"kilometri za priču i sećanje" pripremio m. erdeljan

30. GODINA PLANINARSKOG MARATONA NA FRUŠKOJ GORI

1


2

IDEJA I NASTANAK

PLANINARSKOG

MARATONA NA FRUŠKOJ

GORI

Krajem sedamdesetih prošlog veka, u mislima Radivoja Kovačevića, člana Planinarsko - Smučarskog Društva (PSD) „Stražilovo“ iz Sremskih Karlovaca i predsednika Planinarsko - smučarskog saveza Vojvodine, tada pasioniranog orijentirca, dugo je postojala ideja o organizovanju orijentacionog maratona na Fruškoj gori. Ta svoja razmišljanja Rada je izložio predsedniku PSD-a „Železničar“ iz Novog Sada, Božidaru-Bati Grujiću, i njegovim saradnicima, jer je dobro znao da se bez pomoći ovog društva, koje je tada bilo najaktivnije u Vojvodini, njegova ideja ne može realizovati.

Radivoj Kovačević

Oni su mu obećali pomoć u realizaciji, a pošto su vrlo realno procenili da za orijentacioni maraton neće biti zainteresovanih zbog njegove dužine, vremenskog trajanja i naročito njegove težine, sve je ostalo samo na ideji. Jedne aprilske večeri 1978. godine Đula Šejpeš i Jovan Radoš dosetili su se da umesto

orijentacionog maratona naprave planinarski maraton. Tu svoju ideju, s koncepcijom da maraton bude maraton bez pobednika, odnosno da svi oni koji ga pređu budu i pobednici, detaljno su obrazložili Bati Grujiću, što je ovaj posle malo ubeđivanja i prihvatio. Već sutradan tu ideju Bata je izložio tadašnjem sekretaru SOFKA Vojvodine, Janiki Pfafu, koji je obećao da će im SOFKA pomoći, kako organizaciono tako i materijalno, s tim da PSD „Železničar“ bude realizator.

Prvi Organizacioni odbor radio je u sledećem sastavu: Božidar Grujić, Jovan Radoš, Đula Šejpeš, Zoran Živanić, Angelina Janićin, Slavica Perić, Marija Jankov, Mihajlo Andrejev, Lale Andrić, Kaća Ortak, Mara Stijović i Milan Vranić.

Božidar Bata Grujić

Joca Radoš


3

1978.


4

TRKA SA TRISTOTINE

POBEDNIKA

Bila je to najneobičnija trka koja je do sada održana u našoj zemlji. Prvi planinarski maraton, održan u subotu (27.5.1978.) i nede-lju (28.5.1978.) na fruškogorskim padinama, okupio je preko 400 planinara iz svih krajeva naše zemlje, a pobednici su svi koji su stazu dugačku 86 kilometara prošli u vremenu od 36 časova. Istina, oni mlađi izdržljiviji i sa dobrom fizičkom i psihičkom kondicijom ovu ni malo laku stazu prešli su i za kraće vreme. Međutim, Janko Puškaš iz Sremske Kamenice i Uroš Kekić iz Vrdnika, koji su stigli na cilj za 15 sati i 15 minuta, od organizatora nisu dobili nikakvu posebnu nagradu, baš kao ni svi koji su nešto kasnili iza njih. Jer, cilj ovoga maratona je bio da se u određenom vremenu prođe staza i svi koji su je prošli za 36 sati dobili su spomen značke i diplome. Planinarsko-smučarsko društvo “Že-lezničar” u Novom Sadu organ-izovalo je ovaj maraton za sve one koji su se osećali sposobni da u jednom dahu, bez spavanja, prođu stazu. A nju su, rame uz rame prešli i dvanaestogodišnjaci i šezdese-togodišnji planinari. Dvojica pionira: Bogdan Džajić iz Beočina i Predrag Čabarkapa iz Kule, iako tek imaju dvanaest godina, uspeli su da sa lakoćom prođu stazu.

Do sinoć, sat pre zatvaranja cilja, od 400 takmičara na cilj je stiglo 304 planinara. Zanimljivo je da

je na prvoj četvrtini staze odustalo samo osam takmičara, a kroz kontrolnu tačku na Iriškom vencu, gde je bila polovina staze, u noći između subote i nedelje, prošlo je 390 maratonaca. Svi koji su prošli kroz kontrolnu tačku u Beše-novačkom Prnjavoru dobili su bronzanu, a na Iriškom vencu srebrnu značku.

Pomoć privrede

U organizovanju Prvog planinarskog fruškogorskog maratona novosadskim planinarima značajnu pomoć pružile su i neke organizacije udruženog rada. Novac ili svoje proizvode dali su: “Forum”, “Cen-troslavija”, Novosadska banka, “Vi-nogradi” iz Čoke, Industrija mesa u Čoki, “Farmakoop” iz Novog Sada, PIK Bečej, “Vinožupa”, “Venac” iz Novog Sada i Mlekara iz Sente.

Iduće godine - još masovnije

Svi učesnici maratona su jedinstveni u oceni: organizatorima se ne može staviti ni jedna zamerka. Tim povodom predsednik Plani-narsko-smučarskog društva “Želez-ničar” Božidar Grujić - Bata kaže: Pohvale koje smo dobili od takmičara obavezuju nas da ovaj maraton organizujemo svake godine. Mislim da će ova manifestacija postati tradicionalna, a idućeg proleća, uz bolju propagandu, verujem da će nas na stazu izaći preko hiljadu.

Kuljani najbrojniji i najmlađi


5

Planinari Kule bili su najbrojniji i najmlađi na Prvom planinarskom fruškogorskom maratonu. Na startu ih se pojavilo 40, a 34 ih je osvojilo zlatnu i dvojica bronzanu značku. Prosek starosti kulskih planinara bio je 17 godina. Planinarima Kule pripali su pehari koje je organizator obezbedio za najmasovnije društvo i za najmlađu ekipu.

Spavali hodajući

Želja svih učesnika Fruško-gorskog planinarskog maratona je bila da što brže savladaju stazu dugačku 86 kilometara bez obzira što su propozicije dozvoljavale 36 sati za prolazak trase. Među onima koji su na cilj stigli juče pre podne nalazio se i 68.godišnji Skopljanac Milan Vasevski. Po dolasku na cilj on je rekao: Planinarim već pedeset godina, ali ovo je i lepo i teško. Zahvaljujući dobroj kondiciji uspeo sam da prođem celu stazu. Nas četvorica smo noćas, negde oko 4 časa, između manastira Velike Remete i Fruškogorskog grebena zaspali u hodu. Išli smo tako u polusnu sigurno kilometar-dva dok nismo naišli na izvor gde smo se osvežili.

Samo dve povrede

Organizator je po opštoj oceni položio sve ispite za organizovanje jedne ovakve zanimljive priredbe. Na kontrolnim tačkama su, pored kontrolora, bili i lekari i medicinske sestre. Srećom, nisu imali mnogo posla. Jedino su potrošili mnogo

zavoja i flastera vidajući žuljeve i naboje koje su mnogi zadobili. Inače, od svih takmičara samo su dvojica doživela ozbiljnije povrede: jedan Novosađanin se okliznuo na granu i iščašio koleno, dok je jednom planinaru iz Šida pukao mišić na nozi. Njima je brzo ukazana pomoć i preneti su u Novi Sad.

Ljubav prema - pešačenju

Među 300 pobednika Fruško-gorskog planinarskog maratona nalazi se i 18 devojaka. One su rame uz rame išle sa “jačim polom”, a mnoge su stazu prešle u rekordnom vremenu. Među prvima na cilj je stigla i Novosađanka Ljuba Kopanja. Ona je 86 kolometara uspela da pređe za 17 sati i 53 minuta, išla je u proseku pet kilometara na sat. U predahu između dva gutljaja čaja uspela je onako umorna da kaže: “moja velika ljubav je pešačenje. Nema u tome ništa neobičnog što sam tako brzo i relativno lako prošla trasu.

Radivoj Kovačević


6

1979.


7

SVAKO KO IZDRŽI -

POBEDNIK

Zahvaljujući izvanrednom odzivu učesnika na Prvom planinarskom maratonu koji je održan lane, Savez planinarskih društava opštine Novi Sad uz pomoć društvenih i radnih organizacija prihvatio je da organizuje Drugi planinarski maraton na teritoriji Fruške gore. Ove godine (1979.) planirano je da se maraton održi 19 i 20 maja u dužini od 82 kilometara. Organizator planinarskog maratona stazu je podelio u 20 etapa, posle svake etape predvićen je mali odmor. Učesnici maratona imaće i četiri duža odmora na kontrolnim stanicama gde je organizator predvideo ishranu učesnika.

Po svom karakteru maraton prestavlja jedinstvenu atrakciju, svoj-stvenu proveru spremnosti fizičke kondicije učesnika, a ujedno je i izvaredna prilika da za sve one koji vole prirodu, planinarske staze da se mađusobno zbliže i ponesu nezabo-ravne uspomene na savladanu stazu dugu 82 km. Maraton nema takmičarski karakter, a svaki učesnik koji pređe stazu u roku od 33 časa smatra se “pobednikom” ! Za sve učesnike koji “pobede” nagrada je uspomena na pređeni, zlatna značka i prigodna diploma.

Drugi planinarski maraton na obroncima Fruške gore podeljen je na 20 etapa, a najduža je 7400 metara. Ukupna visinska razlika staze iznosi

3400 metara. Staza maratona je isključivo na šumskim, odnosno planinarskim stazama. Zanimljivo je takođe da prolazi kroz mesta značajna iz NOB, obilazi kulturno istorijske spomenike i najpoznatija izletišta Fruške gore.

Start Drugog planinarskog maratona je na Popovici ispred plani-narskog doma “Železničar” 19 maja u 8 časova. Do prvog odmarališta u Dolini kestenova predviđeno je da učesnici pređu 23,8 kilometara, posle pauze od jednog časa nastavljaju maraton, drugi veliki odmor je kraj manastira Jazak posle pređenih 40,8 kilometara. Organizator je predvideo treći veliki odmor ispred odmarališta Elektrovojvodine, 54,2 km, da bi se učesnici pred poslednju veliku etapu odmorili u Velikoj Remeti (69,2 km.) Cilj je na Popovici, na mestu polaska ispred planinarskog doma Železničar.

Goran Kovač

REKORD PRED START

Preko 1200 građana, planinara, omladinaca, pionira, izviđača i sportista krenuće autobusima danas u 6,30 časova ispred Doma kulture u Novom Sadu ka Popovici, gde je start Drugog planinarskog maratona na Fruškoj gori. Svečano otvaranje i polazak je u 8 časova ispred planinarskog doma “Železničar”.

Ova manifestacija spremnosti, fizičke kondicije, drugarstva i brastva i jedinstva postaje tradicionalna. Svaki učesnik koji pređe stazu dugu 82 kilometra u roku od 33 časa


8

dobiće zlatnu značku i diplomu za uspešno učešće na Maratonu.

Gv.

BLIZU 1200 UČESNIKA

Blizu 1200 planinara, sportista drugih grana, izvidnika, građana, pionira i omladinaca, startovalo je juče (19.5.1979.) u 8 časova na Popovici ispred doma “Železničar” u Drugom planinarskom maratonu. Divan letnji dan doprineo je da ova svojevrsna smotra spremnosti bude veoma impresivna.

Najspremniji učesnici marša obroncima Fruške gore dugog 82 kilometra očekivani su sinoć na Popovici, gde je i cilj trke, jer se računa da će stazu preći za oko 15 časova. Međutim, cilj će biti otvoren do večeras u 20 časova, jer u ovom takmičenju nema pobednika, tačnije pobednici su svi učesnici koji prevale maršutu. ZAVRŠEN DRUGI PLANINARSKI

MARATON NA RAPORTU 759!

Juče oko 17 časova na Popovici

je završeno najmasovnije takmičenje planinara Jugoslavije, koje je organizovalo Planinarsko sportsko društvo “Železničar” iz Novog Sada. Od 900 učesnika koliko je krenulo u subotu u 8 časova sa Popovice na cilj je stiglo 759 planinara, omladinaca, pionira, izviđača, sportista, pripadnika JNA i građana. Kako ova manifestacija nije imala takmičarski

karakter, svaki učesnik koji je prevalio stazu dugu 82 kilometra u vremenu od 33 časa smatra se pobednikom, a za uspomenu na Maraton dobija zlatnu značku i diplomu.

Napornu stazu sa visinskim oscilacijama od 3400 metara, sa 19 kontrolnih tačaka i četiri mesta za odmor, prvi su prepešačili Janko Puškaš, član PSD “Fruška gora” iz Sremske Kamenice i Uroš Kekić, član PSD “Zmajevac” iz Vrdnika - za samo 13 časova. Toplo i pravo letnje vreme, kao i komarci koji su predstavljali najteže “protivnike” za učesnike, nisu omele ni najmlađeg aktera LJubomira Đurđeva, osmogodišnjeg učenika iz Novog Sada i njegovog vršnjaka Vladimira Šmita, učenika iz Kaća da uz pomoć roditelja pređu maratonsku stazu. Najstariji takmičar bio je Živko Ilić, penzioner iz Kraljeva, koji je sa 69 godina bez većih teškoća i u društvu mladih lako podneo dugu etapu.

Drugi planinarski maraton uveličali su članovi planinarskih društava iz svih republika i iz 75 mesta. Kako je ova manifestacija postala tradicija učesnici su se na rastanku rastali rečima: “Doviđenja dogodine na istom mestu”!

M.Garčev


9

1980.


10

TAKMIČENJE SA 2000

POBEDNIKA

Planinarsko smučarsko društvo Železničar u Novom Sadu organizuje i ove godine (1980.) sada već tradicionalni planinarski maraton u Fruškoj gori. Za ovu jedinstvenu sportsku i rekreativnu manifestaciju ne samo u našoj zemlji već i u Evropi među planinarima i ljubiteljima pešačenja uopšte u Jugoslaviji vlada veliko interesovanje - do juče je stiglo 1578 prijavljenih iz svih republika i pokrajina.

“Prijave ćemo primati sve do uoči starta odnosno petka 23 maja uveče” kaže predsednik Železničara Božidar Bata Grujić - Koji ne stignu da se prijave do tada “progledaćemo im kroz prste” pa ćemo i u subotu 24 maja sve do 9 časova kada je start maratona na Popovici, primiti prijave. Jer cilj nam je da u ovom takmičenju, u kome su pobednici svi koji prođu stazu učestvuje što više ljudi. Podsetimo da Planinarski maraton u Fruškoj gori nema zapravo takmičarski karakter - zlatnu značku i diplomu pobednika dobija svaki učesnik koji stazu dugačku 87 kilometara pređe za 33 časa. Start je na Popovici u subotu 24 maja u 9 časova, a cilj se zatvara u nedelju 25 maja u 18 časova. Organizator je obezbedio za one koji uplate po 40 dinara i poseban planinarski trofej - značku Fruškogorske transverzale, koju mogu dobiti samo oni koji pređu celu stazu u dužini od 87 kilometara. Za Novosađane je obezbeđen prevoz

autobusima u subotu 24 maja u 6,30 časova ispred Galerije Matice srpske, a takmičari sa strane imaće obezbeđen prevoz s platoa ispred železničke stanice u Novom Sadu od 6 do 8 časova.

G. Koić

POBEDILI I KIŠU

Tradicionalni planinarski maraton, koji već treću godinu organizuje Planinarsko-smučarsko društvo Železničar iz Novog Sada u Fruškoj gori, pokazao je još jednom da planinari ne znaju za teškoće, pa ni za kišu i blatnjavu stazu koje su imali gotovo na celom putu dugačkom 87 kilometara.

U subotu pre podne skoro hiljadu učesnika maratona, s fruškogorskog izletišta Popovice, ispratila je kiša koja sve do noći nije prestala. Ovakvo ružno vreme odavno se ne pamti u Fruškoj gori, ali su ovako surovi vremenski uslovi bili, uz ne baš kratku stazu, veliki izazov učesnicima da budu jači i od nevremena. Kiša je toliko raskvasila puteve kroz Frušku goru da se na mnogim mestima, naročito pri usponima, moralo kretati doslovce i četvoronoške. Najteže je bilo od manastira Beočin do planinarskog doma na Osovlju, a ništa lakši uspon nije bio ni s Andrevlja ka Letenki. Na tim “blatnim toboganima” malo je ko odustajao, odustajali su samo oni koji su krenuli na maraton u naprikladnoj obući pa im se već na pola puta jednostavno raspala. U toj koloni


11

izdržljivih, koloni u kojoj je svako postao pobednik ko je celu stazu prošao za 33 časa i overio svoj prolazak kroz 21 kontrolnu stanicu, našli su se zajedno pioniri, omladinci i mnogi šesdesetogodišnjaci. Najmlađi učesnik maratona bio je devetogodišnji Đorđe Perić iz Novog Sada, a najstariji Borislav Jovanović, takođe iz Novog Sada, kome nije smetalo breme od 67 godina da krene na maraton.

Fruška gora mnoge iznenadila

Prvi put sam na planinarskom maratonu u Fruškoj gori i mogu da kažem da u svojoj 30-godišnjoj planinarskoj karijeri nisam imao težu stazu - kaže Mišo Čaševski iz Skoplja - Ovaj maraton je prava smotra izdržljivosti, podjednako fizičke i psihičke, a uz sve to ona kiša u subotu još je otežala pešačenje. Jeste da je od 976 takmičara, koliko ih je startovalo, do sinoć na cilj stiglo samo 368 to nije u ovako teškim uslovima nije neuspeh - kaže jedan od trojice dežurnih lekara na maratonu dr Dušan Jovanović - Bilo je dosta lakših povreda i dobro je što se samo na tome završilo. Jer, mnogi su na stazu izašli fizički i psihički nespremni. Više njih je došlo u neprikladnoj obući. A trebalo je izdržati juče sve ono na raskaljanoj stazi. Samo fizički i psihički spremni izgurali su do kraja.

Maraton je najlepši ispit starosti i mladosti - bio je kratak Zoran Terzić iz Bihaća.

Najlepša manifestacija planinara

u Jugoslaviji - dodao je kratko Janez Soklič iz Ljubljane.

Ovo mi je treći put da učestvujem na maratonu, ali ovoga puta bio je to ispit zrelosti svakog planinara - rekao je Marko Blažević iz Zenice - Kada smo polazili na put mnoge moje kolege su govorile kako će oni tih 87 kilometara “u Vojvodini” prosto preleteti. Upozorio sam ih da se nije šaliti s Fruškom gorom. Mnogi su se u to uverili već na pola staze.

Dajte nam više ovakvih “netakmičarskih” akcija - poručio je mladi Kragujevčanin Branko Ćorović.

Nevreme prepolovilo učesnike

Ovo je katastrofa! - govorio je još u subotu na startu predsednik Planinarskog društva “Železničar” iz Novog Sada Božidar Bata Grujić. - Prvo, do subote uveče prijavilo nam se 1500 takmičara, ali smo očekivali da će na samom startu prijaviti bar još koja stotina. I umesto da sa starta krene oko 2000 učesnika na stazu je otišlo nešto manje od hiljadu. Ova kiša kao da se zaverila protiv nas: pogledajte ove mladiće i devojke kako izgledaju već posle jednog sata hoda po kiši, a oni treba neprestalno da pešače još 32 sata. Ko će to izdržati? Tako su sada, pored mnogih kilometara dobili još jednog protivnika - kišu koja kvasi do kosti i blato na stazi koje neobično usporava hod i iscrpljuje snagu. Stvarno, po ovakvom nevremenu treba imati snažne živce i dobru kondiciju.


12

Učesnici iz 76 mesta

Nikada se do sada još na

Planinarskom maratonu u Fruškoj gori nije okupilo toliko predstavnika mesta širom Jugoslavije. Na start je stiglo takmičara iz 76 mesta iz svih naših republika i pokrajina. Učesnici su bili iz: Banovića, Kule, Bečeja, Apatina, Novog Sada, Niša, Futoga, Neština, Vršca, Subotice, Iriga, Vrdnika, Prijedora, Jajca, Sombora,

Nikšića, Skoplja, Štipa, Titovog Velesa, Kragujevca, Trstenika, Beograda, Bihaća, Breze, Zenice, Ljubljane, Maribora, Ptuja, Petrovaradina, Šida, Zaječara, Knina, Zagreba, Leskovca, Beočina, Nove Crnje, Čačka, S. Karlovaca, Bačkog Monoštra, Bačkog Dobrog Polja, Ruskog Krstura, Čerevića, Jazova, Zrenjanina, Prištine, Varaždina...

Radivoj Kovačević


13

1981.


14

STIŽU PRVE PRIJAVE

Do starta četvrtog planinarskog maratona na Fruškoj gori ostalo je još šest dana, a već sada se može reći da će i ova godina po broju učesnika doneti rekord. Na adresu Plani-narskog društva Železničar, koji je organizator, prijave stižu telefonom, pismima, telegramom. Do juče je preko 1200 građana, planinara, izvi-đača, ferijalaca, pionira omladinaca, studenata, penzionera radnika, vo-jnika i sportista iz četrdesetak mesta iz svih krajeva naše zemlje najavilo učešće. Među prijavljenim ima i starih poznanika, učesnika svih ra-nijih maratona, kao što su 72-godišnji Dimitrije Profitovski iz Skoplja, pla-ninari iz Kamnika, Ljubljane, Zadra, Leskovca, Zagreba, Varaždina, Bačkog Petrovog Sela, Sremske Kamenice, Sremskih Karlovaca. Ova manifestacija spremnosti, drugarstva i brastva i jedinstva, koja je postala tradicionalna, održaće se po četvrti put na Fruškoj gori. Start maratona i ove godine biće 23. maja u 10 časova ispred planinarskog doma “Želez-ničar”, gde će posle pređenih 80,5 kilometara biti i cilj. Staza je pro-jektovana tako da obilazi značajne istorijske spomenike iz NOB-a, na-seljena mesta i najpoznatija izletišta na Fruškoj gori: Ledince, Zmajevac, Brankovac, manastir Beočin, Osov-lje, Dolinu Kestenova, Testeru, Andrevlje, Letenku, Crveni čot, Pinkijev spomenik, Jazak, Vrdnik, Iriški venac, odmaralište “Elektro-vojvodine”, Grgeteg, Brankov grob,

Stražilovo, Stolove, Glavicu do Popovice. Najduža etapa između stanica za predah iznosi 7,4 kilometra, a ukupna visinska razlika staze je oko 4000 metara. Da bi ova jedinstvena planinarsko-sportska ma-nifestacija u Jugoslaviji i svetu bila što masovnija, u okviru staze ma-ratona prvi put ove godine organizuje se i “Mali maraton” u dužini od 25 kilometara, a cilj mu je na Andrevlju. Svaki učesnik koji mali maraton pređe za 10 časova i veliki za 30 časova pobednik je i dobija kao nag-radu - srebrne i zlatne značke, kao i diplome. Prema propozicijama takmi-čenja svaki učesnik mora imati čuturu ili flašu sa vodom, kišnu kabanicu ili kišobran, kutiju prve pomoći, a pored toga organizator savetuje da zbog žuljeva i naboja, ide u razgaženim dubokim, planinarskim cipelama.

- Kako planinarski maraton okuplja veliki broj učesnika, dobili smo podršku vojvođanskih kolektiva kaže predsednik Organizacionog odbora i član PSD “Železničar” Bo-židar-Bata Grujić - Tako su “Cen-troslavija”, “Neoplanta”, Novosadska mlekara i “Koprodukt” iz N.Sada i vrbaski “Karneks” na 21 kontrolnoj stanici obezbedili za okrepljenje čajeve, sokove, nareske, peciva i drugo, dok će ručak na Andrevlju organizovati Planinarsko društvo iz Neština. Pored njih finansijski su nas pomogli “Naftagas”, Novosadska banka”, Mašinski fakultet, KRO “Novosađanka” i Udruženje za radno i društveno angažovanje omladine “Mladost”.


15

M. Gorčev

SVI UČESNICI SU I

POBEDNICI

Četvrti planinarski maraton na Fruškoj gori čiji je domaćin Planinarsko društvo “Železničar” iz Novog Sada nadmašio je sve dosadašnje: sa starta su krenuli 1802 učesnika koji će bez konačenja proći stazom od 25. odnosno 88 kilometara.

Juče je na Popovici (23.maja 1981.) predsednik Sklupštine grada Novog Sada Jovan Dejanović otvorio četvrti planinarski maraton po Fruškoj gori i rekao:

- Ovako masovno učešće planinara iz cele zemlje najbolja je potvrda društvenog i vaspitnog značaja ove manifestacije, koja se uvrstila među najznačajnije u našem gradu.

Na startu su se našli planinari i izviđači, učenici i vojnici, radio amateri i medicinari. Učesnici su iz 87 mesta odnosno 44 radne organizacije, 12 osnovnih škola, 12 fakulteta…

Kiša je počela da pada već na samom startu i pratila je maratonce sve do Brankovca. Međutim, pravo iskušenje sve učesnike koji su se opredelili za šumsku stazu od 88 kilometara, očekuje danas na usponu dugom osam kilometara od Vrdnika prema Vencu. Posle toga staza vodi još do TV - tornja, sela Grgeteg, Stražilova, kote Stolovi i Glavice, a potom cilj na Popovici. Iskusni planinari, koji su prošli dosadašnja tri maratona, tvrde da je i pravo

iskušenje san koji će biti sprečavan češćim punktovima za okrepljenje. Svi planinari na 21 stanici moći će da dobiju sendvič, limun, eurokrem, jogurt, vodu ili čaj, a pravi ručak se predviđa tek danas oko 16 časova.

Mali maraton

Za polovinu učesnika pravo iskušenje je bio mali maraton na stazi: Ledinci, Zmajevac, Brankovac, Beočin manastir, osovlje, Dolina kestena, Testera i Andrevlje. Još juče mnogi su prešli ovu stazu u dužini od 25 kilometara, ali će neki potražiti i najbliži put do Popovice gde će biti spontana planinarska svečanost uz logorsku vatru. Najuporniji

Na prošlogodišnjem maratonu učestvovalo je 978 planinara i među njima invalid Antun Šakić iz Zenice koji je ove godine na startu izjavio pomalo razočarano:

- Opredelio sam se za “mali maraton”. U nedelju sam prošao Kozarom pedesetak kilometara i sada bi još 88 bilo previše.

Juče je na dugoj i teškoj stazi čiji usponi i padovi iznose 4000 metara sve funkcionisalo bespre-korno. O tome smo čuli kratki raport Božidara Grujića, rukovodioca akcije:

Ove godine imamo veliku pomoć svih planinarskih društava: ”Zmajevca” - “Vrdnik”, “Poštara”, “Stražilova”, “Zanatlije” i “Neština”, a u organizaciji učestvuje 150


16

članova. Iako su mnogi noć pre starta proveli pod šatorima, nismo imali nikakvih prigovora i verujemo da će danas na startu gotovo svi oni koju su i započeli ovaj pohod primiti jedinu nagradu - značke maratona. Mi očekujemo da će već iduće godine maraton nadmašiti svoj sopstveni rekord jer sve više se širi vest da je ovo jedinstvena priredba u svetu. Naime, Šveđani imaju 100 kilometara skijanja, Švajcarci trčanja, pa je ovo izuzetak po neprekidnom pešačenju.

Beba Janićin vodi brigu o smeštaju i ishrani gostiju.

Sasvim je razumljivo što naši maratonci posle staze više žele odmor nego jelo. Za to imaju sve uslove, jer imamo šatorski grad koji svima dobro dođe. Ove godine više smo vodili računa o osveženju učesnika pa se očekuje i dolazak svih na start gde ih čeka pasulj.

Lekaru maratona Dušanu Jovanoviću juče se nije niko požalio na žuljeve niti tegobe pa je i on optimista za uspešan kraj.

I ako su ovu jedinstvenu manifestaciju pomogle brojne privredne organizacije i studentski servis “Mladost” kao i Samoupravna interesna zajednica za fizičku kulturu, najveće zasluge ipak pripadaju planinarima društva “Železničar” koji mesecima žive za ovaj događaj, druženje i zajedništvo na njemu. To je garancija da će on već iduće godine biti veći i bogatiji za novo iskustvo i poznanstvo.

Č.Keco PRIREDBA VIŠESTRUKOG

ZNAČAJA

Četvrti planinarski maraton koje je organizovalo Planinarsko-smučarsko društvo “Železničar” iz Novog Sada, završen je potpunim uspehom. I pored kiše, magle i hladnog vremena ovogodišnja manifestacija nadmašila je sva očekivanja. Na startu, ispred planinarskog doma “Železničar” na Popovici našlo se čak 1803 člana planinarskih društava, omladinaca, pionira, izviđača, penzionera, pripadnika JNA, sportista, radnih ljudi i građana, iz svih republika i pokrajina Jugoslavije. Na ovoj svojevrsnoj smotri, koja nije imala takmičarski karakter, učestvovali su planinari od četiri do 68 godina, a među njima je bilo i 190 žena. Ova manifestacija pokazala je koliko su učesnici iz 46 mesta, odnosno 71 radne organizacije, 25 osnovnih i srednjih škola, 14 fakulteta, devet vojnih pošta... fizički i psihički spremni da po kiši i klizavom terenu izdrže i najveće napore. Tokom 10 časova koliko je bilo potrebno da se savlada 25 kilometara duga staza malog maratona, i dan i po za osamdesetak kilometara, koliko je trajalo takmičenje za “veliki maraton”, učesnici iz Kranja, Ljubljane, Zagreba, Zadra, Tuzle, Zenice, Ivangrada, Kičeva, Skoplja, Leskovca, Aranđelovca, Beograda, Niša, Vršca, Zrenjanina, Subotice... upoznali su se zbližili i poneli nezaboravne uspomene i sećanja koja će ih držati do sledećeg susreta na istom mestu. Iako je za sve učesnike kiša, loše vreme i blatnjav teren,


17

predstavljali pravo iskušenje, od 1803 učesnika koliko je krenulo sa Popovice na cilj malog maratona stiglo je 1670 takmičara, što je 93 odsto “prolaznosti”, a velikog - 790 što je oko 80 odsto “prolaznosti”, kada se zna da je 981 učesnik nastavio pešačenje fruškogorskim padinama. Pošto je impozantan broj od preko 900 učesnika sa predhodnog maratona nadmašen i na ovogodišnjem za isto toliko, realno je očekivati da će i sledeći susret planinara doneti novi rekord. Zato

organizatorima treba odati priznanje na vrlo kvalitetnom sprovođenu priredbe. Da bi i sledeće bio tako uspešan, PSD “Železničar” već sada je ugovorio sa mnogobrojnim raznim kolektivima učesnicima nedavno završenog Poljoprivrednog sajma za pomoć u namirnicama - toliko potrebnim učesnicima ove jedinstvene priredbe planinara ne samo u Jugoslaviji već i u svetu.

M. Garčev


18

1982.


19

PRIJAVE - RAFALNO

Preko 1200 građana, planinara, omladinaca, izviđača, ferijalaca, radnika, đaka,vojnika i sportista iz 65 mesta širom naše zemlje već je najavilo učešće na Petom planinarskom maratonu na Fruškoj gori. Prema podacima iz Planinarsko-smučarskog društva Železničar u Novom Sadu koji je organizator, među prijavljenima ima starih poznanika, kao što su planinari iz Ljubljane, Sarajeva, Skoplja, Zagreba, ali ipak, najviše ih je iz Vojvodine. Kako je do starta ostalo još malo najezda prijava je u punom jeku - kaže predsednik Organizacionog odbora i član PSD "Železničar" Božidar - Bata Grujić. Zato smo u Društvu preko celog dana organizovali dežurstva. Start Maratona i ove godine biće u subotu (22.5.1982.) u 9 časova ispred Planinarskog doma Železničar na Popovici, gde će posle pređenih 88 kilometara biti i cilj. Staza maratona je već uređena, a obuhvata poznate istorijske spomenike iz NOB-a, naseljena mesta i najpoznatija izletišta Fruške gore: Glavicu, Stolove, Stražilovo, Brankov grob, manastir Grgeteg, Televizijski toranj, Iriški venac, Manastir Ravanicu, Manastir Jazak, Pinkijev spomenik, Bešenovo, Letenku, Andrevlje, Testeru, Dolinu kestenova, Crveni čot, Osovlje, manastir Beočin, Brankovac, Zmajevac, Ledince. Ukupna visinska razlika staze je oko 4000 metara. Staza velikog maratona

duga je 88 kilometara, a drugi put organizuje se i mali maraton u dužini od 25 kilometara čiji je cilj na Iriškom vencu. Svaki učesnik koji mali maraton pređe za 9 časova, a veliki za 31 je pobednik, a kao nagrada pripašće mu srebrna i zlatna značka i diploma. Prema propozicijama svaki učesnik mora imati čuturu ili flašu sa vodom, kišnu kabanicu ili kišobran i kutiju prve pomoći. Da bi takmičari imali snage da pređu ovu napornu stazu na 21 kontrolnoj stanici obezbedili smo za okrepljenje čajeve, sokove, sendviče, mlečne proizvode i drugo, dok će ručak u Jasku pripremiti kuvari ovog fruškogorskog sela - kaže Božidar Grujić. Pomoć u namirnicama obezbedili su "Centroslavija", Novosadska mlekara, "Mlimpek", "Karneks", "Minakva", "Kulpin", "Fruktal", a u novcu SOFK-a Vojvodine, "Plan", SIZ za fizičku kulturu Novog Sada i Veće sindikata Novog Sada

FRUŠKOM GOROM ŽIVA

REKA TEČE

Predsednik Skupštine grada Novog Sada, Branislav Mindić, otvorio je na Popovici Peti planinarski maraton na Fruškoj gori. Na ovogodišnjoj manifestaciji učestvuje oko 2000 učesnika iz 123 mesta Jugoslavije. Ispred svečano ukrašene tribine, koja se nalazila pored planinarskog doma na Popovici, slili su se maratonci iz Štipa, Zenice, Šapca, Ljubljane, Zagreba, Kotora u jedinstvenu reku.


20

Okupljene maratonce zabavljao je orkestar kasarne "Janko Čmelik" dok su se užurbano pripremali: oblačili se, zavijali noge, kačili startne brojeve. Među njima, sa startnim brojem 128 je četvorogodišnja Zuzana Tirova koja sa mamom Zuzanom i tatom Mihalom krenula prvi put na put snage i izdržljivosti. Tu je i Anton Merjasec, Ljubljančanin, kome je ovo peto učestvovanje na fruškogorskom maratonu. - Zdravo Slovenac! - Gde si makedonac - pozdravljaju se stari poznanici i prijatelji, a onda kreću na stazu dugu 88 kilometara. Posle pola sata pešačenja stigli su do prve kontrolne tačke na Glavicu. Prvi put su u kontrolne knjižice udareni pečati , a pauza je iskorišćena za predah, osveženje,i presvlačenje. Ivan Vojnović (60) iz Novog Sada je među najstarijim učesnicima. Ovo je prvi put da učestvujem na fruškogorskom maratonu, pa se zato opredelio za kraću stazu. - Do sada sam učestvovao na svim fruškogorskim maratonima , a prošle godine sam bio treći, što je moj najveći uspeh. Nadam se da će ove godine biti bolje - kaže Miro Cviran, član Planinarskog društva “Železničar” iz Ljubljane.

Među učesnicima je i sedamdesetak vojnika iz novosadskih kasarni “Matija Gubec” i “Dušan Vukasović - Diogen”, zatim džudisti, atletičari...Planinari su, svakako, najbrojniji, jer su ovde u “svom fahu”. U masi smo zapazili i jednog velikog vučjaka, koga je vlasnik poveo da mu pravi društvo i pomogne

u orijentaciji. Posle predaha na Glavici, učesnici su nastavili dalje, prema Stolovima. Tu je druga kontrolna tačka. I tako redom, dok se sve kontrolne, a ima ih ukupno 21, ne obiđu. Cilj je - na startu, Popovici. Maratonci su pešačili i noćas, a dolazak prvih učesnika na cilj očekivao se posle ponoći. Svi učesnici koji pređu stazu dobiće od organizatora značku, a oni koji su uspešno završili sva četiri dosadašnja maratona i specijalnu diplomu.


21

1983.


22

KOLONA - OD TRIGLAVA

DO ĐEVĐELIJE

Do starta tradicionalnog Planinarskog maratona koji po šesti put organizuje Planinarsko-smučarsko društvo “Železničar” iz Novog Sada, ostalo je još deset dana, a do juče su pristigle 472 prijave, tako da je već premašen broj učesnika na prvom maratonu. Do sada je najveći broj učesnika najavio ferijalni savez “Vrbas” (150), zatim Osnovna škola iz Bačkog Monoštra (100), dok su Smučarski klub Vojvodina iz Novog Sada i Društvo za fizičku kulturu Partizan iz Kanjiže prijavili po 50, a Osnovna škola iz Bačkog Brega i omladinci mesne zajednice “Jugović” iz Novog Sada po 20. Inače, prijave su stigle iz 28 mesta Vojvodine, sedam iz Srbije, pet iz Hrvatske, tri iz Bosne i Hercegovine, dva iz Slovenije i jednog iz Makedonije. I pored toga što kao za maraton najveće interesovanje i dalje vlada kod učenika i radnika pozivu organizatora, da u granicama mogućnosti finansijski pomognu ovu manifestaciju, koja je po svome karakteru jedinstvena u Evropi i prestavlja veliki doprinos podsticanju rekreativnih navika, do juče se odazvalo samo četiri radne organizacije - “Plan”, KSP “Beogradturs”, Institut za poljoprivredna istraživanja i Društvo studenata “Mašinac” (sve iz Novog Sada). Skoro sve priprema za maraton, koji startuje 21 maja u 9 časova ispred planinarskog doma na Popovici, su privedene kraju.

Organizator očekuje rekordan broj učesnika, a da za to ima razloga svedoče utisci učesnika prošlih maratona: “ Ako se maraton bude još koji put organizovao, sigurno ću doći. Stigao sam samo do srebrne značke, ali i ona će mi ostati velika uspomena” (Rojina Miha, Ljubljana), “Posle svega, u meni su ostali izvandredni utisci i večno ću pamtiti ovu stazu i drugove od Slovenije do Makedonije” (Boris Jovanovski, Skoplje)

Dušan Vlaović

FRUŠKOJ GORI U POHODE

Ove godine se šesti put održava tradicionalna planinarska manifestacija Planinarski maraton na Fruškoj gori u organizaciji Planinarsko-smučarskog društva “Železničar” u Novom Sadu.

Planinarsko - smučarsko društvo “Železničar” u Novom Sadu organizovalo je 1978. godine jednu planinarsku manifestaciju u vidu masovnog obilaska Fruške gore. Kako je ova prva manifestacija izazvala veliko interesovanje ne samo planinara, već i ostalih ljubitelja prirode i radnih ljudi i sportista, to je doneta odluka nadležnih organa da se ova manifestacija pretvori u tradicionalnu i da se svake godine organizuje za vikend koji je najbliži proslavi Dana mladosti.

Planinarski maraton nije samo mogućnost za proveru psiho-fizičke spremnosti svih učesnika, već i prilika za sticanje prijatelja i drugova,


23

predstavlja u celosti manifestaciju bratstva i jedinstva naših naroda i narodnosti, jer se iz stističkih podataka dalo zaključiti da učesnici potiču iz svih krajeva naše domovine.

Da je ova manifestacija stekla velika popularnost, pokazuje i činjenica da smo na prvom maratonu imali 407 učesnika, dok ih je na poslednjem šestom bilo - 2000! Opis staze

Osnovna zamisao prilikom određivanja staze bila je da učesnici obiđu što veći broj mesta poznatih po kulturno-istorijskim znamenitostima, kao i da upoznaju svetlu prošlost ljudi i mesta ovoga kraja.

Savlađujući stazu maratona, učesnici obilaze poznata mesta iz NOR-a. Posetiće Ledince, takozvano Crveno Selo kako su ga zvali u toku rata, Testeru, mesto na kojem su pre rata vojvođanski skojevci imali svoj logor, Letenku, na kojoj je formiran deo Fruškogorskog partizanskog odreda, grob Radinke Vitasović-Lepinjice, jedne od najmlađih partizanki u Fruškoj gori, Jabuku - mesto sa koga su sremskim partizani krenuli u istočnu Bosnu, mesto pogibije narodnog heroja Boška Palkovljevića - Pinkija, Zmajevac na kojem su fruškogorski partizani 1942.godine izveli prvu veliku akciju protiv okupatora, Spomenik slobodi na Iriškom vencu, Stolove, mesto kod koga je formiran Podunavski partizanski odred.

Od kulturno-istorijskih spomenika iz ranije prošlosti obilazi

se manastir Beočin, ostaci manastira Bešenovo koji je spaljen u toku rata, manastir Jazak, manastir Ravanica, gde su se nalazile mošti Cara Lazara i gde je spomenik Milici Stojadinović - prvoj srpskoj pesnikinji, manastir Grgeteg, u kojem je ikonostas radio naš čuveni slikar Uroš Predić i na kraju grob velikog pesnika Branka Radičevića na Stražilovu.

Staza maratona prolazi i kroz mnoga poznata izletišta na Fruškoj gori i to: Zmajevac, Brankovac, Osovlje, Crveni čot, koji je najviši vrh na Fruškoj gori (539 m), Testeru, Letenku, gde se nalazi omladinsko naselje SORA “Partizanski put”, banju Vrdnik, Andrevlje, Stražilovo, kao i Popovicu, poznato izletište Novosađana.

Staza maratona je podeljena u 22 etape sa 21 kontrolnom stanicom. Najveći razmak između kontrolnih stanica iznosi 7,5 kilometara (Iriški venac - Vrdnik), a najmanje rastojanje iznosi 2 kilometra (Crveni čot - Osovlje). Propozicije

Planinarski maraton na Fruškoj gori je tradicionalna planinarsko-rekreativna manifestacija snage i izdržljivosti, koja ima masovni karakter.

Pravo učešća na Planinarskom maratonu ima svako, bez obzira na pol i starost. Na maratonu se učestvuje pojedinačno i grupno, učesnici mogu da predstavljaju planinarsku organizaciju, izviđački odred, radnu organizaciju ili školu, te


24

mogu nakon uspešnog obilaska cele staze da dobiju i posebnu diplomu.

Staza Planinarskog maratona je obeležena određenom markacijom i to: beli krug, a u sredini crvena petokraka zvezda. Ova markacija je postavljena na celoj stazi (na drveću,ogradama pa čak i na kolovozu).

Kako bi se izbeglo zadržavanje i stvaranje gužve na kontrolnim tačkama, to će se na prvih šest tačaka (od 1 - 6) postaviti po šest perforatora, kojima će sami učesnici maratona da overavaju svoje kontrolne knjižice, dok će se nadalje overavanje vršiti pečatom.

Na maratonskoj stazi će postojati punktovi sa radio-stanicama, radi mogućnosti praćenja toka maratona. Takođe će na stazi postojati i dežurne ekipe za pružanje pomoći maratoncima. U toku daljeg puta do cilja, na kontrolnim tačkama postavljeni su pečati (overavanje vrši kontrolor).

Svaki učesnik maratona dužan je da u toku celog takmičenja na sebi nosi vidno istaknut svoj startni broj.

Dolaskom na cilj velikog maratona, pošto komisija utvrdi da učesnik maratona u svojoj knjižici ima overene sve kontrolne tačke, uručuje mu se zlatna spomen značka i diploma. Knjižica i kontrolni broj ostaju učesniku u vlasništvu.

Radi lične zaštite i što uspešnijeg savlađivanja staze, svaki učesnik mora obavezno da ima sledeću opremu: duboku obuću koja nije nova, čuturu s vodom, kišnu kabanicu ili košobran, hranu za jedan

dan, časovnik, baterijsku lampu i priručnu apoteku.

Prilikom prijave za maraton učesnik je dužan da prijavni list u potpunosti ispuni i to čitko.

Startovanje pre zvaničnog otvaranja staze smatraće se kao kršenje reda i discipline. S obzirom da se kontrolna tačka br.1 otvara 5 minuta posle starta, odnosno u 9,05, to nema nikakve svrhe da učesnici maratona krenu sa starta pre otvaranja maratona, i da time remete određeni red na ovoj manifestaciji.

Napominjemo da svaki učesnik na maratonu učestvuje i obilazi stazu na svoju ličnu odgovornost, te se preporučuje da učesnici sa slabijim zdravljem izvrše lekarski pregled. Prevoz

Sve učesnike maratona koji dolaze autobusom i vozom na šalteru INFORMACIJE na železničkoj stanici čekaće predstavnik Organizacionog odbora koji će organizovati prevoz od železničke stanice Novi Sad do starta na Popovici. Cene prevoza će biti po tarifi prigradskog saobraćaja. Sa Iriškog venca će takođe biti organizovan prevoz do Novog Sada po tarifi prigradskog saobraćaja. Za veće grupe organizator je u mogućnosti da obezbedi poseban autobus, koji se mora prethodno rezervisati. Smeštaj

Kao i ranijih godina organizator


25

može obezbediti smeštaj na Popovici za samo 100 učesnika i to u tvrdim objektima. Pored ovog moći će se podići šatori i obezbediti jedan deo ležaja u privatnim vikendicama. Svi planinarski domovi na teritoriji Fruške gore biće rezervisani za učesnike maratona. Pored ovog organizator je smeštaj u ferijalnim domovima, odmaralištima, hotelima poverio turističkoj agenciji KSR Beograd turist u Novom Sadu.

PRIJATELJI - DOVIĐENJA

DOGODINE

Bila su to dva nesvakidašnja i nezaboravna dana. Teško je setiti se sportske manifestacije, na kojoj ima daleko više aktera nego posmatrača, a upravo takav je bio Šesti planinarski maraton na Fruškoj gori, na čijem startu se pojavilo 2619 učesnika iz oko stotinu mesta naše zemlje. Svi su oni imali jednak cilj - obići mali ili veliki maraton. Ali takmičarske strasti nije bilo, jer ovde pobednika nema, pošto je jedini bilo bitno obići stazu. Zato je juče(22.5.1983.) i preključe (21.5.1983.), raspevana bila Fruška gora, nisu se štedele ni noge ni grlo - orila se pesma kolone od Triglava do Đevđelije. Zahvaljujući baš ovakvoj jedinstvenoj atmosferi i put je bio “kraći”. Žuljeva je bilo na sve strane, ali je stazu Malog maratona savladalo 2405 učesnika. Odvažniji, hrabriji i bolje fizički pripremljeni su nastavili dalje, da bi počev od 22 časa u subotu, prvi maratonci već pristigli na cilj Velikog maratona. Najveće grupe su pristizale juče oko 9 do 13 časova,

kada je već bilo oko 1000 vlasnika zlatne značke. Na svima je vidno primetan umor i iscrpljenost, ali sve to potiskuje zadovoljtvo zbog ispunjenog cilja. Iako značka možda nije neka velika vrednost, koliko ona znači za svakog ko ju je osvojio, najupečatljivije govore suze malog Dejana Vučkovića iz Novog Sada: - “Obišao sam i Mali i Veliki maraton, legao sam da se odmorim, a kad sam počeo da se spremam za polazak kući, primetio sam da sam izgubio značke - pa kako sada da se vratim, šta da pokažem roditeljima i drugarima kada su mi ostali samo ovi žuljevi - jecajući se jada Dejan. Ali, i taj problem je rešan. Dobio je drugu značku, pa sreći nije bilo kraja. Šestočlana porodica Cvetanovski nije imala ovakvih problema, njeni članovi vele da su Mali maraton prošli sa zadovoljstvom i pohvaljuju organizatora.

Fruška gora je izvaredno lijepa, privlačna i raspjevana, organizacija odlična, a ljudi vanredno prijatni - utisci su grupe planinara iz Kardeljeva, dok njihove kolege iz Ljubljane poručuju da će i dogodine doći na susret sa prijateljima koji su im pomogli da lakše savladaju stazu.

Prvi put učestvujem i odlučio sam se za veliki maraton - kaže četrdesetosmogodišnji Ljubiša Mijailović iz Subotice. Sada, kad sam uspeo, sretan sam, a ubeđen sam da će ova prelepa manifestacija živeti još dugo, jer je niko nesme i ne može ukinuti, pošto joj nema ravne na daleko.

Maratonci su na cilj na


26

Popovici, stizali juče do kasnih vešernjih časova, ali niko nije pitao da li je poslednji. Takvog na ovom maratonu nema.

Bez težih povreda

Učesnici planinarskog maratona

su se najčešće žalili na žuljeve, bilo je i nekoliko manjih posekotina i uganuća, ali težih ozleda nije bilo, kažu vojnici lekari Suad Trebinjac i Nenad Stojadinović, koji su sa učenicom medicinske škole Brankom Fejač, bili u jednoj od ekipa što se brinu o zdravlju maratonaca. Sve ekipe zdravstvene zaštite su dobro obavile svoj posao u čemu su im mnogo pomogli i sami učesnici. Sunce i napor su u nekoliko slučajeva izazvali kratkotrajnu nesvesticu i vrtoglavicu, a samo jedna devojka je preneta u bolnicu jer se posumnjalo da je u pitanju napad slepog creva. Ostali su uglavnom svi nastavili put, pa je tako od 1550 učesnika koji su prošli kontrolnu stanicu na Andrevlju, odustalo svega 4-5.

Dušan Vlaović

BRŽI OD UMORA I

KOMARACA

Svakog maja, evo već šesti put, Fruška gora se ponovi za hiljadu-dve novih cvetova. Nisu to oni vodeni cvetovi koji žive samo nekoliko sati već učesnici planinarskog maratona, koji organizuje Planinarsko-smučarsko društvo “Železničar” iz Novog Sada. Okite one fruškogorske

šume i proplanke u raznolikom odećom i godinama, u koloni koja je duga dva dana ili 88 kilometara. Jer, planinarski maraton, jedinstvena i svakako najmasovnija manifestacija te vrste u našoj zemlji, postao je stecište drugarstva, druženja, lepote majskih dana i - poneke ljubavi. Sklopljene s nogu, na stazi između Vrdnika i Jabuke ili pri silaženju s Osovlja.

Ove godine, tačnije u subotu 21.5.1983., na startu, kraj "Železničarevog" planinarskog doma na Popovici, pojavilo se 2619 maratonaca. U tom mnoštvu bilo je više želja nego snage u nogama. Naime, za one manje izdržljive predviđeno je da za deset sati prođu trasu tzv. malog maratona od 25 kilometara i kao nagradu dobijaju srebrnu značku. Oni izdržljiviji nastavljaju put ka zlatnoj znački i satisfakciji da su u stanju u jednom dahu da pređu, na sopstvenim nogama, naravno 88 kilometara. Stazu malog maratona prešlo je 2405 takmičara, a na veliki je krenulo 1143 da bi na cilj stiglo 125 manje.

Zanimljivo je ovo planinarsko takmičenje u kome postoji hiljadu pobednika. Na njemu nema prvog, drugog, i ko zna tamo kog mesta. Nema plasmana, nema onoga " ja sam bolji od tebe ". Ovde su svi dobri i najbolji. A to mogu da postanu svi oni koji stignu na cilj. Doduše, bilo je onih koji su trčali, koji su pošto-poto želeli da budu prvi. Međutim, svrstani su u listu pobednika sa onima koji su stigli poslednji.

Cilj ovog našeg nadmetanja nije


27

klasično takmičenje - Kaže Oto Jan, čovek za koga kažu da je duša ove akcije. - Tačno je da se svi učesnici takmiče, nadmeću sa samim sobom, sa nekim svojim snagama i mogućnostima. Nama je najvažnija želja "maratonaca" da pređu stazu, da li će to biti devet ili 39 sati - to nije ono najbitnije. Jer, na stazi velikog maratona, o njemu govorim, našli su se ovoga puta i starci od 70 godina i šestogodišnjaci. Svi su oni pobednici.

Dok sedimo na cilju, ispred planinarskog doma na Popovici, pristižu grupe raštimovanih, bosih, znojavih, ali i nasmejanih takmičara. Mnogi su na ne baš kratku i laku stazu pošli nespremni kondiciono, u lošoj obući, bez hrane. Nisu računali da "panonska lepotica" i nije baš tako pitoma kako izgleda iz bačke i sremske ravnice. Na celoj stazi trebalo je preći tačno deset brda i dolina. Biti brži od umora i - komaraca.

- Ma, ljudi, ovo ti je užas - govori, sav u plikovima Sarajlija Meho Šišić, koji nam se na startu junačio da će on “prepišati” taj maraton. - Ne znaš, bolan šta je gore, jel komarci od kojih nisam mogao ni da sednem čestito i odmorio ove rasklimatane kosti. A lakše mi je po Bioči ići nego po ovim vašim komarčijim gudurama.

Mnogi su sa smeškom kretali sa starta: kao nije to ništa tih 88 kilometara. Biće zarana na Popovici - obećavali su. Te delije nismo sačekali ni do zatvaranja cilja, u nedelju uveče. Čuli smo da su im kilometri, tamo negde pod Osovljem, toliko

otežali u nogama da nisu mogli dalje. - Nije ovo samo ispit snage i

kondicije - dodaje Božidar Bata Grujić, predsednik organizacionog odbora maratona. - To je i jedno veliko jugoslovensko kolo. U toj koloni našli su se ama baš svi pripadnici naših naroda i narodnosti.

Pisati o planinarskom maratonu u Fruškoj gori, a ne pomenuti masovnost koja je karakteristika ovog nadmetanja bila bi prava šteta. Jer, osnovni cilj cele akcije je da je što masovnije, što veselije - pa makar samo do cilja malog maratona. A ove godine upravo taj cilj je i postignut. Organizator je čak odahnuo kada je na startu počelo prebrojavanje učesnika (delenje startnih brojeva) i umesto 3300 prijavljenih pojavilo se 2619. Jer, zamislite: izrađeno je svega 3000 srebrnih značaka.

- Iduće godine, moramo biti bolje račundžije - kažu u PSD “Železničar”. - Jer, iz godine u godinu raste broj učesnika, a nadamo se da će na sedmom planinarskom maratonu startovati bar četiri hiljade ljudi. To je i cilj: što više nas u fruškogorskom kolu mladosti.

Iz “Železničara” još poručuju: - Prijatelji iz cele zemlje - doviđenja dogodine!

Radivoj Kovačević

NA STARTU 2619

UČESNIKA

Fruškogorski planinarski maraton šesti po redu, startovao je


28

juče sa Popovice. Već od ranog jutra krenule su kolone učesnika zbornom mestu. Pored planinarskog doma na Popovici vrilo je kao u mravinjaku. Prijavljivali su se učesnici, deljene su kontrolne kartice, vršene poslednje pripreme pred start. Učesnike šestog planinarskog pohoda kroz Frušku goru, je pozdravio Božidar Grujić, predsednik Organizacionog odbora maratona, a potom je učesnicima poželeo sreću, lepo vreme i proglasio ovu veliku manifestaciju drugarstva, otvorenom Petar Adamović, predsednik Skupštine opštine Petrovaradin.

Kolona od 2619 učesnika,među kojima je bilo pionira i pionirki, omladinaca, đaka, studenata, vojnika, planinara i članova mnogih radnih kolektiva - krenulo da savlada staze pitome Fruške gore. Ka cilju je krenulo 2619 učesnika iz preko 100 mesta iz cele naše zemlje. Većina će svoje učešće na ovoj najvećoj jugoslovenskoj planinarskoj smotri završiti posle 25 pređenih kilometara, na malom maratonu, dok će oni najspremniji i najodvažniji pokušati da savladaju stazu u dužini 88 kilometara. Mnogi će usput odustati, zbog umora, ili preteške staze, ali će se sigurno javiti i sledeće godine da pokušaju da istraju do kraja, da dokažu sebi da ovoga puta nisu imale sportske sreće, jer ovo je, ipak samo izazov prema sebi samome.

Organizator ove velike smotre, Planinarsko-smučarsko društvo Železničar iz Novog Sada učinio je sve da priredba uspe. Staze i pravci su vidno obeleženi, na kontrolnim

tačkama je postavljeno dovoljno perforatora za potvrđivanje prolaska predviđene maršrute, a okrepne stanice su dobro snabdevene sendvičima, sokovima, vodom i drugim osvežavajućim napicima. Odlično je organizovana i zdravstvena služba, pa su stvoreni svi preduslovi da i ovaj šesti susret ljubitelja prirode iz cele zemlje sa Fruškom gorom protekne u najboljem redu i svima ostane u lepoj uspomeni.

Kolona učesnika se otegla planinskim grebenom. Oni najuporniji i najbrži su već odavno prošli cilj malog maratona na Vencu, drugi tek pristižu. Neki će ga završiti tek večeras posle pređenih 88 kilometara. Ali svi imaju jednu zajedničku crtu, svi koji su prešli stazu su pobednici, bez obzira na vreme koje su proveli na stazi. Pored ličnog zadovoljstva da su uspeli, kao nagradu, svi koji su uspešno okončali ovaj malo naporniji izlet, u znak sećanja dobiće značku: To možda nije neka velika vrednost, ali se ta značka ne može nigde dobiti, ili kupiti. Do nje se dolazi samo savlađivanjem staze.

I tako, kreće se kolona kroz Frušku goru. Pomalo smeta žega, komarci su nasrtljivi, ali padaju kilometri. Peti, dvadeseti, a uskoro 88!

DOĆI ĆEMO OPET

Formiranje jedinstvene kolone pionira, omladine, vojnika, sportista, radnih ljudi i ostalih građana iz stotinak mesta naše zemlje, počelo je


29

juče u ranim jutarnjim časovima. Među prvima startne brojeve su dobili, sad već veterani Planinarskog maratona, Asif Čelković iz Zenice, Buran Sali i Gilče Geleski iz Skoplja, koji su učestvovali na svim dosadašnjim maratonima.

- Ne može se rečima opisati ono što se ovde doživi - kaže Asif. Najbolje prijatelje iz cele zemlje stekao sam pešačeći Fruškom gorom i pamtiću ih celog života. Čast je svakom građaninu ove zemlje učestvovati na ovakoj prelepoj manifestaciji, pa su nam i značke koje smo do sada osvojili najdraže uspomene - vele Buran i Gilče i napominju da uopšte ne sumnjaju da će savladati stazu velikog maratona - makar jedno drugog nosili.

Kako se približavao početak starta, nestrpljenje učesnika je bivalo sve vidnije. Neki su već otvorili rance i uz meze sa društvom kroje plan kako stići do cilja.

- Do sada nisam učestvovao na Fruškogorskom planinarskom maratonu, ali me je oduševljenje poznanika koji su pešačili ranijih godina podstaklo da i ja dođem - reči su Stojana Stojanovića iz Vračev Gaja, čiji je prijava prva stigla na adresu organizatora. - Svakodnevno pretrčim oko 25 kilometara, pa mi ovo neće predstavljati napor, već najznačajniju svečanost koja se ne može porediti ni sa čim drugim.

Tačno je 9 časova. Po šesti put zajedno, uz zvuke nacionalne himne, u stavu mirno stoje planinari i ljubitelji prirode i pešačenja iz cele zemlje. I najzad, kolona je krenula -

Fruškoj gori u pohode. Dve Marije, Plančak i Uzelac iz Novog Sada, prvi odnosno drugi put učestvuju - obe su krenule rešene da istraju do kraja. - Pokušaćemo da pređemo svih 88 kilometara, a ako i ne uspemo nećemo se razočarati jer nam srebrna značka ne sme izmaći. - I ako smo ovde rođene, tek sada upoznajemo lepote ove planine i druženja kakvog čini se nema ni u jednoj drugoj prilici.

Druga kontrolna tačka je na Stolovima. Neki zbog opklade, a drugi radi provere fizičke spremnosti, malo su požurili pa su ovde stigli već nakon jednog časa, dok je najveća grupa u kojoj je bilo hiljadu maratonaca stigla oko 11 časova. U ovo vreme, na Iriškom vencu su “pale” prve srebrne značke. Maratonci- trkači sa startnim brojevima 127 i 128, su toliko žurili da nisu imali vremena ni da ih uzmu, već su nakon overe u kontrolnoj knjižici produžili prema Vrdniku, brže no što su došli. Nakon njih, mali maraton su prešli Radomir Dulić i Vladimir Velimirov iz Novog Sada i Radomir Banjac iz Zemuna. - Najveća vrednost ovog maratona je ta što je pobednik i prvi i poslednji koji ga obiđe, u kratkotrajnom predahu - kaže Radomir Banjac. - Neću prežaliti što nisam poveo i svog sinčića, ali ima vremena - doćićemo dogodine.

Kolona nastavlja svoj put, a do danas kada se na Popovici zatvara cilj, čini se, najviše nevolja će joj stvarati dosadni nasrtaji komaraca. Ali ko još haje za to - put se


30

nastavlja. U koloni učesnika bilo je očeva

i sinova, majki i ćerki, deda i unuka. Na drugoj kontrolnoj stanici zatekli smo mališana kako overava karticu. Bio je to šestogodišnji Branislav Marjanović iz Novog Sada, član Planinarskog društva “Jugodent”. Posle 6,5 pređenih kilometara mali Branislav kaže”

- Malo sam se umorio. Ipak, je to meni prvi put, a kad se vratim jedva čekam da pokažem značku drugovima u zabavištu.

Pošto se malo okrepio i sa tatom Danilkom i starijim bratom Duškom krenuo od Stolova ka Iriškom vencu.

Sreli smo i grupu od šestorice drugara iz Vrdnika, učenika Osnovne škole “Moša Pijada”. Bili su to: Đorđe Smiljanić, Eden Bektaš, Igor Stanišić, Miroslav Ivanović, Siniša Gušić i Dario Biksenmajster. Kažu da su nerazdvojni drugovi i da na ledini stalno igraju fudbal. Kako maraton prolazi njihovo mesto, odlučili su se da krenu i oni. Pokušaće da savladaju kraću stazu, a ukoliko u nogama bude snage krenuće do kraja. Pa, srećno vam bilo.

Iz ljubljanskog Železničara na stazu je izašlo 30 članova. Njih deset će savladati manju stazu, a ostali će pokušati da idu do kraja. Ima u grupi starih učesnika, ali i debitanata reče nam Tone Turšić, koji je ovde prvi put.

Najmasovniju grupu doveo je magistar Milan Šašić, 270 studenata za fizičku kulturu iz Novog Sada, a cilj je preći 25 kilometara. Džudisti Slavije su poslali prijavu sa 300

imena, ali ih se na startu pojavilo nešto više od 150 i to uglavnom najmlađeg uzrasta, od šest do deset godina.

Među učesnicima su i vojnici iz nekoliko novosadskih vojnih pošta. Iz vojne policije 5003/2BE 9 je njih 22, iz VP 5003 ih je 19 uglavnom pripadnika ABHO. Iz VP 3544, pripadnika EV i PVO ima 25 vojnika i četiri starešine. Svi pripadnici JNA kreću na veliki maraton, pa koliko se izdrži. Slobodan Jakovljević i Dušan Vlaović


31

1984.


32

OČEKUJE SE REKORD I -

SUNCE

Sedmi planinarski maraton na Fruškoj gori izazvao je ogromno interesovanje ljubitelja prirode u celoj zemlji. Rekord po broju učesnika biće sigurno oboren, jer do 12 časova jučerašnjeg dana organizatoru PSD “Železničar” u Novom Sadu, prijavilo više od 1600 učesnika iz 85 mesta naše zemlje. Prošle godine bilo je 2619 učesnika, a domaćini predviđaju da će sada biti oko 3000. Start maratona je u subotu (19.5.1984) na Popovici u 9 časova. Cilj Malog maratona sa stazom dugom 25 kilometara je istog dana na Iriškom vencu, a Velikog maratona, posle kružnog obilaska Fruške gore suprotnim pravcem od kretanja kazaljke na satu - ponovo na Popovici, kada se pređe svih 88 kilometara. Metereolozi predviđaju da će u subotu i nedelju biti toplo i sunčano.

M.

KOLONA OD TRIGLAVA DO

ĐEVĐELIJE

Veličanstveno je juče izgledala Popovica. Uz zvuke himne u stavu mirno oko 3000 đaka, omladinaca, radnika, građana, pripadnika Jugoslovenske narodne armije i sportista iz svih republika i pokrajina, očekulući zvanično otvaranje i start sedmog po redu Planinarskog maratona. Uzbuđenje je vidno na licu

svakog učesnika, a kako i nebi kada je ovo praznik planinarski, dan kada se sreću stari i upoznaju novi prijatelji, evociraju uspomene sa ranijih maratona. Teško je setiti se sportske manifestacije na kojoj ima daleko više aktera nego posmatrača, a upravo takav je maraton na kome se okupilo i mlado i staro iz 127 mesta naše zemlje. Svi su imali istovetni cilj - savladati Mali ili Veliki maraton. Takmičarskih strasti nema, jer ovde su pobednici svi koji obiđu stazu, važna je jedino volja i bar minimalna fizička pripremljenost.

Nestrpljenje u startu

Polazak sa Popovice je bio u devet časova, mada su neki manje strpljivi i pored upozorenja planinara novosadskog “Železničara”, organizatora ove manifestacije, krenuli nešto ranije, ali za to nije bilo potrebe jer prva kontrolna stanica nije bila otvorena pa su morali da čekaju. Drugi su imali vremena, među njima i sesre, bliznakinje iz Zrenjanina Biljana i Ljiljana Perišić, studenkinje medicinskog fakulteta. - Prvi put smo na maratonu i prijatno smo iznenađene ovom predivnom atmosferom gde su svi jedinstveni u želji da istraju i osvoje makar jednu od značaka, mada je i od toga najvažnije drugarstvo, kaže Ljiljana. Za početak pokušaćemo da obiđemo kraću stazu, a dogodine, videćemo.

Susret starih drugara

Na startu Maratona, našli su se i


33

znanci od lane - Đorđe Bojčić iz Iriga i prekaljeni maratonac Stanislav Stojanović - Tisa iz Vračev Gaja.

- Na prošlom maratonu sam bio sam, usput sam se upoznao sa Tisom, postali smo dobri prijatelji i sada u pohode krećemo zajedno, veli Bojčić. I lane smo hrabrili i pomagali jednom drugog kada je bilo teško, a ovo iskustvo biće nam dragoceno i sada.

Stanislav Stojanović učestvuje već desetak godina na svim maratonima u našoj zemlji. Na nedavno održanom krosu “Srem 84” bio je najstariji učesnik, lane je u konkurenciji veterana u , kako kaže, gradu atletike, postao prvak

Mediterana. - Ovo je za mene najveća

svečanost, dan kada godine i ne osećam, priča Stojanović. Lepo je videti ovu omladinu, ljude iz najudaljenijih mesta koji su ovamo došli rešeni da istraju u svome cilju.

Za bračni par Radomira i Spomenke Pecović iz Novog Sada i ćerke Spomenku i Katarinu, koja je i jedna od najmlaćih učesnika jer ima samo pet godina, ovo je prilika za porodični izlet i kako kažu, uz šetnju dožive atmosferu o kojoj su do sada samo slušali.


34

1985.


35

SUSRET BRASTVA I

JEDINSTVA

Tradicionalni - osmi po redu - Planinarski maraton na Fruškoj gori održaće se ove godine u subotu i nedelju 18. i 19. maja pod pokroviteljstvom Gradskog saveza planinara Novog Sada. Osnivač i neposredni organizator je novosadsko planinarsko-smučarsko društvo “Železničar”, a suorganizator Redakcija “Dnevnik”.

Očekuje se da će 18 maja oko 3,5 hiljade planinara, sportista, vojnika, dece, pionira, omladinaca, đaka, studenata, radnika, seljaka, penzionera i ostalih građana doći na živopisnu Frušku goru.

Na njemu će se sresti prijatelji iz raznih i najudaljenijih krajeva Jugoslavije - učesnici predhodnih maratona. Sklopiće se mnoga nova prijateljstva. Još jedno nezaboravno druženje uz napore, pesmu, šalu i smeh u prirodi završiće se uz srdačan stisak ruku sa “doviđenja na sledećem maratonu!”.

Na dosadašnjim maratonima učesnici su bili svih profesija i uzrasta. Na Prvom maratonu 1978. godine bilo je 407, a lane na Sedmom 2911 učesnika iz 127 mesta iz svih krajeva naše zemlje. Najmlađi su bili dvogodišnje bebe koje su nosili roditelji, a najstariji učesnik je imao 77 godina.

Jedinstven u Evropi

Planinarski maraton na Fruškoj gori je jedinstven u Evropi po dužini staze, savlađivanju visinske razlike od 4000 metara i po tome što su na njemu pobednici svi koji prepešače: stazu Malog maratona (25 kilometara) za najduže 10 časova, a Velikog maratona (88 kilometara) - koji se nastavlja na Mali maraton - za maksimum 32 časa. Za prepešačenih 25 dobija se srebrna, a za 88 kilometara zlatna značka i diploma, a za peto učestvovanje na Velikom maratonu - koje se dokazuje sa pet overenih kontrolnih knjižica - još i počasna diploma. Grupe učesnika - koja predstavljaju svoju školu, jedinicu JNA, teritorijalne odbrane i civilne zaštite, zatim sportski radni, pionirski ili omladinski kolektiv, izviđačku, ferijalnu, planinarsku ili drugu organizaciju - dobijaju i posebnu diplomu.

Prijave, smeštaj, ishrana...

Prijave za učešće na Maratonu se primaju pismeno na adresu PSD “Železničar”, 21000 Novi Sad, Cara Lazara 6, a lično i telefonom u “Železničaru”, telefon 021/29-978.

Organizator će omogućiti nabavku hrane na startu i cilju Malog maratona. Na određenim kontrolnim stanicama biće obezbeđena voda. Svi maratonci dobiće na kontrolnoj stanici u Grgetegu besplatno čaj, a učesnici Velikog maratona u Jasku očekuje besplatni topli obrok.

U tvrdim planinarskim objektima organizator može da obezbedi smeštaj samo za oko 100


36

učesnika. Biće obezbeđen i prostor za postavljanje šatora. Obezbeđenje smeštaja u hotelima u Novom Sadu moguće je preko Turističke agencije KSR “Beogradturs” 21000 N.Sad, Miletićeva 4, telefoni 021/622-754 i 27-455.

Na železničkoj i autobuskoj stanici u Novom Sadu čekaće predstavnici organizatora koji će organizovati prevoz autobusima do starta na Popovici. Plaća se redovna cena karte prigradskog saobraćaja. Sa Iriškog venca (cilj Malog maratona) će takođe biti organizovan prevoz do Novog Sada. Moguć je izlaz u Paragovu odakle ima 20 minuta hoda do Popovice. Za veće grupe Organizator može da obezbedi poseban autobus koji se mora predhodno rezervisati.

Startni brojevi biće izdavani u petak 17. maja od 17 časova na Popovici i na dan starta, odnosno 18. maja ujutro od 6 do 9 časova.

Prijavni list svaki učesnik mora da ispuni kompletno i čitko jer podaci i njemu služe organizatoru za statistički izveštaj.

Svaki učesnik na startu prilikom predaje prijavnog lista dobija kontrolnu knjižicu, satnicu maratona i startni broj.

Kako se opremiti

Svaki učesnik treba da ponese hranu najmanje za jedan dan, komotnu odeću, duboku razgaženu obuću sa narezanim đonom, posudu sa vodom, kišni mantil ili kišobran, časovnik, presvlake, minimum

sanitetskog materijala (zavoj, hanzaplast) za slučaj povrede, a učesnici Velikog maratona baterijsku lampu, kašiku i porciju za topli obrok (koji će dobiti besplatno) i dva para rezervnih čarapa za promenu. Veoma je korisno da u toku puta na svakih 20 kilometara operu noge. Dokolenice, ako se nose, ne smeju da stežu. Tempo pešačenja treba da bude umeren kako bi se štedela smaga, odmori češći, a kraći (sem onog za jelo), vodu piti češće po malo. Dobro je poneti i čaj. Posebno se apeluje na učesnike da otpatke ne bacaju i ne zagađuju prirodu, već da ih nose u kesi u rancu do posebno označenih mesta za smeće na kontrolnim stanicama. Učesnici su obavezni da čuvaju šumu od požara i prirodu i da ne beru zakonom zaštićene biljke. Preporučuje se kretanje u grupi. Nošenje strartnog broja je obavezno jer omogućava organizatoru da prati prolaznost staze, vodi evidenciju o učesnicima i da lakše pronađe one koji zalutaju ili ostanu na stazi jer ne mogu da nastave put.

Konsultujte svog lekara

Pravo učešća na Maratonu imaju svi, bez obzira na pol i starost. Deca i pioniri do 15 godina mogu da učestvuju samo u pratnji svojih roditelja, nastavnika ili vođe grupe starijeg od 18 godina ako su mladi učesnici članovi neke od sportskih organizacija. Učesnici Maratona su obavezni da se konsultuju sa svojim lekarom da li su sposobni za ovako napornu akciju jer na svoj rizik


37

učestvuju na Maratonu. Tamo gde staza prelazi kolovoz - učesnici Maratona su dužni da budu veoma pažljivi i da poštuju propise o kretanju pešaka. Organizator će u saradnji sa saobraćajnom milicijom organizovati saobraćajno obezbeđenje. Na stazi će postojati punktovi sa radio-stanicama radi praćenja toka Maratona i prenošenja hitnih poruka, a dežuraće i ekipe sanitetsko-zdravstvene pomoći. Patrolna služba će pratiti tok Maratona i pomagati učesnicima ako zatreba.

Svaki učesnik je dužan da se kreće isključivo markiranom stazom Maratona, da poštuje maratonsku satnicu, da nosi celim putem startni broj Maratona vidno istaknut na sebi i da u kontrolnoj knjižici overi perforatorom ili pečatom prolazak kroz sve kontrolne stanice. U protivnom, na cilju Malog i Velikog maratona neće dobiti srebrnu, odnosno zlatnu značku i diplomu. Knjižica, satnica, startni broj i osvojena značka i diploma ostaju učesniku kao trajna uspomena.

Da bi se izbeglo zadržavanje i stvaranje gužve na kontrolnim stanicama, na prvih sedam biće postavljeno po šest perforatora kojima će sami učesnici maratona overavati kontrolne knjižice. Na ostalim stanicama kontrolori će pečatom overavati kontrolne knjižice.

U POHODE ISTORIJI

Učesnici Maratona će obilazeći stazu uživati u izuzetno lepim i

živopisnim predelima Fruške gore, udišući njen planinski vazduh koji - tvrde lekari - blagotvorno deluje na organizam. Duž staze su poznata mesta iz NOB, kulturno-istorijski spomenici i živopisna izletišta.

Staza polazi od doma PD “Železničar” na Popovici, poznatog izletišta gde se nalazi malo jezero - gorsko oko, Slavicina staza zdravlja i Orlovo bojište - bivši kamenolom i jedan od najlepših fruškogorskih vidikovaca. Prva kontrolna stanica je Glavica, poznato izletište sa planinarskim domom društva “Zanatlija”, mestom okupljanja predratne napredne omladine. Zatim se nailazi na istorijsko mesto Stolovi (spomenik bukovačkim partizanima), a zatim preko Selišta, stiže na poznato izletište Stražilovo, u pesmi opevano, gde se nalazi planinarski dom istoimenog društva iz Sremskih Karlovaca i grob pesnika Branka Radičevića. Od Stražilova staza vodi preko sela Grgeteg i prolazi pored poznatog paleontološkog nalazišta mekušaca i srednjevekovnog manastira (ikonostas poznatog slikara Uroša Predića i slika Pjera Križanića). Maratonce put zatim vodi do poznatog izletišta i odmarališta “Elektrovojvodine” i tornja Televizije Novi Sad. Zatim se prolazi pored monumentalnog spomenika Slobodi na Iriškom vencu, poznatog izletišta, i stiže do hotela “Iriški venac” (1937. godine u Parizu dobio “Gran pri”) gde je cilj Malog maratona. Odatle, staza ide do Vrdnika gde se nalazi srednjevekovni manastir Ravanica (u njemu su se nalazile mošti Cara


38

Lazara), spomen obeležje pesnikinje Milice Stojadinović Srpkinje i poznata banja sa hotelom “Termal” i otvorenim i zatvorenim bazenima sa toplom mineralnom vodom. Sledeća kontrolna stanica je u selu Jazak, gde se nalazi srednjevekovni manastir, a zatim se put nastavlja do spomen obeležja pogibije narodnog heroja Boška Palkovljevića Pinkija. Potom se prolazi kroz istorijska mesta i poznata izletišta Jabuku (spomen groblje partizanima) i Letenku (grob narodnog heroja Radinke Vitasović Lepinjice - jedne od najmlađih fruškogorskih partizanki, i naselje savezne omladimske radne akcije “Partizanski put”).

Staza dalje vodi do Andrevlja poznatog izletišta i lečilišta invalida rada, a zatim do Testere gde se nalazi škola u prirodi. Potom se ide kroz najlepšu dolinu Fruške gore - Dolinu Kestenova i prolazi pored “Stramputice” - planinarske kuće društva “Kesten” iz Ledinaca. Zatim sledi uspon na najviši vrh Fruške gore Crveni čot (539 metara) na kome je televizijski repetitor. Staza dalje ide do poznatog izletišta “Nafta-gasovog” odmarališta Osovlje i prolazi blizu manastira Beočin sa starim parkom i grobom pesnika Jovana Grčića Milenka. Odatle se ide na poznato izletište Brankovac (odmaralište Pošte) i dolazi na Zmajevac. Od Zmajevca se preko Ledinaca - poznatog kao Crveno selo (za vreme NOB ga je okupator spalio) - stiže se na Popovicu - cilj Velikog maratona.

START U 9 NA POPOVICI

Osmi Planinarski maraton na Fruškoj gori počinje danas zajedničkim startom učesnika Malog (25 kilometara) i Velikog maratona (88 kilometara) na Popovici. Znak za početak biće dat tačno u 9 časova.

Očekuje se više od 3000 učesnika ove jedinstvene sportsko-rekreativne manifestacije, koja je naprečac osvojila brojne ljubitelje prirode, planinarenja i pešačenja. Na prvom Maratonu 1978. godine nastupilo je 407 a prošle godine je na startu bilo već 2911 maratonaca. Kraću stazu Mali maraton dug 25 kilometara savladalo je čak 2744 planinara.

Mnogi učesnici maratona još juče su doputovali u Novi Sad, tačnije na Frušku goru, utaborili se i sakupljali snagu za današnje pešačenje. Snaga će im trebati, jer je ovaj maraton ozbiljan izazov i svojevrstan test psiho-fizičkih osobina. Veoma je naporan (visinska razlika Velikog maratona je čak 4000 metara), ali se napori brzo zaborave, a pamte se susreti sa planinarima iz svih krajeva zemlje, druženja i momenti koji ostavljaju najprijatnije uspomene.

Gosti iz udaljenih krajeva stizali su tokom jučerašnjeg dana, prvi su se organizatoru javili Zaječarci. Potom su dočekivani Borani, Slovenci iz Idrije i Ljubljane, Zeničani, Kosovari, Sarajlije, Tuzlanci.... Vojvođani će doći na start automobilima, autobusima, javnim saobraćajem. Mnogi su iznajmili autobuse kojih će


39

biti iz Bačkog Petrovca, Bačke Palanke, Subotice, Bačke Topole, Kule... Sve ih dočekuju predstavnici organizatora i pomažu im.

Posle starta na Popovici staza ide trasom: Glavica, Stolovi, Selište, Stražilovo, Brankov grob, manastir Grgeteg, TV Novi Sad - Iriški venac, gde je cilj malog maratona, a Veliki maraton se nastavlja linijom Iriški venac, Vrdnik, Jazak, spomenik Pinkiju, Bešenovo, Letenka, Andrevlje, Testera, Dolina kestenova, Crveni čot, Osovlje, Beočin, Brankovac, Zmajevac, Ledinci, Popovica - gde je cilj.

P. Malešev.

ISTO KAO LANE -

NEZABORAVNO

Osmi planinarski maraton, tradicionalna sportsko-rekreativna priredba, koja se svakog maja održava na Fruškoj gori - počeo je juče. Na startu, pred planinarskim domom PSD “Železničar” na Popovici, bilo je tačno 2864 ljubitelja prirode, šetnje, rekreacije, ali i sportista - trkača. Dakle, gotovo isto kao i prošle godine, kada je startovalo 2911 planinara.

Maraton je otvorio Boško Petrov, predsednik Skupštine grada Novog Sada, a učesnicima dobro vreme, hitre noge i prijatne trenutke je poželeo i Božidar Grujić, predsednik Organizacionog odbora Maratona.

Inače, ovaj maraton podseća na predhodne susrete. Rascvetala i

namirisana Fruška gora prigrlila je šarenu kolonu, koja se pred podne razvukla u nepreglednu zmiju. Uz šalu, pesmu, smeh ili oštro ćutke, maratonci su hitali uživajući u divnom majskom danu u pitomoj planini.

Po tradiciji na Maratonu učestvuje veoma šaren sastav ljubitelja prirode i pešačenja: pioniri, omladinci, učesnici osnovnih i srednjih škola, studenti, pripadnici JNA, radni ljudi i građani svih zanimanja i godina, od beba (koje naravno nose majke i očevi) do penzionera. Mnogi su na Fruškoj gori juče došli porodično, pa su se u koloni našli roditelji i deca, ali i dede i unuci, izašli su celi razredi, grupe vojnika, sportski klubovi i društva za rekreaciju.

Ovde se ne beleže rezultati. Pobednici su svi koji su do juče (18.5.1985.) u 18 časova prešli Mali maraton od 25 kilometara, , odnosno do večeras u isto vreme okončaju Veliki maraton od 88 kilometara. Ipak zabeleženo je da je prvi na Iriški venac, preko Glavice, Stolova, Selišta, Stražilova i Grgetega, stigao Vladimir Velimirov u 11,50 minuta, a tačno u podne do srebrne značke je stigla trojka koju sačinjavaju Milivoj Nastasić, Rajko Dević i Boris Drčalić. U ranim popodnevnim časovima već se na stotine brojalo koliko je maratonaca uspešno savladalo 25 kilometara. Mnogi od njih su nastavili da pešače, krenuli u osvajanje preostalog dela staze, a usput su prošli, Manastir Ravanicu, Manastir Jazak, Pinkijev spomenik,


40

Bešenovo, Letenku, Andrevlje, Testeru, Crveni čot, Osovlje, Manastir Beočin, Brankovac, Zmajevac, Ledince do starta - Popovice, gde je cilj Velikog manastira dugog 88 kilometara.

P. Malešev

UČESNICI IZ 205 MESTA

Tradicionalni planinarski maraton, osmi po redu, zvanično je završen sinoć u 18 časova, ali će se o njemu među učesnicima i organizatorima razgovarati još danima, mesecima, tačnije sve do narednog susreta na Fruškoj gori. Jer, svako dosadašnje okupljanje na Popovici završavano je rečima : "doviđenja dogodine". Zbog toga je Maraton rekordno brzo sa nekoliko stotina učesnika narastao desetostruko, a na Osmom maratonu je bilo 2868 ljubitelja pešačenja i rekreacije u prirodi. Učesnici su došli iz 205 mesta iz svih krajeva naše zemlje. Najviše je bilo iz Vojvodine (105 mesta), a ostali krajevi su bili ovako zastupljeni: SR Srbija - bez pokrajina - 38, Bosna i Hercegovina 28, Slovenija 12, Hrvatska 11, Makedonija 6, Crna gora 3 i Kosovo sa 2 "mesne ekipe". Lepo vreme i dobra organizacija ove mamutske priredbe olakšali su napore planinara pa su lakše nego inače podnosili napore teške staze malog (25 kilometara) i velikog maratona (88 kilometara). Računa se (konačni podaci se još sređuju) da se trećina učesnika, dakle gotovo 1000 ljudi,

odlučilo da produži pešačenje i napadne ceo krug po Fruškoj gori što je svojevrsni podvig. Iako se na Planinarskom maratonu ne vrednuje rezultat već su pobednici svi koji pređu jednu ili obe staze (dobijaju diplome i srebrne, odnosno zlatne značke), zna se da je najbrži bio Novosađanin Vladimir Velimirov (kao i pre dve godine), student Fakulteta fizičke kulture, koji je 25 kilometara prešao za tri, a 88 za 15 časova. Najmlađi učesnik bio je desetomesečni sinčić inženjera Srđana Pelagića koji je sa tatom, mamom Nadom i starijim bratom Nebojšom (7 godina) “prešao” mali maraton. Učesnici su kao i obišno bili svih uzrasta, zanimanja, dakle pioniri, omladinci, pripadnici JNA, studenti, domaćice, penzioneri...

Organizator priredbe Savez planinarskih društava grada Novog Sada, neposredni nosilac poslova PSD Železničar, a manifestaciju su pomogli na razne načine: AIK Novi Sad, “Dnevnik”, “Centroslavija”, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, “Sanitarija”, “Pobeda IMO” “Niva”, SIZ za fizičku kulturu Novog Sada, “Čistoća”, Dom zdravlja, “Mlekara”, “Globus”, bjelovarski “Vrt”, pripadnici Pokrajinskog SUP, pripadnici JNA i mesne zajednice na trasi Maratona.

P. Malešev

POGREŠNO JE JURITI

Osmi planinarski maraton na Fruškoj gori je završen, ali razgovori


41

o njemu ne prestaju. Bila je to impresivna priredba koja se ne zaboravlja lako, a među učesnicima nikako. Svaki maraton ima poseban odeljak u glavi, fascikli sa fotografijama i knjižicom učesnika, a majskim susretima se u mislima i pričama vraća tokom cele godine. Utisci se još sređuju, a zanimljiva su opažanja Milivoja Nastasića, saradnika Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, stalnog učesnika maratona i jednog od najuspešnijih učesnika ove godine. Milivoj je zajedno sa dvojicom drugara maratonaca Rajkom Devićem i Borisom Drčalićem stigao na cilj posle samo 12 časova i 15 minuta, nešto iza najbržeg Vladimira Velimirova.

- Pogrešno je juriti, ali je istovremeno i teško odeleti zovu takmičenja, mada smo mi planinari ovo pešačenje zamislili kao rekreaciju, a ne kao nadmetanje - objašnjava Nastasić. Inače, pripremam se maltene cele godine za Maraton, ne samo zbog te priredbe, nego zbog ostalih aktivnosti, pošto leti učestvujem i na pohodima po visokom gorju (planiram uspon i na Ararat). Bio sam spreman za ovaj Maraton, pa sam ipak odlučio da se upuštam u trku, mada mi je sada žao što nisam bio sa šetačima. Ćerke Tatjana (18 godina) i Aleksandra (15 godina) sa suprugom Nadom išle su samo Mali maraton, ali da sam bio sa njima neka bi se odlučila i na stazu od 88 kilometara. Neću više juriti, iduće godine prelazim u “šetače”. Nastasić iznosi još niz interesantnih

predloga vezanih za Maraton. Smatra da je došlo vreme da postane internacionalnog značaja. Već ove godine na Fruškoj gori su bili studenti iz drugih zemalja, kao i nekoliko gostiju, recimo Milan Polaček, asistent Visoke poljoprivredne škole u Njitri (ČSSR) ali se ocenjuje da bi mnogi ljubitelji prirode i pešačenja vrlo rado učestvovali na našem Maratonu. Jedinstven je u Evropi, naporan je i po zbiru uspona je vredan koliko dve posete Triglavu. Međutim, da bi se Maraton mogao otvoriti i biti još bolje organizovan, potrebno je daleko više sredstava, odnosno mnogo više sponzora i pomagača, a ne samo desetak organizacija skromnog doprinosa kao do sada. Nastasić je rekao i neke “tajne” koje iskusniji maratonci moraju da znaju. Kada se ide na rezultat trči se samo na nizbrdici i ravnom, retko na blažim usponima, a svako strmije brdo se savlađuje sa što manje snage, sporijim tempom. Dobra je svaka solidnija sportska obuća, ali je obavezna vunena čarapa. Ne preporučuje previše opreme, jer kod dobro pripremljenih maratonaca telo naporima održava temperaturu, a kontrolni punktovi su dovoljno blizu ako se desi neka nezgoda da bi se trka morala prekinuti. Konačno, istakao je da afirmisanje pojedinačnih uspeha u ovoj akciji nije uobičajno, ali je, ipak, pristao da iznese svoje utiske, pre svega zbog propagande Maratona.

P. Malešev


42

1986.


43

FRUŠKA - BEZ SNA

Ova jedinstvena društveno-sportska manifestacija okupila je u ovom izdanju ravno 2676 učesnika svih uzrasta iz svih krajeva naše zemlje, od Triglava do Vardara!

- Naš maraton je naporan, ali napor oplemenjuje čoveka. Zato želim svim učesnicima da uspešno savladaju stazu i stignu do cilja - rekao je prilikom svečanog otvaranja Božidar Grujić predsednik Planinarskog saveza Jugoslavije, jedan od osnivača i najvrednijih pregalaca u organizaciji ove jedinstvene manifestacije.

Svi uslovi su bili naklonjeni učesnicima u ovom svojevrsnom poduhvatu. Prvi maratonci, koji “ne poštuju pravila priredbe u kojoj nema pobednika, u kojoj su pobednici svi koji pređu stazu od 25,6 i 88 kilometara - stigli su na cilj Malog maratona na Iriškom vencu već u 11,30 časova. Bili su to Vladimir Velimirov, poznati sportski “upornjak” bivši svetski rekorder u sklekovima (6600) i stalni učesnik ove priredbe, ambiciozni planinar Arpad Nađ iz Kule i Novosađanin Željko Mišković. Prva dvojica su nastavila put, dok je Mišković ovde okončao pohod, mada je nameravao dalje.

Važno je savladati stazu

Cilj Malog maratona bio je otvoren juče do 18 časova, a oni koji

su se odlučili da prevale svih 88 kilometara, da načine krug po Fruškoj gori od Popovice do Popovice, preko Glavice, Stolova, Stražilova, Grgetega, Venca, Vrdnika, Jazka, Bešenova, Letenke, Testere, Crvenog čota, Beočina, Zmajevca - imaju vremena do večeras u 18 sati. Mnogi su najavili da će stići ranije, ali svi znaju da ne treba žuriti. Pobednici su svi koji uspešno savladaju ovaj težak zadatak. U okrilje Fruške gore i ove godine je stigao i Dimitrije Perić koji sada živi u Biogradu na moru. Od 1953 godine ni jedan pohod nije prošao bez njegovog učešća. Na prvim maratonima je bio u kolonama rekreativaca koje su po broju učesnika u odnosu na ovogodišnju gotovo simbolične, a sada u 82-toj godini života aktivno učestvuje u organizaciji ove jedinstvene manifestacije.

- Zadužen sam da budem kontrolor na Iriškom vencu gde je cilj Malog maratona - kaže Dimitrije Perić. - Tako sam u svojim poznim godinama u prilici da i dalje doživljavam neopisiv duh drugarstva i zajedništva koji je sinonim ovog maratona. Planinarenje je moj najlepši deo života, pa je razumljivo što mi se i danas grudi nadimaju srećom i zadovoljstvom kada pogledam ovu impresivnu kolonu koja je za ove godine narasla do fantastičnih, bezmalo tri hiljade učesnika iz svih krajeva naše zemlje. KOLONE SVE DO PREDVEČERJA

Da ovo nije običan Maraton


44

videlo se i juče uoči starta na Popovici. Takmičarsku atmosferu, uobičajenu za sportske manifestacije, dugotrajnu koncetraciju, grč i nervozu, zamenila je spontana pesma ljubitelja rekreacije i prirode. Prisni susreti starih znalaca, evociranja uspomena sa ranijih Maratona i čari puta u nešto nepoznato - svojstveni su početku svakog, pa i ovogodišnjem početku pohoda.

- Lane smo prvi put učestvovali i pod utiskom tog nezaboravnog događaja, evo nas opet - veli Nadežda Popović iz Novog Sada koja je na Maraton došla sa suprugom Markom i sinom Petrom koji je sa tri i po godine jedan od najlađih učesnika. Odlučili smo se za kraću stazu, a očekujemo da će Petar prvu polovinu savladati sam, dok ćemo se tata i ja pobrinuti za ostatak.

- Već nekoliko godina slušam od prijatelja o fruškogorskom Maratonu, pa sam jednostavno bio “prinuđen” da dođem ovamo - priča Mensur Kolumčić iz Sarajeva. - Put od Sarajeva do Novog Sada i Popovice jeste bio naporan, ali se, ipak, nadam da ću i pored neprespavane noći uspeti da pređem stazu Velikog maratona. To smo rešili nas desetak drugara još pre polaska na put i to moramo i ostvariti.

- U mojoj sedmoj deciniji života prvi put dolazim u Frušku goru, jer mi ovaj pohod jedini nedostaje u planinarskoj karijeri - objašnjava Hinko Libinger iz Ljubljane. - U Sloveniji sam planinar - rekreativac sa ubedljivo najbogatijim stažom, jer su mi planinske pustolovine sastavni

deo života. Evo, ovde nisam ni sat vremena, a već sam stekao nekoliko novih poznanika i prijatelja koji su mi se pridružili u pohodu.

Lucija Vatičević iz Slavonskog Broda je prvi put na Maratonu, ali nju mnogo ne interesuje rekreacija već nešto drugo. - Mnogo toga znam o Fruškoj gori, njenim legendarnim mestima, brojnim istorijskim spomenicima i ličnostima kojima je svojevremeno pružala gostoprimstvo - kroz osmeh veli Lucija. - Ovo je jedinstvena prilika da to sve sada i vidim, doživim... Fruška gora i predusetljivi domaćini su nas mimo svih mojih očekivanja, primili u svoja nedra i zato im hvala.

Stotine i hiljade su ovakvih priča u koloni maratonaca. Teći će ona tokom noći, sve do današnjeg predvečerja.

P. Malešev i Dušan Vlaović

KIŠA PROREDILA KOLONU

Sinoć u 18 časova zvanično je završena jedinstvena sportsko-rekreativna priredba na Fruškoj gori Deveti planinarski maraton, na kojem učestvuju gosti iz svih krajeva naše zemlje. I ovoga puta Fruška gora je ugostila prijatelje iz cele Jugoslavije. Učestvovali su ljubitelji pešačnja i sportske rekreacije iz svih republika i obe pokrajine, ukupno 2.676 sportista, pionira, omladinaca, studenata, učenika, ali i ljudi u poodmaklim godinama koji neguju vitalnost druženjem sa prirodom.


45

Blato najteža prepreka

Nevreme koje je u subotu veče

zahvatilo Vojvodinu, pa i Frušku goru, donekle je proredilo kolonu što je hitala na cilj Velikog maratona i savlađivala stazu od ukupno 88 kilometara. Mnogi koji su krenuli dalje od Iriškog venca, gde je bio cilj Malog maratona, morali su da odustanu, ne toliko zbog kiše i hladnoće već pre svega zbog blatnjave staze i vode što se slivala niz padine. Nevreme je naročito besnelo oko Crvenog Čota, Vrdnika, Jaska, Testere, baš na mestima koja su prolazili maratonci. No, ni to nije omelo najspremnije i najupornije da nastave trku sa kilometrima i zamorom.

Juče do 13 časova stazu Velikog maratona prešlo je oko 450 maratonaca, a očekivalo se da će do kraja stići ukupno oko 500 učesnika, sudeći po tadašnjoj situaciji na stazi. Naime, grupa radio-amatera Vojvođanskog saveza radio amatera pokrivala je celu stazu i u svakom momentu znala gde su učesnici, kako se osećaju, imaju li problema… Svaki poziv za pomoć radiom je prenošen do specijalnih ekipa koje su za kratko vreme dolazile do martonaca. Srećom, osim uobičajenih tegoba sa žuljevima, zamorom i kišom, težih povreda nije bilo.

Zahvaljujući predusretljivivosti radio-amatera i naša redakcija je juče po podne dobijala vesti iz prve ruke, a prenosili su ih Paja Borlja, koji je sve vreme maratona dežurao kraj

odašiljača na Fruškoj gori i Miloš Nikoletić, koji je bio na zadatku kraj svog aparata u Novom Sadu, da bi mogao hitno reagovati u slučaju potrebe.

Rekord malog maratona

Izvanredni rezultati na stazi Malog maratona. Deonicu od 25,2 kilometara, od Popovice do Iriškog venca, preko Stolova, Selišta, Grgetega, prešlo je čak 2.670 učesnika. Startovalo je samo šest više i ovo je najveći procenat prolaznosti na svim dosadašnjim maratonima. Mali maraton je prešlo 1.929 muškaraca i 743 pripadnice lepšeg pola. Inače, učesnici su bili iz 218 mesta, što je rekord maratona, a nastupila su i četiri gosta iz Mađarske.

Na maratonu se ne beleže rezultati. Pobednici su svi koji savladaju stazu za zadato vreme (9 sati za Mali i 33 sata za Veliki maraton), ali ipak beležimo da je na cilj Velikog maratona ponovo prvi stigao Vladimir Velimirov, student novosadskog Fakulteta fizičke kulture, inače poznat po svojim sportskim podvizima, jer je pre desetak godina bio svetski rekorder u izvođenju vežbe sklek sa - 6.600 ponavljanja.

Maratonci su se juče pozdravili uz srdačno “Doviđenja do narednog maja” i vratili svojim domovima puni najlepših utisaka.

P. Malešev


46

1987.


47

BILO JE LEPO I

NEZABORAVNO

Kiša koja je padala noć uoči starta Desetog, jubilarnog, pla-ninarskog maratona na Fruškoj gori odvratila je i uplašila mažda i dve hiljade potencijalnih maratonaca koji su se čvrsto rešavali da krenu stazama i bogazama Fruške gore. To je i jedini razlog što se na startu našlo, sa takmičarskim knjižicama, samo 1528 spremnih da krenu bez obzira na izuzetno tešku i blatnjavu stazu, što je za čitavih 56 procenata manje nego što ih je bilo predhodne godine.

- Staza je bila toliko teška i blatnjava da su svi maratonci koji su stigli u patikama automatski bili eliminisani, jer patike su se odmah punile blatom a takmičari su se klizali, Priča Oto Jan, predsednik Planinarsko-smučarskog društva Železničar - To je jedini razlog što je došlo mnogo manje maratonaca od broja kojeg smo očekivali.

Koliko je staza bila teška najbolje ilustruje podatak da je na cilj Malog maratona stiglo 1357 takmičara, ili 89 posto od broja učesnika na startu, dok su ranijih godina najčešće 25,2 kilometra prelazili svi oni koji su se i prijavili. Zato nije ni čudo što se samo njih 630 odlučilo da nastavi pešačenje i osvoji zlatnu značku Velikog maratona, jer manje spremni i sa neogovarajućom opremom nisu imali šanse da stignu na veliki cilj.

Njih 524 najspremnijih i najhrabrijih uspeli su da pobede blato i da do određenog vremena (18 sati,

nedelja) stignu na cilj. - Po ovome što smo čuli od

učesnika maratona mogu slobodno da kažem da je organizacija, kao i ranijih godina, bila izuzetna, naglašava Jan. - Čak nije bilo ni većih povreda i sanitetske ekipe, koje su dežurale duž staze, nisu imale mnogo posla ni poziva. Ovde moram da istaknem veliki doprinos službe javne bezbednosti koji su nam umnogome pomogli da se ova lepa i po mnogo čemu jedinstvena manifestacija završi u najboljem redu.

Opet zbog nevremena, na deseti maraton stigli su takmičari iz 161 mesta iz cele zemlje i 36 studenata iz Grčke, što je, opet u odnosu na prošlogodišnje takmičenje mnogo manje. Raduje činjenica da sve više žena dolazi da se takmiči i pešači Fruškom gorom, a ove godine ih je bilo 344, ili 29 procenata od ukupnog broja učesnika. Najmlađi učesnik Desetog maratona nije imao ni pune dve godine, a najstariji 84.

Ovogodišnjim maratoncima je kiša pokvarila stazu i otežala im takmičenje - međutim tokom samog takmičenja vreme je bilo divno. I još nešto im je išlo na ruku. Duvao je vetar i rasterao komarce, pa su ove godine prošli sa mnogo manje uboda nego ranijih godina.

I bez obzira što su mnogi odustali, ili uopšte nisu došli, što je bilo blata kao nikada do sada, što je trebalo mnogo snage i izdržljivosti pa preći, prvo Mali pa onda i Veliki maraton, bilo je lepo, bilo je divno, bilo je za pamćenje.

Branislav Punoševac


48

1988.


49

KILOMETRI ZA PRIČU I

SEĆANJE

Pesma, smeh, šala, šarenilo boja. Oživela je Fruška gora, prihvatajući u svoja nedra mladost Jugoslavije da zajednički proslave, da se prisete i zajednički pobede iskušenja. Prihvatila je vojvođanska lepotica i starije i sve one željne druženja, koji su ovog vikenda (21/22.5.1988.) rešili da za trenutak zaborave uhodane šeme savremenog života.

Tačno u devet sati, juče su ispred planinarskog doma na Popovici, na put dug 88 kilometara krenuli učesnici Planinarskog maratona,njih više od 2.000 iz svih krajeva naše zemlje, krenuli su obroncima Fruške gore, sledeći zov prirode i duh simbolike broja 88. Ni prohladno vreme, ni preteći oblaci s juga nisu poremetili raspoloženje ni rešenost maratonaca da zajednički pobede vreme, kilometre, eventualne nepogode i na kraju sebe. Na raspolaganju su im 33 sata, koliko je organizator predvideo vremena za savlađivaanje staze Velikog maratona.

A kada je reka ljudi krenula sa starta stekli smo utisak da su vreme i kilometri izgubili svaki smisao u dodiru sa slikom koju su zaokružili omladinci, pioniri,vojnici,mlado i staro…

Pojam vremena i prostora više nije ni postojao. Upleteni u niti raspevane mladosti predstavljali su

samo deo atmosfere, koja karakteriše ovu jedinstvenu manifestaciju na Starom kontinentu, pod pokroviteljstvom "Dnevnika".

Izvesno je da mnogi od učesnika, možda većina od njih, neće uspeti da savladaju sva iskušenja na stazi. Mnogi su se zaputili sa mislima na cilju Malog maratona, na Iriškom vencu, posle 25,2 pređenih kilometra pešačenja. Za takvu mogućnost organizator im je ostavio devet sati, što znači da je osma kontrolna stanica, na Iriškom vencu, zatvorena juče u 18 sati. Do zaključenja ovog teksta nismo dobili podatak koliko je učesnika dobilo srebrnu značku u znak sećanja za jedan takav uspeh. Od njih stotinak, koliko smo ih sačekali na prolaznom cilju, većina je, zanemarujući umor i žuljeve, nagovestila juriš na veliki podvig sledeće godine. I tako iz godine u godinu… Konačan trijumf postaje opsesija, imperativ za svakoga ko jednom kroči sa Popovice, nošen snagom druženja, privučen neizvesnostima i željan pobede nad sopstvenim mogućnostima.

A iskusni maratonci, čije je druženje sa Fruškom gorom započelo ranijih godina, nastavili su dalje. U noć, ka 88. kilometru i zlatnoj znački još jedne zajedničke pobede mladosti i druženja. Ma koliko najava organizatora zvučala nepjmljivo, prvi maratonci na cilju Velikog maratona na Popovici trebalo je da stignu noćas, pre ponoći. Većina, dolazak u grupama, očekuje se danas između 10 i 14 sati.

Lazo Bakmaz


50

DOVIĐENJA NA 12

MARATONU

Svako u okviru svojih mogućnosti od 2111 učesnika, koliko ih je startovalo na 11 planinarskom maratonu na Fruškoj gori, dao je svoj doprinos da i ovogodišnja manifestacija sporta, druženja i zajedništva protekne u znaku mladosti i prirode. Pisana reč nije dovoljna da bi se stekla prava slika jedinstvenog događaja u Evropi, koji je održan pod pokroviteljstvom "Dnevnika". Jednostavno, to bi trebalo doživeti. Zvanično, prema sportskim shvatanjima, ova manifestacija nije takmičarskog karaktera. Ali, kada se saberu sve karakteristike dvodnevnog druženja u prirodi i najstroži sportski kriterijumi ne mogu oduzeti pobedu svakome ko je juče kontrolnu knjižicu na Popovici overio poslednjim pečatom, posle 88 kilometara pešačenja obroncima Fruške gore. Za taj uspeh, za podvig u borbi sa kilometrima i sopstvenim mogućnostima, svaki učesnik, koji je za manje od 33 sata prepešačio zadatu maršutu, nagrađen je zlatnom značkom i diplomom pobednika 11 planinarskog maratona. Umor i žuljevi, flasterima izlepljene ogrebotine, samo su fižičke posledice dugog marša. Iza zlatne značke maratona kriju se one lepše osobine druženja u prirodi.

Ovo je moj treći pohod stazama vojvođanske lepotice poverio nam se Veselim Kodrić iz Mostara. Služio sam vojni rok u Novom Sadu i kao

vojnik prvi put sam se uputio u avanturu dugu 88 kilometara. Sećam se, krenuli smo sa mislima ka cilju Malog maratona. Ali, moji drugovi i ja, posle kraćeg odmora odlučili smo da krenemo dalje, do kraja. Stigli smo , ustvari, do saznanja da ćemo se i sledeće godine kao civili naći na Popovici. Tako je i bilo, da bi ove godine nas dvojica dovela i pojačanje - oženili smo se i zajedno sa suprugama krenuli starim tragom. Njih dve su ostale na Iriškom vencu, uz obećanje da će sledeće godine ići do kraja.

Sve priče na cilju liče jedna na drugu. Zajednička im je najava da će se i sledeće godine naći u okrilju Fruške gore da se prisete, da proslave, da zajedno pobegnu od dosadne svakodnevnice i upuste se u borbu sa usponima i padovima, kilometrima… Naravno, uz nove priče i bezbroj uspomena sa sličnih druženja od Triglava do Đevđelije i od panonske ravnice do Jadranskog mora.

Organizatorima ovogodišnje manifestacije, Planinarsko-smučarskom savezu Vojvodine i Planinarsko-smučarskom društvu Železničar iz Novog Sada komplimenti za organizaciju i prelepe utiske, učvršćene onim tradicionalnim:" Doviđenja na 12 maratonu, 1989. godine!"

Lazo Bakmaz


51

1989.


52

MANIFESTACIJA

DRUŽENJA I

PRIJATELJSTVA

Ovogodišnji tradicionalni planinarski Maraton na Fruškoj gori počeo je juče (13.5.1989.) u 9 časova na Popovici ispred doma PSD “Železničar” gde se okupilo oko 2000 ljudi. Posle intoniranja jugoslovenske himne, podizanja zastava, i pozdravne reči takmičari su krenuli na stazu Malog (25,2 km), a po želji i Velikog maratona (88 km).

Među mnoštvom dobro pripremljenih i raspoloženih planinara na startu smo zatekli šezdesetpetogodišnjeg Luku Kosića iz Novog Sada koji se sprema za stazu od 25 kilometara.

- Ovo mi je treći put da učestvujem u ovoj jedinstvenoj sportsko-rekreativnoj manifestaciji. Vreme je divno, a i da nije tako, kada čovek voli druženje, prirodu i pešačenje ni loše vreme mu ne bi naškodilo - kaže Kosić. - Već niz godina planinarim i prepešačio sam planine u Sloveniji i Srbiji i pored toga što od 1981. godine imam ugrađena tri “bajpasa”. Moj recept je, ako čovek želi dug i zdrav život najbolje je da što više bude u prirodi jer je to jedan od pravih lekova protiv ovih naših svađa i nervoza. Planirao sam da stazu pređem danas do 16 časova i to mi neće biti teško jer svaku nedelju provodim u ovoj predivnoj Fruškoj gori.

Na poljani ispred planinarskog doma “Železničar” na okupu se našlo

nekoliko generacija planinara, čitave porodice, od unuka do baba i deka. Najmlađi učesnik Malog maratona bila je Tamara Simin, koja ima samo jednu godinu, a stazu je prešla na leđima svoje mame. Sines, Cici, Juhen, Boha i Anika iz Sente, kako su nam se prestavili, po četvrti put idu putem Velikog maratona i rekli su da će im biti malo toplije jer su se spremili za jak tempo i planirali su da na cilj stignu u nedelju oko 5 sati ujutro.

- Mogu da kažem da smo zadovoljni i posebno mi je drago što su se našem pozivu da učestvuju odazvali naši stari prijatelji, grupe planinara iz Skoplja, Titovog Velesa, Tetova, Zenice, Sarajeva, Ljubljane, Maribora, Niša i nekoliko mesta iz Hrvatske, - istakao je član organizacionog odbora, predsednik PSD “Železničar”, Jan Oto - Već po tradiciji tu su i planinari iz vojvođanskih mesta kao i devet članova planinarskog društva “Crveni meteor” iz Budimpešte. Ima tu i Novosađana koji su se porodično uključili u ovaj prekrasni skup.

Glavni moto svih učesnika je da uz druženje prevale staze i provere svoju izdržljivost, a pobednici su svi koji dođu do cilja na Iriškom vencu ili Popovici. Do prvog cilja trebalo je doći za devet časova, a do drugog za trideset i tri časa. Inače, cela staza je obeležena posebnim oznakama, a na usputnim odmorištima i kontrolnim tačkama učesnici su mogli da se okrepe čajem. U odmorištu Jazak je bio pripremljen i planinarski pasulj.


53

V. Crnjanski

POBEDILO PRIJATELJSTVO

Posle završetka Malog maratona, u subotu, na Iriškom vencu počeo je Veliki maraton i trajao je celu noć, a staza je zatvorena u nedelju (14.5.1989.) u 18 sati kada su se očekivali i poslednji učesnici.

Na cilj staze duge 25 kilometara stiglo je 1664 planinara dok njih 489 krenulo prema Vrdniku i dalje ka cilju na Popovici. Iako je ovo rekreativna sportska manifestacija i pobednici su svi koji dođu do cilja, spomenimo Ivana Taradija iz Litja iz Slovenije koji je stazu Velikog maratona pretrčao i stigao na cilj još u subotu oko 20 časova i 15 minuta.. Većina učesnika noćnog dela maratona je pešačila i to svako prema svojim mogućnostima, a ono koji su se držali dobrog tempa hoda već su posle ponoći počeli da pristižu na cilj. Prva žena koja je stigla na kraj staze je Vesna Vukov koja je na Popovicu došla u 3 i 30 sati. U toku jučerašnjeg prepodneva svakih deset petnaest minuta, pristizalo je po nekoliko maratonaca koji su noć proveli na stazi ili na nekom od odmorišta. Do 9 sati na cilju se pojavilo 313 planinara, a do zatvaranja staze očekivalo ih se još stotinjak.

Na licima onih koji su savladali put od 88 kilometara ogledao se umor ali i zadovoljstvo, koje je zajednički deljeno sa planinarima iz svih krajeva Jugoslavije. Rade Aranđelović, Goran Teofilović, Borislav Tadić i Vlada Lukić, radnici iz Starog Rakovca su

maraton završili u 8 sati i zadovoljni su. Učestvovali su već nekoliko puta i rekli su da je ovo nezaboravan doživljaj druženja i rekreacije, a kada se malo odmore čeka ih posao u drugoj smeni. Izjutra u nedelju, na cilj je među prvima stigao i Tone Bambić član planinarsko smučarskog društva “Železničar” iz Ljubljane.

- U dobroj sam kondiciji ali, ipak, nije bilo lako. Sparina u šumi, bez daška vetra, nije baš prijala, što je uticalo na to da budemo nešto sporiji nego inače - kaže Bambič.

- Planinarim od malena, a na ovom maratonu evo, učestvujem peti put - objasnio nam je Miloje Milutinović član PSD “Crni vrh” iz Bora. - Iz Bora nas je krenulo dvadesetak, ali nam se pokvario autobus, pa smo samo nas šestorica odlučili da ipak dođemo na maraton. Inače organizacija je bila dobra, staza uočljivo obeležena, što je važno pogotovo noću, pa nismo mogli zalutati, a i stazu već dobro znamo - kaže Milutinović. Grupi iz Bora domaćin je bilo Sportsko društvo “Partizan” iz Novog Sada sa kojim već dugo sarađujemo.

Na cilju smo zatekli i Zorana Nedelkova člana fabričkog planinarskog društva “Keramičar” iz Titovog Velesa (Makedonija) koji je na Popovicu stigao u ranu zoru i pored povrede kolena još u toku Malog maratona.

- Planinarim osam godina i ovakvu povredu nisam nikada zadobio. Nezgodno sam stao, pa posle nisam mogao da idem planiranim tempom ali, ipak, sve se


54

dobro završilo - kaže Nedelkov. Kako smo saznali u toku

maratona nije bilo ozbiljnijih povreda, uglavnom su to problemi sa žuljevima od obuće, grčevi u mišićima i kratkotrajna iscrpljenost kod pojedinaca koji su se preforsirali. Duž cele staze na odmorištima i kontrolnim tačkama dežurale su sanitetske ekipe, sastavljene od učenika srednje medicinske škole “7 april” iz Novog Sada. Nih 23 bilo je spremno da u svakom trenutku priteknu u pomoć.

Posle završetka maratona nastavljeno je planinarsko druženje uz pesmu i prepričavanje usputnih doživljaja, a oni umorniji su predah

potražili na osunčanom proplanku pored doma PSD “Železničar”. Izgleda da je ipak, sadašnja ekonomska kriza uticala na broj učesnika pa ih je bilo manje nego predhodnih godina, a po mom mišljenju zadovoljnih planinara bila bi velika šteta da se ova manifestacija ugasi.

Na startu Malog i Velikog maratona prijavilo se 1795 planinara, 448 žena i 1347 muškaraca. Među učesnicima bilo je i gostiju iz inostranstva: 38 iz Grčke, 10 iz Mađarske, 4 iz Čekoslovačke, 2 iz Sovjetskog Saveza i 1 iz Poljske.

V. Crnjanski


55

1990.


56

Pošto sredstva javnog

informisanja nisu o 13. Planinarskom maratonu na Fruškoj gori zabaležila ni jednu reč, prenećemo deo zvaničnog izveštaja Organizacionog odbora planinarskog maratona

Startovalo: 2179 učesnika; Na cilj Malog maratona stiglo

1299 učesnika; Na Veliki maraton krenulo 497

učesnika; Na cilj Velikog maratona stiglo

431 učesnik;

Učesnici maratona su bili iz sledećih mesta iz Jugoslavije: Beograd, Zagreb, Ljubljana, Sarajevo, Skoplje, Titov Veles, Bihać, Zenica, Maribor, Lukavac, Kragujevac, Kruševac, Leskovac, Osijek, Litija, Kula, Sombor, Sirig, Kanjiža, Rumenka, Bačka Topola, Vršac, Niš, Bor, Temerin, Zrenjanin, Pančevo, Raška, Bačko Petrovo Selo, Bijelo Polje, Kumanovo, Novi Sad. Iz inostranstva: Pečuj i Budimpešta iz Mađarske

Oto Jan


57

1991.


58

FRUŠKA KORAKOM

PREMERENA

Četrnaesti planinarski maraton na Fruškoj gori, jedinstvena manifestacija sporta, rekreacije i druženja počeo je juče (11.5.1991.) u 9 sati, a završava se danas (12.5.1991.) u 18 časova. U pohode Fruškoj došlo je više od 1500 planinara iz cele Jugoslavije. Nisu ih sprečili ni sivi oblaci, vetar, kiša, vlažna, klizava staza.

Reke maratonaca slivale su je juče od ranijih jutarnjih sati ka izletištu Popovica na Fruškoj gori, gde je bio start Velikog i malog maratona. Okupilo se najviše Novosađana, učenika, studenata, planinara, ali i zaljubljenika u prirodu iz cele Srbije, Slovenije, Makedonije pa i iz Mađarske.

Mali i veliki, stari i mladi učesnici maratona pešačiće nekoliko a najduže 33 časa, odnosno ceo dan i noć i sledeći dan. Toliko im treba da savladaju stazu Malog od 26,490 kilometara, i nastave stazom Velikog maratona od 81,300 kilometar i prođu kroz poznata fruškogorska izletišta: Popovicu, Glavicu, Stražilovo, Iriški venac, Vrdnik, Andrevlje, Testeru, Dolinu kestenova, Crveni čot, Brankovac, Zmajevac i vrate se na Popovicu. U ovom jedinstvenom maratonu pobednici su svi koji stignu na cilj Malog ili Velikog matatona. Za uloženi trud dobiće prigodna priznanja: za Mali maraton - srebrnu, a za Veliki - zlatnu značku i diplomu, a za deseto učešće na Velikom

maratonu još i počasnu diplomu.

Prijave na startu

Na Popovici su od ranog jutra bila otvorena dva mesta za prijavljivanje učesnika. Pola sata pre početka nadmetanja učešće su prijavili i planinari iz Slovenije.

Iskusni planinar Janez Resnik kaže da je učestvovao na 11 Fruškogorskih planinarskih maratona i da je ovde stekao mnogo prijatelja. Sa Janezom i još dvadesetak Slovenaca iz Ljubljane i Ajdovčine prvi put je stigla Ana Pestelj. Ona je rekla da se za maraton prijavilo 45 planinara, ali su u međuvremenu neki odustali.

Svoje učešće prijavilo je i 35 ljudi iz Mađarske. Dve grupe su došle iz Budimpešte, a jedna iz Pečuja.

Vojnici za prvu pomoć

Na startu Malog i Velikog maratona juče na Popovici bili su, ali kao posmatrači, jedno izviđačko odeljenje iz Novosadskog garnizona, koje se brinulo o bezbednosti maratonaca, i deset vojnika sa oficirom iz kasarne “Maršal Tito” u Novom Sadu - sanitetska grupa. Lekar Nikola Radojčić nam je rekao da su vojnici-medicinski tehničari tu da ako bude trebalo, pruže medicinsku pomoć učesnicima maratona. Oni su juče, a i danas će dežurati duž markirane staze.

Saobraćajno obezbeđenje


59

Pre početka maratona svi učesnici su upozoreni da se kreću isključivo markiranom stazom i budu posebno pažljivi na mestima gde staza prelazi kolovoz. Organizatori maratona su u saradnji sa saobraćajnom milicijom organizovali saobraćajno obezbeđenje.

Na deonici puta između Paragova i Iriškog venca juče od 8,15 do 10 časova dežurala je saobraćajna milicija iz Rume, rekao nam je milicioner Petar Starčević. Iako je saobraćaj bio živ, problema nije bilo.

Mali-veliki maratonci

Trideset učenika šestih, sedmih i osmih razreda Osnovne škole “Jan Čajak” u Bačkom Petrovcu na Velikom maratonu doveo je njihov nastavnik geografije Jan Triaška. Mali-veliki maratonci već treći put učestvuju na Fruškogorskom planinarskom maratonu, koji su organizovali Savez planinarskih društava Novog Sada i Planinarsko-smučarsko društvo “Železničar” u Novom Sadu.

Porodica Nikoć i Linda

Prvi put na Mali maraton došla je i porodica Nikić - tata Branislav, petogodišnja Jasmina, šestogodišnji Pavle i sedmogodišnji Nebojša. U stopu će ih pratiti verna Linda, sedmomesečni poenter. Otac i mališani bili su sigurni da će uspeti da savladaju valovitu stazu od Popovice do cilja na Iriškom vencu.

Velika avantura

- Za mene je Veliki maraton pre svega avantura, a zatim druženje sa svojim drugovima i planinarima iz ostalih krajeva Jugoslavije - rekao je juče budući milicioner Dejan Veličkovski iz Kačareva. - Na maraton sam došao organizovano, sa još oko 400 učenika SŠUP “Pane Đukić” u Sremskoj Kamenici. Ovde smo drugi put, a većina mojih vršnjaka, učenika prve i druge godine, ići će do cilja Malog maratona. Ja ću, međutim, produžiti dalje. U društvu ću lakše izdržati da pešačim celu noć.

Branka Paivod


60

1992.


61

UZAVREĆE POPOVICA

Danas u 9 časova na Popovici startuje 15. planinarski maraton na Fruškoj gori. I ovoga puta očekuje se učešće više od dve hiljade ljubitelja prirode iz čitave zemlje pa čak i inostranstva.

Maraton se sastoji od tri etape: najkraće 25 km, srednje od 50 km i dugačke od 80 i više km. Svi učesnici kreću sa Popovice u isto vreme. Dosadašnji odziv takmičara i ljubitelja prirode obećava da će i ovoga puta ova tradicionalna manifestacija predstavljati praznik sporta i druženja.

Prijave se primaju do samog starta na Popovici. Autobusi za Popovicu kreću sa železničke stanice, a cena vožnje je 250 dinara.

S.G.

TRAGOM JEDINSTVENE

TRADICIJE

Tačno u 9 časova juče po petnaesti put startovao Planinarski maraton na Fruškoj gori. Sa Popovice je krenulo 2335 učesnika svih uzrasta. Među njima najmlađi Jovan Kekić koji je imao samo pet godina, a najstariji je bio Feldvari Kalman sa 80.. Prvi put na stazi maratona pojavili su se i biciklisti koji su startovali u 12 časova u borbu sa kilometrima krenulo je njih osam.

Uprkos teškoj političkoj situaciji

na maratonu su se, pored maratonaca iz Srbije, pojavili i gosti iz Celja, Tuzle, Mostara, Budimpešte, Pečuja...

Petnaesti planinarski maraton otvorio je Brana Crnčević, predsednik Počasnog odbora maratona.

- Počastvovan sam pozivom koji mi je organizator uručio mada nemam nikakve lične u planinarenju - rekao je Brana Crnčević. - Radostan sam što u ova strašna vremena vidim na jednom mestu toliko dece, staraca, i ljudi srednjih godina koji su spremni da se upuste u borbu sa kilometrima. Lično, ne bih smeo da startujem, ali sam došao da ispratim one koji to mogu i vole.

Do juče u 13 časova kroz cilj malog maratona prošlo je 40 učesnika. Njih 19-oro je nastavilo put stazama srednjeg i velikog maratona. Prvi su bili rekorder maratonske staze Lambros Hudeludis i Dragan Milošević, koji su na odredište stigli već u 11,30 časova. Borbu sa kilometrima rekorder je nastavio sam, pošto se Milošević zadovoljio postignutim rezultatom. Među prvih 40-oro bili su i jedanaestogodišnji dečaci: Strahinja Senić i Miodrag Bugarski, koji su kroz cilj malog maratona prošli u 12,50 časova.

-Nisam umoran, išao bih i na veliki maraton, ali mi mama nije dozvolila - pričao je Strahinja, a Miodrag je odobravao.

Planinarski maraton je spoj lepog i korisnog, kada se doda još lepo vreme, odlična organizacija i dobro raspoloženje, više od 2000


62

ljudi provešće nezaboravan vikend u lepotama obronaka Fruške gore

S. Milić

PADALI SU KILOMETRI

Završen je petnaesti po redu Fruškogorski planinarski maraton, koji je okupio učesnike iz svih krajeva sadašnje i bivše Jugoslavije. Sa starta na Popovici krenulo je više od 2000 učesnika. Većina je stigla na cilj malog maratona, a prema cilju srednjeg i velikog maratona uputilo se oko 600 najodvažnijih.

Mnogim učesnicima želja je bila u raskoraku sa mogućnostima, pa je veliki broj ostajao pokraj staze. Služba radio-veze imala je pune ruke posla, ali firma “Panos”, koja je obezbeđivala vezu, svoj deo posla obavila je besprekorno.

Najkritičnije bilo je na Andrevlju gde je odustao najveći broj planinara. Uz veliku budnost dežurnog lekara i sanitetske službe, sastavljene od učesnika srednje medicinske škole, sve se završilo bez neželjenih posledica. Jedino će ih žuljevi podsećati na savladane kilometre.

Jedan od onih koji je uspeo da savlada stazu velikog maratona juče pre podne bio je Drago Boroja. Na cilju je kratko prokomentarisao:

- Morali bismo mnogo više da koristimo Frušku goru. Mi nismo ni svesni šta imamo ...

S. Milić


63

1993.


64

DRUŽENJE U PRIRODI

Sve prolazi, ali Fruškogorski planinarski maraton ostaje. Tradicija se nastavlja, a ove godine održava se 16. maraton. Organizatori pozivaju sve zaljubljenike u Frušku goru da se još jednom sretnu na stazi i da u lepoti prirode provedu nezaboravne trenutke. Za proteklu deceniju i po, na ovoj pitomoj planini družilo se mnogo ljudi. Mnogi se sećaju uspomena i svega onoga što su doživeli. Treba li boljeg razloga, poručuju planinari, da se vidimo i ovoga maja?

Iako se živi u teškim vremenima, entuzijasti iz novosadskog Planinarskog društva Železničar i Gradskog saveza učinili su sve da se manifestacija održi i ove godine i tako pokaže postojanost i dokaže nepobitnu istinu da je izrasla iz prijateljstva i druženja ljudi. Domaćini obećavaju, kao i ranijih godina, još jedno iskreno druženje uz napore, pesmu, šalu i smeh u prirodi i uz obavezni stisak ruke na rastanku, uz ono tradicionalno:”doviđenja, na sledećem maratonu”.

Ove godine ima i novina. Učesnici će prvi put moći da izaberu jednu od pet staza maratona. Jedino je neizmenjena staza velikog maratona. Pored staza malog i srednjeg maratona, sada će učesnicima omogućiti da pešače i zapadnom stranom i tako upoznaju nove predele i znamenitosti Fruške gore. Novo je i to da su start i cilj prvi put na istom mestu - Popovici. I

još jedna novina: svaki učesnik će dobiti posebnu knjižicu fruškogorskog planinarskog maratona u kojoj će za svaku godinu, počev od 1978. overiti učešće.

S.J.

PRORODI U POHODE

Ko voli druženje sa prirodom, taj sigurno zna šta je to Planinarski maraton na Fruškoj gori. Ova manifestacija, po osobinama jedinstvena u Evropi zaživela je 1978. godine u srcima 470 učesnika. Cilj svakog od njih bio je savladati kilometar više i tako ugraditi deo sopstvenih fizičkih mogućnosti u stvaranje tradicije koja maja 1993. godine doživljava 16 etapu. Predhodnih 15 povezuje sećanja desetine hiljada ljudi različitih dobi. I u sećanjima prelepa iskustva i doživljaji, kakvim samo priroda zna da uzvrati za kap čovekove pažnje i iskrenosti. A učešće na planinarskom maratonu odraz je iskrene želje svakog maratonca da zajedno sa najbližim do sebe doživi nešto što mu svakodnevnica uskraćuje.

Stoga i prestojeću manifestaciju koja će se na obroncima Fruške gore održati narednog vikenda, možemo da najavimo kao nastavak priče bez kraja. Priče sa temom vraćanja čoveka prirodi i njenim vrednostima vrednostima, bez obzira na okruženje u kome je malo kome stalo do zabave. Začet u osećanjima ljudi maraton je stasao u postojanu manifestaciju, u čijoj je osnovi druženje, zdravlje i veselje.


65

- Dobro nam došli na našu i Vašu Frušku goru. Iskreno želimo da zaboravite bar na tren sve brige i sve ružno oko nas i prepustite se uživanju u lepotama Fruške gore, u lepoti prirode - preporučuju novosadski planinari u svojoj dobrodošlici učenicima, studentima, rekreativcima, sportistima i svima ostalim namernicima koji se u subotu 8 maja u devet sati zateknu ispred planinarskog doma na Popovici, gde je predviđen start maratona.

Po tradiciji, staza je prilagođena za sve učesnike. Podeljena je na tri dela: veliki maraton (81,300 km), srednji (istočni - 56,900, zapadni - 57,600), mali (istočni - 32,170, zapadni - 33,230). Zahvaljujući petnaestogodišnjem iskustvu ove godine sadržaj je obogaćen i pozivom roditeljima sa decom i svima onima koji nisu spremni da se nose sa iskušenjima maratona da se okupe na Popovici neposredno nakon starta i krenu “stazom zdravlja”, koliko kome fizičke mogućnosti dozvole. Prijave za učešće primaju se do 6 maja na adresu: Savez planinarskih društava Novog Sada, 21000 N.Sad, Trg Galerija 6. Informacije se mogu dobiti na telefon 021/29-978.

Organizatori 16 Fruškogorskog planinarskog maratona posetili su juče gradonačelnika Novog Sada Milorada Mirčića. U ime organizatora, susretu su prisustvovali Milivoj Erdeljan, predsednik i Milivoj Nastasić i Milivoj Kiždobranski, članovi organi-zacionog odbora. Oni su upoznali gradonačelnika o pripremama za ovaj

događaj i pozvali ga da otvori maraton.

Milorad Mirčić prihvatio je poziv, ujedno obećao da će i sam učestvovati na Maratonu i pozvavši sve Novosađane da se na njemu pojave.

Lazo Bakmaz

ISKRENO DRUŽENJE LJUDI

I PRIRODE

Fruška gora je predhodna dva dana u svoja pitoma, zelena i suncem okupana nedra primila više od tri hiljade ljubitelja prirode, učesnika 16 planinarskog maratona. Ranijih godina, u ona srećnija vremena, fruškogorskim livadama, šumama i proplancima pesme su se pevale i o prijateljstvu i ljubavi prema čoveku i prirodi pričali ljudi iz svih krajeva nekadašnje cele Jugoslavije. Entu-zijasti i dugogodišnji “zarobljenici” panonske lepotice ni jednog trenutka nisu bili u dilemi da zbog teških vremena u kojima živimo tradiciju dugu deceniju i po prekinu. Naprotiv, učinili su dodatne napore da ovu manifestaciju što više približe i onima koji nikada na njoj učesnici bili nisu, verujući da će pre svega zov prirode učiniti svoje.

Nisu se prevarili. Još od ranog subotnjeg jutra organizovano, u grupama porodično ili solo tekla je ka Fruškoj gori reka ljudi, da bi na Popovici, startnom i ciljnom mestu uoči početka takmičenja, sve ličilo na ogroman mravinjak. Mešali su se veterani i dečaci tek na prve korake svikli, punačke gospođe i dugonoge


66

lepotice, vojnici i oficiri, mladi i stari, svi oni koji vole druženje i prirodu. A kada je starter dao znak da takmičenje može da počne na svih pet staza iz onog mravinjaka razlila se prvo reka po potočiću ljudi koji su hitali ili hodali ka svom cilju - uživanju u blagodetima Fruške gore i bar na kratko bacili u zaborav sve muke svakodnevnog života. Svi koji su krenuli zelenim stazama pobedili su, jer cilj ove priredbe je druženje čoveka sa čovekom i čoveka sa prirodom. Tradicija je odavno stvorena, ova dva topla majska dana produžena, a pesma, šale i smeh, uz srdačan stisak ruke, garantuju da će se i iduće godine mnogi od ovih zaljubljenika Fruške gore ponovo videti

PALI MNOGI REKORDI

Proteklog vikenda završen je 16 po redu Fruškogorski planinarski maraton, koji će se pamtiti po mnogo čemu. Prema podacima organizatora, planinarskog društva “Železničar” učestvovalo je ukupno 3730 ljudi, što je najviše do sad.

Bilo je tu starih i mladih iz Beograda, Pirota, Loznice, Kraljeva, Kragujevca, Lajkovca, Knjaževca, Šapca, Niša, Čačka, Gornjeg Milanovca, Nikšića, ali i iz Jesenice, Skoplja i Budimpešte. Oko 70 posto takmičara došlo je iz Novog Sada, Pančeva i ostalih krajeva Vojvodine. Od 1978. godine, kada je PD Železničar odlučilo da organizuje ovu sportsku manifestaciju, nije se dogodilo da veliki maraton pređe čak

529 učesnika. Srednji je prošlo njih 131, mali 2123, a odustalo je 947 učesnika.

Svako ko je prešao trasu od 81 kilometar, dobio je bronzanu značku “Lala planinar” i diplomu, dok je za savladanih 57 i 33 kilometra (srednji i mali) sledila bronzana značka. Među učesnicima je bilo i onih koji su stazu prešli trčeći. Prvi među njima je Zoran Janković, iz Kule, koji je velik maraton pretrčao za osam sati i petnaest minuta, što je ujedno i rekord staze. Drugi je stigao Lambros Hudeludis iz Pančeva, a treći Boris Drčalić iz Novog Sada. Takođe je bilo i onih koji su po 15 put prešli stazu velikog maratona i dobili zlatnu značku “Lala planinar”. To su Vinko Tominac i Milivoj Nastasić iz Novog Sada i Ile Gelevski iz Skoplja. Najmlađi učesnik bila je devetogodišnja devojčica Jasna Jakovljević, dok je najstariji Milica Aranicki imao 87 godina.

Lepo je bilo videti toliko nasmejanih ljudi na jednom mestu, koji su celom stazom pevali i družili se, na čijim licima se nije video napor ni onda kada su usponi bili skoro 59 posto, i koji su i posle završene staze ostali na Popovici da se još malo druže i uživaju u predivnoj prirodi.

Treba odati priznanje organizatoru, Planinarskom društvu Železničar na odlično obavljen posao, u nadi da će sledeće godine biti još više učesnika, koji će doći na hodanje u prirodi i - druženje.

N. Damjanović


67

1994.


68

FRUŠKA GORA ČEKA

PLANINARE

Prekosutra u subotu (7.5.1994.), po sedamnaesti put na obroncima Fruške gore okupiće se svi ljubitelji planinarenja i druženja u prirodi. Pet starih plus dve nove staze pripremio je organizator Planinarsko i smučarsko društvo “Železničar”.

Na ovaj način pruža se mogućnost sportistima koji tek žele da se bave planinarenjem, da se oprobaju na trasi za pripravnike, a klinci i klinceze na stazi radosti i zadovoljstva. Mališani koji prepešače stazu dugu 3520 metara dobiće na uspomenu mini diplome. Ove godine maraton će biti zanimljiviji po mnogo čemu. Naime, pokušaće da se obori rekord staze od prošle godine, koji iznosi osam sati i 15 minuta. Prvi put će se zvanično na šumskim stazama i šumskim putevima naći biciklisti na planinskim dvotočkašima iz kluba “Fanatik”. Najbržim planinarima, trkačima na velikom maratonu biće dodeljene slatke nagrade. Prvoplasirani će dobiti 100 kilograma, drugoplasirani 50, a trećeplasirani 25 kilograma šećera. Okupljanje učesnika je 7. maja između 7,30 i 9 sati. U tom periodu organizator je pripremio kulturno umetnički program. Start svih maratona je tačno u devet sati sa Popovice.

Planirano je da se na stazama nađe oko 4000 planinara, a pozivi su poslati u Mađarsku, Grčku,

Makedoniju, Sloveniju, Republiku Srpsku i Republiku Srpsku Krajinu.

Ministarstvo za prosvetu je odlučilo da učenicima koji budu učestvovali na maratonu opravdaju časove. Potrebno je da đaci ponesu knjižicu sa maratona u kojoj će biti obeleženo koju su trasu prešli.

N. Damjanović

MARATONCI, NAPRED!

Danas, tačno u 9 sati sa Popovice startovaće 17. Planinarski maraton na Fruškoj gori, jedinstvena manifestacija sporta, rekreacije, druženja i zabave.

Organizator je Planinarsko i smučarsko društvo “Železničar” koji je ove godine pripremio dve nove staze. Jedna je za početnike u dužini od 17 000 metara, a druga za one najmlađe (3500 metara). Za učesnike na velikom maratonu u Vrdniku će biti napravljen tradicionalni pasulj, a za najbrže nagrade. Prvi koji pređe najdužu trasu (81300 metara) dobiće na poklon 100 kilograma, drugoplasirani 50, a trećeplasirani 25 kilograma šećera. Prvi put na šumskim stazama i šumskim putevima voziće i biciklisti iz kluba “Fanatik” na planinskim dvotočkašima. Klinci i klinceze koji prepešače stazu radosti i zadovoljstva dobiće za uspomenu mini diplomu. Oni najspremniji maratonci takmičiće se da pretrče najdužu trasu za najkraće vreme i obore rekord od prošle godine koji je iznosio osam sati i petnaest minuta.


69

Prevoz maratonaca biće organizovan sa železničke stanice od 7 do 8,30 sati. Ministarstvo za prosvetu će opravdati časove đacima koji budu na maratonu, a kao dokaz potrebno je da ponesu sa sobom kontrolnu knjižicu u kojoj će biti napisano da su prešli neku stazu. Pokrovitelj ove manifestacije je Novosadska banka.

N. Damjanović

SMOTRA SPORTA,

DRUŽENJA I ZABAVE

Ni kiša koja je padala predhodnih dana ni osetno hladnije vreme nije smetalo maratoncima da se juče okupe na tradicionalni 17. Planinarski maraton na Fruškoj gori. Oko 3000 zaljubljenika prirode sastalo se na Popovici da zajedno u druženju i zabavi prepešače jednu od sedam staza maratona.

Predhodnica maratonima bio je start biciklista na planinskim dvotočkašima iz kluba “Fanatik”. Među mnoštvom mladića i devojaka našao se jedan Japanac, student iz Beograda koji će pokušati da pretrči neku od trasa. Bilo je tu i planinara iz Makedonije, Slovenije, Republike Srpske, Republike Srpske Krajine, kao i iz Čačka, Mladenovca i ostalih gradova širom Jugoslavije. Među učesnicima našao se i jedan pas kome je gazda stavio startni broj. Tradicionalno na stazi su se našli i mladi milicioneri iz škole u Kamenici. Bilo ih je preko 200.

Mnogi su završili maraton u

subotu, a većina njih koji su se odlučili za najduži (81 kilometar) stići će na cilj danas, a druženje i zabavu nastaviti u Planinarskom domu na Popovici.

N. Damjanović

ZORAN JANKOVIĆ - DRUGI

PUT

Juče na Popovici završen tradicionalni 17. Planinarski maraton na Fruškoj gori, jedna od najvećih manifestacija sporta, druženja i zabave kod nas. Organizator je zadovoljan, a najsrećniji su sigurno ljubitelji prirode koji su prepešačili jednu od sedam staza maratona.

Po nezvaničnim podacima na Fruškoj gori se “razmililo” u subotu 2828 klinaca, klinceza, osnovaca, muškaraca i žena. Najsimpatičniji su bili oni najmlađi. Zajedno sa roditeljima stazu radosti i zadovoljstva (3500 metara) prepešačilo je 69 mališana. Najmlađi od njih bio je trogodišnji Vlada Popov. Nova trasa za pripravnike privukla je 808 mladića i devojaka, a uobičajena za mali maraton čak 1125 učesnika. Mirko Sabatka, star svega šest godina, najmlađi je planinar koji je prepešačio ovu stazu., a kod srednjeg bio je to Miroslav Čubrilo (11 godina).

- Ovo mi je drugi maraton u životu - rekao je na cilju pomalo umoran mališan Čubrilo. - Prošle godine prepešačio sam mali, a sledeće ću nadam se i veliki. Iako sam do sada u slobodno vreme


70

prepešačio 200 kilometara, pomalo me je bilo strah da li ću uspeti da završim maraton. Na trenutke sam se bojao mraka, ali tu su bila moja braća koja su me hrabrila. Mama i tata su nas razočarali - završili su samo mali maraton!

Još jedan zanimljiv učesnik našao se na maratonu. Bio je to Japanac Tecuja Cubota (25 godina), koji studira u Beogradu. Završio je mali maraton, a na cilju je kratko izjavio:

- Bilo je malo teško, ali divno! Zoran Janković iz Kule po drugi

put trijunfovao je na najdužoj stazi, ispred Jožefa Lukića i Imreta Ileša iz Bačke Topole. Oni su na poklon dobili od organizatora 100, 50 i 25 kilograma šećera. Među ovom trojicom trebao je da se nađe i drugoplasirani od prošle godine Pančevac Lambros Hudeludis.

- Bio sam primoran da odustanem na 42 kilometru zbog nedostatka svežine, izjavio je Hudeludis. Predhodnih 15 dana samo se bavio organizacijom maratona. Razmišljao sam se da li uopšte da učestvujem, ali kada sam video da se moj kolega od prošle godine Zoran Janković takođe takmiči, odlučio sam i ja da pokušam. ao mi je što nisam imao dovoljno snage da završim, ali se nadam da ću to nadoknaditi sledeće godine.

Jelena Filipović iz Gornjeg Milanovca prva je devojka koja je prepešačila veliki maraton i ona je kao i Zoran Janković na poklon dobila od Srpske Fabrike stakla pehar.

Na obroncima Fruške gore našli su se i biciklisti na planinskim dvotočkašima. Najuspešniji je bio Novosađanin Ivan Davosir. Drugi, odnosno treći na cilj stigli su Zlatibor Kojanić i Miljan Lemajić iz Pančeva.

Najstariji učesnik je Aleksandar Šarić koji je rođen 1918. godine, a najstarija učesnica Jelena Minardi (1919.).

Recimo na kraju da se na maratonu učestvovali i planinari iz Mađarske, Slovenije, Makedonije, Republike Srpske, Republike Srpske Krajine, Crne gore, kao i iz Novog Sada, Beograda, Šida, Šapca, Lipljana, Čačka, Subotice, Bujanovca, Vlajkovca, agubice, Priboja, Zrenjanina i mnogih drugih gradova i mesta iz cele Jugoslavije.

Generalni sponzor maratona bila je Novosadska banka, a organizator je na kraju zadovoljno rekao:

- Dođite nam i sledeće godine. Čekamo vas!

N. Damjanović


71

1995.


72

SEDAM STAZA ZA SVE

UZRASTE

Povodom 18. planinarskog maratona na Fruškoj gori, koji će biti 6. i 7. maja 1995. godine, juče je u Skupštini grada održana konferencija za novinare, kojoj je, pored prestavnika organizatora, Planinar-skog smučarskog društva “Železni-čar”, prisustvovao i gradonačelnik Novog Sada Đuro Bajić.

Gradonačelnik je uputio poziv svim Novosađanima da, bez obzira na uzrast, dođu na Frušku goru, uz želju da ova tradicionalna manifestacija, kojoj je ove godine pokrovitelj Skupština grada, protekne što bolje. Predsednik organizacionog odbora Milivoj Nastasić rekao je:

- Ove godine slavimo punolestvo i nadamo se da ćemo imati 3000 - 4000 učesnika, a naš maraton je jedinstven i po tome što je 90 odsto staza kroz šumu.

Da bi se udovoljilo svim uzrastima, željama i mogućnostima napravljeno je sedam staza: “ staza radosti i zadovoljstva” za decu predškolskog uzrasta od 3520 metara, ” staza za maratonce pripravnike” od 17210 metara, “ staza istočnog malog maratona” od 32170 metara, “staza zapadnog malog maratona” od 33230 metara, “staza istočnog srednjeg maratona” od 56900 metara, “staza zapadnog srednjeg maratona” od 57630 metara i “staza velikog maratona” od 81300 metara.

Start svih trka je na Popovici u 9 časova 6 maja, staze se zatvaraju 7

maja u 18 časova, a prevoz je obezbeđen sa Međugradske autobuske stanice autobusima JGSP po redovnoj ceni.

D.A.

MARATON POSTAO

PUNOLETAN

Proslavljajući punolestvo 18. planinarski maraton održaće se 6 i 7 maja 1995. godine na Fruškoj gori.

Hiljade ljudi, u dubokim cipelama, vunenim čarapama, s rancima na leđima, u kojima će se ako i nisu podesni za nošenje rođendanske torte, naći oprema za sve vremenske prilike i svako doba dana i noći, krenuće u subotu ka Fruškoj gori, da bi učestvovali na Planinarskom maratonu.

Deca, mladi i stariji (samo po godinama), preći će - hodajući, trčeći ili planinskim biciklom, jednu od sedam staza dužine od 3,52 do 81,3 kilometra koju će sami odabrati, prema mogućnostima. Planinari kažu da je najteža deonica od kuće do starta maratona na Popovici. Možda je to jedan od razloga što od kuće kreću čitave porodice, očevi sa sinovima, da bi učestvovali na maratonu. Može se pritom, desiti, kao lane, da se dečak odluči za veliki a tata “samo” za mali maraton - svako prema svojim mogućnostima.

Šala i anegdota ima ove godine i pre početka maratona. U organizacionom odboru Planinarskog maratona i ove godine su tri Milivoja (Nastasić, Erdeljan i Kiždobranski), pa i dalje važi krilatica planinara: Što te interesuje o maratonu, pitaj Milivoja”. Sigurno će se makar jedan,


73

javiti. U knjizi utisaka, koja se uvodi ove godine sigurno će se naći još mnogo zgoda i nezgoda.

Poziv za učešće upućen je planinarima, maratoncima, biciklistima, ljubiteljima prirode, zaljubljenicima u Frušku goru - svima, bez obzira na pol i starost. Važno je učestvovati, ne da bi pobedili druge, već sebe kažu planinari, a na Planinarskom maratonu pobednici su svi koji uspešno pretrče ili prepešače jednu od sedam staza. Još je važnije druženje ljudi, srodnih i po ljubavi prema lepotama Fruške gore.

Ukoliko se neko odluči za učešće, vremena još ima. Start svih maratona je ispred doma Planinarsko-smučarskog društva “Železničar” na Popovici na Đurđevdan, 6. maja, u 9 sati

N. Pejčić

START 18. FRUŠKOGORSKOG

PLANINARSKOG MARATONA

Start na svih sedam maratonskih staza 18 planinarskog maratona koji se održava danas i sutra na Fruškoj gori, biće danas u 9 sati ispred doma Planinarsko-smučarskog društva “Železničar” na Popovici. Obezbeđen je autobuski prevoz tako da će maratonci moći direkno sa elezničke stanice da dođu do Popovice. Oni koji se ka Popovici upute sopstvenim prevozom treba da dođu do 7,30 časova jer se posle tog vremena na 300 metara pre starta maratona zatvara prilazni put.

Organizatori pozivaju sve učesnike da na Popovicu stignu što

ranije kako bi blagovremeno obavili formalnosti oko prijave, ali i da bi prisustvovali kulturno-umetničkom programu koji počinje u 7,30 časova

D.M.

STARTOVALO 3942

UČESNIKA

Planinarski maraton na Fruškoj gori, završen u nedelju, ostaće zabeležen kao najmasovniji do sada 18 održanih. Startovala su 3942 učesnika, među njima 1246 žena, 2696 muškaraca, 2265 mlađih od 24 godine i 1677 starijih. Bilo je učesnika iz 118 mesta iz Jugoslavije, iz Mađarske, Makedonije i jedna učesnica iz Velike Britanije. Na cilj su stigla 3552 učesnika. Stazu radosti i zadovoljstva prešlo je 56 učesnika, za maratonce pripravnike 684, stazu malog maratona (istočnog i zapadnog) 2001, srednjeg maratona (istočnog i zapadnog) 216 i velikog maratona 595 učesnika. Na velikom maratonu najbrži su bili ;Zoran Janković iz Kule (atletičar-maratonac, pobednik i prošle godine), Lambros Hudeludis iz Pančeva i Drago Boroja iz Novog Sada. Najbrže su bile članice PSD "Železničar": Vera Kokić iz Beočina, Jasmina Popov i Stanislava Sovilj iz Novog Sada.

Organizatori 18. Fruškogorskog planinarskog maratona ističu veliku pomoć Vojske Jugoslavije koja je obezbedila šatore za učesnike, kao i milicije. Da je sve proteklo u najboljem redu dokaz su prijatni utisci učesnika i želja da se ponovo sretnu na planinarskom maratonu naredne godine

N. Pejčić


74

1996.


75

NAJVESELIJE NA STAZI

RADOSTI

Fruška gora disala je punim plućima. Smotra planinara i zaljubljenika u prirodu za vikend 4. i 5. maja 1996. ispunila je nadanja organizatora “19 planinarskog maratona” po obroncima Nacionalnog parka. Na ovoj jedinstvenoj tradicionalnoj manifestaciji, za koju ne postoje starosne granice, učestvovalo je zvanično 3338 pešaka iz čak 106 mesta Jugoslavije. Međunarodni karakter maratona dao je stari drugar Gele Galevski iz Makedonije, koji je 18 put učestvovao na Velikom maratonu.

- Svi učesnici su - pobednici - kaže Milivoj Kiždobranski, sekretar Organizacionog odbora - Ipak, treba reći da su prvi kroz cilj Velikog maratona, staze duge 81 kilometar, prošli Zoran Janković iz Kule, Jožef Lukač iz Bačke Topole i Ileš Imre iz Bačke Topole u muškoj, a Jelena Filipović iz Gornjeg Milanovca, Lidija Skenderović iz Subotice i Novosađanke Jasmina Popov i Lidija Lončar (koje su zajedno ušetale u cilj) - u ženskoj konkurenciji.

Najveselije je bilo na “stazi radosti”, gde je u pratnji roditelja, baka i deka, učestvovalo 72 mališana iz preškolskih ustanova. Njih su, posle staze duge tri kilometra, čekale torte i sokovi, koje je obezbedila Novosadska banka.

Prema statistici, na maratonu je

učestvovalo 3338 planinara, od toga 1304 žene i 2034 muškarca. Na cilj je stiglo 2909, a odustalo 429 učesnika. Na stazi radosti bilo je 124 učesnika, stazu za maratonce “pripravnike” prešlo je 939, a stazu Malog maratona 1366 učesnika. Stazu Srednjeg maratona prešlo je 155, a velikog maratona 325 učesnika.

Poseban doprinos druženju maratonaca dali su radio amateri “Narodne tehnike”, koji su radio vezom “pokrili stazu”, milicija sa svojim obezbeđenjem, Vojska Jugoslavije, koja je obezbedila šatore za noćenje i čajeve za osveženje i Dom zdravlja, koji je obezbedio sanitet

KAD LEKARI ”ČISTE”

Uz obilje dužnosti, malih i velikih poslova, zaduženja... koje imaju organizatori velikih manifestacija, a posebno Planinarskog fruškogorskog maratona, na kojem je učestvovalo 3338 planinara, ipak, najveći teret nose - čistači staze. Ove godine, na začelju kolone, na radnom mestru “čistača” staze, bio je Milan Breberina, hirurg na Institutu za onkologiju u Sremskoj Kamenici i docent Medicinskog fakulteta u Novom Sadu. Planinar je još od 1954. godine, kada ga je otac kao petogodišnjaka upisao u planinarsko društvo “Sokolac” i poveo u šetnju planinama. Njemu je u odgovornom poslu pomagao Boško Zerdo, pravnik u “Pobedi” koji je takođe jedan od najiskusnijih i dugogodišnji planinar.


76

- Dobro je da lekar bude i čistač staze, ali ovo je sticaj okolnosti. Na ovom maratonu nije bilo potrebe da intervenišem jer postoji ekipa, sanitetsko vozilo, a mi “čistači” eventualno ukažemo prvu pomoć i radio-vezom javimo “centrali” na Popovici - kaže Breberina.

Čistač staze je planinar na začelju kolone čija je dužnost da zatvara kontrolne tačke i ukaže pomoć povređenima (naročiti od žuljeva) i uputi odustale.

- Na Velikom maratonu je bilo 23 kontrolne tačke. Svaka od njih ima svoje radno vreme, što podrazumeva da planinari u određenom vremenskom roku moraju da prođu. Dakle, postoje ograničenja koja se moraju ispuniti. Desilo nam se da smo neke od kontrolnih tačaka, zbog dobro pripremljenih planinara, zatvorili i po četiri časa pre planiranog termina. To je bila posebna radost za ljude koji satima sede u šumi i netremice čekaju upravo nas - čistače staze, jer to znači i kraj njihovog radnog vremena.

Prema rečima Breberine, koji je i najkopetentniji da da ocenu o maratonu, ovogodišnja staza pređena je brže za dva i po časa nego prošle godine, što znači da se maraton brže kretao.

- I pored nevremena i velikog pljuska, staza je bila otežana, a naročito na istočnom delu, maraton se brže kretao. To je, pretpostavljam, i pokolebalo neke od učesnika, pa su odustali, jer je zaista bilo izuzetno teško kretati se po blatu i raskvašenoj stazi. Većina je odustala zbog

icrpljenosti i neadekvatne obuće. Reč je o popularnim platnenim patikama koje su, međutim, potpuno neodgovarajuće za maraton. Vlaga, blato i pređeni kilometri jednostavno ih pokidaju. Takođe, neki od učesnika su kolabirali od umora i iscrpljenosti. Precenili su svoje mogućnosti, a potcenili stazu, pa se i to dešava. Ipak, maraton je u potpunosti uspeo. Najvažniji su dobra volja, veselje i druženje uz koje se napori lakše podnose. - ističe Breberina, koji je dosada prešao 12 velikih i dva mala maratona. Njegov 20-ogodišnji sin Nemanja prešao je šest velikih maratona, a 18-ogodišnji Marko dva velika maratona.

- Zanimljiv je nastup porodice Stanković, Bore, Lie, Nataše i Igora. Ovo im je četvrti veliki maraton, a inače Bora i Lia su se popeli na Najviši vrh Kavkaza, Elbrus (5646 metara). Posebno je to što je Lia Stanković prva Vojvođanka koja je savladala taj vrh - ističe Breberina.


77

1997.


78

MARATONSKO DRUŽENJE

U PRIRODI

Ispred Planinarskog doma na Popovici juče je po prelepom vremenu, kao stvorenom za druženje u prirodi, startovao jubilarni 20. planinarski maraton na Fruškoj gori. Prema prvim podacima, kako smo saznali od sekretara organizacionog odbora maratona Milivoja Kiždobranskog, na ovogodišnjem maratonu učestvovalo je rekordnih 4000 zaljubljenika u prirodu i pešačenje starih - ili mlađih - od 6 do 66 godina. Da je ovakav način druženja u prirodi veoma popularan, a staze po šumovitoj Fruškoj gori omiljene, potvrđuje i podatak da su neki maratonci čak iz Celja i Nikšića, a bilo ih je i iz Čačka, Kraljeva, Niša, Kruševca, Užica i iz skoro svih vojvođanskih mesta.

Učesnici su mogli da biraju između 7 staza različitih dužina i težina od kojih je najkraća tri kilometra, i na njoj je održan tzv. bejbi-maraton, a najduža i najteža - 81 kilometar. Učesnici ovog velikog maratona treba da stignu na cilj danas oko 19 časova.

Planinarski maraton na Fruškoj gori, pored sportskog i rekreativnog sadržaja, sastojao se i od zabavnog programa: Folklorni ansambl KUD “Svetozar Marković” je svojom igrom razgalio okupljene šetače, dok je veliki Lala, inače maskota maratona, uveseljavao najmlađe učesnike. Moglo se i osvežiti uz sok ili pivo, a organizatori su obezbedili čak i torte za mališane, folkloraše i za

najuspešnijeg maratonca.

Z. Malivuk

NAJMASOVNIJI U 20

GODINA

U subotu je na Popovici startovao jubilarni 20. planinarski maraton na Fruškoj gori. Ove godine učestvovalo je 5676 zaljubljenika u prirodu, a na cilj je stiglo 5289 učesnika. Po rečima sekretara organizacionog odbora maratona Milivoja Kiždobranskog, pripadnica lepšeg pola bilo je 2215, dok je 3361 muškarac bio na startnoj poziciji.

Stazu “Radosti i zadovoljstva” savladalo je 188 učesnika, “Za maratonce pripravnike” 1857, stazu malog maratona prešlo je 2449 učesnika, srednjeg maratona 287 i velikog maratona 508 maratonaca.

Među ženama su najbrže bile, odnosno za najkraće vreme su prešle stazu velikog maratona Andrijana Sredojević iz Prijepolja, Jelena Jakovljević iz Pančeva i Novosađanka Neda Popov, dok kod muškaraca veliku stazu prvi su savladali Zoran Janković (po peti put najbrži maratonac) iz Kule, Veljko Radović iz Novog Sada i Imre Ileš iz Bačke Topole. Ipak može se reći da su svih 508 ‘velikih” maratonaca pobedili sebe, pogotovu 400 od njih koji su stazu prešli bez i jednog zaustavljanja. To znači da su bez prestanka pešačili od 9 časova u subotu, do 19 časova - u nedelju! Najmlađi šetači učestvovali su u bebi-maratonu, odnosno


79

prepešačili su najkraću stazu dugu 3 kilometra. Ovim malim maratoncima pridružio se i gradonačelnik Mihajlo Svilar kome se ova staza očito najviše dopala. - Na jubilarnom maratonu učestvovali su takmičari iz 109 mesta, od kojih su neki stigli čak iz Slovenije. Vreme je bilo veoma prijatno, a maratonci su se lepo družili, pogotovu u Vrdniku gde su se neki od njih zaustavili da bi ručali izvrstan pasulj - kaže Kiždobranski. - Posebno nas raduje podatak da je ukupan broj učesnika svih 20 maratona na Fruškoj gori, sa ovim poslednjim, dostigao impozantnu cifru od 48359 maratonaca.

Z.M-K. i D.M.

MASOVNO I ZA

NEZABORAV

Drugog vikenda u maju, na Fruškoj gori opet je bilo živo. Stazama i bogazama najveće vojvođanske planine prolila se reka ljudi, od onih najmlađih pa do najstarijih, masovnije nego ikad ranije. Oboren je rekord iz 1995. godine, kada se na startu na Popovici okupilo bezmalo 4000 učesnika. Ovoga puta onih koji su rešili da vikend provedu u prirodi bilo je čak 5676. Bilo je impresivno videti toliki broj ljudi, koji su došli iz 109 mesta Jugoslavije, a bilo je i gostiju iz Mađarske, Slovenije, Makedonije, Bosne i Hercegovine i Republike Srpske.

Najdužu stazu velikog maratona

(81,3 kilometra) savladalo je 508 učesnika. Prvi na cilj je već, po običaju, stigao Zoran Janković iz Kule, koji je već u 17,52 časa došao nazad. Drugi je bio Veljko Radović (Novi Sad), a trećI Imre Ileš (Bačka Topola). Kod žena je ovu trasu najbrže prošla Adrijana Sredojević iz Prijepolja, vrativši se na Popovicu noću u 4,25 sati, a samo minut posle nje na cilj je dopešačila Pančevka Jelena Jakovljević. Treća je bila Novosađanka Neda Popov.

Od 5676 učesnika na cilj svih sedam staza stiglo je 5289, odnosno oko 93 odsto. Na ovako visok postotak uticalo je lepo vreme, koje je privuklo toliki broj ljubitelja prirode.

Najveselije je bilo na “Stazi radosti”. gde su uz pratnju roditelja, baka i deka učestvovali mališani. Njih su posle staze duge tri kilometra čekale torte. Deca su se pre šetnje po Fruškoj gori družila sa velikim Lalom, koji je poznat sa odbojkaških mečeva “Vojvodine”.

Učesnike velikog maratona su u Vrdniku čekale porcije pasulja. Kažu da je bio veoma ukusan. A sa kakvim apetitom se jeo, ne treba posebno ni isticati. Zanimljivo je da su učesnici velikog maratona na stazi bili i noću. Dakle, bez odmora, možda neko malo dremne usput, ali i veče je, kao i dan, vreme kada maratonci savladaju najdužu trasu. Tu, naravno, bude i raznih doživljaja, kao što se desilo pojedinim učesnicima da na Brankovcu nabasaju na konje, koji su noću pasli na livadi.

Organizacija “Fruškogorskog


80

maratona” je bila na visini. Na svakih četir-pet kilometara bili su kontrolori, koji su se našli pri ruci učesnicima. Oni su davali obaveštenja i delili čajeve i sokove.

- Svi učesnici ove manifestacije koji su prošli cilj su pobednici - napominju u Organizacionom odboru. - Vreme nas je poslužilo. Staza je bila meka i pogodna za šetače jer je predhodnih dana padala kiša i natopila zemlju. Za učesnike Fruškogorskog maratona Kulturno-umetničko društvo “Svetozar Marković” izvelo je pre starta prigodan program.

V.B.

UŠAO U LEGENDU

Vinko Tominac je čovek koji je jedini stazu velikog maratona prešao svih 20 puta i tako ušao u legendu. Otkako se održava ova manifestacija, ne može se zamisliti bez ovog zaljubljenika u prirodu. Vinko radi u “Jugodentu”, a član je ne samo planinarskog društva u svom preduzeću, nego i “Poštar” i “Železničar”.

Kada smo ga priupitali za godine, najpre nije hteo da se “izjasni”. Potom je kazao da ima negde između 50 i 60 leta, da bi naposletku priznao da je 59 godišnjak. Uprkos godinama, Tominac i dalje savlađuje veliki maraton i ističe da neće odustati dok ga zdravlje bude služilo.

- Na velikom maratonu čovek sam sebe stavlja na iskušenje i

proverava svoje mogućnosti. Svakome ko pređe tu stazu od srca čestitam, jer to je izuzetan napor, koji treba izdržati - kaže Tominac.

On dodaje da je organizacija maratona bila dobra i da ih je vreme poslužilo, pa nije bilo nekih većih nedaća na stazi.

- Najteže je bilo od Grgetega do “Elektrovojvodinog” tornja. No, izdržalo se. Treba reći da je najnepovoljniji deo staze bio između Andrevlja i Testere i oko Starih Ledinaca, gde je bilo dosta blata. No, to je šala u odnosu na situacije kada pada kiša, pa trasa postane neprohodna ili kada olujno vreme slomi grane koje potom zakrče stazu. Pešačio sam i noću, bez odmora, kako bih što pre stigao na cilj. To je bilo negde oko osam sati drugog dana maratona - rekao je Vinko Tominac.

Vinko odavno gaji ljubav prema prirodi. Kaže ga je dva puta bio na Olimpu, a čak šest puta na Triglavu. Ima niz priznanja kao planinar.

- Pozivam sve ljude koji vole prirodu da nam se pridruže i iskušaju se na nekoj od staza “Fruškogorskog maratona”. Obećavam im da neće zažaliti. Naročito bih uputio apel mladim ljudima da dođu, da vide kako izgleda družiti se s prirodom. Novosađani nisu svesni šta imaju pri ruci. Fruška gora je biser nad biserima, koji treba čuvati a nipošto zanemariti, kao što mnogi čine. Ta planina je prava lepotica i njene čari je samo deo naših sugrađana osetio i drži ih u nedrima - ističe Tominac.

Vinko naglašava da on svoju ljubav prema planini pokazuje svakog


81

vikenda, kada za dva dana pređe 60 do 70 kilometara. I ne misli da se rastane s ovim biserom usred Panonije.

- Sve dok budem imao moći, tebi ću, Fruška goro, doći - u pesničkom stilu završava rekorder u broju pređenih maratona.

V. Belička

PLANINA JE VEČNO VERNA

Kada odlučni ljudi odluče da nešto urade, mnogo je načina da to i ostvare. Ideja koju su sproveli planinari, iako “traje” već deset godina, provereno je originalna i nadasve korisna. O čemu se radi? Posle konstatacije na jednom sastanku maja 1986. “da na Fruškoj gori, našoj planini, nema mnogo reda, a da je u prostorijama Saveza pravi svinjac” prionulo se najpre na razmišljanje kako to rešiti, a zatim i na posao. Kakav posao? Dobrovoljan, uz sopstveno zasukavanje rukava

Ubrzo su se članovi Kluba, ali i svi oni koji su želeli da pomognu, priključili radovima u PIK “Bečej”, u OOUR “Ratarstvo” (na zakidanju metlica semenskog kukuruza), u Agrokoop”, u OOUR “Planta” RJ Irmovo (sakupljanje krompira) i u RJ Rimski Šančevi (na utovaru vagona i drugim fizičkim poslovima). Od zarađenog novca urađeni su svi građevinski poslovi, postavljena je kompletna nova telefonska i elektro instalacija u prostorijama Saveza i podrumu. I danas prostorije izgledaju

tako da mogu postideti i mnogo veće i popularnije klubove.

Razgovor sa najzaslužnijim članovima Planinarskog društva “elezničar” - krivcima što je planinarski maraton prebrodio mnoge teške trenutke i što postoji već dvadeset godina, Milivojem Kiždobranskim i Milivojem Nastasićem, sekretarom i predsednikom Organizacionog odbora planinarskog maratona, vodimo upravo u pomenutim prostorijama. Interesujemo se kada se i kako kod njih rodila ljubav za planinarenjem, čega se najradije sećaju, koja su im nadraža iskustva.

NEOPISIVE ČARI PRIRODE

- Rođen sam na salašu kod

Sombora, što znači da sam od malena bio u prirodi, a odrastanjem ljubav prema njoj je sve više rasla i postala neraskidiva - kaže Nastasić. - To što me je ravnica prva zavela nije smetalo da sasvim lako zavolim i planinu, u koju sam se bezrezervno zaljubio 1964. na odsluženju vojnog roka u Uroševcu. Kao izviđač-vezista, imao sam dosta vežbi na Šar-planini. Tada smo i starešine i ja primetili da imam afiniteta za planinu, istančan osećaj za prostor i orijentaciju. Jednom prilikom je, na bojevom gađanju, moja grupa pre svih postavila vezu između baze, jer sam na karti pronašao dvostruko kraći put od onog koji se obično koristio. Kasnije slede planinarske avanture, kako se PD “Železničar” tako i sa PD Agronom”, registrovanim pri Institutu


82

za ratarstvo, u kojem radim. Bilo je to vreme kada se petkom posle posla (oko 17 časova) vozom odlazilo u Sloveniju na planinarenje i vraćalo se u ponedeljak, pre posla.. Rezultat tih odlazaka su mnogobrojne transverzale koje sam obišao.

Postao sam planinar davne 1956. godine, kada su nam u školi u Beogradu došli planinari iz PD “Železničar” - počinje svoju priču Kiždobranski. - Iste jeseni imao sam krštenje na planini Rtanj, kada nas je 29. novembra iznenadila snežna vejavica, ali sam tada doživeo još nešto, prvi i sigurno poslednji put: posetili smo rudnik mrkog uglja “Rtanj”, a spuštanje na treći horizont mi je bilo dovoljno da čvrsto odlučim da nikada ne postanem rudar! Možda sam zato postao zagriženi planinar, obožavalac prirode. Navika da kada nikamo ne idemo - odemo na Avalu (naravno peške), podseća me na taj period života.

Prelaskom u Novi Sad ne počinje moja planinarska aktivnost. Najpre sam igrao stoni tenis i košarku, i tek 1983. godine postajem član PD “elezničar”. U početku je to bilo pešačenje u prirodi, čiji organizator sam ubrzo postao (to sam i sada). Iste godine sam učestvovao na maratonu, a inače sam jedan od retkih maratonaca koji maraton ne pređe na taj dan, zato što sam angažovan u organizaciji.

Mnogo je zanimljivijivih priča moguće čuti od ovog prekaljenog planinara ali je ipak posebna jedna, vezana za njegovu omiljenu planinu

Taru, bogatu najraznovrsnijim rastinjem: Reč je o događaju koji je najlakše okarakterisati kao dramatičnu avanturu.

- Pešačili smo do manastira Rača gde smo, pokolebani kišom koja je padala prethodnog dana, upitali da li je pametno nastaviti put. Stari iguman nas je posavetovao da ne idemo, ali su nas svi mladi kuražili da nastavimo. Prevladao je avanturistički duh i mi smo nastavili, ali i ubrzo naišli na litice od nekoliko stotina metara, klizav put i neprestane susrete sa nabujalom Račom (upadali smo u nju). Da sve bude zanimljivije, počeo je pljusak, blato, još klizavija staza i vrlo nezavidna situacija. Nekako smo stigli do mesta na kojem su planinari u steni ostavili jedno uže za prihvat rukama, ali koje su snežne lavine sasvim oštetile. Trebalo je smisliti kako se uspeti, jer je svaka druga varijanta bila nemoguća. Poskidali smo kaiše i opasače, privezali ih, najspremniji se popeo prvi, a mi ostali polako za njim, do momenta kada je na red došao jedan puniji član, pod kojim je naš “izum” popustio. Bio je to najbrži trenutak - hvatanje i zadržavanje da ne završi na litici. O tome je jedna naša planinarka spevala divnu pesmu.

VREME SADAŠNJE - ŽELJE,

NADANJA, SAVETI

- Planinarenje je divna navika koju bi trebalo svako da upražnjava ako želi da je uvek zdrav, pokretan i dobro raspoložen - poručuje Nastasić. - Mislim da je posebno korisno za


83

one koji rade teške, odgovorne, statične poslove. Sve obaveze se, provereno ličnim iskustvom, lakše podnose kada je organizam zdrav i svež. Kada bi svi bar malo vremena posvećivali svojoj kondiciji nikoga ne bi čudilo što je neko poput mene u stanju da jedne subote prepešači 47 kilometara, već sledeće 36, a sedam dana posle toga istrči Veliki maraton. Odgovor je u dobro pripremljenom organizmu, koji se brzo oporavlja i vraća u normalu. To je razlog što pozivamo sve da slobodno vreme provedu u prirodi i u planini, kao njenom najočuvanijem delu. Ako želite da budete srećno zaljubljeni - zaljubite se u prirodu, ona je večno verna, ujedno budi predivan osećaj tišine, mira i nebeske lepote.

Tužno je što se posle dvadeset godina naša manifestacija, Planinarski maraton na Fruškoj gori, ubraja u “pionirske” iako bi u svetu odavno nosila epitet masovne pojave. Naravno, nas sputava i (ne)kultura sugrađana, koji prirodu vole samo tokom majskih praznika, kada se pored svojih automobila guše u dimu raspaljenog roštilja. Divnog li uživanja u prirodi! Upravo su planinari oni koji joj se (planini) cele godine vraćaju, brinu o njoj i uživajući u njoj. Predlažemo svima da se bolje upoznaju sa našom planinom prolazeći predivnim krajolicima.

Trojica Milivoja (Kiždobranski, Erdeljan i Nastasić) i oko dvesto planinara daju sve od sebe da svake godine maraton bude bolje organizovan od onog predhodne

godine, da bi učesnici svaki put iznova radovali druženju u planini. Na njima je da ih ne iznevere i da, iako amateri, što profesionalnije obavljaju svoje zadatke.

Ružica Karajović Ibročić

KAO USPON NA MON BLAN

Fruškogorski planinarski maraton, u organizaciji novosadskih planinara, održava se 10. i 11. maja Jubilarni, dvadeseti put.

Na prvom maratonu, 1978. godine, bilo je 407 učesnika, a prošlog proleća oko 3400. Najmlađi su bili dvogodišnjaci (koji su doduše, “pešačili” u naručju roditelja), a najstariji su već uveliko zašli u osmu deceniju života.

Staza prolazi kroz prelepe fruškogorske predele, šumom, planinskim visovima i proplancima, preko prevoja, izletišta i znamenitih istorijskih mesta. Tako se obilaze Stražilovo, Brankov grob i Zmajevac, manastiri Grgeteg, Ravanica, Jazak, Beočin...

Pored velikog maratona, čija je staza dugačka 81,300 metara, učesnici mogu da izaberu trasu srednjeg ili malog maratona, sa istočne ili zapadne strane Fruške gore, čija je dužina 57, odnosno 33 kilometra. Sve te staze mogu se preći trčeći, ubrzanim hodom ili prijatnim laganim pešačenjem.

Svim maratoncima se na startu uručuju učesničke knjižice, u koje, na 23 kontrolne tačke, koliko ih na stazi ukupno ima, dobijaju pečate, kao


84

dokaz da su stvarno obišli sva predviđena mesta.

Start i cilj svih pet staza su na istom mestu - kod planinarskog doma “Železničar” na Popovici, poznatom izletištu u blizini Sremske Kamenice.

Iako Fruška gora nije visoka planina (najviši vrh Crveni čot - 539 metara), staza maratona je tako trasirana da učesnici treba da savladaju visinsku razliku od čak 3205 metara.

Fruška gora se pruža pravcem istok - zapad, u dužini od šezdeset kilometara i sa prosečnom širinom od oko petnaest kilometara. Taj usamljeni sremski gorski masiv sa svih strana okružuju lesne zaravni, ispresecane dolinama manjh vodotokova. Južne padine su prostranije, pa su tu i naselja brojnija. Jezgro je sastavljeno od kristalnih škriljica, koji ne propuštaju vodu, te otuda i mnogobrojni izvori i potoci u njoj.

Viši predeli Fruške gore su prekriveni šumama, a u nižim se nalaze vinogradi, voćnjaci i oranice. Planina je 1960. godine proglašena za nacionalni park i glavno je turističko područje u Vojvodini.

Start maratona je na Popovici, odakle staza blagom šumskom nizbrdicom silazi u Paragovo, gde preseca drum Ruma - Novi Sad, a zatim se preko jedne široke livade i šumom penje do prve kontrolne tačke na izletištu Glavica. Druga deonica, u dužini od četiri kilometra, od Glavice do vrha Stolovi, uglavnom je trasirana kroz šumu.

Sledeća kontrolna tačka je na

visoravni Selište, odakle se za oko pola časa stiže na poznato izletište Stražilovo (284 m), koje su posebno nadahnuto opevali Branko Radičević i Miloš Crnjanski. Sa Stražilova, strmom serpetinskom stazom, silazi se u Stražilovsku dolinu, a potom ponovo krivudavim puteljkom, ali ovog puta uzbrdo, penje se na Brankov grob (295 metara), odakle se pruža lep pogled prema Sremskim Karlovcima i Dunavu.

Podnožje piramide spomenika velikom pesniku srpskog romantizma čini osam kamenih gromada, donetih sa Avale, Lovćena, Dinare, Velebita, Kleka, Vršačke kule, Plješevice i Fruške gore.

Sledeća deonica od Brankovog groba do manastira Grgeteg jedna je od najdužih. Posle tih pet napornih kilometara, mećutim, učesnike maratona pred samom manastirskom portom očekuje prijatno iznenađenje: topao čaj.

Posle odmora i okrepljenja put se nastavlja prema televizijskom releju, a zatim i Iriškom vencu, odnosno Kraljevoj stolici, gde se nalaze sedma i osma kontrolna tačka, maratona. Iriški venac je jedno od najposećenijih izletišta Fruške gore. Na njemu je monumentalni spomenik slobodi, ima nekoliko lepih restorana i veoma je pristupačan, jer se u neposrednoj blizini nalazi raskrsnica puteva koji presecaju planinu.

Oni koji se odluče za savlađivanje staze malog maratona, sa Kraljeve stolice za oko sat i po mogu stići na Popovicu. Mali maraton se može preći, bez mnogo napora, za sedam do osam časova, umerenog hoda.

Hrabriji i fizički spremniji planinari i zaljubljenici prirode sa


85

Kraljeve stolice nastavljaju svoj pešački pohod stazom velikog i srednjeg maratona, a ostali se odatle upućuju ka Popovici, gde se završava staza malog maratona. Sledeća kontrolna tačka je u poznatom turističko-zdravstvenom centru Vrdnik, gde se nalazi i manastir Ravanica, koji su u 17. veku obnovili srpski kaluđeri, prebegli iz istoimenog manastira u Srbiji. U njemu su godinama ležale mošti kneza Lazara. U Vrdniku je živela i stvarala i poznata pesnikinja Milica Stojadinović Srpkinja, Vrdnička vila, kako su je savremenici zvali.

Do manastira Jazak i sledećeg kontrolnog mesta, treba savladati manji prevoj, sa kojeg se pruža lep vidik prema Rumi i Sremskoj Mitrovici. Jazak je nastanjen uglavnom doseljenicima iz Dalmatinske Zagore i Krajine, koji su krajem prošlog i tokom ovog veka u pitomi Srem dolazili u potragu za boljim životom. Zdanje manastira je sagrađeno u 18. veku, a samo kilometar severnije se nalaze ostaci manastira Stari Jazak, podignutog dva veka ranije.

Kod Jaska (207 m) nova je raskrsnica staza - učesnici srednjeg maratona odatle skreću prema Brankovcu (486 m), do kog ima osam i po kilometara i to je najduža deonica na celom maratonu, sa najvećim ukupnim usponom. Staza velikog maratona nastavlja prema spomen-obeležju narodnom heroju Bošku Palkovljeviću Pinkiju.

Do kontrolne tačke Bešenovo, u blizini ruševina istoimenog manastira podignutog u 15. veku a koji su porušile ustaše u Drugom svetskom ratu, stiže se za oko sat vremena. Dodatnu nevolju prestavlja i to što većinu učesnika upravo na tom delu

staze uhvati i mrak, pa je nastavak pešačenja skopčan i sa otežanim kretanjem kroz gustu šumu.

Od Bešenova staza vodi preko omladinskog naselja na Letenci, zatim poznatog izletišta Andrevlje, dečjeg rekreativnog centra Testera i Doline kestenova do Crvenog čota - najviše kote na Fruškoj gori (539 metara). Iako to nije visina koja impresionira planinare, organizatori su se pobrinuli da staza bude tako trasirana da se sve vreme ide uzbrdo i dobro oznoji dok se ne dođe do kontrolne tačke na televizijskom releju. U Dolini kestenova nazali se planinarski dom “Stramputica”, u kojem oni koji su se umorili od pešačenja mogu malo da odmore.

Posle Crvenog čota staza se strmo spušta u Osovlje, a odatle u manastir Beočin, podignutog u 16 veku, u kojem se između ostalog, mogu obići vredna botanička bašta i grob pesnika Jovana Grčića Milenka.

Iz Beočina trasa se ponovo penje na fruškogorske visove Brankovac (486 m) i Zmajevac (457 m), odakle se kroz šumu spušta na pretposlednju kontrolnu tačku u selu Stari Ledinci. Za to naselje, koje je 1943. godine spaljeno do temelja, kažu da su mu paljevine sudbine i da je tokom vekova postojanja paljeno nekoliko puta i uvek iznova obnavljano. Od Ledinaca do Popovice, cilja svih pet maratonskih staza, stiže se za oko sat vremena.

I dok je najspremnijim učesnicima velikog maratona od starta do cilja potrebno nešto više od osam sati hoda, bolje reći trčanja, najveći broj maratonaca na Popovici se pojavi tokom noći i u svitanje sledećeg dana.

Svi učesnici ove lepe sportsko-rekreativne smotre, bez obzira da li su


86

savladali stazu velikog, srednjeg ili malog maratona, dobijaju knjižicu overenu pečatom i značku “Lala planinar”

Pero Rakočević

1998.


87

PANONSKA LEPOTICA

OBRADOVALA GOSTE

U organizaciji Planinarsko-smučarskog saveza Vojvodine i PSD “Železničar” juče je na Popovici u 9 časova startovao 21 fruškogorski planinarski maraton. Kao i svake godine, veliki broj učesnika ovog lepog majskog dana bio je u prilici da prvenstveno uživa u prirodi, pa tek onda da se uhvati u koštac sa prelepim deonicama i stazama koje u sebi nesebično čuva Fruška gora, “Panonska lepotica”. Kao što se prema prijavama i očekivalo, svoje psiho-fizičke sposobnosti oprobali su na jednoj od osam staza maratonci na samo iz svih krajeva naše zemlje već i iz Republike Srpske, Makedonije i Mađarske.

Pre starta, sve okupljene pozdravili su predsednik Planinarskog saveza Srbije Dragan Božović i predsednik Organizacionog odbora ovogodišnje manifestacije Milivoj Nastasić. Prema Nastasićevim rečima biće pripremljeno čak 15000 litara čaja za maratonce i pasulj za učesnike velikog maratona i dodao da on učestvuje već 20 put. Sve učesnike, sugrađane i goste u ime Skupštine grada i u svoje ime pozdravio je gradonačelnik dr. Stevan Vrbaški. Poželevši im puno steće i uspeha, Vrbaški je naglasio da je Fruška gora svoj ambijent, lepotu u čistom vazduhu nesebično pruža svima, a pogotovu onima koji dolaze iz

urbanih i na žalost zagađenih sredina, ne tražeći mnogo za uzvrat - samo radost i smeh. Organizatori su na startu upriličili i puštanje golubova mira, a preko razglasa su čestitali rođendan učesnici, gošći iz Niša Tatjani Đanovskoj, što je pozdravljeno burnim aplauzom svih prisutnih. Prema rečima umetničkog rukovodioca Vuka Vučinića, kao i svake godine za kulturno-umetnički program pobrinuo se KUD “Svetozar Marković” sa svojim pionirima, inače prvacima Jugoslavije. Nažalost zbog velike gužve mnogi nisu uspeli da se probiju do starta na vreme, ali je za njih bilo obezbeđeno naknadno startovanje. Posebnu pažnju privlačio je start onih najmlađih u pratnji roditelja, ali i onih učesnika u poznijim godinama koji su zaista služili za primer. Jedna od njih je i gošća iz Beograda, šezdesetdvogodišnja Angelina Anđelić, koja je prvi put na “Fruškogorskom maratonu”, ali je stalni učesnik mnogih sličnih kao što su Beogradski, Niški, pa se čak oprobala i na onom u Rumi.

Maratonsku “baklju mira” ovoga puta poneo je naš sugrađanin Mile Ličina, a na deonici dugoj 32 kilometra pomažu mu drugari iz ekipe zaduženi da napor bude podjednak, kolegijalno podeljen. Draž ovog maratona dao je i jedinstveni klovn, žongler iz Niša Goran Mitić, koji je svoje atraktivne veštine isprobao na Beogradskom maratonu, gde je polu-maraton “prežonglirao” lopticama i obećao da će pokušati da ponovi podvig i na ovom, maravno, u


88

zavisnosti od konfiguracije terena. Nesumljivo je da će 21

fruškogorski planinarski maraton, jedinstven u svetu po mnogo čemu, ispuniti očekivanja svih ljubitelja prirode i dokazati da svi koji učestvuju na maratonu nisu tu da bi pobedili druge - već sebe, bilo pešačeći, trčeći ili vozeći bicikl - dakle, uživajući pre svega

A. Gegić

NAJMASOVNIJI MARATON

DO SADA

Na 21 planinarskom maratonu na Fruškoj gori, kako saznajemo od organizatora Planinarskog saveza i PSD “Železničar”, 9 i 10 maja bilo je 7798 učesnika, od toga 3409 žena i 4389 muškaraca iz čak 193 mesta u Jugoslaviji. Mlađih od 27 godina bilo je 5971 a starijih 1827. Čak 94 % učesnika stiglo je na cilj, što potvrđuje opravdanost ove manifestacije.

Stazu radosti i zadovoljstva prešlo je 217 učesnika, stazu za maratonce pripravnike 2616, stazu malog maratona 3334, stazu srednjeg maratona 324, a stazu velikog maratona savladalo je 753 takmičara. Za najkraće vreme stazu velikog maratona savladali su: Jelena Jakovljević iz Pančeva, Aleksandra Nastasić iz Sremske Kamenice, Jelena Vranić iz Sente, Golub Bradić iz Kragujevca, Imre Ileš iz Bačke Topole i Zlatan Đorđević iz Beograda.

Organizator ovogodišnjeg maratona ističe i rekordan broj

učesnika iz inostranstva i to iz Austrije, Mađarske, Makedonije, Republike Srpske i Republike Hrvatske. Podatak vredan pažnje je i da je na svim dosadašnjim maratonima učestvovalo impozantnih 56157 ljubitelja prirode.

A.G.

PRONAĐEN NESTALI

MARATONAC

Student prve godine Mašinskog fakulteta Ivan Majoroš, koji je bez traga nestao tokom Fruškogorskog planinarskog maratona, pronađen je u ponedeljak uveče. Podsetimo, on je zbog žuljeva odustao od “velikog maratona” i krenuo natrag, u nedelju oko 7,00 ujutro. Međutim, iako prema rečima njegove majke dobro poznaje Frušku goru, on se u povratku nije uputio u Čerević, već prema Andrevlju. Strah roditelja dodatno je podstakla i vest da je jedan stariji planinar, koji ga je i poslednji video oko pola devet, izjavio kako je Ivan bio “bez ranca i delovao čudan”. S tim u vezi, organizatori maratona su tokom dva dana pretraživali teren. O nalasku nestalog maratonca postoji nekoliko nezvaničnih verzaja.

S jedne strane, Ivan je prespavao 24 sata ispod nekog drveta i sam se vratio kući, a sa druge, našla ga je i vratila Beočinska policija. Vidno uzbuđen, Ivanov otac nije bio u stanju da nam pruži više informacija sem da je njegovog sina našao nekakav pčelar na Letenci.

R. Vizi


89

1999.


90

FRUŠKOGORSKE LEPOTE

ZA ZABORAV TEŠKOĆA

Uprkos zločinačkoj NATO-agresiji, 8 i 9 maja 1999. održan je 22. Planinarski maraton na Fruškoj gori. Ova velika sportska manifestacija prošle godine je okupila 8 000 učesnika, a ove godine, zbog rata ih je bilo znatno manje. Oni su ovim maratonom, ujedno, obeležili i 75 godina organozovanog planinarstva u Vojvodini.

U subotu, 8. maja, u 6,30 časova krenula je sa startnog mesta na Popovici 11 iskusnih maratonaca: Geza Kerekeš, Svetozar Kokić, Miloš Marjanović, Boško Zerdo, Milivoj Kiždobranski, Zoran Marković, Milivoj Nastasić, Petar Panić, Dušan Savanović, Đura Halas i Robert Horvat. Išlo se trasom velikog maratona: prema Stražilovu - Gregetegu - Iriškom Vencu - Vrdniku, - Bešenovu - Jabuci - Letenci do Andrevlja. U nedelju, u 6 sati, nastavili su pešačenje trasom Testera - Crveni čot - manastir Beočin - Brankovac - Stari Ledinci do cilja na Popovici, gde su posle prevaljenih 81,3 kilometara stigli u 13 časova.

- Fruška gora se zelenilom, cvećem i drugim lepotama potrudila da zaboravimo na teškoće - kaže sekretar Organizacionog odbora ovog maratona Milivoj Kiždobranski. - Ipak, duž trase maratona nailazili smo na ratna pustošenja i strahote,

posebno kod TV-tornja na Iriškom vencu i Crvenom čotu.

Meštani svih mesta kroz koje su prolazili maratonci svesrdno su ih bodrili, a uspehu maratona doprineli su i planinari Vrdnika i Beočina. Ukoliko se steknu uslovi, Planinarski maraton otvorenog tipa organizovaće se 2. i 3. oktobra, za sve maratonce kojima je rat onemogućio da učestvuju ovoga puta.

Svoje utiske sa 22. maratona na Fruškoj gori maratonci će izneti sutra (12.5.1999.) u Planinarskim prostorijama na Trgu galerija 4.

L.V.


91

2000.


92

POBEDITI SEBE

U subotu i nedelju (6/7. maja 2000.) će na Fruškoj gori biti održan 23. planinarski maraton. Start je u subotu u 9,00 časova na Popovici.

- Ovo je najstarija manifestacija i najmasovnija sportska manifestacija te vrsye, čak i na prostorima bivše Jugoslavije - kaže predsednik Organizacionog odbora maratona Milivoj Nastasić. - Pretprošle godine je 8000 učesnika na ovoj sremskoj lepotici nastojalo da, umesto da pobeđuju druge, pobede sebe.

Mališanima predškolskog uzrasta na raspolaganju je staza radosti i zadovoljstva duga oko 3,5 kilometra. Maratonci “pripravnici” će moći da se oprobaju na stazi dugoj oko 17 kilometara, a zatim slede staze malog, srednjeg i velikog maratona. Ove godine će prvi biti organizovan i ultramaraton, na stazi od 101kilometra i 3828 metara visinske razlike. Kontrolne tačke će biti postavljene na 14 mesta, a besplatno osveženje na desetak. Predviđen je i ručak. Planinarima PSD “Železničar”, u organizaciji su pomogli policija, vojska, Crveni krst grada i učenici Srednje medicinske škole.

U subotu, od 7 do 11 časova, kod pruge u Sremskoj Kamenici biće zatvoren saobraćaj, a dodatna opreznost se preporučuje vozačima i na putu Novi Sad - Ruma, kod Paragova, zatim kod televizijskog tornja, na Iriškom vencu, kao i na

Partizanskom putu, kod odvojka za Vrdnik. Biće organizovan i prevoz autobusima, koji će kretati sa Železničke stanice. U slučaju da i dalje bude, otežan prevoz preko Dunava, učesnici će prelaziti pontonac peške i na drugoj strani ulaziti u autobuse JGSP-a. Onima koji do Popovice idu svojim prevozom, preporučuje se da krenu što ranije i da vozila parkiraju tako da ne ometaju prevoz autobusima.

- Svi učesnici bi trebalo da izaberu odgovarajuću stazu i da se pridržavaju oznaka - rekao je sekretar Organizacionog odbora Milivoj Kižbobranski. - Kako su planinari preteče ekologa kod nas, apelujemo na sve da povedu računa o tome da Fruška gora i nakon njih ostane čista i lepa, i da otpatke bacaju na zato predviđena mesta.

Zainteresovani se do 5. maja mogu prijaviti u PSD “Železničar”, na Trg galerija 4, ili na telefon 29-978 od 9 do 16 časova.

Jasna Budimirović

TRČANJEM DO ZDRAVLJA

Sve je spremno za početak 23. planinarskog maratona koji će se, u organizaciji Planinarskog saveza i PSD “Železnič!ar” iz Novog Sada održati na Fruškoj gori 6 i 7. maja, rečeno je juče na konferenciji za štampu u Skupštini grada.

Takmičenje na svih devet staza počinje u subotu u 9 časova na Popovici, gde se očekuje, velik broj učesnika iz svih krajeva naše zemlje.


93

- Ova sportska manifestacija se održava 23 godine, a nastala je iz ljubavi dobrih ljudi prema planini i prirodi - rekao je predsednik Organizacionog odbora maratona Milivoj Nastasić. - Želimo da se svi koji osećaju slobodni i upoznaju našu planinsku lepoticu, koja nudi izvanredne i jedinstvene mogućnosti za maraton, kakvih nema nigde u Evropi.

Po Nastasićevim rečima pripremljeno je svih devet staza, koje gotovo čitavom dužinom prolaze kroz šumski krajolik. Takmičari sami biraju maršutu, s tim da je za decu predškolskog uzrasta određena posebna “staza radosti i zadovoljstva” - 3,5 kilometara. Trčaće se još stazom za maratonce - pripravnike (17,2 km), zapadnom, istočnom i zapadno-zapadna staza Malog maratona (33 km), a tu su i istočna i zapadna staza Srednjeg maratona (57 km), Velika maratonska staza (81,3 km) i upravo otvorena Ultramaraton staza od 101 km, koju će, kako kažu, moći da savladaju samo izuzetno dobro fizički i psihički pripremljeni takmičari. Oni će, prvog dana maratona, najpre morati da do 19 časova pređu stazu od starta na Popovici do kontrolne tačke 13 na Letenki, gde se uključuju u novu trasu. Nakon pretrčanih oko 20 km i “overe” na 23. i 24. kontrolnoj tačci, ponovo će, najkasnije do 2 časa po ponoći, drugog dana maratona, morati da pređu KT 13 i nastaviti do cilja na Popovici.

Ova manifestacija sportsko-rekreativnog karaktera zasniva se na

humanoj osnovi i organizuje bez dinara pomoći, a za pobednike su obezbeđene diplome. Zbog besparice, prvi put ove godine neće biti zajedničkog ručka, - vojničkog pasulja u Vrdniku.

Prganizatori predlažu takmičarima da u subotu što ranije dođu na odredište, da bi se izbegla velika gužva. Autobusima sa Železničke stanice do Sremske Kamenice će češće polaziti, a karta će važiti i u kameničkom autobusu koji saobraća sa sremske strane. Pet kilometara na prilazu Kamenici, od rampe, put će biti zatvoren od 6,30 do 10 časova, a od 9 do 10 časova saobraćaj će biti obustavljen i na Paragovu, gde će maraton prolaziti.

P.N.

MIRISNA ŠUMA KAO

IZAZOV

U subotu je u 9 časova ujutro na Popovici svečano bio otvoren 23. planinarski maraton na Fruškoj gori. No, na hiljade učesnika je prethodno imalo sasvim dovoljno vremena da, tokom nekih petnaestak minuta hoda - od mesta gde su izlazili iz autobusa pa do starta - joP jednom dobro razmisli i proveri svoje snage. Ipak, se niko nije predomislio. Svi su spremno i sa puno elana napravili prve korake u prirodu, uz zvuke kubanske muzike i vrućeg latino ritma. Dan je bio divan, kakav se samo poželeti može. Sunčano, toplo i uz malo dobrodošlog vetrića, taman koliko je potrtebno da se zagrejani


94

učesnici rashlade. Svima koji vole prirodu i izazove na raspolaganju je bilo devet staza različitih dužina i visinskih razlika. Mališane je čekala “Staza radosti i zadovoljstva”, duga 3,5 kilometara. Za one nešto starije tu je bio maraton za pripravnike, a za iskusnije zapadni, istočni i veliki maraton, i prvi put ove godine za one najodvažnije bila je otvorena i staza duga 101 kilometar, sa gotovo četiri hiljade metara visinske razlike, takozvani ultramaraton. Na startu su svi učesnici dobili kartone sa startnim brojem i kontrolnim tačkama na kojima je trebalo da dobiju pečat za prolazak. Nije zgoreg reći da su ultramaratonci na kraju svoje herojske maršute u knjižici imali čak 24 pečata! Kontrolni punktovi bili su: Glavica, Stolovi, Stražilovu, kod TV tornja, na Kraljevoj stolici, kod manastira Jazak, na Letenki ...

Što laganim korakom, što na biciklu ili trčeći, hiljade učesnika je na nekoj od staza pobedilo sebe. Mnogima nije bilo baš lako. Ponekad se teže disalo, ostajalo i bez vazduha na trenutak, ali se išlo dalje. Posebno je bilo teško savladati, a šta drugo nego delove uzbrdo. No, kukajući ili besneći, svi su ipak nastavljali. I, tako su stigli do cilja. Uz rekreaciju su fino “legli” užina na travi, (sendviči, voće, sokovi, čaj, kafa), druženje i muzika. Mnogo je pešaka bilo u društvu svojih “vokmena” i “diskmena”. Mirisna i s proleća toliko raskošna Fruška gora bila je podjednako dobar domaćin svima, pa i onima koji su došli da upravo tu, uz “nešto sa ražnja”, proslave

Đurđevdan. Maratonci i slavljenici su se tako ljubazno pozdravljali, razmenjivali po nekoliko rečenica, a zatim se svako vratio svome “poslu”.

Povratak kućama je zavisio od dužine izabrane staze, započeo u rano predvečerje. Prilično umorni i opijeni prirodom učesnici su se sporim korakom spustili ka gradu. Olakšavajuća okolnost bila ta što su ranci, prepuni i teški ujutro, sada bili sasvim olakšani, te bar nije bilo potrebno vući dodatni teret. Svim učesnicima, pored sreća i zadovoljstvo zbog ostvarenja željenog, još jedna stvar je svima tog dana bila definitivno zajednička: posle tople kupke, svi su, bez imalo sumnje, spavali kao bebice ... I, možda sanjali sledeći maraton, do kojeg se treba strpeti godinu dana.

Na planinarskom maratonu na Fruškoj gori startovalo je 6529 učesnika, dok je na cilj stiglo 6022. Učesnici su najuspešnije prešli stazu malog maratona (2852) i za maratonce - pripravnike (2199).

Za najkraće vreme stazu ultramaratona savladali su Gordana Zdravković iz Smederevske palanke, Drago Boroja iz Futoga, Dušan Momić iz Bukovca i Imre Ileš iz Bačke Topole.

U maratonu su učestvovali ljubitelji prirode iz 25 mesta naše zemlje, te iz Mađarske, Makedonije, Slovenije, Litvanije i Republike Srpske.

Jasna Budimirović


95

DO CILJA KROZ ŠUMU

Šestog i sedmog maja, po 23. put održan je Planinarski maraton na Fruškoj gori, čime je, posle jednogodišnjeg prekida zbog agresije na našu zemlju, nastavljena jedna lepa i po mnogo čemu jedinstvena tradicija. Ove godine na Popovici, gde su bili i start i cilj za svih devet staza, okupilo se 6529 učesnika iz 135 mesta Jugoslavije, Republike Srpske, Mađarske, Makedonije, Slovenije i Litvanije.

Stazu radosti i zadovoljstva (3,52 km) za decu predškolskog uzrasta savladalo je 86 učesnika, trasu za maratonce-pripravnike (17,21 km) prošlo je 2199 učesnika, stazu malog maratona - istočnu (32,179 km) 2134, zapadnu (33,23 km) 714, zapad-zapad (32,9 km) 4, stazu srednjeg maratona - istočnu (56,9 km) 145, zapad (57,63 km( 162, stazu velikog maratona (81,3 km) 461 i ove godine po prvi put održanog ultramaratona (101,12 km) 117 učesnika. Do cilja nije došlo 507, ili osam odsto od ukupnog broja, što se može smatrati zanemarljivom cifrom u odnosu na priredbe ovakve vrste.

Najveći teret organizacije ove atraktivne manifestacije u prirodi podnelo je preko 200 članova Planinarsko-smučarkog društva “Železničar” iz Novog Sada, a svesrdnu podršku pružili su im planinari iz Sremskih Karlovaca, Siriga, Rume, Iriga, Vrdnika, Beočina i Ledinaca.

- Veliku zahvalnost dugujemo

vojsci Jugoslavije, Policijskoj školi u Sremskoj Kamenici, Medicinskoj školi, Službi hitne pomoći, “Hlebu”, “Neoplanti”, Gradskom saobraćajnom preduzeću... koji su nam pomogli da tokom dva dana zbrinemo toliko ljudi - rekao je Milivoj Kiždobranski, sekretar 23. maratona. Velik problem bio je kako obezbediti dovoljne količine vode, jer su tokom prošlogodišnjeg bombardovanja onesposobljeni mnogi vojni objekti i planinarski punktovi na Fruškoj gori, na kojima je ranije bilo vode. Zbog toga je moralo biti skuvano čak 25000 litara čaja, a u pomoć nam je pritekla i “Čistoća” , koja je posebno dezinfekovala cisterne za industrijsku vodu i tako je ovo delikatno pitanje ipak rešeno na zadovoljavajući način. Bilo je veoma teško i složeno u današnjim uslovima organizovati ovako masovan i šarolik skup, ali je vredelo utrošiti onoliko truda, vremena i entuzijazma, ako se zna da je među učesnicima bilo čak 80 odsto mladih od 25 godina. Moramo biti srećni i zadovoljni što su ova dva dana proveli uživajući u lepotama Fruške gore, a ne na nekom drugom mestu!

Planinarski maraton na Fruškoj gori postao je već omiljeno zborište velikog broja ljubitelja prirode, onih koji već godinama dolaze da se susreću i druže, ali je privukao i dosta ljudi bez “maratonskog” iskustva. To se najbolje moglo videti po onome što je zapisano u Knjigu utisaka.

“Pravo je zadovoljstvo doći na Frušku goru, a još veće biti učesnik


96

Fruškogorskog maratona, koji je sjedinio lepotu, zdravlje, mladost, pamet i sport. Izražavam divljenje ljudima koji su maraton organizovali i teško je nagraditi njihov entuzijazam” - zapisao je Gavrilo Nenadović.

“Ovaj maraton je za mene bio prvi u životu, ali je ostavio najlepše uspomene o Fruškoj gori. Društvo je bilo sjajno, puno smeha i veselja. Želela bih da ponovo dođem u Novi Sad i ponovo učestvujem na maratonu. Veliko hvala na organizaciji ovog supermaratona” - Olga iz Viljnusa.

“Odlazimo sa Fruške gore sa utiskom koji dosada nemasmo u vezi sa Vojvodinom, koju sada poznajemo i po ovoj planini. Živi bili, pa se videli češće”. Članovi PD “Palanka” , Smederevska Palanka.

I većina ostalih učesnika karavana u kojem je dominirala mladost oduševljena je boravkom i onim što su doživeli za ova dva prelepa dana. Nije onda nimalo čudno što su najčešće reči pri rastanku bile: “Doviđenja, 5. i 6. maja 2001”. STARI GOST

Skopljanac Gele Gelevski i pored toga što je napunio već 72 godine, jedan je od najredovnijih učesnika sportsko-planinarske manifestacije na Fruškoj gori. Ovo mu je bio dvadeset i prvi put kako je startovao (i stigao na cilj!) velikog maratona!

FLORIDA ILI MARATON

Poznati planinarski aktivisti Sonja i Svetozar Kokić iz Beočina odložili su put u Ameriku samo da bi na ovogodišnjem maratonu obavili svoju uobičajenu dužnost na kontrolnoj tački kod Manastira. Tek posle toga odleteli su na Floridu, da bi prisustvovali svečanosti na kojoj je njihov sin Petar dobio univerzitetsku diplomu. JEDNA VREĆA

Među gostima iz inostranstva, na Popovicu su stigla (“trabantom”) i četvorica mladića iz Mađarske. Pripremili su se da nekako prespavaju noć uoči starta samo u jednoj vreći i bili su presrećni kada su im organizatori doneli “podmetače” i svakome po dva ćebeta od vojske. Još srećniji su bili kada su ih, pošto su stigli na cilj, počastili koka-kolom! NEOČEKIVANI POBEDNIK

Organizatori su bili ne samo iznenađeni kada su na cilj ultramaratona, posle 101 kilometra i 120 metara, zajedno stigli Drago Boroja iz Futoga i Duško Momić iz Bukovca, inače član PSD “Železničar” iz Novog Sada. Prvi je već poznati maratonac sa imenom i rezultatima, dok je drugi potpuno anonimni 24-ogodišnjak, koji svojom krhkom konstitucijom ne odaje nekoga ko bi mogao uopšte prepešačiti (pretrčati) više od stotinu kilometara, a kamoli - pobediti!


97

Dva puta (1996. i 1998) sam učestvovao na velikom Fruškogorskom maratonu, a kada sam pre mesec dana doznao da se ove godine održava ultramaraton, odlučio sam da se oprobam, da proverim sebe, pa kako ispadne - čuli smo od Duška. - U prirodi sam od malih nogu, a pre tri godine, satima šetajući svoja dva psa “dalmatinca” Fruškom gorom, stekao sam dovoljno snage i izdržljivosti, pa sam relativno lako prepešačio veliki maraton.

Kada je 6. maja, zajedno sa još 116 učesnika, izašao na start deonice duge preko 101 kilometar, nikoga nije poznavao.

Dugo je išao za ostalima u grupi, a negde posle 30. kilometra Drago Boroja i on su se izdvojili od ostalih i - zajedno stigli na cilj!

Upoznao sam Dragu na stazi, a on je bio iznenađen kako ga lako pratim - odgovara Dušan na naše pitanje šta se događalo tokom tih 12 sati i 45 minuta, koliko je pobedničkom tandemu trebalo da “obavi posao”. - Dobro sam se osećao, odgovarao mi je tempo i ritam koji je diktirao Drago, koji je iskusniji i zna kako se u ovakvim situacijama treba ponašati. S obzirom da smo zajedno prešli skoro 70 kilometara, odlučili smo da podelimo prvo mesto!

Tako su Boroja i Momić podelili 150 kilograma šećera, što je bila nagrada organizatora predviđena za dvojicu prvoplasiranih!

Dušan Momić ima želju da se upiše na Fakultet fizičke kulture, a kaže da će ozbiljno razmisliti i o tome

da se posveti trčanju na duge staze. To ga interesuje, a uspeh na Fruškogorskom maratonu pokazao je da ima i potrebne psiho-fizičke predispozicije.

Najstariji učesnik koji je prešao stazu ultramaratona bio je 76-godišnji Novosađanin Đura Halas, jedan od jedanaestorice onih koji su i lane, pod bombama, prepešačili Frušku goru, dok je 15-godišnji Nikola Babić iz Siriga bio najmlađi maratonac na najdužoj stazi.

V.V.


98

2001.


99

24. PLANINARSKI

MARATON NA FRUŠKOJ

GORI

start 5. maja 2001. u 9 sati

na Popovici

Ovogodišnji pohod u prirodu biće - maratonski!

Šta drugo reći za pojavu koja već nekoliko godina unazad okuplja na hiljade neposrednih učesnika - daleko više nego što sve sportske priredbe subotom i nedeljom u našem gradu privuku gledalaca?

Planine i šume su danas najočuvaniji deo prirode i, pored toga što zadovoljavaju sve izraženiju potrebu za kretanjem, predstavljaju najveći izvor nadahnuća i zdravlja. Zato je sve više onih koji se odazivaju našim pozivima da pešačimo u prirodi, a iskustvo nam potvrđuje da im je najteže bilo savladati početnu deonicu - od kuće do u podnožja Fruške gore. Oni koji su učinili taj maleni napor doći će da bi prošli neku od 10 staza maratona. Ne da bi pobedili druge, već da bi pobedili sebe - veli Milivoj Nastasić.

On je svojim ogromnim poletom malo isprednjačio među dvestotinak najvećih zaljubljenika i spada u krug onih najposvećenijih koji ni 1991. kad se pucalo na koji kilometar dalje od planinarskih staza, ili 1999. kad je gora ječala od besomučnog bombardovanja, nije dozvolio da se maraton ne održi. Time je lepa i nadasve korisna navika planinara i ljubitelja prirode nanizala 24 godine neprekidnog trajanja.

Očekujemo rekordnu posetu od preko 10000 učesnika. Maraton je već postao stalno mesto susreta članova 200 planinarskih društava iz Jugoslavije, a najavljen nam je ponovni dolazak više desetina planinara iz Makedonije. Ipak, najveći odaziv očekujemo od mladih, jer su preko ministarstva za sport obaveštene sve škole - kaže agilni predsednik Organizacionog odbora.

Članovi planinarsko saveza i PSD “Železničar”, rodonačelnici ovog u nas jedinstvenog događaja, pored toga što su vidno obeležili sve gorske staze, domaćinski će dočekati sve goste na proslavi svog poluvekovnog jubileja: vojničkim pasuljem založiće se svi oni koji prođu kroz Vrdnik, a 25000 litara čaja i osvežavajućih napitaka čeka učesnike na kontrolnim tačkama (KT).

OČEKUJE SE 10000

TAKMIČARA

Tradicionalni 24. planinarski maraton održaće se ovog vikenda, 5. i 6. maja, na Fruškoj gori u organizaciji Planinarsko smučarskog društva “Železničar” i uz učešće oko 10000 takmičara i ljubitelja prirode, izjavila nam je u ime organzatora Nada Damjanović. Start subotnje trke je u 9 sati na Popovici, a do cilja će svi učesnici moći da dođu pešačeći, trčeći ili vozeći planinski bicikl jednom od deset staza. Najkraća staza za trku radosti i zadovoljstva duga je tri i po kilometra, a najduža, za ultramaratonce, 101 kilometar. Prvi


100

put ove godine otvorena je staza Zapadnog velikog maratona dužine 86 kilometara i s visinskom razlikom od 3188 metara.

Nada Damjanović, kao iskusan planinar, savetuje svima koji nameravaju da učestvuju u maratonu da obuku udobnu odeću i obuću, ponesu čuturicu vode, malo voća i lagane hrane - sendviče, suvo grožđe, bonžitu.

Gradsko saobraćajno preduzeće uvelo je posebne autobuske linije za Popovicu danas i sutra. Prvi polazak je ispred železničke stanice danas u 6 sati. Trinaest autobusa prevoziće učesnike maratona na Fruškoj goru sve do 11 sati, izjavila nam je Vukica Ćuk, saradnik za informisanje u GSP-u. Povratak s Popovice biće takođe moguć gradskim autobusima danas od 13,30 do 22. Oni koji će pešačiti najduže destinacije, s Popovice se mogu vratiti u Novi Sad večeras (subota) u 22, zatim u 24 sata, i u nedelju u 2 i 4 ujutro. Prema rečima Ćukove, maratoncima će na raspolaganju u nedelju biti jedan autobus koji će po potrebi razvoziti i takmičare s Fruške gore u Novi Sad, između 5 ujutro i 18 sati.

I.Golubović

STAZA HUMANOSTI I

PRIJATELJSTVA

Tradicionalni fruškogorski maraton održava se danas i sutra 24. put. Maraton nudi deset staza. Najduža je ultramaraton od 101 kilometar, a za razliku od predhodnih

godina, otvorena je i staza zapadnog velikog maratona od 86 kilometara. Učesnici koji žele da se oprobaju na najdužoj stazi, moraju danas do 20 časova da savladaju stazu od starta na Popovici do kontrolne tačke (KT) 13 Letenka, gde se uključuju u novu trasu. Nakon toga, u dužini od 19820 kilometara i overe na KT 23 i 24, ponovo se mora proći KT 13 najkasnije drugog dana maratona do 2 sata po ponoći, odakle se nastavlja put ka cilju na Popovici. Za one koji nemaju toliko snage i izdržljivosti, postoji takozvana staza radosti i zadovoljstva duga 3520 kilometra.

Maraton je otvoren za sve zainteresovane i nije takmičarskog karaktera, a za učesnike su obezbeđeni besplatan čaj i ručak u Vrdniku.

T.Stević

Autobusom do Fruške gore

Danas od 6 do 11 časova ka Popovici će krenuti trinaest autobusa više, a uz njih jedno vozilo će kretati iz Sremske Kamenice. Istog dana, ali od 13,30 do 22 časa četiri vozila će prevoziti maratonce s Popovice do Novog Sada. Prevoz s Popovice organizovan je i u nedelju. Prvi polazak je u ponoć, potom u 2 i 4 sata, a od 5 do 18 časova autobusi će kretati po potrebi, kada se skupe putnici.

D.M.

TRČANJE U SENCI


101

DRUŽENJA

Jedina vojvođanska planina - Fruška gora, juče i prekjuče, bila je prepuna šetača, učesnika 24. planinarskog maratona. Sa starta ispred planinarskog doma na Popovici u pešačenje po stazama i stazicama krenulo je oko 8000 maratonaca.

Svima njima, na raspolaganju je bilo deset planinarskih staza - od najkraće - bebi, duge tri i po kilometra koja je bila namenjena deci predškolskog uzrasta do ultramaratonske.

Fruška gora i njena prelepa priroda “ugostili” su učesnike iz čak 150 mesta. Takmičili su se članovi planinarskih društava iz Sarajeva i Makedonije. Najbrojniji su bili Makedonci. Iz njihovih pet planinarskih društava učestvovalo je 50 maratonaca i zaljubljenika u pešačenje.

Da niko od učesnika 24. Planinarskog maratona ne bude gladan, pobrinulo se Planinarsko društvo “Zmajevac” iz Vrdnika. Za sve maratonce je pripremljen ručak - vojnički pasulj. Nije smelo da manjka, pa se ukusno jelo pripremalo u osam kazana po 50 litara, a obezbeđeno je i 250 vekni hleba.

Ovom specijalitetu niko nije mogao da odoli. Naravno, posle duge šetnje u prirodi, dobro se jede, a sve je još ukusnije i više prija u društvu prijatelja.

Kod manastira Jazak, maratonce je čekalo i okrepljenje - čaj. Skuvano je čak 25000 litara.

Veseli i razdragani učesnici maratona, nisu mnogo razmišljali o pobedi. Najvažnije im je, kako su rekli, dobro druženje i šetnja.

Gradonačelnik Novog Sada, Borislav Novaković je, kako je i najavio, sa porodicom učestvovao na 24. Planinarskom maratonu na Fruškoj gori.

Lj.P.

VRDNIČKI PASULJ NA K 9

Na tradicionalnom, 24.planinarskom maratonu na Fruškoj gori proteklog vikenda učestovalo je 7668 registrovanih planinara i ljubitelja prirode iz 150 mesta širom Jugoslavije, Makedonije, BiH, Slovenije, ali se računa da je onih neregistrovanih bilo još nekoliko stotina više. Među maratoncima bilo je i pripadnika Vojske Jugoslavije. Rekord iz 1998. godine, kada je na stazi bilo 8500 planinara, rekreativaca i ljubitelja prirode, ostao je neoboren, rekli su nam organizatori iz Planinarskog društva “Železničar”.

- Pobednici Planinarskog maratona jeste svi vi koji ste došli ovamo, na start na Popovici. Naša je namera da se družimo, pešačeći i uživajući u Fruškoj gori, najlepšem predelu u blizinu Novog Sada - rekao je gradonačelnik Borislav Novaković otvarajući maraton.

Gradonačelnik se, zajedno sa sinovima Aleksandrom i Mihajlom, zaputio “stazom zadovoljstva i radosti”, 3,5 kilometara, jednom od deset staza koje su takmičarima bile na raspolaganju.


102

Planinar iz Skoplja Gele Gelevski i Novosađanka, gospođa Jelena, 83-godišnjaci, bili su najstariji učesnici ovogodišnjeg maratona. Najmlađi maratonac bila je naša dvogodišnja sugrađanka Nataša Šćekić, koju je tata Nebojša proneo jedan deo puta.

- Planinarim od 1959. godine i planinariću dok god mi godine to budu dozvoljavale. Navikao sam se na ovu stazu, na ljude. Došao sam da me mine želja, da vidim svoje prijatelje, kojih imam mnogo u Novom Sadu i Beogradu. Ostajem tu tri dana, ali se dogodine opet vraćam, da ponovimo sve ovo što je lepo i da potražimo ono što je još lepše - rekao je Gele Gelevski pre odlaska za Skoplje.

U neposrednoj blizini manastira Jazak, u Vrdniku, na koti K9, za sve maratonce, služen je poznati “vrdnički pasulj”, po receptu kuvara Duleta Majstorovića. Uz osam kazana sa 400 litara pasulja, služen je i čaj. Takav meni ponuđen je u neobičnom ambijentu vrdničke pijace. A pasulj, prste da poližeš, zato Duletu svaka čast.

Najuspešnije takmičare u muškoj i ženskoj konkurenciji na ultramaratonu, stazi dugoj 101 kilometar, koji se odvijao juče do večernjih sati, kao nagrada je čekalo po 100 kg šećera, drugoplasirane po 50 kg, a za treće mesto bilo je namenjeno 25 kg šećera.

Ivana Golubović

I STRANCI NA PUTU

DOBRE VOLJE

Po zvaničnim podacima Organizacionog odbora 24. Planinarskog maratona na Fruškoj gori trku je započelo 7.728 učesnika. Odnos jačeg i slabijeg pola bio je 64 prema 36 odsto, a odustala su 662 učesnika.

Na malom maratonu (32 km) učestvovalo je 3.339 takmičara. “Pripravnička” deonica (17 km) zaposlila je 2.480, a srednji maraton (57 km) 439 trkača i hodača. Veliki maraton (82 km) je završilo 457, a ultra maraton (101 km) 154 učesnika Najbrži “ultraši” su bili: Jovan Živković, Duško Momić, Drago Boroja, Danijela Stamenković, Jelena Vranić i Jelena Radosavljević.

Maraton su prešli takmičari iz 150 gradova u zemlji, kao i iz Rusije, Slovačke, Mađarske, Slovenije, BiH i Republike Srpske.

Ig.M.

MARATONCI NA PRAVOM

PUTU

Iz 150 mesta iz Jugoslavije, uz goste iz inostranstva - Rusije, Slovačke, Makedonije, Bosne i Hercegovine i Republike Srpske - na majski pohod po fruškogorskim obroncima krenulo je 7728 planinara.

Iako nisu ostvarena očekivanja i postignut najavljeni rekord od 10000 učesnika, organizatori imaju mnogo razloga za zadovoljstvo, jer su mladi ubedljivo prednjačili. Od ukupnog broja mlađih od 25 godina bilo je čak


103

5946, ili 71%. Po tome se već sad može

zaključiti da će ova izuzetna priredba jedinstvenog sportskog nadmetanja, ali i nezaboravnog druženja, biti dugoveka pošto je obezbedila tolike mnogobrojne naslednike. Tim pre što je 2480 ljubitelja prirode bez ikakvih većih poteškoća prevalilo za to određenu stazu i steklo zvanje “pripravnika” i koji će, naravno, već dogodine nastojati da se okušaju na još zahtevnijim deonicama pravog maratona. Osim toga, samo 662, odnosno tek 8,56 odsto, prijavljenih odustalo je nesavladavši neku od 10 izabranih staza čime je potvrđeno da je njihov izbor brižljivo i prilagođen pravoj meri najvećeg broja takmičara.

- Zbog zakasnelih prijava i dolaska na start na Popovicu kad je maraton već počeo neki su silom prilika morali postati nezvanični učesnici. Bilo je i onih koje je nepovoljna vremenska prognoza obeshrabrila. Na nevolju, prognoza meteorologa se ovaj put obistinila i vreme je bilo veoma promenljivo - neprestano su se smenjivali sunce i kiša, a bilo je i jakih pljuskova praćenih grmljavinom - s dosta žaljenja kaže Milivoj Kiždobranski, ali s puno optimizma očekuje da će toliko željeni rekord sigurno biti postignut naredne godine na jubilarnom 25. Planinarskom maratonu. Za sada neka ostane upisan podatak da je na svim dosadašnjim pohodima u Frušku goru zvanično učestvovalo 70425 ljubitelja prirode!

Stazom “Radosti i zadovoljstva” prošetalo je 1197 učesnika, “Mali

maraton” prevalilo je hodom, trčeći ili na planinskim biciklovima 3339 (“istočni” 2204, “zapadni” 1135), “Srednji” 439 (“istočni” 258, “zapadni” 181), dok je “Veliki maraton” završilo 457 takmičara (“istočni” 446, “zapadni” 11).

Sva iskušenja “Ultramaratona” savladalo je 154 najodvažnijih. Za najkraće vreme stazu od 101,12 km sa ukupnom visinskom razlikom od 3828 m prošli su: Duško Momić iz Bukovca, Drago Boroja iz Futoga, Jovan Živković iz Rume, Jelena Vranić iz Sente, te Danijela Stamenković i Jelena Radosavljević iz Niša.

Pokazalo se na kraju da su i ovim susretom predani poslenici Fruške gore načinili pravu stvar dostojnu divljenja: mada je vrlo malo onih koje naša planinska lepotica nije odmah očarala svojom privlačnošću, svi su odavde otišli još zadovoljniji zbog iskazane srdačnosti i druželjubivosti.

Najviše zato će se ovamo opet vratiti!

NIGDE SRCE NIJE TAKO

CRVENO

Već četvrt veka vojvođanska lepotica Fruška gora prihvata u svoja gostoljubiva zelena nedra hiljade onih koji dolaze da “pobede sebe” i pretrče ili prepešače neku od staza već tradicionalnog maratona. Tako je bilo i ovog 5. i 6. maja, kada se na startu na Popovici našlo skoro 8000 učesnika iz 150 gradova i sela iz cele Jugoslavije, a pridružili su im se i


104

gosti iz Rusije, Mađarske, Slovačke, Makedonije, Slovenije, Bosne i Hercegovine i Republike Srpske. Bio je to zaista predivan događaj, jedinstven ne samo na ovim našim prostorima, nego bez premca u celoj Evropi, pa i u svetu!

Ono što svakako najviše raduje organizatore ovog nesvakidašnjeg boravka i druženja u prirodi iz Planinarskog saveza Novog Sada i PSD “Železničar”, je podatak da je čak 5496 učesnika (ili 71 odsto) bilo mlađe od 25 godina. Ova brojka najbolje govori o toma kakav ugled je stekao ovaj maraton, i s razlogom se može očekivati da će iz godine u godinu bivati sve veća.

Kada se onaj nepregledni ”mravinjak” na startu vremenom raspršio u kolone koje su krenule svaka svom cilju, pitomo Fruškogorje je oživelo i razdragalo se. Od subote u 9,00 do nedelje u 18,00 časova, kada je zatvorena i poslednja, 22. kontrolna tačka svih deset staza, na ”poprištu” je bilo svakojakih zgoda i nezgoda. Većina je došla sa željom da bez nekih naročitih napora pređe odabranu daljinu, shvatajući to više kao priliku da se usput ćaska sa društvom, pa, kada se za to pokazala potreba, uzme i kraći predah. Naravno, bilo je i onih spremnijih i ambicioznijih, koji su hitali da se što pre domognu cilja, najviše da bi iskušali i proverili sebe.

Sudeći po onome što smo čuli u neposrednom razgovoru i prema zapisanom u knjizi utisaka, 24. maraton ostao je u nezaboravnoj uspomeni svim učesnicima i gostima.

To niko drugi nema!

- Oduševljena sam već samom

činjenicom da je ovaj događaj okupio gotovo 8000 ljudi, koji su došli ne zbog toga da bi dobili dnevnicu ili imali neku drugu korist, nego da bi proveli dan ili dva u prirodi - nije krila zadovoljstvo Snežana Lakićević-Stojačić, ministarka sporta Vojvodine. - Pokazalo se da naši sugrađani, a pre svega mladi, rado dolaze u šumu i na planinu, ako ih neko povede i organizuje kao što je u ovom slučaju to učinjeno. Ove godine mi smo Maraton pomogli samo simbolično, ali se pokazalo da on zaslužuje mnogo veću i ozbiljniju podršku i zbog toga, zajedno sa gradskim vlastima Novog Sada, već kroz mesec dana moramo početi pripreme kako bi se 25-ogodišnjica ove izuzetne manifestacije obeležila na način dostojan jubileja. Maraton na Fruškoj gori je istinska vrednost koju svi zajedno moramo čuvati i negovati, jer tako nešto niko drugi nema!

Ante Šakić iz Zenice je jedan od doajena Maratona - od 1976. nekoliko puta je prešao najdužu stazu, a ove godine je “od šale” prepešačio onu od 17,2 kilometara. “Štaka” , kako ga zovu prijatelji i poznanici, je invalid bez jedne noge i poznat je među planinarima nekadašnje Jugoslavije jer je bio prvi čovek koji je 1984. na štakama dospeo na vrh Mon Blana, a bio je i na Kilimandžaru.

- Rado dolazim ovamo, jer se


105

srećem sa divnom prirodom i dobrim ljudima - čuli smo od gosta iz Zenice. - Fruškogorski maraton je specifičan i neponovljiv. Dogodine ću dovesti i svoju decu, jer sam uveren da će se i njima svideti ova lepota!

U grupi drugara, koji su očigledno zadovoljni seli da se odmore pošto su overili knjižice, u oči nam je pao dečarac u dresu fudbalske reprezentacije Jugoslavije.

Ja sam Miroslav Gradinac, učenik šestog razreda OŠ Dositej Obradović iz Sombora. Sa još petnaestoricom drugara prešao sam 32 kilometra. Ovo mi je drugi put! Pomoglo mi je to što dosta jurim za loptom. Naravno, doći ću i sledeće godine.

Ružni samo - komarci

Prvi put sam na Fruškoj gori. Zadivljena sam! Lepo druženje, dobro uređene staze (sem one na putu od KT7 do KT8), sjajni ljudi. Jedino su komarci ružni! - zapisala je Jelena Cvejić iz Leposavića.

Veliki pozdrav iz ”Montenegra”. Možemo reći da je sve bilo fino i da je proteklo u najboljem redu. I sledeće godine opet smo na Fruškoj gori!

U potpisu PD ”Hajla” (Rožaje).

Uvek kada dođem ovamo doživim deo večite planinarske mladosti - kratko, ali od srca - saopštio je Milutin Vukosavljević - Vukas iz PSD ”Gvozdac” (Kraljevo).

Moj prvi maraton, prepun lepih utisaka. Sve je u znaku srca, velikog,

prepunog ljubavi i mesta za sve. Doći ću opet, opet i opet. Hvala vam za sve!

P.S. Nigde srca (markacija maratona, objašnjenje autora) nisu crvena kao na Fruškoj gori. A. Živadinović, iz PD ”Železničar” (Niš)

Poslednjih 200 metara su bili kratke, ali ”slatki”. Ubitačno, ali to je mnogo bolje nego da sam ovaj vikend provela u gradu i po kafićima trošila mamine i tatine pare. A usput - postala sam i zgodnija. V. Zorić (Novi Sad).

Vidimo se na 25.maratonu!

Reći ću samo jedno: vidimo se na 25. maratonu. A. Mladenović.

U knjizi utisaka bilo je i nekih (svakako dobronamernih) mišljenja, koja će sigurno dobro doći organizatorima i verujemo da će ih razmotriti.

Organizacija Maratona bila je dobra, ali moram reći da smo ostajali bez vode za piće, čak i na deonicama od 20 kilometara - ubeležila je Svetlana Rackov iz zrenjaninskog ogranka PSD Železničar . - Saradnja sa ugostiteljskim objektima je izostala - nismo mogli da koristimo toalet, a bilo je i teškoća sa punjenjem flaša s vodom. Mislim da je finiš velikog maratona prenaporan i da je vremensko ograničenje isuviše kratko. Što se tiče kontrolnih punktova, domaćini su bili veoma ljubazni i predusretljivi.

Prvi put smo na Maratonu i još uvek ne verujemo da smo prešli veliki


106

maraton. Izuzetno nam se dopada Fruška gora, ali smatramo da je medijska promocija priredbe zatajila. Mi smo za nju saznali od jednog prijatelja, a većina Zrenjaninaca nema pojma o ovome. Čudno je da niko od odgovornih nije mogao da na veb-sajtu prezentuje lepote naše Fruške i od svega napravi evropski, pa što ne i svetski, događaj. Siniša Rackov (Zrenjanin).

I tako, još mnogo ispisanih listova sa jednostavnim ljudskim porukama i utiscima.

Jubilarni, 25. planinarski maraton na Fruškoj gori održaće se 27. i 28. aprila 2002. Dotada, doviđenja! Verujemo da će vredni i uporni organizatori, uz veću i svesrdniju pomoć nego do sada, učiniti sve da to bude još jedan velik praznik druženja u prirodi u koju će doći hiljade mladih i starih da bi našli svima toliko potreban izvor nadahnuća i zdravlja. Maraton u brojkama

Na startu 24. planinarskog maratona na Fruškoj gori našlo se ukupno 7728 učesnika Od tog broja 4938 bili su muškarci, a 2790 žene. Na cilj je stiglo čak 7066 (ili 91.44 odsto), dok su odustala 662 učesnika.

Ove godine sem trčanja i pešačenja učesnici su se mogli opredeliti da na cilj dođu i planinskim biciklima, a svi su na izboru imali čak deset staza.

Najkraću - Stazu radosti i zadovoljstva (dugu 3,520 kilometara sa visinskom razlikom od 154

metara) savladalo je 194 roditelja sa decom, baka i deka. Stazu za maratonce-pripravnike (dugu 17,210 km i sa visinskom razlikom od 658 metara) prešlo je 2480 planinara. Mali maraton - istočni (dug 32,170 km, sa usponomod 1298 metara) prešlo je 2204, dok je mali maraton - zapadni (33,230 km, odnosno 1420 m) prešlo 1135 učesnika. Dve staze imao je i srednji maraton - istočno (56,900 km, uz visinsku razliku od 2144 m), a prešlo ga je 258 učesnika, i zapadnu (57,630 km, 2252 m sa 181 prispelim na cilj. Istočni veliki maraton (81,300 km, 3205 m) savladala su 446 učesnika, a zapadni (86,160 km, 3188 m) je odabralo 11 učesnika).

Prošle godine prvi put uveden ultramaraton bio je ovog puta nešto skraćen - 101 kilometar i 120 metarai sa visinskom razlikom od 3828 metara, a savladalo ga je 154 najspremnijih. U najkraćem vremenu stazu su prošli Jovan Živković (Ruma), Duško Momić (Bukovac), Drago Boroja (Futog), Danijela Stamenković (Niš), Jelena Vranić (Senta) i Jelena Radosavljević (Niš).

Vladimir Vujin


107

2002.


108

HILJADE PLANINARA

”MARŠIRAĆE” PROTIV

STRESA

- Naredne subote održava se 25.

Planinarski maraton na Fruškoj gori. O istrajnosti i upornosti maratonaca govori i podatak da je održan i u vreme agresije, kada je bilo 11 učesnika. Start svih maratona je na Popovici 27.aprila u 9 sati. Učesnici treba da dođu ranije da bi se sredile formalnosti oko prijava. Sa železničke i međumesne autobuske stanice u Novom Sadu do Popovice organizovan je autobuski prevoz po ceni od 25 dinara. Za iste pare planinari će se vraćati u Novi Sad - kaže predsenik Organizacionog odbora Milivoj Nastasić. - Priroda nam pruža beg od svakodnevnih stresova, pa se svake godine povećava broj maratonaca: ove očekujemo preko osam hiljada.

Maratonske staze vode kroz prirodu i po tome je Fruškogorski maraton jedinstven u Evropi. Ima ukupno deset staza. ”Staza radosti i zadovoljstva” od 3250 metara je za decu i za nju je pripremljeno osveženje. Za one slabije je staza od 17 kilometara i 210 metara. Osim staze od 33 kilometra, ove godine biće otvorenea i staza zapadnog velikog maratona u dužini od 86 kilometara i 160 metara. Najizdržljivijimaje namenjena staza ultramaratona duga 101 kilometar, čiji učesnici prvog dana moraju da savladaju put od starta na Popovici do kontrolne tačke 13 na Letenki i to

do 20 sati, gde se uključuju u novu trasu. Sve je besplatno, a biće obezbeđen i pasulj za ručak.

Naredne subote saobraćaj se zatvara na putu Sremska Kamenica - Popovica na prelazu preko pruge od 6,30 do 10 časova. Put Ruma - Iriški venac - Paragovo će biti zatvoreni za saobrađaj od 9 - 10 časovaa. O bezbednosti učesnika maratona brinuće novosadska policija, biće tu i ekipa Hitne pomoći. Za bilo kakvu pomoć maratonci se mogu obratiti u prepoznatljivim žutim keceljama.

Ko na maraton pođe svojim kolima, to može da učini samo do 6,30 časova, jer se u to vreme zatvara prilazni put do Popovice. Maraton nije takmičarskog karaktera. Učesnici će doći iz Mađarske, Makedonije, Slovenije, Sarajeva i Banjaluke. Iz Sombora je za sada najavljeno šest autobusa, a iz Šida tri. Pre starta, maratonce će zabaviti KUD ”Svetozar Marković” iz Novog Sada i dečji hor iz Poljske. Mlađi od 18 godina mogu da učestvuju samo u organizovanim grupama, uz vodiča, ili s roditeljima. Prijave se mogu poslati na adresu: Planinarsko-sportsko društvo ” ”Železničar”, Novi Sad, Trg Galerija 4 ili na telefon 29-978 od 9 - 16 časova.

G. Umičević

DOBRO DOŠLI U PRIRODU!

Planinarski maraton na Fruškoj gori, jedinstvena sportsko-rekreativna manifestacija ne samo u našoj zemlji nego i u celoj Evropi, doživeće 27. i 28. aprila ove godine svoje 25.


109

izdanje. Vredni organizatori iz Planinarsko-smučarskog društva ”Železničar” u Novom Sadu i njihovi mnogobrojni saradnici očekuju da će jubilej biti obeležen na dostojan način i da će biti nadmašen rekord u broju učesnika.

Pripreme za ovaj nesvakidašnji poduhvat bile su sveobuhvatne i brižljive jer se računa da bi se na startu na Popovici moglo naći čak 10000 ljudi, više nego ikada otkako Maraton postoji.

Verujemo da će zeleni fruškogorski krajolik poslednjeg vikenda ovog meseca u prirodu privući velik broj učesnika ne samo iz naše zemlje nego i iz inostranstva -ističu u PSD ”Železničar”. - Zbog toga se trudimo da im pružimo sve kako bi mogli da u čarima ove naše vojvođanske lepotice i u svemu onome što ona može da im priušti uživaju u punoj meri. Prihvat i usmeravanje tolikog broja ljudi zahteva dobru organizaciju i sinhronizovan rad, ali imamo dovoljno iskustva i verujemo da će sve proteći u najboljem redu. Naravno, kao i uvek dosad očekujemo punu pomoć i podršku Vojske Jugoslavije i policije, kao i javnih komunalnih preduzeće Gradski saobraćaj, ” ”Vodovod” i ”Čistoća”.

S razlogom se pretpostavlja da će i ovog puta Planinarski maraton na Fruškoj gori pobuditi najveće interesovanje među mladima, koji su činili čak sedamdeset odsto od ukupnog broja dosadašnjih učesnika. Naravno, ”maraton u kojem pobeđuju svi koji dođu na start”, kako

popularno nazivaju ovu tradicionalnu priredbu, sigurno će biti privlačan i za sve dguge koji rado izlaze u prirodu i u tome nalaze zadovoljstvo.

Kao i nekoliko poslednjih godina, učesnici će prema stepenu psiho-fizičkih mogućnosti i prema sklonostima moći da se opredele za jednu od deset staza. Ona najkraća, pod nazivom ”Staza radosti i zadovoljstva”, duga je samo 3,520 kilometara i namenjena je najmlađima, njihovim roditeljima, bakama i dekama. ”Maraton za pripravnike” imaće 17,210 kilometara, ”Istočni mali maraton” imaće 32,170, ”Zapad-zapad mali maraton” 32,900 km, ”Zapadni mali maraton” 33,230 km, ”Istočni srednji maraton” 56,900 km, ”Zapadni srednji maraton” 57.830 km, ”Istočni veliki maraton” 81,300 km, ”Zapadni veliki maraton” 86,160 i ”Ultramaraton” 101,12 kilometara.

Sa Železničke i međumesne autobuske stanice u Novom Sadu do Popovice će biti organizovan autobuski prevoz, a oni koji žele da na Maraton dođu putničkim vozilom treba to da učine pre 6,30 časova 27. aprila, jer se posle tog vremena u Sremskoj Kamenici zatvara prilaz startu. Osobe mlađe od 18 godina mogu učestovati samo u organizovanim grupama, sa vodičem ili roditeljima.

Podsetićemo na nekoliko zanimljivih brojki sa prošlogodišnjeg Maratona: na startu svih deset staza bilo je ukupno 7728 onih koji su došli na cilj, što je samo za 70 manje od dosadašnjeg rekorda zabeleženog


110

1998. Oni su došli na Frušku goru iz 150 mesta Jugoslavije, ali bilo ih je i iz Mađarske, Makedonije, Slovenije, Bosne i Hercegovine, pa i iz Rusije i Engleske!

Završavajući pisani poziv učesnicima, predsednik organiza-cionog odbora jubilarnog Maratona Milivoj Nastasić poručuje: - Planine i šume su danas najočuvaniji deo prirode i predstavljaju najveći izvor nadahnuća i zdravlja. Naš Maraton se već 25 godina neprekidno održava u rano proleće, u planini i šumi. Iskreno nam je žao onih kojima to nije važno, a one kojima je to makar malo važno očekujemo da vidimo na Maratonu. Kažu, a iskustvo to potvrđuje, da je najteža deonica ona od kuće do Popovice - starta Maratona. Zato učinite maleni napor, dođite, učestvujte, pešačite, trčite, vozite planinski bicikl - ne da pobedite druge nego da pobedite sebe!

MARATON - TEMA

DIPLOMSKIH RADOVA

Planinarski maraton na Fruškoj gori postao je tokom svih ovih godina nadaleko poznat i privlačan za velik broj ljubitelja prirode iz Jugoslavije i drugih zemalja. O ovoj izuzetnoj manifestaciji napisana su čak i dva diplomska rada.

Đorđe Pušić sa Fakulteta fizičke kulture u Beogradu naslovio je svoj rad ”Fruškogorski planinarski maraton - dosadašnja iskustva i predlozi mera za poboljšanje”, dok je Zoran Govedarica, sa Instituta za geografiju Prirodno-matematičkog

fakulteta u Novom Sadu, napisao ”Turističko-geografski prikaz manifestacije Fruškogorski maraton”.

Vladimir Vujin

PREKO 8000 UČESNIKA

Na fruškoj gori danas, i delom sutrašnjeg dana, biće održan dvadesetpeti po redu Planinarski maraton, koji će okupiti sigurno sve one ljude koji vole prirodu, a istovremeno žele da istestiraju svoju izdržljivost. Treba podsetiti da maraton nije takmičarskog karaktera, kao i to da limit nije ograničen.

Kako iz Planinarskog društva ”Železničar” najavljuju, ovoga puta trebalo bi da nastupi preko 8000 ljudi, i to ne samo iz Jugoslavije, nego i iz Makedonije, Mađarske, Slovenije, Sarajeva i Banjaluke. Na raspolaganju maratoncima će biti ukupno deset staza, za decu je predviđena Trka radosti i zadovoljstva dužine 3250 metara, u okviru koje će mališani dobiti i specijalno osveženje. Za one slabije tu je trka dužine 17 kilometara i 210 metara, zatim i ona do 33 kilometra, kao i veliki maraton od 86 kilometara i 160 metara. Za najizdržljivije organizovan je i ultramaraton, čija je dužina 101 kilometar. Učesnici ove trke prvog dana moraju da pređu stazu od starta na Popovici do kontrolne tačke na Letenci i to do 20 časova. Za njih će biti pripremljen i pasulj za ručak, ali će osveženje tokom trke na punktovima moći da dobiju i svi ostali. Takođe radiće i


111

sve potrebne službe, kako bi maraton protekao bez eventualnih poteškoća.

Start maratona je u 9 časova na Popovici.

T.Marovski

NAGRADA NAJBOLJEM

ULTRAMARATONCU

Oko deset hiljada ljudi startovalo je na dvadesetpetom Fruškogorskom planinarskom maratonu, koji već po tradiciji u saradnji s prijateljima prirode organizuje planinarsko društvo Železničar . Ovaj mali jubilej ne samo da je obeležila najmasovnija posećenost do sada, nego su trke po meri došli da istrče i ljudi van Jugoslavije, iz Mađarske, Slovenije, Makedonije, Banjaluke i Sarajeva. Prijavili su se što pojedinci, što organizovane grupe osnovnih i srednjih škola, kao i grupe planinarskih i izviđačkih društava.

Na startu su učesnike pozdravili članovi organizacionog odbora i istakli pri tom da će ovu manifestaciju smatrati tradicionalnom tek kada ona bude održana i pedeseti put, što svakako veruju da će se desiti. Maratoncima je ponuđeno ukupno devet trka: maraton za pripravnike od 17 kilometara i 210 metara, zapad - zapad mali maraton (32 km i 900 m), zapadni mali maraton (33 km i 230 m), istočni mali maraton (32 km i 170 m), zapadni srednji maraton (57 km i 630 m), istočno srednji maraton (56 km i 900 m), kao i veliki maraton od 81 kilometra i 300 metara. Za najmlađe

je organizovana Trka radosti i zadovoljstva dužine 3250 metara, a za one najizdržljivije i ultramaraton, čija je staza duga 101 km.

Sigurno je da će ultramaraton trajati i danas do ranih jutarnjih časova, a najbržeg ultramaratonca DOO ”Dnevnik - Novine i časopisi” nagradiće trodnevnim pansionom u hotelu ”Termal” u Vrdniku.

T.Marovski

NA MARATONU NA

FRUŠKOJ GORI SVI SU

POBEDNICI

Na jubilarnom, 25. Planinarskom maratonu na Fruškoj gori, koji je održan za vikend, nastupilo je više od 11000 ljubitelja pešačenja u prirodi, pa je tako oboren rekord po broju učesnika. Iako je geslo ove jedinstvene manifestacije, da je najvažnije učestvovati i družiti se, zabeleženo je da su najdužu stazu, ultra maraton od 101 kilometar i 120 metara, najtežu disciplinu na obroncima Fruške gore, prvi savladali Danijela Stamenković u ženskoj i LJubinko Radovanović u muškoj konkurenciji.

Sem ultra maratona, zaljubljenici u prirodu šetali su se stazam velikog maratona od 86 kilometara, srednjeg, od 57 i malog, od 33 kilometra. Najveselije je bilo na stazi radosti i zadovoljstva, bebi maratonu, na kojem su učestovali mališani u pratnji roditelja. NJih su posle tri kilometra pešačenja, na cilju, žitelji Ledinaca dočekali sa tortama,


112

kolačima i sokićima. Organizatori, planinari ”Žele-

zničara”, za okrepljenje učesnika pripremili su 30000 litara čaja i 3000 porcija pasulja.

- Svi učesnici su pobednici. Jer, najvažnije na ovoj manifestaciji bilo je pobediti sebe i odabranom stazom stići do cilja, usput uživajući u prirodi i druženju - istakao je Milivoj Nastasić, predsednik organizacionog komiteta, koji je 24. put učestvovao na popularnom Fruškogorskom maratonu.

S. Bajić

MARATONCI SVIH FELA

”OKUPIRALI” FRUŠKU

GORU

Iako su za Vrbicu unapred bili najavljeni poslepodnevni pljuskovi, a tmurno nebo već u rano jutro i opravdavalo prognoze meteorologa, oni najverniji prirodi i tradiciji nisu propustili priliku da budu učesnici 25. tradicionalnog ”Planinarskog maratona”, u organizaciji planinarskog društva ”Železničar”. Naravno svako perma svojim mogućnostima. Deca su krenula Trkom radosti i zadovoljstva , neki su istrčali maraton za pripravnike (17 km), neki mali maraton (32 km), zatim srednji (56 km), pa veliki (81 km), dok su oni najveći fanatici rešili da prevale put ultramaratona od 101 kilometra. Svi su tokom trke i šetnje na punktovima kontrolnih tačaka dobijali osveženje, ali i overavali kod zaduženih za to pređene kilometre, kako bi na cilju imali i ”crno - na

belo” da su bili akteri ove velike manifestacije. Ona je ovoga puta okupila i ljude iz Mađarske, Slovenije, Makedonije, Banjaluke i Sarajeva.

Planinsku lepotu Vojvodine okupirali su maratonci svih fela, od najmlađih do najstarijih, od klasičnih maratonaca sa štapovima, kompletnom opremom, do onih modernih, koji su nosili i mobilni u slučaju da se izgube. Poneli su neki i kišobrane, rančeve s hranom i sokovima, neki su krenuli na biciklovima, a neki, pak, poneli i šatore.

Kada se kiša sručila i na padine Fruške gore, zaklon se tražio ispod krošanja, ili kod onih s kišobranima. Ipak, kao tragovi lepe avanture mogli su se uočiti po povratku maratonaca u grad, kada su se prošetali gradskim ulicama u patikama i trenerkama, koje se, od blata, nisu mogle prepoznati.

Iako su najteži zadatak imali ultramaratonci, postojalo je i nešto na čemu su im oni pravi vojvođanski gurmani, koji se nisu uputili s njima, zavideli - a to je pasulj pravo iz kazana majstora, koji ih je čekao za ručak na jednom kontrolnom punktu.

T.Marovski

REKA UČESNIKA SRUŠILA

REKORD

Prošlogodišnji maraton srušio je svojevrstan rekord po odzivu, s preko 8000 planinara, a ovaj jubilarni, 25. Po redu, rekord je kakav


113

se ne pamti: u subotu je s Popovice startovalo više od 11500 učesnika. Što porodično, što kolektivno, neko hodajući, a neko trčeći, maratonci su prevalili odabrane staze koje su bile dobro markirane tako da se nije moglo skrenuti ili zalutati.

Prašina

Sekretar Organizacionog odbora 25.planinarskog maratona Milivoje Kiždobranski je i sam bio iznenađen odzivom. Organizovani prevoz autobusima GSP-a je zapeo jer je duž puta za Popovicu stotinak parkiranih autobusa zakrčilo prilaz. Autobusi su dovezli učesnike iz Slovenije, Makedonije, Republike Srpske, Bosne i Hercegovine, Mađarske i Slovačke. Bilo je mnogo autobusa i iz Crne Gore, iz svih krajeva Srbije. Prijavljivanje je teklo i posle starta u devet sati. Reka učesnika prolazila je kroz start ceo sat, a na pojedinim mestima na uskim planinskim stazama bilo je i zastoja.

Maratonci su birali staze prema svojim sposobnostima. Organizatori su se svih ovih godina trudili da privuku što više učesnika pa su osposobili deset staza raznih dužina i pravaca. Najkraća staza “radosti i zadovoljstva” od 3,52 kilometra rezervisana je za najmlađe, dok je staza Ultramaratona 101,12 kilometara, namenjena najizdržljivi-jima. Zajednički za sve staze bio je oblak prašine koji je masa učesnika podizala satima i kilometrima.

Na kontrolnim tačkama trebalo je overiti takmičarske knjižice,

odnosno sačekati red. Neko je pravio pauzu, a neki su nastavljali dalje iz prostog razloga što nije bilo gde da sedne.

Kiša

Već oko podneva počeli su da pristižu prvi učesnici koji su savladali 17,21 kilometrara staze Pripravničkog maratona, a nedugo za njima i oni koji su prešli jednu od tri staze Malog maratona, dugih oko 33 kilometra. Vreme je bilo idealno do 17 sati, kada je počela jaka kiša koja je mnoge takmičare navela da skrate isplaniranu stazu. Najupornijima ni to nije smetalo, mnogi su završili trku onako kako su je zamislili.

Stazu Velikog istočnog maratona od 81,3 kilometra prvi je završio Vlada Matuski u 19,26. Za njim je stigao Živadin Pucarević, a treći je bio Zlatan Đurđević. Isa Planić, profesor iz Subotice, stigao je četvrti posle 21 sat i požurio da odvede svoje učenike na matursku ekskurziju na Kopaonik. Od žena na toj stazi najbrža je bila Slađana Sekulić.

Ultramaraton du 101,2 kilometra prvi je pretrčao LJubinko Radovanović. Stigao je u 2,10 posle ponoći. Branislav Kockarević prošao je kroz cilj u 5,25. Treći takmičar, Miodrag Miljković stigao je u 6,05. Danijela Stamenković iz Niša je prva žena koja je ušla u cilj u nedelju u 10,38, a za njom je stigla i Novosađanka Ankica Malinović.

Staž


114

Najstariji učesniki bili su Mane Cvetanovski i Đura Halas. Najmlađi je bio osamnaestomesečni Aleksa koji je s roditeljima jurišao na svoje prve kilometre na Fruškoj gori sta-zom Pripravničkog maratona. Učes-tvovali su i pripadnici Vojske Jugos-lavije, policije, a učesnik s najdužim stažem maratonca je predsednik Organizacionog odbora maratona Mi-livoj Nastasić. Ovo mu je 24. mara-ton po redu. I prešao je svih 101,12 kilometara sa svojom kćerkom.

Aida Skakić

REKORD ZA JUBILEJ

I pored toga što vremenske prilike nisu bile nimalo nakloljene organizatorima i učesnicima Planinarskog maratona na Fruškoj gori, jedinstvene sportsko-rekreativne manifestacije u Evropi, njeno 25. izdanje po redu doživelo je pun uspeh. Na startu jubilarnog Maratona, 27. aprila na Popovici, našlo se čak 11.567 učesnika, a do sutradan do 18 časova na cilj je stiglo 9589, čime je oboren dosadašnji rekord iz 1998. godine, kada je sve staze prešlo ukupno 7798 lica.

- Rekord je poboljšan i kada je u pitanju broj mesta iz naše zemlje iz kojih su prispeli učesnici - zadovoljno napominje Milivoj Kiždobranski, sekretar Organiza-cionog odbora Maratona. - Ove godine bilo ih je iz 238 gradova i sela, a iz inostranstva iz Mađarske, Slovenije, Hrvatske, Makedonije, Bosne i Hercegovine i Republike Srpske. Prvod dana u

popodnevnim časovima bilo je obilnih padavina i grmljavine, što je u velikoj meri otežavalo kretanje, pa su se mnogi učesnici opredeljivali za kraće staze nego što su prvobitno nameravali. Isto tako, zbog kašnjenja u dolasku na Popovicu, bilo je dosta onih koji su ostali neregistrovani, baš kao što se, zbog želje da se presvuku i što pre stignu kućama, dosta učesnika nije prijavilo po dolasku na cilj. S obzirom na sve okolnosti, mislim da se može reći da imamo razloga da budemo zadovoljni odzivom učesnika, kao i brojem onih koji su prešli jednu od deset staza.

Prema zvaničnim podacima, "Stazu radosti i zadovoljstva", dugu 3,520 km prešlo je 209 učesnika. "Maraton za pripravnike" (17,210 km) savladalo je 4328 lica dok je najveće interesovanje vladalo za "Mali maraton" - ukupno 4350 pristiglih na cilj. Istočnu stazu (32,170) savladalo je 3422, zapadnu (33,230) 913 i zapad-zapad (32,900 km) 15 učesnika. "Istočni srednji maraton" (56,900 km) prešlo je 265, "Zapadni srednji maraton" (57,830 km) 118 učesnika. Istočnu stazu "Velikog maratona" (91,300 km) prešlo je 236, a zapadnu (86,160 km) samo tri učesnika. Najzad, 101,120 km, koliko je duga staza "Ultramaratona", savladalo je ukupno 81 učesnik, a prvih troje u ženskoj konkurenciji bili su Danijela Stamenković, Ankica Malinović i Nataša Zelić, odnosno LJubinko Radovanović, Branislav Kockarević i Miodrag Miljković u muškoj konkurenciji.


115

I ovog puta pretežan broj učesnika Maratona u Fruškoj gori činili su mladi, što je svakako dobar znak i predstavlja nagoveštaj da će ih dogodine biti još više. Od gostiju iz inostranstva najviše je bilo Makedonaca i Mađara, a delegacija iz Slovenije, koja je bila "u izvidnici", zadovoljna onim što je videla, nagovestila je masovniji dolazak iz ove planinama i pešačenju naklonjene države.

Prošle godine prvi put uveden ultramaraton bio je ovog puta nešto skraćen - 101 kilometar i 120 metarai sa visinskom razlikom od 3828 metara, a savladalo ga je 154 najspremnijih. U najkraćem vremenu stazu su prošli Jovan Živković (Ruma), Duško Momić (Bukovac), Drago Boroja (Futog), Danijela Stamenković (Niš), Jelena Vranić (Senta) i Jelena Radosavljević (Niš).

Vladimir Vujin

NEDOSTIŽNI REKORDER

Kada bi postojala lista neobičnih sportskih rekorda, sasvim je izvesno da bi visoko mesto na njoj dobio onaj koji je, ne težeći tome previše, postavio Milivoj Nastasić. Među desetinama hiljada onih koji su u protekle dve i po decenije učestvovali na planinarskom Maratonu na Fruškoj gori, on je bio jedini koji je sa starta na Popovici kretao čak dvadeset i četiri puta i uvek stizao na cilj najdužih staza!

- Da sam na vreme saznao, sigurno ne bih propustio ni Prvi

maraton, ali se nimalo ne opterećujem zbog toga, jer u prirodu ne idem ni zbog kakvih rekorda niti da nešto drugima dokažem, nego iz ličnog zadovoljstva i zato što u tome uživam i što mi prija - kaže Milivoj odgovarajući nam na pitanje kako je došlo do onog jedinog "izostanka".

Za nekoga ko je rođen na salašu kraj Sombora i prve korake načinio i prirodnom ambijentu sasvim je logično da voli sport i da se njime bavi, pa je i Milivoj već sa osam godina u DTV Partizan oprobao gimnastiku, plivanje i dizanje tegova. Tokom studija bavio se biciklizmom i trčanjem na smučkama, a planinar-stvo je upoznao 1964. godine, za vreme odsluženja vojnog roka na Šarplanini, i u njemu ostao do današnjih dana.

- Svi sportovi kojima sam se bavio bili su individualni, a neki od njih vremenom su postali deo mog svakodnevnog života - ističe naš sagovornik. - Uobičajio sam da već godinama tri puta nedeljno "džogiram", dva puta po osam kilometara, a svakog petka trčim na stazi koja je duga 22,220 kilometara. Ovu daljinu znam tako precizno zato što tačno toliko ima od moje kuću u Sremskoj Kamenici do televizijskog tornja na Iriškom vencu i nazad. Isto tako, kad god vremenske prilike to dozvole, na posao idem biciklom - tamo za četrnaest a nazad za šesnaest minuta! Posle "džoginga" - drugi čovek

Milivoj Nastasić kaže da je već odavno sebe ubedio da mu česti boravci u prirodi, vožnja biciklom i


116

smučanje u zimskim mesecima pomažu da uspešno izađe na kraj sa iskušenjima na radnom mestu, koje zahteva maksimalnu koncentraciju i punu nervnu i psihičku stabilnost.

- Posle svakog "džoginga" osećam se kao drugi čovek. Trčanje kroz šumu i boravak na čistom vazduhu pomažu mi da "sperem" svu prljavštinu koja se preko dana u meni skupi, tako da lako izlazim na kraj sa svim što me očekuje na poslu.

Već druge godine pošto su Bata Grujić, Oto Jan, Jovan Bodiroga, Dušan Bugarski, Dušan Savanović i drugi realizovali ideju o organizovanju planinarskog maratona na Fruškoj gori, Milivoj je postao njegov vatreni pristalica i stalni učesnik. S obzirom da živi na obroncima ove vojvođanske lepotice, nije mu bilo nimalo teško da bez nekih posebnih priprema krene u avanturu i uživa u njoj sve ove godine.

- Držeći se izreke koju pripisuju grčkim mudracima - "Planina budi osećaj tišine, samoće i nebeske lepote", na Maraton idem sam i svaki put se uveravam koliko je davno izrečena mudrost ispravna - nadahnuto govori Milivoj. - Prosto je neverovatno kako se organizam kretanjem u prirodi za kratko vreme okrepi i kako ono što nam se čini teškim postaje moguće.

Opredeljujući se uvek za najduže staze, najpre za onu od 88, a poslednjih godina za ovu od 101 kilometra, Nastasić je svesno preuzeo sva iskušenja koja ovaj poduhvat podrazumeva. Bilo je dosta kritičnih

trenutaka, ali je želja da pobedi, pre svega sebe, prevladala i nastavljao je dalje. Tri puta je čak uspevao da stigne drugi na cilj, što je zaista lep uspeh.

Puzeći ili četvoronoške

A kada je bilo najteže? - Ove godine kiša nas je

propisno "zalila" kada smo već uveliko odmakli od starta i pričinila nam je dosta teškoća, ali to je bila sitnica u odnosu na ono što se dogodilo 1980. godine - priča Nastasić. - Tada je padala četiri dana uoči i za vreme samog Maratona, a staza je bila postavljena u kontra-smeru u odnosu na današnju. Samo onaj ko je bio u prilici da se nađe u Fruškoj gori kada se "nebo otvori" zna kako se one vododerine pretvore u prave bujice sa vodom do kolena pa i više, a meka i raskvašena glina u podlogu koja toliko klizi da je nemoguće hodati po njoj. Zbog toga nije nikakvo preterivanje ako kažem da su oni koji su prošli 88 kilometara bar jednu trećinu učinili to puzeći ili četvoronoške! Ja sam uglavnom dugo izdržavao bez ozbiljnih kriza. Tek u Krušedolu, negde oko 60, kilometra, došlo je do "suženja" svesti i, kada sam pogledao na sat da bih ubeležio vreme dolaska na kontrolnu tačku, jednostavno nisam video kazaljke. To me je zbunilo, ali sam sebi komandovao: "Samo napred" i nastavio. Ovo teško "putešestvije" trajalo je oko petnaest sati, pet više nego što mi je obično bilo potrebno!

Tokom duge planinske karijere, Milivoj je prepešačio sve veće i


117

poznatije planine nekadašnje Jugoslavije. Prošao je 870 kilometara dugu "Slovenačku transverzalu" sa preko 70 kontrolnih tačaka na Julijskim i Kamniškim alpima, "Makedonsku transverzalu" od LJubotena do Ohrida, kao i po dva najviša vrha u svim ondašnjim republikama, a Triglav je osvajao šest puta. Dospeo je i na Ararat i Ala Dagar, a krenuo je da osvoji i opasnu Akonkagvu, visoku 6962 metra. Međutim, ogrešio se o neka od osnovnih pravila i to mu se osvetilo. Naime, kada je dospeo do logora na visini od 4300 metara, želeo je brže nego što je dozvoljeno da nastavi dalje i dobio je edem pluća, pa je morao helikopterom biti prenet na bezbedno mesto. Umesto uobičajena tri dana, koliko je potrebno da se organizam prilagodi na ove visine, Milivoj je nastavio posle samo četrnaest časova i tako, kako sam kaže, "stekao iskustvo koje mu više neće trebati".

Otkako se poslednjih desetak godina kod nas dešavalo to što se dešavalo, i planinarima je sužen izbor mesta koja mogu pohoditi i otkrivati.

- Da nije toga, možda nikada ne bismo videli i doživeli neopisive lepote Tare, a pogotovu njenog jugozapadnog dela zvanog "Predov krst" - ushićeno priča Milivoj. - Predivni su prizori kamenitih kanjona i netaknute prirode, a u selu Jagoštica živi se kao per sto godina. Svi koji su bili u prilici da upoznaju ovu krasotu sećaće je se dok su živi!

Entuzijazam amatera

Privrženost planinarstvu i

Maratonu na Fruškoj gori Milivoj Nastasić je, uz ostalo, dokazao i time što je od pre devet godina na čelu Organizacionog odbora ove jedinstvene sportsko-rekreativne manifestacije.

Počastvovan sam ovim izborom, ali to je za mene mnogo veća obaveza jer ima mnogo poslova koje treba obaviti i stvari na koje se mora misliti pre nego što se hiljade ljudi nađu na startu na Popovici. Moram reći da smo svi mi u Organizacionom odboru i oko njega amateri i da ovaj posao obavljamo iz čistog entuzijazma i radosti koju osećamo. Zbog toga su učesnici Maratona mahom (preko 90%) mlađi od 25 godina i dolaze ne zato da bi u Fruškoj gori sedeli i jeli nego da bi je upoznali, razbili strah od nje i shvatili da je moguće i ono što se uoči starta čini nemogućim. Na obeležavanju staza, sinhronizaciji svih segmenata organizacije, kuvanju preko 30000 litara čajeva na dvanaest punktova, pripremanju jedanaest kazana pasulja u Vrdniku i na mnogim drugim poslovima utroši se preko 3000 dobrovoljnih radnih časova godišnje. Sem članova planinarskih društava, neprocenjivu pomoć pružaju nam garnizoni Vojske Jugoslavije iz Novog Sada i Rume, Srednja škola policije iz Sremske Kamenice, Crveni krst, Srednja medicinska škola "7. april" iz Šida, kao i komunalna preduzeća "Vodovod" iz Novog Sada i Rume, "Put", Gradsko saobraćajno preduzećei drugi. S obzirom na ugled


118

koji je Maraton stekao ne samo u našoj zemlji nego i u inostranstvu i na činjenicu da se danas retko odigravaju sportske priredbe sa tolikim brojem učesnika, među kojima su pretežno mladi, ne možemo da shvatimo zbog čega se grad Novi Sad drži tako uzdržano i zašto se ustručava da osbiljnije stane iza organizacije?

Iako upitanosti ovakve vrste ima mesta, pa i kada se radi o sportskim i drugim rukovodstvima sa pokrajin-skog nivoa, izostanak odgovora sigurno neće omesti agilne organizatore Maratona na Fruškoj gori iz Planinarsko-smučarskog društva Železničar da i dalje sa istim žarom i prilježnošću obavljaju svoj posao. Oni to prihvataju pre svega kao dug i obavezu prema generacijama koje dolaze i njihovoj volji i želji da bar jednom u toku godine dođu u pohode prirodi i uživaju u njenim lepotama i čarima.

Poruke

U obraćanju učesnicima, a pogotovu onima koji to tek treba da postanu, gospodin Nastasić rado i često koristi i svoje, moglo bi se reći poslovične, poruke. Evo nekih od njih:

"Na našem Maratonu se može uraditi i ono što ste dosad mislili da je teško, a uverićete se da ćete sutra činiti ono što ste smatrali nemogućnim! "

"Trenirajte rad nogu, jer nikada ne znate kada će vas glava izdati! "

"Ako želite da budete srećno zaljubljeni, zaljubite se u planine i šume. One su večno verne i nikada neće izneveriti vaše nade. Ako u ovo ne verujete i mislite da bez svoje voljene ne možete, oženite se njome pa ćete videti da ćete moći! "

Ultramaraton

Pošto je godinama učestvovao na

Maratonu prelazeći 88 kilometara, Milivoj Nastasić je bio jedan od inicijatora da se uvede i ona duža staza, koja iznosi 101,120 kilometara. No bez ponosa ističe da je, zajedno sa Petrom Panićem, odabrao trasu tako da se ona nigde ne poklapa.

- Mnogi brđani su skloni da sa potcenjivanjem govore o Fruškoj gori, samouvereno ističući da to nisu ozbiljne visine i da će bez ikakvih problema savladati naš Maraton - kaže Milivoj. - Međutim, brzo se uvere da su bili u zabludi jer kod nas merenje visine počinje od nule, a uspona na Triglav, recimo, počinje sa 1700 - 1800 metara. Sabiranjem svih visina na ultramaratonu dolazi se do visinske razlike od 3900 metara, što odgovara naporu potrebnom da se neko otprilike tri puta uspne do Triglava!

Slovenci

Među onima koji su prisustvovali

jubilarnom Maratonu na Fruškoj gori bila je i grupa iz Slovenije, koje je predvodio Iztok Botez.

- Slovenci su bili zadovoljni onim što su videli, a svrha njihove posete bila je ne samo da ispitaju šta se i kako događa na Fruškoj gori (kako bi svojim zemljacima preporučili da dođu u većem broju), nego i namera da organizuju Slovenski alpski maraton - informisao nas je gospodin Nastasić. - Kako su nas obavestili, oni 14. septembra nameravaju da održe tek drugi SAM i to na stazam od 10 do 50 kilometara.

Vladimir Vujin


119

2003.


120

PONOS RAVNICE Ovogodišnji Planinarski

maraton na Fruškoj gori održava se po 26. put, a start je zakazan za 3. maj (subota) u 9 časova na Popovici (osim malog maratona zapad – zapad, koji startuje kod manastira “Jazak”). Fruškogorski maraton ima dugu tradiciju, koja nije prekidana ni u godinama rata.

Prošle godine na maratonu bilo je oko 12.000 učesnika, a za ovogodišnje ljubitelje prirode pripremljeno je 11 staza, od dečje staze radosti i zadovoljstva (3, 520 km) do ultramaratona (101, 120 km). I ove godine GSP “Novi Sad” obezbedio je prevoz sa železničke stanice do starta na Popovici. Novina je da će put prema Popovici biti zatvoren za sva vozila osim za autobuse GSP – a. Ko bude želeo privatnim prevozom da dođe na maraton, moraće da ostavi auto na parkingu kod mišelučke petlje.

Za umetnički program zaduženo je KUD “Svetozar Marković” , a po običaju za sve šetače i bicikliste učesnike obezbeđeni su vojnički pasulj i cisterne s vodom. Sve ostale informacije mogu se dobiti na telefon 021/29-978 svakog dana od 9 do 16 časova ili na sajtu www.fruskogorskimaraton.neobee.net

D. Ignjić

ČETVRT VEKA

PLANINARSKOG

MARATONA NA FRUŠKOJ

GORI

Ideja da Planinarski maraton bude manifestacija bez pobednika ostvarena je 27-28. maja 1978. godine, kada je tek trasiranom stazom pošlo 407 učesnika. Njih 306 je došlo do kraja prešavši svih 86 kilometara Fruškom gorom. Pobednici su bili svi, ali vredi spomenuti da su Janko Puškaš i Uroš Kekić stigli prvi, za 15 sati i 15 minuta.

Od ideje do tradicije nije prošlo mnogo. Za četvrt veka postojanja i neprekidnog održavanja, Planinarski maraton je postao najmasovnija rekreativna manifestacija koja privlači sve više ljubitelja prirode, a ujedno je i test izdržljivosti i kondicioni trening za one koji kreću u ozbiljne planinarske i alpinističke pohode.

Teško je objasniti entuzijazam organizatora koji punih 25 godina markiraju staze, okupljaju učesnike, motivišu ljude, dočekuju i ispraćaju. Mnogi prođu Fruškom gorom samo u vreme maratona, ali mnogi se vraćaju da bi ponovo prošli njenim stazama.

Maraton se održavao čak i kada se činilo da ga neće biti. Na nekoliko kilometara od noćnog dela staze 1991. godine se vodio rat, sledile su godine sankcija, inflacije i siromaštva, onda je došla 1999., kada su NATO bombe danonoćno zasipale Frušku goru.

Taj XXII maraton održavao se


121

8. i 9. maja, a samo dan pre toga je bombardovan TV-toranj. Uz posebno odobrenje vojske i policije 11 učesnika prešlo je stazu velikog maratona, 81,3 kilometra. Milivoj Kiždobranski, Milivoj Nastasić, Svetozar Kokić, Miloš Marjanović, Petar Panić, Dušan Savanović, Đura Halas, Geza Kerekeš, Robert Horvat, Boško Zerdo i Zoran Marković dobro pamte taj događaj:

- Kretali smo se isključivo danju – takav je bio dogovor sa nadležnima od kojih smo dobili propusnice. Na pojedinim mestima nas je legitimisala vojska koja je bila stvarno korektna, ali mora da smo im delovali malo čudno. U Beočinu su nas meštani dočekali sa osveženjem, noćili smo na Andrevlju i stalno nas je pratilo lepo vreme – seća se Zoran Marković.

Petar Panić je sa sobom nosio pravi ratni suvenir:

- Kod TV-tornja sam pokupio geler, komad od 2-3 kile i stavio ga u ranac. Posle su me ubeđivali da sam malo jače preplanuo od ostalih, da je to od zračenja iz parčeta projektila.

- Na jednom punktu nas je zaustavila vojska, legitimisali su nas i počastili kafom – nastavlja Panić. - Ispričali su nam da je par dana pre nas na to mesto udarila bomba koja je ostavila ogroman krater, ''oduvala'' stoletnu bukvu i zatrpala njihovog službenog psa, koga su posle pod zemljom našli živog i prestravljenog prateći lanac kojim je bio vezan za kočić pred svojom kućicom. A vojnik na straži je, čuvši zvižduk bombe, stao iza one ''oduvane'' bukve i

preživeo, ništa mu nije falilo, samo što je i on bio zatrpan zemljom do pojasa!

Milivoj Nastasić, predsednik Organizacinog odbora Planinarskog maratona od 1994. godine, nije učestvovao samo na prvom Planinarskom maratonu jer – nije ni znao za njega! Od 1979. godine učestvuje redovno prelazeći najduže staze, isprva staze velikog maratona, a od 2000. godine ultramaraton dug 101,12 kilometara. Na VIII Planinarskom maratonu (18-19. maja 1985.) na cilj je stigao drugi prešavši stazu velikog maratona dugu 88 kilometara za manje od 12 sati.

Apsolutni i do sada još nepotučen rekord postavio je Zoran Janković iz Kule na XVI maratonu (8. maja 1993.): stazu velikog maratona, 81,3 km prešao je za 8 sati i 15 minuta!

Najstariji učesnici već godinama su Đura Halas i Mane Cvetanovski. Prošle godine mali Aleksa je sa svojih 17 meseci veselo gazio svoje prve fruškogorske kilometre. Najmlađi učesnik ultramaratona 2001. godine bio je Tibor Miglinci, član Planinarskog društva ''Naftaš'', tada desetogodišnjak. Nežniji pol nije slabiji, što potvrđuju Danijela Stamenković i Jelena Radosavljević iz Niša, Gordana Zdravković iz Smederevske Palanke, Ema Muk i Ankica Malinović iz Novog Sada, Jelena Vranić iz Sente i Nataša Zelić iz Subotice – njihova staza je najduža, ona od 101,12 kilometara.

''A znate li koliko je bilo učesnika? 11.500! I još stižu!'' Ovim


122

rečima je Milivoj Kiždobranski, sekretar Organizacionog odbora završio telefonski izveštaj za naš list sa prošlogodišnjeg, XXV Planinarskog maratona.

I zaista, teško je zamisliti sportsku manifestaciju koja okupi ovoliki broj navijača, a kamoli učesnika.

Od I maratona zaključno sa XVI (1993.) dužina staze i visinske razlike utvrđivane su merenjem s karte i stoga nisu bile potpuno tačne. Tačnu dužinu i visinsku razliku maratona ustanovili su ''na terenu'' članovi PSD ''Poštar'' iz Novog Sada. (Milivoj K. Nastasić: ''25 godina Planinarskog maratona na Fruškoj gori 1978-2002.'')

Do 1980. godine postojala je samo staza velikog maratona, a onda je trasiran mali maraton. Pripravnička staza uvedena je 1994. godine. Ultramaraton je zaživeo 2000. Maratonci danas mogu da odaberu jednu od jedanaest maratonskih staza raznih dužina: Ultramaraton – 101,12 km Zapadni veliki maraton – 88,16 km Istočni veliki maraton – 81,3 km Zapadni srednji maraton – 57,63 km Istočni srednji maraton – 56,9 km Zapadni mali maraton – 33,23 km Zapad-zapad mali maraton – 32,9 km Istočni mali maraton – 32,17 km Zapadni maraton za pripravnike – 19,365 km Istočni maraton za pripravnike – 17,21 km Staza radosti i zadovoljstva – 3,52 km

Aida Skakić

OD PETKA UVEČE

ZATVOREN POPOVIČKI

PUT

- Vreme u planini nikada ne može biti loše. Može biti samo bolje! – poručio je uoči starta 26. Planinarskog maratona Dragan Ćirić, jedan od podpredsednika Organizacionog odbora maratona i dodao:

- Sve aktivnosti novosadskih planinarskih društava ovih dana su usmerene na obezbeđivanje što boljih uslova učesnicima maratona. Organizovan je prevoz autobusima GSP “Novi Sad”, dopremiće se cisterna sa pijaćom vodom, angažovana je saobraćajna policija, kao i ekipe Hitne pomoći i Crvenog krsta. Ostalo nam je da obezbedimo prenoćište za goste sa strane, a to ćemo uraditi uz pomoć ljudi koji imaju vikendice na Fruškoj gori i Vojske, koja nam već godinama obezbeđuje šatore. Spremni smo, ostaje još samo da dođu učesnici.

Uz napomenu da će od petka uveče biti zatvoren Popovički put i da će se do starta maratona na Popovici moći doći samo autobusima, Ćirić je zamolio Novosađane da se potrude da stignu malo ranije da bi izbegli gužvu oko prijave:

- Start je u subotu, 3. maja u 9 sati. Maratonci, gledajte kuda prolazite i pazite šta ostavljate iza sebe!

GSP “Novi Sad” je obezbedio autobuse koji će maratonce do Popovice prevoziti od Željezničke


123

stanice (20 vozila) i od Mišeluka (10). Prvi autobusi krenuće u subotu oko 6 sati izjutra, a raspored polazaka je napravljen prema sugestijama organizatora Maratona, rekao je za GL direktor GSP “Novi Sad” Duško Savić:

- Organizovani su i noćni polasci sa Popovice da bi se učesnici koji pređu duže staze mogli vratiti u grad. Sa 30 vozila pokrićemo potrebe cele manifestacije.

U ovo doba godine Fruška gora je prekrasna i treba je doživeti, kaže predsednik Organizacionog odbora Planinarskog maratona Milivoj Nastasić:

- Manifestacija je prerasla u pokret onih koji su svesni da treba da učine nešto za svoje zdravlje. Učesnici treba samo da između ponuđenih 11 staza odaberu onu koja odgovara njihovim mogućnostima. Staza Zapadnog pripravničkog maratona (19,365 km) je predivna, a mogu je preći svi ljudi bez obzira na fizičku spremnost. Za izdržljivije postoje duže staze, od 56,900 km pa sve do 101,12 km.

Nastasić je do sada prešao ukupno 2058 kilometara maratonskim stazama. Ove godine učestvuje 25-ti put i namerava da ide na najdužu stazu, ultramaratonsku. Uz napomenu da je sve spremno za bar 15.000 učesnika, izvinjava se svim maratoncima: - Budite spremni da zateknete gomile otpadaka zaostalih posle prvomajskih roštiljanja uz auspuhe. Ali iza poslednjeg maratonca idu ekipe koje će pokupiti svaki papirić, kao i svih

25 godina unazad. Aida Skakić

26. PLANINARSKI

MARATON NA FRUŠKOJ

GORI

Željko Blagojević iz Banja Luke trčeći neprekidno celom dužinom staze na cilju je bio deset minuta pre ponoći, a stigao bi i ranije da nije malo skrenuo sa staze i da se nije zadržao u manastiru Jazak.

- Od 7955 učesnika, koliko ih je evidentirano u prvom nezvaničnom statističkom izveštaju, većina se opredelila za kraće staze, saopštio je Milivoj Kiždobranski, sekretar Organizacionog odbora 26. Planinarskog maratona na Fruškoj gori.

Najverovatnije da su meteorolozi dali svoj doprinos, jer su danima najavljivali pljuskove za vikend. Od pljuskova ništa, ali je zato na maraton došlo manje učesnika nego prošle godine, kada ih je bilo preko 11.000. Broj nije uticao na kvalitet, starosno, nacionalno i internacionalno maraton je kao i uvek bio izuzetno šarolik i čuli su se mnogi jezici, akcenti, videle se razne registracijske tablice i najrazličitije aplikacije na majicama i trenericama. Najbrojniji su bili Vojvođani, za njima planinari iz Srbije, stigli su gosti iz Crne Gore, a među strancima su Mađari kao ljubitelji Fruške gore i ove godine potvrdili vernost maratonu. Učestvovali su i Italijani, Hrvati, Makednoci, planinari iz Republike Srpske i Bosne i


124

Hercegovine, jedni su šetali, drugi se takmičili, sve u svemu, svi su našli razlog da prođu fruškogorskim stazama.

Poželevši sreću i lepo vreme, maraton je otvorio Milivoj Nastasić, predsednik Organizacionog odbora i krenuo najdužom stazom, ultramaratonskom. Golubovi su u 9 sati poleteli u nebo, maratonci stazama i dalje je sve teklo uobičajenim tokom, kao i svih 25 puta do sada.

Na najkraćoj stazi, popularno nazvanoj Staza radosti i zadovoljstva (3520 m), bilo je mnogo mladih, ali i starijih koji su procenili da će im baš tura pružiti najviše zadovojstva. Mnogi su krenuli novom stazom Zapadnog pripravničkog maratona (19,365 km) koja vodi do Ledinačkog jezera i za njima se vio oblak prašine. Pripadnici vojske većinom su se opredelili za staze srednjeg maratona (zapadni 57,63 km i istočni 56,9 km).

Planinarski maraton nije takmičarska manifestacija, ali ima svoje pobednike. U 19,52 sa staze Istočnog velikog maratona (81,3 km) prvi je stigao Živadin Pucarević (prošle godine drugoplasirani), a posle 21 sat za njim su došli Đorđe Velimirović i Željko Ćumura.

Stazu Ultramaratona (101,12 km) prvi je prešao Željko Blagojević iz Banja Luke trčeći neprekidno celom dužinom staze. Na cilju je bio deset minuta pre ponoći, a stigao bi i ranije da nije malo skrenuo sa staze pa se vraćao i da se nije zadržao u manastiru Jazak. Drugi je bio prošlogodišnji pobednik Ljubinko

Radovanović, a treći Ivica Tagliavia koji je 17-ti put overio učešće na Planinarskom maratonu.

Zapadni veliki maraton (86,16 km) se smatra napornijom stazom i prvi takmičari su počeli da pristižu pred zoru - najpre Tibor Šipoš, a za njim Vladimir Berić i Petar Divčić.

Među učesnicama Ultramaratona prva tri mesta osvojile su Katalin Vege (na cilj stigla u nedelju u 6 sati izjutra), Tijana Trbojević i Mirjana Perić.

Organizatori su za to vreme imali pune ruke posla. Na kontrolnim tačkama koje maratonci prolaze noću ložile su se vatre da bi učesnici imali što bolju orijentaciju. Na Testeri već tradicionalno dežura ekipa planinara iz Siriga kojima se isto tako tradicionalno pridružuje ekipa Sandžaklija iz Novog Pazara. Da vatra ne bi uzalud gorela, tradicionalno se – peku jaganjci!

Bilo je maratonaca koji su promašili skretanje sa staze. Trasa maratona na delu staze kod Andrevlja vodi kolskim putem da bi skoro pod pravim uglom skrenula u šumu. Markacija postoji, ali je neki noću nisu primetili, a da bi se maraton overio, učesnički karton mora biti uredno overen na svakoj kontrolnoj tački pa su maratonci morali da se vraćaju.

Staza pripravničkog maratona (17,21 km) se uglavnom pređe do 14 sati. Vreme prijave nije uvek i vreme završetka staze, jer ima učesnika koji prvo odu da se presvuku i kasnije dođu da overe kartone. Jedan šetač se pojavio oko 22 sata da overi overi


125

pripravnički maraton! Bilo je biciklista, pešaka, trkača,

izletnika, bilo je ljudi koji samo za vreme održavanja Planinarskog maratona prošetaju Fruškom gorom. Posle svih njih stazama prođe “čistač” Dragan Ćirić i tek kada on zatvori i poslednju kontrolnu stanicu, a to je u Starim Ledincima u 18 sati u nedelju, tek tada se Maraton proglašava zatvorenim.

Aida Skakić

2004.


126

U SUBOTU NA POPOVICI

STARTUJE 27.

PLANINARSKI MARATON

NA FRUŠKOJ GORI

Učesnici mogu da biraju dužinu staze prema svojoj fizičkoj spremnosti, od najkraće, 3,52 km, do one ultramaratonske duge 101,12 km.

- Sve je spremno, Fruška gora je prekrasna. Podeljena su zaduženja, svi su uradili svoj deo, jedino je ekipa zadužena da zatvori komarce u kavez zatajila!- objavio je Milivoj Nastasić, predsednik Organizacionog odbora Fruškogorskog maratona i dodao: - Naoružajte se “Autan”-om!

Tradicionalni 27. Planinarski maraton startuje 8. maja u 9 sati sa Popovice. Organizatori očekuju desetak hiljada učesnika, među kojima će biti i gostiju iz inostranstva najavljenih iz bivših jugoslovenskih republika, Nemačke, Poljske i Mađarske.

Prema Nastasićevim rečima, masovnost zavisi od vremenskih prilika. Meteorolozi predviđaju kišu u petak, za vikend su najavili suvo vreme, međutim, mnogo veći problem predstavljaju staze kojima je poslednjih godina sve teže hodati. Činjenica je da rukovodstvo Nacionalnog parka Fruška gora nije ništa uradilo na tome da zaštiti šumu od onih koji je bezobzirno seku i razvlače: - Staze su na pojedinim delovima razrovane. Kroz Frušku goru špartaju

utovarivači i sva moguća vozila, a planinarske staze postale su razrovani putevi. To je stvar poimanja prirode i odnosa prema onome što su nam preci ostavili. Stvarajući Frušku goru, Bog je bio izdašan, a ljudi su ga upropastili – naglasio je Nastasić.

Planinari mogu računati na cisterne sa pijaćom vodom i čaj na kontrolnim tačkama, obezbeđena je logistička podrška saobraćajne policije i ekipe Hitne pomoći. Jedino je zatajila pomoć vojske, koja je sve do prošle godine obezbeđivala šatore i podmetače za oko 300 maratonaca sa strane kojima je potrebno prenoćište. Pomoć je obećala policija, međutim, organizatori još uvek ne znaju na koliko šatora i podmetača mogu računati. - Očekujemo “usko grlo” na Mišeluku, gde će se održavati auto-trke – napomenuo je Nastasić i preporučio da maratonci na Popovicu krenu blagovremeno gradskim autobusom sa Železničke stanice da bi do starta obavili formalnosti oko prijave.

Na ovogodišnjem maratonu, pored postojećih 11 staza, otvorena je još jedna staza pripravničkog zapad-zapad maratona duga 19,82 km. Učesnici mogu da biraju dužinu staze prema svojoj fizičkoj spremnosti, od najkraće, 3,52 km, do one ultramaratonske duge 101,12 km.

- Maraton je idealna prilika za promotivno testiranje sportskih instrumenata. Maratonci na najdužim stazama nosiće na sebi štoperice, pedometre, sporstke semafore i visinometre firme “Int Act group”.


127

Ove godine ćemo prvi put imati uvid kroz kakve napore prolaze učesnici najmasovnije rekreativne manifestacije – najavio je Milivoj Kiždobranski, jedan od članova Organizacionog odbora Fruškogorskog maratona.

Aida Skakić

DO STARTA NA POPOVICI

SAMO AUTOBUSIMA GSP

- Pozivam sve ljubitelje prirode da u subotu, 8. maja u 9 sati dođu na Popovicu i krenu fruškogorskim stazama na tradicionalni 27. Planinarski maraton – poručio je Borislav Novaković, gradonačelnik Novog Sada na jučerašnjoj konferenciji za novinare održanoj u parku između gimnazije “Isidora Sekulić” i Banovine.

Kako je predviđeno, početak Maratona će posle kultruno-umetničkog programa i puštanja golubova objaviti gradonačelnik Novog Sada. Maratoncima na raspolaganju stoji 12 staza različitih dužina i pravaca i svi mogu da se opredele prema svojim kondicionim sposobnostima za stazu koja im najviše odgovara, od najkraće od 3,52 km do ultramaratnoske duge 101,12 km.

Sve pripreme su privedene kraju, potvrdili su Milovij Nastasić, predsednik Organizacionog odbora Maratona, i Milivoj Kiždobranski, član OO. Kako je ranije najavljeno, obezbeđene su cisterne sa pijaćom

vodom, logistička podrška ekipe Hitne pomoći i saobraćajne policije koja će regulisati saobraćaj na delovima gde se auto-put ukršta sa trasom Maratona:

- Samo vozilima GSP i vozilima sa posebnim odobrenjem biće omogućen prolaz do Popovice. Moguće su gužve, jer očekujemo veliki broj učesnika iz naše zemlje, svih bivših jugoslovenskih republika i mnogih evropskih zemalja, a istog dana se održavaju i auto-moto trke na Mišeluku – kaže za GL Milivoj Nastasić.

Kako kaže Nastasić, u poslednjem momentu je obezbeđen smeštaj za preko 300 gostiju sa strane u vojnim šatorima, kao i u šatorima koje je organizatorima ove najveće rekreativne manifestacije ustupila Škola unutrašnjih poslova u Sremskoj Kamenici.

Aida Skakić

POBEDNIK TRAŽEN PO

STATISTICI

Ona anegdota u kojoj se spominje glava u vreloj rerni i noge u lavoru sa ledenom vodom, a statističar kaže da je to sasvim dobar prosek, navodi nas da razmislimo koliko je verovati statistikama. Uz dilemu oko toga koliko su tačni podaci, kako se interpretiraju, u koju svrhu se koriste, svaka statistika je inicijalna kapisla za dobru novinarsku priču.

Jedan statistički podatak na zvaničnom sajtu Planinarskog


128

maratona na Fruškoj gori potpisniku ovih redova nije davao mira čitave dve godine. Tamo piše da je prvi maraton održan 27-28. maja 1978. godine na stazi od 86 kilometara, da je sa starta u pravcu zapada krenulo 407 učesnika, a na cilj stiglo njih 306. I mada je Fruškogorski maraton manifestacija u kojoj su pobednici svi učesnici, ostalo je zabeleženo i ovo: Prvi na prvom maratonu kroz cilj je prošao tada osamnaestogodišnji Janko Puškaš. Stazu je prošao za 15 sati i 15 minuta.

I na drugom maratonu, 19-20. maja 1979. godine Janko je opet bio prvi. Maratonaca je bilo mnogo više, na startu 900, a na cilju 759. Prvi put prvi, drugi put prvi, a onda mu se izgubio svaki trag.

Planinari su poslovično poznati po tome što svako svakog poznaje, ali je zaista obeshrabrujuće delovalo sleganje ramenima i odgovor: ''Pojma nemam!'' na pomen imena Janka Puškaša. I posle nekih par hiljada takvih odgovora, Vladimir Vrebac iz Sremske Kamenice (osvajač Materhorna jula 1977.) odgovorio je: ''Znam! On živi u – Ledincima!''

Uz samu maratonsku stazu kojom učesnici prolaze noću ili ranom zorom žureći ka cilju - Popovici, Janko je godinama bio van svih planinarskih zbivanja. Razlog je jednostavan: borba sa životom, ili borba za njega, kaže on i sa nevericom gleda u brojke sređene za svaki od proteklih 25 maratona.

- U Planinarsko-smučarsko društvo ''Fruška gora'' u Sremskoj Kamenici ušao sam povučen od onih

starijih planinara. Sećam da je to bilo ranih sedamdesetih. Vlada Vrebac mi je bio veliki uzor. Učili smo od starijih, a posle smo stečeno znanje prenosili mlađima. Iskustva su se sticala na planinarenjima, najviše po Fruškoj gori, bilo je lepih druženja, taborovanja, šetnji… Vladao je duh kolektiva i jak osećaj odgovornosti i solidarnosti. Uz planinarenje, bavio sam se i orjentacionim trčanjem.

Život ga je usmerio u neke druge tokove. Završio je Srednju ugostiteljsku školu, zaposlio se, onda je na red došla kuća koju je trebalo sazidati, pa napuniti, a onda su stigli i svi ratovi ovog sveta:

- Na Kosovu sam 1999. godine proveo punih šest meseci. Ni na kraj pameti mi ne bi palo da neko ide na maraton pod bombama!

Sećanja na davno pređene maratonske kilometre još uvek su sveža: - Pravac kretanja po stazi je bio suprotan današnjem. Išlo se prema zapadu, dakle, prva kontrolna tačka je bila u Starim Ledincima. Tada su markacije bile u obliku petokrake, a manifestacija je bila posvećena Danu mladosti, pa se i održavala vikendom koji je bio najbliži 25-tom maju. Stazu su markirali planinari, svako društvo je dobilo svoju deonicu i onda se kretalo sa kanticama i četkama na obeležavanje drveća, kamenja, plotova duž putanje. Nekog je zapala duža, nekog kraća staza, ali se niko nije bunio – bilo je stvarno zanimljivo.

Od V maratona (22-23. Maja 1981.) maratonska trasa kreće


129

današnjim smerom, od Popovice prema Glavici, ka istoku. Od 1992. godine uvodi se nova markacija: beo krug sa crvenim srcem u sredini. Janko to nije doživeo, ali je sa interesovanjem proučio nove trase.

- Moje prvo planinarsko društvo, ''Fruška gora'', se jednostavno ugasilo. Nije bilo priliva novih članova, a i troškove održavanja prostorija društvo nije moglo finansirati. Novosadski ''Železničar'' je ojačao - verujem da je masovnost postigao organizovanjem brojnih akcija.

Uz obavezno ćaskanje o zajedničkim poznanicima sa šetnji po Fruškoj gori, Janko nije mogao a da ne pita:

- A kako ste me našli?

Aida Skakić

ZA PRAVE LJUBITELJE

PEŠAČENJA NE POSTOJI

LOŠE VREME

- Maratonci, za mnom! – pozvao je Milivoj Nastasić, predsednik Organizacionog odbora Planinarskog maratona preko 5300 okupljenih planinara i ljubitelja prirode i reka ljudi pod kišobranima i kišnim kabanicama krenula je fruškogorskim stazama put tradicionalnog 27. Planinarskog maratona. Učesnici iz cele zemlje, svih bivših jugoslovenskih republika i inostranstva – Mađarske, Češke, Slovačke, Nemačke, Belgije i Bugarske – odlučili su da se i ove godine uprkos kiši i raskvašenim i

blatnjavim stazama druže sa jedinom vojvođanskom planinom.

Tokom otvaranja Maratona sa bine pored planinarskih domova na Popovici maratoncima se obratio Boris Mićić, generalni sekretar Planinarskog saveza Srbije, pozdravljajući učesnike najmasovnije rekreativne akcije, a Vanče Veličkovski, predstavnik Makednoske federacije planinskih sportova preneo planinarima pozdrave svojih kolega. Folklorni ansambl novosadskog Kulturno-umetničkog društva “Svetozar Marković” je svojom tačkom ulepšao kišno subotnje jutro, dok je stotine belih golubova poletalo ka oblacima označavajući početak manifestacije.

Stari i mladi, žene i muškarci, deca sa roditeljima, učenici sa nastavnicima stopili su se u masu koja se polako i oprezno kretala po kaljugama blata. Po ustaljenom običaju, za najmlađe učesnike bila je obezbeđena staza duga 3,52 km, koju je Filip Džordan, 10-mesečni Amerikanac prešao u nosiljci na leđima svoga tate Veslija, pod budnim okom mame Moli. Devetogodišnji Milan Bajčetić iz Sremske Kamenice sa ponosom je kasnije pokazivao svoju diplomu dobijenu nakon prelaska staze. U blato je hrabro zagazio i novosadski gradonačelnik Borislav Novaković. NAPRED DO STARTA

Maratoncima je ove godine na raspolaganju stajala jedna staza više, otvorena za one koji više vole


130

zapadni deo Fruške gore, tako da su mogli da biraju između 12 staza različitih dužina i pravaca. Pripravnički, mali, srednji, veliki ili ultramaraton bili su preveliko iskušenje kome nisu uspeli da odole oni koji zaista uživaju u ovakvoj vrsti zabave. Teško je objasniti šta civilizovanog čoveka tera da sopstvenim nogama prelazi kilometre po svakakvom vremenu, međutim, posmatrajući prizore na fruškogorskim stazama može se reći samo da za sve viđeno nema objašnjenja.

Pravilo je da sve planinarske šetnje imaju kružni tok i da planinari stignu tamo odakle su pošli. Verovatno je to preuzeto iz anegdote o Lali koji je na železničkoj stanici kupovao povratnu kartu. Na pitanje blagajnice: “Dokle?”, Lala je odgovorio: “Pa, dovde, naravno!”, kažu organizatori, koji su se pobrinuli da i ove godine staze budu dobro obeležene, a kontrolne tačke snabdevene svim potrebnim.

Briga o maratncima najbolje se videla na kontrolnoj tački 9 u Vrdniku, gde je Planinarsko društvo “Zmajevac” obezbedilo ručak za one koji su krenuli na tu stranu Fruške gore. Pasulj u 7 oranija krčkao se od rane zore i bio spreman na vreme da okrepi ljude što su ostavili preko 30 kilometara za sobom. O tome da li je glad najbolji kuvar, ili je pasulj zaista bio odličan dalo bi se diskutovati, ali je činjenica da su ga kuvali profesionalni kuvari i posluživali ga gostoljubivi Sremci.

NIKUD BEZ LUKA I SLANINE

Oko podneva kiša je stala, ali pokislim maratoncima nije bilo do odmora. Mokri ljudi nisu sebi smeli dozvoliti da predugo pauziraju i hlade se na svežem planinskom vetru, već su koračali dalje tempom koji je dozvoljavalo duboko blato pod njihovim nogama. Iskusni pešaci uvek izbegavaju asvaltne delove staze, jer je neprijatno tabanati po tvrdoj podlozi. Ovaj put, nekoliko stotina koraka po suvom asvaltu predstavljali su pravo olakšanje za umorne noge.

Uz velike napore ide i dobra hrana, pa su se usput mogli čuti i komentari i sugestije šta je najbolje jesti za vreme ovako dugih marševa: - Slanina je prava stvar. Dobro je ako se ponese i malo limuna, on krepi, ali kad se zagrize crni luk, e, to je osvežavajuća bomba! - tvrdili su iskusni seniori prepričavajući svoje ranije doživljaje.

Svojim pojavljivanjem na maratonskoj stazi čika Đura Halas najbolje je potvrdio “slaninarske”priče. Vitalan starac živog pogleda i hitrih nogu napredovao je rame uz rame sa mnogo mlađima od sebe, noseći na leđima ranac i svojih 80 godina. JEDNOBOJNI I ZADOVOLJNI

Prema nezvaničnoj proceni organizatora, od maratona je odustalo oko 800 prijavljenih planinara. Oni koji su završili pešačenje, stizali su na Popovicu u odeći i obući


131

neprepoznatljive boje, koja bi se mogla definisati kao “boja zemlje”. Svi su bili neizmerno kaljavi i beskrajno srećni što su odoleli iskušenju da mobilnim telefonom pozovu roditelje da dođu po njih. Nekolicina mladića je izjavila da idu u prodavnicu da majkama kupe onaj deterdžent koji se reklamira pod parolom: “Smrt flekama”.

- Da me mati ne usmrti kad me vidi ovakvog! – ozbiljno je rekao mladi maratonac koji je tek stigao sa staze.

Zbog loših šumskih puteva bilo je dosta povreda, a učesnici su stizali mnogo kasnije nego prethodnih godina. Tek oko 20 sati stigao je prvi sa staze Velikog istočnog maratona (81,3 km) Miodrag Miljković iz Niša. Veliki zapadni maraton (86,16 km) prvi je završio Dragan Pavlović iz Novog Sada nekoliko minuta posle ponoći. Pobednik prošlogodišnjeg ultramaratona, Željko Blagojević iz Čelinca kod Banja Luke i ove godine je stazu od 101,12 km prešao prvi stigavši na cilj oko pola dva posle ponoći.

- Poslednje sate sam išao po mraku, bez baterijske lampe. Nisam je poneo, jer sam mislio da ću završiti u toku dana, ali me je blato jako usporilo – rekao je na cilju. Željku je trčanje način života. Kako kaže, za maratone se priprema svakodnevno:

- Čelinac je od Banja Luke kao Futog od Novog Sada. Pozove me prijatelj iz Banja Luke na kafu i ja trknem do njega!

Aida Skakić


132

2005.


133

U SUBOTU STARTOVAO

TRADICIONALNI 28.

PLANINARSKI MARATON

NA FRUŠKOJ GORI

Fruškogorski Planinarski maraton je manifestacija u kojoj nema pobednika, ali organizatori i učesnici svake godine sa nestrpljenjem iščekuju najbrže učesnike na najdužim stazama. I ove godine, kao i prethodne dve, najbrži na ultramaratonu (102,750 km) bio je Željko Blagojević iz Čelinca kod Banja Luke. Stazu je prešao za nešto više od 11 sati! Iznenađenje je priredio i pripadnik specijalne vojne jedinice “Kobre”, poručnik Vladimir Tokalović, koji je sa prijateljima iz padobranske jedinice jurnuo u 9 sati na stazu od 17,21 km i u cilj utrčao u 10,45!

- Učešće na maratonu je deo priprema za Vojno prvenstvo u Somboru, a zatim i za Svetsko vojno prvenstvo u Finskoj. Još petorica pripadnika “Kobri” su na stazi velikog istočnog maratona – izjavio je za GL poručnik Tokalović, napomenuvši da su svi na maraton došli svojom voljom, a ne po komandi.

- Staza je odlična. Nisam prvi put ovde, dugo se bavim orijentiringom i planinarstvom i tvrdim da je Fruška gora dobar poligon za kondicioni trening, mada smo svi mi došli izvanredno pripremljeni – dodao je Tokalović.

U subotu u 9,00 sati je sa Popovice krenulo 4940 učesnika. Znak za start simbolično je dao Zoran Vučević, predsednik gradske Skupštine. Maratonci su na raspolaganju imali 12 staza, od kojih je najkraća bila Staza radosti i zadovoljstva od 3,52 km. Za nju se opredelilo 56 šetača, među kojima i 14-to mesečna Maja Horvat, ubedljivo najmlađa učesnica maratona. Stazu je prešla u rancu na leđima tate Roberta. NI PROVALA OBLAKA IH NIJE OTERALA

Planinari iz preko 200 mesta iz cele zemlje počeli su da pristižu na Popovicu još u četvrtak. U petak popodne, oko planinarskih domova je niklo šatorsko naselje, a onda se na Frušku goru stuštio obilan i dugotrajan pljusak i naveo mnoge da odustanu od učešća na maratonu. Grupa iz Aleksinca se vratila kući. Najuporniji su na sam dan maratona imali idealno vreme za pešačenje, mada su staze na pojedinim deonicama zbog blata bile skoro neprohodne. Pored učesnika iz Srbije i Crne Gore, bilo je i dosta stranaca, najviše iz bivših jugoslovenskih republika (Makedonija, Slovenija, BiH, Republika Srpska), kao i onih koji su stigli iz Mađarske, Austrije, Holandije, Bugarske, Češke, pa čak i iz Australije!

- Najbrojnija grupa su pripadnici Vojske, imamo i pitomce Vojne akademije iz Beograda, izviđače i skaute. Moram istaći da su


134

se niški planinari masovno odazvali pozivu, a najbrojniji među Vojvođanima su stanovnici severne Bačke – naglasio je Milivoje Kiždo-branski, portparol manifestacije.

Organizator manifestacije, PSD „Železničar“ iz Novog Sada i pokrovitelj, grad Novi Sad, potrudili su se da za učesnike sve bude besplatno. Bio je obezbeđen pasulj u Vrdniku za dogoprugaše, čaj i sen-dviči na udaljenim punktovima, ciste-rne sa vodom, pa čak i flaširana voda. Nada da će JP „GSP“ sniziti cenu autobuske karte do Popovice izjalo-vila se – jedini gradski prevoznik je ostao pri ceni od 63 dinara, mada se, na neki način, iskupio brojnim van-rednim autobusima, koji su bez pres-tanka dovozili i odvozili maratonce.

NEGDE EVRI, OVDE PLAKETE

Maratonci su staze prelazili hodanjem, trčanjem ili biciklima. Nekima ni 50 kilometara hoda nije predstavljalo naročiti napor, ali je bilo i takvih koji su na cilj stizali še-pajući i držeći se za bolne noge. Na Željku Blagojeviću, ubedljivo najiz-držljivijem maratoncu, nije se video trag umora posle više od 100 pret-rčanih kilometara uzbrdica i nizbrdica.

- Ako u Italiji pređeš stazu od 100 km sa visinskom razlikom od 4000 metara za 14 sati, čeka te nagrada od 5000 evra. Doduše, tamo se plaća kotizacija. Ne znam tačno koliko, ali kada sam od nadležnih u Republici Srpskoj tražio da me finan-siraju, odbili su me, mada znaju da ja

to mogu. Ne razumem zašto ne žele da sportskim uspehom predstavim svoju zemlju, svoj narod, kad za to treba taman toliko novca koliko ga u ministarstvima potroše za kafu – čudio se Blagojević, ponosno držeći u rukama skromnu nagradu – diplomu i knjigu.

Najbrža žena na ultramaratonu bila je Novosađanka Željka Radočaj. Stazu Velikog zapadnog maratona (86,16 km) prvi je prešao Nikola Ivančević, a najbrža žena na njoj bila je Sanja Vuković. Veliki istočni maraton (81,3 km) najbrže je prešla Neda Popov, dok je najbrži mara-tonac na njemu bio Dragan Pavlović.

- Do sada je na svih 28 ma-ratona učestvovalo ukupno 100.420 ljudi. Možda ih privlače baš ove „bogate“ nagrade, plakete, knjige i značke – šeretski je zaključio portparol Kiždobranski. ČISTAČ JAVLJA: GOTOVO!

Čistači se ne nalaze na listi

učesnika, ali oni svake godine pređu najdužu stazu. Kreću se poslednji i zatvaraju kontrolne punktove posle prolaska zadnjeg maratonca. Ove godine, 102,750 km maratonskih staza „očistili“ su Ankica, Miša, Goran i Tamara. U cilj su ušli posle svih.

Aida Skakić


135

2006.


136

ZA UČESNIKE

OBEZBEĐENO 12 STAZA,

NAJDUŽA 102 KILOMETRA

Ove godine 29. i 30. aprila biće

održan 29. planinarski maraton na Fruškoj gori, rekao je kuče na konfe-renciji za novinare u Skupštini grada predsednik Organizacionog odbora Planinarskog maratona Milivoj Nastasić. Predsednig Skupštine grada Zoran Vučević je kazao da su pripreme privedene kraju i da su, kao i prošlih godina, Vojska SCG, škola policije u Sremskoj Kamenici, “Vodovod i kanalizacija”, “Čistoća”, Dom zdravlja “Novi Sad”, Crveni krst i “Put” potvrdili da će učestvovati u ovogodišnjem mara-tonu. Start svih maratona (sem malog maratona zapad-zapad i priprav-ničkog maratona zapad-zapad) jeste na obroncima Fruške gore, na Popovici (pet kilometara od Sremske Kamenice) 29. aprila u devet sati. Gradski autobuski prevoz organizo-van je sa Železničke i Međumesne autobuske stanice u NOvom Sadu do Popovice, starta i cilja svih maratona. Ukoliko učesnici planiraju da dođu sopstvenim prevozom (autobusom, putničko vozilo) mogu to učiniti samo do Bulevara despota Stefana u Novom Sadu pre Mosta slobode, gde se nalazi parking za vozila kojim su se dovezli maratonci. U neposrednoj blizini parkinga na početku MOsta slobode je polazna autobuska stanica za Popovicu. Do Popovice i od nje

maratonce će prevoziti isključivo autobusi GSP-a. Autobusi i druga vozila koja budu dovezla maratonce iz udaljenih mesta u petak, dan uoči maratona, do 20 sati napustiće plato na Popovici i sići do navedenog parkinga. Put prema Popovici biće zatvoren za sva vozila sem vozila GSP-a.

Organizator napominje da učesnici mogu birati 12 staza prema svojim psihofizičkim mogućnostima. Maratonci koji žele da oprobaju svoje mogućnosti na stazi ultrama-ratona moraju prepešačiti 102 kilo-metra. Staza zapadnog velikog mara-tona od 86 kilometara s visinskom razlikom od 3.280 metara i pravilima i vremenskim ograničenjima koja važe za trasu ultramaratona na KT 13 biće otvorena i ove godine. Na stazu takozvanog malog maratona zapad-zapad i stazu pripravničkog maratona zapad-zapad mogu ići samo oni učesnici koji u svojoj režiji mogu organizovati prevoz posle starta na Popovici do manastira Jazak, gde je start malog maratona zapad-zapad u 10.30 sati. Na stazi radosti i zado-voljstva mogu učestvovati samo deca predškolskog uzrasta. Što se tiče smeštaja, orgazatori napominju da se može organizovati u sopstvenim šatorima ili u domovima i kolek-tivnim šatorima samo uz predhodnu potvrđenu pismenu rezervaciju. Obaveštenja su na adresi PSD “Železničar” u Novom Sadu, Trg galerija 4, i telefonom 529-978, svakog dana od devet do 16 sati od 17. do 28. aprila. Informacije su i na internet sajtu


137

www.psdzeleznicarns.org.yu. Svi zainteresovani mogu se prijaviti elektronskom poštom na adresu [email protected]

S. Aničić

MARATONCI HRLE U

PRIRODU

Tradicionalni 29. planinarski maraton na Fruškoj gori počinje danas (29.4.2006.) u 9 časova na Popovici, gde je start svih maratona sem malog maratona zapad – zapad i pripravničkog maratona zapad – zapad. Maraton traje do sutra, a ove godine ljubitelji prirode moći će da izaberu jednu od ukopno 12 ponuđenih staza, što znači da će svako moći da pređe razdaljinu koju želi. Ako danas bude lepo vreme organizatori očekuju da će se na Fruškoj gori pojaviti oko 10.000 maratonaca. Sa Železničke i Međumesne autobuske stanice u Novom Sadu do Popovice organizovan je gradski autobuski prevoz, a karta staje 63 dinara. Preporučuje se da se zbog izbegavanja gužvi na maraton krene ranije, a oni koji budu dolazili kolima to mogu učiniti samo do Bulevara Despota Stefana gde se nalazi parking za vozila maratonaca.

Danas će od 6 do 11 časova biti zatvoren put od Sremske Kamenice do Popovice, za sva vozila osim vozila GSP – a koja će prevoziti maratonce. Osobe koje žele da učestvuju na maratonu, a mlađe su od 18 godina moraju biti u pratnji

starijih.

B.M. DINAR ZA SVAKI

KILOMETAR

U akciji Omladinskog kluba “Nova oprema, nove ideje”, tokom Fruškogorskog maratona, dvadeseto-ro mladih pešačiće za svoje vršnjake obučeni u majice Omladinskog kluba. Članovi kluba obučeni u motive prirode potpisali su ugovor sa lokalnim privrednicima i građanima dobre volje, kojim su se svi potpisnici obavezali da po donetoj diplomi o pređenom maratonu doniraju po dinar za svaki pređeni kilometar. Novcem koji bude sakupljen u ovoj akciji biće kupljeni računari za Omladinski klub. Akcija će trajati i sedam dana nakon Fruškogorskog maratona.

B.M.

NA FRUŠKOJ GORI ŠEST

HILJADA MARATONACA

Na startu tradicionalnog 29. Planinarskog maratona na Fruškoj gori našlo se više od šest hiljada zaljubljenika u prirodu. Maratoncima je na raspolaganju bilo 12 staza: od one najkraće staze “Radosti i zadovoljstva” na kojoj je nastupilo 80 mališana, do najduže “Ultramarato-na” dugačkog 102.750 kilometara.

Na Frušku goru sjatilli su se maratonci svih generacija iz cele Srbije i Crne Gore, a bilo je učesnika iz Mađarske, Slovenije, Hrvatske,


138

Bosne i Hercegovine, Republike Srpske i Makedonije. Sekretar Organizacionog odbora Planinarskog maratona na Fruškoj gori Milivoj Kiždobranski istakao je da je zadovoljan ovogodišnjim odzivom maratonaca i dodao da posebno raduje činjenica da je od ukupnog broja učesnika čak 70 odsto mladih. Maraton se završava u nedelju u 19 časova.

B.M.

ZABAVA, DRUŽENJE I

VITEŠKO NADMETANJE

Tradicionalni 29. Planinarski maraton na Fruškoj gori okupio je u subotu 6396 prijavljenih učesnika. Učesnici iz 155 mesta iz Srbije i Crne Gore zajedno sa maratoncima iz Grčke, Češke, Mađarske, Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Re-publike Srpske i Makedonije star-tovali su sa Popovice u 9 sati na znak Zorana Vučevića, predsednika Skupštine grada.

Šetači, trkači i biciklisti su na raspolaganju imali 12 staza, od one najkraće od 3520 metara, do staze ultramaratona duge 102,75 km.

Nešto posle zvaničnog starta najkraćom stazom, nazvanom „Staza radosti i zadovoljstva“, krenulo je stotinak mališana predškolskog uzrasta praćenih roditeljima. I dok su male noge pravile svoje prve planinarsko – maratonske korake, malo stariji maratonci su stigli do Stolova, raskršća gde se odvajaju istočne i zapadne staze. Overa maratonskog kartona, pa nastavak

prema planu: Šetači su posedali i prionuli na užinu, a trkači požurili dalje. Oni koji su već na samom startu krenuli ka zapadu, u to vreme su preko Kraljeve Stolice uveliko grabili prema Vrdniku.

- Prve statističke podatke imaćemo za koji sat, ali već sada mogu da kažem da smo primetili da ove godine imamo izuzetno mnogo mladih učesnika – naglasio je Milivoj Kiždobranski, sekretar Organiza-cionog odbora Maratona, neposredno nakon starta.

ČIZMA GLAVU ČUVA...

Prateći markaciju - beli krug sa crvenim srcem, maratonci su se kretali fruškogorskim stazama i zaustavljali se kod svake kontrolne tačke da perforatorima overe učesničke kartone. Veterani su bez dileme produžavali odabranom stazom, dok su „debitanti“ za svaki slučaj proveravali kuda dalje. Pravilo „mapu čitaj i seljaka pitaj“ pokazalo se kao tačno. Jer, mada se nekima činilo da su dobro protumačili oznake na karti i putokaze na transparentima, dešavalo se da krenu u sasvim suprotnom smeru.

- Koju stazu ideš? U tom slučaju - ovuda! – usmeravali su kontrolori, uz komentar da je sreća što su staze suve:

- Ovi u šminkerskim patikama bi izginuli! Većina ljudi krene propisno obuvena, u cipelama za pešačenje, ili u gojzericama, sa dva para čarapa. Tako se mogu preći duge staze. A svake godine imamo nekoliko njih


139

koji krenu na ultra ili veliki maraton u obući „za po gradu“, pa odustanu zbog žuljeva, ili zato što su na nekoj nizbrdici okliznuli i iščašili zglobove!

NEKO NA BRZINU, NEKO NATENANE

Za maratonce na stazama

velikog i ultramaratona organizatori već godinama unazad obezbeđuju besplatan obrok u Vrdniku. Domaćini su i ove godine spremili 8 kazana pasulja koji se služio na pijačnim tezgama. Okrepljenje, pa dalje prema Jazku, na besplatan čaj. Tako okrepljeni mogu dalje do kontrolne tačke 13, na Letenki, gde se definitivno odlučuju da li će se oprobati na najdužoj stazi. Od Letenke pa sve do cilja, na svakoj kontrolnoj tački, evidentira se svaki maratonac imenom i prezimenom, uz upisano prolazno vreme.

I mada se čini da je ultramaraton sa svim uzbrdicama i nizbrdicama na 102,75 km nemoguće savladati, naročito na noćnom delu staze, broj onih koji ga prelaze pokazuje da to nije tačno. Ove godine je „nemoguću“ stazu prešlo 177 učesnika, od kojih je najbrži bio Nišlija Miodrag Miljković. Na Popovicu se vratio već u 21,50! Najbrža žena bila je Katalin Veg iz Mađarske, koja je na cilj stigla u 05,19, samo minut pre drugoplasirane Željke Radočaj iz Novog Sada.

Sa velikog istočnog maratona (82,93 km) u 20,15 prvi je dotrčao Željko Blagojević iz Čelinca kod Banja Luke. Stazu velikog zapadnog maratona (86,84 km) prvi je u 22,43

završio Panin Milenko iz Despotova. Ostali se nisu tako jako žurili.

„Ultraši“ su hodajući pristizali na cilj do nedelje u 19,00 sati, kada su čistači definitivno zatvorili maraton. A grupa planinara iz Makedonije je iskoristila stazu od 19 km za apsolutno uživanje i detaljan obilazak Fruške gore. Sa starta su krenuli kada i svi, u 9 sati. Na cilju su bili u – 21,00!

Aida Skakić

PLANINA SE NOSI U DUŠI

Poslednja dva dana na obroncima Fruške gore održan je 29. planinarski maraton u organizaciji novosadskog PSD "Železničar". Ni prvomajski praznici, koji tradi-cionalno odvuku ljubitelje prirode na neke druge strane, ni na trenutke olovno nebo nisu smetali zaljub-ljenicima u planinarsko pešačenje da "umore" noge i iskušaju svoju izdržljivost na nekoj od dvanaest maratonskih staza.

Više od šest hiljada prijavljenih učesnika Maratona, osetno više nego prošle godine, ali ipak ispod rekorda od 11 hiljada planinara, uspešno je prešlo staze od Staze radosti i zadovoljstva za mališane koja iznosi 3,5 kilometara, do Staze ultramara-tona od 102,750 kilometara. Pređeno je ukupno 172.852 kilometara, a posebnu radost organizatorima Maratona pričinila je činjenica da je takmičare činilo više od 70 posto mlađih od 25 godina, što unosi nadu da će tradiciju Fruškogorskog


140

maratona imati ko da nastavi. Planinarenje sve više postaje i ženski sport, a to dokazuje i procenti – ove godine na Maratonu je učestvovalo 47 posto žena.

Za razliku od predhodnih godina, kada su kiša i vetar uspevali da nateraju maratonce na odustajanje, ove godine kao da su svi shvatili svoje zadatke: staze je napustilo samo tri posto planinara, što govori o ozbiljnosti i dobroj proceni učesnika. I još jedna pohvala za takmičare: ove godine bilo je najmanje bačenog smeća, i svi su se trudili da našu planinsku lepoticu ostave netaknutu, onako kako su je i zatekli. Nažalost, posle maratona na scenu su stupili prvomajci, praveći od Fruške gore pravo smetlište, te ćlanove "Železničara" ipak čeka poprilično težak zadatak – da ovog vikenda uklone svo smeće sa maratonskih staza.

Poslednja godina treće decenije organizovanja Fruškogorskog maratona pokazala je da ovaj sportski događaj nije uzalud najveći i najmasovniji u Vojvodini. Sve je funkcionisalo besprekorno – od organizovanja prihvata maratonaca koji su došli iz 155 mesta Srbije i Crne Gore, kao i iz Makedonije, Grčke, Češke, Mađarske, Slovenije, Hrvatske, Republike Srpske i Bosne i Hercegovine, do uvek budnih i spremnih ljudi na kontrolnim tačkama.


141


142

Organizacija na nivou. Pošto

smo mi iz Vranja mišljenja su bila većine da će staza biti vrlo laka. Međutim pokazalo se da se posle pređenih 33 km, staza bila na jednom planinarskom nivou. Učesnici maratona su bili zadovoljni organizacijom i učešćem

Saša Stanojković

Vranje

Veliko zadovoljstvo, divna

priroda, izvarendna organizacija, izuzetno vreme doprineli su da se izvaredno osećamo. Nadamo se da će i sutrašnji dan biti lep kao današnji i omogućiti uživanje naših drugovakoji idu preko 80 i 100 km. Želim da iduće godine bude preko 10 000 učesnika a to se može postići uz bolju propagandu i organizaciju u školama.

Gavra

PD Josip Pančić, Beograd

Pravo je zadovoljstvo doći na

Frušku goru, a još veće biti učesnik Fruškogorskog planinarskog maratona, koji je sjedinio lepotu, zdravqe, mladost, pamet i sport. Izražavam divljenje ljudima koji maraton organizuju i teško je nagraditi njihov entuzijazam

Gavrilo Perović

Došlo nas četrnaestoro iz svih

krajeva Srbije na Frušku goru. Nismo se razočarali. Sveta planina kao ostrvo u Panonskoj ravnici svojom veličinom i duhom prkosi vremenu i

ljudima. Bogu hvala stigosmo dobro na polazište, a u toku maratona nije bilo problema. Prvi nam je put na maratonu, a dođiđemo ponovo ako Bog da zdravlja.

Dušan Stojanović

Kragujevac

Ovaj maraton za mene je bio

prvi u mom životu, ali on je ostavio najlepše uspomene o Fruškoj gori. Društvo je bilo sjajno. Puno smeha i veselja! Imam jednu želju: da ponovo dođem u Novi Sad i učestvujem na maratonu!

Olga iz Litvanije

Prvi put smo došli na

Fruškogorski planinarski maraton. Staza fino markirana vodila nas sigurno, mada nismo odoleli da se malo zadržimo na Stražilovu. Odlazimo s Fruške gore sa utiskom koji do sada nemasmo u vezi Vojvodine, koju sad poznajemo po ovoj planini. Živi bili pa se videli češće od ovog Đurđevdana.

PD Palanka

S. Palanka

Maratonci živi bili

što ste Frušku osvojili Pregazili staze mnoge

umorili telo noge. Svoju dušu ispunili lica srećom ozarili.

Prijateljstva stekli nova širom staza maratona

Nada Damjanović