudu}nosti i ostvariti ciq da uvek na me-stu nesre}a ima i qudi koji mogu efika-sno da pruè prvu pomo}.

Z. M.

R e p u b l i ~ k o t a k m i ~ e w e e k i p a p r v e p o m o } iM I N U T I @ I V O T Z N A ^ E

JUGOIMPORT - SDPR NA IZLO@BI U LONDONU

Na êtvrtoj me|unarodnoj izlo`bi nao-ruàwa i vojne opreme, odrànoj od 13. do16. septembra u Sajamskom centru u Londo-nu, „Jugoimport - SDPR” predstavio je obje-diwenu ponudu na{e odbrambene industrije.

Ostvareni su i brojni kontakti u ciquuspostavqawa i pro{irewa poslovno-teh-ni~ke saradwe sa proizvo|a~ima naoruà-wa i vojne opreme u zapadnim i zemqama urazvoju.

Na londonskoj izlo`bi u~estvovalo jepreko 200 izlaga~a iz celog sveta. Slede}avelika sajamska manifestacija na kojoj }eu~estvovati „Jugoimport - SDPR” odràva seod 2. do 5. novembra u Bangkoku, Tajland.

KURS O FUN KCION ISAWU NATO I EUGrupa od 15 pripadnika Ministarstva

odbrane i VSCG, od 21. septembra do 12. ok-tobra, u holandskom gradu Delfu poha|a kursnamewen pripadnicima Ministarstva odbra-ne i General{taba (SMAF), kako bi stekli {i-ri uvid u internu strukturu i na~in funkcioni-sawa Natoa i EU.

Do sada je 60 oficira MO i VSCG, u ra-sponu ~inova od kapetana do potpukovnika,pro{lo program SMAF, u okviru koga su anga-òvani eminentni holandski predava~i.

SREBRO ZA NEBESKE VIDRENa Me|unarodnom takmi~ewu vojnih pado-

branskih ekipa u Atini, padobranska ekipaVSCG „Nebeske vidre” osvojila je drugo mesto,{to predstavqa wihov najve}i uspeh u me|una-rodnoj konkurenciji.

„Nebeske vidre”, koje je predvodio pukovnikNenad Kuzmanovi}, osvojile su drugo mesto u ta-kozvanom grupnom figurativnom skoku i u gene-ralnom plasmanu. Ekipu su ~inili Miroqub Ja-ni}ijevi}, Dragan ]ur~i}, Ivan \or|evi}, Sini-{a Mi~i}, Radoslav Kora} i Neboj{a Jandri}.

POSETA DELEGACIJE BRITANSKOGKRAQEVSKOG KOLEXA ODBRANEDelegacija profesora i polaznika Kra-

qevskog kolexa odbrane (Royal Defence Colle-ge) Ujediwenog Kraqevstva Velike Britanijei Severne Irske boravi u na{oj zemqi od 26.septembra do 4. oktobra.

Poseta delegacije ove najvi{e vojne{kole Ujediwenog Kraqevstva predstavqajednu od mnogobrojnih aktivnosti programabilateralne odbrambene saradwe SCG i Ve-like Britanije i obuhvati}e obilazak ve}egbroja dràvnih institucija u SCG.

U sastavu britanske delegacije su desetpolaznika i dva visoka predava~a Kraqev-skog odbrambenog kolexa Ujediwenog Kraqev-stva Velike Britanije i Severne Irske.

BEOGRA\ANI – NAJBOQIPrvo mesto na Republi~kom takmi-

~ewu u pruàwu prve pomo}i u katego-riji omladinaca osvojila je ekipa Cr-venog krsta „Palilula” iz Beograda.Drugo mesto pripalo je tako|e beograd-skoj ekipi Crvenog krsta „Stari grad”,dok je tre}e mesto osvojila ekipa Crve-nog krsta iz Kragujevca.

U kategoriji podmlatka Crvenog kr-sta odli~ja su pripala ekipama „Starigrad” i „Palilula” iz Beograda i ekipipodmlatka Crvenog krsta iz Subotice.

O B U K A Z A P R V U P O M O ] U5 1 2 . S A N I T E T S K O M N A S T A V N O M C E N T R U

Vojnici, polaznici kursa za dopunsku voj-noevidencionu specijalnost bolni~ara, pola-gali su zavr{ni ispit osposobqenosti u 512.sanitetskom nastavnom centru u novosadskoj ka-sarni „Dr Rudolf Ar~ibald Rajs”.

Kurs je trajao 126 radnih ~asova, a pre-dava~i su bili iskusni instruktori koji ovaj po-sao obavqaju ve} duè od 15 godina. Ina~e, zapedesetak godina od postojawa Centra, obukuza bolni~ara i medicinskog tehni~ara pro{loje blizu 35.000 vojnika.

B. M. PMe|u polaznicima kursa ispit je

poloìla i Ivana Nikoli} iz Leskovca, desetar po ugovoru, pu{komitraqezac

borbenog izvi|a~ko-diverzantskog odeqewaraspore|enog u Kopnenoj zoni bezbednosti

V

61

eliki me|unarodni aeromitinzi, koji se po pravilu or-ganizuju na nivou dràve i vojske, daleko su od puke va-{arske atrakcije i danas uglavnom imaju druga~iju ko-notaciju. U~esnici u takvim manifestacijama ve}inomsu profesionalni pripadnici vazduhoplovnih snaga ze-

maqa koje predstavqaju, odabrani da hiqadama posetilacaprikaù svoju osposobqenost i leta~ke ve{tine. To, me|utim,nije jedini ciq internacionalnih aeromitinga. Mnogo bitni-je vrednosti koje se promovi{u jesu saradwa, prijateqstvo irazumevawe me|u pripadnicima razli~itih vazduhoplovstava,kojima se iz godine u godine name}u novi imperativi kada jere~ o me|unarodnim integracijama.

Na sre}u, deo ovog velikog internacionalnog „karava-na” od pre nekoliko godina jesu i na{i vazduhoplovci, koji suu svakoj prilici na najboqi na~in predstavili svoju dràvu,vojsku i vazduhoplovstvo.

KE^KEMET KAO POÊTAKPosle pauze zbog sankcija i bombardovawa Natoa,

2003. godine osnovan je privremeni tim za pripremu i orga-nizaciju nastupa na{ih vazduhoplovaca na me|unarodnim ma-nifestacijama. Wegovo jezgro sa~iwavali su pripadnici Va-zduhoplovnog opitnog centra iz Batajnice, koji je i danas no-silac tog zadatka.

Premijerni nastup bio je u ma|arskom gradu Ke~kemetu,kada je, osim aviona G-2 i G-4, prvi put i 29 godina nakon pr-vog leta, na jednom me|unarodnom aeromitingu prikazan i lo-vac bombarder orao (ne ra~unaju}i industrijske sajmove). Ve-liko zanimawe posetilaca za na{ avion bilo je najboqa pre-poruka, te organizatori evropskih aeromitinga u narednimsezonama nisu zaboravili da nam upute poziv za u~e{}e.

I pored brojnih pote{ko}a, ponajpre onih materijalneprirode, Ministarstvo odbrane, General{tab VSCG i Koman-

Ovogodi{we leto

vazduhoplovci VSCG

zapamti}e po

me|unarodnim

aeromitinzima

na kojima su u~estvovali.

Sezona je otvorena

u Ke~kemetu (Ma|arska),

a zatim su usledile

priredbe

u Rivoltu (Italija),

Brnu (ê{ka) i, na kraju,

u Tanagri (Gr~ka).

N A [ I VA Z D U H O P L O V C I N A M E \ U N A R O D N I M A E R O M I T I N Z I M A

SA LICA MESTA

SEZONA ZA PAM]EWESEZONA ZA PAM]EWE

62

da VS i PVO obezbedili su potrebne uslove za u~e{}e na{ihpredstavnika na me|unarodnim vazduhoplovnim smotrama.Kruna takve odluke jeste ovogodi{wa, dosada najuspe{nija se-zona, u kojoj su na{i vazduhoplovci nastupili na ~etiri veli-ka me|unarodna aeromitinga.

Dakle, prvi ovogodi{wi nastup na{eg tima, sastavqe-nog od pripadnika Vazduhoplovnog opitnog centra (VOC), bio jeponovo u Ma|arskoj, odnosno u Ke~kemetu, 6. i 7. avgusta. U le-ta~kom delu programa nastupili su potpukovnik I{tvan Kanasna avionu G-4 supergaleb dok je orlom pilotirao major Mio-drag Risti}. Ta dva tipa aviona bila su izloèna i u stati~komdelu manifestacije, koju je upotpunio lovac MiG-21 bis sa na-{im oznakama. Upravo on je bio i jedna od glavnih atrakcijaizlo`be, jer je taj avion prvi put predstavqen stranoj publicisa na{im nacionalnim simbolima. Zanimawe je pove}alo isaznawe da su na{i avioni preleteli u Ma|arsku u neuobi~a-jenoj formaciji. Naime, svi avioni, premda pripadaju razli~i-tim kategorijama, leteli su krilo uz krilo, i to u izuzetno slo-ènim meteorolo{kim uslovima.

Nakon Ke~kemeta nije bilo velike pauze. Ve} 4. septembrana{i vazduhoplovci na{li su se u Rivoltu. U tom italijanskomgradi}u, stotinak kilometara daleko od Venecije, organizovan jeaeromiting u ~ast 45. godi{wice italijanske akrogrupe „Fre}eTrikolori”. Bio je to ujedno i najve}i ovogodi{wi skup vojnihakrogrupa koje su posetiocima priredile nevi|eni spektakl.

1. oktobar 2005.

SA LICA MESTA

Zbog prednosti koje su akrogrupe imale u letnom delu ma-nifestacije, na{ G-4 je ovog puta bio samo eksponat stati~kog de-la programa. Ipak, i sam poziv za u~e{}e supergaleba na jubile-ju “Fre}e Trikolora”, jedne od tri najboqe svetske akrogrupe,bio je znak da im je ukazana ~ast koja se ne pruà ba{ svakome.

BRNO PO TRE]I PUTVe} slede}eg vikenda usledila je ê{ka, grad Brno. Na

tradicionalnom aeromitingu, koji se ove godine odrào 12.put, piloti i tehni~ari VOC-a u~estvovali su tre}u godinu za-redom. Na{ tim je tom prilikom preleteo sa dva orla i dva G-4, uz podr{ku i jednog transportnog aviona AN-26. Kao i uKe~kemetu, u leta~kom delu programa na{i piloti nastupilisu sa avionima G-4 i orao. Nastup je bio veoma zapaèn, o~emu svedo~i i nagrada koju je osvojio pilot kapetan prve kla-se Sa{a Gruba~. Nagrada mu je dodeqena za najboqi solo na-stup u kategoriji pilota iz zemaqa koje nisu pripadnice Na-toa. Aeromiting u Brnu bio je tipi~an primer da zanimawe zamanifestacije te vrste ne jewava, iako se one odràvaju sva-ke godine. Hiqadama qudi koji su tog vikenda odvojili vreme inovac da bi se na{li na aerodromu u Brnu, i ovog puta bilasu prire|ena brojna iznena|ewa. „Specijalitet” je bilo lete-}e komandno mesto, AWACS E-3A, kojim su posetioci slobodnomogli da pro{etaju. U leta~kom delu programa briqirao je„Asas de Portugal”, sinhro-par aviona alfaxet koji pripadaju

Major Sa{a Risti} i kapetan prve klase Sa{a Gruba~ u dru{tvu na{e tehni~ke ekipe koja je u Tanagri opsluìvala „supergaleba”

„Orao” pred poletawe

Nastupi francuskog „miraà” 2000 na svakom aeromitingu suta~ka koja se ne propu{ta

63

dustrijsko-komercijalne pozadine, „Arhan|el 2005” je atrak-tivno{}u odsko~io od prethonih manifestacija.

Gr~ko vazduhoplovstvo, poznato kao jedno od najja~ih uEvropi, predstavqa i velikog kupca vojnih vazduhoplova, pra-te}e opreme i naoruàwa. Stoga je „Arhan|el 2005”, osim zajavno predstavqawe gr~kog ratnog vazduhoplovstva (ali i ar-mijskog i mornari~kog vazduhoplovstva), iskori{}en i za pro-mociju novih vazduhoplova koji su na listi èqa gr~kih vojnihstru~waka. Tako su tokom vikenda pred nekoliko stotina hiqa-da posetilaca, koji su prosto u rekama nadirali iz pravcaAtine, svoje impresivne programe izveli vi{enamenski bor-beni avioni eurofajter i francuski rafal, a to je ujedno bi-la i glavna ta~ka izlo`be. Na zemqi su ih pratili jaki marke-tin{ki timovi, koji nisu {tedeli promotivni materijal nitigasili kompleksne simulatore (na radost prisutnih vojnih pi-lota koji ma{taju o eurofajteru). Deo kola~a, o~igledno, poku-{ali su da uzmu i ̂ esi i Italijani promocijom svojih {kolskihletelica namewenih naprednoj obuci, koje su, tako|e – potreb-ne gr~kom vazduhoplovstvu. Italijani su predstavili prototipAermakija M346, koji je (budu}i da je re~ samo o prototipu)prikazao vi{e nego solidan program.

Gr~ki doma}ini, pak, teì{te demonstracije u vazduhustavili na pomalo neuobi~ajene ta~ke. Simulirana je bliskavazdu{na borba para miraà 2000 protiv para F-16, a potomsu proigrane i dve varijante napada na aerodrom – iz bri{u-}eg leta i iz ugla ponirawa. U simuliranom napadu u~estvova-li su avioni F-16, F-4/RF-4 fantom i veteran A-7 korser.Tajdeo programa jasno je ukazao na èqu da se doma}oj publicidemonstrira osposobqenost gr~kog vazduhoplovstva, te da onosuvereno vlada svojim vazdu{nim prostorom pre nego da sedokazuju individualne ve{tine pilota ili vrednosti aviona.

I na{a ekipa imala je zapaèn nastup. Doma}a publi-ka je sa pa`wom pratila nastup aviona G-4, kojim je upravqaomajor Sa{a Risti}. Sli~no je bilo i na zemqi, gde su brojniposetioci sa velikim zanimawem zagledali orla i wegovu ka-binu. I to je bila potvrda da su na najboqi na~in prezentova-ni dràva, Vojska i Vazduhoplovstvo.

Stoga se s pravom o~ekuje da se i idu}e godine smognusnage i izna|u sredstva za ovakve manifestacije, jer je i ovo,nesumwivo, put u integracije kojima se na svim poqima teì.

Slavi{a VLAÎ]

portugalskom vazduhoplovstvu. Ne tako ~esti u~esnici iz is-to~nih i centralnoevropskih zemaqa prikazali su vrhunsku ibravuroznu tehniku pilotirawa, {to je bilo pravo osveè-we za redovne posetioce priredbi u plavim visanama. Zarazliku od wih, ruski striì su, izneverili krajwe nezani-mqivim programom – i grupe i wenog soliste.

TANAGRA – [LAG NA TORTU„[lag na tortu” ovogodi{we sezone aeromitinga na

kojima su u~estvovali pripadnici VOC-a bio je onaj u gr~komgradu Tanagra, pedesetak kilometara severno od Atine. „Ar-han|el 2005” bio je prvi me|unarodni aeromiting ikadaodràn u Gr~koj. Verovatno zato, ali delom i zbog wegove in-

Na{ „supergaleb” u dru{tvu holandskog F-16

Jedan od najinteresantnijih aviona u stati~kom delu izlo`be bio je poqski Su-22

Ruski „striì” u naletu

Sni

mio

Alek

sand

ar R

ADI

]

64 1. oktobar 2005.

ZMO]NAKOPNENA LA\A

TENK M-84 AB1

Jugoimport – SDPR sredinom ove godinepredstavio je javnosti novitenk M-84 AB1, dostojnognaslednika tenkova M-84A i M-84AB. Tom modernizovanomoklopnom borbenomsredstvu poboq{ana su sva tri osnovna svojstva:pokretqivost, vatrena mo}i za{tita. Tako osnaènmoè uspe{no da pariranajsavremenijim tenkovima~etvrte generacije.

TEHNIKA

a razvoj doma}eg tenka M-84 kao osnova posluìo jetenk T-72. Me|utim, izu~avawem wegove koncepcije, teh-ni~ke dokumentacije i raspoloìvih podataka o savre-menim te`wama u razvoju tenkova nove generacije, za-kqu~eno je da se op{ti tehni~ki nivo oklopwaka za po-trebe biv{e JNA (vode}i ra~una i o mogu}nostima iz-

voza u druge zemqe) mora podi}i na vi{i nivo u odnosu na po-stoje}i. Zato su stru~waci Vojnotehni~kog instituta jo{ u po-~etnim fazama rada na tom borbenom sredstvu uveli brojnapoboq{awa na osnovnim podsistemima, te razvili i u serij-sku proizvodwu uveli tenk M-84.

Licencna tehni~ka dokumentacija za T-72 predvi|ala jesistem za upravqawe vatrom (SUV) sa stereoskopsko-koinci-dentnim daqinomerom, {to je bilo zastarelo re{ewe. Imaju-}i u vidu nedostatke u tehni~kom re{ewu pomenutog SUV-a, una{ tenk M-84 ugra|en je savremeni SUV, koji pomo}u inte-grisane dnevno-no}ne ni{anske sprave, laserskog mera~a da-qine i meteobalisti~kih senzora omogu}ava brzu pripremuza otvarawe vatre, veliku preciznost merewa daqine i viso-ku verovatno}u uni{tewa ciqa prvim projektilom s mesta iiz pokreta, dawu i no}u.

Slede}i korak u razvoju familije tenka M-84 bio jetenk M-84A. Na wemu su znatno poboq{ani pokretqivost ioklopna za{tita. Upravo taj tenk, odnosno wegova varijantaM-84AB, bio je predmet najve}eg izvoznog ugovora, „te{kog”200 tenkova, koji je SFRJ, posredovawem Jugoimporta – SD-PR, sklopila krajem osamdesetih godina 20. veka. Tenkovi M-84AB pokazali su se izvanredno ne samo u Pustiwskoj olu-ji 1991. godine, u~estvuju}i u operacijama osloba|awa Kuvaj-ta, ve} i kasnije, u svakodnevnim pustiwskim uslovima eksplo-atacije. Kuvajtski tenkisti za wih i danas imaju samo re~ihvale.

RADIKALNA MODERNIZACIJAîwenica da je od uvo|ewa u serijsku proizvodwu ten-

ka M-84A pro{lo vi{e od 15 godina, te da su zahtevi koje ten-kovi moraju zadovoqiti u toku izvo|ewa borbenih dejstavasve o{triji, ukazali su na o~iglednu potrebu „radikalne” mo-dernizacije tenka M-84AB. Studiraju}i odlike tenkova najno-vije generacije, zavr{ena je tehni~ka analiza mogu}ih varija-nata modernizacije tenka M-84AB, te je na osnovu toga defi-nisano idejno re{ewe, po kome se u najve}oj meri poboq{a-vaju sva tri osnovna svojstva tenka: pokretqivost, vatrenamo} i za{tita. Objediniv{i doma}e nau~noistraìva~ke iproizvodne potencijale, u saradwi sa stranim tehnolo{kimpartnerima na izradi i ispitivawu prototipa, Jugoimport– SDPR je sredinom ove godine javnosti predstavio novi tenkM-84AB1, dostojnog naslednika tenkova M-84A i M-84AB.

Vatrena mo} je unapre|ena ugradwom novog, savreme-nog sistema upravqawa vatrom, sa integrisanom dnevno-no}-nom ni{anskom spravom, sa ~etiri radna kanala (dnevni, ter-movizijski, laserski kanal za merewe daqine do ciqa i ka-nal za lasersko vo|ewe protivoklopne rakete koja se ispaqu-je iz tenkovskog topa). Time je obezbe|ena visoka verovatno}a

65

poga|awa ciqa - prvenstveno tenka, koji se kre}e brzinamado 40 km/h. Zamena postoje}eg topa novim, savremene koncep-cije, sa pove}anom precizno{}u, ~ija konstrukcija, izme|uostalog, omogu}ava zamenu cevi bez demontirawa kupole,znatno redukuje logisti~ke zahteve kada je re~ o remontu. Uvo|ewe laserski vo|ene rakete, koja se ispaquje iz cevi ten-kovskog topa u sastavu borbenog kompleta, omogu}ava uspe{nadejstva na dometima do pet kilometara, uz visok nivo preci-znosti, ~ime je znatno smawena mogu}nost kolateralne {tete,{to predstavqa jedan od imperativa vatrene podr{ke pe{a-dijskim jedinicama angaòvanim u okviru protivteroristi~-kih dejstava u naseqenim mestima. Treba napomenuti i to dasu u borbeni komplet uvedeni i potkalibarni projektil sa je-zgrom od te{kog metala, kao i projektil sa vi{estrukom kumu-lativnom bojnom glavom, ~iji je osnovni zadatak borba protivsavremenih tenkova za{ti}enih vi{eslojnim oklopima. Da-qinsko upravqawe PA mitraqezom 12.7 milimetara iz unu-tra{wosti kupole znatno podiè nivo za{tite komandira ten-ka pri ga|awu sporih, niskolete}ih vazdu{nih ciqeva i lako-oklopqenih kopnenih ciqeva.

POVE]AN NIVO ZA[TITE Da bi se pove}ao nivo ukupne za{tite tenka u skladu sa

modernim zahtevima uveden je elektroopti~ki sistem za ome-tawe neprijateqevih protivoklopnih raketa, koje se vode po-luaktivno ili metodom tri ta~ke (ì~ni i laserski vo|ene).Na osnovu podataka dobijenih od detektora laserskog ozra~e-wa, koji otkrivaju poloàj i funkciju otkrivenog lasera (la-serski daqinomer ili ozra~iva~), automatski se aktivirajubaca~i dimnih granata. Oni stvaraju gustu zavesu u prostoruoko tenka, ~ime se onemogu}ava daqe lasersko vo|ewe projek-tila (po laserskom snopu i poluaktivno), a tenku se daje mo-gu}nost da brzo napusti opasnu zonu.

U slu~aju neprijateqevog napada ì~no vo|enim rake-tama, elektroopti~ki ometa~ki sistem emituje kodirani ICsignal koji operatera protivoklopne rakete dovodi u „zablu-du” da raketa ne odstupa od zadatog kursa dok, u stvarnosti,raketa pod dejstvom spoqnih uticaja ili visoko prema{ujetenk ili beleì podba~aj. Uop{te uzev{i, integracijom elek-troopti~kog ometa~kog sistema podsistem za{tite doveden jena nivo najsavremenijih tenkova ~etvrte generacije.

Znatna pa`wa posve}ena je pove}awu primarne (ba-listi~ke) za{tite ugradwom kutija eksplozivnog reaktivnogoklopa, ~ime je obezbe|ena za{tita i protiv savremenih tan-dem-kumulativnih projektila, uz zadràvawe otpornosti nadejstvo streqa~ke i malokalibarske municije, eksploziju su-sednih kaseta, itd. Prednost primewenogre{ewa ogleda se u zameni o{te}ene ka-sete novom, bez snièwa nivoa bali-sti~ke za{tite, kao i u mogu}nosti da-

qeg unapre|ewa balisti~ke za{tite ugradwom kutija sa pove-}anom otporno{}u. Imaju}i u vidu realnost izvo|ewa borbe-nih dejstava na savremenom boji{tu kori{}ewem nekonvencio-nalnih nuklearnih, biolo{kih ili hemijskih agenasa, posebansegment modernizacionog kompleta predstavqa pove}awe se-kundarne za{tite ~lanova posade uvo|ewem automatizovanogsistema za detekciju nuklearnog zra~ewa (gama ili neutron-skog) i prisustva bojnih otrova.

Unapre|ewe pokretqivosti ostvareno je, pre svega, po-boq{awima hodnog sistema ugradwom novih torzionih {tapovaboqih odlika, oslonih to~kova ve}e nosivosti, gusenica sa oso-vini~nim ~lancima, naplacima za kretawe po asfaltu i amor-tizerima ve}e efikasnosti. Takav hodni ure|aj, pored pove}a-wa preciznosti ga|awa, povoqno uti~e i na radne uslove ~la-nova posade pri kretawu po neprohodnom terenu.

Sistem za elektromagnetno dejstvo protiv mina osigura-va pouzdanu za{titu tenka M-84AB od dejstva protivtenkovskihmina, na sigurnom rastojawu od oko 1,5 metara.

U okviru daqeg unapre|ewa borbenih svojstava tenka M-84AB razmatra se ugradwa {ireg baterijsko-bataqonskog si-stema za komandovawe i komunikaciju (C2), sa hardverskim isoftverskim re{ewima koja omogu}avaju zdruèna dejstva saSevernoatlantskim paktom i partnerskim snagama u okvirutransatlantskih integracija. Taj sistem komandirima tenkovana jasan i nedvosmislen na~in pruà odgovore na najva`nijapitawa u toku izvo|ewa borbenih dejstava: gde se nalazim, gde

su tenkovi prijateqa i, posebno – gde je neprijateq. Time }ebiti obezbe|eno „umreàvawe” sopstvenih tenkovskih je-dinica, boqa koordinacija wihovih borbenih dejstava imaksimalno iskori{}ewe sopstvenog borbenog poten-

cijala.Predrag MILI]EVI]

TERMOVIZIJAOsmatrawe, detekcija i identifikacija ciqeva no}u,

ali i u uslovima smawene vidqivosti (ki{a, magla, pe-{~ana oluja, zadimqavawe boji{ta) ostvareni su ugrad-wom termovizijske kamere koja radi u opsegu od 8 do 12mikrona, a ciq se uo~ava na daqinama do 11 kilometarai prepoznaje na 4 kilometara. Na taj na~in su stvorenipreduslovi za pravovremeno uo~avawe i prepoznavaweneprijateqevog ciqa i otvarawe vatre na krajwoj graniciefikasnog dometa.

KOMFORDu`na pa`wa posve}ena je i egronomskim odlikama,

odnosno pove}awu kvaliteta radnog prostora ~lanovaposade. Za klimatske uslove koji se odlikuju visokim tem-peraturama i vla`no{}u vazduha ugra|en je ure|aj za po-de{avawe vazduha za svakog od ~lanova posade, sa mogu}-no{}u snièwa okolne temperature za oko 20°C.

Hit ovogodi{weg leta u svetu kompjuterskih simu-lacija letewa jeste „novi” Falcon 4.0. Usavr{enaverzija je zasnovana na prethodnom izdawu isteigre, koja je za svoje vreme bila dosta zahtevna.Najboqa simulacija aviona Falcon (F-16), kadase pojavila na trì{tu krajem 1998. godine,

ponudila je tada neverovatno lepu grafiku i odli~nuve{ta~ku inteligenciju. Novost je bilo i dinami~noboji{te, koje se mewalo u zavisnosti od va{eg uspehau misijama.

REALISTI^NA GRAFIKAI VERODOSTOJAN ZVUK

Naravno, sigurno se pitate za{to toliko pri-~e oko stare igre, kada se pojavila nova? Odgovor jejasan – nova igra je u potpunosti zasnovana na sta-roj. Ali kako je grafika znatno poboq{ana, ~ini seda je u pitawu sasvim nova igra. Uz Koreju, dodat je iBalkan kao boji{te, a kako se to autorima „novog”Falcona (firma Lead Pursuit) ~inilo malo, dodali su iizbor godine u kojoj se odvija kampawa. ûdno je daza izbor godine imate opcije „trenutno”, 2005, i2010. godinu, jer je igra iza{la 2005, pa je logi~noda „trenutno” bude isto {to i izbor 2005. godine.Na osnovu toga moè se lako zakqu~iti da je igra bi-la predvi|ena za izlazak na trì{te ne{to ranije(pre godinu ili dve). U svakom slu~aju, na raspolaga-wu vam je ukupno 18 dinami~kih kampawa, s tim {tose polovina odvija na Balkanu, a polovina u Koreji.

Ukoliko pregledate „bazu objekata” na koje na-ilazite u igri vide}ete da je ona u novoj verziji po-prili~no pro{irena, ali i to da stari objekti imajupotpuno isti izgled kao u prethodnoj verziji. Tereniznad koga letite mnogo je realisti~niji. Oblaci iz-gledaju izuzetno dobro, jer su to sada objekti koji sekre}u i prave senku na zemqi, a grafika je ura|enaveoma realisti~no. Svi prekida~i, monitori i osta-lo su u ta~nim proporcijama, verno preneti, kako se~ini, sa prave kontrolne table. Verovatno vas i ne~udi ~iwenica da skoro svaki prekida~ „radi”.

Naoruàwe koje se vidi na avionu ura|eno jesa dosta detaqa, {to tako|e doprinosi realisti~no-sti igre. Osim nekoliko mawih propusta u grafici –poput izgleda pilota kada iska~e iz aviona ili lo{eura|enog efekta eksplozije aviona kada padne –ostatak igre je u najmawu ruku na nivou najboqih si-

66

SIMULACIJE

1. oktobar 2005.

IZAZOV

STARA IGRA U NOVOM RUHUFALCON 4 .0 ALL IED FORCE

O v a k o m p j u t e r s k a i g r a j e v e o m az a n i m q i v a ip o ~ e t n i c i m a i o k o r e l i m a s o v i m as i m u l a c i j a l e t e w a , a u s e b i s a d r ` i i e l e m e n t e v o j n e t a k t i k e

ZA ASOVE LETEWA

67

mulacija letewa koje postoje na trì{tu. Igra moèbiti veoma zanimqiva i po~etnicima i okorelimasovima simulacija letewa, a u sebi sadrì popri-li~no elemenata vojne taktike.

Verodostojan je i zvuk jer je odli~no ukomponovanu celu igru. Ne optere}uje vas dok letite, a pomaè vamda pre uo~ite eventualne opasnosti koje prete. Zapra-vo, jedina prava zamerka u celoj igri upu}ena je auto-rima Balkanske kampawe. Jeste da imate mogu}nost damodifikujete va{e borbene letove, ali ~iwenica da jeSrbija agresor koga morate zaustaviti – nema logike.Ako niste vrhunski pilot, skoro da nemate {anse pro-tiv mnogobrojnijeg agresora, koji se namerio na „jadnu”Albaniju. Problem }e vam biti da iza|ete nakraj i saslabijim avionima kojima raspolaù Srbi, a kamolisa wihovim modernijim MiG-29, na primer.

BEZ „KOLATERALNE [TETE”

U ovoj igri nisam primetio da je mogu}a „kolate-ralna {teta”, niti da je mogu}e ga|ati civilne ciqeve.U startu nije mogu}e igrati bez xojstika, pa je potrebnomalo „petqawa” u pode{avawu igre. Uz tu kompjuterskuigru ide i uputstvo na vi{e od 700 stranica. U wemu,osim obja{wewa osnovnih stvari o letewu na

F-16, ima mnogo informacija i o taktici i na~inu bor-be i protiv neprijateqevih aviona, i protiv raznih me-ta na zemqi. Ako niste odu{evqeni letewem na F-16(verovatno je mnogo takvih), a volite borbene simula-cije letewa, onda obavezno pro~itajte uputstvo. Semtoga, va{i letovi mogu biti snimqeni. Sve {to ste ura-dili je i statisti~ki obra|eno, pa tako imate komplet-nu „alatku” za zabavu i u~ewe. Na Internetu, na sajtuproizvo|a~a igre ve} se moè preuzeti i „zakrpa” zaigru u kojoj se ispravqaju neke od uo~enih gre{aka.

U vreme nesta{ice dobrih simulacija letewaova zasluùje pohvale, jer osim odli~ne grafike iveoma realne simulacije letewa za relativno niskucenu (30$) dobijate i odli~an priru~nik za letewe.Igra „radi” u svim verzijama operativnog sistemaWindows (od W-98 do W-XP), zahteva 256 Mb memorije,na hard disku zauzima 1,5 Gb, procesor na kome „ra-di” je ve}i od 1,5 GHz, a grafi~ka karta moè da bu-de do 64 Mb. Sve to je ispod prose~nih konfiguraci-ja na dana{wem trì{tu.

Igor VASIQEVI]

SAJT MINISTARSTVA ODBRANE SCG

KONCEPCIJA I DIZAJN

UOdseku za Internet Odeqewa za informisaweUprave za odnose sa javno{}u MO u toku je izradanove koncepcije sajta Ministarstva odbrane SCG.Postoje}i sajt Ministarstva odbrane i Vojske Srbi-je i Crne Gore, ne zadovoqava potrebe s obzirom

na promene nastale na strategijskom, operativnom i tak-ti~kom nivou.

Opredeqewe Srbije i Crne Gore za ~lanstvo u me|u-narodnim bezbednosnim strukturama, prvenstveno prikqu-~ewe Partnerstvu za mir, ali i drugim evropskim i evroa-tlantskim integracijama, nametnulo je potrebu reforme ce-lokupnog sistema odbrane i Vojske Srbije i Crne Gore.

U skladu sa promenama u Ministarstvu odbrane i Voj-ske Srbije i Crne Gore promewene su i nadle`nosti infor-misawa. Tako je Odlukom ministra odbrane iz 2003. godinenadle`nost informisawa pre{la u Ministarstvo odbrane.

U avgustu 2004. godine postavqen je sajt Ministar-stva odbrane, na kome se dnevno aùriraju informacije osistemu odbrane iz nadle`nosti MO i VSCG. Na sajtu Voj-ske ostala je jedino prezentacija jedinica i ustanova VSCG.

Na redizajniranom, novom sajtu Ministarstva od-brane bi}e predstavqene sve tri faze reforme VSCG. Pr-va je ve} zavr{ena, a druga je u toku i traja}e do kraja 2006.godine. Nova postavka sajta obuhvati}e i predvi|ene pro-mene organizacije i strukture MO i VSCG i u tre}oj fazi,od 2007. do 2010. godine, u skladu sa usvojenim strate{kimdokumentima.

Sajt, kao jedino dnevno informativno glasilo Mini-starstva odbrane, obuhvati}e sve nastale organizacionepromene. Wih }e pratiti i izmena koncepcije i vizuelnog iz-gleda sajta.

Odeqewe za Internet o~ekuje da nova koncepcija ivizuelni izgled sajta doprinesu pove}awu broja ulazaka utaj informativni sistem, odnosno pove}awu broja stalnihposetilaca i uspostavqawu proaktivne dvosmerne komuni-kacije sa wima.

Miroslav JOVANOVI]

NOVA

WWW

Zapad tra`imistiku, ali je za sada nalazi u pogre{nimstvarima. Mistike nema u drvetu koje jeodse~eno od tla, ono vas vra}a naneku vrstutotemizma, kojivreme nijepotvrdilo. Mistika je u ne~emu {to jenadsvesno, nat~ulno. I to nam je dato.Pogledajte u Sunce i vide}ete koliko ste mali.Pogledajte ga kad zalazi, ili kad izlazi – lep{e zvu~i.

68 1. oktobar 2005.

DUHA DAHA

KU

LT

UR

A

IZME\U I

B O R A D U G I ] , m u z i ~ a r

– To je sjajno pitawe. Mislim da je Hofman izgovorio~uvenu re~enicu koja glasi: „Gde prestaju re~i, po~iwe muzika“.Ako je dobro analizirate, proniknete u sva wena zna~ewa,spozna}ete i da je re~ mawe mo}na od muzike. I zaista je tako.Kad ponestanu svi argumenti re~i, muzika nadja{wava zapo~eto,dovr{ava misao. Etimolo{ka snaga re~i muzika je mo}nija odetimolo{ke snage re~i re~. Gde god sam bio u svetu, a svirao samJapancima, Kinezima, Aborixinima, nai{ao sam na razumevaweemocije koju sam saop{tavao svojom muzikom. Svi su onisavr{eno mogli da osete da li je moja poruka elegi~na, duboka,lamentacija ili vrcava oda radosti. Aplauz koji usledi na krajujeste dodatna potvrda razumevawa. A to kazivawe, saop{tavawemisli, uvek traì povratnu informaciju. Svirao sam u„Zvezdara teatru“ pre nekoliko godina. Mira Stupica je sedelau pevom redu, wena ode}a je na kraju koncerta bila mokra odsuza. U Japanu 1997. godine, na koncertu u na{oj ambasadinekoliko Japanki je tako|e plakalo, slu{aju}i elegi~ne melodijekoje sam svirao, a koje su svojstvene nama sa Balkana. MiBalkanci uvek plutamo izme|u agonije i euforije.

Vi ste, ipak, izabrali setu. Ako se ne varam, Va{e scensko-muzi~ko delo nosi naziv „Balkanska seta”.– Jesam, izabrao sam. I ja sam tu negde izme|u agonije

i euforije. Sredina me nikada nije zanimala, ona je oduvekpripadala nekim drugim qudima, umerenijim, koji sebe mogu dasmeset negde izme|u te dve emotivne krajnosti. Ja to ne umem.Moja muzika je ili potpuno elegi~na, ili potpuno vrcava. To jemoja priroda.

Za nas obi~ne smrtnike muzika je, mawe-vi{e, veranpratilac na{ih ìvota, jedan od najlep{ih na~ina da sepopuni ti{ina. A {ta je ona za Vas?– Muzika je bezmaterijalna pojava. Ona jeste talasno

kretawe, ali je talas koji proizvodi zvuk tako|e bezmaterijalan,ne moète da ga uhvatite, ukoliko poku{ate. Ton je i prijatanzvuk, {to ga izdiè iznad materijalnog i talasnog kretawa, akada mu ~ovek udahne svoj dah, i kada ta poruka, ta energija kreneda popuwava talas ili ton, vi shvatite da je muzika duhovnapojava. Ona je i misti~na, jer niko do kraja ne moè da objasnito sadejstvo daha, instrumenta, tona... Sasvim sam siguran u toda ko god poku{ava da defini{e muziku, on je osiroma{uje.Re~ima se muzika osiroma{uje, vi ne moète da prepri~ate nekomuzi~ko delo. Sreo sam nedavno jednog profesora, veomauglednog, pitam ga {ta radi, a on mi odgovori da poku{ava dademistifikuje muziku. înite gre{ku, odgovorio sam mu, jer je toisto kao da poku{avate da racionalizujete iracionalno, a viznate da je to nemogu}e. Qudski duh je veoma vaàn u svemu tome.

A muzika nastaje igrom duha i daha.– Da, tako sam nazvao koncert u Centru „Sava“. Moj

instrument je takav da vizuelno, ali i funkcionalno i su{tinski,predstavqa produètak moje du{e. Dah izlazi kroz usta,produìo sam taj put za duìnu frule, na wenom izlazu on se,pokrenut duhom, pretvara u ne{to drugo. Frula je jedini duva~kiinstrument koji qubite dok svirate, jer su usne u takvom poloàju.Nijedan duva~ki instrument nema takav poloàj usana, osimdonekle truba, ali gr~ lica koji prati truba~a ostavqa utisakkao da {to pre èli da je se otarasi. Frula{i su zaistaposebna sorta, zaokupqaju ih vrlo neobi~ne teme, ima tu ne~eg

K

69

ompozitor Zoran Hristi} je zabeleìo: „Me|u fru-la{ima ima po~etnika, ima majstora i velemajstora, alipostoji samo jedan ~arobwak, koji je prvi svojim ume}emuveo frulu u veliku umetnost – Bora Dugi}“. „MuzikaBore Dugi}a ~ini me bestelesnom i uzdiè ka nebu, blièBogu“ – rekla je glumica Mira Stupica. Rumunski virtuoz

na fruli Dumitru Zamfira izjavio je da je Bora Dugi} izvo|a~ kojije podigao tehniku, na prvi pogled instrumenta skromnihmogu}nosti, do savr{enstva: „Za wega frula nema nikakvih tajni“.Magistar klarineta Boìdar Boki Milo{evi} pi{e: „U nekomistorijskom trenutku, u nekoj zemqi, rode se izuzetni qudi. Srbijaiznedri vanserijskog umetnika, Boru Dugi}a, koji se vinu u muzi~kulepotu i misaonost. Wegov dijapazon interesovawa zadivquje,virtuoznost zapawuje, muzikalnost o~arava. Sve ovo odvede BoruDugi}a u trajnost, nacionalno blago i legendu“. Ovo su samo nekiod razloga zbog kojih smo se odlu~ili da ba{ Bora Dugi} budesagovornik kulturne rubrike prvog broja „Odbrane“, ostalepotraìte sami me|u odgovorima koji slede. I nemojte se zadràtisamo na re~ima, jer tamo gde prestaju re~i – po~iwe muzika.

Na putu Va{ih tragawa, koja je vrsta prepoznavawa bila muzika?

– Da, to jeste bilo prepoznavawe. Ro|en sam u centralnoj[umadiji, samo nekoliko kilometra od mesta u kome je ro|enKara|or|e Petrovi}. Neke moje osobine definisalo je ipodnebqe sa koga sam potekao. Pripadam tom tipu qudi, a imamutisak da qudi ro|eni u tom kraju imaju izuzetno jaku voqu, pomalosu nestalni u svojim htewima, ali su isto tako, posle izvesnihlutawa, skloni da sebe prona|u. Sve {to se doga|alo u momdetiwstvu, kada pogledam sa ove distance, i{lo je ka tome da sefrula na|e na mom putu. Moj deda je svirao, otac, ujak.Predispozicije su me sustizale sa obe strane. Mada se u ìvotude{ava da qudi propuste ili ne prona|u to za {ta supredodre|eni, pa se ~itavog ìvota bave onim pod B, imam utisakda je u tom sudbinskom toku frula kod mene bila pod A. Te{ko mi jeda se posle tolikog broja godina vratim u detiwstvo, u tren kadasam prvi put uzeo u ruke frulicu, ali me ose}aj tog trenutka nijenikada napustio. Se}am se i da je tome prethodila ona uobi~ajnaigra dece i roditeqa, ja sam neprestano plakao i zahtevao da mikupe tu frulicu, a oni su to odlagali. I kada mi je ujak doneo napoklon frulicu, koja nije bila bogzna kako ura|ena, od zovinogdrveta, i to tawe gran~ice, ja sam zaista ima ose}aj da sedogodilo ne{to zna~ajno. ]urlikao sam nekoliko dana i za tovreme se neartikulisani ton lagano pretvarao u ne{to {to jeli~ilo na Moravac ili Uì~ko kolo. U tim prvim danima dogodilose i to moje zaqubqivawe u frulu, koje traje do danas. U ~etvrtomrazredu, kada sam se iz \ur|eva, gde sam ro|en, preselio uKragujevac, ja sam kao seqa~ko dete, pored akcenta, u grad doneofrulu. Vrlo brzo su me gradska deca prepoznavala po woj. Zade~aka tih godina selidba je bila prili~no bolna operacija.

Tada su po fruli prepoznavali da ste sa sela, a danasse frula prepoznaje po Va{em imenu.– Bio je to dug put. Pri~am Vam o vremenu kada sam imao

desetak godina, sada ih imam 56 i ~itav ìvot sam posvetioovom instrumentu, zavr{avao {kole, trudio se da mojiroditeqi budu zadovoqni. Moj otac je bio prili~norezervisan kada je re~ o svirawu na fruli, smatrao je daposao muzikanta rastura porodicu, da je neizvestan, dràvnaslu`ba je ne{to sasvim drugo... A vidite kako je danas,situacija se obrnula. Vreme je ipak opravdalo moje stavove iodluke. Koliko je bilo rizika, to je posebna pri~a. Izabraosam da radim ne{to {to niko drugi nije poku{ao.

Ne verujem da u ne~ijem umetni~kom opusu treba traìtiporuku, ali sam ube|ena da svojim radom umetnicipoku{avaju ne{to da saop{te svetu koji ih okruùje. Kak-va je Va{a pri~a?

otka~enog, sasvim sigurno druga~ijeg. Imam utisak da su frula{imalo duhovniji od ostalih svira~a na duva~kim instrumentima, aotud vi{e i izgledaju kao ~udaci... Mogu da zamislim kako nekimqudima izgleda monah koji po~ne da drì propoved u 21. veku.Svi se voze tramvajima, koriste ~uda tehnike, a monah po~ne dagovori o nezdravom ìvotu, o povratku pravim vrednostima, ive}ina ga ~udno gleda, a on je u pravu.

Muzika ume da bude i agresivna. Tehno i turbo folk kaoda ja~inom poku{avaju da nadomeste nedostatak melodijei svakog unutarweg smisla. Kako Vi vidite te nove te`weu muzici?– Vidim ih kao lutawa koja je civilizacija donela,

rezultat preteranog potro{a~kog sindroma, kao nestrpqewe dase slu{a dva puta ista stvar, upravo kao kod gladnog ~oveka,probudi se èqa da za {vedskim stolom sve o~ima jede, a onda sezasiti sa prva dva jela. Ta muzika je lo{ predznak, ve{ta~kavrsta zvuka proizvedenog ve{ta~kim instrumentima. Ako krenetekolima za Ni{ i usput slu{ate tehno ili turbo folk, sti}i }eteumorni kao da ste putovali do Bagdada. Ako slu{ate klasiku, ilibilo koju drugu muziku koja je izvedena na ìvom instrumentu, gdeje zvuk prirodan, sti}i }ete odmorni na svoje odredi{te. Englezisu u jednom delu nekog londonskog parka emitovali sa razglasasamo tehno muziku, a u drugom – klasiku. Biqke su se u prvom deluskoro potpuno osu{ile, a u drugom po~ele da bujaju. A onda je nekorekao da to ni{ta ne dokazuje, mo`da su u prvom delu parkalo{iji prirodni uslovi za uzgoj biqaka. Okrenuli su pri~u, aonda je onaj rascvetali deo parka pod dejstvom sinteti~ke muzikepo~eo da vene. Stvar je potpuno jasna, ne moète nikada umestohleba da upotrebite stiropor i da se wime prehranite. Nije istokada vetar duva kroz prozor i kada ukqu~ite ventilator. Danasse de{ava sve nasilno, sve na dugme. Sva ta vrsta muzike koja jedanas u opticaju, i koju ~ovek guta, kao {to, tako|enekontrolisano, guta tablete – jednog }e ga dana prezasititi. A onda }e po~eti da se vra}a nekim pravim zvucima. Pre izvesnogvremena svirao sam na trgu u Vlasotincu. Bio je Vinski bal, ~akje i ki{ica po~ela da pada, a me|u mojim slu{aocima bilo jeznatno vi{e mladih qudi. Nisam ~uo nijedan zvi`duk, bilo kakavtrag neodobravawa. Publika se vra}a, to je sigurno, kao {to jesigurno da je taj proces spor. Vi imate qude koji su i te kakouporni u po{tovawu sopstvenog neukusa. Oni na to imaju pravo, ija nemam pravo da ih prevaspitavam u duhu sopstvene muzike, aliimam pravo da se borim za wihovu naklonost. I to je moja misija.

Kakvu muziku Vi slu{ate?– Slu{am sve ìvo, ali kada

èlim da se opustim naj~e{}e slu{amklasiku.

Nekog posebnog kompozitora?– Rado slu{am [opena, jer to {to

je on napisao za klavir savr{enoopu{ta. Volim da slu{am Dvoràka,Smetanu, âjkovskog, uglavnom slovenskekompozitore.

Profesor Svetislav Boì}, upoku{aju da Vas objasni kaè daste Vi umetnik narodnog predawai poslawa, ali i jo{ jedan biseru nizu isto~ne Svetlosti. Kako Vikao ~ovek isto~ne varijanteìvite ovo vreme oko nas?– Mi, definisani kao Istok,

veoma smo specifi~ni qudi. Odudaraju}iod ostatka sveta, mi smo im i vrlo malojasni. Za wih smo mi ponekad poput nekog

ko ne priznaje Zemqinu teù. Zato i mislimo da smo nebeskinarod, a onda plutamo po plafonu. Tako nas, prili~no uvredqivo,~esto vide qudi zapadne varijante. Me|utim, ja sam ponosan {tosam ba{ to {to jesam. âk i ako je to zabluda, a meni je pri tomlepo, ja imam prava na tu zabludu. Opet, mislim da je ostataksveta u mnogo ve}oj zabludi, jer ta tolerancija koju mi imamo, kojunam donosi na{a isto~na Svetlost – vera, nije svojstvena qudimaZapada. Oni su zaboravili neke iskonske qudske vrednosti kojemoraju biti vezane za izvor. Jer {to ste daqe od izvora, voda jeprqavija. To je tako jednostavna logika. Mi smo jo{ uvek bliskovezani za izvor, iako Srbi nisu u potpunosti prihvatilihri{}anstvo. Mnogo je paganskog u na{im obi~ajima i obredima.Za nas je slavqewe slava postalo demonstracija mnogobo{tva.Jer ne slavite vi svetog Nikolu, nego Boga kojeg vam je on otkrio ikome se moli za vas. No, bez obzira na neka takva lutawa, mi idaqe imamo to ne{to {to Zapad nema, i sve vi{e ose}a da munedostaje. U posledwe vreme po novinama se pojavquje mno{tvo~lanaka o qudima koji su sklapawem braka sa na{im zemqacima,promenili veru. Zapad traì mistiku, ali je za sada nalazi upogre{nim stvarima. Mistike nema u drvetu koje je odse~eno odtla, ono vas vra}a na neku vrstu totemizma, koji vreme nijepotvrdilo. Mistika je u ne~emu {to je nadsvesno, nat~ulno. I tonam je dato. Pogledajte u Sunce i vide}ete koliko ste mali.Pogledajte ga kad zalazi, ili kad izlazi, lep{e zvu~i.

Va{ na~in da sa~uvate tradiciju je, ~ini se, to {to steprona{li nov oblik, za novo vreme, a su{tina je ta kojaizvorno dolazi od iskona.– To je ta~no, oblik je dora|en mojim duhom i dahom, taman

toliko da bude varijanta koju ovo vreme, kao kvalitet, traì. Jane mogu da budem moj deda, jer je on ìveo u nekom drugomvremenu, iako on jeste moja impresija, inicijacija. Mo`da }enekom vremenu budu}em i moja muzika biti rusti~na, ko zna?Poku{ao sam da oìvim ne{to {to je pripadalo na{oj tradicijii sa~uvam za generacije koje dolaze.

Jedna od Va{ih kompozicija nosi naziv „Obi~an balkan-ski dan“. Kakav je to dan, kakve qude sre}ete u wemu,kakve predele vidite, {ta ~ujete?– U wemu duvaju vetrovi koji se nad Srbijom ukr{taju, oni

donose i odnose. Muzika je uobi~ajna, balkanska. To je dan u komese i smeje i pla~e, i ra|a i umire, ratuje i miruje...

Va{ najnoviji CD nazvali ste „Izme|u sna i jave“. [taje u tom prostoru?– Muzika.

Va{ umetni~ki kredo glasi: Krao samiskrice svetlosti i ugra|ivao ih u svojevrcave melodije, a du{om Srbina iSlovena slao zov za nedosti`nom lepo-tom, àl za odbeglom tajnom, àlio se iNebu i Zemqi {to nisam savr{en. Da libi to vaqalo – biti savr{en?

– ôvek nije ro|en da bude savr{en,mi nismo ro|eni kao bogovi, ve} kaosmrtnici – sa prokletom te`wom kasavr{enstvu. Koliko god se propiwali dadotaknemo tu, ponekad tanku liniju, kojanas deli od savr{enstva, mi shvatimo daje to nemogu}e. Ali stalno ponavqamopoku{aj. Qudi su osu|eni na to da sestalno propiwu ka savr{enstvu. A to ijeste smisao qudskih ìvota, smisaote`we Bogu, jer Bog je savr{en. Muzika jeidealna provokacija da se dodvorimoBogu, a da se i sami ose}amo va`nim.

Dragana MARKOVI]

70

KULTURA

1. oktobar 2005.

Sni

mio

Dari

mir

BAN

DA

71

B I O S K O P S K E P R E M I J E R E

NO]N I LET06.10.2005

NIGHT FLIGHT/RED EYE Reìja: Wes Craven

Uloge: Rachel McAdams, Cil-lian Murphy, Brian CoxScenario: Carl Ellsworth@anr: akcija, drama, trilerS t u d i o : D r e a m Wo r k s PicturesSadràj: @enu je kidnapo-

vao stranac u toku jednog uobi~ajenog leta. Potencijalni ubicawenog oca joj preti i primorava je da u~estvuje u zaveri protivbogatog biznismena. Liza Rajsert mrzi da leti avionom, ali te-ror koji }e je do~ekati na no}nom letu ka Majamiju ne}e imatini{ta sa wenim strahom od letewa. Nekoliko trenutaka nakonpoletawa, Lizin {armantni sagovornik Xekson otkriva uàsanrazlog svog prisustva u avionu: on je operativac upleten u zave-ru da ubije bogatog i uspe{nog biznismena… a Liza je wegovkqu~ do uspeha. Ako odbije da sara|uje, oca }e joj ubiti ~ovek ko-ji ~eka Xejsonov poziv. Liza zna da joj isti~e vreme dok o~ajni~-ki traì na~in da osujeti bezose}ajnog nasilnika i zaustavi ne-milosrdnog ubicu.

ÊTIRI BRATA13.10.2005.

FOUR BROTHERS Reìja: John Singleton

Uloge: Andre 3000, Garrett Hendlund,Tyrese, Mark WalhbergScenario: David Elliot, Paul Lovett@anr: akcija, kriminalisti~ki, dramaStudio: Paramount PicturesSadràj: êtvorica bra}e èli daosveti smrt svoje majke…

C E NTRAL N I DOM VSCG6. oktobar – Promocija magazina „Odbrana” bi}eodràna u 13 sati u Velikoj sali.11. oktobar – U Maloj galeriji u 18,30 predvi|eno je ot-varawe samostalne izlo`be objekata Kaludija [ari}Mari}, slikara restauratora iz Beograda. 12. oktobar – Promocija monografije „Vojnici sa dve za-kletve” Vladice Krsti}a odrà}e se sa po~etkom u 13 satiu Velikoj sali, dok }e iste ve~eri sa po~etkom u 19 sati uVelikoj galeriji biti otvorena izlo`ba slika Milivoja Bo-gosavqevi}a, akademskog vajara iz Velikog Gradi{ta.

K U L T U R O S K O PKwiga Ti{ina zvona Milorada Dragojevi}a

PREBIRAWE PO KKORENIMA PPOSTOJAWA

Povratak zavi~aju i prebirawe po korenima postoja-wa, susret sa pro{lim vremenom i tragawe za wegovom duhov-no{}u, niti su koje Milorad Dragojevi}, penzionisani stare-{ina Vojske, tuma~e}i stvarnost, neobi~no povezuje u Ti{inizvona.

Beleè}i svoja putovawa u pro{lost, onako kako je vi-deo, doìveo i razumeo, autor je od patine zaborava otrgao sud-binu srpskog naroda kosmetske Drenice, koja je zbog brojnih ma-nastira i crkava ~esto nazivana i drugom Svetom gorom.

U Ti{ini zvona Milorad Dragojevi} se prise}a ìte-qa sedam vekova starog sela Poqance i manastira Devi~. We-gova pri~a o porodici koja je dvadesetih godina pro{loga vekanaselila taj kraj, pa ga u ratnim vihorima napu{tala i ponovomu se vra}ala, potresan je zapis o veri, patwi i samo}i. Da-nas je u Devi~u utihnulo, nestalo bez traga i posledwe mana-stirsko zvono.

Promocija kwige Ti{ina zvona, svojevrsnog mozaikastvarnih doga|aja i li~nosti sa Kosova i Metohije, odràna je21. septembra u Centralnom domu Vojske. O kwièvnoj ali iistoriografskoj vrednosti kwige, pored autora govorili su pi-sac Dragoslav Stojadinovi}, urednik Du{ko Milovanovi}, a uime beogradskog izdava~a Zadu`bina Andrejevi} Kosta Andreje-vi}. Odlomke iz dela ~itao je novinar Aleksandar Gaj{ek.

V. POÛ^

Povodom Dana Umetni~kog ansambla VSCG „Stanislav Bini~ki”

SVEÂNOST II KKONCERT

Povodom obeleàvawa 106 godina od kako je na ovimprostorima osnovan prvi vojni orkestar, na ~iju tradiciju sei nastavqa rad Umetni~kog ansambla Vojske Srbije i CrneGore „Stanislav Bini~ki", u Centralnom domu VSCG odrànje sve~ani skup koji je otvorio zastupnik na~elnika Umetni~-kog ansambla kapetan prve klase Aleksandar Hranisavqevi}.

On je istakao da je tokom svih ovih godina ansambl me-wao svoj naziv, organizacionu formu i strukturu, ali je osta-jao dosledan svojoj svrsi da kao glavni nosilac muzi~kog ̀ ivo-ta u vojsci razvija i propagira muziku. Sa istim ciqem, ali iu nameri da obeleè svoj praznik, 29. septembra u Central-nom domu odràn je sve~ani koncert Umetni~kog ansambla.

S. S.

Priznawe na{em novinaruSATIRA PPRE II PPOSLE SSVEGA

Na upravo zavr{enoj {aba~koj îvijadi, ìri koji su~inili Petar Lazovi}, kwièvnik i urednik satiri~nog ~aso-pisa „Bre", Zoran Nikoli}, urednik u zabavnoj redakciji Ra-dio Beograda i urednik „Blic - humora" i Zoran Karaji}, di-rektor {aba~kog pozori{ta, odlu~io je da prva nagrada zasatiri~nu pri~u pripadne na{em kolegi Du{anu Marinovi-}u, novinaru uredniku u magazinu „Odbrana". U selekciji od213 pri~a, napisalo ih je 125 satiri~ara, Marinovi}evasatira „Na onom svetu", gde su se u razgovoru na{li kumoviCrni \or|e i Milo{, visoko je vrednovana.

D. M.

formacijama, da ih obrade i pretvore u znawe pomo}u kojegpravovremeno formiraju stav i donose strate{ke odluke.

Zemqe u tranziciji su, stoga, prinu|ene na blisku sa-radwu privatnog i javnog sektora privrede, {to implicirarazvitak ekonomskih informacija, koje mogu da koriste u pro-movisawu nacionalnih i reformi svetskog trì{ta, ukqu~uju-}i i odbranu od porobqavawa nacionalnih suvereniteta.

Poslovni {pijuni „kradu” nacionalne ekonomske po-datke, da bi na osnovu wih profitirala industrija razvijenihzemaqa i time transnacionalnim kompanijama omogu}ila re-alizaciju proizvodnog arsenala globalisti~ke strategije zaekonomsko porobqavawe privreda zemaqa u tranziciji. U tomokviru poznate su tzv. paukove ekonomske mreè, koje ~ine po-

72 1. oktobar 2005.

Globalizacija kkao

svetski pproces rrazotkriva

~iwenicu dda jje ddo{lo

vreme eekonomskog rrata

i pposlovne {{pijunaè, uume-

sto iistorijski

nasle|enih ssukoba

regionalnog

i ssubregionalnog

karaktera, {{to jjee

posebno zzna~ajno

za zzemqe uu ttranziciji,

prema ttome, ii zza

nacionalnu pprivredu

i vvojni ssektor

Srbije ii CCrne GGore.

P

Pi{e dr Todor PETKOVI]

NOVA SLIKA SVETA

E K O N O M S K O R A T O V A W E I P O S L O V N A [ P I J U N A @ AU P R O C E S U G L O B A L I Z A C I J E

oliti~ke i ekonomske promene na kraju hladnog ratazamenile su dotada{wu bipolarnost procesima mul-tipolarnosti i fragmentacije. Time je pod upitnik sta-vqen do tada vaè}i koncept nacionalne bezbednosti,a s wim i budu}nost klasi~ne obave{tajne delatnostikao jednog od wenih najsna`nijih oslonaca. Nacionalna bezbednost danas se vi{e zasniva na eko-

nomskoj nego na vojnoj mo}i, jer se i ravnoteà mo}i u svetusve vi{e pomera od dràve ka velikim transnacionalnimkompanijama. One danas postaju sve zna~ajniji ~inilac me|u-narodnih zbivawa. Radi ostvarivawa svojih strategijskihplanova i interesa one osnivaju sopstvene mreè informa-cija, znawa i obave{tavawa. Svoju bezbednost i opstanakzasnivaju na sposobnosti da obezbede pristup potrebnim in-

FE

QT

ON

73

slovno trojstvo industrijskih grana, banaka i osiguravaju}ihkorporacija. To strategijsko ~vrsto jezgro industrijski razvi-jenih zemaqa odlu~uje o fundamentalnim nacionalnim prav-cima razvoja u okviru mondijalizacije ekonomije.

OFANZIVNA STRATEGIJA NATOAPedesetogodi{we trajawe hladnog rata bilo je odraz,

pored ostalog, i delotvornosti blokovskih vojnih saveza. Sraspadom SSSR-a raspao se i Var{avski ugovor, ali je Natoostao. U prilog opstanka Natoa i{la je i procena zemaqa~lanica da bi od raspu{tawa te vojne sile imali mnogo vi{e{tete nego finansijskih u{teda. Naime, nije tajna da je najve-}i profit i najbrì obrt kapitala postizan upravo proiz-vodwom i izvozom naoruàwa i vojne opreme.

Uz to, vojnoindustrijski kompleks vukao je za sobom iceo spektar savremenih tehnologija i proizvoda za civilnepotrebe. Otuda je sasvim logi~no da Nato traì razloge i me-sto svog sada{weg i budu}eg opstajawa i razvoja, bez obzirana to {to su radikalno promeweni uslovi zbog kojih je stvo-ren i u kojima je sazreo. Nato, dakle, ima strategijski zna~aj u

Svi ti procesi pra}eni su snabdevawem naoruàwem i vojnomopremom, ~ime se zapo{qava profitabilna industrija izvo-znika kapitala. Pri tome, Nato nastupa kao prethodnica, ~u-var i za{titnica {irewa kapitala zapadnih mo}nika.

Pitawe je samo da li su interesi Zapada jedinstveniili su i oni parcijalizovani. Po svemu sude}i, prioritet ima-ju ameri~ki interesi. Zato, gde god bude dovedeno u pitaweostvarivawe tih interesa, preti i vojna intervencija. Osimtoga, ugroàvawe ameri~kih („mirovnih”) interesa moè dase proglasi u svakom regionu sveta, ve} prema tome kako sepomera front talasa interesa.

KAPITAL NEMA OTAXBINUNa globalnom planu u istom pravcu deluju predstavnici

transnacionalnih kompanija i najmo}nijih dràva koje iza wihstoje. One posredstvom otvorenih i transparentnih regional-nih, pa i interkontinentalnih integracija veù za svoj programmale, nedovoqno razvijene, pa i sredwe razvijene zemqe i ~i-ne ih zavisnim. Transnacionalne kompanije, odnosno wihov ka-pital, izbacio je parolu „kapital nema otaxbinu”, ~ime seozna~ava neograni~en domet strategije globalizma. Otuda jeizli{no pitawe kakav interes imaju Sjediwene Dràve, na pri-mer, na Balkanu (u Bosni, na Kosmetu), kad su one, kao i drugezapadne zemqe, u slu`bi multinacionalnog kapitala koji nemagranica. Zato se s pravom moè zakqu~iti da je osnova wihovenacionalne ideologije u prevazilaèwu ranije saradwe izme-|u nacionalnih dràva. To podrazumeva stvarawe otvorenihdru{tava i postepeno ukidawe postoje}ih granica, ali tako dase bezgrani~no rasprostire civilizacija zapadnog dru{tva.

Dirigovawem ekonomskim razvojem nedovoqno razvijenih,pa ~ak i sredwe razvijenih dràva, transnacionalne kompanijemogu da izazivaju i unutra{wu destabilizaciju dru{tva, kao uslovi uvod u kapitalnu promenu dru{tveno-politi~kog sastava i, ana-logno tome, me|unarodnog poloàja tih zemaqa. Time se obja{wa-va za{to MMF, Svetska banka i druge finansijske institucijeZapada uslovqavaju pravac i tok privrednih reformi u zemqamakoje zavise od tih kredita. U ostvarivawu globalnih interesatransnacionalnih kompanija instrumentalizuju se i UN, koje ima-ju autoritet u globalnim razmerama, ali im nedostaje efektivnasila. Otuda se institucije UN upreù u kola ostvarivawa inte-resa Sjediwenih Ameri~kih Dràva. Na taj na~in se zaobilazi,kao neefikasan, Savet bezbednosti UN, a wegovu ulogu prakti~nopreuzimaju organizacije transnacionalnih kompanija, ~ime seprivatizuje organizacija svetske bezbednosti.

SVETSKA DOMINACIJANovo shvatawe bezbednosti, koje podrazumeva slo-

bodan pristup i kontrolu sirovina, energije i slobodanpristup trì{tu, baca u pro{lost tradicionalni sistembezbednosti pojedina~nih dràva, koji je, u prvom redu,podrazumevao ja~awe wihove odbrambene mo}i. Otuda seu Evropi veoma aùrno sprovodi plan kontrole naoru-àwa i ja~ine vojske i policije pojedinih dràva.

Sjediwene Ameri~ke Dràve, u ulozi svetskog li-dera, pretenduju na preuzimawe uloge spoqne bezbed-nosti za sve regione sveta. U odnosu na Evropu, ciqAmerike je atlantski orijentisana Evropa, koja je, u su-{tini, kamuflaà za dominaciju nad wom. I ne samoto, Americi treba Evropa koja je integrisana u ameri~-ki kulturni, ekonomski, bezbednosni i politi~ki pro-stor. To je ono ~emu Amerika neminovno teì, kako biustoli~ila svoju svetsku dominaciju.

ostvarivawu nacionalnih interesa zapadnoevropskih drà-va i SAD, u prvom redu ekonomskih, jer su odbrambeni inte-resi, u novim uslovima, pre{li u drugi plan. Zbog toga se ~la-nice Natoa grozni~avo napreù da {to brè i boqe izvr{edoktrinarne i prakti~ne organizacione promene „u svim re-gionima sveta”, odnosno „novog svetskog poretka”.

Prvi i osnovni razlog intenzivirawa ameri~ke ofan-zivne strategije (nacionalne i vojne) jeste ekonomske prirode.Sjediwene Dràve grozni~avo nastoje da iskoriste raspadSSSR-a i same stvore novi raspored snaga u svetu, tako da imniko ne ugroàva globalne ekonomske, finansijske i politi~-ke interese u svetskim razmerama. Da bi se u~inio zaokret iostvario presti` i nad drugim zemqama, ameri~ki kapital je,kao i do sada, procenio vojnoindustrijski kompleks kao najko-wunkturniji za wegovu ekspanziju. Zbog toga je smi{qena novastrategija, koja }e podsticati i pomagati mnogobrojne ratnesukobe {irom sveta, ali koje }e kontrolisati wihovi tvorcida ne bi do{lo do ve}ih regionalnih ili svetskog sukoba.

Ti sukobi nazvani su „sukobima niskog intenziteta” inameweni su zemqama nekada{weg tre}eg sveta, ali i unutra-{wim sukobima u vi{enacionalnim i vi{ekonfesionalnimzajednicama. Wihovim deqewem nastaje mno{tvo dràvicakojima je neophodna sopstvena vojska, ali i za{tita od Natoa.

Istina, u odnosu na kolonijalni period situacija sepromenila utoliko {to vi{e nije uvek neophodno da se zemqepredmeti dominacije poraze oru`jem, osvoje i wima zagospo-dari. Dovoqno je da se postigne monopol na trì{tu robe iprivrednih sirovina, a u posledwe vreme da se pot~ine dava-wem zajmova koji se ne mogu vratiti i za ~ije se odlagawe pla-}awa postavqaju sve krupniji politi~ki i ideolo{ki uslovi.

Pretwa silom i povremena upotreba sile, sem toga,obezbe|uju gotovo bezuslovnu poslu{nost. Postoji arsenalsredstava koja jedna supersila primewuje da bi nametnulasvoju voqu: od politi~kog marginalizovawa do uskra}ivawaprivrednih privilegija, finansijske i potpune ekonomskeblokade, pa sve do oruànih udara ako je `rtva uporna i„nerazumna”. Najzad, ekonomska mo} je najpouzdanije merilosnage jedne zemqe, svi drugi oblici mo}i su wene funkcije.

Kori{}ewe ekonomskih sredstava za politi~ke i voj-ne ciqeve je veoma raznovrsno: ograni~ewe, zabrana i kon-trola uvoza i izvoza, odnosno primena sankcija – da bi seoslabila ekonomska i vojna mo} protivnika; pruàwe eko-nomske, tehni~ke i vojne pomo}i – da bi se u~vrstilo save-zni{tvo; ucene i pretwe zabranom, pa i sama zabrana da-qeg pruàwa ekonomske (prvenstveno finansijske), tehni~-ke i vojne pomo}i – da bi se zemqe primaoci prinudile naposlu{nost i odustale od mera i akcija koje nisu u sagla-snosti s politikom i strategijom zemqe isporu~ioca; poku-{aji ekonomskog i tehnolo{kog pot~iwavawa ekonomski

slabijih i mawe razvijenih zemaqa, u ~emu posebnu uloguimaju transnacionalne kompanije, itd.

INFORMACIJA– KQU^NI ELEMENT USPEHA

U novije vreme, posebno posle raspada Sovjetskog Sa-veza i zavr{etka perioda hladnog rata, vode}e svetske sile,koje nastoje da se odrè u ekonomskom vrhu povla{}enih, pri-siqene su da, pored bavqewa klasi~nom {pijunaòm, odvaja-ju sve ve}a materijalna sredstva i qudske resurse za poslov-nu (koja objediwava termin industrijska i/ili ekonomska)obave{tajnu delatnost, odnosno poslovnu {pijunaù. Ona se,za razliku od klasi~ne {pijunaè, bavi sakupqawem ekonom-skih podataka, analiza i informacija o tehnologiji, poslov-nim vezama, cenama, te o finansijskim planovima rivala iliklijenata, a sve radi nadvladavawa konkurenata u potrazi zanovim trì{tima ili nadmetawa za nove poslove i suzbijawakonkurencije na svetskom trì{tu.

U novoj logici dominacije u kontroli trì{ta razvilase i izuzetna potreba da se ovlada znawima u svim wegovimvidovima, jer je ekonomska utakmica neprekidna. ^vrsta po-vezanost i me|uzavisnost privreda svih zemaqa u svetu, kon-kurencija koja stoji iznad svega toga, uslovili su razvitak po-slovne {pijunaè do neverovatnih razmera. Zato je infor-macija danas kqu~ni elemenat uspe{nosti svakog, pa i eko-nomskog posla. Zna~aj prave, proverene i pravovremene in-formacije u dana{wim ekonomskim odnosima ravan je zna~a-ju kapitala, koji je uloèn u neku ekonomsku operaciju.

Na osnovu do sada iznetih ~iwenica, moè se zakqu~i-ti da globalizacija, kao svetski proces, razotkriva ~iwenicuda je do{lo vreme ekonomskog ratovawa i poslovne {pijuna-è, umesto istorijski nasle|enih sukoba regionalnog i su-bregionalnog karaktera, {to je od posebnog zna~aja za zemqeu tranziciji, prema tome, i za vojni sektor.

U slede}em broju: GLOBALNA IMPERIJA

74

FEQTON

1. oktobar 2005.

ENIGMA EVROAZIJEOgroman i geopoliti~ki fluidan prostor sred-

we Evroazije (gde u 25 dràva ̀ ivi oko ~etiristo mili-ona stanovnika, a gotovo sve su etni~ki i verski hete-rogene) jeste podru~je potencijalnih velikih izazova,pa i mogu}ih ratnih sukoba i nasiqa u narednom perio-du. Na tom se podru~ju Amerika i me|unarodna zajedni-ca mogu suo~iti sa izazovom koji bi znatno nadma{iokrizu u nekada{woj Jugoslaviji.

Kqu~ni zna~aj ima i geostrate{ko pitawe Kinekao velike sile. Pitawe Kine kao regionalne sile nijesamo stvar jednostavnog potvr|ivawa neke parole, ve}je su{tina u tome koliko je veliku zonu kineskog uticajaAmerika spremna da prihvati kao deo politike uspe-{nog uvo|ewa Kine u svetske poslove? Za Ameriku Kinaje i daqe suparnik, a ne strate{ki partner.

ULOGA SADZa mnoge analiti~are me|unarodnih odnosa 11.

septembar 2001. jeste prelomni datum u uspostavqawunove faze me|unarodnih odnosa, u kojoj se terorizampojavquje kao najve}a opasnost.

Kako su Sjediwene Ameri~ke Dràve najvi{e bi-le izloène teroristi~kom delovawu, preduzele su naj-odlu~nije korake u stvarawu antiteroristi~ke koali-cije i ka`wavawu terorista i onih s wima povezanihdràva i pokreta. Svojom politikom, propra}enom voj-nom silom, Amerika je nesporno unipolarni lider kojiima dovoqno mogu}nosti da deluje kako ho}e, kada ho}ei protiv koga ho}e (SRJ, Avganistan, Irak). Ni rezolu-cije Saveta bezbednosti OUN, ni solidarnost savezni-ka iz Natoa nisu potrebni da bi Amerika postigla ono{to èli i {to smatra ispravnim.

Suprotstavqawe takvom modelu unipolarizma jeevidentno. Vi{e velikih zemaqa: Rusija, Kina, Indija,Francuska, Nema~ka i druge, htele bi da vide multipo-larni svet, u kome ima prostora za {ira dogovarawana vrhu i gde Amerika moè biti jedna od vode}ih sila– nikako ne jedina. Me|utim, zbog niza ekonomsko-fi-nansijskih, vojnih, tehnolo{kih i politi~kih ~inilaca,u ovom trenutku ta èqa za multipolarizmom ostaje sa-mo eventualna korektura za ameri~ko unipolarno de-lovawe i vo|stvo.

75

Pripremio Radovan POPOVI]

Proslava oslobo|ewa Beograda, 20. oktobra 1945. godine

4. oktobar 1957.Poleteo „Sputwik 1”, prvi ve{ta~ki satelit u zemqinoj orbiti.

6. oktobar 1915.Artiqerijskom vatrom po prvoj liniji srpskih poloàja, u 14 ~asova,po~ela je tre}a ofanziva protiv Srbije u Prvom svetskom ratu. Udru-ènim nema~kim, austrougarskim i bugarskim trupama komandovao jemar{al August Mekenzen.

8. oktobar 1912.Crna Gora je objavila rat Turskoj. Sutradan je jedna crnogorska ~etanapala turski poloàj, ~ime je po~eo Prvi balkanski rat.

8. oktobar 1918.Osnivawem Narodnog vije}a Slovenaca, Hrvata i Srba zavr{en je pro-ces formirawa centralnog predstavni~kog tela jugoslovenskih zemaqau Austrougarskoj. Temeqni politi~ki program tog ve}a bio je „ujediwewesvih Slovenaca, Hrvata i Srba u narodnu, slobodnu i neovisnu dràvuSlovenaca, Hrvata i Srba, ure|enu na demokratskim na~elima”.

9. oktobar 1934.Hrvatske usta{e, italijanski fa{isti i pripadnici bugarskog VMRO-aizvr{ili su u Marsequ atentat na kraqa Aleksandra Kara|or|evi}a.

14. oktobar 1941.Nema~ka vojska je u SSSR-u zauzela Kaliwin i Rèv.

14–15. oktobra 1946.Reaguju}i na presudu Vrhovnog suda Hrvatske, kojom je zagreba~ki nad-biskup Alojzije Stepinac osu|en na 16 godina zatvora, papa Pije XXIIizdao je deklaraciju kojom je nare|eno da se iz Rimokatoli~ke crkveekskomuniciraju svi koji su odgovorni za su|ewe Stepincu. Deklara-cija se u prvom redu odnosila na Josipa Broza Tita.

15–21. oktobra 1941.U Kraqevu i Kragujevcu nema~ke okupacione vlasti streqale vi{e hiqa-da qudi od 15 do 60 godina starosti. U Kraqevu je od 15. do 18. oktobrastreqano 1.736 mu{karaca i 19 èna. U Kragujevcu je 21. oktobra stre-qano 2.300 qudi, a me|u wima i 144 dece mla|e od 16 godina.

KALENDAR

FOTOALBUM

ÊTIRI DECENIJE IZLA@EWA„Nastavqaju}i tradicije biltena Vrhovnog {taba NOV i POJ i celo-kupne na{e ratne vojne {tampe, prvi broj ’Narodne armije’ {tampanje 2. oktobra 1945. godine. U proteklih ~etrdeset godina ’Narodnaarmija’ je iza{la u 2.412 brojeva, u ukupnom tiraù od oko 160 mili-ona primeraka.“

2. oktobar 1985.

[TAMPA

ATLETSKI [AMPIONAT ARMIJABALKANSKOG SAVEZA

„Dva dana sr~anih i mu{kih borbi izme|u atleti~ara armija Gr~ke,Turske i Jugoslavije bila su u pravom smislu re~i sportski doga|aj zaglavni grad Makedonije. Preko deset hiqada gledalaca (rekordan brojza ovakve priredbe u Skopqu) prisustvovalo je jednoj izvanrednojsportskoj manifestaciji.“

7. oktobar 1955.

GENOCID NAD SRBIMAU BOSNI I HERCEGOVINI

„Trenutno, na prostoru biv{e BiH, muslimanske i hrvatske snage drèu zatvorima i logorima oko 50.000 Srba, uglavnom èna i dece, dokje oko 10.000 Srba ubijeno.“

8. oktobar 1992.

Pripremio Miqan MILKI]

VREMEPLOV

76 1. oktobar 2005.

turskih velikodostojnika. Za jednu takvu sabqu u svom radu„Starinsko oru`je” Vejsil ]ur~i} navodi da je pripadalaSmail-agi êngi}u, te da se nalazi u Zemaqskom muzeju u Sa-rajevu. Sabqa Ilije Bir~anina je turskog tipa, sa dr{kom uobliku lukovi~aste glavice i ~eli~nim masivnim se~ivom uobliku talasastih jezi~aka plamena, po ~emu je uobi~ajen na-ziv „plameno se~ivo”. Sa jedne strane se~iva, u {estokrakojzvezdi, zlatom je tau{iran citat iz Kurana, koji u prevoduglasi: „Pomo} od Boga i pobeda je blizu”. Korice su od crne{agrinske koè, sa glatkim mesinganim okovom, a za dve al-ke zaka~en je kai{ od crvenog upletenog gajtana, sa dva me-daqona i ki}ankama.

Sabqa je sa~uvana u porodici na{eg velikog slikaraPaje Jovanovi}a. Prilikom preseqewa iz Pariza u Minhen,on je sabqu poverio na ~uvawe svom bratu Stevi Jovanovi-}u. Nakon slikareve smrti, wegov brat je tu dragocenu reli-kviju poslao, posredstvom ro|ake Soje Jovanovi}, na darVojnom muzeju u Beogradu, 9. januara 1965, cene}i da je sa-bqi mesto u Otaxbini.

An|elija RADOVI]

SEÎVO

Ilija Bir~anin, „obor knez ispod Medvednika”, stekaoje jo{ za ìvota slavu, te su ga biografi opisivankao „viteza na kowu i oru`ju”. Da bi spre~ile dizawe ustanka, dahije su u Beograd-skom pa{aluku, u se~i knezova, me|u prvim vi|enijim

Srbima pogubili Iliju Bir~anina. Uhvativ{i ga na prevaru,zajedno sa vaqevskim knezom Aleksom Nenadovi}em, Meh-med-aga Fo~i} ih je obojicu pogubio u Vaqevu, 4. februara1804. godine.

Ostalo je zabeleèno da se i sam dahija Fo~i} divioBir~aninovom juna{tvu i odva`nosti:

„A kad nama porezu donese, pod oru`jem na divan iza-|e, desnu ruku na jatagan metne, a lijevom porezu dodaje, Meh-med-aga, evo ti poreza... Ja porezu zapo~nem brojati, a onna me o~ima strijeqati, on je pa{a, a ja sam suba{a”.

Takvog ga je, „u bogatu ruhu i oru`ju”, 1938. godine, naplatnu u ateqeu Vojnog muzeja ovekove~io slikar Lukijan Bi-bi}.

Pretpostavqa se da je sabqa Ilije Bir~anina iz 18.veka, ratni plen, a sude}i po izgledu pripadala je nekom od

Iz Vojnog muzeja u Beogradu

PLAMENO

Sabqa Ilije Bir~anina

RIZNICA

77

Razmi[qawa o stvarima obi^nim

SVAKODNEVICA VERSKI PPRAZNICI1 – 15. oktobarPravoslavni3. oktobar – Sveti velikomu~enik Jevstatije6. oktobar – Za~e}e svetog Jovana Prete~e i Krstiteqa8. oktobar – Zadu{nice9. oktobar – Sveti apostol i jevan|elist JovanBogoslov2. oktobar – Prepodobni Kirijak Ot{elnik – Mihoqdan4. oktobar – Pokrov Presvete Bogorodice

Jevrejski4. i 5. oktobar – Ro{ a{ana, 5765.

SVETI JJOVAN BBOGOSLOV

Apostol i jevan|elist Sveti Jovan Bogoslov,bio je sin ribara Zavedeja i majke Salomije. Sa svo-jim bratom Jakovom krenuo je za Hristom i nikada gavi{e nije napustio. Jedini je sa svetom Bogomajkomostao pod krstom raspetoga Gospoda, a potom joj jebri`no sluìo svetoj sve do wenog uspewa. Kasnije jeoti{ao u Efes i, nadahnuto propovedaju}i, mnoge jepreobratio u hri{}anstvo. U progonstvu, na ostrvuPatmos, napisao je ~uveno Jevan|eqe i Otkrovewe.U vreme cara Nerve ponovo je bio slobodan i vratiose u Efes, gde je nastavio svoje delo hristijanizacijeneznaboàca.

Kada je imao vi{e od sto godina, iza{ao je sasvojih sedam u~enika iz Efesa i naredio im da isko-paju grob u obliku krsta. Potom je legao u grob i we-govi u~enici su ga sahranili. Vernici su kasnije otvo-rili Jovanov grob, ali telo nije bilo u wemu. Jedinose svake godine 21. maja (8. maja po starom kalenda-ru), sa wegovog groba dizao neki sitan prah, mirisani lekovit, kojim je narod le~io mnoge bolesti.

Ona je – ~vrsta neprobudnost. Ve~na briga. Te{ka ~ama.Neprestana buka, povremeno prekinuta slede}om neda-}om. I r|avo raspoloèwe! A ponedeqak je – pralikbanalnosti.

Da, u tom slu~aju stvar sa ìvotom stoji r|avo. Ali,ne treba bacati krivicu za to na „ìvot”. Tebi nedostaje ve-{tina ìvqewa; bilo bi glupo o~ekivati da }e ti ìvot orga-nizovati sve~ane prijeme. Zato tvori sam, i preobraàvajse, ina~e }e te svakodnevica savladati. A u ìvotu nema ve}esramote nego biti pobe|en – i to ne od velikana, ne od naj-silnijeg neprijateqa, ne od bolesti, ve} od sivog svakodne-vi~nog postojawa.

Dakle – ìveti je ve{tina!Pre svega, vaqa spokojno i hrabro gledati u o~i ne-

prijatequ! Nikada ne}emo uspeti da se izbavimo svakodnevi-ce. Ona }e postojati uvek. Ona sa~iwava materiju na{eg ì-vota. I, ako praznik sluì samo tome da bi, sli~no muwi,osvetlio sivilo svakodnevice i razobli~io svakodnevqe, on-da nam je on {tetan, mi smo ga nedostojni. Samo onaj je zaslu-ìo radost praznika koji je zavoleo svoju svakodnevicu. Kakoto da se postigne?

To se moè posti}i, prona{av{i osve{tan smisao usvom svakodnevnom poslu, pogruziv{i ga u dubinu srca i osve-tliv{i i zapaliv{i svakodnevnost zrakom wegovog sjaja. To jeprvi zahtev, ~ak prvoosnova ume}a ìvota. [ta si ti u Vase-qeni? Kakva su tvoja dela pred Otaxbinom? Kakav }e{ daustane{ pred Licem Boìjim, sa svojim svakodnevnim poslom?[ta }e{ predati wemu, Gospodu?

Jo{ to nisi razjasnio? Jo{ to ne zna{? Pa kako ì-vi{? Besmisleno, slepo, tupo i beslovesno? Tada }e{ lakodospeti u „~vrstu neprobudnost” tvoje svakodnevice. I upastiu ~amu, u r|avo raspoloèwe, i u sve {to ih prati.

Ne treba slepo primati svakodnevni napor kao rad li-{en smisla iz nu`de, kao robija{ku muku, kao muku od platedo plate. Treba to preosmisliti. Treba shvatiti ozbiqan smi-sao svoje profesije i brinuti o woj u ime wenog vi{eg smi-sla. Treba se ozbiqno odnositi prema samome sebi, dakle iprema sopstvenoj profesiji, i prema sopstvenoj svakodnevi-ci. Svakodnevica ostaje, ali ju je neophodno preobraziti iz-nutra. Ona mora da bude ispuwena smislom, mora da oìvi,da postane vi{eslojna; a ne da ostane ~vrsta „neprobudnost”.

Besmisleno je – neradosno. ôvek je sazdan tako da nemoè ìveti neradosno. Onaj ko naizgled ìvi bez radosti,neizostavno je sebi izmislio zamenu za radost. Radost mora,me|utim, proisticati iz svakodnevnog rada, ~ak samo u tomsmislu, da se trudi{ sve vi{e i vi{e, da povi{ava{ kvalitetsvog rada, da se pewe{ ka vrhu po stupwevima usavr{ewa.

Ako si prona{ao visoki smisao svog rada i radost uwegovom kvalitetu, da li }e{ mo}i i posle toga da govori{ o”~vrstoj neprobudnosti”? @ivot }e za tebe postati najsvetijanit. I uzlet u tvom ìvotu je obezbe|en. Pa radost osloba|atvora~ke sile; tvora~ke sile formiraju karakter; a prirodarada izaziva radost u radu.

Pogledaj: na ovaj na~in tvoja svakodnevica ulazi u do-bri krug duhovnog ozdravqewa. Sada za tebe vi{e nema mu~nesvakodnevice, ti }e{ pred Lice Boìje stati osve{tan i isce-qen.

Ivan A. IQINIz kwige „Pred buktavim zagonetkama Gospodwim”,

Svetigora, Cetiwe, 2001.

DUHOVNOST

78

SPORT

1. oktobar 2005.

E K S T R E M N I S P O R T O V I – P A R A G L A J D I N G

Pprave}i par koraka u vetar, odvaja se od zemqe. I tada,negde izme|u prvog udaha vazduha koji di{u ptice i sponta-nog uzvika ushi}ewa, pri~a dobija svoj pravi smisao.

Iako jedino ovakvo poletawe mnogi piloti glajderasmatraju onim pravim, postoje jo{ dva oblika startovawakoja pruàju ve}u slobodu u izboru vremena i prostora. Po-letawe na vitlo, odnosno vu~om, mogu}e je izvesti i u ravni-~arskim predelima i, u ovom slu~aju, nismo toliko zavisniod pravca vetra, dok poletawe paramotorom pruà pilotunajve}u slobodu jer najmawe zahteva posebne uslove. Sa pa-ramotorom moèmo da letimo gde mi ho}emo, jer nismo veza-ni za padinske ili termi~ke stubove – ograni~eni smo jedinogorivom. Ipak, motor pravi buku {to kod mnogih sportskihparaglajderista stvara averziju prema takvom vidu letewa.

A {ta se de{ava u letu?Piloti love uspone stubova da bi {to duè ostali u

vazduhu i postigli {to ve}e visine. Tehni~ki posmatrano, kadje vazdu{na masa neposredno iznad zemqe hladnija, a sun~anje i topao dan, hladna masa se zagreva i po~iwe da se podi-è. Tada se javqaju usponi strujawa vazduha. Rekordi u duì-ni i visini letewa paraglajdingom stalno se pomeraju. Svet-ski rekord u duìni letewa, koji iznosi oko 400 kilometa-ra, postignut je u Africi – peskovito zemqi{te vi{e se za-greva i iznad wega su ja~i termi~ki stubovi, za razliku od{uma ili vodenih povr{ina koje se sporije zagrevaju i hlad-nije su od okoline. Rekord na{ih pilota paraglajdera izno-si oko 85 kilometara i napravqen je u Gr~koj.

U letu paraglajder pada brzinom od jednog do dva me-tra u sekundi, u zavisnosti od modela glajdera. Me|utim, ako

Pilot na zemqi puni paraglajder vazduhom i sa formiranim krilom, prave}i nekoliko koraka u vetar, odvaja se od zemqe. I tada, negde izme|u prvog udaha vazduha koji di{u ptice i spontanog uzvika ushi}ewa, pri~a dobija svoj pravi smisao.

UKORACI

VETAR

[ta je to paraglajding?araglajding je vazduhoplovni sport nastao na obron-cima Alpa kao rezultat poku{aja francuskih skija-{a da se padobranima i skijama spuste niz strmealpske litice. Posledwih petnaest godina ovajsport intenzivno se razvija u svetu, a èqa da se

{to duè ostane u vazduhu dovela je do konstruisawa ne-{to druga~ijeg padobrana – paraglajdera.

Paraglajder je meko krilo, promenqivog oblika i,za razliku od padobrana koji se samo spu{ta, moè i danas podiè u visinu. Za bavqewe paraglajdingom, poredparaglajdera (krilo), neophodno je imati: sistem veza (se-di{te), rezervni padobran i kaciga, a da bi letewe bilo{to ugodnije, poèqne su i rukavice, kombinezon, vario-metar (visinomer) i GPS ure|aj. Paraglajderom se upra-vqa sa dve komande, leva za levo, desna za desno i obe zazaustavqawe.

Postoje tri osnovna oblika poletawa paraglajde-rom. Prvi je poletawe sa padine, proplanka ili planine,i u tom slu~aju kvalitet paraglajdinga je uslovqen meteo-rolo{kom situacijom i konfiguracijom terena. Naime, po-èqno je da vetar duva u lice ne brè od {est do sedammetara u sekundi, odnosno, kako bi rekli piloti paraglaj-dera, ne bi trebalo da bude ve}i od dve tre}ine brzinekrila (u suprotnom leteli bismo unazad) i potreban je na-gib terena koji je ve}i od 40 stepeni. Kada su ti osnovniuslovi zadovoqeni, moèmo i da poletimo. Pilot na ze-mqi puni paraglajder vazduhom i sa formiranim krilom,

79

su povoqni meteorolo{ki uslovi i usponi strujawa vazduhave}i od tih1-2m/s, onda moèmo i da letimo na gore. Moto-rom ga uvek moèmo podi}i, dovoqno je samo da dodamo gas.

Kako izgleda obuka?Ukoliko vas je do sada ispri~ana pri~a o paraglajdin-

gu zainteresovala za taj sport i poèleli ste da se oprobateu wemu, za po~etak neophodno je da se u~lanite u neki od pa-raglajding klubova. Prvog dana obuke piloti paraglajdera po-kaza}e vam opremu. Slede i prakti~ni ~asovi na zemqi – po-dizawe krila i wegova kontrola. Obuka se izvodi na zemqisve dok instruktor ne proceni da ste sposobni za poletawe –ali i sletawe. Pole}e se prvo sa malih visina, koje se s vre-menom pove}avaju. Kako svako krilo ima svoju nosivost, teìnaopreme prilago|ena je teìni pilota.

U ovom sportu krivi smo ili zaslu`ni za sve {to nam sedogodi. Ukoliko ispo{tujemo sve prirodne zakone i propisanenorme u letewu, sport je potpuno bezbedan.

Koliko sve to ko{ta?Iako je paraglajding jedan od najjeftinijih vazduhoplovnih

sportova, prili~no je skup. Za kupovinu krila potrebno je izdvo-jiti oko dve hiqade evra, dok paramotor ko{ta od tri do pet hi-qada. Za one koji ne planiraju da sami kupuju opremu re{ewe je uklubovima. Tako je u~lawewe u Klub ekstremnih sportova „Soko”200 evra, a dan obuke na paraglajderu 20 evra, saznajemo odSlobodana Nikoli}a, jednog od osniva~a Kluba, ina~e pripadni-ka 72. specijalne brigade VSCG.

Stariji vodnik prve klase Nikoli} je padobranac od1992. godine, a paraglajdingom se bavi od 1998. godine. Kaèda su to povezani sportovi koji imaju i neke bitne razlike, naprimer, u paraglajdingu nema slobodnog pada, dok u padobran-stvu nema letewa na gore, ali su tu i brojne sli~nosti.

„Paraglajdingom sam po~eo da se bavim zato {to su mi ne-dostajali padobranski skokovi, vi{e vremena u vazduhu, pa samtraìo na~in da to ostvarim. To, meni tako bitno i èqeno vre-me leta prona{ao sam u paraglajdingu. Zaqubio sam se u taj sport– na prvi let. Postao mi je strast”, kaè Nikoli} koji ima zvawepilota paraglajdera i instruktora padobranstva.

Pitali smo na{eg sagovornika postoji li trema posle ve-likog broja skokova i sati provedenih u vazduhu i {ta je takvomiskustvu izazov.

„Trema uvek postoji kada probate ne{to novo. Kad sa-vladate odre|eni nivo, ponovo imate èqu da probate ne{tonovo, ispitate sopstvene granice. Naravno, uvek treba realnosagledati odnos izme|u èqa i sposobnosti. Paraglajding jesofisticirani sport koji, pored fizi~kog, zahteva i mentalnoangaòvawe. Pra}ewe i u~ewe meteorologije i aerodinamikeveoma je korisno, ~ak neophodno za samostalno bavqewe ovimsportom. Ono {to me sada najvi{e privla~i jesu duì preleti,postavqawe rekorda i akrobatsko letewe, oblikovawe figurau vazduhu. Pitate koliko je to ekstreman sport? Onoliko kolikoga mi u~inimo takvim.”

I dok slu{am ovu primamqivu i izazovnu pri~u o para-glajdingu i prelistavam fotografije koje prikazuju gotovo ne-stvarne krajolike i {arene paraglajdere iznad wih, u meni sebudi avanturisti~ki duh i u glavi po~iwem da odmotavam film ukome bar doti~em ~ovekov ve~iti san. Sve mi deluje toliko stvar-no da ve} ose}am dobro poznat gr~ uzbu|ewa u stomaku, kao da migovori da je paraglajding ne{to {to se mora probati, pa makarpreletela samo onih nekoliko metara visinske razlike na nekomod prvih ~asova obuke. A ukoliko ku}ni buxet i strah od visinedozvole, mo`da pozdravim i koju pticu u letu. Uostalom, zar letnije to na ~emu qudi zavide pticama.

Sawa SAVI]Snimio Darimir BANDA

TAKMIÊWAPostoje dve osnovne discipline takmi~ewa u

paraglajdingu: precizno sletawe gde je ciq da pogo-dimo nulu (centar) na „pala~inki”. Deset metara jepromer kruga koji se boduje, a sve izvan toga se pi-{e kao 1.000 odnosno maksimalan broj poena. Nakraju, ciq je da imamo {to mawe poena.

Kod takmi~ewa u preletu boduju se brzina iduìna preleta. Daju se kontrolne ta~ke koje trebapreleteti, uz obavezno kori{}ewe GPS-a jer onocrtava putawu kretawa i signalizira trenutak ka-da stignemo do kontrolne ta~ke koju treba da ucr-tamo. Sve ta~ke se, naravno, obilaze iz vazduha.îm dotaknemo zemqu na tom mestu zavr{avamo tak-mi~ewe i boduje se pre|ena duìna puta. Postoji iodre|eni minimum koji treba pre}i, u protivnomtakmi~ar se diskvalifikuje.

PARAGLAJDING U VOJNOJ OBUCIU 72. specijalnoj brigadi postoji paraglajding sekci-

ja ~iji se ~lanovi zalaù da taj sport uvrste u redovnu obukuodre|enih sastava u Vojsci kao sredstvo za desant. Narav-no, predlog ne predstavqa ni{ta novo jer u specijalnim je-dinicama razvijenijih zemaqa takvi kursevi ve} postoje. Ka-ko isti~u u toj jedinici VSCG, prednosti paraglajdera u od-nosu na padobran su u autonomiji pilota. Za izvo|ewe pre-leta ili desanta nije potreban aerodrom, niti avion, a iparamotorno letewe je najjeftinije. Helikopter potro{i zasat vremena leta oko 800 litara goriva dok paramotor tro-{i tri litra na sat.

80 1. oktobar 2005.

Naru~ujem kwige pod rednim brojem /komplet...............ukupno ............din.

Kupac ..............................................................................................................................................

Adresa poru~ioca..............................................................................................

..............................................................................................................................

Uplatu izvr{iti na ìro ra~un: 205-47065-28

YU marketing press, BeogradDokaz o uplati ili naruybenicu poslati na adresu:

YU marketing press, 11000 Beograd, Bra}e Jerkovi}a 69.

Izdawa moète dobiti i pouze}em

(poruybine i informacije telefonom 011/2460-426.)

Za deset i vi{e kompleta odobravamo

dodatni popust

NARUYBENICA

PREPORUÛJEMO

1. @ENI S QUBAVQU

330 misli i stihova poznatih li~-nosti i pesnika o èni i qubaviCena 250,00 dinara

2. NAJLEP[E QUBAVNE PESME

NA[IH PESNIKASto najlep{ih pesama o qubavi 50 pesnikaCena 250,00 dinara

3. NAJLEP[E QUBAVNE PESME

STRANIH PESNIKASto najlep{ih pesma o qubavi 70 svetskih autora iz 20 zemaqaCena 250,00 dinara

4. NAJLEP[A QUBAVNA PISMA

Pisma velikih qubavi znanih i neznanih li~nosti iz zemqe i svetaCena 300,00 dinara

5. MAJCI S QUBAVQU

Izabrane poslovice, misli iizreke, narodne pitalice, na{i i strani pesnici o majciCena 300,00 dinara

6. STO NAJLEP[IH PESAMA

ZA DECU

Najlep{i stihovi pedeset na{ih pesnika u izboru de~jeg pesnika, publiciste i glumca Ra{e PopovaCena 300,00 dinara

Najlep{ipoklon za najdraè

KWIGE ZA DU[U I QUBAVObradujte svoje najmilije lepom kwigom

7. KOMPLET SVIH [EST KWIGA

Cena 1.200,00 DINARA(POPUST 450,00 DINARA)U cenu su ura~unati po{tarina i PDV

Pretpla}ujem se na magazin ODBRANA do kraja 2005.godine ({est brojeva), po pretplatnoj ceni od 540 di-nara.Ukoliko se pretpla}ujete na ve}i broj primeraka, up-latiti odgovaraju}u sumu (pomnoìti broj primerakasa pretplatnom cenom). Pla}awe unapred. Naruxbenicu i uplatnicu slati naadresu: NIC „Vojska”, Katani}eva 15, 11002 Beograd.Reklamaciju zbog neuru~ewa po{iqke primamo u rokuod 30 dana.U slu~aju spora nadleàn je Drugi op{tinski sud uBeogradu.

Kupac _________________________________________

Ulica i broj ___________________________________

Telefon:___________________

Mesto i broj po{te_______________________________________________

Potpis naru~ioca____________________

NARUYBENICA

81

Jugoslav Vlahovi}

COMEDIANS

82

RAZONODA

1. oktobar 2005.

UK

R[

TE

NE

RE

Î

PoukeOPREZNO

U ZAVR[NICIStudija Moraveca, 1940.

Beli: Kb3, e2Crni: Kh5, d5Beli na potezu.

Dobitak je samo sa: 1.Kb4!Na 1.Kc3? Kg5 2.Kd4 Kf4 i od-

mah remi.1…Kg5 2.Kc5 Kf4 3.Kd4! Kf5

4.Kd51:0

CITATI(Kao i u politici) i u {ahu postoji demonizacija protivnika, a

svrha joj je psiholo{ka nadmo} i pobeda u me~u ili na turniru.Raznim izjavama, ~lancima i iskazivawem li~ne netrpeqivosti,protivniku se zamera {to{ta i, pri tome, vrebaju wegove slabo-sti, koje bi se, u direktnom sudaru, mogle ve{to iskoristiti. Na-ravno, mogu}e je i potcewivawe protivnika, a ono je, ~esto, plodoholosti i lo{e procene protivnikove snage.

(D. [ahovi}: „Sudbine na {ahovskoj plo~i”)

StudijaV. NEVAKLINA

1986.

Beli: Kc6, Tc8, Lc4, c7Crni: Ka7, De7Beli na potezu.1.Ta8 Ka8 2.c8D Ka7 3.Da6

Kb8 4.Db6 Ka8 5.Ld51:0

Jova

n P

RO

KO

PQ

EV

I]

REKLI SU...

Nije dovoqno biti dobar igra~,potrebno je dobro igrati.

Tara{

A

O

B

A

V

G

[

M

T

S

X

R

R

V

R

A

O

N

\

A

Q

Lw

S

K

USPRAVNO:1. Vrletno, strmovito, 2. Oblast rasprostrawenosti biqne ili ì-votiwske vrste, 3. Svetski poznata pop peva~ica, 4. Ime italijanskogfilmskog reìsera Petrija, 5. Senka, sena, 6. Lomqava, prasak, 7.Ko~evi, kolci, 8. Preokreti, 9. Prvi rad, prvo delo, 10. Starorim-ski pozdrav, 11. Ve{tina isceqivawa rana, vidarstvo, 12. Me|una-rodni ugovor, sporazum, 13. Agim odmila, 14. @iteq grada u Srbiji,15. Rano jutarwe ustajawe, 16. [lem, 22. Li~na zamenica, 24. [naj-derka, 26. Prefiks za davninu, 27. ôkot vinove loze, 28. Uz, do, po-red, 30. Novozelandsko drvo za brodogradwu, 31. Jedinica mere zasnagu, 32. Kanal Dunav–Tisa–Dunav (skr.), 33. Hrskavica u zglobu,meniskus, 34. Svedo~anstva, potvrde, 35. Mera za dragocenosti (mn.),36. Pre|a{we svr{eno vreme (gram.), 38. @ivotiwa sa bodqama,39. Alkoholno pi}e poreklom iz Francuske, 40. Delovi peca~kog pri-bora, 41. Strugar, 43. Baba, starica, 44. Tetkin mu`, tetak, 45. Zasu-ni, kra~uni, 47. Mo~varno zemqi{te, 48. Ba{ta, 49. Pe~at, {tambiq.

VODORAVNO:17. Ose}awe moralne odgovornosti za svoje postupke, 18. Slove-na~ka luka, Koper, 19. Planina u Slavoniji, 20. Detektivski film,21. Ve|a, 22. Narodna skup{tina u anti~koj Gr~koj, 23. Mre`wa~a,mre`nica oka (mn.), 24. Indijanac, 25. Manojlo odmila, 26. Biv{airanska nomadska plemena, 27. Stari Sloven, 28. Ime francuskeglumice @irardo, 29. Oliver odmila, 30. Dvoje, 31. Unutra (lat.),32. Prestonica ê{ke, 34. Grad u Ukrajini, 35. Umetnost (lat.), 36.Galama, derwava, 37. Mati, mater, 38. Snaàn, mo}an, 39. Stalak,42. Korice za nao~are, nalivpero i sli~no, 43. Hajdu~ki pomaga~,44. Mawa vojna jedinica, 45. Srdit, 46. Vrsta instant-napitka odkafe, 47. Prestonica Austrije, 48. Parwak statora elektromoto-ra, 49. Drage voqe, 50. Istraìva~ki rad, 51. Popis, spisak ime-na, 52. Pristalica stoicizma, 53. Ilustrator, 54. Mala suza, 55.Narodna re~ za novac, dinar, 56. Poluostrvo u Gr~koj, 57. Sport-ski u~iteq.

NIC „Vojska”, Katani}eva 15, 11000 Beograd tel: 011/3401-227,

telefaks: 011/3615-488. ìro-ra~un: 840-49849-58

N A R UX B E N I C ANaru~ujem ..................... primeraka kwige:

KULTURNA BA[TINA SRBIJE; KULTURNA BA[TINA CRNE GORE

i KULTURNA BA[TINA REPUBLIKE SRPSKE

po ukupnoj ceni od 18.900,00 dinara.

Kwige }u platiti (zaokruìti broj): 1) odjednom (pla}awe unapred) 2) na kredit u .................. mese~nih rata (najvi{e 10)

po .................... dinara, uz overenu administrativnu zabranu.

Kod pla}awa unapred uz naruxbenicu poslati dokaz o uplati celokupnog iznosauve}anog za po{tarinu u iznosu 300 dinara. Kupci na kredit dostavqaju

administrativnu zabranu (obarazac se dobija od NIC „Vojska”) overenu u Vojnoj po{ti ili preduze}u u kome su zaposleni.

Reklamacije u slu~aju neuru~ivawa kwiga primamo u roku od 30 dana.

Kupac..........................................................................................................................(ime, o~evo ime, prezime)

Mati~ni broj gra|ana ...................................... Broj li~ne karte ........................

izdate u MUP ........................................

Ulica i broj ..............................................................................................................

Mesto i broj po{te ............................................................ Telefon ....................

Datum ......................................... Potpis naru~ioca

Imenovani je stalno zaposlen u ..........................................................................(naziv VP ili preduze}a)

Ulica i broj .............................................................................................................

telefon ............................. Mesto i broj po{te ...................................................

MP Overa ovla{}enog lica

310117

Dizajn

Novinsko-izdava~ki centar

11000 Beograd, Katani}eva 15

PREPORUÛJE

Reprezentativno izdawe ~iji je naslov velika preporuka. Tri kwige, tri elitne monografije u jednoj celini.KULTURNA BA[TINA SRBIJE; KULTURNA BA[TINA CRNE GORE i KULTURNA BA[TINA REPUBLIKE SRPSKE.Autor prve dve je Sreten Petkovi}, a tre}e Qiqana [evo. Uporedni tekst na srpskom i engleskom jeziku prateatraktivne fotografije i ilustracije. Ugledni autori nam u najlep{em svetlu predstavqaju kulturno blago koje pobu|uje pa`wu javnosti {irom sveta a otkriva korene nacionalnog bi}a, vere i istorijsketokove na vekovima izazovnim prostorima. Kwige obiluju podacima o bogatom sredwevekovnom nasle|u, bilo dasu stare tvr|ave, manastiri, crkve, ikone ili dela primewene umetnosti negovane u krilu pravoslavne, katoli~ke, islamske religije ili drugih religija. Na taj na~in mnoga istorijska i mawe poznata mesta otvarajunam svoje kulturne riznice. Luksuzno opremqene, u tvrdom povezu, tri kwige u kutiji, obima 342, 223 i 206 stranica, formata 24 h 29 cm. Cena kompleta je 18.900,00 dinara.

Pla}awe se vr{i unapred. Komplet se isporu~uje nakon uplate celokupnog iznosa. Novac se upla}uje na ìro-ra~un NIC „Vojska" 840-49849-58 uz naznaku„za Kulturnu ba{tinu". Kwige moète kupiti i re{ewem o administrativnoj zabrani.

Autori: Sreten Petrovi} i Qiqana [evo

Naruxbenicu i primerak

uplatnice poslati na adresu:

NIC „Vojska", Katani}eva 15,

11000 Beograd.

Komplet se moè

nabaviti i u na{oj

kwiàri:

– u Beogradu,

Vasina 22

Kwiga posve}ena stvarawu i razvoju ~uvene

63. padobranske brigade izuzetna je po mnogo ~emu:

sadràju, ilustracijama i privla~nom izgledu.

Vojnici sa dve zakletve, kako zovu pripadnike te

elitne jedinice, ve~ni su primer vojni~ke ~asti,

po`rtvovawa i vrhunske obu~enosti, a nadasve

ose}awa odanosti otaxbini i uniformi koju

ponosno nose. Crvena beretka s padobranskim

znakom wihovo je prvo uo~qivo obele`je.

Tekst je posve}en brigadi, qudima koji su je

stvarali, branili wen ugled, ratovali za slobodu

svog naroda, ~asno ginuli i odlazili u legendu.

O wima moète ~itati, wih moète videti na

brojnim fotografijama koje bogato ilustruju kwigu

vi{egodi{weg novinara lista „Vojska”, sada

oficira 63. padobranske brigade Vladice Krsti}a.

Kwiga je obima 184 strane, formata 22x25 cm,

tvrdog poveza, s punim kolorom i kvalitetnim

papirom.

N ARUX B E N I CANIC „Vojska”, Katani}eva 15, 11000 BeogradTel. 011/3615-502, telefaks : 011/3615-488

@iro-ra~un : 840 - 49849 -58

Ovim naru~ujem ______ primeraka kwige o 63. padobranskoj brigadi„VOJNICI SA DVE ZAKLETVE” po ceni

od 1.512,00 dinara.Kwige }u platiti (zaokruìti):1. unapred u celosti2. u dve mese~ne rate

U oba slu~aja obavezna je doplata 100,00 dinara za po{tarinu. Uz naruybenicu poslati dokaz o uplati. Kwige se isporu~uju

nakon uplate celokupnog iznosa. Kupac: _______________________________________________________________

(ime, o~evo ime i prezime)JMBG ________________________________________________________________Broj li~ne karte:__________________ izdate u MUP ____________________Ulica i broj: _________________________________ Telefon: ______________Mesto i broj po{te: _________________________________________________

Datum Potpis naru~ioca

...................................... ..............................................

NOVINSKO-IZDAVA^KI

CENTAR11000 Beograd, Katani}eva 15

PREPORUÛJEmonografiju

63. padobranske brigade

diza

jn

a.

{ve

di}

kosovo i metohija - odbrana.mod.gov.rs odbrana.pdf · kosovo i metohija istorija, politika i...

Documents