košenje lucerke

- 1 -Bilten maj 2010.

Poljoprivredna stručna služba Jagodina

5

B R O J

17.05.2010.


SADRŽAJ BILTENA: STOČARTVO

- ZALUČENJE PRASADI -dipl.ing.Dragan Jakovljević - PRINCIPI KONTROLE MLEČNOSTI KRAVA -dipl.ing.Stevan Dželatović RATARSTVO - KOŠENJE LUCERKE -dipl.ing.Milanka Miladinović - SUSAM -dipl.ing.Miodrag Simić POVRTARSTVO - USLOVI USPEVANJA I MERE NEGE BOSTANA -dipl.ing.Mira Miljković

VOĆARSTVO I VINOGRADARSTVO - STUBOVI I KOLJE KAO ELEMENTI POTPORE

-dipl.ing.Dejan Jocić ZAŠTITA BILJA

- SUZBIJANJE KOROVA POSLE NICANJA KUKURUZA - TRETIRANJE LUCERIŠTA - -dipl.ing.Ljiljana Jeremić


STOČARSTVO

ZALUČENJE PRASADI Zalučenje predstavlja veliki stres za zalučenje prasadi, jer se u tom trenutku dešavaju velike promene na koje mlade životinje treba da se prilagode. Od pripreme u dojnom periodu umnogome zavisi kako će ona podneti zalučenje. U uslovima držanja na našim industrijskim farmama zalučenje se obično sprovodi u uzrastu od 28 dana, a na privatnom sektoru prasad se još uvek zalučuje sa 35 do 42 dana. Pre više od dvadeset i pet godina bilo je pokušaja zalučenja prasadi u uzrastu od 14 dana, a na mnogim farmama zalučivala su se sa 21 danom. Ako se obezbedi odgovarajuća hrana za taj uzrast prasadi, uslovi držanja i adekvatna zdravstvena zaštita prasad se mogla uspešno gajiti. S ekonomskog stanovišta, međutim, to se nije isplatilo, jer je ta hrana bila skupa u odnosu na mleko krmače. Na svinjarskim farmama u Mađarskoj bilo je pokušaja da se prasad zalučuje u uzrastu od 4 do 8 dana. Glavni razlog ovako ranog zalučenja je bio da se povećanjem indeksa prašenja na 2,5 dobije što veći broj prasadi po krmači godišnje, ali se pokazalo da kod ovako rano zalučenih involucija uterusa nije obavljena do kraja, tako da ne postoje optimalni uslovi za preživljavanje većeg broja embriona. Oni su od ovih krmača dobili u proseku dva praseta po leglu manje, tako da bi to, uz skupu hranu i uslove držanja takve prasadi, bio glavni razlog da se od toga odustane i pređe na zalučenje prasadi sa 28 dana. Dakle, posle svih pokušaja i lutanja iskristalisalo se uverenje da je period gajenja od 28 dana najpogodniji i najekonomičniji za zalučenje. Prasad u tom uzrastu sposobna je za dalji odgoj u kaveznom sistemu na čvrstoj hrani, a s druge strane je uterus krmače optimalno pripremljen za narednu generaciju, a može se postići indeks prašenja od 2,4 do 2,5. Prihranjivanje prasadi na sisi počinje sa 10 dana uzrasta. Hrana za prihranjivanje mora da sadrži obavezno 10-20% mleka u prahu i da je u nju umešan antibiotik koji efikasno štiti od proliva. Prilagođavanje na čvrstu hranu za vreme dojnog perioda doprinosi razvoju fermentativnog sistema u digestivnom traktu, što je od posebnog značaja za prilagođavanje prasadi na čvrstu hranu u periodu prvih deset dana po zalučenju. Od toga kako je prasad pripremljena na čvrstu hranu za vreme dojnog perioda umnogome zavisi kakve će gubitke u odgoju prasadi imati odgajivač i kakve će konačne rezultate ostvariti. Postoje dva principa zalučenja prasadi, jedan koji se sprovodi na industrijskim farmama (sve unutra-sve napolje), i drugi koji se sprovodi na seljačkim gazdinstvima, gde se krmača odvodi u objekat za bukarenje, a prasad ostaje u svom boksu. Seljački princip sa stanovišta stresa prasadi daleko je bolji nego onaj na industrijskim farmama. U prvom slučaju, na industrijskim farmama, prase u istom danu doživljava više uzastopnih stresova: gubitak majke, promena sredine, mešanje sa prasadima iz drugih legala, dok u drugom slučaju kada prasad ostaju u svom boksu, ona kod zalučenja doživljavaju samo jedan stres, gubitak majke, a sve ostalo je isto kao i pre zalučenja. Kontinuirana proizvodnja prasadi na industrijskim farmama ne dozvoljava da se primeni ovaj drugi princip koji se koristi na seljačkim gazdinstvima iako se zna da je on bolji. Veliki napredak u odgoju prasadi učinjen je sedamdesetih godina uvođenjem kaveznog sistema, koji ima čitav niz prednosti u odnosu na dotadašnji klasičan način odgoja prasadi u objektima s podnim sistemom, u velikim grupama, gde se teško može održavati higijena. Dok su na zapadu odmah počeli da primenjuju jednospratne kaveze sa sedam (7) prasadi u jednom kavezu, kod nas su radi boljeg korišćenja prostora odmah počeli da kreiraju dvospratne i trospratne kaveze. To nije dalo zadovoljavajuće rezultate. Trospratni kavezi su se pokazali kao veliki promašaj, jer je preglednost u takvim kavezima slaba. Držanje velikog broja prasadi na malom prostoru, ukoliko postoji ventilacija (posebno u letnjim danima), zatim slabo održavanje tehničkih uređaja i iznenadni nestanci električne energije mogu dovesti do prave katastrofe. Danas je na većini naših farmi prihvaćen sistem jednospratnog kaveza, koji su se pokazali kao najbolji u odgoju prasadi, posebno u onim farmama gde baterija ima manje


kaveza za 140-200 prasadi. Manje baterije omogućavaju da se poštuje princip "sve unutra-sve napolje", dok kod većih baterija to nije moguće postići, pa onda novopridošla prasad stalno zatiču staru prasad, a što sa stanovišta prenošenja zaraznih bolesti nije dobro. Savetodavac za stočarstvo, dipl.ing.Dragan Jakovljević

PRINCIPI KONTROLE MLEČNOSTI KRAVA

Ispitivanje mlečnosti krava u našoj zemlji vrši se na osnovu evropskog sporazuma o unifikaciji metoda ispitivanja mlečnosti i mlečne masti,koga je u okviru FAO doneo evropski zootehnički komitet u Rimu 1951 godine.Po ovom metodu vrši se obračun osobina mlečnosti( količina mleka,sadržaj i količina mlečne masti) za svako grlo i celu laktaciju.Kod grla čije je trajanje laktacije preko 305 dana vrši se obračun i za standardnu laktaciju od 305 dana a na osnovu realnih podataka iz proizvodnog lista.Ova apsolutn,,A,, kontrola mlečnosti obavezna je za sva umatičena grla. Kontrola mlečnosti krava obuhvata utvrdjivanje količine mleka u toku 24 časa na dan kontole i sadržaja mlečne masti na bazi uzorka proporcijalnog količini mleka iz svake muže pri čemu ukupna količinauzorka nesme biti manja od 33 ccm.Kontrola mlečnosti se obavlja u mesečnim intervalima i to izmedju 26.i 33.dana, stim što se prva kontola nesme da bude pre četvrtog dana posle partusa.Kontrola mlečnosti završava se danom kada se sa dvokratne prelazi na jednokratnu mužu. U cilju obuhvatanja što većeg broja krava iz široke populacije u konroli mlečnosti,može se obaviti tkz,,B,, metodi.po ovoj metodi kontrola proizvodnje mleka vrši se 3 puta u toku laktcije.Najbolje je da se tri obave u prva tri meseca laktacije kako bi se utvrdila proizvodnja mleka u za prvih 100 dana laktacije.rezultati ovakve kontrole mlečnosti se mogu koristiti za testiranje bikova.Klasiranje krava na osnovu obavljanjakontrole po ,,B,, metode vrši se po kriterijumima za matična grla,ali mora se navesti da su kontrlisana ,,B ,, metodom. Posle završene laktacije vrši se obračun ukupne količine mleka i mlečne masti i prosečan sadržaj ,odnosno procenat mlečne masti po sledećem postupku: -količina mleka za ceo laktacioni period se obračunava na bazi prizvedenih količina u kontrolnim periodima( period izmedju dve uzastopne kontrole) .Količina proizvedenog mleka za jedan kontrolni period se dobija množenjem broja dana kontrolnog perioda sa ukupnom dnevnom količinom mleka u tom kontrolnom danu. -količina mleka za standardnu laktaciju 305 dana ,kod krava čiji laktacioni period trajao preko 305 dana utvrdjuje se postupkom INTERPOLACIJOM. -količina mlečne masti u kontrolnom periodu izračunava se množenjem obračunate količine mleka u kontrolnom periodu sa procentom mlečne masti u mleku zadnje kontrole. -prosečan sadržaj mlečne masti u celoj i standardnoj laktaciji izračunava se tako što se ukupna količina mlečne masti u laktaciji podeli ukupnom količinom mleka, a rezultat pomnoži sa 100. U našoj zemlji obavezno je utvrdjivanje sadržaja mlečne masti ,a u razvijenim stočarskim zemljama i sadržaj proteina. Pri obračunu mlečnosti ,laktacioni period počinje danom teljenja, a treba ga završiti sa poslednjim danom dvokratne muže.Količina mleka po kontrolnim danima se iskazuje u kilogramima sa jednom decimalom, a sadržaj mlečne masti i količina mlečne masti sa tri decimale. Savetodavac za stočarstvo dipl.ing.Stevan Dželatović


RATARSTVO

KOŠENJE LUCERKE Lucerka je jedna od najznačajnijih gajenih krmnih kultura koju karakteriše visoka sposobnost proizvodnje zelene mase i sena najboljeg kvaliteta od svih krmnih kultura. Odlikuje se visokim sadržajem sirovih proteina koja se kreće od 18-22%, zavisno od faze starosti. Lucerka ima veliki agrotehnički značaj, svojim snažnim i razvijenim korenovim sistemom po dubini prožima zemljište i čini ga rastresitim, omogućava lakši prodor vazduha i vode. takođe, lucerka ostavlja veliku količinu organske mase na parceli. Lucerka se za vreme svog života (4-6 godina), kosi 3-5 puta godišnje, a brojna ispitivanja pokazuju da broj otkosa u toku godine i stadijum razvoja biljaka u momentu košenja imaju poseban uticaj na dužinu života, produktivnost i kvalitet lucerke. Iz ovogaproizilazi veliki značaj pravovremeno određivanje vremena košenja lucerke. Lucerku treba kositi kada se predviđa dobijanje maksimalnog prinosa zelene mase najveće hranljive vrednosti i visok prinos sena, ali tako da dužina života i kasniji razvoj ne budu dovedeni u pitanje. Zna se da su svarljivost i sadržaj hraniva veći dok je lucerka mlada, ali je tada proizvodnja hraniva po jedinici površine vrlo mala. Košenje lucerke najbolje je obaviti pre faze cvetanja. Pri određivanju momenta košenja treba imati u vidu fazu razvića lucerke i pojavu novih izdanaka, odnosno mladih stabljika. Ako se lucerka kosi mlada, pre faze cvetanja, dobija se kvalitetna stočna hrana ali sa znatno manjim prinosom zelene mase i sena. Kasnijim košenjem, u fazi prvog cvetanja, dobija se veći prinos sena, ali znatno lošijeg kvaliteta stočne hrane. Kosidba u fazi formiranja cvetnih pupoljaka i početkom cvetanja postižu se najbolji prinosi dobrog kvaliteta, što povoljno utiče na ostale otkose. Broj otkosa u pojedinim godinama iskorišćavanja lucerke zavisi od ekoloških prilika, odnosno klime zemljišta, od sorte, načina iskorišćavanja, da li je za zelenu masu, seno ili silažu; kao i od starosti lucerke. Razmak između pojedinih otkosa ne bi smeo da bude kraći od 30-35 dana. Po pravilu I otkos je najduži. Prvi otkos ne treba kositi nisko, već na 8-10 cm visine. Suviše nisko košenje ima štetne posledice na obnavljanje rasta lucerke. U narednim otkosima najbolje je lucerku kositi na 5-6 cm iznad površine zemlje. Što se tiče poslednjeg otkosa, on najčešće ima najduži vegetacioni period, najmanje 50 dana da bi nakupljanje hrane bilo što bolje zbog sticanja otpornosti prema mrazu, odnosno niskim temperaturama. Košenje mlade lucerke Kod mladih lucerki, u godini zasnivanja, košenje bi trebalo da bude nešto kasnije zbog sporijeg rasta i razvoja mlade lucerke. Ukoliko se mlada lucerka kasnije kosi omogućava se bolje ukorenjavanje lucerke u prvoj godini, što obezbeđuje njen duži život i bolju proizvodnju. Zato se lucerka u godini zasnivanja lucerišta treba kositi u punom cvetanju, bez obzira što se gubi na kvalitetu sena. Savetodavac za ratarstvo, dipl.ing.Milanka Miladinović


SUSAM

Susam je jednododišnja biljka, koja naraste od pola metra do dva i po metra, a sazreva za 70-150 dana. Listovi su mu duguljasti, a cvetovi beli do narandžasti. Seme je smešteno u mahunicama koje stoje uspravno i liče na klas žitarice, imaju dve do četiri komore, a mogu sadržati i do sto semenki. Seme susama je sitno i pljosnato, različitih boja, a najčešće se koristi za posipanje peciva i salata. Izuzetno je bogato uljem ( oko 55% ) sadrži prirodne antioksidante dobre za ljude pošto sprečavaju bolesti poput raka, kardiovaskularnih oboljenja, arteriosklerozu i proces starenja. Sadrži oko 22% belančevina dobrog aminokiselinskog sastava, dosta minerala ( kalijum, kalcijum, fosfor, magnezijum ) i biljnih vlakana. Pošto sadrži mnogo gvožđa, susam se koristi protiv anemije. Važan je izvor vitamina E , i smatra se jednim od najhranjivijih semena, pa čak i afrodizijak.

Agrotehnika za susam

- Mesto u plodoredu : Za susam je važno da dođe na zemljište sasvim čisto od korova, a dobar je predusev za strna žita. - Obrada zemljišta : Jesenje oranje na 25-27 cm. Rano u proleće zemljište podrljati i do setve izvršiti oko tri kultiviranja i posle svake kiše razbiti pokoricu. - Đubrenje : Stajsko đubrivo bolje uneti pod predhodnu kulturu, a mineralna u količini 60 kg/ha fosfora i kalijuma pred zimsku obradu i azot 45 kg/ha, uproleće pod kultivator. - Setva : Zemljište zagrejano na oko 20 stepeni Celzijusa ( treća dekada maja ) kao druga kultura može se sejati i u junu. Setva sejalicom na međuredno rastojanje od 40-60 cm. zavisno od načina međuredne obrade, a 5 – 7,5 cm. u redu ili 250-350 hiljada biljaka po hektaru. Setvu obaviti odmah po padanju kiše ili navodnjavanju. - Nega useva : Po setvi treba razbiti pokoricu rotacionom motikom. Dalja nega se sastoji u pljevljenju, proređivanju, okopavanju 2 – 3 puta, prihranjivanju i naviodnjavanju 1 – 2 puta. - Žetva : U normalnim uslovima susam stiže za žetvu u prvoj polovini septembra meseca. Kombajnira se neposredno i pri skladištenju vlaga u semenu ne sme biti veća od 8 – 10%. Savetodavac za ratarstvo dipl.ing.Miodrag Simić POVRTARSTVO

Uslovi uspevanja i mere nege bostana Lubenica je vrsta s visokim zahtevima prema uslovima spoljne sredine. Naročito nepovoljno deluju nedostatak svetlosti i niske temperature, koje izazivaju zastoj u porastu i razviću, što se odražava na smanjenje prinosa i opadanja kvaliteta plodova. Visoke zahteve za toplotom imaju u svim fazama rasta i razvića. Seme počinje da niče kada je temperatura zemljišta 14-16, a optimalna je 25-30 stepeni. Mlade biljke uginu na temperaturi od jednog stepena. Optimalna temperatura za rast i razviće je oko 25 stepeni, a minimalna temperatura za cvetanje je 18, a optimalna od 24-26 stepeni. Lubenica spada u grupu biljaka sa najvećim zahtevima za svetlošću. U odnosu na svetlosne uslove , kao i prema temperaturi, najosetljivije su u fazi formiranja i sazrevanja plodova. Svetlost


nedovoljnog intenziteta ima za posledicu slab razvoj, nedovoljan sadržaj šećera u plodovima, mali prinos. Lubenica razvija veliku vegetativnu masu i mnogo plodova, pa isparavaju značajnu količinu vode. Transpiracioni koeficient je jako visok i najveće potrebe za zemljišnom vlagom ima u fazi intezivnog porasta, kao i u fazi cvetanja i intezivnog rasta plodova. U nedostatku vlage u zemljištu opadaju cvetovi i mladi plodovi. Međutim, treba istaći, da zahvaljujući dobro azvijenom korenovom sistemu i kseromorfnoj građi lista, lubenica dosta dobro podnosi sušu. Njena otpornost prema suši povećava se nagomilavanjem velikih količina vode u plodovima, koju stablo u sušnom periodu može da crpi i da ne uvene. U periodu sazrevanja suvišna količina vode ima negativan efekat na kvalitet plodova. Lubenica najbolje uspeva na na plodnom, dubokom, strukturnom zemlištu, razoranoj ledini, neutrelne reakcije. Lubenica može da podnese i blago kiselu reakciju. Nega bostana Nega lubenice sastoji se u međurednom kultiviranju, okopavanju, prihranjivanju, zalivanju i zaštiti od bolesti i štetočina. Međuredno kultiviranje i okopavanje izvodi se dva-tri puta u toku vegetacije, dok biljke ne sklope redove. Đubrivo za prihranjivanje, pored azota, mora da sadrži fosfor i kalijum jer utiču na pojavu većeg broja ženskih cvetova i podstiču nagomilavanje šećera u plodovima. Veoma često se koriste i vodotopiva đubriva. Vreže – stabla ne smeju da se prevrću jer su veoma osetljiva na povrede. Lubenica se štiti od bolesti: uvenuća, antraknoze, plamenjače, viroza, bakterioza, kao i od štetočina: žičnjaka, rovaca, vaši, crvenog pauka. Pored ovih mera nege, izvanredne rezultate daje primena malč folije kojom se zemljište pokrije pre sadnje. Tada nema potrebe za korišćenjem herbicida, smanjeno je isparavanje, manje se kvari struktura zemljišta, bolje je zagrevanje, a prinos se značajno povećava. Zakidanje –pinciranje stabla lubenice izvodi se u cilju regulisanja broja plodova, krupnoće i ranostasnosti. Zakida se glavno stablo dva lista iza prvog ili drugog ploda, da bi se forsirao razvoj bočnih grana na kojima se uglavnom formiraju ženski cvetovi. Savetodavac za povrtarstvo dipl.ing.Mira Miljković

VOĆARSTVO I VINOGRADARSTVO

STUBOVI I KOLJE KAO ELEMENTI POTPORE

Vinova loza spada u višegodišnje biljke puzavice ili povijušave žbunove.Ima sorti kao što su prokupac,plovdina , slankamenka koje se mogu gajiti kao niskostojeći žbunovi ili nisko drvo, bez ikakve potpore. Međutim u većini slučajeva vinova loza se gaji uz potporu (naslon) .Naslon pomaže lozi da uzme što bolji položaj, i da svi delovi bilke budu izloženi svetlosti. Naslon mora biti izgrađen od dobrog materijala i mora biti dobro postavljen kako bi poslužio onome čemu je namenjen.On mora da izdrži teret višegodišnjih delova vinove loze, jednododišnji prirast, prinos grožđa i udare vetra.Udeo potpore u ceni koštanja podizanja i održavanja vinograda je veoma značajan i iznosi od 15-30% sa drvenim i 40-45% sa betonskim ili metalnim stubovima. Kod nas se najviše upotrebljavaju drveni stubovi,pre svega zbog niske cene.Međutim oni su najčešće prekratki,predebeli ili pretranki a i osnavna im je mana što su relativno kratkotrajni. Betonske stubove najčešće prave građevinska preduzeća ,uglavnom po svom nahođenju,tako da vrlo često nemaju odgovarajuću dužinu a i raspored rupa za provlačenje žice nije pravilan.


U novije vreme se koriste i metalni stubovi koji su zaštićeni od korozije, tanji su, ali zbog nestabilnosti je potreban veći broj po jedinici površine što ujedno poskupljuje podizasnje zasada. Ipak se mnogi vinogradari najčešće odlučuju da u svojim zasadima koriste drvenu potporu.Stubovi i kolje za koje se danas odlučuju , nije od običnog, cepanog, obrađenog tvrdog drveta. Ti stubovi i kolje su izgrađeni od posebno pripremljenog drveta, koje je obrađeno mašinama, i imaju tačno određene dimenzije. Drvo ne mora da bude tvrdo( bagrem,kleka,hrast ) već može i da bude meko ( bor i jela ).Meko drvo može da se koristi zato što se kuva u kreozotnom ulju, pod velikim pritiskom. U takvim uslovima i keko drvo dobija na čvrstini, jer se impregnira kreozatnim uljem koji mu povećave trajnost ( do 30 godina ). Ovi stubovi se prave u različitim dimenzijama. U vinogradima su čeoni stubovi najčešće prečnika 12-15 cm. dok su unutrašnji prečnika 10-12 cm. Dužina zavisi od uzgojnog oblika čokota. Mogu biti tupi ili zašiljeni. Kada se ovakvi stubovi i kolje pravilno postave u vinogradu, značajno povećavaju stabilnost potpore, olakšavaju rad mehanizacije i utiču na prirodan i lep izgled vinograda.

ZAŠTITA BILJA

SUZBIJANJE KOROVA POSLE NICANJA KUKURUZA

Njive u Pomoravlju su dosta zaražene divljim sirkom.Tretiranje protiv divljeg sirka,pirevine,muhara,ostrika,obavlja se kada je kukuruz u fazi 3-8 listova.Za tretiranje se koristi neki od herbicida: TAROT 25 -DF - 50 g/ha (30 g/ha +20 g/ha) EQUIP - 2 l/ha MOTIVELL - 1,2 l/ha (0,75 l /ha +0,5l/ha) TALISMAN -1,2L/ha (0,75 l/ha + 0,5 l/ha) KRUZ -1,2L/ha (0,75 l/ha + 0,5 l/ha) NICOGAN -1,2L/ha (0,75 l/ha + 0,5 l/ha) ELIMINATOR -1,2L/ha (0,75 l/ha + 0,5 l/ha) INNOVATE -0,17 l/ha(0,12 + 0,8 l/ha) Ovi herbicidi suzbijaju i neke jednogodišnje širokolisne korove(štir,pepeljugu i druge) CORDUS 75WG -30g-40g /ha (kada je kukuruz do 8 listova)-za sirak iz semena i

rizoma ,muhare,suzbija i neke širokolisne koroveštir,pepeljugu,tatulu,pomoćnicu. Zbog nejednakog nicanja divljeg sirka da bi suzbijanje bilo efikasnije potrebno je tretirati u splitu ,dva puta obaviti tretiranje sa podeljenim dozama ,prvi put kada je kukuruz u fazi 3-4 lista i drugi put kada je kukuruz 6-8 listova.

Ako su na njivama pod kukuruzom prisutni višegodišnji širokolisni korovi ,palamida,poponac i jednogodišnji korovi pepeljuga,štir,navedenim preparatima dodati preparate: MONOSAN HERBI 2 l/ha MATON -1 l/ha LENTEMUL D 0,75-1 l/ha-Esteron


Napred navedeni preparati su hormonski i ne bi smeli da se koriste u fazama razvoja kukuruza posle razvijenog 4 lista zbog mogućih deformacija na kukuruzu koje ovi preparati mogu da izazovu. BANVEL, MOTIKAN ,PLAMEN,SAMBA ,DIKAMBA -0,5-0,7 l/ha JOKER 70-SG -0,4 kg/ha Preparati na bazi aktivne materije dikambe se mogu koristiti do faze razvoja kukuruza 5 listova bez oštećenja za kukuruz.Ovi preparati imaju dobro delovanje i na čičak i konjski bosiljak(divlju nanu). CAMBIO , AVALON -1,5-2 l /ha (do faze 3-4 lista kukuruza)

Za tretiranje protiv uskolisnih i širokolisnih korova koriste se preparati: TAROT PLUS -WG - 300 g/ha MUSTANG -0,5-0,6 l/ha. Zbog nepovoljnih vremenskih prilika čestih kiša mnogi proizvođači neće biti u mogućnosti da obave tretiranje kukuruza u ranim fazama razvoja a u kasnijim fazama razvoja mogu primeniti herbicid protiv jednogodišnjih i višegodišnjih korova i mogu ga kombinovati sa herbicidima protiv uskolisnih korova: CALLISTO -posle nicanja i do razvijenih 10 listova kukuruza

0,2-0,25 l/ha + 0,5 % Atplus TRETIRANJE LUCERIŠTA

Na većini njiva proizvođači su obavili prvo košenje lucerke i deteline.Obaveštavamo proizvođače da nakon sakupljanja sena obavezno obave tretiranje protiv lucerkine bube zbog velike brojnosti štetočine koja je bila pre košenja.Za ovo tretiranje može se upotrebiti neki od sledećih preparata:

• Zolone liquide u količini od 2-2,5 l/ha • Fury -0,1 l/ha • Fenitrotion -1,5 l/ha • Nurel D-1 l/ha.

Ako su usevi bili zakorovljeni zajedno sa tretiranjem protiv lucerkine bube može se obaviti tretiranje protiv korova.Koristiti preparat Pivot u količini od 2 l/ha za stara lucerišta. Tretiranje protiv korova ako su u usevu prisutni jednogodišnji i višegodišnji širokolisni korovi može se obaviti preparatima: Basagran,Deltazon,Bentazon,u količini od 3l/ha kada je usev visine 10-15 cm. Ako su prisutni u usevu lucerke uskolisni korovi divji sirak,pirevina i drugi za njihovo suzbijanje se mogu koristiti herbicidi: Selekt super,Nikas-1,2-2l/ha Fuzilade forte-1,4 l/ha. Savetodavac za zaštitu bilja dipl.ing.Ljiljana Jeremić

košenje lucerke

Documents