Objavljivanje informacija i podataka

Na dan 31. decembar 2012.godine

Sadraj 1. Uvod ........................................................................................................................................ 2 2. Strategija upravljanja rizicima .................................................................................................. 2

2.1. Nain organizovanja procesa upravljanja rizicima .......................................................... 3 2.2. Izvetavanje o rizicima ................................................................................................... 4 2.3. Upravljanje kreditnim rizikom ......................................................................................... 4 2.3.1. Metode merenja kreditnog rizika ................................................................................. 4 2.3.2. Naini ublaavanja kreditnog rizika ............................................................................. 5 2.3.3. Rizik druge ugovorne strane........................................................................................ 5 2.4. Upravljanje trinim rizicima ........................................................................................... 6 2.4.1. Upravljanje valutnim rizikom ........................................................................................ 7 2.4.2. Upravljanje rizikom promene kamatnih stopa .............................................................. 7 2.4.3. Upravljanje rizikom likvidnosti ...................................................................................... 8 2.5. Upravljanje operativnim rizikom...................................................................................... 8 2.6. Upravljanje ostalim rizicima ............................................................................................ 9

3. Kapital Banke ......................................................................................................................... 10 3.1. Kapitalni zahtevi i interna procena adekvatnosti kapitala ............................................. 10 3.2. Kapitalni zahtev za kreditni rizik ................................................................................... 12 3.2.1. Interna metodologija ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim pozicijama ..................................................................................................... 13 3.2.2. Tehnike ublaavanja kreditnog rizika ........................................................................ 17 3.2.3. Kreditni rejtinzi ........................................................................................................... 18 3.3. Kapitalni zahtevi za trine rizike .................................................................................. 20 3.4. Kapitalni zahtevi za operativni rizik ............................................................................... 21

4. Izloenost po osnovu vlasnikih ulaganja u bankarskoj knjizi ................................................ 22 4.1. Hartije od vrednosti koje se dre do dospea ............................................................... 23 4.2. Hartije od vrednosti raspoloive za prodaju .................................................................. 23

5. Uea u kapitalu .................................................................................................................. 24 6. Bankarska grupa .................................................................................................................... 24 7. Objavljivanje ostalih podataka i informacija ........................................................................... 24

2/24

1. Uvod

Sberbank Srbija a.d., Beograd (u daljem tekstu Banka) osnovana je 11. novembra 1991. godine, pod imenom Asna banka a.d., Beograd. U periodu od 26. juna 1997. godine do 18. avgusta 2003. godine Banka posluje pod nazivom Trust banka a.d., Beograd. Nakon kupovine akcija Banke od strane austrijskih akcionara, Skuptina Banke dana 19. avgusta 2003. godine donosi odluku o promeni naziva banke u Volksbank a.d. Beograd. Poetkom 2012.godine Volksbank Europe grupu kupuje najvea ruska banka Sberbank i u decembru 2012.godine Banka je promenila naziv u Sberbank Srbija a.d., Beograd, pod kojim Banka sada posluje.

Banka je registrovana u Republici Srbiji za obavljanje platnog prometa u zemlji i inostranstvu, kreditnih i depozitnih poslova u zemlji i inostranstvu i u skladu sa Zakonom o bankama i drugim finansijskim organizacijama, duna je da posluje po principima likvidnosti, sigurnosti i profitabilnosti.

Osnovne aktivnosti Banke su obavljanje platnog prometa u zemlji i inostranstvu, kreditni poslovi, depozitni poslovi i poslovi kupoprodaje deviza. Ostale aktivnosti obuhvataju brokerske poslove, poslove izdavanja garancija, otvaranja akreditiva i ostale bankarske poslove.

Banka je definisala dugoronu viziju, misiju i strategiju vodei rauna o makroekonomskom okruenju, ekonomskoj aktivnosti zemlje, inflaciji i propisima Narodne Banke Srbije.

Ciljevi dugoronog poslovanja Banke su:

Poveanje efikasnosti Smanjenje trokova Unapreenje usluga ka esternim i internim klijentima ( brzina i kvalitet) Skraivanje vremena realizacije ka esternim i internim klijentima Uspostavljanje visokog nivoa usluga.

Prilikom upravljanja kapitalom, Banka takoe uzima u obzir planirani rast. Pored postojeih rizika i raspoloivog kapitala za pokrie rizika, planirani rast (u kom obimu, u kojoj oblasti poslovanja) odreuje stepen sklonosti ka preuzimanju rizika.

2. Strategija upravljanja rizicima

Banka ima usvojenu strategiju za upravljanje rizicima koja propisuje osnovna naela za sveobuhvatno upravljanje rizicima, i koja se aurira na godinjem nivou. Strategijom su definisani eljeni profil rizika, kao i uloge i odgovornosti na razliitim nivoima upravljanja rizicima u Banci.

Banka na redovnoj osnovi identifikuje, a naknadno rukovodi, nadzire, minimizuje i izvetava o svim rizicima koji proizlaze iz tekuih aktivnosti, kao i o rizicima u vezi sa korienjem finansijskih instrumenata. .

Dugoroni cilj strategije za upravljanje rizicima je da se obezbedi rad Banke u stabilnom okruenju uz upravljanje rizicima koje e omoguiti ostvarenje poslovne politike i strategije Banke.

Upravni odbor ima sveobuhvatnu odgovornost za uspostavljanje i nadzor nad upravljanjem rizicima Banke. U tom cilju, Odbor je osnovao:

Odbor za upravljanje aktivom i pasivom (Asset and Liability Committee - ALCO), koji je odgovoran za razvijanje politika za upravljanje trinim rizicima i rizikom likvidnosti i praenje njihove implementacije u relevantnim oblastima. ALCO se sastaje na mesenoj osnovi i donosi odluke vezane za upravljanje ovim

3/24

rizicima. . Materijal za ALCO pripremaju Sektor trita,Odeljenja za upravljanje trinim i operativnim rizicima i Odeljenje kontrolinga. ALCO procedura propisuje pravila u vezi sa uesnicima, odgovornostima i nainima glasanja Odbora. Predstavnici trinih rizika imaju pravo veta u svim pitanjima koja se odnose na rizike.

Odbor za upravljanje rizicima (SBRS Risk Committee): Strateko upravljanje rizicima, koje se bavi pitanjima kao to su poslovna strategija i srednjerono i dugorono planiranje, zahteva formiranje Odbora za upravljanje rizicima na nivou banke. Odbor za upravljanje rizicima se sastaje meseno i reava pitanja u vezi sa rizicima kojima je banka izloena i procesom interne procene adekvatnosti kapitala. Odbor za upravljanje rizicima je odgovoran za praenje I kontrolu postojeih I buduih rizika, za alokaciju kapitala na odredjene vrste rizika i za odluivanje o stratekim I strukturnim pitanjima u vezi sa upravljanjem rizicima. Osnovna funkcija ovog odbora je kontrola rizika I kontrola nivoa kapitala u skladu sa ICAAP metodologijom. Pojedinane kreditne odluke ili druge jednokratne poslovne odluke nisu teme o kojima se raspravlja na sastancima Odbora za upravljanje rizicima..

Kreditni odbor. Ovlaenja za odobravanje kreditnih zahteva su podeljena po odreenim nivoima u zavisnosti od iznosa traenog plasmana, a u skladu sa odlukom Upravnog Odbora. Za odobrenje kreditnih zahteva koji prevazilaze nadlenosti niih autoriteta (pre svega za kreditiranje izloenosti preko definisanih iznosa) nadlean je Kreditni odbor. Kreditni odbor se sastaje najmanje jednom meseno ili ee ako je potrebno i iskljuivo se bavi odobravanjem kreditnih zahteva.

Odbor za upravljanje loim plasmanima u sektoru za poslovanje sa stanovnitvom/privredom. Odbor za upravljanje loim plasmanima je zaduen za upravljanje problematinim klijentima u okviru oblasti za poslovanje sa stanovnitvom/privredom (klijenti sa liste za blie praenje i problematini klijenti); sastanci se odravaju najmanje jednom meseno, a po potrebi i ee.

Strategija i politike upravljanja rizicimaBanke su usvojene u cilju identifikacije i analize rizika sa kojima se suoava Banka, u cilju postavljanje odgovarajuih ogranienja rizika i kontrola za praenje rizika i potovanja propisanih limita.

Strategija, politike i sistemi upravljanja rizicima se sagledavaju na redovnoj osnovi, i prilagoavaju se u skladu sa promenama trinih uslova, postavljenim poslovnim ciljevima, proizvodima i uslugama koji se nude, procesima i sistemima u Banci. Banka ima za cilj da razvije disciplinovano i konstruktivno upravljanje rizicima uz kontinuiranu obuku zaposlenih i unapreivanje postojeih i kreiranje novih procedura i procesa.

2.1. Nain organizovanja procesa upravljanja rizicima

Po pitanju organizacione strukture, Banka je sprovela strogo razdvajanje izmeu resora prodaje tj. lica odgovornih za kontakt sa klijentima i prodaju bankarskih proizvoda i resora za upravljanje rizicima. U postupku odobrenja plasmana definisano je vie nivoa odluivanja, a u skladu sa odlukom Upravnog odbora. Kreditni plasman se smatra odobrenim ukoliko kreditna odluka sadri saglasnost kako odgovornog lica u resoru prodaje, tako i saglasnost odgovornog lica u resoru za upravljanje rizicima.

Resor za upravljanje rizicima (Odeljenje za integrisano upravljanje rizicima, Odeljenja za upravljanje kreditnim rizikom, Odeljenje za upravljanje trinim i operativnim rizicima, Odeljenje za procenu kreditnog rizika i Sektor za restrukturiranje i naplatu problematinih plasmana) je odgovoran za upravljanje identifikovanim rizicima (kreditnim, trinim i operativnim) na nivou banke kao celine, kao i za:

- praenje trita i internih procesa u pogledu neophodnih promena u pogledu politike ili procesa u upravljanju rizicima zasnovanih na Basel 2 regulativi;

- operativno sprovoenje politika, procedura i procesa koji proizilaze iz strategije upravljanja rizicima (svaki lan Izvrnog odbora takoe je odgovoran za svoje podruje nadlenosti);

4/24

- praenje portfolia radi uoavanja negativnih trendova (na kratak rok ovo se posebno odnosi na meseno poreenje izloenosti kod kojih je registrovano kanjenje due od 90 dana, podeljenih u razliite podgrupe i po vrsti proizvoda);

- obezbeivanje i odravanje odvojenosti i nezavisnosti od jedinica funkcije prodaje i uspostavljanje odgovarajueg procesa prilikom donoenja odluka koje nose sa sobom odreeni rizik;

- tehnike i kadrovske resurse u svojoj oblasti i adekvatnu obuku zaposlenih za upravljanje rizicima.

2.2. Izvetavanje o rizicima

Izvetaje u vezi identifikovanih rizika Banka podnosi Narodnoj banci Srbije (u skladu sa propisanimzahtevima), Upravnom odboru Banke, Izvrnom odboru Banke i Sberbank Europe AG (uglavnom kroz redovne izvetaje definisane od strane Sberbank Europe AG). Da bi se aktivno kontrolisale izloenosti razliitim rizicima, Banka je razvila brojne interne izvetaje za Izvrni odbor. U sluaju potrebe, posebno kada doe do prekoraenja limita za odreene rizike i u sluaju specifinih i nepredvienih dogaaja, Banka podnosi ad hoc izvetaje Upravnom odboru Banke, Izvrnom odboru Banke, Sberbank Europe AG i, ako je to potrebno, NBS.

2.3. Upravljanje kreditnim rizikom

Kreditni rizik je rizik od nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled neizvravanja obaveza dunika prema banci.

Cilj upravljanja kreditnim rizikom je postavljanje prihvatljivih nivoa izloenosti kreditnom riziku i obezbeivanje minimiziranja potencijalnih gubitaka koji mogu nastati iz kreditnih poslova zakljuenih sa klijentom. Odravanje kreditnog rizika u prihvatljivim okvirima za banku obezbeeno je kroz uspostavljene interne procedure za upravljanje kreditnim rizikom.

Osnove za upravljanje kreditnim rizikom su strategije Banke i procedure kao i vaea zakonska regulativa Narodne banke Srbije. Navedena dokumenta postavljaju opte smernice za upravljanje rizicima, principe upravljanja rizicima, procedure, tehniku i organizacionu strukturu, operativnu primenu, definiu poslovne ciljeve i postavljaju odreena ogranienja u poslovanju.

Odeljenja Resora za upravljanje rizicima definiu i auriraju interne smernice koje reguliu upravljanje kreditnim rizicima. Te smernice ukljuuju sledea interna dokumenta:

Politike upravljanja kreditnim rizikom za poslovanje sa stanovnitvom i poslovanje sa privredom, Postavljanje limita odluivanja prilikom odobrenja kreditnih izloenosti, Prirunik za kreditiranje stanovnitva, Prirunik za korporativno kreditiranje, Metodologija za obraun ispravke vrednosti, Metodologija za procenu finansijskog stanja i kreditne sposobnosti dunika, Metodologija za obraun rezerve za procenjene gubitke Procedura za praenje kredita u kanjenju i sl.

2.3.1. Metode merenja kreditnog rizika

Banka procenjuje svakog klijenta/izloenost u trenutku podnoenja zahteva i naknadno, korienjem rejting alata sa specifinim parametrima za svaki segment klijenta sa ciljem da se minimizira kreditni rizik. Rejting rezultat odraava procenjeni nivo boniteta klijenta. Banka je definisala rejting proces, kao i srodne procese u svojim internim procedurama. Banka kontinuirano prati, vrednuje i razmatra da li je ogranienje u odnosu na segment,

5/24

izloenost, nivo rejtinga i sektor u skladu sa politikama i strategijom za upravljanje rizicima, standardima grupe i takoe ima uspostavljen proces redovne ocene kreditne sposobnosti klijenta.

2.3.2. Naini ublaavanja kreditnog rizika

Banka je definisala sistem limita (ogranienja) u svojim smernicama za upravljanje kreditnim rizikom. Procedura procene kreditne sposobnosti klijenta ukljuuje procenu svakog zajmoprimca, uspostavljajui maksimalan iznos kredita koji moe biti odobren klijentu kao i prihvatljiv nivo obezbeenja (kolaterala), a sve u cilju smanjenja kreditnog rizika. Banka takoe neprekidno nadzire kretanje kreditnog portfolija kako bi se preduzele sve mere u cilju smanjenja potencijalnih gubitaka.

Takoe su definisani i limiti odluivanja tj. iznosi plasmana koji mogu biti odobreni od stane nadlenih lica ukljuenih u kreditni proces, a u skladu sa odlukom Upravnog Odbora.

Upotreba i upravljanje sredstvima obezbeenja je jedna od osnovnih komponenti upravljanja kreditnim rizikom. Zajedno sa sagledavanjem finansijskog stanja zajmoprimca, sredstva obezbeenja se smatraju veoma vanom determinantom za odreivanje izloenosti kreditnom riziku.

Najzastupljenija sredstva obezbeenja u kreditnom portfoliju Banke su hipoteke na stambenim i poslovnim nepokretnostima, gotovinski depozit, zaloge na pokretnoj imovini, jemstva pravnih i fizikih lica i ostalo. Procena vrednosti nepokretnosti se vri u momentu odobravanja plasmana, dok se ponovno procenjivanje vri u skladu sa vaeom zakonskom regulativom.

2.3.3. Rizik druge ugovorne strane

Rizik druge ugovorne strane je rizik mogunosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled neizmirenja obaveze druge ugovorne strane u transakciji pre konanog poravnanja novanih tokova transakcije. Upravljanje rizikom druge ugovorne strane je sastavni deo sistema upravljanja trinim i kreditnim rizicima.

Banka izraunava kapitalni zahtev za rizik druge ugorvorne strane po osnovu sledeih pozicija iz knjige trgovanja i bankarske knjige:

Finansijskih derivata, Kreditnih derivata (iz knjige trgovanja)- transakcija po osnovu repo i obrnutih repo ugovora; transakcija davanja ili uzimanja u zajam hartija od vrednosti ili robe; transakcija kreditiranja trgovine hartijama od vrednosti i transakcija sa dugim rokom izmirenja.

Vrednost izloenosti po osnovu finansijskih derivata i kreditnih derivata (iz knjige trgovanja) i transakcija sa dugim rokom izmirenja Banka izraunava primenom metoda tekue izloenosti.

Prilikom izraunavanja vrednosti izloenosti primenom metoda tekue izloenosti, Banka upotrebljava hipotetike iznose koji predstavljaju odgovarajue merilo rizika po osnovu ugovora. Vrednost izoenosti se, u skladu sa metodom tekue izloenosti, izraunava kao zbir:

tekue izloenosti po osnovu svih ugovora ija je vrednost pozitivna, koji predstavlja tekuu trinu vrednost tog ugovora - derivata (za ugovore ija je vrednost negativna, tekua izloenost je nula) i

potencijalne budue kreditne izloenosti u periodu preostalom do datuma dospea ugovorne obaveze, koja se dobija kada se hipotetika vrednost glavnice svakog ugovora pomnoi odgovarajuim faktorom konverzije.

6/24

Pozicije koje su nastale iz transakcija trgovanja se svrstavaju u knjigu trgovanja, i mogu biti sledee: - Derivati: valutni svop, valutni forvard.

Drugi proizvodi u knjizi trgovanja nisu dozvoljeni osim ako nije drugaije odobrio Izvrni odbor i/ili ALCO.

Odeljenje za upravljanje trinim i operativnim rizicima rauna fer vrednost deviznih forvard transakcija na dnevnoj osnovi primenjujui metod diskontovanja novanih tokova da bi se dobila neto sadanja vrednost. Ovo Odeljenje je zadueno za praenje iskorienosti limita za rizik druge ugovorne strane na dnevnoj osnovi. Ukoliko doe do prekoraenja limita, Odeljenje za upravljanje trinim i operativnim rizicima obavetava Izvrni odbor banke o prekoraenju.

Klijent je obavezan da obezbedi menice kao sredstvo obezbeenja za pokrie eventualnih gubitaka Banke po osnovu devizne forvard transakcije. U odreenim sluajevima, klijent moe biti obavezan da poloi depozit kao sredstvo obezbeenja. Ukoliko se transakcija stornira zbog neispunjenja obaveze klijenta i to prouzrokuje gubitak za Banku, Banka e nadoknaditi razliku smanjenjem namenskog depozita.

Tabela 1: Izloenost riziku druge ugovorne strane

u 000 RSD

Pozicija Nominalna vrednostPotencijalna

vrednostPozitivna fer

vrednost Trokovi zamene

Terminski ugovori 11.744 117 103 220 Ukupno 11.744 117 - 220*Potencijalna vrednost se dobija kada se nominalna vrednost derivata pomnozi sa 0.01

2.4. Upravljanje trinim rizicima

Trnini rizici su rizici mogunosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled promene vrednosti bilansnih i vanbilansnih pozicija banke koje nastaju usled kretanja cena na tritu.

Cilj upravljanja trinim rizicima je praenje i kontrola izloenosti trinim rizicima u okviru prihvatljivih parametara odreenih od strane rukovodstva banke.

Proces upravljanja trinim rizicima organizovan je kroz rad Odbora za upravljanje aktivom i pasivom, Odeljenja za upravljanje trinim i operativnim rizicima, Sektora trita i Odeljenja kontrolinga. Odbor za upravljanje aktivom i pasivom postavlja organizacionu osnovu za upravljanje valutnim i kamatnim trinim rizikom, kao i rizikom likvidnosti. Odbor za upravljanje aktivom i pasivom se sastaje meseno i detaljno diskutuje o sledeim pitanjima:

Kretanju kursa domae i internacionalnih valuta na tritu kapitala, Izvetajima Odeljenjima za upravljanje trinim i operativnim rizicima o deviznom i kamatnom riziku, riziku

likvidnosti i riziku druge ugovorne strane, Znaajnim promenama u bilansu stanja, stanja kredita i depozita, Praenje zakonski propisanih pokazatelja.

U skladu sa zakonskom regulativom, Banka je definisala finansijske instrumente koji se rasporeuju u knjigu trgovanja, i uspostavila meseno izvetavanje NBS o dnevnom stanju knjige trgovanja. Banka koristi odreene derivatne finansijske instrumente u svrhu obezbeenja adekvatnog nivoa likvidnosti (valutni svopovi) i u svrhu servisiranja klijenata (valutni forvardi inicirani od strane klijenta). Drugi proizvodi u knjizi trgovanja nisu dozvoljeni osim ako nije drugaije odobrio Izvrni odbor i/ili Odbor za upravljanje aktivom i pasivom.

7/24

2.4.1. Upravljanje valutnim rizikom

Valutni rizik predstavlja rizik nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke usled promene deviznog kursa.

Jedan od ciljeva upravljanja trinim rizikom je nadgledanje izloenosti valutnom riziku unutar prihvatljivih parametara postavljenih od strane Odbora za upravljanje aktivom i pasivom, iji su okviri definisani od strane Narodne banke Srbije i Sberbank Europe AG. Valutni rizik se izraava i meri otvorenom deviznom pozicijom.

Otvorena devizna pozicija predstavlja razliku izmedju potraivanja i obaveza Banke u stranoj valuti kao i potraivanja i obaveza u dinarima a koji su indeksirani valutnom klauzulom (ukljuujui i apsolutnu vrednost neto otvorene pozicije u zlatu). Ogranienja za otvorenu deviznu poziciju su postavljena individualno za svaku valutu kao i za ukupnu deviznu poziciju banke.

Upravljanje valutnom strukturom i odnosom aktive i pasive deviznog podbilansa doprinosi umanjivanju valutnog rizika kojem je Banka izloena kao riziku meuvalutnih kretanja.

2.4.2. Upravljanje rizikom promene kamatnih stopa

Kamatni rizik je rizik od nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke usled promene u nivou kamatnih stopa.

Cilj upravljanja rizikom od promene kamatne stope je postizanje optimalnih neto prihoda od kamata imajui u vidu date nivoe trinih kamatnih stopa i poslovnu politiku Banke.

Promena kamatnih stopa direktno utie na prihod od kamata usled neusaglaenosti ukupne kamatonosne aktive i pasive ili perioda fiksiranja cene kamatonosnih instrumenata. Banka prati i kontrolise izloenost riziku promene kamatne stope kod kamatonosno osetljivih instrumenata rasporeenih u bankarsku knjigu.

Poslovanje Banke je podlono riziku promene kamatnih stopa onda kada kamatonosna aktiva (ukljuujui investicije) i kamatonosne obaveze dospevaju u razliitim rokovima ili u razliitim iznosima. Osnovni rizik izloenosti uloenih sredstava je rizik gubitaka usled fluktacija u buduim novanim tokovima ili trine vrednosti finansijskih instrumenata zbog promena kamatnih stopa na tritu.

Banka je nastojala da politikom kamatnih stopa omogui ouvanje realne vrednosti izvora i plasmana. Osnovni instrument zatite Banke od promena kamatnih stopa predstavlja ugovaranje promenljivih kamatnih stopa.

U cilju uspenog praenja kretanja kamatnih stopa Banka upotrebljava Izvetaj o kamatnom riziku za merenje neusklaenosti kamatonosne aktive i pasive osetljive na kretanje kamatnih stopa. Izvetaj meri izloenost Banke riziku kamatne stope klasifikovanjem kamatno osetljivih sredstava, obaveza i vanbilansnih pozicija u vremenske intervale prema njihovom roku dospea (ako su sa fiksnom stopom) ili preostalom vremenu do sledee promene njihove kamatne stope (ako su sa varijabilnom stopom).

Limit kamatnog rizika za Banku, koji je definisan u sluaju paralelnog pomeranja kamatne stope od 2%, ogranien je na 15% sopstvenog kapitala Banke. Navedeni limit nije bio prekoraen tokom 2012.godine.

Na dan 31.12.2012 efekat simulacije pomeranja kamatne stope za 2% rezultirao je u promeni neto sadanje vrednosti portfolija od 6% u odnosu na kapital Banke.

Efekat rizika kamatne stope se obraunava na mesenom nivou i o njemu se obavetava Izvrni odbor Banke na redovnim sastancima Odbora za upravljanje aktivom i pasivom.

8/24

2.4.3. Upravljanje rizikom likvidnosti

Rizik likvidnosti je rizik mogunosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled nesposobnosti banke da ispunjava svoje dospele obaveze.

Rizik likvidnosti nastaje usled neusklaenosti rokova dospea aktive i pasive, a ukljuuje i rizik nemogunosti finansiranja sredstava o dospeu obaveza po odgovarajuim stopama kao i rizik pretvaranja drugih oblika imovine u gotovinu po razumnoj ceni i u odgovarajuem roku.

U cilju smanjenja rizika likvidnosti banka nastoji da koristi diversifikovane izvore novanih sredstava, kao sto su: depoziti sa razliitim rokovima dospea (po broju i vrsti deponenata), dugorona sredstva finansijskih trita, subordinirane obaveze i akcijski kapital.

Banka je razvila procedure za upravljanje likvidnou koje ukljuuju redovne projekcije i usklaivanje buduih novanih tokova po valutama, kao i plan za obezbeenje likvidnosti u kriznim situacijama.

2.5. Upravljanje operativnim rizikom

Operativni rizik je rizik mogunosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled propusta u radu zaposlenih, neodgovarajuih internih procedura i procesa, neadekvatnog upravljanja informacionim i drugim sistemima u banci, kao i usled nepredvidivih eksternih dogaaja.

Negativni efekti na finansijski rezultat i kapital banke po osnovu kazni i sankcija od strane nadlenog regulatornog tela i/ili pravni postupak protiv banke zbog neispunjavanja ugovornih i zakonskih obaveza (pravni rizici) su takoe ukljueni u operativne rizike.

Definicija operativnog rizika obuhvata i reputacioni rizik koji je definisan kao rizik mogunosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled gubitka poverenja javnosti ili negativan stav javnosti o poslovanju banke, bez obzira da li su osnovani ili ne.

U cilju upravljanja operativnim rizikom, Banka je definisala metodologiju za praenje operativnih rizika. Formirana je baza podataka za identifikovanje i kvantifikaciju rizika koji su prouzrokovali gubitke, a primenjuje se i metodologija samo-ocenjivanja rizika kojom se identifikuju svi potencijalni rizici u poslovanju banke (Risk Self Assesment). Baza podataka o operativnim rizicima (Business Analysis Risk Tool) sadri podatke o operativnim rizicima od 2006. godine. Od druge polovine 2009. godine Banka primenjuje i metod praenja kljunih indikatora rizika poslovanja, kako bi na vreme uoila negativne trendove i blagovremeno reagovala na njih.

Banka je implementirala i Projekat za obezbedjenje kontinuiteta poslovanja. Projekat je uraen na osnovu metodologije grupe i u okviru njega definisani su planovi za obezbedjivanje nesmetanog i kontinuiranog funkcionisanja kritinih procesa i sistema u Banci definisane su i opremljene rezervne lokacije za IT serversku salu i za obavljanje kritinih procesa u sluaju nedostupnosti centrale Banke. Takodje, razvijeni su i revidirani i planovi poslovanja u sluaju nastanka nepredvidjenih dogaaja u kojima su definisani tehniki aspekti uspostavljanja poslovanja u to kraem roku. U okviru projekta razraeni su i planovi obavetavanja u sluaju uzbune i vanrednih situacija i planovi eksternih i internih komunikacija. Poetkom 2009.godine sprovedeno je prvo testiranje navedenih planova, a krajem svake godine vri se revizija svih postojeih dokumenata vezanih za Projekat obezbeenja kontinuiteta poslovanja. Nakon toga vri se i testiranje adekvatnosti revidiranih planova i rezervnih lokacija za poslovanje u kritinim situacijama.

9/24

2.6. Upravljanje ostalim rizicima

Rizik usklaenosti poslovanja banke (compliance risk) je rizik od mogunosti nastanka pravnih ili zakonskih sankcija, znaajnog finansijskog gubitka ili gubitka ugleda banke nastalih kao posledica propusta banke da uskladi svoje poslovanje sa zakonom, podzakonskim aktima, svojim internim aktima, kao i pravilima struke, dobrim poslovnim obiajima i poslovnom etikom. Pravni i reputacioni rizik takoe mogu biti deo rizika usklaenosti poslovanja banke.

Strateki rizik je rizik mogunosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled nepostojanja odgovarajue poslovne politike i strategije, njihove neadekvatne primene, kao i usled promena u okruenju na koje banka nije reagovala na adekvatan nain.

Reputacioni rizik je definisan kao rizik mogunosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled gubitka poverenja javnosti ili negativnog stava javnosti o poslovanju banke, bez obzira da li su osnovani ili ne.

Rizik koji se odnosi na zemlju porekla lica prema kome je banka izloena (u daljem tekstu: rizik zemlje) je rizik mogunosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke zbog nemogunosti banke da naplati potraivanja od dunika iz razloga koji su posledica politikih, ekonomskih ili socijalnih prilika u zemlji porekla dunika.

Rizik zemlje obuhvata:

- Politiko-ekonomski rizik, koji podrazumeva mogunost nastanka gubitka banke usled nemogunosti banke da naplati potraivanja zbog ogranienja utvrenih aktima dravnih i drugih organa zemlje porekla dunika, kao i optih i sistematskih prilika u toj zemlji;

- Rizik transfera, koji podrazumeva mogunost nastanka gubitka banke usled nemogunosti naplate potraivanja iskazanih u valuti koja nije zvanina valuta zemlje porekla dunika, i to usled ogranienja plaanja obaveza prema poveriocima iz drugih zemalja u odreenoj valuti koja su utvrena aktima dravnih i drugih organa zemlje dunika.

Makroekonomski rizik je rizik da e banka imati gubitke zbog nepovoljnih promena ukupnog makroekonomskog okruenja.

Rizik ulaganja obuhvata rizike ulaganja banke u druga pravna lica i u osnovna sredstva.

Rizik kapitala predstavlja rizik neuravnoteenosti strukture kapitala banke ili potekoa u obezbeivanju dodatnog kapitala u sluaju potrebe.

Rizik poslovanja predstavlja rizik od nastanka gubitka po banku koji je uzrokovan neadekvatnom diversifikacijom strukture prihoda ili nemogunou banke da dostigne zadovoljavajui nivo profitabilnosti.

Rizik pranja novca predstavlja rizik ukljuenosti banke u aktivnosti pranja novca i finansiranja terorizma.

Najznaajniji od ostalih rizika je makroekonomski rizik i Banka njegov uticaj na poslovanje procenjuje na osnovu stress-testa. Pored toga, jedini od ostalih rizika koji Banka kvantifikuje je rizik zemlje i za njega je Banka definisala limite po dravama na osnovu rejtinga zemlje, ve odobrenih limita drugih ugovornih strana, podataka o ranijim izloenostima i procene buduih trendova poslovanja.

S obzirom da su ostali rizici nematerijalni za poslovanje Banke i da se uglavnom ne mogu kvantifikovati za pokrie ostalih rizika Banka je odredila rezervu iz kapitala. Takoe se sprovode mere i kontrole kako bi se ograniili ostali rizici.

10/24

3. Kapital Banke

Ukupan kapital Banke se sastoji od osnovnog i dopunskog kapitala i odbitnih stavki.

Osnovni kapital ini: akcijski kapital po osnovu obinih akcija, emisona premija, rezerve iz dobiti, nerasporeeni dobitak/gubitak, kapitalna dobit/gubitak po osnovu otkupljenih sopstvenih akcija, i nematerijalna ulaganja kao minusne stavke osnovnog kapitala.

Dopunski kapital ini: revalorizacione rezerve koje se odnose na osnovna sredstva i uea u kapitalu i subordinirane obaveze banke.

Odbitne stavke od ukupnog kapitala ine: iznos potrebne rezerve, uea u kapitalu banaka ili drugih finansijskih organizacija koja prelaze 10% kapitala organizacije u koju se ulae kao i 10% kapitala banke koja vri ulaganja.

U skladu sa osnivakim aktima Banke, kapital Banke se sastoji od akcijskog kapitala, rezervi iz dobiti i subordiniranog kapitala .

Tabela 2: Struktura kapitala Banke na dan 31.decembar 2012.god. u 000 RSD

Naziv pozicije iznosOsnovni kapital 16.289.482Nominalna vrednost akcija 6.102.144 Emisiona premija 8.718.817 Rezerve iz dobiti 4.459.838 Nematerijalna ulaganja (134.713) Nerealizovani gubici po osnovu HOV raspol.za prodaju (5.546) Potrebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama banke (2.851.058) Dopunski kapital 2.754.382Revalorizacionih rezervi 25.143 Subordinirane obaveze 2.729.239 Odbitne stavke od kapitala (8.553.173)

Od ega: umanjenje osnovnog kapitala (5.798.790)

Od ega: umanjenje dopunskog kapitala (2.754.382)

Ukupan osnovni kapital 10.490.691Ukupan dopunski kapital - Ukupno kapital 10.490.691

3.1. Kapitalni zahtevi i interna procena adekvatnosti kapitala

U skladu sa Odlukom o upravljanju rizicima banke koju je izdala Narodna banka Srbije, Banka sprovodi proces interne procene adekvatnosti kapitala, a u skladu sa Strategijom i politikom upravljanja rizicima Banke i Strategijom upravljanja kapitalom Banke.

Banka, zbog specifinosti lokalnog sistema, procenjuje svoj rizini profil i nezavisno i na osnovu jedinstvene metodologije Sberbank Europe AG (u daljem tekstu: SBEU AG).

Proces interne procene adekvatnosti kapitala je glavna komponenta Stuba 2 Bazel 2 regulative. Sprovoenjem ovog procesa Banka utvruje iznos internog kapitala u skladu sa svojim rizinim profilom i vri njegovu raspodelu.

11/24

ICAAP obuhvata sve procedure i mere koje su kreirane da bi se obezbedilo sledee:

- Identifikacija i merenje svih vrsta rizika kojima je banka izloena, - Dovoljan nivo internog kapitala u odnosu na rizini profil banke, - Prilagoavanje i dalji razvoj odgovarajuih sistema za upravljanje rizikom, - Odreivanje kapitalnih zahteva (internih kapitala) banke u skladu sa stvarnim rizinim profilom banke.

Polazna taka u implementaciji ICAAP-a i sistema upravljanja rizicima u Banci su zahtevi nacionalnog regulatora. Teite je na sledeim standardima:

Izraunavanje visine potrebnog internog kapitala za sve znaajne merljive rizike i Poreenje kvantifikovanih rizika sa kapitalom za pokrie rizika i utvrivanje kapitalnih bafera/rezervi za

nemerljive rizike.

Osnovni element procesa interne procene adekvatnosti kapitala je zahtev da kapital za pokrie rizika raspoloiv u Banci uvek bude vei od ukupnog nivoa svih rizika s kojima se suoava banka, da bi se obezbedio kapacitet za preuzimanje rizika. Kapacitet za preuzimanje rizika predstavlja sposobnost banke da pokrije rizike raspoloivim internim kapitalom ako/kada se takvi rizici materijalizuju.

Proces, takoe, omoguava izraunavanje ukupnog potrebnog ekonomskog kapitala na osnovu internih modela za izraunavanje internih kapitala i osigurava da se adekvatno upravlja rizicima. Adekvatno sprovoden ICAAP podie svest u banci u vezi rizinog profila banke i planiranja kapitala.

U skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala, Banka izraunava minimalne kapitalne zahteve za sledee rizike:

Tabela 3: Struktura kapitalnih zahteva po vrstama rizika u 000 RSD

Kapitalni zahtevi iznosKapitalni zahtev za kreditni rizik 6.983.068 Kapitalni zahtev za trini rizk 6.829 Kapitalni zahtev za operativni rizik 613.901 Ukupno 7.603.798

Banka je duna da radi stabilnosti i sigurnosti poslovanja, odnosno ispunjenja obaveze prema poveriocima, pokazatelj adekvatnosti svog kapitala odrava na nivou koji nije nii od 12%. Koeficijent adekvatnosti kapitala Banke na dan 31.decembra 20102. godine, izraunat na osnovu finansijskih izvetaja sastavljenih od strane rukovodstva Banke iznosi 16,56%.

Adekvatnost kapitala i korienje regulatornog kapitala se prate meseno od strane Odeljenja za integrisano upravljanje rizicima i Odeljenja kontrolinga i pod nadzorom su Izvrnog odbora.

Projekcije adekvatnosti kapitala vre se za najmanje godinu dana unapred na osnovu istorijskih kretanja, poslovnih planova za segmente poslovanja banke (sektor trita, sektor za poslovanje sa privredom, sektor za poslovanje sa stanovnitvom), i oekivanih kretanja u narednom periodu. Projekcije se rade po osnovu smernica grupe i lokalne regulative.

Banka obezbeuje usklaenost poslovanja sa usvojenim limitima i kroz redovna izvetavanja Upravnog odbora i Odbora za upravljanje rizicima. Izvetaj o rizinom profilu banke i adekvatnosti kapitala radi se najmanje kvartalno, i predmet je diskusije na Izvrnom odboru i nakon toga, na sastancima Upravnog odbora. Ovaj izvetaj sadri matricu profila rizika sa pokazateljima za kreditni, trini , operativni rizik, rizik likvidnosti i ostale rizike (sa njihovim

12/24

vrednostima na odreeni datum i definisane pragove), kao i kretanje racija adekvatnosti kapitala u odreenom periodu, da bi se sagledao trend i preduzele odgovarajue mere ukoliko je to potrebno.

Tabela 4: Pokazatelji poslovanja Banke na dan 31. decembar 2012.god

Pokazatelj poslovanja Ostvareno PropisanoKapital EUR 92.251.564 min EUR 10.000.000Adekvatnost kapitala 16,56% min 12%Pokazatelj ukupnih ulaganja u lica koja nisu u fin.sektroru i osnovna sredstva 1,76% max 60%

Izloenost prema licima povezanim sa Bankom u odnosu na kapital

3,99% max 20%

Pokazatelj zbira velikih izloenosti banke 103,06% max 400%Pokazatelj likvidnosti decembar 2,08 min 1Pokazatelj deviznog rizika 0,54% max 20%

Iz gornjeg pregleda proizilazi da je Banka na dan 31.decembra 2012.godine imala uskladjene navedene pokazatelje sa zahtevima Narodne banke Srbije koji su propisani u Odluci o adekvatnosti kapitala banke i Odluci o upravljanju rizicima.

U okviru procesa interne procene adekvatnosti kapitala Banka, pored minimalno propisanih rizika (kreditni, trini i operativni), kvantifikuje i procenjuje interne kapitale i za druge metarijalno znaajne rizike: rizik koncentracije (preko HHI metoda), kreditno-devizni rizik (kroz stres-testiranje kreditnog rizika), kamatni rizik i grupu ostalih rizika izdvajanjem kapitalne rezerve za pokrie potencijalnih gubitaka od ovih rizika (strateki rizik, reputacioni rizik, rizik zemlje, makroekonomski rizik, rizik uskladjenosti poslovanja, pravni rizik, rizik ulaganja).

3.2. Kapitalni zahtev za kreditni rizik

Merenje kreditnog rizika se vri prema Basel 2 standardizovanom pristupu za izraunavanje minimalnog kapitalnog zahteva i primenjuje se sledea formula prema regulativi NBS:

Rizikom ponderisana aktiva (RWA) * 12%.

Rizikom ponderisana aktiva predstavlja zbir pozicija bilansne aktive i vanbilansnih stavki pomnoenih odgovarajuim ponderima kreditnog rizika.

Banka aktivno upravlja kreditnim rizikom obzirom da je kreditni rizik nuna posledica njene osnovne delatnosti. Imajui u vidu i injenicu da kreditni rizik predstavlja najveu stavku u ukupnim rizicima, Banka preduzima niz mera u upravljanju kreditnim rizikom u cilju njegovog smanjenja (sistem kreditnih rejtinga, postavljanje limita, sredstva obezbeenje, itd).

Za segmentaciju potraivanja i kalkulaciju kapitalnih zahteva za kreditni rizik u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala banke, Banka koristi softver razvijen za potrebe SBEU grupe pod nazivom Basel II RIWA.

13/24

Basel II RIWA predstavlja kompleksan model za izraunavanje aktive ponderisane kreditnim rizikom na osnovu rizinosti bilansnih i vanbilansnih pozicija. Basel II RIWA koristi podatke iz centralne baze podataka u koju Banka isporuuje sve neophodne podatke koji definiu odredjenu izloenost iz osnovnog sistema Banke.

Tabela 5: Struktura minimalnih kapitalnih zahteva za kreditni rizik

u 000 RSD Klase izloenosti Iznos Drava i centralna banka 12 Javna administrativna tela 2.176 Banke 55.071 Privredna drutva 4.993.105 Fizika lica 1.875.134 Ostale izloenosti 57.570 Ukupno 6.983.068

Kao dopuna regulatornom pristupu, koji ne odraava u potpunosti rizini profil banke, primenjuje se ekonomski pristup, u okviru koga se procenjuje neoekivani gubitak (UEL). Obraun neoekivanog gubitka se radi na osnovu ekspertske procene gubitka usled nastanka neizmirenja obaveza (LGD parametra) na nivou SBEU grupe i na osnovu vrednosti verovatnoa nastupanja statusa neizmirenja obaveza (PD parametara) preuzetih iz Metodologije za obraun ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama i rating skale. Pored toga, u sluaju da je ekonomski interni kapital u bilo kom segmentu nii u odnosu na regulatorni, iznos dobijen regulatornim pristupom se uzima u obzir za odredjivanje potrebnog internog kapitala.

U skladu sa regulatornim pristupom na dan 31.12.12.godine, zahtevi za kreditne rizike Banke iznose 6.983.067 hiljada dinara, dok nivo internih zahteva za kreditne rizike iznosi 7.310.884 hiljada dinara.

Najvea razlika je evidentirana za klasu izloenosti prema fizikim licima u iznosu od 322.296 hiljada dinara, obzirom da je u skladu sa metodologijom za procenu internog kapitala za kreditni rizik, u okviru pomenute klase vea koncentracija izloenosti u rejting klasama koje imaju veu verovatnou nastupanja statusa neizmirivanja obaveza.

3.2.1. Interna metodologija ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim pozicijama

Ispravka vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama obraunava se u skladu sa Internom metodologijoj koja je zasnovana na primeni Meunarodnih raunovodstvenih standarda.

Kreditni portfolio Banke je podeljen u dve osnovne homogene grupe:

- Korporativni plasmani

- Retail plasmani

Banka usklauje obraun ispravke vrednosti sa zahtevima MRS 39 na taj nain to:

- Formira individualnu ispravku vrednosti za izloenosti koje su predmet pojedinane (individualne) procene, gde postoji dokaz o obezvreivanju (rejting 5A-5E)

14/24

- Formira grupnu ispravku vrednosti za izloenosti koje nisu predmet pojedinane (individualne) procene a gde postoji dokaz o obezvreivanju (rejting 5A-5E)

- Formira portfolio ispravku vrednosti za izloenosti kod kojih ne postoji dokaz o obezvreivanju (rejting 1A-4E)

Identifikacija klijenata za koje je potrebno obraunati individualnu ispravku vrednosti vri se na osnovu interno definisanih parametara (u smislu odreivanja kriterijuma za identifikaciju povienog kreditnog rizika u skladu sa Meunarodnim raunovodstvenim standardom 39).

Kriterijumi za individualnu procenu plasmana su sledei:

- Izloenost klijenta je vea od 6.000.000 dinara - Rejting klasa klijenta 5A-5E

MRS 39 Default definicija Banke

Najbolji mogui rejting

Krenje ugovornih obaveza,kanjenje u plaanju kamate iliglavnice

Klijent je u kanjenju vie od 90 danapo materijalno znaajnoj obavezi

5A

Dunik je u znaajnim finansijskimtekoama

Znaajno pogoranje kreditnesposobnosti klijenta

5B

Usled ekonomskih ili pravnh razlogau vezi sa finansijskim tekoamazajmoprimca, zajmodavac odobravaklijentu olakice koje u uobiajenimokolnostima ne bi bile odobrene

Usled pogoranja kreditnesposobnosti dunika produen je rokotplate kredita, odobren je grejs period, otpisana je kamata/naknada

5C

Velika verovatnoa bankrotstva ilidruge finansijske reorganizacijeklijenta

Steaj/likvidacija, klijent je utuen

5D

Nastupio je trend naplate kojiukazuje da se celokupna nominalnavrednost potraivanje nee naplatiti.

Usled pogoranja kreditnesposobnosti dunika potraivanja suotpisana u delu ili celosti

5E

Banka za odreivanje statusa default klijenata po materijalno znaajnoj docnji koristi definiciju Narodne banke Srbije, Odluka o Klasifikaciji Bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke: Za potrebe obrauna grupne i portfolio ispravke vrednosti Banka primenjuje razliite procente na nepokriveni deo plasmana za korporativne i retail klijente .

Za korporativne klijente obraun kolektivne ispravke vrednosti je zasnovan na internom rejting sistemu koji se sastoji od 25 rejting klasa (1A 5E). Svakoj od rejting klasa je dodeljen odreen procenat verovatnoe neizmirivanja obaveza koji se koristi kao osnova za obraun ispravke vrednosti.

15/24

Portfolio ispravka vrednosti se obraunava primenom odgovarajueg procenta verovatnoe neizmirenja obaveza koji je u direktnoj korelaciji sa rejting klasom klijenta (1A 4E) na nepokriveni deo angaovanja Banke.

Nepokriveni deo plasmana Banke se obraunava kao razlika izmeu iznosa kredita i iznosa sredstava obezbeenja. Iznos sredstava obezbeenja banka obraunava u skladu sa internom metodologijom tako to na trinu vrednost, procenjenu od strane ovlaenog sudskog procenitelja, primenjuje definisane haircut-ove u skladu sa tipom nepokretnosti i njegovom utrivou.

Za plasmane u rejting klasama 5a 5e iznos grupne ispravke vrednosti jednak je nepokrivenom delu kredita.

Za potrebe obrauna kolektivne (portfolio i grupne) ispravke vrednosti za klijente u retail segmentu Banka je definisala 9 homogenih grupa. Ispravka vrednosti za sve homogene grupe izuzev podgrupu restrukturiranih kredita obraunava se tako to se procenat ispravke vrednosti primenjuje na nepokriveni deo plasmana u zavisnosti kojoj homogenoj grupi klijent pripada kao i u zavisnosti od toga u kom opsegu broja dana kanjenja se nalazi potraivanje.

Procenti ispravke vrednosti koji se koriste u retail segmentu izraunavaju se na osnovu vremenskih serija migracija klijenata izmeu opsega broja dana kanjenja.

Tabela 6: Struktura klasa izloenosti kreditnog rizika nakon ispravki vrednosti

u 000 RSD Klase izloenosti Bilanse

pozicijeIspravka

vrednostiVanbilansne

pozicije Ispravka

vrednostiDrava i centralna banka 24.710.576 - - - Javna administrativna tela 111.658 - - - Banke 2.046.131 - - - Privredna drutva 46.444.522 3.028.426 22.789.214 263.881 Fizika lica 31.929.775 2.511.624 1.632.486 11.107 Ostale izloenosti 3.155.963 - - - Ukupno 108.398.625 5.540.050 24.421.700 274.989

Tabela 7: Kretanja na raunima ispravke vrednosti i rezervisanja u 2012.

u 000 RSD Gotovina i

gotovinski ekvivalent

Potraivanja po

kamatama i naknadama

Dati krediti i depoziti HOV

Ostali plasmani i ostala

sredstva

Vanbilan. aktiva Ukupno

Stanje 1. januar 2012 415 223.905 3.532.447 17.888 262.949 206.804 4.244.408 ukidanje rezervisanja (3.718) (277.462) (3.423.269) (48.107) (49.521) (249.744) (4.051.821) Dodatno rezervisanje 3.274 407.554 4.362.372 43.732 167.298 303.945 5.288.175 Kursne razlike 29 15.663 289.053 - 15.549 13.984 334.278 Stanje 31.decembra - 369.660 4.760.603 13.513 396.275 274.989 5.815.040

U pogledu sektorske strukture izloenosti Banke, najzastupljeniji sektori su trgovina, preradjivaka industrija i saobraaj i skladitenje.

Tabela 8: Sektorska struktura izloenosti

Sektorska podela Uee u bruto izloenosti klase

privredna drutvaAdministrativne i ostale uslune delatnosti 8.0%Delatnost holding kompanija i ostale usluge finansiranja 0.6% Finansijski lizing - Graevinarstvo 5.3% Poljoprivreda, umarstvo i ribarstvo 3.7% Pomocne delatnosti u pruanju finansijskih usluga, -

16/24

osiguranju i penzijskim fondovima Preduzetnici 2.4% Rudarstvo i preraivacka industrija 18.5% Saobracaj i skladitenje, informisanje i komunikacija 12.3% Snadbevanje elektrinom energijom... 6.3% Trgovina 19.1% Sektor stanovnitva 23.9% Ukupno 100%

Bilansna aktiva i vanbilansne stavke se klasifikuju u kategorije "A" do "D", prema Odluci NBS o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki. Potraivanja klasifikovana u kategorije A, B i V se smatraju dobrom aktivom, a potraivanja iz kategorija G i D loom aktivom.

Tabela 9: Struktura raspodele izloenosti prema kategorijama klasifikacije

u 000 RSD

Kategorija klasifikacije

Ukupna bilansna

aktiva koja se

klasifikuje

Obraunata rezerva za

procenjene gubitke - ukupno

Ispravka vrednosti

bilansne aktive i rezervisanja

za gubitke vanbilansnih

stavki

Potrebna rezerva za

procenjene gubitke -

ukupno

Ukupna aktiva koja se ne klasifikuje

Bruto knjigovodstve

na vrednost ukupne aktive

A 38.280.775 70.525 B 16.360.328 327.207 144.468 217.904 V 6.581.156 987.174 113.380 657.411 G 6.661.895 1.998.569 351.770 1.330.953 D 12.800.207 12.800.209 4.859.908 8.524.336 Ukupno 80.684.361 16.113.159 5.540.051 10.730.604 146.489.760 251.596.030

U pogledu geografske rasporeenosti, Banka je okrenuta finansiranju fizikih lica i privrednih drutava ije je sedite na teritoriji Republike Srbije. Izloenost kreditnom riziku Banke (bruto i vanbilansna aktiva koja se klasifikuje) sa stanjem na dan 31. decembra 2012. godine, pre uzimanja u obzir sredstava obezbeenja i ostalih sredstava zatite od kreditnog rizika, kroz analizu plasmana po geografskim podrujima prikazana je u sledeoj tabeli:

Tabela 10: Geografska raspodela izloenosti prema klasama izloenosti

Zemlja

Vanbilansne

pozicije

Gotovina i gotovinski ekvivalenti

Potraivanja po osnovu kamata, naknada i ostalo

Dati krediti i depoziti

HOV i uea u kapitalu

Ostala aktiva Ukupno

Evropska Unija 4.591

1.205.838 808 173.176

-

227.460 1.611.873

Srbija 17.645.887 58.001 1.740.076 73.438.619 1.372.887 1.824.317 96.079.787

Ostale zemlje 6.787.363

99.105 15.743 495.481

-

40.737 7.438.429

Ukupno 24.437.841

1.362.944 1.756.626 74.107.276 1.372.887

2.092.516 105.130.088

Struktura klase dospelih nenaplaenih potraivanja po osnovu kojih je dunik u docnji due od 90 dana u materijalno znaajnom iznosu po klasama izloenosti pokazuje neto vee uee klase izloenosti prema privrednim drutvima.

17/24

Tabela 11: Struktura dospelih nenaplaenih potraivanja u 000 RSD

Klase izloenosti Bruto izloenosti Neto izloenost Ispravka vrednostiIzloenost prema privrednim drutvima 8.484.606

1.686.928

2.484.790

Izloenost prema fizikim licima 5.078.151

711.238

2.183.165

Ukupno 13.562.757 2.398.166 4.667.955 Najvei deo izloenosti klase privrednih drutava ine srednjoroni plasmani, dok su u klasi fizikih lica najzastupljeniji dugoroni plasmani.

Tabela 12: Struktura raspodele izloenosti prema preostalom roku dospea u 000 RSD

Klasa Do mesec dana Do tri

meseca Do godinu dana Do pet godina Preko pet

godina Drava i centralna banka

18.812.044 1.648.069 3.516.598 733.865

Izloenosti obezbedjene stambenim hipotekama

27.477 44.146 162.015 1.324.887 12.032.470

Banke 620.904 - 14.066

Privredna drutva 2.392.143 2.687.555 17.712.279 28.122.752 8.970.535

Fizika lica 101.183 180.569 1.342.889 5.577.923 8.574.079

Ukupno 21.723.363 4.560.340 22.747.46 35.759.426 29.577.084

*Gore pomenuti prikaz ne sadri dospela nenaplaena potraivanja

3.2.2. Tehnike ublaavanja kreditnog rizika

Banka se opredelila za primenu jednostavnog metoda za prilagoavanje aktive ponderisane kreditnim rizikom za efekte tehnika ublaavanja tog rizika.

Banka radi prilagoavanja aktive ponderisane kreditnim rizikom za efekte ublaavanja tog rizika moe koristiti sledee instrumente kreditne zaite koji ispunjavaju uslove iz Odluke o adekvatnosti kapitala:

Instrumente materijalne kreditne zatite sredstva obezbeenja u obliku finansijske imovine gotovina, gotovinski ekvivalenti deponovani

kod banke, dunike hartije od vrednosti bilansno netiranje standardizovane sporazume o netiranju ostale instrumente materijalne kreditne zaite

Instrumente nematerijalne kreditne zatite

garancije, druge oblike jemstava i kontragarancije i kreditne derivate.

Pojedinanim instrumentima kreditne zatite se prvo proverava ispunjenost uslova definisanih Odlukom u smislu podobnosti, dok se naknadno u zavisnosti od transakcije na koju se odnose proverava i rona i valutna usklaenost.

18/24

Redosled instrumenata materijalne i nematerijalne kreditne zatite pri umanjenju izloenosti se utvrdjuje na osnovu utrivosti instrumenta, tj. mogunosti realizacije i naplate instrumenta kreditne zatite (kolaterala). Prvo se izloenost kreditnom riziku umanjuje primenom jednostavnog metoda za sredstva obezbeenja u obliku finansijske imovine (gotovinski depoziti, dunike hartije od vrednosti koje ispunjavaju uslove Odluke da budu priznate kao podobno sredstvo obezbeenja, sporazumi o netiranju), a nakon toga se izloenost umanjuje primenom jednostavnog metoda za instrumente nematerijalne kreditne zaite (garancije i kontragarancije prvoklasnih banaka). Nakon toga se aktiva ponderisana kreditnim rizikom umanjuje primenom tehnika ublaavanja za ostale instrumente materijalne kreditne zatite (npr. polise ivotnog osiguranja vinkulirane u korist Banke).

Ukoliko se koristi vie od jednog instrumenta kreditne zatite za smanjenje kreditnog rizika po osnovu jedne izloenosti, takva izloenost se deli na takav nain da se za svaki deo koji je pokriven jednim instrumentom kreditne zatite obaunava posebno iznos aktive ponderisane kreditnim rizikom, a u skladu sa Odlukom.

Tabela 13: Struktura raspodele izloenosti pre i nakon korienja kreditne zatite u 000 RSD

Klasa izloenosti

Bruto izloenost

Ispravka vrednosti,

rezervisanja i potrebna

rezerva

Neto izloenost

Instrumenti nematerijal.

kreditne zatite

Instrumenti materijalne

kreditne zatite

Efekti primena

instrumenata kreditne zatite

Neto izloenost

nakon primene

instrumenata kreditne zatite

Drava i centralna banka 24.710.576 - 24.710.576 8.031.180 32.741.756 Javna administrativna tela 111.658 93.524 18.135 - - 18.135 Banke 2.046.131 - 2.046.131 - - 142.871 2.189.002 Privredna drutva 69.233.955 10.525.459 58.708.497 8.099.939 1.795.583 9.895.522 48.812.975 Fizika lica 33.562.260 6.537.402 27.024.859 3.213 299.639 (302.851) 26.722.007 Ostale izloenosti* 121.914.276 1.042.734 120.871.542 - - 2.024.323 122.895.865

Ukupno 251.578.856 18.199.119 237.379.739 8.103.152 2.095.221 - 237.893.522

*Najvei deo iznosa klase ostalih izloenosti odnosi se na evidencione raune za primljena sredstva obezbeenja - hipoteke

Tabela 14: Struktura prualaca kreditne zatite

Naziv Banke Eksterni rejting Moodys The Royal Bank of Scotland N.V A3 Sberbank AD Banja Luka B3* Sberbank DD Hrvatska Ba1* Deutsche Bank Aktiengesellschaft A2 Cassa Di Rasparmio Del Veneto S.P.A Baa2 Republika Srbija Ba3

*Eksterni rejting po Moodys-u drave u kojoj banka ima sedite

19/24

3.2.3. Kreditni rejtinzi

S obzirom da za izraunavanje aktive ponderisane kreditnim rizikom koristi softver SBEU grupe, Banka primenjuje i pravila SBEU grupe za korienje eksternih agencija za rejting za dodeljivanje pondera kreditnog rizika. Banka koristi eksterne rejtinge sledeih agencija za rejting:

Moodys Standard & Poors Fitch

Banka koristi eksterne rejtinge za dodeljivanje pondera kreditnog rizika za sledee klase izloenosti:

Izloenosti prema dravama i centralnim bankama Izloenosti prema teritorijalnim autonomijama i jedinicama lokalne samouprave Izloenosti prema javnim administrativnim telima Izloenosti prema bankama (finansijskim institucijama) Izloenosti prema privrednim drutvima Izloenosti po osnovu pokrivenih obveznica i Izloenosti po osnovu ulaganja u otvorene investicione fondove.

Korienje eksternih rejtinga za dodeljivanje pondera kreditnog rizika pojedinim izloenostima Banka vri u skladu sa zahtevima propisanim u Odluci. Raspored kreditnih rejtinga u nivoe kreditnog kvaliteta Banka vri u skladu sa sledeom tabelom:

Moody's S&P Fitch CQS STAAaa AAA AAA 1Aa1 AA+ AA+ 1Aa2 AA AA 1Aa3 AA AA 1A1 A+ A+ 2A2 A A 2A3 A A 2Baa1 BBB+ BBB+ 3Baa2 BBB BBB 3Baa3 BBB BBB 3Ba1 BB+ BB+ 4Ba2 BB BB 4Ba3 BB BB 4B1 B+ B+ 5B2 B B 5B3 B B 5Caa1 CCC+ CCC+ 6Caa2 CCC CCC 6Caa3 CCC CCC 6Ca CC CC 6

CQS STA Nivo kreditnog kvaliteta za standardizovani pristup

20/24

3.3. Kapitalni zahtevi za trine rizike Minimalni kapitalni zahtevi za trine rizike Banke predstvaljaju zbir kapitalnog zahteva za devizni rizik i kapitalnih zahteva za cenovni rizik.

Na dan 31.12.2012. godine kapitalni zahtev Banke za pokrie trinih rizika je inio 0,1% ukupnog kapitala Banke i bio je uslovljen izloenou deviznom riziku, dok je pozicija Banke u knjizi trgovanja bila zanemarljivo mala u odnosu na ukupne poslove banke (11.744 hiljada dinara).

Za potrebe izraunavanje minimalnih kapitalnih zahteva za devizni rizik, Banka koristi pojednostavljeni metod:

Otvorena devizna pozicija * 12% prema regulativi NBS

Ukupna neto otvorena devizna pozicija Banke predstavlja apsolutnu vrednost ukupne duge, odnosno ukupne kratke devizne pozicije Banke, zavisno od toga koja je apsolutna pozicija vea.

Tabela 15: Struktura kapitalnog zahteva za devizni rizik u 000 RSD

Naziv pozicije iznosNeto spot pozicija (310.478) Neto forvard pozicija 340.111 Duga devizna pozicija 56.910 Kratka devizna pozicija 27.277 Ukupni kapitalni zahtev za devizni rizik (56.910*12%) 683

Za izvetavanje prema SBEU Grupi, izraunavanje kapitalnih zahteva ne zahteva izraunavanje kapitalnog zahteva za cenovni rizik, jer prema SBEU pravilima u SBRS ne postoje finansijski instrumenti koje treba klasifikovati u knjigu trgovanja.

Prema Odluci NBS o adekvatnosti kapitala banke, svi derivatni finansijski instrumenti se svrstavaju u knjigu trgovanja u skladu sa pravilima MRS-a 39 za potrebe izraunavanja kapitalnih zahteva za cenovni rizik.

Knjiga trgovanja sadri pozicie u finansiskim instrumentima koe banka dri s namerom trgovanja, ili radi zatite pozicia u drugim finansiskim instrumentima koi se vode u to knjizi i za koe ne postoe ogranienja da se njima trgue, niti postoe ogranienja da se ove pozicie zatite od rizika.

Finansiski instrumenti koe banka dri s namerom trgovanja su instrumenti za koe postoi namera banke da ih u kratkom roku nakon sticanja proda i/ili da u kratkom roku ostvari dobit na osnovu stvarne ili oekivane razlike izmedju njihove nabavne i prodane cene, odnosno na osnovu drugih promena cena ili kamatnih stopa.

Namera sticanja finansiskih instrumenata ili zakljuivanja ugovora koi se odnosi na te instrumente mora biti poznata pre tog sticanja, odnosno zakljuivanja.

21/24

Finansijska sredstva ili finansijske obaveze koje se u skladu sa MRS-om 39 vrednuju po fer vrednosti, i ije se promene fer vrednosti reflektuju kroz bilans uspeha i predstavljanju komponentu neto prihoda trebalo bi da budu klasifikovane u knjizi trgovanja. Svi derivati se moraju vrednovati po fer vrednosti i iskazivati kroz profit i gubitak, osim ukoliko su kvalifikovani da budu heding instrumenti u svrhu zatite rizika pozicija bankarske knjige. Pored navedenog, za ugraene derivate dodatno se proverava kriterijum namere trgovanja i utrivosti i u skladu sa tim ugraeni derivati se rasporeuju u knjigu trgovanja ili bankarsku knjigu.

Bilansne i vanbilansne stavke koje ne ulaze u knjigu trgovanja, moraju se svrstati u bankarsku knjigu.

Banka dnevno iskazuje vrednosti pozicija i izloenosti u knjizi trgovanja, u skladu s promenama njihovih tekuih trinih cena koje se dobijaju iz nezavisnih izvora (marking-to-market). Ako banka ne moe ove vrednosti da utvrdi na navedeni nain, procenjuje ih primenom alternativnih metoda.

Regulativa NBS navodi da je banka duna da izraunava i obezbedjuje pokrie kapitalnih zahteva u vezi sa trisnim rizikom koji proizilazi iz knjige trgovanja, ako: vrednost stavki u knjizi trgovanja prelazi 5% ili 15 miliona evra ukupnih poslova banke due od tri radna dana u kalendarskom mesecu; i ako vrednost stavki u knjizi trgovanja prelazi 6% ukupnih poslova banke tj. iznos od 20 miliona evra u bilo kom trenutku.

Kapitalni zahtev za cenovni rizik Banka izraunava za:

Opti cenovni rizik po osnovu dunikih hartija od vrednosti koristei metod dospea (maturity), opisan u delu Cenovni rizik po osnovu dunickih hartija od vrednosti Odluke o adekvatnosti kapitala banke

Specifian cenovni rizik po osnovu dunikih hartija od vrednosti, opisan u delu Cenovni rizik po osnovu dunikih hartija od vrednosti Odluke o adekvatnosti kapitala banke

U okviru procesa interne procene adekvatnosti kapitala, Banka pored navedenih trinih rizika izraunava i interni kapital za pokrie kamatnog rizika. Metodologija za merenje kamatnog rizika se zasniva na gep analizi u sluaju standardnog stres test scenarija (promene kamatnih stopa od 200 bp). Ove analize uzimaju u obzir kamatno osetljive proizvode u bankarskoj knjizi koji su dodeljeni odgovarajuim vremenskim periodima prema periodu odredjivanja kamatne stope, ili rokovima dospea kada su njihove kamatne stope fiksne. Na osnovu izvetaja o kamatnom gepu, ukupan iznos vika kamatno osetljivih pozicija koje potiu iz razliitih valutnih pozicija rasporedjenih u predefinisani sistem periodnih korpi predstavlja iznos kamatnog rizika. Ovaj iznos se koristi za odredjivanje internog kapitala za kamatni rizik.

Interni kapital za kamatni rizik na dan 31.12.2012.godine je iznosio 723.823 hiljada dinara.

3.4. Kapitalni zahtevi za operativni rizik

Banka prilikom merenja operativnog rizika primenjuje standardizovani pristup za izraunavanje kapitalnih zahteva. Korienje ovakvog pristupa zahteva:

da operativni rizik banke bude pokriven sopstvenim sredstvima, razvoj i implementaciju procedura za upravljanje operativnim rizikom.

Prihodi i rashodi banke se rasporeuju na standardizovane linije poslovanja, a svakoj od njih se dodeljuje poseban indikator izloenosti.

Osnovni principi na osnovu koih e banka vri mapiranje poslovnih aktivnosti u linie poslovanja su:

sve poslovne aktivnosti morau da budu razvrstane u linie poslovanja po principu sveobuhvatnosti i

22/24

uzaamne iskljuivosti; ukoliko neka poslovna aktivnost ne moe sa sigurnou da bude razvrstana u neku od linia poslovanja, a

predstavlja pomonu aktivnost glavno aktivnosti klasifikovano u neku od navedenih linia poslovanja, banka e razvrstava u liniu poslovanja u kou e klasifikovana glavna aktivnost. Ako navedena pomona aktivnost podrava aktivnosti iz vie od edne linie poslovanja, banka primenjuje obektivne kriteriume razvrstavanja definisane u sledeem poglavlju;

ukoliko poslovna aktivnost ne moe da bude razvrstana ni u ednu liniu poslovanja, banka tu poslovnu aktivnost, kao i sve njo pripadaue pomone aktivnosti, razvrstava u liniu poslovanja sa naveom stopom kapitalnog zahteva;

banka moe za alokaciu indikatora izloenosti po liniama poslovanja da koristi metode za odredjivanje internih cena. Trokove koi su nastali u edno, a odnose se na neku drugu liniu poslovanja, banka moe da pripie to drugo linii poslovanja, na primer na osnovu kljua zasnovanog na internim trokovima transfera izmedju dve linie poslovanja;

razvrstavanje poslovnih aktivnosti u odgovaraue linie poslovanja za potrebe izraunavanja kapitalnog zahteva za operativni rizik treba da bude formalno i sutinski uskladjeno sa pomovima koe se koriste u vezi sa kreditnim rizikom i trinim rizicima;

Upravni odbor banke e odgovoran za usvaanje i kontrolu sprovodjenja politike razvrstavanja poslovnih aktivnosti u linie poslovanja banke;

Izvrni odbor banke e odgovoran za sprovodjenje politike razvrstavanja poslovnih aktivnosti u linie poslovanja banke;

proces mapiranja linia poslovanja predmet e nezavisne provere od strane unutranje ili spoljne revizie. Minimalni kapitalni zahtev za operativni rizik izraunat primenom standardizovanog pristupa jednak je trogodinjem proseku godinjih kapitalnih zahteva za sve linije poslovanja. Iznos internog kapitala za pokrie operativnog rizika se takodje zasniva na ovom iznosu minimalnog regulatornog kapitalnog zahteva.

Tabela 16: Struktura kapitalnog zahteva za operativni rizik u 000 RSD

Poslovne aktivnosti banke za potrebe raunanja kapitalnog zahteva za operativni rizik t-3 t-2 t-1Trgovina i prodaja 64.812 9.526 48.393

Brokerski poslovi s fizikim licima 2 Bankarski poslovi s privrednim drustvima 352.699 417.319 342.471

Bankarski poslovi s fizikim licima 120.268 145.314 256.422

Platni promet 18.483 25.084 26.831

Ukupno 556.262 597.244 674.116

Ukupni kapitalni zahtev za operativni rizik (t 1,2,3 / 3) 613.901

4. Izloenost po osnovu vlasnikih ulaganja u bankarskoj knjizi

Banka klasifikuje hartije od vrednosti u sledee kategorije: hartije od vrednosti po fer vrednosti kroz bilans uspeha, hartije od vrednosti koje se dre do dospea i hartije od vrednosti raspoloive za prodaju. Hartije od vrednosti po fer vrednosti kroz bilans uspeha obuhvataju hartije od vrednosti koje Banka dri u cilju ostvarivanja dobiti po osnovu trgovanja u kratkom vremenskom periodu.

Hartije od vrednosti, za koje rukovodstvo ima i nameru i mogunost da ih dri do dospea, klasifikuju se kao hartije od vrednosti koje se dre do dospea. Hartije od vrednosti kod kojih postoji namera dranja u neodreenom vremenskom periodu u kojem mogu biti prodate u sluaju potrebe likvidnosti ili usled promena u kamatnim stopama, deviznim kursevima ili trine vrednosti, klasifikuju se kao hartije od vrednosti raspoloive za prodaju. Rukovodstvo vri klasifikaciju hartija od vrednosti u momentu njihove kupovine.

23/24

4.1. Hartije od vrednosti koje se dre do dospea

Hartije od vrednosti koje se dre do dospea su finansijska sredstva sa fiksnim plaanjima ili plaanjima koja mogu da se utvrde i sa fiksnim dospeem, za koje Banka ima pozitivnu nameru i sposobnosti da ih dri do dospea. Ova finansijska sredstva obuhvataju trezorske zapise emitovane od strane Ministarstva finansije Republike Srbije, blagajnike zapise NBS, obveznice stare devizne tednje i eskont menica.

Nakon inicijalnog priznavanja, hartije od vrednosti koje se dre do dospea evidentiraju po se amortizovanoj vrednosti korienjem metoda efektivne kamatne stope, umanjenoj za ispravke vrednosti, odnosno gubitak po osnovu obezvreenja. Amortizovana vrednost obraunava se uzimajui u obzir sve diskonte ili premije pri kupovini, kao i naknade koje su sastavni deo ugovorene kamatne stope, u toku perioda dospea.

Prihodi nastali u periodu dranja hartija od vrednosti u portfoliu Banke se prikazuju kao prihodi od kamata. Sve kupovine i prodaje hartija od vrednosti se raunovodstveno evidentiraju u momentu realizacije transakcije.

Banka vri isknjienje sredstva kada prava na priliv gotovine po osnovu tog sredstva isteknu ili kada ta prava prenese na drugoga. Isknjienje obaveze nastaje kada je obaveza izmirena ili kada je preneta na drugoga.

Banka je sa 31.12.2012.godine imala samo eskont menica, koji se tretira kao ulaganja u hartije od vrednosti koje se dre do dospea.

4.2. Hartije od vrednosti raspoloive za prodaju

Finasijska sredstva raspoloiva za prodaju su nederivatna finansijska sredstva koja su naznaena kao raspoloiva za prodaju i nisu klasifikovana kao krediti i potraivanja, finansijska sredstva koja se dre do dospea ili finansijska sredstva po fer vrednosti iji se efekti promena u fer vrednosti iskazuju u bilansu uspeha. Finasijska sredstva raspoloiva za prodaju su plasmani za koje postoji namera dranja u neodredjenom vremenskom periodu, koja mogu biti prodata zbog potrebe za likvidnou ili usled promene kamatnih stopa, deviznih kurseva ili trinih cena. Ukoliko za finansijska sredstva raspoloiva za prodaju ne postoji aktivno trite, ukoliko su sa fiksnim rokom dospea, finansijska sredstva raspoloiva za prodaju se vrednuju po amortizovanoj vrednosti primenom metode efektivne kamatne stope.

Finansijska sredstva raspoloiva za prodaju inicijalno se procenjuju po nabavnoj vrednosti, ako je poznata. Promena trine vrednosti se iskazuje u okviru kapitala, u korist ili na teret revalorizacionih rezervi, sve do otudjenja tih hartija od vrednosti, kada se revalorizacione rezerve prenose u prihode.

Tabela 17: Struktura izloenosti po osnovu vlasnikih hartija od vrednosti

prema nameri ulaganja u 000 RSD

Vrsta izloenosti Knjigovodstvena vrednost

Hartije od vrednosti raspoloive za prodaju 6.867.098 Potraivanje po osnovu promene vrednosti HOV 27.937 Hartije od vrednosti koje se dre do dospea 1.372.887 Od toga eskont menica 1.372.887 Ukupno 8.267.922

24/24

5. Uea u kapitalu

Uea banke u kapitalu sastoje se od ueca u kapitalu zavisnog i drugih pravnih lica. Ueca u kapitalu za koje ne postoji aktivno trite vrednovana su po nabavnoj vrednosti umanjenoj za ispravku vrednosti po osnovu obezvreenja.

Banka na dan 31.12.2012. godine imala nematerijalno uee u drugom pravnom licu Trite novca u iznosu od 199 hiljada dinara.

6. Bankarska grupa

Sberbank Srbija a.d. nema podreena drutva, tako da ne objavljuje podatke koji se odnose na bankarsku grupu i odnos izmeu matinog drutva i podreenih drutava.

7. Objavljivanje ostalih podataka i informacija

Pored informacija i podataka u skladu sa Odlukom o objavljivanju podataka i informacija, Banka na svojoj internet prezentaciji, www.sberbank.rs, objavljuje i zvanine godinje izvetaje, kao i izvetaje spoljnih revizora o godinjim finansijskim izvetajima.

Korica Objavljivanje informacija i podataka A4.pdfObjavljivanje informacija 31.12.2012Korica Objavljivanje informacija i podataka A4.pdfObjavljivanje informacija 31.12.2012