komponenta 1 uspostavljena osnova za …

Twinning light projekat ,,Razvoj zakonodavnog i institucionalnog okvira za efikasno usklađivanje i sprovođenje Acquis-a u oblasti

ribarstva u Republici Srbiji” (SR 14 IPA AG 03 18 R TWL)

1

KOMPONENTA 1 – USPOSTAVLJENA OSNOVA ZA NACIONALNU ŠEMU

SERTIFIKACIJE ULOVA U SKLADU SA EU ZAHTEVIMA AKTIVNOST 1.2 - STRATEGIJA ZA UNAPREĐENJE SISTEMA IZVEŠTAVANJA

NACIONALNE ŠEME SERTIFIKACIJE ULOVA

UVOD Glavni fokus ove aktivnosti je izrada Strategije za unapređenje sistema izveštavanja nacionalne šeme sertifikacije ulova. Cilj TWL projekta je jačanje kapaciteta MPŠV za izradu i implementaciju zakonodavstva i reformu institucionalnog okvira u sektoru ribarstva u skladu sa pravnim tekovinama EU u vezi sa NNN ribolovom. Strategija u globalu obuhvata dva glavna procesa: formulisanje i implementaciju. Formulisanje obuhvata analiziranje situacije, postavljanje dijagnoze i izradu vodecih politika, postavljanje ciljeva, određivanje mera za postizanje ciljeva i mobilizaciju resursa za realizaciju mera. (vidi Aktivnost 1.1.). Implementacija se odnosi na aktivnosti koje se preduzimaju za postizanje ciljeva utvrđenih TWL projektom, opisuje kako ce se ciljevi postici sredstvima. Strategija za unapređenje nacionalne šeme sertifikacije ulova (u daljem tekstu: SU) u Republici Srbiji i sistema izveštavanja bice izrađena predlaganjem buducih aktivnosti usmerenih na razvoj sistema za prevenciju i kontrolu nelegalnog, neprijavljenog i neregulisanog ribolova. Republika Srbija mora da sprovede mere za sprečavanje uvoza ili prodaje riba ili proizvoda ribarstva iz NNN ribolova i da uspostavi nacionalnu šemu SU kroz efikasan sistem kontrole uvoza i izvoza ribe i proizvoda ribarstva kako bi se sprečile NNN aktivnosti.

1. GLAVNI CILJ STRATEGIJE Glavni cilj strategije je potpuno uspostavljanje nacionalne šeme za uvoz i izvoz ribe i proizvoda ribarstva. S tim u vezi i imajuci u vidu da je Srbija kontinentalna zemlja sa prerađivačkim kapacitetima, nacionalna šema SU je preduslov čije uspostavljanje ce omoguciti Srbiji da se bori protiv NNN ribolovnih aktivnosti. Posebni cilj je pružanje pomoci upravi Republike Srbije (u daljem tekstu: ZK - zemlja korisnica) za uspostavljanje nacionalne šeme SU i saveta u vezi sa efikasnim i delotvornim sistemom kontrole uvoza i izvoza ribe i proizvoda ribarstva radi sprečavanja NNN aktivnosti. S tim u vezi, radi uspostavljanja nacionalne šeme sertifikacije ulova primenjivace se Uredba (EZ) br. 1005/2008 o NNN ribolovu koja je stupila na snagu 1. januara 2010. i ostale povezane uredbe. MPŠV, tj. Uprava za veterinu i Sektor za poljoprivrednu politiku morace da pripreme nacrte zakona i podzakonskih akata u oblasti inspekcije i kontrole prometa proizvoda ribarstva u Republici Srbiji da bi uskladili nacionalno zakonodavstvo sa propisima EU.



2

MPŠV ce takođe morati da odredi nadležni organ (jedan ili više), njegove odgovornosti i procedure (korak po korak) za punu implementaciju nacionalne šeme SU za uvoz i izvoz ribe i proizvoda ribarstva. Moguci scenariji za uspostavljanje nadležnih tela u šemi SU bice navedeni u Prilogu I ovog dokumenta.

2. AKTUELNA SITUACIJA U OBLASTI SPROVOĐENJA NACIONALNE

ŠEME SERTIFIKACIJE ULOVA NA OSNOVU STUDIJE O PROCENI IZ

AKTIVNOSTI 1.1. Što se tiče sprovođenja nacionalne šeme SU, Zakon o stočarstvu (čl. 66b) propisuje da se proizvodi ribarstva mogu uvoziti, izvoziti i biti u tranzitu ako ih, pored uslova propisanih zakonom kojim se uređuje veterinarstvo, prati i međunarodna potvrda (sertifikat) o ulovu (SU) koju izdaje nadležni organ u zemlji porekla. U skladu sa Zakonom o stočarstvu, definisano je da veterinarski inspektori potvđuju da su proizvodi ribarstva u skladu sa međunarodnom šemom SU i da proizvodi ribarstva prerađeni u Republici Srbiji potiču od ulova za koji je izdat odgovarajuci međunarodnim SU. Takođe, Zakon u čl. 86 definiše odgovornost graničnih inspektora za sprečavanje i zabranu uvoza/ izvoza i tranzita proizvoda ribarstva bez međunarodnog sertifikata o ulovu. Detalji su opisani u AKTIVNOST 1.1 – Studija o proceni stanja u sektoru ribarstva.

3. NNN RIBOLOV - EU ZAKONODAVNI OKVIR

3.1. Šta je NNN ribolov? Nelegalni, neprijavljeni i neregulisani ribolov prepozant je kao jedna od najvecih pretnji morskim ekosistemima zbog njegove mocne sposobnosti da podrije nacionalne i regionalne napore za održivo upravljanje ribarstvom, kao i nastojanja za očuvanje morskog biodiverziteta. NNN ribolov koristi korumpiranost uprava i eksploatiše slabe režime gazdovanja, naročito one u zemaljama u razvoju koje nemaju kapacitete i resurse za efikasno pracenje, kontrolu i nadzor. NNN ribolov je prisutan u svim vrstama i dimenzijama ribarstva; dešava se kako na otvorenom moru, tako i u područjima unutar nacionalne nadležnosti, odnosi se na sve aspekte i faze hvatanja i korišcenja ribe, a ponekad može biti povezan i sa organizovanim kriminalom. Proizvodi koji potiču od ulova iz NNN ribolova mogu se naci na prekomorskim tržištima, čime se guši lokalna ponuda hrane. Štetni uticaji NNN ribolova na životnu sredinu neminovno negativno utiču na profitabilnost i broj zaposlenih u sektoru zakonitog ribarstva. Procenjuje se da NNN praksa iznosi oko 10 do 20 milijardi evra svake godine širom sveta, što je 20% prijavljene vrednosti ulova na svetskom nivou. NNN ribolov ima katastrofalne ekološke i društveno-ekonomske uticaje na globalnom nivou. Nelegalni ribolov znači ribolovne aktivnosti:

a) koje u morskim vodama pod nadležnošcu određene države obavljaju nacionalna ili strana ribarska plovila bez dozvole te države ili u suprotnosti sa njenim zakonima i propisima;

b) koje obavljaju ribarska plovila koja viju zastavu države koja je ugovorna strana odgovarajuce regionalne organizacije za upravljanje u ribarstvu, ali koja postupaju u suprotnosti sa merama očuvanja i gazdovanja koje je donela ta organizacija i koje su obavezujuce za tu državu, ili u suprotnosti sa odgovarajucim odredbama merodavnog međunarodnog prava; ili

c) koje obavljaju ribarska plovila u suprotnosti sa nacionalnim zakonima ili međunarodnim obavezama, uključujuci obaveze koje su preuzele države saradnice odgovarajuce regionalne organizacije za upravljanje u ribarstvu;

Neprijavljeni ribolov znači ribolovne aktivnosti:



3

a) koje nisu prijavljene ili koje su pogrešno prijavljene relevantnom nacionalnom telu, u suprotnosti sa nacionalnim zakonima i propisima; ili

b) koje se obavljaju u području nadležnosti relevantne regionalne organizacije za upravljanje u ribarstvu i nisu prijavljene ili su pogrešno prijavljene, u suprotnosti sa postupcima prijavljivanja te organizacije;

Neregulisani ribolov znači ribolovne aktivnosti:

a) koje na području na kojem se primenjuju pravila relevantne regionalne organizacije za upravljanje u ribarstvu obavljaju ribarska plovila bez državne pripadnosti, ribarska plovila koja viju zastavu države koja nije članica te organizacije ili bilo koji drugi subjekt u ribarstvu, na način koji nije u skladu sa merama očuvanja i gazdovanja te organizacije ili je u suprotnosti sa tim merama; ili

b) koje na područjima ili u vezi sa ribljim fondom na koji se ne primenjuju mere očuvanja i gazdovanja obavljaju ribarska plovila na način koji nije u skladu sa odgovornostima države za očuvanje živih morskih resursa po osnovu međunarodnog prava.

Ribarska plovila i privredni subjekti koji obavljaju NNN ribolov Smatra se da ribarsko plovilo obavlja NNN ribolov ako se dokaže da je, suprotno merama očuvanja i gazdovanja koje se primenjuju na relevantnom ribarskom području:

a) lovilo ribu bez važece dozvole ili odobrenja koju je izdala država pripadnosti plovila ili odgovarajuca obalska država; ili b) nije ispunilo svoje obaveze beleženja i dostavljanja podataka o ulovu ili podataka povezanih sa ulovom, uključujuci podatke koji se moraju prenositi putem satelitskog sistema za nadzor plovila, ili prethodna obaveštenja koja treba poslati tri radna dana pre očekivanog vremena dolaska u luku, c) lovilo ribu u zašticenom području, u vreme lovostaja, bez kvote ili nakon iscrpljenja kvote ili na nedopuštenim dubinama; ili č) ciljano lovilo riblji fond za koji je na snazi moratorijum ili zabrana ribolova; ili c) koristilo zabranjenu opremu za ribolov ili opremu koja ne ispunjava propisane zahteve; ili d) falsifikovalo ili prikrilo svoje oznake, identitet ili registraciju; ili dž) prikrilo, neovlašceno menjalo ili uklanjalo dokaze koji se odnose na istragu; ili đ) sprečavalo službena lica u obavljanju njihovih dužnosti pri proveri usaglašenosti sa važecim merama očuvanja i gazdovanja; ili je sprečavalo posmatrače u obavljanju njihovih dužnosti pri pracenju poštovanja važecih pravila Zajednice u oblasti ribarstva; ili e) vršilo ukrcavanje, pretovar ili iskrcavanje riba koje nemaju propisanu veličinu u suprotnosti sa zakonodavstvom koje je na snazi; ili f) vršilo pretovar ili učestvovalo u zajedničkim ribolovnim operacijima sa, podržavalo ili ponovo snabdevalo druga ribarska plovila za koja je utvrđeno da obavljaju NNN ribolov, posebno ona koja su stavljena na listu NNN plovila; ili g) obavljalo ribolovne aktivnosti na području regionalne organizacije za upravljanje u ribarstvu na način koji nije u skladu sa merama očuvanja i gazdovanja koje je donela ta organizacija ili na način kojim krši te mere, i vije zastavu države koja nije članica te organizacije ili ne sarađuje sa tom organizacijom kako je utvrdila ta organizacija; ili h) nema državnu pripadnost i stoga je, prema međunarodnom pravu, plovilo bez državne pripadnosti

a) obavljalo poslove neposredno povezane sa NNN ribolovom, uključujuci promet i/ili uvoz proizvoda ribarstva dobijenih NNN ribolovom; ili

b) falsifikovalo isprave u vezi sa usvojenim merama očuvanja i gazdovanja ili koristilo takve lažne ili nevažece isprave.



4

Neposredne mere izvršenja Ako se za fizičko lice sumnja da je počinilo teški prekršaj ili je zatečeno u činjenju teškog prekršaja ili ako se za pravno lice sumnja da je odgovorno za takav prekršaj, nadležni organ pokrece punu istragu prekršaja i, u skladu sa svojim nacionalnim pravom i u zavisnosti o težine prekršaja, preduzima neposredne izvršne mere, kao što su:

(a) neposredni prekid ribolovnih aktivnosti; (b) preusmeravanje ribarskog plovila u luku; (c) preusmeravanje prevoznog sredstva na drugu lokaciju radi inspekcije; (č) naređivanje jemstva; (c) oduzimanje opreme za ribolov, ulova ili proizvoda ribarstva; (d) privremeno zaustavljanje ribarskog plovila ili prevoznog sredstva; (dž) privremeno oduzimanje dozvole za ribolov.

Sankcije za teške prekršaje Neophodno je:

osigurati da fizičko lice koje je počinilo teški prekršaj ili pravno lice koje se smatra odgovornim za teški prekršaj bude kažnjeno delotvornim, srazmernim i odvracajucim upravnim sankcijama,

izreci maksimalnu sankciju bar u visini petostruke vrednosti proizvoda ribarstva dobijenih počinjenjem teškog prekršaja,

izreci maksimalnu sankciju bar u visini osmostruke vrednosti proizvoda ribarstva dobijenih počinjenjem teškog prekršaja, ako se u periodu od pet godina teški prekršaj ponovi.

Pri određivanju ovih sankcija nadležni organ uzima u obzir i vrednost štete koja je nastala na predmetnim ribolovnim resursima i morskom ekosistemu. Osim toga ili umesto toga, mogu se primenjivati i delotvorne, srazmerne, i odvracajuce krivične sankcije. Štaviše, sankcije mogu biti pracene drugim sankcijama ili merama, a to su posebno:

1. sekvestracija ribarskog plovila koje je učestvovalo u prekršaju; 2. privremeno zaustavljanje ribarskog plovila; 3. trajno oduzimanje zabranjene opreme za ribolov, ulova i proizvoda ribarstva; 4. privremeno oduzimanje ili ukidanje dozvole za ribolov; 5. smanjenje ili oduzimanje ribolovnih prava; 6. privremeno ili trajno isključivanje iz prava za sticanje novih ribolovnih prava; 7. privremena ili trajna zabrana pristupa javnoj pomoci ili subvencijama; 8. privremeno ili trajno ukidanje statusa privrednog subjekta sa odobrenjem.

3.2. Evropska unija u borbi protiv NNN ribolova Nelegalni, neprijavljeni i neregulisani ribolov (NNN) kao jedna od najozbiljnijih pretnji održivom iskorišcavanju živih vodenih bogatstava, ugrožava sam temelj zajedničke politike ribarstva i međunarodne napore EU za promovisanje boljeg upravljanja okeanima. NNN ribolov je i ozbiljna pretnja morskom biodiverzitetu. EU je najvece svetsko uvozno tržište za proizvode ribarstva i kao tržište ima odgovornost da osigura da proizvodi koji potiču iz nelegalnog, neprijavljenog i neregulisanog ribarstva nemaju pristup jedinstvenom tržištu EU. Jedan od glavnih ciljeva Uredbe o NNN ribolovu je kontrola kretanja proizvoda ribarstva koji ulaze na tržište EU. Iz tog razloga, sposobnost države nečlanice da izvozi proizvod ribarstva u EU zavisi od načina na koji država u svom području rešava problem NNN ribolova.



5

3.3. EU propisi koji uređuju NNN ribolov Uredba o NNN ribolovu rezultat je dugog procesa i aktivnosti Evropske komisije u borbi protiv NNN ribolova. Prvi predstavljeni dokument bio je Akcioni plan za NNN ribolov iz 2002. godine koji je direktno inspirisan međunarodnim akcionim planom FAO iz 2001. godine za sprečavanje, suzbijanje i zaustavljanje nelegalnog, neprijavljenog i neregulisanog ribolova. Evropski parlament i Evropski ekonomski i socijalni komitet uvažili su i podržali predlog Uredbe o NNN ribolovu. Uredba je stupila na snagu 1. januara 2010. Borba protiv NNN ribolova u EU donela je mnogo više propisa i procedura i neke od njih je potrebno spomenuti. Dva važna i srodna propisa koja se odnose na NNN ribolov i kontrolu ribarstva su: Uredba Saveta (EZ) br. 1005/2008 od 29. septembra 2008. o uspostavljanju sistema Zajednice za sprečavanje, suzbijanje i zaustavljanje nelegalnog, neprijavljenog i neregulisanog ribolova, takozvana „Uredba o NNN ribolovu“, kojom se uvodi sistem sertifikacije ulova i Uredba (EZ) br. 1224/2009 kojom se preispituje prethodna šema kontrole zajedničke politike ribarstva EU i stavlja naglasak na sledljivost u podršci kontroli i kontroli ribarstva u lancu snabdevanja. Cilj obe uredbe je sprečavanje pogrešnog označavanja proizvoda ribarstva koje se koristi za pranje NNN ribe na tržištu ili za prevaru industrije i potrošača kako bi se dobila viša prodajna cena. Glavne uredbe o NNN ribolovu su:

Uredba Saveta (EZ) br. 1005/2008 od 29. septembra 2008. o uspostavljanju sistema Zajednice za sprečavanje, suzbijanje i zaustavljanje nelegalnog, neprijavljenog i neregulisanog ribolova, o izmeni uredaba (EEZ) br. 2847/93, (EZ) br. 1936/2001 i (EZ) br. 601/2004 i o stavljanju van snage uredaba (EZ) br. 1093/94 i (EZ) br. 1447/1999 (SL L 286, 29.10.2008, str. 1–32)

Ispravka Uredbe Saveta (EZ) br. 1005/2008 od 29. septembra 2008. o uspostavljanju sistema Zajednice za sprečavanje, suzbijanje i zaustavljanje nelegalnog, neprijavljenog i neregulisanog ribolova, o izmeni uredaba (EEZ) br. 2847/93, (EZ) br. 1936/2001 i (EZ) br. 601/2004 i o stav-ljanju van snage uredaba (EZ) br. 1093/94 i (EZ) br. 1447/1999 (SL L 286, 29.10.2008) (SL L 22, 26.1.2011, str. 8)

Uredba Komisije (EZ) br. 1010/2009 od 22. oktobra 2009. o utvrđivanju detaljnih pravila za sprovođenje Uredbe Saveta (EZ) br. 1005/2008 o uspostavljanju sistema Zajednice za spreča-vanje, suzbijanje i zaustavljanje nelegalnog, neprijavljenog i neregulisanog ribolova (SL L 280 27.10.2009)

Priručnik za praktičnu primenu Uredbe o NNN ribolovu

Glavni propisi zajedničke politike ribarstva su: Uredba (EU) br. 1380/2013 Evropskog parlamenta i Saveta od 11. decembra 2013. o zajedni-

čkoj politici ribarstva, o izmeni uredaba Saveta (EZ) br. 1954/2003 i (EZ) br. 1224/2009 i o stavljanju van snage uredaba Saveta (EZ) ) br. 2371/2002 i (EZ) br. 639/2004 i Odluke Saveta 2004/585/EZ

Uredba Saveta (EZ) br. 1224/2009 od 20. novembra 2009. o uspostavljanju sistema kontrole Zajednice za osiguranje usaglašenosti sa pravilima zajedničke politike ribarstva

Sprovedbena uredba Komisije (EU) br. 404/2011 od 8. aprila 2011. o detaljnim pravilima za sprovođenje Uredbe Saveta (EZ) br. 1224/2009 o uspostavljanju sistema kontrole Zajednice za osiguranje usaglašenosti sa pravilima zajedničke politike ribarstva



6

Uredba (EZ) br. 1005/2008 (Uredba o NNN ribolovu) Cilj Uredbe je da uspostavi sistem Evropske unije (EU) sprečavanje, suzbijanje i zaustavljanje nelegal-nog, neprijavljenog i neregulisanog ribolova (NNN) u vodama EU i međunarodnim vodama. Ona se primenjuje zajedno sa sistemom kontrole ribarstva u EU za pregled, inspekciju i izvršenje pravila zaje-dničke politike ribarstva od strane nacionalnh organa vlasti. Primenjuje se od 1. januara 2010. godine.

Šema sertifikata o ulovu Sistemi dokumentovanja ulova (SDU) su mere povezane sa tržištem koje su posebno razvijene za borbu protiv NNN ribolova. Zvanič na definičija je sledeča: „Sistem za praćenje i sledljivost ribe od mesta hvatanja, preko istovara i kroz lanac snabdevanja. SDU beleži i potvrđuje podatke koji identifikuju poreklo uhvaćene ribe i osigurava da je ulovljena na način koji je u skladu sa relevantnim nacionalnim, regionalnim i međunarodnim merama očuvanja i gazdovanja. Cilj SDU je borba protiv NNN ribolova ograničavanjem pristupa tržištima NNN ribi i proizvodima ribarstva." (Izveštaj sa stručnog savetovanja o sistemima dokumentovanja ulova, FAO Izveštaj o ribarstvu i akvakulturi br. 1120, jul 2015.)

Ciljevi šeme sertifikacije su da:

osigura sledljivost proizvoda u svim fazama proizvodnje, od ulova - do prerade i transporta - do prometa;

bude sredstvo za poštovanje pravila očuvanja i gazdovanja; i, podrži saradnju između država pripadnosti plovila – države u kojoj se vrši prerada i - države u

kojoj se vrši promet (što olakšava kontrolu i usaglašenost sa pravilima očuvanja i gazdovanja).

Danas se primenjuju dve suštinski različite vrste SDU.

1. Prvo su razvijeni i primenjeni takozvani multilateralni sistemi koje su uspostavile regionalne organizacije za upravljanje u ribarstvu (ROUR). Ova prva vrsta SDU uključuje:

- SDU koji pokriva dve vrste zubana (ili čileanski brancin) ulovljene u vodama Antarktika, uveden 2000. godine Konvencijom za očuvanje antarktičkh živih morskih resursa (CCAMLR)

- SDU koji pokriva atlantsku tunu plavorepku, uveden 2008. godine od strane Međunarodne komisije za očuvanje atlantske tune (ICCAT)

- SDU koji pokriva tunu južnih mora, uveden 2010. godine od strane Komisije za očuvanje tune južnih mora (CCSBT)

SDU ROUR zasnovani su na pravilima ROUR, koja imaju status međunarodnog prava. Tehnički gledano, smatra se da oni otelovljuju multilateralne sporazume o zaštiti životne sredine (MEAs). Kada se uspo-stavi SDU ROUR, sve države koje učestvuju u ribolovu, preradi i prometu ovih resursa moraju da ga primenjuju. To znači da se SDU ROUR primenjuje na celi fond ili vrstu pod upravljačkim mandatom ROUR, i sertifikati izdati u okviru sistema moraju da prate sve proizvode u svim tačkama lanca snab-devanja sve do krajnjih tržišta.

2. Druga vrsta SDU je jednostrani sistem koji uspostavlja jedna država (ili unija zemalja). Danas postoji samo jedan takav sistem, EU šema sertifikacije ulova koja je uvedena 2008. godine takozva-nom EU Uredbom o NNN ribolovu, a primenjena od januara 2010. EU SDU pokriva svu morsku ribu ulovljenu u divljini (sa nekim manjim izuzecima) koju na tržište EU stavljaju u promet države koje nisu



7

članice EU. Jednostrani SDU uređuje prvenstveno ono što može da uđe na krajnje tržište, a ne kako ili šta proizlazi iz ribarstva. Na osnovu nacionalnog prava, jednostrani SDU može da predlaže pravila samo za one proizvode koji ulaze na njegovo tržište. Usaglašenost sa pravilima uspostavlja se gledanjem unazad u lanac snabdevanja pokušavajuci da se utvrdi da li su proizvodi ulovljeni u skladu sa nacional-nim, regionalnim ili međunarodnim pravilima, u trenutku kada proizvodi stižu na granicu. Da bi sled-ljivost unazad bila smislena i ostvarljiva proverljiva sledljivost u ovim sistemima mora biti vrlo čvrsta. SDU garantuje da proizvodi uvezeni u EU ne potiču iz NNN ribolova. Ove sertifikate izdaje država u kojoj je ribarsko plovilo registrovano (država pripadnosti plovila). Oni prate proizvode ribarstva kroz lanac snabdevanja kako bi se omogucili kontinuirani pregledi. Zemlje koje ne sarađuju Šema SU predviđa i postupak sankcionisanja. To je takozvani ,,postupak svrstavanja'', putem kojeg Komisija EU bilo koju državu koja nije članica EU može da svrsta u kategoriju ,,zemalja koje ne sarađuju". Prema ovom postupku, Evropska komisija može državu unapred svrstati (žutim kartonom) i, kao krajnju meru, svrstati (crvenim kartonom) u kategoriju zemalja koje ne sarađuju, ako ne ispunjava obaveze u pogledu preduzimanja mera protiv NNN ribolova koje je u skladu sa međunarodnim pravom obavezna da ispunjava kao država pripadnosti plovila, država luke, obalska država, ili država trgovine. Država se upozorava žutim kartonom, a ako se u određenom roku ne dogodi zadovoljavajuca promena, može dobiti crveni karton. Od datuma odluke Komisije o davanju crvenog kartona trecoj zemlji, zabranjen je uvoz u EU proizvoda koje su ulovila plovila zemlje koja je dobila crveni karton. Zemlje koje ne sarađuju u ovom momentu su: Kambodža (mart 2014), Komori (jul 2017) i Sveti Vinsent i Grenadini (jul 2017). Ovaj postupak je tehnički odvojen od SDU, a mnogo zemalja koje su do danas dobile žuti karton nije svrstano zbog utvrđenih nedostataka u poštovanju pravila SDU.

Ribarska plovila koja obavljaju NNN ribolov – ključni podaci Pretpostavlja se da ribarsko plovilo obavlja NNN robolov ako spada u jednu od dole navedenih kate-gorija:

Nema važecu dozvolu za ribolov; Ne ispunjava obaveze evidentiranja i dostavljanja podataka o ulovu ili podatka povezanih sa

ulovom; Lovi ribu u zašticenom području, ili u vreme lovostaja, bez kvote ili nakon iscrpljenja kvote ili

na nedopuštenim dubinama; Lovi nedozvoljene vrste; Koristi zabranjenu opremu za ribolov ili opremu koja ne ispunjava propisane zahteve; Falsifikuje ili prikriva svoj identitet, oznake ili registraciju; Falsifikuje ili prikriva dokaze koji se odnose na istragu; Opstruiše rad inspektora; Vrši ukrcavanje, pretovar na drugi brod ili iskrcavanje riba koje nemaju propisanu veličinu; Učestvuje u zajedničkim aktivnostima sa plovilima sa liste plovila koja obavljaju NNN ribolov; Obavlja ribolovne aktivnosti na području regionalne organizacije za upravljanje u ribarstvu

(ROUR) suprotno merama očuvanja i gazdovanja koje je donela ta organizacija ili je registrovano u zemlji koja nije članica te organizacije, ili ne sarađuje sa tom organizacijom;

Nema državnu pripadnost. Evropska komisija identifikuje ribarska plovila za koja je pribavljeno dovoljno podataka da se može pretpostaviti da se bave NNN ribolovom, obaveštava državu pripadnosti plovila (zemlju članicu i nečlanicu EU) čija plovila su identifikovana i razmenjuje ove podatke sa svim državama članicama EU. EU utvrđuje listu plovila koja obavljaju NNN ribolov.



8

Sistemi dokumentovanja ROUR Kada se primenjuje član 13. Uredbe o NNN ribolovu, pravila koja se moraju poštovati za popunjava-nje i overu takvih sertifikata o ulovu su pravila utvrđena sistemom dokumentovanja ulova relevantne ROUR. To je prva vrsta SDU dokumenta. Važece odredbe za kontrole, preglede i prihvatanje sertifi-kata o ulovu i saradnju takođe su opšte odredbe Uredbe. Dva sistema bice prihvacena bez dodatnih uslova: Sistem 1: dokumentacija koja prati vrstu Dissostichus spp. u prometu, kako je određeno U-redbom Saveta (EZ) br. 1035/2001 u skladu sa Konvencijom za očuvanje antarktičkh živih morskih resursa (CCAMLR – Konvencija ) koristi se za lov vrste Dissostichus; Sistem 2: dokumentacija koja prati tunu -BCD-(u skladu sa odredbom ICCAT) u prometu. Sis-tem se primenjuje na ispunjavanje dodatnih uslova, kao i na sistem dokumentovanja CCSBT (Komi-sija za očuvanje tune južnih mora) za zaštitu tune južnih mora, uvoznik takođe mora da dostavi nad-ležnim organima obaveznu dokumentaciju o ispunjenje dodatnih uslova (polje 10 obrasca SU - Detalji o prevozu).

Spisak trecih zemalja koje zahtevaju sertifikate o ulovu za izvoz Prema članu 15, trece zemlje mogu da zahtevaju i certifikate o ulovu za izvoz svih ulova ribarskih plovila koja viju zastavu države članice EU. Zemlje koje zahtevaju SU:

o Island (1. januar 2010)

o Obala Slonovače (26. mart 2010)

o Kuvajt (26. maj 2010)

o Madagaskar (3. mart 2010)

o Norveška (1. januar 2010)

o Tajland (1. januar 2010)

o Tunis (21. april 2010) o Ukrajina (15. maj 2013)

Sankcije (članovi 44 – 46. Uredbe o NNN ribolovu) Države članice EU moraju da primenjuju delotvorne, srazmerne i odvracajuce sankcije protiv fizičkih ili pravnih lica koja se obavljaju aktivnosti NNN ribolova.

maksimalna sankcija je bar u visini petostruke vrednosti dobijenih proizvoda ribarstva. države članice EU moraju izreci maksimalnu sankciju bar u visini osmostruke vrednosti dobije-

nih proizvoda ribarstva, ako se u periodu od pet godina teški prekršaj ponovi.

Sprovedbena uredba (Uredba Komisije (EZ) br. 1010/2009

Sprovedbena Uredba o NNN ribolovu propisuje tehničke detalje u sledecim oblastima: Prethodno obaveštenje o iskrcavanju, pretovaru i pošiljkama (članovi 1, 2); Izjave o iskrcavanju i pretovaru (član 3); Odrednice za inspekcijske preglede u luci (članovi 4, 5); Šema pojednostavljenog sertifikata o ulovu za proizvode ribarstva posebnih karakteristika (za

ulov malih ribarskih plovila, član 6);



9

Lista priznatih sistema dokumentovanja ulova u regionalnim organizacijama za upravljanje u ribarstvu (član 7);

Rokovi za dostavljanje sertifikata o ulovu (član 8); Privredni subjekti sa odobrenjem (članovi 9-30); Kriterijumi za upravljanje rizikom za provere u vezi sa sertifikatima o ulovu (članovi 31, 32); Administrativna saradnja sa trecim zemljama u vezi sa sertifikatima o ulovu (član 33); Izveštaji o uočenim ribarskim plovilima (član 34); Uzajamna pomoc (članovi 35 – 52); Izmene i dopune liste isključenih proizvoda (član 53).

Priručnik za praktičnu primenu Uredbe Saveta (EZ) br. 1005/2008

Priručnik ima za cilj da pruži tehničke savete upravama i privrednim subjektima i da odgovori na najčešce postavljana pitanja. Daje opšti pregled sadržaja svih poglavlja Uredbe o NNN ribolovu i bavi se specifičnim pitanjima o šemi sertifikacije ulova.

4. ŠEMA SERTIFIKACIJE ULOVA EU je implementirala EU Uredbu o NNN ribolovu radi poboljšanja efikasnosti kontrola i osiguravanja sledljivosti u celom lancu snabdevanja - od mreže do tanjira - svih proizvoda ribarstva koji su u prometu u EU. Primenjuje se na sva ribarska plovila koja viju bilo koju zastavu u svim morskim vodama, te na sve prerađene i neprerađene morske proizvode ribarstva (isključujuci proizvode navedene u Prilogu I Uredbe o NNN ribolovu, koji se revidira svake godine). Njome se nastoji da se spreči, suzbije i zaustavi promet u EU i van nje proizvoda dobijenih NNN ribolovom, i da se spreče državljani EU u obavljanju NNN aktivnosti pod bilo kojom zastavom, u bilo kojim vodama. Jedna od glavnih komponenata Uredbe o NNN ribolovu je šema sertifikacije ulova. Prema ovoj šemi, sve morske proizvode ribarstva u prometu u EU, uključujuci i prerađene proizvode, moraja da prati overeni sertifikat o ulovu a odgovarajuci organ države pripadnosti plovila koje je obavilo ulov overice sertifikat o ulovu. Overom se mora potvrditi da je riba ulovljena u skladu sa važecim zakonima, propisima i međunarodnim merama očuvanja i gazdovanja. Sertifikat o ulovu se koristi za:

uvoz proizvoda ribarstva u Evropsku uniju izvoz proizvoda ribarstva iz Evropske unije u trece zemlje (ako su prerađeni u trecoj zemlji i

ponovo uvezeni nazad u EU ili ako treca zemlja izričito zahteva takav sertifikat) ulov koji se ponovo izvozi u EU.

Morski proizvodi ribarstva Šema sertifikacije primenjuje se na sav ulov morskih proizvoda ribarstva, osim proizvoda akvakulture dobijenih od mlađi ili ikre, ukrasnih riba, školjki, puževa i drugih proizvoda od manjeg značaja. Detaljan spisak isključenih proizvoda nalazi se u Prilogu I Uredbe Komisije br. 86/2010 (o dopuni Priloga I Uredbe o NNN ribolovu br. 1005/2008). Činjenica da su proizvodi dobijeni iz akvakulture takođe je vidljiva u veterinarskom sertifikatu koji mora da prati pošiljku (polje I.28 - Identifikacija robe). Takođe prilikom uvoza ili izvoza proizvoda akvakulture dobijenih od mlađi ili ikre, uvoznik mora da unese šifru Y927 u polje 44 carinske deklaracije.



10

Definicija proizvoda ribarstva može se naci u članu 2. Uredbe br. 1005/2008 sa upucivanjem na univerzalno priznati kriterijum, naime Poglavlje 03 i tarifne brojeve 1604 i 1605 Usaglašenog sistema opisa i kodiranja robe (HS) Svetske carinske organizacije, na kome se zasniva i Kombinovana nomenklatura Zajednice. Uredba se takođe primenjuje na sav promet morskih proizvoda ribarstva, prerađenih ili ne, koji potiču sa ribarskog plovila trece zemlje i izvoze se u EU bilo kojim prevoznim sredstvom, kao i na ulov koji potiče sa ribarskih plovila EU namenjen izvozu u trece zemlje. Pretovari i operacije prerade proizvoda ribarstva takođe su obuhvaceni šemom sertifikacije. Umesto sertifikata o ulovu Zajednice, zemlje takođe mogu da koriste obrasce uvedene sistemima dokumentovanja ROUR s tim da moraju prethodno da pošalju obaveštenje o njihovoj primeni u skladu sa pravilima koja su utvrdile te ROUR, za promet vrstama obuhvacenim ovim sistemima. Lista priznatih sistema dokumentovanja ROUR može se naci u Uredbi Komisije 1010/201.

Pregledanje SU U tokovima iz trecih zemalja, uvoznici proizvoda ribarstva bice dužni da dostave vlastima države članice uvoznice sertifikat o ulovu, koji je overilo nadležno telo države pripadnosti ribarskog plovila, i ako je potrebno, druga dokumenta predviđena šemom sertifikacije u slučaju posrednog uvoza nakon pretovara, tranzita ili prerade proizvoda u drugoj trecoj zemlji. Opšti rok za dostavljanje ovih dokumenata vlastima države članice uvoznice je tri radna dana pre očekivanog dolaska pošiljke u tu državu članicu. Ovaj rok ima za cilj olakšavanje pregledanja dokumenata kako bi se izbeglo nepotrebno kašnjenje u toku trgovine. Međutim, može se prilagoditi u zavisnosti od vrste proizvoda ribarstva, udaljenosti od mesta ulova ili vrste prevoza. (Uredba Komisije 1010/2010). Nadležno telo, koje je imenovala ta država članica, mora da pregleda i proveri te dokumente i povezane proizvode, po potrebi, u saradnji sa predmetnim trecim zemljama, kako bi se uverilo da su dobijeni podaci validni i istiniti i da li su proizvodi bili ulovljeni u skladu sa važecim upravljanjem. Nakon što od nadležnog organa primi overeni sertifikat o ulovu, izvoznik mora da osigura da je njegov izvornik dostupan uvozniku u EU koji ce ga morati predati organima države članice uvoza, bez obzira na načine na koje ce dotična pošiljka biti otpremljena:

a) direktno ka EU; ili b) ka drugoj trecoj zemlji, odakle ce se ponovo izvesti u EU bez modifikacija i bez prerade; ili c) ka drugoj trecoj zemlji u kojoj ce se izvršiti prerada pre ponovnog izvoza u EU.

Uvoznik iz EU ce imati obavezu da ove sertifikate o ulovu dostavi nadležnom organu države članice uvoznice. U gornjim slučajevima b) i c), uvoznik ce takođe morati da dostavi dokumentaciju u vezi sa Uredbom o NNN ribolovu koja ce se koristiti za osiguravanje potpune sledljivosti utvrđivanjem da li proizvod uvežen u EU odgovara sertifikatu(ima) o ulovu. Originali sertifikata o ulovu moraju se čuvati najmanje tri godine u EU. Takođe je pogodno da organi overe u trecim zemljama čuvaju kopije tih dokumenata u istom roku. Ovu kontrolu vršice nadležno telo države članice krajnjeg odredišta, a ne države članice prvog ulaska (tj. ako su proizvodi pretovareni ili u tranzitu), kako ne bi uticalo na tok saobracaja. Uspostavljeni su postupci kako bi se osigurao protok informacija o dotičnim pošiljkama između države članice prvog ulaska i države članice krajnjeg odredišta. Nadležna tela država članica mogu izvršiti sve dodatne provere koje se smatraju neophodnim ako početni pregled sertifikata o ulovu jednostavno ne omogucava da se dozvoli uvoz proizvoda. Ove provere bice organizovane i vršene na osnovu nacionalnih i EU kriterijuma za upravljanje rizikom kako



11

bi se osigurala njihova srazmernost i usaglašenost u svim državama članicama. Slično tome, Uredba precizira slučajeve u kojima ce provera biti obavezna, kao i načine saradnje sa trecim zemljama (države pripadnosti plovila ili druge države u slučaju tranzita ili prerade u drugoj trecoj zemlji). Odobrenje pristupa tržištu se obustavlja dok se čekaju rezultati pregleda.

Opšti principi provere Opšti principi se primenjuju bez obzira na prevozno sredstvo koje se koristi za unos proizvoda ribarstva na teritoriju EZ (ribarsko plovilo, druga plovila, vazdušni, drumski prevoz itd..). Proizvode ribarstva koji se uvoze mogu proveravati nadležni organi države članice EU, zajedno sa sertifikatom o ulovu i povezanim dokumentima. Provere ce se sprovoditi uglavnom na osnovu zajedničkih kriterijuma za upravljanje rizikom, osim u specifičnim situacijama navedenim u Uredbi o NNN ribolovu, u kojima ce provere biti obavezne. Provere se mogu sastojati od pregleda proizvoda ribarstva, podataka sa deklaracije i verodostojnosti dokumenata, pregleda transporta, kontejnera i skladišnih prostora itd. U svrhu provere, nadležni organi država članica EU mogu da zatraže pomoc nadležnih organa države pripadnosti plovila ili trece zemlje kada država članica EU ima osnovanu sumnju u valjanost sertifikata o ulovu ili njegovu usklađenost sa pravilima očuvanja i gazdovanja. Ovaj postupak ne može biti duži od 15 dana, a troškove skladištenja snosi uvoznik iz EZ. Svi pregledi i provere moraju se uvek obaviti pre nego što se proizvodu dozvoli ulazak na tržište EU. Obrasci SU Obrasci moraju biti identični modelu koji je u prethodnom obaveštenju dostavljen Komisiji. Da bi se osigurala valjanost dokumenata i sprečilo bilo kakvo falsifikovanje ili davanje lažnih izjava, sve sertifikate o ulovu podnete pri izvozu moraju overiti nadležni organi države pripadnosti plovila. Stoga je važno i numerirati sertifikate o ulovu. Iz tog razloga ce se od organa države pripadnosti plovila prilikom usvajanja brojevne strukture sertifikata o ulovu tražiti sledece:

ISO kod svake države pripadnosti plovila; Identifikaciona šifra nadležnog organa; Godina kada je izvršena overa; Broj u kontinuiranom nizu.

Obrazac iz Priloga II Uredbe sastoji se od dva dela, sertifiakta o ulovu i sertifikata o reeksportu. Sertifikat o ulovu odnosi se direktno na državu pripadnosti plovila. Države članice ce koristiti sertifikat o reeksportu da provere da li su proizvodi koji su uvezeni u EU i koji treba da se ponovo izvezu, bili praceni sertifikatom o ulovu koji je overila država pripadnosti plovila.

Pojednostavljeni SU Kako bi se osiguralo da manja plovila mogu da nastave da vrše promet u EU, Komisija je uvela pojednostavljeni sertifikat o ulovu. Plovila koja ispunjavaju kriterijume za malo plovilo navedena su su u članu 6. Uredbe 1010/2010 a zapovednik broda takvih plovila ne mora se identifikovati. Umesto toga, izvoznik koji vrši promet ribe koja potiče sa nekoliko malih plovila mora samo da navede plovila od kojih je otkupio ribu, ali ne mora da navodi količine ribe po svakom plovilu od kojih je pošiljka sačinjena. Pojednostavljeni sertifikat o ulovu može se koristiti ako plovilo:



12

ima ukupnu dužinu manju od 12 metara bez vučenog alata, ili

ima ukupnu dužinu manju od 8 metara sa vučenim alatom, ili

nema nadgrađe; ili

ima manje od 20GT.

EU sertifikat o reeksportu Kao što je gore navedeno, ovaj dokument, koji je sadržan u drugoj polovini Priloga II Uredbe o NNN ribolovu i Prilogu IV Uredbe 1010/2010, odnosi se samo na organe u državama članicama. S obzirom na obim i raznolikost izvoza iz EU, bilo je važno izbeci tokove trgovine koji bi se eventualno mogli koristiti za pranje proizvoda iz trecih zemalja. Potonji bi se uvezli lažno (bez validnog sertifikata o ulovu) otpremanjem na druga tržišta, preko njene teritorije.

Obrazac izjave o preradi – Izjava iz Priloga IV Izjava iz Priloga IV Uredbe o NNN ribolovu mora se dostaviti za indirektni uvoz u Zajednicu uz prethodnu preradu. Prerađivač u trecoj zemlji koja nije država pripadnosti plovila mora da ga popuni. Prilog IV služi kao obrazac, postojeca polja se po potrebi mogu proširiti. Uvoznik nema ništa da izjavi u izjavi iz Priloga IV.

1. Opis i oznaka proizvoda u skladu sa CN tarifnom oznakom 2. Informacije koje se uzimaju iz relevantnog sertifikata o ulovu 3. Količina uvezenog ulova koja se koristi za preradu 4. Količina prerađenog proizvoda 5. Upucivanje na SANCO listu odobrenih objekta za preradu i zdravstveni sertifikat. 6. Dovde izjavu o preradi mora da popuni objekat za preradu. Odgovorni 7. Naziv organa u trecoj zemlji prerade koji je nadležan za odobravanje izjave (koju popunjava

taj organ) 8. Službenik koji odobrava izjavu mora da navede svoje ime i prezime i mora da potpiše i overi

dokument pečatom ili žigom. Uloga Evropske komisije Evropska komisija odgovorna je za razne aktivnosti koje imaju za cilj da osiguraju i olakšaju upotrebu Uredbe. Takve aktivnosti obuhvataju:

o prosleđivanje informacija o Uredbi trecim zemljama i podrška projektima koji imaju za cilj olakšavanje poštovanja Uredbe (obuke, seminari itd.);

o Razvoj detaljnih procedura za olakšavanje primene Uredbe, u saradnji sa trecim zemljama, kako bi se uzele u obzir posebne situacije, kao što su profil određenog ribarstva (posebno malog obalskog ribolova) nacionalni sistem kontrole, upotreba računarskih sistema, aranžmani, rok za podnošenje dokumenata (nepotpun spisak);

o Pracenje obaveštenja nadležnih organa o primeni Uredbe u trecim zemljama i državama članicama i objavljivanje ovih podataka;

o Uspostavljanje i objavljivanje liste dokumenata o ulovu ROUR koji ce biti prihvaceni za područje primene Uredbe; i,

o Ažuriranje i objavljivanje liste proizvoda ribarstva isključenih iz opsega šeme sertifikacije. Uloga organa trecih zemalja Svaka treca zemlja koja želi da trguje proizvodima ribarstva sa Zajednicom mora da obavesti Evropsku komisiju o svojim nadležnim organima. Evropska komisija ce proveriti ove informacije. Obaveštenja su osnovni deo Uredbe o NNN ribolovu. Sertifikati o ulovu koje je overila određena država pripadnosti plovila za potrebe ove Uredbe prihvataju se samo ako je Evropska komisija primila obaveštenje od dotične države pripadnosti plovila u kome ona potvrđuje da:



13

a) je uspostavila nacionalne aranžmane za sprovođenje, kontrolu i izvršavanje zakona, propisa i mera očuvanja i gazdovanja koje moraju da poštuju njena ribarska plovila;

b) su njeni organi vlasti ovlašceni da potvrde istinitost informacija sadržanih u sertifikatima o ulovu i da na zahtev izvrše proveru takvih sertifikata. U obaveštenju se navode i potrebni podaci za identifikaciju tih organa.

Ova obaveštenja moraju da sadrže detaljne podatke o njihovim nadležnim organima koji:

- upravljaju registracijom plovila koja viju njihovu zastavu; - izdaju, privremeno ili trajno oduzimaju dozvole za ribolov; - proveravaju da li njihova plovila poštuju pravila očuvanja i gazdovanja; - overavaju i proveravaju sertifikate o ulovu.

U okviru postupka obaveštavanja takođe se traži da država pripadnosti plovila pošalje modele obrazaca sertifikata o ulovu koje ce koristiti njeni organi, a koji su usaglašeni sa modelom iz Priloga II Uredbe o NNN ribolovu. Evropska komisija mora da stavi na raspolaganje državama članicama EU detalje iz obaveštenja koje su države pripadnosti plovila (i moguca ažuriranja) podnele elektronskim putem. Takođe mora da objavi spisak država pripadnosti plovila koje su poslale obaveštenja, imena i kontakt podatke njihovih nadležnih organa u Službenom listu EU i na internet stranici DG MARE. Objavljivanje u Službenom listu EU i na internet stranici DG MARE takođe je pokazatelj za sve ostale zemlje i zainteresovane strane da neka država primenjuje šemu certifikacije ulova.

Uloga ribara i subjekata Na izvozniku je da podnese zahtev za sertifikat o ulovu za ulove namenjene prometu u EZ, da popuni sertifikat i da ga dostavi nadležnom organu države pripadnosti plovila na overu. Nadležni organ ce po izvršenoj overi izvozniku vratiti overeni sertifikat o ulovu. Uvoznik iz EZ mora da osigura da pošiljku koja se uvozi prati overeni sertifikat o ulovu koji mora da dobije od izvoznika u trecoj zemlji pre uvoza u EZ.

Saradnja Saradnja je ključni element Uredbe o NNN ribolovu koji nece biti ograničen na posebne aspekte u vezi sa šemom sertifikacije ulova. Poseban dokument posvecen je saradnji uopšte i programu informisanja i pomoci Komisije za trece zemlje. Što se tiče sertifikacije ulova, ova saradnja odnosice se na sve trece zemlje (države pripadnosti plovila i ostale zemlje u slučaju indirektnog uvoza) i pokrivace i prerađene i neprerađene proizvode. Takođe mora da obuhvati i specifične situacije, koje proizilaze iz raznolikosti trecih zemalja i tokova trgovine i da obezbedi pravni osnov za razmenu informacija za borbu protiv NNN ribolova. Saradnja radi provere Kao i drugi sistemi sertifikacije koji se primenjuju na međunarodnu trgovinu, poglavlje III o šemi sertifikacije ulova sadrži kontrolni mehanizam operacija, koji zahteva saradnju sa relevantnim trecim zemljama. Ako postoje osnovanje sumnje u valjanost sertifikata o ulovu ili poštovanje mera upravljanja i gazdovanja, države članice ce obavestiti relevantnu trecu zemlju i tražiti da izvrši sve potrebne provere, čiji rezultati ce omoguciti da donese odluku o prihvatanju ili odbijanju robe na tržištu. Saradnja radi funkcionisanja šeme sertifikacije Međutim, saradnja sa trecim zemljama ne treba da se ograniči isključivo na proveru sertifikata o ulovu ili dokumenata povezanih sa njim. Trebalo bi da ima za cilj prilagođavanje opšteg dizajna sistema sertifikacije ulova specifičnim potrebama i situacijama.



14

Nepotpun spisak oblasti u kojima bi se takva saradnja mogla odvijati, zavisno od identifikovanih potreba i situacija o kojima se razgovara sa zainteresovanim trecim zemljama, dat je u daljem tekstu:

Upotreba elektronskih sredstava za izradu, overu ili predaju sertifikata o ulovu,

Prilagođavanje roka za podnošenje sertifikata o ulovu (tri radna dana pre očekivanog vremena dolaska proizvoda), uzimajuci u obzir njihovu prirodu (sveži, smrznuti, itd.), geografsku udaljenost ili način prevoza (vazdušna ruta idr.),

Prilagođavanje procesa sertifikacije specifičnoj prirodi izvoza malog obalnog ribolova,

Zamena sertifikata o ulovu drugim elektronskim sistemima za pracenje porekla robe pod kontrolom organa vlasti, u skladu sa metodama koje se dogovaraju sa zainteresovanim državama pripadnosti plovila,

Revizije na licu mesta radi provere efikasnosti primene administrativnih aranžmana.

5. HRVATSKA PRAKSA - ŠEMA SERTIFIKACIJE NNN ULOVA Nadležni organi U Republici Hrvatskoj Ministarstvo poljoprivrede, Uprava ribarstva (MP-UR) i Carinska uprava Ministarstva finansija (MFCA) zajednički su odgovorni za sprovođenje Uredbe Saveta (EZ) br. 1005/2008 o nelegalnom, neprijavljenom i neregulisanom ribolovu. (Uredba o NNN ribolovu). Internim sporazumom (2013) definisana je odgovornost za sprovođenje Uredbe o NNN ribolovu 1005/2008 između Ministarstva finansija (Carinska uprava) i Ministarstva poljoprivrede (Uprava ribarstva-UR). MP-UR je u Republici Hrvatskoj nadležno telo za overu sertifikata o ulovu za ribarska plovila državne pripadnosti Hrvatske (Član 15.2. Izvoz ulova). Carinska uprava Ministarstva finansija (MFCA) nadležno je telo za pregled i proveru sertifikata o ulovu u skladu sa članom 16. i stavovima 1 - 6. (Član 17, stav 8 provera sertifikata o ulovu) i za overu i proveru odeljka o reeksportu sertifikata o ulovu član 21.3 (reeksport). Takođe, ona je nadležno i odgovorno telo za koordinaciju prikupljanja i provere informacija o aktivnostima državljana i za izveštavanje i saradnju sa Komisijom (član 39.4 (državljani). MFCA i MP-UR svakodnevno imaju dobru komunikaciju i saradnju. U primeni Uredbe o NNN ribolovu dobra je komunikacija i sa drugim organima vlasti kao što su Veterinarska inspekcija i lučke uprave koji podržavaju MFCA u fazi pregleda SU i uvoza proizvoda ribarstva. Uprava ribarstva (Ministarstvo poljoprivrede) je imenovano telo zaduženo za mere kontrole i upravljanja u vezi sa svim ribolovnim aktivnostima. Organizaciona struktura UR adekvatna je za pokrivanje mnogih pitanja koja se odnose na uređenje i administraciju sektora ribarstva. Inspekciju, nadzor i kontrolu u području ribarstva u Republici Hrvatskoj obavlja nekoliko različitih službi. Najznačajnija je Ribarska inspekcija Ministarstva poljoprivrede, koja je ujedno i jedina strogo specijalizovana služba za inspekciju, nadzor i kontrolu u ribarstvu. S obzirom na geografske karakteristike Hrvatske postoji mnogo mesta za istovar. Kako bi se olakšala kontrola na licu mesta i povecala pokrivenost inspekcijskim aktivnostima, Hrvatska je usvojila elektronski sistem koji ukazuje na nepodudarnosti među podacima i moguce nepravilnosti. Inspekcije na licu mesta planiraju se i sprovode na osnovu analize rizika i potencijalnog broja prekršaja u odnosu na istovarenu količinu i/ili broj operacija plovila u određenoj luci. Kao što je gore spomenuto, s obzirom



15

na dužinu obale i različite vrste aktivnosti u oblasti ribarstva, i druga tela državne uprave pored Ribarske inspekcije ovlašcena su za obavljanje ovih poslova:

Pomorska policija - Ministarstvo unutrašnjih poslova Inspektori lučke uprave - Ministarstvo mora, prometa i infrastrukture Obalska straža - Ministarstvo odbrane

Sva ova tela državne uprave sarađuju kroz “ Vladinu Koordinaciju za nadzor i kontrolu na moru”. Pregled i provera SU Za preglede i provere sertifikata o ulovu i Prilog IV odgovorno je 13 službenika. Na centralnom nivou postoje četiri službenika za vezu (3 službenika za vezu u MP-UR i 1 službenik za vezu u MFCA). U Carinskoj upravi Ministarstva finansija ima 9 carinskih službenika u 4 Regionalne carinske službe (RCO) koji su nadležni za preglede i provere sertifikata o ulovu i Prilog IV Uredbe o NNN ribolovu. Svaki sertifikat o ulovu i svaku izjavu o preradi iz Aneksa IV pregledali su ovlašceni carinski službenici u vezi sa Uredbom o NNN ribolovu (pregled dokumenata 100%) i vrši se procena rizika. Elementi procene rizika su: obaveštenje o državi pripadnosti plovila; obrazac SU i broj ili detalji za Prilog IV; provere u EU SMS bazi podataka (nadležni organ/ potpis i pečat); detalji o plovilu (EU lista NNN plovila, baze za pracenje plovila, IMO broj); vrsta i kod HS; područje ulova/ ROUR/ dozvola; unakrsna provera datuma ulova u odnosu na datum pretovara/ overe; detalji o prevozu (baza za pracenje kontejnera); količina ulova; objekat za preradu; relevantne informacije o odbijanju uvoza drugih država članica EU i Komisije; vlastiti dokumentarni dokazi od prethodnih pošiljaka i unakrsna provera datuma ulova/ izjave o preradi u odnosu na ostale pratece dokumente kao što su konosman, faktura, zdravstveni sertifikat. Profili rizika za kontrolu proizvoda ribarstva u skladu sa Uredbom o NNN ribolovu 1005/2008 implementirani su u sistem za obradu carinskih deklaracija. Deklarant (uvoznik/ izvoznik ili špediter) u postupku carinjenja (uvoz / izvoz) mora da upiše TARIC oznaku (C673) za sertifikat o ulovu i njegov broj ili oznaku za druge vrste proizvoda ribarstva (npr. ICCAT BCT/ C047 ICCAT reeksport C041 itd.) ili da se na predmetne deklarisane proizvode ne primenjuje Uredba o NNN ribolovu u polju 44 carinske deklaracije. U ovom slučaju MFCA može da prati status sertifikata o ulovu. U zavisnosti od rezultata sistema analize rizika, izvršice se fizički pregled pošiljke. Fizički pregled pošiljke ce se izvršiti i u slučaju osnovane sumnje koja se javila prilikom pregleda dokumenata - sertifikata o ulovu ili izjave o preradi iz Priloga IV. Overa sertifikata o ulovu za izvoz Kada se radi o šemi sertifikacije ulova, Hrvatska je dobro organizovana i posvecena. Sistem domumentovanja ulova takođe uključuje dokumente o ulovu regionalnih organizacija za upravljanje u ribarstvu, koji ce biti prihvaceni kao sertifikati o ulovu za proizvode ribarstva od vrsta koje nisu obuhvacene takvim sistemima dokumentovanja ulova. Proizvodi se izvoze samo ako ih prati sertifikat o ulovu, koji sadrži podatke o hrvatskim ribarskim plovilima, a koji je overilo hrvatsko nadležno telo (Ministarstvo poljoprivrede, Uprava ribarstva), u



16

skladu sa obavezom po osnovu međunarodnog prava da osigura da ribarska plovila koja viju zastavu Hrvatske poštuju međunarodna pravila. Sistem sertifikacije u Republici Hrvatskoj zasnovan je na ranijoj obvezi popunjavanja prodajnog lista. Svaki prvi kupac dužan je da popuni podatke o prvom prometu (prodajni list) pre stavljanja ribe u promet. Prvi kupac - izvoznik pristupa veb aplikaciji pomocu svog korisničkog imena i lozinke i popunjava prodajni list, na osnovu koga izvoznik može automatski da generiše sertifikat o ulovu. Kada se popuni prodajni list, automatski se upisuju vrste i njihove šifre, a prvi kupac - izvoznik ručno unosi tarifne brojeve i količinu poslatu za izvoz. Izvoznici koji nisu rani prvi kupci dobice svoje korisničko ime i lozinku, a baza podataka ima mogucnost da generiše sertifikate o ulovu koristeci broj prodajnog lista koji je prethodno dostavio prvi kupac. FIS (Informacioni sistem ribarstva) Ministarstvo poljoprivrede (UR) uspostavilo je FIS (Informacioni sistem ribarstva) kao dragoceno operativno sredstvo za sprečavanje NNN ribolova od početka. FIS je zasnovan na veb aplikaciji i sadrži registar ribarske flote (registar ribarske flote, registar vlasnika plovila, registar dozvola za ribolov), dnevnike o ulovu, deklaracije o iskrcaju, izveštaje za plovila manja od 10 m (izveštaji o ulovu) i registar prodajnih listova i registar sertifikata o ulovu i podatke iz VMS sistema. Baza podataka za Ribarsku inspekciju Ministarstvo poljoprivrede ima jednu bazu podataka za Ribarsku inspekciju. Aplikacija uključuje kontrolne liste i usaglašenosti/ neusaglašenosti i prekršaje. Ista aplikacija evidentira zapisnik o inspekciji/ nadzoru, sve fotografije, rešenje, prekršajne naloge, sve prekršaje za koje se tereti i žalbe. Moguce je slati upite sistemu i dobiti statističke podatake iz istog po vrsti inspekcije, npr. broj inspekcija prodajnih listova ili inspekcija dnevnika o ulovu (kao i relevantnih usaglašenosti/ neusaglašenosti). Aplikacija je u izradi i pristup imaju inspektori Ribarske inspekcije, obalska straža, pomorska policija, lučka uprava i carina.



17

6. EU INSTITUCIJE ODGOVORNE ZA EU POLITIKU POMORSTVA I RIBARSTVA EVROPSKA KOMISIJA - GENERALNI DIREKTORAT ZA POMORSTVO I RIBARSTVO (MARE), Brisel, Belgija Ova služba Komisije odgovorna je za EU politiku u oblasti pomorstva i ribarstva. Njene odgovornosti obuhvataju sledeca područja aktivnosti: pomorstvo i ribarstvo; ribarstvo - značaj očuvanja; međunarodna saradnja; uzgoj ribe i morskih plodova - održivo; ilegalne ribolovne i ekonomske koristi Sastanci ekspertske grupe za kontrolu ribarstva o primeni Uredbe o NNN ribolovu - predstavnici država članica su članovi ekspertske grupe za kontrolu ribarstva u Komisiji za sprovođenje Uredbe o NNN ribolovu koja ima 2—3 sastanka tokom godine. Na dnevnom redu su teme koje se odnose na sprovođenje Uredbe o NNN ribolovu. Izveštavanje - Upitnik koji države članice koriste za dvogodišnje izveštavanje o sprovođenju Uredbe o NNN ribolovu Svake druge godine, države članice su dužne da Evropskoj komisiji podnose izveštaj o sprovođenju Uredbe o NNN ribolovu, kao i podatke o uvozu i detalje postupaka kontrole uvoza. Od država članica se traži da dostave podatke o broju SU koje su proverile tokom izveštajnog perioda, Prilog IV, izvoznih SU, odbijenih pošiljaka, odbijenih sletanja, broju provera (razlog), fizičkih pregleda itd. EVROPSKA AGENCIJA ZA KONTROLU RIBARSTVA - EFCA Evropska agencija za kontrolu ribarstva (EFCA) je agencija Evropske unije u Vigu u Španiji. Osnovana je Uredbom Saveta (EZ) br. 768/2005 od 26. aprila 2005. o osnivanju Evropske agencije za kontrolu ri-barstva. Njena misija je promovisanje najviših zajedničkih standarda za kontrolu, inspekciju i nadzor u okviru zajedničke politike u oblasti ribarstva. Njena primarna uloga je organizovanje koordinacije i sa-radnje između nacionalnih aktivnosti kontrole i inspekcije, kako bi se poštovala i delotvorno primenji-vala pravila zajedničke politike u oblasti ribarstva. EFCA ima dvostruku ulogu u sprovođenju Uredbe za borbu protiv NNN ribolova:

pomaže državama članicama da ispune svoje obaveze tako što organizuje radionice i seminare za državne uprave o primeni Uredbe o NNN ribolovu.

podržava Evropsku komisiju u njenim odnosima sa trecim zemljama u okviru Uredbe o ribo-lovu NNN.

EUR-Lex – PRAVO EVROPSKE UNIJE Pregled EU publikacija, izveštaja, statistika i EU biblioteka. Pristup registru dokumenata institucija EU svih zvaničnih dokumenata EU. Pravni akti

- obavezujuci pravni instrumenti (uredbe, direktive i odluke) - neobavezujuci instrumenti (rezolucije, mišljenja) - drugi instrumenti (interni propisi institucija EU, akcioni programi EU itd.)

EVROPSKA KOMISIJA - POREZI I CARINSKA UNIJA - DG TAXUD – Direktorat za poreze i carinsku uniju

http://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/?qid=1397057030587&uri=CELEX:32005R0768



18

TARIC, integrisana tarifa Evropske unije, je višejezična baza podataka koja objedinjuje sve mere koje se odnose na carinsku tarifu, komercijalno i poljoprivredno zakonodavstvo EU. Pravni osnov TARIC-a je Uredba Saveta (EEZ) br. 2658/87 od 23. jula 1987. o tarifnoj i statističkoj nomenklaturi i o Zajedničkoj carinskoj tarifi (Službeni list L 256, 07/09/1987). Glavne kategorije mera u TARIC-u: tarifne mere, poljoprivredne mere, instrumenti zaštite trgovine, zabrane i ograničenja uvoza i izvoza i nadzor nad kretanjem robe pri uvozu i izvozu. TARIC takođe sadrži: nomenklaturu robe i dodatne oznake; nomenklaturu poljoprivrednih proizvoda za povračaj novca pri izvozu; dopunske jedinice; EU šifre koje se koriste u polju 44 Jedinstvene carinske isprave (JCI) "Podnete isprave/potvrde i odobrenja" i spisak šifara zemalja koje se koriste u različitim poljima JCI, u skladu sa nomenklaturom zemalja i teritorija objavljenoj u Uredbi (EZ) br. 1106/2012. U TARIC je integrisana mera nelegalnog, neprijavljenog i neregulisanog ribolova (NN) (sertifikat o ulovu i uvoz proizvoda ribarstva zabranjen je iz trecih zemalja koje ne sarađuju). EU šifru za sertifikat o ulovu C673 treba upisati u polje 44 Jedinstvene carinske isprave (JCI) pri uvozu proizvoda ribarstva. SMS DG TAXUD veb aplikacija - SMS (Sistem upravljanja uzorcima) Data centar Evropske komisije sadrži IT aplikacije, jedna od njih je SMS (NIJE javno dostupna). U trgovini između Evropske unije i trecih zemalja izdaju se različiti overeni dokumenti, ali neki od njih mogu biti falsifikovani. U tu svrhu razvijena je aplikacija SMS (Sistem upravljanja uzorcima) kao sastavni deo aplikacije ITMS koja carinskim službenicima omogucava proveru verodostojnosti određenih žigova, pečata, pečata ili potpisa odgovornih lica i itd.

http://ec.europa.eu/taxation_customs/dds2/taric/taric_consultation.jsp

http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=CELEX:31987R2658:en:NOT

http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=CELEX:32012R1106:EN:NOT



19

7. BUDUC E AKTIVNOSTI

Planira se da se uskoro primene propisi koji sadrže dovoljno informacija o standardnoj šemi certifikacije pri uvozu, SU za reeksport i izjavu o preradi, oni ne obuhvataju nijedan sistem dokumentovanja ROUR i pojednostavljeni SU, stoga je potrebno:

1. Primeniti pravila za popunjavanje i overu takvih sertifikata o ulovu u skladu sa zahtevima utvrđenim sistemom dokumentovanja ulova relevantne ROUR. Važece odredbe za kontrolu, pregled i odobravanje sertifikata o ulovu i saradnju terbalo bi da budu opšte odredbe nacionalnog zakonodavstva. Iz tog razloga, ovi sistemi ce biti prihvaceni bez dodatnih uslova:

a) Sistem: dokumentacija koja prati vrstu Disscostichus spp. u prometu, kako je određeno Uredbom Saveta (EZ) br. 1035/2001 u skladu sa Konvencijom za očuvanje antarktičkh živih morskih resursa (CCAMLR - Konvencija) koristi se za ulov Dissos-tichus;

b) Sistem: dokumentacija koja prati tunu -BCD-(u skladu sa odredbom ICCAT) u prometu;

c) Sistem se primenjuje na ispunjavanje dodatnih uslova, kao i na sistem dokumentovanja CCSBT (Komisija za očuvanje tune južnih mora) za zaštitu tune južnih mora, uvoznik takođe mora da dostavi nadležnim organima obaveznu dokumentaciju o ispunjenje dodatnih uslova (polje 10 obrasca SU - Detalji o prevozu).

2. Treba napomenuti da ako ulovi potiču sa plovila koja; imaju ukupnu dužinu manju od 12 metara bez vučenog alata, ili ukupnu dužinu manju od 8 metara sa vučenim alatom, ili nemaju nadgrađe, ili imaju manje od 20 GT, i pod uslovom da se ulovi iskrcavaju samo u državi pripadnosti plovila i koji ulovi zajedno čine jednu pošiljku, pošiljku može pratiti pojednostavljeni sertifikat o ulovu umesto standardnog sertifikata o ulovu. Pojednostavljeni sertifikat o ulovu ne sadrži podatke o zapovedniku takvih plovila. Umesto toga, izvoznik koji vrši promet ribe koja potiče sa nekoliko malih plovila mora samo da navede plovila od kojih je otkupio ribu, a ne mora da navodi količine ribe po svakom plovilu od kojih je pošiljka sačinjena.

3. Zakonodavni okvir treba da sadrži opis saradnje sa međunarodnim telima, sa bilo kojom državom ili međudržavnom organizacijom sa kojom postoji namera da se trguje proizvodima ribarstva, obaveštenja treba da se daju na način da bude jasno koja nadležna institucija je odgovorna za sertifikaciju. Takva obaveštenja se dvosmerno prosleđuju. Organ vlasti treba da navede imena osoba ovlašcenih za izdavanje sertifikata i zašticeni pečat ili elektronski potpis.

4. Da li ce sertifikati o ulovu koje je određena država pripadnosti plovila overila za potrebe otkrivanja i sprečavanja biti prihvaceni zavisi od toga da li je organ koji vrši prihvatanje primio obaveštenje od države pripadnosti plovila kojim se potvrđuje da:

(a) je uspostavila nacionalne aranžmane za sprovođenje, kontrolu i izvršavanje zakona, propisa i mera očuvanja i gazdovanja koje moraju da poštuju njena ribarska plovila;

(b) su njeni organi vlasti ovlašceni da potvrde istinitost informacija sadržanih u sertifikatima o ulovu i da na zahtev izvrše proveru takvih sertifikata. U obaveštenju se navode i potrebni podaci za identifikaciju tih organa.

Ova obaveštenja moraju da sadrže detaljne podatke o njihovim nadležnim organima koji: - upravljaju registracijom plovila koja viju njihovu zastavu; - izdaju, privremeno ili trajno oduzimaju dozvole za ribolov;



20

- proveravaju da li njihova plovila poštuju pravila očuvanja i gazdovanja; - overavaju i proveravaju sertifikate o ulovu.

5. Saradnja je ključni element koji treba da bude sadržan u zakonodavstvu. Pored detalja o specifičnim aspektima koji se odnose na sistem sertifikacije ulova, potrebno je detaljno razraditi način saradnje sa međunarodnim telima da bi se obuhvatile i specifične situacije, koje proizilaze iz raznolikosti administrativnih i komercijalnih praksi, da bi se obezbedio pravni osnov za razmenu relevantnih informacija, kao i primena drugih aranžmana koji promovišu delotvornije mere protiv NNN aktivnosti, kao i upotrebu elektronskih baza podataka i obilazak lokacije.

6. U pravnim propisima mora da gude navedeno da je izvoznik lice odgovorno da podnese zahtev za sertifikat o ulovu za ulove namenjene prometu u EZ, da popuni sertifikat i da ga dostavi nadležnom organu države pripadnosti plovila na overu. Nadležni organ ce po izvršenoj overi izvozniku vratiti overeni sertifikat o ulovu. Osim toga, uvoznik mora da osigura da pošiljku koja se uvozi prati overeni sertifikat o ulovu koji mora da dobije od izvoznika u trecoj zemlji pre uvoza.

Ovo je spisak aktivnosti koje je potrebno preduzeti u narednom periodu radi uspostavljanja šeme SU u Republici Srbiji:

Podizanje nivoa svesti i bolje razumevanje NNN ribolova (zakonodavstvo, principi, šema SU,

proizvodi ribarstva, sankcije, EU lista plovila koja obavljaju NNN i sl.);

Jačanje administrativnih kapaciteta postojece organizacione strukture u centralama i

graničnim prelazima na kojima postoji organizovana veterinarsko-sanitarna kontrola;

Imenovanje nacionalnog organa ili organa za pregled, proveru i overu SU;

Razvoj procedura za pregled, proveru i overu SU;

Razvoj postupaka za proveru i overu dokumentacije usvojene od strane ROUR koja je

prepoznata kao sistemska alternativa za šemu SU (statistički sistemi dokumentovanja za

atlantsku tunu plavorepku (Thunnus thynnus), sabljarku (Xiphias gladiu) i krupnooku tunu

(Thunnus obesus) koje je usvojila ,,ICCAT'', statistički sistemi dokumentovanja za krupnooku

tunu (Thunnus obesus) koje je usvojila ,,IOCT'');

Razvoj procedura za slučaj odbijanja uvoza;

Razvoj analiza procene rizika i pregleda (dokumentacije i fizičkih);

Uspostaviti harmonizovanu i delotvornu šemu SU kako bi se osigurali jednaki uslovi za

privredne subjekte i osiguralo da se slabije granične kontrole ne iskoriste kao put za ulazak

NNN proizvoda ribarstva na tržište EU;

Uspostaviti elektronski obrazac za pracenje svih uvezenih ili izvezenih SU (broj SU, vrsta i

količina proizvoda ribarstva, zemlja porekla, nacionalni organ države pripadnosti plovila koji

je izdao SU itd.)

Obavestiti privredne subjekte o novim dužnostima u vezi sa šemom SU i dokumentima koje

treba da dostave u procesu pregleda i provera SU;

Upoznati se sa svim javno dostupnim internet stranicama o: a) listi NNN plovila; b)

imenovanim telima; (nadležnim organima); c) spisku trecih zemalja koje traže SU; d) zemljama

koje ne sarađuju;

Poboljšati saradnju između nacionalnih organa - Odeljenja za graničnu veterinarsku inspekciju

i Carinske uprave, naročito na lokalnom nivou;



21

Definisati oblik međusobne saradnje nacionalnih organa koji su uključeni u šemu SU

(memorandum o razumevanju, interni sporazum itd.);

Definisati kanal komunikacije između nacionalnih organa o šemi SU (faks, telefon, e-mail itd.);

Razviti program obuke za potpunu implementaciju šeme SU na nacionalnom nivou za

veterinarske i granične veterinarske inspektore, carinske službenike i zainteresovane strane

(AKTIVNOST 1.3 - Program obuke za službenike i zainteresovane strane ZK bice pripremljen na

osnovu procene potreba za obukom.)



22

8. ZAKONODAVNI OKVIR

Izrada zakonodavnog okvira u Republici Srbiji u vezi sa primenom odredaba o NNN trebalo bi, pored

postojecih i predloženih aktivnosti, da obuhvati i:

regulatorne mere dizajnirane da pokriju sve aspekte ovog fenomena,

opis ponašanja koja su obuhvacena definicijom NNN ribolova i aktivnosti koje nanose

najozbiljniju štetu morskoj životnoj sredini, održivosti ribljeg fonda i socioekonomskom

položaju ribara koji poštuju pravila očuvanja i gazdovanja ribolovnim resursima,

sveobuhvatni sistem projektovan za pracenje zakonitosti ulova proizvoda ribarstva ulovljenih

ribarskim plovilima koji se mogu uvoziti, jer je moguce da dolaze sa plovila koja viju zastavu

država koje nemaju uspostavljene dobre mehanizme kontrole,

opis pravilne kontrole lanca snabdevanja proizvoda ribarstva koji se uvoze u zemlju,

jasno navedene odredbe dovoljno delotvorne da obezbede pravilnu kontrolu zakonitosti

proizvoda ribarstva koji se uvoze u zemlju - to znači da se uvoz može dozvoliti samo iz zemalja

koje su u stanju da daju tačne informacije o zakonitosti ulova ili podatke u vezi sa ulovima, koji

potiču sa njihovih ribarskih plovila ili drugih subjekata u prometu proizvoda ribarstva (prevoz,

skladištenje i prerada),

doneti listu uslova, postupaka i učestalosti po kojoj se sprovode aktivnosti pregleda, inspekcije

i provere, na osnovu upravljanja rizikom,

propisati da je zabranjen promet proizvoda ribarstva koji potiču iz NNN ribolova - da bi ova

zabrana postala delotvorna i da bi se osiguralo da su svi proizvodi ribarstva u prometu koji su

uvezeni u zemlju ili izvezeni iz zemlje ulovljeni u skladu sa međunarodnim merama očuvanja i

gazdovanja, i po potrebi, drugim relevantnim pravilima koja se primenjuju na predmetno

ribarsko plovilo, uspostavlja se šema sertifikacije koja se primenjuje na promet svih proizvoda

ribarstva,

glavne odrednice sertifikata o ulovu, jer kao preduslov za uvoz proizvoda ribarstva u zemlju -

SU treba da sadrži informacije koje prikazuju zakonitost predmetnih proizvoda i od suštinskog

je značaja da se šema sertifikacije primenjuje na sav uvoz morskih proizvoda ribarstva u zemlju

i na izvoz iz zemlje; država pripadnosti ribarskih plovila koja su ulovila predmetnu ribu mora

da overi SU, u skladu sa obavezom po osnovu međunarodnog prava da osigura da ribarska

plovila koja viju njenu zastavu poštuju međunarodna pravila

naznaka da šemu sertifikacije treba primeniti i na proizvode ribarstva koji su prevezeni u

zemlju ili prerađeni u zemlji koja nije država pripadnosti plovila pre dolaska na teritoriju

zemlje. Zbog toga bi na te proizvode trebalo primeniti posebne zahteve, kako bi se garantovalo

da se proizvodi koji stižu na teritoriju zemlje ne razlikuju od onih čiju zakonitost je overila

država pripadnosti plovila. Važno je obezbediti jednak nivo kontrole svih uvezenih proizvoda

ribarstva, ne dovodeci u pitanje obim ili učestalost prometa, uvođenjem posebnih postupaka

za davanje statusa privrednog subjekta sa odobrenjem.

izvoz ulova sa nacionalnih ribarskih plovila takođe bi trebalo da bude predmet šeme

sertifikovanja u okviru saradnje sa drugim zemljama. U slučaju uvoza, nadležni organ mora da



23

ima mogucnost da proveri valjanost sertifikata o ulovu koji prate pošiljku i da ima pravo da

odbije uvoz ako nisu ispunjeni uslovi u vezi sa sertifikatom o ulovu,

odredba na osnovu koje mora biti moguce tražiti informacije od nadležne države pripadnosti

plovila o tačnosti nalaza,

uputstva za unapređenje istrage aktivnosti u vezi sa nelegalnim ribolovom i za sprečavanje

nastavljanja izvršenja navodnog prekršaja, jer je istaknuto da uključena preduzeca moraju biti

podvrgnuta češcim kontrolama,

da je važno da aktivnosti pregleda, inspekcije i provere verifikacije proizvoda ribarstva u

tranzitu ili pretovaru obavljaju prvenstveno zemlje krajnjeg odredišta u cilju poboljšanja

njihove efikasnosti,

da je neophodno uzeti u obzir ograničeni kapacitet zemalja u razvoju za sprovođenje programa

sertifikacije,

neispunjavanje obaveza koje države imaju u pogledu preduzimanja mera da osiguraju da

ribarska plovila, ili njihovi državljani poštuju pravila očuvanja i gazdovanja ribolovnim

resursima, koje obaveze su u skladu sa međunarodnim pravom obavezne da ispunjavaju kao

države pripadnosti plovila, država luke, obalska država, ili država trgovine, jedan od glavnih

pokretača NNN ribolova i to treba rešiti,

da ako ima dovoljno osnova da se sumnja da su neke aktivnosti NNN aktivnosti, mora da

postoji mogucnost da se te informacije podele na međunarodnom nivou. Da bi se pomoglo

organima druge zemlje koji vrše kontrolu ili međunarodno priznatim organizacijama u

njihovim zadacima nadzora zakonitosti proizvoda ribarstva i da bi se dobila takva pomoc od

pomenutih tela, potrebno je uspostaviti sistem projektovan za širenje informacija, gde je to

prikladno, o osnovanim sumnjama u da neka zemlja ne poštuje važeca pravila očuvanja i

gazdovanja, pošto je međunarodna saradnja od suštinskog značaja da se obezbedi pravilna

istraga i sankcionisanje NNN ribolova i mogucnost primene mera očuvanja,

definisan način na koji ce se razmatrati postupak stavljanja plovila na listu NNN plovila,

pored delovanja na međunarodnom i regionalnom nivou, trebalo bi da ima pravo da svrsta te

države u kategoriju zemalja koje ne sarađuju, na osnovu transparentnih, jasnih i objektivnih

kriterijuma koji su zasnovani na međunarodnim standardima, i nakon što im se da adekvatan

rok i da odgovori na prethodno obaveštenje, usvoji nediskriminatorne, legitimne i srazmerne

mere u odnosu na te zemlje, uključujuci i trgovinske mere,

da je od suštinskog značaja da se usvoje odvracajuce mere protiv uvoza proizvoda koji potiču

sa ribarskih plovila koja obavljaju NNN ribolov i koja nisu predmet odgovarajucih mera države

pripadnosti plovila za borbu protiv takvog NNN ribolova,

da je važno predvideti mere prema državljanima koji obavljaju NNN ribolov, osigurati da su

oni adekvatno sankcionisani i proveriti aktivnosti državljana koji sarađuju sa ribarskim

plovilima ili privrednim subjektima,

Državljane Srbije treba delotvorno odvratiti od bavljenja NNN ribolovom ili podržavanja

ribarskih plovila koja obavljaju NNN ribolov koja viju zastavu trecih zemalja i aktivna su van

zemlje, ne dovodeci u pitanje prvenstvo odgovornosti države pripadnosti plovila; za to bi

trebalo uspostaviti neophodne mere i saradnju među drugim zemljama, kako bi se



24

identifikovali državljani koji obavljaju NNN ribolov, osiguralo da su adekvatno sankcionisani i

proverile aktivnosti njihovih državljana koji sarađuju sa ribarskim plovilima trece zemlje, van

zemlje,

da je potrebno jasno identifikovati koje se aktivnosti smatraju NNN aktivnostima, a posebno

one koje ugrožavaju održivost predmetnog fonda ili očuvanje morske životne sredine koje ce

se smatrati teškim prekršajima

da treba istaci da treba preduzeti hitne mere kako bi se sprečilo da zapovednici ribarskih

plovila, ili druga fizička i pravna lica koji su zatečeni u činjenu teškog prekršaja, nastavljaju da

čine teškim prekršaj, i kako bi im se izrekla sankcija koja je delotvorno odvracajuca i, po

potrebi, zasnovana na vrednosti proizvoda ribarstva pribavljenih teškim prekršajem,

da je potrebno utvrditi koje hitne mere se mogu primeniti, i srazmeru sankcije,

da su predviđeni maksimalni nivoi upravnih sankcija u odnosu na teške prekršaje mera i

uzimanje u obzir vrednost proizvoda ribarstva pribavljenih teškim prekršajem, povrat i

vrednost štete nanete predmetnim ribolovnim resursima i morskoj životnoj sredini, kao i da

se predvide hitne izvršne mere i dopunske mere,

prilikom određivanja sankcije treba uzeti u obzir vrednost štete nanete ribolovnim resursima

i morskoj životnoj sredini,

da pored ponašanja koje predstavlja teški prekršaj pravila o ribolovnim aktivnostima,

poslovanje direktno povezano sa NNN ribolovom, uključujuci promet ili uvoz proizvoda

ribarstva koji potiču iz NNN ribolova, ili falsifikovanje dokumenata takođe treba smatrati

teškim prekršajima koji zahtevaju izricanje maksimalnih upravnih sankcija,

da bi sankcije za teške prekršaje trebalo da se primene i na pravna lica jer su ti prekršaji u

velikoj meri počinjeni u interesu pravnih lica ili u njihovu korist.



25

Annex I

Moguci scenariji za rad sa SU u cilju primene sistema Evropske unije za sprečavanje, suzbijanje i zaustavljanje nelegalnog, neregistrovanog i neregulisanog ribolova

1. UPRAVA CARINA + GRANIČNA VETERINARSKA INSPEKCIJA

2. GRANIČNA VETERINARSKA INSPEKCIJA

3. UPRAVA CARINA

4. GRANIČNA VETERINARSKA INSPEKCIJA + INTERNA VETERINARSKA INSPEKCIJA

5. GRANIČNA VETERINARSKA INSPEKCIJA + INTERNA VETERINARSKA INSPEKCIJA + UPRAVA CA-

RINA

Preduslov za zjedničko delovanje za rad sa SU je da se postigne međusobni dogovor o saradnji dva tela (po mogucnosti tri ukoliko je potrebno).

Na osnovu Zakona o stočarstvu (“Službeni list RS”, br. 41/09, 93/12 i 14/16) GRANIČNA VETERINARSKA INSPEKCIJA ima pravo da radi na kontroli SU – u skladu sa članom 86. granični inspektor ima odgovornost da spreči, zabrani, uvoz, izvoz i tranzit proizvoda ribarstva ako ih ne prate propisani sertifikati o ulovu u skladu sa članom 66b st. 1 i 2 ovog zakona.

Od suštinske je važnosti da se u sporazumu definiše:

a) telo odgovorno za obezbeđivanje primene sistema u oblasti uvoza proizvoda ribarstva na

teritoriju Republike Srbije iz trecih zemalja;

b) telo odgovorno za pregled i proveru sertifikata o ulovu i za overu i proveru odeljka o reeks-

portu sertifikata o ulovu;

c) telo odgovorno za sprovođenje sertifikacije na osnovu analize rizika;

č) telo odgovorno za izveštavanje Evropskoj komisiji;

c) sporazum može da sadrži i druge važne odluke koje je potrebno uskladiti između dva tela.

U Republici Hrvatskoj Uprava ribarstva Ministarstva poljoprivrede i Carinska uprava Ministarstva finansija zajednički su odgovorni za sprovođenje Uredbe Saveta (EZ) br. 1005/2008 o nelegalnom, neprijavljenom i neregulirsnom ribolovu (Uredba o NNN ribolovu). Internim sporazumom (od 2013. godine) definisana je odgovornost za sprovođenje Uredbe o NNN ribolovu između Ministarstva finansija (Carinska uprava) i Ministarstva poljoprivrede (Uprava ribarstva).

Uprava ribarstva Ministarstva poljoprivrede nadležno je telo za overu sertifikta o ulovu za ribarska plovila u Republici Hrvatskoj koja viju njenu zastavu.

Carinska uprava Ministarstva finansija nadležna je za pregled i proveru sertifikata o ulovu i za overu i proveru odeljka o reeksportu sertifikata ulovu. Takođe, ona je nadležno i odgovorno telo za koordinaciju prikupljanja i proveru informacija o aktivnostima državljana i za izveštavanje i saradnju sa Komisijom.

1. UPRAVA CARINA + GRANIČNA VETERINARSKA INSPEKCIJA



26

a) Uprava carina bice nadležni organ za proveru i pregled sertifikata o ulovu i za overu i

proveru dela o reeksportu sertifikata o ulovu;

b) Granična veterinarska inspekcija bice odgovorna za izveštavanje Evropskoj komisiji i

za uspostavljanje kontakta sa nadležnim organom u trecoj zemlji.

Prednosti:

Mane:

Uprava carina trenutno ima više zapo-

slenih službenika koji mogu da vrše

vrlo dobre preglede i provere sertifi-

kata o ulovu, a trenutno oni rade go-

tovo isti posao

Zakon o stočarstvu mora se izmeniti i

dopuniti jer je sada Granična veteri-

narska inspekcija odgovorna za

sprečavanje, zabranu uvoza, izvoza i

tranzita proizvoda ribarstva ako ih ne

prate propisani sertifikati o ulovu

Neophodan je sporazum o saradnji

2. GRANIČNA VETERINARSKA INSPEKCIJA:

- Granična veterinarska inspekcija je nadležno telo za pregled i proveru sertifikata o ulovu i

za overu i proveru dela o reeksportu sertifikata o ulovu i odgovorna je za izveštavanje

Evropskoj komisiji i za uspostavljanje kontakta sa nadležnim organom u trecoj zemlji

Prednosti:

Mane:

Nema potrebe za internim sporazumom koji definiše odgovornost

Nema potrebe da se menja Zakon o stočarstvu jer je sada Granična veterinarska inspekcija odgovorna za sprečavanje, zabranu uvoza, izvoza i tranzita proizvoda ribarstva ako ih ne prate propisani sertifikati o ulovu

Nedostatak ljudskih kapaciteta - tre-

nutno ima samo 32 inspektora od ko-

jih su četiri zaposlena na određeno

vreme; nijedan od njih nije specijali-

zovan samo za ribarstvo

3. UPRAVA CARINA

- Carina je nadležno telo za pregled i proveru sertifikata o ulovu i za overu i proveru dela o

reeksportu sertifikata o ulovu i odgovorna je za izveštavanje Evropskoj komisiji i za uspo-

stavljanje kontakta sa nadležnim organom u trecoj zemlji



27

Prednosti:

Mane:

Nema potrebe za internim sporazu-

mom koji definiše odgovornost;

Ima dovoljno službenika koji bi mogli

da obavljaju čitav posao;

Uprava carina ima dobre interne pro-

cedure i strukture za kontrolu proiz-

voda životinjskog porekla

Treba izmeniti i dopuniti Zakon o

stočarstvu

Sporazum o saradnji je neophodan

Uprava carina mora da bude ovlaš-

cena da bi mogla da sprečava, zabra-

njuje uvoz, izvoz i tranzit proizvoda ri-

barstva ako ih ne prate propisani ser-

tifikati o ulovu

4. GRANIČNA VETERINARSKA INSPEKCIJA + INTERNA VETERINARSKA INSPEKCIJA

a) Granična veterinarska inspekcija bice nadležni organ za proveru i pregled sertifikata o u-

lovu i za overu i proveru dela o reeksportu sertifikata o ulovu;

b) Interna veterinarska inspekcija bice odgovorna za izveštavanje Evropskoj komisiji i za us-

postavljanje kontakta sa nadležnim organom u trecoj zemlji.

Prednosti:

Mane:

Granična veterinarska inspekcija sada

ima dobro obrazovane i obučene služ-

benike koji trenutno obavljaju skoro i-

sti posao

Nema potrebe da se menja Zakon o

stočarstvu

Interna granična inspekcija ima dovo-

ljan broj službenika koji bi mogli da ko-

municiraju sa Evropskom komisijom i

sa nadležnim organom u trecoj zemlji

Interni sporazum koji definiše odgo-

vornost za sprovođenje Uredbe o

NNN ribolovu možda nece biti potre-

ban, jer su oba tela u okviru istog Mi-

nistarstva

Nedostatak ljudskih kapaciteta - tre-

nutno ima samo 32 inspektora od ko-

jih su četiri zaposlena na određeno

vreme; nijedan od njih nije specijali-

zovan samo za ribarstvo

Interna veterinarska inspekcija nije upoznata sa Uredbom o NNN ribolovu i proverom sertifikata o ulovu.

5. UPRAVA CARINA + GRANIČNA VETERINARSKA INSPEKCIJA + INTERNA VETERINARSKA IN-

SPEKCIJA

a) Uprava carina ili Granična veterinarska inspekcija bice nadležni organ za proveru i pre-

gled sertifikata o ulovu i za overu i proveru dela o reeksportu sertifikata o ulovu;

b) Interna veterinarska inspekcija bice odgovorna za izveštavanje Evropskoj komisiji i za

uspostavljanje kontakta sa nadležnim organom u trecoj zemlji.



28

Prednosti:

Mane:

Ima dovoljno službenika koji bi mogli

da obavljaju čitav posao;

Uprava carina ima dobre interne pro-

cedure i strukture za kontrolu proiz-

voda životinjskog porekla

Granična veterinarska inspekcija sada

ima dobro obrazovane i obučene služ-

benike koji trenutno obavljaju skoro i-

sti posao

Interna veterinarska inspekcija ima

dovoljan broj službenika koji bi mogli

da komuniciraju sa Evropskom komi-

sijom i sa nadležnim organom u trecoj

zemlji

Zakon o stočarstvu needs to me a-

mended

Uprava carina mora da bude ovlaš-

cena da bi mogla da sprečava, zabra-

njuje uvoz, izvoz i tranzit proizvoda ri-

barstva ako ih ne prate propisani ser-

tifikati o ulovu

Sporazum o saradnji je neophodan

komponenta 1 uspostavljena osnova za …

Documents