Mirjana Divac Jovanovi 2014

Dva osnovna domena klinike psihologije: psihodijagnostika i psihoterapija

Ove dve oblasti se neprestano prepliu u praksi klinikog psihologa

Kliniki metod se odnosi na aktivnosti psihologa u obema oblastima: oblasti klinike procene i oblasti psihoterapijskih intervencija

Ekstremna oseanja ( pacijent koji je toliko napet da ne moe da spava)

Nefleksibilnost u reavanju problema ili u komunikaciji sa ljudima

Neadaptiranost okruenju ( povlaenje, usamljenost)

Interpersonalni konflikti ( sukobi, svae, agresivnost)

Intrapersonalna kriza ( uznemirujue misli i doivljaji)

Ponaanje koje ima negativne posledice ( neuspeh u koli, overdoza, brane svadje, kriminalne aktivnosti...)

Da li je tana tvrdnja da svakome treba psiholog ili psihotera- pija?

Nekim ljudima je potrebna pomo, nekima ne, neki je trae, a neki je izbegavaju.

Prolongirani distres: doivljavanje nesposobnosti, disfunkcio- nalnosti, nelagodnosti, nezadovoljstva, dezorganizovanosti, nekontrolisanosti, konfuzije, obeshrabrenosti

Reakcija ( pritisak) okoline: porodica, partner, prijatelji, kolege

Teza o dimenzionalnosti i reverzibilnosti psihopatolokih ispoljavanja

Efikasna percepcija i procena realnosti

Samopoznavanje i svest o sopstvenim oseanjima

Sposobnost sprovodjenja voljne kontrole ponaanja

Samopotovanje i prepoznavanje sopstvene vrednosti

Sposobnost formiranja i odravanja emotivnih odnosa sa drugima

Produktivnost - pozitivan i planski pristup ivotu

Globalna procena funkcionisanja: meri trenutni nivo adaptivnog funkcionisanja u oblastima socijalnih odnosa, rada i zaposlenja i upotrebe slobodnog vremena ( Axis V, DSM IV )

10 stepenica zdravlja:

90-100 ( bez, ili sa minimalnim simptomima, zainteresovan i ukljuen u irok krug aktivnosti, zadovoljan ivotom, traen od drugih zbog svojih pozitivnih osobina)

1-10 poena ( stalna opasnost od povredjivanja sebe ili drugih, ILI nesposobnost odravanja minimalne line higijene, bez kue, prijatelja i posla, ILI ozbiljni samoubilaki pokuaji sa oekivanjem smrti)

Marko, 37, veoma zabrinut u vezi bacila i moguih kontami- nacija, kada pere ruke to radi sa specijalnim sapunom i etkom, vie puta za redom, vie puta na dan

Jasmina, 41, stalno na oprezu, skenira pogledom okolinu da bi otkrila eventualnu opasnost, napeta i namrtena, pogledom luta ne bi li otkrila mogueg teroristu

Janko, 28, ivi usamljeniki, ne vidja nikoga po tri meseca, sretne ljude samo kada dobavlja hranu, ita knjige, slua muziku i komunicira preko Interneta

Milo, 33, perfekcionista, ne dozvoljava sebi ni najmanju greku, uvek mora da bude taan i precizan, stalno proverava da li je

ispravno postupio..

Da li su oni pacijenti? Ne ( hirurg, stjuardesa, uvar svetionika i kontrolor leta) Da li je bizarno ponaanje uvek indikator psiho-

patologije? Ne

Da li psihopatologije nema bez bizarnog ponaanja? Ne Teza o latentnosti psihopatolokih pojava i vanosti konteksta

za procenu

Tri velike grupe metoda:

ekperimentalni

statistiki

kliniki

Tri grupe metoda treba koristiti zajedno

Najveu uverljivost pridajemo onim zapaanjima koja su potvrdjena na sva tri naina.

Za razliku od eksperimenta, kliniki metod je manje nauan, manje kontrolisan, podloniji uticaju kliniara (predubedjenja, precenjenih ideja, linih projekcija)

Za razliku od statistikog metoda, kliniki metod je nereprezentativan, pristrasan, usredsredjen na pojedinani sluaj

Kliniki metod, za razliku od oba, moe da obuhvati i koristi i statistike i eksperimentalne postupke

Kliniki metod : opti proceduralni okvir dijagnostikog ispitivanja ili terapijskih intervencija

Definie nain i sredstva procenjivanja, objanjavanja, dijagnostikovanja i terapije ljudi kojima je potrebna psiholoka pomo

Specifian pristup prouavanju i pomaganju ljudima koji imaju potrebu za psiholokom pomoi

Kompletan proceduralni okvir psihodijagnostike : studija sluaja, sa svojim naturalistikim (intervju, biografski metod, posmatranje) i tehnolokim pristupom ( testovi, tehnike, upitnici, skale procene TTS)

Nain rada sa pacijentima - psihoterapijski pristup: odnosi se na sve kontakte sa pacijentima u toku klinike procene i psihoterapije

Odnosi se na psihodijagnostiku oblast (ili kliniku procenu linosti):

Multimetodska i multidimenzionalna intenzivna i

ekstenzivna eksploracija pojedinaca pomou eklektike i heterogene psihodijagnostike skupine.

Kliniki metod koristi kliniku bateriju: zbir tehnika,

ukljuujui intervju, biografski metod, upitnike, testove, projektivne tehnike i dijagnostiku opservaciju.

Svrha klinikog metoda je praktina i podrazumeva

dijagnostikovanje moguih uzroka poremeaja i preporuku tretmana.

Naturalistiki i tehnoloki Pragmatian (procena radi pomoi) Ekstenzivna i intenzivna studija pojedinca Kvalitativan i kvantitativan Idiografski i nomotetski Subjektivan i objektivan Statistiki i eksperimentalan Praktian i teorijski Procenjuje sutinu linosti....

Interpretira celinu linosti....

Dijagnostika klasifikacija: odredjivanje tipskih karakteristika ( nomotetski, kvantitativan, statistiki, objektivan, praktian pristup)

Razumevanje sluaja: dinamika dijagnoza ( idiografski, kvalitativan, subjektivan, teorijski pristup)

Klinika predikcija ( predvidjanje na osnovu dinamike dijagnoze)

Psihoterapija i evaluacija psihoterapije

Koje su specifinosti spoznaje kada su i subjekt i objekt ovek?

Kako se stvara spoznaja jednog oveka o drugom oveku?

Koliko moemo biti sigurni u nau procenu?

*Epistemologija je teorija znanja: nauka o procesima saznavanja, istrauje poreklo, prirodu i granice saznanja

Proces spoznaje linosti je drugaiji od spoznaje fizikih pojava ili dogaaja:

Linost je specifian fenomen i izuzetan objekat: kompleksna, protivrena, sloena, promenljiva i nepredvidiva pojava

Postoji subjektivan odnos izmedju procenjivaa i procenjenog: kompleksna, interaktivna, dinamina, emotivna relacija

Dualistiki koncept spoznaje: interakcija, doivljaj, ukljuivanje (Murray, Laing ) dvosmerna spoznaja

monistiki koncept: racionalna, kognitivna spoznaja (jednosmerna spoznaja) spoznaja fizikih pojava i fenomena ( Vernon, Sabin)

empirijska (iskustvena) vs. racionalna spoznaja holistika vs. elementaristika spoznaja aktivna spoznaja vs. pasivna spoznaja neposredna (intuitivna) vs. posredna spoznaja linosti

(preko znanja, povezivanja sa teorijskim konceptima, seanja...)

Intuitivna spoznaja linosti: neposredna svest o nekoj pojavi, koja je nastala bez posredovanja ula ili razmiljanja

Empatika spoznaja linosti: linost druge osobe se moe bolje razumeti oseanjem nego racionalno; spoznaja ljudi ukljuuje emocionalne procese

Kognitivna spoznaja linosti: model dijagnostikih elemenata; model verovatnoe: premisa major - postulati teorije i premisa minor - konkretna zapaanja kod pojedinanog sluaja; sud o najboljoj podudarnosti.

Interakciona spoznaja linosti: zasnovana na konceptu dijade, dvosmerna; interpersonalna analiza nasuprot klasinoj, jednosmernoj individualnoj analizi

Konsenzualna validnost: podudarnost podataka dobijenih razliitim sredstvima ( ili vie nezavisnih eksperata)

Kongruentna validnost: testovni indikatori podudarni sa teorijskim modelom

Prediktivna validnost: rezultat testa podudara se sa

buduim ponaanjem (moe da predvidi)

Subjektivnost ( nenauan,mekan, intuitivan)

Pristrasnost ( podloan uticaju kliniara)

Neekonominost ( proces - zahteva puno vremena)

Proizvoljnost u zakljuivanju ( nema striktnih pravila)

Podrazumeva vetinu ( a ne samo znanje)

Dozvoljava improvizaciju ( naroito u fazi interpretacije podataka i formulacije sluaja)

Postojanje vika znaenja u psihologiji

Potovanje razlika (kliniki metod je razliit od statistikog i eksperimentalnog!)

Daje slobodu u istraivanju jedinstvenosti linosti

Eksplorativna otvorenost

Potovanje realnosti ( empirijska validnost)

Omoguava kreativnost u integraciji podataka

To je ponekad jedini metod koji nam je na raspolaganju!