1. Ciljevi i metode predmeta Komparativni politiki sistemi

Komparativni politiki sistemi predstavljaju samostalnu naunu disciplinu u okviru politikih nauka, koju karakterie empirijski pristup zasnovan na komparativnom metodu. Cilj ovog predmeta je izuavanje (objanjavanje i definisanje) i uporeivanje politikih sistema i njihova klasifikacija prema odreenim kriterijumima u srodne grupe i tipove, radi potpunijeg upoznavanja i razumevanja politike raznovrsnosti savremenog sveta i evolucije politikih sistema ka boljem, bogatijem, slobodnijem i humanijem drutvu za svakog pojedinca.Ova oblast politikih nauka poznata je jo i pod nazivima: Uporedni politiki sistemi, Les systemes politiques compares (fr.), Comparative Politics (engl.) i dr. ezdesetih godina XX veka sve znaajnije visokoobrazovne institucije u Evropi i svetu uvele su izuavanje discipline komparativni politiki sistemi (ili srodnih naziva) u programe svojih osnovnih i poslediplomskih studija. Od toga vremena pa sve do dananjih dana, disciplina komparativni politiki sistemi zastupljena je na svim fakultetima drutvenih i politikih nauka razvijenog sveta: ENA (Ecole Nationale dAdministration), Berkli, Stenford, Oksford, London School of Economics i dr.U naoj zemlji prve korake ka naunom i teorijskom izuavanju Uporednih politikih sistema uinila je u Beogradu 1962. g. Visoka kola politikih nauka - od 1968. g. Fakultet politikih nauka, odnosno profesor Najdan Pai koji je te godine objavio prvi udbenik pod tim nazivom kod nas. Ovaj udbenik, iako je to potpuno apsurdno zbog dinaminosti predmeta izuavanja ove discipline, na pomenutom fakultetu koristi se i danas, pored knjige profesora Vuine Vasovia Savremeni politiki sistemi, koji takoe datira iz 80ih godina prolog veka. Komparativni politiki sistemi su, pre svega, veoma dinamina disciplina , podlona stalnim promenama i evoluciji zbog dinaminosti politike realnosti savremenog sveta, pa udbenici iz ove oblasti, ukoliko ele da budu aktuelni, moraju konstantno da budu obnavljani i dopunjavani.

2.Tekoe u prouavanju politike i politikog sistema

Izuavanje dinamine i ive naune discipline kao to su komparativni politiki sistemi, iziskuje stalnu budnost istraivaa nad savremenim zbivanjima u drutvenoj i politikoj praksi. Posao dananjeg istraivaa je mnogo obimniji i ozbiljniji. Poreenja radi, u Aristotelovo vreme, pre vie od 20 vekova, kada je on izvrio prvu klasifikaciju razliitih dravnih ureenja, postojalo je oko 158 ustava u to vreme poznatih helenskih i drugih dravica, a dananji istraiva ima pred sobom 201 nezavisnu dravu od kojih su 195 punopravne lanice UN, a i taj broj se iz dana u dan poveava.Ipak, savremenom istraivau su na raspolaganju neuporedivo bolja tehnoloka i informatika sredstva za analizu, kao i bogato nauno i politiko iskustvo prethodnika.I pored svega toga, ostaje aktuelno pitanje valjanosti i postojanosti dosadanjih kriterijuma i vrsta klasifikacije, jer praksa i stvarnost esto ne podleu krutim standardima, a veina politikih sistema predstavlja originalne meavine vie poznatih tipova politikih sistema.Takoe, postoje i odreena ideoloka ogranienja u izuavanju politikih sistema, mada se smatra da je savremeno izuavanje KPS osloboeno ideolokih balasta, pod ime se pre svega podrazumeva marksistiko-dogmatski metod karakteristian za bive komunistike zemlje. Veoma vana karakteristika savremenog izuavanja KPS je i reznovrsnost pristupa i metoda. Autori se suoavaju sa ogromnim problemom svrstavanja svih politikih sistema u svetu u odreeni broj kategorija, zbog velikog broja kriterijuma po kojima se klasifikacije vre kao to su organizacija vlasti, modeli politikog ureenja ili meusobni odnos oblika vlasti.

3.Osnovna shvatanja pojma politika

Ne moe se rei da postoji samo jedna, sveobuhvatna i konana definicija pojma politika, pa je poznata i izreka da definicija politike ima skoro isto toliko koliko i autora politikolokih studija.Najvanije temelje u odreenju pojma politike postavili su antiki filozofi. Sofisti su smatrali da je sutinska u odreenju politike RE, dok su Sokrat i Platon smatrali da je to ISTINA. Aristotel je najvanijim smatrao DELANJE i KONSTRUKCIJU.Iz ovih shvatanja razvio se dualizam politike kao retorike ili kao nauke. Sokrat (a kasnije i Tomas Hobs i Fridrih Nie) imali su negativan stav prema retorici smatrajui da je ona samo poluvetina, odnosno imitacija prave vetine (politike), koja slui da se na bazi polusaznanja i poluistina zavedu nevini i neobrazovani. Nasuprot tome, prava vetina (politika-umee upravljanja ivotom zajednice) temelji se na istini i znanju i podrazumeva shvatanje sutine i sloenosti drutvenih pojava.Kasniji pokuaji punijeg razumevanja i definisanja politike podrazumevaju objedinjavanje ova dva izuzetno vana aspekta politike- njene retorike dimenzije (izraene kod aktera politikog ivota- dananjih politiara ili besednika kao to su Gorgija, Demosten, Seneka, Ciceron i sl.) i njenog naunog utemeljenja (kojim se bave analitiari politikih zbivanja i eksperti koji daju smernice za politiki razvoj drutva).Ovakvom dualistikom shvatanju politike Sokrat je dodao tezu o politici kao etici, koja je u dananjem pomalo peorativnom shvatanju pojma politika potpuno suprotstavljena politici kao vetini vladanja.Politika predstavlja vetinu pronalaenja i realizacije optimalnih reenja u sporovima prvobitno suprotstavljenih interesa pojedinaca ili grupa, u korist tih pojedinaca ili grupa ili u korist drutva u celini, da bi se obezbedilo nesmetano funkcionisanje rezliitih drutvenih poslova i izbegli ozbiljniji drutveni potresi i tete od njih.Pojam politike jo se uobiajeno koristi za oznaavanje stalnih i smiljenih akcija koncipiranja, organizovanja, voenja i nadgledanja nekog drutvenog posla, odnosno jednog segmenta upravljanja nekom drutvenom aktivnosti (socijalna, ekonomska, kulturna politika, politika cena, carinska, zdravstvena politika i sl.).Iz svega ovoga moe se zakljuiti da politika i politike nauke imaju veoma veliki znaaj u svakodnevnom ivotu, pa je veoma znaajan razvoj kako politikih nauka, tako i njenih poddisciplina kao to su: politika teorija i istorija, ustavno pravo, meunarodni odnosi, diplomatija, javno mnjenje, meunarodno komuniciranje, politika sociologija, istorija politikih teorija, komparativni politiki sistemi i sl.Politiki sistemPojam politiki sistem je relativno novijeg datuma: 1953. g. ameriki naunik Dejvid Iston pie prvo politikoloko delo pod nazivom Politiki sistemVe od tada ustanovljeno je dualno shvatanje pojma politiki sistem:

1. Politiki sistem kao specifino politikoloka disciplina2. Politiki sistem kao konkretni, empirijski oblik organizacije drave

Politiki sistem predstavlja manje ili vie uoblien i povezan sistem politikih institucija i odnosa koji su u vezi sa vrenjem javne vlasti i ostvarivanjem osnovnih politikih f-ja u drutvenom smislu.

4. Elementi predmeta Komparativni politiki sistemi

KPS kao nauna disciplina imaju za cilj upoznavanje i razumevanje politike raznovrsnosti savremenog sveta, uporeivanje razliitih politikih sistema, njihovih institucija i specifinosti, kao i vrednosno uporeivanje njihovog ostvarenog politikog razvoja, a sve u cilju njihove evolucija ka boljem, bogatijem, slobodnijem i humanijem drutvu za svakog pojedinca u njima.Za ostvarivanje tog cilja predmet KPS mora da sadri sledee elemente:

1. konkretne politike sisteme koji se izuavaju i uporeuju2. komparativni nauni metod za prouavanje i uporeivanje razliitih politikih sistema3. pouzdane i validne kriterijume za klasifikaciju postojeih sistema4. usvojenu i vaeu klasifikaciju politikih sistema kako bi se ovo mnotvo savremenih

politikih sistema razvrstalo u nekoliko karakteristinih grupa ili tipova (naravno uz brojne izuzetke)

5. objektivnost i kritinost u uporeivanju i procenjivanju osobenosti svakog politikog sistema, odnosno u traenju slinosti i razlika meu njima

Na osnovu ovih elemenata istraiva u oblasti KPS analizira, uporeuje, vrednuje i karakterie pojedine politike sisteme iste klasifikacione grupe, ne samo kao celine, ve i uporeivanjem i vrednovanjem sastavnih delova tog sistema kao to su oblici vlasti (zakonodavna, izvrna, sudska), institucije (parlament, vlada, ustavni i drugi sudovi), politikih organizacija koje u njima deluju (partije, sindikati, NGO) ili opsega i realne ostvarivosti ljudskih prava i sloboda pojedinaca (ustavnog i stvarnog poloaja oveka). Pri tome, mora se voditi rauna o istorijsko-tradicionalnim, kulturolokim, socijalnim, nacionalnim, verskim, jezikim i drugim specifinostima i osobeostima svakog politikog sistema ponaosob.Takoe, veoma vaan uslov za kvalitetan istraivaki rezultat je i fleksibilnost i ideoloka i svaka druga rastereenost i nepristrasnost naunika-istraivaa. Velika ideoloka pristrasnost i ostraenost bila je karakteristika nauno-istraivakog rada u vreme globalne podele na kapitalistike i socijalistike sisteme, ali je takav prisup (makar samo deklarativno) u savremenom svetu naputen.

5. Osnovne klasifikacije i vrste politikih sistema

Klasifikacija politikih sistema je jedan od najteih poslova u okviru KPS. Klasifikacija oznaava odreivanje zajednikih karakteristika svake od ustanovljnih vrsta i utvrivanje slinosti i razlika koje meu njima postoje. Klasifikacije su brojne, prema razliitima autorima i one su manje ili vieizdrale probu vremena.

1. Herodot (prva poznata klasifikacija) -prema broju upravljaa:- vladavina jednog oveka- monarhija- vladavina nekolicine - aristokratija- vladavina mnotva - demokratija

2. Aristotel (zaetnik metoda uporednogprouavanja dravnih ureenja) - prema cilju i nainu vladavine:

- dobre forme vladavine: - bazileja (monarhija)- aristokratija- politeja (demokratija)

- rave forme vladavine: - tiranija (monarhija)- oligokratija (aristokratija)- olhokratija (demokratija)

3. Prema nainu izbora i smenjivosti nosilaca vlasti, ueu graana u vrenju vlasti, kao i stepenu postojanja i zatite ljudskih prava i sloboda:

- demokratije- autokratije

4. Prema obliku unutranjeg ustrojstva vlasti:- republike- monarhije

5. Prema unutranjoj organizaciji i meusobnom odnosu 3 osnovna oblika vlasti (zakonodavne, izvrne i sudske):

- parlamentarni sistemi- predsedniki sistemi- skuptinski (konventski) sistemi

6. Prema unutranjim specifinostima, nosiocima autokratske vlasti i epohi u kojoj su nastali:

- apsolutistiki reimi- izabrani (izborni) autokratski reimi- azijske despotije- vojne hunte- uzurpatorsko-prevratniki reimi- diktature- reimi privremeno suspendovane demokratije- reimi inostrane okupacije ili protektorata- kvislinki reimi- faistiki reimi- staljinistika diktatura- reimi aparthejda, verske ili nacionalne iskljuivosti

7. Prema stepenu ekonomskog razvoja, kao i izgraenosti ekonomske i socijalne infrastrukture:

- razvijene- nerazvijene- zemlje u razvoju- zemlje u tranziciji

8. Meu monarhijama se mogu razlikovati:- carevine- kraljevine- kneevine- azijske despotije- potinjeni sistemi u kolonijalnom odnosu- protektorati jedne monarhije

9. Prema nacionalnom sastavu i meunacionalnim odnosima:- jednonacionalne- multietnike drave

10. Prema unutranjoj politikoj i administrativnoj organizaciji multietnikih zajednica:- federacije- konfederacije- reime rasne, odnosno nacionalne supremacije

11. Prema verskoj strukturi ili organizaciji:- verske drave- multikonfesionalne drave

12. Prema preovlaujuoj vrsti ekonomskih odnosa i svojinskih oblika:

- kapitalistike- socijalistike- drave u tranziciji- drave sa meovitiom oblicima svojine i produkcionih odnosa- drave sa arhainim (plemenskim i drugim) oblicima svojine i produkcionih

odnosa13. Prema broju politikih partija:

- jednopartijske- dvopartijske- viepartijske

14. Prema teritorijalnom ustrojstvu:- drave koje poseduju svoju teritoriju, narod i organizaciju vlasti- drave koje su ostale bez svojih teritorija, iako poseduju istorijsko dravotvorno

naslee i sopstveni narod (Palestina, Kurdistan)- posebni narodi koji su u procesima borbe za autonomiju i sopstvenu dravnu

samostalnost (Kurdi, Baski, Bretonci, Korzikanci i dr.)15. Prema obliku organizacije i uzajamnog odnosa oblika vlasti (zakonodavne, izvrne i

sudske) - jedna od najvanijih klasifikacija:- sistemi podele vlasti - predsedniki sistem SAD- sistemi saradnje (balansa) vlasti - parlamentarni sistem - klasian engleski

parlamentarizam sa kabinetskim sistemom organizacije izvrne vlasti i francuski parlamentarni sistem s nestabilnim i smenjivim vladama, posle Pete Republike sve jaa pozicija efa drave (to ga u nekim analizama pribliava amerikom predsednikom modelu)

- sistemi jedinstva (konfuzije) - reim koji je postojao posle francuske revolucije (Konvent od 1792. do 1794.g.), reim u Pariskoj komuni 1871.g., sovjetski sistem neposredno posle Oktobarske revolucije, skuptinski sistem posle socijalistike revolucije u Jugoslaviji, najinteresantniji primer jedinstva ili konfuzije vlasti ipak je politiki sistem vajcarske konfederacije.

16. Generalna i na neki nain tradicionalna podela politikih sistema razvrstava ih u tri osnovne grupe:

- politiki sistemi kapitalistikih zemalja- politiki sistemi socijalistikih zemalja- politiki sistemi zemalja u razvoju

Kao to se moe zakljuiti, politike sisteme mogue je razvrstavati prema brojnim kriterijumima klasifikacije. To, ne znai da je ova lista konana, niti da jedan politiki sistem odgovara iskljuivo jednoj tipolokoj grupaciji. Sloenost zadatka klasifikacije politikih sistema i jeste u tome to se jedan politiki sistem prepoznaje u vie kategorija (on moe biti demokratski, multietniki, multikonfesionalni, federalnog ustrojstva, sa kapitalistikim produkcionim odnosima, republikanskog ureenja sa parlamentarnom strukturom vlasti itd.).

6. Britanski parlamentarizam - nastanak i faze u razvoju

Ujedinjeno kraljevstvo ine Engleska, kotska, Vels (Velika Britanija) i Severna Irska. Moemo je definisati kao UNITARNU, PARLAMENTARNU, KABINETSKU, USTAVNO-MONARHISTIKU, DVOPARTIJSKU DEMOKRATIJU.-UNITARNA: prosta drava -PARLAMENTARNA i KABINETSKA: parlamentarizam-USTAVNA-MONARHIJA: parlamentarna ili ustavna monarhija-demokratski oblik monarhistike vlasti. Iako VB nikada nije imala pisani ustav u klasinom smislu (izizetak: preiod Kromvelove vlasti i njegovi Instrumenti o vladavini iz 1653.g), po tradicionalnom engleskom konceptu pravnog naslea ili anglosaksonske jurisprudencije, ova monarhija funkcionie kao ustavna na bazi odredaba brojnih povelja, konvencija, parlamentarnih i sudskih odluka, ugovora i drugih pravnih akata iz istorije koji se odnose na sistem vladavine, poloaj i prava monarha i drugih institucija vlasti, i koji se mogu smatrati izvorima engleske (britanske) ustavnosti.-DVOPARTIJSKA DEMOKRATIJA: 2 partije su dominantneBritanski parlamentarizam, inae, smatra se sistemom SARADNJE (BALANSA) VLASTI, to praktino znai da sva tri oblika vlasti (zakonodavna, izvrna i sudska) deluju u bliskoj saradnji i ravnotei, ali relativno samostalno i ne meajui se u nadlenosti druge vlasti, a sve u optem nacionalnom interesu i pod okriljem nacionalnog simbola Njnog Velianstva Kraljice. Drugim reima, svaki od oblika vlasti respektuje relativnu samostalnost drugog, ali i u obavljanju svoje f-je konsultuje i sarauje sa drugom vlasu i donosi odluke u interesu Ujedinjenog Krajevstva. Praktino posmatrano, to izgleda ovako:Premijer (ef Kabineta i najvii predstavnik izvrne vlasti - Dejvid Kameron, konzervativac) najmanje jednom nedeljno podnosi Kraljici izvetaj o aktuelnom stanju. On, takoe, podnosi izvetaj (ekspoze) i Parlamentu i obrazlae donete odluke. Premijer podnosi Parlamentu zakonske predloge na razmatranje i usvajanje, ije usvajanje pripada iskljuivo Parlamentu, a nadzor nad sprovoenjem u nadlenosti je Kabineta.Ministri redovno podnose izvetaj o svom radu Parlamentu i duni su da odgovaraju na sva poslanika pitanja. Oni su, takoe, duni da podnose izvetaj o stanju u svom resoru na sednicama Kabineta.Kraljica (nominalni ef drave - Elizabeta II) zvanino podnosi Parlamentu godinji izvetaj o stanju nacije, ime pokazuje visoko uvaavanje Parlamenta.Sudovi deluju nezavisno u ime NJ.V. Kraljice, a prema zakonima donetim u Parlamentu.Mnogi autori smatraju ovaj oblik politikog sistema najboljim do sada pronaenim istiui da on traje ve nekoliko vekova bez znaajnih potresa i da se potvrdio kao stvarno demokratski i kosmopolitski, s visoko razvijenim sistemom ljudskih prava i sloboda, te visokim drutvenim standardima i ekonomskom razvijenou. Oportunisti smatraju da ekonomska razvijenost i visokdrutveni standard potiu od kolonijalne istorije i eksploatacije prirodnih bogatstava kolonija irom sveta i ukazuju na tromost, konzervativnost i prevazienost britanskih politikih institucija, kao i na slabu prilagodljivost zahtevima komunitarnih institucija. Realnost, najverovatnije, ui negde izmeu ovih krajnosti, ali ostaje injenica trajnosti ovog oblika politikog sistema, kao i da je ovaj sistem organizacije i odnosa vlasti bio i ostao jedan od najkopiranijih u svetu.

Faze u razvoju:1. od Magna carta libertatum 1215. god. (velika povelja o slobodama) do Velike revolucije

1688. god.2. od 1689. god. od tzv. Bila u pravima do 1. zakona u narodnom predstavnistvu 1832.

godine.3. od 1832. godine do danas1. FAZA:

- Magna Carta Libertatum (Velika povelja sloboda) 1215.g. - prvi stvarni demokratski pravni akt u istoriji modernih drutava uopte. Ova povelja proglaena od strane kralja Jovana Bez Zemlje predstavlja kompromis engleskog kralja i velikaa (barona i drugih podanika viih stalea) kojima se ograniavaju neka prava monarha i uspostavljaju prava kontrole i prethodne saglasnosti viih stalea sa uredbama vladara, naroito u oblasti razrezivanja i prikupljanja poreza, sticanja i otuivanja imovine, pitanjima rata i mira i sl. Dakle, ovde se prvi put javlja ideja o suprematiji prava nad voljom monarha. Zbog toga se MCL smatra ne samo prvim izvorom engleske ustavnosti, ve i prvim dokumentom o ljudskim pravim u istoriji oveanstva. Ona, takoe, predstavlja prvi akt i temelj evolucije od apsolutizma ka parlamentarizmu, odnosno, od jake kraljevske vlasti ka predstavnikom sistemu u Engleskoj (MC se formira Savet koji ine predstavnici plemstva iz kojeg se kasnije razvio Gornji dom- dom lordova). MCL je, ipak, imala ogranien domet jer nije doticala interese irokih narodnih masa, niti je ograniavala suverenitet krune u odnosu na narod. Prethodilo joj je usvajanje akta The Articles of The Barons, usvojenog iste godine, koji predstavlja osnov MC, a kojim se titila visoka aristokratija od nekontrolisanih zahvata u njihove posede i branilo uspostavljanje novih poreza bez prethodne saglasnosti plemstva.

- Peticija o pravima 1628.g. - zabranjuje uvodjenje bilo kakvih poreza i davanja bez saglasnosti parlamenta (to je praparlament, ne u dananjem smislu). Zabranjuje se kanjavanje bez zakonskog suenja. Peticija, takoe, zabranjuje kralju pravo da dri stalnu vojsku, koja predstavlja veliki troak i teret za narod, kao i opasnost zloupotrebe za politike obraune.

- Akt o sazivanju parlamenta iz 1640. god. - u njemu se insistira da se parlament saziva najmanje jedanput u 3 godine. Njime se uvodi obavezan izbor za Dom komuna-donji dom.

- Habeas corpus act 1679. god. - jedan od najznaajnijih ustavnopravnih dokumenata Engleske. Akt posveen uspostavljanju garancija za zatitu oveka od samovolje vlasti i policije. Njime je izvrna vlast stavljena pod kontrolu sudske vlast. Osnovna naela ovog zakona svode se na zabranu nezakonitog hapenja bez sudskog naloga, zabranu dugotrajnog zadravanja u pritvoru bez dokaza o krivici, zatitu od maltretiranja u istrazi i iznuivanja iskaza. On je utvrdio obavezu da se uhapeno lice odmah privede sudu koji treba da donese reenje o opravdanosti liavanja slobode.

2.FAZA:- Bil o pravima 1689. god. Kralj nije vise mogao samostalno da donosi zakone i morao

je da vlada na osnovu zakona, to predstavlja prvi vaan princip vladavine prava. Ubiranje poreza i dravne vojske bilo je mogue samo uz parlamentarnu saglasnost. Proglaavaju se slobodni izbori za parlament. Ustanovljava se imunitet poslanika -sloboda govora i rasprave

- Akt o nasleivanju iz 1701. god. Bitan je zbog dva principa:1. utvruje nain dolaska na engleski presto2. uvodi se nezavisnost sudstva od izvrne vlasti

3. FAZA:Obeleja:- Uvodjenje birakog prava za ire socijalne slojeve stanovnitva. Izbornim reformama:

- 1832,1867 i 1884.g. - britanska srednja klasa dobija pravo predstavljanja u Domu komna- 1918.g- smanjivanjem imovinskog cenzusa ovo pravo se odobrava svim mukarcima- 1921.g - ovo pravo se odobrava enama i time postaje opte izborno pravo za sve

dravljane iznad 21 godine starosti, a Dom Komuna stvarno narodno predstavnitvo- Uspon radnikog pokreta i sindikata (veliki priliv radnika u gradove).- Formiranje politikih partija: 2 jake struje: Torijevci od kojih nastaje konzervativna partija (naginjali ka monarhu) i Vigovci od kojih nastaje liberalna partija (predstavnici graana, pretea laburista).

7. Osnovni izvori Ustava Ujedinjenog kraljevstva

Iako VB nikada nije imala pisani ustav u klasinom smislu (izizetak: preiod Kromvelove vlasti i njegovi Instrumenti o vladavini iz 1653.g), po tradicionalnom engleskom konceptu pravnog naslea ili anglosaksonske jurisprudencije, ova monarhija funkcionie kao ustavna na bazi odredaba brojnih povelja, konvencija, parlamentarnih i sudskih odluka, ugovora i drugih pravnih akata iz istorije koji se odnose na sistem vladavine, poloaj i prava monarha i drugih institucija vlasti, i koji se mogu smatrati izvorima engleske (britanske) ustavnosti.

- Magna Carta libertatum, 1215.g- Peticija o Pravima (Petition of Rights) 1628.g- Akt o sazivanju parlamenta iz 1640. g. - Habeas corpus act 1679. g.- Bil o pravima 1689. g. - Akt o nasleivanju iz 1701. g. - Izborne reforme iz 1832, 1867,1884,1918,1928.g

Pored ovih ustavnih akata britanski ustav sastoji se od ustavnih konvencija koje ine:obiajno pravo i tradicija i sudska praksa i tzv. precedentno pravo (sudovi sude na osnovu ranijih presuda).

8. Poloaj i funkcionisanje britanskog Parlamenta

Britanski parlament vodi poreklo iz velikog saveta (Magnum Consilium) iz XII veka, a njegov rad se oslanja na Magna Carta Libertatum.U poetku parlament je bio jednodomno telo sastavljeno od 3 stalea: plemstvo, svetenstvo i malobrojno graanstvo (Dom Komuna). Glavna f-ja tada je bila da se bez njegove saglasnosti nisu mogli ubirati porezi i takse.Dvodomna struktura se stvara od 14 veka.- Gornji dom ine crkvena vlastela i visoka vlastela, dok- Donji dom ine predstavnici grofovija, gradova i sitna vlastela.Bil o pravima predstavja krunu pobede parlamenta nad kraljem i poetak moderne politike istorije i vladavine prava.Parlamentarnim reformama:

- 1832,1867 i 1884.g. - britanska srednja klasa dobija pravo predstavljanja u Domu komna

- 1918.g- smanjivanjem imovinskog cenzusa ovo pravo se odobrava svim mukarcima

- 1921.g - ovo pravo se odobrava enama i time postaje opte izborno pravo za sve dravljane iznad 21 godine starosti, a Dom Komuna stvarno narodno predstavnitvo

DONJI DOM -DOM KOMUNADom komuna predstavlja britanske graane i broji oko 650 lanova, a jednu izbornu jedinicu ini oko 70 000 graana. lanovi se birju na neposrednim izborima prostom veinom glasova, na 5 godina. Funkcije donjeg doma:1. donosi zakone2. izglasava budet i3. kontrolie Vladu interpelacijom (pitati, pitajui protestovati - kvalifikovano pitanje upuenolanu Vlade ili Vladi u celini, putem kojeg poslanici trae odgovor o izvesnim injenicama, razjanjenje pojedinih vladinih stavova, postupaka i sl. Interpelacija se vri obino u vezi nekog krupnog pitanja od optedravnog znaaja koje izaziva interesovanje javnosti. Interpelacije su sline poslanikim pitanjima, ali meu njima ipak postoji razlika. Jedna od razlika je pretres. Kod interpelacija se vodi pretres zbog toga to se trai da Vlada objasni i opravda svoj postupak, koji joj poslanici u parlamentu osporavaju. Takoe, interpelacija, za razliku od poslanikog pitanja, obino zavrava glasanjem. Cilj interpelacije nije informacija, kao kod poslanikog pitanja, nego disusija i rasprava, a potom eventualno i sankcija Vladi),poslanikim pitanjem (mehanizam pomou kojeg predstavnici parlamenta mogu traiti informacije od elnika izvrne vlasti), glasanjem o budetu i glasanjem o poverenju vladi. GORNJI DOM- DOM LORDOVADom lordova britanskog parlamenta sastavljen je od lanova koji su taj poloaj stekli nasleem ili su imenovani od strane krune, poev od 1858.g.(a ranije su mogle i da se kupuju od osiromaenih plemia). S obzirom na nain izbora, ovaj dom je veoma brojan i ima preko 100 lanova, mada na zasedanja dolazi oko 200 lanova. Sve do 1911.g. Dom lordova je bio ravnopravan sa Domom komuna, kada je znaaj ovog Doma smanjen u korist politike prevalencije Doma komuna, kao stvarnog predstavnikog tela nacije. Domu lordova ostalo je pravo na suspenzivni veto, to znai da mogu da odloe usvajanje nekog zakona dva puta (da ga vrati na razmatranje,doradu ili korekciju), posle ega bi ponovnim usvajanjem u Domu kon+muna i potpisivanjem kraljice ovaj zakon ipak postao vaei. Dom lordova, odnosno oni njegovi lanovi koji imaju sudsku funkciju imaju status najvieg Apelacionog suda. Sada Dom lordova nema pravo da se izjanjava o tekstovima zakona finansijskog karaktera (bazinim zakonima).Rad parlamenta karakterie izuzetna dinaminost i ivost rasprava, ali i stroga pravila ponaanja i nastupa lanova parlamenta (MP- Member of Parlament), koji su u britanskom drutvu izuzetno cenjene linosti. Sednice su otvorene za javnost i publiku (kako za novinare i lanove diplomatskog kora, tako i za zainteresovane graane i turiste koji plaaju ulaznice da bi prisustvovali sednicama), a protiu u veoma unim raspravama i esto uz nedisciplinovano ponaanje, pre svega predstavnika Donjeg doma. Ranije je ak dolazilo i do fizikih obrauna zbog ega je uvedena funkcija spilkera. Spiker je predsedavajui donjeg doma, koji daje i oduzima re, zavodi disciplinu, upozorava na ponaanje, opominje na obavezno potovanje dozvoljenog vremena za diskusiju i sl. Spiker sedi na uzdignutoj stolici i ime pregled situacije u sali. Inae, sala za sednice Donjeg doma je pravougaonog oblika u kojoj po duim stranama naspramno sede lanovi parlamenta vladajue i opozicionih partija. Oni ustaju i obraaju se s mesta i esto buno protestvuju ili gestikuliraju za vreme obraanja suprotstavljenje strane. Zbog toga, sada vie kao turistika atrakcija, postoji uta linija koja obeleava dokle lan Parlamenta moe da istupi prilikom diskusije. Zanimljiv je podatak da je ta linija postavljena na takvoj

razdaljini da lanovi, koji su ranije nosili maeve, na moguda dosegnu suprotstavljenu stranu. Izmeu mesta z a sedenje nalazi se veliki sto na kome se nalazi kraljiino ezlo (Mase - mejs), kao simbol prisustva monarha. Svaka sednica, inae poinje ceremonijom unoenja ezla i ulaskom spikera u togi i sa perikom. Desno od spikera u prvom redu sede premijer i/ili lanovi Kabineta. Premijer podnosi redovne izvetaje (ekspoze) Parlamentu i on, ili resorni ministar, odgovara na pitanja Parlamenta koja se odnose na njegov domen rada. Nasuprot njima, takoe u prvom redu, sede ministri vlade u senci iz redova opozicije, koji su dobili istovetne resore i koji po tradiciji mogu u svakom momentu da zamene vladu ukolio bi ona bila smenjena ili podnela ostavku. Najbuniji su lanovi Parlamenta iz poslednjih redova tzv. Backbanchers-i, pogotovu iz redova opozicionih partija. Oni glasno protestuju i stvaraju buku ak i za vreme izlaganja premijera ili ministara. Vreme diskusija je ogranieno na 5 minuta, kada se ukljuuje zvuni signal i lan Parlamenta mora da prekine svoje izlaganje. Spiker moe, na izriiti zahtev, da da dozvolu Premijeru ili ministru da izlaganje traje due od propisanog, ako situacija ili znaaj teme to zahtevaju.Dom lordova zaseda u posebnoj prostoriji uz mnogo vie protokola, etikecije i tradicionalnih ceremonija. Dom lorodva razmatra teme od nacionalnog interesa i daje saglasnost na predloene zakonske akte ili odluke Parlamenta, a uestvuje i na plenarnim sednicama, kada se slua kraljiin izvetaj o stanju nacije ili donose kljune odluke od najvieg interesa.

9. Tradicionalna institucija Krune u VB

Kruna u Velikoj Britaniji predstavlja pravnu i tradicionalnu politiku instituciju. Kraljevska ovlaenja i prerogativi su sledei:- Imenuje nosioce plemikih titula po zaslugama za britansku naciju- Imenuje izvesne civilne i vojne slubenike- Saziva i rasputa Parlament- Proglaava zakone- Objavljujee rat i mir (na predlog i uz odluku Vlade)- Ublaava kazne i izrie pomilovanja- Poverava manadat za sastva Vlade (Kabineta) lideru politike partije koja je pobedila

na izborima- Potvruje izbor kabineta u parlamentu formalnom odlukom.- Potvruje britanske ambasadore (njih inae imenuje Forin office - Ministarstvo inostranih

poslova)- Prima akreditive stranih ambasadora- Zvanini je, ali ne i faktiki, komandant oruanih snaga- Predstavlja simbol jedinstva nacije i nacionalnu vrednost pod zatitom zakona

Prerogative izvrne vlasti, meutim, ima Kabinet. Na poetku svakog godinjeg zasedanja Kraljica se obraa Parlamentu u punom sastavu (prisutni lanovi oba doma) tradicionalnom besedom, koja ustvari predstavlja iscrpni izvetaj o stanju nacije, odnosno o aktuelnom razvoju u najvanijim aspektima. Neki analitiari smatraju da je ta beseda, ustvari, programski okvir politike Kabineta u nastupajuoj godini. Taj izvetaj kraljici, po pravilu, sainjava Premijer, odnosno Kabinet.Kraljica deluje iz svoje zvanine poslovne rezidencije u Bakingemskoj palati, a vreme provodi u vie privatnih luksuznih rezidenicja od kojih su neke i turistike atrakcije (zamak Vindzor, jahta Biritanija i sl.). Ima na raspolaganju godinju apanau za funkcionisanje, reprezentaciju i

trokove prijema, putovanja i ivota, koja je ini jednom od najbogatijih Britanaca i , uopte, najbogatijih ljudi na svetu.Kraljica je zadrala izvesne prerogative vlasti u odnosu na Komonvelt ili Britansku zajednicu naroda (politiki savez UK sa bivim kolonijama). Ona imenuje (na predlog Vlade dotine zemlja) generalne guvernere, kao predstavnike krune u velikim prekomorskim zemljama, lanicama Komonvelta (Australiji, Kanadi i Novom Zelandu). Ustavnim reformama u tim zemljama i ta funkcija dobija tradicionalno - folklorni znaaj.Kraljica vie ne poseduje zakonodavnu inicijativu, a ni pravo veta na odluke Parlamenta, tako da je njen uticaj na politiki ivot u VB simbolikog i posrednog znaaja. Stvarne funkcije kraljice u savremenom britanskom politikom sisitemu strogo su reprezentativnog karaktera. Kae se da kraljica biva konsultovana, opominje i ohrabruje nosioce vlasti u Velikoj Britaniji. Ona predstavlja simbol nacije.

10. Mesto, struktura i funkcije Vlade u britanskom parlamentarnom sistemu

Stvarnu izvrnu vlast u Velikoj Britaniji ima vlada, odnosno kabinet ministara koji formira partija koja je pobedila na izborima. Kabinet se sastoji od resornih ministara,, zaduenih za najvanije privredne i druge oblasti ivota. Najee kabinet ima 18 najvanijih (starijih) ministara i niz pomonika, odnosno mlaih ministara i dravnih sekretara, to ini negde oko 90 lanova kabineta razliitih rangova i zaduenih za razliite oblasti. Kabinet zaseda u slubenoj rezidenciji Premijera u Dauning stritu broj 10, jednom nedeljno u plenarnom sastavu, a prema potrebi i ee ili u direktnim susretima premijera i pojedinih resornih ministara.Na elu kabineta je Premijer (Prime Ministar) koji vodi, nadgleda i kontrolie rad Vlade i stoga snosi najveu odgovornost za njen efikasan rad ili eventualne neuspehe.Ministri odreenih resora imaju vieslojnu odgovornost, prema:

- Premijeru koji im je funkciju poverio- Parlamentu u kome podnose izvetaj o stanju i funkcionisanju odreenog resora i kome

odgovara na poslanika pitanja- Partiji iji su lanovi- Biraima koji su za njih ili njihovu partiju glasali- Britanskoj javnosti

Institucija ostavke se uobiajeno primenjuje za svaki ozbiljniji problem ili promaaj u radu, ak i za neke postupke iz privatnog ivota, odnono za ponaanje koje nije u skladu sa prihvaenim moralnim normama tradicionalnog britanskog naina ivota. Zato su odtavke ministara u britanskom parlamentarizmu veoma este i ne predstavljaju ozbiljnije iskuenje za nesmatano funkcionisanje Vlade (osim ako je u pitanju privatni skandal). Ministra u ostavci zemnei drugi istaknuti predstavnij vladajue partije ili ekspert po izboru Premijera.Zakonodavna inicijativa, odnosno izrada zakonskih nacrta i predloga, pripada Kabinetu, koji ih zatim podnosi Parlamentu na razmatranje i usvajanje, a resorni ministar, ili po potrebi Premijer, brani njegove odredbe i potrebu za takvim zakonom pred lanovima Parlamenta.

11. Specifinosti britanskog sudstva

Sudska vlast u Velikoj Britaniji nezavisna je od zakonodavne i izvrne vlasti i potpuno je slobodna u vrenju svoje funkcije. Svi zloini koji su poinjeni na tlu Ujedinjenog Kraljevstva formalno se tretiraju kao zloini protiv Njenog Velianstva Kraljice.Sudstvo u Velikoj Britaniji se zasniva na bazi presedana (sluajeva iz prakse), a ne na bazi kodifikovanih, pisanih zakona, kao to je to sluaj u evorpsko-kontinetalnom pravu, odnosno na bazi nagomilane sudske prakse (jurisprudencije). Jednom doneta odluka u odreenom sluaju slui kao svojevrstan kriterijum i presedan za sve budue sline sluajeve. Na sudiji i poroti je da utvrde, najpre, da li je neko kriv za delikt koji mu se stavlja na teret, a onda da utvrde slinosti i razlike u odnosu na presedanski sluaj i izmere sankciju koja se za uinjeno delo propsiuje.Sudije i advokati nastupaju u sudnici iskljuivo u tradicionalnim jednobojnim togama i s dugim perikama, kako bi se iskljuio bilo kakav uticaj linog, privatnog i pristrasnog i kako bi se obezbedio vizuelni autoritet prema optuenom i publici u sali. Izgled sudija i advokata, kao i izgled sudnice (visoko uzdignut sto za sudije i lanove porote) osmiljeni su kako bi naglasili uzvienost i nezavisnost suda.Nezavisnost sudova od bilo kakvih meanja, politikih ili drugih pritisaka, kao i nenaruen dostojanstveni drutveni status sudija uinili su da se britansko sudstvo smatra jednim od najefikasnijih u svetu.

12. Politike partije u VB

U VB preovlaujui uticaj imaju 2 glavne politike partije, koje se na izborima smenjuju na vlasti. Iako u politikom ivotu deluje vie partija, najvei broj pristalica i glasaa imaju Konzervativna partija (partija sadanjeg premijera Dejvida Kamerona i nekadanjih Margaret Taer i Dona Mejdora) i Laburistika partija (partija bivih premijera Tonija Blera i Gordona Brauna).Konzervativna partija Ova partija vodi poreklo od nekadanje Torijevske partije nastale krajem 17. veka. Pripada grupaciji desniarskih, tradicionalistikih partija, a svoje glavno uporite ima u viim srednjim i viim slojevima drutva (delovi aristokratije, bogati graani, biznismeni, farmeri-zemljoposednici i sl.). Po politikoj orijentaciji to je tipina buroaska konzervativna partija koja istie klasine vrednosti liberalizma, privatnu svojinu, slobodnu konkurenciju, viepartizam, zapadnjatvo, smanjenje poreza, smanjenje socijalnih davanja i ogranienje rada sindikata s rezervisanim stavom prema produbljivanju procesa evropske integracije. Osnova politikog programa je zatita privatne svojine i zalaganje za socijalnu stabilnost britanskog drutva. Danas broji oko 2 miliona lanova i dobija na izborima izmeu 12 i 14 miliona glasova. vrsto je organizovana i ima razuenu lokalnu infrastrukturu (dobra teritorijalna rasprostranjenost i dobra komunikacija sa potencijalnim biraima).Najpoznatiji lideri konzervativaca kroz istotiju bili su Dizraeli, Lojd Dord, Ser Vinston eril, Ser Daglas Hjum, Margaret Taer, Don Mejori sl. Sadanji lider konzervativaca i premijer je Dejvid Kameron.Laburistika partijaLaburistika partija je osnovana 1900.g. i pripada grupaciji socijaldemokratskih partija mekih politikih shvatanja. Nastala je kao Laburistiki predstavniki komitet koji se borio za predstavnitvo radnikih pokreta - sindikata (tradeuniona) i razliitih radnikih udruenja - u Parlamentu. Prvi lider laburista i prvi laburista u Parlamentu bio je Ker Hardi, a prvi laburistiki

Premijer bio je Remzi Mekdonald. Danas broji oko 6,5 miliona lanova, a na izborima osvaja, isto, izmeu 12 i 14 miliona glasova.Veinu pristalica laburistika partija ima u radnikoj populaciji, mau niim i srednjim slojevima britanskog drutva, meu omladinom i sindikatima. U ranijim fazama imala je dosta socijalistikih primesa u svom programu a u poslednjih nekoliko decenija prisutan je snaan proces deradikalizacije socijalne ideologije i danas je razlika u odnosu na konzervativnu stranku vie u nijansama. Ova partija se zalae za reforme u pravcu vee integrisanosti VB u EU, za liberalizaciju britanskog privrednog i politikog ureenja i za vea socijalna prava britanskih radnikih, niih i srednjih slojeva. Poznati lideri laburista su Atli, Harold Vilson, Nil Kinok, Toni Bler, Gordon Braun i sl.Pored ove dve glavne i najmonije partije deluje i vie politikih stranaka manjeg politikog znaaja, meu kojima su najpoznatije: Britanska nacionalna partija (neka vrsta nacionalistiko-ksenofobne organizacije),Liberalno-demokratska partija, Liberalna partija, Partija zelenih i Nova britanska Komunistika partija.

13. Faktori stabilnosti britasnkog parlamentarizma

Faktori stabilnosti britanskog parlamentarizma:1. Realni odnos saradnje ili ravnotee vlasti dve najvanije politike institucije:

Parlamenta i Kabineta. U praksi to izgleda ovako: Parlament moe da ospori poverenje (podrku) Kabinetu prilikom rasprave o vanom pitanju ili povodom predloga budeta. To istovremeno znai ostavku vlade. Meutim, vlada u tom sluaju ima mogunost da raspusti Parlament i raspie nove parlamentarne izbore. Dakle, ovo bi istovremeno znailo smrt obe najvanije institucije. Ovo predstavlja osnovni faktor stabilnosti britanskog parlamentarizma. Saradnja izmeu zakonodavne i izvrne vlasti u VB predstavlja oitu neminovnost, jer niko ne eli da dovede sistem u opasnost sukobom izmeu dve osnovne politike institucije i izazove njihovo obostrano samoukidanje. Zato je uobiajeno da se slikovito kae da u VB Parlament i vlada ive i umiru zajedno.

2. Stabilnost dravne administracije - Bez obzira ko je, od dve suprotstavljaenje politike partije koje se smenjuju, na vlasti, glavnina dravnog administrativnog aparata (koji broji 3-4 miliona slubenika) se ne menja. Administracija i administrativne slube (lojalne NJ.V. Kraljici) nastavljaju da sprovode usvojenu dravnu politiku i mere donete od strane aktuelnog Kabineta, bez obzira to je na elu dotinog resora novi ministar ili dravni sekretar. Postoje izvesne kritike na raun ovog razgranatogi birokratizovanog dravnog aparata, ali je injenica da se on ponaa neutralno i da efikasno obavlja svoje dunosti u nacionalnom interesu. Zbog toga u okvirima te armije inovnika nema veih socijalnih potresa, trajkova ili opstrukcija. rad administracije je tehnoloki napredan i efikasan to pozitivno utie na ukupnu stabilnost itavog britanskog politikog sistema.

3. Stabilnost sistema u vidu dve preovlaujue politike partije koje se smenjuju na vlasti ne izazivajui pri tom vee potrese u zemlji

4. Britanski tradicionalizam (konzervativizam) - jedna od osnovnih odlika britanskog parlamentarizma , otuda toliko otpora i rezervi prema uvoenju komunitarnih normi i institucionalnih i drugih reformi u okviru EU.

5. Poverenje u politike institucije - uvanje osvojenih ljudskih prava i sloboda.

14. Specifinosti francuskog parlamentarnog sistema

Francuska predstavlja jednu od najstarijih evropskih demokratija i zauzima pionirsko mesto u utemeljenju ljudskih prava i sloboda. Nezavisnost je stekla jo 486. godine pod kraljem Klovisom (Clovis). Francuska se moe diiti i injenicom da je, i pored svih potresa u istoriji, postala ekonomski i tehnoliki veoma razvijena zemlja. Ona je trea po veliini evropska drava (posle Rusije i Ukrajine), druga po ekonomskoj snazi (posle ujedinjenja Nemake izgubila je vodeu poziciju), 5 industrijska sila na svetu (posle SAD, Japana, Nemake i Kine) i najjaa poljoprivredna evropska dr-ava. Ima oko 62 miliona stanovnika. Francuska, ipak , ima potekoa sa visokom stopom nezaposlenoti, pa je po poreskom optereenju graana na 4 mestu u EU (posle vedske, Danske i Belgije).Politiki sistem Francuske naziva se francuski poluprezidencijalizam, odnosno francuski kontinentalni parlamentarizam. Ovakvo ureenje nalati se negde izmeu parlamentarnog i predsednikog sistema vlasti. Smatra se parlamentarnim jer nacionalna skuptina moe smeniti vladu, a predsednik raspustiti skuptinu ali i predsednikim jer predsednik ne moe biti smenjen od strane parlamenta do isteka svog sedmogodinjeg mandata (od 2002.g. mandat traje 5 godina).Osnova politike moi predsednika Republike u Francuskoj proizilazi iz njegovog neposrednog izbora i to u dva kruga. U prvom krugu se od vie kandidata biraju dva s najboljim izbornim rezultatom, a u drugom krugu se bira pobednik (onaj sa najveim brojem glasova). Predsednikove funkcije su toliko iroke da one predsedava sednicama vlade, ima zakonodavnu inicijativu i moe izvesne zakonske projekte da iznosi na referendum ili pred Narodnu skuptinu, daje ili osporava saglasnost na zakone usvojene od strane Skuptine, pokree postupak ocene ustavnosti pojedinih zakona, a u venrednim situacijama moe i da raspusti skuptinu. Iako direktno proistie iz britanskog parlamentarizma kao svog uzora i modela politikog ureenja, francuski parlamentarni sistem je od samog poetka bio razvijan sa nizom sopstvenih specifinosti, pa se razvio u politiko ureenje koje je bitno odstupalo od svog uzora i modela. Te specifinosti su sledee:

1. Odsustvo monarha, kao kohezionog faktora i duga republikanska tradicija koja potie iz francuske buroaske revolucije iz 1789.g.

2. Jaka centralizacija dravne uprave, koja se sprovodi kroz razgranat i komplikovan sistem regionalnih, departmantalnih i komunalnih usluga.

3. Jak (i sve jai) poloaj predsednika Republike, koji je naroito utsavnim reformama iz 1958.g. i 1962.g. pod Petom Republikom generala De Gola, stekao mnogo veu vlast nego monarh u VB i pribliio se poziciji predsednika SAD.

4. Tradicija jakih i uticajnih sindikalnih organizacija5. Veliki broj malih politikih partija koje nezavisno deluju, ali se i brzo pregrupiu, dele,

ujedinjuju, menjaju imena i programe i sklapaju izborne parlamentarne koalicije i sl.6. Znaajne tekovine borbe sindikalnih unija ili levih partija na planu socijalne politike,

zdravstvene zatite, penzionog osiguranja i dr. kojih se Francuzi nikada ne odriu, kao i tradicia ustavne zatite ljudskih prava i sloboda.

7. Izuzetna podrka dvema levo orijentisanim politikim partijama (Socijalistika partija Francuske i Komunistika partija Francuske). Ove partije su na vrhuncu svoje moi brojale i po nekoliko miliona lanova i bile meu najbrojnijima u svetu.

8. Specifian francusko-mediteranski mentalitet, razvijena posebna politika kultura i kulturno-istorijske posebnosti.

9. Jak i dobro organizovan seljaki sloj, koji ini 30% stanovnitva, i uticajne seljake sindikalne organizacije.

10. Vezanost za kulturne posebnosti i jezik (francuski jezik zatien je zakonom, to je retkost u svetu).

11. Veliki broj imigranata iz bivih kolonija. Francuska je imala potpuno drugaiji odnos prema bivim kolonijama u okviru Francuske zajednice (frankofonije) od engleskog u okviru Komonvelta to je dovrlo do multikonfesionalnog i multikulturnog sastava

francuskog drutva, koje broji od 6 do 10 miliona nefrancuskog stanovnitva. U Francuskoj postoji nekoliko posebno jakih, starih etnikih grupa sa sopstvenim jezikom i kulturom (Baski, Korzikanci, Bretonci, Katari i dr.)

12. Razvijen sektor malih i srednjih preduzea u privatnoj svojini i jaka organizacija patronata (vlasnika preduzea) koja utie na politiku vlast.

13. esto pribegavanje trajku kao sredstvu borbe od strane radnikih, seljakih i strukovnih sindikata kao sredstvu za ostvarivanje daljih benificija u oblasti radnih odnosa, primanja i radnog vremena.

14. Vezanost Francuza za obiaje, tradiciju, folklor, gastronomiju i sl.(sir kamamber).15. Jednodoma Nacionalna skuptina u kojoj su predstavljene politike partije koje

premae cenzus, ali koja odraava i administrativnu strukturu i podelu Francuske na regione i departmane. Pored skuptine, kao svojevrsno konstitutivno telo, zasebno deluje i Senat (zajedno ine Parlament), koji se na poziv predsednika Republika, u izuzetnim prilikama od nacionalnog znaaja (usvajanje zakona i dravnog budeta), sastaje sa Skuptinom u plenarnom zasedanju u Versaju i daje saglasnost po najvanijim pitanjima.

16. Politiko predstavnitvo prekomorskih teritorija u Nacionalnoj skuptini DOM-TOM ili prekomorski departmani i prekomorske teritorije kao to su: Nova Kaldeonija, Martinik, Francuska Gvajana, Reunion i dr.

17. Jaka regionalna i lokalna samouprava, gde uz skuptine tih administrativnih jedinica pralelno deluju i prefekti kao delegirani predstavnivi predsednika Republike po njegovom izboru.

18. Jaka vojna i policijska tradicija. Postojanje, pored policije, i posebne i vrlo efikasne andarmerije kao zasebnog roda vojme strukture, specijalnih policijskih jedinica (CRS), unutranje kontrole rada policije, policajaca-pozornika u slubi lokalnog stanpvnitva, Legije stranaca i sl.

19. Ekonomski i socijalni savet svojevrsno tree konstitutiovno telo, sastavljeno od 231 lana koji su imenovani na mandat od 5 godina od strane institucija i organizacija koje predstavljaju (sindikati, komore, patronati, udruenja i dr.). Zadatak ovog tela je da savetuje vladu i uestvuje u elaboraciji ekonomske i socijalne politike zemlje.

20. Dravna administracija glomazan, skup, esto spor i birokratizovan, ali efikasan administrativni aparat.

21. Administrativna podela Francuske 22 regiona, 96 departmana, 3.339 arondismana, 3.839 kantona i 36.763 komuna (optina).

Sve ovo za posledicu ima veliku nestabilnost vlada u Francuskoj do Pete Republike, a naroiti posle Drugog svetskog rata, kada je prosean vek jedne vlade bio 8 meseci. (Veu nestabilnost izvrne vlasti ima jedino Italija).

15. Nastanak i faze u razvoju francuskog parlamentarizma

Istorija franscuske drave poinje 486.g, kada je prvi franaki kralj Merovinke diniastije Klovis ujedinio razliita plemena i proglasio nezavisnost Francuske. Meutim poetkom istorije republikanske Francuske smatra se velika francuska buroaska revolucija (1789-1792), sa manjim izuzetkom u periodu od 1799 do 1848.g kada je nakratko opet uspostavljeno carstvo pod Napoleonom Bonapartom. Francuskom buroaskom revolucijom sruena je dinastija Lujeva i feudalni sistem a uspostavljen kapitalistiki drutveni sistem i graansko drutvo. Ova revolucija imala je izuzetan znaaj, kako za razvoj demokratije i demokratskih drutava u celom zapadnom svetu, tako i zbog donoenja i usvajanja dokumenta koji je uao u katalog najveih svetskih dostignua Deklaracije o pravima oveka i graanina, 26. avgusta 1789.g. Taj dokument oznaio je prekretnicu u demokratskom ustrojstvu buduih razvijenih drava - uspostavljanjem demokratske strukture vlasti, uvoenjem republikanskog ureenja, uspostavljanjem pravne

drave i dizanjem na nivo ustavne zatite demokratskih prava i sloboda oveka i graanina. Ovaj dokument ima 17 lanova i u njemu se kae da su predstavnici francuskog naroda konstituisani u Narodnu skuptinu, smatrajui da su nepoznavanje, zaboravljanje i preziranje prava oveka jedini uzroci nesree i korumpiranosti Vlada, reili da u jednoj sveanoj deklaraciji izloe prirodna, neotuiva i sveta prava oveka. U njoj se, izmeu ostalog kae da:

- se ljudi raaju i ive slobodni i jednaki u pravima- princip svakog suvereniteta poiva u naciji - se sloboda sastoji u mogunosti da se ini sve ono to ne kodi drugome- zakon ima pravo da zabrani samo radnje tetne po drutvo- je zakon izraz opte volje- se svaki ovek smatra nevinim dok se ne dokae suprotno- niko ne moe da bude uznemiravan zbog svojih ubeenja, ak ni verskih, pod uslovom

da njihovo ispoljavanje ne naruava javni red, itd.Svi kasniji vrliki dokumenti slobode i deklaracije o ljudskim pravima i slobodama, na nacionalnom nivou i meunarodnom planu, za svoj uzor imali su uprvo ovaj dokument. Tu se neroito misli na Univerzalnu deklaraciju UN o pravima oveka usvojenu 10. decembra 1948.g. u palati Sajo u Parizu, koja se smatra osnovnim meunarodnim dokumentom u zatiti ljudskih prava i osnovnih sloboda.Geneza francuskog republikanskog ureenja:

1. I Republika - osnovana neposredno posle revolucije (1792- do 1799.g.)2. I Carstvo ( Premier Empire) (1799. do 1848.g.)3. II Republika (1848. do 1870.g)4. III Republika (1870. do 1945.g.)5. IV Republika (1945. do 1958.g.)6. V Republika (1958.g do danas)

Osnovna karakteristika francuskog parlamentarnog sistema do V Republike ogledala se u veoma nestabilnoj izvrnoj vlasti i lako smenjivima vladama, to je doprinosilo optoj nestabilnosti francuskog politikog sistema. Kraj IV Republike ubrzala je vojna pobuna u vanoj francuskoj koloniji Aliru, pod vostvom FLN-a (Fronta nacionalnog osloboenja) od 1954. do 1961.g.Uprkos francuskoj vojnoj intervenciji koja je odnela mnoge rtve, kako alirskih civila, tako i francuskih vojnika, uprkos pobuni jednog dela visokih oficira i tzv crnih nogu (Francuza koji su roeni ili su dugo iveli u Aliru), Francuska je Evijanskim sporazumom priznala nezavisnost Aliru 1962.g.Vlast je 1958.g preuzeo general arl de Gol, sa renomeom spasitelja nacije i tako otpoinje V Republika, u kojoj je mnogo toga moralo da se menja, a pre svega da se obezbedi stabilnost izvrne vlasti. To je bio osnovni zadatak koji je trebalo da obezbedi novi Ustav Francuske V Republike, donet 4. oktobra 1958.g. Ovim ustavom prevaziena je politika nestabilnost i brza smenjivost vlada, naglaenom izvrnom vlau koncentrisasnom u funkcijama predsednika Republike. Izvrne funkcije predsednika Republike pojaane su ustavnim reformama iz 1962.g., koje su sprovedene na bazi referenduma, kada je uvedeno da se predsednik republike, umesto u Nacionalnoj skuptini, bira neposrednim birakim pravom od strane naroda. Funkcije predsednika Republike od V Republike zadobijaju karakteristike koje sve vie nalikuju predsednikom sistemu SAD. Osnovne politike institucije politikog sistema Francuske od V Republike, poreane po znaaju i stvarnom uticaju na politiki i drutveni ivot zemlje su: Predsednika Republike, Vlada (Ministarski savet), Nacionalna skuptina i Senat.Francuski predsednici od V Republike:

1. arl De Gol2. or Pompidu3. Valeri iskar Desten

4. Fransoa Miteran5. ak irak6. Nikola Sarkozi

16. Mesto i uloga Predsednika Republike u francuskom politikom sistemu

Predsednik Republike bira se univerzalnim i neposrednim birakim pravom od strane svih graana Francuske s pravom glasa, na mandat od 5 godina (pre ustavnih reformi 2002. godine mandat je bio 7 g.). Predsednik Republike ima jako iroka ovlaenja i zbog toga on predstavlja predominantan politiki inilac. Negova ovlaenja toliko su iroka da se njegova mo esto poredi sa onom koju ima predsednik SAD-a. On je stvarni arbitar svega to se dogaa u politikom ivotu Francuske.Ovlaenja predsedniak Republike su:

1. Ima pravo da raspusti skuptinu i raspie nove izbore. Poslednji put je takvom inu, ispostavie se sa pogrenom procenom, pribegao predsednik ak irak 1997.g., kada je zbog tesne veine kojom je raspolagala njegova partija odluio da raspusti Skuptinu i raspie nove izbore, to je rezultiralo izbornim porazom njegove partije i dovelo do kohabitacije sa socijalistikom vladom.

2. On je stvarni arbitar (sudija) politikog ivota u Francuskoj.3. On predsedava ministarskim savetom (drugi naziv za francusku Vladu), iako je

zvanini predsednik vlade voa politike partije koja je pobedila na izborima i kome on poverava mandat za sastav vlade.

4. Izvrna vlast je podeljena bicefalno izmeu predsednika i vlade. Specifinost ovog sistema izvrne vlasti dolazi posebno do izraaja u periodima tzv. kohabitacije, odnosno u periodima kada predsednik Republike i predsednik vlade pripadaju razliitim parijama, kada posebno dolazi do izraaja integrativna i superiorna pozicija predsednika kao vrhovnog arbitra.

5. Poseduje vanu zakonodavnu inicijativu (pravo da podnese zakonske predloge skuptini na razmatranje i usvajanje).

6. Proglaava zakone ukazom ili ih osporava i pokree postupak ustavnosti.7. Bira predsednika i 3 lana ustavnog suda.8. Postavlja i imenuje ministre sa liste koje predlae mandatar Vlade.9. On je vrhovni zapovednik ili komandant francuske armije.10. Odluuje o ratu i miru.11. Odluuje o unapreenjima u vojsci i policiji.12. Bira predsednika i 3 lana ustavnog suda.13. Postavlja i imenuje ministre sa liste koje predlae mandatar Vlade.14. Imenuje perfekte departmana.15. Dodeljuje ordenje i odlikovanja.16. Komanduje legijom stranaca (plaena vojska; vojnici lanovi pre svega iz

inostranstva; vojna formacija koja nije regularna francuska vojska).17. Kreira i vodi spoljnu politiku i jednom godinje koordinira ambasadore u Parizu.18. Predstavlja Francusku u Evropskoj uniji.19. Raspisuje referendume (kod nas to radi skupstina, parlament)20. Ima svu vlast u vanrednim okolnostima.

Zbog svega gore navedenog mnogi teoretiari su skloni tvrdnji da je lina vlast predsednika Republike Francuske mau najveima u svetu, ako se izuzme predsednika SAD, kao primer predsednikog sistema u organizaciji vlasti. Sadanji predsednik je Nikolas Sarkozi,predsednik Unije za predsedniku veinu (UMP) koji je pobedio na predsednikim izborima 2007.g, smenivi dotadanjeg predsednika aka iraka.Francuski predsednici od V republikeZvanina rezidencija i slubene prostorije odakle deluje predsednik smetene su u Jelisejskojpalati.

17. Zakonodavna vlast u Francuskoj

Zakonodavnu vlast u Francuskoj vri Parlament. On se sastoji i Nacionalne skuptine i SenataNacionalna skuptina se bira univerzalnim i neposrednim izborima. Mandat poslanika traje 5 godina. Nacionalna skuptina se sastoji od 577 poslanika, od kojih je 555 izabrano u metropoli (metropolitenska Francuska), a 22-oje izabrano je u prekomorskim departmanima i teritorijama. Poslanici Narodne skuptine raspravljaju o radu Vlade i mogu je smeniti, odnosno ukazati joj nepoverenje (preko odredbe o cenzuri), to se istini za volju deava jako retko. Takoe, oni raspravljaju o zakonskim predlozima koje im podnose vlada ili predsednik i, zajedno sa Senatom, usvajaju zakone. Francuska Nacionalna skuptina zaseda u Burbonskoj palati.Senat predstavlja drugi dom Parlamenta. Bira se univerzalnim i indirektnim (posrednim) izborima, glasovima izbornog tela koje sainjavaju poslanici Narodne skuptine, regionalni savetnici, generalni savetnici i delegati gradskih saveta. Senatori se biraju na period od 9 godina, tako to se treina lanova Senata bira svake tree godine. Senat ini 321 izabrani senator. Zasedanja Senata odvijaju se u Luksemburkoj palati. U zajednikom plenarnom zasedanju s Nacionalnom skuptinom u Versaju, senatori glasaju o zakonima i budetu Francuske. U sluaju smrti ili spreenosti predsednika Republike njegovu funkciju do izbora novog predsednika vri predsednik Senata.

Ustavni savet- to je svojevrsni kontrolni organ u francuskom politikom sisitemu. Sastavljen je od 9 lanova, od kojih po 3-ojicu imenuju: predsednike Republike, predsednik Narodne skuptine i predsednik Senata. Mandat lanova ustavnog saveta traje 9 godina. Ustavni savet je zaduen da brine o ravnotei, odnosno, balansu izmeu zakonodavne i izvrne vlasti i da obezbeuje potovanje Ustava (ima funkciju ustavnog suda). Moe biti sazvan po odreenom pitanju na zahtev predsednika Republike, premijera, predsednika Narodne skuptine, predsednika Senata, ili na zahtev 60 poslanika ili 60 senatora.

18. Struktura i funkcije izvrne vlasti Francuske

Izvrna vlast je podeljena bicefalno izmeu predsednika i vlade. Specifinost ovog sistema izvrne vlasti dolazi posebno do izraaja u periodima tzv. kohabitacije, odnosno u periodima kada predsednik Republike i predsednik Vlade pripadaju razliitim parijama, kada posebno dolazi do izraaja integrativna i superiorna pozicija predsednika kao vrhovnog arbitra.VladaVladu ine Premijer, kao ef vlade, ministri i dravni sekretari.Premijer (prvi ministar) je ef vlade. Njega imanuje predsednik Republike, poverivi mu mandat za sastav vlade. Mandatar je obavezno ef najjae stranke u Nacionalnoj skuptini, koja je pobedila na parlamentarnim izborima. U sluaju tesne pobede on je voa koalicije partija koje ine parlamentarnu veinu. On bira ministre svih kategorija i predlae ih na usvajanje predsedniku Republike. Odgovoran je predsedniku Republike, ali i pred Parlamentom. Ima zakonodavnu inicijativu da predlae zakonske nacrte i predloge za raspravu i usvajanje pred Parlamentom. Obezbeuje sprovoenje zakona preko ministara i ministarstava zaduenih za pojedine resore.Ministri - Ukupan broj ministara varira od jedne do druge vlade. U prinicpu mnisitri se mogu podeliti u 4 grupe:

1. dravni ministri -. ministri najvanijih resora2. resorni ministri - za svaku oblast ekonomskog i drutvenog ivota3. delegirani ministri - koji pomau premijeru u odreenim oblastima4. dravni sekretari - zadueni za pojedine oblasti za koje ne postoje posebni ministarski

resori.

Vlada zaseda u plenarnom sastavu jednom nedeljno (sredom pre podne), kao Ministarski savet i tim zasedanjima obavezno predsedava Predsednik Republike. Predsednik Republike ovlauje premijera da predsedava ostalim sednicama vlade na kojima se razmatraju druga pitanja iz njenog resora. Sedite vlade nalazi se u palati Matinjon.

19. Izborni sistem u Francuskoj

Francuski izborni sistem veoma je bogat i dinamian, ali i relativno komplikovan i skup.Skoro svake godine odravju se neki od izbora za razliite organe vlasti i njihova tela, ime se stvara iva politika atmosfera kao garancija demokratinosti francuskog drutva. Ali posledica ovolikog broja razliitih izbora je i porast nezainteresovanosti Francuza za izbore, te sve vea apstinencija birakog tela i pojaana apatinost graana, naroito malih.Razlikujemo aktivni i pasivno birako pravo. Pasivno birako pravo je mogunost nekoga da bira, a aktivno birako pravo je mogunost da neko bude izabran. Aktivno birako pravo i starosni limit da neko bude izabran razlikuje se u zavisnosti od organa koji se bira. Osnovni uslov da neko poseduje birako pravo je da bude graanin koji poseduje francusko dravljansktvo, da je punoletan (stariji od 18 godina) i da poseduje biraku legitmaciju koju mu izdaje gradska skuptina na ijoj teritoriji je stalno nastanjen.Prema organima koji se biraju razlikujemo sledee izbore:

1. Izbori za gradsku skuptinu odravaju se svake 6 godine, u gradskim naseljima sa vie od 3.500 stanovnika. Gradski savetnici (poslanici gradske skuptine) biraju se univerzalnim i neposrednim izborima. Uslov da neko bude izabran je da ima 18 i vie godina.

2. Izbori za gradonaelnika se odravaju svake 6 godine, posle gradskih izbora, indirektnim (posrednim) izborima od strane gradskih savetnika, veinskim izbornim sistemom u 3 kruga glasanja. Starosni cenzus za gradonaelnika je 21 ili vie godina.

3. Kantonalni izbori slue da se izabere po jedan generalni savetnik po kantonu i obnovi treina sastava Generalnog saveta kantona svake tree godine, univerzalnim i neposrednim izborima, veinskim izbornim sistemom u dva kruga. Uslov da neko bude izabran je 21 godina starosti i vie.

4. Regionalni izbori se odravaju svake 6 godine i na njemu se biraju regionalni savetnici (poslanici Saveta regiona), univerzalnim i neposrednim izborima, po proporcionalnom izbornom sistemu. Starosni uslov je 21 godina i vie.

5. Parlamentarni izbori se odravaju svake pete godine. Njima se biraju poslanici Nacionalne skuptine univerzalnim i neposrednim izborima, po veinskom izbornom sistemu u dva kruga. Uslov da neko moe da postane poslanik je navrene 23 i vie godina.

6. Izbori za Senat, kojim se bira treina senatora, odravaju se svake tree godine, indirektnim izborima, veinskim izbornim sistemom u departmanima koji daju 1 do 4 senatora ili proporcionalnim izbornim sistemom u departmanima koji daju vie od 4 senatora (u zavisnosti od veliine departmana). Uslov da neko bude izabran za senatora je 35 godina starosti i vie.

7. Predsedniki izbori se odravaju svake 5 godine (od 2002.g.). To su univerzalni i direktni izbori, po veinskom izbornom sistemu u dva kruga glasanja. Uslov da neko moe biti izabran za predsedniak Republike je da je stariji od 21 godine.

8. Evropski izbori su relativna novina koja proistie iz lanstva Francuse u EU. Njima se biraju 87 francuskih poslanika u Evropskom parlamentu od kandidata koje istiu politike partije, sa mandatom od 5 godina.To su univerzalni direktni izbori od kandidata sa izbornih lista, po proporcionalnom izbornom sistemu.

20. Politike partije u Francuskoj

Francuska ima veliki broj politikih partija, to ini dinaminom politiku scenu Francuske, ali sam oje manji broj, u zavisnosti od njihove smage i podrke biraa, zastupljen u Parlamentu, i po tome se smatraju najvanijim. U principu, politike partije se (prema strani na kojoj su sedeli u prvom parlamentu posle revolucije) dele na leve (partije levih politikih usmerenja), partijecentra i desne (partije desniarskih ili konzervativnih shvatanja). Pojava ultradesniarskih partija sa ekstremno nacionalistikim, odnosno ksenofobinim shvatanjima, kao to je , je novijeg datuma. U odnosu na izborni rezultat partije se dele na veinu (veinsku partiju ili koaliciju koja ima veinu u Skuptini) i opoziciju. Trenutno najznaajnije partije u Francuskoj su:

1. RPR (Rassemblemont pour la Republique - Okupljanje za Republiku) - degolistika partija desnice koju je osnovao bivi predsednik ak irak. Ova partija se 2002. godineujedinila u UMP (Uniju za predsedniku veinu) iz koje potie sadanji predsednik Nikolas Sarkozi. Lider RPR-a je gospoa Miel Alio-Mari.

2. UDF (Union pour la democratie franciase - Unija za francusku demokratiju) -koalicija vie manjih stranaka, zapravo otcepljano krilo degolistikog pokreta desne orijentacije, iz koje potie bivi francuski predsednik Desten. Sadanji lider je FransoaBajruo.

3. PS (Partie socialiste- Socijalistika partija) - partija socijaldemokratskog tipa, iz koje potie bivi francuski predsednik Miteran i bivi predsednik vlade Lionel ospen. Aktuelni lider: Fransoa Oland.

4. PC (Partie communiste - Komunistika partija) - radnika partija klasine levice koja je u poslednje vreme izgubila na uticaju i podrci. Generalni sekretar PC Francuske je Rober I.

5. PRG (Radicales- Radikali) - radikalna partija levih politikih uverenja (ranije Radikalna socijalistika partija). Sadanj lider an Miel Bajle.

6. Generation ecologie (Generacija ekologije) - moderna partije ekologista s izvesnim levim usmerenjem. Sadanji lider: Bruce Lalond.

7. Les Vertes (Zeleni) - klasina parija koja se zalae za ouvanje ovekove okoline, najjaa partija zelenih (od koje se ocepilo krilo Generacija ekoologije). Aktuelni lider: an Lik Benamijas.

8. Le FrontNational (Nacionalni Front) - klasina desniarska nacionalistika partija, sa rasistiko-ksenofobnom platformom, esto kvalifikovana kao faistika u francuskim medijima. Trenutni lider: an Mari Le Pen.

9. MDC (Mouvement des Citoyens- Graanski pokret) - nova politika organizacija nastala u istonoj Francuskoj. Formirao je bivi ministar odbrane i unutranjih poslova an Mari evenman sa desetak sitnijih politikih grupacija manjeg znaaja.

10. UMP (Union pour la majorit presidentielle - Unija za predsedniku veinu), nova partija desnice, proizala iz RPR, okupljajui pristalice novog kursa u evropskoj politici za vreme i posle aka iraka. Lider: aktuelni predsednik Nikolas Sarkozi.

21. Nastanak i razvoj politikog sistema SAD

SAD imaju predsedniki sistem politikog sistema. Politiko ureenje SAD najee se u politikoligiji navodi kao klasian primer politikog sistema podele vlasti. Zakonodavna, sudska i izvrna vlast su u ovom sistemu odvojene i nemaju direktnog uticaja jedna na drugu. To im daje visok stepen samostalnosti i mogunost da deluju po principu visoke profesionalnosti i najvee koristi za nacionalne interese. Predsednik SAD ne moe da raspusti Kongres, a Kongres ne moe (sem u izuzetno retkim sluajevima uz veoma komplikovanu i skoro nesprovodivu proceduru impimenta) da smeni predsednika SAD. Ovoj nezavisnosti vlasti doprinosi i doivotni mandat lanova Ustavnog suda SAD, to znai da su oni bezbedni za svoj poloaj i , barem teoretski, osloboeni politikih i drugih pritisaka. SAD predstavljaju uniju (konfederaciju) sastavljenu od 50 drava lanica. Izvrna vlast pripada predsedniku, zakonodavna Kongresu, a sudska sudovima, od kojih je najvii organ Ustavni sud SAD, kao specifiniorgan kontrole vrenja vlasti.

Istorija SAD je neto dua od dva veka, to je za evropske pojmove istorije i tradicije prava mladost. Meutim, ova drava je nastala na ustavnim i teorijskim iskustvima evropskihdemokratskih sistema, pre svega engleskog i francuskog, koje su sa sobom doneli evropski i drugi doseljenici pretopljeni u ameriku naciju. Proces masovnijeg doseljavanja evropskih iseljenika na prostore Severne Amerike vezuje se za poetak 17. veka. Evropski doseljenici su, potiskujui domorodako, indijansko stanovnitvo, nastanjivali na Divljem Zapada i jugu i tu uspostavljali prve oblike organizovane i samoupravne zatite. Meutim, najjae engleske kolonije i vra organizacija prvih oblika vlasti nastali su na istonoj obali kontinenta i te kolonije odravale su stalne veze sa zemljom maticom tj. Engleskom. Matica ili metropola je, naravno, ekonomski iskoritavala svoje amerike kolonije izvozei u nju nepodobne i siromane u potrazi za srenijim ivotom. Jaanjem ovih istonoamerikih kolionija jaale su i tendencije za ekonomskim i administrativnim osamostaljivanjem, to je, naravno, dovelo do sukoba. 1775. g. u Filadelfiji odran je Drugi kontinentalni kongres , na kojem je dogovorena saradnja amerikih kolonija u suprotstavljanju u to vreme velikoj pomorskoj sili - engleskoj imperiji, ime poinje rat za nezavisnost. 4. jula 1776.g, takoe u Filadelfiji, iako borbe jo nisu bile okonane, usvojena je uvena Deklaracija o nezavisnosti. Ovaj dogaaj smatra se roendanom nove nezavisne drave i danas se slavi kao nacionalni praznik SAD. Deklaracija o nezavisnosti predstavlja prvi pravni i ustavni akt kojim se prekidaju veze sa metropolom i uspostavlja lista prava i sloboda graana nove drave. Ona je na neki nain kombinacija ideja iz uenja velikog engleskog politikog filozofa Dona Loka o prirodnom i neotuivom pravu oveka na slobodu i ustavnu zatitu iste, i uenja francuskog filozofa an ak Rusoa o drutvenom ugovoru kao ogranienju svake vlasti. U Deklaraciji o nezavisnosti se, izmeu ostalog, kae da su svi ljudi roeni jednaki i sa izvesnim i neotuivim pravima meu kojima su ivot, sloboda i traenje sree (prvi put je uveden ovaj pojam), da se radi obezbeivanja ovih prava organizuju vlade koje svoja ovlaenja izvode iz pristanka onih nad kojima se vlada i sl. Ovim aktom se najavljuje i na neki nain utemeljuje budui ameriki liberalizam u organizaciji vlasti, politikoj filozofiji i kulturi. Smatra se da je autor ovog teksta jedan od predvodnika rata za nezavisnot Tomas Deferson, koji se smatra ocem nove nacije u politikom smislu. Ovim aktom je 13 severnoamerikih bivih sngleskih kolonija proglasilo svoju nazavisnot i opredelilo se za zajedniki ivot u jednoj vrsti konfederativne zajednice(konfederacija je sainjena od samostalnih drava, a federacija od vie federalnih jedinica).Pored Deklaracije o nezavisnosti, postoje jo dva vana dokumenta koja su postavila temelje kasnijem donoenju Ustava. To su Bil o pravima (Bill of rights) Ustava Virdinije, koji je prethodio Deklaraciji i donet je 12.juna 1776.g. On se smatra najstarijim ustavom jedne od buduih drava SAD. U njemu su sadrane osnovne ideje koje su kasnije prihvaene u Deklaraciji i Ustavu. Pored Bila o pravima, vaan dokument predstavljaju i lanci o konfederaciji, koji su usvojeni 15. decembra 1777.g., a ratifikovani od strane lanica konfederacije 1.aprila 1781.g., kojima su lanicama data prevelika samostalna ovlaenja i

kojima je stimulisan regionalni partikularizam, to postaje prepreka jaanju trgovinskih veza i zajednitva, to za posledicu ima javljanje tenji za uspostavljanjem jae centralne vlasti, odnosno potreba da se pristupi pisanju Ustava jedinstvene drave, kojim bi se uveli i mnogi federativni elementi i obezbedio dalji ekonomski, politiki i drutveni razvoj ove novoformirane drave, kao specifine kombinacije konfederativnih i federativnih elemenata. Ustav SADusvojen je 17. septembra 1787.g. u Filadelfiji. Najstariji uesnik Ustavne konvencije bio je 81-ogodinji pisac i diplomata, Bendamin Frenklin, koji je, inae, pored Dejmsa Medisona i Aleksandra Hamiltona tvorac uvenih Federalistikih lanaka.

Ustav SAD (Florida, 1787.g.) - jedan od najkraih na svetu i sasotoji se od 7 lanova i kasnije usvojenih 27 amandmana. I pored toga Ustav SAD je najstariji pisani i jo uvek vaei ustav u svetu. On predstavlja izvor amerike dravnosti i osnovu jake dravne centralne vlasti.Ustav SAD predstavlja jedan od najznaajnijih stubova na kojima poiva stabilnost ovog politikog sistema.

Dve osnovne politike ideje i vrednosti nadahnule su tvorce amerikog Ustava:1. Podela vlasti - vlast treba organizovat tako da ona bude podeljena i nezavisna, kako ne bi

uticale jedna na drugu ili zloupotrebljavale svoje ingerencije i kako bi istovremeno jedna drugu kontrolisale i ograniavale. Time bi se obezbedila prava i slobode graana i zatitila od prevelike koncentracije vlasti u jednom organu. U stvarnosti je ispalo da je ipak teite vlasti koncentrisano u funkciji predsednika SAD (izvrna vlast) i da Kongres (zakonodavna vlast), uglavnom preko izglasavanja budeta ili pretnje impimentom, moe kontrolisati predsednika. S, druge strane Vrhovni sud SAD (sudska vlast) kontrolie druge dve vlasti ocenom ustavnosti predsednikih odluka ili zakona usvojenih u Kongresu, elastinim tumaenjem amerikog Ustava.

2. Federalno ureenje - federacija predstavlja oblik organizovanja odnosa savezne drave i 50 drava lanica i distrikta Kolumbija u kome se nalazi glavni grad SAD, Vaington DC. Savezna vlast mora biti superiorna u odnosu na vlast drave lanice federacije. Takvoj tendenciji centralne vlasti u prvim decenijama ivota federacija bio je protivan poljoprivredni Jug, dok je federalno ureenje odgovaralo rezvijenijem Severoistoku. Sukob konfederalista i Federalista (Juga i Severa) bio je toliko jak da je na kraju rezultirao krvavim graanskim ratom (1861-1865), koji se zavrio pobedom Severa, i to predstavlja konano utemeljenje federalnog ureenja. Odnos federacije i drava je Ustavom reen tako da je sve ono to ustavnim odredbama nije dato u nadlenosti federacije, preputeno da se regulie Ustavima 50 drava lanica. Ta relativna samostalnost ustavnih ovlaenja drava lanica i rezliitost u zakonskim odredbama dovodi do toga da ono to je zakonom kanjivo u jednoj, nije obavezno kanjivo i u drugoj dravi, pa je to proizvodilo mnoge neobine i administrativno komplikovane situacija.

Elastinost Ustava SAD Smestiti itav ivot amerike nacije kroz vekove i tumaiti ga kroz samo 7 lanova Ustava nije ni malo lak posao. Ovaj zadatak je zato, poveren Ustavnom sudu, koji omoguava da se najraznolikije pravne odredbe mogu shvatiti kao ustavne. U praksi je ovako saeti Ustav mogao da opstane do dananjih dana samo zbog prava Vrhovnog (Ustavnog) suda da tumai ustav, to u anglosaksonskom pravu ima vrednost zakonske (obavezujue) odluke. Tumaenja koja je utvrivao Ustavni sud su pratila ekonomsku, socijalnu i politiku evoluciju amerikog drutva i stimulisala njegov razvoj.

Ustavni sistem je postavljen tako da sve ono to ustavnim odredbama nije dato u nadlenost federacije, preputeno ustavima 50 drava lanica. To objanjava razliita ustavna reenja drava lanica (pa ono to nije kanjivo u jednoj dravi, moe biti protivzakonito u nekoj drugoj).

22. Predsedniki sistem SAD - osnovne karakteristike

SAD imaju predsedniki sistem politikog sistema. Politiko ureenje SAD najee se u politikoligiji navodi kao klasian primer politikog sistema podele vlasti. Zakonodavna, sudska i izvrna vlast su u ovom sistemu odvojene i nemaju direktnog uticaja jedna na drugu. To im daje visok stepen samostalnosti i mogunost da deluju po principu visoke profesionalnosti i najvee koristi za nacionalne interese. Predsednik SAD ne moe da raspusti Kongres, a Kongres ne moe (sem u izuzetno retkim sluajevima uz veoma komplikovanu i skoro nesprovodivu proceduru impimenta) da smeni predsednika SAD. Ovoj nezavisnosti vlasti doprinosi i doivotni mandat lanova Ustavnog suda SAD, to znai da su oni bezbedni za svoj poloaj i , barem teoretski, osloboeni politikih i drugih pritisaka. SAD predstavljaju uniju (konfederaciju) sastavljenu od 50 drava lanica. Izvrna vlast pripada predsedniku, zakonodavna Kongresu, a sudska sudovima, od kojih je najvii organ Ustavni sud SAD, kao specifiniorgan kontrole vrenja vlasti.

Ustav SAD (Florida, 1787.g.) - jedan od najkraih na svetu i sasotoji se od 7 lanova i kasnije usvojenih 27 amandmana. I pored toga Ustav SAD je najstariji pisani i jo uvek vaei ustav u svetu. On predstavlja izvor amerike dravnosti i osnovu jake dravne centralne vlasti. Dve osnovne politike ideje i vrednosti nadahnule su tvorce amerikog Ustava:

1. Podela vlasti - vlast treba organizovat tako da ona bude podeljena i nezavisna, kako ne bi uticale jedna na drugu ili zloupotrebljavale svoje ingerencije i kako bi istovremeno jedna drugu kontrolisale i ograniavale. Time bi se obezbedila prava i slobode graana i zatitila od prevelike koncentracije vlasti u jednom organu. U stvarnosti je ispalo da je ipak teite vlasti koncentrisano u funkciji predsednika SAD (izvrna vlast) i da Kongres (zakonodavna vlast), uglavnom preko izglasavanja budeta ili pretnje impimentom, moe kontrolisati predsednika. S, druge strane Vrhovni sud SAD (sudska vlast) kontrolie druge dve vlasti ocenom ustavnosti predsednikih odluka ili zakona usvojenih u Kongresu, elastinim tumaenjem amerikog Ustava.

2. Federalno ureenje

Izvrna vlast u SAD oliena je u funkcijama presednika. Smatra se da je predsednik SAD ovek sa najveim ingerencijama vlasti u danasnjem svetu. Kae se da je izvrna vlast monocefalna - u jednoj linosti spojene ceremonijalne i efektivna funkcije - on je ef drave, ef izvrne vlasti, ef partije, ef oruanih snaga...Predsednik ( i potpredsednik) biraju se na mandat od 4 godine, univerzalnim i indirektnim izborima (preko tzv. izbornika ili elektora po dravama lanicama), po veinskom izbornom sistemu. Mandat predsednika moe biti obnovljen samo jednom. Uslov da bi neko bio izabran za predsednika SAD jeste da je ameriki dravljanin po roenju, star najmanje 35 godina i da je najmanje 14 godina rezident SAD.Ovlaenja predsednika SAD su:

1. Imenuje i opoziva dravne sekretare i lanove svojih savetodavnih tela (koji ine njegov ovalni kabinet budui da vlada u klasinim smislu ne postoji) kojima poverava odreene oblasti i sprovoenje predsednike politike (dravnog sekretara za isnostrane poslove, savetnika za nacionalnu bezbednost, direktore najvanijih nacionalnih agencija -CIA, NASA i sl., i biroa - FBI itd.)

2. Imenuje predsednika i lanove Vrhovnog suda, sa doivotnim mandatom3. Funkcija predsednika drave i efa vlade oliena u jednoj osobi4. Vrhovni ef dravne administracije5. Vrhovni zapovednik svih eodava Armije SAD6. Poseduje zakonodavnu mo da donosi predsednike dekrete, da uestvuje u inicijativi za

podnoenje zakonskih projekata7. Ima pravo obaveznog veta na zakone usvojene u Kongresu. Ipak, veto predsednika moe

biti nadglasan dvotreinskom veinm u oba doma Kongresa.

8. Moe da zatrai od Vrhovnog suda tumaenje Ustava ili ocenu da li je neki zakonski projekat u skladu sa Ustavom SAD

9. Rukovodi spoljnom politikom i odbranom zemlje10. Poseduje mnogobrojne reprezentativne i protokolarnedunosti i ingerencije.

23. Obeleja amerikog federalizma

SAD predstavljaju uniju (konfederaciju) sastavljenu od 50 drava lanica.

- Nastanak amerikog federalizma- Ustav SAD.

24. Izvori moi i uticaja predsednika u politikom sistemu SAD

Isto kao 22., samo sa kraim uvodom

25. Mesto, struktura i funkcije Kongresa u politikom sistemu SAD26. Zakonodavna vlast u SAD27. Istrane i sudske funkcije amerikog Kongresa

Zakonodavno telo u politikom sistemu SAD je Kongres. Kongres se sastoji od dva doma: Predstavnikog doma i Senata.Predstavniki dom - lanovi predstavnikog doma Kongresa biraju se univerzalmim i neposrednim (direktnim) izborima u jednokrunom veinskom izbornom sistemu. Mandat lanova Predstavnikog doma je dve godine a njihov broj po dravama varira u zavisnosti od veliine, odnosno broja stanovnika, drave. Ukupno ima 435 lanova. lan Predsatvnikog doma moe biti lice koje je navrilo 25 godina starnosti, i minimum 7 godina je dravljanin SAD, i u vreme izbora je stanovnik drave u kojoj se bira. Predstavniki dom Kongresa utie na ekonomsku politiku cele zemlje, usvajanjem visine i vrste poreza za graane i preduzetnike. Predstavniki dom ima iskljuivo pravo pokretanja postupka za krivino gonjenje slubenih lica.Senat - po izbornom zakoniku SAD (US Code) senatori se biraju na unoverzalnim i direktnim izborima od strane naroda, u godini koja prethodi isteku mandata odreenog senatora, na mandat od 6 godina, koji zapoinje 3 dana januara naredne godine. Biraju se po dvojica iz svake drave lanice (ukupno 100 senatora). Odmah po svom sastanku posle prvih izbora oni se dele to je mogue ravnomernije u 3 grupe. Mesta senatora prve grupe upranjuju se po isteku druge godine, senatora druge grupe po isteku etvrte godine, a mesta senatora tree grupe po isteku este godine.Senatori moraju da ispunjavaju sledee uslove: minimum 35 godina starosti, minimum 9 godina dravljanstva SAD i da u vreme izbora budu stanovnici drave koju predstavljaju. Senat kontrolie spoljnu politiku svedoenjima predstavnika Stejt dipartmenta (Ministarstva spoljnih poslova SAD) pred senatskim odborrima i njihovim odgovaranjem na pitanja senarora i daje saglasnost na imenovanje sudija Vrhovnog suda. Senatom predsedava potpredsednik SAD, koji se bira ostovremeno i po predlogu predsednikog kandidata.Ovlaenja i prava Kongresa su pre svega u oblasti zakonodavne vlasti i data su u okviru lana 1. Ustava SAD. To su:

- vri zakonodavnu vlast i donosi akte konsitutivne snage- ustanovljava i ubira poreze- zakljuuje zajmove u ime SAD- regulie trgovinu sa stranim dravama- kuje novac, odreuje njegovu vrednost i vrednost stranih valuta- ustanovljava potanske urede i potanske puteve- osnova sudeove nie od Vrhovnog suda- kongres ima ekskluzivno pravo objave rata, kontrolie oruane snage i vojsku i mornaricu

- kontrolie rad javnih slubi (administracije SAD) pozivom efova na svedoenja(hearings) pred komitetima Kongresa, ili, najefikasnije, usvajanjem budetskih sredstava za funkiconisanje tih slubi

- izglasava dravni budet i kredite u sprovoenju dravne politke i na taj nain moe da blokira ili utie na odluke predsednika i sprovoenje dravne politike

- istrane i sudske funkcije Kongresa i postupak impimenta: poveravaju se komisijama koje se formiraju za odreenu namenu i po pitanju stvari od nacionalnog znaaja. Svaki graanin SAD, a posebno svaki funkcioner ili slubenik dravne administracije, duan je da se pojavi i da iskaz, odnosno odgovara na pitanja kongresne komisije. Ukoliko bi odbio da se pojavi pred komisijom Kongresa, mogao bi biti optuen za uvredu ovogvrhovnog zakonodavnog tela. Graanin SAD moe, u sluaju da proceni da njegov iskaz moe da poslui za optunicu protiv njega, da se zatiti pozivanjem na Peti amandmanUstava SAD, u kome se kae da niko nije obavezan da daje iskaze koju mogu da poslue za njegovo sudsko gonjenje. Ova funkcija Kongresa je u istoriji bila zloupotrebljavana u hladnoratovske i ideoloke svrhe i bila ozbiljna pretnja po prava i slobode levo orijentisanih amerikih graana, posle Drgog svetskog rata, u vreme poznate Makartijeve kongresne komisije za antiameriku delatnost (komisije za lov na vetice), odnosno progon komunista i njihovih simpatizera (arli aplin). Impiment predstavlja tubu koju Predstavniki dom podie protiv predsednika drave u sluaju da je on prekrio zakon. Postupak impimenta predstavlja komplikovanu i skoro nesprovodivu proceduru i on je protiv predsednika SAD izvren kroz istoriju 2 puta (Endru Donson). Ono to ga ni gotovo neostvarivim je injnica da je za opoziv predsednika potrebna dvotreinska vaina u oba kongresna doma. Uz itav komplikovan proces istrage za navodno predsednikovo krenje Ustava ili optubu za korupciju ili izdaju nacionalnih interesa. Poslednji takav sluaj pokrenut je protiv predsednika Riarda Niksona zbog uvene Votergejt afere i nije okonan, jer je predsednik Nikson, iz etikih i linih razloga, sam odluio da podnese ostavku. Impiment je pokrenut i protiv predsednika Bila Klintona, zbog seksualne afere.

28. Vrhovni sud SAD - mesto, funkcije i znaaj

Vrhovni sud ima ogroman znaaj u politikom sistemu SAD. Njegova osnovna funskcija sastoji se u kontroli usklaenosti zakona sa Ustavom SAD i oceni zakononitosti postupaka i akata dravne administracije.Vrhovni sud se sastoji od predsednika i 8 lanova, koje bira predsednik SAD na doivotni mandat, a njegov izbor potvruje Senat. Vrhovni sud, takoe, presuuje u sporovima izmeu drava lanica, izmeu drave lanice i Unije (SAD) i izmeu graana i federalne drave, na osnovu anglosaksonskog precedentnog prava.

Ustav SAD (Florida, 1787.g.) - jedan od najkraih na svetu i sasotoji se od 7 lanova i kasnije usvojenih 27 amandmana. I pored toga Ustav SAD je najstariji pisani i jo uvek vaei ustav u svetu. On predstavlja izvor amerike dravnosti i osnovu jake dravne centralne vlasti. Ustav SAD predstavlja jedan od najznaajnijih stubova na kojima poiva stabilnost ovog politikog sistema.Dve osnovne politike ideje i vrednosti nadahnule su tvorce amerikog Ustava:

1. Podela vlasti 2. Federalno ureenje

Elastinost Ustava SAD Smestiti itav ivot amerike nacije kroz vekove i tumaiti ga kroz samo 7 lanova Ustava nije ni malo lak posao. Ovaj zadatak je zato, poveren Ustavnom sudu, koji omoguava da se najraznolikije pravne odredbe mogu shvatiti kao ustavne. U praksi je ovako saeti Ustav mogao da opstane do dananjih dana samo zbog prava Vrhovnog (Ustavnog) suda da tumai ustav, to u anglosaksonskom pravu ima vrednost zakonske (obavezujue) odluke.

Tumaenja koja je utvrivao Ustavni sud su pratila ekonomsku, socijalnu i politiku evoluciju amerikog drutva i stimulisala njegov razvoj.

Ustavni sistem je postavljen tako da sve ono to ustavnim odredbama nije dato u nadlenost federacije, preputeno ustavima 50 drava lanica. To objanjava razliita ustavna reenja drava lanica (pa ono to nije kanjivo u jednoj dravi, moe biti protivzakonito u nekoj drugoj).

29. Partijski sistem SAD

Politike partiej predstavljaju jedan od glavnih elemenata amerikog politikog sistema. U Ustavu SAD nema eksplicitnih odredbi koje se tiu uloge i delovanja politikih partija. Ipak, one predstavljaju osnovu stabilnosti politikog ureena zemlje. Politike partije SAD nisu ideoloke, ve politiko pragmatine organizacije. To su, ustvari iroke koalicije na federalnom nivou koje glavninu svog delovanja vezuju za predizbornu kampanju svojih predsednikih kanidata. SAD, dakle imaju dvopartijski politiki sistem, a dve najvanije i najjae politike partije su Demokratska i Republikanska.Demokratska partija nastala je poetkom 19. veka i njenim osnivaem smatra se trei predsednik SAD Tomas Deferson. Istaknute linosti iz demokratske partije su: Kenedi, Lindon Donson, Dimi Karter, Bil Klinton, Al Gor, Barak Obama.Republikanskia partija je osnovana 1854.g. i od tada je uglavnom dominirala u upravljanju na federalnom nivou. Istaknuti republikanci: Linkoln, Teodor Ruzvelt, Dvajt Ajzenhauer, Riard Nikson, Gerald Ford, Ronald Regan, Dord Bu (obojica).Generalno uzev, Republikanska partija se smatra konzervativnijom od demokratseke, mada obe imaju svoja konzervativna i liberalna krila.Demokratska i Republikanska partija se bore za pobedu svojih kandidata za jevne funkcije: za mesta u gradskim savetima, mesta gradonaelnika,mesta guvernera drava, mesta u Predstavnikom domu i Senatu i za mesto predsednika SAD. Izborna trka se obino odvija u dve faze: nominacija kandidata u okviru svoje partije i borba da se porazi kandidat rivalske partije na izborima.U prvoj polovini 20. veka jo neke partije su imale politiki uticaj, naroito na nivou drava i lokalnom nivou - Socijalistika partija je imala svoje preedstavnike u Predstavnikom domu kongresa i gradonaelnike u preko 50 gradova, Progresivna partija je due vreme drala guvernersko mesto u Viskonsinu, a jedan nezavisni kandidat je 1974.g. postao guverner drave Mejn. Posebnu ulogu u politikom ivotu SAD u vezi sa partijskim sistemom imaju oficijelne i neoficijelne interesne grupe : lobi i grupe za pritisak ije je delovanje potpuno legalno i prihvaeno u amerikom drutvu. Lobiji su ime dobilo o nazivu za hodnik Kongresa u kojima oni najee deluju, presereui kongresmene i vrei pritisak na njih. Amerikanci vole da kau da delovanje ovih politikih grupa proizilazi iz Prvog amandmana Ustava SAD koji garantuje slobodu govora, udruivanja i podnoenja miroljubivih peticija. Ove interesne grupe formalnim, a naroito neformalnim delovanjem u odnosu na kongresmene, senatore i dravnu administarciju utiu na donoenje politikih odluka ili formiranje javnog mnjenja u odnosu na pitanja od nacionalnog interesa. Re je o onim oblicima participacije u kojim uestvuju oni drutveni i politiki subjekti koji ne pripadaju organizaciji vlasti. Oni zastupaju interese odreenih ekonomskih, profesionalnih i drugih civilnih organizacija.Grupe za pritisak u najveem procentu zastupaju interese krupnog biznisa onih koji inae po sili svog ekonomskog poloaja ve imaju privilegovano mesto u amerikom drutvu. Bogatstvo se javlja u tom kontekstu kao put ka politikom uticaju. U Americi je dominantno geslo novac je majino mleko politike. Sredstva kojima se slue su u rasponu od ubeivanja do korupcije a imaju svoje agente, lobiste i lobi kancelarije u Vaingtonu

30. Faktori stabilnosti politikog sistema SAD

Faktori stabilnosti amerikog politilkog sistema su:1. Ogromno teritorijalno prostranstvo i znaajni prirodni resursi bili su dobra polazna osnova

doseljenicima koji su, defavorizovani u Evropi, u potrazi za sreom svojski radili na izgranji zemlje;

2. Posle graanskog rata izmeu Severa i Juga, nikada se vie nisu odigrala nikakva ratna razaranja na tlu SAD, tako da je izgradnja privrednih potencijala tekla bez diskontinuiteta, za razliku od evropskih i drugih zemalja, u kojima su Prvi,a naroito Drugi svetski rat izazvali potpunu devastaciju privrede i milionske ljudske rtve;

3. Doseljeno stanovnitvo se umesto konfrontacija u meusobnim multietnikim, multikonfesionalnim i drugim sukobima, stopilo u novostvoreni etnicitet nazvan amerika nacija;

4. Amerika varijanta liberalnog kapitalizma i priroda produkcionih odnosa pogodovali su integraciji amerikog drutva, ekonomskog i politikog sistema. S tim u vezi ameriki politiki sistem karakterie i odsustvo tredicije sindikalnog organizovanja i trajka kao sredstva za postizanje radnikih benificija koje je iroko korieno u evropskim zemljama ;

5. Neki autori naglaavaju kao ameriki specifinost i prednost, preskoenu feudalnu fazu u razvoju ove zemlje, nastale krajem 18. veka. Ipak, treba uzeti u obzir da je na poljoprivrednom jugu SAD, na ogromnim plantaama pamuka, duvana, kikirikija i drugih kultura, kao svojevrsni relikt feudalizma, ogroman doprinos ekonomskom razvoju dao robovki rad crnakog stanovnitva dovoenog iz Zapadne afrike i javno prodavanog kao robovska radna snaga.

6. Drugi talas imigracije za vreme II svetskog rata doveo je u SAD visokoobrazovane i bogate slojeve evropskih naroda (naroito Jevreja ili imigranata leve politike orijentacije). Po zavretku rata nastavjlen je priliv mozgova (najobrazovanijihkadrova koji se kao gotovi strunjaci stavljaju na raspolaganje amerikoj privredi) sve do dananjih dana;

7. Priliv mozgova decenijama je pratio i priliv stranog kapitala, koji je traio pogodne i sigurne uslove za ulaganja i oplodnju, a kome je pogodovao ameriki liberalni kapitalizam. Tako su SAD od zemlje koja je vapila za stranim kapitalom izrasle u najveeg svetskog finansijera, kome se uloena sredstva decenijama unazad mnogostruko vraaju;

8. Dobro organizovani politiki sistem, jaka pozicija izvrne vlasti (posebno predsednika SAD), dve jake politike parije koje se smenjuju na vlasti, iroka lina i politika prava i slobode graana, svakako su faktori stabilnosti politikog sistema SAD.

31. Nastanak i razvoj vajcarskog politikog sistema i Ustav Konfederacije

UvodPolitiki sistem vajcarske obino se uzima za primer treeg tipa politikog ureenja u okviru kapitalistikih zemalja (pored parlamentarnog i predsednikog), sistema jedinstva ili konfuzije vlasti, odnosno konventskog (skuptinskog) sistema buroaske demokratije. vajcarska se inae smatra konfederacijom, ali sutinski predstavlja federaciju (sainjena je od vie federalnih jedinica, a ne od samostalnih drava). Ona je savezna republika sa dugom