KWIGA

SVESKA 2/2008.

ZBORNIK MATICE SRPSKE ZA KWIEVNOST I JEZIK /2

Studije i lanci: Akademik Milka Ivi, O akcionoj semantizovanosti imenice kola 247 / Mr Velia Joksimovi, Kwievne srodnosti: Nui i eda Popovi 251 / Dr Gorana Raievi, Impresionizam i moderna 263 / Mr Marija arovi, Vampir u kwievnosti HH veka 277 / Jelena Simovi, Roman o umetniku i Mansarda Danila Kia kao portret umetnika u mladosti 287 / Dr Robert Hodel, Tekstualna koherencija skaza na primjeru Jalove jeseni Dragoslava Mihailovia 325 / Mr Lidija Deli, Petrija na dvostrukoj periferiji 341 / Mr Zlatko Gruanovi, Tri drame Qubomira Simovia 353 / Goran Korunovi, Demonsko i boansko u poeziji Novice Tadia i Danijela Dragojevia 369 / Istraivawa: Ana Bojanovi, Modernistika poetika i intertekstualni dijalog 403 / Portret: Dr Vojislav uri, Re na dan 18. H 1992, kada mi je uruen Zbornik u moju ast 423 / Dr Ivo Tartaqa, Vojislav uri 427 / Dr Qiqana Peikan-Qutanovi, Homeru uz koleno 437 / Dr Jovan Deli, uriev opti seminar 451 / Prilozi i graa: Dr Ivo Tartaqa, Veqko Petrovi o Momilu Nastasijeviu 459 / Ocene i prikazi: Dr Jasmina Grkovi-Mejxor, Srpskoslovenski renik jevaneqa 463 / Stanislava Vujnovi, Od istorije do nove utopije Gola pria Igora Periia 465 / Mr Marija arovi, O srpskoj periodici u Americi 468 / Dr Zorica Beanovi-Nikoli, Uivawe u tekstu 471 / Dr Aleksandra Vrane, Bibliografska panorama Dela 475 / Mr Svetlana eatovi-Dimitrijevi, Ogledi o jeziku, kulturi i kwievnosti 477 / Dr Gorana Raievi, Savremena kritika misao o Milanu Rakiu 479 / Dr Aleksandra V. Jovanovi, Strukture preko granica kultura 483 / In memoriam: Dr Jovan Deli, Vojislav uri (19122006) 487 / Dr Jovan Deli, Nikola Miloevi (19292007) 491

MS

YU ISSN 0543-1220 | UDC 82+82(082)

ZBORNIK MATICE SRPSKE ZA KWIEVNOST I JEZIK Pokrenut 1953.

Glavni urednici Akademik MLADEN LESKOVAC (19531978) Dr DRAGIA IVKOVI (19791994) Dr TOMISLAV BEKI (19951998) Dr JOVAN DELI (1999 )

YU ISSN 0543-1220 | UDC 82+82(082)

Ureivaki odbor Dr TOMISLAV BEKI , dr JOVAN DELI, dr BOJAN OREVI, dr MARIJA KLEUT, dr SLOBODAN PAVLOVI, dr NOVICA PETKOVI, dr IVO TARTAQA, dr ROBERT HODEL

Glavni i odgovorni urednik Dr JOVAN DELI

KWIGA PEDESET ESTA (2008), SVESKA 2

SADRAJStudije i lanci Akademik Milka Ivi, O akcionoj semantizovanosti imenice kola . . Mr Velia Joksimovi, Kwievne srodnosti: Nui i eda Popovi . Dr Gorana Raievi, Impresionizam i moderna . . . . . . . . . . . Mr Marija arovi, Vampir u kwievnosti HH veka . . . . . . . . Jelena Simovi, Roman o umetniku i Mansarda Danila Kia kao portret umetnika u mladosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Dr Robert Hodel, Tekstualna koherencija skaza na primjeru Jalove jeseni Dragoslava Mihailovia . . . . . . . . . . . . . . . . . . Mr Lidija Deli, Petrija na dvostrukoj periferiji . . . . . . . Mr Zlatko Gruanovi, Tri drame Qubomira Simovia . . . . . . . Goran Korunovi, Demonsko i boansko u poeziji Novice Tadia i Danijela Dragojevia . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Istraivawa Ana Bojanovi, Modernistika poetika i intertekstualni dijalog . . . Portret Dr Vojislav uri, Re na dan 18. H 1992, kada mi moju ast . . . . . . . . . . . . . . . . Dr Ivo Tartaqa, Vojislav uri . . . . . . . . . Dr Qiqana Peikan-Qutanovi, Homeru uz koleno Dr Jovan Deli, uriev opti seminar . . . . . Prilozi i graa Dr Ivo Tartaqa, Veqko Petrovi o Momilu Nastasijeviu . . . . . . Ocene i prikazi Dr Jasmina Grkovi-Mejxor, Srpskoslovenski renik jevaneqa . . . . Stanislava Vujnovi, Od istorije do nove utopije Gola pria Igora Periia . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 463 465 459 je . . . . uruen Zbornik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . u . . . . 403 247 251 263 277 287 325 341 353 369

423 427 437 451

Mr Marija arovi, O srpskoj periodici u Americi . . . . . . . . Dr Zorica Beanovi-Nikoli, Uivawe u tekstu . . . . . . . . . Dr Aleksandra Vrane, Bibliografska panorama Dela . . . . . . . . Mr Svetlana eatovi-Dimitrijevi, Ogledi o jeziku, kulturi i kwievnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Dr Gorana Raievi, Savremena kritika misao o Milanu Rakiu . . . Dr Aleksandra V. Jovanovi, Strukture preko granica kultura . . . . In memoriam Dr Jovan Deli, Vojislav uri (19122006) . . . . . . . . . . . . Dr Jovan Deli, Nikola Miloevi (19292007) . . . . . . . . . .

468 471 475 477 479 483

487 491

Zbornik Matice srpske za kwievnost i jezik izlazi triput godiwe, u tri sveske, koje ine jednu kwigu. Redakcija 2. sv. kwige Zbornika Matice srpske za kwievnost i jezik zakquena je 14. jula 2008. tampawe zavreno septembra 2008. Izdaje Matica srpska, Novi Sad www.maticasrpska.org.yu e-mail: zmskj@maticasrpska.org.yu Za izdavaa: Prof. dr Duan Nikoli Struni saradnik Odeqewa: Julkica uki Sekretar Urednitva: Slobodan Pavlovi Lektor i korektor: Vera Vasili Tehniki urednik: Vukica Tucakov Slova za korice izradio: Dragan Viekruna Kompjuterski slog Mladen Mozeti, GRAFIAR, Novi Sad tampawe ovog Zbornika omoguilo je Ministarstvo nauke Republike Srbije

tampa: IDEAL, Novi Sad

CIP Katalogizacija u publikaciji Biblioteka Matice srpske, Novi Sad 80+82(082) ZBORNIK Matice srpske za kwievnost i jezik / glavni i odgovorni urednik Jovan Deli. 1953, kw. 1 . Novi Sad : Matica srpska, 1954. 24 cm Tri puta godiwe. ISSN 0543-1220COBISS.SR-ID 9627138

STUDIJE I LANCIUDC 811.163.41'367.622

O AKCIONOJ SEMANTIZOVANOSTI IMENICE KOLA Milka Ivi

SAETAK: U ovom radu se razmatraju dosad steeni uvidi inostranih struwaka, na osnovu podataka iz mnogih neslovenskih jezika, u akcionu semantizovanost imenice kola", kao i naini na koje standardni srpski, u svom razvojnom periodu od Vuka do danas, potvruje wihovu validnost. KQUNE REI: akciona semantizovanost imenice kola, lienost imenice univerzitet akcione semantizovanosti, fenomen prekinua kole", informativni dvosmisao konstrukcija s imenicom kola, iskazivawe znaewa biti kolovan", konstrukcije tipa kola je krenula, konstrukcije tipa Praka kola, kulturoloki znaaj upotrebnih bogatstava imenike rei kola

Akciona semantizovanost o kojoj e biti govora u ovom radu svojstvena je ne samo srpskoj imenici KOLA, nego i wenim, takoe imeniki gramatikalizovanim, prevodnim ekvivalentima iz raznih drugih jezika. S obzirom na tu svoju tako iroku zastupqenost u jezikom svetu, ta u gramatiko-informacijskom pogledu doista specifino ustrojena pojavna datost nije mogla promai pawi naune javnosti. Od poetka osamdesetih godina prolog veka do danas struna glasila su nam stavila na uvid nekoliko relevantnih zapaawa merodavnih naunih poslenika o woj. Manfred Bierwisch je, na primer, u svom radu Bierwisch 1983. izneo podatke o tome da su najrazliitijim jezicima sveta svojstvena saoptewa tipa kola je poela" i kola se zavrila", ali da nema dokaza za to da bilo koji jezik tolerie iskaz znaewske sadrine kola je prekinuta". Autori rada Gross-Kiefer 1995. su nas, pak, sa svoje strane obavestili o tome da govorni predstavnici mnogih jezika (ali ne svih Maari se, na primer, iz toga izuzimaju) naziv za spoznajni podatak o prosvetnoj ustanovi univerzitet" za razliku od naziva za spoznajni podatak o prosvetnoj ustanovi kola" nikada ne postavqaju u slubu akcionog informatora, to se svodi na iwenicu da qudi, za

248 koje je inae normalno da kau: Poela je kola i sl., nikada nee rei: Poeo je univerzitet i sl. Nedavno je Ariel Cohen (v. Cohen 2005, str. 393), u svom izlagawu posveenom, inae, drugaijoj temi, priveo, usputno, naoj pawi i ovaj (u strunoj literaturi po pravilu nerazmatrani) fenomen: onaj ko poeli da obavetewe moj brat je kolovana osoba" iznese na engleskom jeziku, moe da bira hoe li rei (1) My brother went to the school ili (2) My brother went to school. Oba ta iskazna reewa znae, naime, isto, a razlika izmeu wih je jedino u tome to se u sluaju (1) podatak kolovan je" iznosi neto posrednijim putem, t. j. pomiwawem kolske zgrade kao takve, a ta zgrada, budui da slui odravawu obrazovnih procesa, kad se pomene, predstavu o wima u naoj svesti obavezno evocira. Nastojaemo da, u onome to sledi, sagledamo na koji nain srpska jezika fakta dokumentuju ispravnost navedenih opaski triju uglednih inostranih struwaka. Birvievoj konstataciji da je nemogue rei kola se prekinula odgovarajuu potvrdu daje i srpski jezik. U srpskom je, meutim, mogue izjaviti da je taj i taj prekinuo kolu", o emu svedoi sledei primer koji je preuzet iz jednog teksta Ive Andria, a navodi ga RMS (odgovarajua odrednica, pod 26): Musa je prekinuo kolu i vratio se u Travnik. Re kola, naime, u tom primeru, a i inae, implicira aktivnost pohaawa kolske nastave. I samu kolsku nastavu kao takvu ista ta re je sposobna da sobom imenuje, emu potvrdu pribavqaju svakodnevno korieni iskazi tipa kola wemu poiwe u osam, a zavrava se u pola dvanaest i sl. Takva semantizovanost koja je dostupna imenici kola dala je podstrek za obrazovawe izraza tipa poi u kolu sa znaewem poeti pohaati kolsku nastavu" up. On je ve veliki deko, jesenas je poao u kolu i sl. iwenica da je istim izrazom kola mogue, u principu, upuivati kako na zgradu u kojoj se ostvaruje obrazovni proces, tako i na sam taj obrazovni proces kao takav, moe, ponekad, da stvori komunikativni problem. Nee ga stvoriti, naravno, ako nam je iz obavetajne sadrine date izjave potpuno jasno o emu se radi rekne li nam, recimo, otac nekog aia: On je opet zaboravio svoje patike u koli! shvatamo da malianove patike sad ame" u kolskoj zgradi, a uvi kako neka baka istom tom malianu kae: Doi kod nas posle kole! savreno nam je jasno da ona ima u vidu iskquivo kolsku nastavu. Meutim, nisu retki ni takvi sluajevi kad, bez odgovarajueg ireg komunikativnog konteksta, nismo u stawu da proniknemo u pravi smisao iskazanog. Pitawe, recimo, Zar je on ve poao u kolu? postaje informativno u potpunosti prozirno tek onda kad ga, na odgovarajui nain, kontekstualno proirimo up. Zar je on ve poao u kolu? Pa sad je tek sedam, a kola mu poiwe u osam! sa Zar je on ve poao u kolu? Pa wemu je tek est godina, a deca se primaju u kolu sa sedam! Pojavna datost na koju primewujemo naziv univerzitet nije neka posebna specifina obrazovna ustanova, smetena u odreenu zgradu u

249 ijim se prostorijama odrava toj ustanovi odgovarajua obrazovna nastava. U toj okolnosti, oigledno treba traiti objawewe iwenici da se u srpskom jeziku, kao ni u jezicima pomenutim u radu Gross-Kiefer 1995, ne moe rei poeo je univerzitet. Ariel Cohen je, videli smo, ukazao na specifino engleski jeziki postupak olien u iwenici da se, faktom ubacivawa/izbacivawa odreenog lana the, isti podatak o kolovanosti brata iskazuje na dva naina, od kojih se jedan sastoji u odgovarajuem pomiwawu kolske zgrade. I u srpskom takoe postoje dva naina iskazivawa istog tog podatka. Jedan od wih takoe ukquuje pomiwawe kolske zgrade up. Moj je brat iao u kolu; ne potcewujte ga! dok drugi nalae postavqawe posebnog pridevskog izraza na odgovarajue mesto up. Moj je brat kolovan; ne potcewujte ga! U toku svog evolutivnog razvoja, od Vuka do danas, srpski jezik je imao i takvih upotreba imenice kola koje su vremenom sasvim izobiajene, bar kad je re o iskazanom postupku aktuelnih govornih predstavnika standardnog srpskog. Zar bi, recimo, iko od nas koji meu takve spadamo pridao toj imenici zbirno znaewe: uenici i nastavnici kole", kojem kao egzemplifikacija slui sledei izvadak iz teksta Svetolika Rankovia: kola se krenu. Napred iae Qubica sa svojom decom (RMS, odrednica kola, pod 2b)?! S druge strane i (standardni) srpski je usvojio ono to imaju danas i drugi jezici (up. na primer, u nemakom: Prager Schule), a to je mogunost da izraz kola uputi na poseban pravac u nauci i umetnosti, uewe smer", odnosno na pristalice toga pravca: stoika kola, Vukova kola" (RMS, pod 3). Nauci, i naoj domaoj, i inostranoj, ostaje zadatak da se adekvatno osvrne na ogroman kulturoloki znaaj koji ima ta upadqivo bogata, neobino iroka nazivna mo imenice sa znaewem kola" u mawe-vie svim sredinama sveta. Koreni te moi nalaze se u prosvetnoj istoriji oveanstva. Celo wegovo spoznajno uzdignue otpoelo je, naime, na istom mestu u zgradi gde se poiwala sricati azbuka.CITIRANA LITERATURA Bierwisch 1983: Manfred Bierwisch, Semantische und konzeptuelle Reprsentation lexikalischer Einheiten, Studia Grammatica, XXII, 1983, Berlin, Akademie-Verlag, 6169. Gross-Kiefer 1995: Gaston Gross Ferenc Kiefer, La structure vnementielle des substantifs, Folia Linguistica / Acta Societatis Linguisticae Europaeae, XXIX 12, 1995, 4365. Cohen 2005: Ariel Cohen, More Than Bare Existence. An Implicature of Existential Bare Plurals, Journal of Semantics 2005, Vol. 22, No 94, 389400. PMC: Renik srpskohrvatskoga kwievnog jezika, Matica srpska, Novi Sad.

250Milka Ivi ON THE NOUN 'SCHOOL' AND ITS ACTIONAL SEMANTICS Summary This paper examines the current views on the actional semantics of the noun 'school' registered in many Slavic languages and shows how language data of Standard Serbian give support to them.

UDC 821.163.41.09 Nui B. 821.163.41.09 Popovi .

KWIEVNE SRODNOSTI: NUI I EDA POPOVI Velia Joksimovi

SAETAK: U radu se govori o vidovima kwievnih srodnosti u periodu srpskog realizma, sa posebnim aspektom na paralelizme izmeu dela B. Nuia i . Popovia. Naglaavaju se razlike izmeu srodnosti i kwievnih uticaja i na postojawe slinosti nezavisno od oponaawa i uticaja. Uporeivawem sa delima stranih pisaca (ehova, Tolstoja, Garina, Pirandela) i praewem motiva pokojnika" ukazuje se na uslovqenost kwievnih srodnosti dominantnim preokupacijama epohe, ali i na razliku izmeu spoqawe slinosti (tematika, likovi) i dubinskih srodnosti (postupak, motivacija, stav, tendencija). KQUNE REI: kwievne srodnosti, uticaji, Nui, Popovi, motiv pokojnika, postupak karnevalizacije, dezintegracija realizma

Kada se govori o literarnim vezama pisaca, bilo onih meu kojima postoje vremenske, prostorne i jezike granice, bilo onih koji su, poput Branislava Nuia i ede Popovia, pripadali istoj epohi i istom kwievnojezikom korpusu, treba imati u vidu nijanse i vrste kwievnih paralelizama. Svoewe prirode ovih veza samo na uticaj znaajnijeg pisca nedovoqno je i jednostrano, jer i tamo gde uticaj i postoji vano je utvrditi u kojem je stepenu primalac spreman da prihvati uticaj i u kojoj meri moe samostalno daqe da ga transformie i da mu da sopstveni izraz. S druge strane, osim uticaja, ije prenaglaavawe esto vodi ka vankwievnim iniocima, postoji itava skala uzajamnih veza pisaca, od pozajmqivawa, preuzimawa i podraavawa, preko ugledawa, podsticaja, do kwievnih slinosti, podudarnosti i srodnosti. Ovome treba dodati i jednu specifinu pojavu koja je naroito bila rairena u periodu srpskog realizma: ustupawe motiva i grae drugom piscu ili stvaralako razvijawe motiva drugog pisca. Pesma mladog pesnika Alkibijada Nue Prve kapke znoja ili prvi put pa orawu, koja je objavqena 1881. godine u Zmajevom Nevenu", a pretampana 1882. godine u listu Srpe", posluila je Milovanu Gliiu kao polazite za pisawe seoske idile Prva brazda. Stevan Sremac je, prema

252 sopstvenom tvrewu, podsticaj za pisawe romana Pop ira i pop Spira dobio od svog ujaka Jovana orevia, koji mu je ispriao anegdotu o svai popova. Mladen Leskovac je utvrdio da se radi o razvijawu anegdote Ba wegovi zubi koja je objavqena u listu Starmali" 1887. godine. Branislav Nui je istiniti dogaaj o lanoj otmici devojke, koji se 1895. godine u Pritini desio wegovom prijatequ, bogatom orbaxiji Zamfiru Kijametoviu, ustupio Sremcu za roman iz nikog ivota Zona Zamfirova. Docnije je ovaj motiv obradio i sam Nui u pripoveci Na razbojitu. al za mladost" Sremevog Kale iz Ivkove slave prepoznaje se u liku Mitka u Kotani Bore Stankovia Nastajawe slinih ideja i sadraja ne znai da se priroda uticaja ne odraava u stvaralatvu pojedinog pisca ili pojedinanog dela i da ispitivawe uticaja treba zanemariti, nego da, kako je ustvrdio Dragia Vitoevi, istiui podudarnosti kwievnih pojava, tema, motiva, slika, jezika i stila, postoje i kwievne srodnosti nezavisno od uticaja".1 Vitoevi i sam smisao istraivawa slinosti u kwievnosti vidi upravo u afirmisawu razliitosti", to ga dovodi do istih zakquaka do kojih je, drugim putem, doao i Petar Mitropan piui o delikatnosti uticaja Gogoqa na Sremca: Pravi i dubqi uticaj je skoro nemerqiva stvar, on se ne vidi spoqa, ne ogleda se u pojedinim reenicama ili u nekoj upadqivoj slinosti fabule, u naslovima, imenima ili situacijama, nego u zajednikom stavu, odnosu prema svetu, u tipu i nainu rada."2 Pol Valeri jasno razdvaja uticaj od oponaawa; oponaawe se odnosi na celinu, a uticaj na pojedinane segmente. Posebna vrsta uticaja, po wemu, nalazi se u osnovi svakog originalnog stvaralatva.3 O vidovima kwievnih srodnosti u novijoj srpskoj kwievnosti meu prvima je pisao Duan Ivani, koji ih je svrstao u dve grupe: Mogle bi se te srodnosti nazvati i tekstovnim i vantekstovnim: jedne su itqive neposredno, druge se razumeju iz onih inilaca koji izgrauju kwievnu epohu, a ukquuju se u red tematskih, metriko-ritmikih, leksikih, kompozicionih i morfolokih srodnosti."4 Ivani upozorava da ciq poreewa nije utvrivawe originalnosti, samostalnosti i vrednosti dela, nego ukazivawe na stilske i tematsko-motivske varijante". Ivanieva komparativna istraivawa obuhvatila su pisce iji tekstovi pripadaju istom nizu pesnike ili prozne tradicije (apanina i Lazu Kostia, Joksima Novia Otoanina i Andri1 Dragia Vitoevi, Smisao slinosti u kwievnosti, Studentski izdavaki centar", Beograd 1995, str. 19. 2 Petar Mitropan, Sremac i Gogoq, Letopis Matice srpske", 1938. kw. 350, sv. 13, str. 72. 3 Kad jedno delo, ili celokupan opus, deluje na nekoga, ne svojim osobinama, nego pojedinom ili pojedinim meu wima, uticaj dobija izvanredne vrednosti. Odvojeno razvijawe kakve osobine jednog autora posredstvom sve snage nekog drugog najee stvara efekte krajwe originalnosti" (Pol Valeri, Pesniko iskustvo, Prosveta", Beograd 1980, str. 15). 4 Duan Ivani, Neki vidovi kwievnih srodnosti, Kwievna istorija", , 1976, br. 31, str. 357.

253 a, Igwatovia i Crwanskog), ali se kwievne srodnosti mogu uoiti i u radovima izvan istog tipa. Uporeivawe sa piscima i delima priznate vrijednosti" jedan je od naina da se aktualizuju tekstovi prolosti daleko od savremenog italakog iskustva",5 kakvi su, sticajem okolnosti, i tekstovi ede Popovia. Neki vidovi kwievnih srodnosti uoavaju se i u tekstovima Branislava Nuia i ede Popovia. Re je o piscima savremenicima koji su gotovo istovremeno zapoeli kwievni rad (Nui je prvu kwigu objavio 1886. godine, a Popovi 1888. godine) i koji su krajem 19. i poetkom 20. veka, uz Matavuqa, Sremca i Domanovia, bili najprisutniji srpski humoristiko-satirini pisci. Nui i eda Popovi detiwstvo provode u Smederevu, isto kao i humorista i prevodilac Jefta Ugrii. Popovi je i roen u ovom gradu, kao i Ugrii, a Nui dolazi u Smederevo, gde mu se zbog trgovine nastanio otac, sa nepune dve godine, iste godine kada je Popovi roen. Nui je, kao i Popovi, u Smederevu zavrio osnovnu kolu i zapoeo gimnazijsko kolovawe; tu je gledao prve pozorine predstave u bati kod Zelenog venca" i, kao gimnazijalac, napisao prvi dramski pokuaj (Ria brada). Docnije je u Smederevu ureivao i list Smederevski glasnik". Popovievi dodiri sa zaviajnim predelima bili su rei. U autobiografskoj pripoveci Moja mati Popovi spomiwe i rodno mesto (Tu skoro put me je naneo na mesto svoga roewa"). Po zavretku studija i povratku iz Minhena u Beograd 1888. godine, Popovi obnavqa prijateqstvo sa Smederevcima" Nuiem i Ugriiem i, u drutvu sa wima, Miloradom Pavloviem Krpom, Nikolom Trpeziem, Miloradom Mitroviem i drugima, ivo uestvuje u kwievnom i drutvenom ivotu prestonice6 i u Pozorinoj kafani i Dardanelima" raspravqa o savremenoj kwievnosti. I Popovi i Nui po obrazovawu su pravnici, i jedan i drugi stupili su u inovniku slubu. Ali dok je Nui slubovao u konzulatima u Bitoqu, Solunu i Pritini, Popovi je kao sreski kapetan u palankama Srbije rasipao i zdravqe i energiju. Nui je 1902. godine penzionisan zato to je odbio da primi dunost potansko-telegrafskog inspektora, a Popovi je, tek pred kraj ivota. kao vrhunac napredovawa u slubi, dobio mesto komesara u Potansko-telegrafskom odeqewu. Obojica su zbog pisawa imali neprijatnosti. Nui je zbog pesme Dva raba 1887. godine osuen na dve godine zatvora i proveo godinu dana na robiji u Poarevcu, a Popovi je bio primoran da emigrira iz zemqe 1893 1894. godine. Nui je autor koji je i due iveo i stvarao, nesumwivo i veeg dara, zamaha i dometa od ede Popovia, pa i ire anrovske radoznalosti. Stoga se srodnosti izmeu najveeg srpskog komediografa i zaDuan Ivani, navedeno delo, str. 355. Ime mu se nalazi, zajedno sa imenima kwievnika Stevana V. Popovia i Dragomira Brzaka, u spiskovima prilonika Drutvu Sv. Save za boine poklone sirotoj deci u Domu sirote dece na Vraaru." U to vreme predsednik Drutva bio je Svetomir Nikolajevi (Dnevni list", 8. januara 1891, br. 6, str. 3).5 6

254 boravqenog humoristiko-satirinog pisca" mogu pronai najpre na tematsko-motivskoj ravni, ali izvesne slinosti se mogu uoiti i na poetikom i formalno-stilskom planu. Nui je Popoviu prethodio slikama iz Srpsko-bugarskog rata i, pogotovu, humoristikim feqtonima, koje je i uvrstio kao kwievno-novinarski anr. Nuievi feqtoni se odlikuju aktuelnou i otkrivawem smenog u svakodnevnom ivotu. Wegovo vodviqsko ismejavawe retko zalazi u satiru, bar ne direktno kao kod . Popovia. I Nui i Popovi u feqtonima zahvataju irok krug tema iz stvarnosti (poloaj pisca, prosveta, izbori), a humoristiko-satirini odnos zaotravaju prema pojavama iz inovnikog ivota (karijerizam, poltronstvo, lano rodoqubqe), a posebno prema strukturama policije i vlasti (naelnicima, dravnim savetnicima, poslanicima, ministrima). Nui pripoveda lake i ivahnije od Popovia; Popovievi feqtoni su otriji, ali i suvoparniji, esto i tendencionalni politiki i stranaki obojeni. Iz Nuievih humoreski i humoristikih feqtona izbija qubav prema malom oveku, dok se u satirino-feqtonistikoj prozi . Popovia osea ukus gorine i rezigniranosti. U crnohumornom tekstu Jedna nebeska sednica (1936) Branislavu Nuiu se gotovo fatamorganino javqa galerija likova srpskih pisaca sa kojima je delio sudbinu epohe realizma. Predoseajui skoru smrt, svodei na sebi svojstven nain raune, ne bez samoironije, parodije i autoparodije, Nui duhovito progovara o vrednostima svoje generacije, ali se kritiki obraa i novom pokoqewu koje eli da izbrie tradiciju i da od sebe pone istoriju nove kwievnosti". No u ovom grotesknom razgovoru mrtvih kwievnika" (Gliia, Matavuqa, Sremca, brae Ili, Veselinovia, Rankovia, Vojnovia, Mitrovia, Bore Stankovia, Domanovia, ipika) nije bilo mesta za edu Popovia. Da li se radi o Nuievom vrednosnom kriterijumu, da li je Nui smatrao da se Popovi ne nalazi meu reprezentantima epohe, ili je u pitawu privid, pa i razlozi nekwievne prirode, ostaje u domenu pretpostavke. Sam Popovi je svoju pripovetku Humorist, koju je objavio u Delu" 1909. godine, posvetio drugu i prijatequ Ben-Akibi", a u podnaslovu aludira na odlike Nuievog humora. Aprila 1889. godine izbila je u Beogradu kwievna afera povodom Nuieve pripovetke Jedna vedra no, koja je objavqena, u dva nastavka, u satirinom listu Bi".7 Nui je optuen da je plagirao pripovetku A. P. ehova Razgovor oveka s psom. Ova pripovetka, koju je ehov uneo u svoju kwigu arene prie (1886), na srpskom jeziku objavqena je tek 1933. godine. Meutim, ve s jeseni 1888. godine pripovetku je na srpski jezik preveo Milorad Pavlovi i prevod proitao Nuiu, edi Popoviu, Miloradu Mitroviu i drugim prijateqima, koji su nali da je to isto ehovqevska skica: razgovor pijanog oveka sa psom".87 Branislav Nui, Jedna vedra no, Bi", 1. aprila 1889, br. 1, str. 23; 8. aprila 1889, br. 2, str. 23. 8 Milorad Pavlovi Krpa, Jedna kwievna afera, Narodna biblioteka Srbije Arhiva Milorada Pavlovia, R 465, str. 27.

255 Ovaj podatak ukazuje na iwenicu da su Nui i Popovi vrlo rano, ve na poetku kwievnog rada, poznavali ehovqevo stvaralatvo i da su wegove pripovetke itali i u originalu i na nemakom jeziku.9 Napadi na Nuia bili su najotriji u Dnevnom listu" i Brki", u kojem se izriito navodi da je Alkibijad Nua priu ukrao iz nemakih novina".10 Milorad Pavlovi Krpa tvrdi da ova afera nije prola bez uea ede Popovia: Sve mi se ini da je celu tu stvar potegao eda Popovi koji je voleo da prireuje razne iznenadne komedije i scene. to je najgore, oni koji su ovo priredili oglasili su Nuia kao plagijatora"11 Mogue je i da su zajedqivi lanci u Brki", upueni Nuiu (Mlad ovek, ui se pomalo da krade, a ta e kad mu je vreme takvo"), potekli iz pera ede Popovia. Nui je docnije uzvratio u urednikoj beleci u listu Preodnica", prikazujui Popovievu kwigu: Jedino to nas kopka, od kuda da se ova zbirka nazove ba arene prie, nekako tako sitniarski naziv kodi ugledu."12 Iako je Nuieva pripovetka etiri puta dua od ehovqeve, Zoran Boovi u obe pripovetke, pored upadqive slinosti", pronalazi i identine pasuse i dijaloge. Od kwievne krae", o kojoj se ne moe govoriti u doslovnom znaewu rei, mnogo je znaajnije to je Nui doao u dodir sa ruskim pripovedaem pre prvih prevoda wegovih dela na srpski jezik i to je, po Zoranu Booviu, od wega usvojio visoki artizam i iskreni humanizam."13 Septembra 1889. godine, nekoliko meseci poto je pokrenuo sluaj Nui", i sam . Popovi napisao je pripovetku sa slinim motivom Air. Ono to Nuievu pripovetku razdvaja od ehovqeve, a Popovievu i od Nuieve i od ehovqeve, jeste razliita motivacija junaka. U pripoveci A. P. ehova Razgovor oveka sa psom prisutna je psiholoka motivacija. Junak Aleksej Ivanovi Romansov ispoveda se jedne hladne noi, u pijanom stawu, ogromnom crnom ovaru. Poeo je monologom o prolaznosti ivota i varqivosti veliina i moi, a zavrio je priznawem da je dounik, potkaziva i nitkov. Svestan svojih podlih postupaka, dozvolio je psu da ga izujeda. Motivacioni sistem u Nuievoj pripoveci Jedna vedra no dvojak je. Duhoviti razgovor Trifuna Trifunovia, pisara tree klase, sa velikim psom, uz aluzije na vlast, dobija obrt kada je inovnik shvatio da je pretukao psa gospodina predsednika". Ovde ve ima dodira i sa ehovqevom pripovetkom Kameleon, ali se u zavrnoj sceni Nui razilazi sa tipiziranim ehovqevskim likom inovnika snishodqivog prema vlastima. Psiholoka motivacija prelazi u etiku. Nuiev inovnik na kraju pokazuje dostojanstvo; izguvao je i bacio ve napisano pismo izviwewa predsedniku.9 Jo iz rane mladosti eda se bavio kwievnou. On je mnogo itao, a naroito su mu bili omiqeni ruski pisci, iji je jezik odlino znao" (tampa", 16. decembra 1912, br. 347, str. 1). 10 Brka", 1889, br. 30, str. 4. 11 Milorad Pavlovi Krpa, navedeno delo, str. 27. 12 Preodnica", 15. januara 1891, br. 2, str. 32. 13 Zoran Boovi, ehovqeva pripovetka u srpskoj kwievnosti, Filoloki fakultet, Beograd 1988, str. 34.

256 I motivacija u Popovievoj pripoveci Air realistika je, ali Popovi podsticaje za pripovedawe trai u odnosima u drutvu i socijalnom miqeu. Obraajui se nesrenom psu Airu, Popovi spomiwe i sudbinu sirote susetke", wenu siroad, zloglasnog gazdu" Joksima. Pisac direktno iskazuje i svoj stav prema jednom celom drutvenom sloju: Pokatkad si sam nasrtao na gospodu i gazde, koje si mrzeo i prezirao kao bezdunike."14 Kod ehova i Nuia prisutan je unutrawi preobraaj likova; ehovqev junak dolazi do samospoznaje, a Nuiev do samopotovawa. I jedan i drugi od spoqawih podsticaja okreu se unutrawem svetu, a eda Popovi zadrava se iskquivo na spoqawim relacijama (odnos siromanih i bogatih). Jo su oitije tematske srodnosti izmeu Popovieve pripovetke Argati i Nuievog teksta Osnovna kola. Popovi je Argate napisao decembra 1887. godine u Minhenu, a Nuiev tekst sastavni je deo Autobiografije koja je objavqena 1924. godine. Popovi je, dakle, pre Nuia napisao autobiografsku prozu o vlastitom kolovawu. No dok Nui u Autobiografiji, svakako vrhuncu humoristike proze, parodira obrazovni sistem, Popovi, iz pozicije siromanog aka, daje jetku sliku osnovnog kolovawa. Nui je parodiar i autoparodiar", smeje se sopstvenoj poziciji, sa ambicijama da parodira ne samo obrazovni sistem nego i jedan mogui ivot i jednu moguu autobiografsku formu",15 a Popovi je kritiar devijantnih odnosa u drutvu koji se odslikavaju i u obrazovawu. I Nuiev i Popoviev uiteq izraz su nesavrenosti oveka i sveta, odnosno pojedinca u konkretnim okolnostima. To je slika onih uiteqa ija je profesionalna etika ponitena pohlepom i sitnim materijalnim interesima. Takvi uiteqi su snishodqivi prema deci imunih roditeqa i nemilosrdni prema deci iji su roditeqi bez drutvenih pozicija. Meutim, dok je Nuiev uiteq izvor smeha, koji iz scene u scenu postaje sve glasniji i istiji, komika u slikawu Popovievog uiteqa akona Ilije priguena je, da bi na kraju pripovetke nestala i prerasla u protest: Srbijo! Divno je tvoje podnebije, ali ali dosta, dosta"16 Nui je u tekstu Osnovna kola humorista iji je ciq, kako bi rekao Vojislav uri, smeh radi smeha", a Popovi je u Argatima satiriar koji igoe mane drutva i pojedinaca. To se vidi i u pasusima u kojima Popovi i Nui na slian nain prikazuju kako su uiteqi odreivali status uenika u odeqewu. Popovi:U prvoj klupi sedeli su aneli": sin okrunog naelnika, sin predsednika okrunog suda, protin sinovac i sin bogataa Mojsila U estoj, sedmoj osmoj, devetoj i desetoj klupi bilo je ubre": derani, sinovi praqa, testeraa, koijaa, pandura, rabaxija, alasa, amala i drugih nevoqnika. (Argati)14 15 16

eda Popovi, Skice, sveska prva, Beograd 889, str. 64. Slavko Leovac, Portreti srpskih pisaca HH veka, SKZ, Beograd 1978, str. 302. eda Popovi, Skice, sveska prva, Beograd 1889, str. 53.

257 Nui:Prema zanimawu oceva bio nam je odreen i rang u uewu i vladawu. Tako, na primer, najboqi ak je bio kobasiarev sin, a odmah za wim kasapinov, zatim sin jednog bakalina, pa paqarev (i to otkako je, sem zeleni, poeo slati pilie i urke), a tek u posledwoj klupi sin grobarev, sviraev, koijaev i uopte sinovi oceva neproduktivnih zanimawa. (Osnovna kola)

U ovim scenama, i pored tekstovnih srodnosti, motivacija i odnos pisaca prema teitu radwe su razliiti. Meutim, slike statusa uenika gotovo su identine, iako autori primewuju razliite oblike pripovedawa; Popovi koristi dijaloge, a Nui pripovedawe u prvom licu: Popovi: iji si? Neto se ne opomiwem. Vukainov. Vukainov? E, to je lepo A ta ti je otac? Drvorezac, gospodine rekoh a rumen mi podie obraze. Meu acima se zau potmuli kikot. O, ho! Kako to nisam znao! Gledaj, molim te!.. Sedee sad ovde ree mi i prui prst meu dva anela". Vi se malo, blago meni, porazmaknite i uinite mu mesta. To je sad va drug Jedan aneo vie! dodade i smekae se zadovoqno. (Argati)

Nui:U neproduktivna zanimawa spadao je u poetku i moj otac, kao trgovac, i, prema tome, i ja sam bio rav ak. Ali kad sam jedno dva-tri puta (o Boiu, Uskrsu i Novoj godini) odneo uitequ neto zavijeno u maloj, beloj koverti, ja sam preao u prvu klupu" (Osnovna kola)

U likovima uiteqa Popovi i Nui grade komiku, ali posrednim putem ukazuju i na drutveni ambijent. Meutim, direktnu sliku drutva i Nui i Popovi ostvarili su u delima o inovnikom ivotu u kojima je satira usmerena na samu vlast. Razgovor sreskog kapetana Jerotija Pantia i wegovog pisara Vie iz komedije Sumwivo lice ( scena, in) o poverqivoj" depei podsea na dijalog okrunog naelnika i starijeg gosta" iz Popovieve pripovetke Zato nije igrala. Komedija Sumwivo lice napisana je, po Nuievom seawu, 1887. ili 1888. godine, a prikazana je prvi put na beogradskoj pozornici 1927. godine. eda Popovi je pripovetku Zato nije igrala objavio u asopisu Delo" 1909. godine. I Nui u svojoj gogoqijadi u dva ina", kako stoji na originalnom rukopisu, i eda Popovi u svojoj satirinoj prii iz palanakog ivota, ele da se narugaju polugama birokratskog sistema u obrenovievskoj i posleobrenovievskoj Srbiji okrunim naelnicima i sreskim kapetanima. Popovi to i direktno naglaava u podnaslovu pripovetke: Pria povodom gluposti jednog okrunog naelnika". No dok Nui komino razvija na tipinom primeru zamene lica, karakteristinog za wegov komediografski po-

258 stupak, Popovi se zadrava na grubim slikama primitivizma predstavnika vlasti koji u svemu vide opasnost za reim. Nuievi junaci ak i prieqkuju pojavu protivnika jer u tome vide priliku za ostvarivawe materijalnih interesa i za napredovawe u slubi:Via (nastavqa): u tome se srezu nalazi izvesno sumwivo lice." Jerotije: Upamtite, gospodine Vio, sumwivo lice". Via (nastavqa): koje nosi sobom revolucionarne i antidinastike spise i pisma"17

Popoviev stariji gost" (drugo lice"), pandan Nuievom pisaru Vii, u pojavi nepoznate dame pronalazi mogunost da se dodvori naelniku: Znate ta, gospon naelnie" opet e to drugo lice poluglasno. G. Naelnik podie vee do na polovinu ela. Da ovo nije kakvo prerueno lice, kakav na primer sumwiv ovek (podvukao V. J.) koji pred vlastima zamee trag? Ima toga u svetu dosta. Moe biti. Kakav, recimo, ruski ili iji mu drago revolucionar?18

Pripovetka Zato nije igrala dodiruje se sa Sumwivim licem samo u ovom dijalogu o sumwivom oveku". Misterija je odmah razreena: sumwivo lice" nije opasni revolucionar, nego putujua glumica, a u daqem toku pripovetke teite radwe pomera se na portret okrunog naelnika. Meutim, i ovaj pasus u dovoqnoj meri ukazuje da su neke srodnosti proizvod odreenog drutvenog konteksta ili dominantnih preokupacija epohe, a ne uticaja ili oponaawa. Od spoqawih slinosti (tematika, likovi), dubqe su srodnosti izmeu Nuia i Popovia u tehnici komponovawa likova inovnika, u izrugivawu i obesmiqavawu mehanizama wihovog delovawa. Lik Nuievog Alekse unia, sreskog pijuna", Popovi je razvio u opirnoj i feqtonski nekoherentnoj pripoveci pijun, u kojoj su pijunirawe i potkazivawe prikazani kao odlika naravi i kao drutvena bolest. Sreski pujun" ima i svoj otri kontrast u Popovievom srpskom narodnom i dravnom prosjaku" u Palanikim jubilarima. Najdirektnije kwievne srodnosti, i to ne samo tematsko-motivske, uoavaju se u drami B. Nuia Pokojnik i pripoveci . Popovia Utopqenik. Dimitrije Vuenov ukazuje na mogue veze Pokojnika sa romanom italijanskog pisca Luiija Pirandela Pokojni Matija Paskal. Pirandelo je roman objavio 1904. godine, a Nuieva komedija imala je premijeru 1937. godine, a objavqena je 1938. godine. I Slavko Leovac smatra da je Pirandelovo delo uticalo na osnovni ton Pokojnika. Zanemareno je, meutim, da je motiv pokojnika", skoro pola veka pre Nuia, obradio i eda Popovi u pripoveci Utopqenik. Popovi je ovu17 Branislav Nui, Sumwivo lice, dela Branislava Nuia u 10 kwiga, kwiga 4, Prosveta", Beograd 1989, str. 174. 18 eda Popovi, Zato nije igrala, navedeno izdawe, str. 2122.

259 sliku" napisao aprila 1888. godine, a objavio je iste godine u kwizi Kratki potezi pera. U pripoveci Utopqenik javqa se dvostruka retrospekcija; jedna sa take gledita sveznajueg pripovedaa, a druga iz pozicije pokojnika utopqenika koji pripovedau kazuje svoju tunu istoriju". Dvostruka perspektiva prisutna je i u Pokojniku. Svoju verziju dogaaja iznose likovi koji su suprotstavqeni Pavlu Mariu (Milan Novakovi, Qubomir Proti, Anta, Rina), kao i sam glavni lik. Razlika izmeu Utopqenika, s jedne strane, i Pokojnika i Pokojnog Matije Paskala, s druge strane, jeste u tome to se u Popovievoj pripoveci ne javqa zamena likova, nego se radi o konkretnom davqeniku. Oite su slinosti u opisu lea na poetku pripovetke i u prvom inu Nuieve komedije. Popovi:Otprilike pre pet godina izbaci Dunav na nau obalu oveiji le. On je bio modar i naduven, a s wega otkinuto sve to su ribe u stawu otkinuti. (Utopqenik)

Nui:Le je tek posle est nedeqa naen daleko niz Dunav, razume se: deformisan. (Pokojnik)

Slian opis lea daje i Pirandelo u svome romanu, ali prostorna odrednica nije reka (u primerima srpskih pisaca Dunav), nego vodenini kanal. Nui samo konstatuje stawe lea. Pirandelo blie definie stawe (u poodmaklom stawu raspadawa"), dok Popovi naturalistiki opisuje raspadnuto telo. Nuiev i Pirandelov pokojnik" sahraweni su uz najvee poasti" i uz izlive emocija oaloene rodbine i cveta graanstva". U lanom moralu, izvetaenim emocijama i dvolinosti podvuena je karikaturalna crta graanskog drutva. Popoviev utopqenik" nije ni sahrawen, ime pripoveda upuuje prekore drutvu, naglaavajui bezoseajnost zajednice i pojedinaca. Sa raspadawem lea raspadaju se i drutvene norme i hrianski moral. Da bi naglasili sukob pojedinaca sa birokratskim aparatom, Popovi i Nui koriste grotesku, a Pirandelo apsurd. Nuiev i Popoviev junak poraeni su u borbi za ouvawe moralnih vrednosti, a Pirandelo krah drutvenih normi koristi za prikazivawe egzistencijalnog poloaja pojedinca u svetu. Da bi se pojaao apsurd, Pirandelov junak je pokojnikom proglaen dva puta: prvi put grekom, a drugi put odlukom samog junaka. U razvoju glavnog lika Nui je blii Pirandelu nego Popoviu. I Paskal i Mari nestaju zbog nesporazuma sa enom (svae i neverstva), obojica vest o sopstvenom samoubistvu" itaju u novinama, uz puno detaqa", po povratku nalaze preudate ene i na kraju se obojica vraaju u pokojnike". Meutim, dok Matija Paskal samo dolazi do saznawa da je tiranija preruena u slobodu", Mari i Popoviev junak postaju pretwa polugama na kojima drutvo poiva: la, prevara, pqaka. Prevarom i prisilom i Mariu i utopqe-

260 niku" oduzeti su imovina i ena, a optube za izdaju postale su sredstvo za novi progon. Popovi:Druga je stvar: tvoja kua je dobila drugog domaina, a tvoja nevesta drugog mua (Utopqenik)

Nui:Neko mu otme enu, neko delo, a neko kuu i celokupno imawe. (Pokojnik)

Popovi: Strogo nam je zapovedeno da te uhvatimo prihvati drugi. Doznalo se da si jatak ajduki i sumwiva linost Ako se usprotivi, pucaemo! (Utopqenik)

Nui:Spasoje: Vi ste, gospodine, agent i eksponent jedne anarhistike organizacije kojoj je ciq: ruewe drave, ruewe drutva i drutvenog poretka. (Pokojnik)

Popovieva satira iroko zahvata institucije, drutvene grupe, slojeve, profesije i pojedince. elei da pojaa kontrast i naglasi grotesknu scenu u kojoj radoznali svet dolazi da gleda beivotno telo koje pee sunce i spopadaju rojevi muva", pripoveda primewuje postupak karnevalizacije. U karnevalskoj igri uestvuju svi posmatrai jer im se prua prilika da pokau svoju pravu prirodu. Oni brzo prihvataju pravila karnevalskog ivota, koji je skrenuo iz uobiajne koloteine, to je, u izvesnoj meri ivot okrenut naopake, svet s druge strane".19 Pored lea promiu predstavnici graanstva (popadija, trgovac, optinski lekar) i drave (predsednik optinskog suda, pandur, okruni naelnik) i uz alu, lakrdiju, ispredaju prie o slinim dogaajima, ispoqavaju sujeverje, rituale, upajui pramenove kose sa utopqenikove glave (vaqa se"), akqama guraju le, zastrauju leom poganiju" varoku decu, govore o omiqenoj hrani, piu, uporedo sa refleksijama o nitavnosti qudskog ivota". Po Bahtinu, jedna od osnovnih karnevalskih kategorija je profanacija: karnevalsko svetogre, itav sistem karnevalskih sputawa i prizemqewa, karnevalske nepristojnosti povezane s oploujuim snagama zemqe i tela"20 Sam postupak karnevalizacije gradacijski je konstituisan i ima svoju vizuelnu i akustinu stranu. Na poetku scene le je na ivici obale u gotovo apsolutnoj tiini. Sa dolaskom qudi pojavquju se prvi zvuci, um talasia" koji lako zapquskuju le, a zatim se pokreti ubrzavaju19 20

Mihail Bahtin, Problemi poetike Dostojevskog, Nolit", Beograd 1967, str. 180. Mihail Bahtin, navedeno delo, str. 187.

261 i zvuci pojaavaju. uje se zujawe rojeva muva, koje nadjaava razgovor radoznalaca, smeh i, na kraju, grohot prisutnih". Vaarska atmosfera prerasta u pir. Ideja o kwievnim srodnostima moe se samo na primeru pokojnika/utopqenika/lea iriti i daqe. Tolstoj u etikoj drami ivi le, koja je napisana 1897. godine, a objavqena i prvi put izvedena 1911. godine, razvija zaplet inscenirawem samoubistva glavnog junaka Fee.Fea: Poslao sam oprotajno pismo, a sutradan su na obali nali odelo i moj buelar, pisma. Ja ne znam da plivam." () Fea: Posle nekoliko dana nali su neko telo. Pozvae enu da vidi. Telo koje se raspadalo. Ona pogleda. Je li on? On je. Na tome se i zavrilo. Mene su sahranili, a oni su se venali, ive ovde i uivaju."21

Tolstojev Fea prethodi Pirandelovom junaku Matiji Paskalu i Nuievom liku Mariu, ali, po Tolstojevom priznawu, re je o razvijawu detaqa iz romana ernievskog ta da se radi, u kojem se jedan od novih qudi", Rahmetov, napravio kao da se udavio". Gi de Mopasan u pripoveci Utopqenik, koja je u srpskom prevodu objavqena 1893. godine u listu Branik", pie o oveku iju nali su mu leinu, no wega ba nisu nali".22 ehov u crtici Utopqenik parodira motiv utopqenika u liku osiromaenog plemia koji zarauje oponaajui davqewe i davqenika. Od ruske i francuske prozne tradicije vie srodnosti sa motivom pripovetke ede Popovia ima u pesmi Milutina Ilia Utopqenica, u kojoj, kao i u Popovievoj prozi, masa qudi posmatra le. Kao glas razuma javqa se lirski subjekat, koji tui nad sudbinom utopqenice, ali i koji je, kao i sveznajui pripoveda u prii Utopqenik, nemoan da se suprotstavi moralu kolektiva: Izvadie je mrtvu i bledu, / ivota mladog utrnuo plam, / Oko we stoji gomila nema / Gledajui tuno kao i ja sam. // O kad bi mogao da ih sazovem / U skup taj ceo prezreni red, / Ja nita ne bih zborio wima, / Re bi mi bila taj mrtvac bled."23 Da stvar sa kwievnim srodnostima, slinostima i uticajima nije jednostavna, moe se ilustrovati i na primerima proze Vsevoloda Mihajlovia Garina, pisca ruskog realizma, ije su pripovetke prevoene na srpski jezik u vreme kwievnih poetaka ede Popovia. U pripoveci Pokraj leine, koju je preveo Jefta Ugrii, prikazana je sudbina ruskog vojnika koji ubija Turina, ali i koji rawen biva ostavqen na poloaju pored lea. Motiv ostavqenog rawenika nalazi se i u Popovievoj pripoveci Rawenik, ali i u Garinovom delu etiri dana. I Garin u pripoveci Pokraj leine prati raspadawe lea od poetnog stawa (Kosa mu je poela opadati. Koa wegova, po prirodi mrka, pobledela je i poutela; naduto lice nabreklo je toliko da je oko21 22 23

Lav Tolstoj, ivi le, Drame, Prosveta", Rad", Beograd 1975, str. 430431. Branik", 31. avgusta 1893, br. 101. Milutin Ili, Utopqenica, Srbadija", 1881, br. 1112, str. 500501.

262 uiju poelo pucati") do poodmaklog stadijuma (Lica u wega vie ne bee. Ono je spalo sasvim s kostiju").24 Brutalna scena posluila je Garinu da naglasi besmisao rata. Iako je i sam bio uesnik rusko-turskog rata 1887. godine, Garin ne pada u pesimizam, nego se u antiratnoj prozi, kako je primetio Uro Petrovi, okree zdravom realizmu", lepim idejama i istinitim oseawima" koji su bili vazda vaniji od forme".25 Garin na kraju pronalazi qudskost (ruski vojnici se vraaju po druga, a le neprijateqskog vojnika sahrawuju), a kod ede Popovia qudskosti u drutvu nema. Na kraju pripovetke Utopqenik qude zamewuju krvoedni psi koji se otimaju za le. U zavrnoj sceni Ciganka sasvim oglodane, bele, iste kosti trpa u torbu". Pripovetka poiwe tiinom, a zavrava se prazninom, porazom, ponitavawem i nestajawem qudskog bia i potpunim mukom. Pesimizam ede Popovia neodvojivi je deo procesa raslojavawa epohe srpskog realizma u posledwoj deceniji 19. veka. Sasvim je druge vrste pesimizam Nuievog Pokojnika; on je rezultat potrebe pisca velikog ivotnog i stvaralakog iskustva da se na sloeniji nain bavi pitawima qudske i drutvene egzistencije.Velia Joksimovi LITERARY SIMILARITIES: NUI AND EDA POPOVI Summary The paper discusses aspects of literary similarities in the period of Serbian realism, with a particular overview on the parallels between the work of B. Nui and . Popovi. The author underlines the similarities due to literary influences and the similarities existing independently of the imitation and influences. Comparison with the works of foreign writers (Chekhov, Tolstoy, Garshin, Pirandello) and observation of the motive of the deceased" point to the fact that literary similarities are conditioned by the dominant preoccupations of the epoch, but also to the difference between the external similarity (topics, characters) and deep similarities (procedure, motivation, attitude, tendency).

24 Vsevolod Garin, Pokraj leine, tamparija Zadruge tamparskih radenika, Beograd 1888, str. 20, 24. 25 Uro Petrovi, Vsevolod Mihajlovi Garin, kwievna crta, Brankovo kolo", 1899, 12 (24) avgusta 1889, br. 32, str. 119.

UDC 821.163.41.09"1901/1914"

IMPRESIONIZAM I MODERNA Gorana Raievi

SAETAK: U radu se polazi od pitawa ta je to to, uprkos svim heterogenostima i razliitim poetikim akcentima, od srpske moderne ini homogeno razdobqe. Smatra se da u tragawu za odgovorom na ovo pitawe treba odustati od uobiajenih metoda traewa uzora u francuskoj kulturi, kao i od versifikacijskih analiza. Tragajui za preovlaujuom oseajnou i idejnou ovog perioda, autorka se opredequje za termin impresionizam", koji se u kwievnosti mnogo vie koristio da bi se oznaile neke pojave u engleskoj kwievnosti. Na stihovima srpskih pesnika moderne Duia, Rakia, Pandurovia i Disa pokazuje se koliko su impresionistike ideje i oseawa prisutni u naoj poeziji i koliko se u tom svetlu posmatrano mewaju i naa dosadawa viewa i tumaewa pojedinanih pesama, ali i celog perioda. KQUNE REI: moderna, srpsko pesnitvo (19011914), impresionizamProvela sam ceo ivot ekajui da se neto dogodi I vremenom sam shvatila da se nita nee desiti. Ili se ve desilo, ali sam ja tog trenutka trepnula i sve propustila.

Uvodne reenice koje izgovara junakiwa jednog savremenog romana ija se radwa odvija u Engleskoj prvih godina 20. veka navedene su kao esencijalan izraz jednog pogleda na svet i kao dobar poetak za raspravu o impresionizmu u srpskom pesnitvu u razdobqu moderne (1901 1914). Ovaj rad nema ciq da naoj kwievnoj istoriografiji nametne novu terminoloku odrednicu ovog perioda, iako se postojee stilske kategorije parnasizma, simbolizma, odnosno parnasosimbolizma, ma koliko koristan kompromis predstavqale, pokazuju uvek iznova kao neadekvatne i neprimewive na srpsko pesnitvo s poetka prolog veka. U jednom od retkih pokuaja prevrednovawa, odnosno rehabilitacije pesnika moderne, kao to je to Antologija srpske lirike Leona Kojena (2001), odnosno u wenom Predgovoru", koji je dobrim svojim delom po-

264 lemika sa Miievom Antologijom iz pedesetih i sa stavovima ovog glasnogovornika srpskog neosimbolizma prema pesnitvu 19011914, kas se da nijedan srpski pesnik, pa ni Vojislav Ili i Raki, koji se esto proglaavaju parnasovcima, nema dubqih srodnosti sa Lekontom de Lilom ili Eredijom, kao to nijedan srpski pesnik, pa ni Dui ni Dis, koji se olako nazivaju simbolistima, nema dubqih srodnosti sa Malarmeom i wegovim sledbenicima" (Kojen, L., 2001: H). Kojen daqe navodi da se sa tim slau i oni kritiari koji se zalau da se ovo doba ipak nazove simbolizmom, poput Palavestre i Radovana Vukovia, prihvatajui i sam ovaj termin kao nuno zlo, budui da veruje da nije re samo o tome da je simbolizam neprikladan naziv za ono to je bilo novo izrazom i senzibilitetom u srpskom pesnitvu 19001914" (Kojen, L., 2001: HH). tavie, ubeen je ovaj antologiar, svaki drugi naziv iste vrste koji pre svega oznaava neki pesniki pokret, kolu ili pravac, bio bi isto toliko neprikladan" (Kojen, L., 2001: HH). Pitawe na koje ovaj rad hoe da odgovori ini nam se umesnim nakon slinih zakquaka: ta je to to ini jedinstvo ovog perioda, ta je to to ga homogenizuje i pored svih heterogenosti, i to nas sili da ga posmatramo ako ne kao jedinstven stilski pravac a ono kao koherentno stilsko razdobqe, omeeno ne iskquivo istorijski relevantnim kategorijama. Da bi se na ovo pitawe odgovorilo potrebno je za trenutak napustiti poznatu trasu izuavawa poezije srpskih parnasosimbolista", koja izgleda ovde nije dala mnogo rezultata, a misli se pre svega na insistirawe na paralelizmu sa francuskom kulturom, koja se jo uvek smatra glavnim direktnim izvorom uticaja na srpsko pesnitvo moderne i biva preovlaujuim predmetom komparativnih izuavawa, a, drugo, na dominirajui pristup jeziko-stilske, versifikacijske analize. Ako su ovi pristupi i imali ta da kau u vezi sa nekim odreenim domenima i specifinom problematikom ove poezije, smatramo da sada, kada se postavqa pitawe jedinstva perioda, i ovog ali i drugih, treba krenuti nekim drugim putem. Verujemo, naime, da to jedinstvo treba traiti pre svega u neemu to nije samo duh vremena nego stav prema svetu, nain na koji qudi odreenog vremena doivqavaju svoju egzistencijalnu poziciju u prostoru i vremenu, a koji je mogue iitati i iz kwievnih dela odreenog razdobqa. To znai da treba zaviriti iza svih onih pojedinanih tema i motiva, ali i drutvenog trenutka koje je tako podrobno opisao Dragia Vitoevi u svojoj obimnoj analitikoj studiji Srpsko pesnitvo 19011914 (1975), koja je mawe-vie samo podrala ve postojeu sliku datog razdobqa kao doba estetizma i pesimistikog doivqaja sveta. Iako nesporno prisutni u srpskom pesnitvu moderne, i estetizam i pesimizam su zapravo pojave koje nisu argumentovane na pravi nain, ako dozvolimo da uticaji i drutveni trenutak nisu zadovoqavajua objawewa u kwievnoj analizi.11 Uvek se, nadamo se, nameu i pitawa: zato ba pristajawe takvom uticaju, ako uvaimo primarnost izbora po srodnosti", ili zato preputawe realnosti (a pitawe je da li je u ovom sluaju drutvena stvarnost zaista ila regresivnom putawom, ako se

265 Da bismo na pravi nain odgovorili na ova pitawa, a pre svega na pitawe o jedinstvu prve moderne kao stilskog perioda u srpskoj kwievnosti, a itajui poeziju najznaajnijih pesnika ovoga doba Jovana Duia, Milana Rakia, Sime Pandurovia i Vladislava Petkovia Disa, zadravajui se prevashodno na planu wene idejnosti, termin impresionizam smo sagledali kao kquni pojam koji nam u ovoj potrazi moe pomoi. Koliko nam je poznato, jedino je Radovan Vukovi predlagao da ovaj period, pored simbolizma, ponese i odrednicu impresionizma, mada taj svoj predlog nije podrobnije argumentovao.2 Razlog zbog kojeg je termin impresionizam u naoj kwievnoj istoriografiji malo korien vidimo pre svega u iwenici upornog oslawawa na francusku kwievnost kao domovinu pomiwanih stilskih pesnikih pravaca kao to su parnasizam i simbolizam. Impresionizam se u francuskoj literaturi (osim kada se upotrebqava da oznai kritiki diskurs suprotstavqen pozitivistikom) gotovo i ne pomiwe, ostajui primarno vezan za slikarski pravac iz kojeg je originalno i ponikao,3 ali se zaboravqa da je u engleskoj literaturi (u kojoj simbolizam nikada nije dobio takav zamah) sa preloma vekova, ovaj pojam dobio pravo graanstva kao isto kwievni termin, u toj meri da je, uz teorijsku argumentaciju kod romanopisaca poput Xozefa Konrada, danas nesporan i legitiman referentni okvir sintagme literary impressionism. Ovaj termin, meutim, primewen na srpsko pesnitvo 19011914, takoe se ne ini mnogo primerenijim od postojeih stilskih odrednica parnasizma, simbolizma, ne samo zbog odsustva direktnih veza engleske i srpske kwievnosti, nego prevashodno zbog konotacija koje u engleskom jeziku ima u vezi sa nainima oblikovawa kwievnog diskursa. U engleskoj kwievnosti se, zahvaqujui pomenutom Xozefu Konradu i Fordu Madoksu Fordu (a u amerikoj vezujui se uz ime Stivena Krejna, pa i Ernesta Hemingveja), termin kwievni impresionizam uglavnom (mada ne iskquivo) vezuje za prozne anrove, novele i romane, budui da ovi autori jedan pogled na svet pokuavaju da primene istraujui nove pripovedake tehnike. Kada F. M. Ford pie: Roman zato ne sme biti naracija, izvetaj ivot ne pripoveda nego ostavqa impresije u naem mozgu Mi, opet, ako elimo da kod vas proizvedemo efekat ivota, ne smemo pripovedati nego slikati impresije" (Ford, F. M., 1996: 17), on na tragu svog prijateqa i kolege Xozefa Konrada gradi jednu teoriju impresionistikog romana. U ovom radu, meutim, pozivajui se na pojam impresionizam, eleli smo da rasvetlimo jedan fenomen u srpskojprogres" i regres" uopte mogu smatrati socijalnim kategorijama), zato ne romantiarski prkos, na primer, borbeni against-the-stream stav, ili neka vrsta eskapizma? 2 U svom tekstu Epoha simbolizma u srpskoj kwievnosti" Vukovi tvrdi da je za ovo razdobqe najpogodniji termin simbolizam ili dvojni impresionizam i simbolizam" (Vukovi, R., 1985: 153). 3 Da podsetimo, kao termin koji potie iz slikarske umetnosti, kao oznaka stilskog pravca ili pokreta, impresionizam" je najverovatnije izveden iz naslova jedne Moneove slike Impression: Soleil Levant sa pariske izlobe 1874. godine, na kojoj su pored ostalih izlagali i drugi eksperimentatori novom tshnikom: Sezan, Dega, Pisaro i Renoar.

266 poeziji s poetka 20. veka, drei se iskquivo argumentacije o postojawu onih zajednikih elemenata u pesnitvu srpske moderne koji ukazuju na postojawe jedinstvenog doivqaja sveta, ne uzimajui u obzir wegova formalno-stilska obeleja. U vezi sa upotrebom ovog termina u kwievnosti moramo pomenuti Arnolda Hauzera, koji mu u svojoj Socijalnoj istoriji umetnosti i kwievnosti pribegava kao nadreenom pojmu, to natkriquje pojmove poput estetizma, dekadencije, fin-de-siecl-a i simbolizma. Prema Hauzeru, termin impresionizam pored gotike i romantizma predstavqa jednu od najvanijih prekretnica u istoriji zapadne umetnosti" (Hauzer, A., 1962: 671). Priznajui da kao literarni stil, impresionizam nije sam po sebi otro ocrtana pojava" (Hauzer, A., 1962: 379) i da je najproduktivnije razdobqe impresionizma u slikarstvu ve prolo kada se wegove stilske osobenosti tek poiwu da pojavquju u kwievnosti" (Hauzer, A., 1962: 38), kada ga koristi, ovaj autor hoe da ukae na nain na koji umetnici, iji je posao" da oblikuju doivqaj sveta karakteristian za jedno vreme i prostor, doivqavaju svet oko sebe, kao one naoare koje odreuju wihovu estetsku i intelektualnu percepciju. Za Hauzera je impresionizam prevlast trenutka nad stalnou i trajnou, oseawe da je svaka pojava prolazna i neponovqiva konstelacija, talas koji klizi po reci vremena, reci u koju se 'ne moe dvaput ui' " (Hauzer, A., 1962: 372). Impresionizam je pre svega i reprodukcija subjektivnog doivqaja sveta, vrsta relativizma suprotstavqenog kako pozitivistikoj tewi za objektivnou i totalnou znawa, tako i realistikom naelu mimezisa. To je vrsta gradske, estetske kulture, u kojoj se stvarnost ne doivqava kao stawe, nego kao proces nastajawa i nestajawa, to za nunu posledicu ima potpunu promenu percepcije vremena koji dobija, slobodno moemo rei, centralno mesto u umetnosti, filozofiji i kwievnosti. Fragmentarnost vremena, iscepkanost u niz prolaznih i neponovqivih trenutaka, kao sutine ivotnog fenomena, oveku namee imperativ hedonistike senzualnosti kao konanog i vrhunskog ispuwewa u postojawu. ovek je subjekt-receptor, kraq ula, on je taj koji prima poticaje iz spoqawe stvarnosti, pripremajui svoj unutrawi ivot, kontemplacijom i preradom umetnikih sadraja, i inei ga maksimalno prijemivim za dostojno prihvatawe takvih uticaja.4 Odsusgvo inspirativnih poticaja, dostojnih umetnikog odgovora (koje se izraava u jednom specifinom oseawu ame ili dosade, ennui, koje je za Hauzera, kao oseawe gaewa" izazvano jednolinou ivota, impresionistiki pandan romantiarskom svetskom bolu), ali i kratkotrajnost ispuwewa koje donosi trenutak pune egzistencije, neizbean je put ka poimawu prolaznosti i na kraju ka pesimistikom oseawu ivota. ulni doivqaj sveta koji se uzima4 Dva najtipinija junaka francuskog impresionistikog romana Uismansov Dezesent i Lorenov gospodin Foka izuzetno su osetqivi na ulne stimulanse. Na apostol" modernistikog estetizma Bogdan Popovi tvrdi da se ukus za umetniko moe vaspitavati i tako izotriti, dok Jovan Skerli od pisca trai da bude prijemiv kao fotografska ploa" i da spoqnim uticajima otvori i duu i duh.

267 kao primarni i koji nije nepoznat kao ivotnofilozofski stav (epikurejsko carpe diem grko-rimske poezije, golijardi i wihova Carmina burana i sl.), budui lien transcendentalnog kao eskapistike dimenzije nade ili utehe, neminovno kao negativan pol nosi sa sobom pasivan, kontemplativan doivqaj qudske sudbine. Objawivo je otuda, ini se, zato je u Engleskoj, u kojoj transcendentalni simbolizam nikada nije uzeo veeg maha (izuzetak je snano etniki obojena poezija Irca, katolika, Viqema Batlera Jejtsa), impresionizam kao umetnika filozofija estetiara i istoriara Voltera Pejtera izvrila takav uticaj na kwievnost s kraja 19. i 20. veka.5 U uvodu i zakquku svoje uvene studije Renesansa: eseji o umetnosti i pesnitvu (The Renaissance, 1873), koja je imala ogromnog uticaja na kwievnike od Konrada preko Vajlda do Virxinije Vulf, Pejter pre svega dovodi u pitawe metafiziki lepo, istiui primarnost i iskquivu istinitost linog, subjektivnog doivqaja. ovek u svetu ulnih utisaka, prema Pejteru, pati od neizleive i konane usamqenosti pod praznim nebom i ne preostaje mu nita drugo do da se preda toj jedinoj pravoj, istinskoj stvarnosti u ivotu: nizu trenutaka stalno promenqivih utisaka praenih oseawem:Dat nam je samo odreen broj otkucaja raznolikog, dramatinog ivota. Kako da vidimo u wima sve ono to u wima mogu da vide najfinija ula? Kako da preemo najbre od take do take i da uvek budemo prisutni u aritu gde se najvei broj vitalnih snaga sjediwuju u svojoj najistijoj energiji? Goreti uvek tim blistavim plamenom, odravati tu ekstazu, uspeh je u ivotu Mada sve brzo prolazi, dobro su nam doli svaka izvrsna strast, svako novo saznawe koje iri obzorje i oslobaa duh za trenutke, svaki podsticaj ula, udne boje, neobini mirisi, svako umetniko delo, lice prijateqa. Ne opaziti svakog trenutka neki strastan stav kod onih oko nas, i u samoj blistavosti wihovih obdarenosti, neku traginu delnicu snaga na wihovom putu, znai, u ovom kratkom danu mraza i sunca, spavati pre vremena (Pejter, V., 1965: 224)

Iako u naoj kwievnoj istoriografiji nije smatrano svrsishodnim traiti srodnosti srpske kwievne moderne sa nekom drugom evropskom kwievnou osim francuske. smatramo da bi dokazivawe tipolokih slinosti prevashodno na planu idejnosti nae parnasosimbolistike" poezije dalo mnogo vie rezultata u traewu odgovora na pomenuta pitawa. Argumentujui koliko je impresionistiki pogled na svet proimao srpsku poeziju na poetku 20. veka, pokuaemo da ukaemo na zametke ideja o ispuwenosti i smislu ekstatinog, ulnog trenutka, kao i na razliite puteve koji su od te ideje daqe vodili. Po5 Engleski izuavalac poezije i veliki poznavalac simbolizma S. M. Baura, opisujui englesku poeziju s preloma vekova, pie: Meutim, engleski estetizam je bio mawe strog, mawe teorijski, mawe mistian od francuskog Oni (engleski pesnici, G. R.) su se zadovoqili utiscima na kakve su nailazili i nisu pokuavali da ih podignu u idealni svet. ini se da protestantska engleska priroda odbija svako potpuno predavawe misticizmu ili metafizici, i Pejterov estetizam imao je subjektivan i eksperimentalni karakter" (Baura, S. M., 1970: 12).

268 i emo od teze da je iz kanona" srpskog pesnitva 19011914. sve do Vladislava Petkovia-Disa kao pesnika koji, slutei svetove iznad pojavne stvarnosti, prevladava i impresionistiki pogled na svet transcendencija zaista prognana i da je pesnik suoen sa jedinom stvarnou koja mu je jo preostala. Taj put kretae se otuda od hedonizma do nirvane kao posebne, srpske verzije tragawa za izgubqenim vremenom. * * *

Ako se uputi zacrtanom putawom, svakom paqivijem itaocu ini se oiglednim da impresionizam srpskog pesnitva moderne zasigurno nije prisutan samo u naslovima. (Trenuci" su naslov jedne Duieve pesme ali i zbirke pesama Danice Markovi iz 1904, a Milan Raki daje pesnike varijacije na teme Mutne impresije" i Povrnih utisaka".) Raki je, ini se, na najoitiji impresionista u svom hedonistikom senzualizmu, kojem se kao najvii smisao i ivotno ispuwewe ukazuje jedan jedini zgusnuti trenutak egzistencije, u kojem on osea, proivqava i doivqava sve.Oajawe, tuga, beda? Prazne rei! Kad na zemqi vie nema moi te Da u mojoj dui pomuti il' sprei Silno zadovoqstvo, oseati sve! (Silno zadovoqstvo") . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ja bih da iscrpem dane moga veka Napreac, u kraju toplom, ili lednom, I s oima punim planina i reka! Da proivim ivot u trenutku jednom! (Jedna eqa")

Rakieva istina qubavi je istina ulnog trenutka,Za taj trenutak ivota i miqa, Kad zatreperi cela moja snaga, Neka te srce moje blagosiqa. Al' ne volim te, ne volim te draga! (Iskrena pesma")

ono to se dogaa potom je nedostojni pratilac kratkotrajnog obitavawa ovekovog u rajskim visinama, intelektualna prerada kada jedini autentini trenutak ovekovog postojawa postaje predmet nie, intelektualne/mentalne stvarnosti koja se iskazuje reima-prividima. Izvori pesimizma kod ovog pesnika jasni su: iveti u trenucima, postii sreu koja e natkriliti trenutak uitka, ma koliko se ovek u tome trudio, gotovo je nemogue. Crna orhideja kod Rakia upravo je sibol te nemogunosti: posle trenutka sree nastupa dugo amorfno stawe nevoqe i jada", koje pesnik vidi kao vrstu okajavawa".

269I u udnom strahu ja se pitah tada: Kakvo sudba sprema ispatawe vee, I koliko treba nevoqe i jada Da okajem ovaj as nenadane sree! (Orhideja")

Seawe je sinonim odsustva kako sree tako i egzistencijalne punoe i ostvarewa, seawa na blaene i edne noi za pesnika su tri razjapqene, ko no crne rane".Ali e, draga, drugo vreme doi, I ostae mi, kad dan jedan grane Od te blaene i edne tri noi Tri razjapqene, ko no crne, rane (Serenada")

Izmeu trenutaka istine i punoe bia ovek ivi opomiwan strahom prolaznosti, kratkovenosti i starosti, u kojoj je, kada zamru ula, i pre smrti mrtav (Oajna pesma", Starost"). Veinu ivota ovek provodi ophrvan dosadom i ivotnom monotonou.Sve nam je staro, sve poznata tema Nestala qubav spram novih otkria U dui naoj vie mesta nema Za nov utisak od stvari i bia. (Prelazno pokoqewe")

Antiintelektualizam, povrnost impresionistike kwievnosti,6 dobro poznat jo iz Duieve programske pesme Hajdmo, o muzo!" koja je neretko u srpskoj kritici razumevana na prilino pogrean nain i tumaena pesnikovom povrnom i nestalnom prirodom iskazana je moda najkonciznije u Rakievoj pesmi Misao" sa kojom bespogovorno koincidiraju i Jasika", kao i recimo, dodue posle 1914. godine napisana, pesma Hrast" Veqka Petrovia.7 Sve su to zapravo varijacije jednog istog oseawa:

6 Kada Konrad govori o Stivenu Krejnu, on kae: His thought is concise, connected, never very deep yet often startling. He is only impressionist and only impressionist", on, prema Petersu, zapravo hoe da kae da impresionizam hoe da proizvede ive ali dosta povrne efekte: dubina nije ono to impresionisti trae, tendencija impresionizma je povrna: deskriptivna umesto produbqujua (Peters, J. G., 2001). 7 Uticaj Bergsonovog lan vital-a kao tewe, nagona i voqe za ivotom, koji je i sam princip kretawa i stvaralake evolucije, ali i uticaj wegovog intuicionizma (kao onog naina saznavawa sveta koji je suprotstavqen intelektualnom) kada se u blesku evidencije" dolazi do trenutnog i neposrednog uvida na ideje Rakieve Jasike" i Petrovievog Hrasta" oigledan je, to dokazuje da ovog francuskog filozofa nisu itali samo Vinaver i ekspresionisti.

270Ne! S tekom kotvom ne srqaj duboko, Raweno srce drukije nam zbori! Niti u pusto putaj udno oko, Da te nespokoj za saznawem mori. Spokojan pogled po povrju baci, Sladosnost mira tu e samo stei (Dui, Hajdmo o muzo") . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Kad srce zapiti, misao je kriva! (Raki, Misao") . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Nato meni ovo mutno lee svesti, ta iluzija boanskog poslawa, ta radoznalost i ewa to goni da ruke irim kao da su krila, leteti, avaj! zalud pokuavam i padam, teak, o tle, izubijan? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Kuda i zato, emu to sve slui? I je l'to kruna to oveka die iznad svih stvari, zverova i biqki, kada se sve to tako skupo plaa: spokojstvom, skladom, mudrim dozrevawem, (Veqko Petrovi, Hrast")

ak i Vladislav Petkovi Dis u jednoj od svojih ranih pesama kae: Uivawa traju dok krv vri i tee, / Misao je bolest zarazna i stara" (Pogled"). Misao, racio, pomuuju oseawe spokojstva i sree do kojih ovek dolazi u ulnom odnosu sa svetom, ali nema nikakve sumwe da je otpor prema intelektualnom, kartezijanskom poimawu sveta zapravo posledica jedne sutastvenije opozicije, t. j. impresionistikog suprotstavqawa pozitivistikoj veri u neogranienu mo razuma. Tajna ivota je iza racionalnosti poimawa, ona je onaj tamni nagon" iz Rakieve Jasike", nerazumqiv i neiskaziv bilo u kognitivnim, bilo u etikim ili estetikim kategorijama. U neiskazivost svega vrednog i autentinog u qudskom ivotu veruju i Dui i Raki. Rei su samo privid i opsena, to znamo iz Rakievih Varijacija" i Iskrene pesme", ali i iz drugih stihova:Ali ti ne rekoh ni silno te qubim", Niti duo", niti oi moje sjajne", Niti praznom reju i pokretom grubim Zbrisah edne drai neiskazane tajne. (Orhideja")

Dui takoe mnogo vie vrednuje neiskazano oseawe:

271Jer kako je sveta i edna beskrajno Tuga to se nikad nije reju rekla, to je samo tiho u suzu potekla, U bledilu lica javila se tajno. (Zato")

Nerazumevawe i animozitet koji je generacija posleratnih modernista na elu sa Miloem Crwanskim (ali moglo bi se isto tako rei i generacija neosimbolista posle Drugog svetskog rata) iskazala prema impresionistikoj lirici, posledica je svakako ponovnog oduhovqewa i eterizacije srpske poezije. Dovoqno je samo povrno uporediti Rakievu i Andrievu pesmu istog naslova, da bi se shvatilo kakva je razlika izmeu svetova u kojima su iveli pesnici ove dve generacije:Utjeha koja dolazi od misli najvii je od svih darova nebeskih krajeva koje ne poznajemo, a ni slika joj nije najvea zemaqska srea. (Andri, Misao")

Meutim, uporedo sa prvim paradoksom impresionistikog oseawa ivota, u kojem je naelo trenutnog, ulnog ispuwewa preduslov srenog postojawa nuno vodilo u pesimizam, tako je i u kwievnosti impresionizam paradoksalno, ali nuno, vodio do ovekovog okretawa unutrawem svetu, svetu duhovnosti, koji mu se ubrzo nazire kao jedino svetlo u tunelu. iveti u sadawosti gotovo je nemogue, vape u oajawu i Sima Pandurovi i Dui i Dis. Sadawi trenutak prolazi u treptaju, neosveen, on kao takav i ne postoji, on je negde neodredivo izgubqen izmeu seawa i nade:8Znamo jo samo da je ivot ceo Iluzija duga seawa i nade. (S. Pandurovi, Iluzija duga seawa i nade")

a prolaznost trenutka je ravna mnotvu malih smrti:Vaj, mi osetismo, s uasom, da znai i svaki poqub smrt jedne minute. (Dui, Padawe lia")8 X. X. Vitrou u svojoj studiji Vreme kroz istoriju povodom suprotstavqenih kategorija trajawa i vremena kae: Sveti Avgustin je izgleda bio prvi mislilac koji je paqivo istraio posledice toga to je na stvarni doivqaj vremena ogranien na sadawi trenutak. Doao je do zakquka da nae predstave o prolosti i budunosti moraju zavisiti od nae svesti o pamewu i oseaja oekivawa. Kad se vreme posmatra s ovog psiholokog stanovita, osnovni pojam je trenutak a ne trajawe" (Vitrou, X. X., 1993: 213).

272. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Za mnom stoji ega nemam, a preda mnom: Mrtva prolost sa ivotom pokrivena. Dok budunost polagano pokrov skida, sve nestaje i u prolu prolost pada. (Dis, Stara pesma")

Ali dok je za Simu Pandurovia, doslednog pesimistu, seawe jo jedan oblik privida koji nas ne oslobaa nunosti vremenskih zakona,Jer prolost je ono to nam uvek stvara Iluziju sree i vidqivost jada (Bolesno prolee")

tako da pesnik ak pristaje uz lekovitu higijenu neseawa" (Potres"), intencionalnog zaborava koji se kao oblik socijalne demencije u Svetkovini"9 ukazuje kao vid eskapizma, Duia, kao pesnika kod kojeg je pesimizam vie vrsta pesnike poze i danka vremenu, odvee impresionistiki doivqaj vremena i postojawa u jednom drugom pravcu. Radi se o jednoj putawi koju na pesnik nije prolazio usamqen, nego ka kojoj su vodile glavne ile evropskog impresionizma. Govorimo ovde o trenutku onog rilkeovskog preobraewa, prelomne take u kojoj se shvata da je od samog utiska mnogo vrednije ono to on pokree u pesnikovoj dui, ili o prustovskom naelu po kojem je ne trenutak doivqaja nego seawe na wega jedini vid pravog postojawa i izvora sree: stvarni raj je izgubqeni raj.10 S. M. Baura u svom ogledu o Rilkeu prati put na kojem je kod ovog nemakog pesnika dolo do transformacije od impresionizma11 do simbolizma i misticizma, od ega nas ovde najvie zanima ono to je ovaj autor naao formulisano u Sedmoj devinskoj elegiji"9 Vreme u nevinom svetu Svetkovine" je nestalo: iz proticawa i trajawa iskristalisalo se u trenutak punoe koji i jeste izvor blaenstva: Na ivot ovde svetao je tren". 10 Da opet podsetimo da je Prustov doivqaj vremena u stvari duboko bergsonovski. U seawu se", objawava Bernard Rasel sutinu Bergsonovih duhovnih reminiscencija, prolost saivqava sa sadawou i proima je". Ono dakako ima i vrednosnu odrednicu: Izvan duha, svet bi neprestano umirao i ponovo se raao; prolost ne bi imala realnosti, i otuda prolosti ne bi ni bilo. Seawe, zajedno s odgovarajuom eqom, oivqava prolost i budunost, i tako stvara pravo trajawe i pravo vreme" (Rasel, B., 1962: 763). 11 I rani Rilke je takoe namerno i svesno antiintelektualan:

Da mi je da sam pritajen i tih: da svaka mis'o mog se ela kloni, da samo ewu podari moj stih. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ne trudi se da shvati ivot I on e onda praznik biti. (Rilke, u: Baura, S. M., 1970: 66).

273Nirgends, gelibte, wird welt sein als innen. Unser Leben gebt bin mit verwandlung. Und immer geringer schwindet das aussen. Nigde, dragano, nee postojati svet sem u nama. S preobraewem na prolazi ivot Sve to je izvan nas smewuje se i nestaje.

Navodei ove stihove, Baura objawava da Rilke time na svoj nain proglaava da je duhovno ono to je stvarno, da je najvanije ono to smo upili i to je obogatilo nae unutarwe ivote." Za ovog autora Rilke je i daqe na terenu impresionizma, budui da je svojim iskustvom i na svoj nain doao do doktrine koja se ne razlikuje od Pejterovog 'samo iskustvo je ciq'. Senzacija dolazi iz ulnog sveta i on je hvata, preobraava i uva da ne propadne" (Baura, S. M., 1970: 9293). U svom ogledu o Duiu Pero Slijepevi svedoi o tome da je kod naeg pesnika do ovog preobraaja dolo mnogo ranije: Godine 1904. iznosi se filozofija ivota po kojoj neka, makar i prolazna srea ne moe doi spoqa iz stvarnosti, nego samo iz srca, iz unutraweg sveta koji u samoodbrani stvaramo mi sami, misao koja e postepeno vladati u Duievoj poeziji, sve do kraja. Iste godine izila je i ona programska pesma 'Moja poezija'. Tada se uvlai ak i sumwa u mogunost trajne qubavi, osim izmiqene." (Slijepevi. P., 1972: 252). Mnogobrojni su stihovi kojima se ovakva tvrdwa moe potkrepiti:Zato plae, draga, svu no i dan ceo: Izgubqena srea jo je uvek srea! I taj jad u dui to te na wu sea, To je jedan wen zaostali deo. (Dua") . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Snevaj da uvidi da prolazni snovi Jo najblie stoje postojanoj srei. (Refren") . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Tad vidi da esto, koliko i srea, Vredi jedna topla i lepa himera. (Snovi") . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Od prolosti je dua sastavqena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . A nae qubavi to su davno pale,

274Kao pobijena jata na po puta, Jo ive ivotom svog prvog minuta U oima to su nekad rasplakale. (Mirna pesma")

Zaborav je za Duia, suprotno Panduroviu, vrsta smrti:Zaborav je mirno umirawe srca, Bezduno i bolno odricawe utke; Prezrivi dah smrti u dui to grca; Zaborav to znai mreti na trenutke. (Zaborav")

a u stihovima o qubavi kao proizvodu ovekove duhovnosti, kao projekciji wegovog unutraweg sveta, ogledaju se i Rakievi uveni stihovi iz Iskrene pesme" u kojima pesnik priznaje eni da, umesto da voli wu, voli zapravo sebe samog.Jer je san o srei vie nego srea . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . A ti ne postoji nit si postojala; Roena u mojoj tiini i ami, Na suncu mog srca ti si samo sjala: Jer sve to qubimo stvorili smo sami. (Dui, Pesma eni")

Za Vladislava Petkovia Disa, meutim, bio je ne samo spoqawi svet, nego i wegova unutrawost, kako to kae jedan kritiar, pakleno priviewe". Onaj koji je udeo za ulnom qubavquOsmehom duu i rane zakloni Zapali ula. Neka srce tako Pree u usne k'o vetar u zvuke. (G")

i ostavi bez utehe nakon neuspene interiorizacije prolosti,Tada tiho skidam plou sa grobnice svojih dana, I sputam se, dugo idem kroz redove uspomena, Kroz sva mesta iz ivota zaboravom pretrpana; Tu zastajem, odmaram se pod pokrovom od vremena. I pogledom ve umornim preivela gledam doba I sve to je nekad bilo, i sve to je oko mene; I udna se slika stvara: neko more od pepela, Nad wim vazduh, paran krikom, kao da je smeh sirene.

275To To To To je je je je pesma pesma pesma pesma koju raa mis'o moja i seawe, mojih dana i asova i prolosti, stara, teka, jednolika k'o kukawe, sa zgarita ideala i mladosti. (Pesma")

osea vreme kao razornu silu protiv koje ne moe da se bori (Nemam snage da se borim sa vremenom" Stara pesma"), i, u potrazi za izgubqenim vremenom, seli se u bezvremenost. Da je problem vremena jedna od centralnih misaonih taaka modernistike poezije vidi se i po tome to js pitawe kuda odlazi prolost sveta opsesivno Disovo pitawe (Stara pesma", Nirvana"), ali ne i samo wegovo. (Setimo se na primer Milete Jakia i wegove pesme Stvari koje su prole", koju je nedavno iz mraka prolosti prizvao Milivoj Nenin.) Pesnik koji je, u jednoj od svojih fantazmagorinih vizija raja, dao odgovor na pitawe zato ovek ne moe da ivi u punoi trenutka, u saglasnosti sa vremenom i sadawou:Wina srea leala je u tom to jo nita poelele nisu, to ivqahu sa svakim minutom, K'o cvet veit u svome mirisu. (Prva zvezda")

naselie svoju poeziju ewom za oslobaawem od svih eqa, koje e ga istovremeno osloboditi i svih okova vremena. Nirvana kao kategorija i ideal jedne antitranscendentalistike filozofije kao to je budizam ne moe ipak da iz Disove poezije odagna makar i slutwu numinoznog, to nas navodi da ga, kao i poznog Duia, posmatramo ve kao pesnika koji je nadrastao granice impresionistikog doivqaja sveta. * * *

Pitawe impresionizma u srpskoj kwievnosti svakako nije okonano ovim prilogom. Nadamo se, meutim, da e se iz govora o naim pesnicima moderne izgubiti odrednice kao to su racionalizam" ili pozitivizam", koje su dugo neargumentovano pratile poeziju sa ijim doivqajem sveta nisu imale nikakve veze. Takoe, problem poezije srpske moderne u svetlu impresionistike estetike otvorie i nove puteve u tumaewu dijahronijskih kretawa u nacionalnoj kwievnosti kao moguih odgovora na pitawe odnosa novih" modernista prema onima koji su predoili dotad nepostojee, sofisticirane ideje o postojawu ovekovom u svetu i mogunostima wegovog ispuwewa.

276CITIRANA DELA Baura, S. M., Naslee simbolizma, Beograd 1970. Vitoevi, Dragia, Srpsko pesnitvo 19011914, , Beograd 1975. Vitrou, X. X., Vreme kroz istoriju, Beograd 1993. Vukovi, Radovan, Epoha simbolizma u srpskoj kwievnosti" u: Srpski simbolizam: tipoloka prouavawa, Beograd 1985, 131177. Kojen, Leon, Antologija srpske lirike 19001914, Beograd 2001. Pejter Volter, Renesansa: eseji o umetnosti i pesnitvu, Beograd 1965. Peters, John G., Conrad and Impressionism, Cambridge 2001. Rasel, Bertrand, Istorija zapadne filosofije, Beograd 1962. Slijepevi, Pero, Ogledi, Novi Sad Beograd, 1962. Ford Madoks Ford, O razvijawu teorije impresionizma sa Konradom, Kwievna re, 470471, 10/25. maja 1996, 1718. Hauzer Arnold, Socijalna istorija umetnosti i kwievnosti, , Beograd 1962. Gorana Raievi IMPRESSIONISM AND MODERNISM Summary The author of the essay is searching for characteristics that make the period of Serbian modernism homogenous. She finds it in the dominant sensibility and ideas and applies the term 'impressionism' used mainly to mark some tendencies in English literature. Using the examples of Serbian modernistic poets: Jovan Ducic, Milan Rakic, Sima Pandurovic and Vladislav Petkovic Dis the author shows presence of impressionistic ideas in Serbian poetry 19011914. and the way how the fact changes previous interpretation of some poems and the period as a whole.

UDC 821.0919"

VAMPIR U KWIEVNOSTI HH VEKA Komparativna analiza etiri dela Marija arovi

SAETAK: Predmet rada je motiv vampira u komparativnoj analizi nekolicine dela (autora): Pekieve sotije Kako upokojiti vampira, Metisonovog kratkog romana Ja sam legenda, romana Sergeja Lukjawenka Nona straa i kratke prie Borisa Vijana Drenkula. Ciq rada je da uputi na mawe prouavane aspekte motiva, sa akcentom na ideolokim i subverzivnim momentima u odabranim delima, kao i da podvue problem trivijalne kwievnosti u delima sa motivom vampira. KQUNE REI: vampir, tumaewe, metafora, srpska kwievnost, ideologija, metaforinost, subverzivnost, Peki, Vijan, Lukjawenko, Metison

Izbor navedenih dela, od kojih svako predstavqa i karakteristian i specifian vid oblikovawa motiva vampira, moe delovati prilino nasumian. No, pripadnost razliitim kwievnim vrstama (novela, kratka pria, roman, sotija) nije sluila kao primarno naelo odabira. Znaajne novine na tematsko-motivskom planu, kao i na planu tehnike pripovedawa, bile su odluujui inilac pri izboru. Ciq rada je da se na komparativnoj osnovi poveu razliite varijante i oblici motiva, pri emu su odabrana dela specifina upravo po svom osobenom pristupu mitskim matricama. Pri tome, re je iskquivo o kwievnim delima HH veka. Iz srpske kwievnosti odabrano je delo Borislava Pekia Kako upokojiti vampira, ali je pawa posveena i aspektu vampirizma u Zlatnom runu. Delo Borisa Vijana Drenkula prua mogunosti za tumaewe erotsko-tanatolokog kompleksa u okvirima motiva vampira, ali otvara i pitawe parodije u delima koja ovaj motiv koriste, a posebno parodinog odnosa prema Stokerovom romanu Drakula. Kratki roman amerikog pisca Riarda Metisona Ja sam legenda uvodi, uz vampirizam, i motiv posledweg oveka na zemqi, t. j. fantastinu temu pandemije virusa, ime znaewe dela usmerava ka antiutopiji, odnosno distopiji, a to daje povoda i za komparacije sa Pekievim delom (romanom Besnilo, na primer). Pesimistiko viewe sveta bitno je obeleje

278 svih odabranih tekstova, pa i None strae Sergeja Lukjawenka. Ovo delo daje povod za razmatrawe koliko se nova dela sa motivom vampira udaqavaju od mitsko-folklorne potke, a proces wenog mewawa jo je zanimqiviji, kada se zna da je re o sasvim savremenom delu (2004). Motiv vampira u Pekievom opusu moe delovati kao svojevrsni uqez"; ovome piscu kwievna fantastika (u svojoj klasinoj definiciji) nikada nije bila odve bliska i ini se da je svoju radoznalost za nestvarno u dovoqnoj meri mogao zadovoqiti samom stvarnou, smatrajui je, slino Dostojevskom, graom fantastinijom od bilo kakvih izmiqenih svetova. Motiv vampira u wegovoj sotiji Kako upokojiti vampira konotiran je prvenstveno ideoloki, kao poast faistoidne istorije koja se vraa da bi muila jednu od svojih nekadawih pristalica. anrovsko odreewe dela kao sotije odredilo je i profil junaka. Kako vremenom, dominantnu ulogu u sotiji preuzima prikriveni polemiko-ironijski odnos prema aktuelnostima datog trenutka",1 otvara se i vei prostor za osporavawe natprirodnog. Ironija i parodija su neprijateqi istinske strave; ironijska distanca prema natprirodnim temama destruira wihovu gotsku ozbiqnost. Stav sotije da je junak lud predstavqa jedan od osnovnih naina za osporavawe natprirodnog i, u tom smislu, u Pekievom delu ne moe biti rei ni o prisustvu metafizike strave, neizostavne u klasinim obradama motiva vampira, niti o anrovskom odreewu ovoga dela kao fantastinog. Meutim, isti ovaj stav, koji ukida natprirodno ironinim odnosom prema wemu, slui i kao taka prodora natprirodnog u tkivo istorije u romanu. Tako motiv vampira ostaje jedna od osnovnih metafora Pekieve sotije, razvijena u manipulativnom prostoru dvojake realnosti u kojem boravi i nepouzdani junak dela, Konrad Rutkovski. Wegova epistolarna ispovest, pisana u leto 1965, u istom mestu u kojem se 1943. nalazio kao nacistiki porunik, predstavqa drugu osu cele prie. Autopoetika svest junaka dovoqno je stabilna da to i sama uoava. Suprotno autorovoj intenciji (koja nije bila usmerena ka stvarawu fantastinog dela), hronotop ove prie dosledno je fantastian, posebno kada je re o presecawu i meawu vremenskih dimenzija, pri emu je uticaj dvosmeran: prolost kreira budunost, ali je i obrnuto.2 Vampir kod Pekia predstavqa onaj granini sluaj kada mitska (folklorna) figura ulazi u odreeni kulturni miqe, a pisac doputa da taj ulazak ostane vidqiv: Adam Trpkovi ili Gazda Simeon moda su natprirodne pojave, ali svakako nisu crvenooka udovita folklora. Vampiri iz Zlatnog runa predstavqaju jednostavan simbol veitog povratka meu ive i stalnog produavawa porodine loze pod okriqem1 Mihajlo Panti, Pekieva sotija (Roman Kako upokojiti vampira" u svetlu autorske oznake i upotrebe anra", u zborniku Srpska fantastika, strana 612. 2 Meawe vremenskih dimenzija jedno je od najoprobanijih sredstava za uvoewe natprirodnog elementa u fantastinoj kwievnosti (kojem se daje oblik sna ili psihikog poremeaja), kao i jedna od wenih najdugovenijih pripovednih tradicija, od E. T. A. Hofmana i Mopasana do najsavremenijih autora. Peki je koristi i drugde, na primer u prii Svira iz zlatnih vremena", u gotskim hronikama Novog Jerusalima.

279 jedinstvenog lika Simeona, obnavqawe loze u svakom pojedinanom nasledniku, simbol arhistarosti porodinog kapitala. Porezi i smrt su dva pola wegovanskog vampirizma. ovek, i jo vie trgovac, predstavqen je kao ultimativna krvopija, a ve u tumaewima Stokerovog Drakule pojavquju se odrednice koje se odnose na ovaj aspekat vampirizma: to su parazitizam i sisawe krvi (naravno, ne samo kao ivotne tenosti odliv moe biti i novani), pohlepa, ak donekle i antisemitska predstava Jevrejina u HH veku, kojoj odgovaraju Pekievi cincarski Wegovani i ostali trgovci, koje ovi nazivaju prosto ifuti". Povezivawem motiva vampira sa koliinom novca i kapitalom Peki u Zlatnom runu podvlai vezu izmeu motiva krvi i novca (bogatstva), sa jedne, i pretee seksualnosti i etniciteta, sa druge strane. U roman Drakula ukqueni su i ideologija rase, klase, seksualnosti i roda, kroz metafore zlata i novca, ili, preciznije, kroz termine kapitalizma. Slino postupa i Peki, s tim to je kod wega jevrejstvo zameweno cincarstvom, ime je delo dobilo na lokalnom koloritu. I pored toga, pomenute metafore zadravaju svoj univerzalni znaaj. U sotiji vampir gotovo da nema nieg zajednikog sa tipinim predstavama, wegova ikonografija je pomerena u odnosu na standardnu i on je tu da bi na mimikrijski nain zapodenuo polemiku sa istorijom ideja i ideologijom koja ga je stvorila. Po reima samog autora, ovo delo nije fantastino, ne zato to scene po sebi ne bi ulazile u oblast fantastike, nego stoga to fantastika ovde slui jednoj racionalnoj tezi, to je nelogino upregnuto u kola loginog i slui dokazivawu jedne vie istorijske logike, i to uz pomo ironije i sarkazma, dve smrtne neprijateqice fantastike koja se zasniva na apsolutnom poverewu u stvarnost natprirodnih fenomena".3 Iz Pekieve definicije primewene" fantastike osvetqene su dve vane iwenice: prvo, fantastika koja slui racionalnoj tezi moda odgovara na pitawe zato je vampir u srpskoj kwievnosti tako dugo bio prikazivan jednolino, bez odstupawa od folklorne potke, kao dekorativni element prie. Ovakav pristup fantastinom (natprirodnom) motivu je jedan od najstarijih naina da se on ospori, a u upotrebi je od samih poetaka gotske kwievnosti.4 Drugo, svojim vampirskim likovima Peki istrauje i komike, odnosno parodijske aspekte vampirizma, koji su esto potirani argumentom da su komika ili parodija kao forme parazitske u odnosu na ozbiqno" pripovedawe kwievnosti strave i fantastike, i potvruje ree zastupanu tezu o tome da ovakvi tekstovi gaje i poseban element problemskih pitawa anra (problem verovawa i identiteta, koji itaocu omoguavaju odreenu distancu nametnutu ironijskim modusom pripovedawa). Kada govorimo o parazitizmu vampira, a to jeste jedna od wegovih kqunih osobina, onda mu treba prikquiti i ovo, ideoloko parazi3 Odlomak iz intervjua sa Borislavom Pekiem, Iskustvo romansijera, Savremenik, 7/1979, str. 7987. 4 Re je o tzv. razjawenom ili racionalizovanom natprirodnom, koje e, nakon vrhunca gotskog romana, dovesti i do pojave wegove parodije.

280 tirawe: kukaviluk intelektualizma je wegov zloin i kazna. Metonimijski glogov kolac stida, o kojem Peki govori i kojim se vampir ne da upokojiti, zapravo je stid intelekta pred sopstvenom praksom. Vampirizam on koristi kao metaforu za sve junake sotije, jer je svako od wih u poneemu krvopija: Rutkovski je parazit na telu drave, tajnbreher umno zlostavqa Rutkovskog, a prikaza Adama Trpkovia oliewe je vampirske prolosti junaka. Pakao iz kojeg oni dolaze je pakao ispraznog intelektualizma i policijske prismotre, odnosno vampira totalitarnog drutva. Vampir je delo koje koristi motiv ideologije-vampira da bi govorilo o lai politike represije i nemoi intelektualaca da joj se odupru. Filosofska pozadina (epistole od kojih je svaka posveena jednom velikom filosofskom sistemu) podvlai hijerarhijske odnose qudskog drutva, i vampir tako postaje idealan mit za istraivawe i radikalnu kritiku restriktivnih reima, a wegova figura oznaava nalije, odnosno nepoznatu drugost. Drugi je nosilac marginalnog stava ili ponaawa, onaj koji podvlai smisao graninosti. Analiza vampirskog u Pekievom tekstu moe se, stoga, mnogo vie zasnivati na konceptu drugosti formirane na frojdovskim projekcijama naih sopstvenih socijalnih identiteta nego na kriptozoolokom katalogu ranije proze o vampirima, koja u poreewu sa pekievskim vampirom deluje romantiarski naivno i previe oigledno. Trpkovi vie odgovara Frojdovom konceptu nelagodnosti (das Unheimliche), koje podrazumeva drugo unutar istog, odnosno pretwu koja dolazi iznutra, istovremeno poznatu i stranu, ovde olienu u vampiru junakove svesti. Naravno, i u osnovi ovog specifinog vampira postoji podudarnost sa jednom od wegovih kqunih karakteristika dvojnou ili ambivalencijom. Vampir uvek oliava, bez obzira na pojedinane konkretizacije, dvojnost bia i pitawe izbora koji se svakome stalno namee, te rastrzanost izmeu dveju suprotnih mogunosti (ovde olienih u kukaviluku i sklonosti ka kompromisu Konrada Rutkovskog). Oblik i znaaj vampirskog motiva u Pekievom delu upuuje na wegov primeweni" vid u sotiji, kao metafore povampirene ideologije, a u Zlatnom runu kao oznake veitog ivota i kolektivnog duha trgovake porodice Wegovana. U potowem sluaju ovakvom tumaewu motiva vampira bilo bi blisko i marksistiko shvatawe kapitala kao parazitske snage koja ivi od snage proizvodnih masa, kao to ovde vampir predstavqa krvoedni duh cincarske trgovake porodice, u kojoj zgrtawe kapitala ima znaaj isisavawa krvi. Za razliku od uobiajenih obrada motiva, Pekieva varijanta oblikuje istovremeno tragikomini, parodini portret vampira, koji je mnogo mawe htonski mraan i u veoj meri zasnovan na demonskom elementu qudske due i svesti, nego na klasinom natprirodnom, koje dolazi spoqa. Tako on postaje posrednik za izraavawe savremenijih istorijskih i ideolokih teza koje saiwavaju znaewski osnov Pekievog kwievnog opusa. U tom smislu on se tumai kao univerzalna metafora za pad Misli pred Delom, kao i opta oznaka za nemo junakovog intelekta.

281 Ideologizovawu motiva i isticawu wegove subverzivnosti blisko je, po osnovnoj ideji, i delo Riarda Metisona Ja sam legenda. Ovde je vampir demitologizovan naukom. Pomerawe motiva vampira iz domena sujeverja u domen nauke (ili pseudonauke) jeste ustupak fantastinoj kwievnosti. Od Meri eli nadaqe lik junaka-naunika postaje jedan od tipskih, mada je kod Metisona dat u svojoj posebnoj varijanti, uslovqenoj iwenicom da je istovremeno re o posledwem oveku, junaku i nauniku na svetu. Sukob mitolokog i naunog dat je u meovitim atributima vampira, koji istovremeno reaguju na tradicionalna sredstva unitewa, dok wihova geneza nema nikakve veze sa predawem. Oni su posledica zaraze koja je, opet, posledica nuklearnog rata. (Qudski) junak, Nevil, preduzima dugo istraivawe, dok na kraju ne prihvati stvarnost kao fantastinu. Ovaj koncept govori o progresu kao o izopaenom procesu koji oveanstvo silaznom putawom vodi u novi varvarizam. U kwievnosti o vampirima, mit uglavnom opstaje zahvaqujui sopstvenoj monolitnosti, zavrenosti, i wegovo potovawe stvara kanonska dela sa predodreenim ulogama negativca (vampira) i wegove rtve (ovek). Ja sam legenda predstavqa izuzetak. Ovaj roman zanimqiv je anrovski kompromis koji ujediwuje motiv vampira (i prateu mitologiju) sa naunom fantastikom u okvirima distopijske prie. Sama utopija kao polazni pojam, po reima N. Fraja, predstavqa analogon mita o Zlatnom dobu. Kako svaki utopijski san sadri jezgro totalitarizma, nije udno to je antiutopija zapravo reinterpretacija modela totalitaristikih i hijerarhijskih drutava, kakva prikazuju Zamjatin, Orvel ili Haksli. Na wenim osnovama razvie se distopija, koja podrazumeva ne samo onemoguenu utopiju, nego i weno razobliavawe. Jedna od wenih osnovnih ideja ona koju upotrebqava i Metison jeste napetost izmeu ideologije i utopije. Subverzivnu i kritiku funkciju distopije on pretae u motiv vampira koji stvaraju novo brutalno i totalitarno drutvo. Ambivalentnost vampira pronalazi novo plodno tle u savremenim paradigmama proze o apokalipsi eqa za dugovenou i podmlaivawem (izazvana naglim tehnolokim razvitkom, ali i strahom od smrti), androginija, neki su od stalnih vampirovih atributa. No, Metison motivu vampira prilazi kroz konstantno pervertirawe mita. U netipinoj prii o vampirima izokrenuto je sve to ini wegov osnov. Inverzija tradicionalne vampirske prie provuena je kroz sve elemente, pa i kroz weno naravouenije, jer je i sam junak, posledwi ovek, moralno osumwien koliko i vampiri. Drutvo qudi predstavqa nedovoqno razvijen i nedovoqno etiki definisan sistem, koji nestaje sa lica zemqe da bi bio zamewen savrenijim. Iako je delo nihilistikog viewa sveta ugroenog sopstvenim napretkom, Ja sam legenda u mnogo emu nastavqa i tradicije gotske kwievnosti. Ovo se ponajvie odnosi na specifian hronotop dela. Radwa romana smetena je (u odnosu na vreme nastanka dela) u blisku budunost sedamdesetih godina HH veka, nakon pandemije bolesti, ije spore ire peane oluje. Prostor predstavqa vaan i stalan element

282 postapokaliptine kwievn