kliford gerc - tumačenje kultura

7/17/2019 Kliford Gerc - Tumaenje Kultura

1/302

Predgovor Tumaenje kultura I 7

^aeka vista Studije -studije o teoriji kulturerazvijanoj,|p-'/nizkonkretnih analiza.Ova knjiga nije samopreglede


2/302

-%tenije. o%to su se moji pogledi na stvari o kojima se ras-pravlja u ovim tekstovima razvijali tokom petnaest godinakoliko oni o$uhvataju, postoje neke stvarne razlike izme-3u naina na koji se one postavljaju u uvodnom poglavljui naina na koji su postavljene u nekim od ovde ponovo%tampanih tekstova. :eka moja ranija interesovanja - zaunk#ionalizam, na primer - imaju sada manje istaknutomesto u mojim razmi%ljanjima, a neka kasnija - za semio-tiku, na primer - sada su izra&enija. Hli prava# razmi%lja-nja u ogledima - koji su poredani logikim, a ne hronolo-%kim redom - ini mi se relativno doslednim, i uvodnopoglavlje predstavlja napor da se ekspli#itnije i sistemati-nije o$razlo&i koji je to prava#I poku%aj da se, na kraju,ka&e %ta sam dosad govorio.

!zostavio sam sve izjave zahvalnosti koje su sadr&alioriginalni ogledi. Oni koji su mi pomagali znaju da su toradili i da je njihova pomo0 $ila velika, jedino mogu da senadam da su do sada shvatili da i ja to znam. 'mesto daih opet upli0em u svoje konuzije, neka mi $ude dopu%te-no da uinim prilino neo$ian presedan i zahvalim setrima izvanrednim akademskim institu#ijama koje su mio$ez$edile takve uslove za nauni rad da sam u$e3en dadosad nisu prevazi3eni nigde u svetuI Odeljenju za dru-

%tvene odnose Jarvardskog univerziteta, gde sam se %ko-lovao, Odeljenju za antropologiju 'niverziteta u 8ikagu,gde sam deset godina predavao; !nstitutu za nauna istra-&ivanja u rinstonu, gde sada radim. ' vreme kada ame-riki univerzitetski sistem napadaju kao $eznaajan, ili jo%gore od toga, mogu samo da ka&em da je on za mene $iospasiteljski dar.

rinston,BK7L.podstakla. Oni poku%avaju da je primene i pro%ire tamo

gde se ona mo%e primeniti i pro%iriti, a di&u ruke od njetamo gde ne mo&e. Hko zaista vredi, ona postaje u prvom

redu semeni%na ideja, trajan i postojan deo na%eg intelek-tualnog arsenala. Hli nema vi%e onaj grandiozni, sveo$e0a-vaju0i domet, $eskonanu raznovrsnost oigledne prime-ne koju je nekada imala. 9rugi zakon termodinamike, ilinaelo prirodne selek#ije, ili pojam nesvesne motiva#ije,ili organizovanje sredstava za proizvodnju ne o$ja%njavasve, ak ni sve ljudsko, ali jo% uvek o$ja%njavane%to; i mise usredsre3ujemo na izdvajanje upravo tog neeg,navlastito oslo$a3anje od pseudonauke koju je ideja,na po-etku svoje slave, tako3e u velikoj meri podstakla.

:e znam da li je to, u stvari, nain na koji se svisu%tin-ski va&ni nauni pojmovi razvijaju. Hli ovaj o$raza#svaka-ko odgovara pojmu kulture u vezi s kojim je 0eladis#ipli-na antropologije nastala i iju domina#iju tadis#iplina svevi%e nastoji da ogranii, spe#iikuje, okusira ikontroli%e.Svi ogledi koji slede su, na nekoliko naina i iznekolikouglova, posve0eni upravo tom svo3enju pojmakulture napravu meru, pri emu se, medjutim, njegova trajnava-&nost vi%e o$ez$e3uje nego %to se ugro&ava. Svi seoni,ponekad ekspli#itno a e%0e samo kroz pojedinaneanali-ze, zala&u za su&en, spe#ijalizovan i, po mommi%ljenju,teorijski mo0niji pojam kulture umesto uvenogFajloro-

DM.

Prvo poglavlje

Podroban opis: ka interpretativnojteoriji kulture

i

' svojoj knjiziFilozofija u novome kljuuSuzana Ean-ger prime0uje da neke ideje eksplodiraju na intelektual-noj s#eni strahovitom snagom. One odjednom re%avajutolike undamentalne pro$leme da se ini kako tako3eo$e0avaju da 0e ih re%iti sve, da 0e razjasniti sva spornapitanja. Svi ih &udno prihvataju kao otvorenu rizni#u nekenove pozitivne nauke, pojmovno sredi%te oko kojeg semo&e izgraditi sveo$uhvatan sistem. !znenadna popular-

nost takve!ande idee" koja izvesno vreme istiskuje goto-vo sve drugo, posledi#a je, ka&e ona, "injeni#e %to sviosetljivi i aktivni umovi odmah poinju da je koriste. i jeonda opro$avamo u svakoj vezi, u sve svrhe, eksperimen-ti%emo mogu0nim pro%irenjima njenog $ukvalnog znae-nja, njenim generaliza#ijama i izvedeni#ama".

e3utim, po%to upoznamo novu ideju, po%to ona po-stane deo op%te zalihe teorijskih pojmova, na%a oekiva-nja se vi%e uskla3uju sa njenom realnom upotre$ljivo%0u injena preterana popularnost prestaje. :ekoliko zanese-njaka i dalje u njoj uporno vidi klju za re%enje svih pita-nja sveta; ali manje poneseni mislio#i usredsre3uju se po-

sle izvesnog vremena na pro$leme koje je ona stvarno


3/302

B*Podroban opis: ka interpretativnoj teoriji kulture Tumaenje kultura I Lvog pojma "najslo&enije #eline", koji je, uz sve uva&avanjenjegove poetne snage, ini mi se stigao do take gdemnogo vi%e zamagljuje stvari nego %to ih razja%njava.

ojmovni 0orsokak u koji tajlorovska vrsta #o$-au-feu-te-oretisanja u vezi s kulturom mo&e da odvede oigledan je ujo% uvek jednom od $oljih op%tih uvoda u antropologiju -ledalu za oveka Dlajda Dlakona. :a nekih dvadesetsedam strana poglavlja posve0enog ovom pojmu Dlakonje uspeoda zaredom delini%e kulturu kaoI @B2 #elokupninain &ivota jednog naroda"; @N2 "dru%tveno naslede kojepojedina# do$ija od svoje grupe"; @L2 "nain mi%ljenja,ose0anja i verovanja"; @2 "apstrakt pona%anja ; @2 teorijukoju antropolog razvija u vezi sa nainom na koji se gru-pa ljudi u stvari pona%a; @P2 "skladi%te akumuliranog zna-nja"; @72 "skup standardizovanih odnosa prema pro$lemi-ma koji se ponavljaju"; @Q2 "naueno pona%anje"I @K2 me-hanizam za normativno regulisanje pona%anja; @B*2 skuptehnika prilago3avanja kako spolja%njem okru&enju tako idrugim ljudima"; @BB2 "talog istorije"; i. okrenuv%i se. mo-&da u oajanju, pored$ama, kao mapu, kao re%eto t kaomatri#u. ' pore3enju s ovakvom vrstom teorijske dtlu-znosti, ak i donekle skuen i ne sasvim standardan po-jam kulture, koji je $ar iznutra koherentan i, %to je jo% va-&nije, koji tvrdi ne%to %to se mo&e detinisali. predstavljanapredak @da $udemo er, Dlakon je i sam to o%troumnoshvatio2. Rklekti#izam ne pora&ava samog se$e zato stopostoji samo jedan prava# kojim je korisno kretati se, ve#

zato %to ih ima toliko mnogoI potre$no je iza$rali.ojam kulture koji ja zastupam i iju korisnost u ogle-

dima koji slede poku%avam da poka&em su%tinski je semi-otiki pro$lem. ?eruju0i, zajedno sa aksom ?e$erom, daje ovek &ivotinja zapletena u mre&e znaenja koje je samispleo, kulturu vidim kao te mre&e, a analizu kulture, pre-ma tome, ne kao eksperimentalnu nauku u potrazi za za-konom, ve0 kao interpretativnu nauku u potrazi za znae-njem. Fo je eksplika#ija kojoj te&im, tumaenje na izglednerazumljivih dru%tvenih izraza. Hli takva izjava, doktrinaiskazana u jednoj reeni#i, i sama zahteva o$ja%njenje.


4/302

II

Opera#ionalizam kao metodolo%ka dogma nikada nijeimao mnogo smisla $ar kad je re o dru%tvenim naukamai, izuzimaju0i nekoliko previ%e do$ro poi%0enih $ud&aka- skinerovski $iheviorizam, testove inteligen#ije ild. - sa-da je ve0 uglavnom mrtav. Hli on je, uprkos svemu tome,ukazao na ne%to va&no, %to i danas ima izvesnu snagu $ezo$zira na na%e mi%ljenje o poku%aju da se harizma ili otu-3enje deini%e u okviru opera#ijaI ako &elite da shvatite%ta je nauka, u prvom trenutku ne tre$a da gledate teorije

ili otkri0a, a pogotovu ne ono %to njeni pokloni#i ka&u onjoj, tre$a da pogledate ono %to njeni praktiari rade.' antropologiji, ili u svakom sluaju u so#ijalnoj antro-

pologiji, praktiari se zapravo $ave etnograijom. ! upravorazumevanje toga %ta je etnograija ili, tanije, &$a znaiavi$i se e$no!afijom" mo&e nam omogu0iti da ponemoda shvatamo dokle antropolo%ka analiza kao o$lik znanjadose&e. ora se odmah naglasiti #la to nije stvar metoda.S jednog stanovi%ta, sa stanovi%ta pisanja izve%taja, $avlje-nje etnograijom predstavlja uspostavljanje odnosa, oda-$iranje inormatora, transkri$ovanje tekstova, izvo3enjegenealogija, mapiranje terena, vo3enje dnevnika itd. Hli

te tehnike i usvojene pro#edure nisu ono %to deini%e po-duhvat. :jega deini%e vrsta intelektualnog napora koji onpredstavljaI promi%ljeno upu%tanje u - da pozajmim po-jam Mil$erta ajla - "podro$an opis".

ajlova rasprava o "podro$nom opisu" u dva nedavnoo$javljena ogleda, sada ponovo pu$likovana u drugomtomu njegovih (a!ani) !adova" posve0ena je op%tem pi-tanju %ta, kako on to ka&e, *+e ,enseu!* radiI "isli i raz-mi%lja" i "isli misli". 'zmimo kao primer, ka&e on, dvadeaka koji $rzo kontrahuju kapak svog desnog oka. Dod

jednog je u pitanju nevoljni trzaj; kod drugog je re o za-verenikom signalu upu0enom prijatelju. Ova dva pokre-ta su, kao pokreti, identini; ako se postavimo kao kame-ra, to jest "enomenolo%ki" posmatramo samo njih, nemo&emo re0i %ta je tik, a %ta namigivanje, odnosno da lisu o$a pokreta odnosno $ilo koji od njih tik ili namigiva-nje. a ipak, iako je kamera ne mo&e uhvatiti, razlika iz-me3u tika i namigivanja je velika, kao %to svako ko je $iodovoljno $aksuz da prvi po$rka sa drugim to do$ro zna.:amigiva komuni#ira, i to zaista komuni#ira, na sasvimpre#izan i naroit nainI @B2 hotimino, @N2 sa odre3enomoso$om, @L2 u nameri da prenese odre3enu poruku, @2

u skladu sa dru%tveno ustanovljenim kodom i @2 $ez zna-nja ostatka grupe. Dao %to aji istie, to ne znai da je na-migiva uradio dve stvari, kontrahovao kapke i namignuo,a da je onaj ije se oko nevoljno trznulo uradio samo jed-nu, kontrahovao kapke. :amemo kontrahovanje kapaka,pri emu postoji javni kod po kome to predstavlja zavere-niki signal,jes$enamigivanje. Fo je sveI zrn#e pona%anja,trunka kulture, i - voila- gest.

Fo je, me3utim, samo poetak. retpostavimo, nastavljaon, da postoji i tre0i deak koji, "da $i pru&io mali#ioznu za-$avu svojim pajta%ima", parodira namigivanje prvog deakakao neve%to, nespretno, oigledno itd. On to, naravno, radi

na isti nain na koji je drugi deak namignuo, a prvi trznuoIkontrahuju0i kapke svog desnog oka. Samo %to ovaj deakniti namiguje niti trza okom, on parodira tu3i, po njego-vom mi%ljenju, komini poku%aj namigivanja. Ovde tako3epostoji dru%tveno ustanovljeni kod @on 0e "namigivati"prenema&u0i se, upadljivo, mo&da 0e se pri3e i kreveljiti -primenjiva0e uo$iajene majstorije klovna2; a postoji i po-ruka. Samo, sada se ne emituje zavera, ve0 podsmeh. Hko$i drugi pomislili da on stvarno namiguje, #eo njego


5/302

Podroban opis, ka interpretativnoj teoriji kulture Tumaenje kultura I B

vplan $i pao u vodu, i to tako potpuno, mada sa pone%todiuk0ijim tezultatima, kao da su pomislili da ima tik oka.

o&e se i0i jo% daljeI nesiguran u svoje imitatorskesposo$nosti, to$o&nji satiriar mo&e ve&$ati kod ku0epied ogledalom u lom sluaju on ne trza okom, ne na-miguje, niti parodira, ve0 pro$a; mada $i kamera, radikal-ni $iheviorista ili zapisniar za$ele&ili da on samo $rzokontrahuje kapke svog desnog oka kao i ostali. 'slo&nja-vanje se mo&e, ako ne praktino a ono $ar logiki, nasta-viti $ez kraja. rvo$itni namigiva mogao $i, na primer,

la&no da namiguje kako $i, re#imo, one koji su van njego-vog dru%tva doveo u za$ludu da je u toku nekakva zavera,koje u stvari nema - u tom sluaju na%i opisi onoga %to pa-rodiar parodira ili ve&$a ve&$a menjaju se, naravno, uskladu s tim. edjutim, su%tina je u tome %to izme3u "gru-$og opisa" onoga %to ve&$a @parodist, namigiva, trza...2radi @"$rzo kontrahuje kapke svog desnog oka"2 i "podro$-nog opisa onoga %to on radi @"ve&$a da na komian nainimitira prijatelja koji se pravi da namiguje kako $i naveonedu&ne da pomisle da je u pitanju zavera"2 le&i predmetetnograijeI slojevita hijerarhija znaenjskih struktura uokviru kojih se tikovi, namigivanja, la&na namigivanja, pa-

rodije, pro$e parodija proizvode, opa&aju i tumae i $ezkojih oni ne $i zapravo ni postojali @ak ni nulti o$lik ti-kova, koji su, kao kul$u!na ka$eo!ija, isto toliko nena-migivanja koliko su i namigivanja netikovi2, $ez o$zira nato %ta neko radi ili ne radi sa svojim kap#ima.

Dao i tolike druge prii#e koje oksl$rdski ilozoi volesami da izmi%ljaju, sva ta namigivanja, la&na namigivanja,parodiranja la&nog namigivanja, pro$e parodija la&nognamigivanja, mogu izgledati pomalo ve%taki. 9a $ih daovi%e empirijski ton, nave%0u jedan tipian izvod iz svogdnevnika s terena, namerno ne daju0i nikakvo o$ja%nje-njeunapred, kako $ih pokazao da ajlov primer, ma koli-ko $io upro%0en iz didaktikih razloga, predstavlja svaka-ko tanu sliku one vrste nagomilanih struktura zakljuiva-nja i implika#ija medu kojima etnogra neprestano poku-

%ava da prona3e svoj put.=ran#uzi su Tkazao je inormator4 tek $ili do%li. odigli su dva-

desetak manjih postaja odavde, od grada, do o$lasti armu%a, go-re, usred planina, sme%taju0i ih po po$r3ima kako $i mogli danadgledaju okolinu. e3utim, uprkos svemu tome. nisu mogligarantovati $ez$ednost, naroi to no0u , tako da j e mez!a, si-stem sporazumne trgovine, iako zvanino ukinut, u stvari, na-stavio da se odvija kao i pre.

Uedne no0i, dok je Doen @koji teno govori $er$erski2 $iogore u armu%i, dva druga Uevrejina, koja su trgovala sa sused-nim plemenom, do3o%e da kupe neke stvari od njega. :eki Ver-$eri, iz jednog drugog susednog plemena, poku%a%e da provalekod Doena, ali on opali iz svoje pu%ke u vazduh. @o tradi#iji, Ue-vrejima nije $ilo dozvoljeno da nose oru&je, ali vremena su $ilatoliko nesigurna da su mnogi to ipak inili.2 Ovo je privuklo pa-&nju =ran#uza i pljaka%i po$ego%e.

Slede0e no0i se, me3utim, vrati%e; jedan od njih, preru%en u&enu, poku#a na vrata i poe da pria neku priu. Doen je $iosumnjiav i nije hteo da "je" pusti unutra, ali drugi Uevreji reko-%eI "a, u redu je, to je samo &ena." Otvori%e, dakle, vrata i 0eladru&ina hrupi unutra. Oni u$i%e dvoji#u Uevreja koji su $il i uposeti, ali je Doen uspeo da se za$arakadira u susednoj prosto-rij i. 8uo je kako pljaka%i planiraju da ga &ivog spale u radnjipo%to iznesu ro$u, pa otvori vrata i, &estoko mlate0i mougom


6/302

PPodroban opis, ka interpretativnoj teoriji kulture Tumaenje kultura I B

oko se$e, uspe da po$egne kroz prozor.On ode zatim gore u postaju da mu previju rane. a onda sepo&ali lokalnom komandantu, nekom kapetanu 9imariju, i ree

mu da zahteva svoj .a!- to jest etiri ili pet puta vi%e ro$e odone koja mu je ukradena. ljaka%i su $ili iz plemena koje se jo%nije $ilo pokorilo ran#uskoj vlasti i otvoreno se $unilo protivnje. >ato je tra&io ovla%0enje da sa marmu%kim plemenskim %ei


7/302

BPPodroban opis: ka interpretativnoj teoriji kulture Tumaenje kultura / B7

-kom. sa kojim je $io sklopio mez!a" ode da pokupi od%tetu jermu je on to, prema tradi#ionalnim zakonima, dugovao. Dapetan9imari n ij e mogao da mu da zvaninu dozvolu za to, j er su=ran#uzi $ili za$ranili mez!a, ali mu je dao usmeno ovla%0enje,govore0iI "Hko te u$iju, to je tvoj pro$lem."

Fako su se %eik, Uevrejin i mala dru&ina naoru&anih armu%apopeli oko petnaest kilometara u planinu, do po$unjene o$la-sti. gde. naravno, nije $ilo =ran#uza; prikrav%i se. uhvatili su pa-stira lopovskog plemena i oteli mu ov#e. ripadni#i plemena suuskoro krenuli na konjima za njima, naoru&ni pu%kama i spremniza napad. Hli, kad su videli ko su "kradljiv#i ova#a", malo razmisli%e

i reko%eI "' redu. razgovara0emo." :isu nikako mogli da poreknuono %to se dogodilo - da su neki od njihovih ljudi oro$ili Doena iu$ili dvoji#u posetila#a- a nisu $ili spremni ni da sa armu%amazaponu oz$iljno neprijateljstvo koje $i o$raun sa uljezima iza-zvao. Fako su dve grupe razgovarale, i razgovarale, i razgovara-le, na livadi, me3u hiljadama ova#a, i na kraju odlui%e da od%te-ta $ude petsto &ivotinja. Onda su se dve naoru&ane grupe Ver-$era postrojile na konjima na suprotnim krajevima livade, dok jestado $ilo sakupljeno izme3u njih. i Doen je. u svom #rnom ogrta-u, sa okruglastim %e%irom i %ljampavim papuama, za%ao sam me-du ov#e, $iraju0i &urno one naj$olje, jednu po jednu.

Fako je Doen pokupio ov#e i poveo ih natrag u armu%u=ran#uzi u postaji izdaleka u%e kako dolazi @"Ve. $e. $e", Doen jeveselo imitirao ov#e2 i upita%eI "Wta je to. do3avolaX" H Doen re-eI "Fo je moj .a!* =ran#uzi nisu mogli da poveruju da je stvar-no uradio ono %to ka&e i optu&i%e ga da je %pijun po$unjenihVer$era, zatvori%e ga i oduze%e mu ov#e. ' gradu je njegova po-rodi#a. dugo ne do$iv%i vesti od njega, mislila da je mrtav. Hli.posle izvesnog vremena =ran#uzi ga pusti%e i on se vrati ku0i. ali$ez ova#a. On tada ode da se &ali ran#uskom pukovniku u gra-du, koji je $io zadu&en za 0elu o$last. Hli pukovnik reeI ":emogu ni%ta da uradim u vezi s tim. Fo nije moj pro$lem."

Ovaj odlomak, naveden $ez ikakve prerade, kao tek iz-va3ena poruka iz zapea0ene $o#e, jasno pokazuje @a to

$i uinio i $ilo koji drugi slian i slino prikazan odlo-mak2 koliko loga o$uhvata etnograski opis ak i najele-mentarnije vrste - koliko je on izvanredno "podro$an". 'dovr%enim antropolo%kim zapisima, ukljuuju0i tu i onekoji su ovde sakupljeni, ova injeni#a - da je ono %to mi na-zivamo svojim poda#ima zapravo na%e vlastito tumaenjenaina na koji drugi ljudi tumae ono %to oni i njihovi suna-rodni#i rade - nije jasna jer je ve0ina onoga %to nam je po-tre$no da $ismo razumeli neki pose$an dogadaj, ritual,o$iaj, ideju ili $ilo %ta drugo insinuirano kao inorma#ijakoja prethodi direktnom ispitivanju same stvari. @(ak 0e iotkri0e da se ova mala drama odigrala u planinama #entral-nog aroka BKBN. godine - a $ila ispriana na istom tommestu BKPQ - odrediti veliki deo na%eg razumevanja te dra-me.2 ' tome nema nieg pose$no lo%eg, a u svakom sluajuje neiz$e&no. Hli to zaista vodi ka shvatanju antropolo%kogistra&ivanja kao vi%e posmatrake, a manje interpretativneaktivnosti nego %to ono to stvarno jeste. i o$ja%njavamove na injeninoj osnovi, na goloj podlozi #elog poduhva-ta, ukoliko ona postojiI i, jo% gore od toga, o$ja%njavamoo$ja%njenja. :amigivanje na namigivanje na namigivanje.Hnaliza je, dakle, klasiikovanje struktura znaenja Y

@ustanovljenih kodova, kako ih naziva aji; ovaj izraz naspomalo dovodi u za$ludu jer se tako ini da je poduhvatsliniji radu raunovo3e, dok je zapravo mnogo sliniji ra-du knji&evnog kritiara2 i utvr3ivanje njihove dru%tveneosnove i znaaja. Ovde 0emo takvo klasiikovanje poetirazlikovanjem tri okvira interpreta#ije koje o$uhvata na%primer, jevrejskog, $er$erskog i ran#uskog, a zatim poka-zati kako je @i za%to2 u to vreme i na tom mestu njihovozajedniko prisustvo proizvelo situa#iju u kojoj je siste-matski nesporazum sveo tradi#ionalnu ormu na dru%tve-


8/302

BPPodroban opis: ka interpretativnoj teoriji kulture Tumaenje kultura / B7

nu arsu. Ono %to je osujetilo Doena, a sa njim i #eo drev


9/302

BQPodroban opis, ka interpretativnoj teoriji kulture Tumaenje kultura I 9

-ni o$raza# dru%tvenih i ekonomskih odnosa unutar kojihje on lunk#ionisao, $ila je jezika z$rka

?rati0u se na ovu previ%e sa&etu konstata#iju kasnije,kao i na pojedinosti samog teksta. Su%tina je za sada samo utome da je etnograija podro$an opis. Osim kad sprovodi@a, naravno, mora ih sprovoditi2 automatizovanije postup-ke sakupljanja podataka, etnogra se zapravo suoava sa^mno%tvom slo&enih pojmovnih struktura @pri emu sumnoge nadre3ene drugima ili medjuso$no isprepletane2koje su istovremeno nepoznate, neregularne i neeskpli#it-

0

ne

k

)2

e on mo r

a prvo da uspe nekako da shvati, a ondada ih predstavi. ! to va&i za ve0inu nivoa njegovog prakti-nog, komplikovanog terenskog radaI intervjuisanje inor-matora, posmatranje rituala, utvr3ivanje termina srodstva,pra0enje naslednih linija, popisivanje doma0instava...vo-3enje dnevnika. Vavljenje etnograijom sli0no je poku%ajuda se proita @u smislu "konstruisanja tumaenja"2 ruko-pis - stran, iz$ledeo, pun praznina, nedoslednosti, sum-njivih ispravki i tenden#ioznih komentara, koji pri tom nijeispisan konven#ionalnim sim$olima za glasove, ve0 pro-menljivim primerima ormiranog pona%anja.

III

Fako je kultura, taj simulirani dokument, javna, kao i pa-rodino namigivanje ili to$o&nja kra3a ova#a. ada idej-na, ona ne postoji u neijoj glavi; mada neizika, ona nijeokultni entitet. Veskonana rasprava koja se u antropologijivodi o tome da li je kultura "su$jektivna" ili "o$jektivna", za-jedno sa razmenom intelektualnih uvreda @"idealistu5" -materijalisto5 ; mentalisto5 "$ihevioristo5"; "impresioni-sto5 pozitivisto5 2 koja je prati, potpuni je nesporazum.

Dad se ljudsko pona%anje jednom vidi kao ve0inom sim$o-lika radnja 1je!#os$oje i pravi tikovi2 - radnja koja, kao o-na#ija u govoru, pigment u slikanju, #rta u pisanju ili zvuk umuzi#i, ne%to oznaava - pitanje da li je kultura modelova-no pona%anje ili nain mi%ljenja, ili ak i jedno i drugo, gu-$i smisao. ' vezi sa parodiranim namigivanjem ili to$o-&njom kra3om ova#a ne tre$a se pitati kakav je njihov on-tolo%ki status. On je isti kao ontolo%ki status kamenja najednoj strani i snova na drugoj - to su stvari ovoga sveta.Fre$a se pitati kakvo je njihovo znaenjeI %ta se to kroz

njihovo de%avanje ili njihovim posredstvom kazuje, pod-smeh ili izazov, ironija ili ljutnja, sno$ov%tina ili ponos.Ovo mo&e da izgleda kao oigledna istina, ali postoji

vi%e naina da se ona zamagli. Uedan je zami%ljanje kultui#kao samodovoljne "nadorganske realnosti koja ima vlasti-tu energiju i #iljeve; to jest njeno materijalizovanje. 9tugije tvrdnja da kultura predstavlja gru$ o$raza# pona%anjaposmatranih u nekoj zajedni#i koja se mo&e identilikova-ti; to jest njeno redukovanje. Hli, iako o$e ove koniuzijejo% uvek postoje, i $ez sumnje 0e uvek postojati, glavni iz-vor teorijske z$rke u savremenoj antropologiji jeste shva-tanje koje se razvilo kao reak#ija na njih i trenutno je veo-

ma rasprostranjeno. o tom shvatanju, da #itiram ?ordaMudinaa, mo&da njegovog glavnog zagovornika, kulturaTse nalazi4 u umu i sr#u ljudi".

rema ovoj %koli mi%ljenja, razliito nazivanom etnona-ukom, komponen#ijalnom analizom ili kognitivnom antro-pologijom @ova terminolo%ka kole$ljivost odr&ava du$ljunesigurnost2, kulturu ine psiholo%ke strukture prema koji-ma jedinke ili grupe jedinki upravljaju svoje pona%anje."Dultura jednog dru%tva se", da opet #itiramo Mudinaa,ovoga puta odlomak koji je postao locus classicus #elog po-


10/302

kreta, "sastoji od svega %to ovek mora znati ili u %ta mora


11/302

BQPodroban opis, ka interpretativnoj teoriji kulture Tumaenje kultura I 11

veiovati da $i delovao na nain prihvatljiv lanovima togdru%tva." !z ovakvog shvatanja kulture proistie i jednakosamouvereno shvatanje opisa kulture. Opisivati kulturuznai $ele&iti sistematska pravila, sainiti etnograski algori-tam, koji 0e nam, ukoliko ga se dr&imo, omogu0iti da delu-jemo kao da smo domoro#i @ostavljaju0i po strani iziki iz-gled2. :a taj nain ekstremni su$jektivizam ide ruku podruku sa ekstremnim ormalizmom, i rezultat je sasvim oe-kivanI rasplamsavanje rasprave o tome da li pojedine anali-ze @koje se javljaju u o$liku laksionomija, paradigmi, ta$e-

la, %ema i drugih ingenioznosti2 odra&avaju ono %to domo-ro#i "stvarno" misle ili su samo dovitljiva simula#ija, logikiekvivalentne onome %to oni misle, ali su%tinski razliite.

Ovaj pristup na ptvi pogled mo&e izgledati slian shva-tanju koje ovde zastupam i mogu0no je da $ude s njimpo$rkan. >ato 0e $iti korisno razjasniti po emu se onitazlikuju. Ostavimo za trenutak po strani namigivanja iov#e i uzmimo, re#imo, neki Vetovenov kvartet kao $ezsumnje prilino pose$an, ali za ove svrhe vrlo ilustrativanuzorak kulture; mislim da ga niko ne0e identiikovati sa nje-govom partiturom, sa ve%tinom i znanjem koji su potre$nida $i se odsvirao, sa razumevanjem komada koje imaju nje-

govi izvo3ai ili slu%ao#i, niti - da seen#assan$

postaramo iza i#duk#ioniste i materijaliste sa nekim pojedinanim iz-vo3enjem ili tajanstvenim entitetom koji trans#endira ma-terijalno postojanje. Ono "niko" je mo&da ovde prejakoreeno, jer uvek postoje oni koji su nepopravljivi. !pak.ve0ina ljudi je, kad razmisli, spremna da se slo&i sa tim daje Vetovenov kvartet temporalno razvijena tonska struktu-ra, koherentna sekven#a modelovanog zvuka - jednomreju, muzika - a ne $ilo ije znanje o $ilo emu ili vero-vanje u $ilo %ta, ukljuuju0i i znanje da se on odsvira.

9a $i se svirala violina, neophodno je imali izvesne sklo-nosti, ve%tinu, znanje i nadarenost, $ili raspolo&en za svira-nje i @kao %to ka&e stari vi#2 imati violinu. :o, sviranje vio-line nije ni sklonost, ni ve%tina, ni znanje ild., niti raspolo-&enje, niti violina @%to i zagovorni#i "materijalne kultureZprividno zdu%no prihvataju2. 9a $iste napravili trgovinskisporazum u aroku, morate uraditi izvesne stvari na izve-stan nain @izme3u ostalog da zakoljete jagnje pred oku-pljenim, zdravim, odraslim mu%kim lanovama svog ple-mena dok na arapskom popevate stihove iz Durana2 i mo-

rate posedovati izvesne psiholo%ke oso$ine @izme3u osta-log, &elju za dalekim stvarima2. Hli trgovinski sporazumnije ni klanje ni &elja, mada je sasvim stvaran, kao %to susedmori#a ro3aka na%eg marmu%kog %eika otkrila kada ihje on, jednom ranijom prilikom, pogu$io z$og toga %to suukrali $ednu, u su%tini $ezvrednu ovju ko&u od Doena.Dultura je javna jer je znaenje javno. :e mo&ete namigi-vati @ili parodirati namigivanje2 a da ne znate %ta se smatranamigivanjem ili kako da, iziki, kontrahujete svoje kapke,i ne mo&ete predvoditi pljaka%ki pohod @ili ga podra&avati2a da ne znate %ta je to kra3a ov#e i kako se to praktino izvo-di. Hli, ako na osnovu tih nepo$itnih injeni#a izvuemo za-

kljuak da znali kako se namiguje jeste namigivanje i daznati kako ukrasti ov#u jeste kra3a, onda pravimo istu toli-ku z$rku kao i kada, uzimaju0i gru$e opise kao podro$ne,identiikujemo namigivanje sa kontrak#ijom kapaka ili kra-3u ova#a sa njihovim teranjem sa ispa%e. Dognitivistika za-$luda - da kulturu ine @da #itiramo jo% jednog glasnogo-vornika ovog pokreta. Slivena Fajlera2 "mentalni enomenikoji mogu @on misli "tre$a"|da $udu analizirani ormalnimmetodima slinim onima u matemati#i i logi#i" - isto je toli-ko destruktivna u pogledu delotvorne upotre$e pojma ko-


12/302

liko su to i za$lude $iheviorista i idealista ija je ona pogre


13/302

NN Podroban opis: ka interpretativnoj teoriji kulture Tumaenje kultura I BL

-%no izvedena korek#ija. H po%to su njene gre%ke soisti#ira-nije i deorma#ije suptilnije, ona je mo&da jo% destruktivnija'op%tena kritika teorija znaenja koje zagovaraju nejav-nost je, od ranog Juserla i poznog ?itgen%tajna, u tolikojmeri deo moderne misli da je ne tre$a ovde jo% jednomrazvijati. :eophodno je zapravo postarati se za to da jeuva&i i antropologija; naroito mora postati jasno slede0eIkada ka&emo da kulturu ine dru%tveno ustanovljenestrukture znaenja u okviru kojih ljudi ine takve stvarikao %to su signaliziranje zavera i ukljuivanje u njih ili

opa&anje poruga i odgovaranje na njih, ne znai da timetvrdimo da je to psiholo%ki enomen, oso$enost neijegduha, linosti, kognitivne strukture ili $ilo ega drugogisto kao %to to ne tvrdimo ni za tantrizam, genetiku, pro-gresivni o$lik glagola, klasiika#iju vina, o$iajno pravo ilipojam "uslovne kletve" @kako je ?estermark deinisao po-jam a!a na koji se Doen pozivao tra&e0i svoje pravo naod%tetu2. Ono %to na mestu kakav je aroko najvi%e spre-ava nas koji smo odrasli namiguju0i druge migove ili u-vaju0i druge ov#e da shvatimo %ta ljudi rade nije tolikonepoznavanje naina unk#ionisanja kogni#ije @mada $i ve-oma pomoglo kad $i toga tako3e $ilo manje, pogotovu %toona verovatno unk#ioni%e na isti nain kod njih kao i kodnas2 koliko nedostatak poznavanja imaginativnog sveta uokviru kojeg njihovi inovi predstavljaju znakove. Dad smove0 pominjali ?itgen%tajna, mo&emo ga isto lako i #itiratiI

>a neke ljude ka&emo da su providni. e3utim, %to se tieovog opa&anja, va&no je to %to jedno ljudsko $i0e mo&e da $udepotpuna zagonetka za drugo. Fo shvatimo kad do3emo u nepo-znatu zemlju sa potpuno nepoznatim tradi#ijama; ak i kad vlada-mo jezikom te zemlje. i ne !azumemote ljude. @! to ne zato %tone znamo %ta govore jedni drugima.2 i se ne ose0amo kao svojna svome.

IV

Rtnograsko istra&ivanje kao lino iskustvo sastoji se upostizanju ose0anja da si svoj na svome, tom o$eshra$ru-ju0em poslu koji uvek samo jedva uspe; antropolo%ko pi-sanje kao nauni poduhvat sastoji se u poku%aju da seormuli%e osnova na kojoj zami%ljamo, uvek preteruju#i,da smo u tome uspeli. i ne te&imo, ili $ar ja ne te&im, nitome da postanemo domoro#i @kompromitovana re# usvakom sluaju2 niti da ih podra&avamo. Samo $i roman-

tiari ili %pijuni na%li u tome neki smisao. i le&imo darazgovaramo sa njima, u pro%irenom smislu te re#. kojio$uhvata mnogo vi%e od prianja, %to je mnogo teze nego%to se to o$ino priznaje, i to ne samo kad su stran#i u pi-tanju "Hko je govoriti umes$o neko drugog misteriozanpro#esZ, primetio je Stenli Davel, "to mo&e $iti zato %to go-voriti nekomene deluje dovoljno misteriozno.

Fako posmatrano, #ilj antropologije jeste pro%irenje o$la- usti ljudskog diskursa. Fo, naravno, nije njen jedini #ilj - pou-avanje, za$ava, praktini savel, moralni napredak i otkriva-nje prirodnog poretka u ljudskom pona%anju jesu drugi nje-ni #iljevi; antropologija tako3e nije ni jedina dis#iplina koja

tome te&i. Hli u tom #ilju je semiotiko shvatanje kulture na-roito primenljivo. Dao medjuso$no isprepletani sistemi zna-kova podlo&nih tumaenju @koje 0u ja, ne o$aziru0i se na uzeupotre$e, zvati sim$olima2, kultura nije mo0, ne%to #entu sedru%tveni doga3aji, pona%anja, institu#ije ili pro#esi mogu ^kauzalno pripisivati; ona je kontekst, ne%to unutar ega seoni mogu pojmljivo - to jest podro$no - opisati.

oznata antropolo%ka preokupiranost onim %to je @na-ma2 egzotino - $er$erskim konjani#ima, jevrejskim sit-nim trgov#ima, ran#uskim legionarima - tako je u su%tini


14/302

sredstvo kojim se odstranjuje dosadni ose0aj prisnosti ko-ji skriva od nas misterioznost na%e vlastite sposo$nosti dase s razumevanjem odnosimo jedni prema drugima. o-smatranje svakodnevi#e na mestima gde ona uzima neuo$i-ajene o$like ne o$elodanjuje, kao %to se esto tvrdi, proiz-voljnost ljudskog pona%anja @nema nieg naroito proiz-voljnog u tome %to se u aroku kra3a ova#a smatra drsko-%0u2, ve0 stepen do koga se njegovo znaenje menja uskladu sa o$ras#em &ivota koji ga nadahnjuje. azumeva-

nje kulture jednog naroda pokazuje njegovu normalnostne umanjuju0i njegovu pose$nost. @Wto vi%e poku%avamda shvatim %ta arokan#i rade, to mi loginijim i je3in-slvenijim izgledaju.2 Fo ih ini pristupanimI sme%tanjemu vlastitu $analnost oni prestaju da $udu neprozirni.

'pravo ovakav nain postupanja, koji se o$ino suvi%enemarno oznaava kao "vi3enje stvari sa stanovi%ta ue-snika", suvi%e knji%ki kao *ve!s$een-pristup" ili suvi%e teh-niki kao "emika analiza", esto dovodi do shvatanja daje antropologija ili varijanta daljinskog itanja misli ili lan-taziranje na ostivu ljudo&dera, i neko ko nastoji da plovipreko desetine potopljenih ilozoija mora to onda izvesti

s velikom pa&njom. 9a $i se shvatilo %ta je antropolo%kotumaenje, kao i stepen do kojeg ono jes$e tumaenje, ni-%ta nije neophodnije od razumevanja toga %ta znai - a %tane znai - tvrdnja da na%e ormula#ije sistema sim$oladrugih naroda moraju $iti orijentisane na uesnikaL.

3 :e samo drugih narodaI antropologija se mo2e $aviti i kultu-rom kojoj i sama pripada, i to se sve e%0e i de%ava; to je injeni#a odtemeljne va&nosti, ali. po%to pokre0e nekoliko slo&enih i prilinopose$nih drugorazrednih pro$lema, ostavi0u je zasad po strani.setiti se !$n Dalduna; kad je re o Sjedinjenim 9r&avama, argaret

Fa tvrdnja znai da opisi $er$erske, jevrejske ili ran#u-ske kulture moraju $iti dati u okviru tumaenja koje zami-

id - te stvari postaju zaista zapetljane.


15/302

NN Podroban opis: ka interpretativnoj teoriji kulture Tumaenje kultura I B

%liamo da Ver$eri, Uevreji ili =ran#uzi pridaju onome %topre&ivljavaju, ormula koje koriste da $i deiinisah ono stoim se de%ava. Ona ne znai da su takvi opisi sami po se$i$er$erski, jevrejski ili ran#uski - to jest deo stvarnosti kojutvrde da opisuju; oni su antropolo%ki - to jest, deo jednogprogresivnog sistema naune analize. oraju $iti dati u ok-viru tumaenja kojima pose$no imenovane oso$e podvr-gavaju svoje iskustvo jer tvrde da upravo to opisuju; om suantropolo%ki jer ih upravo antropolozi iskazuju. O$ino ni-je neophodno isti#ati toliko is#rpno da je predmet proua-

vanja jedna stvar, a njegovo prouavaje druga. Sasvim je ja-sno da iziki svet nije izika,z3juza !azumevanje Finea-novodenjanijeFineanovo denjeHli, po%to u pro#ava-nju kulture analiza prodire u samo tkivo predmeta - to jest,#oinjemo od na&e vlas$i$o $umaenja onoa &$o na&i in-fo!ma$o!i !ade ili misle da !ade i onda $o sis$ema$izujemo

- grani#a izme3u @marokanske2 kulture kao prirodne inje-ni#e i @marokanske2 kulture kao teorijskog entiteta te&i dapostane nejasna. Fim vi%e %to je ovo poslednje predstavlje-no kao opis, sa stanovi%ta samog uesnika, @marokanskih2pojmova o svemu mogu0nom, od nasilja, asti, $o&anskog ipravde do plemena, imovine, za%titni%tva i stare%instva.

'kratko, antropolo%ki zapisi su sami po se$i tumaenja -i, pri tom, drugog ili tre0eg reda. @o deini#iji, samo domo-roda# daje tumaenja prvog redaI to je njeovakultura.2

- ro$lem reda je, opet, slo&en. Hntropolo%ka dela zasnovana nadrugim antropolo%kim delima @Eevi Stros. na primer2 mogu. nara-vno. $iti etvrtog ili vi%eg reda. a inormatori esto, ak uo$iajeno,daju drugi red tumaenja - ono %to je postalo poznato kao domo-rodaki modeli". ' pismenim kulturama, gde domorodako tuma-enje mo&e pre0i na vi%e nivoe - kad je re o agre$u, dovoljno j


16/302

BPPodroban opis, ka interpretativnoj teoriji kulture Tumaenje kultura I N7

eOni su, dakle, ik#ije; ik#ije u smislu da su "ne%to stvoreno","ne%to o$likovano" - izvorno znaenje re0i fic$i - a ne ne- %to la&no, neinjenino ili naprosto eksperimenti koji po-dra&avaju stanje. Donstruisanje na uesnika orijentisanihopisa odnosa izme3u $er$erskog poglavi#e, jevrejskog tr-gov#a i ran#uskog vojnika u aroku BKBN. godine islo jeimaginativni in, ne mnogo razliit od konstruisanja slinihopisa odnosa, re#imo, izme3u palanakog lekara, njegovelakomislene, neverne &ene i njenog nestalnog lju$avnika udevetnaestom veku u =ran#uskoj. ' ovom poslednjem slu-

aju uesni#i su predstavljeni kao da nisu postojali, a doga-3aji kao da se nisu desili, dok su u prvom predstavljeni kaostvarni ili kao da su to $ili. Fo je veoma va&na razlika; razlikakoju je upravo madam Vovari imala te%ko0a da shvati. Hli ni-

je va&no to %to je njena pria izmi%ljena, a Doenova samo za-$ele&ena. 'slovi njihovog stvaranja i su%tina tog stvaranja@da ne ka&emo ni%ta o nainu i kvalitetu2 razliiti su. Hli jed-na je isto tolikofic$i- "tvor$a" - koliko i druga.Hntropolozi nisu uvek $ili dovoljno svesni injeni#e

da, iako kultura postoji u trgovakim naseljima, $rdskimpostajama ili na pa%nja#ima, antropologija postoji u knji-gama, lan#ima, predavanjima, muzejima ili, u dana%njevreme, ponekad i na ilmu. ostati svestan toga znaishvatiti da se u antropolo%koj analizi ne mo&e povu0i #rtaizme3u naina predstavljanja i su%tinske sadr&ine isto kaoni u slikarstvu; a ta injeni#a, za uzvrat, ugro&ava statuso$jektivnosti antropolo%kog znanja pokazuju0i da njegovizvor nije dru%tvena stvarnost, ve0 naunika domi%ljatost.

Ona mu preti, ali to je prazna pretnja. ravo na to da sene%to smatra etnograskim opisom ne poiva na sposo$no-stinjegovog autora da ugra$i primitivna akta u dalekimmestima i donese ih ku0i u vidu neke maske ili rez$arije,ve0 poiva na njegovoj sposo$nosti da o$jasni %ta se doga-3a na takvim mestima, da donekle re%i zagonetku - kakvi suto ljudiX - koja, prirodno, postaje sve ve0a z$og neo$inihpostupaka iju osnovu ne poznajemo. Ovo svakako pokre-0e neke oz$iljne pro$leme vezane za verilika#iju ili - ako je"veriika#ija" previ%e jaka re za tako delikatnu nauku @ja $ih

to pre nazvao "pro#enom"2 - za razlikovanje $oljeg opisa odgoreg. Hli to je upravo i vrlina. Hko je etnograija podro$anopis, a etnograi oni koji opisuju, onda je glavno pitanje uvezi sa svakim dalim primerom, $ilo da je re o #rti#i udnevniku sa terena ili o monograiji jednog alinovskog,da li se pravi razlika izme3u namigivanja i tikova i pravihnamigivanja i njihove imita#ije. Snagu svojih o$ja%njenjami ne tre$a da merimo u odnosu na korpus neinteipidi-ranih podataka, radikalno gru$ih opisa, ve0 u odnosu namo0 naune imagina#ije da nas pri$li&i &ivotima strana#a.:ije vredno truda, kako ree Forou, prevalili preko #elogsveta da $i se pre$rajale make u >anzi$aiu.

?

Ovaj stav - da nije u na%em interesu da ljudsko pona-%anje oistimo od samih svojstava koja nas zanimaju pi#nego %to ponemo da ga ispitujemo - ponekad se razvijaou %iri zahtevI po%to nas zapravo zanimaju jedino ta sYoj-stva, mi pona%anjem, sem ovla%, ne tre$a uop%te da se $a-vimo. rema kulturi je najdelotvornije, kako se tvrdi, od-

"


17/302

B7Podroban opis, ka interpretativnoj teoriji kulture Tumaenje kultura I N7

nositi se kao prema isto sim$olikom sistemu @kiilati#a je "u njenim vlastitim okvirima"2; tre$a izolovati njene ele


18/302

NQPodroban opis: ka interpretativnoj teoriji kulture Tumaenje kultura / NK

-mente, spe#iikovati unutra%nje odnose medu tim ele-mentima, a onda okarakterisati #eo sistem na neki op%tinain - u skladu sa sr&nim sim$olima oko kojih se ona or-ganizuje, strukturama koje le&e u osnovi a iji je ona po-vr%inski izraz ili ideolo%kim prin#ipima na koje se oslanja.ada, u odnosu na shvatanje kulture kao "nauenog po-na%anja" i "mentalnih enomena", predstavlja znatan na-predak, kao i izvor nekih od najmo0nijih teorijskih ideja usavremenoj antropologiji, ini mi se da ovaj hermetikipristup preti da odvoji analizu kulture od njenog pravog

predmeta, neormalne logike stvarnog &ivota @i to sve vi%edominira tim pristupom2. ala je korist od toga da jedankon#ept oslo$odimo sla$osti psihologizma samo zato da$ismo ga odmah prepustili nedosta#ima shematizma.

ona%anju se mora posvetiti pa&nja, i to sa izvesnomegzaktno%0u, jer se kroz tok pona%anja - ili, tanije, dru-%tveno delanje - kulturne orme artikuli%u. One se, narav-no, artikuli%u i u razliitim vrstama arteakata i razliitimstanjima svesti; ali tako se njihovo znaenje izvodi iz ulo-ge koju igraju @?itgen%tajn $i rekao njihove "upotre$e"2 uteku0em o$ras#u &ivota, a ne iz njihovih me3uso$nih in-trinsinih veza. Ono %to su Doen, %eik i kapetan 9imari i-nili kada su jedan drugome osuje0ivali namere - za$ra-njuju0i trgovinu, $rane0i ast, uspostavljaju0i prevlast -stvorilo je na%u pastoralnu dramu, i o tome se, dakle, udrami "radiZ. Wta god sistemi sim$ola "u vlastitim okviri-ma" $ili, ili gde god se nalazili, empirijski im mo&emo pri-stupiti samo $ri&ljivim ispitivanjem doga3aja, a ne ure3i-vanjem apstrahovanih entiteta u o$jedinjene o$ras#e.

Ovo dalje impli#ira da koherentnost ne mo&e $iti glav-ni pokazatelj vajanosti kulturnog opisa. Dulturni sistemimoraju imati minimalnu koherentnost inae ih ne $ismozvali sistemima; a posmatranja pokazuju da je o$inoimaju mnogovi%e. Hli ni%ta nije tako koherentno kao pa-ranoina sumanutost ili pria jednog varali#e. Snaga na%ihtumaenja ne mo&e poivati, kao %to je danas esto prisi-ljena, na vrstini njihove me3uso$ne povezanosti ili nauverljivosti njihovog dokazivanja. islim da ni%ta nije vi%ediskreditovalo analizu kulture od konstruk#ije $esprekor-

nih opisa ormalnog poretka u ije stvarno postojanje ni-ko ne mo&e sasvim da veruje.Hntropolo%ka interpreta#ija konstrui%e tumaenje ono-

ga %to se de%ava; ako se odvoji od onoga %to u dato vremeili na datom mestu odre3eni ljudi govore, rade, ili %to senjima radi, od #elog ogromnog de%avanja u svetu, ona seodvaja od svoje primene i postaje prazna. 9o$ra interpre-ta#ija $ilo ega - pesme, linosti, istorije, rituala, institu#i-je, dru%tva - uvodi nas u samu sr& interpretiranog pred-meta. Dada to ne ini, ve0 nas vodi na neku drugu stranu- kad tre$a da se divimo njenoj skladnosti, ili pameti nje-nog autora, ili euklidovskoj pravilnosti - interperta#ijamo&e imati unutra%nje ari; ali lime ne odgovara zahtevuneposrednog zadatka, a to je razumevanje znaenja #elogonog galimatijasa u vezi s ov#ama.

>$rka s ov#ama - njihova to$o&nja kra3a, njihovo na-knadno pre$a#ivanje, njihova koniska#ija iz politikihrazloga - predstavlja @ili je predstavljala2 u su%tini dru%tve-ni diskurs, ak i ako je, kao %to sam pokazao ranije, vo3enna vi%e jezika i isto toliko delima koliko i reima.otra&uju0i svoj .a!"Doen se pozvao na trgovinski spo-razum; priznaju0i potra&ivanje, %eik je izazvao pleme ko-


19/302

NQPodroban opis: ka interpretativnoj teoriji kulture Tumaenje kultura / NK

me su pripadali prestupni#i; prihvataju0i odgovornost,pleme kome su pripadali prestupni#i platilo je od%tetu;&ele0i da i %eiku i preprodav#ima jasno stave do znanja ko

je vlast, =ran#uzi su pokazali vrstu ruku. Dao i u svakomdiskursu, kod ne odre3uje pona%anje, i ono %to je zaprav


20/302

oreeno nije moralo $iti. Doen je mogao odluiti da ne in-sistira na svom potra&ivanju s o$zirom na njegovu nelegi-timnost u oima vlasti. Weik je, iz slinih razloga, mogao daga od$ije. o%to jo% uvek nije priznavalo ran#usku vlast,pleme kome su pripadali prestupni#i je moglo da odlui daprepad shvati kao pravi" i da se $ori, a ne da pregovara. 9asu $ili vi%e )aile a manje du! @kao %to su to, pod zapoved-ni%tvom mar%ala Eioteja, kasnije zaista i postali2, =ran#uzisu mogli dopustiti Doenu da zadr&i ov#e, za&muriv%i jednimokom - kako mi to ka&emo - na to %to je za$ranjeni o$raza#trgovine i dalje postojao i time ograniavao njihovu vlast.!ma i dnagih mogu0nostiI armu%e su mogle da postupak=ran#uza shvate kao suvi%e veliku uvredu i da se i sami od-metnu; =ran#uzi su mogli poku%ati ne samo da pritisnu Do-ena, ve0 da i samog %eika prisile na ve0u poslu%nost; a Doenje mogao zakljuiti da $avljenje trgovinom po visovima Htla-sa, sa od$eglim Ver$erima na jednoj strani i 4eau 5es$e voj-ni#ima na drugoj, nije vi%e vredno truda i povu0i se u $ez-$ednije gradsko podruje. Fo se manje-vi%e i dogodilo ne-%to kasnije kada je protektorat poeo da prerasta u istinskisuverenitet. Hli su%tina nije u tome da se opi%e %ta se ili %tase nije dogodilo u aroku. @:a osnovu ovog jednostavnogdoga3aja mo&e se do0i do izuzetno slo&enih elemenata dru-

%tvenog iskustva.2 Su%tina je u tome da se poka&e u emu sesastoji jedno antropolo%ko tumaenjeI u pra0enju krivedru%tvenog diskursa; u iksiranju tog diskursa u ormu ko-ja se mo&e ponovo ispitivati.

Rtnogra "zapisuje" dru%tveni diskurs; on a ele2i 8i-ne0i to, on ga od prolaznog doga3aja, koji postoji jedinou trenutku samog de%avanja, preo$ra0a u opis, koji po-stoji u njegovim zapisima i mo&e $iti ponovo prouavan.Weik je odavno mrtav, u$ijen u punoj snazi, "pa#iikovan",kako to =ran#uzi ka&u; kapetan 9imari, njenov pa#iika-tor, &ivipovueno, sa svojim uspomenama, na jugu =ran-#uske; a Doen je pro%le godine, delom kao iz$egli#a, de-lom kao hodoasnik, delom kao samrtnik dostojan po%to-vanja, oti%ao "ku0i" u !zrael. Hli, ono %to su oni, u pro%ire-nom smislu te re0i, "kazali" jedan drugome na atlaskoj vi-soravni pre %ezdest godina sauvano je - iako nikako ne ipotpuno - za prouavanje. "Wta zapisivanje iksiraX" pitaol iker, od koga sam 0elu ovu ideju o zapisivanju rad-nje pozajmio i donekle izokrenuo.

:e doga3aj "govorenja", ve0 "kazano" govorenja, pri emupod "kazanim" govorenja razumemo onu inten#ionalnu eksteri-oriza#iju koja ini #ilj diskursa, pa saen - kazati - te&i da posta-ne 6us-sae - iskaz, iskazano. 'kratko, ono %to mi $ele&imo je-ste noema T"misao", "sadr&ina", "su%tina"4 govorenja. Fo je zna-enje doga3aja govora, a ne doga3aj kao doga3aj.

Fo nije $a% ono "kazano" - ako su oksordski ilozoi

skloni prii#ama, enomenolozi su skloni dugim reeni#a-ma; ali to nas, u svakom sluaju, dovodi do pre#iznijegodgovora na na%e generativno pitanjeI "Wta etnogra radiX"- on pi%e. Ovo takode mo&e izgledati kao iznena3uju0e

4 !li, opet, tanije reeno, on "zapisuje". ' stvari, vi%e etnograijeima u knjigama i lan#ima nego u ilmovima, na ploama, muzej-skim izlo&$ama i slino. Hli, ak i u njima, naravno, ima otograija,#rte&a, dijagrama, ta$ela i tako dalje. Samosvest u vezi sa nainimapredstavljanja @da i ne govorimo o eksperimentima2 uvek je veo-ma nedostajala antropologiji.


21/302

L*Podroban opis: ka interpretativnoj teoriji kulture Turnaenje kultura I 31

otkri0e, i nekome ko poznaje teku0u "literaturu" mo&ezvuati neuverljivo. Hli, kako je standardni odgovor na na-%e pitanje $ioI "On posmatra, on $ele&i; on analizira" -ne%to nalik na veni" vidi" vici - posledi#e mogu $iti mno-go du$lje nego %to se to na prvi pogled ini, a medu nji-


22/302

ma nije $eznaajno ni to %to ove tri aze traganja za sazna-njem o$ino nije mogu0no razlikovati; kao autonomne"opera#ije" one zapravo i ne mogu postojati.

Situa#ija je jo% delikatnija jer, kao %to je ve0 reeno,ono %to mi zapisujemo @ili poku%avamo da zapi%emo2 nijesirovi dru%tveni diskurs, kome nemamo direktan pristuppo%to, osim sasvim marginalno i sasvim izuzetno, nismouesni#i, ve0 je to samo mali deo tog diskursa u koji nasmogu uputiti na%i inormatori. Ovo nije tako sud$ono-sno kao %to zvui, jer, zaista, nisu svi Dri0ani !a&ovi i nijeneophodno znati sve da $i se razumelo ne%to. Hli ipak po-kazuje da je shvataje antropolo%ke analize kao pojmovnemanipula#ije otkrivenim injeni#ama, logike rekonstruk-#ije iste stvarnosti, prilino klimavo. rikazivati simetri-ne kristale znaenja, oi%0ene od materijalne komplek-snosti u kojoj su $ili lo#irani, a onda pripisivati njihovopostojanje autogenim prin#ipima reda, univerzalnim svoj-stvima ljudskog duha ili ga, jo% %ire, a priori vezivati za$vel$ansc)aunen" znai pozivati se na nauku koja ne po-stoji i zami%ljati stvarnost koja ne postoji. Hnaliza kulture je-ste @ili $i tre$alo da $ude2 pretpostavljanje znaenja, o#e-njivanje pretpostavki i izvlaenje o$ja%njavaju0ih zakljua-ka iz $oljih pretpostavki, a ne nala&enje Dontinenta >na-

enja i is#rtavanje mape njegovog $estelesnog predela.

5 9okle god podstioe antropologov impuls da se prema svojiminormatorima ophodi kao prema oso$ama, a ne kao premao$jektima, pojam "uoesnikog posmatranja" jeste koristan. Hli.ukoliko navodi antropologa da izgu$i iz vida sasvim pose$nu,kulturno ome3enu prirodu vlastite uloge i da zami%lja tla je ne%tovi%e nego zainteresovan @u o$a znaenja te red2 gost. taj pojam jenajsna&niji izvor o$mane.

ostoje, dakle, tri odlike etnograskog opisaI on je in-terpretativan; ono %to on interpretira jeste tok dru%tvenogdiskursa; a interpretiranje o kome je re sastoji se u po-ku%aju da se "kazano" takvog diskursa spase od propada-nja i iksira tako da se mo&e $ri&ljivo prouavati. 3ule vi%enema ili je izmenjena, ali, na sre0u ili na nesre0u, 6!ona-u$i za#adno ,acifika ostaju. e3utim, postoji i etvrtaodlika takvog opisa, $ar kad je re o mom postupkuI onje mikroskopski.

Fo ne znai da ne postoje op%irna antropolo%ka tumae-nja itavih dru%tava, #iviliza#ija, svetskih doga3aja i takodalje. ' stvari, upravo takvo protezanje analiza na %irekontekste, zajedno sa teorijskim implika#ijama, preporu-uje te analize op%toj pa&nji i opravdava njihovo konslrui-sanje. :ikoga nije vi%e stvarno $riga, ak ni [email protected]&da, ipak, Doena2 za one ov#e kao takve. !storijamo&e imati svoje neupadljive prekretni#e, kada se "iz jaje-ta izlegne orao", ali ova mala zavrzlama sigurno nije $ilajedna od njih.

Fo jednostavno znai da antropolog na karakteristiannain pristupa takvim %irim interpreta#ijama i apastraktni-jim analizama, polaze0i od krajnje op%irnog poznavanjakrajnje silnih stvari. On se suoava sa istim velikim realno-

stima sa kojima se i drugi - istoriari, ekonomisti, politiko-lozi, so#iolozi suoavaju u mnogo sud$onosnijim okolno-stimaI o0, romena, ?era, epresija, ad, Strast, ?last,Eepota, :asilje, Eju$av, resti&; ali on ih sre0e u konteksti-ma koji su toliko opskurni - na mestima kao %to je ar-mu%a i u &ivotima kakav je Doenov - da ne zaslu&uju veli-ka slova. Ove krajnje ljudske konstante, "te velike re0i ko-je nas sve stra%e", do$ijaju svakida%nju ormu u tako svaki-


23/302

L*Podroban opis: ka interpretativnoj teoriji kulture Turnaenje kultura I 31

da%njim kontekstima. Hli u tome je upravo prednost. 'svetu ve0 ima dovoljno onoga %to je du$oko skriveno.

!pak, pitanje kako od z$irke etnograskih minijatura,kakva je i na%a pria o ov#ama - z$irke zapa&anja i dogodov-%tina - do0i do ogromnih pregleda kulture na#ije, epohe,kontinenta ili #iviliza#ije nije pitanje preko koga se mo&etako lako pre0i neodre3enim pozivanjem na vrline kon-kretnosti i praktinog duha. >a nauku ro3enu medu indi-janskim plemenima, na pa#iikim ostrvima i u arikim

zajedni#ama, a zatim zahva0enu ve0im am$i#ijama, ovo jepostalo glavni metodolo%ki pro$lem, i to pro$lem koji jenaje%0e lo%e re%avan. odeli koje su sami antropolozirazvili da $i opravdali svoj prelazak sa lokalnih injeni#ana op%te vizije u stvari su isto toliko odgovorni za podri-vanje tog nastojanja koliko i sve %to su njihovi kritiari -so#iolozi opsednuti veliinama uzorka, psiholozi meramaili ekonomisti svotama - mogli da smisle protiv njih.

edju njima dva glavna su $ila 9&onsvil kao "mikroko-smiki" model Sjedinjenih Hmerikih 9r&ava; i 'skr%njaostrva kao model za proveru "prirodnog eksperimenta".!li svemir u zrnu peska ili zrno peska u svemiru.

>a$luda da je 9&onsvil Hmerika @ili da je Hmerika 9&on-svil2 toliko je oigledna da se jedino mo&emo pitati kako suljudi uspeli da poveruju u to i oekivali da i drugi u to veru-ju. Shvatanje da se sa&eta i upro%0ena su%tina na#ionalnihdru%tava, #iviliza#ija, velikih religija ili $ilo ega drugog mo-&e na0i u takozvanim "tipinim" malim gradovima i selimaopipljiva je glupost. Ono %to se mo&e na0i u varo%ima i seli-ma jeste @avaj2 varo%ki ili seoski &ivot. Dada $i relevantnostlokalnih, mikroskopskih prouavanja zaista zavisila od ta-kve pretpostavke - da ona o$uhvataju veliki svet u malom

- takva prouavanja uop%te ne $i $ila relevantna.

L,od!oan o#is: ka in$e!#!e$a$ivnoj $eo!iji kul$u!i7umaenje kul$u!a 8 L


24/302

Hli, naravno, ona od toga ne zavisi. esto prouavanjanije predmet prouavanja. Hntropolozi ne prouavaju sela@plemena, gradove, mesne zajedni#e2; oni prouavaju uselima. azliite stvari se mogu izuavati na razliitim me-stima, a neke stvari - na primer, kako kolonijalna vlastutie na postoje0i sistem morala - naj$olje se mogu prou-avati na ogranienim lokalitetima. Hli to ne znai da jemesto ono %to prouavate. ' du$okoj unutra%njosti aro-ka i !ndonezije rvao sam se s istim pitanjima sa kojima se$ore i drugi izuavao#i dru%tva na manje za$aenim loka-#ijama - na primer, kako to da se najuporniji ljudski zah-tevi za humano%0u izra&avaju nagla%avanjem grupnog po-nosaX - i do$ijao sam otprilike isti odgovor. o&e se do-dati jo% jedna dimenzija - toliko potre$na u sada%njoj kli-mi dru%tvenih nauka koja tra&i da se namah stvori vlastitomi%ljenje i re%i stvar; ali to je sve. Hko ho0ete da se $aviteeksploata#ijom masa, ima izvesne vrednosti u tome %to

ste videli napoliara sa Uave kako okopava zemlju po trop-skom pljusku ili krojaa iz aroka kako veze katane prisijali#i od dvadeset vati. :o, pomisao da vam to daje pot-punu sliku @i da vas uzdi&e do nekog nadmo0nog moral-nog stanovi%ta sa kojeg mo&ete da posmatrate one koji suetiki manje povla%0eni2 jeste ideja koju $i samo neko koje predugo $io u divljini mogao da prihvati.ojam "prirodne la$oratorije" jednako je %tetan, ne sa-mo zato %to je analogija pogre%na - kakva je to vrsta la$o-ratorije u kojoj se ne mo&e manipulisati nijednimpara-metromX - ve0 zato %to vodi ka shvatanju da su poda#i do-$ijem na osnovu etnograskih prouavanja istiji, ili te-meljniji, ili pouzdaniji, ili manje uslovljeni @najomiljenijare je "elementarni"2 od onih do$ijenih na osnovu drugihvrsta dru%tvenih istra&ivanja. :aravno, velika prirodnapromenljivost kulturnih ormi nije samo veliki @i %tedar


25/302

NPodroban opis: ka interpretativnoj teoriji kulture Tumaenje kultura I L7

2izvor za antropologiju ve0 je i temelj njene najdu$lje teo-rijske dilemeI kako se takva promenljivost mo&e dovesti usklad sa $iolo%kom jednoo$razno%0u ljudske vrsteX Hli tonije, ak ni metaorino, eksperimentalna promenljivostjer se kontekst u kojem se ona odvija menja zajedno sanjom i nije mogu0no @mada ima onih koji to poku%avaju2izolovati ono %to spada pod y od onog %to spada pod .r da$i se napisala odgovaraju0a unk#ija.

8uvene studije iji je #ilj $io da poka&u da je Rdipovkompleks o$rnut na Fro$rijanskim osinima, da su ulogepolova okrenute naglav#e u 8am$uliju i da ue$lo-!ndi-jan#ima nedostaje agresivnost @karakteristino je to %to susve $ile negativne - "ali ne na jugu"2, ma kakva njihovaempirijska vrednost $ila, nisu "nauno proverene i potvr-3ene" hipoteze. Fo su interpreta#ije, ili pogre%ne inter-preta#ije, kao i sve druge studije, interpreta#ije do kojihse do%lo kao i do svih drugih, i koje su isto tako inherent-no neodre3ene kao i $ilo koje druge. Otuda i poku%aj dase one zaodenu autoritetom izikog eksperimenta nijeni%ta drugo do metodolo%ka smi#ali#a. Rtnograska otkri-0a nisu u preimu0stvu, ona su samo pose$na; to su javlja-nja iz druge zemlje. Shvatiti ih kao ne%to vi%e 1ili ne&$omanje9 od toga, znai iskrivljavati i njih i njihove implika-

#ije kad je re o teoriji o dru%tvu, koje su daleko du$ljeod prostog $avljenja primitivnim zajedni#ama.

Uavljanje iz druge zemljeI razlog %to razvueni opisikra3a ova#a u dalekim zemljama @a stvarno do$ar etno-gra $i se poza$avio i time kakva je vrsta ova#a u pitanju2imaju op%tu relevantnost le&i u tome %to oni so#iolo%komumu daju otelovljenu gra3u kojom se on hrani. ?a&nastvar u vezi sa so#iolo%kim otkri0ima jeste slo&ena spe#ii-ka#ija, podro$nost. >ahvaljuju0i vrsti gra3e do koje se do-

%lo dugoronim, uglavnom @mada ne i iskljuivo2 kvalita-


26/302

NPPodroban opis: ka interpretativnoj teoriji kulture Tumaenje kultura I L7

tivnim, u visokom stepenu uesnikiin i gotovo opsesivnodetaljnim terenskim prouavanjem u ogranienim kon-tekstima, veliki pojmovi koji mue savremenu nauku odru%tvu - zakonitost, moderniza#ija, integra#ija, konlikt,harizma, struktura...znaenje - mogu do$iti onu senzi$il-nu aktuelnost koja omogu0ava da se razmi%lja ne samo re-alistino i konkretno o njima ve0 i, %to je jo% va&nije, krea-tivno i imaginativn# pomo0 G njih.

etodolo%ki pro$lem koji mikroskopska priroda etno-graije predstavlja istovremeno je i realan i va&an. :o, on sene mo&e resiti time %to 0e se neki udaljeni lokalitet posma-trati kao svet u malom ili kao so#iolo%ki ekvivalent ?ilsono-voj komori. ro$lem se mo&e re%iti - ili $ar dovoljno u$la&i-ti- ako se shvati da dru%tveni postup#i ne tumae samo sa-mi se$e; mesto sa kojeg interpreta#ija dolazi ne odre3uje i prava# kojim 0e mo&da $iti prisiljena da ide. ale inje-

ni#e govore o velikim temama jer su na to primorane, na-migivanja o epistemologiji. otimanje ova#a o revolu#iji.

VII

Fo nas, konano, dovodi do teorije. 'korenjeni porokinterpretativnih pristupa $ilo emu knji&evnosti, snovi-ma, simptomima, kulturi - sastoji se u tome %to oni te&eda se odupru, ili tra&e da im se dopusti da se odupiru,pojmovnoj artikula#iji i tako iz$egnu sistematske naine

o#enjivanja. Fumaenje shvatimo ili ne shvatimo, vidimou emu je su%tina ili ne vidimo, prihvatimo ga ili od$a#i-mo. >aro$ljeno neposredno%0u vlastitog detalja, ono jepredstavljeno kao samovrednuju0e ili, %to je jo% goie, kaovrednovano verovatno razvijenom senzitivno%0u oso$ekoja ga prezentuje; $ilo koji poku%aj da se to %to ono ka


27/302

LQPodroban opis. ka interpretat ivnoj teoriji kulture Tumaenje kultura 1 LK-&e prenese u druge okvire smatra se travestijom - ili, daupotre$imo najstro&i antropologov izraz za moralnu zlou-potre$u, etno#entrino%0u.

>a o$last prouavanja koja, ma kako stidljivo @mada jasam uop%te nisam stidljiv kad je ta stvar u pitanju2, tvrdiza se$e da je nauka, to naprosto nije dovoljno. :ema raz-loga z$og kojeg $i pojmovna struktura tumaenja kulture$ila manje podlo&na ormulisanju, pa tako i ekspli#itnimmerilima o#enjivanja, nego %to je to, re#imo, pojmovnastruktura $iolo%kog posmatranja ili izikog eksperimenta- osim %to su okviri u kojima se takve ormula#ije mogu

dati ako ne sasvim nepostoje0i a ono veoma $lizu toga.Svedeni smo na insinuiraju0e teorije jer nam nedostajemo0 da ih postavimo.

!stovremeno, mora se priznati da ima nekih oso$enostitumaenja kulture koje njegov teorijski razvoj ine te&imnego %to je to uo$iajeno. rva je potre$a da teorija ostanevi%e pri zemlji nego %to je to sluaj u naukama koje mogu vi-%e da se vinu u imaginativnu apstrak#iju. Samo kratki uzletira#ionaliza#ije mogu $iti delotvomi u antropologiji; oni du-&i te&e da zastrane u logike sanjarije, akademsku opijenostormalnom simetrijom. Su%tina semiotikog pristupa kultu-ri sastoji se, kao %to sam rekao, u tome da nam pomogne dau3emo u pojmovni svet u kome na%i su$jekti &ive tako damo&emo da, u nekom pro%irenom smislu te rei, razgovara-

mo sa njima. Otuda je tenzija izme3u ove potre$e da se pro-dre u nepoznati svet sim$olike radnje i zahteva tehnikognapretka u teoriji kulture, izme3u potre$e da se shvati i po-tre$e da se analizira, i nu&no velika i su%tinski neuklonjiva.>apravo, %to teorija vi%e napreduje, to tenzija postaje du-$lja. Ovo je piva uslovljenost teorije kultureI ona nije svojgospodar. Dako je neodvojiva od neposrednosti koje po-dro$an opis predstavlja, njena slo$oda da se o$likuje uokvirimasvoje unutra%nje logike prilino je ograniena. Da-kvu 0e op%tost ona nastojati da dostigne zavisi od ino0enjenih distink#ija, a ne od zamaha njenih apstrak#ija.Odavde sledi oso$enost naina na koji se razvija na%e

poznavanje kulture...kultura...jedne kulture, kao ne%to%to zavisi od iste empirijske injeni#eI ono se razvija namahove. 'mesto da prati rastu0u krivu kumulativnih ot-kri0a, analiza kulture se raz$ija u nepovezan ali koheren-tan niz sve smelijih i smelijih ispada. rouavanja se zaistaoslanjaju na druga prouavanja, ne u tom smislu %to na-stavljaju tamo gde su diugi stali, ve0 tako %to, sa vi%e in-orma#ija i $olje kon#eptualizovana, ona prodiru du$lje uiste stvari. Svaka oz$iljna analiza kulture poinje od sa-


28/302

LQPodroban opis. ka interpretat ivnoj teoriji kulture Tumaenje kultura 1 LKmog poetka, a zavr%ava se tamo gde uspe da stigne prenego %to is#rpi svoj intelektualni podsti#aj. ' pokret sestavljaju prethodno otkrivene injeni#e, koriste se pret-hodno razvijeni pojmovi, proveravaju se prethodno or-mulisane hipoteze; ali kretanje se ne odvija od ve0 doka-zanih teorema ka novodokazanim, ve0 od mukotrpnognastojanja da se postigne najelementarnije razumevanjedo osnovane tvrdnje da se to postiglo i prevazi%lo. roua-vanje predstavlja napredak ako je $ritkije - %ta god to znai-lo - od onih koja mu prethode; ali ono vi%e ide rame uz ra-

me sa njima, izazvano i izazivaki, a manje se na njih oslanja!z tog se razloga, izme3u ostalog, inilo da je ogled,$ilo da ima trideset ili tri stotine strana, najpogodniji &anrza predstavljanje tumaenja kulture i teorija koje stoje izanjih. Fo je tako3e i razlog %to se $rzo razoaramo ako po-tra&imo sistematske studije u ovoj o$lasti, a jo% vi%e ako ihna3emo. 8ak su i katalo%ki lan#i retki i jedva da imajune%to vi%e od $i$liograskog znaaja. Mlavni teorijski do-prinosi ne samo %to le&e u spe#iinim studijama - to va&iza skoro svaku o$last - ve0 ih je veoma te%ko apstrahovat


29/302

*Podroban opis: ka interpretativnoj teoriji kulture Tumaenje kultura I NKiiz takvih rasprava i integrisati u ne%to %to $i se moglo na-

zvati "teorijom kulture" kao takvom. Feorijske ormula#ijele$de tako nisko nad tumaenjima kojima upravljaju dane vide mnogo smisla u neemu %to je van njih niti se zato mnogo zanimaju. Fo nije zato %to one nisu op%te @akonisu op%te, nisu ni teorijske2, ve zato %to se, postavljenenezavisno od svojih primena, ine ili kao op%ta mesta iliprazne. ogu0no je, a to je zapravo nain na koji o$lastpojmovno napreduje, preuzeti prava# teorijske kritikerazvijen u vezi sa jednim poku%ajem etnograskog tuma-enja i primeniti ga na drugo, podi&u0i ga na nivo ve0e

pre#iznosti i %ire relevantnosti; ali nije mogu0no napisati"Op%tu teoriju tumaenja kulture". Fanije reeno, mo-gu0no je, ali je mala korist od toga, jer su%tinski zadatakkonstruisanja teorije ovde nije ko3iikovanje apstraktnihpravilnosti, ve0 omogu0avanje podro$nog opisa, nije una-krsno uop%tavanje sluajeva, ve0 uop%tavanje unutar njih.

'op%tavanje unutar sluajeva o$ino se naziva, $ar umedi#ini i du$inskoj psihologiji, klinikom ineren#ijom.limesto da pone od skupa opserva#ija i poku%a da ihpodvede pod vladaju0i zakon, takva interen#ija poinje odskupa @pretpostavljenih2 oznaitelja i poku%ava da ih smestiunutar pojmljivog okvira. ete se ravnaju prema teoret-

skim predvi3anjima, ali se u simptomima @ak i kad su rne-reni2 pa&ljivo tra&e teoretske pose$nosti - to jest, oni se di-jagnoziraju. ' prouavanju kulture oznaitelji nisu simp-tomi ili grozdovi simptoma, ve0 sim$oliki inovi ili gro-zdovi sim$olikih inova, a #ilj nije terapija, nego analizadru%tvenog diskursa. e3utim, nain na koji se teorija ko-risti - da se i%eprka nevidljivo znaenje stvari - isti je.

Fako dolazimo do druge uslovljenosti teorije kultureIona ni%ta ne predskazuje, $ar ne u strogom smislu te re0i.9ijagnostiar ne predskazuje $oginje, on utvr3uje da ihneko imaili, najvi%e, #!edvia da 0e ih neko verovatnouskoro do$iti. Hli ovo ogranienje, koje je sasvim realno,o$ino je $ilo i pogre%no shva0eno i prenagla%eno, jer sezato smatralo da tumaenje kulture dolazi samo post fac-$um: da, kao seljak u staroj prii, prvo pu#amo i napravi-mo rupe na tara$i, a onda oko njih na#rtamo sredi%te me-te. Fe%ko se mo&e pore0i da ima dosta toga, ponekad i naistaknutim mestima. edjutim, mo&e se pore0i da je to

neiz$e&ni ishod klinikog pristupa upotre$i teorije.Fano je da je u klinikom nainu teorijskog ormuli-

sanja #ilj kon#eptualiza#ije tumaenje onoga %to je ve0 tu,a ne projektovanje ishoda eksperimentalnih manipula#ijaili dedukovanje $udu0ih stanja odre3enog sistema. Hli tone znai da teorija mora da odgovara samo pro%lim real-nostima @ili, pre#iznije reeno, da njih u$edljivo tumai2;ona tako3e mora da nad&ivi - intelektualno nad&ivi - $u-du0e realnosti. ada mi svoje tumaenje sluajeva nami-givanja ili otimanja ova#a ormuli%emo posle, ponekadmnogo posle njihovog de%avanja, teorijski okvir u kometakva interpreta#ija nastaje mora $iti u stanju da nastavi

da proizvodi od$ranjiva tumaenja im iskrsnu neke novedru%tvene pojave, lako je svako ko ho0e ne%to podro$noda opi%e, izvan onoga %to je oigledno i na povr%ini, u po-etku potpuno z$unjen onim %to se doga3a - poku%avaju-0i da se oseti kao svoj na svome - on ne poinje @ili ne $itre$alo da pone2, u intelektualnom smislu, ni od ega.Feorijske ideje se ne stvaraju u svakom prouavanju sa-svim iz poetka; kao %to sam rekao, one se preuzimaju izdrugih, srodnih prouavanja i primenjuju na nove inter-


30/302

pretativne pro$leme i pri tom se usavr%avaju. Hko posta-nu nekorisne kad su ti pro$lemi u pitanju, polako presta-je njihova upotre$a i $ivaju manje ili vi%e napu%tane. Hko


31/302

*Podroban opis: ka interpretativnoj teoriji kulture Tumaenje kultura I LBsu i dalje korisne, ako iz njih proistiu nova shvatanja,one se razvijaju i njihovo kori%0enje se nastavlja.

Fakvo shvatanje lunk#ionisanja teorije u jednoj inter-pretativnoj nau#i pokazuje da se relativna razlika, koja seu eksperimentalnim ili opserva#ijskim naukama javlja iz-me3u "opisa" i "o$ja%njenja", ovde javlja kao razlika, akjo% relativnija, izme3u "zapisivanja" @"podro$nog opisa"2 i"spe#iikovanja" @"dijagnoze"2. Fo je razlika izme3u utvr3i-vanja znaenja koje pojedine dru%tvene radnje imaju zasvoje uesnike i %to ekspli#itnijeg saop%tavanja onoga %totako steeno znanje pokazuje u vezi sa datim dru%tvom i,

vi%e od toga, u vezi sa dru%tvenim &ivotom kao takvim. >a-datak je dvostruk i sastoji se u otkrivanju pojmovnihstruktura koje motivi%u inove su$jekata, onog "kazanog"u dru%tvenom diskursu, i konstruisanju sistema analize uijim okvirima 0e se ono %to je generiko tim strukturama,%to im pripada zato %to su to %to jesu, opirati drugim de-terminantama ljudskog pona%anja. ' etnograiji du&nostteorije je da pru&i voka$ular kojim se ono %to sim$olika

Ovo je, svakako, malo idealizovano gledanje na stvar. Dakoteorije retko, ako ikada, $ivaju odluno po$ijane u klinikoj pra-ksi, ve0 samo postaju sve nezgrapnije, neproduktivnije, nategnu-

tije ili praznije, one opstaju jo%dugo po%to se vi%e niko, osim %ai#el judi @iako su oni esto u tome najvatreniiji2, ne zanima za njih. !zaista, kad je re o antropologiji, gotovo je ve0i pro$lem iz$a#itiistro%ene ideje iz literature nego u nju uvesti one produktivne; za-to je teorijska rasprava ve0im delom nego %to $ismo to &eleli kri-tika, a ne konstruktivna, i itave su karijere posve0ivane tome dase u$rza napu%tanje umiru0ih ideja. o%to nauna o$last kojom se$avimo napreduje, oekivalo $i se da se manje $avimo ovomvrstom kontrole intelektualnog korova. Hli, za sada, ostaje inje-ni#a da su stare teorije manje sklone umiranju, a vi%e ponovnompojavljivanju u drugom izdanju.

radnja ima da ka&e o se$i - to jest, o ulozi kulture u ljud-skom &ivotu - mo&e izraziti.

Osim dva rada iji je #ilj vi%e da naznae smerni#e i po-stave neke prin#ipe, u ovde sakupljenim ogledima teorijaunk#ioni%e upravo na ovaj nain. epertoar vrlo op%tih,akademskih pojmova i sistema pojmova - "integra#ija","ra#ionaliza#ija", "sim$ol", "ideologija", "etos", "revolu#ija","identitet", "metaora", "struktura", "ritual", "pogled nasvet", "uesnik", "unk#ija", "sakralno" i, naravno, sama"kultura" - utkan je u tkivo etnograije podro$nog opisa unadi da 0e se ista doga3anja uiniti nauno elokvent-

nimP. (ilj je da se izvuku krupni zaklju#i iz sitnih, ali gu-sto tkanih injeni#a; da se podupru op%te tvrdnje u vezi sulogom kulture u izgradnji kolektivnog &ivota upravo nji-hovim suoavanjem sa slo&enim spe#iinostima.9akle, do najneposrednijeg opserva#ijskog nivoa nespu%ta se samo tumaenjeI teorija od koje takvo tumaenjepojmovno zavisi tako3e to radi. oje zanimanje za Doeno-vu priu, kao i ajlovo za namigivanja, izraslo je zaista iz ne-kih vrlo op%tih pojmova. rema modelu "jezike z$rke", dodru%tvenog suko$a ne dolazi onda kada, iz sla$osti, neod-re3enosti, zastarelosti ili nemara, kulturne orme prestanuda unk#ioni%u, ve0 kada su, kao i parodirana namigivanja,

takve orme primorane da z$og neuo$iajenih situa#ija ilineuo$iajenih namera unk#ioni%u na neuo$iajen nain.Ova ideja nije potekla iz Doenove prie. Ua sam je u njuuveo, pod uti#ajem svojih kolega, studenata i prethodnika

6 :ajve0i deo slede3h poglavlja $avi se vi%e !ndonezijom negoarokom jer sam tek poeo da se suoavam sa zahtevima svojegra#e iz severne Hrike koja je, najve0im delom, sakupljena skorije.Ferenski rad u !ndonezij i odvijao se BKN-BK. BK7-BKQ. iBK7B. godine; u aroku BKP,BKP-BKPP,BKPQ-BKPK i BK7N.


32/302

LNPodroban opis: ka interpretativnoj teoriji kulture Tumaenje kultura I

.:a%a na izgled nevina "poruka iz $o#e" ne predstavljanam samo okvire znaenja vezane za jevrejske sitne trgov#e,$er$erske ratnike i ran#uske prokonzule, pa ak ni za nji-hovo uzajamno delovanje. Ona dokazuje da preradivanjeo$ras#a dru%tvenih odnosa znai preure3ivanje koordina-ta iskustvenog sveta. 9ru%tvene orme su su%tina kulture.

VIII

ostoji indijska pria - $ar ja sam je uo kao indijsku

priu - o Rnglezu koji je, kad mu je reeno da se svetoslanja na platormu koja se oslanja na le3a slona koji seopet oslanja na le3a kornjae, upitao @mo&da je $io etno-gra; oni se tako pona%aju2 na %ta se oslanja kornjaa. :adrugu kornjau. H ta kornjaaX "Hh, sahi$e, posle toga sukornjae sve do kraja."

Fakvo je, zaista, stanje stvari. :e znam koliko dugo $i$ilo korisno razmi%ljati o susretu izme3u Doena, %eika i9imarija @mo&da smo ve0 preterali2; ali znam da kolikogod dugo to radio, ne0u nikada sti0i $lizu kraja. :iti samikada stigao $lizu kraja $ilo ega o emu sam pisao, ni uovim ogledima niti igde drugde. Hnaliza kulture intrinsinoje nepotpuna. !, %to je jo% gore, %to je du$lja, to je manjepotpuna. Fo je udna nauka ije najupeatljivije tvrdnjeimaju najnesigurniju osnovu, u kojoj napredovati u vezi snekim pitanjem znai pojaavati sumnju, i u se$i i u drugi-ma, da ga niste $a% do$ro shvatili. Hli upravo to, zajedno samuenjem inih ljudi glupim pitanjima, znai $iti etnogra.

!ma vi%e naina da se od ovoga po$egne - pretvoritikulturu u olklor i $aviti se sakupljanjem podataka o nje-mu, pretvoriti je u o$ele&ja i pre$rojavati ih, pretvoriti jeu institu#ije i klasiikovati ih, pretvoriti je u strukture iigrati senjima. Hli to jesu $ekstva. 8injeni#a je da oprede-liti se za semiotiko shvatanje kulture i interpretativni pri-stup njenom prouavanju znai opredeliti se za shvatanjeetnograske tvrdnje kao "su%tinski osporive", da upotre$i-mo sada ve0 uveni Melijev izraz. Hntropologija, ili $ar in-terpretativna antropologija, jeste nauka iji je napredakmanje o$ele&en savr%eno%0u op%te saglasnosti, a vi%e ino-

0om rasprave. Ono %to pri tom napreduje jeste pre#iznostkojom provo#iramo jedni druge.

Fo je veoma te%ko uoiti kad je neija pa&nja potpunozaokupljena jednom stranom u sporu. Ovde monolozi ne-maju veliku vrednost jer nema zakljuaka o kojima tre$aizvestiti; ima jedino rasprave koju tre$a podr&ati. 'kolikoovde sakupljeni ogledi imaju neku va&nost, ona je sadr&a-na manje u tome %ta oni ka&u, a vi%e u onome o emusvedoe. H svedoe o ogromnom porastu interesovanja,ne samo u antropologiji ve0 i u dru%tvenim naukama uop-%te, za ulogu sim$olikih ormi u ljudskom &ivotu. >nae-nje, taj varljivi i nejasno deinisani pseudoentitet, koji

smo nekada vi%e nego rado prepu%tali ilozoima i knji&ev-nim kritiarima da se njime $ak0u, vratilo se sada u sredi-%te na%e dis#ipline. 8ak i marksisti #itiraju Dasirera; ak ipozitivisti Deneta Verka.oj je stav u svemu tome $io da poku%am da se odu-prem su$jektivizmu na jednoj strani i ka$alizmu na drugoj,da poku%am da analizu sim$olikih ormi dr&im u %to je mo-gu0no $li&oj vezi sa konkretnim dru%tvenim doga3ajima iprilikama, javnim svetom svakodnevnog &ivota, i da je orga-


33/302

LLPodroban opis: ka interpretativnoj teoriji kulture Tumaenje kultura I

nizujem tako da veze izme3u teorijskih ormula#ija i de-skriptivnih interpreta#ija ne $udu zamagljene pozivanjimana misti#izam. :ikada nisam $io impresioniran tvrdnjom

da se, po%to je potpuna o$jektivnost nemogu0na u ovimstvarima @%to je naravno tano2, uvstvima mo&e pustiti n


34/302

P Podroban opis: ka interpretativnoj teoriji kultureavolju. Dao %to je o$ert Solou primetio, to je isto %to i re0i

da se mo&e operisati u kanaliza#iji po%to je savr%eno asep-tino okru&enje nemogu0no. :iti sam, s druge strane, $ioimpresioniran tvrdnjama da 0e nam strukturalna lingvisti-ka, kompjuterski in&enjering ili neki drugi napredni o$likmi%ljenja omogu0iti da razumemo ljude ne poznaju0i ih. :i-%ta ne0e $r&e o$ezvrediti semiotiki pristup kulturi negonjegovo prepu%tanje kom$ina#iji intui#ionizma i alhemije,$ez o$zira na to koliko intui#ije $ile ino izra&avane ili ko-liko se truda ula&e u to da alhemija izgleda moderno.

'vek je prisutna opasnost da 0e analiza kulture, u po-

trazi za sve daljim kornjaama, izgu$iti dodir sa tvrdimpovr%inama &ivota - sa politikim, ekonomskim, stratiika-tornim realnostima kojima su ljudi svuda okru&eni - i sa$iolo%kim i izikim potre$ama na koje se te povr%ineoslanjaju. Uedina od$rana od te opasnosti, a tako i od pre-tvaranja analize kulture u neku vrstu so#iolo%kog esteti#i-zma, sastoji se u usmeravanju analize pre svega na takve re-alnosti i takve potre$e. >ato sam ja pisao o na#ionalizmu,nasilju, identitetu, ljudskoj prirodi, zakonitosti, revolu#iji,etninosti, ur$aniza#iji, statusu, smrti, vremenu, a najvi%eo odre3enim poku%ajima pojedinih naroda da te stvarismeste u neku vrstu razumljivog, znaenjskog okvira.

Vavljenje sim$olikim dimenzijama dru%tvene aktivno-sti - umetnosti, religije, ideologije, nauke, prava, morala,zdravog razuma - ne znai od$a#ivanje egzisten#ijalnih &i-votnih nedoumi#a u korist nekog ne$eskog #arstva $ezo-se0ajnih ormi; to znai uranjanje usred njih. Su%tinskipoziv iterpretativne antropologije nije da odgovori na na-%a najtemeljnija pitanja, ve0 da nam uini dostupnim od-govore koje su drugi ljudi, uvaju0i druge ov#e u drugimdolinama, dali, i tako ih ukljui u dostupan dokument o

tome %ta je ovek rekao.


35/302

P Podroban opis: ka interpretativnoj teoriji kultureDrugo poglavlje

Uticaj pojma kulturena pojam oveka

i

ri kraju svog novijeg dela ;ivlja misao, koje se $avi

idejama tri$alnih naroda, ran#uski antropolog Eevi-Strosprime0uje da se nauno o$ja%njenje ne sastoji, kao %tonam je dosad predstavljano, u svo3enju slo&enog na pro-sto. Ono se pre sastoji, ka&e on, u tome %to se jedna ma-nje pojmljiva slo&enost zamenjuje slo&eno%0u koja je ra-

zumljivija. Dad je re o izuavanju oveka, mislim da semo&e i0i jo% dalje i tvrditi da se o$ja%njenje esto sastoji utome %to se proste slike zamenjuju slo&enim, pri emu sete&i da se sauva uverljiva jasno0a koja je $ila svojstvenaprostim slikama.Skladnost, pretpostavljam, ostaje op%ti nauni ideal; aliu dru%tvenim naukama do pravog stvaralakog napretka ve-oma esto dolazi upravo kad se odvojimo od tog ideala. :a-uni napredak se o$ino sastoji u progresivnom uslo&nja-vanju onoga %to se nekada inilo prijatno jednostavnim sku-pom ideja, a sada izgleda kao ne%to nepodno%ljivo upro%0e-

no. 'pravo posle takve vrste razoaranja, pojmljivost, pa ta-ko i mo0 tumaenja, poinje da se oslanja na mogu0nost, nakoju ukazuje Eevi-Stros, da se ono %to je zamr%eno ali nera-zumljivo zameni onim %to je zamr%eno ali razumljivo. ?ajt


36/302

-hed je jednom prirodnim naukama ponudio maksimuI"Fragaj za jednostavno%0u i ne veruj joj"; dru%tvenim nauka-ma mogao je poruitiI "Fragaj za slo&eno%0u i uredi je."

:aravno, prouavanje kulture se razvijalo kao da jeova maksima po%tovana. 'spon naunog pojma kulture jepoeo ili $ar $io u vezi s od$a#ivanjem dominantnog pro-svetiteljskog shvatanja ljudske prirode - koje je, %la godda se drugo mo&e re0i u njegovu korist ili protiv njega, $i-lo i jasno i jednostavno - i njegovim zamenjivanjem ne sa-mo slo&enijim nego i mnogo nejasnijim shvatanjem. o-ku%aj da se ono uini jasnijim, da se rekonstrui%e razu-

mljiv opis onoga %to ovek jeste le&i od tada u osnovi na-unog razmi%ljanja o kulturi. o%to su tragali za slo&eno-%0u i na%li je, u razmeri ve0oj nego %to su ikada zami%ljali,antropolozima je nametnut mukotrpan napor da je ure-de. B kraj se jo% uvek ne vidi.

rema prosvetiteljskom shvatanju, ovek je, naravno, upotpunosti deo prirode i sudeluje u op%toj jednoo$razno-sti sklopa koju je prirodna nauka, podstaknuta Vekonomi pod :jutnovim vodstvom, u njoj otkrila. 'kratko, posto-ji ljudska priroda koja je toliko pravilno organizovana, to-liko temeljno nepromenljiva i tolilko udesno jednostav-na koliko i :jutnova vasiona. o&da se neki od njenih za-

kona razlikuju, ali #os$oje zakoni; mo&da ne%to od njenenepromenljivosti prekriva spolja%nji sjaj lokalne mode, alionajes$enepromenljiva.

Odlomak iz dela jednog istoriara prosvetiteljstva, a-skua, koji navodi Eavd&oj @iju majstorsku analizu ovdepratim2, predstavlja ovo stanovi%te s korisnom otvoreno-%0u koja se esto mo&e na0i kod $eznaajnih autoraI

Dulise se @u razliita vremena i na razliitim mestima2 zaistamenjaju, glum#i menjaju svoje kostime i izgled; ali njihova unu-tra%nja kretanjaproistiu iz istih ljudskih &elja i strasti i utiu namenjanje kraljevstava i narodaB.

e3utim, ovo gledi%te ne $i tre$alo poteenjivati; niti$i se, uprkos mom olakom malopre3a%njem pominjanju"od$a#ivanja", moglo re0i da je ono nestalo iz savremeneantropolo%ke misli. Shvatanje da su ljudi ljudi $ez o$zirana to u kom su kostimu i ispred kojih kulisa nije zamenje-no shvatanjem da su u "drugom oporu, druge zveri".

!pak takvo prosvetiteljsko vi3enje ljudske prirode ima-lo je neke mnogo manje prihvatljive implika#ije, a glavnu0emo pokazati navode0i ovoga puta samog Eavd&oja kojika&e da "sve %to mogu pojmiti, proveriti ili stvarno potvr-diti samo ljudi pose$ne starosti, rase, temperamenta, tra-di#ije ili stanja nema Tu se$i ili po se$i4 nikakavu pravuvrednost ili, u svakom sluaju, nikakvu va&nost za razum-nog oveka7 ", ?elika, ogromna raznovrsnost razlika me3uljudima kad je re o verovanjima i vrednostima, o$iajimai institu#ijama, kako u vremenu tako i u prostoru, su%tin-ski nema nikakvog znaaja za deinisanje ljudske prirode.Ona se sastoji od istih prira%taja, iskrivljavanja ak, i pri-kriva i zamagljuje ono %to je u oveku istinski ljudsko, tojest konstantno, op%te, univerzalno.

Fako, u sada ve0 op%tepoznatom odlomku, #lr 9&on-son ka&e da se Wekspirova genijalnost ogleda u tome %tonjegovi likovi nisu o$likovani prema o$iajima pojedinihkrajeva koje ne praktikuje ostali svet; spe#iinostima po-jedinih uenja ili proesija, koje mogu da deluju samo na

7H. O. Eovejo1,


37/302

Uticajpojma kulture na pojam oveka Q Tumaenje kulturaIL7

mali $roj; ili prolaznim modama i privremenim mi%ljenji-


38/302

maQ ". H asin je uspeh svojih drama o klasinim temama vi-deo kao dokaz da je "ukus ariza.. .jednak ukusu Htine; mo-je gledao#e uz$u3uju iste stvari koje su, u drugim vremeni-ma, terale suze na oi najo$razovanijim klasama Mrke"".

:a stranu injeni#a %to ovakav stav zvui sme%no kad do-lazi od nekog ko je tako temeljno Rnglez kao %to je to 9&on-son ili =ran#uz kao %to je to asin, nevolja je u tome %to sli-ka o stalnoj ljudskoj prirodi, nezavisnoj od vremena, me-sta i okolnosti, uenja i proesija, prolaznih moda i privre-menih mi%ljenja, mo&e $iti iluzija, ono %to ovek jeste mo-&e neodvojivo $iti povezano sa tim gde je, ko je i u %ta ve-

ruje. 'pravo razmatranje takve mogu0nosti dovelo je dorazvoja pojma kulture i od$a#ivanja shvatanja oveka kaouniormnog $i0a. Vez o$zira na to %ta jo% moderna antro-pologija zastupa - a ini se da je tu i tamo zastupala skorosve - ona je odluna u uverenju da ljudi koji nisu o$likovaniprema o$iajima pojedinih krajeva zapravo ne postoje, ni-su nikada postojali i, %to je jo% va&nije, ne $i mogli po samojprirodi stvari ni postojati. :ema niti mo&e $iti takvog mestaiza pozorni#e na koje mo&emo oti0i da $ismo na trenutakuhvatili askuove glum#e kao "stvarne oso$e" koje tumara-ju u svakodnevnoj ode0i, slo$odni od svojih proesija, po-kazuju0i sa neizve%taenom otvoreno%0u svoje spontane &e-

lje i strasti. Oni mogu menjati svoje uloge, svoje stiloveglume, ak i drame u kojima igraju; ali - kao %to je to, na-ravno, i sam Wekspir primetio - oni uvek glume.

8"rea#e to S h akespeare", o)nson on ()akes#ea!e EondonBKLB. str. BB-BN.!z predgovora8fieniji

>$og toga je izuzetno te%ko povu0i grani#u izme3uonoga %to je prirodno, univerzalno i konstantno u ovekui onoga %to je konven#ionalno, lokalno i promenljivo. 'stvari,povlaenje takve grani#e $i $ez sumnje znailo la-&no ili $ar pogre%no predstavljanje onoga %to ovek jeste.

ogledajmo $aline&anski trans. Valine&ani padaju ustanje krajnjeg rastrojstva u kome izvode najraznovrsnijespektakularne radnje - zu$ima otkidaju glave &ivim pili0i-ma, pro$adaju telo no&evima, divlje se $a#akaju ta-mo-amo, #ok0u, izvode udesne ekvili$ristike podvige,podra&avaju polni in, jedu izmet i tako dalje; oni to po-

sti&ue na lak%i i mnogo neoekivaniji nain nego %to ve0i-na nas utone u san. Stanje transa je kljuni deo svake #e-remonije. 9e%ava se da pedeset-%ezdeset ljudi padne utrans, jedan za drugim @"kao da petarde pu#aju jedna zadrugom", kako se izrazio jedan posmatra2; posle pet mi-nuta ili nekoliko sati oni dolaze se$i, uop%te ne znaju0i%ta su radili i, uprkos amneziji, u$e3eni da su do&iveli naj-izuzetnije i najsna&nije iskustvo koje ovek mo&e da ima.Sta nam ovo, i hiljadu drugih na slian nain udnovatihstvari koje antropolozi otkrivaju, ispituju i opisuju, mo&ere0i o ljudskoj prirodiX 9a su Valine&ani udna vrsta $i0a,marsov#i Uu&nih moraX 9a su u osnovi potpuno isti kao

mi, ali da imaju neke udne, no zapravo ne$itne o$iajekoje mi nemamoX 9a im je to uro3eno ili da ih ak in-stinkt vue vi%e u jednom prav#u nego u drugomX !li daljudska priroda ne postoji i da ljude naprosto ormira nji-hova kulturaX'pravo me3u takvim tumaenjima, koja su sva neza-dovoljavaju0a, antropologija je poku%ala da na3e put kaplodonosnijem shvatanju oveka, koje $i kulturu i pro-menljivost kulture uzimalo u o$zir, a ne otpisivalo kao 0u-


39/302

Uticajpojma kulture na pojam oveka Q Tumaenje kulturaILK

dljivosl ili predrasudu, pri emu vladaju0e naelo u tojo$lasti, "osnovno jedinstvo oveanstva", ne $i $ilo pre-

tvoreno u praznu razu. :apraviti d&inovski korak daljeod shvatanja ljudske prirode kao uniormne znai napu


40/302

N Uticajpojma kulture na pojam oveka-7umaenje kul$u!a 8%titi ?rt zadovoljstva. rihvatiti ideju da raznolikost o$ia-ja u vremenu i prostoru nije samo stvar no%nje i izgleda,kulisa i glumakih maski, znai tako3e prihvatiti ideju daje oveanstvo isto toliko raznovrsno u svojoj $iti koliko iu svom izrazu. H ta misao dre%i neka do$ro uvr%0ena si-dra i poinje nesigurna plovid$a opasnim vodama.

Opasnim, jer ako se od$a#i shvatanjeda 8oveka, sa ve-likim "8", tre$a tra&iti "iza", "ispod" ili "izvan" njegoviho$iaja i prihvati shvatanje da oveka, $ez velikog slova,tre$a tra&iti "u" njima, dolazimo u opasnost da ga sasvimizgu$imo iz vida. On se ili utapa, $ez ostatka, u svoje vre-me i mesto, kao dete i potpuni zaro$ljenik svoga do$a, ilipostaje regrut u ogromnoj tolstojevskoj vojs#i, gurnut uneki od u&asnih istorijskih determinizama kojima smomueni od J#gela naovamo. ' dru%tvenim naukama supostojale, i u izvesnom stepenu jo% uvek postoje, o$e oveza$lude - jedna mar%ira pod zastavom kulturnog relativi-zma, a druga pod stegom kulturne evolu#ije. Hli tako3e je$ilo, i to e%0e, poku%aja da se one iz$egnu tra&enjem, usamim kulturnim o$ras#ima, onih izra&ajno promenljivih,ali oso$enih elemenata koji deini%u ljudsko postojanje. Kle&ina onima ispod i ini temelj onima iznad. Dada se ovekanalizira, lju%ti se sloj po sloj, pri emu je svaki takav sloj pose$i potpun i nesvodljiv, a ispod njega se otkriva drugi sloj,sasvim razliite vrste. Dada se skinu %aroliki o$li#i kulture,nailazi se na strukturalnu i unk#ionalnu pravilnosti dru-%tvene organiza#ije. Dada se one redom olju%te, dolazi se dopsiholo%kih inila#a - "osnovnih potre$a" ili neeg slinog -

9

oku%aji da se odredi odnos izme3u oveka i korpusanjegovih o$iaja kretali su se u nekoliko prava#a, opredelji-vali se za razliite taktike; ali su se svi oni, ili gotovo svi. od-vijali u okviru jedne op%te intelektualne strategije. 9a $ihimao prut kojim 0u je %i$ati, tu strategiju 0u nazvati "strati-graskim" shvatanjem odnosa izme3u $iolo%kih, psiholo-%kih, dru%tvenih i kulturnih inila#a ljudskog &ivota. remaovom shvatanju, ovek je slo&en od "nivoa", pri emu svaki

L


41/302

N Uticajpojma kulture na pojam ovekakoje ih podupiru i ine mogu0nim. Dada se olju%te psiho-lo%ki aktori, ostaju $iolo%ki temelji - anatomski, iziolo-%ki, neurolo%ki - itave gra3evine ljudskog &ivota.rivlanost ove vrste kon#eptualiza#ije, pored injeni-#e %to je uspostavljenim naunim dis#iplinama garantova-la nezavisnost i suverenost, sastojala se u tome %to se ini-lo da omogu0ava da imamo i jare i pare. :ije se moralotvrditi da oveka ini jedino njegova kultura da $i se tvrdi-lo da je ona, i pored toga, su%tinski i nesvodivi, ak prete-&ni sastojak njegove prirode. Dulturne injeni#e su mogleda se tumae naspram ne-kullurnih injeni#a a da se pritom ne utope u njih, odnosno da se ove druge ne utope u

one pive. 8ovek je $io hijerarhijski slojevita &ivotinja, neka

vrsta evolu#ionog taloga, u ijem deinisanju je svaki nivo -organski, psiholo%ki, so#ijalni i kulturni - imao utvr3eno inesporno mesto. 9a $i se videlo %ta on stvarno jeste, rezul-tati razliitih relevantnih nauka - antropologije, so#iologi-je, psihologije, $iologije - morali su $ili na$a#ivani jednina druge kao %are na moareu. H kad se tako postupi, pri-rodno 0e se kao najznaajniji pojaviti kulturni nivo, svoj-stven jedino oveku, i on 0e nam, u svoje ime, re0i %ta o-vek zapravo jeste. Hntropologija kasnog devetnaestog i ra-nog dvadesetog veka je osamnaestovekovnu sliku ovekakao golog umnog $i0a koje se pokazalo kada je skinuo sase$e svoje kulturne kostime zamenila slikom oveka kao

preo$ra&ene &ivotinje koja se pokazala kada ih je o$ukao


42/302

.:a nivou konkretnog istra&ivanja i spe#iine analize,ova grandiozna strategija se svela, prvo, na potragu zauniverzalijama u kulturi, za empirijskom jednoo$razno-%0u koja, uprkos raznovrsnosti o$iaja %irom sveta i to-kom vremena, mo&e da se nade svuda u gotovo istom o$-liku, i drugo, na napor da se takve univerzalije, kad sejednom na3u, dovedu u vezu sa ustanovljenim konstanta-ma ljudske $iolo%ke, psiholo%ke i so#ijalne organiza#ije.Hko $i neki o$iaji mogli $iti i%eprkani iz z$rkanog katalo-ga svetske kulture kao zajedniki svim njenim lokalnim va-rijantama i ako $i se onda oni mogli povezati na odre3ennain sa izvesnim invarijantnim reerentnim takama nasupkulturnom nivou, verovatno $i $ar donekle $ilo lak%eutvrditi koja su kulturna o$ele&ja $itna za ljudsku egzisten-#iju, a koja su samo sporedna, perierna ili dekorativna. :ataj nain antropologija $i mogla da odredi kulturne dimen-zije pojma oveka srazmerne dimenzijama do kojih, naslian nain, dolaze $iologija, psihologija ili so#io

kliford gerc - tumačenje kultura

Documents