Kineska studija

MO ISHRANEDr Kolin Kembel

Tomas Kembel II

Najsveobuhvatnija studija ishrane svih vremenaNaslov originala: The China Study by T. Colin Campbell, PhDand Thomas M. Campbell IITEKST NA ZADNJOJ KORICI Napisana otvoreno, hrabro i iskreno, sa intelektualnim potenjem i velikom prodornou, ova izuzetna knjiga je predodreena da bude jedna od najvanijih knjiga decenije.

Dr Hans Dil, autor bestselera Mo zdravlja Kineska studija prua znaajne i spasonosne informacije o ishrani za svakog oveka koji traga za zdravljem. I vie od toga: izlaganje dr Kembela o istraivanjima i medicinskom establimentu ini ovu knjigu zadivljujuim tivom koje bi moglo da promeni nau budunost. Svi zdravstveni radnici i istraivai u svetu bi morali da je proitaju.

Doel Furman, M. D., autor knjige Eat to Live Ako elite da poboljate zdravlje, sposobnosti i uspeh, odmah proitajte ovu knjigu. Konano, nauno zasnovan vodi o tome koliko nam je proteina potrebno i odakle da ih obezbedimo. Znaaj ovih nalaza je ogroman.

Don Alen Molenhauer, osniva MyTrainer.com

ODLOMCI

Nakon dugogodinje karijere u istraivanju i formiranju smernica, sada razumem zato su ljudi toliko zbunjeni. Kao poreski obveznik koji plaa raun za istraivanja i zdravstenu politiku u svojoj dravi, zasluujete da znate da su mnoge optepoznate stvari koje su vam reene o hrani, zdravlju i bolestima pogrene:

Sintetike hemikalije u ivotnoj sredini i u vaoj hrani, koliko god da su problematine, ne predstavljaju glavni uzrok raka.

Geni koje nasleujete od roditelja ne predstavljaju najznaajnije faktore koji utiu na to da li ete podlei nekom od deset vodeih uzroka smrti.

Nada da e genetska istraivanja jednom dovesti do otkria lekova za razne bolesti zanemaruje daleko monija reenja koja se mogu primeniti ve danas.

Preterano kontrolisanje unosa svakog hranljivog sastojka, kao to su ugljeni hidrati, masti, holesterol ili omega-3 masne kiseline, nee dovesti do dugoronog zdravlja.

Vitamini i dodaci ishrani ne pruaju dugoronu zatitu od bolesti.

Lekovi i hirurgija ne lee bolesti koje ubijaju najvei broj ljudi.

Va lekar najverovatnije ne zna ta je potrebno da inite kako biste bili to zdraviji.

Predlaem nita manje nego da redefiniemo zdravu ishranu. Provokativni rezultati mojih biohemijskih istraivanja vrenih tokom etiri decenije, ukljuujui nalaze dvadesetsedmogodinjeg laboratorijskog programa (koji su finansirale najuglednije agencije) dokazuju da pravilna ishrana moe da vam spase ivot.

Neu od vas traiti da verujete zakljucima zasnovanim na mojim linim opaanjima, kako to ine neki popularni autori. U ovoj knjizi je dato oko 750 referenci, pri emu najvei broj predstavlja primarne izvore informacija, ukljuujui na stotine objavljenih naunih radova drugih istraivaa, koji ukazuju na put ka smanjenju broja sluajeva raka, sranih bolesti, logova, gojaznosti, dijabetesa, autoimunih bolesti, osteoporoze, Alchajmerove bolesti, kamena u bubregu i slepila. Neki od nalaza objavljenih u najuglednijim naunim asopisima pokazuju da:

Promena ishrane moe da omogui dijabetiarima da prestanu sa upotrebom lekova.

Srane bolesti se mogu preokrenuti prosto ishranom.

Rak dojke je povezan sa nivoom enskih hormona u krvi, koji je odreen hranom koju jedemo.

Upotreba mlenih proizvoda moe da povea rizik od raka prostate.

Antioksidansi, koji se nalaze u vou i povru, povezani su sa boljim mentalnim sposobnostima u starosti.

Stvaranje kamena u bubregu moe se spreiti zdravom ishranom.

Dijabetes tipa 1, jedno od najrazornijih oboljenja koje se moe javiti kod dece, pouzdano je povezan sa praksom hranjenja odojeta.

Ovi nalazi pokazuju da dobra ishrana predstavlja najmonije oruje koje posedujemo protiv bolesti. Razumevanje ovih naunih dokaza nije znaajno samo radi poboljanja zdravlja, jer se ono na ta oni ukazuju tie celokupnog drutva. Mi moramo da znamo zato dezinformacije dominiraju naim drutvom i zato tako puno greimo u nainu na koji istraujemo ishranu i bolesti i na koji promoviemo zdravlje i leimo bolesti.

Na sve naine procenjivanja, zdravlje Amerikanaca opada. Na zdravstvenu negu troimo daleko vie po glavi stanovnika nego bilo koje drugo drutvo u svetu, a ipak je dve treine Amerikanaca gojazno i preko 15 miliona Amerikanaca ima dijabetes, a ova cifra se brzo poveava. Obolevamo od sranih bolesti podjednako kao i pre trideset godina, a rat protiv raka, pokrenut 1970-ih, tuan je promaaj. Polovina Amerikanaca ima nekakav zdravstveni problem koji zahteva uzimanje lekova svake sedmice, a preko 100 miliona Amerikanaca ima povien holesterol. Jedna treina mladih u ovoj zemlji je gojazna ili izloena riziku da postane gojazna. U sve veem broju postaju plen dijabetesa koji se ranije javljao samo kod odraslih, i ti mladi ljudi sada uzimaju vie lekova nego ikad pre.

Svi ovi problemi se svode na tri stvari: doruak, ruak i veeru.

Pre vie od etrdeset godina, na poetku moje karijere, nikada ne bih pretpostavio da je hrana tako blisko povezana sa zdravstvenim problemima. Dugo uopte nisam razmiljao koju hranu je najbolje jesti. Jednostavno sam jeo to i svi ostali: ono za ta mi je reeno da predstavlja dobru hranu. Svi mi jedemo ono to je ukusno ili ono to su nas roditelji nauili da volimo. Veina nas ivi unutar kulturalnih okvira koji definiu na odabir hrane i nae navike. Isto je bilo i sa mnom. Odrastao sam na farmi krava i mleko je bilo sutinski vano za na opstanak. U koli nam je reeno da kravlje mleko ini kosti i zube jakim i zdravim. To je bila najbolja prirodna hrana.

Najvei deo nae hrane proizvodili smo na naoj farmi, u bati ili na panjacima za stoku. Ja sam bio prvi iz nae porodice koji je otiao na koled. Iao sam na uvod u veterinu na Pen Stejtu (Penn State), a zatim godinu dana na veterinu na Univerzitetu u Dordiji, kada me je Univerzitet Kornel prizvao stipendijom za postdiplomsko prouavanje ivotinjske ishrane. Tu sam uradio doktorat. Bio sam poslednji postdiplomac Klajva Mek Keja (Clive McCay), profesora sa Kornela poznatog po produenju ivota pacovima hranei ih sa daleko manje hrane nego to bi normalno jeli. Moje doktorsko istraivanje je bilo posveeno pronalaenju boljih naina da nateramo krave i ovce da rastu bre. Pokuavao sam da poboljam proizvodnju ivotinjskih proteina, temelj onoga za ta mi je reeno da predstavlja dobru ishranu.

Bio sam u prilici da podstiem bolje zdravlje zastupajui korienje vee koliine mesa, mleka i jaja. To je bio oigledan nastavak mog sopstvenog ivota na farmi i bio sam srean u uverenju da je amerika ishrana najbolja na svetu.

Najvei deo moje rane karijere je protekao u radu sa dve najotrovnije hemikalije ikada otkrivene, dioksinom i aflatoksinom.__________________________Na osnovu naeg obimnog istraivanja, jedna ideja je izgledala jasna: manji unos proteina je dramatino smanjivao inicijaciju tumora.

Razvoj arita je bio u potpunosti zavisan od koliine unosa proteina, bez obzira na koliinu unosa aflatoksina!

Nakon inicijacije aflatoksinom, arita su daleko vie rasla (bila su promovisana) na ishrani koja je sadrala 20% proteina nego na ishrani sa 5% proteina.

Najznaajniji nalaz ovog eksperimenta je bio sledei: arita su se razvijala samo kada su ivotinje dobijale ili premaivale koliinu proteina u ishrani (12%) potrebnu za zadovoljenje njihove stope telesnog rasta. Ovaj nalaz moe da budu znaajan za ljude ak iako predstavlja istraivanje na pacovima. Ovo kaem zbog toga to je koliina proteina potrebna za rast mladih pacova i ljudi, kao i koliina proteina potrebna za odravanje zdravlja odraslih pacova i ljudi, veoma slina. Po preporuenim dnevnim koliinama (RDA) za unos proteina, mi ljudi bi trebalo da dobijamo oko 10% od nae energije iz proteina. Ovo je znaajno vie od stvarno potrebne koliine. Meutim, poto potrebe mogu da variraju od osobe do osobe, 10% proteina u ishrani je preporueno kako bi se obezbedio odgovarajui unos za praktino sve ljude.

Koja je koliina koju veina od nas svakodnevno unosi? To je znaajno vie od preporuenih 10%. Proseni Amerikanac unosi 15-16% proteina. Da li nas ovo izlae riziku od dobijanja raka? Istraivanja na ivotinjama kazuju da.

Deset procenata proteina u ishrani odgovara koliini od oko 50-60 grama proteina na dan, u zavisnosti od telesne teine i ukupnog unosa proteina. Nacionalni prosek od 15-16% iznosi oko 70-100 grama proteina na dan, pri emu su mukarci u gornjem delu opsega, a ene pri donjem kraju. Gledano po namirnicama, u 100 kalorija spanaa (425 grama) se nalazi oko 12 grama proteina, a u 100 kalorija sirovih leblebija (neto vie od 2 supene kaike) 5 grama proteina. U 100 kalorija nicle (neto iznad 40 grama) nalazi se oko 13 grama proteina.

Kod ivotinja hranjenih sa 5% proteina nije bilo odgovora arita ak i kada su ivotinjama davane maksimalno podnosive doze aflatoksina. Ovo je predstavljalo jo jedan rezultat koji je pokazivao da je ishrana sa malo proteina mogla da prevazie efekat veoma monog kancerogena u izazivanju raka, aflatoksina.

Za sve spomenute eksperimente smo koristili kazein, koji sainjava 87% proteina kravljeg mleka. Sledee logino pitanje je bilo da li biljni proteini, testirani na isti nain, ispoljavaju isti efekat na promociju raka kao i kazein. Odgovor je zapanjujui: NE. U ovim eksperimentima biljni proteini nisu promovisali rast raka ak ni pri viim nivoima unosa. Gluten, penini protein, nije proizveo isti rezultat kao kazein, ak i kada je unos iznosio 20%. Ispitivali smo i da li je soja ispoljavala isti efekat kao kazein na razvoj arita. Pacovi na ishrani sa 20% sojinih proteina nisu formirali rana arita, kao ni na ishrani sa 20% proteina penice. Odjednom proteini (proteini mleka u ovom sluaju) nisu izgledali tako privlano. Otkrili smo da mali unos proteina smanjuje inicijaciju raka i deluje na vie naina istovremeno. Kao da to nije dovoljno, ustanovili smo da visok unos proteina, iznad koliine potrebne za rast, promovie rak nakon inicijacije. Kao ukljuivanjem i iskljuivanjem prekidaa sijalice, mogli smo da kontroliemo promociju raka jednostavnom promenom nivoa unosa proteina, bez obzira na prvobitno izlaganje kancerogenoj materiji.

Faktori promocije raka su u ovom sluaju bili proteini kravljeg mleka. Mojim kolegama je ionako bilo teko da prihvate ideju da bi proteini mogli da podstiu rast raka, ali proteini kravljeg mleka? Da li sam ja lud?______________________________________________________________

Neka vie ne bude sumnje: proteini kravljeg mleka predstavljaju izuzetno mone promotere raka kod pacova kojima je dat aflatoksin. injenica je da se ovo dogaa pri nivou proteina u ishrani koji uobiajeno unose i pacovi i ljudi (10-20%). Kazein, sveti protein kravljeg mleka, dramatino je podsticao razvoj raka jetre kod pacova kojima je dat aflatoksin i mieva inficiranih HBV-om.U Medicinskom centru u ikagu Univerziteta u Ilinoisu, druga istraivaka grupa je radila sa rakom dojke kod pacova. Ovo istraivanje je pokazalo da poveanje unosa kazeina promovie razvoj raka mlene lezde (dojke). Utvreno je da je ishrana daleko znaajnija u kontroli promocije raka od doza kancerogenih materija koje izazivaju inicijaciju. Mi unosimo odreene koliine kancerogenih materija tokom naeg svakodnevnog ivota, ali da li e to dovesti do potpuno razvijenog tumora, zavisi od njegove promocije, koju podstie ili suzbija ishrana.Hranljive materije iz ivotinjskih namirnica su podsticale razvoj tumora, dok su hranljive materije iz biljnih namirnica suzbijale razvoj tumora.

Godine 1980. imao sam sreu da poelim dobrodolicu u moju laboratoriju istaknutom nauniku iz Kine, dr Juni enu (Junshi Chen). Uz ovog izuzetnog oveka otvarale su se mogunosti traganja za nekim viim istinama. Stvorena je prilika da prouimo ulogu ishrane i naina ivota u nastanku i razvoju bolesti, i to na najsveobuhvatniji nain u istoriji medicine. Bili smo na putu ka Kineskom istraivanju.

Juni en je bio zamenik direktora istraivake laboratorije kineskog premijera i jedan od prvih kineskih naunika koji su posetili SAD nakon uspostavljanja odnosa izmeu nae dve zemlje.

Poetkom 1970-ih je kineski premijer u En Laj (Chou En Lai) umirao od raka. Tokom ove smtonosne bolesti premijer je pokrenuo nacionalno istraivanje kako bi prikupio informacije o bolesti koja nije bila dobro shvaena. To e biti izuzetno istraivanje stopa smrtnosti od dvanaest razliitih vrsta raka u vie od 2.400 kineskih okruga i nad 880 miliona (96%) njihovih graana. Istraivanje je na vie naina bilo izuzetno i predstavljalo je najambiciozniji biomedicinski istraivaki projekat svih vremena.

_________________________________________________Autori velikog pregleda radova o vezi ishrane i raka, pripremljenog za ameriki kongres 1981. godine, procenili su da genetika odreuje svega oko 2-3% ukupnog rizika od raka, te da se za samo neznatan broj sluajeva raka mogu okriviti iskljuivo geni.U Americi 15-16% naih ukupnih kalorija dolazi od proteina, a ak 80% od ove koliine dolazi od ivotinjskih namirnica. Ali, u ruralnoj Kini samo 9-10% ukupnih kalorija dolazi od proteina, a svega 10% proteina dolazi od ivotinjskih namirnica. To znai da postoje velike razlike u ishrani izmeu Kineza i Amerikanaca. U Kini je zapaen znatno vei ukupni unos kalorija, manje masti, manje proteina, daleko manje ivotinjskih namirnica, vie vlakana i neuporedivo vie gvoa.

Jednostavna ishrana sa malo masti i proteina moe dovesti do pretvaranja kalorija u telesnu toplotu umesto u masne naslage. To je ono to podaci naeg Kineskog istraivanja pokazuju. Kinezi unose vie kalorija i zato to su fiziki aktivniji i zato to se na ishrani sa malo masti i proteina kalorije umesto taloenja u vidu telesnih masti pretvaraju u telesnu toplotu. Ovo je tano ak i za najmanje aktivne Kineze. Imajte na umu, potrebno je veoma malo, samo pedeset kalorija na dan, za promenu skladitenja telesnih masti, a time i za promenu telesne teine.

Ljudi koji su na biljnoj ishrani, bogatoj sloenim ugljenim hidratima iz voa i povra, sa malo proteina i malo masti, imaju znatno manje potekoa sa teinom, ak i kad unose vie kalorija.Telesni rast jeste povezan sa proteinima, ali i ivotinjski i biljni proteini su efektni!

Reenje za problem gojaznosti je biljna ishrana celovitim namirnicama, uz umereno vebanje.

Poznato je da vegetarijanci mogu da unose istu koliinu ili znatno vie kalorija od mesojeda, a da su i dalje laki. U emu je tajna? Jedan faktor koji sam ranije spomenuo je proces termogeneze, koji se odnosi na proizvodnju telesne toplote tokom metabolizma. Vegetarijanci imaju neznatno viu stopu metabolizma tokom mirovanja, to znai da sagorevaju neto vie unesenih kalorija u vidu telesne toplote, umesto da ih odlau u vidu telesne masti.Koliko je vebanja potrebno za odravanje teine? Svega petnaest do etrdeset pet minuta na dan odravae vam telesnu teinu, koja je 5 do 8 kilograma manja nego to bi bila bez vebanja. Ne zanemrujmo i nau spontanu fiziku aktivnost tokom svakodnevnih poslova, jer ona troi od 100 do 800 kalorija na dan. Ljudi koji su stalno u pokretu bie znaajno ispred onih iji je ivot sedei.

Biljna ishrana, osim to telo oslobaa kalorija u vidu telesne toplote umesto da se one skladite kao telesne masti (a nije potrebno puno kalorija da bi se tokom godina ostvarila velika razlika), podstie fiziku aktivnost. I, to se vie telesna teina smanjuje, sve je lake biti fiziki aktivan. Verovanje da specifini geni predstavljaju osnov gojaznosti (to jest, sve je to u porodici) omoguuje nam da fanatino okrivljujemo uzrok koji ne moemo da kontroliemo.

Moemo da kontroliemo uzrok. Nalazi se tano na kraju nae viljuke.

_________________________________________________________

I kod dijabetesa tipa 1 i kod dijabetesa tipa 2 bolest poinje poremeajem metabolizma glukoze. Normalan metabolizam se odigrava na sledei nain: Jedemo hranu. Hrana se vari i ugljeno-hidratni deo se razlae na proste eere, od kojih najvei deo predstavlja glukozu. Glukoza (eer u krvi) ulazi u krv, a pankreas proizvodi insulin kako bi se omoguio njen transport i raspodela u telu.

Insulin, koji deluje kao vratar, otvara vrata za glukozu u razliitim elijama zbog niza razloga. Deo glukoze se pretvara u kratkoroni izvor energije za neposrednu upotrebu u eliji, a deo se skladiti u vidu dugoronog izvora energije (mast) za kasniju upotrebu. Pri razvoju dijabetesa, ovaj metaboliki proces se naruava. Dijabetiari tipa 1 ne mogu da proizvedu odgovarajuu koliinu insulina zato to su elije pankreasa koje proizvode insulin unitene. Ovo nastaje jer telo napada samo sebe, zbog ega tip 1 dijabetesa predstavlja autoimuno oboljenje. Dijabetiari tipa 2 mogu da proizvode insulin, ali insulin ne vri svoj posao. Ovo se naziva insulinska rezistencija, to znai da kada insulin pone da daje naredbe za regulisanje eera u krvi, telo ne obraa panju. Insulin nema efekta i eer u krvi se ne metabolie pravilno.

Zamislite svoje telo kao aerodrom, sa velikim prostorom za parkiranje. Svaka jedinica eera u krvi predstavlja po jednog putnika. Nakon to ste jeli, nivo eera u krvi raste. U naem poreenju to bi znailo da puno putnika poinje da pristie na aerodrom. Ljudi bi pristizali kolima, parkirali ih i peaili do aerodromskog autobusa koji treba da ih pokupi. Pri daljem porastu eera u krvi, sva mesta za parkiranje postaju zauzeta, i svi ljudi se okupljaju kod autobuskih stanica. Aerodromski autobusi, naravno, predstavljaju insulin. Na aerodromu, naalost, nastaje niz problema sa autobusima. Kod aerodroma sa dijabetesom tipa 1 autobusi jednostavno ne postoje. Jedini proizvoa autobusa u poznatom svemiru, kompanija Pankreas, zatvorena je. Kod aerodroma sa dijabetesom tipa 2 postoji odreen broj autobusa, ali oni nisu ba ispravni. U oba sluaja putnici nikada ne stignu tamo gde ele. Aerodromski sistem se raspada i nastaje haos. Dijabetiari su suoeni sa doivotnom upotrebom lekova. Meutim, ishrana sa puno ugljenih hidrata i malo masti, biljna ishrana, moe da doprinese spreavanju pojave dijabetesa. Stopa dijabetesa, kao i stopa gojaznosti, kod vegetarijanaca je upola manja nego kod mesojeda. Dakle, nepreraene biljne namirnice bogate vlaknima tite od dijabetesa, a ivotinjske namirnice bogate mastima i proteinima podstiu pojavu dijabetesa.

Dr Dejms Anderson (James Anderson) trenutno je jedan od najistaknutijih naunika koji prouavaju odnos ishrane i dijabetesa. Jedno od njegovih istraivanja je ispitivalo efekte ishrane sa puno vlakana i ugljenih hidrata i malo masti na 25 dijabetiara tipa 1 i 25 dijabetiara tipa 2, u bolnikom okruenju. Nijedan od njegovih pedeset pacijenata nije bio gojazan i svi su primali injekcije insulina kako bi kontrolisali nivo eera u krvi.

Njegova eksperimentalna ishrana se uglavnom sastojala od celovitih nepreraenih biljnih namirnica i male koliine mesa svakog dana. Svojim pacijentima je odredio konzervativnu dijetu u amerikom stilu, kakvu je preporuilo Ameriko udruenje za leenje dijabetesa u roku od sedmicu dana, a zatim im je odredio eksperimentalnu vegetarijansku ishranu tokom tri sedmice. Merio im je nivo eera u krvi, holesterola, teinu, kao i potrebe za lekovima. Rezultati su bili impresivni.

Dijabetiari tipa 1 ne mogu da proizvode insulin. Teko je zamisliti bilo kakvu promenu ishrane koja bi mogla da im pobolja stanje. Meutim, nakon samo tri sedmice, dijabetiari tipa 1 su bili u stanju da smanje korienje insulina u proseku za 40%! Nivo eera u krvi se kod njih dramatino poboljao. Od podjednakog znaaja je i injenica da je i nivo njihovog holesterola opao za 30%! Setite se da su sekundarni ishodi dijabetesa srano oboljenje i log. Snienje faktora rizika odgovornih za ove sekundarne ishode poboljanjem profila holesterola je skoro podjednako znaajno kao i leenje povienog nivoa eera u krvi.

Kod dijabetiara tipa 2, za razliku od tipa 1, mogu se ostvariti bolji efekti, jer oni nisu pretrpeli tako veliko oteenje pankreasa. Kada su Andersonovi pacijenti tipa 2 podvrgnuti reimu ishrane sa puno vlakana i malo masti, rezultati su bili jo impresivniji. Od 25 pacijenata tipa 2, ak 24 je uspelo da prestane sa korienjem insulina! Dopustite mi da to ponovim. Svi osim jedne osobe su mogli da prestanu sa korienjem insulina u roku od nekoliko sedmica!

Jedan ovek je imao 21 godinu dugu istoriju dijabetesa i primao je 35 jedinica insulina svakog dana. Nakon tri sedmice intenzivnog tretmana ishranom, doza insulina koju je primao je opala na 8 jedinica na dan. Nakon osam sedmica kod kue, njegova potreba za insulinom je nestala.Zamislite ta bi se desilo kada bi ljudi u potpunosti usvojili najzdraviju ishranu: biljnu ishranu celovitim nepreraenim namirnicama. Smatram da bi se pojava praktino svih sluajeva dijabetesa tipa 2 mogla spreiti.

Naalost, dezinformacije i ukorenjene navike pustoe nae zdravlje. Nae navike ishrane virlama, hamburgerima i pomfritom nas ubijaju. Mogue je da je za nekog radikalna promena ishrane nepraktina, ali rezultat je vredan takve promene. Rizik od raka dojke se moe smanjiti hranom koja dri nivo estrogena pod kontrolom. Tuna istina je da veina ena ovoga jednostavno nije svesna.ivotinjski proteini i ak kalcijum, ako se unose u prekomernim koliinama, poveavaju rizik od osteoporoze. Mleni proizvodi su, naalost, jedine namirnice bogate sa oba ova sastojka.

________________________________________________________________________________________________________Dokazano je da je ishrana sa manje masti, zasienih masnih kiselina i holesterola, i vie ugljenih hidrata, vlakana, vitamina (naroito folat, vitamini C, E i B, i beta karoten) i minerala (gvoe i cink) dobra ne samo za poboljanje opteg zdravlja starijih, ve i za poboljanje njihovih mentalnih funkcija. Dakle, biljne namirnice, a ne one ivotinjskog porekla, doprinose optimalnom funkcionisanju mozga.Praktino ne postoje hranljive materije u namirnicama ivotinjskog porekla koje nisu bolje obezbeene u biljnim namirnicama.

_________________________________________________________________________________________________________Geni sami po sebi ne stvaraju bolesti. Geni funkcioniu aktiviranjem, ili ekspresijom, a ishrana igra kljunu ulogu u tome koji e se geni (dobri i loi) aktivirati.

Ishrana moe znaajno da kontrolie tetne efekte kodljivih hemikalija.

Hroninoj bolesti kao to je rak potrebne su godine da se razvije. Hemikalije dovode do inicijacije raka, a proces razvoja bolesti nastavlja se dugo nakon inicijacije, i ishranom moe biti ubrzan ili zaustavljen tokom stupnja promocije. Drugim reima, ishrana je ta koja odreuje da li e bolest ikada nainiti tetu. Ista ishrana koja spreava bolest u ranim stupnjevima (pre dijagnoze) moe takoe da zaustavi ili preokrene bolest u njenim kasnijim fazama (nakon dijagnoze). Hroninim bolestima su potrebne godine da se razviju. Sasvim je mogue da veliki broj sredovenih ena ivi sa rakom dojke koji je iniciran tokom tinejderskih godina, a nee moi da se uoi do menopauze.

_________________________________________________________________________________________________________Ishrana koja je zaista korisna za jednu bolest, poboljae nam celokupno zdravlje. Dobra ishrana dovodi do napretka zdravlja u svim segmentima naeg postojanja. Svi delovi su meusobno povezani.

Najmanje 99% ugljenih hidrata koje unosimo potie iz voa, povra i itarica. Kada se ove namirnice unose u neobraenom, nepreraenom i prirodnom stanju, veliki deo ugljenih hidrata se nalazi u takozvanom sloenom obliku. To znai da se oni tokom varenja razlau na kontrolisan, regularan nain. U ovu kategoriju ugljenih hidrata spadaju razne vrste vlakana, od kojih veina ostaje nesvarena, ali ipak obezbeuju znaajne koristi po zdravlje. Osim ovim sloenim ugljenim hidratima, celovite namirnice obiluju vitaminima, mineralima i dostupnom energijom.

Voe, povre i integralne itarice sainjeni su uglavnom od ugljenih hidrata i predstavljaju najzdraviju moguu hranu. Na drugoj strani su veoma obraeni i preraeni ugljeni hidrati, kojima su uklonjena vlakna, vitamini i minerali. Tipini prosti ugljeni hidrati se nalaze u namirnicama kao to su beli hleb, grickalice nainjene od belog brana, slatkii, ukljuujui kolae i bombone, i gazirana pia puna eera. Ovi veoma obraeni ugljeni hidrati potiu od itarica ili biljaka bogatih eerima eerne trske i rerne repe. Oni se lako razlau tokom varenja do najprostijeg oblika ugljenih hidrata, koji se apsorbuje u telu dajui eer u krvi, glukozu.Koristi po zdravlje od ishrane bogate ugljenim hidratima dolaze od ishrane sloenim ugljenim hidratima koji se nalaze u integralnim itaricama, vou i povru. Pojedite jabuku, italijansku tikvu ili tanjir smeeg pirina sa pasuljem i drugim povrem.

_______________________________________________________________________________________________

Istina je sledea: uprkos bilo kakvom kratkoronom reimu ishrane koji bismo mogli da primenjujemo, nae telo e, koristei mnoge mehanizme, na kraju odabrati koliko e kalorija uneti i ta e da radi sa njima. Nai pokuaji da ograniimo unos kalorija su kratkotrajni i neprecizni, bez obzira da li ograniavamo unos ugljenih hidrata ili masti. Telo primenjuje osetljivo odravanje ravnotee i neke veoma sloene mehanizme pri odluivanju kako da koristi kalorije koje unosi.Kada dobro postupamo sa naim telom jedui pravu hranu, ono zna kako da odvoji kalorije od telesnih masti i da ih koristi za poeljnije funkcije, kao to su odravanje telesne toplote i odvijanje telesnog metabolizma, podupirui i podstiui fiziku aktivnost ili jednostavno izbacujui svaki viak. Telo koristi viestruko sloene mehanizme da odlui kako e se kalorije koristiti skladititi, ili sagorevati.

Na ishrani bogatoj proteinima i mastima kalorije, umesto pretvaranja u telesnu toplotu, prelaze u svoj skladini oblik u vidu telesnih masti (osim ako izrazito ogranienje unosa kalorija izaziva smanjenje teine). Nasuprot tome, na ishrani siromanoj proteinima i mastima, kalorije se gube u vidu telesne toplote. _________________________________________________________________________________________________Ishrana sa malo masti i proteina dovee do pretvaranja kalorija u telesnu toplotu a ne u masti. Mi u Sjedinjenim Dravama emo pomreti od bolesti obilja. U naem Kineskom istraivanju bilo je jasno biljne namirnice su povezane sa niim nivoom holesterola u krvi; ivotinjske namirnice su povezane sa viim nivoom holesterola u krvi. ivotinjske namirnice su povezane sa viim, a biljne sa niim stopama raka dojke. Vlakna i antioksidansi su povezani sa manjim rizikom od raka digestivnog trakta. Biljna ishrana i aktivan nain ivota dovode do zdrave teine, a opet omoguavaju ljudima da postanu veliki i snani. Nauka raspolae doslednim nalazima: moemo lako da smanjimo rizik od dobijanja smrtonosnih bolesti jedenjem prave hrane. _________________________________________________________________________________________________________Vie volim iru sliku, jer istraujemo neverovatnu sloenost i prefinjenost prirode. Sve iz hrane deluje zajedno, proizvodei zdravlje ili bolest. to vie mislimo da pojedinana hemikalija karakterie celovitu namirnicu, to vie srljamo u idiotizam. Ovaj nain razmiljanja je doneo puno loe nauke.

Jedan od najpovoljnijih nalaza iz brda podataka dobijenih istraivanjima ishrane je da su dobra ishrana i dobro zdravlje jednostavni. Biologija ishrane i zdravlja je izuzetno sloena, ali je poruka i dalje jednostavna. Preporuke koje dolaze iz objavljene literature su tako jednostavne da mogu da ih navedem u jednoj reenici: jedite celovite nepreraene biljne namirnice, svodei na najmanju meru korienje preraenih namirnica i dodavanje soli i masti.

Jedite raznovrsno i do mile volje pomorande, kivi, crvenu papriku, jabuke, krastavce, paradajz, avokado, tikvice, borovnice, jagode, zelenu papriku, malinu, bundevu, kupine, mango, plavi patlidan, kruke, lubenice, brusnice, papaju, grejpfrut, breskvu, prokelj, karfiol, spana, artioku, kelj, salatu, kupus, blitvu, celer, parglu, slaicu, brokoli, repu, bosiljak, perun, alge, krompir, cveklu, argarepu, repu, crni luk, beli luk, umbir, praziluk, rotkvice, pasulj, soju, graak, kikiriki, adzuki pasulj, soivo, orahe, badem, lenik, pistae, integralne itarice penicu, pirina, kukuruz, proso, ra (u hledbu, testenini), ovas, jeam, heljdu, koprivu Koristite malo kukuruznog ulja, ulja od kikirikija i maslinovog ulja. Moete jesti i malo ribe (losos, tuna, bakalar). Izbegavajte meso, mast, mleko i mlene proizvode, jaja (i proizvode sa visokim sadrajem jaja, poput majoneza).____________________________________________________________________________________________________ Za veinu Amerikanaca ideja da se odreknu svih ivotinjskih namirnica (ukljuujui govedinu, piletinu, ribu, sir, mleko i jaja), uprkos zadivljujuim efektima takve ishrane, izgleda neostvarljiva. Mogli biste isto tako da zatraite od Amerikanaca da prestanu da diu. Meutim, za mnoge ovakva ishrana postaje pravo zadovoljstvo. Znam da je teko poverovati dok i sami to ne doivite, ali na biljnoj ishrani se ulo ukusa menja. Ne samo da se gubi elja za mesom, ve se otkrivaju nove primamljive arome hrane. elja za proizvodima od mesa me je gotovo prola, naroito ako pazim da ne ostanem predugo gladan. I, iskreno, jedem zaista mnogo. Poto sam imao viak kilograma, uvek sam razmiljao o tome ta jedem. Sada jedem kao lud, a oseam se odlino. Mogu iskreno da kaem da sada uivam u hrani daleko vie nego pre, delom zato to sam sada izbirljiviji. Jedem samo onu hranu koja mi se zaista svia.

Prvih mesec dana je prolo bre nego to sam oekivao. Smrao sam etiri kilograma, a moj nivo holesterola je znaajno opao. Sada na ishranu troim daleko manje vremena, naroito od kada sam pronaao restorane u kojima mogu da jedem, a i kuvam vee koliine jela koje zatim drim u zamrzivau. Moj zamrziva je pun vegetarijanskih jela.

Eksperiment se zavrio, ali sam ja odavno prestao da gledam na to kao na eksperiment. Ne znam zato bih se vraao svojim starim navikama._________________________________________________________________________________________________

Vano je znati kako se uopte informacije stvaraju i kako stiu do javnosti. Veliki deo odreuje Zlatno pravilo: onaj koji ima zlato, odreuje pravila. Postoje mone, uticajne i neverovatno bogate industrije koje mogu da izgube ogromnu koliinu novca ako ljudi ponu da prelaze na biljnu ishranu. Njihovo finansijsko zdravlje zavisi od kontrolisanja onoga to javnost zna o ishrani i zdravlju. Kao i bilo koje dobro preduzee, ove industrije ine sve to je u njihovoj moi kako bi zatitile svoj profit i svoje akcionare.

Mogli biste da pomislite kako industrije potajno plaaju naunicima da podese podatke, kako podmiuju dravne zvaninike i bave se nelegalnim poslovima. Mnogi ljudi vole senzacionalistike prie. Meutim, mone nteresne grupacije koje odravaju status kvo, obino se ne bave nelegalnim poslovima. Koliko ja znam, oni ne plaaju naunicima da podeavaju podatke. Ne podmiuju izabrane zvaninike niti vre prljave tajne pogodbe.

Situacija je daleko gora. Celokupan sistem vlada, nauka, medicina, industrija i mediji daju primat profitu nad zdravljem, tehnologiji nad hranom i zbrci nad jasnoom. Najvei deo zbrke vezane za ishranu stvara se na legalne, potpuno vidljive naine i ire je dobronamerni ljudi koji nita ne sumnjaju, bez obzira da li se radi o istraivaima, politiarima ili novinarima. Najtetniji aspekt sistema nije senzacionalan, niti e doi do velikog komeanja po njegovom otkriu. To je tihi neprijatelj kojeg malo ljudi vidi i razume. Moja iskustva unutar naune zajednice ilustruju kako celokupan sistem stvara zbunjujue informacije i razloge zbog kojih niste ranije uli poruku ove knjige. Katkad je skoro nemogue razlikovati nauku od industrije, vladu od nauke ili vladu od industrije.

_________________________________________________________________________________________________________Platon je rekao sasvim jasno: Jeemo meso ivotinja na sopstvenu propast. Iako je zaista upeatljivo da je pre skoro 2.500 godina jedan od najveih umova u istoriji zapadnog sveta osudio jedenje mesa, jo je upeatljivije da malo njih zna za ovu istoriju. Malo ko zna, na primer, da je otac medicine, Hipokrat, zastupao ishranu kao glavni nain za spreavanje ili leenje bolesti, ili da je Dord Mekilvejn znao da ishrana predstavlja sredstvo za prevenciju i leenje bolesti, ili da je ovek koji je uestvovao u osnivanju Amerikog udruenja za borbu protiv raka, Frederik L. Hofman, znao da ishrana predstavlja put ka prevenciji i leenju bolesti.

Kako je Platon tako precizno predvideo budunost? On je znao da ishrana ivotinjskim namirnicama nee dovesti do zdravlja i blagostanja. Umesto toga, lani oseaj luksuza stvoren mogunou ishrane ivotinjama moe dovesti samo do kulture bolesti, sporova oko zemljita, advokata i lekara. Ovo predstavlja veoma dobar opis nekih od izazova sa kojima se suoava dananja Amerika!

Kako je Seneka, jedan od velikih uenjaka od pre 2.000 godina, tutor i savetnik rimskog imperatora Nerona, sa velikom sigurnou znao o problemima sa ishranom ivotinjama kada je napisao: Vo je zadovoljan panjakom od jednog ili dva jutra, jedna uma je dovoljna za nekoliko slonova. Samo se ovek izdrava pljakanjem cele zemlje i mora. ta! Da li nam je priroda zaista dala tako nezasite stomake, davi nam istovremeno tako beznaajna tela?... Robove stomaka (kako kae Salus) treba ubrajati u red niih ivotinja, a ne ljudi. Ne ni njih, ve u red mrtvih... Moete urezati na njihovim vratima: 'Oni su prizivali smrt'.Kako je Dord Mekilvejn predvideo budunost kada je rekao da lokalna teorija zdravlja nee dovesti do zdravlja? Ni dan-danas ne postoje pilule ili procedure koje efektno spreavaju, eliminiu ili lee uzroke bilo koje hronine bolesti. Sada je izvesno da su prevencije i tretmani koji podstiu promenu ishrane i naina ivota, konstitucioni pristup zdravlju.

Kako smo zaboravili lekcije iz prolosti? Kako smo doli od znanja da su najbolje atlete sa olimpijada u drevnoj Grkoj morali da se hrane biljnom hranom do straha da vegetarijanci ne dobijaju dovoljno proteina!? Kako smo stigli do take na kojoj iscelitelji naeg drutva, nai lekari, znaju malo ili nimalo o ishrani, a prepisani lekovi i odlazak u bolnicu predstavljaju trei vodei uzrok smrti?

Kako smo stigli dotle da zastupanje biljne ishrane moe da ugrozi profesionalnu karijeru, tokom koje naunici vie vremena troe savlaujui prirodu nego uvaavajui njene zakonitosti? Kako smo dospeli dotle da su kompanije koje ostvaruju profit na naoj bolesti iste one koje nam govore kako da budemo zdravi; da su kompanije koje zarauju na naem izboru hrane one koje nam govore ta da jedemo; da novac koji su ljudi teko zaradili vlada troi za poveanje profita industrije lekova; i da ima vie nepoverenja nego poverenja u smernice nae vlade o hrani, lekovima i zdravlju? Kako smo dospeli dotle da su Amerikanci toliko zbunjeni u vezi s tim ta je zdravo, da im vie nije ni stalo? Populacija nae zemlje, Amerike, koja se sastoji od skoro 300 miliona ljudi je bolesna.

Nikada ranije nije tako veliki procenat populacije umirao od bolesti obilja. Da li je to obilje, koje je Sokrat predvideo pre 2.500 godina drutvo puno lekara i advokata koji se bore sa problemima koje su proizveli ljudi koji ive luksuzno i jedu stoku? Nikada ranije nije toliko ljudi patilo od tako visokog nivoa gojaznosti i dijabetesa. Dve treine Amerikanaca imaju viak kilograma, a jedna treina je gojazna. Nikada ranije nismo uticali na prirodnu sredinu u toj meri da gubimo gornji sloj tla, nae velike severnoamerike resurse. Toliko brzo menjamo nau klimu da se mnogi naunici plae za budunost. Nikada ranije nismo istrebljivali biljne i ivotinjske vrste u meri u kojoj to inimo danas. Nikada ranije nismo uvodili, u tako velikoj meri, genetski izmenjene varijetete biljaka u sredinu, ne znajui kakve e biti posledice. Sve ove promene u naoj sredini su pod jakim uticajem naeg izbora ishrane.

Lutali smo tokom 2.500 godina, gradei neodrivo udovite koje sada nazivamo savremenim drutvom. Sigurno neemo imati jo 2.500 godina da se setimo uenja Platona, Pitagore, Seneke i Mekilvejna; neemo imati ni 250 godina. Iz ove hitnosti javlja se velika prilika, i zbog toga nisam izgubio nadu. Ljudi poinju da oseaju potrebu za promenom i poinju da dovode u pitanje neke od najosnovnijih pretpostavki o vezi hrane i zdravlja. Ljudi poinju da uvaavaju zakljuke naune literature i menjaju svoje ivote nabolje.

Nikada pre nije postojalo toliko brdo eksperimentalnih istraivanja koja podupiru primenu biljne ishrane celovitim, nepreraenim namirnicama. Sada, na primer, moemo da vidimo slike arterija unutar srca, i da zatim ubedljivo pokaemo da biljna ishrana celovitim namirnicama preokree srano oboljenje. Sada posedujemo znanje koje nam omoguuje da shvatimo kako se to zaista odigrava. ivotinjski proteini, vie od zasienih masnih kiselina i holesterola, podiu nivo holesterola u krvi. Meunarodna poreenja pokazuju da populacije koje ive na tradicionalnoj biljnoj ishrani imaju daleko manje sluajeva sranih oboljenja, a istraivanja pojedinaca unutar jedne populacije pokazuju da oni koji jedu vie biljnih, nepreraenih namirnica imaju ne samo nii nivo holesterola, ve i manje sluajeva sranih bolesti. Sada posedujemo dubok i irok opseg dokaza koji pokazuju da je biljna ishrana nepreraenim namirnicama najbolja za srce. Nikada ranije nismo imali tako duboko razumevanje o tome kako ishrana utie na rak. Objavljeni podaci pokazuju da ivotinjski proteini podstiu rast tumora. ivotinjski proteini poveavaju nivo hormona IGF-1, koji predstavlja faktor rizika za rak, a ishrana bogata kazeinom (glavni protein kravljeg mleka) omoguuje ulaz vee koliine kancerogena u elije, potom vezivanje opasnijih kancerogena za DNK, te odigravanje veeg broja mutagenih reakcija koje izazivaju nastanak kanceroznih elija i brzi rast tumora kada se jednom formiraju. Podaci pokazuju da ishrana zasnovana na namirnicama ivotinjskog porekla podstie proizvodnju enskih reproduktivnih hormona tokom ivota ene, to moe da dovede do raka dojke. Sada posedujemo mnotvo dokaza koji pokazuju da je biljna ishrana nepreraenim namirnicama najbolja za rak. Dokazano je i da se nivo eera, holesterola i insulina u krvi popravlja biljnom ishranom nepreraenim namirnicama bolje nego bilo kakvim drugim tretmanom. Istraivanja pokazuju da osobe sa dijabetesom tipa 2 na tretmanu biljnom ishranom celovitim nepreraenim namirnicama mogu da preokrenu bolest i prestanu sa uzimanjem lekova. Brojna meunarodna istraivanja pokazuju da je dijabetes tipa 1, ozbiljna autoimuna bolest, povezan sa unosom kravljeg mleka i preranim prestankom dojenja majinim mlekom.

Sad znamo kako autoimuni sistem moe da napadne nae sopstveno telo kroz proces molekularne mimikrije izazvan ivotinjskim proteinima koji dospevaju u na krvotok. Takoe posedujemo dokaze koji povezuju sklerozu multipla sa unosom ivotinjskih namirnica, kao i da ishrana moe da pomogne u usporavanju, moda ak i zaustavljanju razvoja ove bolesti. Sada posedujemo niz dokaza da je biljna ishrana nepreraenim namirnicama najbolja za dijabetes i autoimmune bolesti.

Nikad ranije nismo imali tako irok raspon dokaza koji pokazuju da ishrana koja sadri viak ivotinjskih proteina moe da nam uniti bubrege. Kamen u bubregu se javlja zato to ishrana ivotinjskim proteinima stvara velike koliine kalcijuma i oksalata u bubregu. Sada znamo da se pojava katarakte i makularne degeneracije u vezi sa starou moe spreiti korienjem namirnica koje sadre velike koliine antioksidanasa. Pored toga, istraivanja su pokazala da su kognitivna disfunkcija, vaskularna demencija prouzrokvana malim modanim udarima, i Alchajmerova bolest povezani sa hranom koju jedemo. Istraivanja ljudskih populacija pokazuju da se naa izloenost riziku od preloma kuka i osteoporoze poveava ishranom bogatom namirnicama ivotinjskog porekla. ivotinjski proteini izvlae kalcijum iz kostiju stvarajui kiselu sredinu u krvi. Sada posedujemo mnotvo dokaza da je biljna ishrana nepreraenim namirnicama najbolja za nae bubrege, kosti, oi i mozak.

Stotine detaljnih, obimnih, dobro sprovedenih istraivanja ukazuju na isto.

Popularnost biljne ishrane raste, a i raznovrsnost i dostupnost vegetarijanskih namirnica su drastino porasle. Naunici objavljuju sve vie radova o vegetarijanskoj ishrani. Verujem da je svet konano spreman za promenu. Doli smo do trenutka u naoj istoriji kada se nae loe navike vie ne mogu tolerisati. Mi smo, kao drutvo, na ivici visoke litice: moemo da padnemo u bolest, siromatvo i degradaciju, ili da prihvatimo zdravlje i dugovenost. Sve to je potrebno je odvanost da izvrimo promene. Kako e biti naim unucima za sto godina? Samo e vreme pokazati, ali se nadam da e se istorija kojoj prisustvujemo i budunost koja je pred nama odvijati u korist svih nas.

________________________________________________________