Ketrin Nevil, OSMICA Prevela Mirjana Živkovi� 1. ODBRANA Likovi imaju sklonost da olakšavaju ili ometaju traganje. Ako ga pomažu, bivaju idealizovani kao jednostavno galantni ili �isti; ako ga ometaju, bivaju ozna�eni kao jednostavno pokvareni ili kukavi�ki. Stoga svaki tipi�an lik... teži da ima svog moralnog takmaca koji �e mu se suprotstavljati, nalik na crne i bele figure u šahu. 'Anatomija kritike', Nortrop Fraj OPATIJA MONGLAN, FRANCUSKA, PROLE�E 1790. Skupina opatica prešla je put, a šuštave opati�ke marame vijorile su im se oko glava poput krila velikih morskih ptica. Dok su gotovo lebde�i prolazile kroz veliku kamenu gradsku kapiju, pili�i i guske su im se sklanjali s puta, lepe�u�i krilima i gacaju�i po blatnjavim baricama. Svakog jutra opatice su, �utke, dve po dve, kretale kroz zatamnjuju�u maglu koja je obavijala dolinu, prema potmulom zvuku zvona što je dopirao sa brda iznad njih. Ovo prole�e nazvale su le Printemps Sanglant, Krvavo Prole�e. Trešnje su te godine procvale ranije nego obi�no, mnogo pre no što se otopio sneg na visokim planinskim vrhovima. Njihove krhke grane povile su se do zemlje pod težinom vlažnih crvenih cvetova. Neki su govorili da je to što su procvale tako rano dobar predznak, simbol ponovnog ra�anja posle duge i oštre zime. Ali onda su po�ele da padaju hladne kiše, cvetovi su se smrzli na granama, a dolina je osvanula pod debelim pokriva�em od crvenih cvetova prošaranim sme�im prugama mraza. Nalik na ranu prekrivenu sasušenom krvlju. I za to se govorilo da je neki znak. Visoko iznad doline uzdizala se Opatija Monglan poput kakvog ogromnog izdanka stene koji je izbio na vrhu planine. Do tog zdanja sli�nog tvr�avi spoljašnji svet nije stizao gotovo hiljadu godina. Bila je sagra�ena od šest ili sedam slojeva zidova podignutih jedan povrh drugoga. Pošto je prvobitno upotrebljeno kamenje tokom vekova podlokano, sa spoljašnje strane starih zidova podizani su novi, sa vidljivim potpornim stubovima. Tako se dobila jedna uznose�a arhitektonska mešavina �ija je sama pojava pothranjivala glasine o tom mestu. Ta je opatija bila najstarija izvorna crkvena gra�evina u Francuskoj, na koju je još u davnim vremenima ba�ena kletva što �e uskoro oživeti. Dok su dolinom odzvanjali potmuli zvuci zvona, preostale opatice su jedna za drugom prestajale da rade, odlagale grabulje i motike, i kretale simetri�nim prolazima izme�u nizova trešanja ka vrletnom putu koji je vodio do samostana. Na kraju duge povorke išle su dve mlade iskušenice, Valentina i Mirela, ruku pod ruku, paze�i gde spuštaju blatnjave �izme. Predstavljale su �udan dodatak sre�enoj povorci opatica. Visoka, crvenokosa Mirela duga�kih nogu i širokih ramena više je li�ila na zdravu seljanku nego na opaticu. Preko odežde nosila je tešku mesarsku kecelju, a crveni uvojci izvirivali su joj ispod marame. Pored nje je Valentina izgledala krhka iako su bile gotovo iste visine. Njena bleda koža �inila se prozra�nom, a svetli ten samo je još više isticao slap belo-plave kose koji joj je padao na ramena. Ona je svoju maramu gurnula u džep odežde, i nevoljno je kora�ala pored Mirele, gacaju�i po blatu. Te dve mlade žene, najmla�e opatice u samostanu, bile su ro�ake po majkama, i obe su još kao male ostale bez roditelja za vreme strašne kuge koja je opustošila Francusku. Ostareli grof de Remi, Velentinin deda, poverio ih je Crkvi, kojoj je zaveštao znatan deo imanja kako bi ih obezbedio posle svoje smrti. Usled naro�itih okolnosti pod kojima su odgojene, me�u njima je stvorena neraskidiva veza; njih dve su pucale od neobuzdanog obilja mladala�kog veselja. Nastojnica je �esto slušala kako se starije opatice žale da takvo ponašanje ne prili�i usamljeni�kom životu, ali sasvim dobro je znala da je bolje zauzdavati mlade duhove nego ih bezuspešno lomiti.

Nastojnica je tako�e ose�ala izvesnu naklonost prema ro�akama bez roditelja, što je bilo neobi�no kako za nju kao li�nost tako i za njen položaj. Starije opatice bi se iznenadile kada bi saznale da je i nastojnica još od najranijeg detinjstva gajila sli�no iskreno prijateljstvo prema ženi od koje je bila odvojena ve� mnogo godina i mnogo hiljada milja. Našavši se na strmom putu, Mirela je po�ela da gura neposlušne �uperke crvene kose nazad pod maramu i da vu�e ro�aku za ruku, drže�i joj predavanje o gresima sporosti. "Ako nastaviš da dangubiš, �asna Majka �e nas ponovo kazniti", re�e ona. Valentina se otrže i stade da se vrti u krug. "Zemlja se guši u prole�u", povika ona, zamahavši rukama, usled �ega umalo nije izgubila ravnotežu i pala preko ivice stene. Mirela ju je povukla dalje uz izdajni�ki uspon. "Zašto moramo da sedimo zatvorene u tom zagušljivom samostanu kada napolju sve buja od života?" "Zato što smo opatice", odvrati Mirela napu�enih usana, povrativši korak i �vrsto drže�i Valentinu za ruku. "I zato što je naša dužnost da se molimo za �ove�anstvo." Ali topla izmaglica koja se dizala sa dna doline donela je sa sobom težak miris koji je sve natopio aromom trešnjinih cvetova. Mirela je pokušala da ne obra�a pažnju na komešanja koja je ovo izazivalo u njenom telu. "Hvala Bogu, još nismo opatice", odvrati Valentina. "Samo smo iskušenice sve dok ne položimo zakletvu. Još se možemo spasti. �ula sam starije opatice kako šapu�u da se Francuskom potucaju vojnici koji plja�kaju manastire, skupljaju sveštenike i teraju ih za Pariz. Možda �e nekoliko vojnika sti�i i dovde te i mene povesti za Pariz. A onda me svake ve�eri voditi u operu i piti šampanjac iz moje cipele!" "Nisu svi vojnici baš tako predusretljivi kao što ti to, izgleda, misliš", primeti Mirela. "Kona�no, njihovo je da ubijaju ljude, a ne da ih vode u operu." "Ne rade oni samo to", usprotivi se Valentina, a glas joj se pretvori u tajanstveni šapat. Stigle su do vrha brda gde je put postajao ravniji i znatno širi. Odatle je bio poplo�an zaravnjenim kockama tako da je podse�ao na široke državne ceste kakve se mogu na�i u ve�im gradovima. Sa obe strane puta bili su zasa�eni ogromni �empresi. Uzdižu�i se iznad mora od trešnjevih stabala, izgledali su formalni i strogi, pa stoga i poput samog samostana nekako �udno neprimereni tom mestu. "�ula sam", prošaputa Valentina ro�aci na uvo, "da vojnici rade strašne stvari opaticama! Ako, na primer, kakav vojnik nai�e na opaticu u šumi, on istog �asa vadi neku stvar iz pantalona, stavlja je u opaticu i po�ne njome da mrda. A kada završi, opatica dobije bebu!" "Kakvo bogohuljenje!" povika Mirela, otrgnuvši se od Valentine i pokušavši da potisne smešak koji joj je poigravao oko usana. "Mislim da si, stvarno, suviše drska da bi postala opatica." "Upravo to i ja stalno govorim", priznade Valentina. "Mnogo radije bih bila vojnikova nego Hristova nevesta." Dok su se ro�ake približavale samostanu, mogle su da vide �etiri dvostruka reda �empresa zasa�enih kod svakog ulaza koji su obrazovali krst. Drve�e ih je zaklonilo dok su hitale stazom kroz sve tmastiju maglu. Prošle su kroz kapiju samostana i prešle preko velikog dvorišta. Dok su se približavale visokim drvenim vratima glavne enklave, zvono je i dalje odjekivalo, poput posmrtne zvonjave što bruji kroz gustu maglu. Obe su zastale pred vratima kako bi o�istile blato sa �izama, na brzinu se prekrstile i prošle kroz visoki portal. Nijedna nije podigla pogled prema natpisu ispisanom nedoteranim frana�kim slovima, koji je bio uklesan u kameni luk iznad portala, ali obe su znale šta tamo piše, kao da su im te re�i bile uklesane u srca: Proklet neka je onaj ko ove zidine sravni sa zemljom. Samo ruka Božja može zauzdati kralja. Ispod ovog natpisa stajalo je krupnim, kitnjastim slovima uklesano ime: "Carolus Magnus." On je bio taj koji je podigao ovu gra�evinu i bacio kletvu na

one koji �e je uništiti. Najve�i vladar Frana�kog carstva koje je postojalo pre više od hiljadu godina i koga su svi u Francuskoj znali kao Karla Velikog. Unutrašnji zidovi opatije bili su mra�ni, hladni i vlažni od mahovine koja se tu nahvatala. Iz unutrašnjosti svetilišta �uli su se šaputavi glasovi iskušenica koje su se molile i blago zveckanje krunica dok su brojale Ave Marije, Slave Bogu i O�enaše. Valentina i Mirela pohitaše kroz kapelu dok su se poslednje iskušenice spuštale na kolena, te krenuše tragom šapata do malih vrata iza oltara gde se nalazila radna soba �asne majke. Jedna starija opatica žurno je unutra gurala poslednje vrdalame. Valentina i Mirela izmeniše poglede i u�oše s njima. Bilo im je �udno što su uopšte pozvane u nastojni�inu radnu sobu. U njoj je do tada bilo svega nekoliko opatica, a i to uglavnom samo radi ukora. Valentina, koja je �esto kažnjavana, bila je u njoj �est gost. Ali ovog puta je opatijsko zvono pozivalo sve opatice. Nisu valjda sve opatice bile odjednom pozvane u radnu sobu �asne majke! Kada su ušle u veliku prostoriju sa niskom tavanicom, Valentina i Mirela su se uverile da su se tamo odista našle sve opatice iz samostana - njih preko pedeset. Sedele su u redovima na tvrdim drvenim klupama postavljenim naspram Nastojni�inog radnog stola i me�usobno se došaptavale. Nema sumnje da su sve odreda mislile kako je sve to �udno; lica koja su se okrenula prema mladim ro�akama kada su ušle bila su uplašena. Ro�ake zauzeše mesta u poslednjem redu klupa. Valentina potapša Mirelu po ruci. "Šta ovo ima da zna�i?" prošaputa ona. "�ini mi se da sluti na zlo", odvrati Mirela, tako�e šapatom. "�asna majka je tako ozbiljna. A tu su i one dve žene koje nikada ranije nisam videla." Na kraju duga�ke prostorije, iza masivnog stola od ugla�anog trešnjinog drveta, stajala je nastojnica, izborane i uštavljene kože koja je podse�ala na stari pergament; me�utim, i dalje je zra�ila snagom svog veoma važnog zvanja. Njeno držanje odisalo je bezvremenim dostojanstvom koje je stavljalo svima do znanja da ve� odavno živi u miru s vlastitom dušom, ali danas je bila mnogo ozbiljnija no obi�no, a takvu je opatice nikada ranije nisu videle. Dve strankinje, mlade žene krupnih kostiju i velikih šaka, nadnosile su se nad njom, svaka sa po jedne strane, nalik na an�ele osvetnike. Jedna je imala bledu kožu, tamnu kosu i sjajne o�i, dok je druga veoma podse�ala na Mirelu, svojim bledožu�kastim tenom i kosom boje oraha, tek neznatno tamnijom od Mirelinih kestenjastih uvojaka. Iako su obe imale držanje opatica, nisu nosile odežde, ve� su bile odevene u jednostavnu sivu, putnu ode�u koju je teško bilo opisati. Nastojnica je sa�ekala dok sve opatice nisu sele, i vrata bila zatvorena. Kada je u prostoriji zavladala potpuna tišina, po�ela je da govori glasom koji bi Valentinu uvek podsetio na drobljenje suvog liš�a. "K�eri moje", re�e nastojnica, prekrstivši ruke pred sobom, "gotovo hiljadu godina Red Monglana boravi na ovoj steni, ispunjavaju�i svoju dužnost prema �ove�anstvu i služe�i Bogu. Iako smo odse�ene od sveta, i do nas su doprla šaputanja o nemirima do kojih je u njemu došlo. Do ovog našeg malog skloništa stigli su nedavno nesre�ni glasovi o tome da bi mogla biti ugrožena sigurnost koju smo tako dugo uživale. Donosioci tih vesti su ove dve žene koje stoje pored mene. Predstavljam vam sestru Aleksandrinu de Forban" - tu ona pokaza prema tamnokosoj ženi - "i Mari-Šarlot de Kordej, koje zajedno upravljaju Abej-o-Damom u Kanu, onom u severnim provincijama. Prerušene su proputovale celu Francusku, kakvo naporno putovanje, da bi nas upozorile. Stoga vas molim da pažljivo saslušate ono što imaju da nam kažu. To je za nas od najve�e važnosti." Nastojnica sede na svoje mesto, a žena koju je predstavila kao Aleksandrinu de Forban pro�isti grlo i progovori tihim glasom tako da su opatice morale da na�ulje uši kako bi je �ule. Me�utim, njene re�i bile su jasne. "Sestre moje po Bogu", po�e ona, "pri�a koju moramo da vam ispri�amo nije za malodušne. Me�u nama ima onih koje su prišle Hristu u nadi da �e spasiti �ove�anstvo. Ima i onih koje su se nadale da �e uma�i od sveta. A ima i takvih koje su došle protiv svoje volje, ne ose�aju�i se pozvanima." Kada to re�e upre svoje tamne, sjajne o�i pravo u Valentinu koja pocrvene do vrhova ušiju.

"Bez obzira na to šta smatrate da je bio uzrok vašem dolasku ovamo, on se od danas promenio. Sestra Šarlota i ja smo proputovale celu Francusku, prošle smo kroz Pariz i kroz svako selo na putu ovamo. Ne samo da smo videle gladne ljude, nego i one koji su umirali od gladi. Ljudi se po ulicama tuku za hleb. Nastaju klanice; žene po ulicama nose odse�ene glave nabijene na ko�eve. Puno je silovanja i još mnogo gorih stvari. Ubijaju decu, ljude mu�e po trgovima, a zatim ih razularena rulja �ere�i..." Opatice više nisu �utale. Uzbu�eno su stale da žamore kada je Aleksandrina nastavila da podnosi svoj krvavi ra�un. Mirela pomisli kako je �udno da jedna Božja žena pri�a takve stvari i da pri tom �ak ni ne prebledi. I zaista, govornica nijednom nije povisila svoj tih, miran glas, niti joj je on dok je govorila i jedanput zadrhtao. Mirela pogleda Valentinu koja je sve to slušala zadivljenih, razroga�enih o�iju. Aleksandrina de Forban je sa�ekala dok u prostoriji nije ponovo zavladao kakav takav red, a zatim je nastavila. "Sada je april. Prošlog oktobra kralja i kraljicu pokupila je iz Versaja razbešnjena gomila i primorala ih da se vrate u Tiljeri u Parizu, gde su pritvoreni. Kralja su naterali da potpiše jedan dokumenat, takozvanu "Deklaraciju o pravima �oveka", kojom se proklamuje jednakost svih ljudi. Tako sada vladu kontroliše Narodna skupština; kralj nema prava da se meša. Naša zemlja je pred revolucijom. Posvuda vlada anarhija. Da bi stvari bile još gore, skupština je otkrila da u državnoj riznici nema zlata; kralj je državu doveo do bankrotstva. U Parizu veruju da ne�e živ do�ekati kraj godine." Opatice su bile zgranute i kroz prostoriju se razleže uzrujano šaputanje. Mirela nežno stegnu Valentininu ruku i obe nastaviše da zure u govornicu. Žene prisutne u ovoj prostoriji nikada ranije nisu �ule da neko naglas izražava sli�ne misli, tako da im je bilo nezamislivo da se nešto sli�no stvarno i dešava. Mu�enja, anarhija, ubistvo kralja. Zar je sve to mogu�e? Nastojnica lupnu šakom po stolu kako bi uspostavila red i opatice za�utaše. Aleksandrina tada sede, a sestra Šarlota ostade sama da stoji kod stola. Njen je glas bio snažan, silovit. "U skupštini sedi jedan jako zao �ovek. Gladan je mo�i, iako sebe naziva pripadnikom sveštenstva. Taj �ovek je biskup od Otina. U rimskoj crkvi veruju da je on samo otelovljenje �avola. Pri�a se da je ro�en sa raspolu�enim kopitom, �avolovim znakom, da pije de�ju krv kako bi ostao mlad, da upražnjava Crnu misu. U oktobru je taj biskup predložio skupštini da država konfiskuje sva crkvena dobra. Drugog novembra se za njegov predlog o sekularizaciji crkvenih dobara pred skupštinom založio veliki državnik Mirabo, i on je usvojen. Trinaestog februara po�ela je konfiskacija. Svaki redovnik koji se usprotivio uhapšen je i strpan u zatvor. A šesnaestog februara otinski biskup izabran je za predsednika skupštine. Sada ga više ništa ne može zaustaviti." Opatice su bile krajnje uzbu�ene, podizale su glas uplašeno vi�u�i i bune�i se, ali Šarlota je uspela sve da ih nadglasa. "Mnogo pre no što je usvojena Odluka o sekularizaciji, otinski biskup raspitao se gde leže najve�a crkvena blaga u Francuskoj. Mada u zakonu izri�ito stoji da na udaru treba prvo da se na�u sveštenici, a opatice da budu pošte�ene, poznato nam je da je biskup bacio oko na opatiju Monglan. Uglavnom je svoja istraživanja usredsredio na Monglan. To smo požurile da vam saopštimo. Blago Monglana ne sme pasti njemu u ruke." Nastojnica ustade i spusti šaku na snažno rame Šarlote Kordej. Zatim, osmehnuvši se, stade pogledom da prelazi preko redova opatica odevenih u crno, �iji su se kruti uštirkani šeširi talasali poput mora prekrivenog divljim galebovima. Ovo je bilo njeno jato, koje je tako dugo predvodila i koje možda za života više ne�e videti pošto otkrije ono što im je sada morala re�i. "Sada o svemu znate isto koliko i ja", re�e nastojnica. "Iako mi je ve� mesecima poznato da nam se crno piše, nisam želela da vas uznemiravam dok nisam donela odluku. Tokom puta na koji su krenule odazvavši se mom pozivu, naše sestre iz Kana videle su stvari koje su potvrdile moje najgore slutnje." Opatice su sada sve od reda �utale, tako da je vladala samrtni�ka tišina. Pored nastojni�inog glasa više se nije �uo ni jedan jedini zvuk. "Stara sam i verovatno �e me Bog pozvati k sebi pre no što to i slutim. Kada sam se zaredila nisam samo položila zakletvu Hristu. Gotovo pre �etrdeset

godina kada sam postala Nastojnica Monglana, zaklela sam se da �u �uvati jednu tajnu, da �u je braniti svojim životom ako to bude potrebno. Sada je kucnuo �as da ispunim tu zakletvu. Ali da bih to u�inila, deo tajne moram podeliti sa svakom od vas i zauzvrat vas zakleti da i same �uvate ono što �u vam poveriti. Moja je pri�a duga�ka, i morate biti strpljive ako vam se u�ini da je sporo pri�am. Kada završim, bi�e vam jasno zašto svaka od vas mora u�initi ono što mora biti u�injeno." Nastojnica za�uta kako bi otpila gutljaj vode iz srebrnog pehara koji se nalazio pred njom na stolu. Zatim nastavi. "Danas je �etvrti dan aprila, leta gospodnjeg 1790. Moja pri�a po�inje jednog drugog �etvrtog aprila pre mnogo godina. Pri�u mi je ispri�ala moja prethodnica, isto onako kao što ju je svakoj nastojnici pri�ala njena prethodnica prilikom upu�ivanja u dužnosti, tokom svih godina od kada postoji ova opatija. A ja je sada pri�am vama..." NASTOJNICINA PRI�A �etvrtog aprila 782. godine u Orijentalnoj palati u Ahenu održavao se veli�anstveni festival u �ast �etrdesetog ro�endana slavnog kralja Karla Velikog. Bili su pozvani svi plemi�i iz njegovog carstva. Središnja palata sa svojom kupolom u mozaiku i slojevitim kružnim stepeništima i balkonima bila je ispunjena uvezenim palmama i ukrašena cvetnim girlandama. U velikim dvoranama muzi�ari su svirali na harfama i lutnjama me�u zlatnim i srebrnim svetiljkama. Dvorani, odeveni u purpur, grimiz i zlato, kretali su se kroz zemlju iz bajki, zaobilaze�i žonglere, lakrdijaše i lutkarske predstave. U dvorište su doneti divlji medvedi, lavovi, žirafe i kavezi sa golubovima. Pravo veselje po�elo je još nedeljama pre kraljevog ro�endana. Vrhunac proslave bio je sam taj dan. Kralj je ujutro stigao u glavno dvorište okružen sa svoje osamnaestoro dece, kraljicom i najomiljenijim dvoranima. Karlo Veliki je bio veoma visok, vitak i graciozan poput kakvog jaha�a ili pliva�a. Ten mu je bio preplanuo, a kosa i brkovi mestimi�no izbledeli od sunca. Celokupno njegovo držanje i izgled odavali su velikog ratnika i vladara najve�eg kraljevstva na svetu. Odeven u jednostavnu vunenu tuniku preko koje je nosio uski kaput od kuninog krzna i kao i uvek opasan ma�em, prošao je kroz dvorište pozdravivši se sa svima odreda, nude�i ih da se posluže osvežavaju�im napicima kojih je bilo u izobilju na bezbrojnim stolovima u dvorani. Kralj je za taj dan bio priredio nešto naro�ito. Pošto je bio izuzetno vešt vojni strateg, veoma je voleo jednu igru. Bio je to šah - poznata ratni�ka igra, igra kraljeva. Na svoj �etrdeseti ro�endan, Karlo Veliki je predložio da igra protiv najboljeg šahiste u kraljevstvu, vojnika po imenu Garin Frank. Garin je ušao u dvorište pra�en trubama. Akrobati su skakali i prevrtali se pred njim, mlade žene su išle ispred njega i posipale palminim liš�em i ružinim laticama tle po kome je hodio. Garin je bio vitak, bled mladi� ozbiljna izraza lica i sivih o�iju; služio je u zapadnoj vojsci. Kada je kralj ustao da ga pozdravi, on kleknu pred njim. Šahovsku garnituru je u veliku dvoranu unelo osam crnih slugu odevenih u mavarske livreje. Ove ljude kao i šahovsku tablu koju su nosili iznad glava, poslao je kralju na dar Ibn-al-Arabi, muslimanski guverner Barselone, u znak zahvalnosti zbog pomo�i koju mu je kralj uputio protiv pirinejskih Baska pre �etiri godine. Za vreme povla�enja iz ove �uvene bitke, u Ronsesvalskom prolazu u Navari, ubijen je kraljev voljeni vojnik Hruland, junak "Pesme o Rolanu". Ne žele�i da se podse�a na taj tužan doga�aj, kralj nikada nije koristio tu šahovsku garnituru, niti ju je javno pokazivao. Ceo dvor se divio veli�anstvenoj garnituri postavljenoj na sto u dvorištu. Iako je bila delo ruku arapskih vrhunskih majstora, na figurama su se prime�ivali tragovi njihovog indijskog i persijskog nasle�a. Jer bilo je onih koji su verovali da se ova igra igrala u Indiji još od �etiristote godine pre ro�enja Hrista i da je stigla u Arabiju preko Persije kada su je Arapi osvojili 640. godine. Tabla, cela izra�ena od srebra i zlata, predstavljala je kvadrat �ije su ivice bile duga�ke �itav metar. Figure od filigranski precizno obra�enih

dragocenih metala bile su ukrašene rubinima, safirima, dijamantima i smaragdima, nebrušenim, ali fino ugla�anim, od kojih su neki bili veli�ine prepeli�jih jaja. Bleskaju�i i svetlucaju�i na svetlosti lampi u dvorištu, kao da su sijale nekom unutrašnjom svetloš�u koja je hipnotisala promatra�e. Figura zvana šah ili kralj, bila je visoka petnaest centimetara i prikazivala je krunisanog muškarca kako jaše na slonu. Kraljica ili Ferz, sedela je u natkrivenoj nosiljci ukrašenoj dragim kamenjem. Lovci su bili slonovi sa sedlima obloženim retkim draguljima; konji divlji arapski hatovi. Topove ili kule zvali su Rukhkh, što je bila arapska re� za "ko�iju"; njih su predstavljale velike kamile koje su na le�ima nosile stolice u obliku tornjeva. Pešaci ili pioni, kako ih mi danas zovemo, bili su ponizni pripadnici pešadije visoki sedam centimetara sa malim draguljima umesto o�iju i dragim kamenjem posutim po drškama ma�eva. Karlo Veliki i Garin pri�oše tabli sa suprotnih strana. Kralj zatim, podigavši uvis ruku, izgovori re�i koje zaprepastiše one dvorane koji su ga dobro poznavali. "Predlažem opkladu", re�e on �udnim glasom. Karlo nije bio �ovek koji voli da se kladi. Dvorani se zbunjeno zgledaše. "Ako me moj vojnik Garin pobedi, podari�u mu onaj deo svog kraljevstva što se proteže od Ahena do pirinejske Baskije i ruku svoje najstarije k�eri. Ako izgubi, u zoru �e biti pogubljen u ovom istom dvorištu." Dvorani se uskomešaše. Svi su znali da je kralj toliko voleo svoje k�eri da ih je preklinjao da se ne udaju za njegova života. Kraljev najbolji prijatelj, vojvoda od Burgundije, š�epa ga za ruku i povu�e u stranu. "Kakva je to opklada?" prošaputa on. "Upravo si predložio opkladu dostojnu kakvog pijanog varvarina!" Karlo sede za sto. Izgledao je kao da je u transu. Vojvoda se našao pred zagonetkom. I sam Garin bio je zbunjen. Zagledao se u vojvodine o�i, a zatim bez ijedne re�i zauzeo svoje mesto s druge strane table, prihvativši opkladu. Obavili su izvla�enje figura, i sre�a je htela da Garin dobije bele figure, što mu je obezbedilo izvesnu prednost jer je igrao prvi. Igra po�e. Što je igra više odmicala, verovatno usled napetosti cele situacije, igra�i su vukli poteze s takvom odrešitoš�u i ta�noš�u da je to prelazilo okvire obi�ne igre, kao da je neka tu�a, nevidljiva ruka lebdela iznad table. S vremena na vreme se �ak �inilo kao da se figure same od sebe pomeraju. Igra�i su bili �utljivi i bledi, a dvorani su lebdeli nad njima poput duhova. Posle gotovo jednog �asa igre vojvoda od Burgundije primeti da se kralj �udno ponaša. Lice kao da mu se odjednom svo zboralo i �inilo se da je nepažljiv i rasejan. Garina je, tako�e, spopao neki neobi�ni nemir, pokreti su mu bili brzi i trzavi, a �elo mu se kupalo u hladnom znoju. O�i obojice bile su prikovane za šahovsku tablu od koje kao da nisu mogli da ih odvoje. Karlo iznenada sko�i na noge, prevrnuvši tablu i poobaravši sve figure na pod. Dvorani se povukoše kako bi napravili prolaz u krugu. Kralja spopade strašan i neopisiv bes. Po�eo je da �upa kosu i da se bije u grudi poput kakve divlje zveri. Garin i vojvoda od Burgundije mu pritr�aše, ali ih on odgurnu. Tek šestorica plemi�a uspeše da savladaju kralja. Kada su ga kona�no smirili, on se u �udu osvrnu oko sebe, kao da se tek u tom trenutku probudio iz kakvog dugog sna. "Gospodaru", zausti lagano Garin, podigavši jednu od figura sa poda i pruživši je kralju, "možda bi bilo najbolje da prekinemo ovu partiju. Figure su popadale, a ja ne mogu da se setim nijednog jedinog povu�enog poteza. Sire, plašim se ove mavarske garniture za šah. Verujem da je u vlasti neke zle sile koja vas je primorala da se kladite u moj život?" "Garine", po�e oprezno vojvoda od Burgundije, "poznato ti je da kralj ne veruje u sli�ne praznoverice, da ih smatra paganskim i varvarskim. Zabranio je na dvoru nekromantiju i vra�anje..." Karlo Veliki ga prekide slabim glasom, kao da je neopisivo iscrpljen. "Kako Evropu da prosvetlim u hriš�anskom duhu kada vojnici moje vlastite vojske veruju u �ini?"

"Ova magija se upražnjava u Arabiji i po celom istoku od po�etka vremena", odvrati Garin. "Ja u nju ne verujem, niti je razumem. Ali"... Garin se naže nad kralja i zagleda mu se u o�i... "i vi ste osetili njenu snagu." "Obuzeo me je strašan bes", priznade Karlo Veliki. "Nisam mogao da vladam sobom. Ose�ao sam se kao što se �ovek ose�a u zoru pred bitku, u trenutku kada trupe kre�u u juriš. Ne umem to da objasnim." "Ali sve što postoji, postoji s razlogom", za�u se ne�iji glas iza Garina. On se okrenu i ugleda crnog Mavara, jednog od one osmorice koji su uneli šahovsku tablu u prostoriju. Kralj dade glavom znak Mavaru da nastavi. "Iz Vatara, mesta našeg ro�enja, poti�e drevni narod po imenu Badavi, 'stanovnici pustinje'. Me�u njima vlada uverenje da je naj�asnija ona opklada koja se pla�a krvlju. Kažu da �e jedino opklada krvlju ukloniti Hab, crnu kap u ljudskom srcu koju je arhan�eo Gavrilo uklonio iz Muhamedovih grudi. Vaše veli�anstvo se kladilo u krv nad ovom tablom, kladili ste se u �ove�ji život, najviši oblik pravde. Muhamed kaže: 'Kraljevstvo trpi Kufr, neverovanje u al-Islam, ali kraljevstvo ne trpi Zulm, to jest nepravdu.'" "Opklada koja se pla�a krvlju uvek je opklada zla", odvrati Karlo Veliki. Garin i vojvoda od Burgundije u �udu se zagledaše u kralja, jer nije li on pre samo jedan sat predložio jednu takvu opkladu? "Nije!" odvrati tvrdoglavo Mavar. "Kroz opkladu koja se pla�a krvlju �ovek može dospeti u Ghutah, zemaljsku oazu - raj. Ako neko predloži takvu opkladu nad tablom Šatranja, onda sam Šatranj sprovodi Sar!" "Šatranj je mavarsko ime za šah, gospodaru", primeti Garin. "A šta je 'Sar'?" upita Karlo Veliki, polako ustaju�i. Bio je viši od svih prisutnih. "Osveta", odvrati Mavar bezizražajna lica. Zatim se pokloni i odmaknu od kralja. "Igra�emo novu partiju", objavi kralj. "Ovoga puta, bez opklade. Igra�emo iz ljubavi prema samoj igri. Nema ni�eg u tom budalastom praznoverju koje su izmislili varvari i deca." Dvorani po�eše ponovo da re�aju figure. Celom prostorijom prostrujaše uzdasi olakšanja. Karlo se okrenu prema vojvodi od Burgundije i uhvati ga za ruku. "Zar sam odista predložio takvu opkladu?" upita on tiho. Vojvoda ga zaprepaš�eno pogleda. "Jeste, gospodaru", odvrati. "Zar se ne se�ate?" "Ne", odgovori tužno kralj. Karlo Veliki i Garin sedoše ponovo za sto. Posle izuzetne borbe, Garin je izvojevao pobedu. Kralj ga je nagradio imanjem Monglan u Nižim Pirinejima i dodelio mu titulu Garina od Monglana. Kralj je u toj meri bio zadovoljan Garinovim majstorskim igranjem šaha da je ponudio da mu sagradi tvr�avu iz koje �e mo�i da brani teritoriju koju je osvojio. Posle mnogo godina, kralj je Garinu poslao naro�iti dar - veli�anstvenu šahovsku garnituru kojom su odigrali svoju slavnu partiju. Od tada se ona zove "Monglanska garnitura." "To je pri�a o Monglanskoj opatiji", re�e nastojnica, završivši pri�u. Zatim pogledom pre�e preko mora �utljivih opatica. "Posle mnogo godina, kada se Garin od Monglana razboleo i kada je osetio da mu se bliži kraj, zaveštao je crkvi svoj posed Monglan, tvr�avu koja �e postati naš samostan, kao i �uvenu šahovsku garnituru zvanu Monglanska garnitura." Nastojnica napravi malu pauzu, kao da nije bila sigurna treba li da nastavi. Kona�no ipak ponovo progovori. "Garin je oduvek verovao da Monglanska garnitura ima veze sa nekom užasnom kletvom. Još mnogo pre no što je prešla u njegove ruke �uo je r�ave glasine vezane za nju. Pri�alo se da je Šarlot, ne�ak Karla Velikog, ubijen za vreme partije šaha nad tom istom tablom. Bilo je i �udnih pri�a o krvoproli�ima i nasilju, pa �ak i o ratovima, u kojima je ova garnitura odigrala ulogu. Osam crnih Mavara, koji su dopremili Karlu Velikom ovu garnituru iz Barselone, preklinjali su ga da i sami po�u u Monglan sa njom. Kralj im je to dozvolio. Uskoro je Garin otkrio da se u tvr�avi obavljaju tajanstveni no�ni obredi koje su, kako je bio ube�en, predvodili upravo Mavari. Garin je po�eo da se pribojava svoje nagrade kao da je �avolovo oru�e. Naredio je da se garnitura

zakopa u tvr�avi i zamolio Karla Velikog da zakune zid da je doveka štiti kako ne bi bila izva�ena. Kralj je sve to primio kao šalu, ali ipak je udovoljio Garinovoj želji, mada na svoj na�in, i tako smo dobili natpis nad našim vratima." Nastojnica u�uta - izgledala je tako slaba i bleda - a zatim posegnu za stolicom iza sebe. Aleksandrina ustade i pomože nastojnici da sedne. "Šta se dogodilo sa Monglanskom garniturom, �asna majko?" upita jedna od starijih opatica koja je sedela u prvom redu. Nastojnica se osmehnu. "Ve� sam vam rekla da �e nam životi biti u velikoj opasnosti ako ostanemo u ovoj opatiji. Kazala sam vam da su francuski vojnici tražili da konfiskuju crkvena blaga - u stvari, oni to ve� �ine. Dalje sam vam rekla da je nekada, unutar ove opatije, zakopano blago neprocenjive vrednosti, ali koje možda u sebi nosi i veliko zlo. Stoga vas ne bi trebalo iznenaditi ako vam otkrijem da se tajna koju sam se zaklela da �u je �uvati kada sam postala nastojnica odnosi na Monglansku garnituru. Ona i dalje leži zakopana unutar zidova, i to ispod poda ove prostorije, i samo ja znam ta�no mesto gde se nalazi svaka pojedina�na figura. Naš je zadatak, k�eri moje, da uklonimo ovo oru�e zla, da ga razbacamo što je dalje mogu�e, kako nikada više ne bi moglo biti sakupljeno na gomilu i kako se ne bi našlo u posedu onog koji žudi za vlaš�u. Jer ona poseduje snagu koja prevazilazi prirodne zakone i �ovekovu mo� poimanja. �ak i da imamo vremena da uništimo te figure ili da ih nagrdimo da se ne mogu prepoznati, ja taj put ne bih izabrala. Nešto što poseduje tako veliku mo� može se tako�e upotrebiti i kao oru�e dobra. Zato sam se zaklela ne samo da �u �uvati tajnu gde je skrivena Monglanska garnitura, ve� i da �u je štititi. Možda �emo jednoga dana, kada to istorija dozvoli, ponovo sakupiti sve figure i razotkriti njihovu mra�nu tajnu." Iako je nastojnica ta�no znala mesto na kome je bila zakopana svaka figura, ipak su sve opatice iz samostana gotovo dve nedelje radile dok nisu iskopale Monglansku garnituru, te o�istile i ugla�ale figure. �etiri opatice su zajedni�kim snagama jedva uspele da izvade plo�u iz kamenog poda. Kada su je o�istile, otkrile su na njoj neke �udne simbole use�ene ili izrezbarene u svakom kvadratu. Sli�ni simboli bili su use�eni i na pole�ini svake figure. U jednoj velikoj metalnoj kutiji našle su neku tkaninu. Uglovi te kutije bili su zape�a�eni ne�im nalik na vosak, najverovatnije stoga da se tkanina ne bi uplesnjivila. Tkanina je bila od pono�no plavog somota, bogato urešena zlatnim nitima i dragim kamenjem, a šara je podse�ala na zodijak. U središtu tkanine nalazile su se dve isprepletene zmijolike figure spojene poput blizanaca tako da su obrazovale broj 8. Nastojnica je bila uverena da se ta tkanina koristila za pokrivanje Monglanske garniture kako ne bi bila ošte�ena prilikom prenošenja. Kada se približio kraj druge nedelje nastojnica je rekla opaticama da se spreme za put. Kazala im je da �e svakoj ponaosob izdati uputstva oko odredišta tako da nijedna ne�e znati gde se ostale nalaze. Time je htela da svede rizik na najmanju mogu�u meru. Pošto je Monglanska garnitura brojala nekoliko figura manje nego što je bilo opatica u samostanu, nijedna sem nastojnice ne�e znati koja od sestara je sa sobom ponela jedan njen deo, a koja nije. Kada su Valentina i Mirela pozvane u radnu sobu, zatekle su nastojnicu za masivnim radnim stolom; zamolila ih je da sednu naspram nje. Na stolu se nalazila svetlucava Monglanska garnitura, delimi�no prekrivena pono�no plavom izvezenom tkaninom. Nastojnica odloži pero i podiže pogled. Mirela i Valentina sedoše i dalje se drže�i za ruke; nervozno su iš�ekivale šta �e im re�i. "�asna majko", užurbano po�e Valentina, "želim da znate da �ete mi mnogo nedostajati kada odem, iako dobro znam da sam vam bila na teretu. Volela bih da sam mogla da budem bolja opatica i da vam nisam zadavala toliko brige..." "Valentina", zausti nastojnica, osmehnuvši se kada je primetila kako Mirela gurka Valentinu u rebra ne bi li je u�utkala. "Šta si još htela da kažeš? Plašiš se da �u te rastaviti od tvoje ro�ake Mirele... je li to razlog za ova okasnela izvinjenja?" Valentina je zabezeknuto zurila u nju, pitaju�i se kako je nastojnica uspela da joj pro�ita misli.

"Ne treba da brineš", nastavi nastojnica. Zatim preko stola od trešnjinog drveta pruži Mireli list hartije. "Tu je zapisano ime i adresa �uvara koji �e se brinuti o vama, a ispod nje sam navela uputstva za putovanje koje sam vama dvema namenila." "Za obe!" povika Valentina, jedva se uzdržavši da ne sko�i sa stolice. "Oh, �asna majko, ispunili ste moju najve�u želju!" Nastojnica se nasmeja. "Da vas nisam poslala na put zajedno, Valentina, ube�ena sam da bi ti sama-samcijata pronašla na�ina da uništiš sve što sam ja tako pažljivo isplanirala, samo da bi ostala uz svoju ro�aku. Pored toga, imam i valjan razlog što vas šaljem zajedno. Dobro me slušajte. Svaka opatica iz ovog samostana je zbrinuta. One �ije porodice žele da ih prime nazad bi�e poslate svojim ku�ama. Za neke sam pronašla prijatelje ili dalje ro�ake koji �e im pružiti krov nad glavom. Ona koja je u samostan došla sa mirazom, taj im novac sada vra�am da se same o njemu brinu i da ga �uvaju. Ako sli�ni fondovi ne postoje, mlade žene šaljem u kakav dobar samostan u nekoj drugoj zemlji. U svakom slu�aju, za sve moje k�eri obezbe�ena su sredstva za put i potonji život." Nastojnica prekrsti ruke i nastavi. "Ali ti, Valentina, imaš sre�e više od ostalih", re�e ona. "Deda ti je ostavio pozamašan prihod, koji namenjujem obema, i tebi i tvojoj ro�aci Mireli. Dalje, iako nemaš nikoga od porodice, imaš krsnog kuma koji se prihvatio odgovornosti da se brine o obe. Primila sam pismenu potvrdu da je voljan da se stara o vama. A sada pre�imo na ono što je važnije." Mirela je na trenutak pogledala Valentinu dok je nastojnica govorila o njenom krsnom kumu, a zatim je spustila pogled na list hartije koji je držala u ruci, na kome je nastojnica ispisala krupnim slovima: "M. Žak-Luj David, slikar", i ispod toga adresu, u Parizu. Nije znala da je Valentina imala krsnog kuma. "Znam da �e se", nastavi nastojnica, "kada zatvorim opatiju, u Francuskoj na�i i takvi kojima se to uopšte ne�e dopasti. Mnogima od nas preti�e opasnost, naro�ito od strane muškaraca kakav je otinski biskup, koji �e želeti da sazna šta smo to ovde pronašle i ponele sa sobom. Vidite, tragove svoga preduzetništva ne možemo potpuno prikriti. Možda �e biti žena za kojima �e se neko dati u potragu i prona�i ih. Možda �e biti primorane da beže. Zbog toga sam izabrala osam izme�u nas, koje �e poneti po deo garniture, ali koje �e ujedno biti i ta�ke za okupljanje na kojima �e one koje budu morale da pobegnu mo�i da ostave figure. Ili uputstva kako da se ove prona�u. Valentina, ti �eš biti jedna od tih osam." "Ja!" uzviknu Valentina. Grlo joj se odjednom tako osušilo da je morala da proguta veliku knedlu. "Ali, �asna majko, ja nisam... ja ne znam..." "Pokušavaš da kažeš kako se na tebe �ovek baš ne može osloniti", dopuni je nastojnica, osmehnuvši se iako joj nije bilo do toga. "Svesna sam toga i ra�unam na tvoju trezvenu ro�aku da mi u tome pomogne." Zatim je pogledala Mirelu koja samo klimnu u znak pristanka. "Ovih osam opatica nisam izabrala samo na osnovu njihovih sposobnosti", nastavi nastojnica, "ve� imaju�i u vidu i strateške položaje njihovih novih prebivališta. Tvoj krsni kum, M. David, živi u Parizu, srcu šahovske table koju predstavlja Francuska. Kao poznati umetnik, uživa poštovanje i prijateljstvo plemstva, ali je tako�e �lan Skupštine i neki ga smatraju vatrenim revolucionarom. Verujem da je u stanju da vas obe zaštiti ako bude potrebe. A i bogato sam mu platila da se brine o vama što bi trebalo da predstavlja dovoljan razlog da to i �ini." Nastojnica se preko stola zagleda u dve mlade žene. "Ovo, Valentina, nije molba", re�e ona strogo. "Tvoje sestre se mogu na�i u nevolji, a ti �eš biti u mogu�nosti da im pružiš pomo�. Tvoje ime i adresu dala sam nekima koje su ve� krenule ku�ama. Oti�i �eš u Pariz i postupiti kako ti kažem. Imaš petnaest godina, što je dovoljno da shvatiš kako u životu ima i važnijih stvari od zadovoljavanja trenutnih želja." Nastojnica je ovo izgovorila dosta grubo, ali njeno lice potom smekša, kao što je to uvek bivalo kada bi pogledala Valentinu. "Pored toga, Pariz i nije tako loša kazna", dodade ona. Valentina uzvrati nastojnici osmeh. "Nije, �asna majko", složi se ona. "Kao prvo, tamo je opera, a možda �e biti i prijema, a kažu da dame nose tako

lepe haljine..." Mirela ponovo munu Valentinu u rebra. "Ho�u da kažem, ponizno se zahvaljujem �asnoj majci što je svojoj odanoj sluškinji namenila takvu sudbinu." Kada ovo �u, nastojnica prsnu u veseli smeh koji nije godio njenim ušima. "Dobro, Valentina. Obe možete po�i da se spakujete. Kre�ete sutra u zoru. Nemojte zakasniti." Ustaju�i, nastojnica podiže dve teške figure sa table i predade ih iskušenicama. Valentina i Mirela jedna za drugom poljubiše nastojni�in prsten i uz puno pažnje odneše svoje retko blago do vrata radne sobe. Ali pre no što su izišle, Mirela se okrenu i progovori po prvi put od kada su ušle u sobu. "Ako smem da vas pitam, �asna majko", po�e ona, "kuda �ete vi po�i? Misli�emo na vas i upu�ivati vam dobre želje gde god da se nalazili." "Kre�em na put na koji �eznem da po�em ve� preko �etrdeset godina", odvrati nastojnica. "Imam prijateljicu koju nisam posetila još od detinjstva. U tim danima... znate, Valentina me veoma podse�a na tu moju prijateljicu iz mladosti. Se�am se da je bila tako treperava, tako puna života..." Nastojnica zastade, a Mirela pomisli da je, ako se nešto sli�no može re�i za jednu tako dostojanstvenu osobu, nastojnica u tom trenutku izgledala setna. "Da li vaša prijateljica živi u Francuskoj, �asna majko?" upita ona. "Ne", odvrati nastojnica. "Ona živi u Rusiji." Narednog jutra, pri nejasnoj, sivoj svetlosti, dve žene odevene u putni�ku ode�u napustile su Monglansku opatiju i popele se u kola sa senom. Kola su prošla kroz masivnu kapiju i krenula niz obronak planine. Dok su napredovale ka udaljenoj dolini, spustila se slaba magla, zaklonivši ih od neželjenih pogleda. Bile su uplašene, pa su se dobro umotale u pelerine, zahvalne što su u Božjoj misiji sada kada se vra�aju svetu iz koga su tako dugo izbivale. Ali nije Bog bio taj koji ih je �utke gledao sa planinskog vrha dok su kola lagano nestajala u tami doline. Visoko na jednom prevoju još pod snegom, iznad samog samostana, nalazio se usamljeni jaha� na bledom konju. Pratio ih je pogledom dok kola nisu nestala u crnoj magli. Zatim je bez re�i okrenuo konja i odjahao. 2. PEŠAK NA D4 Otvaranja koja po�inju daminim pešakom - D2-D4 - nazivaju se "zatvorena" otvaranja. To zna�i da se takti�ki kontakt izme�u su�eljenih sila razvija veoma sporo. Ima prostora za dosta manevrisanja i treba vremena da se protivnici stvarno uhvate ukoštac... Poziciona borba je ovde od suštinske važnosti. 'Enciklopedija šahovskih otvaranja', Fred Rajnfild Sluga je na pijaci �uo da ga traži Smrt. Otr�ao je ku�i i rekao gospodaru da mora pobe�i u obližnji grad Samaru, kako ga Smrt ne bi pronašla. Te ve�eri posle obeda na vratima se za�u kucanje. Gospodar otvori i ugleda Smrt u duga�koj crnoj odori sa kapulja�om. Smrt se raspitivala o sluzi. "Leži bolestan u krevetu", slaga užurbano gospodar. "Suviše je bolestan da bismo ga uznemiravali." "�udno", re�e Smrt. "Onda nema sumnje da se nalazi na pogrešnom mestu. Jer no�as ta�no u pono� imam s njim sastanak. U Samari." Legenda o sastanku u Samari NJUJORK, DECEMBAR 1972. Bila sam u nevolji. Velikoj nevolji. Sve je po�elo uo�i Nove godine, poslednjeg dana 1972. Imala sam zakazano kod gatare. Ali poput onog momka koji je imao sastanak u Samarahu, pokušala sam da umaknem vlastitoj sudbini. Nisam želela da mi neko iz dlana prori�e budu�nost. Imala sam ve� dovoljno teku�ih nevolja. Do poslednjeg dana 1972.

godine uspela sam potpuno da uprskam svoj život. A imala sam svega dvadeset tri godine. Umesto da pobegnem u Samarah, otr�ala sam do kompjuterskog centra na vrhu Pan Amove zgrade koja se nalazila u središtu grada, na Menhetnu. To mi je bilo mnogo bliže od Samaraha, a u deset �asova uve�e uo�i Nove godine, mesto je bilo udaljeno i osamljeno kao kakav planinski vrh. I ose�ala sam se kao da se ustinu nalazim na kakvom planinskom vrhu. Sneg je promicao ispred prozora okrenutih ka Park Aveniji, u velikim, gracioznim pahuljama koje kao da su visile u vazduhu. �inilo mi se da se nalazim jednom od onim pritiskiva�a za papire u �ijoj je unutrašnjosti smeštena kakva ruža ili mala maketa nekog švajcarskog sela. Staklenim zidovima Pan Amovog kompjuterskog centra bilo je ome�eno nekoliko ari sjajnog, najsavremenijeg hardvera, koji je tiho zujao dok je proveravao rute aviona i kupovinu avionskih karata širom sveta. Bilo je to tiho mesto na koje se �ovek mogao skloniti da razmisli. Morala sam o mnogo �emu da razmislim. U Njujork sam stigla pre tri godine da bih radila za Trostruki-M, jedan od najve�ih svetskih proizvo�a�a kompjutera. U to vreme je Pan Am bio jedan od mojih klijenata. I danas mi dozvoljavaju da se koristim njihovim kompjuterskim centrom. Ali sada sam promenila posao i sve mi se �ini da �e se pokazati kako je to bila najve�a greška koju sam do sada po�inila. Imala sam sumnjivu �ast da postanem prva žena koja je ikada dospela u profesionalne krugove pre�asnog OJK preduze�a Fulbrajt, Koun, Kejn i Apem. A njima se nije dopadao moj stil. "OJK", za one koji to ne znaju, jeste skra�enica za "ovlaš�eni javni knjigovo�a". Fulbrajt, Koun, Kejn i Apem bilo je jedno od osam najve�ih OJK preduze�a na svetu, pripadalo je bratstvu koje su s pravom nazivali "Velika osmorka". "Javni knjigovo�a" je u�tivo ime za "revizora poslovnih knjiga". Gotovo svim velikim korporacijama Velika osmorka nametala je usluge ove svoje ozloglašene službe. Uživali su veliki ugled, što je opet u�tiv na�in da se kaže kako su svoje klijente držali u šaci. Ako bi Velika osmorka za vreme revizije poslovnih knjiga predložila da njihov klijent potroši pola miliona dolara u cilju poboljšanja svog finansijskog sistema, mušterija bi bila luda da se ogluši o taj predlog. (Ili o �injenicu da preduze�e Velike osmorke koje vrši reviziju njenih poslovnih knjiga može to da u�ini blagonaklono... uz odre�eni honorar.) Te su se stvari same po sebi podrazumevale u svetu krupnih finansija. Onaj ko se bavio javnim ra�unovodstvom mogao je mnogo da zaradi. �ak je i mla�i partner mogao da ra�una na šestocifreni prihod. Neki ljudi možda ne smatraju da je polje javnog ra�unovodstva rezervisano samo za muškarce, ali Fulbrajt, Koun, Kejn i Apem su, nema sumnje, bili tog uverenja, tako da sam se ja našla u izvesnoj neprilici. Pošto sam bila prva žena koju su ikada tamo videli, a koja nije radila kao sekretarica, odnosili su se prema meni kao da sam kakva retka stvar, nešto poput ptice dodo... nešto potencijalno opasno što treba što pažljivije prou�iti. Nije šala biti prva žena u bilo �emu. Bez obira na to da li ste prva žena astronaut ili prva žena kojoj je dozvoljeno da u�e u kinesku praonicu rublja, morate se navi�i na uobi�ajena zavitlavanja, cini�ko smejuljenje i odmeravanje nogu. Tako�e morate prihvatiti da radite više od svih drugih za manje pare. Nau�ila sam da odglumim zadovoljstvo što me predstavljaju kao "gospo�ica Velis, naša žena-stru�njak za ovu oblast". Kada bi me tako predstavili, ljudi su verovatno mislili da sam ginekolog. U stvari, bila sam ekspert za kompjutere, najbolji stru�njak za transportnu industriju u Njujorku. Zato su me i zaposlili. Kada me je društvo Fulbrajt-Koun ocenilo, znaci dolara namah su zaigrali u njihovim zakrvavljenim o�nim jabu�icama; nisu u meni videli ženu, ve� hodaju�i portofolio sa "blue-chip" ra�unima. Dovoljno mlada da bi bila prijem�iva, dovoljno naivna da se na nju ostavi utisak, dovoljno nevina da mogu da predam svoje klijente u kandže njihovog osoblja za reviziju knjiga poslovanja... posedovala sam sve osobine koje su tražili od jedne žene. Ali medeni mesec je kratko trajao. Nekoliko dana pred Boži� završavala sam prora�un za opremu kako bi jedna velika kompanija mogla nabaviti kompjuterski hardver pre kraja godine, kada je naš stariji partner, Džok Apem, izvoleo u�i u moju kancelariju.

Džok je imao preko šezdeset godina, bio je visok, vitak i neobi�no mladolik. Dosta je igrao tenis, nosio šuštava odela Bra�e Bruks, i bojio kosu. U hodu se odbacivao napred kao da juriša na mrežu. Džok usko�i u moju kancelariju. "Velis", po�e on srda�nim glasom koji se uvek dopunjuje tapšanjem po le�ima, "razmišljao sam o toj studiji na kojoj radite. Vodio sam raspravu sam sa sobom i mislim da sam kona�no shvatio šta me mu�i." To je bio Džokov na�in da vam saopšti kako uopšte nema smisla da mu se suprotstavite. Ve� je odigrao ulogu �avoljeg advokata na obe strane, i njegova je, koju god da je odabrao, pobedila. "Još malo pa sam gotova, gospodine. Sutra dospeva rok da je predam klijentu, pa se nadam da ne�ete zahtevati neke bitnije izmene." "Ništa važno", re�e on dok je lagano tempirao bombu. "Zaklju�io sam da bi za naše klijente printeri bili dragoceniji od disk drajvova, te bih voleo da u skladu s tim izmenite kriterijum izbora." Ovo je bio primer onoga što se u kompjuterskom poslu naziva "podešavanje brojki". A to je nezakonito. Pre mesec dana, šest prodavaca hardvera dostavilo je našem klijentu zape�a�ene ponude. Te su se ponude zasnivale na kriterijumu izbora koji smo pripremili mi, nepristrasni revizori poslovnih knjiga. Rekli smo da su klijentu potrebni mo�ni disk drajvovi i na površinu je isplivao jedan od prodava�a jer je dao najbolju ponudu. Ako sada zaklju�imo, pošto su ponude ve� date, da su printeri važniji od disk drajvova, bi�e sklopljen ugovor u korist drugog prodava�a, a ja sam dobro znala ko bi to mogao biti: onaj �iji je predsednik upravo tog popodneva vodio Džoka na ru�ak. Nema sumnje da je nešto veoma vredno prešlo ispod stola iz ruke u ruku. Možda obe�anje za neki budu�i posao koji bi obavilo naše preduze�e, ili možda mala jahta ili sportska kola za Džoka. Ali bez obzira na pogodbu, ja nisam htela da joj kumujem. "Izvinite, gospodine", rekoh mu, "kasno je da sada izmenimo kriterijume bez saglasnosti klijenta. Mogli bismo da ga nazovemo i saopštimo mu kako bismo želeli da zatražimo od prodava�a dodatak uz prvobitnu ponudu, ali to bi, razume se, zna�ilo da bi opremu mogli da naru�e tek posle Nove godine." "To ne�e biti potrebno, Velis", re�e Džok. "Nisam postao stariji partner u ovom preduze�u time što sam zapostavljao svoju intuiciju. Nebrojeno puta sam reagovao dok trepneš okom i svojim klijentima spasavao milione, a da oni to uopšte nisu ni znali. Ovo preduze�e je na �elu Velike osmorke ve� toliko godina, zahvaljuju�i jakom instinktu za preživljavanje." Po�astvovao me je svojim blistavim osmehom od koga su mu se pojavljivale jamice na obrazima. Šanse da Džok Apem u�ini nešto za klijenta, a da pri tom debelo ne profitira, bile su otprilike iste kao kada biste hteli da onu poslovi�nu kamilu proterate kroz iglene uši. Ali ništa nisam rekla. "Bez obzira na sve, gospodine, moralna odgovornost prema klijentu nas obavezuje da nepristrasno razmotrimo zape�a�ene ponude. Kouna�no, mi jesmo preduze�e za reviziju poslovnih knjiga." Džokove jamice nestaše kao da ih je progutao. "Ne�ete valjda da kažete da odbijate moj predlog?" "Ako je u pitanju samo predlog, a ne nare�enje, više bih volela da ga ne prihvatim." "A šta ako vam ja to naredim da u�inite?" upita Džok lukavo. "Kao stariji partner u ovom preduze�u, ja..." "Bojim se da bih u tom slu�aju morala da napustim ovaj projekat, gospodine, i da ga predam nekom drugom. Razume se, zadržala bih kopiju onoga što sam uradila za slu�aj da kasnije do�e do istrage." Džok je dobro znao šta sam htela time da kažem. Niko nikada nije vršio reviziju poslovnih knjiga OJK preduze�a. Jedino je vlada Sjedinjenih Država imala pravo da im postavlja pitanja. A njena pitanja odnosila su se na nezakonitosti ili prevare u poslovanju. "Jasno mi je", odvrati Džok. "E pa, prepuštam vas vašem radu, Velis. O�igledno �u morati sam da donesem tu odluku." Zatim se oštro okrenuo na peti i izišao iz prostorije.

Moj rukovodilac, miši�av, plavokosi tridesetogodišnjak po imenu Lesli Holmgrin, došao je do mene odmah narednog jutra. Lesli je ušao uzrujan, razbarušene prore�ene kose i iskrivljene kravate. "Katarina, šta si to, do �avola, uradila Džoku Apemu?" bilo je prvo što me je upitao. "Besan je kao ris. Pozvao me je da do�em u cik zore. Jedva sam stigao da se obrijem. Kaže da �e ti navu�i luda�ku košulju, da si totalno pošandrcala. Ne želi da više stupaš u vezu ni sa jednim klijentom i kaže da još nisi spremna za utakmicu sa velikim momcima." Leslijev život vrteo se oko preduze�a. Imao je ženu koja je uspeh merila �lanarinom koju je pla�ala u seoskim klubovima. Iako se možda nije s tim slagao, ipak je legao na rudu. "Pretpostavljam da sam sino� izgubila glavu", rekoh sarkasti�no. "Odbila sam da odbacim ponudu. Rekla sam mu da posao može poveriti nekom drugom, ako je to ono što želi." Lesli klonu u stolicu pored mene. Na trenutak je �utao. "Katarina, u poslovnom svetu ima mnogo stvari koje mogu izgledati neeti�ke nekome tvojih godina. Ali to nije nužno baš tako." "Ovo je bilo." "Dajem ti re� da je Džok Apem, ako je od tebe tražio da u�iniš nešto sli�no, imao za to neke svoje razloge." "Kladim se da jeste. Moja procena je da je imao razloga vrednih trideset do �etrdeset hiljadarki", odvratih mu i nastavih svoj posao. "Da li ti je jasno da sama sebi kopaš jamu?" upita me on. "Ne smeš vu�i za nos momka kao što je Džok Apem. On se ne�e poslušno povu�i u �ošak kao kakav dobar momak. Ne�e se izvrnuti na le�a i izigravati mrtvaca. Ako želiš da �uješ moj savet, mislim da bi trebalo da smesta odjuriš u njegovu kancelariju i da se izviniš. Reci mu da �eš u�initi sve što od tebe traži, podi�i mu malo. Ako to ne u�iniš, odmah ti kažem, tvoja karijera je zape�a�ena." "Sigurno me ne�e otpustiti što sam odbila da u�inim nešto nezakonito", primetih. "Ne�e morati da te otpusti. U prilici je da ti tako zagor�a život da �eš požaliti što si ikada kro�ila ovamo. Dobra si devojka, Katarina, i dopadaš mi se. �ula si šta ja o tome mislim. A sada te ostavljam da ispišeš vlastiti epitaf." To se dogodilo pre nedelju dana. Nisam se izvinila Džoku. Naš razgovor nikome nisam pomenula. A klijentu sam po planu, dan pre Boži�a, poslala moj predlog koju bi ponudu trebalo da prihvati. Ponuda Džokovog kandidata je odba�ena. Od tada je situacija u pre�asnom preduze�u Fulbrajt, Koun, Kejn i Apem bila veoma mirna. To jest, sve do jutros. Partnerima je bilo potrebno ta�no sedam dana da smisle na kakve muke da me stave. Jutros je Lesli došao u moju kancelariju sa ugodnim vestima. "E pa", po�e on, "ne možeš re�i da te nisam upozorio. Nevolja sa ženama jeste u tome što nikada ne žele da poslušaju dobar savet." Neko je pustio vodu u toaletu u "kancelariji" do moje, pa sam sa�ekala da buka zamre. Bio je to nagoveštaj budu�ih doga�aja. "Znaš li kako se jednom re�ju naziva zaklju�ivanje na osnovu �injenica?" upitah. "Zove se racionalizacija." "Tamo kuda ideš ima�eš dosta vremena koje �eš morati racionalno da rasporediš", odvrati on. "Orni partneri su se sastali rano jutros i uz kafu i žele uštipke glasali su o tvojoj sudbini. Bilo je nerešeno izme�u Kalkute i Alžira, ali bi�e ti drago kada �uješ da je Alžir prevagnuo. Moj glas je bio odlu�uju�i. Nadam se da �eš to umeti da ceniš." "O �emu to pri�aš?" upitah dok mi se stomak gr�io. "Gde se, do �avola, nalazi taj Alžir? I kakve on ima veze sa mnom?" "Alžir je glavni grad Alžira, socijalisti�ke zemlje na obali Severne Afrike, jedne od glavnih �lanica Tre�eg sveta. Mislim da bi trebalo da uzmeš ovu knjigu i obavestiš se o njemu." Zatim baci jednu podeblju knjižurinu na moj sto i nastavi. "�im dobiješ vizu, za šta �e biti potrebno otprilike tri meseca, tamo �eš provoditi dosta vremena. To ti je novo zaduženje."

"A šta �u tamo uopšte da radim?" upitah. "Da nije u pitanju samo dugoro�no izgnanstvo?" "Nije. U stvari, zapo�injemo tamo novi projekat. Dobijamo poslove na mnogim egzoti�nim mestima. Ovde je re� o jednogodišnjem angažmanu sa nekim manjim društvenim klubom Tre�eg sveta koji se povremeno sastaje da bi popri�ao o ceni nafte. Zove se OTRAM, �ini mi se. Samo �as, odmah �u da proverim." Iz džepa na sakou izvadio je neke papire i stao da ih prelistava. "Evo, našao sam, zove se OPEK." "Nikad �ula", primetih. Decembra 1972. bilo je malo ljudi na svetu koji su �uli za OPEK. Ali uskoro �e svi �uti. "Nisam ni ja" priznade Lesli. "Zato su partneri i smatrali da je to zaduženje kao stvoreno za tebe. Žele da te ukopaju, Velis, upravo onako kao što sam ti rekao." Neko je ponovo pustio vodu u toaletu, a s njom u kanalizaciji nestaše i sve moje nade. "Pre nekoliko nedelja primili smo iz Pariza kablogram u kome nas pitaju imamo li kompjuterske stru�njake za naftu, prirodni gas, elektrane... bili su spremni da uzmu bilo koga, uz debelu proviziju. Niko od starijih savetnika nije želeo da po�e. Energija ne spada u visoko razvijene grane industrije. Zaklju�ili smo da se taj posao ne bi isplatio. Upravo smo se spremali da odgovorimo kako nemamo nikoga na raspolaganju, kada je tvoje ime isplivalo na površinu." Nisu mogli da me nateraju da prihvatim ovu dužnost; ropstvo se okon�alo sa gra�anskim ratom. Namera im je bila da me nateraju da dam otkaz, ali neka sam prokleta ako im dozvolim da me se tako lako reše. "Šta bi ja to trebalo da radim za te dobre stare momke iz Tre�eg sveta?" upitah umiljatim glasom. "Baš ništa ne znam o nafti. A o prirodnom gasu znam samo ono što sam �ula iz susedne kancelarije." Pokazah glavom na toalet. "Drago mi je što si se setila da to pitaš", re�e Lesli dok je išao prema vratima. "Dodeljena si Kounu Edisonu dok ne napustiš zemlju. U onoj svojoj elektrani sagorevaju sve što proti�e Isto�nom rekom. Za nekoliko meseci bi�eš stru�njak za pretvaranje energije." Lesli se nasmeja i mahnu mi preko ramena dok je izlazio. "Gore glavu, Velis. Mogla je da te dopadne Kalkuta." Evo me ovde, u Pan Amovom kompjuterskom centru usred no�i gde razmišljam o zemlji za koju nikada nisam �ula, a koja se nalazi na kontinentu o kome ništa ne znam, kako bih postala stru�njak na polju koje me ne zanima i otišla da živim me�u ljudima koji ne govore mojim jezikom i koji verovatno veruju da je ženama mesto u haremu. Jedno je sigurno, imaju mnogo toga zajedni�kog sa parnerima Fulbrajta-Kouna, pomislih. U oba pogleda. Nisam se uplašila. Bilo mi je potrebno svega tri godine da nau�im sve što je trebalo znati o transportu. Nau�iti sve o energiji �inilo mi se mnogo jednostavnije. Iskopaš rupu u tlu i iz nje pote�e nafta, šta je u tome bilo teško? Ali ne�e sve biti baš tako jednostavno, ako su sve knjige koje budem pro�itala ovako iskri�ave kao ova preda mnom: "Godine 1950. arapska laka sirova prodavala se za dva dolara po barelu. A 1972. godine ona se i dalje prodaje po dva dolara po barelu. Prema tome, arapska laka sirova jedan je od malobrojnih svetskih sirovina koje nisu podlegle dejstvu inflacije u ovom razdoblju. Objašnjenje tog fenomena treba tražiti u �injenici da su svetske vlade nametnule rigoroznu kontrolu ove fundamentalne sirovine. Zadivljuju�e. Ali stvar koja me je odista zadivila bilo je ono o �emu se u toj knjizi nije govorilo. Nešto što nije objašnjavala nijedna knjiga koju sam no�as prelistavala. "Arapska laka sirova" predstavlja, kako izgleda, vrstu nafte. U stvari, ona je najcenjenija i najtraženija na svetu. Razlog zbog koga je cena ostala ista tokom više od dvadeset godina bio je taj što je nisu kontrolisali oni koji su je kupovali niti vlasnici zemlje ispod koje se nalazila. Kontrolisali su je ljudi koji su je distribuirali, �uveni posrednici. Što je oduvek bio slu�aj. Na svetu je postojalo osam velikih naftnih kompanija. Pet ameri�kih; preostale tri bile su jedna engleska, jedna danska i jedna francuska. Pre

pedeset godina neki od ovih naftaša odlu�ili su, za vreme lova na tetrebe u Škotskoj, da me�u sobom podele svetsku distribuciju nafte, a sve ostale zainteresovane razjure. Nekoliko meseci kasnije sastali su se u Ostendeu sa momkom po imenu Kaloust Gulbenkjan, koji je stigao sa crvenom olovkom u džepu. Izvedivši je, okružio je njome deo sveta u kome su se našli staro otomansko carstvo, današnji Irak i Turska, i dobar komad Persijskog zaliva; ta je linija kasnije nazvana "tanka crvena crta". Doti�ni gospodin je zatim razdelio ovaj deo sveta i probušio rupu. Nafta je pokuljala u Bahreinu i trka je po�ela. Ako ste najve�i svetski potroša� nekog proizvoda i istovremeno kontrolišete ponudu, onda je zakon ponude i potražnje sumnjiva stavka. Sude�i prema kartama koje sam pregledala, Amerika je, o�igledno ve� dugo, najve�i potroša� nafte. A naftne kompanije, pretežno ameri�ke, kontrolišu i ponudu. Na�in na koji su to �inile bio je jednostavan. Sklapale su ugovore koji su im omogu�avali da prera�uju (ili pronalaze) naftu i da pri tom zadržavaju za sebe dobar njen deo, kao i da organizuju transport i distribuciju po ve�oj ceni od stvarne. Sedela sam tako sama sa pove�om gomilom knjiga koje sam pokupila iz Pan Amove tehni�ke i poslovne biblioteke, jedine u Njujorku koja je bila otvorena cele novogodišnje no�i. Posmatrala sam sneg kako promi�e kroz žutu svetlost uli�nih svetiljki duž Park Avenije. I razmišljala sam. Misao koja mi nije dala mira bila je ona ista koja �e zaokupiti i bolje umove od moga tokom narednih meseci. Bila je to misao zbog koje �e državnici probdeti mnoge besane no�i i na kojoj �e se glavešine naftnih kompanija obogatiti. Bila je to misao koja �e izazvati ratove, krvoproli�a i ekonomske krize, te dovesti velike sile na ivicu tre�eg svetskog rata. Ali u to vreme, meni se ta misao nije u�inila baš u toj meri revolucionarna. A ona se sastojala u ovome: šta bi se desilo ako mi ne bismo kontrolisali svetsko snabdevanje naftom? Odgovor na to pitanje, re�it u svojoj jednostavnosti, ostatak sveta dobi�e kroz dvanaest meseci, u obliku rukom ispisanog natpisa na zidu. To je bio naš zakazani sastanak u Samarahu. 3. TIHI POTEZ Poziciona igra: posredi su potez, manevar ili stil igre iza kojih stoji pre strateško nego takti�ko razmišljanje. Shodno tome, za pozicioni potez je verovatno da �e ujedno biti i tihi potez. Tihi potez: potez kojim se ne daje ni šah niti se zarobljava neka figura i koji ne sadrži nikakvu neposrednu pretnju... Ovaj potez naizgled pruža Crnome najve�u slobodu delovanja. 'Ilustrovani re�nik šaha', Edvard R. Brejs Negde je zvonio telefon. Podigla sam glavu sa stola i osvrnula se unaokolo. Prošao je trenutak pre no što sam shvatila da se još nalazim u Pan Amovom kompjuterskom centru. Nova godina još nije došla; zidni �asovnik na suprotnom kraju prostorije pokazivao je jedanaest i petnaest. I dalje je padao sneg. Spavala sam više od jednog sata. Pitala sam se kako to da niko ne diže slušalicu. Osvrnula sam se po kompjuterskom centru, prešla pogledom preko prostranog lažnog poda od belih kerami�kih plo�ica. Ispod njega su se nalazile milje koaksialnih kablova zavu�enih u unutrašnjost zgrade poput crva u zemlji. Nigde nikoga; mesto je li�ilo na mrtva�nicu. A onda sam se setila da sam operatorima rekla da mogu na pauzu, jer �u ja pripaziti da sve bude u redu. Ali to je bilo pre nekoliko �asova. Dok sam sada nerado ustajala kako bih otišla do kontrolne table, shvatila sam da je njihov zahtev bio krajnje �udan. "Da li bi imala nešto protiv da odemo do trezora sa trakama da malo heklamo?" upitali su je. Da heklaju? Stigoh do kontrolne table na kojoj su se nalazili prekida�i i konzole mašina za ovaj sprat i koja je bila povezana sa sigurnosnim vratima i naro�itim zamkama u celoj zgradi. Pritisnuh dugme za telefon koje je svetlelo. Tako�e sam

primetila da je bila upaljena crvena svetiljka za disk šezdeset tri, što je zna�ilo da je iscurela traka. Pozvah operatora pritisnuvši dugme za trezor sa trakama i podigoh slušalicu, sneno trljaju�i o�i. "Pan Am, no�na smena", izgovorih. "Je l' vidiš?" re�e slatki glasi� sa nepogrešivim naglaskom britanske više klase. "Rekoh ti da sigurno radi! Ona uvek radi." To je bilo upu�eno nekome na drugom kraju žice. Zatim se taj isti glas obrati njoj: "Ket, draga, kasniš! Samo tebe �ekamo. Ve� je prošlo jedanaest. Zar si zaboravila šta je ve�eras?" "Lueline", po�eh, bolno se protežu�i kako bih odagnala uko�enost iz ruku i nogu. "Stvarno ne mogu da do�em, moram da radim. Znam da sam obe�ala, ali..." "Nikakvo 'ali', draga. No�as moramo svi otkriti šta nam je sudba namenila. Gatara nam je svima ve� prorekla sudbinu i to je bilo tako, tako zabavno. Ostala si još samo ti. Hari mi otima slušalicu, ho�e da govori s tobom." Progun�ah nešto i ponovo pritisnuh pozivno dugme za operatora. Gde su se deli ti prokleti operatori? I zašto, pobogu, tri odrasla muškarca žele da provedu novogodišnju no� u mra�nom trezoru za trake, heklaju�i? "Draga", zagrme Hari svojim dubokim glasom što bi me uvek nateralo da odmaknem slušalicu od uha. Hari je bio moj klijent dok sam još radila za Trostruki-M i ostali smo dobri prijatelji. Prihvatio me je kao da sam �lan njegove porodice i koristio je svaku priliku da me pozove na sva mogu�a okupljanja, neprestano me pominju�i pred svojom ženom Blanšom i njenim bratom Luelinom. U stvari, Hari je priželjkivao da se sprijateljim s njegovom groznom k�erkom, Lili, koja je bila otprilike mojih godina. Što je bilo malo verovatno. "Draga", re�e Hari, "nadam se da �eš mi oprostiti, ali upravo sam poslao Sola po tebe." "Nije trebalo da šalješ kola, Hari", odvratih. "Zašto me nisi prvo pitao, nego si Sola poslao napolje po ovakvom vremenu?" "Zato što bi me odbila", obrazloži Hari. Što je bilo ta�no. "A Sol i ina�e voli da se vozika unaokolo. To mu je posao, šofer je. Koliko ga pla�am, samo bi mi još falilo da se žali. Kouna�no, duguješ mi to." "Ništa ja tebi ne dugujem, Hari", odvratih. "Zar si zaboravio ko je za koga šta u�inio?" Pre dve godine obezbedila sam transportni sistem za Harijevu kompaniju, koji mu je omogu�io da postane vode�i prodavac krzna ne samo u Njujorku, ve� i na celoj severnoj polulopti. "Harijeva kvalitetna ekonomi�na krzna" mogla su sada bilo gde da isporu�e kaput izra�en po meri u roku od dvadeset �etiri sata. Nervozno pritisnuh ponovo pozivno dugme pošto je crvena lampica za drajv bez trake i dalje svetlela preda mnom. Gde su ti operatori? "Slušaj, Hari", po�eh nestrpljivo, "ne znam kako si me pronašao, ali ovamo sam došla da bih bila sama. Ne mogu sada o tome da razgovaram, ali tišti me veliki problem..." "Tvoj je problem u tome što stalno radiš i što si uvek sama." "Moj problem je moja kompanija", rekoh razdražljivo. "Pokušavaju da me gurnu u novi posao o kome ništa ne znam. Namera�ili su se da me spakuju i otpreme preko okeana. Potrebno mi je vreme da razmislim, vreme da se razaberem u onome što radim." "Rekoh ti", zagrme mi Hari u uvo. "Nije trebalo da veruješ tim gojima. Luteranske knjigovo�e, ko je ikada �uo za tako nešto? U redu, možda sam se jednom od njih i oženio, ali im ipak ne dozvoljavam da mi sre�uju knjige, ako razumeš šta ho�u da kažem. Zato budi dobra devoj�ica, obuci kaput i si�i. Do�i da popijemo po pi�e i da mi sve lepo ispri�aš. Pored toga, ova gatara je stvarno neverovatna! Godinama radi ovde, a ja tek sada prvi put �ujem za nju. Da sam znao za nju, otpustio bih svog brokera i nju pitao za savet." "Ne misliš to valjda ozbiljno?" upitah ga sa ga�enjem. "Zar sam te ikada zezao? Slušaj, znala je da i ti treba ve�eras da budeš ovde. Prvo što je upitala kada je sela za sto bilo je: 'Gde vam je prijateljica sa kompjuterima?' Možeš li u to da poveruješ?" "Ne, bojim se da ne mogu", odvratih. "Uostalom, gde ste sada?" "Kažem ti, draga. Dama insistira da do�eš ovamo. �ak mi je rekla da su tvoja i moja sudbina na neki na�in povezane. A to nije sve, tako�e je znala da je Lili trebalo da bude ovde."

"Lili nije mogla da do�e?" upitah. To mi je bilo više nego drago, ali ipak sam se pitala kako je to njegovo jedino dete moglo da ga ostavi samog u novogodišnjoj no�i. Nema sumnje da je znala koliko �e biti tužan zbog toga. "K�erke, šta da �ovek radi s njima? Potrebno mi je malo moralne podrške. Udavi me šurak izigravaju�i dežurnog zabavlja�a." "U redu, do�i �u", pristadoh. "Odli�no. Znao sam da ho�eš. Sola �eš na�i pred vratima, a kada do�eš �eka te medve�i zagrljaj." Spustih slušalicu, ose�aju�i još ve�u potištenost nego pre razgovora. Samo mi je to trebalo, da provedem ve�e slušaju�i kako Harijeva krajnje dosadna prodica mlati praznu slamu. Ali Hari je uvek uspevao da me nasmeje. Možda �e i ovog puta uspeti da mi odvrati pažnju od problema koji su me mu�ili. Pro�oh kroz kompjuterski centar i širom otvorih vrata trezora sa trakama. Operatori su bili unutra i dodavali jedan drugome staklenu cev�icu sa belim prahom. Kada u�oh, pogledaše me pokajni�ki i jedan od njih mi pruži cev�icu. Kada su odlazili, o�igledno nisu rekli da idu da "heklaju", ve� da "ušmrkuju". "Ja odoh", obavestih ih. "Šta mislite, momci, da li ste u stanju da se saberete i promenite traku na drajvu šezdeset tri, ili da tu liniju zatvorimo za no�as?" Poleteše jedan preko drugoga da izvrše ono što sam im rekla. Dohvatih kaput i tašnu i krenuh prema liftovima. Kada sam sišla, velika crna limuzina me je ve� �ekala. Dok sam prolazila kroz predvorje mogla sam da vidim Sola kroz prozor. Isko�io je iz kola i pritr�ao da mi otvori teška staklena vrata. Uskog, duguljastog lica, oštrih crta, sa dubokim borama koje su mu se protezale duž oba obraza od jagodi�nih kostiju do vilice, Sol je bio �ovek koji je teško mogao pro�i neprime�en u gomili ljudi. Bio je visok preko šest stopa, gotovo isto onoliko koliko i Hari, ali i onoliko mršav koliko je Hari bio debeo. Kada bi se našli jedan pored drugoga izgledali su kao ispup�eni i udubljeni odraz u ogledalima iz ku�e smeha. Na Solovoj uniformi ve� su po�ele da se hvataju bele pahulje dok me je pridržavao ispod ruke kako se ne bih okliznula. Kada me je smestio na zadnje sedište, osmehnuo se. "Harija niste mogli da odbijete?" upita on. "Njemu �ovek ne može da kaže ne." "Nemogu� je što se toga ti�e", složih se. "Nisam �ak sigurna ni da mu je poznato zna�enje re�i 'ne'. Gde se ta�no odigrava ta tajanstvena seansa?" "U hotelu Peta Avenija", obavesti me Sol, zalupivši vrata, te obišavši kola kako bi zauzeo mesto voza�a. Upalio je motor i mi poletesmo kroz sve guš�i sneg. U novogodišnjoj no�i na glavnim ulicama Njujorka vlada gotovo isto onakva gužva kao i tokom bela dana. Taksiji i limuzine kruže avenijama, a pijanci se klate plo�nicima u potrazi za novim barom. Ulice su prepune traka i konfeta, a vazduh ispunjen sveopštom histerijom. Ni ova novogodišnja no� nije bila izuzetak. Umalo nismo naleteli na nekoliko kavkadžija koji su posr�u�i izleteli iz jednog bara pravo na Solov branik, a iz nekog prolaza doletela je šampanjska boca i odbila se o krov limuzine. "Ovo baš ne�e biti prijatna vožnja", primetih. "Navikao sam", odvrati Sol. "Svake novogodišnje no�i vozim gospodina Rada i njegovu porodicu i uvek je ovako. Trebalo bi da me pla�a kao telohranitelja." "Koliko dugo ste sa Harijem?" upitah ga dok smo šibali niz Petu aveniju pored svetlucavih zgrada i nejasno osvetljenih izloga. "Dvadeset pet godina", odgovori on. "Po�eo sam da radim za gospodina Rada pre no što se Lili rodila. U stvari, još pre no što se oženio." "Mora da ti se dopada da radiš za njega",primetih. "To mi je posao", odvrati Sol. A onda, posle kratkog oklevanja, dodade: "Poštujem gospodina Rada. Bio sam pored njega i kada mu je bilo teško. Se�am se dana kada nije mogao da me pla�a, ali je to ipak �inio, pa makar ostao bez prebijene pare. Oduvek je voleo da ima limuzinu. Govorio je da se kada ima šofera ose�a otmeno." Sol zaustavi kola jer je na semaforu bilo crveno svetlo; zatim se okrenu i re�e mi preko ramena. "Znate, u stara vremena smo krzno

isporu�ivali limuzinom. Bili smo prvi krznari u Njujorku koji su to radili." U glasu mu se ose�ao ponos. "Danas uglavnom vozim gospo�u Rad i njenog brata u kupovinu kada nisam potreban gospodinu Radu. Ili vozim Lili na me�eve." Nastavili smo da se vozimo u tišini do donjeg dela Pete Avenije. "Lili se no�as nije pojavila", primetih. "Nije", potvrdi Sol. "Zato sam i prekinula posao. Šta je to toliko važno da nije mogla odvojiti nekoliko �asova da ih provede sa ocem u novogodišnjoj no�i?" "Poznato vam je �ime se bavi", re�e Sol dok se parkirao pred hotelom Peta Avenija. Možda mi se samo u�inilo, ali zvu�ao mi je nekako ogor�eno. "Radi ono što stalno radi. Igra šah." Hotel Peta Avenija smešten je na zapadnoj strani Pete Avenije, nekoliko blokova iznad parka Vašington Skver. Mogla sam da vidim drve�e prekriveno snegom debelim kao umu�eni šlag, koje je štr�alo uvis nalik na kape patuljaka oko glomaznog luka što je obeležavao ulaz u Grini� Vilidž. Godine 1972. javni bar hotela još nije bio renoviran. Poput mnogih hotelskih barova u Njujorku, i ovaj je krajnje verno do�aravao izgled tjudorske seoske kr�me, tako da vam se �inilo da bi bilo primerenije da ste pred ulazom privezali konja umesto što ste izišli iz limuzine. Velike prozore koji su gledali na ulicu nadvisivali su teški ukrasi od brušenog i bojenog stakla. Pucketava vatra u velikom kamenom kaminu osvetljavala je lica u�esnika u bu�noj pijanci i bacala rumeni sjaj kroz fasete brušenog stakla, odbijaju�i se o snegom prekrivenu ulicu. Hari je rezervisao okrugli hrastov sto blizu prozora. Dok smo se parkirali ispred ulaza, videla sam ga kako nam maše, naginju�i se napred tako da je svojim dahom odledio krug na staklu. Luelin i Blanša sedeli su s druge strane stola i šaputali; nalikovali su na par plavokosih Boti�elijevih an�ela. Kao na razglednici, pomislih dok mi je Sol pomagao da izi�em iz kola. Pucketava vatra, bar pun ljudi u sve�anoj ode�i koji su se kretali unaokolo pri svetlosti vatre. Ništa od toga nije izgledalo stvarno. Stajala sam na trotoaru pod snegom i posmatrala iskri�ave pahulje kako padaju kroz snopove svetlosti što su ih bacale uli�ne svetiljke dok se Sol udaljavao. Trenutak kasnije Hari je izleteo na ulicu da me povede unutra, kao da se plašio da �u se istopiti i nestati poput kakve snežne pahulje. "Draga!" povika on, zagrlivši me tako snažno da me je svaka koš�ica zabolela. Hari je bio ogroman: visok pest stopa i �etiri ili pet in�a, a re�i da je bio predebeo bilo bi krajnje uljudno. Podse�ao je na planinu od mesa, sa o�ima boje žalfije i obrazima koji su visili tako da je li�io na svetog Bernarda. Na sebi je imao smešan ve�ernji sako od crvenog, zelenog i crnog tartana koji ga je, ako je to uopšte bilo mogu�e, �inio još glomaznijim. "Tako mi je drago što si došla", re�e on, uhvativši me za ruku i povevši me kroz predvorje i kroz teška dvostruka vrata što su vodila u bar, gde su nas �ekali Luelin i Blanša. "Draga, draga Ket", re�e Luelin ustavši da bi me ovlaš poljubio u obraz. "Blanša i ja smo se baš pitali ho�eš li uopšte sti�i, zar ne, najdraža?" Luelin je Blanšu uvek zvao "najdraža", imenom kojim se Mali Lord Fontleroj uvek obra�ao svojoj majci. "Uistinu, draga", nastavi on, "odvu�i tebe od tih tvojih kompjutera isto je tako teško kao odvojiti Hitklifa od samrtni�ke postelje ve� poslovi�ne Katarine. Kunem ti se da �esto razmišljam o tome šta biste ti i Hari radili da ne morati svakog dana da jurite na posao." "Zdravo, draga", pozdravi me Blanša, mahnuvši mi rukom da se sagnem i poljubim je u njen hladni, porculanski obraz. "Izgledaš predivno, kao i uvek. Sedi, molim te. Šta da ti Hari donese za pi�e?" "Done�u joj pun� s jajima", re�e Hari, sijaju�i nad nama poput kakve vesele karirane jelke. "Ovde imaju predivan pun� od jaja. Prvo pun�, a onda izaberi šta god ho�eš." On krenu kroz gužvu ka baru, nadvisuju�i sve u prostoriji. "Hari nam kaže da odlaziš u Evropu?" primeti Luelin spustivši se na stolicu pored mene i ispruživši ruku prema Blanši da mu doda pi�e. Blanšina

tamnozelena ve�ernja haljina koja je isticala njen bledi ten, slagala se sa Luelinovim sve�anim sakoom od tamnozelenog somota dopunjenim crnom kravatom. Iako su oboje imali preko �etrdeset godina, izgledali su veoma mladoliki, ali ispod tog sjaja i politure zlatnih pro�elja krili su se cirkuski psi, prostodušni i prirodni uprkos tome što su bili doterani. "Ne u Evropu", odvratih. "U Alžir. To mi je neka vrsta kazne. Alžir je grad u Alžiru..." "Znam gde se nalazi", prekide me Luelin. On i Blanša izmenjaše poglede. "Kakva podudarnost, zar ne najdraža?" "Da sam na tvom mestu, ne bih to pomenula Hariju", primeti Blanša, igraju�i se svojom dvostrukom savršenom bisernom ogrlicom. "Uopšte ne podnosi Arape. Trebalo bi samo da ga �uješ." "Nimalo ti se ne�e dopasti", dodade Luelin. "Grozno mesto. Siromaštvo, prljavština, bubašvabe. I kuskus, grozna mešavina testa koje se puši i masne ov�etine." "Jesi li bio tamo?" upitah, oduševljena Luelinovim razdraganim primedbama o mestu mog skorog izgnanstva. "Ja, nipošto", re�e on. "Ali baš sam tražio nekog da umesto mene ode tamo. Ni re�i, draga, ali verujem da sam kona�no pronašao pokrovitelja. Verovatno ti je poznato da sam s vremena na vreme morao, što se finansija ti�e, da se oslanjam na Harija..." Niko nije bolje od mene znao koliko je Luelin dugovao Hariju. �ak i da Hari nije neprestano o tome govorio, Luelinova prodavnica antikviteta na Medison Aveniji bila je dovoljan dokaz njegovog finansijskog stanja. Prodavci su se obrušavali na vas kada biste ušli kao da ste se našli na otpadu starih automobila. Ve�ina uspešnih antikvarnica u Njujorku prodaje robu samo na zahtev kupca... a ne iz zasede. "Ali sada sam", i dalje je govorio Luelin, "otkrio pokrovitelja koji sakuplja veoma retke primerke. Kada bih uspeo da otkrijem gde se nalazi i nabavim ono za �im upravo traga, možda bih uspeo sebi da kupim kartu za nezavisnost." "Ho�eš da kažeš da se ono što taj �ovek želi nalazi u Alžiru?" upitah, pogledavši Blanšu. Pijuckala je svoj koktel sa šampanjcem, naizgled ne slušaju�i naš razgovor. "Ako uopšte po�em, to �e biti tek za tri meseca kada dobijem vizu. A zašto ne po�eš sam tamo, Lueline?" "Nije to tako jednostavno", odvrati Luelin. "Moja tamošnja veza je jedan posrednik za antikvitete. On zna gde se taj predmet nalazi, ali ga ne poseduje. Nalazi se u jednom osamljenom samostanu. Možda �e biti potrebno vremena i napora da se do njega do�e. Stoga bi bilo jednostavnije da se time pozabavi neko ko boravi tamo..." "Zašto joj ne pokažeš sliku", predloži Blanša tihim glasom. Luelin je pogleda, klimnu i izvu�e iz gornjeg džepa presavijenu sliku u boji koja kao da je bila iscepana iz neke knjige. Spustio ju je na sto ispred mene i poravnao. Prikazivala je veliku izrezbarenu figuru �oveka, o�igledno od slonove kosti ili od svetlo obojenog drveta, koji je sedeo na stolici nalik na presto, postavljenoj na le�a slona. Stolicu je pridržavalo, stoje�i na le�ima slona, nekoliko malih pešaka, a oko slonovih nogu nalazile su se ve�e figure ljudi koji su jahali na konjima nose�i srednjevokovno oružje. Statueta je bila veli�anstvena, o�igledno veoma stara. Nisam bila baš sigurna šta je predstavljala, ali dok sam je posmatrala iznenada sam osetila neku jezu. Bacila sam pogled prema prozorima oko našeg stola. "Kako ti se �ini?" upita me Luelin. "Izvanredna je, zar ne?" "Ose�ate li promaju?" upitah. Ali Luelin odmahnu glavom. Blanša me je posmatrala, �ekaju�i da �uje šta mislim. Luelin nastavi: "To je arapska kopija indijske slonova�e. Ova ovde nalazi se u Nacionalnoj biblioteci u Parizu. Možeš oti�i da je pogledaš ako se budeš zadržavala u Evropi. Ali ja verujem da je indijska figura �ija je ovo kopija, u stvari, kopija jedne daleko starije figure koja još nije prona�ena. Zove se "'Kralj Karla Velikog'." "Zar je Karlo Veliki jahao na slonovima? Mislila sam da je to bio Hanibal.

"Ta figura ne prikazuje Karla Velikog. To je kralj iz šahovske garniture za koju se pretpostavlja da je pripadala Karlu Velikom. Ovo je kopija kopije. Originalna figura je legendarna. Koliko je meni poznato, niko je nikada nije video." "Otkud onda znaš da postoji?" poželeh da doznam. "Postoji", odvrati Luelin. "Cela ta šahovska garnitura opisana je u Legendi o Karlu Velikom. Moj pokrovitelj je ve� nabavio nekoliko figura i sada želi da kompletira garnituru. Voljan je da plati stvarno velike svote za preostale figure. Ali želi da ostane anoniman. Sve ovo mora ostati u strogoj tajnosti, draga moja. Verujem da su originali napravljeni od dvadeset �etvorokaratnog zlata i ukrašeni retkim draguljima." Zurila sam u Luelina, pitaju�i se da li sam ga dobro �ula. A onda sam shvatila na šta me navla�i. "Lueline, postoje zakoni koji zabranjuju iznošenje zlata i dragog kamenja iz stranih zemalja, a da i ne pominjem predmete od velike istorijske vrednosti. Jesi li poludeo, ili nameravaš da me strpaš u kakav arapski zatvor?" "Ah. Hari se vra�a", primeti mirno Blanša, ustaju�i kao da želi da protegne svoje duga�ke noge. Luelin žurno smota sliku i gurnu je nazad u džep. "Ni re�i o ovome mome zetu", prošaputa on. "Porazgovara�emo ponovo pre no što po�eš na put. Samo da znaš, oboje bismo mogli debelo da zaradimo." Odmahnuh glavom, pa i sama ustadoh kada je Hari stigao sa poslužavnikom punim �aša. "Vidi, vidi", po�e glasno Luelin, "evo Harija sa pun�em od jaja, svima nam je doneo po jedan! Kako je to lepo od njega." Nagnuvši se zatim prema meni, prošaputa: "Mrzim pun� od jaja. Napoj za svinje, eto šta je to." Ali uzeo je poslužavnik od Harija i pomogao mu da podeli �aše. "Dragi", re�e Blanša, pogledavši u svoj sat opto�en draguljima, "pošto se Hari vratio i svi smo na okupu, mogao bi da potražiš tu gataru. Ve� je petnaest do dvanaest i Ket bi trebalo pre pono�i da sazna šta je �eka u budu�nosti." Luelin klimnu i udalji se, sav sre�an što �e ipak mo�i da propusti pun� od jaja. Hari sumnji�avo pogleda za njim. "Znaš", obrati se on Blanši, "u braku smo ve� dvadeset pet godina i svake godine se pitam ko to na Boži�nim sedeljkama zaliva cve�e mojim pun�em od jaja." "Ovaj pun� od jaja je odli�an", primetih. Bio je gust i penast i imao je divan ukus alkohola. "Taj tvoj brat..." nastavi Hari. "Sve ove godine ga pomažem, a on zaliva cve�e mojim pun�em od jaja; prva dobra ideja do sada mu je ova sa gatarom." "U stvari", umeša se Blanša, "Lili je bila ta koja ju je preporu�ila, mada sam Bog zna kako je otkrila da u hotelu Peta Avenija radi jedna gatara! Možda je ovde u�estvovala na nekom šahovskom takmi�enju", dodade ona suvo. "Danas ih održavaju posvuda." Dok je Hari ad nauseam pri�ao o tome kako Lili da odvrati od šaha, Blanša je zaklju�ila da je bolje praviti pogrdne primedbe na tu temu. Okrivljivali su jedno drugo što je njihovo jedino dete ispalo tako neobi�no. Lili ne samo da je igrala šah, ona ni o �emu drugom nije razmišljala. Nisu je zanimali ni posao ni udaja - što je za Harija bio dvostruki trn u oku. Blanša i Luelin su prezirali "grozna" mesta i ljude koje je pose�ivala. Da budem iskrena, teško je bilo prihvatiti opsesivnu aroganciju koju je ova igra usadila u nju. Ceo njen život sastojao se od pomeranja gomile drvenih figura po tabli. U izvesnoj meri sam opravdavala stav njene porodice. "Dozvoli da ti kažem šta mi je gatara rekla o Lili", nastavi Hari, ne obra�aju�i pažnju na Blanšu. "Rekla mi je da �e neka mla�a žena koja ne pripada mojoj porodici odigrati važnu ulogu u mom životu." "Kao što možeš i pretpostaviti, Hariju se to mnogo dopalo", primeti Blanša, osmehnuvši se. "Rekla je da su pešaci u igri koja se zove život otkucaji srca i da pešak može da menja pravac kretanja ako mu druga žena pomogne. Mislim da se to odnosilo na tebe..." "Rekla je: 'Pešaci su duša šaha'" prekide ga Blanša. "�ini mi se da su to bile njene re�i..." "Kako to da si ih upamtila?" upita Hari.

"Jer ih je Lu zapisao na salveti", odvrati Blanša. "'U igri koja se zove život pešaci su duša šaha. �ak i ponizan pešak može promeniti ode�u. Neko koga voliš doveš�e do preokreta. Žena koja je bude privela cilju, raskinu�e vidljive stege i okon�ati sve onako kako je predskazano.'" Blanša spusti salvetu i otpi gutljaj šampanjca, uopšte nas ne pogledavši. "Jesi li �ula?" upita me Hari sav sre�an. "Ja sam to ovako protuma�io: ti �eš izvesti neko �udo... natera�eš Lili da na izvesno vreme ostavi šah i po�ne da vodi normalan život." "Da sam na tvom mestu ne bih zadržavala dah", primeti Blanša pomalo hladno. Upravo u tom trenutku stigao je Luelin u pratnji gatare. Hari ustade i ustupi joj mesto pored mene. Moj prvi utisak bio je da žele sa mnom da se našale. Izgledala je od pete do glave groteskno; prava antika. Sva zgrbljena, sa nakostrešenom kosom koja je li�ila na periku, zurila je u mene kroz nao�ari u obliku šišmišovih krila ukrašene imitacijom dragog kamenja. Bile su joj pri�vrš�ene oko vrata duga�kim lancem od raznobojnih gumenih traka vezanih u petlje, kakve prave deca. Na sebi je imala ruži�asti džemper ukrašen belim radama od sitnih perlica, zelene pantalone koje su joj loše stajale i svetloruži�aste, zdelaste cipele na kojima je bilo izvezeno ime "Mimsi". Uza se je imala podmeta� sa štipaljkom "mejsonajt" koji je s vremena na vreme konsultovala, kao da je vodila nekakvu evidenciju. Tako�e je žvakala vo�nu žvaka�u gumu. Kad god bi progovorila zapahnuo bi me njen miris. "Ovo je tvoja prijateljica?" upita ona kreštavim glasom. Hari klimnu i pruži joj nešto novca, koji ona zaka�i za podmeta�, napravivši kratku zabelešku. Zatim sede pored mene, a Hari se smesti s njene druge strane. Stade da me posmatra. "A sada, draga", re�e Hari, "samo klimni ako je u pravu. Da je ne izbaciš iz..." "Ko ovde prori�e budu�nost, a?" odbrusi starica, i dalje me prou�avaju�i kroz svoje biseraste nao�ari. Ostala je tako dosta dugo da sedi, uopšte se ne žure�i da mi prorekne budu�nost. Posle nekoliko trenutaka, svi se uznemiriše. "Zar ne bi trebalo da mi gledate u dlan?" upitah. "Moraš da �utiš!" opomenuše me Hari i Luelin uglas. "Tišina!" re�e nervozno gatara. "S njom ne�e biti lako. Pokušavam da se koncentrišem." Nema sumnje da upravo to radi, pomislih. Nije skidala pogled sa mene od trenutka kada je sela. Bacih pogled na Harijev sat. Bilo je sedam minuta do pono�i. Gatara je i dalje nepomi�no sedela. Kao da se skamenila. U celoj prostoriji ljudi su postajali sve razdraganiji što se približavala pono�. Glasovi su im bili razuzdani i sve vreme su vrteli šampanjskim bocama po posudama za led, trude�i se da naprave što ve�u buku, izvla�e�i pri tom smešne papirnate šešire, zastavice i konfete. Spremali su se da izbace staru godinu kao pajaca iz kutije. U tom trenutku sam se setila zašto sam uvek izbegavala da napolju slavim Novu godinu. Gatara kao da nije prime�ivala šta se oko nje doga�a. Samo je sedela. I zurila u mene. Odvratih pogled. Hari i Luelin su se naginjali napred zadržavaju�i dah. Blanša je sedela zavaljena na stolici mirno promatraju�i vra�arin profil. Kada sam vratila pogled na staricu, ova se još nije pomerila. Kao da je zapala u trans usled koga je gledala pravo kroz mene. A onda se njene o�i lagano usredsrediše na moje. Kada se to dogodilo, osetila sam istu onu jezu kao malopre. Samo ovog puta kao da je dolazila iznutra. "Ništa ne govori", iznenada mi došapnu gatara. Prošao je trenutak pre no što sam shvatila da su se njene usne pomerile, da je to ona progovorila. Hari se naže još više napred kako bi mogao da je �uje, a za njim i Luelin. "U velikoj si opasnosti", re�e. "Svuda oko tebe ose�am opasnost. Sada." "Opasnost?" ponovi mrko Hari. Upravo u tom trenutku stiže kelnerica sa šampanjcem na ledu. Hari joj nervozno domahnu da ga ostavi i udalji se. "O �emu ti to govoriš? Je li to neka šala?" Gatara tada spusti pogled na podmeta�, dobuju�i olovkom po metalnom okviru, kao da nije mogla da se odlu�i da li da nastavi. Po�ela sam da se dosa�ujem. Zašto li je ova koktelska gatara pokušavala da me zaplaši? Ona

iznenada podiže pogled. Mora da je primetila bes na mom licu, jer je postala veoma poslovna. "Ti si dešnjak", re�e. "Što zna�i da ti je na levom dlanu ispisana sudbina koja ti je ro�enjem predodre�ena. Desni dlan kazuje pravac kojim se kre�eš. Daj mi da ti vidim prvo levi dlan." Moram priznati da je to �udno, ali dok je �utke zurila u moj levi dlan, po�elo je da me prožima neko jezivo ose�anje da je ona odista mogla tamo nešto da vidi. Njeni krhki, iskrivljeni prsti kojima je stezala moju šaku bili su hladni kao led. "Auuh", izusti ona �udnim glasom. "Kakva šaka, mlada damo." Ostala je �utke da sedi i zuri u moj dlan, a o�i su joj se sve više širile iza nao�ara ukrašenih šljokicama. Podmeta� joj skliznu sa krila na pod, ali se niko ne saže da ga dohvati. Oko našeg stola kao da se gomilala neka potisnuta energija, koja je sve prisutne sputavala da progovore. Svi su gledali u mene dok je u prostoriji oko nas buka postajala zaglušuju�a. Kada je gatara obema šakama š�epala moju, ja osetih bol. Pokušala sam da izvu�em šaku, ali ona ju je držala kao u samrtni�kom gr�u. Ne znam zbog �ega, ali to me je razljutilo. Tako�e mi je bilo pomalo muka od pun�a i zadaha vo�ne žvake. Drugom šakom oslobodih se njenih duga�kih koš�atih prstiju i zaustih da nešto kažem. "Saslušaj me", prekinu me ona blagim glasom, sasvim razli�itim od malopre�ašnjeg kreštanja. Shvatih da joj naglasak nije ameri�ki, mada nisam mogla da odredim odakle je. I premda sam na osnovu sede kose i pogrbljenog stasa pretpostavila da je veoma stara, sada sam primetila da je viša no što mi se to u prvi mah u�inilo, a fina koža nije joj gotovo uopšte bila izborana. Ponovo zaustih da nešto kažem, ali Hari u tom trenutku iskobelja svoju telesinu iz stolice i uspravi se nad nama. "Ovo postaje suviše melodramati�no za mene", re�e on, spustivši šaku na gatarino rame. Drugom šakom je iz džepa izvukao još novca i po�eo da joj ga gura u ruke. "Recimo da je za sve kriva ova no�, važi?" Gatara se ni ne osvrnu na njega ve� se naže prema meni. "Došla sam da te upozorim", prošaputa ona. "Gde god da po�eš, stalno se osvr�i za sobom. Ne veruj nikom. Sumnjaj u sve. Jer linije tvoga dlana otkrivaju... ovo je dlan koji nosi predskazanje." "�ije predskazanje?" upitah. Ona mi ponovo dohvati šaku i stade nežno prstima da prevla�i preko linija na mom dlanu, sklopljenih o�iju kao da �ita Brajovu azbuku. Nastavila je da govori šapatom, kao da se prise�a ne�ega, kakve pesme koju je davno �ula. "Jednako kao što klju� �ine linije ove, a tek kao što �e na šahovska li�iti polja kada �etiri budu meseca i dana, da moraš jednom još, znaj, pripaziti pomno mat da ne zadaš glasno. Od igara, eto, tih metafora jedna, a druga je prava rana. Uvek se ta mudrost sticala kasno. Bitke je beli u nedogled vodio nove. Evo, crni �e onaj uvek biti što �e mu usud doneti jasno. Kruži u potrazi za trideset tri i tri i pati se kroz snove. Velom zauvek tim na�u se skrivena vrata tajna." Nisam ni re� progovorila kada je završila, a Hari je nepomi�no stajao sa rukama u džepovima. Pojma nisam imala šta je htela da kaže - ali sve je to bilo �udno. �inilo mi se kao da sam ve� jednom bila u ovom baru i slušala ove re�i. Odagnala sam tu pomisao kao deja-vu. "Pojma nemam o �emu govorite", rekoh glasno. "Ne razumeš?" upita ona. �udno, ali uputila mi je jedan neobi�an, gotovo sau�esni�ki osmeh. "Razume�eš", nije se dala smesti. "Dan �etvrti, �etvrtog meseca? Da li ti to nešto zna�i?" "Da, ali..." Ona prinese prst ustima i zavrte glavom. "Nikom ne smeš re�i šta to zna�i. Uskoro �eš razumeti i ostalo. Jer ovo je dlan koji nosi predskazanje, dlan Sudbine. Zapisano je... '�etvrtog dana �etvrtog meseca, do�i �e Osmica.'" "Šta to zna�i?" povika upani�eno Luelin. Zatim ispruži ruku preko stola i š�epa njenu, ali mu se ona izmigolji. Upravo u tom trenutku u protoriji zavladaše posvemašnja tama i neopisiva larma. �ula sam kako izle�u zapuša�i iz boca sa šampanjcem i ljude kako uglas

vi�u: "Sre�na Nova godina!" Na ulici su pucale petarde. Naspram tinjavih ugaraka u kaminu uvijale su se izobli�ene siluete pijanaca nalik na pocrnele duhove iz Danteovog pakla. Njihovi krici odzvanjali su kroz tamu. Kada su se svetla ponovo upalila, gatare više nije bilo. Hari je stajao pored svoje stolice. U �udu se pogledasmo preko praznog prostora koji je ona zauzimala pre samo jednog trenutka. Hari se nasmeja, nagnu i poljubi me u obraz. "Sre�na ti Nova godina, draga", požele mi on, srda�no me stegnuvši u zagrljaj. "Kakva te samo sudbina �eka, šta kažeš? Izgleda da mi ova ideja nije bila jedna od sre�nijih. Izvini." S druge strane stola sedeli su jedno uz drugo Blanša i Luelin i nešto šaputali. "Do�ite, vas dvoje", re�e Hari. "Hajde da gucnemo malo ovog šampanjca za koji sam se do guše zadužio. Ket, i tebi �e dobro do�i." Luelin ustade i pri�e mi, spustivši ovlaš usne na moj obraz. "Draga Ket, moram se složiti s Harijem. Izgledaš kao da si upravo videla duha." Stvarno sam se ose�ala pomalo isce�enom. Pripisala sam to napetosti poslednjih nedelja i poznom �asu. "Kakva grozna starica", nastavi Luelin. "I sve te gluposti o nekakvoj opasnosti. Ipak mi se �ini da je za tebe sve to imalo nekog smisla. Ili se možda varam?" "Bojim se da se ipak varaš", odvratih. "Šahovske table, brojevi i... šta je to osmica? Osam �ega? Nisam mogla da je uhvatim ni za glavu ni za rep." Hari mi dodade �ašu šampanjca. "Ma, nije ni važno", primeti Blanša, dodavši mi salvetu preko stola. Na njoj je bilo nešto nažvrljano. "Lu je sve na njoj zapisao, pa neka ti se na�e. Možda se kasnije ne�ega setiš. Ali nadajmo se da ne�eš! Sve mi je to zvu�alo prili�no obeshrabruju�e." "Ma, hajde, molim te, sve je to samo šala", re�e Luelin. "Žao mi je što je sve ispalo na kraju tako �udno, ali ipak je pomenula šah, zar ne? Ono o 'matu' i ostalo. Vrlo �udno. Znaš da re� 'mat'... 'šahmat', u stvari... dolazi od persijskog Shah-mat. I zna�i 'smrt kralju'. Ako to povežemo sa �injenicom da je rekla kako si u opasnosti... jesi li potpuno sigurna da ne razumeš ništa od ovoga?" navaljivao je dalje Luelin. "Oh, prekini, molim te", re�e Hari. "Pogrešio sam kada sam kazao da je moja sudbina na bilo koji na�in povezana sa Lili. O�igledno je sve to samo gomila besmislica. Zaboravi na to ili �e te mu�iti no�ne more." "Lili nije jedina osoba za koju znam da igra šah", rekoh mu. "U stvari, imam prijatelja koji je nekada igrao i na takmi�enjima..." "Stvarno?" požuri da upita Luelin. "Da li ga znam?" Odmahnuh glavom. Blanša se upravo spremala nešto da kaže kada joj Hari dodade �ašu penušavca. Ona se osmehnu i srknu pi�e. "Dosta, nazdravimo Novoj godini, šta god nam ona donela", predloži Hari. Posle otprilike pola sata ispraznili smo bocu šampanjca. Kouna�no smo pokupili kapute i izišli, natrpavši se u limuzinu, koja se odnekud pojavila pred ulazom. Hari naredi Solu da prvo mene odveze do Ist Rivera. Kada stigosmo do moje zgrade, Hari izi�e iz kola i snažno me zagrli. "Nadam se da �e ti naredna godina biti predivna", re�e. "Možda �eš uspeti da u�iniš nešto od te moje nemogu�e k�eri. U stvari, siguran sam da ho�eš. To mi kažu moje zvezde." "I ja �u uskoro videti sve zvezde, ako ne legnem", rekoh mu pokušavši da potisnem zevanje. "Hvala za pun� s jajima i šampanjac." Stegoh Hariju ruku, a on ostade da me isprati pogledom dok sam nestajala u mra�nom predvorju. Vratar je spavao, uspravno sede�i na stolici pored vrata. Nije se ni pomerio dok sam prolazila kroz veliki, nejasno osvetljeni foaje i ulazila u lift. U zgradi je bilo tiho kao u grobu. Pritisla sam dugme i vrata se zatvoriše za mnom. Dok se lift peo, izvukla sam iz džepa kaputa salvetu i još jednom pro�itala gatarine re�i koje je Luelin na njoj zapisao. Sve to i dalje nije imalo nikakvog smisla, pa sam je vratila u džep. Imala sam dovoljno problema i nisu mi bili potrebni novi, izmišljeni. Ali kada su se vrata lifta otvorila i ja krenula niz senkama ispunjeni hodnik ka

svom stanu, upitah se kako je gatara mogla znati da sam ro�ena �etvrtog dana �etvrtog meseca. 4. FIJANKETO Aufini (biskupi - "lovci") jesu prelati sa rogovima... Oni se kre�u i uzimaju ukoso, zato što gotovo svaki biskup ("lovac") zloupotrebljava svoje zvanje pohotom. Kvendam Moralitas de Skakario, Papa Ino�entije III (1198-1216) PARIZ, LETO 1791. "Oh, merd. Merd!" povika Žak-Luj David. Zatim, besan i razo�aran, zavrlja�i na pod �etkicu od fine samurovine, koja mu je ina�e bila privezana za šaku, i sko�i na noge. "Rekao sam vam da se ne pomerate. Ne pomerate! Nabori su se pomakli. Sve je propalo!" Zatim se zagleda u Valentinu i Mirelu, smeštene na visokim skelama nasred ateljea. Bile su gotovo nage, obavijene samo providnom gazom, pažljivo naboranom i pri�vrš�enom ispod grudi, kako bi podse�ala na ode�u kakva se nosila u drevnoj Gr�koj i koja je tih dana bila u Parizu u modi. David stade da gricka palac. Njegova tamna, razbarušena kosa štr�ala je na sve strane, a crne o�i su mu divlje sevale. Marama na žuto-plave pruge, dvaput obmotana oko vrata i samo ovlaš privezana, bila je prošarana ugljenom prašinom. Široki, izvezeni reveri sakoa od zelenog somota bili su mu nehajno iskrivljeni. "Sada �u morati sve ponovo da nameštam", žalio se on. Valentina i Mirela su �utale. Obrazi su im goreli od srama, dok su razroga�enih o�iju zurile u otvorena vrata iza slikara. Žak-Luj nervozno pogleda preko ramena. Tamo je stajao jedan visoki, lepo gra�eni mladi�, izuzetno lepih crta lica tako da je gotovo li�io na an�ela. Zlatna, bujna kosa slivala mu se u uvojcima svezanim na zatiljku obi�nom trakom. Duga�ka, grimizna svešteni�ka odora spuštala se niz graciozno telo poput kakvog slapa. Njegove o�i, prodorne i uznemiruju�e plave, mirno su po�ivale na slikaru. Zbunjeno se osmehivao Žak-Luju. "Nadam se da ne smetam", re�e on, bacivši pogled prema skelama na kojima su stajale dve devojke, u pozi srna koje samo što nisu pojurile. U glasu su mu se ose�ale meko�a i samouverenost više klase, koja o�ekuje da �e njeno prisustvo biti pozdravljeno s oduševljenjem spram koga je �injenica da je nešto prekinula postajala sasvim nebitna. "Oh, to si ti, Morise", re�e razdraženo Žak-Luj. "Ko te je pustio da u�eš? Znaju da niko ne sme da me uznemirava dok radim." "Nadam se da ovako ne pozdravljaš sve svoje goste koje si pozvao na ru�ak", odvrati mladi� i dalje se osmehuju�i. "Kona�no, meni ovo ne li�i baš mnogo na neki ozbiljan rad. Ili bi možda trebalo da kažem kako je u pitanju posao na koji bih i ja rado prionuo." On ponovo pogleda Valentinu i Mirelu, uronjene u zlatastu svetlost koja je dopirala kroz prozore na severnoj strani ateljea. Kroz providnu tkaninu mogao je da nazre obrise njihovih ustreptalih tela. "Meni se �ini da si za sobom ostavio ve� dovoljno sli�nih poslova", re�e David, dohvativši drugu �etkicu iz kositrenog kr�aga na štafelaju. "Hajde, budi dobar momak - otidi do skele i sredi te nabore, molim te! Ja �u ti ve� re�i kako. Jutarnja svetlost ionako samo što nije nestala. Još dvadesetak minuta i napravi�emo pauzu za ru�ak." "Šta to skiciraš?" upita mladi�. Dok se lagano približavao skelama, �inilo se da pomalo hramlje i da mu svaki korak pri�injava bol. "Ugljen i tuš", odvrati David. "Tu ideju nosim u sebi ve� duže vreme, zasniva se na Pusenovoj temi. Otmica Sabinjanki." "Kakva slasna misao", primeti Moris, stigavši do skele. "Šta bi želeo da popravim? Meni sve izgleda krajnje dražesno." Valentina je stajala na skelama iznad Morisa, isturenog kolena i ruku podignutih u visini ramena. Mirela je kle�ala pored Valentine, ispruženih ruku

kao da preklinje. Tamnocrvena kosa bila joj je preba�ena preko jednog ramena, jedva skrivaju�i njena naga prsa. "Crvenu kosu treba povu�i unazad", dovikivao je David s druge strane ateljea, žmirkaju�i prema skelama i mašu�i �etkicom kroz vazduh dok je izdavao uputstva. "Ne, ne toliko. Treba da joj prekriva samo levu dojku. Desna mora da ostane potpuno otkrivena. Potpuno otkrivena. Povuci još malo tu tkaninu. Kona�no, cilj im je da zavedu vojnike što dolaze iz bitke, a ne da otvore samostan." Moris ga posluša, ali mu ruka zadrhta dok je povla�io providnu tkaninu. "Sklanjaj se. Sklanjaj se, pobogu, ne mogu da je vidim. Ko je ovde slikar?" drao se David. Moris se skloni u stranu i ovlaš osmehnu. U životu nije video ljupkije devojke i pitao se gde ih je David samo pronašao. Svi su znali da žene iz otmenih krugova �ekaju u redu ispred njegovog ateljea, nadaju�i se da �e ih portretirati kao fatalne Grkinje na nekom od svojih �uvenih platana, ali ove devojke bile su suviše sveže i neprofinjene da bi pripadale iznurenom pariskom plemstvu. Moris bi ih ina�e svakako ve� bio upoznao. Milovao je grudi i bokove više žena iz otmenih krugova od bilo kog drugog muškarca u Parizu; u njegove ljubavnice ubrajale su se vojvotkinja de Lan, vojvotkinju de Fic-Džejms, vikontesa de Laval i princeza de Vademon. Bio je to svojevrstan klub u koji su žene mogle da se u�lane u svako doba. Jedna Morisova izjava �esto je navo�ena: "Pariz je jedino mesto u kome je lakše imati ženu nego samostan." Iako mu je bilo trideset sedam godina, Moris je izgledao deset godina mla�i i taj mladala�ki izgled obilato je koristio ve� preko dvadeset godina. U to je vreme mnogo vode proticalo ispod Pont Nefa, prijatne za uživanje i politi�ki korisne. Ljubavnice su za njega isto onoliko �inile u salonima kao i u budoarima i mada je morao sam da stekne samostan, one su mu otvorile vrata politi�kih sinekura koje je priželjkivao i koje �e uskoro zadobiti. Žene su vladale Francuskom, a Moris je to znao bolje od bilo kog drugog. I mada nije bilo u skladu sa francuskim zakonom da žene naslede presto, one su sticale mo� drugim sredstvima i sledstveno tome birale svoje kandidate. "A sada popravi Valentinine nabore", nestrpljivo doviknu David. "Mora�eš da se popneš na skele, stepenice su pozadi." Moris hramaju�i krenu uz stepenice do glomaznih skela, podignutih na nekoliko stopa iznad tla. Zaustavio se iza Valentine. "Zna�i, ime ti je Valentina", prošapta joj on na uvo. "Veoma si ljupka, draga moja, za nekoga sa muškim imenom." "A vi ste veoma raskalašni", odvrati drsko Valentina, "za �oveka koji nosi grimiznu biskupsku odoru!" "Prestanite da šapu�ete", zaurla David. "Namesti tu tkaninu! Svetla samo što nije nestalo." Kada je Moris posegnuo za tkaninom, David dodade: "Ah, Morise, nisam vas upoznao. Ovo su moja ne�aka Valentina i njena ro�aka Mirela." "Tvoja ne�aka!" ponovi Moris i ispusti tkaninu kao da ga je opekla. "'Srda�na' ro�aka", dodade on. "Ona je moj šti�enica. Njen je deda bio jedan od mojih najdražih prijatelja; na žalost, preminuo je pre nekoliko godina. Grof od Remija. Tvoji su ga sigurno poznavali?" Moris se zaprepaš�eno upiljio u Davida. "Valentina", David nastavi, "taj gospodin koji ti popravlja nabore veoma je poznat u Francuskoj. Bivši predsednik Narodne skupštine. Dozvoli da ti predstavim monsenjera Šarla Morisa de Taljeran-Perigora. Biskupa od Otina..." Mirela se trže, dok joj je dah zastao u grlu, i povu�e tkaninu kako bi pokrila razgoli�ene grudi. Istog trenutka Valentina je tako prodorno kriknula da je gotovo probila Morisu bubne opne. "Biskup od Otina!" povika Valentina, ustuknuvši od njega. "To je taj �avo sa raspolu�enim kopitom!" Obe devojke sko�iše sa skela i bose istr�aše iz sobe. Moris pogleda preko ateljea prema Davidu, s vragolastim osmehom. "Obi�no ne ostavljam takav utisak na slabiji pol", primeti on. "Izgleda da te je tvoj ugled ovog puta pretekao", odvrati David.

Sede�i u maloj trpezariji pored ateljea, David je gledao kroz prozor na Ri de Bak. Moris, le�ima okrenut prozorima, uko�eno je sedeo na jednoj od stolica presvu�enih satenom na crveno-bele pruge, postavljenih oko stola od mahagonija. Po stolu je bilo razmešteno nekoliko �inija vo�a i nekoliko bronzanih sve�njaka; sto je bio postavljen za �etvoro, a ljupko izneto posu�e bilo je ukrašeno pticama i cve�em. "Ko je mogao da o�ekuje da �e tako reagovati?" postavi pitanje David, ljušte�i prstima pomorandžu. "Izvinjavam se zbog nastale zbrke. Bio sam gore; ipak su pristale da se presvuku i si�u na ru�ak." "Kako je došlo do toga da si postao tutor ovim lepoticama?" upita Moris, vrte�i me�u prstima �ašu sa vinom, da bi potom otpio još jedan gutljaj. "�ini mi se da je to suviše za jednog �oveka. A i da ne pominjem kako je to pravo tra�enje kada si ti u pitanju." David baci brz pogled prema njemu i odgovori: "Moram da priznam da si u pravu. Ni sam ne znam šta �u i kako �u. Pro�ešljao sam ceo Pariz traže�i odgovaraju�u guvernantu koja bi nastavila da se brine o njihovom školovanju. Uopšte se ne snalazim od kada je moja žena pre nekoliko meseci otišla u Brisel." "Njen odlazak nema nikakve veze sa dolaskom tvojih dražesnih 'ne�aka', zar ne?" upita Taljeran, rugaju�i se Davidovom položaju, dok je stezao dršku �aše. "Ma kakvi", odvrati David, veoma potišten. "Moja žena i njena porodica su zagriženi rojalisti. Nisu se slagali s mojim uzimanjem u�eš�a u Skupštini. Oni smatraju da jedan buržoaski slikar kao što sam ja, koga je pomagala monarhija, ne treba otvoreno da podržava revoluciju. Posle pada Bastilje moj se brak pretvorio u pravi pakao. Žena je zahtevala da se odreknem mesta u Skuštini i da prekinem sa angažovanim slikarstvom; to su uslovi koje treba da ispunim ako želim da se vrati." "Ali, prijatelju, kada si otkrio Horacijevu zakletvu u Rimu, ljudi su u gomilama dolazili u tvoj atelje na Pjaca del Popolo da to platno zaspu cve�em! To je bilo prvo remek-delo Nove Republike, a ti si njen odabrani slikar." "To znam ja, ali ne i moja žena", uzdahnu David. "Odvela je decu u Brisel, a želela je da povede i moje šti�enice. Ali pristavši da budem njihov tutor obavezao sam se njihovoj nastojnici da �e boraviti u Parizu, za šta sam veoma izdašno pla�en. Pored toga, i meni je ovde mesto." "Njihovoj nastojnici? Tvoje šti�enice su opatice?" Moris umalo nije prsnuo u smeh. "Kakva neverovatna nepromišljenost! Poveriti dve devojke, Hristove neveste, jednom �etrdeset trogodišnjaku koji im nije nikakav rod. Gde je bila pamet toj nastojnici?" "Nisu one opatice, nisu položile zakletvu. Za razliku od tebe!" bocnu ga David. "A upravo ih je ta stroga stara nastojnica upozorila da si ti samo otelovljenje �avola." "Priznajem da nisam uvek živeo onako kako je trebalo", re�e Moris. "Pa ipak me �udi što �ujem da je nešto tako rekla jedna provincijska nastojnica. Trudio sam se da budem diskretan." "Ako pod diskretnim smatraš to što si Francusku preplavio nezakonitom de�urlijom dok si davao poslednju pomast i tvrdio da si sveštenik, onda zaista ne znam šta bih mogao nazvati javnim." "Nikada nisam tražio da postanem sveštenik", re�e Moris pomalo ogor�eno. "�ovek se mora zadovoljiti onim što ima. Onog dana kada budem zauvek sa sebe skinuo ovu odoru, po prvi put �u se odista ose�ati �istim." U tom trenutku u malu trpezariju u�oše Valentina i Mirela. Bile su sli�no odevene u jednostavnu, sivu, putnu ode�u koju im je nastojnica nabavila. Da nije bilo njihovih sjajnih uvojaka izgledale bi krajnje bezbojno. Oba muškarca ustadoše da ih pozdrave, a David zatim izmaknu dve stolice. "�ekamo vas gotovo �etvrt sata", ukori ih on. "Nadam se da �ete se nadalje pristojno vladati. I pokušajte, molim vas, da budete ljubazne sa monsenjerom. Šta god da ste �ule o njemu, ube�en sam da �e izbledeti pred pravom istinom. Uostalom, on je naš gost." "Da vam možda nisu rekli da sam vampir?" upita u�tivo Taljeran. "I da maloj deci sišem krv?" "Oh, upravo to, monsenjeru", odvrati Valentina. "Kao i da imate raspolu�eno kopito. Pošto hramljete, to mora da je istina!"

"Valentina, baš si nepristojna", opomenu je Mirela. David zakloni lice šakama i ništa ne re�e. "Sve je u redu", javi se Taljeran. "Objasni�u otkud to da hramljem." On dohvati bocu s vinom i napuni �aše koje su stajale ispred Valentine i Mirele, a zatim nastavi. "Moji su me, dok sam bio mali, uglavnom ostavljali sa dadiljom, jednom primitivnom seljankom. Ona me je jednom prilikom podigla na vrh komode, odakle sam pao i slomio stopalo. Dadilja se plašila da obavesti moje roditelje o onome što se dogodilo, tako da mi niko nije namestio stopalo kako treba. Kako moja majka nije bila posebno zainteresovana da me �esto vi�a, stopalo je krivo zaraslo, a posle je bilo kasno da se to popravi. I to vam je cela pri�a. U njoj nema ni�eg tajanstvenog, je li tako?" "Da li vas mnogo boli?" upita Mirela. "Stopalo? Ne." Osmehnu se Taljeran pomalo gorko. "Boli me samo ono što sam zbog njega kasnije doživeo. Izgubio sam pravo prvoro�enog sina. Moja je majka posle toga u kratkom razmaku rodila još dva sina i moja prava prenela na mog brata Arhimboa, a posle njega na Bosona. Nikako nije mogla da pristane na to da obogaljeni naslednik ponese staru titulu Taljeran-Perigora, zar ne? Poslednji put sam video svoju majku kada je došla u Otin da se usprotivi mom promovisanju u biskupa. Iako me je sama gurnula u sveštenike, nadala se da �u ostati zakopan u nekoj selendri. Uporno je tvrdila da nisam dovoljno pobožan da bih postao biskup. Razume se, bila je potpuno u pravu." "Kako je to grozno!" povika uzbu�eno Valentina. "Ja bih je zbog toga nazvala matorom vešticom!" David skloni šake sa lica, podiže pogled ka tavanici, te pozvoni za ru�ak. "Da li biste stvarno to u�inili?" upita je nežno Moris. "U tom slu�aju, voleo bih da ste bili tamo. Priznajem da sam i sam poželeo da u�inim nešto sli�no." Kada su svi bili posluženi i sluga se udaljio, Valentina re�e: "Posle pri�e koju ste nam ispri�ali, više ne mislim da ste tako opaki kao što su nam vas predstavili. �ak mislim da ste veoma zgodni." Mirela, sva o�ajna, pogleda Valentinu, a David se od srca nasmeja. "Možda bi Mirela i ja trebalo da vam zahvalimo, monsenjeru, ako je odista vaša zasluga što su pozatvarali samostane", nastavi Valentina. "Da toga nije bilo, još bismo �amile u Monglanu, �eznu�i za životom u Parizu o kome smo maštale..." Moris je odložio nož i viljušku i zagledao se u njih. "Pomenula si opatiju Monglan? U Nižim Pirinejima? Vas dve ste došle iz te opatije? Ali zašto više niste tamo? Zašto ste otišle?" Izraz njegovog lica i žestina kojom je postavljao pitanja nateraše Valentinu da shvati kako je upravo napravila kobnu grešku. Taljeran je, uprkos svom dobrom izgledu i lepom ponašanju, ipak bio biskup od Otina, upravo onaj �ovek na koga ih je nastojnica upozorila. Ako sazna da ro�ake ne samo da su znale za Monglansku garnituru, ve� i da su pomogle da se figure odnesu iz opatije, ne�e se smiriti dok iz njih ne izvu�e sve što znaju. Nalazile su se u velikoj opasnosti ve� i zbog same �injenice što je saznao da su stigle iz Monglana. Iako su svoje figure iz garniture pažljivo zakopale ispod biljaka u Davidovoj bašti iza ateljea, još iste no�i kada su stigle u Pariz, time nisu pokopale i sve svoje probleme. Valentina nije zaboravila na ulogu koju joj je dodelila nastojnica, da kod nje dolaze ostale opatice, koje �e možda morati da beže, kako bi ostavile poverene im figure. Do sada se tako nešto nije dogodilo, ali kako su vremena u Francuskoj bila nemirna, neka od njih mogla se pojaviti svakog �asa. Valentina i Mirela nisu sebi mogle da dozvole da budu pod stalnim nadzorom Šarla Morisa Taljerana. "Ponovo vas pitam", uporno nastavi Taljeran, pošto su devojke �utale, "zašto ste napustile Monglan?" "Zato što je", odvrati nevoljko Mirela, "samostan zatvoren, monsenjeru." "Zatvoren? Zašto je zatvoren?" "Zbog odluke o sekularizaciji, monsenjeru. Nastojnica je smatrala da tamo više nismo sigurne..." "U pismima koja mi je uputila", umeša se David, "opatica mi je objasnila da je od pape primila nare�enje da zatvori samostan."

"I ti si to prihvatio?" upita ga Taljeran. "Jesi li ti republikanac ili nisi? Poznato ti je da se papa Pije javno izjasnio protiv Revolucije. Kada smo izglasali Odluku o sekularizaciji, pripretio je da �e izopštiti iz crkve sve katolike iz Skupštine! Ta nastojnica je izdala Francusku kada je poslušala nare�enje italijanskog papinstva, koje, kao što ti je poznato, vrvi od habsburgovaca i španskih Burbona." "Želeo bih da istaknem da nisam ništa lošiji republikanac od tebe", primeti David vidno uzbu�en. "Ne poti�em iz plemi�ke porodice, ja sam �ovek iz naroda. Dižem se ili padam zajedno sa novom vladom. Ali zatvaranje Monglanske opatije nema nikakve veze sa politikom." "Sve na svetu, dragi moj Davide, ima veze sa politikom. Poznato ti je šta je zakopano u Monglanskoj opatiji, zar ne?" Valentina i Mirela prebledeše, ali David za�u�eno pogleda Taljerana i podiže �ašu. "Bah. To je pri�a za malu decu", re�e, podrugljivo se nasmejavši. "Misliš?" upita ga onaj drugi. Posmatrao je devojke svojim prodornim plavim o�ima. Zatim i on podiže �ašu i otpi jedan gutljaj, kao da se izgubio u mislima. Kona�no se ponovo prihvatio viljuške i nastavio da jede. Valentina i Mirela su i dalje uko�eno sedele, ni ne pomišljaju�i na to da nastave sa jelom. "Tvoje ne�akinje su, izgleda, izgubile apetit", primeti Taljeran. David se okrenu prema njima. "Šta je pa sad?" upita on. "Nemojte mi re�i da i vas dve verujete u te besmislice?" "Ne, uja�e", odvrati tiho Mirela. "Znamo da je to puko praznoverje." "Svakako, to je samo jedna stara legenda, je li tako?" re�e Taljeran, povrativši nešto od svog malopre�ašnjeg šarma. "Ali nema sumnje da ste i vi �ule za nju. Recite mi, kuda je otišla ta vaša nastojnica, pošto joj se u�inilo zgodno da kuje zaveru sa papom protiv francuske vlade?" "Pobogu, Morise", umeša se iznervirano David. "�ovek bi pomislio da si u�io za inkvizitora. Re�i �u ti kuda je otišla, ali da prestaneš s tim. Otišla je u Rusiju." Taljeran je trenutak �utao. Zatim je lagano razvukao usta u osmeh, kao da se setio ne�eg zabavnog što se ticalo samo njega. "U pravu si", složi se on sa Davidom. "Reci mi, da li su tvoje šarmantne ne�akinje ve� imale priliku da posete parisku Operu?" "Nismo, monsenjeru", žurno odgovori Valentina. "Ali o tome smo naj�eš�e maštale još od najranijeg detinjstva." "Zar toliko dugo?" nasmeja se Taljeran. "Pa, možda �emo mo�i da nadoknadimo taj propust. Posle ru�ka �emo pregledati vašu garderobu. Ja sam slu�ajno stru�njak za modu..." "Monsenjer savetuje pola žena u Parizu po pitanjima mode", dodade David uz grimasu. "To je jedan od mnogobrojnih na�ina na koje on iskazuje svoje hriš�ansko milosr�e." "Moram vam jednom prilikom ispri�ati kako sam Mariji-Antoaneti napravio frizuru za maskenbal. Kreirao sam joj i kostim. Nisu je prepoznali ni njeni ljubavnici, a kralja i da ne pominjemo!" "Oh, uja�e, smemo li zamoliti monsenjera biskupa da i nas posavetuje?" stade da moljaka Valentina. Osetila je veliko olakšanje kada je razgovor skrenuo na mnogo pristupa�niju i bezopasniju temu. "Obe ste dovoljno zanosne i ovakve kakve ste." Taljeran se osmehnu. "Ali vide�emo šta još možemo da u�inimo da poboljšamo ono �ime vas je priroda obdarila. Sre�om, imam prijateljicu u �ijoj sviti su najbolje kroja�ice Pariza... možda ste �ule za gospo�u de Stal?" U Parizu nije bilo osobe koja nije �ula za Žermen de Stal, u šta su se Valentina i Mirela uskoro uverile. Dok su je pratile ka njenoj zlatno-plavoj loži u Operi-Komik, primetile su da se za njom okrenuo �itav niz napuderisanih glava. Krem pariskog društva dupke je ispunio lože koje su se dizale do krova pregrejane operske ku�e. �ovek nikada ne bi pomislio, gledaju�i taj metež od dragog kamenja, bisera i �ipki, da se napolju, na ulicama, još sprovodila revolucija, da kraljevska porodica vene zatvorena u vlastitoj palati, da svakog jutra otvorena kola za prevoz zatvorenika puna plemi�a i sveštenstva hitaju kaldrmom prema Trgu republike. Unutar potkovi�aste Opere-Komik, sve je bilo

blistavo i razdragano. A najblistavija od svih, žena koja je upravo uplovljavala u svoju ložu poput kakvog velikog �amca na Seni, bila je mlada, ali ve� velika dama Pariza, Žermen de Stal. Valentina je saznala sve o njoj ispituju�i poslugu svoga ujaka Žak-Luja. Obavestili su je da je gospo�a de Stal k�erka briljantnog švajcarkog ministra za finansije Žaka Nekera, koga je Luj XVI dva puta proterao i dva puta vra�ao na zahtev francuskog naroda. Njena majka, Suzana Neker, uspevala je da �itavih dvadeset godina drži najmo�niji salon u Parizu, �ija je zvezda bila Žermen. Kako je i sama bila milionerka, Žermen je u dvadesetoj godini kupila sebi muža: barona Erika Stala fon Holštajna, osiromašenog švedskog ambasadora u Francuskoj. Krenuvši maj�inim stopama, otvorila je vlastiti salon u švedskoj ambasadi i bacila se u politiku. Njene odaje vrvele su od lu�onoša politi�kog i kulturnog života Francuske: Lafajet, Kondorse, Narbon, Taljeran. Žermen je postala filozof-revolucionar. Sve važne politi�ke odluke donošene su unutar svilom presvu�enih zidova njenog salona, a donosili su ih ljudi koje je samo ona mogla da okupi na jednom mestu. Sa svojih dvadeset pet godina bila je možda najmo�nija žena u Francuskoj. Dok je Taljeran bolno šepao po loži, smeštaju�i tri žene, Valentina i Mirela su prou�avale gospo�u de Stal. Odevena u crno-zlatnu �ipkanu haljinu sa dubokim izrezom, koja je isticala njene pune ruke, miši�ava ramena i krupan struk, predstavljala je impozantnu priliku. Oko vrata je nosila ogrlicu od teških kameja obrubljenih rubinima, a na glavi je imala zlatni turban koji je bio njen zaštitni znak. Nagnula se ka Valentini, koja je sedela pored nje, i prošaputala svojim dubokim, hrapavim glasom, tako da su svi mogli da je �uju. "Sutra ujutro, draga moja, ceo Pariz �e se sjatiti na mom pragu da sazna ko ste. Bi�e to skandal i po, što je vašem pratiocu, u to sam uverena, sasvim jasno, jer bi vas ina�e primerenije odenuo." "Zar vam se, gospo�o, naše toalete ne dopadaju?" upita Valentina sa strahom. "Obe izgledate veoma ljupko, draga", stade da je uverava Žermen, prave�i pri tom grimase. "Ali devi�anska boja je belo, a ne plameno crveno. I mada su mlade grudi uvek u modi u Parizu, žene ispod dvadeset godina obi�no nose preko ramena preba�enu maramu, što je gospodinu Taljeranu i te kako poznato." Valentina i Mirela pocrveneše do ušiju, ali se zato Taljeran usprotivi: "Ja osloba�am Francusku na vlastiti na�in." On i Žermen se osmehnuše jedno drugome i ona slegnu ramenima. "Nadam se da �e vam se opera svideti", re�e Žermen, okrenuvši se ka Mireli. "To mi je jedna od omiljenih predstava, a nisam je �ula još od detinjstva. Kompozitor, Andre Filidor, najbolji je šahista Evrope. Igrao je šah i izvodio svoju muziku pred filozofima i kraljevima. Možda �e vam se njegova muzika u�initi pomalo zastarela, posle Glikovih operskih novina. Nije baš lako izdržati toliko recitovanja..." "Mi još nikada nismo bile u operi, gospo�o", upade joj u re� Valentina. "Nikada niste bile u operi!" ponovi Žermen glasno. "Nemogu�e! Gde su vas to vaše porodice držale?" "U samostanu, gospo�o", odgovori u�tivo Mirela. Žermen je na trenutak nepomi�no zurila u nju, kao da nikada nije �ula re� samostan. Zatim se okrenula prema Taljeranu. "Izgleda da si zaboravio da mi pomeneš nekoliko sitnica, prijatelju. Da sam znala da su Davidove šti�enice odgajane u samostanu, sigurno ne bih odabrala operu kao što je Tom Džons." Zatim se ponovo okrenula ka Mireli i dodala: "Nadam se da ne�ete biti šokirane. Pri�a je engleska i govori o nezakonitom detetu..." "Bolje za njih da što pre nau�e sve o moralu", nasmeja se Taljeran. "To je, nema zbora, ta�no", procedi Žermen kroz stisnute usne. "Ako im biskup od Otina postane mentor, ovakve stvari mogle bi im biti od velike koristi." Zatim se okrenula ka pozirnici, na kojoj je u tom �asu po�ela da se diže zavesa. "Mislim da je to nešto najlepše što sam do sada doživela", izjavi Valentina posle posete operi, sede�i na debelom Abisonovom tepihu u Taljeranovoj

radnoj sobi i gledaju�i kako plamenovi ližu po staklenim vratima zaštitne rešetke. Taljeran se zavali u naslonja� od plavkaste svile i ispruži noge na otoman. Mirela je stajala nekoliko koraka dalje i posmatrala vatru. "Danas tako�e prvi put pijemo konjak", dodade Valentina. "Tek vam je šesnaest godina", primeti Taljeran, udišu�i miris konjaka iz svoje �ašice, a zatim otpi gutljaj. "S vremenom �ete još mnogo toga doživeti." "Koliko je vama godina, monsenjer Taljerane?" upita Valentina. "Takve stvari se ne pitaju, nije u�tivo", opomenu je Mirela koja je stajala pored kamina. "Ne smeš ljude nikada pitati koliko im je godina." "Ali, molim vas", re�e Taljeran, "zovite me Moris. Imam trideset sedam godina, ali se ose�am kao da mi je devedeset kada me oslovljavate sa 'monsenjer'. A sada mi kažite kako vam se dopala Žermen?" "Gospo�a de Stal je bila veoma ljupka", odgovori Mirela, dok joj se crvena kosa presijavala na svetlosti vatre, iste boje kao i plamenovi. "Je li istina da je ona vaša ljubavnica?" upita Valentina. "Valentina!" povika Mirela. A Taljeran prsnu u smeh. "Nemogu�a si", re�e on, razbarušivši Valentininu kosu prstima, pošto se ona oslonila na njegovo koleno pri treptavoj svetlosti vatre. Zatim se obrati Mireli: "Tvoja ro�aka, gospo�ice, ne ume da se pretvara, što je ina�e uobi�ajeno u pariskim društvenim krugovima i, uzgred budi re�eno, tako dosadno. Njena pitanja su pravo osveženje za mene i ne mogu da me uvrede. Ovih nekoliko poslednjih nedelja, dok sam vam nabavljao garderobu i pokazivao Pariz, predstavljale su za mene melem koji je ublažio moj prirodni cinizam. Ali ko ti je kazao, Valentina, da je gospo�a de Stal moja ljubavnica?" "�ula sam od posluge, monsenjeru... ho�u da kažem, uja�e Moris. Je li to istina?" "Ne, draga moja. Nije istina. Bar ne više. Istina je da smo nekada bili ljubavnici, ali tra�evi uvek prepri�avaju prošle stvari. Sada smo dobri prijatelji." "Možda vas je odbacila zbog vaše hromosti?" stade da naga�a Valentina. "Blagi Bože!" povika Mirela, koja nije bila naviknuta da izgovara takve re�i. "Smesta da si se izvinila monsenjeru. Molim vas da oprostite mojoj ro�aci, monsenjeru. Nije nameravala da vas uvredi." Taljeran je sedeo �utke, gotovo u stanju šoka. Nije zaboravio da je malopre izjavio kako ga Valentina ni�im što kaže ne može uvrediti, ali do sada niko u Francuskoj nije otvoreno pomenuo njegov telesni nedostatak. Po�eo je da drhti jer ga je proželo neko �udno, nepoznato ose�anje; zatim je uhvatio Valentinu za ruke i podigao da sedne pored njega na otoman. Nežno ju je zagrlio. "Jako mi je žao, uja�e Moris", re�e Valentina. Ovlaš mu je položila šaku na obraz i nasmešila se. "Do sada nisam imala prilike da vidim neki fizi�ki nedostatak. Za mene bi bilo veoma pou�no kada biste mi pokazali vaše stopalo." Mirela zaje�a. Taljeran je sada zurio u Valentinu kao da ne veruje svojim ušima. Ona mu steže ruku ne bi li ga ohrabrila. Posle kra�eg vremena on ozbiljno re�e: "Dobro. Ako baš želiš." Zatim s mukom podiže stopalo sa otomana, sagnu se i skide tešku �eli�nu �izmu koja mu je stezala stopalo kako bi uopšte mogao da hoda. Valentina je zagledala stopalo pri nejasnoj svetlosti vatre. Bilo je tako gadno iskrivljeno, ulubljeno, da se �inilo da mu prsti rastu odozdo. Gledano odozgo stvarno je podse�alo na neku izraslinu. Valentina ga podiže, saže se i poljubi ga. Taljeran je zabezeknuto ostao da sedi u naslonja�u. "Jadno stopalo", re�e ona. "Toliko si propatilo ni krivo ni dužno." Taljeran se nagnu prema Valentini. Privukavši njeno lice svome, nežno joj poljubi usne. Na trenutak su se njegova zlatna kosa i njeni beloplavi uvojci isprepleli pri svetlosti vatre. "Ti si jedina koja se ikada obratila mom stopalu kao da je nešto živo", re�e joj on uz osmeh. "Time si ga veoma usre�ila." Dok je on posmatrao Valentinu svojim predivnim, an�eoskim licem, uokvirenim zlatnim uvojcima sa kojih se odbleskivao sjaj vatre, Mireli je bilo teško da misli na to kako je upravo taj �ovek nemilosrdno, gotovo bez i�ije

pomo�i, uništavao katoli�ku crkvu u Francuskoj. Da je to bio �ovek koji je želeo da se domogne Monglanske garniture. Sve�e su ve� gotovo dogorele u Taljeranovoj radnoj sobi. Pri umiru�oj svetlosti iz kamina, uglove sobe progutale su senke. Bacivši pogled na pozla�eni �asovnik iznad kamina, Taljeran vide da je ve� dva sata ujutro. Ustade iz naslonja�a, pored koga su Valentina i Mirela sedele, dok im se kosa slivala niz njegova kolena. "Obe�ao sam vašem ujaku da �u vas vratiti ku�i u neko razumno vreme", re�e im on. "Pogledajte koliko je samo sati." "Oh, uja�e Moris", stade da preklinje Valentina, "molim vas dopustite da ostanemo još malo. Ovo nam je prvi izlazak u društvo. Sve vreme smo ovde u Parizu živele kao da uopšte nismo napuštale samostan." "Samo još jednu pri�u", složi se Mirela. "Ujak se ne�e ljutiti." "Pobesne�e", nasmeja se Taljeran. "Ali ve� je ionako suviše kasno da bih vas sada vodio ku�i. U ovo doba no�i ulicama tumaraju pijani san-kiloti, �ak i po boljim �etvrtima. Predlažem da pošaljemo lakeja sa pisamcetom do vašeg ujaka. Naredi�u sobaru Kurtijadu da vam pripremi sobu. Pretpostavljam da biste volele da budete zajedno?" Nije govorio baš istinu kada je rekao da je opasno i�i ulicama u ovo doba. Taljeran je imao gomilu slugu, a David je stanovao nedaleko od njega. Ali u jednom trenutku je shvatio da ne želi da ih vrati ku�i, da želi da ih zadrži možda zauvek. Odugovla�io je pri�aju�i im pri�e i odlažu�i neizbežno. Ove dve devojke, tako sveže i nevine, probudile su u njemu ose�anja koja nije umeo da objasni. Nikada nije imao baš nikakvu porodicu, tako da je toplina koju je ose�ao u njihovom prisustvu predstavljala za njega sasvim novo iskustvo. "Oh, stvarno možemo ostati do sutra?" upita Valentina, uspravivši se i stegnuvši Mirelinu ruku. Mirela je sumnji�avo pogleda, ali i ona je žudela da ostane. "Stvarno", odvrati Taljeran, ustavši kako bi otišao do zvona za poslugu. "Nadajmo se da do jutra ovo ne�e prerasti u glavni pariski skandal, kako je Žermen predskazala." Još u službenoj livreji i sasvim trezan, Kurtijad pogleda prvo prema razbarušenim devojkama, a zatim u izuveno stopalo svoga gospodara, pa ih bez ijedne re�i povede uz stepenice prema velikoj gostinskoj sobi. "Da li bi gospodin mogao da nam nabavi spava�ice?" zapita Mirela. "Možda bi služavke mogle da nam pozajme svoje..." "To ne�e predstavljati nikakav problem", odvrati u�tivo Kurtijad i odmah im donese dva raskošna svilena penjoara ukrašena rukom ra�enom �ipkom, koji sigurno nisu pripadali sluškinjama. Zatim se diskretno povu�e. Kada su se Valentina i Mirela presvukle, o�etkale kosu i uvukle u veliki mekani krevet sa savršenim baldahinom, Taljeran pokuca na vrata. "Je li vam udobno?" upita on, provirivši unutra. "Ovo je najlepši krevet koji smo videle", odgovori Mirela ispod pove�e gomile jorgana. "U samostanu smo spavale na drvenim daskama, radi lepog držanja." "Što je urodilo i te kakvim plodom", primeti Taljeran uz osmeh. On pri�e krevetu i sede na mali kau� pored njega. "A sada nam morate ispri�ati još jednu pri�u", obrati mu se Valentina. "Veoma je kasno..." po�e Taljeran. "Pri�u o duhovima!" prekide ga Valentina. "Nastojnica nam nikada nije dozvoljavala da pri�amo pri�e o duhovima, ali mi smo to ipak �inile. Znate li koju?" "Na žalost ne", odvrati skrušeno Taljeran. "Kao što znate, nisam imao baš normalno detinjstvo. Niko mi nikada nije pri�ao takve pri�e." Trenutak je razmišljao. "Ali, jednom prilikom, sam sam sreo duha." "Zaista?" upita Valentina. Ona steže Mirelinu šaku ispod prekriva�a. Obe su izgledale veoma uzbu�ene. "Pravog duha?" "Sada mi to sve izgleda prili�no besmisleno", nasmeja se on. "Morate mi obe�ati da nikada ne�ete o ovome ni re� re�i svom ujaku Žak-Luju, ili �e mi se smejati cela Skupština."

Devojke se promeškoljiše ispod prekriva�a i zakleše da �e �uvati tajnu. Taljeran sede na sofu i po�e svoju pri�u obasjan prigušenom svetloš�u sve�e... BISKUPOVA PRI�A Dok sam bio još jako mlad, pre no što sam se zamonašio, ostavio sam svoju biskupiju u Sen Remiju, gde je sahranjen slavni kralj Klovis, i otišao da poha�am predavanja na Sorboni. Posle dve godine provedene na ovom �uvenom univerzitetu, došlo je vreme da objavim �ime �u se u životu baviti. Znao sam da bi u mojoj porodici izbio strašan skandal ako bih odbio poziv koji su mi nametnuli; me�utim, ose�ao sam da sam potpuno nepodesan za sveštenika. Oduvek sam žudeo da postanem državnik. Ispod sorbonske kapele zakopane su kosti najve�eg državnika koga je Francuska ikada imala, �oveka koji je bio moj idol. Njegovo ime vam je sigurno poznato: Arman Žan di Plesi, vojvoda od Rišeljea, koji je, koriste�i se retkom kombinacijom religije i politike, vladao ovom zemljom �eli�nom pesnicom gotovo dvadeset godina, sve do svoje smrti 1642. Jedne no�i, negde oko pono�i, ustao sam iz toplog kreveta, prebacio debelu pelerinu preko ku�ne haljine i spustio se niz bršljanom obrasle zidove krila u kome su bile smeštene odaje za studente, te se uputio prema sorbonskoj kapeli. Vetar je preko travnjaka nosio hladno liš�e i posvuda su odjekivali �udni zvuci koje su ispuštale sove i ostala no�na stvorenja. Mada sam sebe smatrao neustrašivim, priznajem da sam se plašio. Grob u kapeli bio je mra�an i hladan. U to doba niko se u njoj nije molio i samo je nekoliko sve�a još gorelo oko kripte. Pripalio sam još jednu i, spustivši se na kolena, stao da preklinjem preminulog francuskog sveštenika da mi bude vodi�. Dok sam objašnjavao svoj težak položaj, mogao sam da �ujem, u toj ogromnoj grobnici, otkucaje vlastitog srca. Još nisam ni završio molitvu, kada na moje krajnje zaprepaš�enje, grobnicom stade da duva ledeni vetar, koji pogasi sve sve�e. Užasnuo sam se od straha! Progutan tamom, krenuh posr�u�i u potragu za novom sve�om. Ali u tom trenutku za�uh neki uzdah i iz groba ustade bledi, mra�ni duh kardinala Rišeljea! I kosa, i koža, pa �ak i sve�ana odežda bili su mu beli poput snega; lebdeo je iznad mene, svetlucaju�i, potpuno providan. Da nisam ve� kle�ao, sigurno bih se stropoštao na pod. Glas mi je zastao u grlu, ni re� nisam mogao da izustim. A onda ponovo za�uh isti, duboki uzdah. Kardinalov duh mi se obratio! Osetio sam kako se sav ježim dok je on pretvarao svoje sudbonosne re�i u glas koji je podse�ao na potmulu zvonjavu. "Zarad �ega si probudio mene?" stade da odzvanja grobnicom. Pomahnitali vetrovi brisali su oko mene, i dalje sam bio okružen potpunom tamom, a noge me nisu držale tako da nisam mogao ustati i ute�i. Progutah knedlu i pokušah da mu odgovorim drhtavim glasom. "Kardinale Rišelje", promucah, "tražim savet. Za života ste bili najve�i francuski državnik, uprkos svom svešteni�kom pozivu. Kako ste se dokopali tolike vlasti? Molim vas, otkrijte mi svoju tajnu, jer nameravam da sledim vaš primer." "Ti?" zatutnja izduženi stub dima, po�evši da se diže prema tavanici grobnice kao da je strašno uvre�en. Strujao je od zida do zida poput �oveka koji koracima premerava pod. Svakim korakom širio se sve više dok njegovo prozirno obli�je nije ispunilo prostoriju, kre�u�i se poput razbesnele oluje pred eksploziju. Sav sam se skupio. Duh na kraju ipak progovori. "Tajna za kojom sam tragao ostala je za mene ve�na tajna..." Duh se i dalje valjao preko svoda grobnice, a njegov oblik sve se više rasipao što je postajao tanji. "Njena mo� pokopana je sa Karlom Velikim. Pronašao sam samo prvi klju�. Pažljivo sam ga sakrio..." Bledo je zatreperio naspram zida nalik na plamen koji samo što se nije ugasio. Sko�ih na noge i mahnito pokušah da spre�im njegovo nestajanje. Na šta je to ciljao? Kakva je to tajna bila zakopana sa Karlom Velikim? Nadja�ah huk vetra koji je proždirao duha na moje o�i. "Sire, blagosloveni svešteni�e! Kažite mi, molim vas, gde mogu da na�em taj klju� o kome ste govorili." Duh je ve� potpuno nestao, ali za�uh njegov glas nalik na odjek što se odbija o zidove nekog duga�kog, duga�kog hodnika.

"Fransoa... Mari... Arue..." i to je bilo sve. Vetar utihnu i ono nekoliko sve�a ponovo zaplamsa. Stajao sam sam u grobnici. Posle dužeg vremena vratio sam se preko travnjaka u studentske odaje. Narednog jutra bio sam sklon da poverujem da je to sve bio samo ružan san, ali uvelo liš�e i slabi miris kripte koji su se zadržali na mojoj pelerini uveriše me da sam sve to odista doživeo. Kardinal mi je saopštio da je pronašao prvi klju� za rešavanje velike tajne. I trebalo je taj klju� da potražim kod velikog francuskog pesnika i dramopisca, Fransoa Mari Aruea, poznatijeg kao Volter. Volter se pre izvesnog vremena vratio u Pariz iz samonametnutog izgnanstva na svom imanju u Ferneju, pod izgovorom da namerava da uprili�i izvo�enje nove drame. Me�utim, vladalo je uverenje da je došao ku�i da umre. Kako je mogu�e da je ovaj �angrizavi stari ateisti�ki pisac pozorišnih komada, �ovek ro�en pedeset godina posle Rišeljeove smrti, bio upu�en u kardinalove tajne - to je stajalo je van moje mo�i shvatanja. Ali morao sam to otkriti. Prošlo je nekoliko nedelja pre no što sam uspeo da ugovorim sastanak sa Volterom. Odeven u svoju svešteni�ku halju i prispevši ta�no u zakazani �as, ubrzo sam uveden u njegovu spava�u sobu. Volter je mrzeo da ustaje pre podneva, a �esto je i ceo dan provodio u postelji. Ve� �etrdeset godina je tvrdio da je na ivici smrti. Našao sam ga zavaljenog na jastuke, sa razbarušenom ruži�astom kapom za spavanje na glavi, odevenog u duga�ki beli ogrta�. Sa onim svojim o�ima nalik na dva ista grumena uglja na bledom licu, sa tankim usnama i pljosnatim nosem, li�io je na pticu grabljivicu. Po sobi su se muvali sveštenici, a on je glasno odbijao njihovu pomo� u bilo kom pogledu, što �e nastaviti da �ini do poslednjeg �asa. Kada je podigao pogled i ugledao me u mojoj iskušeni�koj halji, postideo sam se, jer sam znao koliko prezire kler. "Ostavite nas, molim vas! Predvideo sam dolazak ovog mladi�a. Šalje ga sam kardinal Rišelje!" A zatim se nasmejao svojim piskavim, ženskastim kikotom dok su sveštenici, pogledavaju�i me preko ramena, hitali da napuste sobu. Volter me pozva da sednem. "To je za mene oduvek bila tajna", re�e on ljutito, "zašto taj pompezni stari duh ne može da miruje u svom grobu. Pošto sam ateista, strašno me nervira što taj mrtvi sveštenik ne prestaje da lebdi unaokolo, savetuju�i mladi�ima da mi se na�u kod uzglavlja. Oh, uvek znam kada do�e neko koga on šalje, jer usne su im svima metafizi�ki otromboljene i balave, a o�i im isprazno blude, isto kao tvoje sada... Promet u Ferneju bio je proprili�an, ali ovde u Parizu, pravi potop!" Uspeo sam da se savladam i pre�em preko na�ina na koji me je opisao. Istovremeno me je iznenadilo i uznemirilo to što je Volter pogodio zbog �ega sam došao. Jer, nagovestio je da i drugi tragaju za istom stvari za kojom sam tragao i ja. "Voleo bih da mogu kocem jednom za svagda da probodem srce toga �oveka", nastavio je svoju tiradu Volter. "Možda bih onda mogao malo da se odmorim." Toliko se uzbudio da je po�eo da kašlje. Primetio sam da pljuje krv, ali kada sam pokušao da mu pomognem, mahnuo mi je da se udaljim. "Lekare i sveštenike treba sve obesiti o ista vešala!" povika on, ispruživši ruku da dohvati �ašu sa vodom. Ja mu je dodadoh i on otpi gutljaj. "On, razume se, želi, taj rukopis. Kardinal Rišelje ne može da podnese �injenicu da su njegovi dragoceni li�ni dnevnici pali u ruke jednog starog bezbožnika kakav sam ja." "Vi posedujete li�ne dnevnike kardinala Rišeljea?" "Da. Pre mnogo godina, dok sam još bio mladi�, bacili su me u zatvor zbog vre�anja Krune, zahvaljuju�i nekoj skromnoj pesmici koju sam nažvrljao o kraljevom romanti�nom životu. Dok sam trunuo u zatvoru, moj bogati pokrovitelj doneo mi je neke dnevnik na dešifrovanje. Pripadali su njegovoj porodici ve� dugo, ali bili su napisani tajnim kodom koji niko nije uspeo da odgonetne. Pošto nisam imao nikakva pre�a posla, latio sam se dešifrovanja i tako saznao mnoge stvari o našem voljenom kardinalu."

"Mislio sam da je Rišelje sve što je napisao zaveštao Sorboni?" "To je ono što ti znaš", Volter se podmuklo nasmeja. "Sveštenik ne vodi intimne, šifrovane dnevnike, sem ako nema šta da sakrije. Dobro sam znao kakve su grehe imali na duši sveštenici iz njegovog vremena: misli o masturbaciji i razbludnom �inu. Bacio sam se na te dnevnike kao konj na vre�u sa ovsom, ali umesto raskalašnog priznanja greha, koje sam o�ekivao, naišao sam tek na jedan u�eni traktat. Ve�u gomilu gluposti nisam sreo nikada u životu." Volter je po�eo da kašljuca i da se davi, tako da sam ve� pomislio kako �u morati da pozovem nekog od sveštenika da se vrati u sobu, budu�i da još nisam bio ovlaš�en da dajem pri�est. Pošto je ispustio užasan zvuk, koji je podse�ao na samrtni�ki ropac, pokazao mi je rukom da mu dodam nekoliko marama. Prebacio ih je preko ramena, a jednu je �ak obmotao oko glave kako kakva baba i ostao tako da sedi i drhti. "Šta ste otkrili u tim dnevnicima i gde su oni sada?" stadoh da ga požurujem. "Još su kod mene. Moj je zaštitnik umro dok sam bio u zatvoru i za sobom nije ostavio naslednika. Danas možda vrede dosta para, zbog svoje istorijske vrednosti. Ali ako mene pitaš, sve ti je to zajedno samo gomila sujevernih besmislica. Same �arolije i vra�anje." "Zar malo�as niste kazali da je u pitanju u�eni traktat?" "Jesam, u onoj meri u kojoj su sveštenici sposobni za takvu vrstu objektivnosti. Vidiš, kardinal Rišelje je �itav svoj život posvetio prou�avanju mo�i, bar u razdobljima kada nije vodio vojske protiv svih redom zemalja u Evropi. A predmet njegovih tajnih prou�avanja oko kojih se sve vrtelo... možda si �uo za Monglansku garnituru?" "Šahovsku garnituru Karla Velikog?" upitah, pokušavši da ostanem miran, mada mi je srce stalo da lupa tako snažno da je udaralo u rebra. Nagnuvši se nad njegov krevet i hvataju�i svaku izgovorenu re�, stadoh da ga požurujem što sam nežnije mogao da nastavi, pre no što ga obuzme novi napad. Za Monglansku garnituru sam �uo i ranije i znao sam da je ve� vekovima izgubljena. Tako�e mi je bilo poznato da je od neprocenjive vrednosti. "Mislio sam da je u pitanju samo legenda", primetih. "Rišelje nije bio toga mnenja", odvrati ostareli filozof. "On u svojim dnevnicima na hiljadu dve stotine strana razglaba o njenom poreklu i zna�enju. Putovao je �ak do Ahena, ili E-la-Šapel, pa je istražio i Monglan, gde je verovao da je garnitura zakopana, ali uzalud. Znaš, naš je kardinal mislio da ta garnitura �uva klju� tajne, tajne starije od šaha, možda stare isto koliko i sama civilizacija. Tajne koja objašnjava uspon i pad civilizacija." "Kakva bi to tajna mogla biti?" upitah, uzalud pokušavši da prikrijem uzbu�enje. "Re�i �u ti na šta je on mislio", odvrati Volter, "mada je umro pre no što je rešio zagonetku. U�ini s tim što god ti drago, ali nemoj više dolaziti da me gnjaviš. Kardinal Rišelje je verovao da se u Monglanskoj garnituri krije formula - i to u samim šahovskim figurama. Formula koja razotkriva tajnu univerzalne mo�i..." Taljeran zastade i zagleda se kroz prigušenu svetlost u Valentinu i Mirelu, zagrljene i ušuškane ispod debelih pokriva�a. Pravile su se da spavaju, dok su im prelepe svetlucave kose rasute po�ivale na jastucima, a duga�ki svileni pramenovi ležali isprepleteni. On ustade, nagnu se nad njih da navu�e prekriva�e i nežno ih pomilova po kosi. "Uja�e Moris", javi se Mirela, otvorivši o�i, "niste završili pri�u. Za kakvom je to formulom tragao kardinal Rišelje celog života? Šta je on to mislio da leži skriveno u figurama šahovske garniture?" "To �emo morati zajedno da otkrijemo, drage moje", osmehnu se Taljeran, jer je primetio da su sada i Valentinine o�i širom otvorene i da obe devojke drhte ispod toplih pokriva�a. "Znate, ja nikada nisam video taj rukopis. Volter je nedugo potom umro. Celu njegovu biblioteku kupio je neko ko je dobro znao kolika je vrednost dnevnika kardinala Rišeljea. Osoba koja je i razumela i priželjkivala univerzalnu mo�.

Osoba o kojoj govorim pokušala je da podmiti i mene i Miraboa, koji se zalagao za Odluku o sekuklarizaciji, nastoje�i da na taj na�in utvrdi da li bi Monglansku garnituru mogle da konfiskuju privatne stranke na visokom politi�kom položaju i sa niskim eti�kim na�elima." "Ali vi ste sigurno odbili mito?" upita Valentina, uspravivši se u krevetu, okružena svom silom pokriva�a. "Moja cena je bila previsoka za našeg pokrovitelja, ili bi trebalo da kažem pokroviteljicu?" nasmeja se Taljeran. "Želeo sam garnituru za sebe. I još je želim." Posmatraju�i Valentinu pri mutnoj svetlosti sve�a, on se lagano osmehnu. "Vaša nastojnica je napravila veliku grešku", re�e im on. "Znate, pogodio sam šta je u�inila. Iznela je garnituru iz samostana. Ah, ne gledajte me tako, drage moje. Izgleda kao puka slu�ajnost što je vaša nastojnica otputovala �ak u Rusiju, kao što re�e vaš ujak, zar ne? Ali vidite, osoba koja je kupila Volterovu biblioteku, osoba koja je pokušala da podmiti Miraboa i mene, osoba koja poslednjih �etrdeset godina pokušava da se do�epa te garniture, nije niko drugi do Katarina Velika, carica cele Rusije." 5. ŠAHOVSKA IGRA Igra�emo šah, Pritiskaju�i o�i bez kapaka i �ekaju�i da neko pokuca na vrata. T. S. Eliot NJUJORK, MART 1973. Neko je pokucao na vrata. Stajala sam sa šakom na boku nasred svog stana. Prošla su tri meseca od do�eka Nove godine. Gotovo da sam zaboravila na tu no�, gataru i �udne doga�aje koji su je propratili. Prili�no snažno kucanje se nastavilo. Napravih još jedan potez parisko plavom bojom po velikom platnu koje se nalazilo ispred mene, pa spustih �etkicu u limenku sa lanenim uljem. Prozore na sobi sam ostavila otvorene, ali moj klijent Kon Edison kao da je spaljivao kalež (francuska re� za �ubre) baš pod mojim prozorima. Ispusti su bili crni od �a�i. Dok sam išla prema duga�kom predvorju, uopšte nisam bila raspoložena za goste. Pitala sam se zašto mi odozdo nisu najavili, što im je ina�e dužnost, posetioca koji mi je upravo lupao na vrata. Protekla nedelja bila je za mene prili�no gadna. Pokušavala sam da završim posao sa Konom Edisonom i �itave sate sam provela bore�i se kako sa menadžerima zgrade u kojoj sam stanovala tako i sa raznim skladištima. Sre�ivala sam stvari za svoj skorašnji odlazak u Alžir. Tih dana mi je odobrena viza. Obavestila sam sve svoje prijatelje; kada kona�no napustim zemlju, ne�u ih videti više od godinu dana. Naro�ito mi je bilo stalo da stupim u vezu s jednim od svojih prijatelja, me�utim on je bio tajanstven i nepristupa�an poput Sfinge. Nisam mogla ni pretpostaviti koliko �e mi biti potreban posle doga�aja koji �e se uskoro odigrati. Prolaze�i hodnikom, bacih pogled na svoj lik u jednom od ogledala kojih je bilo mnogo po zidovima. Moja bujna, raš�upana kosa bila je prošarana žutocrvenom bojom, a nos mi je krasila jedna pove�a grimizna mrlja. Protrljala sam ga nadlanicom, te obrisala šaku o platnene pantalone i šlampavu radnu košulju u kojima sam radila. Zatim otvorih vrata. Tamo je stajao Bosvel, vratar, besnog izraza lica, u mornarsko-plavoj uniformi sa smešnim epoletama koje je bez sumnje sam odabrao. Pogledao me je s visine. "Izvinite, gospo�o", frknu on, "ali izvestan prašnjavo-plavi korniš je ponovo zakr�io ulaz. Kao što vam je poznato, gosti su obavezni da oslobode ulaz kako bi se mogle vršiti isporuke..." "Zašto me niste pozvali preko interfona?" prekidoh ga ljutito. Sasvim dobro sam znala o �ijim kolima on to govori. "Interfon ne radi ve� �itavu nedelju, gospo�o..."

"Zašto ga niste popravili, Bosvele?" "Ja sam, gospo�o, vratar. Vratari nisu zaduženi za popravke. To radi nastojnik. Vratar vodi ra�una o tome ko ulazi u zgradu i brine se da prilaz bude..." "Dobro. Dobro. Pošaljite je gore." U Njujorku sam poznavala samo jednu osobu koja je vozila bledoplavi korniš: Lili Rad. Kako je bila nedelja, bila sam gotovo ube�ena da ju je Sol dovezao. Dok me bude gnjavila, on �e imati vremena da pomeri kola. Ali Bosvel me je i dalje mrko gledao. "Postavlja se pitanje i male životinje, gospo�o. Va�a goš�a zahteva da i tu malu životinju unese u zgradu, mada joj uvek ponavljam da..." Ali bilo je prekasno. U tom se trenutku iz pravca liftova, zavivši za ugao, pojavilo jedno pahuljasto klupko. Kre�u�i se u cik-cak, uputilo se ka mom stanu, prošišalo pored Bosvela i mene i nestalo u predvorju. Bosvel me je pogledao s krajnjim prezirom, ali ništa nije rekao. "Dobro, Bosvele", obratih mu se, slegnuvši ramenima. "Pretvarajmo se da ga nismo videli, važi? Ne�e praviti neprilike i oti�i �e �im uspem da ga prona�em." U tom trenutku, iza istog ugla pojavila se i Lili, kre�u�i se kao u ritmu valcera. Bila je umotana u ogrta� od samurovine koji se sastojao od samih duga�kih dundastih repova. Plava kosa bila joj je pokupljena u tri ili �etiri velika konjska repa koji su štr�ali u razli�itim pravcima, tako da niste mogli odrediti gde prestaje kosa, a po�inje ogrta�. Bosvel uzdahnu i sklopi o�i. Lili uopšte nije obratila pažnju na Bosvela; na moj je obraz spustila usputni poljubac i izme�u nas dvoje prohujala u moj stan. Za osobu Lilinog obima teško da se moglo re�i da huji, ali nije joj se moglo osporiti da je svoju težinu nosila sa izvesnim stilom. U prolazu je dobacila grlenim glasom: "Reci tom tvom vrataru da smiri doživljaje. Sol �e kružiti oko bloka dok ne krenemo." Ispratila sam Bosvela pogledom, ispustivši uzdah koji sam do tada potiskivala, i zatvorila vrata. Sa žaljenjem sam se vratila u svoj stan da se suo�im sa još jednim nedeljnim popodnevom koje �e mi pokvariti osoba koju sam najmanje volela u Njujorku, Lili Rad. Ali ovog puta sam se zaklela da �u je se brzo rešiti. Moj se stan sastojao od velike sobe sa veoma visokom tavanicom i kupatila u koje se ulazilo iz duga�kog predvorja. U velikoj sobi nalazila su se troja vrata; jedna su vodila u garderobu, druga u sobu za batlera, a na tre�a se izvla�io krevet skriven u zidu. Soba je bila pravi lavirint od džinovskog drve�a i divljih egzoti�nih biljaka koje su obrazovale prolaze kao u pravoj džungli. Posvuda su bile naslagane gomile knjiga, hrpe marokanskih jastuka i raznih drangulija iskopanih u starinarnicama na Tre�oj Aveniji. Bilo je tu rukom bojenih pergamentskih abažura iz Indije, vr�eva od majolike iz Meksika, emejliranih grn�arskih ptica iz Francuske i predmeta od praškog kristala. Zidovi su bili prekriveni napola dovršenim slikama još vlažnim od ulja, starim fotografijama u izrezbarenim ramovima i antiknim ogledalima. Sa tavanice su visili zvon�i�i, mobili i lakirane papirnate ribe. Jedini komad nameštaja u sobi bio je veliki salonski klavir od ebonovine smešten pored prozora. Lili je kora�ala kroz lavirint poput pantera puštenog s uzice, pomeraju�i stvari ne bi li pronašla svog psa. Ogrta� od repova odbacila je na pod. Zaprepastila sam se kada sam otkrila da ispod njega nije imala gotovo ništa. Lili je bila gra�ena poput kakve majolske skulpture sa tankim �lancima i zaobljenim bokovima koji su se u gornjem delu širili u talasasto obilje mesa što je kipelo na sve strane. Stisnula je celu tu masu u jednu oskudnu, purpurnu, svilenu haljinu koja se završavala tamo gde su joj po�injale butine. Dok se kretala, podse�ala je na neoblikovanu hladetinu, drhtavu i providnu. Lili prevrnu jedan jastuk i otkri malu svilenkastu loptu pahulja koju je nosila svuda sa sobom. Podigla ju je i po�ela da joj gu�e svojim grlenim glasom. "Evo mog dragog Karioke", stade da prede. "On se krio od svoje mamice. On, nevaljala mala kuca-muca." Bilo mi je muka. "Želiš li �ašu vina?" predložih kada Lili spusti ponovo Karioku na pod. On stade da tr�i unaokolo dosadno kev�u�i. Otišla sam do batlerove sobice i iz frižidera izvadila bocu vina. "Pretpostavljam da si od Luelina dobila taj užasni šardonaj", primeti Lili. "Ve� godinama pokušava da ga se otarasi."

Zatim prihvati �ašu koju sam joj pružila i dobrano otpi. Krivudaju�i izme�u drve�a, zastala je ispred slike na kojoj sam upravo radila kada mi je njen dolazak upropastio nedelju. "Hej, poznaješ li ovog momka?" upita ona iznenada, misle�i na �oveka sa platna, muškarca na biciklu odevenog u belo koji se vozio preko jednog kostura. "Je l' ti kao model poslužio onaj momak dole?" "Koji momak?" upitah, spustivši se na klupicu ispred klavira i zagledavši se u Lili. Usne i nokti bili su joj namazani kinesko crvenom bojom. U suprotnosti sa bledim tenom, to joj je davalo izgled bele boginje-drolje koja je namamila Zelenog viteza ili Drevnog mornara u život posle smrti. A onda mi još nešto pade na pamet. Kaisa, muza šaha, nije bila ništa manje nemilosrdna od muze poezije. Muze su imale na�ina da ubiju one koje su nadahnule. "Muškarac na biciklu", nastavi Lili. "Upravo je tako bio odeven... sa kapulja�om na glavi i sav umotan. Videla sam ga samo s le�a. Umalo ga nismo pregazili. Morali smo da se popnemo na trotoar da bismo ga izbegli." "Stvarno?" upitah iznena�eno. "Izmislila sam ga." "Izgleda zastrašuju�e", primeti Lili, "poput �oveka koji vozi u vlastitu smrt. Bilo je ne�eg zlokobnog u na�inu na koji je taj �ovek kružio oko tvoje zgrade..." "Šta si rekla?" Duboko u mojoj podsvesti nešto je zazvonilo na uzbunu. �uvaj se bledog konja, jer ime što po�iva na njemu beše Smrt. Gde sam to �ula? Karioka je prestao da kev�e i sada je sumnji�avo režao. Nožicama je zahvatao strugotine bora iz saksije sa orhidejama i razbacivao ih po podu. Pri�oh mu, podigoh ga i ubacih u orman sa kaputima, zatvorivši za njim vrata. "Kako se usu�uješ da baciš mog psa u orman?" upita Lili. "Psima je dozvoljen pristup u ovu zgradu jedino ako su zatvoreni u kutiji", objasnih. "Nemam nikakvu kutiju. A sada mi reci kakvim dobrom si došla? Mesecima te nisam videla." Sre�om, pomislih. "Hari ho�e da ti priredi oproštajnu ve�eru", objasni ona spustivši se na klupicu ispred klavira i ispivši ostatak vina. "Tvoje je samo da odrediš datum. Li�no �e pripremiti jelo." Karioka je svojim si�ušnim šapama grebao po unutrašnjosti vrata ormana, ali ja se nisam na to obazirala. "Volela bih da do�em na ve�eru", odvratih. "Može li u sredu? Verovatno odlazim za naredni vikend." "Dobro", složi se Lili. Sada su se iz ormana �uli tupi udarci jer je Karioka stao da udara o vrata majušnim telom. Lili lagano ustade sa klupice na kojoj je sedela. "Mogu li, molim te, da izvadim svog psa iz ormana?" "Odlaziš?" upitah puna nade. Izvukoh �etkice iz limenke sa uljem i uputih se ka lavabou da ih operem, kao da je ona ve� otišla. Lili je trenutak �utala. A zatim re�e: "Baš sam htela da te pitam da li si planirala nešto za danas po podne?" "Izgleda da se danas moji planovi ne ostvaruju", odvratih iz ostave dok sam sipala te�ni sapun u vru�u vodu koja po�e da se peni. "Verovatno nisi nikada gledala Solarina kako igra", re�e ona uz jedva primetan osmeh, posmatraju�i me krupnim, sivim o�ima. Spustih �etkice u vodu i za�u�eno je pogledah. Njena primedba mi se u�ini sumnjivom, suviše je li�ila na poziv na šahovski me�. Lili se di�ila time da nikada ne prisustvuje me�evima na kojima i sama ne u�estvuje. "Ko je Solarin?" upitah. Lili se zaprepaš�eno upilji u mene, kao da sam je upravo pitala ko je engleska kraljica. "Zaboravila sam da ne �itaš novine", primeti na kraju. "Svi samo o tome pri�aju. To je politi�ki doga�aj decenije! Kažu da je najbolji igra� šaha posle Kapablanke. Ro�eni genije. Upravo je posle tri godine prvi put pušten iz Rusije..." "Mislila sam da je Bobi Fišer najbolji igra� na svetu", rekoh, dok sam trljala �etkice u vru�oj vodi. "Kakva se ono buka prošle godine digla oko Rejkjavika?" "Bar si �ula za Island", re�e Lili, ustavši i krenuvši prema vratima ostave na koja se zatim osloni. "Stvar je u tome što Fišer od tada nigde više

nije igrao. Pronose se glasine da ne�e braniti titulu i da više nikada ne�e javno igrati. Rusi napeto o�ekuju razvoj doga�aja. Šah je njihov nacionalni sport i jedan drugome kopaju o�i samo da se domognu vrha. Ako Fišer odbije da brani titulu, van Rusije jednostavno ne postoji igra� koji bi se za nju borio." "Što zna�i da Rus koji dokaže da je najbolji ima obezbe�en put do titule", zaklju�ih. "A ti misliš da taj momak..." "Solarin." "Ti misliš da �e to biti Solarin?" "Možda. A možda i ne�e", odvrati Lili, razvijaju�i dalje svoju temu. "Ima ne�eg �udnog u vezi s njim. Svi veruju da je najbolji, ali on ne uživa podršku ruskog politbiroa. Što je apsolutni imperativ za svakog ruskog igra�a. U stvari, Rusi mu poslednje dve godine uopšte nisu dozvoljavali da igra!" "Zašto?" Odložila sam �etkice u rešetku za sušenje i obrisala šake peškirom. "Ako im je toliko stalo da pobede da je to za njih pitanje života ili smrti..." "On o�igledno nije sovjetskog kova", re�e Lili, dok je uzimala bocu sa vinom iz frižidera i sipala sebi još jednu �ašu. "Pre tri godine, u Španiji, na jednom turniru, nastala je neka strka. Solarin je na brzinu odveden usred no�i i vra�en u maj�icu Rusiju. Prvo su kazali da se razboleo, a potom da je doživeo nervni slom. Kružile su svakakve pri�e a onda - tišina. Od tada se o njemu ništa nije �ulo. Sve do ove nedelje." "Šta se to dogodilo ove nedelje?" "Ove nedelje se, kao grom iz vedra neba, Solarin obreo u Njujorku, jednostavno je uvršten u ovdašnji kadar KGB-a. Ušao je u Menhetnski šahovski klub i kazao kako želi da u�estvuje na Hermanoldovom pozivnom turniru. Što je samo po sebi ne�uveno iz nekoliko razloga. Pozivni turnir pretpostavlja da moraš biti pozvan da bi u�estvovao. Drugo, to je pozivni turnir za igra�e iz zone pet, a zona pet to ti je SAD. Kao protivteža zoni �etiri, u koju spada SSSR. Možeš zamisliti zaprepaš�enje kada su shvatili koga imaju pred sobom." "Zar nisu jednostavno mogli da mu uskrate pristup?" "Vraga!" uzviknu raspoloženo Lili. "Džon Hermanold, sponzor turnira, nekada je bio pozorišni producent. Od senzacije koju je Fišer priredio na Islandu na šahovskoj sceni vlada uzbu�enje. Sada se sve vrti oko novca. Hermanold je spreman i da ubije samo da se do�epa imena kakvo je Solarin." "Ne razumem kako je Solarin uspeo da izi�e iz Rusije zbog ovog turnira, ako Sovjeti ne žele da on igra?" "To je pravo pitanje, draga moja", re�e Lili. "A prisustvo telohranitelja iz KGB-a nesumnjivo ukazuje na to da je došao sa vladinim blagoslovom, zar ne? Oh, kakva divna misterija. Zato sam pomislila da bi možda volela danas da po�eš..." Lili zastade. "Kuda?" upitah slatkim glasom, mada sam savršeno dobro znala šta je naumila. Uživala sam da je gledam kako se gr�i. Lili je na sva usta razglasila kako je konkurencija uopšte ne zanima. "Ne igram protiv �oveka", �esto su citirali njene re�i, "igram protiv table." "Solarin igra po podne", po�e ona oklevaju�i. "I to prvi put od onog turnira u Španiji. Današnja partija je rasprodata, karte su dostizale vratolomske cene. Po�inje za sat, ali mislim da bih ipak mogla da nas uvedem..." "Baš ti hvala", upadoh joj u re�. "Ali propusti�u to. Stvarno mi je dosadno da gledam ljude kako igraju šah. Zašto ne po�eš sama?" Lili �vrsto steže �ašu sa vinom i sede na klupicu ispred klavira. Naredne re�i izgovorila je napetim glasom. "Dobro znaš da to ne mogu da u�inim", re�e ona tiho. Bila sam ube�ena da Lili do sada nikada nikog nije morala da moli za uslugu. Ako bih pošla s njom, mogla bi da se pretvara kako prijateljici �ini uslugu. Ako bi se pojavila sama i zatražila kartu, bila bi to vest dana za sve ljubitelje šaha. Solarin je možda senzacija, ali u njujorškim šahovskim krugovima pojava Lili Rad na jednom me�u verovatno bi predstavljala ve�u senzaciju. Bila je me�u najbolje rangiranim igra�icama u Sjedinjenim Državama, a po nakin�urenosti joj, nema sumnje, nije bilo premca. "Slede�e nedelje", procedi ona kroz stisnute usne, "igra�u sa pobednikom iz današnjeg me�a."

"Ah. Sada mi je jasno", rekoh. "Solarin bi mogao da pobedi. A kako nikada nisi igrala sa njim i sasvim sigurno nikada nisi ništa pro�itala o njegovom stilu igre..." Otišla sam do ormana i otvorila vrata. Karioka posramljeno izi�e. Zatim pritr�a mom stopalu i stade da se rve sa olabavljenom petljom na mojim platnenim espadrilama. Trenutak sam ga posmatrala, a zatim ga pokupila palcem i hitnula na gomilu jastuka. Sa zadovoljstvom je stao da se koprca po njima, pa je �ak izvukao i nekoliko pera oštrim zubi�ima. "Uopšte mi nije jasno zašto ti je tako privržen", primeti Lili. "Treba mu pokazati ko je gazda", odvratih. Lili je �utala. Posmatrale smo Karioku kako se prevr�e po jastucima, u �emu je o�igledno silno uživao. Iako gotovo ništa nisam znala o šahu, umela sam da razaberem kada držim pod kontrolom središnji deo table. Predose�ala sam da ne treba prva da povu�em naredni potez. "Moraš po�i sa mnom", kona�no izgovori Lili. "�ini mi se da se nisi dobro izrazila", opomenuh je. Lili ponovo ustade i pri�e mi. Zagledala mi se pravo u o�i. "Nemaš pojma koliko mi je ovaj turnir važan", re�e. "Hermanold je nagnao �lanove šahovske komisije da dodele visoku kategoriju ovom turniru time što je pozvao sve VM i IM iz zone pet. Da sam se dobro plasirala i zaradila poene, mogla sam da dospem u velike lige. Mogla sam možda �ak i da pobedim. Da se Solarin nije pojavio." Znala sam da je rangiranje igra�a šaha veoma složeno i teško shvatljivo. Dodeljivanje titula kao što su velemajstor (VM) i internacionalni majstor (IM) bilo je još teže razumeti. �ovek bi pomislio da �e u igri koja ima toliko sli�nosti sa matematikom smernice za odre�ivanje primata biti malo jasnije, ali sve je funkcionisalo kao u dobrim starim klubovima za de�ake. Mogla sam da razumem Lilinu ozloje�enost, ali nešto me je zbunjivalo. "U �emu je razlika ako budeš druga?" upitah. "I dalje �eš biti jedna od najbolje rangiranih žena u Sjedinjenim Državama..." "Najbolje rangiranih žena! Žena?" Lili me je pogledala kao da �e u narednom trenutku pljunuti na pod. Setila sam se da joj je cena veoma visoka upravo zato što nikada nije igrala protiv žena. Šah je bio muška igra i ako ste želeli da budete pobednik, morali ste da pobedite muškarce. Lili je ve� više od godinu dana �ekala na tituli internacionalnog majstora, smatraju�i da ju je odavno zaslužila. U tom sam trenutku shvatila zašto joj je taj turnir bio važan; ako bi pobedila, ne bi mogli da joj ne dodele titulu pošto bi se našla ispred onih koji su bili po rangu viši od nje. "Ništa ti ne shvataš", primeti Lili. "Ovaj turnir se igra na ispadanje. Namestili su mi da igram protiv Solarina ve� u drugom krugu, pod pretpostavkom da oboje pobedimo u prvom, što i ho�emo. Ako budem igrala protiv njega i izgubila, za mene �e turnir biti završen." "Misliš da ne možeš da ga pobediš?" upitah. Iako je Solarin bio takva marka, ipak me je iznenadilo to što je Lili dopuštala mogu�nost da izgubi. "Ne znam", odgovori ona iskreno. "Moj trener misli da ne mogu. On smatra da bi me Solarin mogao razmazati po celoj tabli. Da bi mogao da me odere do ga�a. Ne možeš ni zamisliti kako je to kada gubiš u šahu. Mrzim da gubim. Stvarno mrzim." Zaškrgutala je zubima, a šake joj se stisnuše u male, �vrste lopte. "Zar ne bi trebalo na po�etku da igraš sa ljudima svoga ranga?" upitah. Kao da sam �itala nešto o tome. "Ima svega nekoliko desetina igra�a u Sjedinjenim Državama �iji je rejting iznad dve hiljade �etiri stotine poena", odvrati Lili mra�no. "Jasno ti je da svi nisu na ovom turniru. Iako je Solarin, kada je poslednji put rangiran, bio iznad dve hiljade pet stotina poena, ovde je svega nekoliko ljudi koji zauzimaju mesta izme�u mog i njegovog ranga. Ali pošto �u s njim igrati ve� u po�etku, ne�u imati priliku da se zagrejem." Sada mi je sve bilo jasno. Pozorišni producent koji je vodio ovaj turnir pozvao je Lili da bi privukao što ve�i publicitet. Želja mu je bila da proda što više karata, a Lili je Džozefina Beker šaha. Imala je sve sem krzna od divlje ma�ke i banana. Sada kada mu se u ruci našao ja�i adut, u liku Solarina, glatko je mogao da žrtvuje Lili kao potrošnu robu. Namesti�e joj da igra protiv

Solarina ve� na samom po�etku i tako je ukloniti. Njemu nije bilo važno što je ona na ovom turniru mogla da zaradi titulu. Odjednom mi je postalo jasno da se svet šaha nije mnogo razlikovao od sveta opunomo�enih javnih knjigovo�a. "Okej, sve sam shvatila", rekoh i krenuh niz hodnik. "Kuda si krenula?" upita Lili, povisivši glas. "Da se istuširam", doviknuh joj preko ramena. "Da se istuširaš?" Glas joj je zvu�ao pomalo histeri�no. "Zbog �ega?" "Moram se okupati i presvu�i", rekoh, zastavši na vratima kupatila da bih se okrenula i pogledala je, "ako �emo kroz jedan sat biti na tom me�u." Lili me je samo �utke gledala. A zatim se osmehnula. Ose�ala sam se glupo u otvorenim kolima usred marta dok su se snežni oblaci gomilali, a temperatura se spustila do tridesetog podeoka Farenhajtove lestvice. Lili se umotala u krzneni ogrta�. Karioka je bio zaposlen cepanjem resa i njihovim rasipanjem po podu. Na sebi sam imala samo crni vuneni kaput, pa sam se gotovo smrzla. "Ima li ova stvar poklopac?" pokušah da nadja�am vetar. "Zašto ne dozvoliš Hariju da ti napravi krzneni kaput? Kona�no, to mu je posao, a i obožava te." "To mi u ovom �asu nije od velike pomo�i", rekoh joj. "A sada mi objasni zašto se ova partija ne igra javno, ve� u Metropoliten klubu. Mislila sam da sponzor želi što više da izvu�e iz Solarinovog prvog nastupa na Zapadu posle dve godine." "Nema sumnje da ti je jasna logika sponzora", složi se Lili. "Ali Solarin danas igra protiv Fiska. Da su organizovali javni me�, umesto ovakvog tihog, privatnog, moglo im se osvetiti. Fisk nije baš naj�istiji." "Ko je Fisk?" "Entoni Fisk", dopuni se ona, ja�e se umotavši u krzno. "Strašan igra�. On je britanski velemajstor, ali je registrovan u zoni pet, jer je nekada, dok je aktivno igrao, živeo u Bostonu. Iznena�ena sam što je prihvatio poziv, pošto godinama nije igrao. Na svom poslednjem turniru zahtevao je da publika napusti salu. Mislio je da je prostorija ozvu�ena i tvrdio je da u vazduhu postoje neke tajanstvene vibracije koje ometaju rad njegovih moždanih talasa. Svi igra�i šaha balansiraju po ivici. Kažu da je Pol Marfi, prvi ameri�ki šampion, umro sede�i potpuno odeven u kadi po kojoj su plivale ženske cipele. Ludilo je profesionalni rizik koji šah nosi u sebi, ali uveravam te da ja ne�u od njega oboleti. To se samo doga�a muškarcima." "Zašto samo njima?" "Jer je šah, draga moja, edipovska igra. Ubij kralja i povali kraljicu, cela stvar je u tome. Psiholozi vole da prate unaokolo šahovske igra�e kako bi saznali da li suviše �esto peru ruke, prezrivo nabiraju nos kada vide stare patike, ili masturbiraju izme�u partija. A onda sve to lepo napišu u Novostima AMA-e." Bledoplavi rojs korniš zaustavio se ispred Metropoliten kluba u Šesnaestoj ulici, u neposrednoj blizini Pete Avenije. Sol nam otvori vrata. Lili mu predade Karioku i krenu ispred mene uz natkrivenu rampu koja se protezala duž ivice poplo�anog dvorišta i vodila do ulaza. Sol nije ni re� prozborio za vreme vožnje, ali sada mi je namignuo. Slegnuh ramenima i krenuh za Lili. Metropliten klub je umorni ostatak nekadašnjeg Njujorka - klub u kome su �ak stanovala privatna lica i unutar �ijih zidova kao da se ništa nije promenilo još od prošlog veka. Izbledelom crvenom tepihu u foajeu dobro bi došlo �iš�enje, a tamnom, iskošenom drvetu kraj recepcije malo voska. Ali zato je glavno predvorje svojim šarmom nadokna�ivalo nedostatak politure na ulazu. Na po�etku hodnika nalazila se jedna ogromna prostorija sa tavanicom visokom trideset stopa, uobli�enom poput paladija i ukrašenom zlatnim liš�em. Sa središta tavanice visio je na duga�kom užetu jedan jedini sve�njak. Duž dva zida protezali su se nizovi balkona �ije su ograde bile ukrašene skulpturama i okrenute prema središtu podse�aju�i na venecijansko unutrašnje dvorište. Tre�i zid bio je prekriven ogledalima prošaranim zlatnim venama, koja su se protezala od poda do tavanice, i u kojima su se odslikavala druga dva zida. �etvrta strana bila je odeljena od predvorja visokim, nabranim zastorima od crvenog somota.

Nasumce raspore�eno po mermernom podu od belo crnih kvadrata, tako da je podse�ao na šahovsku plo�u, stajalo je na desetine malih stolova okruženih kožnim stolicama. U suprotnom uglu nalazio se crni klavir pored kineskog lakiranog paravana. Dok sam razgledala dekor, Lili me pozva sa balkona ta�no iznad moje glave. Prostorija je bila okre�ena u mahovinasto zelenu boju sa velikim francuskim prozorima koji su gledali na Petu Aveniju i park. Nekoliko radnika se motalo unaokolo, uklanjaju�i stolove za kartanje presvu�ene kožom i one presvu�ene zelenom �ohom za kojima se kartalo za novac. Letimi�no bi nas pogledali dok su slagali stolove uza zid pored vrata. "Ovde �e se održati me�", obavesti me Lili. "Ali �ini mi se da još niko nije stigao. Imamo još pola sata." A zatim se okrenu prema radniku koji je upravo prolazio i upita ga: "Znate li gde je Džon Hermanold?" "Možda je u trpezariji", slegnu �ovek ramenima. "Možete nazvati gore i zamoliti nekoga da ga pozove." Odmerio ju je od glave do pete nimalo laskavo. Lili je sva kipela iz haljine koju je nosila, a meni je bilo drago što sam odabrala da obu�em konzervativni, sivi, flanelski kostim. Po�eh da skidam kaput, ali me radnik zaustavi. "Damama je zabranjen pristup u salu za igru", obavesti me on. A zatim se obrati Lili. "Kao i u trpezariju. Bi�e najbolje da si�ete i pozovete ga telefonom." "Ubi�u to kopile Hermanolda", procedi Lili kroz stisnute zube. "Privatni klub za muškarce, blagi Bože?" I ona se udalji hodnikom, krenuvši u potragu za svojim plenom, a ja se vratih u prostoriju i spustih se na stolicu ne obra�aju�i pažnju na neprijateljske poglede radnika. Nisam poželela da se na�em u Hermanoldovoj koži kada ga Lili prona�e. Ostadoh da sedim u sali za igru zure�i kroz prljave prozore koji su gledali na Centralni Park. Napolju je visilo nekoliko mlitavih zastava, a ravnomerna zimska svetlost razvodnjavala je njihove ionako izbledele boje. "Izvinite", za�uh jedan nabusiti glas iza sebe. Okrenuh se i ugledah visokog, privla�nog pedesetogodišnjaka tamne kose prošarane sedim vlasima na slepoo�nicama. Na sebi je imao mornarsko plavi sako sa amblemom u obliku krune, sive pantalone i belu rolku. Vonjao je na Andover i Jel. "Nikome nije dozvoljen pristup u ovu prostoriju pre po�etka turnira", re�e on odlu�no. "Ako imate kartu, mogu vas smestiti dole do tada. U suprotnom, bojim se da �ete morati da napustite klub." Njegova prvobitna privla�nost po�ela je da se gubi. Lep, ali izvešta�en, pomislih. Ali naglas rekoh: "Više bih volela da ostanem ovde. �ekam nekoga da mi donese kartu..." "Bojim se da to ne�e mo�i", prese�e me on. I uz to me još uhvati za lakat. "Obavezao sam se klubu da �emo poštovati pravila. Štaviše, u pitanju su i mere bezbednosti..." Ja sam i dalje ostala na svom mestu, iako me je on vukao, trude�i se da sa�uva dostojanstvo. Obuhvativši �lancima noge stolice, uputih mu osmeh i rekoh: "Obe�ala sam svojoj prijateljici Lili Rad da �u je ovde sa�ekati. Otišla je da potraži..." "Lili Rad!" ponovi on, pustivši mi ruku kao da je vru� krompir. Zavalih se u stolici sa slatkim izrazom lica. "Lili Rad je ovde?" Nastavih da se osmehujem i klimnuh. "Dozvolite da se predstavim, gospo�ice..." "Velis", rekoh. "Katarina Velis." "Gospo�ice Velis, ja sam Džon Hermanold", obavesti me on. "Sponzor ovog turnira." Zatim š�epa moju šaku i snažno je prodrma. "Nemate pojma kakva je to �ast što je Lili došla na ovu partiju. Da li znate gde bih mogao da je prona�em?" "Otišla je vas da potraži", odvratih. "Radnici su nam rekli da ste u trpezariji. Verovatno je otišla gore." "U trpezariju", ponovi Hermanold, predvi�aju�i najgore. "Bi�e najbolje da je odmah potražim, zar ne? Zatim �emo do�i po vas, pa vas obe vodim dole na pi�e." I on izlete kroz vrata. Radnici su pomislili da mi je Hermanold stari prijatelj, pa su me zaobilazili sa odbojnim poštovanjem. Posmatrala sam ih kako uklanjaju nagomilane

kockarske stolove iz prostorije i po�inju da postavljaju nizove stolica okrenute prema prozorima, ostavljaju�i u sredini prostor za prolaženje. A zatim, neo�ekivano, kleknuše na pod, izvadiše metre i slede�i neko nevidljivo ustrojstvo stadoše da podešavaju položaj nameštaja. Posmatrala sam ove manevre s tolikom znatiželjom da nisam primetila �oveka koji je ne�ujno ušao, dok se nije našao sasvim blizu stolice na kojoj sam sedela. Bio je visok i vitak i imao je veoma svetlu, plavu kosu, dosta duga�ku tako da mu se kovrdžala na kragni. Na sebi je imao sive pantalone i komotnu, belu, platnenu košulju koja mu je otkrivala snažan vrat i kosti �vrste kao u plesa�a. Žurno se uputio ka radnicima i nešto im rekao tihim glasom. Oni koji su premeravali pod istog �asa ustaše i pri�oše mu. Kada je rukom pokazao prema ne�emu, smesta su pohitali da udovolje njegovim željama. Velika tabla za ispisivanje rezultata premeštana je nekoliko puta, sto sudija bio je udaljen od podru�ja za igra�e, a sam sto sa šahovskom tablom povla�en je levo desno dok se nije našao na apsolutno jednakoj udaljenosti od oba zida. Primetila sam da se nijedan radnik nije ni na koji na�in požalio zbog ovih �udnih manevara. �inilo se da se plaše pridošlice i da ne smeju da ga pogledaju u o�i dok su pažljivo ispunjavali njegova nare�enja. A onda sam shvatila da on ne samo da je bio svestan mog prisustva ve� se kod njih raspitivao o meni. Pokazao je u mom pravcu i kona�no se okrenuo da me pogleda. Doživela sam šok. Bilo je u njemu ne�eg �udnog, a ja sam na svoje zaprepaš�enje osetila da mi je odnekud poznat. Njegove visoko postavljene jagodi�ne kosti, uzak orlovski nos i snažna vilica oblikovali su trouglaste površi koje su hvatale svetlost poput mermera. Imao je blede, zelenosive o�i, boje žive. Li�io je na kakvu veli�anstvenu, renesansnu, skulpturu. A kao što je to slu�aj sa kamenom, i u njemu je bilo ne�eg hladnog i neprobojnog. Toliko me je zaokupio da sam sama sebi li�ila na pticu koju je hipnotisala zmija, tako da sam mu bila prepuštena na milost i nemilost kada je neo�ekivano ostavio radnike i uputio se preko prostorije prema meni. Kada je došao do stolice na kojoj sam sedela, dohvatio je moje šake i nagnao me da ustanem. Drže�i me ispod lakta, poveo me je prema vratima pre nego sam i shvatila šta se doga�a; zatim mi je prošaptao na uvo: "Šta �ete vi ovde? Nije trebalo da do�ete." u govoru mu se ose�ao izvestan strani naglasak. Zastadoh. "Ko ste vi?" upitah. "Uopšte nije važno ko sam ja", re�e on i dalje tihim glasom. Pogledao me je pravo u o�i onim svojim bledozelenim pogledom kao da pokušava ne�ega da se seti. "Dovoljno je to što ja znam ko ste vi. Mnogo ste pogrešili što ste došli ovamo. U velikoj ste opasnosti. �ak i sada svuda unaokolo ose�am opasnost." Gde sam ve� ranije �ula te re�i? "O �emu vi to govorite?" upitah. "Došla sam na šahovski turnir. Sa Lili Rad. Džon Hermanold mi je rekao da mogu..." "Da, da", prekinu me on nestrpljivo. "Sve ja to znam. Ali vi morate smesta oti�i. Molim vas, ne tražite od mene objašnjenje. Samo napustite ovaj klub što je pre mogu�e... molim vas u�inite kao što sam vam kazao." "Pa to je smešno!" rekoh, povisivši glas. Brzo je bacio pogled preko ramena prema radnicima, a onda se ponovo zagledao u mene. "Uopšte nemam nameru da odem odavde dok mi ne objasnite o �emu vi to govorite. Pojma nemam ko ste. Nikada vas ranije nisam videla u životu. Kakvim pravom..." "Jeste, videli ste me", re�e on sasvim tiho. Zatim nežno spusti šaku na moje rame i zagleda mi se u o�i. "I vide�ete me ponovo. Ali sada morate smesta oti�i." Potom se udaljio. Okrenuo se na peti i izišao iz prostorije isto onako tiho kao što je i ušao. Trenutak sam nemo stajala pre no što sam shvatila da drhtim. Bacivši pogled prema radnicima, videla sam da se oni i dalje muvaju unaokolo i da, izgleda, nisu primetili ništa �udno. Otišla sam do vrata i izišla na balkon, sva pometena ovim �udnim susretom. Tada sam se setila. Podsetio me je na gataru.

Lili i Hermanold su me dozivali odozdo iz predvorja. Stajali su na crno-belim plo�ama ispod mene, nalik na neobi�no kostimirane šahovske figure na prenatrpanoj tabli. Oko njih su se kretali i drugi gosti. "Si�ite", doviknu mi Hermanold, "Vodim vas na pi�e." Pre�oh preko balkona do mermernog stepeništa zastrtog crvenim sagom i si�oh u predvorje. Noge su mi još bile nekako klecave. Želela sam da Lili nekako odvu�em u stranu i ispri�am joj šta se dogodilo. "Šta želite?" upita Hermanold kada pri�oh stolu. Zatim mi pridrža stolicu. Lili je ve� sedela. "Mi �emo šampanjac. Lili ne dolazi svaki dan na tu�e me�eve!" "Ovo nije obi�an dan", primeti Lili iznervirano, dok je prebacivala krzno preko naslona stolice. Hermanold naru�i šampanjac i stade da se hvališe na sva usta, što je Lili bukvalno izvodilo iz takta. "Prodaja karata za turnir dobro napreduje. Svakog dana �e se igrati pred punom salom. Sva ta reklama se stvarno isplatila. Iako �ak ni ja nisam mogao da predvidim koje �emo veli�ine sve uspeti da privu�emo. Prvo je Fisk rešio ponovo da zaigra, a onda prava bomba. Solarinov dolazak! A tu si, razume se, bila i ti", dodade on, potapšavši Lili po kolenu. Žudela sam da ga prekinem i upitam o strancu, ali nikako nisma dobijala priliku da se ubacim u razgovor. "Prava šteta što nisam mogao da uzmem veliku salu na Menhetnu za današnji me�", re�e on kada je stigao šampanjac. "Sigurno bismo je napunili do poslednjeg mesta. Ali plašio sam se Fiska. Pozvali smo za svaki slu�aj i lekare. Smatrao sam da �e biti najbolje ako ga eliminišemo ve� na po�etku. Ionako nikada nije završio nijedan turnir do kraja, a štampu smo privukli, ve� i samim njegovim dolaskom." "Sve to zvu�i tako uzbudljivo", primeti Lili. "Prisustvovati me�u u kome se sastaju takva dva majstora i o istom trošku videti kako jedan doživljava nervni slom." Hermanold je nervozno pogleda dok nam je sipao pi�a. Nije znao da li se šali ili ne. Ali ja sam znala. Ona primedba o tome kako Fiska treba rano eliminisati pogodila je cilj. "Možda �u ipak ostati na me�u", nastavi ona slatkim glasom, pijuckaju�i šampanjac. "Nameravala sam da odem, pošto uvedem Ket..." "Oh, ne smeš to da u�iniš!" uzviknu Hermanold, sav uspani�en. "Ho�u da kažem, ne bi trebalo ovo da propustiš. U pitanju je me� stole�a." "A i reporteri koje si nazvao bili bi tako razo�arani ako me ne bi zatekli ovde kao što si im obe�ao. Zar ne, dragi Džone?" Zatim je usta napunila šampanjcem, dok je Hermanold menjao boje. Ugrabila sam priliku na koju sam �ekala: "Da li je �ovek koga sam malopre gore videla bio Fisk?" "U sali za igru?" upita Hermanold. "Nadam se da nije. Trebalo bi da se odmara pre me�a." "Ko god da je bio, ponašao se vrlo �udno", rekoh. "Ušao je i stao da zahteva od radnika da pomeraju nameštaj unaokolo..." "Oh, Bože", izusti Hermanold. "To ipak mora da je bio Fisk. Poslednji put kad sam imao posla s njim zahtevao je da se iz sale udalji neko od posmatra�a ili po jedna stolica svaki put kada bi ko od igra�a pojeo figuru. Tvrdio je da tako ponovo uspostavlja ose�aj 'ravnoteže i harmonije'. Tako�e mrzi žene, ne voli da su prisutne kada igra..." Hermanold potapša Lili po šaci, ali je ona povu�e. "Možda je zato i mene zamolio da odem", primetih. "Zamolio vas je da odete?" ponovi Hermanold. "To je bilo krajnje neprimereno, ali popri�a�u ja ve� s njim pre me�a. Mora shvatiti da ne može nastaviti kao u stara vremena kada je bio zvezda. Ve� preko petnaest godina nije igrao ni na jednom ve�em turniru." "Petnaest?" ponovih. "Mora da je napustio šah kada mu je bilo otprilike dvanaest godina. �ovek koga sam malopre gore srela bio je mlad." "Stvarno?" upita zbunjeno Hermanold. "Ko bi to onda mogao biti?" "Visok, vitak, veoma bled. Privla�an, ali ledenog pogleda..." "Oh, to je bio Aleksej." Nasmeja se Hermanold. "Aleksej?"

"Aleksandar Solarin", objasni Lili. "Onaj, draga, koga si toliko žarko želela da vidiš. 'Bomba'?" "Recite mi još nešto o njemu", zamolih. "Bojim se da ne mogu", odgovori Hermanold. "Nisam �ak znao ni kako izgleda dok nije došao da se prijavi za turnir. Taj je �ovek prava misterija. Ni sa kim se ne vi�a, ne dozvoljava da ga fotografišu. Ne smemo dopustiti nikome da unese kameru u salu za igru. Na moje navaljivanje ipak je na kraju pristao da da intervju za štampu. Kona�no, kakva korist od toga što ga imamo ovde, ako to ne možemo da naduvamo?" Lili ga ogor�eno pogleda i glasno uzdahnu. "Hvala za pi�e, Džone", re�e prebacivši krzno preko ramena. Ustala sam u istom trenutku kada i Lili. Pošla sam za njom kroz predvorje i popela se uz stepenice. "Nisam želela o ovome da razgovaram pred Hermanoldom", prošaputah kada krenusmo duž balkona, "ali taj momak... Solarin... Ovde se doga�a nešto �udno." "Gledam to sve vreme", odvrati Lili. "U šahovskom svetu sre�eš ljude koji su ili mudonje ili dupeglavci. Ili oboje. Ube�ena sam da ni Solarin nije izuzetak. Ne mogu da podnesu da im se neka žena ubaci u igru..." "Ne govorim o tome", prekinuh je. "Solarin mi nije rekao da odem zato što je želeo da se otarasi žene. Rekao mi je da sam u velikoj opasnosti!" Š�epala sam je za ruku; zaustavile smo se kod ograde. U predvorju ispod nas gužva je postajala sve ve�a. "Šta ti je rekao?" upita Lili. "Šališ se. Da si u opasnosti? Na jednom šahovskom me�u? Ovde ti jedina opasnost preti od toga da zaspiš. Fisk voli da uspava ljude izjedna�enom igrom i patovima." "Kažem ti da me je upozorio da sam u opasnosti", ponovih, povukavši je prema zidu kako bi ljudi mogli da prolaze. Spustih glas. "Se�aš li se gatare kod koje si poslala Harija i mene za Novu godinu?" "Oh, ne", izusti Lili. "Nemoj mi re�i da veruješ u misti�ne mo�i?" osmehnu se ona. Ljudi su po�eli da nadiru preko balkona i tiskaju�i se pored nas da ulaze u prostoriju gde �e se održati me�. Pridružismo se bujici; Lili je odabrala mesta sa strane, blizu prvog reda, odakle smo imale dobar pregled i bile neupadljive. Ako je to uopšte bilo mogu�e imaju�i u vidu njenu ode�u. Kada smo se smestile, nagnuh se ka njoj i prošaputah: "Solarin je upotrebio gotovo iste re�i kao i ta gatara. Zar ti Hari nije pomenuo šta mi je rekla?" "Ja je uopšte nisam videla", re�e Lili, izvadivši iz džepa ogrta�a malu šahovsku tablu sa rupicama. Zatim ju je stavila u krilo. "Preporu�io mi ju je jedan prijatelj, ali ja ne verujem u ta sranja. Zato i nisam došla." Ljudi su po�eli da zauzimaju svoja mesta oko nas; pogledi mnogih od njih zaustavljali su se na Lili. U prostoriju je ušla i skupina reportera, a jednom od njih je oko vrata visila kamera. Ugledali su Lili i krenuli u našem pravcu. Nagnula se nad malom šahovskom plo�om i rekla tihim glasom: "Upravo vodimo ozbiljan razgovor o šahu. Ako nekog to bude zanimalo." U prostoriju je ušao Džon Hermanold. Odmah je prišao reporterima i dohvatio za kragnu onog sa kamerom, trenutak pre no što je stigao do nas. "Izvinite, ali mora�u da vam oduzmem tu kameru", re�e on reporteru. "Velemajstor Solarin ne želi kamere u sali u kojoj �e se igrati turnir. Molim vas, zauzmite svoja mesta pozadi kako bi me� mogao da po�ne. Ima�ete posle vremena za intervjue." Reporter gun�aju�i predade kameru Hermanoldu, a zatim zajedno sa kolegama ode do stolica koje im je osniva� ovog turnira namenio. Buka u prostoriji se stišala; �uli su se još samo šapati. U�oše sudije i zauzeše svoja mesta za stolom, a odmah za njima pojaviše se i �ovek za koga sam sada znala da je Solarin i jedan postariji sedi muškarac, za koga sam pretpostavila da je Fisk. Fisk je izgledao nervozan i veoma napet. Jedan kapak mu je blago podrhtavao i sve vreme je mrdao sedim brkom kao da tera muvu. Imao je prore�enu kosu, pomalo masnu, za�ešljanu unazad, ali ona mu je stalno iznova padala na �elo u nemirnim pramenovima. Na sebi je imao sme�i somotski sako koji je video i bolje dane i koji nije bio o�etkan ve� duže vreme. U pasu je bio vezan kao

mantil za kupanje. Široke sme�e pantalone bile su mu izgužvane. Osetih sažaljenje. Izgledao je krajnje o�ajan, što je samo još više podsticalo utisak da mu ovde nije mesto. Pored njega, Solarin je podse�ao na alabasterni kip baca�a diska. Izgledao je bar za glavu viši od Fiska, koji je ina�e bio i pogrbljen. Graciozno je prišao stolu, izvukao stolicu za Fiska, i pomogao mu da se smesti. "Kopile", siknu Lili. "Pokušava da zadobije Fiskovo poverenje, da stekne preimu�stvo još pre no što je igra i po�ela." "Da nisi možda malo prestroga?" upitah glasno. Nekoliko glasova iz reda iza nas stade da me u�utkuje. Zatim se pojavio de�ak sa kutijom u kojoj su bile figure i stao da ih razmešta, stavljaju�i bele ispred Solarina. Lili mi je objasnila da se ceremonija izvla�enja figura odigrala prethodnog dana. Broj ljudi koji je po�eo da nas u�utkuje pove�ao se tako da smo kona�no umukle. Dok je jedan od sudija �itao pravila, Solarin se okrenu prema publici. Okrenuvši mi profil, pružio mi je priliku da ga podrobno zagledam. Bio je mnogo otvoreniji i opušteniji nego malopre. Sada je bio u svom elementu, spremao se da igra šah, što ga je �inilo mla�im i veoma napetim, poput atleti�ara pred trku. Ali onda je ugledao Lili i mene; uko�io se i prikovao pogled za mene. "Vau", izusti Lili. "Sada shvatam šta si mislila kada si rekla da mu je pogled leden. Drago mi je što se nisam prvi put suo�ila s tim pogledom preko šahovske table." Solarin me je posmatrao kao da nije mogao da poveruje da sam još tu. Kao da je želeo da ustane i izvu�e me napolje. Odjednom me je proželo ose�anje kao da sam strašno pogrešila što sam ostala. Figure su bile postavljene, a njegov sat aktiviran, tako da je kona�no skrenuo pogled na tablu. Pomerio je kraljevog pešaka napred. Primetila sam da je i Lili, koja je sedela pored mene, povukla isti potez na maloj tabli koju je držala na krilu. De�ak koji je stajao pored demonstracione table ispisa kredom potez: E2-E4. Igra se izvesno vreme odvijala bez nekih ve�ih uzbu�enja. I Solarin i Fisk su ostali bez po jednog pešaka i konja. Solarin je krenuo napred kraljevim lovcem. Nekoliko gledalaca stade da mrmlja. Jedan ili dvojica ustadoše i izi�oše na kafu. "Ovo mi li�i na giuoco piano", uzdahnu Lili. "Partija bi mogla potrajati. Ova odbrana se nikada ne igra na turnirima, stara je ko Biblija. Blagi Bože, pominje se još u Getingenskom rukopisu." Za devojku koja nikada nije pro�itala ni re� o šahu, Lili je bila zlatni rudnik podataka. "Ona omogu�ava Crnom da razvije figure, ali je spora, spora, ubita�no spora. Solarin olakšava Fisku posao, dozvoljava mu da povu�e nekoliko poteza pre no što �e ga zbrisati. Pozovi me ako se išta dogodi u narednom satu igre." "Kako �u ja znati da li se nešto dogodilo?" upitah je šapatom. Upravo u tom trenutku Fisk je povukao potez i zaustavio �asovnik. Me�u publikom zavlada kratkotrajni žamor, a nekolicina koja se upravo spremala da izi�e zastade kako bi ponovo pogledala u pravcu demonstracione table. Podigla sam pogled na vreme da vidim Solarina kako se osmehuje. Bio je to �udan osmeh. "Šta se dogodilo?" upitah Lili. "Fisk je skloniji pustolovinama nego što sam mislila. Umesto da pomeri lovca, odlu�io se za odbranu sa dva konja. Rusi to vole. Mnogo je opasnija. Iznena�ena sam što je odlu�io tako da igra protiv Solarina koji je poznat kao..." Ali na vreme se ugrizla za jezik. Uostalom, Lili nikada nije prou�avala stil igre drugih igra�a. Ili možda jeste. Solarin je zatim krenuo napred konjem, a Fisk kralji�inim pešakom. Solarin je uzeo tog pešaka. Potom je Fisk uzeo Solarinovog pešaka konjem, pa su snage opet bile izjedna�ene. Bar sam ja tako mislila. �inilo mi se da se Fisk dobro drži pošto je svojim figurama zaposeo sredinu plo�e, a da je Solarin sateran u �ošak. Ali tada je Solarin uzeo Fiskovog lovca konjem. Prostorijom prostruja žamor. Oni koji su izišli sada se trkom vratiše sa šoljama za kafu i zagledaše u demonstracionu tablu, iš�ekuju�i da momak ispiše potez. "Fegatello!" povika Lili i ovog puta je niko ne u�utka. "Ne mogu da verujem."

"Šta je to fegatello?" Izgleda da u šahu ima mnogo više slenga nego u kompjuterskoj obradi podataka. "To zna�i 'vaditi jetru'. I da znaš da �e Fisku 'izvaditi jetru', ako kraljem uzme tog konja." Ona stade da grize prst i zagleda se u plo�u na svom krilu kao da se igra na njoj nastavljala. "Nema sumnje, nešto �e izgubiti. Kraljica i top su mu zarobljeni. Ne može do konja nijednom drugom figurom." Meni se �inilo nelogi�no što je Solarin povukao takav jedan potez. Da li je on to davao konja za lovca samo zato da bi naterao kralja da se pomeri za jedno mesto? "Ako Fisk pomeri kralja, više ne�e mo�i da ga štiti", re�e Lili kao da mi je �itala misli. "Kralj �e biti gurnut na sredinu table i do kraja partije �e se koprcati. Bolje �e uraditi ako pomeri kraljicu i odrekne se topa." Ali Fisk je ipak uzeo konja kraljem. Solarin je gurnuo kraljicu napred i dao šah. Fisk je sklonio kralja iza pešaka, a Solarin je vratio kraljicu kako bi ugrozio crnog konja. Stvari su se o�igledno zakuvavale, ali nisam znala u kom pravcu. Lili je tako�e izgledala zbunjena. "Nešto nije u redu", došapnu mi ona. "Ovo nije Fiskov stil igre." Doga�alo se nešto neobi�no. Posmatraju�i Fiska, primetila sam da, pošto bi povukao potez, nije dizao pogled sa table. O�igledno je bivao sve nervozniji. Vidno se znojio. Pod pazuhom su mu se na sme�em sakou pojavili veliki tamni krugovi. Izgledao je bolesno; premda je Solarin bio na potezu, Fisk je svu svoju pažnju usredsredio na tablu kao da mu je ona poslednja nada. Solarinov sat je otkucavao, ali i on je posmatrao Fiska. Motrio je svog protivnika s takvom pažnjom kao da je zaboravio da je igra u toku. Posle dužeg vremena Fisk je podigao pogled sa table i zagledao se u Solarina, ali se odmah potom ponovo usredsredio na tablu. Solarinove o�i se suziše. Podigao je jednu figuru i pomerio je napred. Više nisam obra�ala pažnju na poteze. Posmatrala sam njih dvojicu, pokušavaju�i da dokonam šta se to me�u njima dešava. Lili je pored mene sedela otvorenih usta, pomno analiziraju�i poziciju na tabli. Solarin iznenada ustade i odgurnu stolicu. Iza nas nastade pometnja jer je svako svakom nešto šaputao. Solarin zatim zaustavi oba sata i nagnu se nad Fiska da nešto kaže. Jedan od sudija brzo pritr�a stolu. On i Solarin izmenjaše nekoliko re�i, posle �ega sudija odmahnu glavom. Fisk je ostao da sedi oborene glave, pogleda uprtog u šahovsku tablu, sa šakama u krilu. Solarin mu ponovo nešto re�e. Sudija se vrati do sudijskog stola. Sve sudije klimnuše i glavni sudija ustade. "Dame i gospodo, velemajstor Fisk se ne ose�a dobro. Velemajstor Solarin je bio veoma ljubazan pa je zaustavio oba sata, pristavši na kra�u pauzu kako bi gospodin Fisk mogao da se osveži. Gospodine Fisk, kovertirajte svoj naredni potez i predajte koverat sudijama; me� se nastavlja za trideset minuta." Fisk je zapisao potez drhtavom rukom i spustio ga u koverat, koji je zape�atio i predao sudiji. Solarin je smesta napustio prostoriju pre no što su reporteri mogli da stignu do njega, a zatim je krenuo niz hodnik. U prostoriji je vladala velika pometnja, svi su se došaptavali i nešto govorili. Okrenuh se ka Lili. "Šta se dogodilo? Šta se zbiva?" "Ovo je ne�uveno", re�e ona. "Solarin ne može tek tako da zaustavi satove. To mora da u�ini sudija. Ovo je protiv svih pravila, trebalo bi da prekinu me�. Sudija zaustavlja satove ako se svi izjasne za prekid. Ali Fisk je pre toga morao da kovertira naredni potez." "Zna�i, Solarin je dao Fisku malo vremena koje se ne�e ra�unati", zaklju�ih. "Zašto je to u�inio?" Lili se zagleda u mene svojim sivim, sada gotovo bezbojnim o�ima. Kao da su je iznenadile vlastite misli. "Znao je da to nije Fiskov stil igre", re�e. Na trenutak je �utala, a zati nastavi, prave�i rezime onoga što se dogodilo. "Solarin je ponudio Fisku razmenu kraljica. Razvoj igre to nije zahtevao. Kao da je testirao Fiska. Svima je poznato koliko Fisk mrzi da izgubi kraljicu." "Zna�i, Fisk je prihvatio?" upitah. "Nije", odvrati Lili, zadubljena u vlastite misli. "Nije prihvatio. Podigao je kraljicu, pa ju je spustio. Pokušao je da to predstavi kao j'adoube." "Šta je to j'adoube?"

"Dodirujem, podešavam. Igra� ima pravo da za vreme igre namešta figure." "Pa šta je tu onda sporno?" upitah. "Ama baš ništa", odvrati Lili. "Ali moraš re�i, 'J'adoube' pre nego što dodirneš figuru. A ne pošto si je ve� pomerio." "Možda je to u�inio nesvesno..." "On je velemajstor", dodade Lili. Dugo me je posmatrala. "Znao je šta radi." Lili je sedela zure�i u svoju tablu. Nisam htela da je uznemiravam, ali svi su ve� napustili prostoriju i nas dve smo ostale same. Sedela sam pored nje, pokušavaju�i da uz pomo� ono malo znanja iz šaha dokonam šta je sve ovo zna�ilo. "Da li te zanima šta ja mislim?" kona�no upita Lili. "Mislim da je velemajstor Fisk varao. Mislim da je povezan sa nekim predajnikom." Da sam onda znala koliko je bila u pravu, to bi možda izmenilo doga�aje koji �e ubrzo uslediti. Ali kako sam u tom trenutku mogla pretpostaviti šta se u stvari doga�alo... na samo deset stopa od mene... dok je Solarin prou�avao stanje na tabli? Solarin je bio zagledan u šahovsku tablu kada je prvi put nešto primetio. U po�etku je to bio samo blesak negde na ivici njegovog vidnog polja. Ali kada se ponovio i po tre�i put, povezao je taj blesak sa kretnjom. Fisk je spuštao šake u krilo svaki put kada bi Solarin zaustavio svoj sat, a Fiskov stavio u pokret. Kada je naredni put povukao potez, Solarin se zagledao u Fiskove šake. Prsten. Fisk nikada ranije nije nosio prsten. Fisk je igrao nepromišljeno. Rizikovao je. Ovog puta je na neki na�in igrao zanimljiviji šah, ali uvek kada bi povukao nešto riskantno, Solarin bi mu se zagledao u lice. I na njemu nikada nije ugledao izraz koji bi trebalo da se na�e na licu onoga ko voli da rizikuje. Tada je Solarin po�eo pomno da posmatra prsten. Fisk je bio s nekim u vezi. U to nije bilo sumnje. Solarin je igrao protiv nekog ili ne�eg drugog. To se nije nalazilo u sali i to sasvim sigurno nije bio Fisk. Solarin baci pogled prema �oveku iz KGB-ea koji je sedeo uza zid. Ako reši da prihvati rizik i izgubi ovu prokletu partiju, za njega �e turnir biti završen. Ali morao je da sazna ko je ozvu�io Fiska i zašto. Solarin je po�eo da vu�e riskantne poteze ne bi li uo�io neku pravilnost u Fiskovim reakcijama. Umalo Fiska nije saterao uza zid. Zatim je Solarinu sinula ideja da iznudi potpuno nepotrebnu razmenu kraljica. Pomerio je karljicu, ponudio je, otvorio Fisku prolaz do nje, ne haju�i za ishod. Natera�e Fiska da igra po njegovom ili �e obelodaniti da je varalica. Ali to je bilo previše za Fiska. U jednom trenutku se �inilo da �e Fisk prihvatiti izmenu, uzeti njegovu kraljicu. Solarinu bi samo preostalo da pozove sudije i napusti me�. Nije imao nameru da igra protiv nekakve mašine, ili bilo �ega s �im je Fisk bio povezan. Ali Fisk se povukao i zatražio j'adoube. Solarin je sko�io i nagnuo se nad Fiska. "Šta to, do �avola, radite?" prošaputa on. "Zatraži�emo prekid da do�ete k sebi. Shvatate li da se tamo nalaze ljudi iz KGB-ea? Samo jedna moja re� i možete se oprostiti od šaha." Solarin jednom rukom dade znak sudijama, a drugom zaustavi oba sata. Sudiji je kazao da se Fisk ne ose�a dobro i da �e zape�atiti naredni potez. "I neka to bude kraljica, gospodine", re�e on ponovo se nagnuvši nad Fiska. Fisk nije podigao pogled. Okretao je prsten kao da ga steže. Solarin potom izlete iz prostorije. �ovek iz KGB-ea ga do�eka u hodniku sa upitnim pogledom. Bio je nizak, bled, sa gustim obrvama. Zvao se Gogolj. "Idi, popij šljivovicu", re�e mu Solarin. "Pusti mene da ovo sredim." "Šta se dogodilo?" upita Gogolj. "Zašto je rekao j'adoube? Nije bilo po propisu. Nije trebalo da zaustavite satove, mogli su vas diskvalifikovati." "Fisk je u vezi sa nekim. Moram znati s kim i zašto. Tvoje je samo da ga još više zaplašiš. Skloni se i pravi se da ništa ne znaš. Izi�i �u ja s njim ve� na kraj."

"Ali Brodski je ovde", prošaputa Gogolj. Brodski je pripadao višim ešalonima tajne službe i po rangu je bio znatno iznad Solarinovog �uvara. "Pozovi ga da ti se pridruži", odbrusi Solarin. "Samo ga drži što dalje od mene u narednih pola sata. Ne želim da išta preduzimate. Jesi li me razumeo, Gogolje?" Telohranitelj je bio uplašen, ali ipak je poslušno krenuo niz hodnik prema stepeništu. Solarin ga je pratio do kraja balkona, a zatim nestao kroz jedna vrata iza kojih je ostao da �eka Fiska da izi�e iz prostorije u kojoj se igrao me�. Fisk je žurno prešao preko balkona i sišao niz stepenište, a zatim se uputio kroz predvorje. Nije se osvrnuo, pa tako nije ni primetio Solarina koji ga je posmatrao odozgo. Izišao je i prešao preko dvorišta i prošao kroz kapiju u masivnoj gvozdenoj ogradi. U naspramnom uglu dvorišta, dijagonalno od ulaza u klub, nalazila su se vrata koja su vodila u mali Kanadski klub. Fisk je ušao i krenuo uz stepenice. Solarin je tiho prošao kroz dvorište. Gurnuo je staklena vrata Kanadskog kluba na vreme da vidi kako se za Fiskom zatvaraju vrata muškog toaleta. Na trenutak je zastao, a zatim pažljivo prešao ono nekoliko stepenika do tih vrata, provukao se unutra i ostao nepomi�an. Fisk je stajao na suprotnom kraju prostorije, zatvorenih o�iju, ljuljaju�i se naspram zida sa pisoarima. Solarin ga je bez re�i posmatrao kako se spušta na kolena. Po�eo je da jeca... duboko, bez suza... a onda se okrenuo prema zidu i povratio u porculanski pisoar. Kada je završio, sav iscrpljen, oslonio je �elo o gornji deo pisoara. Kraji�kom oka Solarin je primetio kako se Fiskova glava podiže kada je za�uo zvuk slavine. Solarin je nepomi�no stajao pored lavaboa, posmatraju�i hladnu vodu kako ga puni. Fisk je bio Englez; sigurno bi osetio poniženje da ga neko posmatra kako povra�a poput životinje. "Bi�e vam potrebno ovo", re�e Solarin glasno, ne okre�u�i se od lavaboa. Fisk se osvrnu unaokolo, ne znaju�i da li se to Solarin njemu obra�a. Ali kako se �inilo njih dvojica su bili sami u toaletu. Oklevaju�i je ustao i prišao Solarinu, koji je umakao toalet papir u vodu. Papir je smrdeo na vlažno zobeno brašno. Solarin se okrenu i pokvasi Fisku �elo i slepoo�nice. "Ako potopite zglobove u vodu to �e vam rashladiti krv u celom telu", primeti on, otkop�avaju�i mu manžetne. Pokvašeni papir bacio je u kantu za otpatke. Fisk bez re�i spusti zglavke u vodu u lavabou paze�i, primeti Solarin, da ne pokvasi prste. Solarin je nešto pisao olovkom po pole�ini suvog komada papira. Fisk baci pogled u njegovom pravcu, ne vade�i zglavke iz vode, a Solarin mu pokaza šta je napisao. Na papiru je stajalo: "Je li prenos jednosmeran ili dvosmeran?" Fisk podiže pogled, a lice mu se ponovo zajapuri. Solarin ga je napeto posmatrao, zatim se ponovo nagnuo nad papir i ispisao novo pitanje, ovog puta mnogo jednostavnijim re�ima: "Mogu li da nas �uju?" Fisk duboko udahnu i zatvori o�i. Zatim odmahnu glavom. Jednu je šaku izvadio iz vode i posegnuo za papirom, ali mu Solarin dodade drugi komad. "Ne ovaj", re�e on, izvadivši mali zlatni upalja� i potpalivši komad toaletnog papira na kome je ispisao pitanja. Pustio ga je da izgori gotovo do kraja, zatim odneo do toaleta, bacio unutra i pustio vodu. "Jeste li sigurni?" upita on, vrativši se do lavaboa. "To je veoma važno." "Jesam", odvrati Fisk kome je bilo veoma neugodno. "Objasnili... su mi." "Odli�no, onda možemo da razgovaramo." Solarin je i dalje držao zlatni upalja� u ruci. "U kom je uvetu, levom ili desnom?" Fisk se lupnu po levom uvetu. Solarin klimnu. Skinu donji deo upalja�a i izvu�e neki sitni predmet na rasklapanje. U narednom trenutku u ruci je držao malu pincetu. "Lezite na pod i postavite glavu tako da je ne morate pomerati i da vam levo uvo bude okrenuto naviše - prema meni. Nemojte �initi nikakve nagle pokrete. Ne bih želeo da vam probušim bubnu opnu." Fisk ga posluša. Kao da mu je laknulo što je mogao da se prepusti Solarinovoj brizi i na pamet mu nije padalo da priupita kako to da jedan šahovski velemajstor zna kako se uklanjaju skriveni predajnici. Solarin �u�nu i

nagnu se nad Fiskovo uvo. Posle samo jednog trenutka izvukao je neki mali predmet, koji zatim stade da okre�e drže�i ga pincetom. Bio je tek nešto ve�i od glave �iode. "Ah", primeti Solarin. "Ve�i je od naših. A sada mi kažite, dragi moj Fisk, ko ga je tu stavio? Ko se krije iza svega ovoga?" Mali prijemnik potom spusti na dlan. Fisk naglo sede i zagleda se u Solarina. Kao da je tek tada shvatio s kim razgovara: da je Solarin ne samo šahista s kojim je malopre igrao, ve� i Rus. Što je bilo još gore - njegova pratnja iz redova KGB-ea nalazila se negde u zgradi. Fisk glasno zakuka i zagnjuri glavu u šake. "Morate mi re�i. To je i vama jasno, zar ne?" Solarin baci pogled na Fiskov prsten. Podigao mu je šaku i pomno se zagledao u njega. Fisk sav unezveren podiže glavu. Bio je to glomazni pe�atnjak sa grbom, napravljen od nekog metala sli�nog zlatu, �ija je površina bila posebno obra�ena. Solarin pritisnu grb i za�u jedno jedva �ujno klik. Fisk je sigurno pritiskao grb po utvr�enoj šifri javljaju�i koji je poslednji potez povu�en, a njegovi saradnici su mu zatim preko predajnika u uvetu javljali koji potez on da povu�e. "Da li su vas upozorili da ne skidate prsten?" upita Solarin. "Dovoljno je veliki tako da se u njemu može nalaziti i mali eksploziv i detonator." "Detonator!" zaurla Fisk. "Dovoljno snažan da razori ve�i deo sobe", odvrati Solarin, smeše�i se. "U svakom slu�aju, deo gde se nalazimo. Jeste li vi irski agent? Oni su stru�njaci za male bombe, kao one što stavljaju u pisma. Trebalo je da pretpostavim, ve�ina se školovala u Rusiji." Fisk je pozeleneo, a Solarin nastavio: "Pojma nemam šta vaši prijatelji žele, dragi moj Fisk. Ali ako bi kakav agent izdao moju vladu kao što ste vi izdali one koji su vas poslali, oni bi ga brzo i zauvek u�utkali." "Ali ja... ja nisam agent!" povika Fisk. Solarin ga je na trenutak posmatrao, a onda se osmehnu. "U to bi stvarno bilo teško poverovati. Gospode Bože, baš su uprskali." Fisk je kršio prste dok je Solarin razmišljao. "Dobro me slušajte, dragi moj Fisk. Upleli ste se u opasnu igru. Svakog �asa može neko upasti ovamo, a onda nam životi ne�e vredeti ni pišljiva boba. Ljudi koji su od vas zahtevali da ovo u�inite nisu cve�ke. Razumete li? Morate mi re�i sve što znate o njima, i to brzo. Samo tako vam mogu pomo�i." Solarin ustade, a onda pomože i Fisku da stane na noge. Fisk obori pogled kao da �e da zapla�e. Solarin nežno stisnu šaku na rame starijeg muškarca. "S vama je stupio u vezu neko ko je želeo da pobedite u ovoj partiji. Morate mi re�i ko i zašto." "Upravnik..." Fisku je glas vidno podrhtavao. "Kada sam se... pre mnogo godina... razboleo i više nisam mogao da igram šah, britanska vlada mi je omogu�ila da predajem matematiku na univerzitetu, bio sam vladin stipendista. Prošlog meseca me je posetio upravnik mog odeljenja i zatražio od mene da se vidim s nekim ljudima. Ne znam ko su. Rekli su mi da moram u�estvovati na ovom turniru u interesu nacionalne bezbednosti. Da ne�u biti ni pod kakvim pritiskom..." Fisk po�e da se smeje i divlje da se osvr�e po sobi. Sve vreme je vrteo prsten. Solarin ga uhvati za šaku, a drugu mu spusti na rame. "Rekli su vam da ne�ete biti izloženi pritisku", mirno zaklju�i Solarin, "pošto uopšte ne�ete odlu�ivati o potezima. Samo je trebalo da sledite ne�ija uputstva?" "Rekao sam im da ja to nisam u stanju, neka izaberu nekog drugog", odvrati Fisk, podigavši glas. "Preklinjao sam ih da me ne teraju da igram. Ali nisu imali nikog drugog. Bio sam potpuno u njihovoj vlasti. Mogli su da mi ukinu stipendiju kad god su to hteli. Sami su mi to rekli..." Zatim je progutao knedlu, a Solarin postade oprezniji. Fisk više nije mogao da se usredsredi na ono što govori i tako je grubo okretao prsten kao da ga ovaj bode. Divljim pogledom šarao je po prostoriji. "Nisu hteli da me slušaju. Rekli su da se po svaku cenu moraju do�epati formule. Rekli su..."

"Formule!" ponovi Solarin, snažno š�epavši Fiska za ramena. "Baš su tako rekli: da žele formulu?" "Da! Da! Upravo to su želeli, prokletu formulu." Fisk je gotovo vrištao. Solarin popusti stisak i pokuša da umiri starijeg �oveka, lagano ga tresu�i. "Pri�ajte mi o formuli", pokuša on oprezno, kao da hoda po jajima. "Idemo dalje, dragi moj Fisk. Zašto im je ta formula toliko važna? Kako su mislili da �ete je se dokopati igraju�i na turniru?" "Mislili su da �u je dobiti od vas", re�e Fisk slabim glasom, pogleda uprtog u pod. Niz lice su mu se slivale suze. "Od mene?" Solarin se zagleda u Fiska. A zatim naglo skrenu pogled ka vratima. U�inilo mu se da je napolju �uo korake. "Morate mi brzo sve re�i", dodade on spustivši glas. "Otkud su znali da �u i ja u�estvovati na ovom turniru? Niko nije znao da dolazim." "Oni jesu", odvrati Fisk, gledaju�i Solarina mahnitim o�ima. A onda je iznenada naglo okrenuo prsten. "Oh, Bože, ostavite me! Rekao sam im da ja to ne�u mo�i! Rekao sam im da �u sve upropastiti!" "Ostavite taj prsten na miru", strogo re�e Solarin, Zatim je zgrabio Fiska za zglavak i iskrenuo mu šaku. Fisk iskrivi lice od bola. "Kakvu formulu?" "Formulu koju ste imali u Španiji", povika Fisk. "Formulu u koju ste se kladili u Španiji! Rekli ste da �ete je predati svakome ko vas pobedi! Tako ste rekli! Morao sam da pobedim, kako biste mi dali formulu." Solarin je, ispunjen nevericom, netremice zurio u Fiska. Zatim ga je pustio i odvojio se od njega. Po�eo je da se smeje. "Tako ste rekli", ponovi tupo Fisk, povla�e�i prsten. "Oh, ne", oglasi se Solarin. On zabaci glavu unazad i nastavi da se smeje dok mu suze ne potekoše na o�i. "Dragi moj Fisk", re�e, zagrcnuvši se od smeha, "ne tu formulu! Budale su došle do pogrešnog zaklju�ka. Poslužili ste kao pešak gomili pacera. Po�imo napolje i... Šta vi to radite?!" Nije ni primetio da je preplašeni Fisk uspeo da olabavi prsten. Upravo ga je skinuo sa prsta jednim naglim pokretom i bacio u prazni lavabo. Nešto je naglas brbljao, a onda povikao: "Ne�u! Ne�u!" Solarin je trenutak posmatrao kako prsten poskakuje po lavabou, a zatim se bacio prema vratima, istog �asa po�evši da odbrojava. Jedan. Dva. Udario je naredna vrata i izleteo napolje. Tri. �etiri. U jednom se skoku vinuo preko ono nekoliko stepenika, dosko�io u njihovom podnožju i poleteo kroz mali foaje. Šest. Sedam. Razbivši spoljašnja vrata dok ih je otvarao, izjurio je u dvorište, u šest duga�kih koraka. Osam. Devet. Zaplivao je kroz vazduh i do�ekao se na stomak na kamenim kockama. Deset. Rukama je pokrio glavu i zapušio uši. �ekao je. Ali eksplozija nije odjeknula. Provirio je ispod ruku i ugledao ispred sebe dva para cipela. Podigavši još malo pogled ugledao je dvojicu sudija kako zaprepaš�eno zure u njega. "Velemajstore Solarin! Jeste li povre�eni?" upita jedan od njih. "Ne, sasvim sam dobro", odvrati Solarin, dostojanstveno ustaju�i i �iste�i prašinu sa ode�e. "Velemajstor Fisk je u toaletu. Upravo sam pošao po lekara. I spotakao se. Ovo kamenje je veoma klizavo." Solarin se pitao da li je pogrešio što se ti�e prstena. Nije mogao biti siguran da li je njegovo skidanje nešto zna�ilo. "Bi�e bolje da pogledamo možemo li mi išta da u�inimo", primeti sudija. "Zašto li je otišao �ak u toalet u Kanadskom klubu? Zašto ne u Metroplitenu? Ili do ambulante?" "Veoma je ponosan", pokuša da objasni Solarin. "Bez sumnje nije želeo da iko vidi da mu je muka." Sudije se još nisu setile da Solarina pitaju šta je on radio u tom istom udaljenom toaletu. I to sam sa svojim protivnikom. "Je li mu jako loše?" upita drugi sudija pošto krenuše prema ulazu. "Bura u stomaku", odvrati Solarin. Znao je da postupa nerazumno što se vra�a, ali nije imao drugog izbora. Sva trojica se popeše uz stepenice i prvi sudija otvori vrata toaleta. Hitro se okrenuo i po�eo da se bori za vazduh. "Ne gledajte!" Bio je bled kao krpa. Solarin se probi pored njega i pogleda unutra. Fisk je visio na vlastitoj kravati zaka�enoj za jednu od

pregrada. Lice mu je bilo crno i ako je suditi po položaju glave, vrat mu je bio slomljen. "Samoubistvo!" zaklju�i sudija koji je opomenuo Solarina da ne gleda. I sam je sada stajao krše�i prste kao i Fisk pre samo nekoliko trenutaka. Dok je još bio živ. "Nije on prvi šahista koji se na to odlu�io", odgovori drugi sudija. Ali kada se Solarin okrenuo i pogledao ga, istog �asa je umukao. "Bi�e bolje da pozovemo lekara", žurno dodade prvi sudija. Solarin ode do lavaboa u koji je Fisk bacio prsten. Tamo ga više nije bilo. "Da, pozovimo lekara", složi se on. Ali ja o svim tim doga�ajima ništa nisam znala dok sam sedela u predvorju, �ekaju�i da se Lili vrati sa tre�om rundom kafe. Da sam znala šta se dešava iza scene - tada, umesto što sam to saznala kasnije - naredni doga�aji možda se uopšte ne bi zbili. Prošlo je ve� �etrdeset pet minuta od po�etka pauze i ve� sam po�ela da ose�am kako sam se nadula od sve te kafe. Mu�ilo me je šta se to zbiva. Lili se kona�no vratila za sto, zavereni�ki se osmehuju�i. "Pogodi šta se desilo", prošapta ona. "Naletela sam na Hermanolda u baru, izgledao je deset godina stariji; vodio je neki krajnje ozbiljan razgovor sa dežurnim lekarem! �im popijemo kafu možemo, draga moja, da se kupimo. Danas više nema nastavka. Objavi�e to za nekoliko minuta." "Fisku, zna�i, stvarno nije bilo dobro? Možda je zato igrao tako �udno." "Nije bolestan, draga. Preboleo je sve bolesti. Može se re�i, prili�no iznenada." "Predao je?" "Na neki na�in. Obesio se u toaletu �im je po�ela pauza." "Obesio?" ponovih, a Lili stade da me u�utkuje pošto je nekoliko ljudi stalo da se osvr�e. "O �emu ti to govoriš?" "Hermanold je kazao kako smatra da je pritisak bio preveliki za Fiska. Doktor je bio druga�ijeg mišljenja. Doktor je napomenuo da �oveku teškom sto �etrdeset funti nije bilo nimalo lako da sam sebi slomi vrat obesivši se o pregradu visoku šest stopa. "Možemo li presko�iti ovu kafu i napustiti ovo mesto?" Nisam prestajala da mislim na pogled Solarinovih zelenih o�iju dok se naginjao nada mnom. Odjednom mi je postalo muka. Morala sam da izi�em. "U redu", pristade glasno Lili. "Ali požurimo nazad. Ne želim da propustim ni sekund ovog uzbudljivog me�a." Ona žurnim korakom pre�e preko prostorije. Kada stigosmo do predvorja, dva reportera sko�iše na noge. "Oh, gospo�ice Rad", oslovi je jedan dok su prilazili, "znate li vi šta se doga�a? Ho�e li se partija danas nastaviti?" "Ne�e, osim u slu�aju da dovedu treniranog majmuna da zameni gospodina Fiska." "Zna�i, nemate baš Bog zna kakvo mišljenje o njegovoj igri?" upita jedan od reportera, žvrljaju�i po beležnici. "Ja uopšte ne razmišljam o njegovoj igri", odvrati samodopadno Lili. "Kao što vam je poznato, ja razmišljam samo o svojoj igri. A što se ove partije ti�e", dodade ona, kr�e�i put prema vratima dok su se reporteri vukli za njom, "dovoljno sam videla da znam kako �e se završiti." Ona i ja strugnusmo kroz dupla vrata u dvorište i krenusmo niz rampu prema ulici. "Do �avola, gde li je Sol?" primeti Lili. "Kola treba sve vreme da budu ispred ulaza, on to zna." Pogledah niz ulicu i videh Lilin veliki plavi korniš parkiran na kraju bloka, s druge strane Pete Avenije. Pokazoh joj gde je. "Divno, samo mi je još to trebalo, nova kazna za parkiranje", primeti ona. "Hajdemo odavde, pre no što unutra sve ode do �avola." Zgrabila me je za ruku i mi potr�asmo niz ulicu kojom je brijao ledeni vetar. Kada smo stigle do kraja bloka, shvatila sam da su kola prazna. Sola nigde nije bilo. Prešle smo ulicu, traže�i pogledom Sola u oba smera. Kada smo stigle do kola, videle smo da su klu�evi na svom mestu. Nije bilo ni Karioke.

"Ne mogu da poverujem!" pušila se Lili. "Tokom svih ovih godina Solu se nijednom nije desilo da ovako ostavi kola. Gde bi, do �avola, mogao biti? I gde je moj pas?" Za�uh neko grebanje koje kao da je dolazilo ispod sedišta. Otvorih vrata i nagnuh se preko sedišta, zavukavši šaku ispod njega. Mali jezik smesta je celu oliza. Izvukoh Karioku napolje, ali dok sam se uspravljala ugledah nešto od �ega mi se krv sledila u žilama. Voza�evo sedište bilo je na jednom mestu probušeno. "Pogledaj", pozvah Lili. "Kakva je to rupa?" Baš u tom trenutku, dok se Lili saginjala da pogleda, za�usmo jedno "tap" i kola se neznatno zatresoše. Bacih pogled preko ramena, ali nikog ne primetih u blizini. Izvukavši se iz auta, spustih Karioku na sedište. Po�eh da pregledam onu stranu auta koja je bila okrenuta prema Metropoliten klubu. Prona�oh još jednu rupu koje sekund ranije tu nije bilo. Dodirnuh je. Bila je još topla. Podigoh pogled prema prozorima Metropoliten kluba. Na balkonu je bio otvoren jedan od francuskih prozora, onaj koji se nalazio neposredno iznad ameri�ke zastave. Zavesa se vijorila, ali nikog nije bilo. Bila sam sigurna da je to jedan od prozora sale u kojoj se igrao me� - i to onaj koji se nalazi ta�no iza sudijskog stola. "Blagi Bože", proaputah. "Neko puca u kola!" "Šališ se", re�e ona. Zatim obi�e oko kola i zagleda se u rupu od metka, a onda krenu za mojim prstom prema otvorenom francuskom prozoru. Na ulici nije bilo ljudi jer je temperatura bila strašno niska i nijedna kola nisu prolazila u trenutku kada smo �uli udar. Tako nam nije preostalo još mnogo mogu�nosti. "Solarin!" zaklju�i Lili, š�epavši me za ruku. "Upozorio te je da napustiš klub, zar ne? To kopile pokušava da nas ucmeka!" "Upozorio me je da �u biti u opasnosti ako ostanem u klubu", ispravih je. Ali sada više nisam u njemu. Uostalom, da je neko hteo da puca na nas, sa ove udaljenosti bi nas teško promašio." "Pokušava da me uplaši kako bih se povukla sa turnira!" ostade uporna Lili. "Prvo kidnapuje mog šofera, a zatim puca u moja kola. E, mene ne�e tako lako uplašiti." "Mene ve� jeste!" priznadoh. "Hajdemo odavde." Žurba s kojom je Lili odnela svoju telesinu oko kola i sela na voza�evo mesto jasno je govorila da se slaže sa mnom. Upalila je auto i uz škripu guma izletela u Petu Aveniju, bacivši Karioku preko sedišta. "Umirem od gladi", povika ona, nadja�avši huk vetra koji je brisao preko vetrobranskog stakla. "Tebi se sada jede?" vi�u�i je upitah. "Jesi li poludela? Mislim da bi trebalo smesta da odemo u policiju." "Nipošto", ostade ona odlu�na. "Ako Hari sazna za ovo, strpa�e me u zatvor kako ne bih mogla da igram na turniru. Ti i ja �emo sada nešto lepo pojesti, a onda same smisliti šta nam valja �initi. Ne mogu da razmišljam dok mi kr�e creva." "Ako ve� ne idemo u policiju, hajdemo nazad do mene." "Ti nemaš kuhinju", primeti ona. "Potrebno mi je sirovo meso da stavim u pogom moždane �elije." "Samo ti kreni prema mom stanu. Nekoliko blokova dalje, u Tre�oj Aveniji, imaš Stejk Haus. Ali upozoravam te, �im se najedeš idem pravo u policiju." Lili je zaustavila auto ispred Palm Restorana na Drugoj Aveniji, negde oko broja �etrdeset. Zatim je stala da pretura po svojoj velikoj tašni dok nije izvukla šahovsku tablu i umesto nje u tašnu gurnula Karioku. Glava mu je ostala da viri preko ivice. "Psima je zabranjen ulaz u restorane", objasni ona. "Šta da radim s ovim?" upitah, podigavši šahovsku garnituru koju mi je spustila u krilo. "Zadrži je", re�e ona. "Ti si genije za kompjutere, a ja ekspert za šah. Strategija je za obe sve i sva. Ube�ena sam da možemo ovo da rešimo ako se udružimo. Kao prvo, kucnuo je �as da nau�iš nešto o šahu." Lili gurnu Kariokinu glavu u torbu i zatvori je. "Da li si ve� �ula izraz: "Pešaci su duša šaha." "Hm. Zvu�i mi poznato, ali ne mogu da se setim. Ko je to rekao?"

"Andre Filidor, otac modernog šaha. Napisao je poznatu knjigu o šahu negde u doba francuske revolucije, u kojoj je objasnio da udruženi pešaci mogu postati isto onoliko jaki kao i glavne figure. Niko se ranije toga nije setio. Igra�i su imali obi�aj da žrtvuju pešake samo da bi ih uklonili s puta i oslobodili prostor za akciju." "Da li ti to pokušavaš da mi kažeš kako misliš da smo nas dve samo par pešaka koje neko pokušava da ukloni?" Ideja mi se u�inila �udna, ali i zanimljiva. "Nipošto", odvrati Lili, izišavši iz kola i prebacivši tašnu preko ramena. "Pokušavam da ti kažem kako je došlo vreme da udružimo snage. Bar dok ne otkrijemo u kakvoj to igri u�estvujemo." Rukovasmo se u to ime. 6. RAZMENA KRALJICA Kraljice se nikada ne poga�aju. 'Alisa u svetu iza ogledala', Luis Kerol PETROGRAD, RUSIJA, JESEN 1791. Trojka je jurila preko snežnih polja, a iz nozdrva tri konja kuljala je para. Kada su prošli Rigu, sneg na putevima postao je toliko dubok da su tamnu ko�iju zamenili ovim širokim, otvorenim sankama koje su vukla tri konja sa ormama preko sapi; kožni kaiševi bili su ukrašeni srebrnim zvon�i�ima, a na širokim bo�nim stranama u obliku lukova bio je ugraviran carski grb �avlima od �istog zlata. Ovde, na samo petnaest vrsta od Petrograda, drve�e je još bilo oki�eno žu�kastim liš�em, a seljaci su i dalje obra�ivali delimi�no smrznuta polja, mada je sneg ve� prekrivao slamnate krovove kamenih brvnara. Nastojnica se zavalila na gomilu krzna i prepustila posmatranju predela kroz koji je prolazila. Po evropskom julijanskom kalendaru ve� je bio �etvrti novembar - ta�no je prošla godina i sedam meseci od onog dana - nije se ni usu�ivala da misli na njega - kada je odlu�ila da izvadi Monglansku garnituru iz skrovišta u kome je po�ivala hiljadu godina. Ali ovde, u Rusiji, gde se ra�unalo po gregorijanskom kalendaru, bio je tek dvadeset tre�i oktobar. Rusija je po mnogo �emu bila nazadna zemlja, pomisli nastojnica. Bila je to zemlja koja se ravnala po vlastitom kalendaru i imala vlastitu religiju i kulturu. Ve� vekovima ovi seljaci koje je vi�ala duž puta nisu menjali ni na�in obla�enja ni na�in življenja. Gruba lica sa crnim ruskim o�ima koje su se osvrtale za njenom ko�ijom odavala su neuke ljude koji se i dalje drže primitivnih sujeverja i obreda. �vornovate šake stezale su iste pijuke i obra�ivale isto smrznuto tle koje su poznavali i njihovi preci pre hiljadu godina. Bez obzira na ukaze iz vremena Petra I, i dalje su nosili duga�ku kosu i nisu brijali brade, ve� su ih gurali u ov�je kožuhe kako im ne bi smetale. Kapije Petrograda bile su širom otvorene prema snežnom prostranstvu. Ko�ijaš, odeven u belu livreju sa zlatnim rojtama carske straže, uspravi se, raširenih nogu, na platformi na prednjem delu trojke i potera konje bi�em. Kada su se našli u gradu, nastojnica je ugledala svetlucavi sneg na kupolama i visokim palatama s druge strane reke Neve. Deca su se klizala po njenoj zale�enoj površini, a torbari su, �ak i po ovom vremenu, izložili svoje raznobojne �izme, oka�ivši ih o razapete konopce duž luke. Ku�i�i-mešanci, prljavi i svih boja, lavežom su ispra�ali njene sanke, a plavokosa de�ica musavih lica tr�ala su pored njih, traže�i nov�i�e. Ko�ijaš potera konje dalje. Kada su prešli preko smrznute reke, nastojnica zavu�e šaku u putni�ku torbu i opipa ukrašenu tkaninu koju je nosila sa sobom. Dohvatila je krunicu i izgovorila kratku Ave Mariju. Ose�ala je gotovo fizi�ki težinu velike odgovornosti s kojom �e morati da se suo�i. Mora�e sama, bez i�ije pomo�i, da preda ovu mo�nu silu u prave ruke, ruke koje �e je štititi od pohlepnih i ambicioznih. Nastojnica je znala da je ta misija baš njoj poverena. Od samog

ro�enja bila je predodre�ena za ovaj zadatak. Celog je života �ekala na doga�aje koji �e dovesti do toga. Danas, posle gotovo pedeset godina, nastojnica �e ponovo videti svoju prijateljicu iz detinjstva kojoj se poverila pre tako mnogo vremena. Setila se tog dana i devoj�ice koja je duhom toliko nalikovala Valentini, plavokose i krhke, bolešljivog deteta sapetog remenjem za ispravljanje le�a koje je snagom volje prebrodilo bolest i o�ajanje i izborilo se za sre�no i zdravo detinjstvo, male Sofije Anhalt-Cerbst, prijateljice koju nije zaboravila tokom tolikih godina, o kojoj je s ljubavlju �esto razmišljala i u pismima joj poveravala tajne gotovo svakog meseca od kada je odrasla. Mada su njihovi životi krenuli razli�itim putevima, nastojnica se još se�ala Sofije kako kao devoj�ica juri leptirove preko dvorišta roditeljske ku�e u Pomeranji, a zlatna joj se kosa presijavala na suncu. Dok je trojka prelazila preko reke i približavala se Zimskom dvorcu, nastojnica na trenutak zadrhta. Jedan oblak zaklonio je sunce. Pitala se kakva li je sada njena prijateljica i zaštitnica, sada kada više nije mala Sofija iz Pomeranje. Sada kada je poznata u celoj Evropi kao Katarina Velika, carica cele Rusije. Katarina Velika, ruska carica, sedela je ispred toaletnog sto�i�a i gledala se u ogledalu. Imala je šezdeset dve godine, bila je prili�no niska i puna�ka, sa visokim, pametnim �elom i snažnim vilicama. Njene ledeno-plave o�i, iz kojih je ina�e iskri�ila živost, ovog jutra su bile mutne i sive, oivi�ene crvenim kolutovima od suza. Ve� dve nedelje nije izlazila iz svojih odaja, odbijaju�i �ak da pusti unutra i �lanove svoje porodice. A s druge strane njenih odaja i ceo dvor je bio u žalosti. Pre dve nedelje, dvanaestog oktobra, iz Jasija je pristigao glasnik odeven u crno sa porukom da je grof Potemkin mrtav. Potemkin, koji ju je postavio na presto Rusije, koji joj je pružio rojtu sa drške svoga ma�a da je nosi kada je, na belom konju, povela pobunjenu vojsku da zbaci svoga muža, cara. Potemkin, koji joj je bio ljubavnik, prvi ministar, general njene vojske i poverenik, �ovek koga je opisala re�ima 'moj jedini muž'. Potemkin, koji je utrostru�io njeno carstvo, proširivši ga do Kaspijskog jezera i Crnog mora. Umro je na putu za Nikolajev, poput psa. Umro je od previše pojedenih fazana i jarebica, od proždiranja masnih šunki i soljene govedine, suviše popijenog kvasa, piva i likera od brusnice. Umro je jer je preterivao u zadovoljavanju jedrih plemkinja koje su se vukle za njim poput mrava, �ekaju�i na mrvice s njegove trpeze. Pro�erdao je pedeset miliona rubalja na lepe dvorce, skup nakit i francuski šampanjac. Ali tako�e je od Katarine napravio najmo�niju ženu na svetu. Dvorske dame su obletale oko nje poput nemih leptirova, puderišu�i joj kosu i provla�e�i trake kroz rupice na cipelama. Ona bi stajala, a one su joj prebacivale preko ramena sivu somotsku državni�ku odoru, otežalu od odlikovanja koja je uvek nosila u sudu: krstovima svete Katarine, svetog Vladimira, svetog Aleksandra Nevskog; trake svetog Andreja i svetog �or�a spuštale su joj se niz prsa i na njima su se ljuljale teške zlatne medalje. Ispravila je ramena kako bi do izražaja došlo njeno savršeno držanje i izišla iz svojih odaja. Danas �e se, prvi put posle deset dana, pojaviti u dvoru. Do�ekao ju je njen li�ni telohranitelj, pa je zajedno s njim krenula izme�u dva niza vojnika kroz duga�ke hodnike Zimskog dvorca, pored prozora kroz koje je pre mnogo godina posmatrala kako njeni brodovi plove niz Nevu prema moru u susret švedskoj floti koja je napala Petrograd. Katarina je sada u prolazu zamišljeno bacala poglede kroz te iste prozore. U dvoru ju je �ekala gomila zmija otrovnica koje su sebe nazivali diplomatama i dvorjanima. Kovali su zavere protiv nje, pripremali njeno svrgavanje. Njen vlastiti sin Pavle planirao je njeno ubistvo. Ali u Petrograd je tako�e stigla jedina osoba koja je mogla da je spase, žena koja je u svojim rukama držala mo� što ju je Katarina izgubila Potemkinovom smr�u. Upravo tog jutra njena najstarija prijateljica iz detinjstva, Helena de Rok, nastojnica Monglana, stigla je u Petrograd.

Umorna posle pojavljivanja u dvoru, Katarina se povukla u svoju privatnu odaju za audijenciju, oslonjena o ruku trenutnog ljubavnika, Platoa Zubova. Nastojnica ju je tamo ve� �ekala u društvu Platoovog brata, Valerijana. Kada je ugledala caricu, smesta je ustala i pošla da je zagrli. �ila za svoje godine i mršava poput zimske trske, nastojnica zasija od sre�e kada ugleda svoju prijateljicu. Kada su se zagrlile, ona baci pogled na Platoa Zubova. Odeven u nebeskoplavi kaput i jaha�e pantalone koje su mu prianjale uz nogu, bio je toliko na�i�kan medaljama da se �inilo kako bi svakog �asa mogao pasti na nos. Plato je bio mlad, istan�anih, dopadljivih crta lica. Malo ko bi pogrešio, odre�uju�i njegovu ulogu na dvoru; obrativši se nastojnici, Katarina nije prestajala da mu miluje ruku. "Helena", uzdahnu ona. "Kako sam samo �esto �eznula da budeš sa mnom. A sada mi je teško da poverujem kako si kona�no ovde. Ali Bog je uslišio molbu moga srca i doveo mi moju prijateljicu iz detinjstva." Zatim pokaza nastojnici da se smesti u veliku, udobnu naslonja�u, a i ona sama se spusti u obližnju naslonja�u. Plato i Valerian ostaše da stoje svaki iza jedne od žena. "Ovaj susret moramo proslaviti. Ali, kao što ti je verovatno poznato, u žalosti sam i nisam mogla da ti priredim sve�ani do�ek. Predlažem da ve�eras zajedno ve�eramo u mojim privatnim odajama. Mo�i �emo da se smejemo i uživamo, pretvaraju�i se da smo ponovo mlade. Valerijane, jesi li otvorio ono vino koje sam ti naložila da prirediš?" Valerijan klimnu i ode do bifea. "Draga moja, moraš probati ovo crveno vino. Ono je jedno od blaga moga dvora. Doneo mi ga je iz Bordoa Deni Didro pre mnogo godina. Cenim ga kao da je u pitanju kakav vredan dragi kamen." Valerian nasu tamno crveno vino u male kristalne �aše. Dve žene otpiše po gutljaj. "Odli�no je", re�e nastojnica, osmehnuvši se Katarini. "Ali nikakvo vino ne može se meriti sa eliksirom koji je potekao ovim starim kostima kada sam tebe ponovo ugledala, moja Figice." Plato i Valerijan razmenjaše poglede, za�udivši se tolikoj prisnosti. Carica, ro�ena Sofija Anhalt-Cerbst, u detinjstvu je imala nadimak "Figica". Zahvaljuju�i svom povlaš�enom položaju, Plato je u krevetu uzimao sebi slobodu da je zove "gospodarice moga srca", ali u javnosti joj se uvek obra�ao sa "vaše veli�anstvo", kao što su to, uostalom, �inila i njena ro�ena deca. �udno, ali carica kao da nije primetila drskost ove francuske samostanske nastojnice. "Moraš mi odmah ispri�ati zašto si odlu�ila da tako dugo ostaneš u Francuskoj", re�e Katarina. "Ponadala sam se da �eš odmah do�i u Rusiju, �im si zatvorila opatiju. Moj dvor je pun tvojih prognanih sunarodnika, a naro�ito ih je mnogo pristiglo pošto je vaš kralj uhva�en u Varenu pri pokušaju da pobegne iz Francuske i pošto ga je njegov vlastiti narod strpao u pritvor. Francuska je hidra sa hiljadu dvesta glava, država u rasulu. Ta nacija obu�ara izokrenula je sam prirodni poredak stvari!" Nastojnica iznenadi da ova prosve�ena i liberalna vladarka govori na takav na�in. Mada se nije moglo pore�i da je Francuska bila opasna, nije li ta ista carica prijateljevala sa liberalnim Volterom i Denijem Didroom, zagovornicima klasne jednakosti i protivnicima osvaja�kog ratovanja? "Nisam mogla odmah da do�em", odgovori nastojnica na cari�ino pitanje. "Imala sam još neka posla..." zatim je oštro pogledala Zubova, koji je stajao iza Katarinine stolice miluju�i je po vratu. "O tim stvarima mogu razgovarati samo s tobom." Katarina je na trenutak posmatrala nastojnicu. Zatim je nemarno rekla: "Valerijane i vi Plato Aleksandrovi�u možete nas sada napustiti." "Ali moja voljena visosti...", po�e Plato Zubov glasom koji je nalikovao cvilenju kakvog deteta. "Ne brini za moju sigurnost, golube", re�e Katarina, potapšavši ga po šaci koja je još po�ivala na njenom ramenu. "Helena i ja se znamo gotovo šezdeset godina. Ništa nam se ne�e dogoditi ako ostanemo nasamo nekoliko trenutaka." "Nije li prelep?" upita Katarina nastojnicu kada dvojica mladi�a izi�oše iz sobe. "Znam da smo ti i ja izabrale razli�ite puteve, draga moja. Ali nadam

se da �eš me shvatiti ako ti kažem da se ose�am poput malog insekta koji se greje na suncu posle hladne zime. Ništa tako ne može uzburkati sok starog drveta kao milovanje mladog baštovana." Nastojnica je sedela �utke, ponovo se pitaju�i da li je njen prvobitni plan bio valjano skovan. Kona�no, iako su pisma koja su razmenjivale bila topla i �esta, ona ipak svoju prijateljicu iz detinjstva nije videla mnogo, mnogo godina. Da li su glasine koje su kružile o njoj bile istinite? Da li je ovoj ostareloj ženi, ogrezloj u senzualnosti, ljubomornoj na vlastitu mo�, mogla poveriti zadatak koji je trebalo obaviti? "Toliko sam te šokirala da si zanemela?" nasmeja se Katarina. "Draga moja Sofija", odvrati nastojnica, "verujem da uživaš u tome da šokiraš ljude. Se�aš se kako si, sa samo �etiri godine, za vreme svog predstavljanja na dvoru, odbila da poljubiš skute pruskog kralja Fridriha Vilhelma." "Rekla sam mu da mu je kroja� sašio prekratku odoru!" dodade Sofija, smeju�i se, dok joj suze ne navreše na o�i. "Majka se razbesnela. Kralj joj je kazao da sam prili�no drska." Nastojnica se blagonaklono osmehnu svojoj prijateljici. "Se�aš li se kada nam je kanonik od Brunsvika gledao u dlan da bi nam predvideo budu�nosti?" upita ona nežno. "Na tvome je pronašao tri krune." "Dobro se toga se�am", odvrati druga. "Od tada nijednog �asa nisam posumnjala da �u vladati ogromnim carstvom. Oduvek sam verovala misti�nim proro�anstvima kada su ona išla na ruku mojim željama." Ona se osmehnu, ali joj nastojnica ovog puta ne uzvrati osmeh. "A se�aš li se šta je kanonik pronašao na mom dlanu?" upita nastojnica. Katarina je na trenutak �utala. "Se�am se kao da je ju�e bilo", kona�no je izustila. "Upravo zbog toga sam te toliko željno iš�ekivala. Ne možeš ni zamisliti šta mi se sve motalo po glavi kada te toliko dugo nije bilo..." Zastala je, oklevaju�i. "Imaš li ih?" upita ona kona�no. Nastojnica posegnu u nabore svoje opati�ke odore, ispod koje joj je oko struka bio pri�vrš�en veliki kožni putni�ki nov�anik. Iz njega zatim izvu�e tešku zlatnu statuetu, svu opto�enu dragim kamenjem. Prikazivala je priliku odevenu u dugu odoru koja je sedela u malom paviljonu sa razmaknutim draperijama. Figuru je zatim pružila Katarini, koja ju je s nevericom prihvatila u skupljene šake, a potom stala da je lagano okre�e. "Crna kraljica", prošaputa nastojnica, dok je pomno prou�avala Katarinin izraz lica. Cari�ini prsti se �vrsto obaviše oko zlatne šahovske figure urešene draguljima. Stežu�i je, ona figuru prinese na grudi i zagleda se u nastojnicu. "A ostale?" upita. Nešto u njenom glasu natera nastojnicu da bude opreznija. "Skrivene su na sigurno, gde ne mogu nikom nauditi", glasio je njen odgovor. "Voljena moja Helena, moramo ih odmah prikupiti! Poznata ti je mo� te garniture. U rukama dobronamernog vladara, nema toga što se ne bi moglo posti�i uz pomo� ovih figura..." "A tebi je poznato da", prekide je nastojnica, "ve� �etrdeset godina prelazim preko tvojih usrdnih molbi da potražim Monglansku garnituru i da je iznesem iz okrilja opatije. Sada �u ti re�i zašto sam tako postupila. Oduvek sam ta�no znala gde je garnitura bila skrivena..." Nastojnica podiže šaku, videvši da se Katarina sprema da vikne. "Tako�e su mi bile poznate razmere opasnosti koju bi izazvalo njeno va�enje iz skrovišta. Samo se svecu može poveriti takav izazov. A ti nisi baš svetica, draga moja Figice." "Kako to misliš?" povika ona druga. "Ujedinila sam jednu razjedinjenu naciju, prosvetlila neuk narod. Iskorenila kugu, sagradila bolnice i škole, oslobodila se klika �iji je cilj bio da raskomadaju Rusiju, tako što sam ih pretvorila u lovinu za njihove neprijatelje. Da li ti to pokušavaš da mi kažeš da sam despot?" "Mislila sam samo na tvoje dobro", odvrati mirno nastojnica. "U ovim figurama je mo� koja je u stanju da zavrti �ak i najtrezveniju glavu. Zar si zaboravila da je Monglanska garnitura umalo razorila frana�ko carstvo. Posle smrti Karla Velikog njegovi sinovi su zbog nje me�usobno zaratili."

"Teritorijalna �arkanja", frknu Katarina. "Ne vidim vezu izme�u te dve stvari." "Jedino je snaga katoli�ke crkve u srednjoj Evropi bila u stanju da tako dugo sa�uva tajnu ove sile mraka. Ali kada sam saznala da je Francuska donela Odluku o sekularizaciji kako bi konfiskovala crkvena dobra, shvatila sam da bi se moje najcrnje slutnje mogle obistiniti. A kada sam još �ula da se francuski vojnici približavaju Monglanu, više nije bilo sumnje. Zašto baš Monglan? Bile smo daleko od Pariza, zaba�ene duboko u planinama. Ima mnogo bližih i bogatijih samostana koje su mogli lakše da oplja�kaju. Ne, ne. Hteli su garnituru. Dugo sam provela prave�i planove kako da iznesem garnituru iz samostana i raštrkam je po Evropi, tako da se godinama ne može sakupiti..." "Raštrkaš!" povika carica. Sko�ivši na noge sa figurinom i dalje pritisnutom na grudi, stala je da kora�a po prostoriji kao zver po kavezu. "Kako si mogla tako nešto da u�iniš? Trebalo je da do�eš k meni, od mene da zatražiš pomo�!" "Kažem ti da nisam mogla!" ponovi nastojnica slabim i drhtavim glasom, još umorna od napornog putovanja. "Otkrila sam da postoji još neko ko je znao gde je garnitura bila skrivena. Neko, možda neka strana sila, podmitio je �lanove francuske skupštine da donese Odluku o sekularizaciji i usmerio njihovu pažnju prema Monglanu. Ne �ini li ti se da su dvojica koje je ova sila mraka pokušala da podmiti bili veliki govornik Mirabo i biskup od Otina? Jedan je formulisao tu Odluku, a drugi se najsr�anije za nju zalagao. Kada se Mirabo ovog aprila razboleo, biskupa niko nije mogao da odvu�e od njegove samrtni�ke postelje dok nije izdahnuo. Bez sumnje je o�ajni�ki želeo da se dokopa bilo kakve prepiske koja bi mogla obojicu da ih tereti." "Otkud ti to sve znaš?" promrmlja Katarina. Okrenuvši le�a nastojnici, uputila se ka prozoru i zagledala u sve tamnije nebo na kome su se iznad obzorja gomilali snežni oblaci. "Kod mene je njihova prepiska", odvrati nastojnica. Obe žene su nekoliko trenutaka �utale. Kona�no se za�u nastojni�in meki glas pri nejasnoj svetlosti. "Pitala si me zbog �ega sam se toliko zadržala u Francuskoj. Sada znaš. Morala sam otkriti ko me je to nagnao da izvu�em na svetlost dana Monglansku garnituru iz njenog skrovišta u kome je po�ivala hiljadu godina. Ko je taj neprijatelj koji mi se prikradao od kada sam napustila okrilje crkve i pošla na drugi kraj kontinenta u potrazi za novim sigurnim skloništem za ovo blago koje mi je bilo povereno na �uvanje?" "I da li si otkrila ime koje si tražila?" upita oprezno Katarina, okrenuvši se prema nastojnici. "Jesam, otkrila sam", odvrati spokojno nastojnica. "To si bila ti, moja draga Figice." "Ako si sve to ve� znala", primeti dostojanstvena carica, dok je sa nastojnicom kora�ala po snegom pokrivenoj stazi prema Ermitažu narednog jutra, "zašto si onda uopšte dolazila u Petrograd." Vod carske straže marširao je na udaljenosti od dvadeset stopa sa svake strane, gaze�i snežna polja svojim visokim koza�kim �izmama, ali to je bilo dovoljno daleko da dve žene mogu slobodno da razgovaraju. "Jer sam ti, uprkos svim dokazima koji su govorili suprotno, verovala" odvrati nastojnica, a o�ni kapak joj slabašno zaigra. "Znala sam da se plašiš kako �e se vlada Francuske raspasti i da �e zemlju zahvatiti bezvlaš�e. Želela si da se obezbediš da Monglanska garnitura ne padne u pogrešne ruke i podozrevala si da se ja ne bih složila sa merama koje si bila spreman da preduzmeš. Ali reci mi ovo, Figice: kako si mislila da oduzmeš francuskim vojnicima njihov plen kada bi jednom izneli garnituru iz Monglana? Zar si mislila da u�eš u Francusku sa ruskim trupama?" "Imala sam vojnike skrivene u planinama, koji je trebalo da zaustave francuske trupe kod prolaza", odvrati Katarina uz osmeh. "Nisu nosili uniforme." "Shvatam", odvrati nastojnica. "I šta te je navelo da se latiš ne�eg tako groznog?" "Pretpostavljam da moram s tobom podeliti sve što znam", primeti carica. "Nema sumnje da si doznala da sam ja otkupila Volterovu biblioteku posle njegove

smrti. Me�u njegovim hartijama nalazio se i dnevnik kardinala Rišeljea, u kome je on šifrovano izneo svoja istraživanja o istorijatu Monglanske garniture. Volter je pronikao u šifru i tako sam ja mogla da pro�itam ono što je Rišelje otkrio. Taj je rukopis sada sklonjen u riznicu Ermitaža, kuda sam te i povela. Nameravam da ti ga pokažem." "Zbog �ega je zna�ajan taj dokument?" upita nastojnica, pitaju�i se zašto ga njena prijateljica nije ranije pomenula. "Rišelje je sledio trag garniture sve do Mavara koji ju je poklonio Karlu Velikom, pa �ak i dalje. Kao što i sama znaš, Karlo Veliki je vodio mnoge krstaške ratove protiv Mavara kako u Španiji tako i u Africi. Ali jednom prilikom je odbranio Kordobu i Barselonu od hriš�anskih Baska koji su zapretili da sravne sa zemljom glavno mavarsko uporište. Iako su Baski bili hriš�ani, vekovima su pokušavali da pregaze frana�ko kraljevstvo i da zavladaju zapadnom Evropom, a najviše su ih zanimali obala Atlantika i planine u kojima su vladali." "Pirineji", primeti nastojnica. "Tako je", odvrati carica. "Zvali su ih �arobne planine. Poznato ti je da se upravo u tim planinama za�eo najmisti�niji kult poznat od ro�enja Hrista. Odatle poti�u Kelti, koji su pošli dalje na sever, naselili Bretanju, a zatim i Britanska ostrva. Iz tih planina poti�e i �arobnjak Merlin, kao i tajni kult nama poznat kao druidski." "Nisam sve to znala", priznade nastojnica, gledaju�i ispred sebe u snegom zastrtu stazu dok je kora�ala, napu�enih tankih usana; izborano lice podse�alo joj je na kamen iz neke dravne grobnice. "Sve �eš to pro�itati u dnevniku, još malo pa smo stigle", primeti ova druga. "Rišelje tvrdi da su Mavari prodrli na tu teritoriju i saznali strašnu tajnu koja je bila �uvana vekovima; prvo su je �uvali Kelti, a posle njih Baski. Ovi mavarski osvaja�i su zatim transkribovali ono što su saznali u šifru koju su sami izmislili. U stvari, šifriranu tajnu ugradili su u zlatne i srebrne figure Monglanske garniture. Kada je postalo jasno da bi Mavari mogli izgubiti vlast nad Iberijskim poluostrvom, šahovsku garnituru su poslali Karlu Velikom, koga su se plašili. Važio je za najmo�nijeg vladara u istoriji civilizacije, zbog �ega su ga smatrali jedinim sposobnim da je zaštititi." "I ti veruješ u tu pri�u?" upita nastojnica, dok su se približavale ogromnom pro�elju Ermitaža. "Prosudi sama", re�e Katarina. "Znam da je ta tajna starija od Mavara, starija od Baska. Starija �ak i od druida. Moram te upitati, prijateljice moja, jesi li ikada �ula za tajno udruženje muškaraca koji sebe ponekad nazivaju Slobodni zidari?" Nastojnica preblede. Zastala je ispred vrata kroz koja je upravo trebalo da pro�u. "Šta si rekla?" upita ona jedva �ujnim glasom, zgrabivši prijateljicu za ruku. "Ah", izusti Katarina. "Zna�i, znaš da je sve što sam rekla ta�no. Kada pro�itaš rukopis, ispri�a�u ti moju pri�u." CARI�INA PRI�A Kada mi je bilo �etrnaest godina napustila sam svoj dom u Pomeranji gde smo ti i ja zajedno odrasle. Tvoj je otac nešto ranije prodao imanje koje se grani�ilo sa našim i vratio se u rodnu Francusku. Ne�u nikada zaboraviti koliko sam bila tužna, draga moja Helen, što sa tobom nisam mogla da podelim uspeh o kome smo toliko razgovarale, �injenicu da �u uskoro možda biti izabrana za naslednicu jedne kraljice. U to vreme trebalo je da otputujem na dvor carice Jelisavete Petrovne u Moskvu. Jelisaveta, k�erka Petra Velikog, domogla se vlasti politi�kim udarom, bacivši sve svoje protivnike u zatvor. Pošto se nikada nije udavala i ve� je zašla u godine kada nije mogla da ra�a, izabrala je za svog naslednika mra�nog ne�aka, velikog vojvodu Petra. Trebalo je da postanem njegova nevesta. Na putu za Rusiju, majka i ja trebalo je da se zaustavimo na dvoru Fridriha II u Berlinu. Fridrih, mladi pruski car, koga je Volter ve� nazvao "Veliki", poželeo je da bude moj pokrovitelj, a ja njegova kandidatkinja koja �e mu omogu�iti da putem braka ujedini kraljevstva Prusije i Rusije. Bila sam za

njega prihvatljivija od njegove ro�ene sestre, jer njoj nije imao duše da nameni takvu sudbinu. U to doba pruski dvor bio je u istoj meri blistav kao što �e u Fridrihovim poznim godinama postati obedan. Po mom dolasku, kralj se mnogo trudio da me šarmira kako bih se ose�ala prijatno. Odenuo me je u haljine svojih kraljevskih sestara, a svake ve�eri sam za stolom sedela pored njega; zabavljao me je pri�ama o operi i baletu. Iako sam još bila dete, nije me mogao prevariti. Znala sam da namerava da me iskoristi kao pešaka u jednoj ve�oj igri, igri koju je igrao na šahovskoj tabli Evrope. Posle izvesnog vremena saznala sam da na pruskom dvoru boravi �ovek koji se nedavno vratio sa ruskog dvora pošto je tamo proveo skoro deset godina. Sada je bio Fridrihov dvorski matemati�ar i zvao s Leonard Ojler. Bila sam dovoljno drska da zatražim da me primi nasamo, misle�i da bi mi dobro došla njegova li�na zapažanja o zemlji koju je trebalo uskoro da posetim. Nisam mogla predvideti da �e naš susret jednog dana izmeniti tok moga života. Prvi put smo se sastali u malom predvorju velikog dvora u Berlinu. Ovaj �ovek jednostavnog ukusa, ali briljantnog uma o�ekivao je dete koje �e uskoro postati kraljica. Mora da smo �inili �udan par. Bio je sam u sobi, visok, krhak, sa vratom nalik na izduženu bocu, velikih tamnih o�iju i pove�eg nosa. Pogledao me je razroko, objasnivši to �injenicom da na jedno oko ne vidi, jer je jednom prilikom suviše dugo gledao u sunce. Ojler se, naime, pored matematike bavio i astronomijom. "Nisam navikao da vodim razgovore", po�e on. "Dolazim iz zemlje u kojoj �oveka obese �im progovori." To je bilo prvo što sam saznao o Rusiji i, uveravam te, dobro mi je poslužilo tokom kasnijih godina. Ispri�ao mi je kako carica Jelisaveta Petrovna ima petnaest hiljada haljina i dvadeset pet hiljada pari cipela. �im se u ne�emu ne bi slagala sa svojim ministrima zavitlala bi im u glavu cipelu, a tako�e ih je iz �istog �efa slala na vešala. Imala je bezbroj ljubavnika, a još neumerenija od njenih seksualnih prohteva bila je potreba za pi�em. Nije dozvoljavala da se i�ije mišljenje kosi sa njenim. Kada sam uspela da razbijem njegovu prvobitnu uzdržanost, dr Ojler i ja provodili smo dosta vremena zajedno. Veoma smo zavoleli jedno drugo, tako da mi je �ak rekao kako žarko želi da me zadrži na berlinskom dvoru kako bi mogao da me podu�ava matematici, jer sam dosta obe�avala na tom polju. Razume se, to je bilo nemogu�e. Ojler je �ak priznao da mu nije mnogo stalo do cara Fridriha, njegovog pokrovitelja. Za to je imao valjane razloge, od kojih Fridrihovo slabo snalaženje u matematici nije bilo najvažnije. Pravi razlog mi je otkrio poslednjeg jutra mog boravka u Berlinu. "Mala moja prijateljice", po�e on, kada sam tog sudbonosnog jutra došla u njegovu laboratoriju da se pozdravim. Se�am se da je svilenom maramom upravo brisao neko so�ivo, što je obi�no �inio kada je rešavao kakav problem. "Nešto moram da ti kažem pre no što odeš. Pomno sam te prou�avao ovih poslednjih dana i mislim da ti mogu poveriti ono što �u ti sada ispri�ati. Me�utim, ako ovo nepromišljeno otkriješ bilo kome, oboje �emo se na�i u velikoj opasnosti." Uverih dr Ojlera da mu svojim životom jem�im da �e to ostati naša tajna. Na moje iznena�enje kazao mi je da �e to možda i biti potrebno. "Mlada si, ne poseduješ mo�, a i žena si", re�e Ojler. "To su razlozi zbog kojih te je Fridrih izabrao da budeš njegovo oru�e u jednom nepreglednom, mra�nom carstvu kao što je Rusija. Možda ti nije poznato da ve� dvadeset godina tom velikom zemljom vladaju isklju�ivo žene: prvo Katarina I, udovica Petra Velikog; zatim Ana Ivanovna, Ivanova k�er; Ana od Meklenburga, koja je bila namesnik svome sinu Ivanu VI; i sada Jelisaveta Petrovna, Petrova k�er. Ako ti nastaviš ovu mo�nu tradiciju, na�i �eš se u velikoj opasnosti." U�tivo sam slušala tog gospodina, mada sam po�ela da podozrevam kako mu sunce nije pomutilo samo vid. "Postoji jedno tajnu udruženje muškaraca koji smatraju da je njihova životna misija da izmene tok civilizacije", rekao mi je Ojler. Sedeli smo u njegovoj radnoj sobi okruženi teleskopima, mikroskopima i plesnjivim knjigama razbacanim po stolovima od mahagonija i ina�e pretrpanim gomilama hartije. "Ti ljudi", nastavio je on, "tvrde da su nau�nici i inženjeri, ali u stvari su to

sami mistici. Ispri�a�u ti ono što znam o njihovom istorijatu, jer ti to može biti od velike koristi. Godine 1271, princ Edvard od Engleske, sin Henrija III, krenuo je na obalu Severne Afrike da vodi krstaške ratove. Pristao je u Akru nedaleko od drevnog Jerusalima. O njegovom tamošnjem boravku zna se samo toliko da je u�estvovao u nekoliko bitaka i da se sastao sa tamošnjim muslimanskim Mavarima, koji su komandovali vojskom. Naredne godine Edvard je pozvan da se vrati u Englesku, zbog o�eve smrti. Po povratku proglašen je za kralja Edvarda I i ostatak njegvog životopisa možemo na�i u knjigama. Ono što se ne zna jeste �injenica da je iz Afrike nešto doneo." "Šta to?" strašno me je zanimalo da saznam. "Doneo je veliku tajnu. Tajnu nastalu u praskozorju civilizacije", odvrati Ojler. "Ali bi�e bolje da krenem redom. Edvard je po povratku u Englesku osnovao jedno muško društvo, sa �ijim je �lanovima verovatno podelio tu tajnu. Malo znamo o njima, ali njihova kretanja možemo donekle slediti. Znamo da se to društvo proširilo i na Škotsku, posle podjarmljivanja Škota, gde je izvesno vreme mirovalo. Kada su Jakobinci po�etkom veka pobegli iz Škotske, sa sobom su u Francusku preselili i društvo i njegova u�enja. U njihove redove privu�en je, za vreme svog boravka u Engleskoj, i Monteskje, veliki francuski pesnik, tako da su uz njegovu pomo� 1734. u Parizu ustanovili Ložu nauka. �etiri godine kasnije, pre no što je postao pruski kralj, naš Fridrih Veliki bio je uveden u to tajno društvo u Brunsviku. Iste te godine, papa Klement XII izdao je proglas kojim se društvo zabranjuje; ono se u me�uvremenu ve� proširilo na Italiju, Prusiju, Austriju, Holandiju i Francusku. Društvo je tada bilo ve� tako mo�no da je parlament katoli�ke Francuske odbio da prihvati papino nare�enje." "Zašto mi sve to pri�ate?" upitala sam Ojlera. "�ak i da shvatam ciljeve kojima su ti ljudi težili, kakve to veze ima sa mnom? I šta ja mogu da u�inim u vezi s tim? Iako težim velikim stvarima, ipak sam još samo dete." "Sude�i na osnovu onoga što ja znam o njihovim ciljevima", primeti blago Ojler, "ako ti ljudi nisu poraženi, mogli bi poraziti svet. Možda si ti danas još dete, ali uskoro �eš postati žena narednog ruskog cara, prvog muškog vladara toga carstva u dvadeset godina. Moraš saslušati ono što imam da ti kažem i to ti se mora urezati u pam�enje." Uhvatio me je za ruku. "Ti ljudi sebe ponekada nazivaju bratstvom slobodnih zidara, a ponekad rozikrucijancima. Koje god ime da izaberu, jedna stvar im je zajedni�ka. Koreni su im u Severnoj Africi. Kada je princ Edvard osnovao ovo društvo na Zapadnom tlu, nazivali su sebe redom afri�kih neimara. Smatrali su da su njihovi preci osnovali drevne civilizacije, da su oni obra�ivali i polagali kamene blokove piramida u Egiptu, sagradili vise�e vrtove, kulu i kapije Vavilona. Znali su drevne tajne. Ali ja verujem da su oni bili tvorci još ne�eg, ne�eg novijeg i možda mo�nijeg od..." Ojler je zastao i uputio mi pogled koji nikada ne�u zaboraviti. Progoni me i danas, gotovo pedeset godina kasnije, kao da mi ga je uputio pre samo jednog trenutka. Vi�am ga �ak i u snovima i to tako živo da se sva užasnem, pa �ak mogu da osetim i njegov dah na vratu koji me je zapahnuo kada se sagnuo da mi šapne na uvo: "Verujem da su oni tvorci Monglanske garniture. I da sebe smatraju njenim zakonitim naslednicima." Kada je Katarina završila svoju pri�u, ostala je �utke da sedi zajedno sa nastojnicom u velikoj biblioteci Ermitaža, u koju su donele rukopis Volterovih dnevnika. Za tim ogromnim stolom, koji su okruživali zidovi visoki trideset stopa, popunjeni knjigama, Katarina je posmatrala nastojnicu kao što ma�ka posmatra miša. Nastojnica je zurila kroz široke prozore okrenute prema travnjaku, po kome je carska straža cupkala i duvala u prste na hladnom jutarnjem vazduhu. "Moj pokojni muž", dodade umilnim glasom Katarina, "bio je poklonik Fridriha Velikog od Prusije. Petar je imao obi�aj da u dvoru u Petrogradu nosi prusku uniformu. Prve bra�ne no�i, preko postelje je poslagao olovne pruske vojnike i naterao me da uvežbavam trupe. Kada je Fridrih ustanovio red slobodnih

zidara u Pruskoj, Petar im se pridružio i životom se obavezao da �e ih podržavati." "A onda si ti", javi se nastojnica, "zbacila muža, strpala ga u zatvor i sredila da ga ubiju." "Bio je opasni manijak", re�e Katarina. "Ali sa njegovom smr�u nemam nikakve veze. Šest godina kasnije, 1768, Fridrih je osnovao veliku ložu afri�kih neimara u Silesiju. Švedski kralj Gustav pridružio se redu; uprkos pokušajima Marije Terezije da ovaj otrov protera iz Austrije, priklju�io im se i njen sin Josif II. Kada sam za sve to saznala, vratila sam svog prijatelja Ojlera što sam pre mogla u Rusiju. Stari matemati�ar je tada ve� bio potpuno slep. Ali zato nije izgubio svoj unutrašnji vid. Kada je Volter umro, Ojler me je nagonio da otkupim njegovu biblioteku. U njoj su se nalazili važni dokumenti kojih je Fridrih Veliki želeo da se do�epa. Kada mi je pošlo za rukom da biblioteku prebacim u Petrograd, evo šta sam u njoj pronašla. Sa�uvala sam ovo kako bih mogla da ti pokažem." Carica izvu�e iz Volterovog rukopisa dokument ispisan na pergamentu i pruži ga nastojnici, koja ga pažljivo razmota. Poslao ga je Fridrih, pruski prestolonaslednik, Volteru, iste one godine kada je pristupio redu slobodnih zidara: Gospodine, nema ni�eg što više želim od vaših spisa... Ako me�u vašim rukopisima postoji išta što biste želeli da sakrijete od o�iju javnosti, obavezujem se da to sa�uvam u najstrožoj tajnosti... Nastojnica podiže o�i sa lista hartije. Pogled joj je bio zamišljen. Lagano je ponovo smotala pismo i pružila natrag Katarini, koja ga je vratila u skrovište. "Zar nije sasvim jasno da misli na dnevnik kardinala Rišeljea koga je Volter dešifrovao?" upita carica. "Trudio se da ga se domogne još od trenutka kada je stupio u to tajno udruženje. Možda �eš mi sada poverovati..." Katarina uze poslednji tom uvezan u kožu i stade da lista stranice dok ne stiže gotovo do kraja, a zatim po�e naglas da �ita one re�i koje je nastojnica ve� znala napamet, re�i koje je davno preminuli kardinal Rišelje ispisao šifrom što je samo njemu bila poznata: Jer kona�no sam otkrio da je tajna koja poti�e iz drevnog Vavilona, tajna preneta u persijsko i indijsko carstvo za koju su znali samo odabrani, u stvari tajna Monglanske garniture. Ova tajna, kao i sveto ime Boga, nikada ne sme biti ispisana nikakvim pismom. Ta je tajna toliko mo�na da je bila uzrok padu civilizacija i smrti kraljeva, te stoga nikada ne sme biti poverena nikome osim �lanovima svetih redova, ljudima koji su položili testove i zakletve. Ovo je znanje tako strašno da se sme poveriti samo najvišim ešalonima Elite. Moje je uverenje da se ta tajna javlja u obliku neke formule i da je ta formula prouzrokovala pad mnogih kraljevstava tokom istorije, kraljevstava koje su za nas danas samo legende. A Mavari, uprkos �injenici da su bili upu�eni u to tajno znanje i uprkos strahu od njega, ipak su doti�nu formulu zapisali u Monglansku garnituru. Uneli su svete simbole u kvadrate na tabli i na figure, sa�uvavši klju� koji samo istinski Majstori Igre mogu upotrebiti da bi je razrešili. Ovo sam sakupio �itaju�i drevne rukopise sakupljene od Šalona, Suasona i Tura koje sam li�no preveo. Neka se Bog smiluje našim dušama. Ecce Signum, Arman Žan di Plesis, vojvoda od Rišeljea i vikar od Likona, Poatoa i Pariza, rimski kardinal predsednik vlade Francuske Anno Domini 1642.

Kada je završila sa �itanjem, Katarina se obrati �utljivoj nastojnici: "Iz njegovih memoara saznajemo da je 'Železni kardinal' planirao da uskoro otputuje u nadbiskupiju Monglan. Ali kao što znaš, umro je u decembru te iste godine, pošto je ugušio pobunu u Rosiljonu. Možemo li makar na trenutak posumnjati da je znao za postojanje tih tajnih udruženja, ili da je želeo da se do�epa Monglanske garniture pre no što ona padne u tu�e ruke? Sve što je �inio imalo je za cilj sticanje što ve�e mo�i. Zašto bi se pred kraj života promenio?" "Draga moja Figice", po�e nastojnica uz slabi osmeh koji nije odslikavao unutrašnju buru koju je osetila za�uvši ove re�i, "shvatam šta ho�eš da kažeš. Ali svi ti ljudi su mrtvi. Možda su je za života tražili. Ali nisu je našli. Nemoj mi samo re�i da se plašiš duhova?" "Duhovi mogu ponovo ustati!" viknu Katarina. "Pre petnaest godina, britanske kolonije u Americi zbacile su jaram carstva. Ko je u to bio umešan? Vašington, Džeferson, Frenklin - svi su oni slobodni zidari! Danas se francuski kralj nalazi u zatvoru, a kruna samo što mu se nije otkotrljala zajedno s glavom. Ko stoji iza toga? Lafajet, Kondorset, Danton, Demulan, Briso, Sije i kraljeva vlastita bra�a, uklju�uju�i tu vojvodu od Orleana - i svi su oni slobodni zidari." "Slu�ajnost...", po�e nastojnica, ali je Katarina prekide. "Da li je slu�ajnost i to što je od svih ljudi koje sam pokušala da potkupim da podrže Odluku o sekularizaciji u Francuskoj, moje uslove prihvatio samo jedan: niko drugi do Mirabo - pripadnik slobodnih zidara? Razume se, nije mogao znati da ja nameravam da ga oslobodim blaga pošto primi mito." "Biskup od Otina je odbio?" upita nastojnica sa osmehom, gledaju�i svoju prijateljicu preko debelih korica dnevnika. "Šta je naveo kao razlog?" "Svota koju je tražio za saradnju bila je ne�uvena", pušila se carica, ustavši. "Taj �ovek zna više no što je bio spreman da otkrije preda mnom. Znaš da u skupštini tog Taljerana zovu 'angorska ma�ka'? Prede, ali ima kandže. Nemam poverenja u njega." "Ti veruješ samo onome koga možeš da podmitiš, zar ne?" upita nastojnica. Sa tužnim pogledom i jednim sporim pokretom ona obmota svoju odoru oko sebe i ustade kako bi se našla naspram svoje prijateljice koja je stajala s druge strane stola. A onda se okrenu kao da �e da se udalji. "Kuda si krenula?" povika upani�ena carica. "Zar ti nije jasno zašto sam sve to preduzela? Nudim ti svoju zaštitu. Ja sam jedini vladar najve�e zemlje na svetu. Predajem svoju mo� u tvoje ruke..." "Sofija", prekinu je mirno nastojnica, "zahvaljujem ti na ponudi, ali ja se ne plašim tih ljudi koliko ti. Voljna sam da poverujem, kao što tvrdiš, da su mistici, možda �ak i revolucionari. Da li ti je ikada palo na pamet da ta društva koja si toliko prou�avala možda imaju na umu neki krajnji cilj koji nisi predvidela?" "Na šta misliš?" upita carica. "Ako se imaju u vidu njihovi poduhvati jasno je da žele da sve monarhije pretvore u prah. Kakav drugi cilj mogu imati, do da ovladaju svetom?" "Možda je njihov cilj da oslobode svet." Nastojnica se osmehnu. "U ovom trenutku ne posedujem dovoljno dokaza koji bi prevagnuli na bilo koju stranu, ali imam dovoljno �injenica da kažem ovo: jasno mi je iz tvojih re�i da te je na akciju nagnala sudbina koja ti je na dlanu ispisana na dan ro�enja... tri krune na tvom dlanu. Ali ja moram delati slede�i vlastitu sudbinu." Nastojnica okrenu nagore dlan i pruži ga preko stola prema svojoj prijateljici. Tamo, gotovo kod zglavka, linija života i linija sudbine su se ispreplitale obrazuju�i broj osam. Katarina se �utke, gotovo ledenim pogledom zagleda u brojku, a zatim prstima lagano po�e da je sledi. "Cilj ti je da mi pružiš svoju zaštitu", izjavi nežno nastojnica. "Ali mene štiti ve�a sila no što je ona koju ti poseduješ." "Znala sam!" zavi�e promuklo Katarina, odgurnuvši nastojni�inu šaku. "Sve te pri�e o uzvišenim ciljevima i namerama zna�e samo jedno: sklopila si savez s nekim drugim, ne posavetovavši se prethodno sa mnom! Ko je to, kome si poklonila svoje pogrešno usmereno poverenje? Zahtevam da mi kažeš njegovo ime!" "Rado." Nasmeši se nastojnica. "To je Onaj koji je u moju šaku utisnuo znak. Taj mi znak daje pravo na apsolutnu vlast. Ti si možda vladarka cele

Rusije, draga moja Figice. Ali ne zaboravi ko sam ja. I ko me je izabrao. Ne zaboravi da je Bog najve�i šahovski majstor od svih." 7. OKRET KONJA Kralj Artur je usnio �udnovat san: �injaše mu se da sedi na jastu�etu u nekoj stolici i da je ta stolica pri�vrš�ena za to�ak. Se�aše na njoj kralj Artur u najskupljoj odeždi od zlata... a onda, iznenada, kralj pomisli da se to�ak okrenuo naopa�ke i da je on pao me�u zmije, a one ga svaka uhvatile za po jedan ud; u tom trenutku kralj zavika u snu: "Upomo�". 'Arturova smrt', Ser Tomas Malori Regnabo, Regno, Regnavi, Sum sine regno. (Vlada�u, vladam, vladao sam, ostao sam bez vlasti.) Natpis na To�ku sre�e tarota Dan posle šahovskog me�a bio je ponedeljak. Ustala sam teturavo iz svog nezgrapnog kreveta na sklapanje, gurnula ga nazad u zid i otišla da se istuširam i pripremim za još jedan dan kod Kona Edisona. Trljaju�i se ogrta�em za kupanje, otapkah bosa nazad duž hodnika i po�eh da tražim telefon me�u svojom zbirkom zanatskih rukotvorina. Posle ve�ere u Palmu sa Lili i neobi�nog doga�aja koji je usledio, zaklju�ila sam da smo odista samo dva pešaka u ne�ijoj tu�oj igri, te sam poželela da na svoju stranu table privu�em neke krupnije figure. Ta�no sam znala odakle treba da po�nem. Lili i ja smo se za vreme ve�ere složile da je Solarinovo upozorenje imalo neke veze sa bizarnim doga�ajima od toga dana, ali od te ta�ke naša mišljenja su se razilazila. Ona je bila ube�ena da iza svega što se potom dogodilo stoji Solarin. "Prvo, Fisk je umro pod tajanstvenim okolnostima", istaknu ona dok smo sedele okružene palmama za jednim od gusto zbijenih drvenih stolova. "Otkud znamo da ga Solarin nije ubio? Zatim, nestaje Sol, ostavivši moj auto i mog psa na milost i nemilost vandalima. Sol je o�igledno kidnapovan, jer u protivnom nikada ne bi napustio svoje mesto." "To je ta�no", složih se uz osmeh, posmatraju�i je kako proždire debeli, sirovi gove�i odrezak. Znala sam da se Sol ne bi usudio da ponovo izi�e Lili na o�i osim ako mu se nešto strašno nije dogodilo. Tokom našeg potonjeg razgovora Lili je sredila još ogromnu salatu i tri košarice hleba. "Zatim neko puca na nas", izgovori ona izme�u zalogaja, "i obe se slažemo da je metak ispaljen kroz otvoreni prozor sale u kojoj se održao me�." "Bila su dva metka", napomenuh. "Možda je neko pucao na Sola i naterao ga da pobegne pre no što smo mi stigle." "Ali piece de resistance", promumla Lili i dalje žva�u�i hleb i ne obra�aju�i pažnju na mene, "jeste u tome što sam, pored metoda i sredstava, otkrila i motiv!" "O �emu to govoriš?" "Znam zašto Solarin �ini te podlosti. Skontala sam izme�u prvog rebra i salate." "Prosvetli me, molim te", zamolih. Za�ula sam Karioku kako pretura po Lilinim stvarima u torbi i sve mi se �inilo da �e ga uskoro �uti i okolni gosti. "Svakako si �ula za skandal u Španiji?" nastavi ona. Morala sam dobro da napregnem mozak. "Misliš kada je Solarin opozvan u Rusiju pre nekoliko godina?" Ona klimnu, a ja dodadoh: "To je sve što si mi ispri�ala." "To je bilo zbog formule", re�e Lili. "Solarin je dosta rano ispao iz trke za prestiž u šahu. Na turnirima je igrao samo s vremena na vreme. Imao je titulu velemajstora, ali je u stvari studirao fiziku; to mu je poziv. Za vreme takmi�enja u Španiji, Solarin se opkladio sa jednim igra�em da �e mu otkriti neku tajnu formulu ako ga ovaj pobedi na turniru." "O kakvoj je formuli bila re�?"

"Ne znam. Ali kada je to štampa objavila, Ruse je uhvatila panika. Solarin je preko no�i nestao i o njemu se više ništa nije �ulo sve do sada." "Misliš da je re� bila o nekoj formuli iz oblasti fizike?" upitah. "Možda receptu za neko tajno oružje. To bi sve objasnilo, zar ne?" Meni se nije �inilo da bi to bilo šta objasnilo, ali sam je pustila da i dalje trtlja. "Plaše�i se da bi Solarin mogao da se posluži istim trikom i na ovom turniru, KGB se umešao i izbacio Fiska iz trke, a zatim pokušao i mene da zaplaši. Da je ijedan od nas pobedio Solarina, on nam je mogao dati tajnu formulu!" Bila je veoma ponosna što je tako lepo uspela sve da poveže, ali ja nisam bila spremna da progutam njeno objašnjenje. "Slažem se da ti je teorija silna", rekoh. "Ali treba povezati još nekoliko sitnica koje se za sada ne uklapaju. Na primer, šta se dogodilo Solu? Zašto bi Rusi uopšte pustili Solarina iz zemlje ako su podozrevali da bi mogao da ponovo pokuša isti trik... pod pretpostavkom da je zaista u pitanju bio trik? I zbog �ega bi, pobogu, Solarin želeo da forumulu za oružje preda bilo tebi bilo tom drhtavom, pretpotopnom Fisku, nek' mu duša po�iva u miru?" "Pa, dobro, ne uklapa se baš sve", priznada ona. "Ali i to je neki po�etak." "Zar Šerlok Holms nije jednom prilikom kazao: 'Najve�a je pogreška stvoriti teoriju pre no što do�eš do podataka'?", upitah je. "Predlažem da se obe malo raspitamo o Solarinu. Ali i dalje smatram da bi trebalo da odemo u policiju. Kona�no, kao dokaz imamo dve rupe od metaka." "Nipošto", uzviknu iznervirano Lili, "ne�u priznati da nisam sama u stanju da rešim ovu misteriju. Strategija je moje srednje ime." I tako smo se složile, posle mnogo krupnih re�i i podeljenog sladoleda sa vru�im vo�nim prelivom, da se na nekoliko dana razdvojimo i raspitamo o obrazovanju i modusu operandi velemajstora Solarina. Lilin šahovski trener bio je i sam velemajstor. Iako je morala dosta da vežba pre svog me�a u utorak, Lili je mislila da bi za vreme treninga mogla od njega da dozna nešto više o Solarinovom karakteru. U me�uvremenu �e se raspitati i o Solu. Ako nije bio kidnapovan (što bi je odista razo�aralo), li�no �e od njega �uti zašto je napustio svoje radno mesto. I ja sam imala svojih planova, ali se nisam potrudila da ih, bar za sada, saopštim Lili Rad. Na Menhetnu sam imala prijatelja koji je bio još tajanstvenija li�nost od neuhvatljivog Solarina. �oveka �iji se broj telefona nije nalazio ni u jednom telefonskom imeniku i koji nije imao adresu na koju ste mogli da mu pišete. Bio je jedna od legendi kompjuterske obrade podataka i mada je imao jedva trideset godina, napisao je neke kona�ne tekstove na tu temu. Bio mi je mentor iz kompjuteristike po mom dolasku u Veliku Jabuku pre tri godine i izvadio me je iz nekoliko gustih situacija u prošlosti. Njegovo ime, kada bi mu bilo po volji da se njime koristi, bilo je dr Ladislaus Nim. Nim je bio ne samo majstor za kompjutersku obradu podataka, nego i stru�njak za šah. Igrao je protiv Reševskog i Fišera i nije pokleknuo. Ali najja�i je, u stvari, bio kao odli�an poznavalac šaha i to je bio razlog zbog koga sam želela da ga prona�em. Znao je napamet sve partije iz svih me�eva za svetskog prvaka. Bio je, uz to, pokretna biografska enciklopedija velemajstora. Satima je mogao da vas zabavlja pri�icama iz istorije šaha, kada bi mu se prohtelo da bude šarmantan. Znala sam da �e biti u stanju da poveže niti koje sam držala u šaci. Kada ga prona�em. Ali jedno je želeti prona�i Nima, a sasvim drugo prona�i ga. Prema osoblju koje je odgovaralo na telefonske pozive upu�ene njemu KGB i CIA su li�ili na prave torokuše. Nisu �ak ni priznavali da znaju ko je on kada biste nazvali, a ja sam zvala ve� nedeljama. U po�etku sam htela da do�em do Nima samo da bih se pozdravila pre no što napustim zemlju. Sada sam morala da ga prona�em i to ne samo zbog pakta koji sam sklopila sa Lili Rad, ve� i zbog toga što sam znala da su te naizgled nepovezane stvari... Fiskova smrt, Solarinovo upozorenje, Solov nestanak... na neki na�in ipak u vezi. Bile su povezane sa mnom. Bila sam ube�ena u to, jer kada sam u pono� ostavila Lili u restoranu Palma, odlu�ila sam da odmah sprovedem malu istragu. Umesto da po�em pravo ku�i,

odvezla sam se taksijem do hotela Peta Avenija u nameri da vidim gataru koja mi je, ne znam kako, pre tri meseca izrekla isto upozorenje kao i Solarin danas po podne. Mada su njegovo upozorenje neposredno potom propratili i �vrsti dokazi, smatrala sam da nimalo slu�ajno nisu upotrebili gotovo iste re�i. Želela sam da saznam zašto. Zbog toga sam morala smesta da porazgovaram sa Nimom. To se više nije moglo odlagati. Jer, kako se ispostavilo, u hotelu Peta Avenija nije bilo nikakve gatare. Razgovarala sam sa šefom hotelskog bara duže od pola sata kako bih se potpuno uverila da sam ga dobro shvatila. Stalno mi je ponavljao da ve� petnaest godina radi na tom mestu. U baru hotela Peta Avenija nikada nije bila zaposlena nikakva gatara. �ak ni tokom Novogodišnje no�i. Žena koja je znala da treba da stignem tamo, koja je �ekala da me Hari nazove u kompjuterski centar, koja mi je pripremila sudbinu u jambskom pentametru, koja je upotrebila iste re�i koje �e tri meseca kasnije upotrebiti Solarin u svom upozorenju - žena koja je �ak, prisetih se, znala datum mog ro�enja - jednostavno nikada nije postojala. Razume se da jeste postojala. Imala sam tri svedoka koji su to mogli da potvrde. Ali posle toliko vremena �ak više nisam verovala ni sopstvenim o�ima. I tako sam tog ponedeljka ujutro, dok mi se kosa cedila po frotirskom ogrta�u, iskopala telefon i pokušala još jednom da stupim u vezu sa Nimom. Ovog puta �ekalo me je iznena�enje. Kada sam okrenula broj njegove službe za primanje poruka, dobila sam njujoršku telefonsku kompaniju i saslušala njihovu snimljenu poruku, u kojoj obaveštavaju zainteresovane da je taj broj promenjen i da sada ima prefiks za Bruklin. Okrenula sam novi broj, razmišljaju�i o tome kako je �udno što je Nim preselio svoju službu. Kona�no, ja sam bila jedna od samo troje ljudi na svetu koji su imali �ast da znaju stari broj. Prevelike mere opreza mogu biti štetne. Drugo iznena�enje me je �ekalo kada se veza uspostavila. "Rokavej Grins Hol", re�e žena koja se javila na telefon. "Pokušavam da stupim u vezu sa dr Nimom", rekoh. "Bojim se da ovde nema nikoga sa tim imenom", odgovori ona slatkim glasom. Ovo je bio pravi melem za uši posle svih onih otrovnih poricanja kojima su me obi�no zasipali ljudi iz Nimove službe. Ali �ekalo me je još jedno iznena�enje. "Dr Nim. Dr Ladislaus Nim", ponovih jasno. "Ovaj broj sam dobila od službe obaveštenja na Menhetnu." "Je li... je li to ime nekog muškarca?" upita žena uzdahnuvši. "Jeste", odvratih pomalo nestrpljivo. "Mogu li da ostavim poruku? Veoma mi je važno da do�em do njega." "Gospo�o", izusti žena u �iji glas je ve� po�ela da se uvla�i hladno�a. "Ovo je karmeli�anski samostan! Neko se našalio s vama!" Zatim je spustila slušalicu. Znala sam da je Nim pustinjak, ali ovo je bilo previše. U besu sam odlu�ila da ga moram prona�i po svaku cenu. Kako sam ve� zakasnila na posao, izvukla sam fen za kosu i po�ela da je sušim nasred sobe, dok sam kora�ala unaokolo pokušavaju�i da smislim šta sad da radim. A onda mi je sinula ideja. Nim je pre nekoliko godina instalirao neke od najve�ih sistema za njujoršku berzu. Ljudi koji rade na tim kompjuterima sigurno znaju za njega. Možda �ak i svra�a tamo s vremena na vreme da proveri kako rade. I tako sam pozvala tamošnjeg šefa DP-a. "Dr Nim?" ponovi on. "Nikada �uo za njega. Jeste li sigurni da je ovde radio? Ja sam tu ve� tri godine, ali to ime nijednom nisam �uo." "U redu", izustih ve� potpuno o�ajna, "dosta mi je. Želim da razgovaram sa predsednikom. Kako se on zove?" "Njujorška... berza.... nema... predsednika!" obavesti me on, frknuvši. Sranje. "Pa, šta onda ima?" gotovo sam zavrištala u slušalicu. "Neko mora da vodi poslove." "Imamo predsedavaju�eg", obavesti me on s ga�enjem i pomenu njegovo ime. "Odli�no, spojite me onda s njim, molim vas." "U redu, gospo", re�e on. "Pretpostavljam da znate šta radite."

Nego šta nego da sam znala. Sekretarica predsedavaju�eg je bila veoma ljubazna, a meni je bilo jasno da sam na pravom tragu po na�inu na koji je razvrstavala moja pitanja. "Dr Nim?" za�uh njen živahan stara�ki glas. "Ne... ne, mislim da mi to ime nije poznato. Predsedavaju�i je trenutno van zemlje. Da li bih možda ja mogla da primim poruku umesto njega?" "Svakako", odvratih. Ni�em boljem nisam mogla ni da se nadam, jer sam ve� imala dugogodišnje iskustvo sa tim tajanstvenim �ovekom. "Ako se �ujete sa Dr Nimom, molim vas kažite mu da gospo�ica Velis o�ekuje da joj se javi u samostanu Rokavej Grins. I da �u ako mi se ne javi do ve�eras, biti primorana da se zaredim." Jadnoj, zbunjenoj ženi ostavila sam brojeve svojih telefona i potom spustila slušalicu. Pravo budi Nimu ako ova poruka padne u ruke nekim mladim damama iz njujorške berze pre no što stigne do njega. Baš bih volela da vidim kako �e iz toga izvu�i. Pošto sam postigla onoliko koliko se moglo kada je re� o tako teškom zadatku, navukla sam odelo boje paradajza, spremivši se za svoj radni dan kod Kon Edisona. Zatim sam stala da preturam po dnu ormana traže�i nešto što bih obula, uz put glasno psuju�i. Karioka mi je izgrizao pola cipela, a ostale je ispremeštao. Kona�no sam pronašla par koji je išao uz odelo, prebacila kaput i otišla na doru�ak. Isto kao i Lili, i meni je bilo teško da se suo�im sa pojedinim stvarima na prazan stomak, a jedna od njih bio je Kon Ed. La Galet je bio lokalni francuski bistro, pola bloka udaljen od mog stana, na kraju Tjudor Plejsa. Stolovi su bili zastrti kockastim stolnjacima, a u saksijama za cve�e rasli su ruži�asti geranijumi. Stražnji prozori gledali su na zgradu Ujedinjenih Nacija. Naru�ila sam svež sok od pomorandže, crnu kafu i kola� od šljiva. Kada mi je doru�ak poslužen, otvorila sam aktovku i izvukla beleške koje sam napravila prethodne ve�eri pre no što sam poljubila jastuk. Pomislila sam da bih mogla prona�i neki smisao u hronologiji doga�aja. Solarin je imao tajnu formulu i na izvesno vreme je vra�en u Rusiju. Fisk nije u�estvovao ni na jednom šahovskom turniru petnaest godina. Solarin me je upozorio istim re�ima kao i gatara koju sam srela tri meseca ranije. Solarin i Fisk su se pore�kali za vreme me�a i zatražili prekid. Lili je mislila da je Fisk varao. Fisk je umro pod sumnjivim okolnostima. Lilina kola su pogo�ena s dva metka, jednim pre no što smo stigle, a drugi je doleteo dok smo tamo stajale. I na kraju, Sol i gatara su nestali. Naizgled se ništa nije uklapalo, pa ipak je bilo dovoljno tragova koji su ukazivali na to da je sve ipak na neki na�in bilo povezano. Dobro sam znala da je nasumi�na verovatno�a tolikih podudarnosti ravna nuli. Upravo sam završila prvu šolju kafe i napola pojela kola� od šljiva kada sam ugledala njega. Zurila sam kroz velike prozore u plavo-zelenu krivu Ujedinjenih Nacija kada mi je nešto privuklo pogled. Pored prozora je prošao �ovek odeven od glave do pete u belu trenerku sa kapulja�om, dok mu je donji deo lica skrivala marama. Gurao je bicikl. Sledila sam se na sedištu, napola prinevši �ašu sa sokom od pomorandži usnama. Stao je da se spušta niz strmo spiralno stepenište oivi�eno kamenim zidom koje je vodilo na trg naspram UN. Spustila sam �ašu i sklo�ila na noge. Bacila sam nešto novca na sto, gurnula beleške u aktovku, te zgrabivši nju i kaput, izletela kroz staklena vrata. Kamene stepenice bile su klizave, prekrivene ledom i gromuljicama soli. Uvukoh jednu ruku u kaput, jedva izlaze�i na kraj sa aktovkom dok sam letela niz stepenice. �ovek sa biciklom je upravo zamicao za ugao. Dok sam pokušavala da i drugu ruku uvu�em u rukav, vrhom cipele sa visokom potpeticom poduhvatila sam komad leda, otkinula potpeticu, i do�ekala se dva stepenika niže na kolenima. U Kamenom zidu iznad mene bio je urezan citat iz Isaije: Ma�eve �e svoje prekovati u plugove, a koplja u vo�arske kuke. Narod ne�e podi�i ma� na narod. Niti �e ikada više upoznati rat.

Kako da ne. Ustala sam i o�istila led sa kolena. Isaija je morao još mnogo što šta da nau�i o ljudima i narodima. Ve� preko pet hiljada godina nije prošao ni dan da negde na našoj planeti ne besni rat. Protivnici rata u Vijetnamu ve� su punili trg. Morala sam da se probijam izme�u njih dok su mi pred nosom mahali svojim malim pacifisti�kim transparentima u obliku golubova. Volela bih da ih vidim kako od balisti�kog projektila prave rala. Zavila sam za ugao na polomljenoj potpetici, uletevši u bo�ni zid IBM-ovog Instituta za prou�avanje sistema. �ovek je sada bio ve� �itav blok ispred mene, zajahao je bicikl i nastavio na njemu. Stigao je do raskrš�a za UN Plazu i zastao da sa�eka zeleno svetlo na semaforu. Nastavila sam da se gegam plo�nikom, dok su mi o�i suzile od zime. I dalje sam pokušavala da zakop�am kaput i zatvorim aktovku, dok me je šibao snažan vetar. Pola bloka dalje videla sam kako se menja svetlo na semaforu i on lagano biciklom prelazi preko ulice. Ubrzala sam korak, ali na semaforu se ponovo pojavilo crveno svetlo i kolovoz ispunio automobilima upravo u trenutku kada sam stigla do raskrsnice. O�i nisam skidala sa prilike koja se udaljavala na drugoj strani ulice. Ponovo je sišao sa bicikla i sada ga je gurao uz stepenice prema Plazi. U zamci je! Mogla sam da odahnem, jer iz vrta sa skulpturama nije bilo drugog izlaza. I odahnula sam, ali �ekaju�i da se promeni svetlo na semaforu odjednom sam shvatila šta ja to u stvari radim. Dan ranije umalo nisam bila svedok ubistva; metak je prošišao na svega nekoliko stopa od mene i to se sve dogodilo usred Njujorka, na javnom mestu. Sada sam sledila nepoznatog muškarca, samo zbog toga što je podse�ao na �oveka sa moje slike, vozio bicikl i sve ostalo. Ali kako to da je toliko podse�ao na priliku s moje slike? Stalno sam o tome razmišljala, ali nisam nalazila odgovor; ipak sam, kada se svetlo na semaforu promenilo, pogledala na obe strane pre no što sam zakora�ila na kolovoz. Prošavši kroz kapiju od kovanog gvož�a na UN Plaze, krenula sam uz stepenice. Na drugoj strani belog betonskog poda, na jednoj kamenoj klupi, sedela je starica u crnom i hranila golubove. Sa crnim šalom obmotanim oko glave i nagnuta napred, bacala je kukuruz srebrnastim pticama koje su se okupljale, gukale i lepršale oko nje u velikom belom oblaku. A ispred nje stajao je �ovek sa biciklom. Sledila sam se i zagledala u njih, ne znaju�i šta da radim. Razgovarali su. Starica se okrenula, pogledala u mom pravcu i nešto rekla muškarcu. Ovlaš je klimnuo, ne osvrnuvši se prema meni, zatim se okrenuo s jednom rukom na upravlja�u i žurno sišao niz stepenice na suprotnom kraju, koje su vodile prema reci. Skupila sam hrabrost i potr�ala za njim. Ogromno jato golubova podigilo se sa terase, zaklonivši mi vidik. Nastavila sam prema stepenicama, prebacivši ruku preko lica da se odbranim od ptica koje su kružile oko mene. U podnožju stepenica nalazio se ogromni seljak izliven u bronzi - poklon Sovjeta. On je od svog ma�a kovao plug. Ispred mene je ležala zale�ena Isto�na Reka, a na drugoj obali, u Kvinsu, video se veliki znak Coca Cole sa užarenim pe�ima koje su unaokolo rigale dim. S leve strane nalazila se bašta �iji je široki travnjak bio oivi�en drve�em i prekriven snegom. Na njegovoj glatkoj površini nije se nazirao nijedan otisak stopala. Duž reke protezala se pošljun�ena staza koju je od vrta delio niz omanjeg podšišanog drve�a. Ni tamo nije bilo nikoga. Kuda je nestao? Iz vrta nije bilo drugog izlaza. Vratila sam se laganim korakom i zatim popela stepenicama natrag na Plazu. Starica je tako�e nestala, ali nazrela sam neku nejasnu priliku kako prolazi kroz ulaz za posetioce. Na parkingu za bicikle nalazio se njegov bicikl. Kako je mogao da pro�e pored mene? - pitala sam se dok sam žurila unutra. Nigde nije bilo nikoga osim �uvara koji je pri�ao sa mladom službenicom kod ovalne recepcije. "Izvinite", rekoh, "da li je ovamo upravo ušao �ovek u beloj trenerci?" "Nisam primetio", odvrati �uvar, besan što mu smetam. "Gde biste se ovde sklonili ako biste želeli da se od nekoga sakrijete?" upitah. To im je privuklo pažnju. Oboje se zagledaše u mene kao da sam potencijalni anarhista. Požurih da objasnim: "Mislim ako želite da budete sami, da vas niko ne ometa?"

"Delegati odlaze u sobu za meditaciju", odvrati stražar. "Tamo je vrlo tiho. Nalazi se preko." I on pokaza prema jednim vratima na drugom kraju širokog mermernog predvorja nalik na šahovsku tablu sa ruži�astim i sivim kvadratima. Pored vrata se nalazio Šagalov plavo-zeleni vitraž. Klimnuh u znak zahvalnosti i pre�oh preko predvorja. Kada sam ušla u sobu za meditaciju, vrata su se bešumno za mnom zatvorila. Bila je to duga�ka, zamra�ena prostorija nalik na kakvu kriptu. Blizu vrata nalazilo se nekoliko redova malih klupa; preko jedne umalo nisam pala u polumraku. U središtu se nalazila kamena plo�a u obliku kov�ega osvetljena reflektorskim snopom tankim kao olovka koji se širio po njenoj površini. U prostoriji je vladala potpuna tišina, bila je hladna i vlažna. Osetila sam kako mi se zenice šire dok sam se privikavala na svetlost. Sela sam na jednu od malih, pletenih klupa. Pru�e je zaškripalo poda mnom. Spustivši aktovku pored klupe, zagledah se u kamenu plo�u. Visila je usred vazduha poput monolita koji lebdi u svemiru i tajanstveno podrhtavala. Smirivala je, gotovo hipnotisala. Kada su se vrata iza mene bešumno otvorila, propustivši nešto malo svetlosti, te se ponovo zatvorila, po�ela sam da se okre�em kao u usporenom filmu. "Nemojte viknuti", prošaputa neki glas iza mene. "Ne�u vam u�initi ništa nažao, ali morate ostati mirni." Srce je po�elo da mi udara kao ludo kada sam prepoznala taj glas. Smesta sam sko�ila i okrenula se, tako da su mi sada le�a bila naspram plo�e. Tamo je na nejasnoj svetlosti stajao Solarin, �ije su zelene o�i odslikavale dve sjajne slike kamene plo�e. Tako sam iznenada sko�ila na noge, da mi se zavrtelo u glavi. Pružila sam ruke iza sebe i oslonila se o plo�u. Solarin je stajao naspram mene sasvim miran. I dalje je na sebi imao uske sive pantalone kao i dan ranije, ali je zato umesto sakoa nosio tamnu kožnu jaknu što je njegov ten �inilo još ble�im nego što sam ga upamtila. "Sedite", re�e on tihim glasom. "Ovde pored mene. Mogu ostati samo �as." Iako sam još ose�ala slabost, poslušala sam ga. Ništa nisam rekla. "Pokušao sam ju�e da vas upozorim, ali niste hteli da me poslušate. Sada vam je jasno da sam govorio istinu. Vi i Lili Rad �ete se držati podalje od ovog turnira. Ako ne želite da završite kao Fisk." "Vi ne verujete da je izvršio samoubistvo", prošaputah. "Ne budite glupi. Vrat mu je slomio pravi stru�njak. Ja sam ga poslednji video živog. Bio je sasvim zdrav. Dva minuta kasnije, bio je mrtav. A nestale su i neke stvari..." "Osim ako ga vi niste ubili", prekinuh ga. Solarin se osmehnu. Osmeh mu je bio tako blistav da mu je sasvim izmenio izraz lica. Nagnuo se prema meni i spustio mi obe šake na ramena. Osetila sam kako mu iz prstiju isti�e neka vrsta toplog sjaja. "Mnogo rizikujem ako nas vide zajedno, stoga vas molim da me saslušate. Ja nisam ispalio one metke u kola vaše prijateljice. Ali njen šofer nije slu�ajno nestao." Zapanjeno sam ga pogledala. Lili i ja smo se složile da o tome nikome ne govorimo. Kako je onda Solarin to mogao znati, ako li�no nije bio umešan? "Znate li šta se dogodilo Solu? Da li znate ko je pucao iz puške?" Solarin me je pogledao, ali ništa nije kazao. Njegove šake su i dalje po�ivale na mojim ramenima. Ponovo mi je uputio onaj svoj topao, divan osmeh i �vrš�e me stegnuo za ramena. Kada se osmehivao li�io je na de�aka. "Bili su u pravu", izusti on tiho. "Vi ste ona prava." "Ko je bio u pravu? Zašto mi ne kažete sve što znate?" upitah iznervirano. "Upozoravate me, ali mi ne govorite zašto. Poznajete li gataru?" Solarin istog �asa povu�e šake sa mojih ramena i ponovo navu�e masku. Shvatila sam da izazivam sre�u, ali sada više nisam mogla da se zaustavim. "Zna�i, poznajete je", zaklju�ih. "A koje bio onaj �ovek na biciklu? Ako ste me sledili, morali ste ga videti! Zašto me pratite unaokolo i upozoravate me, ali me i dalje držite u mraku? Šta želite? Kakve sve to veze ima sa mnom?" Zastala sam da povratim dah i zagledala se u Solarina. On me je veoma pažljivo posmatrao.

"Ne znam koliko mogu da vam kažem", odvrati on. Glas mu je bio veoma nežan i po prvi put sam uspela da uhvatim jedva primetan trag slovenskog naglaska iza njegovog formalnog, odse�nog engleskog. "Šta god da vam kažem samo �e vas uvaliti još u ve�e nevolje. Moram vas zamoliti da mi verujete, jer sam strašno rizikovao samo da bih razgovarao s vama." Na moje veliko iznena�enje, ispružio je ruku i nežno me pomilovao po kosi kao da sam sasvim malo dete. "Morate se kloniti ovog šahovskog turnira. Nikome ne verujte. Na vašoj strani su mo�ni prijatelji, ali vi još ne shvatate kakvu igru igrate...." "Kakvoj strani? upitah. "Ne igram ja nikakvu igru." "Da, igrate", odvrati on, gledaju�i me neizmerno nežno, kao da želi da me zagrli. "Igrate šah. Ali ne brinite. Ja sam majstor ove igre. I na vašoj sam strani." Zatim je ustao i krenuo prema vratima. Sva ošamu�ena, krenula sam za njim. Kada smo stigli do njih Solarin se le�ima priljubi uza zid i stade da osluškuje kao da o�ekuje da �e neko uleteti unutra. Zatim se okrenu ka meni; i dalje sam stajala pored njega sva zbunjena. On zavu�e jednu šaku u jaknu i glavom mi dade znak da prva izi�em. Na trenutak sam ugledala pištolj koji je skrivao u džepu jakne. Progutah knedlu i brzo promakoh kroz vrata, ne osvrnuvši se. Predvorje se kupalo u sjajnoj zimskoj svetlosti koja je prodirala kroz staklene prozore. Žurno sam otišla do izlaza. Umotavši se u kaput, prešla sam preko širokog klizavog trga i pohitala niz stepenice koje su vodile ka Ist River Drajvu. Ve� sam odmakla do pola ulice, ulažu�i svu snagu da se oduprem snažnom vetru, a onda sam zastala u mestu pred kapijom ulaza za delegate. Ostavila sam aktovku pored klupe u sobi za meditaciju. U njoj su se pored knjiga iz biblioteke nalazile i beleške o doga�ajima što su se odigrali prethodnog dana. Divno. Stvarno �u imati sre�e ako Solarin prona�e te beleške i zaklju�i kako mnogo podrobnije ispitujem njegovu prošlost nego što je to u stvari mislio. A to je upravo bilo ono što sam nameravala da u�inim. Proklinjale sam sebe što sam takva budala, okrenula se na polomljenoj štikli i uputila se nazad ka UN Plazi. Ušla sam u predvorje. Recepcionistkinja je imala pune ruke posla oko nekog posetioca. Stražara nigde nije bilo. Uverila sam sebe kako je moj strah od povratka u tu prostoriju bez i�ije pratnje smešan. U predvorju nije bilo ni žive duše - nikog nije bilo ni na celom spiralnom stepeništu. Bila sam potpuno sama. Krenula sam smelo preko predvorja i tek kada sam stigla do Šagalovog vitraža bacila sam pogled preko ramena. Otvorila sam vrata i zavirila unutra. Bio mi je potreban trenutak da mi se o�i priviknu na tamu, ali �ak i sa ovog mesta na kome sam stajala odmah sam uo�ila da su se unutra dogodile neke izmene. Solarina nije bilo. Kao ni moje aktovke. A sa licem okrenutim nagore na kamenoj plo�i ležalo je neko telo. Uko�ivši se od straha, ostala sam da stojim na vratima. Duga�ko, ispruženo telo na plo�i bilo je odeveno u šofersku uniformu. Krv mi se sledila. U glavi mi je zabubnjalo. Duboko udahnuvši, zakora�ila sam u sobu i pustila vrata da se za mnom zalupe. Otišla sam do plo�e i zagledala se u belu, nezdravu boju lica obasjanog reflektorom. To je odista bio Sol. I stvarno je bio mrtav. Osetila sam mu�ninu u stomaku i smrtni strah. Nikada ranije nisam videla mrtvaca, �ak ni na pogrebima. Po�ela sam da se davim, kao da �u da zapla�em. Ali odjednom mi je nešto drugo prigušilo prvi jecaj pre no što je provalio iz mog grla: Sol se nije sam popeo na tu plo�u i jednostavno prestao da diše. Neko ga je tao stavio i taj neko se nalazio u ovoj prostoriji tokom poslednjih pet minuta. Izleteh u predvorje. Recepcionistkinja je i dalje nešto objašnjavala onom posetiocu. Na trenutak sam pomislila da pozovem nekoga, ali sam odustala. Imala bih neprilika da objasnim kako to da je šofer moje prijateljice ubijen baš tamo i kako to da sam baš ja pronašla telo? Kako to da sam se, opet igrom slu�aja, i prethodnog dana našla na mestu jedne druge tajanstvene smrti? Kako to da je tamo bila i moja prijateljica u �ijoj je službi bio ubijeni šofer? I zašto nismo prijavile dve rupe od metaka na kolima?

Bez daljnjeg razmišljanja krenula sam prema izlazu iz UN i bukvalno se ponovo stuštila niz stepenice na ulicu. Znala sam da bi trebalo da odem pravo u policiju, ali bila sam užasnuta. Sol je u toj prostoriji bio ubijen samo nekoliko trenutaka pošto sam ja otišla. Fisk je ubijen nekoliko trenutaka pošto je me� prekinut. U oba slu�aja žrtve su se nalazile na javnim mestima i u njihovoj blizini je bilo ljudi. I u oba slu�aja Solarin je bio prisutan. Solarin je imao pištolj, zar ne? I bio je tamo. Oba puta. Zna�i igrali smo neku igru. Pa, ako su stvari tako stajale, sama �u otkriti pravila te igre. Dok sam klizavom ulicom grabila prema svojoj bezbednoj, toploj kancelariji nisam ose�ala samo strah i zbunjenost. Ve� i odlu�nost. Morala sam da proniknem kroz pokrov tajne koja je okruživala ovu igru, utvrdim pravila i ustanovim ko su igra�i. I to uskoro. Jer potezi su mi se suviše približili, a to mi se ni najmanje nije dopadalo. A nisam ni slutila da ciglih trideset blokova dalje samo što nije bio povu�en novi potez koji �e uskoro izmeniti tok moga života... "Brodski je besan", primeti nervozno Gogolj. �im je ugledao Solarina kako ulazi kroz vrata, ustao je sa meke, udobne stolice na kojoj je sedeo i pijuckao �aj u predvorju Alkonkina. "Gde si bio?" upita on, bled kao krpa. "Izišao sam da udahnem malo vazduha", odvrati mirno Solarin. "Ovo nije sovjetska Rusija. Ljudi u Njujorku se stalno šetaju, a da prethodno ne obaveštavaju vlasti o svom kretanju. Zar je mislio da �u prebe�i?" Gogolj nije uzvratio Solarinu osmeh. "Uznemiren je." Nervozno se osvrnuo oko sebe, ali u predvorju nije bilo nikog drugog osim jedne starice koja je pila �aj na drugom kraju. "Hermanold nam je jutros kazao da �e možda morati da odloži turnir na neodre�eno vreme, dok se ne razjasni uzrok Fiskeove smrti. Vrat mu je bio slomljen." "Znam", odvrati Solarin, uhvativši Gogolja za lakat i povevši ga prema stolu na kome mu se hladio �aj. Dao je Gogolju znak da sedne i završi �aj. "Video sam telo, zar si zaboravio?" "U tome i jeste problem", re�e Gogolj. "Bio si nasamo s njim neposredno pre no što se dogodio taj nesre�ni slu�aj. To mi ne miriše na dobro. Nije trebalo da privla�imo pažnju na sebe. Ako do�e do istrage, po�e�e sasvim sigurno od tebe." "Pusti mene da o tome brinem, važi?" re�e mu Solarin. Gogolj uze kocku še�era i stavi je izme�u zuba. Zamišljeno je srkao �aj kroz nju i �utao. Starica sa drugog kraja predvorja stala je da hrama prema njihovom stolu. Bila je odevena u crno i teško se kretala uz pomo� štapa. Gogolj podiže pogled prema njoj. "Izvinite", obrati im se ona u�tivo kada stiže do dvojice muškaraca. "Izgleda da su zaboravili da mi daju saharin uz �aj, a še�er mi je zabranjen. Da li bih od vas, gospodo, mogla da pozajmim koju kesicu saharina, ako ga imate?" "Svakako", odvrati Solarin. Posegnuvši prema �inijici sa še�erom na Gogoljevom poslužavniku, on izvu�e nekoliko ruži�astih kesica i dodade ih starici. Ona mu se ljubazno zahvali i udalji. "Oh, ne", izusti Gogolj, pogledavši prema liftovima. Brodski je hitao preko prostorije, probijaju�i se kroz lavirint stolova za �aj i fotelja sa cvetnim dezenom. "Trebalo je smesta da te odvedem gore, kada se vratiš", došapnu on Solarinu. Zatim ustade umalo ne prevrnuvši poslužavnik sa �ajem. Solarin ostade da sedi. Brodski je bio visok, nabijenih miši�a i preplanulog lica. Li�io je na kakvog evropskog biznismena u mornarski plavom odelu na sitne pruge i sa svilenom kravatom na kose pruge. Agresivno je prišao stolu, kao da stiže na neki poslovni sastanak. Zaustavio se pred Solarinom i pružio mu ruku. Solarin ju je prihvatio i prodrmao, ne ustavši. Brodski sede. "Morao sam Sekretaru da prijavim vaš nestanak", bile su prve re�i Brodskog. "Teško da se to može nazvati nestankom. Izišao sam u šetnju." "U malu kupovinu, a?" upita Brodski. "Lepa aktovka. Gde ste je kupili?" On dohvati aktovku koju je Solarin spustio na pod pored sebe, a koju Gogolj nije

�ak ni primetio. "Italijanska koža. Prava stvar za sovjetskog šahistu", dodade on ironi�no. "Da li biste imali nešto protiv da zavirim unutra?" Solarin slegnu ramenima, a Brodski podiže aktovku, spusti je u krilo i otvori. Zatim po�e da pretura po stvarima. "A ko je bila ona žena koja je upravo odlazila od vašeg stola kada sam stigao?" "Neka starica", odvrati Gogolj. "Tražila je zasla�iva� za �aj." "Izgleda da joj nije bio baš neophodan", procedi Brodski, nastavivši da pregledava papire. "Otišla je �im sam ja stigao." Gogolj baci pogled na sto za kojim je starica sedela. Nje više nije bilo, ali zato je šolja sa �ajem još stajala na stolu. Brodski vrati papire nazad u aktovku i predade je Solarinu. Zatim pogleda Gogolja i uzdahnu. "Gogolje, prava si budala", izjavi on nemarno, kao da govori o vremenu. "Naš dragoceni velemajstor ve� ti je tri puta umakao. Prvi put kada je ispitivao Fiskea neposredno pre no što je ovaj ubijen. Drugi put kada je izišao da pokupi ovu aktovku u kojoj se sada nalaze trice, jedna portabl šahovska garnitura, nekoliko notesa bez ijedne zabeleške i dve knjige o industriji nafte. O�igledno je sve vredno ve� iz nje izva�eno. I tre�i put, pre nekoliko trenutaka, kada ti je pred nosem, predao poruku agentu u istom ovom predvorju." Gogolj je pocrveneo kao bulka i spustio šolju sa �ajem. "Ali uveravam vas..." "Poštedi me toga", prekide ga oštro Brodski. Zatim se okrenu Solarinu. "Sekretar kaže da moramo stupiti u vezu u roku od dvadeset �etiri �asa ili �e nas opozvati u Rusiju. Ne sme rizikovati da ostanemo bez paravana u slu�aju otkazivanja ovog turnira. Ne bi nipošto delovalo ubedljivo ako bismo ustvrdili da smo ostali u Njujorku samo zato da bismo kupovali rabljene italijanske aktovke", prosikta on. "Imate na raspolaganju dvadeset �etiri �asa da stupite u vezu sa svojim izvorima, velemajstore." Solarin se zagleda Brodskom u o�i. Zatim se ledeno osmehnu. "Slobodno obavestite Sekretara da smo ve� stupili u vezu, dragi moj Brodski", odvrati on. Brodski ništa ne re�e, �ekaju�i da Solarin nastavi. Pošto je Solarin i dalje �utao, on stade da prede: "I? Ne držite nas u iš�ekivanju." Solarin se zagleda u aktovku u svom krilu. Na kraju ipak podiže pogled prema Brodskom, potpuno bezizražajnog lica. "Figure su u Alžiru", re�e. Oko podneva ve� sam bila zrela za ludnicu. Na sve mogu�e na�ine pokušavala sam da stupim u vezu sa Nimom, ali bez uspeha. Neprestano mi je pred o�ima bilo Solovo užasno telo koje je po�ivalo na onoj plo�i i sve vreme sam se trudila da dokonam šta je sve to zna�ilo, kako se uklapalo. Sedela sam zaklju�ana u svojoj kancelariji u Kon Edu, koja je gledala na UN i pratila sve radio-vesti, �ekaju�i da ugledam policijska kola kako se približavaju trgu kada prona�u telo. Ali ništa od toga se nije dogodilo. Pokušala sam da stupim u vezu sa Lili, ali ona je izišla. Službenica u Harijevoj kancelariji obavestila me je da je on otišao za Bafalo radi pošiljke ošte�enog krzna i da se ne�e vratiti do kasno uve�e. Razmišljala sam i o tome da pozovem policiju i ostavim anonimnu poruku o tome gde mogu prona�i Solovo telo, ali ve� �e ga oni na�i i bez moje pomo�i. Leš ne može dugo da ostane neotkriven u zgradi UN. Nešto posle podneva poslala sam sekretaricu po sendvi�e. Kada je zazvonio telefon, ja sam podigla slušalicu. Javio se moj šef Lesli. Glas mu je zvu�ao neprijatno veselo. "Dobili smo tvoje karte i plan puta, Velis", obavesti me on. "U pariskoj kancelariji te o�ekuju narednog ponedeljka. Tamo �eš provesti no� i nastaviti za Alžir ujutro. Ako nemaš ništa protiv, posla�u nekog da ti danas popodne dostavi na ku�u karte i dokumenta?" Rekoh mu da se slažem. "Ne bih rekao da si oduševljena, Velis. Mu�e te mra�ne misli o tvom putu na crni kontinent?" "Naprotiv", odvratih samouvereno koliko sam to mogla. "Odmor �e mi dobro do�i. Njujork po�inje da mi ide na živce."

"Pa, dobro onda. Sre�an put, Velis. I nemoj re�i da te nisam upozorio." Oboje prekinusmo vezu. Nekoliko minuta kasnije vratila se sekretarica sa sendvi�ima i mlekom. Zatvorila sam vrata i pokušala da jedem, ali uspela sam da progutam svega nekoliko zalogaja. Nisam mogla ni da se udubim u knjige o istorijatu poslovanja sa naftom. Samo sam sedela i zurila u sto. Oko tri sata sekretarica je pokucala na vrata i ušla, nose�i moju aktovku. "Neki �ovek je ovo ostavio dole kod �uvara", re�e mi ona. "Ostavio je i poruku." Uzela sam poruku drhtavim prstima, a zatim sa�ekala da ona izi�e. Zatim sam stala da preturam po ladicama traže�i nož za otvaranje pisama, otvorila njime koverat i izvukla list hartije. "Sklonio sam neke vaše hartije", pisalo je. "Molim vas, ne vra�ajte se sami u stan." Pisamce nije bilo potpisano, ali taj vedar ton mi je bio poznat. Gurnula sam pisamce u džep i otvorila aktovku. Sve je bilo na svom mestu. Osim, razume se, mojih zabeleški o Solarinu. U šest i trideset i dalje sam sedela u svojoj kancelariji. Ispred nje nalazila se sekretarica koja je nešto kucala, iako su ve� gotovo svi napustili zgradu. Dala sam joj gomilu stvari da prekuca samo da ne bih ostala sama, ali i dalje me je brinulo kako da stignem do svog stana. Bio je udaljen svega jedan blok; izgledalo mi je glupo da pozovem taksi. Stigao je i domar da po�isti. Upravo je istresao pepeljaru u korpu za otpatke kada je zazvonio telefon. Umalo ga nisam oborila sa stola u želji da što pre podignem slušalicu. "Radiš kasno, ha?" za�uh dobro poznati glas. Umalo ne zaplakah od olakšanja. "Pa to je sestra Nim", rekoh, pokušavši da ovladam glasom. "Bojim se da si me kasno pozvao, upravo pakujem stvari pred povla�enje. Sada sam opatica ... "To bi bilo i šteta i rasipništvo", odvrati Nim veselo. "Kako si znao da �eš me na�i ovde ovako kasno?" upitah. "Gde bi drugde mogao biti neko tako predan poslu kao ti jedne zimske ve�eri?" upita on. "Do sada mora da si sagorela svetsku zalihu pono�ne nafte... Kako si, draga? �ujem da si pokušavala da me na�eš." Sa�ekala sam da domar ode, pa tek onda nastavila. "Bojim se da sam u ozbiljnoj nevolji", po�eh. "Svakako. Ti si uvek u nevolji", primeti Nim smireno. "To je jedna od stvari koje me oduševljavaju kod tebe. Um kao što je moj po�inje da se zamara ako se neprestano sre�e sa o�ekivanim stvarima." Bacih pogled na sekretari�ina le�a kroz stakleni zid kancelarije. "Sada sam u strašnoj nevolji", prošištah u telefonsku slušalicu. "Dvoje ljudi je ve� ubijeno prakti�no pred mojim nosem u dva poslednja dana! Upozorena sam da to ima neke veze s mojim prisustvom na šahovskom me�u..." "Hej", javi se Nim. "Šta to radiš, zar govoriš kroz maramicu? Jedva te �ujem. Upozorili su te na šta? Govori glasnije." "Gatara mi je prorekla da �u se na�i u opasnosti", obavestih ga. "I to se obistinilo. Ta ubistva..." "Draga moja Ket", re�e Nim, nasmejavši se. "Gatara?" "Nije ona bila jedina", nastavih, zabadaju�i nokte u dlanove. "Jesi li �uo za Aleksandra Solarina?" Nim je trenutak �utao. "Šahistu?" upita kona�no. "On mi je rekao..." po�eh slabim glasom, shvativši da sve ovo zvu�i suviše fantasti�no da bi mi iako poverovao. "Kako si upoznala Aleksandra Solarina?" upita Nim. "Ju�e sam otišla na šahovski me�. Prišao mi je i kazao da sam u opasnosti. Uporno je to ponovio nekoliko puta." "Možda te je zamenio s nekim drugim", re�e Nim. Ali glas mu je i dalje zvu�ao nekako udaljen, kao da se zadubio u misli. "Možda", priznadoh. "Ali jutros u Ujedinjenim Nacijama, jasno mi je stavio do znanja..." "Samo �as", prekide me Nim. "�ini mi se da vidim u �emu je tvoj problem. Unaokolo te prate gatare i ruski šahisti, šapu�u�i ti na uvo tajanstvena upozorenja. S neba padaju leševi. Šta si danas jela?"

"Hm. Pojela sam sendvi� i popila mleko." "Paranoja izazvana nedostatkom hrane", postavi Nim veselo dijagnozu. "Pokupi stvari. �ekam te dole za pet minuta u kolima. Poješ�emo nešto pošteno i odmah �eš se osloboditi tih tvojih uobraženja." "Nisu to uobraženja", pobunih se. Laknulo mi je što �e Nim do�i po mene. Bar �u bezbedno sti�i ku�i. "To �u ja da ocenim", odvrati on. "Sa mesta na kome stojim, izgledaš mi strašno mršava. Ali to crveno odelo koje imaš na sebi, baš ti dobro stoji." Osvrnuh se po kancelariji, a zatim pogledah na mra�nu ulicu ispred UN. Uli�ne svetiljke su se upravo upalile, ali najve�i deo trotoara ostao je u mraku. Ugledah jednu tamnu priliku kod telefonske kabine u blizini autobuske stanice. Podigao je ruku. "Uzgred budi re�eno, draga", nastavi Nim, "ako si baš toliko zaokupljena opasnoš�u, predlažem da prestaneš da skaku�eš ispred osvetljenih prozora kada se spusti mrak. Shvati to samo kao savet, razume se." Zatim je prekinuo vezu. Nimov tamnozeleni Morgan zaustavio se ispred Kon Edisona. Istr�ala sam i usko�ila na suvoza�evo sedište, koje se nalazilo s leve strane. Kola su sa strane bila obložena drvetom, a i pod je bio od dasaka. Kroz proreze me�u njima lepo se video kolovoz. Nim je na sebi imao izbledele farmerke, skupu italijansku kožnu bombardersku jaknu i beli šal sa resama. Njegova ri�a kosa vijorila se na vetru dok smo se udaljavali od ivi�njaka. Upitah se zašto imam toliko prijatelja koji vole zimi da se voze sa spuštenim krovom. Okrenuo je kola, a topli sjaj uli�nih lampi zapleo mu se u kovr�e koje zasijaše poput zlata. "Svrati�emo do tebe da obu�eš nešto toplije", re�e Nim. "Ako želiš, mogu prvi da u�em sa �ista�em mina." Nim je, zahvaljuju�i nekom genetskom iš�ašenju, imao o�i razli�ite boje, jedno sme�e i jedno plavo. Uvek sam imala ose�aj da istovremeno gleda i u mene i kroz mene. A to mi se nije baš naro�ito dopadalo. Zaustavili smo se pred mojom zgradom. Nim izi�e i pozdravi Bosvela, tutnuvši mu u šaku nov�anicu od dvadeset dolara. "Zadrža�emo se samo nekoliko minuta, drugar", re�e Nim. "Da li bi mogao da mi pripaziš kola dok smo gore? Porodi�na baština." "Svakako, gospodine", odvrati u�tivo Bosvel. �ak je obišao kola i pomogao mi da izi�em. Zadivljuju�e šta sve novac može da kupi. Sa stola u hodniku pokupih svoju poštu. Me�u njom se nalazio i koverat iz Fulbrajt Kona sa mojim kartama. Nim i ja u�osmo u lift i popesmo se gore. Nim pogleda u vrata i re�e da nam ne�e biti potreban �ista� mina. Ako je neko i ulazio u moj stan, koristio je klju�. Kao ve�ina drugih stanova u Njujorku, i na mom su bila vrata od dva centimetra debelog �elika sa dvostrukim rezama. Nim po�e prvi niz ulazni hodnik i u�e u dnevnu sobu. "Mislim da bi neka služavka jednom mese�no mogla ovde da u�ini �udo", glasio je njegov komentar. "Osim što je veoma korisna kao oru�e za otkrivanje po�inioca zlo�ina, ne mogu da smislim nijedan drugi razlog zbog koga �uvaš toliku koli�inu prašine i uspomena." Oduvao je oblak prašine sa gomile knjiga, podigao jednu i stao da je prelistava. Stadoh da preturam po ormanu dok ne prona�oh neke somotske pantalone kaki boje i irski ribarski džemper od nebojene vune. Dok sam odlazila u kupatilo Nim se smestio za klavirom i ovlaš stao da prebira po dirkama. "Sviraš li?" doviknuo je za mnom. "Primetio sam da su dirke �iste." "Muzika mi je bila glavni predmet", doviknuh mu iz kupatila. "Muzi�ari postaju najbolji stru�njaci za kompjutere. Bolji od mašinaca i fizi�ara zajedno." Znala sam da je Nim doktorirao mašinstvo i fiziku. Dok sam se presvla�ila, u dnevnoj sobi je vladala tišina. Kada sam se niz hodnik vratila u �arapama, zatekla sam Nima nasred sobe kako zuri u mog �oveka na biciklu, koga sam ostavila okrenutog prema zidu. "Pažljivo s tim", opomenuh ga. "Mokro je." "Ti si ovo naslikala?" upita on, i dalje zure�i u platno. "To me je i uvalilo u sve ove nevolje", objasnih. "Prvo sam ovo naslikala, a zatim i srela �oveka koji ta�no tako izgleda. Krenula sam za njim..."

"Šta si u�inila?" Nim se iznenada zagleda u mene. Sela sam na klupicu ispred klavira i po�ela da pri�am šta se sve dogodilo od Lilinog dolaska sa Kariokom. Zar je to bilo ju�e? Ovog puta me Nim nije prekidao. S vremena na vreme je bacao poglede na platno dok sam govorila, a onda bi ih ponovo vra�ao na mene. Završila sam sa gatarom i svojim sino�njim odlaskom u hotel Peta Avenija, gde sam otkrila da ona ne postoji. Okon�ala sam pri�u, a Nim je i dalje stajao i razmišljao. Ustala sam i otišla do ormana, iskopala odatle neke stare jaha�e �izme i jaknu boje graška, te stala da navla�im �izme preko pantalona. "Ako nemaš ništa protiv", re�e Nim zamišljeno, "voleo bih da na nekoliko dana pozajmim ovu sliku." Podigao ju je i pažljivo uhvatio za stražnji podupira�. "Imaš li još kod sebe tu gatarinu pesmu?" "Tu je negde", pokazah na sveopšti haos. "Hajde da je potražimo", re�e on. Uzdahnuh i po�eh da preturam po džepovima kaputa u ormanu. Posle otprilike deset minuta kona�no prona�oh, duboko u podstavi, salvetu na kojoj je Luelin zapisao proro�anstvo. Nim mi uze salvetu iz ruke i gurnu je u svoj džep. Podigavši vlažno platno, slobodnu ruku mi prebaci preko ramena i krenusmo prema vratima. "Ne brini za sliku", re�e on dok smo išli hodnikom. "Vrati�u ti je najkasnije za nedelju dana." "Možeš je i zadržati", rekoh. "Radnici dolaze u petak da spakuju moje stvari. Zbog toga sam te u po�etku i zvala. Ovog vikenda odlazim iz zemlje. Bi�u odsutna godinu dana. Kompanija me šalje poslovno u inostranstvo." "Ta firma-kljusina", re�e Nim. "Kuda te šalju?" "U Alžir", odvratih kada stigosmo do vrata. Nim se uko�i i zagleda u mene. A onda po�e da se smeje. "Draga moja mlada damo", re�e on, "i ovog puta si me ostavila bez daha. Gotovo �itav sat si mi pri�ala o ubistvima, teškim ozledama, tajnama i intrigama. I, razume se, nisi mi rekla ono glavno." Bila sam potpuno zbunjena. "Alžir?" upitah. "Kakve on ima veze sa svim ovim?" "Reci mi", po�e Nim, uhvativši me za bradu i okrenuvši moje lice prema svome, "da li si ikada �ula za Monglansku garnituru?" 8. ŠETNJA KONJEM Konj: Ti igraš šah, zar ne? Smrt: Otkud znaš? Konj: Video sam na slikama i slušao o tome u baladama. Smrt: Da, i veoma sam dobar šahista. Konj: Ali ne možeš biti bolji od mene. 'Sedmi pe�at', Ingmar Bergman Srednjogradski tunel bio je gotovo prazan. Ve� je prošlo pola osam uve�e, tako da se glasno zavijanje motora Morgana odbijalo o njegove zidove. "Mislila sam da idemo na ve�eru", razdrah se kako bih nadglasala buku. "I idemo", odvrati tajanstveno Nim, "kod mene na Long Ajlend, gde pokušavam da budem gospodin seljak. Mada u ovo doba godine nema baš nikakvih useva." "Imaš imanje na Long Ajlendu?" upitah. �udno, ali nikada nisam ni pokušala da zamislim Nima kako bilo gde stanuje. �inilo mi se da se pojavljuje i nestaje, nalik na kakvog duha. "A zašto ne bih imao?" Odgovori on pitanjem, zure�i u mene kroz tamu svojim raznobojnim o�ima. "Ti �eš jedina to mo�i da posvedo�iš. Kao što ti je poznato, veoma držim do svoje privatnosti. Nameravam li�no da ti spremim ve�eru. Posle jela, ideš na spavanje." "Samo �as..." "O�igledno je teško zbuniti te bilo �im razumnim ili logi�nim", re�e Nim. "Upravo si mi objasnila da si u opasnosti. U poslednja dvadeset �etiri �asa

videla si dva leša i upozorena si da si na neki na�in umešana u njihovu smrt. Ne misliš valjda da mi kažeš kako si nameravala sama da provedeš no� u svom stanu?" "Ujutro moram na posao", obavestih ga. "Ne dolazi u obzir", odvrati odlu�no Nim. "Kloni�eš se onih za koje znaš da te progone dok ovo ne razrešimo. I sam imam ponešto da kažem o tome." Dok su kola vijugala nenaseljenim predelom, a vetar zviždao oko nas, uvila sam se što sam bolje mogla u �ebe i stala da slušam Nima. "Prvo �u ti ispri�ati pri�u o Monglanskoj garnituri", po�e on. "Pri�a je jako duga, ali dopusti da po�nem od toga kako je prvobitno pripadala Karlu Velikom..." "Oh!" izustih, uspravivši se na sedištu. "�ula sam za nju, ali nisam znala da se tako zove. Luelin, ujak Lili Rad, pomenuo ju je kada je �uo da idem u Alžir. Želi da mu pribavim neke figure." "U to ne sumnjam." Nasmeja se Nim. "Neobi�no su retke i vrede �itavo bogatstvo. Ve�ina ljudi ne veruje da uopšte postoje. Odakle je Luelin saznao za njih? I zašto misli da su u Alžiru?" Nim je to izgovorio neobavezno, kao uzgred, ali ube�ena sam da je na�uljenih ušiju �ekao šta �u odgovoriti. "Luelin je preprodavac starina", objasnih. "Ima neku mušteriju koja po svaku cenu želi da sakupi te figure. Imaju vezu koja zna gde se one nalaze." "U to sumnjam", primeti Nim. "Legenda kaže da ve� preko jednog veka leže negde zakopane, a da su pre toga hiljadu godina bile vam opticaja." Dok smo se vozili kroz mrklu no�, Nim mi je ispri�ao neobi�nu pri�u o mavarskim kraljevima i francuskim opaticama, o tajanstvenoj sili za kojom ve� vekovima tragaju oni koji su shvatili prirodu mo�i. I kona�no o tome kako je cela garnitura naprosto propala u zemlju i kako je od tada niko nije video. Veruje se, kazao mi je Nim, da je skrivena negde u Alžiru. Me�utim, nije mi rekao zašto. Završio je ovu neverovatnu pri�u, dok smo se vozili kroz gustiš drve�a, putem koji se sve više spuštao. Kada su kola ponovo krenula uzbrdo, ugledali smo mle�nobeli mesec koji je nisko visio nad crnim morem. �ula sam sove kako se dozivaju u šumi. Bili smo dosta daleko od Njujorka. "Pa", uzdahnuh, promolivši nos ispod �ebeta, "ve� sam rekla Luelinu da s tim ne�u da imam veze i da je lud ako misli da bih pristala da pokušam da prokrijum�arim neku veliku šahovsku figuru, napravljenu od zlata, sa svim tim dijamantima i rubinima..." Kola se naglo zaneše i umalo ne sletesmo u more. Nim uspori i povrati kontrolu nad vozilom. "On ima figuru?" upita. "Pokazao ti je neku od figura?" "Ma, nije", odvratih, zapitavši se šta to treba da zna�i. "Sam si mi rekao da su izgubljene pre jednog veka. Pokazao mi je fotografiju figura napravljenih od slonova�e koje bi trebalo da su nalik na njih. Mislim da je kazao kako se te kopije nalaze u Nacionalnoj biblioteci u Parizu." "Shvatam", re�e Nim, malo se smirivši. "Ali ja ne shvatam kakve sve to veze ima sa Solarinom i ubijenima", primetih. "Objasni�u ti", obe�a Nim. "Ali moraš se zakleti da to nikom ne�eš ponoviti." "Upravo to je i Luelin tražio od mene." Nim me pogleda s odvratnoš�u. "Možda �eš postati opreznija kada ti budem rekao da je Solarin verovatno stupio u vezu s tobom i da ti je pretio upravo zbog tih šahovskih figura." "To je nemogu�e", usprotivih se. "Nikada pre nisam �ula za njih. �ak i sada ne znam o njima gotovo ništa. Nemam ja nikakve veze sa tom glupom igrom." "Ali možda neko misli da imaš", izjavi ozbiljno Nim dok su kola jurila duž mra�ne obale. Put je po�eo blago da se udaljava od obale. Sa obe strane protezale su se obrezane živice, visoke deset stopa, koje su opasivale velika imanja. S vremena na vreme na trenutak bih ugledala pri mese�ini ogromna zdanja u pozadini snegom prekrivenih travnjaka. Nikada ništa sli�no nisam videla u Njujorku. Podsetilo me je na Skota Ficdžeralda.

Nim mi je pri�ao o Solarinu. "Ne znam o njemu baš mnogo, osim onoga što sam pro�itao u �asopisima o šahu", re�e on. "Aleksandar Solarin ima dvadeset šest godina, gra�anin je Saveza Sovjetskih Socijalisti�kih Republika, odrastao na Krimu, utrobi civilizacije koja je poslednjih godina postala dosta necivilizovana. Bio je siro�e i rastao je u domu o kome se starala država. Sa devet ili deset godina odrao je direktora u šahu. Izgleda da ga je šahu nau�io neki ribar na Crnom moru. Smesta je premešten u Palatu pionira." �ula sam za Palatu pionira. Palata mladih pionira bila je jedina napredna ustanova na svetu posve�ena proizvodnji šahovskih majstora. Šah u Rusiji nije bio samo nacionalni sport, ve� i produžetak svetske politike, najumnija igra u istoriji. Rusi su smatrali da njihov dugi prestiž u tom sportu potvr�uje njihovu intelektualnu superiornost. "Ako je Solarin bio u Palati pionira to sigurno zna�i da ima snažno politi�ko zale�e?" upitah. "Trebalo bi da zna�i", ispravi me Nim. Kola ponovo zaviše prema moru. Pena talasa lizala je po putu, po kome je bilo i dosta peska. Put se završavao �orsokakom, to jest jednim širokim prilazom na �ijem kraju se nalazila velika dvostruka kapija od oblikovanog kovanog gvož�a. Nim pritisnu nekoliko dugmadi na šoferskoj tabli i kapija se otvori. Uvezosmo se u džunglu od isprepletenog liš�a i snežnih gomila visokih kao planine nalik na one u zemlji Snežne kraljice u Krckalici. "U stvari", nastavi Nim, "Solarin je odbio da namerno gubi od igra�a koji su više na ceni, što kod Rusa predstavlja strogo pravilo politi�ke etikecije u turnirskoj igri. Na sve strane ih kritikuju zbog toga, ali oni to i dalje rade." Put nije bio raskr�en, kao da ve� duže njime nisu prošla nijedna kola. Drve�e je svijalo lukove nalik na one u katedralama, zaklanjaju�i vrt od pogleda. Kona�no smo stigli do kružnog kolnika u �ijem se središtu nalazila fontana. Pred nas je izronila ku�a na mese�ini. Bila je ogromna, sa velikim zabatima što su gledali na kolnik i odžacima razbacanim po krovu. "I tako se", nastavi Nim gase�i motor i okrenuvši se prema meni na mese�ini, "naš prijatelj, gospodin Solarin, upisao u školu za fizi�are i ostavio šah. Osim što je povremeno u�estvovao na turnirima, od svoje dvadesete godine ne ubraja se me�u zna�ajnije takmi�are." Nim mi pomože da izi�em iz kola i mi krenusmo, nose�i sliku, prema prednjim vratima, koja on potom otklju�a. Na�osmo se u ogromnom ulaznom predvorju. Nim upali svetlo i nad nama zablista ogroman kristalni luster. Pod u ovoj prostoriji i na ulazu u sobe bio je od ru�no se�enog škriljca, tako ugla�anog da se sijao kao mermer. U ku�i je bilo u toj meri hladno da sam jasno videla svoj dah, a na ivicama plo�ica od škriljca nahvatao se led. Poveo me je kroz �itav niz mra�nih prostorija do kuhinje koja se nalazila u stražnjem delu ku�e. Kako je samo bila lepa. Duž zidova i tavanice još su se protezale starinske cevi za gas. Spustivši sliku, on upali fenjere pore�ane po zidu, koji sve unaokolo obasjaše veselim zlatnim sjajem. Kuhinja je bila ogromna, otprilike trideset sa pedeset stopa. Stražnji zid predstavljao je, u stvari, francuski prozor koji je gledao na travnjak prekriven snegom i more što se razbijalo o obalu, divlje se pene�i na mese�ini. Na jednom kraju kuhinje nalazile su se pe�i, verovanto na drva, dovoljno velike da se u njima mogla spremiti hrana za stotinu ljudi. Na suprotnom kraju uzdizao se džinovski kamin koji je zapremao ceo zid. Ispred njega stajao je okrugli hrastov sto za koji je moglo da se smesti osam do deset osoba. Površina mu je bila ise�ena i zamaš�ena od dugogodišnje upotrebe. Unaokolo se nalazilo više lepo raspore�enih udobnih stolica i nabreklih sofa presvu�enih svetlim, cvetnim, pamu�nim platnom. Nim ode do gomile drva naslagane pored kamina, nacepka prvo treske, a zatim odozgo naslaga i gomilu ve�ih trupaca. Posle nekoliko minuta sobu je obasjavala topla unutrašnja svetlost. Skinula sam �izme i sklup�ala se na jednoj sofi dok je Nim otvarao šeri. Dodao mi je �ašu, nasuo i sebi, a zatim seo pored mene. Pošto sam skinula kaput, on kucnu svojom �ašom po mojoj.

"Za Monglansku garnituru i mnoge pustolovine u koje �e te ona uvu�i", re�e, osmehnuvši se i otpivši jedan gutljaj. "Mmmm. Ovo je odli�no", rekoh. "To je amontiljado", odvrati on, okre�u�i ga u �aši. "Ljude su žive zazidavali zbog šerija slabijeg od ovog." "Nadam se da meni ne spremaš neku sli�nu pustolovinu", našalih se. "Sutra stvarno moram na posao." "'Umro sam za Lepotu, umro sam za Istinu'" po�e da citira Nim. "Svako ima nešto za šta misli da je spreman da umre. Ali još nisam sreo nikog voljnog da rizikuje život zbog potpuno bespredmetnog radnog dana u Konsolidejtid Edisonu!" "Sada pokušavaš da me zaplašiš." "Nipošto", odvrati Nim, skidaju�i kožnu jaknu i svilenu maramu. Na sebi je imao savršen crveni džemper koji se neo�ekivano dobro slagao s njegovom kosom. Ispružio je noge. "Ali ako bi meni prišao neki tajanstveni stranac u praznoj prostoriji Ujedinjenih Nacija, morao bih na to da obratim pažnju. A naro�ito ako bi njegova upozorenja bila propra�ena preranom smr�u drugih ljudi." "Zašto misliš da me je Solarin izdvojio?" upitah. "Nadao sam se da bi mi ti to mogla re�i", odvrati Nim, zamišljeno pijuckaju�i šeri i zure�i u vatru. "Kakva je to tajna formula za koju je tvrdio da je poseduje u Španiji?" pokušah da ga navedem na neki trag. "Ma glupost", re�e Nim. "Solarin je u pravom smislu re�i manijak kada su u pitanju matemati�ke igre. Razvio je novu formulu za šetnju konjem, obe�avši da �e je otkriti svakom ko ga pobedi. Znaš li ti uopšte šta je to šetnja konjem?" upita on na kraju, primetivši moju zbunjenost. Odmahnuh glavom. "To je matemati�ka zagonetka. Premeštaš konja, u pravilnim potezima, dva kvadrata napred i jedan levo ili desno, pri �emu moraš da pro�eš sva polja, a da se ni u jednom trenutku ne na�eš dva puta na istom. Matemati�ari iz svih razdoblja tragali su za formulama da to izvedu. Ojler je smislio jednu. Drugu Bendžamin Frenklin. Zatvorena šetnja bila bi ona u kojoj bi se konj na kraju našao na istom polju s kojeg je krenuo." Nim ustade, ode do pe�i i po�e da vadi lonce i tiganje, pale�i plin dok je nastavljao pri�u. "Italijanski novinari u Španiji mislili su da je Solarin možda u formulu za šetnju konjem sakrio i neku drugu formulu. Solarin voli igre sa više nivoa zna�enja. Znaju�i da je fizi�ar, oni su, razume se, brzopleto zaklju�ivali u tom pravcu, o�igledno željni senzacija." "Ta�no. On je fizi�ar", rekoh, privukavši stolicu bliže pe�i i ponevši sa sobom bocu amontiljada. "Da formula koju je imao nije bila važna, zašto bi ga Rusi na brzinu prokrijum�arili iz Španije?" "Napravila bi odli�nu karijeru kao paparaco", primeti Nim. "Upravo tako su i oni rezonovali. Na nesre�u, polje fizike kojim se Solarin bavi je akustika. Mra�na, neizvikana i ni u kakvoj vezi sa nacionalnom odbranom. U ovoj zemlji �ak ne možeš na svim školama ni da doktoriraš iz te oblasti. Možda projektuje muzi�ke dvorane u Rusiji, ako ih još uopšte podižu." Nim uz tresak spusti lonac na pe� i ode do ostave, iz koje se potom vrati s naramkom svežeg povr�a i mesa. "Na prilaznom putu nije bilo tragova guma", primetih. "A novi sneg nije padao ve� danima. "Odakle onda ovde svež spana� i egzoti�ne pe�urke?" Nim mi se osmehnu kao da sam položila neki važan test. "Moram priznati da pravilno rasu�uješ. A upravo to �e ti biti potrebno", odvrati on, spustivši hranu u �esmu i pustivši vodu. "Imam paziku�u koji ide u kupovinu. Dolazi i odlazi na sporedan ulaz." Nim odmota veknu svežeg raženog hleba i otvori �up sa paštetom od pastrmke. Odse�e veliko par�e i doda mi ga. Doru�ak nisam završila, a ru�ak jedva da sam i pipnula. Bilo je izvanredno. A ve�era još bolja. Imali smo tanko se�enu teletinu u kumkvat sosu, sveži spana� sa pista�ima i debele crvene biftek paradajze (koje je nemogu�e bilo na�i u ovo doba godine) pe�ene i punjene sosom od limuna i jabuke. Velike, lepezaste pe�urke bile su na brzinu ispržene na masti i poslužene kao prilog. Posle glavnog jela usledio je desert od crvene i zelene mlade salate sa listovima masla�ka i pe�enim lešnicima.

Pošto je Nim sklonio sudove, doneo je lonac kafe i poslužio je sa malo tuake. Premestili smo se u velike stolice blizu vatre, koja se ve� gotovo ugasila. Nim je pronašao jaknu preba�enu preko naslona stolice i iz džepa izvadio salvetu sa re�ima gatare. Veoma dugo je ostao zagledan u ono što je Luelin zabeležio. Zatim mi ju je dodao i ustao da prodžara vatru. "Šta si neobi�no primetila u vezi sa pesmom?" upita on. Zagledala sam se u nju, ali nisam primetila ništa neobi�no. "Svakako znaš da je �etvrti dan �etvrtog meseca moj ro�endan", primetih. Nim klimnu sa mesta pored kamina na kome je stajao. Na svetlosti vatre kosa mu je sijala poput crvenkastog zlata. "Gatara me je upozorila da nikome ne pri�am o ovome", dodadoh. "Kao i obi�no, ti si po svaku cenu održala obe�anje", primeti Nim, napravivši grimasu, a zatim ubaci još nekoliko cepanica u kamin. Potom je otišao do stola u uglu i iz ladice izvukao hartiju i pero, pa se vratio da sedne pored mene. "Pogledaj ovo", re�e. Prepisao je pesmu �itkim štampanim slovima, podelivši je u stihove. Prethodno je bila nažvrljana popreko na salveti. Sada je izgledala ovako: Jednako kao što klju� �ine linije ove A tek kao što �e na šahovska li�iti polja; kada �etiri budu meseca i dana; Da moraš jednom još, znaj, pripaziti pomno mat da ne zadaš glasno. Od igara, eto, tih metafora jedna, a druga je prava rana. Uvek se ta mudrost sticala kasno. Bitke je Beli u nedogled vodio nove. Evo, Crni �e onaj uvek biti koji �e sudbinu da mu zape�ati jasno. Kolaj u potrazi za trideset tri i tri i pati se kroz snove. Velom zauvek tim na�u se, skrivena, vrata tajna. "Šta prime�uješ?" upita Nim, pažljivo me posmatraju�i dok sam prou�avala verziju pesme kako ju je on ispisao. Nisam bila sigurna na šta misli. "Pogledaj samu strukturu pesme", re�e on pomalo nestrpljivo. "Imaš matemati�ki um, pokušaj da ga upotrebiš." Ponovo se zagledah u pesmu i onda primetih. "Naobi�no se rimuje", rekoh ponosno. Nim podiže obrve i istrže mi papir iz ruke. Trenutak je zurio u njega, a onda po�e da se smeje. "Tako je", re�e, vrativši mi ga. "To nisam primetio. Evo, uzmi pero i piši." Poslušah ga i zapisah: "Ove-nove-snove (A-B-C), dana-stvarna-tajna (B-C-A), glasno-kasno-jasno (C-A-B). "Zna�i ustrojstvo rima ide ovako", re�e Nim, zapisavši ispod onoga što sam ja zabeležila. "Sada želim da slova zameniš brojevima i sabereš ih." Poslušah ga, i dobih ovo: ABC 123 BCA 231 CAB 312 666 "To je broj Ne�astivog u Apokalipsi: 666!" rekoh. "Tako je", složi se Nim. "Ako redove sabereš vodoravno, dobi�eš isti broj. A to se, draga moja, zove 'magi�ni kvadrat'. Još jedna matemati�ka igra. U nekim od tih šetnji konjem koja je razvio Ben Frenklin kriju se tajni magi�ni kvadrati. Imaš kliker za to. Pronašla si jedan prvi put kada si pokušala, a �ak ga ni ja nisam uo�io." "Nisi ga uo�io?" upitah, krajnje zadovoljna sama sobom. "Ali šta si onda tražio od mene da uo�im?" Prou�avala sam papir kao da tragam za skrivenim zecom

na crtežu iz kakvog de�jeg �asopisa, o�ekuju�i da isko�i preda me postrance ili naglava�ke. "Povuci crtu tako da odvojiš poslednje dve re�enice od prvih sedam", re�e Nim, i dok sam to radila dodade: "A sada pogledaj prva slova svake re�enice." Lagano sam prelazila pogledom preko ispisanog teksta. Kada sam bila pri kraju strane obuze me neka užasna jeza, iako je bilo toplo, a vatra veselo pucketala. "Šta je?" upita Nim, �udno me pogledavši. Nemo sam zurila u papir. Zatim sam dohvatila pero i zapisala ono što sam uo�ila. "J-A-D-O-U-B-E/K-V", pisalo je na papiru, kao da mi se obra�a. "Tako je", potvrdi Nim dok sam ja, sle�ena, sedela pored njega. "J'adoube, francuski šahovski termin koji zna�i diram, podešavam. Igra� to izgovara kada namerava da podesi koju figuru za vreme igre. Zatim slede Slova 'K.V.', a to su tvoji inicijali. Što me navodi na pomisao da ti je gatara uputila neku poruku. Možda je želela da stupi u vezu s tobom. Shvatam... Pobogu, zbog �ega imaš taj grozan izraz na licu?" upita on. "Ne razumeš", rekoh mu glasom koji je podrhtavao od straha. "J'adoube... je bila poslednja re� koju je Fisk javno izgovorio. Neposredno pre no što je umro." Ne treba ni re�i da su me te no�i mu�ili košmari. Sledila sam �oveka na biciklu uz neku duga�ku zavojitu aleju koja se pela uz strmo brdo. Zgrade su bile tako gusto natrpane da nisam mogla da vidim nebo. Što smo više prodirali u lavirint sve užih kaldrmisanih ulica, postajalo je sve tamnije. �im bih zavila za koji ugao, tek bih na tren ugledala njegov bicikl kako zami�e u naredni prolaz. No, kona�no sam ga sustigla na kraju jednog �orsokaka. �ekao me je poput pauka u mreži. Okrenuo se i povukao maramu sa lica otkrivši izbledelu lobanju sa o�nim dupljama koje su zjapile. Lobanja na moje o�i po�e da se zastire mesom dok lagano ne dobi iscereni izraz gatare. Probudila sam se sva mokra od hladnog znoja i odgurnula jorgan. Uspravila sam se u krevetu, drhte�i. U ognjištu u uglu još je dogorevalo nekoliko zažarenih ugaraka. Izvirivši kroz prozor, ugledala sam snegom prekrivene travnjake ispred ku�e. U središtu se nalazio veliki mermerni bazen nalik na fontanu, a ispod njega ve�i bazen za plivanje. S druge strane travnjaka prostiralo se zimsko more, biserno sivo na ranoj jutarnjoj svetlosti. Nisam mogla da se setim svega što se dogodilo prethodne ve�eri, jer me je Nim pošteno zalio tuakom. Sada me je bolela glava. Ustala sam iz kreveta i oteturala se do kupatila, otvorivši toplu vodu. Uspela sam da prona�em i neku penu za kupanje pod nazivom "Karanfili i ljubi�ice". Dosta loše je mirisala, ali sam je ipak sipala u kadu, napravivši tanak sloj pene. Dok sam sedela u toploj kupki, po�ela sam da se prise�am našeg razgovora. Uskoro sam ponovo bila sva uko�ena od straha. Ispred moje sobe �ekala me je mala gomila ode�e: vuneni džemper boje nafte iz Skandinavije i žute gumene �izme postavljene flanelom. Navukla sam džemper preko svoje ode�e i obula �izme. Dok sam silazila osetila sam prijatan miris doru�ka koji je upravo pripreman. Nim je stajao kod pe�i, okrenut le�ima prema meni, u kariranoj košulji i farmerkama, a na nogama je imao �izme sli�ne mojima. "Kako da do�em do telefona i nazovem kancelariju?" upitah. "Ovde nema telefona", obavesti me on."Ali jutros je navra�ao Karlos, moj domar, da mi pomogne oko spremanja. Zamolio sam ga da nazove tvoju kancelariju i obavesti ih da ne�eš dolaziti. Po podne �u te odvesti nazad i pokazati ti kako da obezbediš svoj stan. U me�uvremenu, hajde da nešto pojedemo i pogledamo ptice. Znaš da ovde imam nastambu za ptice." Nim umuti nekoliko jaja potopljenih u vino, dodade debele komade kanadske šunke i isprži krompiri�e. Skuvao je i najbolju kafu koju sam ikada popila na isto�noj obali. Posle doru�ka, tokom koga smo veoma malo razgovarali, izi�osmo kroz francuski prozor da razgledamo Nimov posed. Zemljište se prostiralo stotinu jardi duž mora, sve do obale. Nigde nije bilo nikakvog uzvišenja osim dva reda debele visoke živice koja je njegovo imanje razdvajala sa obe strane od susednih. U ovalnom bazenu fontane i ve�em

bazenu za plivanje ispod njega još je bilo nešto vode po kojoj su plutale ba�ve za razbijanje leda. Pored ku�e nalazila se ogromna nastamba za ptice sa mavarskom kupolom od ži�ane mreže obojene belo. Sneg je sipio kroz rešetkasti pokrov i taložio se na gran�icama malog drve�a koje je raslo unutra. Na granama su �u�ale ptice svih vrsta, a veliki paunovi su se šetali po tlu, vuku�i kroz sneg svoje predivno perje. Njihovo glasanje podse�alo je na krike žena koje kolju. Išlo mi je na živce. Nim otklju�a nastambu i po�e sa mnom pod otvorenu kupolu, pokazuju�i mi razli�ite vrste ptica dok smo kora�ali kroz snežni lavirint drve�a pokrivenog snegom. "Ptice su �esto mnogo pametnije od ljudi", obavesti me on. "Ovde držim i sokolove, ali posebno. Karlos ih dva puta dnevno hrani krvavim mesom. Najviše volim sivog sokola. Kao i kod mnogih drugih vrsta, ženka je ta koja lovi." On mi pokaza malu, pegavu pticu koja je �u�ala pri vrhu ku�e za ptice u stražnjem delu nastambe. "Stvarno? To nisam znala", primetih, dok smo prilazili da je izbliza pogledamo. Ptica je imala primaknute, krupne, crne o�i. Ose�ala sam se kao da nas odmerava. "Oduvek sam imao ose�aj da i ti u sebi kriješ instinkt za ubijanjem", izjavi Nim, posmatraju�i sokola. "Ja? Mora da se šališ." "Još nije na odgovaraju�i na�in probu�en", dodade on. "Ali nameravam da ga razvijem. Prema mom mišljenju, suviše je dugo �amio u tebi." "Ali mene pokušavaju da ubiju", podsetih ga. "Kao i u svakoj drugoj igri", re�e Nim, posmatraju�i me i mrse�i mi kosu šakom u rukavici, "možeš izabrati da li �eš na pretnju reagovati defanzivno ili agresivno. Zašto se ne odlu�iš za ovo drugo i pripretiš svojim protivnicima?" "Ali ja ne znam ko mi je protivnik!" rekoh krajnje razo�arano. "Kako ne znaš?" upita me kriti�ki Nim. "Znala si to od samog po�etka. Želiš da ti dokažem?" "Pokušaj." Ponovo sam postala uznemirena i nije mi se baš razgovaralo, ali Nim me je ve� poveo iz nastambe za ptice. Zaklju�ao ju je i uhvatio me za ruku dok smo se vra�ali prema ku�i. Skinuo mi je kaput i poseo me na sofu pored vatre, a zatim mi izuo i �izme. Onda je otišao do zida o koji je oslonio moju sliku �oveka na biciklu. Dohvatio ju je i smestio na stolicu ispred mene. "Sino�, pošto si otišla u postelju dugo sam posmatrao ovu sliku", re�e Nim. "Imao sam ose�aj ve� vi�enog i to me je mu�ilo. I sama znaš da za sobom ne ostavljam nerešene probleme. Jutros sam ga rešio." Otišao je do hrastovog pulta koji se protezao pored pe�nica i otvorio jednu ladicu. Iz nje je izvukao nekoliko špilova karata. Doneo ih je do mene i spustio na sofu. Stao je da otvara špil za špilom i iz svakog da izdvaja po jednog džokera koga bi bacio na sto. Nemo sam posmatrala karte pred sobom. Jedna je prikazivala lakrdijaša sa praporcima na kapi kako vozi bicikl. I on i bicikl bili su naslikani u istoj pozi kao i �ovek na mojoj slici. Iza bicikla nalazila se nadgrobna plo�a na kojoj je pisalo RIP. Drugi džoker bio je sli�an prvom, ali nalik na dvostruku sliku u ogledalu, kao da moj �ovek vozi bicikl preko izokrenutog skeleta. Tre�i je bio luda iz špila za tarot, koja je radosno tumarala, nesvesna da samo što nije zakora�ila u provaliju. Podigoh pogled prema Nimu i on se osmehnu. "Lakrdijaš iz špila karata od vajkada se poistove�uje sa Smr�u", re�e on. "Ali on je tako�e simbol ponovnog ro�enja. Kao i nevinosti koja je krasila �ove�anstvo pre Pada. Dopada mi se da razmišljam o njemu kao o vitezu svetog grala, koji mora biti prostodušan i jednostavan da bi se sapleo o sre�u za kojom traga. Ne zaboravi da je njegov zadatak da spase �ove�anstvo." "Pa?" izustih, mada me je prili�no pogodila sli�nost izme�u karata preda mnom i moje slike. Sada kada sam videla prototipove, u�inilo mi se da moj �ovek na biciklu i lakrdijaš imaju �ak iste kapulja�e i �udne spiralne o�i.

"Pitala si ko ti je protivnik", odvrati Nim krajnje ozbiljno. "Mislim da je �ovek na biciklu ujedno i tvoj protivnik i tvoj savetnik, kao što je to slu�aj i sa ovim kartama." "Ne misliš valjda na neku stvarnu osobu?" upitah. Nim lagano klimnu ne skidaju�i pogled sa mene dok je izgovarao: "Videla si ga, je li tako?" "Ali to je bila samo slu�ajnost." "Možda", složi se on. "Ali slu�ajnosti mogu imati mnogo razli�itih oblika. Kao prvo, to je možda bio samo mamac nekoga ko je znao za ovu sliku. Ili je možda u pitanju neka druga vrsta slu�ajnosti", dodade on uz osmeh. "Oh, ne", izustih, jer sam odli�no znala šta �e uslediti. "Poznato ti je da ne verujem u predose�anja i psihi�ke mo�i kao ni u sav taj metafizi�ki galimatijas." "Zaista?" upita Nim i dalje se osmehuju�i. "Ali ne�e ti biti baš lako da na neki drugi na�in objasniš kako si naslikala sliku pre no što si uopšte videla model. Bojim se da moram nešto da ti priznam. Poput tvojih prijatelja Luelina, Solarina i gatare, i ja smatram da ti je namenjena važna uloga u rešavanju tajne Monglanske garniture. Kako druga�ije da objasnimo tvoju umešanost? Da nisi na neki na�in možda predodre�ena... �ak možda izabrana... da budeš klju�..." "Zaboravi", obrecnuh se. "Ne�u da jurcam unaokolo za tom šahovskom garniturom! Zar ti još nije jasno da ljudi pokušavaju da me ubiju, ili u najmanju ruku da me umešaju u tu�a ubistva?" Ve� sam gotovo vrištala. "Jasno mi je, tako si mi sve šarmantno objasnila", odgovori Nim. "Ali ti si ta kojoj izmi�e ono glavno. Najbolja odbrana je dobar napad." "Ne dolazi u obzir", odvratih. "O�igledno si mi namenio ulogu žrtve. Želiš da se do�apaš te garniture i potrebna ti je pomo�. I ovde u Njujorku sam se u to uvalila do guše. Nemam nameru da kaskam unaokolo po nekoj stranoj zemlji u kojoj nikog ne znam i gde ne mogu nikome da se obratim za pomo�. Možda je tebi dosadno i potrebna ti je neka nova pustolovina, ali šta �e biti sa mnom ako tamo upadnem u kakvu nevolju? �ak nemaš ni prokleti telefon na koji bih te mogla nazvati. Možda misliš da �e mi karmelitske opatice pojuriti u pomo� kada stanu da pucaju u mene? Ili da �e me možda predsedavaju�i Njujorške berze pratiti unaokolo i skupljati leševe koje �u ostavljati za sobom?" "Mani se histerije", opomenu me Nim svojim mirnim razboritim glasom. "Imam ja veze na svim kontinentima, mada ti to ne znaš pošto si suviše zauzeta izbegavanjem onog glavnog. Podse�aš me na ona tri majmuna koji su pokušavali da izbegnu zlo tako što su se potpuno isklju�ili." "U Alžiru nema ameri�kog konzulata", procedih kroz stisnute zube. "Možda imaš veza u ruskoj ambasadi koja bi mi rado pomogla da se izvu�em?" Iskreno govore�i, to i nije bilo nemogu�e, jer Nim je bio pola Rus, a pola Grk. Ali, koliko sam znala, nije održavao ama baš nikakve veze sa zemljama svojih predaka. "Održavam veze sa nekoliko ambasada u zemlji u koju ideš", re�e on pomalo sladunjavo, "ali o tome �emo kasnije. Draga moja, moraš se složiti da si umešana u ovu malu ludoriju, dopadalo se to tebi ili ne. Ova potraga za svetim gralom pretvorila se u stampedo. Još nemaš šta da ponudiš u zamenu, sem u slu�aju da se prva do�epaš plena." "Zovi me Parsifal", rekoh mu mra�no. "Trebalo je da znam kakav si i da od tebe ne vredi tražiti pomo�. Ti probleme reševaš tako što iznalažiš još ve�e kako bi u pore�enju s njima oni prvi izgledali besmisleni." Nim ustade, podiže i mene i zagleda mi se u o�i sa krajnje sau�esni�kim osmehom. Zatim mi spusti šake na ramena. "J'adoube", re�e. 9. ŽRTVE Ljudima nije stalo do šaha dok balansiraju na ivici provalije. Gospo�a Suzan Neker, majka Žermen de Stal PARIZ, 2. SEPTEMBAR, 1792.

Niko nije mogao ni zamisliti kakav �e ovo biti dan. Žermen de Stal nije to znala dok se opraštala sa osobljem ambasade. Jer danas, 2. septembra, pokuša�e da utekne iz Francuske pod diplomatskom zaštitom. Žak-Luj David nije to znao dok se žurno obla�io za hitnu sednicu u Narodnoj skupštini. Jer danas, 2. septembra, neprijateljske trupe stigle su na sto pedeset milja do Pariza. Prusi su zapretili da �e grad spaliti do temelja. Moris Taljeran nije to znao dok je sa svojim sobarom, Kurtijadom, skidao skupocene knjige u kožnim povezima sa polica u svojoj radnoj sobi. Danas, 2. septembra, planirao je da svoju vrednu biblioteku prokrijum�ari preko francuske granice pripremaju�i se da uskoro i sam napusti zemlju. Valentina i Mirela nisu to znale dok su šetale po bašti iza Davidovog studija ukrašenoj jesenjim bojama. U pismu koje su upravo primile stajalo je da prvim figurama Monglanske garniture preti opasnost da budu otkrivene. Nisu mogle ni pretpostaviti da �e ih ovo pismo uskoro uvu�i u samo oko tornada koji �e protutnjati Francuskom. Jer niko nije znao da �e ta�no kroz pet �asova, u dva sata po podne, tog drugog septembra, zapo�eti Teror. 9:00 PRE PODNE Valentina je br�kala prste u malom bazenu iza Davidovog studija, koji je odslikavao okolinu. Velika zlatna riba pokušavala je da ih ugrize. Nedaleko od mesta na kome je sedela, ona i Mirela su zakopale dve figure iz garniture koje su donele sa sobom iz Monglana. A sada �e ih možda pristi�i još. Mirela je stajala pored nje, �itaju�i pismo. Tamne hrizanteme oko njih presijavale su se zamagljenim bojama ametista i topaza izme�u listova. Prvi žuti listovi padali su na površinu vode, unose�i u vazduh miris jeseni uprkos omamljuju�oj toplini kasnog leta. "Ovo pismo može se objasniti samo na jedan na�in", re�e Mirela i po�e da �ita naglas: Moje voljene sestre po Hristu, Kao što možda znate, kanski samostan je zatvoren. Za vreme velikih nemira u Francuskoj, naša upravnica, gospo�ica Aleksandrina de Forban, smatrala je za potrebno da se pridruži svojoj porodici u Flandriji. Me�utim, sestra Mari-Šarlot Kordej, koje se možda tako�e se�ate, ostala je u Kanu da se pobrine oko neo�ekivanih poslova koji bi mogli iskrsnuti. Iako se nikada nismo srele, koristim ovu priliku da vam se predstavim. Ja sam sestra Klod, benoitska opatica iz bivšeg samostana u Kanu. Bila sam li�na sekretarica sestre Aleksandrine, koja me je pre nekoliko meseci posetila u mom domu u Epernaju pre no što je otišla za Flandriju. Tada je od mene tražila da li�no isporu�im sestri Valentini njene pozdrave, ako se uskoro na�em u Parizu. Trenutno se nalazim u �etvrti Kordelje. Molim vas da se na�emo kod kapije manastira D'Abaj danas ta�no u dva sata, pošto ne znam koliko �u se ovde zadržati. Nadam se da shvatate koliko je to važno. Vaša sestra po Hristu Klod iz Abe-o-Dama, Kan "Ona dolazi iz Epernaja", re�e Mirela kada je pro�itala pismo. "Taj se grad nalazi isto�no odavde, na reci Marni. Tvrdi da se Aleksandrina de Forban tamo zaustavila na svom putu za Flandriju. Znaš li ti šta se nalazi izme�u Epernaja i flamanske granice?" Valentina odmahnu glavom i zagleda se u Mirelu širom otvorenih o�iju. "Tvr�ave Longvi i Verdin. I pola pruske vojske. Možda nam naša draga sestra Klod donosi i nešto mnogo vrednije od srda�nih pozdrava Aleksandrina de Forban. Možda nam donosi i nešto što je Aleksandrina smatrala da ne treba izlagati opasnosti na flamanskoj granici, oko koje ima toliko vojske." "Figure!" uzviknu Valentina i sko�i na noge preplašivši zlatnu ribicu. "U pismu stoji da je Šarlota Kordej ostala u Kanu! Možda je Kan bio sabirni centar za severnu granicu." Zastala je da malo promisli o ovome. "Ali ako je tako", dodade ona zbunjeno, "zašto je Aleksandrina pokušala da napusti Francusku na istoku?"

"Ne znam", priznade Mirela, odvezavši traku kojom je pokupila crvenu kosu, a potom se nagnula nad bazen kako bi poprskala zažareno lice vodom. "Nikada ne�emo ni saznati, ako se ne sretnemo sa sestrom Klod u zakazani �as. Ali zašto je izabrala Kordelje, trenutno najopasniji deo grada? I sama znaš da L'Abe više nije manastir. Pretvoren je u zatvor." "Ne plašim se da sama tamo odem", izjavi Valentina. "Obe�ala sam nastojnici da �u prihvatiti tu odgovornost i sada je kucnuo �as da se dokažem. Ali ti moraš ostati ovde, ro�ako. Ujak Žak-Luj nam je zabranio da izlazimo u njegovom odsustvu." "Što zna�i da �emo morati da budemo veoma vešte prilikom bekstva", odvrati Mirela. "Ne pada mi, naime, na pamet da te pustim samu u Kordelje. Na tako nešto nemoj ni pomišljati." 10:00 PRE PODNE Ko�ija Žermen de Stal projuri kroz kapiju švedske ambasade. Krov joj je bio pretrpan kov�ezima i kutijama za perike koje su �uvala dvojica ko�ijaša i dvojica livrejisanih slugu. A u ko�iji se krila Žermen sa svojim li�nim služavkama i mnogo nakita. Na sebi je imala službenu odeždu ambasadorke, pretrpanu raznobojnim vrpcama i epoletama. Šest belih konja probijalo se kroz pariske ulice na kojima je ve� vrilo kao u kotlu, u pravcu gradskih kapija. Njihove sjajne kokarde razmetale su se švedskim bojama. Vrata ko�ije krasila je švedska kruna. Draperije na prozorima bile su spuštene. Izgubljena u vlastitim mislima u nepodnošljivoj vru�ini i tami ko�ije, Žermen nije nijednom pogledala kroz prozor dok se, iz neobjašnjivih raloga, njena ko�ija nije iznenada zaustavila pre no što je stigla do gradskih kapija. Jedna od služavki se nagnu napred i spusti prozor. Okružila ih je rulja raspame�enih žena koje su u rukama držale grabulje i ašove kao da su te alatke kakvo oružje. Nekolicina se isceri Žermeni kroz prozor, svojim gadnim ustima nalik na škrbave rupe sa pocrnelim zubima kojih i nije bilo tako mnogo. Zašto rulja mora uvek da izgleda tako rableskno? - pomisli Žermen. �asove je utrošila kuju�i politi�ke intrige, rasipaju�i svoje pozamašno bogatstvo na podmi�ivanje pravih službenika - i sve to za dobrobit ovakvih jadnika. Žermen se nagnu kroz prozor, oslonivši krupnu ruku na ispust. "Šta se to ovde doga�a?" uzviknu ona svojim prodornim, autoritativnim glasom. "Smesta propustite moju ko�iju!" "Niko ne sme da napusti grad!" doviknu jedna žena iz gomile. "Mi �uvamo kapije! Smrt plemstvu!" Ovaj povik prhvatiše i ostali iz gomile, koja je postajala sve ve�a. Žermen umalo ne ogluve od kreštanja ovih veštica. "Ja sam švedska ambasadorka!" doviknu im ona. "Službeno sam krenula u Švajcarsku! Nare�ujem vam da propustite moju ko�iju!" "Ha! Ona nare�uje!" doviknu jedna žena koja je stajala blizu prozora ko�ije. Okrenula se prema Žermen i pljunula joj u lice što je gomila toplo pozdravila. Žermen izvu�e �ipkanu maramicu iz prsluka i obrisa pljuva�ku. Bacivši maramicu kroz prozor, povika: "Evo vam maramica k�eri Žaka Nekera, ministra finansija koga ste voleli i poštovali. Umrljana pljuva�kom naroda!... Životinje", re�e ona, a zatim se okrenu svojim dvorskim damama koje su se tresle u uglu ko�ije. "Vide�emo ko ovde vlada situacijom." Ali gomila žena je ispregla konje. Zatim su same sebe upregle i stale da vuku ko�iju kroz ulice, sve dalje i dalje od gradskih kapija. Gomila je sada ve� narasla do nevi�enih razmera. Muvali su se oko ko�ije, lagano je guraju�i, nalik na koloniju mrava koja nosi mrvu kola�a. Žermen se gr�evito držala za vrata, psuju�i i prete�i kroz prozor na sav glas, ali nije mogla da nadja�a urlanje gomile. �inilo joj se da je prošla ve�nost pre no što se ko�ija zaustavila pred velelepnom fasadom velike zgrade okružene stražarima. Kada je Žermen shvatila kuda su je to doveli u stomaku je osetila gr�. Stigli su do Hotela de Vil, štaba pariske komune. Žermen je dobro znala da je pariska komuna mnogo opasnija od rulje oko njene ko�ije. To su bili ludaci. �ak su ih se plašili i �lanovi skupštine. Ti delegati sa pariskih ulica hapsili su, osu�ivali i pogubljivali pripadnike plemstva s takvom žurbom da su time poricali samu suštinu slobode. Za njih je

Žermen de Stal predstavljala samo još jedan plemi�ki vrat koji giljotina treba da prese�e. I ona je toga bila svesna. Neko je divlja�ki otvorio vrata ko�ije i gomila prljavih ruku izvu�e Žermen na ulicu. Isprsivši se, ona krenu kroz gužvu, ledeno sevaju�i o�ima. Služavke su iza nje blebetale od straha dok ih je rulja izvla�ila iz ko�ije i terala metlama i drškama lopata. Samu Žermen su napola vukli uz široko stepenište Hotela de Vil. Zadržala je dah kada je neki �ovek iznenada isko�io pred nju i gurnuo joj pod prsa oštri vrh koplja, kojim joj je zaparao ambasadorski ogrta�. Još samo mali pokret ruke i proboš�e je. Ali u tom trenutku pri�e jedan policajac i ma�em odgurnu koplje. Š�epavši Žermen za ruku ugura je u mra�ni ulaz Hotela de Vil. 11:00 PRE PODNE David je kao bez daha stigao u skupštinu. Ogromna prostorija bila je do krova ispunjena ljudima koji su se svi drali u jedan glas. Sekretar je stajao na središnjem uzvišenju i vikao iz petnih žila ne bi li ga �uli. Dok se David probijao kroz parter ka svom mestu, jedva da je �uo i jednu jedinu re�. "Dvadeset tre�eg avgusta, tvr�ava Longvi pala je u ruke neprijateljskih trupa! Vojvoda od Brunsvika, zapovednik pruske vojske, izdao je manifest u kome zahteva da oslobodimo kralja i ponovo uspostavimo monarhiju, ili �e njegove trupe sravniti Pariz sa zemljom!" Buka u parteru bila je nalik na talas koji zapljuskuje sekretara i zaglušuje njegove re�i. Svaki put kada bi taj talas malo oslabio, on je pokušavao da nastavi. Narodna skupština imala je kakvu takvu vlast nad Francuskom dok je kralj �amio u zatvoru. A zahtev za osloba�anjem Luja XVI iznet u Brunsvikovom manifestu trebalo je samo da posluži kao izgovor pruskoj vojsci da napadne Francusku. Suo�ena sa sve ve�im dugovima i masovnim dezertiranjem iz francuske vojske, nova vlada, koja se nedavno do�epala vlasti, našla se u opasnosti da preko no�i bude svrgnuta. Da bi stvari bile još gore, delegati su jedni druge sumnji�ili za izdaju, za saradnju sa neprijateljem koji se borio na granici. Posmatraju�i sekretara kako se trudi da uspostavi red, David pomisli da se nalazi u utrobi iz koje se ra�a bezakonje. "Gra�ani!" vikao je sekretar. "Donosim vam užasne vesti! Jutros je tvr�ava Verdin pala u ruke Prusa! Moramo se podi�i na oružje protiv..." Skupštinu je zahvatila prava histerija. U parteru je vladao haos; ljudi su jurili unaokolo poput pacova sateranih u �ošak. Tvr�ava Verdin predstavljala je poslednje uporište izme�u neprijateljske vojske i Pariza! Prusi su mogli da se na�u na gradskim kapijama ve� negde oko ve�ere. David je �utke sedeo na svom mestu, pokušavaju�i da �uje sekretara. Ali njegove re�i su se potpuno gubile u gunguli. David je video kako �ovek nemo otvara i zatvara usta u kakofoniji glasova. Skupština se pretvorila u proklju�alu masu ludaka. Sa Planine je rulja sa ulice bacala hartije i vo�e na glave umerenjaka u Jami. Žirondinci, sa svojim �ipkanim manžetnama, koje su nekada smatrali liberalima, gledali su uvis, beli kao kre� od straha. Bili su poznati kao republikanski rojalisti, koji su podržavali tri staleža: plemstvo, kler i buržoaziju. Sa pojavom Brunsvikovog manifesta, našli su se u velikoj opasnosti �ak i ovde u parteru skupštine. I oni su to znali. Oni koji su se zalagali za povratak kralja mogli bi biti mrtvi još pre no što Prusi stignu do kapija Pariza. Na uzvišenju se sada našao Danton, a prethodni govornik se povukao u stranu. Danton, lav Skupštine, sa svojom velikom glavom i krupnim telom, slomljenim nosem i izobli�enom usnom po kojoj ga je šutnuo bik još dok je bio dete. Podigao je krupne šake i zatražio mir. "Gra�ani! Za ministra slobodne države predstavlja pravo zadovoljstvo kada može da objavi kako je zemlja spasena! Svi su se podigli, posvuda vlada oduševljenje, svi s nestrpljenjem o�ekuju da krenu u borbu..." Ljudi su stajali u skupinama po galerijama i prolazima velike dvorane skupštine; jedan za drugim su prestajali da vi�u i po�eli da obra�aju pažnju na re�i mo�nog vo�e. Danton ih je pozivao, izazivao ih je da ne budu slabi�i,

podsticao da se suprotstave bujici koja je hrlila prema Parizu. Razbuktao je u njima vatru, traže�i da ustanu u odbranu francuskih granica, popune rovove, brane kapije samog grada kopljima. Svojim govorom zapalio je vatru u slušaocima. Uskoro stadoše da se razležu klicanje i povici iz dvorane skupštine, koji su ispra�ali svaku re� sa njegovih usana. "Ovaj naš uzvik ne predstavlja poziv na uzbunu, ve� poziv na juriš protiv neprijatelja Francuske!... Moramo biti odvažni, ponovo odvažni, uvek odvažni - i Francuska �e biti spasena!" Skupština je poludela. U parteru je izbila gužva kada su ljudi po�eli da bacaju hartije u vazduh i naglas da vi�u: "L'audace! L'audace! Odvažno, odvažno!" Dok je u parteru vladao pakao, David je pogledom prelazio preko galerije i zaustavio se na jednom �oveku. Mršavom, bledom, odevenom u besprekoran službeni, ispeglani jutarnji kaput od fulara, i sa pažljivo napuderisanom perikom na glavi. Bio je mlad, imao odbojno lice i smaragdno-zelene o�i koje su sijale kao zmijske. David je posmatrao mladi�a koji je �utke sedeo i koga nisu dirnule Dantonove re�i. I dok je gledao tog �oveka, Davidu je postalo jasno da postoji samo jedna stvar koja može spasiti njegovu zemlju, rascepkanu na stotine zara�enih frakcija, zemlju pred bankrotom, zemlju na �ijim se granicama sjatilo desetak neprijatelja. Francuskoj nisu bili potrebni teatralnost Dantona i Maraa. Francuskoj je bio potreban vo�a. �ovek koji je prikupljao snagu �utke dok se ne ukaže potreba za njegovim sposobnostima. �ovek na �ijim je bledim, tankim usnama re� "vrlina" zvu�ala mnogo sla�e nego pohlepa ili slava. �ovek koji �e ponovo uspostaviti prirodne, pastoralne ideale velikog Žan-Žaka Rusoa, na kojima se temeljila revolucija. �ovek koji je sedeo na galeriji bio je taj vo�a. Zvao se Maksimilijan Robespjer. 01:00 POSLE PODNE Žermen de Stal sedela je na tvrdoj klupi u kancelariji pariske komune. Sedela je tamo ve� preko dva sata. Posvuda su stajali nesigurni ljudi u skupinama i �utali. Nekolicina muškaraca sedela je pored nje na klupi, a ostali su se razmestili po podu. Kroz otvorena vrata ove improvizovane �ekaonice Žermen je mogla da vidi neke prilike koje su se muvale unaokolo, udaraju�i pe�ate po hartijama. S vremena na vreme neko bi izišao i izgovorio kakvo ime. �ovek koji je bio prozvan bi prebledeo, ostali bi ga potapšali po le�ima i šapnuli mu da bude hrabar, a onda je nestajao kroz pomenuta vrata. Ona je, razume se, znala šta se doga�alo s druge strane vrata. �lanovi pariske komune održavali su skupna su�enja. "Optuženom", koji verovatno ništa nije skrivio, osim što je bio odre�enog porekla, postavili bi nekoliko pitanja upravo o tome i o njegovoj odanosti kralju. Ako bi momak imao za nijansu plavlju krv no što treba, ona bi do jutra potekla ulicama Pariza. Žermen se nije zavaravala razmatraju�i kolike su joj šanse. Preostalo joj je još samo da se nada u jedno i sve vreme dok je �ekala šta �e je sna�i razmišljala je o tome: sigurno ne�e giljotinirati trudnu ženu. Dok je Žermen �ekala, poigravaju�i se širokim trakama na svojoj ambasadorskoj haljini, �ovek pored nje odjednom pade, glavu zagnjuri u šake i po�e da jeca. Ostali muškarci su nervozno pogledavali u njegovom pravcu, ali se niko ni ne pomeri da ga uteši. Sklanjali su pogled u stranu, kao da je u pitanju kakav bogalj ili prosjak. Žermen uzdahnu i ustade. Nije želela da razmišlja o �oveku sa klupe koji je plakao. Tražila je na�in da sebe spase. Upravo tada na trenutak je ugledala mladi�a koji se probijao kroz pretrpanu �ekaonicu nose�i pregršt hartije. Kovrdžava sme�a kosa bila mu je vrpcom vezana pozadi, a �ipkani žabo delovao je prili�no uvelo. Izgledao je istovremeno i izmožden i nadahnuto snažan. Žermen odjednom shvati da ga poznaje. "Kamij!" pozva ga ona. "Kamij Demulan!" Mladi� se okrenu prema njoj, a o�i mu zasijaše od iznena�enja. Kamij Demulan je bio �uveno dete Pariza. Pre tri godine, dok je još poha�ao jezuitsku školu, sko�io je na sto u Kafe Foju jedne tople julske no�i i pozvao gra�ane da napadnu Bastilju. Sada je bio junak revolucije.

"Gospo�o de Stal!" odazva se Kamij i krenu kroz gomilu da joj poljubi ruku. "Šta �ete vi ovde? Nemojte mi re�i da ste umešani u neko nedelo protiv države?" Njegovo šarmantno pesni�ko lice, ozareno osmehom, toliko je odskakalo od svega u ovoj prostoriji mra�noj od straha i samog mirisa smrti. Žermen pokuša da mu uzvrati osmeh. "Uhvatile su me 'gra�anke Pariza'", odvrati ona, pokušavši da upotrebi nešto malo onog diplomatskog šarma kojim se tako dobro služila u prošlosti. "Izgleda da se sada žena ambasadora koja pokuša da pro�e kroz gradske kapije smatra neprijateljem naroda. Ne nalazite li u tome �istu ironiju, kada smo se tako teško izborili za slobodu?" Kamijev osmeh iš�eze. Videlo se da mu je neprijatno. Bacio je pogled na �oveka koji je sedeo na klupi iza Žermen i dalje pla�u�i. Zatim je uhvatio Žermen pod ruku i poveo je u stranu. "Ho�ete da kažete da ste pokušali da napustite Pariz bez propusnice i bez pratnje? Blagi Bože, gospo�o. Imate sre�e što vas nisu na licu mesta ubili!" "Pa to je apsurno!" povika ona. "Uživam diplomatski imunitet. Ako se na�em u zatvoru to �e biti isto kao da ste objavili rat Švedskoj! Mora da su ludi ako misle da me mogu ovde zadržati." Ali posle Kamijevih narednih re�i smesta je zaboravila na ovo trenutno razmetanje hrabroš�u. "Zar ne znate šta se upravo sada doga�a? Ve� smo u ratu, preti nam skori napad..." On spusti glas, shvativši da se vest još nije raš�ula i da bi bez sumnje prouzrokovala pravi pakao. "Pao je Verdin", dodade on. Žermen je trenutak zurila u njega. Odmah joj je postalo jasno da se nalazi u krajnje teškoj situaciji. "Nemogu�e", prošaputa ona. A kada on odmahnu glavom, ona upita: "Koliko su blizu Pariza... Gde su sada?" "Na manje od deset �asova odavde, prema mojoj proceni, zajedno sa celom artiljerijom. Ve� je izdato nare�enje da se puca u svakoga ko pri�e gradskim kapijama. A svako ko sada pokuša da ode, bi�e optužen za izdaju." Zabrinuto ju je pogledao. "Kamij", po�e ona žurno, "znate li zašto sam žurila da se na�em sa svojom porodicom u Švajcarskoj? Ako još dugo budem odlagala odlazak, uoopšte ne�u mo�i da putujem. O�ekujem bebu." S nevericom na licu potražio je njene o�i, ali Žermen je uspela da povrati nešto od hrabrosti. Uhvatila ga je za ruku i prinela je svom stomaku. Ispod debelih nabora tkanine, osetio je da govori istinu. Ponovo se osmehnuo svojim umiljatim, de�a�kim osmehom i prili�no pocrveneo. "Gospo�o, uz malo sre�e vrati�u vas u ambasadu još ve�eras. �ak ni sam Bog ne bi mogao da vas izvede kroz gradske kapije pre no što odbijemo Pruse. Dopustite da to sredim sa Dantonom." Žermen se osmehnu s olakšanjem. A kada joj Kamij stisnu ruku, ona re�e: "Kada se moje dete bezbedno rodi u Ženevi, da�u mu ime po vama." 02:00 POSLE PODNE Valentina i Mirela su se približavale kapiji zatvora l'Abe u ko�iji koju su unajmile pošto su pobegle iz Davidovog studija. U ve� ionako pretrpanu ulicu slivalo se sve više sveta, a pored njihove još se nekoliko ko�ija zaustavilo ispred ulaza u zatvor. Rulju su sa�injavali razbeneli sankiloti, naoružani grabuljama i motikama, koji su se pentrali po ko�ijama u blizini zatvorskih kapija, udaraju�i pesnicama i alatkama po vratima i prozorima. Rika njihovih ljutitih glasova odjekivala je uskom ulicom ome�enom kamenim zidovima dok su stražari sa krovova ko�ija pokušavali da odbiju gomilu. Valentinin i Mirelin ko�ijaš se nagnu prema prozoru i doviknu im: "Ne mogu dalje. Ina�e �emo se zaglaviti u allee. Pored toga, nimalo mi se ne dopada izgled ove svetine." Upravo u tom trenutku Valentina je u metežu ugledala opaticu u benoitskoj odori opatije Abe-o-Dam u Kanu. Mahnula joj je kroz prozor ko�ije; postarija opatica joj je uzvratila na isti na�in, ali tada ju je gomila koja se gotovo jedva kretala kroz usku allee sa visokim kamenim zidovima okružila i zaklonila. "Valentina, nemoj!" povika Mirela kada je njena mala plavokosa ro�aka otvorila vrata i sko�ila na ulicu.

"Gospodine, molim vas", Mirela stade da preklinje ko�ijaša, izišavši iz ko�ije i zagledavši se u njega mole�ivim pogledom, "možete li nas sa�ekati? Moja ro�aka �e se zadržati samo nekoliko trenutaka." Molila se da to bude istina, sve vreme budno motre�i Valentinu koja se udaljavala, probijaju�i se prema sestri Klod kroz sve guš�u gomilu koja je i nju na kraju progutala. "Gospo�ice", odvrati ko�ijaš, "ko�iju moram okrenuti ru�no. Od ovih ovde nam preti opasnost. U ko�ijama ispred nas su zatvorenici." "Došle smo ovamo da se sastanemo sa prijateljicom", objasni Mirela. "Odmah �emo je dovesti. Gospodine, preklinjem vas da nas sa�ekate." "Ti zatvorenici", po�e voza� posmatraju�i gomilu ljudi sa svog izdignutog sedišta, "to su sve sveštenici koji su odbili da se zakunu na vernost Državi. Strah me je za njih, a i za nas. Dovedite ro�aku dok ne okrenem konje. Ne gubite vreme." Rekavši to, starac sko�i sa svog sedišta, dohvati uzde i po�e da vu�e konja ne bi li okrenuo ko�iju u toj uskoj ulici. Mirela požuri u gužvu, dok joj je srce snažno udaralo. Gomila se sklopila nad njom poput potamnelog mora. Više nije videla Valentinu, a sa svih strana po�ela su da je pritiskaju tela koja su se sjatila u uli�ici. Dok je mahnito kr�ila put kroz rulju, ose�ala je kako je odasvud vuku i cepaju joj ode�u. Grlo joj se steglo od panike, jer je sve ja�e ose�ala odvratan zadah neopranih tela oko sebe. Iznenada, kroz šumu mlataraju�ih udova i oružja, na tren je ugledala Valentinu, udaljenu svega nekoliko koraka od sestre Klod, kako ispruživši ruke pokušava da dohvati postariju opaticu. A onda ih je rulja ponovo zaklonila. "Valentina!" povika Mirela. Ali njen glas zagluši grmljavina pokli�a, a bujica telesa ponese je napred prema nekih pet-šest zatvorenih ko�ija naguranih ispred zatvorskih kapija - ko�ija sa sveštenicima. Mirela se divlje borila da se probije prema Valentini i sestri Klod, ali to je bilo isto kao da se borila protiv plime. Svaki put kada bi uspela da prevali nekoliko koraka prema njima, poneli bi je nazad bliže ko�ijama naspram zatvorskog zida, dok je na kraju nisu bacili na paoke to�ka jedne ko�ije, za koje se ona o�ajni�ki uhvatila pokušavši da povrati ravnotežu. Upravo je po�ela da se penje uz ko�iju kada se vrata otvoriše kao da ih je raznela kakva eksplozija. Dok se uskomešalo more ruku i nogu penilo oko nje, Mirela se gr�evito uhvatila za to�ak ko�ije kako je rulja ne bi ponovo dohvatila. Po�eli su da izvla�e sveštenike na ulicu. Jedan mladi sveštenik, usana pobledelih od straha, na trenutak uhvati Mirelin pogled, dok su ga vukli iz ko�ije; a zatim nestade u gomili. Za njim se pojavi jedan stariji sveštenik, sko�i iz ko�ije i po�e da mlati po rulji štapom. Podivljalo vi�u�i tražio je pomo� od stražara, ali oni su se sada i sami pretvorili u okrutne zveri. Pridruživši se rulji, poskakali su sa krova ko�ije i stali da cepaju halju jadnog sveštenika, dok se nije našao pod nogama svojih mu�itelja koji su ga prosto sravnili sa kaldrmom. Dok se Mirela držala za to�ak ko�ije, užasnute sveštenike su jednog po jednog izvla�ili iz ko�ija. Zbijali su se u gomilice poput preplašenih miševa dok su ih sa svih strana udarali i bockali železnim šiljcima i vilama. Uko�ena od straha, Mirela je bez prestanka izvikivala Valentinino ime ne skidaju�i pogled sa užasa oko sebe. A onda, u jednom trenutku, kada su nokti ve� po�eli da joj krvare od napora koji je ulagala da ne ispusti paoke to�ka, rulja i nju povu�e i odbaci na obližnji zid zatvora. Udarila je prvo o kameni zid, a potom o kaldrmu. Ispruživši šaku kako bi ublažila pad, Mirela je osetila nešto toplo i mokro. Dok je ležala opružena na tvrdom kamenu podigla je glavu i sklonila crvenu kosu sa lica. Gledala je u uko�eni pogled sestre Klod koja je ležala sva slomljena uza zid zatvora l'Abe. Krv je curela niz ženino ostarelo lice sa �ela koje je do malopre prekrivala opati�ka marama, a na kome je sada zjapila duboka rana. Njene o�i zurile su prazno u daljinu. Mirela se trgnu unazad i zavrišta što je ja�e mogla, ali vrisak joj zastade u grlu. Šaka joj je po�ivala na ne�em toplom i vlažnom i sada je videla da je to razjapljena rana na mestu gde se nekada nalazila Klodina ruka.

Mirela nekako uspe da se odvoji od Klod, drš�u�i od užasa. Stala je divljim pokretima da otire šaku o haljinu ne bi li izbrisala krv. Valentina. Gde je Valentina? Mirela se podiže na kolena i pokuša da se uspravi uza zid dok je rulja pomahnitalo promicala pored nje poput kakve podivljale, bezumne zveri. Ali onda za�u jauk i shvati da su se Klodine usne pomerile. Opatica nije bila mrtva! Mirela se nagnu napred na kolenima i š�epa Klod za ramena dok je krv i dalje šikljala iz otvorene rane. "Valentina!" povika ona. "Gde je Valentina? Blagi Bože, razumete li šta vas pitam? Recite mi šta je bilo sa Valentinom!" Stara opatica ne�ujno pomeri uvele usne i uperi svoj isprazni pogled prema Mireli. Mirela se još ja�e nagnu napred dok kosom ne dodirnu opati�ine usne. "Unutra", prošaputa Klod. "Odveli su je u samostan." zatim pade bez svesti nauznak. "Gospode Bože, jeste li sigurni?" upita Mirela, ali ne dobi odgovor. Mirela pokuša da se uspravi. Svetina oko nje se komešala, traže�i krv. Na sve strane su kroz vazduh sevale zašiljene motke i motike, a krici ubica i umiru�ih su se mešali, zatomljuju�i joj misli. Naslonivši se o teška vrata zatvora l'Abe, Mirela stade da lupa što je ja�e mogla, udaraju�i pesnicama o drvo dok joj zglobovi prstiju nisu prokrvarili. Niko joj iznutra nije odgovorio. Isrcpljena i sva slomljena od bola i o�aja, pokušala je da se probije nazad do ko�ije, mole�i se da je ova još tu. Mora prona�i Davida. Samo im David sada može pomo�i. Iznenada se sledila usred divljeg kovitlaca od tela i zagledala kroz malu pukotinu koja se stvorila u gomili. Ljudi su se pred ne�im povla�ili i sada su se kretali prema Mireli. Priljubivši se ponovo uza zid i krenuvši lagano duž njega, uspela je da vidi šta je to potisnulo rulju. Zakr�enom ulicom vukli su ko�iju u kojoj je stigla ovamo. A na zašiljenoj motci zabodenoj u drveno sedište klatila se glava ko�ijaša �ija je srebrna kosa bila natopljena krvlju, a ostarelo lice pretvoreno u masku užasa. Mirela zari zube u ruku kako bi zatomila vrisak. Dok je tako stajala i divlje zurila u tu užasnu glavu koja se klatila visoko iznad gomile, shvatila je da se više ne može vratiti da prona�e Davida. Morala je nekako smesta da se na�e s druge strane zidina zatvora l'Abe. Bila je potpuno sigurna da �e, ako smesta ne dopre do Valentine, uskoro biti kasno. 03:00 POSLE PODNE Žak-Luj David pro�e kroz oblak pare koja se dizala sa plo�nika što su ga žene polivale vodom ne bi li ga rashladile, te u�e u Kafe de la Režens. �im je kro�io unutra obavi ga oblak još guš�eg dima jer je na desetine ljudi pu�kalo na lule i pušilo cigare. O�i su ga pekle, a platnena košulja raskop�ana do struka zalepila mu se za telo dok se probijao kroz pregrejanu prostoriju, saginju�i se kada bi naleteo na kog kelnera sa poslužavnikom visoko dignutim iznad glave, na kome je nosio pi�a i žurio izme�u gusto pore�anih stolova. Nije bilo stola za kojim se nisu igrale karte, domine ili šah. Kafe de Režens bio je najstariji i najpoznatiji klub u Francuskoj u kome su se igrale ove igre. Dok se probijao ka stražnjem delu prostorije, David ugleda Maksimilijana Robespjera kako smireno prou�ava šahovsku tablu; bio mu je okrenut profilom kao isklesanim dletom, sli�nom kakvoj kameji od slonova�e. Bradu je podupirao prstom, a na dvoredom kaputu od fulara i brokata koji mu je dopirao do struka još nije otkop�ao ni gornja dugmeta, kao da nije prime�ivao niti buku oko sebe niti nepodnošljivu vru�inu. Kao i uvek, njegovo hladno i nezainteresovano držanje stavljalo je svima na znanje da ne u�estvuje u onome što se oko njega dešava - da je samo posmatra�. Ili sudija. David nije prepoznao starijeg muškarca koji je sedeo preko puta Robespjera. Na sebi je imao staromodni plavo-beli kaput i beribond pantalone do kolena, bele �arape i plitke cipele kakve su se nosile za Luja XV; postariji muškarac pomeri figuru na tabli ni ne pogledavši je. Kada se David približio podigao je prema njemu svoj vodeni pogled. "Izvinite što smetam", po�e David. "Moram zamoliti gospodina Robespjera za uslugu koja ne može da �eka."

"Samo izvolite", re�e stariji muškarac. Robespjer je nastavio �utke da prou�ava tablu. "Moj je prijatelj ionako izgubio. Dobi�e mat u pet poteza. Slobodno se predajte Maksimilijane. Vaš se prijatelj pojavio u pravom trenutku." "Ne vidim taj mat", re�e Robespjer. "Ali kada je šah u pitanju vaše o�i bolje vide od mojih. "Zavalivši se na stolici uz uzdah, on podiže pogled prema Davidu. "Gospodin Filidor je najbolji šahista u Evropi. Smatram se po�astvovanim što me je pobedio, jer mi se pružila prilika da igram s njim." "Vi ste slavni Filidor!" primeti David, toplo stegnuvši starijem �oveku ruku. "Veliki ste kompozitor, gospodine. Gledao sam ponovno izvo�enje Vojnika ma�ioni�ara još kao de�ak. Nikada to ne�u zaboraviti. Dozvolite da se predstavim, ja sam Žak-Luj David." "Slikar!" re�e Filidor ustaju�i. "Kao i svi Francuzi i ja se divim vašem radu. Ali �ini mi se da ste vi jedina osoba u ovoj zemlji koja me se se�a. Iako je nekada moja muzika punila 'Komedi fransez' i 'Operu komik', sada sam primoran da igram egzibicioni šah poput kakvog treniranog majmuna da bih prehranio sebe i porodicu. Robespjer je bio tako ljubazan da mi je obezbedio propusnicu za Englesku gde na tome mogu dobro da zaradim." "Upravo sam zbog jedne takve molbe i sam došao", re�e David pošto je Robespjer prestao da prou�ava poziciju na tabli, te tako�e ustao. "Politi�ka situacija u Parizu je veoma opasna u ovom trenutku. A ova paklena vru�ina samo još više razdražuje naše sugra�ane Parižane. Ta eksplozivna atmosfera naterala me je na ovaj korak... razume se, uslugu ne tražim za sebe." "Gra�ani uvek traže usluge za nekog drugog, a ne za sebe", upade mu hladno u re� Robespjer. "Tražim uslugu u ime svojih mladih šti�enica", re�e kruto David. "Kao što ti je verovatno jasno, Maksimilijane, Francuska nije najsigurnije mesto za devojke njihovih godina." "Ako se toliko brineš za njihovu dobrobit", frknu Robespjer, posmatraju�i Davida svojim sjajnim zelenim o�ima, "ne bi trebalo da dozvoliš da ih biskup od Otina prati po gradu." "Ne slažem se s vama", javi se Filidor. "Veoma se divim Morisu Taljeranu. Predvi�am da �e on jednog dana biti smatran za najve�eg državnika u francuskoj istoriji." "Toliko što se predvi�anja ti�e", primeti Robespjer. "Sre�om ne morate da živite od predvi�anja budu�nosti. Moris Taljeran ve� nedeljama pokušava da podmiti svakog funkcionera u Francuskoj da ga vrati u Englesku gde može da izigrava diplomatu. Želi samo da spase vlastitu kožu. Dragi moj Davide, svi plemi�i u Francuskoj trude se da odu pre no što stignu Prusi. Vide�u šta mogu da u�inim za tvoje šti�enice na ve�erašnjem sastanku Komiteta, ali ništa ne obe�avam. Malo si zakasnio sa molbom." David mu toplo zahvali, a Filidor se ponudi da slikara otprati jednim delom puta, pošto je i sam imao nameru da napusti klub. Dok su se slavni šahista i slikar probijali kroz pretrpanu prostoriju, Filidor primeti: "Morate pokušati da razumete Maksimilijana Robespjera. On se razlikuje od vas i mene. Neženja je i ne shvata odgovornosti koje sa sobom donosi podizanje dece. Koliko je godina vašim šti�enicama, Davide? Da li ste im ve� dugo staratelj?" "Nešto malo duže od dve godine", odvrati David. "Pre toga su bile iskušenice u Monglanskoj opatiji..." "Rekoste Monglan?" upita Filidor, spustivši glas dok su se približavali izlazu. "Dragi moj Davide, pošto se bavim šahom, uveravam vas da mnogo toga znam o istoriji monglanske opatije. Zar vi ne znate pri�u?" "Znam, znam", odvrati David, pokušavši da ne pokaže koliko ga ta stvar nervira. "Gomila sujevernih besmislica. Monglanska garnitura ne postoji i �udi me što verujete u tako nešto." "Verujem?" Filidor uhvati Davida za ruku kada izi�oše na usijani plo�nik. "Prijatelju, ja znam da postoji. I mnogo više od toga. Pre više od �etrdeset godina, možda �ak i pre no što ste se rodili, posetio sam dvor Fridriha Velikog u Prusiji. Dok sam tamo boravio upoznao sam dvojicu ljudi koji su posedovali takvu mo� opažanja da to nikada ne�u zaboraviti. Za jednog ste sigurno �uli - mislim na velikog matemati�ara, Leonarda Ojlera. Drugi, isto tako veliki na svoj na�in, bio je ostareli otac Fridrihovog mladog dvorskog muzi�ara. Sudbina je tom

plesnivom starom geniju nažalost odredila da mu ostavština bude pretvorena u prah. Iako od tada niko nije �uo za njega, muzika koju nam je svirao jedne ve�eri na kraljev zahtev bila je nešto najlepše što sam u životu �uo. Zvao se Johan Sebastijan Bah." "Nisam �uo za njega", priznade David, "ali kakve veze imaju Ojler i taj muzi�ar sa legendarnom šahovskom garniturom?" "Ispri�a�u vam", obe�a, smeše�i se, Filidor, "samo ako pristanete da me upoznate sa vašim šti�enicama. Možda �emo razrešiti tajnu na koju sam utrošio ceo život!" David pristade i veliki šahista krenu s njim pešice naizgled mirnim ulicama duž Sene i preko Pon Roajala u pravcu njegovog ateljea. Nije bilo ni daška vetra; ni list da zatreperi na drvetu. Toplota se u talasima podizala sa plo�nika koji su goreli, pa je �ak i mutna voda Sene tiho proticala pored njih dok su kora�ali. Nisu mogli znati da dvadeset blokova odatle, u srcu Kordeljea, rulja žedna krvi lupa o vrata zatvora l'Abe. I da je Valentina unutra. I tako je Filidor otpo�eo svoju pri�u dok su kora�ali jedan pored drugoga kroz nepomi�nu, toplu tišinu kasnog popodneva... PRI�A ŠAHOVSKOG MAJSTORA Sa devetnaest godina napustio sam Francusku i otputovao u Holandiju da na oboi pratim mladu pijanistkinju, koja je, kao �udo od deteta, trebalo tamo da svira. Na nesre�u, kada sam stigao, saznao sam da je to dete umrlo nekoliko dana ranije od malih boginja. Našao sam se u stranoj zemlji bez novca i ikakve nade da �u na�i posao. Da bih se prehranio, zalazio sam u kafane i igrao šah. Od �etrnaeste godine u�io me je da igram šah �uveni Sir de Legal, najbolji francuski igra� i možda najbolji u Evropi. U osamnaestoj sam ve� mogao da ga pobedim davši mu konja fore. Uskoro sam otkrio da mogu pobediti svakog protivnika. U Hagu sam, za vreme bitke za Fontenoj, igrao protiv princa od Valdeka dok je oko nas besnela bitka. Proputovao sam Englesku, a igrao sam i u Kafani Pokolja u Londonu protiv najboljih igra�a koje su imali, uklju�uju�i i ser Abrahama Džensena i Filipa Stame - sve sam ih pobedio. Stama, koji je bio Sirijac verovatno mavarskog porekla, objavio je nekoliko knjiga o šahu. Pokazao mi ih je kao i knjige koje su napisali La Burdone i Marešal Saks. Stama je smatrao da bih i ja, pošto posedujem jedinstveni talenat za igru, trebalo da napišem knjigu. Knjiga koju sam objavio nekoliko godina kasnije nosila je naslov Analyse du Jeu des Eschecs. U njoj sam izneo teoriju da su "Pešaci duša šaha". U stvari, pokazao sam da pešaci nisu samo figure koje treba žrtvovati, ve� da ih igra� može koristiti kako strateški tako i poziciono protiv drugog igra�a. Ta je knjiga napravila revoluciju u šahu. Moj rad privukao je pažnju nema�kog matemati�ara Ojlera. U Didroovom francuskom Dictionnaire-u pro�itao je o tome kako sam igrao vezanih o�iju, pa je ubedio Fridriha Velikog da me pozove na svoj dvor. Dvor Fridriha Velikog nalazio se u Potsdamu u jednoj velikoj, raskošnoj dvorani, osvetljenoj bezbrojnim svetiljkama, ali bez umetni�kih �uda kakva su se mogla na�i na ostalim evropskim dvorovima. Fridrih je bio ratnik koji je više voleo društvo ratnika nego dvorana, umetnika i žena. Pri�alo se da je spavao na drvenoj dasci i da se nikada nije odvajao od svojih pasa. One ve�eri kada sam stigao, kapelmajstor Bah iz Lajpciga stigao je sa sinom Vilhelmom u posetu drugom sinu, Karlu Filipu Emanuelu Bahu, koji je bio �embalista kod kralja Fridriha. Sam kralj napisao je osam taktova kanona i zatražio od Baha starijeg da improvizuje na tu temu. Rekli su mi da je stari kompozitor veoma umešan u tim stvarima. Ve� je ranije razvio kanone u �ijim su se harmonijama skrivala, matemati�ki zabeležena, imena Isusa Hrista i njegovo vlastito. Izmislio je krajnje složene obrnute kontrapunktove, u kojima je harmonija odslikavala melodiju, ali kao da je posmatrana u ogledalu. Ojler je još predložio da stari kapelmajstor izmisli varijaciju koja �e odslikavati u svojoj strukturi "Boga" - to jest, Boga u svim njegovim manifestacijama. Kralju se to izgleda dopalo, ali ja sam bio siguran da �e Bah oklevati. Pošto sam i sam kompozitor, mogu vam re�i da nije nimalo lako ulepšati

tu�u muziku. Jednom sam morao da komponujem operu na teme Žan-Žaka Rusoa, filozofa ne baš naro�itog sluha. Ali prikriti to muzikom... e pa, �inilo se nemogu�im. Na moje iznena�enje, kapelmajstor je odmah odvukao svoje kratko, �etvrtasto telo do klavijature. Krupna glava bila mu je prekrivena debelom perikom koja mu je loše pristajala. Njegove proro�anske obrve, prošarane sedinama, podse�ale su na krila orla. Imao je oštar nos, snažnu vilicu i ve�ito je izgledao namršten, što je nagoveštavalo njegovu sva�ala�ku prirodu. Ojler mi došapnu da Bah stariji ne mari mnogo za "izvo�enja po nare�enju" i da �e se bez sumnje našaliti na kraljev ra�un. Nagnuvši �upavu glavu nad dirke, on po�e da svira predivnu melodiju koja se stalno ponavljala tako da je izgledalo kao da se bez prestanka uzdiže poput kakve graciozne ptice. Bila je to neka vrsta fuge, koju sam zadivljen slušao pokušavaju�i da pohvatam svu njenu tajanstvenu složenost, iako sam ve� u po�etku shvatio šta je uspeo da postigne. Na meni potpuno nejasan na�in, svaka stanca melodije po�injala je u jednoj harmonijskoj lestvici, a završavala se u narednoj, dok na kraju, posle šest ponavljanja kraljeve po�etne teme, nije završio lestvicom kojom je i po�eo. Me�utim, uopšte nisam uspeo da uhvatim kako i kada je iz jedne prelazio u drugu. Bilo je to nešto magi�no, poput pretvaranja obi�nih metala u zlato. Prate�i domišljatu kompoziciju dela, bilo mi je jasno da �e ono postajati sve više, u nedogled, sve dok note, kao i muziku sfera, ne budu mogli da �uju samo an�eli. "Veli�anstveno!" promrmlja kralj, kada Bah lagano prestade da svira. On klimnu nekolicini generala i vojnika koji su sedeli na drvenim stolicama u oskudno nameštenoj dvorani. "Kako se zove ova struktura?" upitah Baha. "Ja je zovem ricercar", odvrati starac i dalje namršten kao da na njega lepota muzike koju je upravo izveo nije ostavila nikakav utisak. "Na italijanskom to zna�i 'tražiti'. To je veoma stara muzi�ka forma, koja više nije u modi." Kada to re�e napravi grimasu i pogleda svog sina Karla Filipa, poznatog po tome što je pisao "popularnu" muziku. Dohvativši kraljev rukopis, Bah na vrhu nažvrlja re� Ricercar, široko razmaknutim slovima. Posle svakog slova dodao je latinsku re�, tako da je sada pisalo "Regis Iussu Cantio et Reliqua Canonica Arte Resoluta". Grubo prevedeno to zna�i: "Pesma koju je napisao kralj, razrešena kroz umetnost kanona." Kanon je muzi�ki oblik u kome se delovi nižu u razli�itim metrima, pri �emu svaki ponavlja celu melodiju kao da je prepli�e. Tako se stvara utisak kao da �e trajati u beskraj. Bah zatim nažvrlja dve re�enice na latinskom na margini. U prevodu bi glasile ovako: Kako note postaju sve više, tako se i kraljeva sre�a pove�ava. Kako se modulacija penje, tako se i kraljeva slava uspinje. Ojler i ja �estitasmo ostarelom kompozitoru na oštroumno obavljenom poslu. Zatim su od mene zatražili da igram tri simultane partije šaha vezanih o�iju i to protiv kralja, dr Ojlera i kapelmajstorovog sina Vilhelma. Iako starac nije igrao šah, uživao je posmatraju�i igru. Po završetku, pošto sam dobio sve tri partije, Ojler me odvede u stranu. "Pripremio sam vam poklon", re�e. "Izmislio sam novu šetnju konjem, zgodnu matemati�ku slagalicu. Verujem da je ova formula najfinija od svih do sada prona�enih za šetnju konjem preko šahovske table. No, voleo bih da ve�eras dam ovu kopiju starom kompozitoru, ako nemate ništa protiv. Pošto voli matemati�ke igre, ovo �e ga zabaviti." Bah je primio poklon sa nekim �udnim osmehom i iskreno nam zahvalio. "Predlažem da se na�emo u letnjikovcu moga sina sutra ujutro pre odlaska gospodina Filidora", rekao je. "Ima�u dovoljno vremena da vam obojici priredim malo iznena�enje." Probudio je u nama znatiželju, pa smo pristali da se na�emo u zakazani �as i na zakazanom mestu. Narednog jutra Bah je otvorio vrata letnjikovca Karla Filipa i pozvao nas da u�emo. Smestio nas je u mali salon i ponudio �ajem. Zatim je seo za malu

klavijaturu i po�eo da svira neku krajnje neobi�nu melodiju. Kada je završio. i Ojler i ja bili smo potpuno zbunjeni. "To je moje iznena�enje!" re�e Bah, likuju�i, što mu je sa lica odagnalo onaj uobi�ajeni smrknuti izraz. Bilo mu je jasno da smo i Ojler i ja u nedoumici. "Pogledajte ove note", re�e Bah. Obojica ustasmo i pri�osmo klavijaturi. Na postolju za note stajao je samo list hartije sa Ojlerovom šetnjom konja koju je ovaj pripremio i predao mu prethodne ve�eri. Bila je to karta velike šahovske table sa brojevima ispisanim u svakom kvadratu. Bah je pametno povezao brojeve mrežom tankih linija koje su njemu nešto zna�ile, mada ne i meni. Ali Ojler je bio matemati�ar i njegov um je radio brže od moga. "Vi ste ove brojeve pretvorili u oktave i akorde!" povika on. "Morate mi pokazati kako ste to uspeli. Pretvoriti matematiku u muziku - to je prava magija!" "Ali matematika jeste muzika", odvrati Bah. "I obrnuto je ta�no. Da li verujete kako re� 'muzika' poti�e od 'Musa', muze, ili od 'muta' što zna�i 'usta proro�anstva', svejedno. Ako mislite da 'mathemtics' poti�e od re�i 'mathanein' što zna�i u�enje, ili od 'Matrix', materica ili majka sveukupnog stvaranja, ni to nije bitno..." "Prou�avali ste poreklo re�i?" upita Ojler. "Re�i poseduju mo� da stvaraju i ubijaju", odvrati jednostavno Bah. "Veliki Graditelj, koji nas je sve stvorio, sazdao je i re�i. U stvari, njih je prvo stvorio, ako je verovati re�ima svetog Jovana u Novom Zavetu." "Kako ste rekli? Veliki Graditelj?" upita Ojler, neznatno prebledevši. "Ja Boga zovem Veliki Graditelj, jer je prvo oblikovao zvuk", odgovori Bah. "'U po�etku bejaše re�', se�ate se? Ko zna? Možda nije bila samo re�. Možda je bila muzika. Možda je Bog pevao neki beskrajni kanon koji je sam izmislio i na taj na�in stvorio Vaseljenu." Ojler je još više pobledeo. Iako je matemati�ar bio slep na jedno oko, jer je kroz staklo suviše dugo prou�avao Sunce, sada je onim zdravim zurio u shemu šetnje konja na klaviru. Dok je prelazio prstima preko beskrajnog dijagrama si�ušnih brojki ispisanih mastilom preko šahovske table, �inilo se da je nakratko nekuda odlutao. A zatim upita mudrog kompozitora: "Od koga ste ovo nau�ili? Ovo što nam upravo opisujete jeste mra�na i opasna tajna poznata samo upu�enima." "Uputio sam samoga sebe", odvrati mirno Bah. "Oh, poznato mi je da postoje tajna udruženja ljudi koji celog života pokušavaju da razotkriju tajne Vaseljene, ali ja ne pripadam nijednom od njih. Ja za istinom tragam na svoj na�in." Izgovorivši to, on ispruži ruku i dohvati sa klavira Ojlerovu šahovsku kartu sa ucrtanom formulom. Zatim perom za pisanje na vrhu nažvrlja dve re�i: Quaerendo invenietis. Traži i na�i �eš. Shemu šetnje konjem posle toga uru�i meni. "Ne shvatam", priznadoh zbunjen. "Her Filidore", po�e Bah, "vi ste i šahista, poput dr Ojlera, i kompozitor, kao ja. U jednoj osobi vi sjedinjujete dve vredne veštine." "Vredne - po �emu?" u�tivo upitah. "Moram priznati da mi nijedna od njih nije donela bogatstvo!" osmehnuh se. "Iako �ovek �esto zaboravlja na to", primeti Bah, kiko�u�i se, "postoje i ve�e sile u Vaseljeni od novca. Na primer - da li ste ikada �uli za Monglansku garnituru?" Istog �asa okrenuo sam se prema Ojleru jer je ovaj glasno zavapio. "Vidite", primeti Bah, "to ime nije nepoznato našem prijatelju her doktoru. Možda bih mogao i vas da prosvetlim." Zadivljeno sam slušao Baha koji mi je pri�ao o neobi�noj šahovskoj garnituri koja je nekada pripadala Karlu Velikom i koju je bio glas da poseduje velike mo�i. Kada je kompozitor završio svoje sažeto izlaganje, rekao mi je: "Danas sam vas, gospodo, pozvao ovamo da bih izveo jedan eksperiment. Celog života bavio sam se ispitivanjem �udesnih mo�i muzike. Ona poseduje vlastitu silinu koju �e malo ko osporiti. U stanju je da smiri pobesnelu zver ili da natera mirnog �oveka u juriš. Kroz opite koje sam sam vršio doku�io sam,

najzad, tajnu ove mo�i. Vidite, muzika poseduje vlastitu logiku. Sli�nu matemati�koj logici, ali po ne�emu i razli�itu. Muzika ne uspostavlja vezu samo sa našim umom, ve� i menja naše misli na izvestan neosetan na�in." "Šta time ho�ete da kažete?" upitah. Ali odmah sam osetio da je Bah dodirnuo žicu u meni samom koju ranije nisam bio u stanju da objasnim. Nešto što sam ve� godinama ose�ao da poznajem, nešto zakopano duboko u meni što bih osetio samo kada bih �uo kakvu lepu, opsedaju�u melodiju. Ili kada bih igrao šah. "Ho�u da kažem", nastavi Bah, "da je Vaseljena poput jedne velike matemati�ke igre koja se igra u neverovatnim razmerama. Muzika je jedan od naj�istijih oblika matematike. Svaka matemati�ka formula može se prevesti u muziku, kao što sam ja to u�inio sa ovim algoritmom dr Ojlera." On pogleda Ojlera i ovaj klimnu u znak slaganja, kao da su njih dvojica delili neku tajnu u koju ja još nisam bio upu�en. "A muzika se može", nastavi Bah, "prevesti u matematiku, pri �emu se, moram priznati, dobijaju iznena�uju�i rezultati. Taj poredak vaspostavio je Graditelj koji je sazdao Vaseljenu. Muzika je u stanju da stvori Vaseljenu ili da uništi kakvu civilizaciju. Ako mi ne verujete, predlažem vam da pro�itate Bibliju." Ojler je trenutak �utke ostao da stoji. "Da", izusti on na kraju, "u Bibliji se pominju i drugi graditelji �ije pri�e predstavljaju prava otkrovenja, zar ne?" "Prijatelju", re�e Bah, okrenuvši se ka meni sa osmehom, "kao što rekoh, tražite i na�i �ete. Onaj ko razume gra�u muzike razume�e i mo� Monglanske garniture. Jer to dvoje je jedno." David je pažljivo saslušao pri�u. Kada su se približili ukrasnoj železnoj ogradi njegovog dvorišta, on se potišteno okrenu ka Filidoru. "Ali šta to sve treba da zna�i?" upita. "Kakve veze imaju muzika i matematika sa Monglanskom garniturom? I u kakvoj je vezi bilo koja od njih sa mo�i, bilo zemaljskom bilo nebeskom? Vaša pri�a samo podržava moju tvrdnju da je ta legendarna šahovska garnitura hrana za mistike i budale. Iako mi je mrsko da na taj na�in govorim o dr Ojleru, iz vaše pri�e proizlazi da je on bio sklon sli�nim fantazijama." Filidor zastade ispod tamnog divljeg kestena �ije su se grane svijale preko kapije Davidovog dvorišta. "Godinama sam prou�avao tu stvar", prošaputa kompozitor. "Kona�no, iako nikada nisam bio zainteresovan za biblijska u�enja, poduhvatio sam se da pro�itam Bibliju, kao što su mi to Ojler i Bah preporu�ili. Bah je umro ubrzo posle našeg susreta, a Ojler je emigrirao u Rusiju, tako da se nikada više nisam s njima sreo, te nisam bio u prilici da s njima porazgovaram o onome što sam otkrio." "I šta ste to otkrili?" upita David vade�i klju� da oktlju�a kapiju. "Uputili su me da prou�avam graditelje i poslušao sam ih. U Bibliji sam naišao samo na dva znamenita graditelja. Jedan je bio Graditelj Vaseljene. To jest, Bog. Drugi, onaj koji je sagradio Vavilonsku kulu. Otkrio sam da sama re� 'Bab-El' zna�i 'Kapija Božja'. Vavilonci su bili veoma ponosit narod. Pripadali su najve�oj civilizaciji od po�etka vremena. Sagradili su vise�e vrtove u kojima su se ispoljavala najtananija dela prirode. Želja im je bila da sagrade kulu koja �e dostizati do samog neba, kulu koja �e sti�i do Sunca. Ube�en sam da su se Bahove i Ojlerove opaske odnosile na pri�u o ovoj kuli. "Graditelj se zvao", nastavi Filidor dok su prolazili kroz kapiju, "Nimrod. Najve�i graditelj svoga doba. Podigao je kulu višu od bilo koje za koju su ljudi znali. Ali ona nikada nije bila dovršena. Znate li zašto?" "Bog ga je oborio, koliko se se�am", odvrati David prolaze�i dvorištem. "Ali kako ga je oborio?" upita Filidor. "Nije po svom obi�aju poslao munju, bujicu, niti kugu. Re�i �u vam kako je Bog uništio Nimrodov rad, prijatelju. Bog je uneo zbrku u jezik radnika, koji je do tada bio jedinstven. Oborio je jezik. Uništio je Re�!" Tek tada je David primetio slugu koji je istr�ao iz ku�e i krenuo preko dvorišta u njihovom pravcu. "I šta iz svega toga treba da zaklju�im?" upita on Filidora uz cini�an osmeh. "Je li to na�in na koji Bog uništava civilizaciju? Tako što natera ljude da zaneme? Unese zbrku u naš jezik? Ako ste na to mislili,

mi Francuzi ne treba da brinemo. Mi štujemo svoj jezik kao da je vredniji od zlata!" "Možda �e vaše šti�enice mo�i da nam pomognu da rešimo ovu tajnu, ako su zaista živele u Monglanu", odvrati Filidor. "Jer ja verujem da je ta mo�, mo� muzike jezika, matematika muzike, tajna Re�i kojom je Bog stvorio Vaseljenu i srušio carstvo Vavilonaca - verujem da tu tajnu krije u sebi Monglanska garnitura." Davidov sluga se žurno približio, a onda stao, krše�i prste, na pristojnoj udaljenosti od dvojice muškaraca koji su dolazili dvorištem. "Šta se dogodilo, Pjer?" upita ga iznena�eno David. "Mlade dame", po�e Pjer zabrinutim glasom. "Nestale su, gospodine." "Šta?!" povika David. "Kako to misliš?" "Nema ih još od dva sata, gospodine. Jutarnjom poštom primile su neko pismo. Otišle su u vrt da ga pro�itaju. U vreme ru�ka poslali smo po njih, ali njih nije bilo! Možda - nema drugog objašnjenja - mislimo da su presko�ile baštenski zid. Nisu se vratile." 04:00 POSLE PODNE �ak ni klicanje gomile izvan zatvora l'Abe nije moglo da priguši krike koji su dopirali iznutra. Mirela nikada više ne�e mo�i da izbriše taj zvuk iz se�anja. Gomila se ve� odavna umorila od lupanja o kapije zatvora, te je posedala po krovovima ko�ija poprskanim krvlju masakriranih sveštenika. Aleja je bila puna raskomadanih i izgaženih telesa. Unutra su se ve� blizu jednog �asa održavala su�enja. Ja�i muškarci pomogli su svojim zemljacima da se popnu na visoki zid koji je opasivao dvorište zatvora, a ovi su, kada bi se uspuzali, izvla�ili �eli�ne šiljke iz kamenih potpornih stubova da im posluže kao oružje i skakali u dvorište. Neki �ovek koji je stajao na ramenima drugog �oveka povika: "Otvorite kapije, gra�ani! Danas treba izvršiti pravdu!" Gomila zaklica kada �u da se reza povla�i. Jedna od masivnih drvenih vrata se otvoriše, a gomila, navalivši svom snagom, nahrupi unutra. Ali vojnici sa musketama odgurnuše rulju nazad i ponovo zatvoriše vrata. Sada su Mirela i ostali �ekali na izveštaje onih koji su sedeli na zidu i posmatrali ta tobožnja su�enja i izveštavali o krvoproli�u one koji su poput Mirele �ekali ispod. Mirela je udarala o zatvorska vrata i pokušavala da se uspne uza zid zajedno sa muškarcima, ali uzalud. Sada je iscrpljena �ekala pored kapije, nadaju�i se da �e se ova ponovo otvoriti makar na tren i da �e uspeti da se provu�e. Želja joj se na kraju ipak ispunila. U �etiri sata Mirela je podigla pogled i ugledala u uli�ici otvorenu ko�iju, �iji je konj lagano zaobilazio raskomadana tela. Gra�anke koje su sedele na napuštenim zatvorskim kolima po�eše da kli�u, prepoznavši �oveka koji je sedeo pozadi, i uli�ica ponovo ožive od buke, kada muškarci po�eše da ska�u sa zida, a odvratne babuskere da se s mukom spuštaju sa krovova ko�ija i da opkoljavaju njegovu ko�iju. Mirela zapanjeno sko�i na noge. Bio je to David! "Uja�e, uja�e!" povika ona, probijaju�i se kroz gomilu dok su joj suze tekle niz lice. David ju je primetio; strašno se namrgodio dok je izlazio iz ko�ije i stao da se probija kroz masu sveta da je zagrli. "Mirela!" izusti on dok se rulja komešala oko njega, tapšu�i ga po le�ima i pozdravljaju�i ga poklicima dobrodošlice. "Šta se dogodilo? Gde je Valentina?" Lice mu je bilo iskrivljeno od užasa dok je �vrsto stezao Mirelu u zagrljaju, a ona nekontrolisano jecala. "Unutra je", povika Mirela. "Došle smo da se sastanemo sa prijateljicom... mi... ne znam šta se dogodilo, uja�e. Možda je ve� suviše kasno." "Hajde, hajde", tešio ju je David, probijaju�i se kroz gomilu sa Mirelom, uz put potapšavši nekolicinu koju je prepoznao i koji su mu se sklonili s puta. "Otvorite kapiju!" povika nekoliko glasova sa vrha zida onima u dvorištu. "Stigao je gra�anin David! Slikar David je pred kapijom!"

Posle nekoliko trenutaka otvori se jedna od masivnih kapija i bujica neopranih tela prosto zalepi Davida o nju; zatim ih ubaciše unutra, a kapija se ponovo zatvori. Dvorište zatvora plivalo je u krvi. Na malom, travnatom potezu koji je nekada predstavljao samostansku baštu, upravo su jednog sveštenika gurali ka tlu zabacuju�i mu glavu unazad preko komada drveta. Vojnik �ija je uniforma bila sva krvava bezuspešno je pokušavao svešteniku da prese�e grkljan ma�em i odvoji glavu od tela. No, sveštenik još nije bio mrtav. Stalno je pokušavao da ustane dok mu je krv šikljala iz rana na vratu. Usta su mu zjapila u nemom kriku. Po celom dvorištu ljudi su jurili tamo-amo, preska�u�i preko telesa u iskrivljenim i užasnim pozama. Nemogu�e je bilo proceniti koliko ih je tu bilo iskasapljeno. Ruke, noge i torzoi ležali su pobacani po lepo oblikovanim živicama, a unutrašnji organi bili su nagomilani duž zasada. Mirela š�epa Davida za rame i po�e da vrišti, bore�i se za vazduh, ali on je snažno prodrma i grubo joj šapnu na uvo: "Savladaj se ili smo izgubljeni. Moramo je smesta prona�i." Mirela se svim snagama borila da povrati kontrolu nad sobom, dok je David divlje šarao pogledom po dvorištu. Osetljive slikareve šake su se tresle dok ih je pružao prema �oveku pored sebe i vukao ga za rukav. �ovek je na sebi imao pohabanu vojni�ku uniformu, a ne uniformu zatvorskog �uvara, a usta su mu bila umrljana krvlju iako na sebi nije imao nikakvu vidljivu ranu. "Ko ovde zapoveda?" upita David. Vojnik se nasmeja, a zatim pokaza prema jednom duga�kom stolu blizu ulaza u zatvor, za kojim je sedelo nekoliko muškaraca. Gomila je milela oko stola licem okrenuta prema njima. Dok je David pomagao Mireli da pre�e preko dvorišta, iz zatvora su izvukli tri sveštenika, gurnuli ih niz stepenište i bacili na tle ispred stola. Rulja stade da im se ruga; vojnici su morali da upotrebe bajonete kako bi ih spre�ili da ne nasrnu na njih. Vojnici zatim primoraše sveštenike da se usprave i licima okrenu ka stolu. Petorica muškaraca za stolom jedan po jedan su ispitivali sveštenike. Jedan od njih stade zatim da prelistava neke hartije, zapisa nešto i na kraju odmahnu glavom. Sveštenike okrenuše i poteraše prema sredini dvorišta; lica im se pretvoriše u samrtni�ke maske kada u užasu shvatiše šta ih �eka. Masa unutar zidina po�e zaglušuju�e da kli�e primetivši da nove žrtve vuku ka žrtveniku. David �vrsto stegnu Mirelu i odgurnu je prema stolu za kojim su sedele sudije, koje je sada zaklanjala rulja što je klicaju�i �ekala na pogubljenja. David stiže do stola upravo u trenutku kada su ljudi na zidu po�eli one napolju da obaveštavaju šta se dešava. "Smrt za oca Ambrozija iz San Sulpija!" Ova objava bi pozdravljena povicima i klicanjem. "Ja sam Žak-Luj David", doviknu on najbližem sudiji, nadja�avši buku koja se odbijala o zidove dvorišta. "�lan sam revolucionarnog suda. Danton me je poslao..." "Dobro te poznajemo, Žak-Luj Davide", javi se �ovek sa suprotnog kraja stola. David se okrenu prema njemu i glasno uzdahnu. Mirela pogleda duž stola prema sudiji koji je tamo sedeo i krv joj se sledi u žilama. Takva lica vi�ala je samo u košmarima; tako je zamišljala lice �oveka na koga ih je nastojnica upozorila. Bilo je oli�enje zla. �ovek je bio odvratan. Telo mu je bilo svo u ožiljcima i zagnojenim ranama. �elo je povezao prljavom maramom s koje je kapala neka te�nost odvratne boje, curela mu niz vrat i natapala masnu kosu. Dok je zlobno zurio u Davida, Mirela pomisli da mu iz bubulji�avih rana koje mu pokrivaju kožu isti�e samo zlo koje je nagomilano u njemu, jer pred njom se nalazila inkarnacija samog �avola. "Ah, to si ti", jedva �ujno izusti David. "Mislio sam da si..." "Bolestan?" završi �ovek Davidovu re�enicu. "Jesam, ali ne toliko da ne bih mogao služiti svojoj zemlji, gra�anine." David krenu duž stola prema tom odvratnom �oveku, iako se izgleda plašio da mu pri�e suviše blizu. Vuku�i Mirelu za sobom, on joj došapnu na uvo: "Ne smeš ni re� prozboriti. U opasnosti smo." Kada je stigao do kraja stola, David se nagnu napred prema sudiji i re�e:

"Dolazim po Dantonovoj želji, da pomognem oko su�enja." "Nije nam potrebna pomo�, gra�anine", odbrusi ovaj drugi. "Ovaj zatvor je tek prvi po redu. U svakom zatvoru ima neprijatelja Države. Kada ovde po hitnom postupku podelimo pravdu idemo u ostale. Uvek ima dovoljno dobrovoljaca kada je u pitanju pravda. Po�i i kaži gra�aninu Dantonu da sam ja ovde. Da je stvar u dobrim rukama." "Dobro", složi se David, pokušavši da potapše prljavca po ramenu, ali u tome trenutku se iz gomile iza njih prolomi novi krik. "Poznato mi je da si �astan gra�anin i �lan Skupštine. Ali ima jedan problem. Ube�en sam da mi možeš pomo�i." David stisnu Mirelinu ruku i ona ostade nema, zadržavši dah u iš�ekivanju njegovih narednih re�i. "Moja ne�aka je danas po podne prolazila pored zatvora i slu�ajno je u metežu uvu�ena unutra. Verujemo... nadam se da joj se ništa nije dogodilo, jer ona je jednostavna devojka koja se ne razume u politiku. Moram te zamoliti da me pustiš da je potražim u zatvoru." "Tvoja ne�aka?" ponovi ovaj drugi, i dalje zlobno zure�i ispod oka u Davida. Zatim posegnu u vedro sa vodom koje je stajalo na tlu pored njega i izvu�e iz njega novu mokru krpu. Strgnu onu koja mu je do tada obavijala �elo, baci je u vedro, a novoizva�enu koja se cedila obmota oko �ela i zaveza je. Voda mu se sada još ja�e slivala niz lice, kapaju�i preko gnoja koji je izbijao iz otvorenih rana. Mireline nozdrve zapahnjivao je trulež smrti što je izbijao iz ovog �oveka, nadja�avaju�i kako mirise krvi tako i straha koji su ispunjavali dvorište. Osetila je slabost i pomislila da �e se onesvestiti kada se iza njenih le�a ponovo zaori klicanje. Pokušala je da ne razmišlja o tome šta je svaki novi izliv oduševljenja zna�io. "Ne moraš da se mu�iš da je tražiš", odvrati taj užasni �ovek. "Samo što nije izišla pred sud. Poznato mi je, Davide, ko su tvoje šti�enice. Uklju�uju�i i ovu." On pokaza glavom prema Mireli ni ne pogledavši je. "Plemkinje, izdanci de Remijeve krvi. Došle su iz samostana Monglan. Tvoju 'ne�aku' ve� smo ispitivali u zatvoru." "Ne!" povika Mirela, otgnuvši se Davidu. "Valentina! Šta ste joj u�inili?" Ona ispruži ruke preko stola i dohvati zlog �oveka, ali je David otrgnu od njega. "Ne budi luda", prosikta on. Kada je lažni sudija podigao ruku ona se ponovo otrgnu. Kroz vrata zatvora iza stola ovoga puta izbaciše dva tela što izazva novo komešanje. Mirela se otrgnu i otr�a iza stola, te polete preko staza jer je ugladala Valentininu plavu rasutu kosu i krhko telo koje se kotrljalo niz stepenice zajedno sa telom nekog mladog sveštenika. Sveštenik se pridiže i pomože Valentini da ustane, a Mirela joj se baci u zagrljaj. "Valentina, Valentina", povika Mirela, zagledavši se u ro�akino modro lice i rase�ene usne. "Figure", prošaputa Valentina, divlje sevaju�i o�ima po dvorištu. "Klod mi je rekla gde se nalaze. Ima ih šest..." "Ne brini sada o tome", odrati Mirela, ljuljaju�i Valentinu u naru�ju. "Ujak je ovde. Oslobodi�emo te..." "Ne!" povika Valentina. "Ro�ako, oni �e me ubiti. Znaju za figure... se�aš li se duha! De Remi, de Remi", brbljala je ona, nesuvislo ponavljaju�i svoje porodi�no ime. Mirela je pokušala da je umiri. Ali tada ju je š�epao neki vojnik, iz �ijeg zagrljaja nije uspela da se oslobodi i pored sveg naprezanja. Uprla je divlji pogled prema Davidu koji se nagnuo preko stola i nešto uzbu�eno govorio užasnom sudiji. Mirela nastavi da se otima, pa �ak pokuša i da ugrize vojnika, ali onda se pojaviše neka dva �oveka, podigoše Valentinu, i odguraše je do stola. Valentina je stajala pred sudom, a dva vojnika su je držala. Na trenutak je pogledala prema Mireli, bleda i uplašena. A onda se osmehnula, a njen je osmeh bio nalik na sun�ev sjaj koji se probija kroz tmasti oblak. Mirela na trenutak prestade da se otima i uzvrati joj osmeh. A onda za�u glas �oveka s druge strane stola. Odjeknuo je poput udara bi�a po njenom umu i stao da se odbija o zidove dvorišta. "Smrt!"

Mirela nastavi da se otima vojniku. Zavrištala je i pozvala Davida, koji se presamitio preko stola sav u suzama. Valentinu su usporeno vukli preko poplo�anog dvorišta do travnate prevlake u stražnjem delu. Mirela se borila poput divlje ma�ke pokušavaju�i da se oslobodi �eli�nog stiska vojnikovih ruku. A onda je iznenada nešto pogodi s boka. I ona i vojnik padoše. Bio je to mladi sveštenik koji se skotrljao niz stepenice zatvora zajedno sa Valentinom i koji je sada pokušavao nju da spase, tako što se zaleteo u njih dvoje. Dok su se dva muškarca rvala na tlu, Mirela se oslobodila i potr�ala prema stolu preko koga je ležao presami�eni David. Zgrabila je sudiju za prljavu košulju i povikala mu u lice: "Opozovite nare�enje!" Pogledavši preko ramena, videla je da su dva krupna muškarca bez kaputa i sa zavrnutim rukavima na košuljama prikovala Valentinu za tle. Nije bilo vremena za gubljenje. "Oslobodite je!" povika ona. "Ho�u", odvrati �ovek, "ali samo ako mi kažeš ono što je tvoja ro�aka odbila da nam otkrije. Reci mi gde je sakrivena Monglanska garnitura. Poznato mi je s kim je tvoja mala prijateljica razgovarala pre no što je uhapšena..." "Ako vam kažem", žurno odvrati Mirela, ponovo bacivši pogled na Valentinu, "oslobodi�ete moju ro�aku?" "Moram ih se do�apati!" izusti on divlje. Posmatrao ju je neumoljivim, hladnim o�ima. O�ima ludaka, pomisli Mirela. Grozila ga se, ali ipak nije oborila pogled. "Ako je oslobodite, re�i �u vam gde su." "Reci!" zavrišta on. Kada se nagnuo prema njoj Mirela je osetila njegov kužan zadah na licu. David je nešto mrmljao pored nje, ali ona ne obrati na to pažnju. Duboko udahnuvši i zamolivši Valentinu da joj oprosti, ona lagano re�e: "Zakopane su u bašti iza ujakovog studija." "Aha!" povika on. O�i mu se zaiskriše neljudskim plamenom kada sko�i na noge i nagnu se preko stola prema Mireli. "Ti se ne bi usudila da me slažeš. Jer ako si to ipak u�inila, goni�u te do na kraj sveta. Moram se do�apati tih figura!" "Gospodine, preklinjem vas", povika Mirela. "Nisam vas slagala." "Verujem ti", odvrati on. Podigavši ruku on pogleda preko travnjaka prema dvojici muškaraca koji su držali Valentinu prikovanu za tle, �ekaju�i da im izda nare�enje. Mirela je posmatrala to odvratno lice, neopisivo izobli�eno, i tu i tada se zaklela da �e ga do kraja života, svog i njegovog, pamtiti. Da �e urezati u se�anje njegovo lice, lice ovog �oveka koji se tako okrutno poigravao životom njene ro�ake. Nikada ga ne�e zaboraviti. "Ko ste vi?" upita ona, dok je on i dalje posmatrao travnjak. On se lagano okrenu prema njoj, a mržnja kojom su sevale njegove o�i sledi joj kosti. "Ja sam gnev naroda", prošaputa on. "Plemstvo �e pasti, sveštenstvo �e pasti, kao i buržoazija. Izgazi�emo ih. Pljujem ja na sve vas i sve patnje koje ste prouzrokovali okrenu�e se protiv vas. I samo nebo �u vam srušiti na glave. Do�apa�u se Monglanske garniture! Bi�u njen vlasnik! Bi�e moja! Ako je ne prona�em tamo gde si rekla da je, proganja�u te... plati�eš mi!" Njegov otrovni glas odzvanjao je u Mirelinim ušima. "Nastavite sa smaknu�em!" povika on, a rulja istog �asa po�e ponovo da kli�e. "Smrt! Presuda je smrt!" "Ne!" zavrišta Mirela. Vojnik je š�epa, ali mu se ona otrgnu. Kao pomahnitala poletela je naslepo preko dvorišta, vuku�i suknje kroz bare krvi koje su oticale kroz pukotine izme�u kamenih plo�a. Kroz more lica koja su vrištala ona ugleda naoštrenu dvostruku sekiru kako se diže iznad Valentininog položenog tela. Valentinina kosa, srebrnasta od letnje toplote, ležala je prostrta po travi na kojoj je ležala. Mirela je letela kroz gomilu tela, koja su sve više opkoljavala taj užasan prizor kako bi prisustvovala smaknu�u. Bacila se kroz vazduh na Valentinino telo, upravo u trenutku kada se sekira spustila. 10. DVOSTRUKI NAPAD

Uvek sebe moraš dovesti u položaj da biraš izme�u dve mogu�nosti. Taljeran U sredu uve�e bila sam u taksiju i vozila se s jednog na drugi kraj grada da se sastanem sa Lili Rad na adresi koju mi je dala: negde u �etrdeset sedmoj ulici izme�u Pete i Šeste avenije. Mesto se zvalo "Gotamova aukcija knjiga", i ja nikada ranije tamo nisam bila. U utorak posle podne, Nim me je odvezao u grad i održao mi kratko predavanje o tome kako da podesim bravu na ulaznim vratima da bih uvek kada se vratim mogla znati da li je neko u mom odsustvu bio unutra. Pripremaju�i me za put u Alžir, tako�e mi je dao poseban telefonski broj koji je bio direktno povezan sa njegovim Centreks kompjuterom, tako da sam ga mogla pozvati u svako doba dana i no�i. (Velika žrtva za �oveka koji nije verovao u telefone!) Nim je u Alžiru poznavao ženu po imenu Mini Renselas, udovicu tamošnjeg pokojnog danskog konzula. O�igledno je bila veoma bogata i imala puno veza što je zna�ilo da je mogla da mi pomogne da saznam sve što mi je bilo potrebno. Pošto sam dobila to obaveštenje, nevoljno sam pristala da obavestim Luelina kako �u probati da za njega prona�em šahovske figure iz Monglanske garniture. Nisam se ose�ala prijatno zbog toga, jer je to bila laž, ali Nim me je ubedio da �u se smiriti tek ako prona�em tu prokletu šahovsku garnituru. Da i ne pominjem da �u tako bar donekle produžiti život. Ali ve� tri dana mene je brinulo nešto drugo pored vlastitog života ili (možda nepostoje�e) šahovske garniture. Brinuo me Sol. Ni u jednim novinama nisam našla ni retka o njegovoj smrti. U novinama od utorka bila su tri �lanka o UN, ali svi su se bavili ili temom gladi u svetu ili vijetnamskim ratom. Nigde ni pomena da je na kamenoj plo�i prona�en leš. Ko zna, možda nikada ni ne brišu prašinu u sobi za meditaciju. Ali to je bilo više nego �udno. Štaviše, iako je štampa donela kratko obaveštenje o Fiskeovoj smrti i o tome da se turnir odlaže za nedelju dana, nije ni�im nagovestila da on nije umro prirodnom smr�u. U sredu uve�e Hari je prire�ivao ve�eru. Sa Lili se nisam �ula od nedelje, ali bila sam ube�ena da je porodica do sada ve� saznala za Solovu smrt. Kona�no, on je bio u njihovoj službi ve� dvadeset pet godina. Zazirala sam od ovog susreta. Ako sam dobro poznavala Harija, ve�e �e se pretvoriti u bdenje. Svoje službenike smatrao je za �lanove porodice. Pitala sam se kako da se izvu�em i ne otkrijem im ono što znam. Kada je moj taksi skrenuo iz Šeste avenije u 47. ulicu, svi vlasnici radnji bili su na plo�niku i spuštali železne rešetke koje su štitile izloge od provalnika. A u radnjama su službenici iz izloga sklanjali raskošan nakit. Shvatila sam da se nalazim u samom centru dijamantske oblasti. Kada sam izišla iz taksija, ugledala sam unaokolo muškarce koji su stajali u skupinama po plo�niku, odevene u stroge crne kapute i sa visokim filcanim šeširima ravnih oboda. Neki su imali tamne brade prošarane sedinama, tako duga�ke da su im dopirale do prsa. "Gotamova aukcija knjiga" nalazila se na otprilike tre�ini puta do kraja bloka. Krenula sam izme�u skupina ljudi dok nisam stigla do doti�ne zgrade. Ulaz je bio u obliku malog predvorja zastrtog tepihom kao u viktorijanskim ku�ama, sa stepeništem koje je vodilo na sprat. S leve strane dva stepenika vodila su naniže do knjižare. Pod je bio od drveta, a niska tavanica prošarana tankim cevima za provo�enje toplog vazduha. U stražnjem delu nalazili su se ulazi u nekoliko drugih prostorija koje su od poda do tavanice bile zatrpane knjigama. Na svakom zaokretu gomile knjiga samo što se nisu preturile, a uski prolazi bili su zakr�eni �ita�ima koji su mi se nerado sklanjali da bi, �im bih prošla, ponovo zauzeli pre�ašnje mesto, verovatno pri tom ne propustivši nijedan red. Lili je stajala u poslednjoj prostoriji u nizu, odevena u veli�anstveni kaput od crvene lisice i vunene �arape. Bila je udubljena u razgovor sa smežuranim star�i�em upola nižim od nje. I on je na sebi imao isti crni kaput i šešir kao i oni ljudi sa ulice, ali nije imao bradu, a potamnelo lice bilo mu je

svo izborano. Debele nao�ari sa zlatnim okvirom jako su mu uve�avale o�i, tako da je delovao napeto. On i Lili predstavljali su �udan par. Kada me je Lili ugledala kako se približavam, spustila je šaku na star�evu ruku i nešto mu rekla. Okrenuo se prema meni. "Ket, želim da te upoznam sa Mordekajem", re�e ona. "On je moj stari prijatelj i zna dosta o šahu. Mislila sam da bismo mogle s njim da porazgovaramo o našem malom problemu." Pretpostavila sam da misli na Solarina. Ali tokom poslednjih nekoliko dana i sama sam ponešto saznala, tako da sam u tom trenutku ose�ala potrebu da odvu�em Lili u stranu i porazgovaram o Solu pre no što budem morala da izazovem lavove u njihovoj vlastitoj pe�ini. "Mordekaj je velemajstor, iako više ne igra", nastavi Lili. "Trenira me za turnire. �uven je. Napisao je i nekoliko knjiga o šahu." "Laskaš mi", primeti skromno Mordekaj, osmehnuvši mi se. "Živim od prodaje dijamanata. Šah je moj hobi." "Ket je u nedelju bila na turniru sa mnom", obavesti ga Lili. "Ah, tako", izusti Mordekaj, pomnije se zagledavši u mene kroz debele nao�ari. "Shvatio sam. Zna�i prisustvovali ste svemu što se dogodilo. Predlažem vam, moje dame, da po�emo na �aj. U blizni ima jedno mesto gde bismo mogli da porazgovaramo." "Pa... ne bih volela da zakasnim na ve�eru. Ne želim da razo�aram Lilinog oca." "Ali, molim vas", izusti Mordekaj krajnje šarmantno, ali istovremeno i odlu�no. Uhvativši me za ruku, povede me prema vratima. "I sam ve�eras moram da obavim nekoliko važnih stvari, ali veoma bih se razo�arao kada ne bih �uo vaša zapažanja o zagonetnoj smrti velemajstora Fiskea. Dobro sam ga poznavao. Nadam se da �e vaše mišljenje biti manje nategnuto od onog koje mi je izložila moja... prijateljica Lili." Kada smo pokušali da se probijemo kroz prvu od prostorija, došlo je do izvesne pometnje. Mordekaj je morao da mi pusti ruku dok smo jedno za drugim prolazili uskim prolazima, sa Lili na �elu. Odahnula sam kada smo izišli iz pretrpane knjižare na hladan vazduh. Mordekaj me ponovo uhvati za ruku. Ve�ina trgovaca dijamantima do sada se ve� razišla, a njihove radnje utonule su u tamu. "Lili mi je rekla da ste stru�njak za kompjutere", re�e Mordekaj, guraju�i me niz ulicu. "Zanimaju vas kompjuteri?" upitah. "Ne naro�ito. Zadivljuju me njihove mogu�nosti. Može se re�i da volim da studiram formule." Rekavši to, on se veselo zakikota, razvukavši usta u široki osmeh. "Lili vam nije rekla da sam bio matemati�ar?" On se okrenu prema Lili koja se vukla za nama, a ona odmahnu glavom i stiže nas. "Jedan semestar proveo sam u Cirihu kao student profesora Ajnštajna. Bio je tako pametan da niko od nas nije razumeo ni re�! Ponekad bi zaboravio o �emu je govorio, pa bi napustio u�ionicu, ali se niko nikada nije nasmejao. Svi smo ga veoma cenili." Kada je trebalo da pre�emo jednosmernu ulicu, zastao je da i Lili uhvati pod ruku. "Jednom sam se u Cirihu razboleo", nastavi on. "Dr Ajnštajn je došao da me poseti. Seo je pored mog kreveta i po�eli smo da pri�amo o Mocartu. Mnogo je voleo Mocarta. Profesor Ajnštaj je, znate, bio odli�an violinista." Mordekaj mi se ponovo osmehnu, a Lili mu stisnu ruku. "Mordekaj je imao veoma zanimljiv život", obavesti me ona. Primetila sam da je Lili prema njemu bila krajnje ljubazna. Nikada je nisam videla da se bilo kome tako pokorava. "Ali odlu�io sam da ne nastavim karijeru matemati�ara", re�e Mordekaj. "Kažu da i za matemati�ara kao i za sveštenika morate biti predodre�eni. Izabrao sam da budem trgovac. Me�utim, još i dan danas me zanimaju stvari vezane za matematiku. Stigli smo." On povu�e Lili i mene kroz dvostruka vrata iza kojis se pružalo stepenište. Kada smo po�eli da se penjemo, Mordekaj dodade: "Da, oduvek sam smatrao kompjutere za osmo �udo sveta!" A zatim se ponovo škripavo nasmejao. Dok sam se pela stepenicama, pitala sam se da li je Mordekaj slu�ajno pomenuo kako

ga zanimaju formule. A negde u pozadini uma za�ula sam refren: "Kada �etiri budu meseca i dana, do�i �e osmica." Mali restoran nalazio se na me�uspratu i gledao je na ogroman bazar sa malim prodavnicama dragulja. Dole je sve bilo zatvoreno, ali restoran je bio pun staraca koji su pre nepunih pola sata �avrljali na ulici. Skinuli su šešire, ali ne i male kape. Pojedini su imali duga�ke vise�e lokne sa obe strane lica, kao i Mordekaj. Pronašli smo slobodan sto i Lili se ponudila da ode po �aj dok mi budemo pri�ali. Mordekaj mi pridrža stolicu, pa obi�e sto kako bi seo s druge strane. "Te lokne koje polaze od uveta zovu se payess", obavesti me on. "Religijska tradicija. Jevreji ne smeju da šišaju brade niti da briju lokne jer u Tre�oj knjizi Mojsijevoj stoji: 'Da se ne na�ine �elavi �upaju�i kosu s glave svoje i da ne briju brade svoje.'" Mordekaj se ponovo osmehnu. "Ali vi ne nosite bradu", primetih. "Ne", skrušeno se složi Mordekaj. "Kao što stoji na jednom drugom mestu u Bibliji: 'Moj brat Isaija je kosmat, a ja sam �osav.' Voleo bih da mogu da pustim bradu, jer smatram da bih s njom izgledao dosta pristalo..." O�i mu se zacakliše. "Ali sve što izraste li�i na poslovi�ne trice i ku�ine." U tom trenutku stiže Lili sa poslužavnikom na kome su se pušili vr�evi sa �ajem, a Mordekaj nastavi. "U drevna vremena Jevreji nisu žnjali uglove polja, po uzoru na uglove svojih brada, ostavljaju�i ih za ostarele žitelje sela i lutalice u prolazu. Lutalice su oduvek zauzimale posebno mesto u jevrejskoj veri. Postoji nešto misti�no u vezi sa pojmom lutanja. Moja prijateljica Lili mi je rekla da se spremate na put?" "Da", odvratih. Nisam bila sigurna kako bi reagovao ako bih mu kazala da �u godinu dana provesti u jednoj arapskoj zemlji. "Želite li �aj sa mlekom?" upita Mordekaj. Klimnuh i po�eh da ustajem, ali on je ve� bio na nogama. "Samo vi sedite", re�e on. �im se udaljio, okrenuh se ka Lili. "Brzo, dok smo same", prošaputah, "kako je tvoja porodica primila vest o Solu?" "Oh, baš su ogor�eni na njega", re�e ona, mešaju�i �aj. "Naro�ito Hari. Bez prestanka ga naziva nezahvalnim kopiletom." "Ogor�eni su?" ponovih. Zar je Sol kriv što su ga sredili?" "O �emu pri�aš?" upita me Lili, �udno me pogledavši. "Ne misliš valjda da je Sol naru�io da ga ubiju?" "Ubiju?" Liline o�i su se iz trenutka u trenutak sve više širile. "Slušaj, znam da sam malo preterala, umišljaju�i da je kidnapovan i tako to. Ali on se posle toga vratio ku�i. Dao je otkaz i napustio nas. Posle dvadeset pet godina!" "Kažem ti da je mrtav", ostadoh pri svome. "Videla sam ga. Ležao je na kamenoj plo�i u sobi za meditaciju pri UN u ponedeljak ujutro. Neko ga je ubio!" Lili je sedela, zure�i u mene otvorenih usta i sa kašikom u ruci. "Sve je ovo nekako iš�ašeno", nastavih. Lili mi dade znak da u�utim i upre pogled pored mog ramena. Mordekaj se vra�ao, nose�i nekoliko malih pakovanja mleka za �aj. "Kao da sam im tražio da mi daju ne znam šta", primeti on, smestivši se izme�u Lili i mene. "Nikom više ni ne pada na pamet da bude ljubazan sa mušterijom." Prvo je odmerio Lili, a onda i mene. "Šta se to ovde dešava? Izgledate kao da ste upravo ugledale duha?" "Otprilike", odvrati Lili prigušenim glasom, lica belog kao �aršav. "Izgleda da je o�ev šofer... preminuo." "Oh, žao mi je", re�e Mordekaj. "Dugo je bio kod vas, zar ne?" "Još pre no što sam se i rodila." Pogled joj se caklio, a u mislima kao da je bila milionima milja daleko. "Zna�i, nije bio mlad? Sre�om nije ostavio za sobom nezbrinutu porodicu?" Mordekaj je posmatrao Lili sa �udnim izrazom na licu. "Možeš mu re�i. Reci mu ono što si rekla meni" izusti Lili. "Mislim da ne bi trebalo..." "Zna za Fiskea. Ispri�aj mu o Solu."

Mordekaj se okrenuo prema meni s u�tivim izrazom lica. "Pretpostavljam da je u pitanju nešto dramati�no?" upita on gotovo veseljukavo. "Kako izgleda, moja prijateljica Lili smatra da velemajstor Fiske nije umro prirodnom smr�u, a možda i vi delite njeno mišljenje?" Uz put je pijuckao �aj. "Mordekaje", umeša se Lili, "Ket mi je upravo rekla da je Sol ubijen." Mordekaj spusti kašiku, ne podigavši pogled. Zatim uzdahnu. "Da. Bojao sam se da �eš mi to re�i." Zagledao se u mene velikim, tužnim o�ima iza debelih stakala. "Je li to istina," Okrneuh se ka Lili. "Slušaj, mislim da ne bi..." Ali Mordekaj me u�tivo prekinu. "Kako to da ste vi prvi za to saznali", upita me on, "a Lili i njena porodica izgleda o tome nemaju pojma?" "Bila sam prisutna", odvratih. Lili zausti da nešto kaže, ali je Mordekaj u�utka. "Dame, dame", re�e, okrenuvši se prema meni. "Budite, molim vas, ljubazne pa krenite od po�etka." I tako sam opet iz po�etka pri�ala pri�u koju sam ispri�ala i Nimu. Solarinovo upozorenje na šahovskom me�u, Fiskeova smrt, Solov tajanstveni nestanak, rupe od metaka na kolima i, na kraju, Solov leš u Ujedinjenim Nacijama. Razume se, izostavila sam nekoliko sitnica kao gataru, �oveka na biciklu i Nimovu pri�u o Monglanskoj garnituri. Za ovo poslednje sam se zaklela da nikome ne�u ispri�ati, a ostalo je izgledalo suviše bizarno da bih ponavljala. "Sve ste veoma dobro objasnile", re�e on kada sam završila. "Mislim da možemo sa velikom sigurnoš�u pretpostaviti da su Fiskeova i Solova smrt u izvesnoj vezi. Sada moramo utvrditi koji ih doga�aji ili osobe me�usobno dovode u vezu i uspostaviti ustrojstvo." "Solarin!" javi se Lili. "Sve ukazuje na njega. On je o�igledna veza." "Drago moje dete, zašto Solarin?" upita Mordekaj. "Kakav bi on mogao da ima motiv?" "Želeo je da eliminiše sve koji bi mogli da ga pobede. Kako ne bi morao da otkrije formulu za to oružje." "Solarin se ne bavi oružjem", umešah se. "Doktorirao je iz oblasti akustike." Mordekaj me �udno pogleda. Zatim nastavi. "Tako je. Ja, u stvari, poznajem Aleksandra Solarina. To ti nikada nisam rekao." Lili je �utke sedela sa šakama položenim u krilu, o�igledno povre�ena što postoji tajna koju njen obožavani šahovski majstor nije podelio s njom. "Pre mnogo godina, dok sam se još bavio trgovinom dijamantima, otišao sam u posetu prijatelju u Rusiji na povratku sa amsterdamske berze. Tamo su mi predstavili jednog mladi�a od otprilike šesnaest godina. Boravio je u ku�i moga prijatelja da bi u�io šah..." "Ali Solarin je poha�ao Palatu za mlade pionire", upadoh mu u re�. "Da", odvrati Mordekaj, ponovo mi uputivši onaj �udan pogled. Bilo je suviše o�igledno da sam završila doma�i zadatak, pa u�utah. "Ali u Rusiji svako sa svakim igra šah. Nemaju šta drugo da rade, ozbiljno. I tako sam seo da odigram jednu partiju sa Aleksandrom Solarinom. Hteo sam da ga podu�im nekim sitnicama. A on me je pobedio, i to glatko. Taj de�ko je najbolji šahista s kojim sam se suo�io preko šahovske table. Draga moja", obrati se on Lili, "možda ste ti ili velemajstor Fiske mogli da ga pobedite. Ali mislim da je to malo verovatno." Svi smo izvesno vreme �utali. Nebo se napolju smrklo, a u restoranu sem nas troje, više nije bilo nikoga. Mordekaj pogleda na svoj džepni sat, podiže šolju i iskapi �aj. "E pa, šta �emo sa svim tim?" upita on veselo u želji da prekine tišinu. "Da li ste razmišljale o nekom drugom motivu zbog koga bi neko poželeo da pobije tolike ljude?" I Lili i ja odmahnusmo glavama potpuno omamljene. "Nema rešenja?" upita on, ustavši i dohvativši šešir. "Ve� sam zakasnio na zakazanu ve�eru, kao, uostalom, i vas dve. Razmisli�u o ovom problemu, kada budem imao vremena, ali hteo bih da vam nagovestim u kom pravcu �e i�i moja razmišljanja. Pa,

promislite. Hteo bih samo da kažem kako smrt velemajstora Fiskea nema nikakve veze sa Solarinom, a još manje sa šahom." "Ali samo je Solarin bio tamo, neposredno pre no što su oba leša otkrivena!" povika Lili. "Nije ta�no", ispravi je Mordekaj. "Postoji još jedna osoba koja je bila prisutna u oba slu�aja. Tvoja prijateljica Ket!" "Samo �as", po�eh. Ali me Mordekaj prekinu. "Ne mislite da je �udno to što je šahovski turnir odložen za nedelju dana 'u znak žalosti zbog nesre�ne smrti velemajstora Fiskea', a nigde se u štampi ne pominje da je možda varao za vreme partije? Zar vam ne izgleda �udno što ste pre dva dana videli Solov leš na javnom mestu - i to u zgradi Ujedinjenih Nacija, a to nigde nije pomenuto u sredstvima javnog informisanja? Kako sve to objašnjavate?" "Neko zataškava stvari!" povika Lili. "Možda", odvrati Mordekaj, slegnuvši ramenima. "Ali i ti i tvoja prijateljica Ket ste i same prikrile izvesne dokaze. Pomozite mi da shvatim zašto niste otišle u policiju kada su ti pucali u kola? Zašto Ket nije prijavila da je videla leš koji je potom ispario?" Lili i ja po�esmo u isti mah da govorimo. "Ali rekla sam ti zašto sam htela da..." promrmlja ona. "Plašila sam se..." zamucah. "Polako", re�e Mordekaj podigavši šaku. "Ovo vaše mucanje bi na policiju napravilo još r�aviji utisak nego što je ostavilo na mene. A �injenica da je tvoja prijateljica Ket bila prisutna u obe prilike �ini je još sumnjivijom." "Na šta ciljate?" upitah. U glavi su mi odzvanjale Nimove re�i: "Možda, draga moja, neko misli da ti nešto znaš." "Ciljam na to da iako možda nemate nikakve veze sa tim doga�ajima, oni imaju veze sa vama." Rekavši to, on se sagnu i poljubi Lili u �elo. Zatim se okrenu prema meni i dok smo se formalno rukovali u�ini nešto krajnje neobi�no. Namignu mi! Potom se brzo udalji niz stepenice i nestade u tami no�i. 11. NAPREDOVANJE PEŠAKOM A zatim je donela šahovsku tablu i po�eli su da igraju; ali Šarkan nije pratio njene pokrete, ve� je netremice zurio u njena ljupka usta, pa je na mesto Slona stavio Konja, a Slona na mesto Konja. Ona se nasmeja i re�e mu: "Ako ovako nastaviš da igraš, to �e zna�iti da ništa ne znaš o ovoj igri." "Tek nam je prva", odvrati on. "Ne sudi po ovom po�etku." 'Pri�e iz hiljadu i jedne no�i' PARIZ, 3. SEPTEMBAR 1792. U malom mesinganom sve�njaku u predvorju Dantonove ku�e gorela je samo jedna sve�a. Ta�no u pono� neko u duga�koj crnoj pelerini povukao je gajtan za zvonce kod ulaznih vrata. Nastojnik se dogegao kroz predvorje i provirio kroz prorez. �ovek na stepeništu natukao je na o�i izgužvani šešir sa spuštenim obodom tako da mu nije mogao videti lice. "Blagi Bože, Luj", izusti �ovek, "otvori ta vrata. To sam ja, Kamij." Za�u se pomeranje reze i nastojnik otvori vrata. "Malo opreza nije na odmet, gospodine", stade da se izvinjava stariji muškarac. "Razumem", odvrati Kamij Demulan ozbiljno dok je prelazio preko praga, skidaju�i šešir širokog oboda i prolaze�i prstima kroz gustu, kovr�avu kosu. "Upravo dolazim iz zatvora La Fors. Znaš li šta se dogodilo..." Demulan zastade usred re�enice jer je primetio neko kratanje me�u tamnim senkama u predvorju. "Ko je to tamo?" upita on uplašeno. Iz mraka se podiže naka visoka, bleda prilika, elegantno odevena uprkos velikoj vru�ini. Zatim zakora�i na svetlost i pruži Demulanu ruku.

"Dragi moj Kamij", oslovi ga Taljeran. "Nadam se da te nisam uznemirio. �ekam Dantona da se vrati iz komiteta." "Morise!" uzviknu Demulan prihvativši njegovu ispruženu ruku dok se nastojnik udaljavao. "Šta te dovodi u naš dom tako kasno?" Pošto je bio Dantonov sekretar, Demulan je godinama živeo sa porodicom svog poslodavca. "Danton je ljubazno pristao da mi obezbedi propusnicu kako bih napustio Francusku", staloženo objasni Taljeran. "Želim da se vratim u Englesku i nastavim da vodim pregovore. Kao što ti je poznato, Britanci su odbili da priznaju našu novu vladu." "Da sam na tvom mestu, ne bih ga no�as �ekao da se vrati", primeti Kamij. "�uo si šta se danas dogodilo u Parizu?" Taljeran lagano odmahnu glavom i re�e: "�uo sam da su Prusi odbijeni i da se povla�e. Koliko sam shvatio, vra�aju se ku�i jer su svi ovamo došli sa dizenterijom." On se nasmeja. "Nema te vojske koja bi mogla da maršira tri dana piju�i uz put vina iz Šampanje!" "To je ta�no, poslali smo Pruse ku�i", složi se Demulan, ali se ne nasmeja. "Me�utim, ja sam mislio na masakr." Videvši Taljeranov izraz lica, shvatio je da ovaj još nije �uo najnovije vesti. "Po�elo je po podne, u zatvoru l'Abe. Sada su na red došli La Fors i La Konsjerž. Koliko smo mogli da izra�unamo, pobijeno je ve� preko pet stotina ljudi. Došlo je do masovnog pokolja, �ak i kanibalizma, a Skupština nije u stanju sve to da prekine..." "Ništa nisam o tome �uo!" uzviknu Taljeran. "Šta je preduzeto?" "Danton je još u La Forsu. Komitet je improvizovao su�enja u svim zatvorima, u nadi da �e obuzdati bujicu. Složili su se da pla�aju sudijama i izvršiocima presuda šest franaka dnevno plus hranu. Jedino su na taj na�in mogli da zauzdaju stvari. Morise, Parizom vlada anarhija. Narod je naziva Terorom." "Nemogu�e!" povika Taljeran. "Kada ove vesti procure, možemo se slobodno odre�i svake nade da �emo ponovo uspeti da se zbližimo sa Engleskom. Bi�emo sre�ni ako se ne pridruže Prusima, pa nam i oni objave rat. To je razlog više da smesta krenem." "Ne možeš bez propusnice", podseti ga Demulan, uhvativši ga pod ruku. "Danas po podne uhapšena je gospo�a de Stal kada je pokušala da ode iz zemlje, koriste�i se diplomatskim imunitetom. Imala je sre�e što sam se našao u blizini i spasao je giljotine. Odveli su je u parisku komunu." Na Taljeranovom licu videlo se da shvata ozbiljnost situacije. Demulan nastavi. "Ne plaši se za nju, vra�ena je no�as u ambasadu i sada je na sigurnom. A i ti bi trebalo da si kod ku�e. No�as nijedan pripadnik plemstva ili sveštenstva ne bi trebalo da se vrzma unaokolo. Ti si, prijatelju, u dvostrukoj opasnosti." "Jasno mi je", tiho primeti Taljeran. "Da, sve mi je jasno." Bilo je ve� skoro jedan sat po pono�i kada se Taljeran pešice vratio ku�i, izbegavaju�i da se mra�nim kvartovima Pariza vozi u ko�iji kako ne bi privukao ni�iju pažnju. Dok se umoran kretao slabo osvetljenim ulicama, nailazio je na skupine koje su se vra�ale iz pozorišta i iz kockarnica. Njihov smeh ga je zapahnjivao dok su pored njega promicali u otvorenim ko�ijama koje su krivudale odnose�i u no� pijance i njihov šampanjac. Plesali su na ivici provalije, pomisli Moris. U pitanju je bilo samo vreme. Ve� sada je mogao da nasluti mra�ni haos u koji je njegova zemlja srljala. Morao je oti�i - i to što pre. Uznemirio se kada je, približivši se kapiji svoga vrta, video da svetlost obasjava unutrašnje dvorište. Izri�ito je naredio da sve žaluzine budu zatvorene i zastori spušteni, kako svetlost ne bi prodirala napolje, otkrivaju�i da se on nalazi kod ku�e. Ovih je dana bilo opasno boraviti kod ku�e. A kada se spremao da uvu�e klju� u klju�aonicu, masivna željezna vrata se uz škripu otvoriše. Na njima se pojavi Kurtijad, sobar, a svetlost koju je video poticala je od kratke sve�e u njegovoj ruci. "Pobogu, Kurtijade", prošaputa Taljeran. "Rekoh ti da ne�u da vidim nikakvu svetlost. Na smrt si me prepao." "Izvinite, monsenjeru", odvrati Kurtijad koji se svom gospodaru uvek obra�ao njegovom crkvenom titulom, "nadam se da nisam prekora�io svoja ovlaš�enja, prekršivši još jedno vaše nare�enje."

"Šta si u�inio?" upita Taljeran, dok je promicao kroz kapiju, a sobar je za njim zaklju�avao. "Neko vas �eka, monsenjeru. Na svoju odgovornost sam toj osobi dozvolio da vas unutra sa�eka." "Ali to je neozbiljno." Taljeran zastade i uhvati sobara za ruku. "Rulja je jutros zaustavila gospo�u de Stal i odvela je u parisku komunu. Umalo nije nastradala! Niko ne sme saznati da nameravam da napustim Pariz. Moraš mi re�i koga si to pustio unutra." "Gospo�icu Mirelu, monsinjeru", odvrati sobar. "Došla je sama, malopre." "Mirela? Sama u ovo doba no�i?" Taljeran pohita preko dvorišta sa Kurtijadom. "Gospodine, stigla je sa putnim kov�egom. Haljina joj je sva iscepana. Jedva je re� uspela da izgovori. �ak mi se �ini da joj je haljina poprskana krvlju. I to dosta." "Bože", promrmlja Taljeran, hramaju�i što je brže mogao kroz baštu, a zatim kroz mra�no, široko predvorje. Kurtijad pokaza prema radnoj sobi, a Taljeran pohita niz hodnik i pro�e kroz široka vrata. Svuda unaokolo nalazili su se napola spakovani kov�ezi za knjige; pripreme za skorašnji odlazak bile su u punom jeku. Mirela je ležala nasred sobe na sofi presvu�enoj satenom boje breskve, a bledo lice nejasno joj je osvetljavala sve�a koju je Kurtijad ostavio pored nje. Taljeran se uz nešto teško�e spusti na kolena i uze njenu mlitavu šaku me�u svoje, te stade odlu�no da joj trlja prste. "Da donesem mirišljavu so, sire?" upita Kurtijad zabrinuta lica. "Sve sluge su otpuštene jer je trebalo ujutro da krenemo..." "Znam, znam", prekinu ga gospodar, ne skidaju�i pogled sa Mirele. Srce mu se steglo od straha. "Prvo se Danton nije pojavio sa propusnicama. A sada još i ovo..." On podiže pogled prema Kurtijadu koji je i dalje držao sve�u iznad njegove glave. "Pa, po�i ve� jednom po tu so, Kurtijade. Kada je osvestimo, oti�i �eš do Davida. Moramo što pre saznati šta se dogodilo." Taljeran je �utke sedeo pored sofe, posmatraju�i Mirelu, dok mu je kroz um promicalo na stotine užasnih misli. Dohvativši sve�u sa stola, on je prinese bliže nepomi�nom telu. Njena kosa boje jagode bila je ulepljena krvlju, a lice umazano blatom i krvlju. Nežno joj je sklonio kosu sa lica i nagnuo se da je poljubi u �elo. Dok ju je posmatrao, nešto se u njemu uzburkalo. �udno, pomisli. Uvek je bila ozbiljna, trezvena. Kurtijad se vratio sa solju. Pružio je gospodaru malu kristalnu posudu. Podigavši pažljivo Mirelinu glavu, Taljeran stade da joj maše neza�epljenom bo�icom ispred nosa, dok nije po�ela da kašlje. Otvorila je o�i i sa užasom se zagledala u dvojicu muškaraca. Iznenada se uspravila i sela kao da je shvatila gde se nalazi. Divlje je š�epala Taljeranov rukav, sva u panici. "Koliko dugo sam bila u nesvesti?" povika ona. "Nikom niste rekli da sam ovde?" Lice joj je bilo sasvim belo, a držala ga je za ruku kao da u sebi poseduje snagu desetorice. "Nisam, mila, nisam", odvrati Taljeran umiruju�im glasom. "Nisi dugo bila ovde. �im se budeš makar malo bolje ose�ala, Kurtijad �e ti doneti zagrejanu rakiju da se smiriš, a zatim �emo poslati po tvog ujaka." "Nipošto!" Mirela samo što nije vrisnula. "Niko ne sme znati da sam ovde! Ne smete nikom re�i, a ponajmanje mom ujaku! Prvo �e me tamo potražiti. Život mi je u strašnoj opasnosti. Zakunite se da nikome ne�ete re�i!" Pokušala je da sko�i na noge, ali je Taljeran i Kurtijad spre�iše. "Gde je moj kov�eg?" zavika ona. "Evo ga ovde", odvrati Taljeran, lupnuvši po kožnoj torbi. "Pored kau�a. Draga moja, moraš se smiriti i le�i. Molim te odmori se dok ne budeš u stanju da govoriš. Veoma je kasno. Zar ne bi volela da bar pošaljemo po Valentinu, da je obavestimo da si na sigurnom?" Pri pomenu Valentininog imena, Mirelininim licem razliše se takav užas i tuga da se Taljeran uplašen trgnu od nje. "Ne", izusti on jedva �ujno. "To ne može biti. Ne Valentina. Reci mi da se ništa nije dogodilo Valentini. Reci mi!"

Zgrabio je Mirelu za ramena i po�eo da je trese. Ona lagano usredsredi pogled na njegovo lice. Ono što je pro�itao u dubini njenih o�iju silno ga je potreslo. On je snažno steže za ramena i po�e da govori promuklim glasom: "Molim te, molim te, kaži da joj se ništa nije dogodilo. Moraš mi re�i da joj se ništa nije dogodilo!" Mireline o�i bile su potpuno suve dok ju je Taljeran i dalje tresao. Kao da više nije znao šta �ini. Kurtijad lagano ispruži ruku i nežno je spusti na gospodarevo rame. "Sire", re�e on nežno. "Sire..." Ali Taljeran je i dalje zurio u Mirelu kao da je sišao s uma. "To ne može biti istina", prošaputa on, izgovaraju�i re� po re� kao da iz usta želi da odagna gorak ukus. Zatim njegov stisak sasvim polako popusti. Ruke mu klonuše, ali pogled i dalje nije skidao s njenih o�iju. Lice mu je bilo potpuno bezizražajno. Otupeo je od bola u koji nikako nije mogao da poveruje. Odmaknuvši se od nje, on ustade i uputi se ka kaminu, okrenuvši im le�a. Otvorio je prednji zid svog skupocenog, pozla�enog sata koji je stajao na kaminu i uvukao zlatni klju�i�. Lagano i s puno pažnje stao je da ga navija. Mirela ga je �ula kako otkucava u tami. Sunce još nije izišlo, ali prva bleda svetlost provukla se kroz svilene draperije Taljeranovog budoara. Probdeo je pola no�i, ove užasne no�i. Nikako nije mogao sebi da prizna da je Valentina mrtva. Ose�ao se kao da mu je neko iš�upao srce i nije znao kako da izi�e nakraj s takvim jednim ose�anjem. Bio je �ovek bez porodice, �ovek koji nikada ranije nije osetio potrebu za drugim ljudskim bi�em. Možda je tako i bilo bolje, pomisli on s gor�inom. Ako nikada ne iskusite ljubav, onda vas ni gubitak ne može dirnuti. Video je Valentininu svetloplavu kosu kako se presijava na svetlosti vatre dok se naginjala da mu poljubi stopalo, dok mu je milovala lice svojim tankim prstima. Razmišljao je o smešnim stvarima koje je govorila, o tome kako je volela da ga šokira svojim bezobrazlucima. Zar je mogu�e da je mrtva? Kako je to mogu�e? Mirela uopšte nije bila u stanju da ispri�a kako je njena ro�aka nastradala. Kurtijad joj je spremio toplu kupku i naterao je da popije zagrejanu jaku rakiju u koju je stavio malo laudanuma, kako bi lakše zaspala. Taljeran ju je smestio u ogroman krevet u svom budoaru, �iji je lu�ni baldahin bio presvu�en bledoplavom svilom. Iste boje bile su i Valentinine o�i. On je probdeo pola no�i. Samo bi povremeno prilegao na obližnjem otomanu presvu�enom vodeno plavom svilom. Mirela je bezbroj puta padala u san, da bi se ve� u narednom trenutku naglo budila, praznog pogleda, izvikuju�i Valentinino ime. On bi je u takvim prilikama tešio, a kada bi ponovo pala u san, on bi se vra�ao u svoj improvizovani krevet, zavla�e�i se pod �ebad koju mu je Kurtijad doneo. Me�utim, njega nije imao ko da teši i kada se zora zarudela kroz francuske prozore koji su gledali na baštu, Taljeran se i dalje prevrtao na sofi, raspuštenih plavih kovrdža i zamagljenog pogleda od neispavanosti. Mirela je u toku no�i jednom uzviknula: "Po�i �u s tobom u L'Abe, ro�ako. Ne�u te pustiti samu u Kordelje." Kada je �uo te re�i, hladni žmarci mu pro�oše duž ki�me. Blagi Bože, zar je mogu�e da je stradala u L'Abeu? Ostalo �ak nije mogao ni da zamisli. Odlu�io je da iz Mirele izvu�e istinu kada se odmori - bez obzira na bol koji �e im oboma to pri�initi. Dok je ležao na kanabetu, za�uo je neki zvuk, lagane korake. "Mirela?" prošaputa on, ali ne dobi odogovor. Ispruživši ruku, razmakao je krevetske zastore. Nije je bilo. Umotavši se u svileni ku�ni ogrta�, Taljeran krenu hramaju�i prema garderobi. Ali dok je prolazio pored francuskih prozora, ugledao je kroz guste svilene zavese neku priliku koja se ocrtavala na jutarnjoj svetlosti. On malo razmaknu draperije iza kojih se nalazila terasa. I sledi se. Tamo je stajala Mirela, okrenuta le�ima, i posmatrala vrtove i mali vo�njak s druge strane kamenog zida. Bila je potpuno naga, a njena mle�na put svetlucala je svilenim sjajem na jutarnjoj svetlosti. Takve je se se�ao od onog prvog jutra kada ih je video na skelama u Davidovom ateljeu. Valentina i Mirela.

Ovo se�anje izazvalo je u njemu takav trenutni šok kao da ga je neko proboo kopljem. Ali bilo je tu još ne�eg. Nešto se lagano probijalo na površinu kroz mra�ni, pulsiraju�i, crveni bol njegove svesti. A kada se probilo, u�inilo mu se mnogo strašnijim od bilo �ega što je uopšte mogao zamisliti. U tom je trenutku osetio požudu. Strast. Poželeo je da š�epa Mirelu tamo na terasi, u ovim prvim trenucima vlažne zore, da uroni svoje telo u njeno, da je obori na tle, da joj grize usne i gnje�i telo, da izru�i svoj bol u tamni bezdani bunar njenog bi�a. Dok je postajao svestan svojih najskrivenijih želja, Mirela se, osetivši njegovo prisustvo, okrenula. Istog �asa strašno je pocrvenela. A on se osetio silno ponižen i pokušao je nekako da prikrije posramljenost. "Draga moja", re�e on, užurbano skinuvši ogrta� i zakora�ivši napolje da je ogrne, "prehladi�eš se. U ovo doba godine ima puno rose." Ose�ao se glupo. I gore od toga. Kada je prstima ovlaš dodirnuo njena ramena dok ju je ogrtao svojom svilenom ku�nom haljinom, sav se stresao, kao nikada ranije. Jedva se uzdržao da ne odsko�i od nje, a Mirela ga je i dalje nemo posmatrala onim svojim bezdanim, zelenim o�ima. Žurno je odvratio pogled. Ona nije smela saznati o �emu je malopre razmišljao. Ose�ao se kao poslednji bednik. Stao je da misli o tome kako da se oslobodi ose�anja koje ga je tako iznenada obuzelo. I to sa takvom žestinom. "Morise", izusti ona, podigavši vitke prste kako bi mu sklonila jednu neposlušnu plavu kovr�u, "želim sada da ti pri�am o Valentini. Mogu li da govorim o Valentini?" Njena kosa boje jagode dodirivala mu je prsa na blagom jutarnjem povetarcu. Ose�ao je kako plamti kroz tanko tkanje no�ne košulje. Bio je tako blizu da je ose�ao slatki miris njene kože. Sklopio je o�i, u želji da se savlada, nesposoban da je pogleda u o�i, plaše�i se onoga što je mogao u njima da ugleda. Bol koji ga je prožimao postajao je sve ja�i. Kako može biti takvo �udovište? Primorao je sebe da otvori o�i i da je pogleda. Nagnao je potom sebe da se osmehne, mada je osetio kako mu se usne u stvari samo �udno krive. "Nazvala si me Moris", i dalje se usiljeno osmehivao. "A ne 'uja�e Moris.'" Bila je tako neverovatno lepa, sa napola rastvorenim usnama nalik na tamne, zgnje�ene ružine latice... On odagna sli�ne misli. Valentina. Želela je da mu pri�a o Valentini. Nežno, ali ipak odlu�no, on spusti šake na njena ramena. Kroz tanku svilenu odoru ose�ao je toplotu njene kože. Primetio je plavu venu kako joj pulsira na duga�kom, belom grlu. A malo niže, prime�ivao je senku izme�u njenih mladih grudi... "Valentina te je mnogo volela", po�ela je da pri�a Mirela, �esto zastajkuju�i. "Otkrivala mi je svoje misli, ose�anja. Znam da je želela da sa tobom radi one stvari koje muškarci rade sa ženama. Znaš na šta mislim?" Ponovo se zagledala u njega; usne su joj bile tako blizu njegovima, telo tako... Nije znao da li ju je dobro �uo. "Ja... nisam siguran... ho�u da kažem, svakako da znam", promuca on, zure�i u nju. "Ali nisam ni pomislio..." Proklinjao je sebe što je ispao budala. O �emu je ona to, pobogu, govorila? "Mirela", po�e on odlu�no. Želeo je da se ponaša blagonaklono, pokroviteljski. Kona�no, ova devojka pred njim mogla je da mu bude k�er, bila je još dete, o tome nije bilo zbora. "Mirela", ponovi on, trude�i se da razgovor skrene na sigurnije tle. Ali ona je podigla šake do njegovog lica i zavukla mu prste u kosu. Privukla je njegove usne ka svojima. Bože, pomisli on, mora da sam poludeo. Ovo nije zbilja. "Mirela", ponovi on po tre�i put, dodiruju�i svojim usnama njene, "ne mogu... mi ne možemo..." Osetio je kako se sve brane ruše kada je svoje usne pritisnuo o njene, a prepone stala da mu prožima sve ve�a toplota. Ne. Nije mogao to da u�ini. Ne to. Ne sada. "Nemoj zaboraviti", šaputala je Mirela na njegovim grudima, dok ga je dodirivala kroz tanko tkanje njegove halje, "i ja sam je volela." On zastenja i svu�e joj ogrta� s ramena, a zatim zagnjuri glavu u njeno toplo telo. Davio se, davio. Tonuo je u jezero mra�ne strasti, prelaze�i prstima poput hladne, duboke vode preko Mirelinih svilenkastih, duga�kih udova. Ležali su u

razbarušenom krevetu, u koji ju je odneo sa terase, i on je ose�ao kako pada, pada. Kada su im se usne srele, osetio je kao da njegova krv poput bujice uvire u njeno telo; krv im se mešala. Jedva je podnosio žestinu strasti koju je ose�ao. Pokušao je da se seti šta radi i zašto to ne bi trebalo da radi, ali žudeo je samo za zaboravom. Mirela mu je prišla, ose�aju�i još mra�niju, žeš�u strast od njegove. Nikada još nije iskusio ništa sli�no. Nije želeo da se ikada okon�a. Mirela ga pogleda o�ima nalik na dva tamnozelena jezera i on je znao da ose�a isto što i on. Svaki put kada bi je dodirnuo, pomilovao, kao da je tonula dublje i dublje u njegovo telo, kao da je i sama želela da se na�e u njemu, u svakoj kosti, nervu, miši�u. Kao da je želela da ga povu�e do dna mra�nog jezera, gde bi se oboje udavili opijeni me�usobnom straš�u. Leta, jezero zaborava. I dok je plivao u jezerima njenih dubokih, zelenih o�iju, ose�ao je kako ga razdire strast nalik na mra�nu oluju i �uo je pesmu ondina kako ga poziva, poziva sa dna dubina. Moris Taljeran je vodio ljubav sa mnogo žena, toliko žena da im više ni broja nije znao, ali dok je sada ležao na mekim, izgužvanim �aršavima u svom krevetu isprepletenih nogu sa Mirelinim, nije mogao da se seti nijedne od njih. Bio je svestan da nikada ponovo ne�e iskusiti ovo što je upravo doživeo. Bila je to potpuna ekstaza, kakvu malo ljudskih bi�a ikada iskusi. Ali u ovom trenutku ose�ao je strašan bol. I krivicu. Krivicu. Zbog toga što ju je, dok su se zagrljeni skladno kretali, leže�i na zgužvanom prekriva�u, obuzeti straš�u ja�om od svake koju je do tada iskusio, dah�u�i, oslovio sa "Valentina". Valentina. I to u trenutku ispunjenja svoje strasti. A Mirela je prošaptala: "Da." Pogledao ju je. Njena mle�na koža i zamršena kosa delovali su tako lepo naspram hladnih platnenih �aršava. Uzvratila mu je pogled onim svojim tamnozelenim o�ima. A onda se osmehnula. "Nisam znala kako �e to izgledati", re�e ona. "Da li ti se dopalo?" upita je on, nežno joj mrse�i kosu. "Da. Dopalo mi se", odvrati ona i dalje se osmehuju�i. Primetila je da ga nešto mu�i. "Izvini", re�e on nežno. "Nisam hteo. Ali toliko si lepa. I toliko sam te želeo." Poljubio joj je prvo kosu, a zatim i usne. "Ne želim da se kaješ", kaza Mirela, uspravivši se u krevetu i ozbiljno se zagledavši u njega. "Bar na trenutak sam ose�ala kao da je još živa. Kao da je sve ono bio samo grozan san. Da je Valentina živa, ona bi vodila ljubav s tobom. I zato ne treba da ti je žao što si me nazvao njenim imenom." �itala mu je misli. Pogledao ju je i nasmešio se. Zavalio se u krevetu i povukao Mirelu preko sebe. Njeno duga�ko, graciozno telo hladilo mu je kožu. Crvena kosa rasula mu se preko ramena. Upijao je njen miris. Poželeo je ponovo da vodi ljubav s njom. Teško mu je bilo da obuzda želju koja se ponovo javljala u preponama. Postojalo je nešto što je želeo više od toga. Prvo to. "Mirela, želim nešto da u�iniš", re�e on, prigušenim glasom koji se gubio u njenoj kosi. Podigla je glavu i pogledala ga. "Znam da �e ti to biti bolno, ali želim da mi pri�aš o Valentini. Želim da mi sve ispri�aš. Moramo stupiti u vezu s tvojim ujakom. U snu si no�as pominjala zatvor l'Abe..." "Ne smeš re�i mome ujaku gde sam", prekide ga Mirela, naglo se uspravivši u krevetu. "U krajnjem slu�aju moramo Valentinu bar pristojno sahraniti", usprotivi se on. "Nisam �ak sigurna ni da možemo prona�i njeno telo", odvrati Mirela, grcaju�i. "Kada bi se samo zakleo da �eš mi pomo�i, ispri�ala bih ti kako je Valentina stradala. I zašto." Taljeran je �udno pogleda. "Kako to misliš, zašto je umrla?" upita on. "Pretpostavljao sam da vas je zahvatila stihija u zatvoru l'Abe. Svakako..." "Umrla je", lagano izgovori Mirela, "zbog ovoga." Ona ustade sa kreveta i ode do putnog kov�ega koga je Kurtijad spustio pored vrata što su vodila u garderobu. S mukom ga je podigla i prenela do

kreveta, a zatim ga podigla na postelju. Otvorila ga je i dala znak Taljeranu da pogleda unutra. A unutra se nalazilo osam figura iz Monglanske garniture. Bile su prljave od zemlje i iš�upane trave. Taljeran zavu�e ruku u ošte�enu kožnu torbu i izvu�e jednu figuru, zatim je prihvati obema šakama i sede pored Mirele na smotane prekriva�e. Bio je to veliki zlatni slon, visok gotovo kao njegov dlan. Sedlo mu je bilo ukrašeno debelim slojem izbrušenih rubina i crnih safira. Surla i zlatne kljove bili su podignuti u borbenom stavu. "Ofan", prošaputa on. "Ovu figuru sada zovemo 'biskup' (lovac), savetnik Kralja i Kraljice." Izvadio je iz torbe, jednu po jednu, sve figure i pore�ao ih po krevetu. Srebrnu i zlatnu kamilu. Još jednog zlatnog arapskog slona, koji je široko razmaknutim nogama parao vazduh, i tri pešaka sa razli�itim oružjem, veli�ine njegovog prsta; svi su bili ukrašeni ametistima, citrinima, turmalinima, smaragdima i jaspisima. Taljeran lagano podiže pastuva i okrenu ga. O�istivši osnovu od blata, ugleda simbol utisnut u tamno zlato. Pomno se zagledao u njega. Zatim ga pokaza Mireli. Simbol je predstavljao krug sa strelicom urezanom u jednu stranu. "Mars, crvena planeta", izusti on. "Bog rata i uništenja. 'A onda se pojavi još jedan konj - crveni: podarena mu je mo� da ukloni sa zemlje mir i da nagna ljude da se me�usobno poubijaju: i beše mu dat veliki ma�." Mirela kao da ga nije �ula. Sedela je i zurila u simbol u osnovi pastuva koga je Taljeran držao na dlanovima. Nije govorila, kao da je bila u transu. Na kraju je ipak primetio da joj se usne pomi�u, pa se sagnuo da �uje šta kaže. "A ime ma�a bilo je Sar", prošaputa ona. Zatim sklopi o�i. Taljeran je sedeo �utke više od sata, ovlaš umotan u ku�nu haljinu, dok je Mirela sedela naga me�u gomilom �aršava i pri�ala. Prepri�ala mu je nastojni�inu pri�u, trude�i se da je što ta�nije prenese, zatim mu je otkrila šta su sve opatice u�inile da bi izvadile garnituru iz zidova opatije. Ispri�ala mu je kako su razaslale figure po Evropi i kako je trebalo da kod nje i Valentine opatice koje se na�u u nevolji ostave figure. Zatim mu je rekla za sestru Klod i kako je Valentina pohitala da se na�e s njom u allee ispred zatvora. Kada je Mirela stigla do onog mesta u svojoj pri�i koje se odnosilo na izricanje presude Valentini, kada se David skvr�io na tlu, Taljeran je prekide. Suze su se slivale niz Mirelino lice, o�i su joj bile naduvene, a glas joj je podrhtavao. "Ho�eš da kažeš da Valentinu nije ubila rulja?" povika on. "Osu�ena je! Taj užasni �ovek", jecala je Mirela. "Nikada ne�u zaboraviti njegovo lice. Tu odvratnu grimasu! Kako je samo uživao što poseduje mo� da odlu�uje o životu i smrti. Da Bog da istrulio u tim ranama koje ga pokrivaju..." "Šta si rekla?" Taljeran je š�epa za ruku i prodrma. "Kako se zvao taj �ovek? Moraš se setiti!" "Pitala sam ga kako se zove", odvrati Mirela, gledaju�i ga kroz suze, "ali nije hteo da mi kaže. Samo je rekao: 'Ja sam gnev naroda!" "Mara!" povika Taljeran. "Trebalo je da pretpostavim. Ali ne mogu da poverujem..." "Mara!" ponovi Mirela. "To ime nikada ne�u zaboraviti. Obe�ao je da �e me progoniti ako ne prona�e figure tamo gde sam mu kazala da se nalaze. Ali umesto da on progoni mene, progoni�u ja njega." "Najdraža moja devoj�ice", prozbori Taljeran, "uzela si figure iz skrovišta. Mara �e sada preokrenuti i nebo i zemlju da te prona�e. Ali kako si uspela da umakneš iz zatvorskog dvorišta?" "Ujak Žak-Luj", nastavi Mirela. "Bio je blizu tog zlog �oveka kada je ovaj izdao nare�enje i bacio se na njega u strašnom gnevu. Ja sam se bacila preko Valentine, ali su me odvukli kao... kao..." Mirela je jedva uspela da nastavi. "A onda sam �ula ujaka kako izvikuje moje ime i govori mi da bežim. Naslepo sam potr�ala iz zatvora. Ne znam kako sam uspela da pro�em kroz kapiju. Sve mi sada li�i na užasan san, ali ponovo sam se našla u allee i spasavaju�i život potr�ala prema Davidovoj bašti."

"Veoma si hrabra, mala moja. Pitam se da li bih imao snage da u�inim tako nešto." "Valentina je umrla zbog ovih figura", jecala je Mirela, pokušavaju�i da se smiri. "Nisam mogla da dozvolim da ih se do�epa! Imala sam ih pre no što je mogao i da napusti zatvor. Uzela sam nešto ode�e iz moje sobe kod Davida i ovu kožnu torbu, a zatim sam pobegla..." "Ali iz Davidove ku�e mora da si otišla najkasnije oko šest. Gde si bila u me�uvremenu do svog dolaska ovamo, posle pono�i?" "U Davidovoj bašti bile su zakopane samo dve figure", odvrati Mirela. "One koje smo Valentina i ja donele iz Monglana: zlatni slon i srebrna kamila. Ostalih šest donela je sestra Klod iz druge opatije. Koliko mi je poznato, sestra Klod je stigla u Pariz tek ju�e ujutro. Nije imala puno vremena da ih sakrije, a bilo je suviše opasno doneti ih na sastanak sa nama. Sestra Klod je pre no što je umrla samo Valentini rekla gde se nalaze." "Ali sada su kod tebe!" Taljeran pokaza rukom na figure ukrašene dragim kamenjem koje su još ležale me�u posteljinom. U�inilo mu se da ose�a toplotu koju su zra�ile. "Rekla si mi da je zatvor vrveo od vojnika, �lanova suda i ljudi. Kako si uspela od Valentine da doznaš gde se nalaze?" "Njene poslednje re�i bile su 'Seti se duha'. A onda je nekoliko puta izgovorila svoje prezime." "Duh?" upita zbunjeni Taljeran. "Odmah sam shvatila na šta misli. Podse�ala me je na tvoju pri�u o duhu kardinala Rišeljea." "Jesi li sigurna? Sigurno da jesi, jer figure su tu. Ali nije mi jasno kako si uspela da ih prona�eš na osnovu tako škrtog obaveštenja." "Pri�ao si nam da si bio sveštenik u St. Remiju, iz koga si došao na Sorbonu, gde si video duha kardinala Rišeljea u kapeli. Valentinino porodi�no ime, kao što ti je poznato, je de Remi. Odmah sam se setila da je Valentinin pradeda, Žeriko de Remi, sahranjen u sorbonskoj kapeli, nedaleko od kardinala Rišeljea! To je pokušavala da mi poru�i. Figure su tamo bile sakrivene. Kroz mra�ne �etvrti grada vratila sam se do kapele, gde sam na grobu Valentininog pretka pronašla zapaljenu zavetnu sve�u. Pri svetlosti te jedne jedine sve�e, stala sam da pretražujem kapelu. Prošli su sati pre no što sam uspela da prona�em olabavljenu podnu plo�icu, delimi�no skrivenu iza krstionice. Podigla sam je i izvukla figure iz zemljanog poda. A onda sam, što sam brže mogla, pobegla ovamo u Ri de Bon." Mirela za�uta, ostavši bez daha. "Morise", nastavi ona, spustivši mu glavu na prsa tako da je mogao da �uje otkucaje njenog pulsa, "mislim da je Valentina još zbog ne�eg pomenula duha. Pokušala je da mi kaže da se tebi obratim za pomo�, da ti verujem." "Ali kako bih ja mogao da ti pomognem, draga?" upita Taljeran. "I sam sam zatvorenik ovde u Francuskoj dok ne obezbedim propusnice. To što su figure kod nas natovari�e nam još ve�e nevolje na vrat, siguran sam da ti je to jasno." "Ne�e, ako saznamo tajnu, tajnu njihove mo�i. Kada bismo to znali, onda bismo mi diktirali pravila igre. Nije li tako?" Gledala ga je s toliko hrabrosti i ozbiljnosti, da je Taljeran morao da se osmehne. Nagnuo se i spustio usne na njeno nago rame. I protiv svoje volje osetio je kako u njemu ponovo raste želja. Ali u tom trenutku na vratima spava�e sobe za�u se lagano kucanje. "Monsenjeru", re�e Kurtijad kroz zatvorena vrata, "ne bih da smetam, ali u dvorištu vas neko �eka." "Nisam kod ku�e, Kurtijad", odvrati Taljeran. "Kao što znaš." "Ali monsenjeru", produži sobar, "to je glasnik gospodina Dantona. Doneo je propusnicu." U devet uve�e, Kurtijad je kle�ao na podu radne sobe. Uštogljeni sako prebacio je preko naslona stolice, a rukave uštirkane košulje zavrnuo. Zakucavao je poslednje lažno dno u sanduke za knjige razbacane po sobi. Knjiga je bilo posvuda. Mirela i Taljeran su sedeli me�u njima, pijuckaju�i rakiju. "Kurtijade", re�e Taljeran, "sutra �eš krenuti za London sa ovim sanducima sa knjigama. Kada tamo stigneš, raspitaj se gde možeš na�i mešetare koji su iznajmili stan gospo�i de Stal; oni �e sve srediti da dobiješ klju�eve i odveš�e

te u stan koji smo zakupili. Šta god radio, nikom drugom ne daj da dodirne ove sanduke. Ne ispuštaj ih iz vida i nemoj ih raspakivati dok gospo�ica Mirela i ja ne stignemo." "Ve� sam ti rekla", ostade odlu�na Mirela, "ne mogu po�i s tobom u London. Želim samo da figure iz garniture otpremim iz Francuske." "Najdraža moja devoj�ice", po�e Taljeran, miluju�i joj kosu, "ve� smo o tome raspravljali. Zahtevam da iskoristiš moju propusnicu. Za kratko vreme nabavi�u drugu. Ti jednostavno ne možeš više ostati u Parizu." "Moj je zadatak prvenstveno bio da spre�im onog užasnog �oveka da se do�epa Monglanske garniture, kao i sve druge koji bi je zloupotrebili", re�e Mirela. "Valentina bi u�inila isto. I druge sestre mogu do�i u Pariz u potrazi za pribežištem. Moram ostati ovde da im pomognem." "Veoma si hrabra", priznade on. "Ipak ti ne�u dozvoliti da sama ostaneš u Parizu, a ni kod ujaka ne možeš da se vratiš. Moramo zajedno odlu�iti šta da u�inimo sa ovim figurama kada stignemo u London..." "Nismo se razumeli", primeti hladno Mirela, ustavši sa stolice. "Nisam rekla da nameravam da ostanem u Parizu." Izvadivši jednu figuru Monglanske garniture iz kožne torbe pored stolice, ona ode do Kurtijada i predade mu je. Bio je to Konj, zlatni pastuv koji se propinjao; još jutros ga je pomno zagledala. Kurtijad pažljivo prihvati figuru. Osetila je kako neka vatra isti�e iz njene ruke u njegovu dok mu ga je dodavala. On je pažljivo uglavi u lažni odeljak i zatušnu slamom. "Gospo�ice", re�e ozbiljno Kurtijad, namignuvši, "savršeno se uklopila. Garantujem vam svojim životom da �e vaše knjige bezbedno sti�i u London." Mirela ispruži ruku, a Kurtijad je toplo stegnu. Ona se zatim vrati Taljeranu. "Ništa ne razumem", re�e on razdražljivo. "Prvo odbijaš da po�eš u London tvrde�i da moraš ostati u Parizu. Zatim izjavljuješ kako ne nameravaš ovde da ostaneš. Molim te budi jasnija." "Ti �eš po�i u London s ovim figurama", obavesti ga ona iznenadjuju�e autoritativnim glasom. "Mene �eka drugi zadatak. Pisa�u nastojnici i izloži�u joj svoje planove. Imam nešto svog novca, a Valentina i ja smo siro�i�i. Po zakonu, njeno imanje i titula moraju pripasti meni. Zatim �u zatražiti da u Pariz pošalje neku drugu opaticu dok ja ne obavim ono što mi predstoji." "Ali kuda �eš po�i? Šta �eš raditi?" stade da se raspituje Taljeran. "Ti si mlada, sama devojka, bez porodice..." "Mnogo sam o tome od ju�e razmišljala", re�e Mirela. "Moram obaviti neke poslove pre no što budem mogla da se vratim u Francusku. Preti mi opasnost... i preti�e mi sve dok ne budem odgonetnula tajnu ovih figura. Postoji samo jedan na�in da je odgonetnem. A to zna�i da moram po�i tamo gde su nastale." "Blagi Bože", zapenuša Taljeran. "Rekla si mi da ih je Karlo Veliki dobio od mavarskog guvernera Barselone. Ali to se dogodilo pre skoro hiljadu godina. Mislim da se trag do sada ve� malo ohladio. A Barselona teško da se nalazi u predgra�u Pariza! Ne�u dozvoliti da sama jurcaš po Evropi!" "Ne nameravam da posetim nijednu evropsku zemlju", osmehnu se Mirela. "Mavari ne poti�u iz Evrope, došli su iz Mauritanije, sa samog kraja Saharske pustinje. Uvek moraš po�i od izvora da bi doku�io smisao..." Pogledala je Taljerana svojim bezdanim, zelenim o�ima; zaprepaš�eno je zurio u nju. "Po�i �u u Alžir", izjavi ona. "Jer tamo po�inje Sahara." 12. SREDIŠTE TABLE U kokosovim orasima �esto se na�u skeleti miševa, jer lakše im je da onako mršavi i pohlepni u�u, nego da kasnije izi�u siti, ali debeli. 'Šah je moj život', Viktor Kor�noj (ruski velemajstor) Taktika se sastoji u tome da znaš šta da uradiš kada nešto može da se uradi. Strategija se sastoji u tome da znaš šta da uradiš kada ništa ne može da se uradi.

Savelij Tartakover (poljski velemajstor) Nikada nisam bila zbunjenija nego dok smo se taksijem vozile ka Harijevoj ku�i. Mordekajeva izjava da sam prisustvovala i jednom i drugom ubistvu samo je poja�ala mu�ninu koju bih osetila svaki put kada bih pomislila da sav taj cirkus ima neke veze sa mnom. Zašto su i Solarin i gatara upozorili upravo mene? Zašto sam ja naslikala �oveka na biciklu i zašto se on povremeno javljao i u stvarnom životu? Bilo mi je žao što Mordekaju nisam postavila još neka pitanja; �inilo mi se da zna više nego što nam je otkrio. Na primer, priznao je da je pre mnogo godina upoznao Solarina. Kako smo mogle znati da nije s njim ostao u vezi? Kada smo stigli do Harijeve ku�e, vratar pritr�a da nam otvori ulazna vrata. Celim putem jedva da smo progovorile koju re�. Dok smo se pele liftom, Lili kona�no primeti: "Izgleda da si osvojila Mordekaja." "Veoma složena osoba." "Da samo znaš koliko", odvrati ona kada se vrata otvoriše na njenom spratu. "�ak i kada ga pobedim u šahu, uvek se pitam koje je sve kombinacije mogao da odigra. Verujem mu više no ikome drugom, ali nikada nisam uspela da razotkrijem sve njegove tajne. Kada ve� govorimo o tajnama, ne pominji Solovu smrt dok ne saznamo nešto više o tome." "Treba da odem u policiju", primetih. "Pita�e te zašto ti je trebalo tako dugo da svratiš", podseti me Lili. "Mogla bi da odložiš svoj put u Alžir za kakvih deset godina zbog izdržavanja kazne." "Ne bi valjda pomislili da sam ja..." "A zašto da ne?" upita Lili kada se na�osmo pred Harijevim vratima. "Evo ih!" povika Luelin iz trpezarije u trenutku kada smo se Lili i ja pojavile u velikom mermernom predvorju i po�ele da skidamo kapute koje smo potom predale služavki. "Kasnite kao i obi�no. Gde ste vas dve dosad? Hari se razme�e po kuhinji." Pod u predvorju podse�ao je na šahovsku tablu. Zakrivljeni zidovi bili su izdeljeni mermernim stubovima izme�u kojih su se prostirali italijanski pejsaži u sivo-zelenim tonovima. U središtu se nalazila mala fontana, okružena bršljanom. Sa obe strane protezalo se po jedno široko, zakrivljeno mermerno stepenište, �iji su bokovi bili ukrašeni arabeskama. Ono s desne strane vodilo je nadole u formalnu trpezariju u kojoj je sto od tamnog mahagonija bio postavljen za petoro. S leve strane nalazila se dnevna soba u kojoj je sedela Blanša u masivnoj naslonja�i presvu�enoj crvenim brokatom. Najudaljenijim delom sobe dominirala je grozna komoda, prelakirana u crveno, sa zlatnim ru�kama. Precenjeni, skupi ostaci iz Luelinove antikvarnice ispunjavali su celu sobu. Luelin im je upravo prilazio da se pozdravi. "Gde ste vas dve do sada?" upita Blanša dok smo silazile stepenicama. "Trebalo je da po�nemo sa koktelima i predjelom još pre jednog sata." Luelin me ovlaš poljubi i udalji se da obavesti Harija da smo stigle. "Zapri�ale smo se", odvrati Lili, smestivši se u drugu preglomaznu naslonja�u i dohvativši neki �asopis. Hari izjuri iz kuhinje, nose�i iznad glave veliki poslužavnik sa pikantnim predjelima. Bio je opasan keceljom i na glavi je imao veliku kuvarsku kapu. Li�io je na džinovsku reklamu za kvasac. "�uo sam da ste stigle", re�e on, zra�e�i od sre�e. "Posluzi sam dao slobodno ve�e kako ne bi kibicovali dok kuvam. Zato sam vam li�no izneo predjelo." "Lili kaže da su se zapri�ale, možeš li ti to da zamisliš?" primeti Blanša, dok je Hari spuštao poslužavnik na mali sto. "Mogle su da upropaste celu ve�eru." "Ostavi ih na miru", odvrati Hari, namignuvši mi, le�ima okrenut Blanši. "Devojke njihovog uzrasta i treba malo da švrljaju." Hari se izgleda zavaravao, ako sam dobro shvatila, da �e Lili "pokupiti" nešto od moje li�nosti. "Do�i da vidiš", re�e on, povukavši me ka poslužavniku sa predjelom. "Ovo je kavijar sa smetanom, ovo je jaje sa lukom, a ovo, po mom vlastitom tajnom

receptu, seckana jetra sa šmalcom. Majka mi ga je predala u amanet na samrtni�koj postelji." "Divno miriše", primetih. "A ovo je loks sa krem-sirom, ako ne voliš kavijar. Ho�u da pola ovoga nestane dok se ne vratim. Ve�era �e biti za pola sata." Ponovo mi se osmehnuo i izleteo iz sobe. "Loks, blagi bože", izusti Blanša kao da �e je svakog �asa zaboleti glava. "Daj mi jedan od tih." Dodadoh joj jedan, pa se i sama poslužih. Lili odšeta do poslužavnika sa predjelom i odmah smaza nekoliko komada. "Ho�eš li šampšanjac, Ket? Ili da ti spremim nešto drugo?" "Može šampanjac", odvratih u trenutku kada se Luelin vratio. "Ja �u sipati", ponudi se on, odlaze�i iza bara. "Šampanjac za Ket, a šta bi želela moja šarmantna ne�aka?" "Viski i sodu", zatraži Lili. "Gde je Karioka?" "Malo zlato je sklonjeno na sigurno za ve�eras. Nema potrebe da nam ruje po predjelu." Pošto je Karioka uvek, kada bi ugledao Luelina, pokušao da ga ujede za �lanak na nozi, njegova netrpeljivost prema psi�u bila je sasvim razumljiva. Dok se Lili mrštila Luelin mi dodade �ašu od brušenog stakla punu penušavog šampanjca. Zatim se vrati do bara da pripremi viski i sodu. Posle predvi�enih pola sata �ekanja i mnogo pojedenog predjela, Hari izi�e iz kuhinje u tamnosme�em, somotskom, ve�ernjem sakou i dade nam znak da sednemo za sto. S jedne strane stola smestili su se Lili i Luelin, s druge Blanša i Hari, dok je preostala strana ostala meni. Sedosmo, a Hari nam usu vino. "Nazdravimo odlasku naše drage prijateljice Ket, za njen prvi duži rastanak sa nama od vremena kada smo se upoznali." Kucnusmo se i Hari nastavi. "Pre no što odeš, da�u ti popis najboljih restorana u Parizu. Kada se na�eš kod Maksima ili u Tur d'Aržonu, samo spomeni moje ime maitre-u d' i bi�eš uslužena kao princeza." Morala sam mu re�i. Sad ili nikad. "Ja �u, Hari", po�eh, "u stvari biti u Parizu samo nekoliko dana. Posle idem za Alžir." Hari se zagleda u mene, drže�i podignutu �ašu. Zatim je lagano spusti. "Alžir?" ponovi on. "Tamo �u raditi", objasnih. "Tamo �u provesti godinu dana." "Žive�eš sa Arapima?" "Šta je - tu je, idem u Alžir", rekoh. Ostali su �utali i, iskreno govore�i, bilo mi je drago što se ne zauzimaju za mene. "Zašto ideš u Alžir? Zar si iznenada poludela? Ili postoji neki drugi razlog koji mi je promakao?" "Idem da razvijem kompjuterski sistem za OPEK", objasnih. "To je konzorcijum za naftu. Skra�enica za Organizaciju zemalja izvoznica nafte. One proizvode i distribuiraju naftu, a jedna od njihovih baza nalazi se u Alžiru." "Kakav je to konzorcijum za naftu što ga vodi ša�ica ljudi koja ne zna ni rupu u zemlji da iskopa? Ve� �etiri hiljade godina Arapi lutaju pustinjom, puštaju�i kamile da seru gde im se dopadne i ne proizvode�i baš ništa pod milim Bogom! Kako možeš..." Kao da je znala kada treba da u�e, služavka Valeri unese veliku �iniju pile�e supe na kolicima za posluživanje. Dogurala ih je do Blanše i po�ela da sipa. "Valeri, šta to radiš?" upita Hari. "Ne sada!" "M'sje Rad", odvrati Valeri koja je bila iz Marseja i znala kako treba sa muškarcima, "ja sam kod vami deset godina. I za sve to godine, nikada nisam dala govoriti mi kada treba ja serviram supu. Zašto po�eti sadi?" A zatim nastavi da puni tanjire sa zavidnim samopouzdanjem. Pre no što se Hari oporavio, Valeri je ve� stigla do mene. "Valeri", javi se on ponovo, "pošto si �vrsto rešila da sipaš supu, želim da �ujem šta ti misliš o ovome." "Dobro", pristade ona, napu�ivši usne i zaobišavši sto da posluži Harija. "Dobro poznaješ ovde prisutnu gospo�icu Velis?" "Dosta dobro", složi se Valeri.

"Znaš li da me je ovde prisutna gospo�ica Velis upravo obavestila da namerava da otputuje u Alžir i da živi me�u Arapima? Šta ti misliš o tome," "Alžir, to je predivna zemlja", odvrati Valeri, prišavši Lili. "Imam brat koji tamo živi. Posetila ga mnogo puta." Klimnu mi preko stola. "Dopaš�e vam se veoma dobro tamo." Zatim je poslužila i Luelina i udaljila se. Za stolom je vladao muk. Moglo se �uti grebanje kašika po dnu tanjira. Hari na kraju ipak progovori. "Kako ti se svi�a supa?" "Odli�na je", pohvalih ga. "U Alžiru nigde ne�eš dobiti ovakvu supu, to ti garantujem." To je bio Harijev na�in da prizna da je izgubio. Svi za stolom odahnuše. Ve�era je bila odli�na. Hari je pripremio pala�inke od krompira sa doma�im slatkim od jabuka koje je tek malo kisilo i imalo ukus na naran�e. Zatim, veliki komad pe�enja koje se mrvilo u vlastitom soku; moglo se se�i viljuškom. Pa, knedle u vatrostalnoj posudi koje je zvao "kugel", zape�ene na površini. Dosta povr�a i �etiri razli�ite vrste hleba poslužene sa mileramom. Za desert smo imali najbolju štrudlu od jabuka koju sam ikada jela, sa puno suvog grož�a, koja se još pušila. Blanš, Luelin i Lili bili su neobi�no tihi za vreme ve�ere; neobavezno su �askali i to, kako mi se �inilo, nekako preko volje. Kona�no se Hari okrenuo prema meni, ponovo mi napunio �ašu vinom i rekao: "Ako upadneš u neku nevolju, prvo da si mene pozvala! Zabrinut sam za tebe, draga, jer ne�eš imati kome da se obratiš sem nekim tamo Arapima i tim gojimima za koje radiš." "Hvala ti. Ali, Hari, pokušaj da shvatiš da idem u jednu civilizovanu zemlju i to poslovno. Ho�u da kažem, ne idem u džunglu gde nema..." "Kako to misliš?" prekide me Hari. "Arapi i dan-danas seku šake lopovima. A pored toga, ni civilizovane zemlje nisu više bezbedne kao nekada. Ne dozvoljavam Lili �ak ni da vozi sama kroz Njujork da je ne bi napali i oplja�kali. Pretpostavljam da si �ula da je Sol dao otkaz i otišao? Nezahvalnik." Lili i ja se pogledasmo, pa brzo odvratismo o�i jedna od druge. Hari je nastavio da govori. "Lili treba da u�estvuje na tom turniru, a ja nemam nikog ko bi je vozio tamo. Muka me hvata kada samo pomislim da �e sama i�i ulicom... A još sam �uo i da je neki igra� ve� umro na tom turniru." "Ne budi smešan", javi se Lili. "To je veoma važan turnir. Ako se kvalifikujem, mo�i �u da igram na me�uzonskim turnirima protiv najboljih igra�a na svetu. Sigurno se ne�u povu�i samo zato što je neki stari ludak dozvolio da ga ucmekaju." "Ucmekaju?!" uzviknu Hari i ošinu me pogledom pre no što sam imala vremena da na lice navu�em masku nevinašceta. "Divno! Fantasti�no! Upravo sam o sli�nim stvarim i brinuo. U me�uvremenu, tr�iš u �etrdeset šestu ulicu svakih pet minuta da igraš šah sa onom drhtavom, matorom budalom. Kako onda da na�eš muža?" "Misliš na Mordekaja?" upitah Harija. Za stolom je zavladala zaglušuju�a tišina. Hari se skamenio. Luelin je zatvorio o�i i po�eo da se poigrava salvetom. Blanš je posmatrala Harija, a na usnama joj je titrao jedva primetan, pakostan osmeh. Lili je zurila u tanjir i lupkala kašikom po stolu. "Da li sam rekla nešto što nije trebalo?" upitah. "Ma, ništa", promrmlja Hari. "Ništa ne brini, sve je u redu." Ali to je ujedno i bilo sve što je kazao. "Sve je u redu, draga", dodade Blanša trude�i se da zvu�i umiljato. "Samo, ne pominjemo ga baš �esto. Mordekaj je Harijev otac. Lili ga veoma voli. Nau�io ju je da igra šah dok je još bila sasvim mala. Mislim da je to uradio samo da bi meni napakostio." "Majko, to je glupo", javi se Lili. "Ja sam ga zamolila da me nau�i. I ti to sasvim dobro znaš."

"U to vreme tek što si izišla iz pelena", primeti Blanša, i dalje gledaju�i u mene. "Ja smatram da je on užasan starac. Nije bio u ovom stanu od našeg ven�anja, pre dvadeset pet godina. �udi me da te je Lili upoznala s njim." "On mi je deda", primeti Lili. "Mogla si da mi kažeš", oglasi se Hari. Izgledao je toliko povre�en da sam na trenutak pomislila da �e zaplakati. Te njegove o�i kao u svetog Bernarda nikada nisu bile vlažnije. "Stvarno mi je žao", rekoh. "Ja sam kriva..." "Nisi ti kriva", re�e Lili. "I zato umukni. Problem je u tome što niko od prisutnih nikada nije shvatio da ja želim da igram šah. Da ne želim da budem glumica niti da se udam za kakvog bogataša. Ne želim da dangubim i muvam ljude kao Luelin..." Luelin joj uputi jedan krvni�ki pogled, a zatim se ponovo zagleda u sto. "Želim da igram šah, a to niko sem Mordekaja ne razume." "Baš svaki put kada se ime tog �oveka pomene u ovoj ku�i", dobaci Blanša, po prvi put podigavši neznatno glas, "mi se za koji centimetar udaljimo jedni od drugih." "Ne vidim zašto moram da se iskradam poput kakvog krivca kada želim da odem u grad i vidim svog..." po�e Lili, ali ne dovrši. "O kakvom to iskradanju govoriš?" upita je Hari. "Da li sam ikada tražio od tebe da se iskradaš? Slao sam te kolima kad god si htela da ideš. Niko nikada nije kazao da moraš da se iskradaš gde god htela da po�eš." "Ali možda je ona želela da se iskrada", dobaci Luelin, oglasivši se prvi put. "Možda je naša draga Lili htela da se iskrade i popri�a sa Ket o turniru na kome su zajedno bile prošle nedelje, kada je ubijen Fiske. Kona�no, Mordekaj je stari drugar velemajstora Fiskea. Ili bolje da kažem, bio je." Luelin se osmehivao kao da je u tom trenutku pronašao mesto da zarije bodež. Nije mi bilo jasno kako je tako dobro naciljao. Pokušah s malim blefom. "Ne budali. Svi znaju da Lili nikada ne ide na turnire." "Oh, zašto da se lažemo?" upita Lili. "Sigurno su i novine objavile da sam bila tamo. Unaokolo se vrzmala gomila reportera." "Niko mi nikada ništa ne govori!" zaurla Hari. Lice mu je bilo tamnocrveno. "Šta se to, do �avola, ovde dešava?" Besno je prelazio pogledom s jednog na drugog. Nikada ga nisam videla toliko srditog. "Ket i ja smo u nedelju otišle na turnir. Fiske je igrao protiv jednog Rusa. Fiske je umro, a Ket i ja smo otišle. To je sve što o tome ima da se kaže, pa te molim da ne praviš scene." "Ko pravi scene?" upita Hari. "Pošto si mi sve lepo objasnila, zadovoljan sam. Samo, mogla si to sve da mi kažeš i malo ranije, to je sve. I da znaš da više ne�eš i�i na turnire na kojima ljude ubijaju." "Pokuša�u da sredim da svi ostanu živi", dobaci Lili. "Šta je veli�anstveni Mordekaj imao da kaže o Fiskeovoj smrti?" upita Luelin, ne žele�i da se tema razgovora promeni. "Nema sumnje da je imao svoje mišljenje o tom slu�aju. �ini se da on o svemu ima mišljenje." Blanša spusti šaku na Luelinovu ruku, stavljaju�i mu do znanja da je bilo dosta. "Mordekaj smatra da je Fiske ubijen", odgovori mu Lili odgurnuvši stolicu i ustavši. Zatim ispusti salvetu na sto. "Da li neko želi da pre�e u salon na malo arsenika posle ve�ere?" Posle tih re�i izi�e iz sobe. Trenutak je vladala neprijatna tišina, a onda Hari ispruži ruku i potapša me po ramenu. "Izvini draga, ovo je tvoja oproštajna ve�era, a mi svi vrištimo jedni na druge kao gomila jenti. Hajdemo na �ašicu konjaka da popri�amo o ne�em veselijem." Pristadoh. Pre�osmo svi u dnevnu sobu na �ašicu pre spavanja. Posle nekoliko minuta Blanša se požalila na glavobolju i povukla. Luelin me je odveo u stranu i upitao: "Se�aš li se predloga u vezi sa Alžirom?" Klimnuh, a on dodade: "Hajdemo na trenutak u radnu sobu da o tome popri�amo." Krenuh za njim kroz stražnji hodnik do radne sobe, opremljene teškim nameštajem prijatne sme�e boje, u kojoj je svetlost bila prigušena. Luelin zatvori vrata.

"Pristaješ li da to u�iniš?" upita on. "Znam da ti je to važno." Rekoh mu. "Dosta sam o svemu razmišljala. Pokuša�u da ti prona�em te šahovske figure. Ali ne�u u�initi ništa nezakonito." "Ako budem mogao da ti pošaljem novac, da li bi mi ih kupila? Ho�u da kažem, mogu te spojiti sa nekim ko... ko �e ih izneti iz zemlje." "Misliš, ko �e ih prokrijum�ariti." "Zašto o tome tako govoriš?" upita Luelin. "Da te pitam nešto, Lueline. Ako imaš nekog ko zna gde su figure i imaš nekog ko �e da plati za njih i na kraju imaš i nekog ko �e da ih prokrijum�ari iz zemlje, šta �u ti ja?" Luelin je trenutak �utao. O�igledno je razmišljao kako da mi odgovori. Kona�no re�e: "Pa, mogao bih da budem i iskren. Ve� smo pokušali. Vlasnik ne želi da ih proda mojim ljudima. Odbija �ak i da se sastane s njima." "Zašto onda misliš da bi pristao da pregovara sa mnom?" zanimalo me je. Luelin se nekako �udno osmenu. A zatim zagonetno primeti: "Nije u pitanju on, ve� ona. I imamo razloga da verujemo da �e pristati da posluje samo sa ženom." Luelin nije bio baš jasan, ali u�inilo mi se da �e biti bolje da ne navaljujem pošto sam u daljnjem razgovoru mogla i sama da se odam. Kada smo se vratili u dnevnu sobu, zatekli smo Lili na sofi sa Kariokom u krilu. Hari je stajao pored užasno lakiranog sekretera u dnu sobe i s nekim razgovarao telefonom. Iako mi je bio okrenut le�ima, po uko�enom držanju zaklju�ila sam da nešto nije u redu. Pogledala sam Lili, a ona je odmahnula glavom. �im je ugledao Luelina, Karioka na�ulji uši, a zatim prigušeno zareža stresavši se. Luelin se na brzinu izvini, poljubi me ovlaš u obraz i udalji se. "To je bila policija", obavesti nas Hari, spustivši slušalicu i okrenuvši se prema meni; delovao je izgubljeno. Pogrbio se i �inilo se da �e svakog �asa zaplakati. "Iz Ist Rivera su izvukli leš. Traže da do�em u mrtva�nicu da ga identifikujem. Mrtvac je"... zagrcnuo se kod te re�i... "imao u džepu Solov nov�anik i šofersku dozvolu. Moram po�i." Pozelenela sam. Zna�i, Mordekaj je bio u pravu. Neko je odista pokušavao da prikrije stvar, ali kako se Solovo telo našlo u Ist Riveru? Plašila sam se da pogledam prema Lili. Nijedna od nas nije ni re� prozborila, ali Hari to izgleda nije primetio. "Znate", nastavi on, "ose�ao sam da nešto nije bilo u redu prošle nedelje. Kada se Sol vratio ovamo, zatvorio se u svoju sobi i nije hteo ni sa kim da razgovara. Nije se pojavio na ve�eri. Vi ne mislite da je mogao izvršiti samoubistvo? Trebalo je da ostanem uporan i da razgovaram s njim... moja je krivica što se ovo dogodilo." "Ne možeš biti siguran da je to Solov leš", primeti Lili. Uputila mi je jedan mole�iv pogled, ali nisam bila sigurna da li me moli da kažem istinu ili da �utim. Ose�ala sam se užasno zbog svega toga. "Želiš li da po�em s tobom?" predložih. "Ne, draga", odvrati Hari i duboko uzdahnu. "Nadajmo se da je Lili u pravu, da je posredi neka greška. Ali ako je to ipak Solovo telo, mora�u malo da se zadržim. Da bih... kako bih sve sredio za pogreb." Hari me poljubi za rastanak, ponovo se izvinivši što je ve�e proteklo tako tužno, i kona�no ode. "Ose�am se užasno", re�e Lili, kada je izišao. "Hari je voleo Sola kao da mu je bio sin." "Mislim da bi mu trebalo re�i istinu", izjavih. "Ne budi tako prokleto plemenita", odvrati Lili. "Kako do �avola da mu objasnimo da si još pre dva dana videla Solov leš u UN i da si zaboravila to da pomeneš, makar danas za ve�erom? Seti se šta je Mordekaj kazao." "�ini mi se da je Mordekaj slutio da su oba ubistva zataškana", rekoh joj. "Mislim da bi trebalo da porazgovaram s njim o tome." Zamolih Lili za Mordekajov broj telefona. Spustila mi je Karioku u krilo i otišla do sekretera po list hartije. Karioka mi liznu šaku. Obrisah je. "Jesi li videla kakvo sranje Lulu dovla�i u ku�u?" upita ona, misle�i na odvratni crveno-zlatni sekreter. Lili je uvek zvala Luelina "Lulu" kada je bila

besna. "Ladice ne mogu da se izvuku, a ove ružne pozla�ene ru�ke prosto bodu o�i." Ona nažvrlja Mordekajov broj na listu hartije za pisanje i pruži mi ga. "Kada kre�eš?" upita ona. "Za Alžir? U subotu. Mada sumnjam da �emo pre toga imati mnogo vremena za razgovor." Ustadoh i predadoh Karioku Lili. Ona ga podiže i svojim nosem dodirnu njegov dok se on uvijao da pobegne. "Ionako ne bih mogla da se vidim s tobom pre subote. Bi�u zatvorena sa Mordekajem i bez prestanka igrati šah sve do nastavka turnira naredne nedelje. Ali u slu�aju da saznamo nešto novo o Fiskeovoj ili... Solovoj smrti... kako da te na�em?" "Ne znam adresu. Bi�e najbolje da pošalješ telegram na moju ovdašnju kancelariju. Oni �e ga proslediti dalje." Složismo se da �e to biti najbolje. Si�oh u predvorje zgrade i vratar mi pozva taksi. Dok se moj taksi probijao kroz hladnu i mra�nu no�, pokušala sam da se prisetim svega što se do sada dogodilo i da u tome prona�em bar neki smisao. Ali u umu mi se sve u toj meri pobrkalo, da je stomak na trenutke po�eo da mi se gr�i od straha. Kada sam stigla do ulaznih vrata u moju zgradu ve� sam se prepustila potpunom o�aju i obuzela me je panika. Gurnuvši taksisti novac, potr�ala sam prema zgradi i uletela u predvorje. Nervozno sam stala da pritiskam dugme za lift. Iznenada sam osetila ne�iju šaku na ramenu. Posko�ila sam gotovo tri stope uvis. Bio je to vratar. U ruci je držao moju poštu. "Izvinite ako sam vas prepao, gospo�ice Velis", stade on da se izvinjava. "Nisam hteo da zaboravite poštu. Ako sam dobro shvatio, napuštate nas ovog vikenda?" "Da, dala sam upravitelju adresu kancelarije. Posle petka možete svu moju poštu tamo slati." "Dobro", odvrati on i požele mi laku no�. Nisam otišla pravo u stan. Pritisnula sam dugme za krov. Niko sem stanara nije znao za naro�ita vrata koja su vodila na široku, poplo�anu terasu sa koje se pružao vidik na ceo Menhetn. Ispod mene, dokle mi je pogled sezao, protezala su se iskri�ava svetla grada koji �u uskoro napustiti. Vazduh je bio �ist i prštav. Mogla sam da vidim Empajer Stejt i Krajslerove zgrade kako se svetlucaju u daljini. Ostala sam gore otprilike deset minuta dok nisam osetila da ponovo vladam i stomakom i živcima. Zatim sam se liftom vratila do svog sprata. Vlas kose koju sam nalepila preko vrata bila je na svom mestu, što je zna�ilo da niko nije ulazio. Ali kada sam otklju�ala sve reze i zakora�ila u hodnik, odmah sam primetila da nešto nije kako treba. Još nisam bila upalila svetlo u hodniku, tako da sam primetila da iz sobe na njegovom kraju dopire slaba svetlost. Nikada ne ostavljam upaljeno svetlo kada nisam kod ku�e. Upalih svetla u hodniku, duboko uzdahnuh i polagano krenuh prema sobi. Na klaviru je bila upaljena mala, kupasta svetiljka koju sam koristila za �itanje nota. Bila je uperena na ukrasno ogledalo iznad kamina. �ak i sa udaljenosti od dvadeset pet stopa videla sam šta lampa osvetljava. Za ogledalo je bila zaka�ena beleška. Kao u transu prešla sam preko sobe, probijaju�i se kroz svoju džunglu. Sve vreme imala sam utisak da iza drve�a �ujem neko struganje. Mala svetlost bila je mamac koji me je pozivao da pri�em ogledalu. Zaobi�oh glomazni klavir i zaustavih se ispred beleške. Dok sam �itala poruku, osetila sam ve� poznati drhtaj duž ki�me. Ja sam te ve� upozorio, ali još �u to jednom podvu�i. Kada te nevolja sna�e, na�i joj moraš leka, a ne glavu u pesak zavu�i - mnogo je peska u Alžiru.

Dugo sam ostala da stojim zure�i u poruku. Da i nije bilo malog konja u dnu, prepoznala bih rukopis. Bio je Solarinov. Ali kako je ušao u moj stan, ne prekinuvši vlas kose? Da li je bio u stanju da se popne uza zid do jedanaestog sprata i u�e kroz prozor? Naprezala sam mozak, pokušavaju�i da unesem kakav-takav smisao u celu stvar. Šta je Solarin želeo od mene? Zašto je bio spreman da se izloži tako velikom riziku kao što je provaljivanje u moj stan, samo da bi stupio u vezu sa mnom? Dvaput je ve� skrenuo sa svog puta da bi razgovarao sa mnom, da bi me upozorio, a oba puta neposredno posle toga neko je bio ubijen. Ali kakve to veze ima sa mnom? Štaviše, ako sam i bila u opasnosti, šta je o�ekivao da �u preduzeti s tim u vezi? Vratila sam se niz hodnik i još jednom okrenula klju� u bravi, a zatim stavila i lanac. Obišla sam ceo stan, zavirila iza drve�a, u ormane i u sobicu za poslugu, kako bih se uverila da nikog nema. Bacila sam poštu na pod, izvukla krevet, sela na ivicu, zatim se izula i skinula �arape. Tek tada sam je uo�ila. Na drugom kraju sobe, i dalje obasjana mekom svetloš�u male lampe, stajala je poruka. Ali snop lampe nije bio uperen u sredinu. Obasjavala je samo jednu stranu. Ponovo sam ustala, sa �arapama u ruci, i vratila se da je još jednom pogledam. Svetlost je bila pažljivo osmerena na jednu stranu poruke - i to levu - tako da je obasjavala samo prvu re� u svakom redu. A one su oblikovale novu re�enicu: Ja �u te na�i u Alžiru. U dva ujutro, još sam ležala na krevetu i zurila u tavanicu. Nisam mogla oka da sklopim. Mozak mi je radio kao kompjuter. Nešto nije bilo u redu. Nešto je nedostajalo. Ve� sam imala na raspolaganju mnoge delove slagalice, ali nikako nisam mogla da ih složim. Pa ipak, bila sam ube�ena da �e se ve� nekako uklopiti. Po hiljaditi put krenula sam iz po�etka. Gatara me je upozorila da mi preti opasnost. Solarin me je upozorio da mi preti opasnost. Gatara mi je putem svog proro�anstva uputila šifrovanu poruku. Solarin mi je u svojoj poruci tako�e ostavio skrivenu poruku. Da nisu gatara i Solarin na neki na�in bili povezani? Postojalo je nešto što sam previdela jer nije imalo nikakvog smisla. Gatarina šifrovana poruka je glasila "J'adoube KV." Ve� mi je Nim ukazao na to; izgleda da je želela da stupi u vezu sa mnom. Ako je to bilo ta�no, zašto mi se od onda nije javila? Prošla su tri meseca, a nje nigde nije bilo. Izvukla sam se iz kreveta i ponovo upalila svetla. Pošto nisam mogla da spavam, zašto ne bih pokušala da raspetljam celu tu prokletu stvar. Otišla sam do ormana i stala da preturam po njemu dok nisam pronašla salvetu i presavijeni list hartije na kome je Nim ispisao tu pesmu u jambima. Otišla sam do sobice za poslugu i pristojno napunila �ašu brendijem. Zatim sam se spustila na gomilu jastuka na podu. Izvukla sam olovku iz obližnjeg �upa, te po�ela da prebrojavam slova i da ih zaokružujem onako kako mi je Nim pokazao da se to radi. Ako je ta prokleta žena toliko žudela da stupi u vezu sa mnom, možda je to ve� i u�inila. Možda se još nešto krilo u proro�anstvu. Nešto što ranije nisam primetila. Pošto sam ve� znala da se u prvim slovima svakog reda krila poruka, pokušala sam da zapišem poslednja slova. Na nesre�u dobila sam "eaoaoeoea". Pošto u tome nisam nalazila nikakvo simboli�ko zna�enje, pokušala sam sa prvim slovima drugih re�i u svakom redu, pa zatim tre�ih, i tako dalje. Dobijala sam gluposti kao što je"ktmisjcuz" i "škjetb�pt". Samo što nisam po�ela da škrgu�em zubima. Pokušala sam sa prvim slovom prve re�enice i drugim slovom druge i dobila "jtm...". Nikako nisam uspevala da prona�em bilo šta suvislo. Otpila sam dobar gutljaj rakije i nastavila da se bak�em s tim gotovo još �itav sat. Ve� je bilo pola �etiri ujutro kada mi je palo na pamet da probam sa neparnim i parnim brojevima. Vade�i slova pod neparnim brojevima iz svake re�enice, kona�no sam nešto provalila. Ili sam bar došla do ne�ega što je li�ilo na re�. Prvo slovo prve re�enice, tre�e slovo naredne, zatim peto, sedmo i dobila sam: "Jeremija�". Dobila sam ne samo re�, ve� ime. Stadoh da se vu�em po sobi, da prekopavam po gomilama knjiga, dok ne izvukoh prljavu, staru, Gideonovu

Bibliju. Krenuh kroz sadržaj dok ne prona�oh Jeremiju, dvadeset �etvrtu knjigu Starog Zaveta. Ali moja je poruka glasila "Jeremija-�". Na mesto �ega je stajalo to "�"? Malo sam razmišljala o tome dok nisam shvatila da je "�" osmo slovo abecede. Pa šta s tim? A onda sam primetila da je osma re�enica pesme glasila "Ka traganju za trideset tri i tri pati se kroz snove". Neka sam prokleta ako se to nije odnosilo na poglavlje i redni broj stiha. Potražih trideset tre�e poglavlje tre�i stih Jeremije. Pogodak. Zovi me, i odazva�u ti se, i kaza�u ti velike i tajne stvari, za koje ne znaš. Zna�i, bila sam u pravu. U proro�anstvu se krila još jedna poruka. Jedini problem bio je u tome što je ova poruka, kako su stvari sada stajale, bila potpuno beskorisna za mene. Ako je stara zakrpa želela da mi "kaže" velike i tajne stvari, gde su onda, do �avola, bile te stvari? Ja to nisam znala. Za osobu koja nikada nije uspela da do kraja reši ukrštene re�i iz Njujork Tajmsa, bio je pravi podvig što je sa obi�ne salvete izvukla dešifrovana proro�anstva. S druge, pak, strane ose�ala sam se prili�no potišteno. Skidala sam jedan veo za drugim, u smislu da sam pronalazila suvisle re�i na engleskom u kojima su se krile poruke, ali te poruke kao da nikuda nisu vodile. Osim ka novim porukama. Uzdahnula sam, pogledala ponovo u tu prokletu pesmu, iskapila preostalu rakiju i krenula iz po�etka. O �emu god da je bila re�, moralo se kriti u pesmi. Tamo se jedino moglo nalaziti. Bilo je ve� pet ujutro kada mi je onako ve� obamrloj sinulo da više možda ne treba da tragam za slovima. Možda su pojedine re�i, raspore�ene na poseban na�in, sadržale poruku, kao što je to bio slu�aj sa Solarinovom beleškom. �im mi je to palo na pamet - a možda mi je pomogla i tre�a �aša rakije - pogled mi pade na prvu re�enicu proro�anstva. Jednako kao što klju� �ine linije ove... Kada je gatara izgovarala ove re�i, gledala mi je u linije na dlanu. Ali šta ako se to odnosilo na stihove same pesme, šta ako su oni oblikovali klju� za razrešenje poruke? Podigoh pesmu, odlu�ivši da je samo još jednom pro�itam. Gde se krio klju�? Rekla je da same linije �ine klju�, kao što je rima, kada bi se izvršilo sabiranje, davala "666", �avoljev broj. Ne mogu re�i da mi je iznenada sinulo rešenje, jer sam tu prokletu pesmu prou�avala ve� pet �asova, ali upravo tako sam se ose�ala. Bila sam sasvim sigurna, a na tolikoj sigurnosti mogu zahvaliti probdevenoj no�i i mozgu natopljenom alkoholom, da sam došla do rešenja. Sabiranjem rima nije se samo dobijalo 666. To je bio klju� za skrivenu poruku. Moja kopija pesme bila je ve� toliko ižvrljana, da je li�ila na kartu me�uglakti�kih odnosa u Vaseljeni. Okrenuvši stranu s namerom da nastavim da pišem na pole�ini lista, prepisala sam ponovo pesmu i ustorjstvo rima. Ustrojstvo je glasilo 1-2-3, 2-3-1, 3-1-2. Izabrala sam re� iz svake re�enice koja je odgovarala ovim brojevima. Poruka je glasila: JEDNAKO-TEK KAO-JEDNA JOŠ-IGRA-TA-BITKA-�E-KOLATI-ZAUVEK. I znala sam, sa puno samopouzdanosti na kojoj mogu da zahvalim svom pijanstvu, ta�no šta to zna�i. Zar mi nije Solarin rekao da igramo šah? Ali gatara me je na to upozorila tri meseca ranije. J'adoube. Dodirujem tebe. Poravnavam tebe, Katarina Velis. Zovi me, i odazva�u ti se, i kaza�u ti velike i tajne stvari za koje ne znaš. Jer bitka traje, a ti si tek pešak u toj igri. Figura na šahovskoj tabli Života. Osmehnula sam se, ispružila noge i posegnula za telefonom. Iako nisam mogla da stupim u vezu sa Nimom, mogla sam da mu ostavim poruku na kompjuteru. Nim je bio pravi stru�njak za dešifrovanje, možda najve�i autoritet u toj oblasti na svetu. Držao je predavanja na tu temu i pisao knjige, je li tako? Nikakvo �udo što mi je istrgnuo belešku iz ruke kada sam prvi put uo�ila

ustrojstvo rima. Odmah je razabrao da se u tome krije klju�. Ali, kopile jedno, pustio me je da sama do�em do rešenja. Okrenula sam broj i ostavila mu pozdravnu poruku: Pešak kre�e za Alžir. Dok je napolju nebo postajalo sve svetlije, odlu�ila sam da po�em na po�inak. Nisam više želela ni o �emu da razmišljam i moj se mozak složio sa mnom. U trenutku kada sam nehotice šutnula gomilu pisama ba�enih na pod, primetila sam jedan koverat bez marke i adrese. Pismo je bilo li�no uru�eno, a složeni, zakukuljeni rukopis kojim je bilo ispisano moje ime nije mi bio poznat. Podigoh pismo i otvorih ga. Unutra se nalazio veliki, debeo list hartije. Sedoh na krevet da ga pro�itam. Draga moja Ketrin, Uživao sam u našem kratkom susretu. Ne�u mo�i da porazgovaram s vama pre no što odete, jer i sam odlazim iz grada na nekoliko nedelja. Posle našeg razgovora odlu�io sam da pošaljem Lili da vam se pridruži u Alžiru. Dve glave su bolje od jedne, kada iskrsne neki problem. Slažete li se? Zaboravio sam da vas pitam... da li ste uživali u susretu sa mojom prijateljicom-gatarom? Pozdravila vas je. Poru�uje vam: Dobro došli u Igru. S najdubljim poštovanjem, Mordekaj Rad. 13. SREDIŠNJICA Tu i tamo, u drevnim književnostima, nailazimo na legende o mudrim i tajanstvenim igrama koje su izmislili i igrali u�eni ljudi, kalu�eri ili dvorani obrazovanih kneževa. One su mogle poprimiti oblik šahovske igre u kojoj su figure i kvadrati uz svoju uobi�ajenu funkciju imali i tajna zna�enja. 'Igra staklenih perli', Herman Hese Igram samo radi igre same. Šerlok Holms ALŽIR, APRIL 1973. Bio je jedan od onih svetlucavih, ljubi�asto-plavih sumraka na po�etku prole�a. I samo nebo kao da je hu�alo dok je moj avion kružio kroz prozra�nu izmaglicu što se dizala sa mediteranske obale. Ispod mene prostirao se Alžir. "Al-�ezair Beida", tako su ga zvali. Belo ostrvo. Kao da se izdizalo iz mora, a sa njega se cedila voda, nalik na grad iz bajke, nalik na fatamorganu. Sedam legendarnih vrhova bili su okruženi mnogobrojnim belim zgradama koje su se obrušavale jedna preko druge nalik na ukrasni šlag sa svadbene torte. �ak je i drve�e imalo tajanstven, egzoti�an oblik, a boje kao da nisu pripadale ovom svetu. Preda mnom je bio beli grad koji je osvetljavao put ka unutrašnjosti Crnog Kontineneta. Tamo dole, ispod sjajne oblande, ležale su raštrkani deli�i tajne zbog koje sam proputovala pola zemaljske kugle. Dok je moj avion klizio nad vodom, imala sam ose�aj da �u se spustiti ne u Alžir, ve� na prvo polje: šahovsko polje koje �e me odvesti u samo srce igre. Aerodrom Dar-el-Beida (Bela palata) nalazi se na samom kraju Alžira, a njegovu kratku pistu zapljuskuje Sredozemno more. Kada smo izišli iz aviona, ugledala sam dvospratnu zgradu sa ravnim krovom ispred koje su se na prohladnom, ustajalom povetarcu talasale palme poput duga�kog perja. Vazduh je ispunjavao miris jasmina što se no�u rascvetava. Preko pro�elja niske staklene zgrade aerodroma bila je pri�vrš�ena rukom ispisana

traka: ti zavijuci, ta�ke i zapete koji su podse�ali na japansko pismo ra�eno �etkicom bili su moj prvi susret sa klasi�nim arapskim pismom. Ispod gotovo izvajanih slova, stajao je prevod štampanim slovima: "Bienvenue en Algerie". Prtljag nas je �ekao na trotoaru radi identifikacije. Nosa� smesti moj na metalna kolica i ja krenuh za rekom putnika u aerodromsku zgradu. Stala sam u red sa onima koji su ulazili u zemlju i razmišljala o tome dokle sam dospela od one no�i, pre jedva nedelju dana, koju sam probdela odgonetavaju�i gatarino proro�anstvo. Ceo taj put prevalila sam bez i�ije pomo�i. Ali ne slu�ajno. Ve� narednog jutra, pošto sam odgonetnula njenu pesmu, žurno sam pokušala da stupim u vezu sa bilo kim iz svog šarolikog kruga prijatelja, ali kao da su se svi urotili da ne puste ni glasa od sebe. Kada sam nazvala Harija, služavka Valeri mi je kazala da su se Lili i Mordekaj negde zatvorili i da prou�avaju tajne šaha. Hari je otišao iz grada da prenese Solovo telo u Ohajo ili Oklahomu, gde je pronašao neke njegove ro�ake za koje nikada ranije nije �uo. Luelin i Blanša su iskoristili Harijevo odsustvo i zbrisali u London na neku rasprodaju antikviteta. Nim je i dalje bio, da tako kažem, u samostanu, i nije odgovarao na moje hitne telefonske poruke. Ali u subotu ujutro, dok sam se nosila sa radnicima koji su selili moje stvari i vraški se trudili da moje sme�e što lepše spakuju, u stanu se pojavio Bosvel, nose�i kutiju od "šarmantnog gospodina koji je ovde bio pre neko ve�e". Kutija je bila puna knjiga i na njoj je stajala prika�ena poruka koja je glasila: "Moli se da na�eš vodi�a i peri se iza ušiju." U potpisu je stajalo: "Milosrdne sestre". Sve knjige sam izru�ila u putnu torbu koju sam nameravala da ponesem kao ru�ni prtljag i zaboravila na njih. Kako sam mogla znati da �e te knjige, otkucavaju�i u torbi poput bombe, imati velikog uticaja na doga�aje koji �e ubrzo uslediti? Ali Nim je znao. Možda je odavno to znao. �ak i pre no što mi je spustio šake na ramena i rekao: "J'adoube". Me�u eklekti�kom mešavinom plesnjivih starih pejperbek izdanja nalazila se knjiga Legenda o Karlu Velikom, kao i nekoliko knjiga o šahu, magi�nim kvadratima i matemati�kim prou�avanjima za sva�iji ukus i svih vrsta. Me�u njima našla se i dosadna knjiga o osnovima kupovine i prodaje vrednosnih papira pod naslovom Fibona�ijevi brojevi, koju je napisao, upravo dr Ladislaus Nim. Teško da sam posle šesto�asovnog leta iz Njujorka do Pariza mogla re�i kako sam postala stru�njak za šah, ali mnogo sam nau�ila o Monglanskoj garnituri i njenoj ulozi u padu carstva Karla Velikog. Iako se nigde nije pominjala po imenu, ova garnitura prouzrokovala je smrt �ak pet-šest kraljeva, prin�eva i odabranih dvorana, kojima su glave razbijene figurama "od masivnog zlata". Zbog nekih od tih ubistava otpo�injani su ratovi, a posle smrti Karla Velikog, njegovi vlastiti sinovi razjedinili su Frana�ko carstvo, bore�i se oko tajanstvene šahovske garniture. Na tom je mestu Nim na margini knjige zabeležio: "Šah - najopasnija od svih igara." Prethodne nedelje potrudila sam se, onako na svoju ruku da nau�im nešto malo o šahu, �ak i pre no što sam pro�itala knjige koje mi je on dostavio: znala sam dovoljno da sam mogla da pravim razliku izme�u taktike i strategije. Taktiku su sa�injavali kratkoro�ni potezi povu�eni radi sticanja što boljeg položaja. Ali strategija je bila ta pomo�u koje se dobijala partija. Ovo obaveštenje pokaza�e se od velike koristi kada budem stigla u Pariz. Ni sa druge strane Atlantika partnerska firma Fulbrajt Kon nije izgubila ništa od svoje patine dugotrajnih prevara i podmi�ivanja. Možda se izmenio jezik u igri koju su igrali, ali potezi su ostali isti. Istog �asa kada sam stigla u parisku kancelariju, nagovestili su da od posla možda ne�e biti ništa. Izgleda da nisu još bili primili potpisani ugovor od momaka iz OPEK-a. O�igledno je bilo da su danima �u�ali po raznim ministarstvima u Alžiru, leteli tamo-amo i pravili velike ra�une, ali se svaki put vra�ali praznih šaka. Sada je nameravao da se u stvar umeša i stariji partner, Žan Filip Petar. Upozorio me je da ne preduzimam ništa dok on krajem nedelje ne stigne u Pariz, a potom je stao da me uverava da �e francuski partner bez sumnje prona�i za mene neki posao kada se prašina slegne. Po njegovom tonu moglo se zaklju�iti da ima u

vidu neke lake daktilografske poslove, te pranje i �iš�enje prozora i podova, a možda i nekoliko klozeta. Ali ja sam imala druga�ije planove. Francuski partner možda nije imao potpisan ugovor sa klijentom, ali ja sam imala avionsku kartu za Alžir i celu nedelju pred sobom koju sam tamo mogla provesti bez i�ijeg nadzora. Kada sam izišla iz pariske kancelarije Fulbrajt Kona i pozvala taksi da me odveze nazad na Orli, zaklju�ila sam da je Nim bio u pravu kada je rekao da bi trebalo da izoštrim svoje ubila�ke instinkte. Suviše dugo sam koristila taktiku izbegavanja, tako da nisam mogla da sagledam tablu od figura. Da nije možda došlo vreme da uklonim one figure koje su mi zaklanjale vidik? Gotovo pola sata prostajala sam u redu za one koji ulaze u zemlju pre no što sam došla na red. Milili smo poput mrava izme�u usko postavljenih metalnih ograda pre no što smo stigli do pasoške kontrole. Kona�no sam se našla pred staklenom kabinom. Službenik koji je pregledavao pasoše pomno se zagledao u moju alžirsku vizu sa službenom, malom, crveno-belom nalepnicom i velikim, razvu�enim potpisom koji je gotovo prekrivao celu plavu stranicu. Dosta dugo se zadržao na njoj pre no što mi je uputio naizgled prili�no za�u�en pogled. "Putujete sami", primeti on na francuskom. To nije bilo pitanje. "Imate vizu za affaires, gospo�o. Za koga �ete raditi? (Affaires zna�i "biznis", ali i "ljubavna veza". Veoma nalik na Francuze - jednim udarcem uvek ubijaju dve muve.) "Radi�u za OPEK", po�eh da objašnjavam na svom siromašnom francuskom. Ali pre no što sam stigla da nastavim, on žurno udari pe�at sa natpisom "Dar-el-Baida" preko cele vize. Glavom zatim dade znak nosa�u koji se klatio naspram obližnjeg zida. Nosa� pri�e, a službenik brzo prelista do kraja moj pasoš i kroz prorez mi dodade deklaraciju za carinu. "OPEK", izusti službenik. "Dobro, gospo�o. Na obrascu samo navedite zlato i novac koje unosite u zemlju..." Dok sam popunjavala obrazac, primetila sam da je nešto ispod glasa govorio nosa�u, pokazuju�i glavom u mom pravcu. Nosa� me kratko pogleda, klimnu i udalji se. "Gde �ete stanovati za vreme svog boravka ovde?" upita službenik kada sam mu vratila popunjenu deklaraciju kroz prorez u staklu. "U hotelu El Riad", odvratih. Nosa� je otišao do kraja prolaza za prispele strane putnike, još jednom pogledao preko ramena prema meni i onda pokucao na neprozirna staklena vrata usamljene kancelarije naspram stražnjeg zida. Vrata su se otvorila i na njima se pojavio neki kršan momak. Sada su obojica gledala u mom pravcu; nisam zamišljala. A onaj kršni momak nosio je pištolj. "Vaše isprave su u redu, gospo�o", mirno mi saopšti službenik koji je pregledavao pasoše. "Možete po�i na carinu." Promrmljah nešto u znak zahvalnosti, pokupih isprave i pro�oh kroz uski prolaz do natpisa na kome je stajalo "Douanier". Iz daljine sam ugledala svoj prtljag nagomilan na pokretnoj traci. Ali upravo u trenutku kada sam krenula prema njemu, doklati se do mene nosa� koji me nije ispuštao iz vida. "Izvinite, gospo�o", re�e on tihim, u�tivim glasom, tako da ga niko drugi nije mogao �uti. "Da li biste pošli sa mnom?" Zatim pokaza prema zatamnjenim, staklenim vratima kancelarije. Na vratima je i dalje stajao onaj kršan momak, poigravaju�i se pištoljem oka�enim o bok. U grlu mi zastade knedla. "Razume se da ne bih!" odvratih glasno i to na engleskom. Okrenuh se ponovo prema prtljagu, pokušavši da ne obra�am pažnju na njega. "Bojim se da �u morati da budem uporan", primeti nosa�, �vrsto me uhvativši za ruku. Pokušala sam da se podsetim na to kako sam u poslovnim krugovima poznata po �eli�nim živcima. Ali ve� sam ose�ala kako me obuzima panika. "Ne razumem u �emu je problem", rekoh, ovaj put na francuskom, sklanjaju�i njegovu šaku s moje ruke. "Pas de probleme", odvrati on tiho, sve vreme me gledaju�i u o�i. "Chef de securite želi da vam postavi nekoliko pitanja, to je sve. Potraja�e svega

nekoliko trenutaka. Prtljag �e vam za to vreme biti bezbedan. Li�no �u ga �uvati." Nisam ja brinula za prtljag. Nije mi se napuštao svetli hol carinarnice radi ulaska u neobeleženu kancelariju koju je �uvao �ovek sa pištoljem. Ali nisam imala puno izbora. Otpratio me je do kancelarije; �ovek sa pištoljem se sklonio u stranu kako bi me propustio. Bila je to mala prostorija, u kojoj je bilo jedva dovoljno prostora za metalni sto i dve stolice. Kada sam ušla �ovek, koji je sedeo za stolom ustade da me pozdravi. Imao je tridesetak godina, bio je miši�av, preplanuo i zgodan. Obišao je sto poput ma�ke, dok su mu se miši�i ocrtavali ispod tankog materijala besprekorno sašivenog, tamnog, poslovnog odela. Sa tom gustom crnom kosom za�ešljanom od �ela, maslinastim tenom, kao isklesanim nosem, i punim usnama, mogao je da pro�e kao italijanski žigolo ili francuska filmska zvezda. "To �e biti sve, Ahmete", re�e on baršunastim glasom naoružanom grubijanu koji je još držao vrata. Ahmet se povu�e, tiho zatvorivši vrata za sobom. "Gospo�ica Velis, pretpostavljam", primeti moj doma�in, pokazavši mi stolicu s druge strane stola. "O�ekivao sam vas." "Molim?" ostala sam da stojim i da ga gledam pravo u o�i. "Izvinite, nisam želeo da budem tajanstven", nasmeši se on. "Kroz moju kancelariju prolaze sve vize koje treba da budu izdate. Nema mnogo žena koje traže poslovne vize; u stvari, mislim da ste prva. Moram priznati da sam bio znatiželjan da upoznam takvu jednu ženu." "E pa, pošto ste zadovoljili svoju znatiželju", rekoh i po�oh prema vratima. "Draga moja gospo�ice", po�e on, predvidevši da nameravam da pobegnem, "molim vas, sedite. Nisam ljudožder, ne�u vas pojesti. Ja sam ovdašnji šef obezbe�enja. Zovu me Šarif." Kada sam se okrenula i kona�no nevoljno prihvatila triput ponu�enu stolicu, do�ekao me je o�aravaju�im osmehom. Zubi su mu bili blistavo beli. "Smem li napomenuti da smatram vaše safari odelo krajnje pristalim? Ne samo šik, ve� i dobrim izborom za zemlju sa dve hiljade milja pustinje. Nameravate li da posetite Saharu za vreme vašeg boravka ovde, gospo�ice?" upita on kao uzgred, dok se smeštao na svoje mesto iza stola. "I�i �u tamo gde me moj klijent bude slao", odvratih. "Ah, da, vaš klijent", pametnjakovi� nastavi da brblja. "Dr Kader: Emil Kamel Kader, ministar za naftu. Stari prijatelj. Morate mu uru�iti moje najtoplije pozdrave. Koliko se se�am, on je garantovao za vašu vizu. Mogu li da pogledam vaš pasoš, molim vas?" Istog �asa ispružio je šaku i na trenutak primetih blesak zlatnih dugmadi za manžetne koje mora da je zaplenio na carini. Malo aerodromskih službenika zara�uje dovoljno da bi moglo da kupi tako nešto. "Ovo je samo formalnost. Nasumce biramo ljude sa svakog leta koje onda pažljivije pregledamo od onih koji pro�u samo kroz carinu. To vam se možda ne�e ponovo dogoditi u narednih dvadeset ili stotinu putovanja..." "U mojoj zemlji", po�eh, "ljude odvode u privatne kancelarije na aerodromima samo ako posumnjaju da nešto švercuju." Izazivala sam sre�u i bila sam toga svesna. Ali mene nije mogao da prevari tom svojom kameleonskom pri�om, zlatnim dugmadima za manžetne i svojim zubima filmske zvezde. Od svih putnika koji su doputovali sa mnom istim avionom jedino je mene poželeo da pretraži. A primetila sam da su i ostali aerodromski službenici nešto šaputali o meni. Samo su mene �ekali. I to ne samo zato što sam bila žena koja dolazi poslovno u jednu muslimansku zemlju. "Ah", izusti on, "plašite se da sam pomislio kako švercujete nešto? Na nesre�u, po zakonu u ovoj zemlji jedino žena službenik može da pregleda ženu putnika! Ne, samo sam hteo da vidim vaš pasoš... bar za sada." Prelistavao ga je sa velikim zanimanjem."Nikada ne bih pogodio koliko vam je godina. Izgledate kao da nemate više od osamnaest, a iz pasoša sam upravo saznao da vam je nedavno bio ro�endan. Napunili ste dvadeset �etiri. Zanimljivo - da li ste znali da vaš ro�endan, �etvrti april, pada na islamski sveti praznik?"

U tom trenutku iznenada se prisetih gatarinih re�i. Kada mi je rekla da ne pominjem datum ro�enja, nisam mislila na dokumenta kao što su pasoš i voza�ka dozvola. "Nadam se da vas nisam uznemirio", dodade on, �udno me pogledavši. "Nipošto", odvratih nehajno. "Ako ste završili..." "Možda bi vas zanimalo da saznate nešto više", nastavi on, prepredeno poput ma�ke, ispruživši pri tom ruku preko stola i dohvativši moju ru�nu torbu. Bez sumnje je posredi bila samo još jedna "formalnost", ali ose�ala sam se sve neprijatnije i neprijatnije. U opasnosti si, re�e neki glas duboko u meni. Ne veruj nikom, uvek gledaj preko ramena, jer zapisano je: �etvrtog dana �etvrtog meseca - do�i �e Osmica. "�etvrti april", ponovi Šarif sebi u bradu, dok je vadio ruževe za usne, �ešalj i �etku za kosu iz moje torbe i pažljivo ih re�ao po stolu kao da su obeleženi dokazni materijal na su�enju za ubistvo. "U al-Islamu, zovemo ga 'Dan izle�enja'. Mi na dva na�ina ra�unamo vreme: islamska godina je lunarna godina, a sun�eva godina po�inje dvadeset prvog marta po zapadnom kalendaru. Bogata tradicija vezana je za obe. Muhamed nam je naložio da moramo recitovati stihove iz Korana deset puta dnevno cele prve nedelje solarne godine", nastavi on, vade�i blokove, pera i olovke iz moje torbe i raspore�uju�i ih u redove. "Druge nedelje, moramo svaki dan kada ustanemo, dunuti iznad �inije s vodom i piti iz iste �inije. Zatim - osmog dana - " Šarif iznenada podiže pogled prema meni, kao da je o�ekivao da �e me uhvatiti kako �a�kam nos. Nehajno se osmehnuo, a nadam se da sam i ja. "I tako, osmog dana druge nedelje ovog magi�nog meseca, kada se obave svi Muhamedovi obredi, od bilo �ega da �ovek boluje, sigurno �e ozdraviti. To pada �etvrtog aprila. Veruje se da osobe ro�ene tog dana poseduju veliku mo� da le�e druge - gotovo kao... Ali razume se, pošto ste Zapadnjakinja, sigurno vas ne zanimaju ova praznoverja." Da li sam ja to samo zamišljala da me posmatra kao što ma�ka vreba miša? Upravo sam podešavala izraz na licu kada je ispustio uzvik koji me natera da posko�im. "Ah!" Jednim brzim pokretom ru�nog zgloba baci nešto pred mene na sto. "Vidim da vas zanima šah!" Bila je to Lilina portabl šahovska garnitura na koju sam potpuno zaboravila. Šarif zatim stade da vadi sve knjige redom i da ih stavlja jednu na drugu na sto, prethodno im pomno pro�itavši naslov. "Šah - matemati�ke igre - Ah, Fibona�ijevi brojevi!" povika on, sa osmehom koji me nagna da pomislim kako ima nešto protiv mene. Kuckao je prstom po dosadnoj knjizi koju je Nim napisao. "Zna�i, vas zanima matematika?" upita on, netremice me posmatraju�i. "Ne naro�ito", odvratih, ustavši i pokušavši da vratim u torbu stvari koje mi je Šarif dodavao jednu po jednu. Teško je bilo poverovati da jedna mršava devojka može pre�i pola sveta nose�i toliko besmislenih stvari. Ali o�igledno je bilo mogu�e. "Šta ta�no znate o Fibona�ijevim brojevima?" upita on, dok sam ja i dalje punila torbu. "Koriste se za planiranje prodaje i kupovine vrednosnih papira", promrmljah. "Stru�njaci pomo�u njih planiraju špekulacije na berzi koje se odnose na porast i pad cena - tu je teoriju ravio tridesetih godina momak po imenu R. N. Eliot..." "Zna�i, ništa ne znate o autoru?" prekide me Šarif. Osetih kako lagano po�injem da zelenim dok sam podizala pogled, uko�eno drže�i knjigu. "Mislim na Leonarda Fibona�ija", dodade Šarif, ozbiljno me posmatraju�i. "Italijana ro�enog u Pizi u dvanaestom veku, ali koji se obrazovao ovde - u Alžiru. Bio je blistavi izu�avalac matematike kod �uvenog Mavara al-Kvarizmija i po njemu je nazvan taj algoritam. Fibona�i je bio taj koji je Evropu upoznao sa arapskim brojevima, koji su zamenili stare rimske brojeve..." Prokletstvo. Trebalo je da znam da mi Nim ne bi dao knjigu samo �itanja radi, pa makar je i on sam napisao. Požalila sam što se nisam obavestila o onome što je u njoj bilo napisano pre no što je Šarif po�eo da me ispituje. U glavi mi

se palila i gasila svetiljkica, ali nikako nisam uspevala da pro�itam Morzeove znake koje mi je upu�ivala. Nije li me Nim naterao da se obavestim o magi�nim kvadratima? Nije li Solarin razvio formulu za šetnju konjem? Nisu li gatarina proro�anstva bila puna zagonetnih brojeva? Kako to da sam bila tako tupoglava i nisam sabrala dva i dva? Kao prvo, prisetih se da je Monglansku garnituru Karlu Velikom poklonio jedan Mavar. Nisam bila nikakav genije za metematiku, ali dovoljno dugo sam radila sa kompjuterima da znam kako su Mavari bili ti koji su Evropu upoznali gotovo sa svim važnijim matemeti�kim otkri�ima, od svog dolaska u Sevilju u osmom veku. Potraga za ovom legendarnom šahovskom garniturom o�igledno je imala neke veze sa matematikom - ali kakve? Šarif mi je otkrio mnogo više nego ja njemu, ali nikako nisam mogla da sastavim te deli�e u celinu. Oslobodivši i poslednju knjigu iz njegovog stiska, vratih je u svoju kožnu torbu. "Pošto �ete u Alžiru provesti godinu dana", re�e on, "možda bismo ponekad mogli da odigramo koju partiju šaha. Nekada sam se takmi�io za titulu persijskog prvaka..." "Postoji jedan zapadnja�ki izraz koji biste možda voleli da nau�ite", dobacih mu preko ramena, dok sam odlazila prema vratima. "Nemojte vi nas zvati - pozva�emo mi vas." Otvorih vrata. Ahmet-grubijan prvo iznena�eno pogleda u mene, a onda u Šarifa koji je upravo ustajao od stola. Zalupih vrata za sobom, tako da je staklo zadrhtalo. Nisam se osvrnula. Glatko sam prošla kroz carinu. Otvorivši torbe pred carinikom, odmah mi je bilo jasno da je ve� imao prilike da zaviri u njih; bio je potpuno nezainteresovan, a unutra je vladao mali nered. Zatvorio ih je i obeležio kredom. Aerodrom je sada ve� bio gotovo prazan, ali, sre�om, menja�nica je još bila otvorena. Pošto sam promenila nešto novca, pozvah nosa�a i izi�oh da potražim taksi. Ponovo me zapahnu težak, miomirisan vazduh. Svuda se ose�ao jak miris jasmina. "U hotel El Riad", rekoh voza�u, ulaze�i, i mi krenusmo duž bulevara osvetljenog �ilibarnom svetloš�u, koji je vodio prema Alžiru. Voza�evo lice, staro i izborano poput kore sekvoje, upitno je zurilo u mene iz prednjeg ogledala. "Da li je gospo�a ve� bila u Alžiru?" upita on. "Ako nije, da li bih mogao da je povedem na kratak obilazak grada po ceni od stotinu dinara? Tu je, razume se, uklju�ena i vožnja do El Riada." El Riad se nalazio na drugom kraju Alžira udaljenom preko trideset kilometara, a stotinu dinara je samo dvadeset pet dolara, tako da sam pristala. U vreme kada se ljudi vra�aju s posla bilo bi skuplje sti�i iz srednjeg Menhetna do aerodroma Kenedi. Prolazili smo glavnim bulevarom. S jedne strane protezao se veli�anstven niz debelih urminih palmi. S druge strane, visoki lukovi kolonijalnih arkada urešavali su pro�elja zgrada, okrenuta prema luci. Mogli ste osetiti vlažan miris i slani ukus mora. U središtu luke, naspram predivnog hotela Aleti, skrenusmo u strmi, široki bulevar koji je vodio uzbrdo. Što se ulica više pela, to su zgrade postajale naizgled ve�e i istovremeno su se sve ja�e nadnosile nad nama. Vredne poštovanja, belo okre�ene kolonijalne gra�evine od pre rata, pomaljale su se iz tame nalik na duhove koji se došaptavaju visoko iznad naših glava. Bile su tako zbijene jedna uz drugu da su zaklanjale zvezdanu no�. Sada se ve� potpuno smra�ilo i vladala je posvudašnja tišina. Što je put postajao uži i strmiji, vijugaju�i do samog srca Al-Djezaira, retke uli�ne svetiljke bacale su senke iskrivljenog drve�a na potpuno bele zidove. Ostrvo. Na pola puta do vrha brda kolovoz postade malo širi i izravna se u kružni trg sa lisnatom fontanom u središtu, koja kao da je obeležavala središnju ta�ku ovog vertikalnog grada. Iskoristila sam priliku kada smo izlazili iz krivine da osmotrim iskrivljeni lavirint ulica koji je �inio gornji sloj grada. Dok smo sledili krivinu, prednja svetla kola koja su išla za nama ostadoše iza nas, dok su snopovi moga taksija nastavili da probijaju zaglušuju�u tamu gornjeg grada. "Neko nas sledi", rekoh voza�u.

"Da, gospo�o." Voza� me ponovo pogleda u prednjem retrovizoru i nervozno se osmehnu. Njegovi zlatni prednji zubi na �as zasijaše u odrazu svetala koja su nas sledila. "Prate nas još od aerodroma. Da niste možda špijun?" "Ne budite smešni." "Ta kola koja nas prate, znate, jesu specijalna kola chef du securite." "Šefa službe bezbednosti? Taj me je ispitivao na aerodromu. Šarif?" "Baš on", odvrati moj voza�, postaju�i iz �asa u �as sve nervozniji. Naša kola su se sada nalazila na vrhu grada gde se put sužavao u finu traku koja se opasno pružala duž ivice strme litice što se uzdizala nad Alžirom. Moj voza� pogleda naniže upravo u trenutku kada su duga�ka i crna kola koja su nas sledila, zavila za okuku ispod nas. Ceo grad prostirao se preko naboranih brda i predstavljao lavirint mu�no izuvijanih ulica koje su se pružale kao prsti lave prema polumesecu svetlosti što je obeležavao luku. Brodovi su se svetlucali na crnoj vodi zaliva, podižu�i se i spuštaju�i na moru bez plime i oseke. Voza� dade gas. Kada su naša kola zavila za narednu okuku, Alžir se više uopšte nije video i nas je progutala tama. Ubrzo put skliznu u crnu rupu, gustu i neprobojnu šumu u kojoj je jak miris borovine gotovo potisnuo vlažan i slan zadah mora. �ak ni slaba, vodenasta mese�ina nije mogla da se probije kroz gusto isprepleteno visoko drve�e. "Sada ništa ne možemo da u�inimo", primeti voza�, i dalje se osvr�u�i i proveravaju�i u ogledalima šta se dešava iza njega dok se kretao kroz napuštenu šumu. Bilo bi mi draže da je motrio na put pred sobom. "Sada se nalazimo u oblasti koja se zove 'Les Pins'. Izme�u nas i El Riada nema ni�eg sem borova. Ovo je, kako vi kažete, pre�ica." Put koji je vodio izme�u borova �as se peo uz brda, a �as se spuštao nalik na cirkuski tobogan. Kada je voza� ubrzao, mislim da sam nekoliko puta osetila kako se taksi odlepio od tla, preletevši preko vrha oštrog prevoja. Nije se video ni prst pred okom. "Imam dosta vremena", obavestih ga, drže�i se za doru�je kako ne bih opalila glavom o tavanicu. "Zašto malo ne usporite?" Posle svakog brda svetla su se uvek pojavljivala iza nas. "Taj Šarif", re�e voza� drhtavim glasom. "Znate li zašto vas je ispitivao na aerodromu?" "Nije me ispitivao", odvratih kao da se branim. "Želeo je samo da mi postavi nekoliko pitanja. Kona�no, nema baš mnogo žena koje dolaze poslom u Alžir." �ak je i meni samoj sopstveni smeh zazvu�ao nekako iznu�eno. "Imigracione vlasti mogu ispitati koga god zažele, nije li tako?" "Gospo�o", re�e voza�, odmahnuvši glavom i nekako �udno me pogledavši u ogledalu, dok su svetla onih drugih kola povremeno stvarala odbleske u njegovom oku, "taj Šarif ne radi za imigracione vlasti. Njegov posao nije da putnike koji stižu u Alžir pozdravlja dobrodošlicom. Nije naredio da vas prate samo da bi se uverio kako ste sretno stigli ku�i." Dozvolio je sebi da se malo našali, mada mu je glas i dalje podrhtavao. "Njegov posao je nešto malo važniji." "Zaista?" rekoh iznena�eno. "Nije vam kazao", zaklju�i voza�, i dalje zaplašeno gledaju�i u ogledalo. "Taj vam je Šarif šef tajne policije." Iz onoga što mi je voza� ispri�ao razabrala sam da je ovdašnja tajna policija bila mešavina FBI-a, CIA-e, KGB-ea i Gestapoa. Voza�u je vidno laknulo kada smo se zaustavili ispred hotela El Riad, jedne niske, ravne zgrade okružene bogatim zelenilom sa malim bazenom nepravilnog oblika i fontanom na ulazu. Duga�ki kolnik i ulaz bili su osvetljeni treperavom svetloš�u i zaklonjeni malim gajem drve�a. Nalazili su se blizu ivice mora. Kada sam izišla iz taksija, ugledala sam prednja svetla drugih kola koja su se upravo okretala i zamicala u mra�nu šumu. Skvr�ene stare šake moga voza�a tresle su se dok je vadio moj prtljag i nosio ga u hotel. Krenula sam unutra za njim i platila mu. Kada je otišao, obratila sam se službeniku na recepciji. Sat na zidu iza recepcijskog pulta pokazivao je petnaest do deset. "Žalim, gospo�o", re�e recepcionar. "Za vas nije izvršena rezervacija. Na nesre�u, nema nijednog slobodnog mesta." Osmehnuo se i slegnuo ramenima, a potom

mi okrenuo le�a i ponovo se zadubio u neke hartije. Samo mi je još to nedostajalo u ovo doba. Primetila sam da se pred osamljenim El Riadom nije baš protezao duga�ak red taksija, a ideja da se tr�e�i vratim u Alžir kroz borovu šumu koju pro�ešljava policija, i to još sa prtljagom na krka�ama, nije mi bila baš naro�ito smešna. "Mora da je posredi neka greška", obratih se ponovo glasno recepcionaru. "Rezervacija mi je potvr�ena pre više od nedelju dana." "Verovatno je re� o nekom drugom hotelu", odvrati on uz u�tiv osmeh koji je izgleda predstavljao nacionalno obeležje. Neka sam prokleta ako mi ponovo nije okrenuo le�a. Palo mi je na pamet da se možda u svemu ovome krije nauk za revnosnu vršiteljku dužnosti. Možda je ovaj nezainteresovan recepcioner koji okre�e le�a bio samo uvod, zagrevanje pred obavljanje posla u arapskom stilu. A možda je ovde �ovek morao stalno da obavlja poslove na taj na�in: ne samo kada su u pitanju bili skupi ugovori za "konzalting", nego i potvr�ene hotelske rezervacije. Zaklju�ila sam da bi moju teoriju vredelo proveriti. Izvukla sam nov�anicu od pedeset dinara i bacila je na pult. "Da li biste bili tako ljubazni da moj prtljag smestite iza recepcije? Šarif, chef du securite, o�ekuje da �e me na�i ovde - molim vas, kažite mu da sam u predvorju kada stigne." Ovo i nije bila �ista izmišljotina. Šarif �e odista o�ekivati da me na�e ovde, pošto su me njegove gorile dopratile do samih vrata. A teško da �e jedan recepcioner telefonirati momku kao što je Šarif kako bi proverio njegove planove za koktel. "Ah, molim vas da mi oprostite, gospo�o", povika recepcioner, na brzinu pogledavši u knjigu rezervacija, a ja primetih da je istovremeno spretno smotao nov�anicu u džep. "Upravo sam primetio da, u stvari, imamo rezervaciju na vaše ime." Vrh olovke zario je pored mog imena i pogledao me istim onim šarmantnim osmehom. "Da naložim nosa�u da vam odnese prtljag u sobu?" "Da, molim vas", odvratih, tutnuvši nosa�u nekoliko nov�anica kada je dokaskao. "U me�uvremenu, malo �u se promuvati unaokolo. Molim vas, pošaljite moj klju� u predvorje kada završi." "Svakako, gospo�o", odvrati recepcioner, prosto se tope�i od ljubaznosti. Prebacivši ru�nu torbu preko ramena, krenuh od recepcije prema predvorju. Prostor oko recepcije bio je skroman i moderno ure�en, ali kada sam zavila za ugao, zastala sam iznena�ena prostranoš�u predvorja u obliku atrijuma. Potpuno beli, maštovito oblikovani zidovi protezali su se do kupolaste tavanice na visini od pedeset stopa. U njoj su bile probušene rupe kroz koje se videlo zvezdano nebo. Na drugoj strani veli�anstvenog predvorja nalazila se terasa koja kao da je lebdela u prostoru, jer se protezala iz naspramnog zida na visini od nekih trideset stopa. Sa ruba terase spuštao se vodopad za koji se nije znalo odakle izvire. Slivao se u obliku vodenog zida iz koga su povremeno prštale kapi i udarale o kamene plo�e koje su str�ale iz stražnjeg zida. Na dnu se vodopad slivao u jedan veliki penušavi bazen ugra�en u ugla�ani mermerski pod predvorja. Sa obe strane vodopada protezalo se otvoreno stepenište koje je zavijalo prema nebu nalik na dvostruku spiralu. Uputih se ka stepeništu s leve strane. Kroz rupe u zidu raslo je divlje, rascvetalo drve�e. Tkani �ilim predivnih boja spuštao se preko odmorišta petnaest stopa u dubinu i na dnu se gomilao u predivnim naborima. Pod se presijavao u zaslepljuju�im nijansama gotovo neverovatno uklopljenih razli�itih boja mermera. Tu i tamo bile su raspore�ene intimne garniture za sedenje, debeli persijski tepisi, bakarni poslužavnici, kožni otomani, raskošni krznati prekriva�i i mesingani samovari za �aj. Iako je u predvorju bilo puno velikih, pomi�nih, staklenih prozora koji su gledali na more, nije mu nedostajalo intimnosti. Smestila sam se na meki, kožni otoman i naru�ila, po kelnerovoj preporuci, lokalno osvežavaju�e vareno pivo. Svi prozori u predvorju bili su otvoreni, tako da je vlažni povetarac duvao preko spoljašnje, visoke, kamene terase. More je nežno zapljuskivalo obalu i smirivalo mi misli. Po prvi put otkako sam napustila Njujork uspela sam da se opustim.

Kelener mi je doneo ve� nasuto pivo na poslužavniku. Pored �aše stajao je klju� od sobe. "Gospo�a �e na�i svoju sobu s druge strane vrta", obavesti me on, pokazavši prema mra�nom prostoru s druge strane terase koji se slabo razaznavao na slaboj mese�ini. "Sledite lavirint od ukrasnog grmlja do drveta krasuljka sa cvetovima jakog mirisa. Soba broj �etrdeset �etiri nalazi se odmah iza drveta. Ima svoj privatni ulaz." Pivo je imalo ukus cve�a, nije bilo slatko ve� aromati�no, sa blagim ukusom drveta. Naru�ila sam još jedno. Dok sam ga pijuckala, razmišljala sam o Šarifovom �udnom na�inu ispitivanja i na kraju odlu�ila da se manem pretpostavki dok ne budem imala više vremena da se pozabavim problemom za koji je Nim, sada mi je to bilo jasno, pokušao da me pripremi. Po�ela sam da razmišljam o svom poslu. Kakvu strategiju da primenim sutra ujutro kada se, kao što sam ve� odlu�ila, na�em u ministarstvu? Setila sam se koliko je problema Fulbrajt Kon imao, pokušavaju�i da im izvu�e potpis na ugovoru. �udna pri�a. Ministar za industriju i energiju, momak po imenu Abdelsalaam Belaid, pre nedelju dana pristao je na sastanak. Sastanak je trebalo da se pretvori u službenu ceremoniju potpisivanja ugovora, pa su šestorica partnera otputovala u Alžir, napravivši veliki ra�un, sa sandukom Dom Perinjona, da bi, kada su stigla u ministarstvo, otkrila kako je ministar Belaid "poslovno izvan zemlje". Nevoljno su pristali da se sastanu sa njegovim zamenikom, momkom po imenu Emil Kamel Kader (istim onim Kaderom koji je odobrio moju vizu, kao što je to primetio Šarif). Dok su �ekali u jednom od bezbroj predsoblja da ih Kader primi, uo�ili su skupinu japanskih bankara kako dolaze hodnikom i ulaze u lift. A me�u njima nije bio niko drugi do ministar Belaid; isti onaj koji je bio "poslovno izvan zemlje". Partneri u firmi Fulbrajt i Kon nisu bili naviknuti da ih neko laže. Naro�ito ne šestoricu u isto vreme, a još manje tako o�ito. Odlu�ili su da se požale zbog ovoga Emilu Kamelu Kaderu kada se bude smilovao da ih primi. Ali kada se kona�no i to dogodilo, zatekli su Kadera kako skaku�e po kancelariji u šorcu za tenis i polo majici i reketom zamahuje kroz vazduh, "Jako mi je žao", obrati im se on, "ali danas je ponedeljak. A ponedeljkom uvek igram tenis sa starim drugarom iz koledža. Ne mogu da ga ostavim na cedilu." Rekavši to, on ode, ostavivši šestoricu zabezeknutih punopravnih partnera Fulbrajt Kona. Radovala sam se susretu sa momcima koji su ovako mogli da se poigraju sa partnerima moje uvažene firme. Pretpostavila sam da je u pitanju još jedan na�in da se ispolji arapski na�in poslovanja. Ali ako šestorica partnera nisu mogla da ih nateraju da potpišu ugovor, zašto bih onda ja imala više sre�e? Dohvatila sam �ašu sa pivom i odlutala na terasu. Zagledala sam se u mra�nu baštu koja se protezala izme�u hotela i mora, kao što kelner re�e, poput lavirinta. Staze posute belim šljunkom razdvajale su leje egzoti�nih kaktusa, so�nog bilja i grmlja; u ovoj bašti pored tropskog bilja raslo je pustinjsko rastinje. Na obodu bašte koji je oivi�avao plažu nalazila se ravna mermerna terasa sa ogromnim bazenom za plivanje, koji je svetlucao poput tirkiznog dragulja, jer su ispod površine bile postavljene svetiljke. Bazen je od mora razdvajao zakrivljeni, isklesani, beli zid ukrašen neobi�no oblikovanim lukovima kroz koje se videla zatamnjena peš�ana plaža i beli talasi koji su nadolazili i povla�ili se. Na ivici tog �ipkastog zida uzdizala se visoka kula od cigala sa kupolom u obliku glavice luka na vrhu, nalik na one sa kojih mujazini pozivaju na ve�ernju molitvu. Upravo sam polako vra�ala pogled na baštu kada sam ga ugledala. Samo na trenutak, odsjaj svetlosti sa površine bazena pronašao je paoke i krug jednog od to�kova bicikla. Potom je nestao me�u rastinjem. Ukopala sam se na najvišem stepeniku, o�ima pretražuju�i baštu, bazen i plažu s druge strane i na�uljivši uši. Ali ništa nisam �ula. Ništa se nije pomerilo. A onda, iznenada, neko spusti šaku na moje rame. Umalo nisam isko�ila iz kože.

"Izvinite, gospo�o", re�e kelner, �udno me pogledavši. "Recepcioner želi da vas obavestim da je danas po podne pre vašeg dolaska stigla za vas pošta. Prevideo je da vam to ranije pomene." Zatim mi pruži novine u sme�oj omotnici i koverat koji je li�io na teleks. "Želim vam prijatno ve�e", re�e i udalji se. Ponovo pogledah prema unutrašnjosti bašte. Možda mi se to samo u�inilo. Kona�no, ako sam i videla ono što sam mislila da sam videla, ljudi u Alžiru voze bicikle kao i svuda u svetu. Vratila sam se do osvetljenog predvorja i sela da do kraja popijem pivo. Otvorila sam teleks, u kome je stajalo: "Pro�itaj novine, deo G5." Nije bilo potpisa, ali kada sam odmotala papir pogodila sam ko mi je oboje poslao. Bilo je to nedeljno izdanje Njujork Tajmsa. Kako je samo tako brzo dopremljeno ovamo? Milosrdne sestre su se kretale �udnim i tajanstvenim putevima. Otvorih odeljak G5 i tamo nai�oh na �lanak o šahovskom turniru: OTKAZAN ŠAHOVSKI TURNIR ISTRAŽUJE SE SAMOUBISTVO VELEMAJSTORA Prošlonedeljnim samoubistvom velemajstora Entonija Fiskea, koje je izazvalo �u�enje u njujorškim šahovskim krugovima, sada se ozbiljno pozabavilo i odeljenje za ubistva njujorške policije. Istražni sudija izdao je danas saopštenje u kome se tvrdi da šezdeset sedmogodišnji britanski velemajstor nije mogao sam da se ubije. Smrt je nastupila kao rezultat "preloma vratnog stuba do koga je došlo usled istovremenog vršenja pritiska na ki�menu izbo�inu (C7) i ispod brade." Nema na�ina da �ovek sam to izvede "osim ako bi stajao iza vlastitih le�a dok sam sebi lomi vrat", prema re�ima turnirskog lekara Dr Osguda, koji je prvi pregledao Fiskea i prvi izrazio sumnju u pogledu uzroka smrti. Ruski velemajstor Aleksandar Solarin primetio je za vreme partije sa Fiskeom da je ovaj po�eo "�udno da se ponaša". Sovjetska ambasada zatražila je diplomatski imunitet za kontraverznog velemajstora, koji je ponovo uzburkao duhove odbivši da ga prihvati. (Vidi �lanak sa str. A6) Solarin je poslednji video Fiskea živog i dao je izjavu u policiji. Sponzor turnira, Džon Hermanold, dao je izjavu za štampu u kojoj je objasnio svoju odluku o obustavljanju turnira. On je danas navodno još ustvrdio da je velemajtor Fiske ve� dugo imao problema sa drogom i predložio je policiji da u tom pravcu okrene istragu radi mogu�ih tragova koji bi razrešili ovo neobjašnjivo ubistvo. Da bi olakšali istragu, koordinatori turnira stavili su policiji na uvid imena i adrese 63 osobe, uklju�uju�i sudije i igra�e, koji su prisustvovali u nedelju zatvorenom me�u u Metropoliten klubu. (U narednom broju nedeljnog Tajmsa donosimo opširan tekst: "Entoni Fiske, život jednog velemajstora".) Zna�i maca je utekla iz vre�e i odeljenje za ubistva njujorške policije po�elo je da njuška unaokolo. Podi�oše me žmarci kada sam shvatila da policija sa Menhetna ima moje ime, ali sam istog �asa i odahnula jer sam znala da ne mogu ništa, osim da me izbave iz Severne Afrike. Pitala sam se da li je i Lili uspela da izbegne ispitivanje. Solarin, bez sumnje, nije. U želji da saznam nešto više o njegovom položaju, okrenuh stranu A6. Iznenadila sam se kada sam ugledala "ekskluzivni intervju" na dva stupca pod izazovnim naslovom SOVJETI PORI�U DA IMAJU IKAKVE VEZE SA SMR�U BRITANSKOG VELEMAJSTORA. Preleteh preko naduvanih delova u kojima su Solarina opisivali kao "harizmatika" i "tajanstvenu" osobu, kao i preko sažetog prikaza njegove šahovske karijere i iznenadnog odlaska iz Španije. Iz samog intervjua saznala sam mnogo više no što sam o�ekivala. Kao prvo, svoju umešanost u celu stvar nije opovrgao sam Solarin. Tek sada sam shvatila da je on bio nasamo sa Fiskeom u toaletu svega nekoliko sekundi pre ubistva. Ali zato su Sovjeti to shvatili i požurili da se ograde, zatraživši diplomatski imunitet i udarivši poslovi�nom pesnicom o sto. Solarin je odbio imunitet (nema sumnje da je bio upoznat sa procedurom) i izrazio želju da sara�uje sa lokalnim vlastima. Njegov odgovor na pitanje šta misli o mogu�nosti da se Fiske drogirao, uspeo je da me nasmeje: "Možda je Džon

(Hermanold) dobio obaveštenje iz prve ruke? Autopsijom nisu prona�ene nikakve hemikalije u telu." Što �e re�i da je Hermanold bio ili lažov ili preprodavac. Ali kada sam pro�itala opis samog ubistva onako kako je Solarin zamišljao da je izvedeno, ostala sam zapanjena. Prema njegovom vlastitom tvr�enju, prakti�no nije bilo na�ina da bilo ko u�e u toalet i ubije Fiskea osim njega samog. Nije bilo vremena i nije bilo prilike, pošto su Solarin i sudije blokirali jedini mogu�i put za bekstvo. Zažalila sam što nisam prikupila više podataka o rasporedu prostorija pre no što sam napustila Njujork. Još nije bilo kasno, samo sam prethodno morala da stupim u vezu sa Nimom. Mogao je svratiti do kluba i malo procunjati unaokolo. U me�uvremenu sam postala dremljiva. Moj unutrašnji �asovnik obaveštavao me je da je �etiri sata po podne po njujorškom vremenu, kao i da nisam spavala dvadeset �etiri �asa. Uzela sam klju� i poštu sa poslužavnika i ponovo izišla napolje, a zatim se stepenicama spustila u baštu. Kod obližnjeg zida pronašla sam opojno drvo krasuljka, sa liš�em koje se presijavalo crnom bojom, i visoko nadvisivalo celu baštu. Njegovi cvetovi boje voska, u obliku truba, li�ili su na naopako okrenute uskršnje ljiljane i otvarali su latice na mese�ini, ispuštaju�i težak, senzualni miris. Popeh se uz ono nekoliko stepenika do svoje sobe i otklju�ah vrata. Lampe su ve� bile upaljene. Soba je bila prostrana, sa podom od pe�enih glinenih plo�ica, sadrenim zidovima i velikim francuskim prozorima koji su gledali na more iza drveta krasuljka. Krevet je bio prekriven debelim vunenim prekriva�em nalik na jagnje�e runo, a pod malim tepihom od istog materijala; u sobi je bilo još svega nekoliko komada nameštaja. U kupatilu su me do�ekali velika kada, lavabo, toalet i bide. Bez tuša. Otvorila sam slavinu i iz nje pote�e crvenkasta voda. Pustila sam je da te�e nekoliko minuta, ali boja se nije promenila, niti je voda postala išta toplija. Divno. Bi�e baš prijatno okupati se u ledenoj r�i. Pustivši vodu da te�e, vratila sam se u spava�u sobu i otvorila orman. Ode�a mi je bila raspakovana i uredno smeštena unutra, a torbe nagurane na dnu. Pomislih kako ovde svi bez razlike uživaju da vam preturaju po stvarima. Ali ništa nisam imala da krijem što se moglo smestiti u kakvu ru�nu putnu torbu. Nau�ila sam lekciju kada sam zaboravila aktovku. Podigla sam slušalicu i hotelskom telefonisti dala broj Nimovog kompjutera u Njujorku. Rekao mi je da �e me pozvati kada uspostavi vezu. Skinula sam ode�u i vratila se u kupatilo; u kadi je ve� bilo otprilike tri in�a gvož�a. Uzdahnula sam i zakora�ila u tu užasnu masu, spustivši se u nju što sam gracioznije mogla. Telefon je zazvonio dok sam se trudila da sastružem penušavi sapun sa tela. Obmotavši se otrcanim peškirom, otkaskala sam u spava�u sobu i podigla slušalicu. "Žao mi je, gospo�o", obavesti me telefonista, "ali na vašem broju niko se ne javlja." "Kako je to mogu�e?" želela sam da znam. "U Njujorku je beli dan. To je broj kancelarije." Osim toga, Nimov kompjuter je bio uklju�en dvadeset �etiri sata dnevno. "Niste razumeli, gospo�o, grad se ne javlja." "Grad? Grad Njujork ne odgovara?" Nisu mogli nestati s karte jedan dan po mom odlasku. "Mora da se šalite. U Njujorku ima deset miliona ljudi!" "Možda je telefonistkinja otišla na spavanje, gospo�o", odvrati on mirno i razložno. "Ili pošto je još rano, možda je otišla na ve�eru." Bienvenue en Algerie, pomislih. Zahvalivši se telefonisti na trudu, spustih slušalicu i stadoh da gasim svetla po sobi. Zatim otvorih veliki francuski prozor i pustih u sobu težak miris drveta krasuljka. Stajala sam i posmatrala zvezde preko mora. Odavde su izgledale daleke i hladne poput kamenja razbacanog po tkanini pono�no plave boje. I sama sam se osetila strašno daleko od ljudi i stvari koje sam poznavala. Tako sam, i ne osetivši, skliznula u neki drugi svet. Posle dosta vremena vratila sam se unutra i uvukla se ispod vlažnih platnenih �aršava, lagano tonu�i u san i posmatraju�i zvezde koje su visile iznad obale afri�kog kontinenta.

Kada sam za�ula zvuk i otvorila o�i u tami, prva pomisao mi je bila da još sanjam. Kazaljke na satu pored mog kreveta pokazivale su na svetle�em broj�aniku da je dvadeset minuta posle pono�i. Ali u mom stanu u Njujorku nije bilo nikakvog sata. Lagano sam postala svesna gde se nalazim i upravo sam nameravala da se okrenem u krevetu i ponovo utonem u san kada sam ponovo za�ula onaj zvuk, koji je dopirao neposredno ispred prozora: lagano škripanje metalnih zup�anika bicikla. Prozore okrenute prema moru ostavila sam otvorene poput kakvog idiota. A tamo, sakrivena iza drveta tako da joj je mese�ina obasjavala le�a, nazirala se prilika nekog �oveka koji je jednom šakom pridržavao volan bicikla. Zna�i, nije mi se samo u�inilo! Srce mi je udaralo lagano, ali snažno dok sam se tiho spuštala na drugu stranu kreveta i napola puze�i kroz senke krenula ka prozorima da ih zatvorim. Ubrzo sam shvatila da je to povezano s dva problema. Prvo, pojma nisam imala kako se ti prozori zatvaraju (da li uopšte imaju neke mehanizme za zatvaranje) i drugo, na sebi nisam imala ništa. Prokletstvo. Sada nisam mogla da se muvam po sobi traže�i ode�u. Stigla sam do naspramnog zida, priljubila se uz njega i pokušala da napipam reze kako bih zalupila proklete prozore. Ali u tom trenutku za�ula sam kako šljunak škripi pod nogama prilike u senci koja je krenula ka prozoru, oslonivši prethodno bicikl o spoljašnji zid. "Nije mi palo na pamet da spavaš naga", prošaputa on. Naglasak je nedvosmisleno bio slovenski. Solarin. Osetih da mi celo telo bukti, ispuštaju�i toplotu u mraku. Kopile. U tom trenutku prebacio je nogu preko simsa. Blagi Bože, pa on namerava da u�e! Uzdahnuvši, poleteh prema krevetu, sa koga povukoh �aršav i obmotah ga oko sebe. "Kog �avola ti ovde tražiš?" povikah, kad je ušao u sobu, zatvorio prozore i zabravio ih. "Zar nisi primila moju poruku?" upita on, povukavši zastore i krenuvši ka meni kroz mrak. "Znaš li ti koliko je sati?" nastavih da brbljam dok se primicao. "Kako si dospeo ovamo? Ju�e si bio u Njujorku..." "Isto kao i ti", primeti Solarin, upalivši svetlo. Odmerio me je od glave do pete s osmehom na usnama, a zatim nepozvan seo na ivicu kreveta kao da se nalazi u svojoj ku�i. "Ali sada smo oboje ovde. Sami. U šarmantnoj ku�i na obali mora. Baš je romanti�no, zar ne?" Njegove srebrnasto zelene o�i svetlucale su na svetlosti lampe. "Romanti�no!" zapenih, dostojanstveno se još više umotavši u �aršav. "Ne želim da mi se približiš! Svaki put kada te sretnem neko odapne..." "Pazi šta govoriš", opomenu me on, "zidovi možda imaju uši. Obuci se. Poveš�u te negde gde �emo mo�i da razgovaramo." "Mora da si poludeo", rekoh. "Ja odavde ne�u ni nos da promolim, a naro�ito ne s tobom! I još nešto...." Ali on je lagano ustao i krenuo ka meni zgrabivši jednom šakom �aršav kao da namerava da ga odmota sa mene. Posmatrao me je iskrivivši usta u osmeh. "Obuci se da te ne bih ja obla�io", re�e. Osetih kako mi se krv uzburkava. Si�oh s kreveta i uputih se ka ormanu što sam dostojanstvenije mogla, a zatim izvukoh iz njega nešto ode�e. Potom se žurno povukoh u kupatilo da se presvu�em. Kada sam zalupila vrata, u meni je ve� sve klju�alo. To kopile je mislilo da može samo tako iskrsnuti, nemilosrdno me probuditi i zastrašiti... Samo da nije tako prokleto dobro izgledao. Ali šta je želeo? Zašto me je pratio unaokolo... prešao je pola sveta? Tako�e sam se pitala šta �e mu bicikl? Obukla sam farmerke i široki, crveni, kašmirski džemper, a na noge obula stare, iznošene espadrile. Kada sam izišla, Solarin je sedeo me�u izgužvanim �aršavima i igrao šah na Lilinoj portabl plo�i koju je, nema sumnje, pronašao preturaju�i po mojim stvarima. Podigao je pogled i osmehnuo se. "Ko pobe�uje?" upitah. "Ja", odvrati on ozbiljno. "Ja uvek pobe�ujem." Zatim je ustao, još jednom osmotrio poziciju na tabli, pa se uputio do ormana iz koga je izvukao sako koji mi je �ak pridržao.

"Izgledaš veoma lepo", polaska mi on. "Nisi onako privla�na kao kada sam došao, ali bar si primerenije obu�ena za pono�nu šetnju po plaži." "Lud si ako misliš da �u šetati s tobom po pustoj plaži." "Nije daleko", nastavi on, uopšte ne obra�aju�i pažnju na moje re�i. "Vodim te u kabare na plaži. Služe �aj od nane i zabavljaju goste trbušnim plesom. Dopaš�e ti se, draga moja. U Alžiru su žene možda pod velom, ali zato su trbušni igra�i muškarci!" Zavrteh glavom i krenuh za njim. Vrata je zaklju�ao klju�em koji je bespravno prisvojio. Zatim ga je spustio u džep. Mese�ina je bila dosta jaka i na njoj je Solarinova kosa postala srebrna, a o�i providne. Kora�ali smo duž uske prevlake plaže i posmatrali svetlucavu krivinu obale koja se protezala sve do Alžira. Talasi su nežno udarali o tamni pesak. "Da li si pro�itala novine koje sam ti poslao?" upita on. "Ti si ih poslao? Ali zašto?" "Želeo sam da saznaš da su otkrili da je Fiske bio ubijen. Upravo onako kao što sam ti rekao." "Fiskeova smrt nema nikakve veze sa mnom", primetih, tresu�i nogama ne bih li izbacila pesak iz cipela. "Koliko puta sam ti ve� kazao da sve to ima veze s tobom. Ne misliš valjda da sam prevalio šest hiljada milja da bih virio kroz prozor tvoje spava�e sobe?" upita on pomalo nestrpljivo. "Rekao sam ti da ti preti opasnost. Moj engleski nije savršen, ali izgleda da ga govorim bolje no što si ti u stanju da shvatiš." "Jedina osoba od koje mi izgleda preti opasnost jesi ti", obrecnuh se. "Otkud znam da nisi ubio Fiskea? Poslednji put kada sam te videla, ako se toga se�aš, ukrao si mi aktovku i ostavio me sa telom šofera mog prijatelja. Otkud znam da nisi i Sola ubio, a mene ostavio na mestu zlo�ina?" "Sola jesam ja ubio", priznade tiho Solarin. Kada sam se ukopala u pesku, on se znatiželjno zagleda u moje lice. "Ko je drugi to mogao da u�ini?" Ostala sam bez re�i. Stopala su mi se ukopala u tle, a krv sledila. Ovom usmaljenom plažom šetala sam s jednim ubicom. "Trebalo bi da mi zahvališ", nastavio je da govori Solarin, "što sam poneo tvoju aktovku. Da sam je ostavio, bila bi osumnji�ena za ubistvo. Dobrano sam se namu�io da ti je vratim." Njegov stav me je razbesneo. Pred o�ima mi je stalno bilo Solovo bledo lice na onoj kamenoj plo�i, a sada sam još doznala da ga je Solarin tamo smestio. "E baš ti hvala", rekoh besno. "Kako to, do �avola, misliš, jednostavno si ubio Sola? Otkud ti pravo da me dovedeš ovamo i hladnokrvno mi saopštiš da si ubio nevinog �oveka?" "Spusti glas", opomenu me Solarin, zagledavši se u mene �eli�nim pogledom i š�epavši me za ruku. "Da li bi više volela da je on ubio mene?" "Sol?" upitah, žele�i da to zvu�i što prezrivije. Otresoh njegovu šaku s moje ruke i krenuh nazad, ali Solarin me ponovo š�epa i okrenu. "Tebe štititi, kao što biste vi Amerikanci rekli, postaje sve zaguljenije", re�e. "Meni zaštita nije potrebna, najlepše hvala", obrecnuh se. "A najmanje mi je potrebna zaštita jednog ubice. Zato se lepo vrati i reci onome ko te je poslao..." "Slušaj", po�e divlje Solarin. Zatim mi spusti šake na ramena. Trljao mi je ramena pokretima koji su li�ili na škrgutanje zuba, zagledan u mesec i duboko dišu�i. Sigurno je brojao do deset. "Slušaj", ponovi on, ovoga puta mnogo smirenije. "Šta bi rekla da ti saopštim da je Sol ubio Fiskea? Da sam ja to jedini mogao znati i da me je Sol zbog toga proganjao? Da li bi me tada saslušala?" Njegove bledozelene o�i upitno su prou�avale moje, ali ja nisam mogla da razmišljam? U umu mi je vladao haos. Sol, ubica? Zatvorila sam o�i i pokušala da razmišljam, ali i dalje mi ništa pametno nije padalo na pamet. "Okej, pucaj", rekoh... na tren zažalivši zbog izbora re�i. Solarin mi se nasmeši. �ak i na mese�ini njegov je osmeh zra�io.

"Onda �emo morati da nastavimo šetnju", re�e on, zadržavši jednu šaku na mom ramenu i povevši me dalje duž plaže. "Ne mogu da razmišljam, govorim, igram šah... ako se ne kre�em." Nekoliko trenutaka kora�ali smo u tišini, dok je on razmišljao kako da po�ne. "Mislim da �e biti najbolje da krenem od po�etka", kona�no izusti Solarin. Samo klimnuh, odobravaju�i mu da nastavi. "Kao prvo, treba da ti je jasno da me turnir na kome si me videla da igram nije nimalo zanimao. To je sredila moja vlada kako bi na neki na�in opravdala moj dolazak u Njujork gde me je �ekao neodložan posao." "Kakav posao?" upitah. "Sti�i �emo i do toga." Kora�ali smo po pesku, izbegavaju�i talase, kada se Solarin iznenada sagnu i podiže malu, tamnu školjku napola zarivenu u pesak. Na mese�ini se presijavala opalnim sjajem. "Život svuda postoji", promrmlja on, pruživši mi tananu školjku. "�ak i na dnu mora. A �ove�ja glupost ga svuda uništava." "Tu tvrdnju ne�eš pore�i lome�i ljudima vratove", istaknuh ja. "Jesi li ti profesionalni ubica? Kako možeš provesti s �ovekom u sobi pet minuta i srediti ga?" Bacih školjku što sam dalje mogla u talase. Solarin uzdahnu i mi nastavismo šetnju. "Kada sam shvatio da Fiske vara na turniru", nastavi on posle duže pauze, pomalo napetim glasom, "želeo sam da saznam ko ga je na to navukao i zašto." Zna�i, Lili je što se toga ti�e bila u pravu, pomislih. Ali ništa ne rekoh. "Naga�ao sam da se iza toga krije još neko, pa sam prekinuo igru i sledio ga do kupatila. Priznao mi je ono što sam ve� naslu�ivao, ali još i mnogo više od toga. Kazao mi je ko se krio iza svega. I �emu je sve to trebalo da posluži." "Ko?" "Nije rekao ime. Ni sam ga nije znao. Ali kazao mi je da je �ovek koji mu je zapretio znao da �u ja u�estvovati na turniru. Samo je jedan �ovek znao da dolazim: �ovek s kojim se moja vlada dogovorila oko svega. Sponzor turnira..." "Hermanold!" povikah. Solarin klimnu i nastavi. "Fiske mi je tako�e kazao da Hermanold, ili njegove veze, tragaju za formulom u koju sam se šale radi kladio u Španiji. Rekao sam da �u svakome ko me pobedi otkriti tajnu formulu - pa su te budale, smatraju�i da ponuda i dalje važi, odlu�ile da mi za protivnika nametnu Fiskea i to tako da on sigurno dobije partiju. U slu�aju da išta po�e naopako za vreme me�a, verujem da je Hermanold sredio da se na�e sa Fiskeom u muškom toaletu Kanadskog kluba, gde ih niko ne bi video..." "Ali Hermanold uopšte nije imao nameru da se na�e tamo sa Fiskeom", stadoh da naga�am. Deli�i su po�eli da se uklapaju, ali još nisam mogla da sagledam celu sliku. "Dogovorio se s nekim drugim da se na�e sa Fiskeom, to ho�eš da kažeš. Nekim �ije odsustvo ne�e pasti u o�i onima koji su pratili me�?" "Ta�no", složi se Solarin. "Ali nisu o�ekivali da �u ja krenuti za Fiskeom. Bio sam mu za petama kada je ušao. Njegov ubica, sakriven u hodniku, mora da je �uo svaku re� koju smo izgovorili. Više nije bilo dovoljno samo da pripreti Fiskeu. Igra je bila gotova. Morao ga se rešiti i to odmah." "Uklonjiti ga iz predostrožnosti", rekoh. Zagledala sam se u mra�no more i zamislila. Možda se sve upravo tako odigralo, bar takti�ki. I ja sam imala nekoliko deli�a za koje Solarin nije mogao znati. Na primer, Hermanold nije o�ekivao da se Lili pojavi na me�u, jer im nikada nije prisustvovala. Ali kada smo Lili i ja stigle u klub, Hermanold je navaljivao da ostane i veoma se uznemirio kada je pripretila da �e oti�i (kolima i sa šoferom). Njegovo ponašanje može se objasniti na više na�ina, ako je ra�unao na to da Sol obavi neki posao. Ali zašto Sol?... Možda je Sol znao više o šahu nego što sam ja mislila. Možda je on bio taj koji je, sede�i u kolima, preko predajnika Fiskeu dojavljivao poteze! Kada smo ve� kod toga, koliko sam ja uopšte poznavala Harijevog šofera? Solarin mi je zatim prepri�ao šta se doga�alo za tablom - kako je prvi put primetio prsten na Fiskeovom prstu, kako ga je sledio do muškog toaleta preko puta, kako je saznao za Fiskeove veze u Engleskoj i šta im je bio cilj. Kako je zatim pobegao iz prostorije kada je Fiske skinuo prsten, misle�i da je u njemu

eksploziv. Iako je znao da Hermanold stoji iza Fiskeovog dolaska na turnir, Hermanold nije mogao ubiti Fiskea i uzeti prsten iz lavaboa. Ja sam bila svedok da nije napuštao Metropoliten klub. "Sol nije bio u kolima kada smo se Lili i ja vratile", nevoljno priznadoh. "Bio je u prilici da to u�ini, mada nemam pojma kakav bi motiv za to mogao imati... U stvari, ako je suditi na osnovu tvog opisa doga�aja, on �ak nije ni mogao izi�i iz Kanadskog kluba i vratiti se u kola, pošto ste ti i sudije blokirale jedini izlaz. To bi moglo objasniti njegovo odsustvo kada smo ga Lili i ja tražile." To bi objasnilo i malo više od toga. Objasnilo bi one metke ispaljene u naša kola! Ako je Solarinova pri�a mogla da zadrži vodu i ako je Hermanold unajmio Sola da se reši Fiskea, nije mogao dozvoliti da se Lili i ja vratimo u klub traže�i šofera! Ako se vratio u prostoriju gde se održavao me� i video nas kako neodlu�no stojimo pored kola, morao je u�initi nešto da nas zaplaši i otera! "Zna�i, Hermanold se popeo do prostorije gde se igrao me� dok je ova bila prazna, izvukao pištolj i pucao u naša kola!" povikah, š�epavši Solarina za ruku. Zapanjeno je zurio u mene, pitaju�i se kako sam došla do tog zaklju�ka. "To bi tako�e objasnilo zašto je Hermanold izjavio novinarima da se Fiske drogirao", dodadoh. "Želeo je da odvrati pažnju od sebe i svrati je na nekog bezimenog preprodavca droge!" Solarin po�e da se smeje. "Poznajem momka po imenu Brodski koji bi te odmah primio u službu", re�e. "Um ti je programiran za špijunažu. Sada kada znaš sve što ja znam, hajdemo na pi�e." Na suprotnom kraju duga�ke okuke koju je pravila plaža, po�ela sam da nazirem veliki šator podignut na pesku, �iji su se obrisi ocrtavali na treperavoj svetlosti svetiljki. "Samo malo", rekoh i dalje ga drže�i za ruku. "Pod pretpostavkom da je Sol zaista sredio Fiskea, još nam je ostalo nekoliko pitanja bez odgovora. Kakvu si to formulu imao u Španiji za koju tvrdiš da je toliko žele? Zbog kakvog si posla došao u Njujork? I kako je to Sol iskrsnuo u Ujedinjenim Nacijama?" Veliki šator na crveno-bele pruge sve se jasnije nazirao na plaži; središnja motka bila je visoka možda i trideset stopa. Na ulazu su se nalazile dve velike palme u saksijama, a duga�ki tepih sa plavim i zlatnim arabeskama bio je prostrt preko peska i celom dužinom natkriven labavim platnom, okrtenutim prema moru. Krenusmo ka ulazu. "Trebalo je da se sastanem sa vezom u Ujedinjenim Nacijama", re�e Solarin. "Nisam znao da me Sol prati... dok se ti nisi ispre�ila izme�u nas." "Zna�i, ti si �ovek na biciklu!" povikah. "Ali ode�a ti je bila..." "Sreo sam se sa vezom", prekide me on. "Videla je da me slediš, a Sol je bio na nekoliko koraka iza tebe..." (Zna�i, ona starica koja je hranila golubove bila je njegova "poslovna" veza!) "Uplašili smo ptice kao kamuflažu", nastavi Solarin, "i ja sam se sakrio ispod stepenica iza UN dok nisi prošla. Zatim sam se istim putem vratio da bih našao Sola. On je ušao u zgradu, ali nisam znao gde je. Skinuo sam trenerku u liftu koji je vodio naniže, a ispod nje sam imao drugo odelo. Kada sam se vratio liftom gore, video sam te kako ulaziš u sobu za meditaciju. Nisam imao pojma da je Sol ve� unutra... �uo je svaku re� koju smo izgovorili." "U sobi za meditaciju?" uzviknuh. Sada smo bili na svega nekoliko jardi od šatora, odeveni u farmerke i džempere; delovali smo prili�no neuredno. Ali kora�ali smo prema ulazu kao da limuzinom stižemo pred El Maroko. "Draga moja", nastavi Solarin, pomilovavši me po kosi kao što je to Nim ponekad �inio, "veoma si naivna. Mada ti možda nisi shvatala moja upozorenja, nema sumnje da su Solu bila sasvim jasna. Kada si otišla, a on se pojavio iza one kamene plo�e i napao me, znao sam da je dovoljno toga �uo što je i tvoj život dovodilo u opasnost. Poneo sam tvoju aktovku kako njegove kohorte ne bi saznale da si tamo bila. Kasnije mi je moja poslovna veza u hotelu doturila poruku kako da ti je vratim." "Ali kako je ona znala..." po�eh. Solarin se osmehnu i ponovo se poigra mojom kosom; zatim nam je prišao majordom i poželeo dobrodošlicu. Solarin mu dade nov�anicu od sto dinara. I

majordom i ja smo ga u �udu pogledali, budu�i da smo bili u zemlji u kojoj je pedeset centi važilo za dobru napojnicu; o�igledno �emo dobiti najbolji sto. "U srcu sam kapitalista", prošaputa mi Solarin na uvo dok smo, slede�i �oveka, prolazili kroz otvor na šatoru, obrevši se odjednom u ogromnom kabareu. Ceo pod, dokle je pogled sezao, bio je prekriven slamom razastrtom po pesku. Preko nje bili su preba�eni veliki persijski tepisi živopisnih boja po kojima su tu i tamo bili razbacani debeli jastuci ukrašeni ogledalcima i izvezeni veli�anstvenim crtežima. Stolove su razdvajale oaze od palmi u saksijama, izmešane sa bogatim buketima paunovog i nojevog perja koje je svetlucalo na prigušenoj svetlosti. Tu i tamo, sa motki koje su pridržavale šator klatile su se mesingane svetiljke ukrašene reljefnim crtežima, bacaju�i �udne svetlosne šare preko treperavih ogledalca na jastucima. Imali ste utisak kao da ste ušli u kaleiodoskop. U središtu se nalazila velika kružna pozornica sa reflektorima i skupinom muzi�ara koji su svirali neku divlju, pomamnu muziku kakvu nikada ranije nisam �ula. Imali su duga�ke, ovalne, mesingane bubnjeve, velike gajde od životinjske kože sa kojih je još visilo krzno, flaute, klarinete i sve vrste zvon�i�a. Muzi�ari su plesali unaokolo, prave�i �udne kružne korake. Solarin i ja smo utonuli u gomilu jastuka u blizini bakarnog stola ispred same pozornice. Glasna muzika nije mi dozvoljavala da ga išta pitam, pa sam se prepustila razmišljanju, dok je on izvikivao porudžbinu u uvo kelneru koji je upravo naišao. Kakvu je to formulu Hermanold želeo? Ko je bila žena koja je hranila golubove i kako je znala gde me Solarin može na�i kako bi mi vratio aktovku? Kakvim je poslom Solarin došao u Njujork? Ako je Sol poslednji put vi�en na kemenoj plo�i, kako je isplivao u Ist Riveru? I kona�no, kakve je to sve veze imalo sa mnom? Pi�e nam je posluženo upravo u trenutku kada su muzi�ari odlu�ili da naprave pauzu. Dve velike �aše amareta, zagrejane kao što se to radi sa rakijom, poslužene su sa loncem �aja sa duga�kim grli�em. Klener nam je sipao �aj u �aše, drže�i ih daleko od sebe i balansiraju�i njima na malenim tanjiri�ima. Te�nost koja se pušila tekla je kroz vazduh iz grli�a do �aše; nijedna kap se nije prosula. Kada se kelner udaljio, Solarin mi nazdravi �ajem od nane. "Za igru", re�e on uz tajanstveni osmeh. Krv mi se sledila. "Pojma nemam o �emu govoriš", slagah, pokušavši da se setim šta mi je Nim rekao o tome kako svaki napad treba iskoristiti. Šta li je on znao o toj prokletoj igri? "Svakako da znaš, draga moja", re�e on nežno, podigavši moju �ašu i prinevši mi njen rub usnama. "Da ne znaš, ne bih sedeo ovde s tobom i pio." Dok se �ilibarna te�nost slivala niz moje grlo, malo mi je dospelo i na bradu. Solarin se nasmešio i obrisao je jednim prstom, vrativši potom �ašu na poslužavnik. Nije gledao u mene, ali toliko se primakao da sam mogla �uti svaku re� koju je prošaputao. "Najopasniju igru koja se može zamisliti", promrmlja on tako tiho da nas niko nije mogao �uti, "a mi smo izabrani, oboje, za odre�ene uloge..." "Kako to misliš - izabrani?" upitah, ali pre no što je uspeo da odgovori, zaglušiše nas �injele i talambasi, najavivši povratak muzi�ara na pozornicu. Za njima su pristigli i igra�i u tunikama od bledoplavog somota, nalik na koza�ke, i u pantalonama zataknutim u visoke �izme i našušurenim oko kolena. U struku su bili opasani nekoliko puta upletenim konopcima sa ki�ankama na krajevima kojima su zamahivali pokre�u�i bokove i koje su ih lupkale kada su se kretali unaokolo u sporom, egzoti�nom ritmu. Iz klarineta i trš�anih frula izvijala se muzika nalik na melodiju koja nagoni kobru da se izdigne iz korpe u obliku krutog stuba koji se lagano zanosi. "Da li ti se dopada?" šapatom me upita Solarin. Potvrdno klimnuh. "To je muzika Kabila", obavesti me on, dok je muzika tkala ustrojstva oko nas. "Sa visokih atlaških planina koje se protežu kroz Alžir i Maroko. Pogledaj središnjeg igra�a. Prime�uješ da ima plavu kosu i svetle o�i? Nos kao u sokola, snažnu bradu nalik na profile sa starih rimskih nov�i�a. To su odlike Kabila; nemaju ni�eg zajedni�kog sa Beduinima..."

Iz publike je ustala neka starija žena i igraju�i stigla do pozornice, na veliko zadovoljstvo prisutnih, koji su stali da mjau�u, što mora da je zna�ilo isto što i na svakom drugom jeziku. Uprkos njenom dostojanstvenom izgledu, duga�koj, sivoj odori sa raznobojnim umecima i krutim, platnenim velom, korak joj je bio lak i zra�ila je senzualnoš�u koja nije nedostajala ni muškim igra�ima. Plesali su oko nje, uvijaju�i bokovima od nje i prema njoj, tako da su je rese sa njihovih tunika ovlaš dodirivale kao da je miluju. Publiku je ponela ova predstava; još ve�e uzbu�enje nastalo je kada je dostojanstvena, sedokosa žena spiralno krenula ka vode�em igra�u, izvukavši iz nabora haljine nekoliko nov�anica i zatakavši ih diskretno izme�u konopaca njegovog opasa�a, sasvim blizu prepona. Zarad publike on zna�ajno zakoluta o�ima prema tavanici i široko se osmehnu. Prisutni poskakaše na noge, pomamno udaraju�i šakama u taktu muzike, koja je postajala sve neobuzdanija, dok se žena, igraju�i, približavala ivici pozornice, prave�i kružne korake. Na samoj ivici, dok joj je svetlost udarla u le�a, sa visoko podignutim rukama kojima je pljeskala u ritmu pozdravnog flamenga, okrenula se prema nama...i ja sam se sledila. Brzo pogledah Solarina, koji me je pažljivo posmatrao. U istom trenutku kada je žena, ta tamna silueta naspram srebrne svetlosti, sišla sa pozornice, progutala ju je tama puna ljudi, nojevog perja i palminog liš�a. Palme su se njihale u svetlucavom odblesku svetlosti iz si�ušnih ogledala. Solarinov stisak bio je kao od �elika. Stajao je sasvim priljubljen uz mene. "Pusti me", prosiktah kroz stisnute zube, jer nas je nekoliko ljudi za obližnjim stolovima nehoti�no pogledalo. "Rekoh ti da me pustiš! Znaš li ti ko je to bio?" "A ti?" prosikta on u moje uvo. "Prestani da privla�iš pažnju!" Kada je video da ne nameravam da prestanem da se otimam, zagrlio me je snažno kao da �e me ugušiti, što je trebalo da li�i na vatreni zagrljaj. "Navu�i �eš nam neku nevolju na vrat", šaputao mi je usana priljubljenih uz uvo tako da sam mogla da osetim njegov dah: mešavinu nane i badema. "Kao što si to u�inila kada si se pojavila na šahovskom turniru... kao kada si me pratila do Ujedinjenih Nacija. Nemaš pojma koliko je rizikovala da do�e ovamo da te vidi. Niti kako se bezdušno poigravaš tu�im životima." "Ne, to nije ta�no!" gotovo da sam povikala, jer me je sve bolelo od njegovog zagrljaja. Plesa�i su se i dalje uvijali na pozornici u taktu divlje muzike, koja nas je zapljuskivala u ritmi�nim talasima. "Ali to je bila gatara i ja nameravam da je prona�em!" "Gatara?" ponovi zbunjeno Solarin, ali ne popusti stisak. Njegove o�i zagledane u moje bile su zelene poput dubokog, dubokog mora. Svako ko nas je posmatrao pomislio bi da smo ljubavnici. "Ne znam da li se bavi gatanjem", re�e on, "ali siguran sam da poznaje budu�nost. Ona me je pozvala u Njujork. Ona me je poslala za tobom u Alžir. Ona je ta koja te je izabrala..." "Izabrala!" ponovih. "Za šta me je to izabrala? Ja �ak ni ne poznajem tu ženu!" Solarin popusti stisak. Muzika se uvijala oko nas poput pulsiraju�e, ozvu�ene izmaglice; ovog puta me š�epa za zglavak. Okrenuvši mi dlan nagore, on pritisnu usne na po�etku dlana tamo gde krv pulsira najbliže površini kože. Na trenutak osetih kako mi se krv uzburkava i juri mojim venama. On zatim podiže glavu i zagleda mi se u o�i. Kada sam mu uzvratila pogled, osetila sam slabost u nogama. "Pogledaj", prošaputa on i ja shvatih da prstom prati neki crtež u osnovi moga dlana. Lagano spustih pogled, ne žele�i da u tom trenutku sklonim pogled s njega. "Pogledaj", prošaputa on ponovo, dok sam zurila u zglob. U mesto gde je velika plava arterija pulsirala od pristigle krvi i gde su dve izukrštane linije kao dve zagrljene zmije obrazovale broj osam. "Izabrana si da otkriješ formulu", re�e on tiho, jedva pokre�u�i usne. Formulu! Zadržah dah, dok me je on posmatrao prodornim pogledom. "Kakvu formulu?" za�uh samu sebe kako šapu�em.

"Formulu Osmice..." po�e on, ali u istom trenutku se uko�i, a lice mu se ponovo pretvori u masku; na brzinu je pogledao preko mog ramena, usredsredivši se na nešto iza mojih le�a. Pustio mi je zglavak i zakora�io unazad, dok sam se ja okretala. Muzika je i dalje odzvanjala u prvobitnom ritmu, a plesa�i su se uvijali u pomamnom plesu. Na drugom kraju pozornice, naspram svetlucavog sjaja reflektora, posmatrala nas je neka prilika iz senke. Dok je reflektor sledio zakrivljenost pozornice, prate�i igra�e, obasjao je na trenutak i tu mra�nu spodobu. Bio je to Šarif! Klimnuo mi je u�tivo, pre no što je svetlost nastavila dalje. Brzo sam vratila pogled na Solarina. Na mestu gde je stajao pre samo jednog trenutka, lagano se njihao palmin list. 14. OSTRVO Jednoga dana tajanstvena kolonija napustila je Španiju i naselila se na jezi�ku zemlje na kome je ostala do današnjih dana. Niko nije znao odakle su došli i govorili su nepoznatim jezikom. Jedan od poglavica koji je razumeo provansalski, zamolio je marsejsku opštinu da im podari taj ogoljeni i pusti rt na koji su, poput mornara iz davnina, nasukali svoje brodove... 'Grof od Monte Krista', Aleksandar Dima, opis Korzike Slutim da �e jednoga dana ovo malo ostrvo zapanjiti Evropu. 'Društveni ugovor', Žan-Žak Ruso, opis Korzike PARIZ 4. SEPTEMBAR 1792. Nešto malo posle pono�i, Mirela je napustila Taljeranovu ku�u pod okriljem mraka i nestala u zagušljivoj, baršunastoj, toploj, pariskoj no�i. Kada mu je postalo jasno da je ne može spre�iti da ode, Taljeran joj je obezbedio snažnog, zdravog konja iz svoje štale i izvesnu svotu novca koju su uspeli da sakupe u taj pozni �as. Odevena u raznorazne delove livreje koje je Kurtijad za nju prikupio kako bi je što bolje prerušili, skupljene kose u rep i blago napuderisane kao u de�aka, bez problema je prošla kroz dvorište za poslugu i nastavila mra�nim ulicama Pariza u pravcu barikada u Bulonjskoj šumi - na putu za Versaj. Nije smela dozvoliti Taljeranu da je prati. Njegov aristokratski profil poznavao je celi Pariz. Štaviše, otkrili su da propusnice koje mu je Danton poslao važe tek od �etrnaestog septembra - što je zna�ilo da �e mo�i da ih upotrebi tek za desetak dana. Svi su se složili da je jedino rešenje bilo da Mirela po�e sama, da Moris ostane u Parizu kao da se ništa nije dogodilo, a Kurtijad da krene iste no�i sa sanducima knjiga i da na La Manšu sa�eka dok ne bude mogao da upotrebi propusnicu i pre�e u Englesku. Dok je njen konj sam birao put kroz mra�ne, uske ulice, Mirela je kona�no mogla da razmisli o opasnom zadatku koji ju je �ekao. Od trenutka kada se unajmljena ko�ija zaustavila pred kapijom zatvora l'Abe, zahvatili su je i poneli doga�aji koji su joj ostavili tek toliko vremena da reaguje instinktivno. Užas Valentininog pogubljenja, iznenadni strah za vlastiti život dok je jurila zapaljenim ulicama Pariza, Maraovo lice i grimase posmatra�a koji su prisustvovali masakru... sve je to podse�alo na trenutno podizanje poklopca sa tanke opne civilizacije kako bi ispod te krhke pokorice na trenutak ugledala užas onog životinjskog u ljudima. Od tog trenutka, vreme je stalo i oslobodili su se doga�aji koji su je progutali poput divljeg požara. Posle svakog talasa koji bi nasrnuo na nju u njoj bi se uskovitlala ose�anja koja nikada do tada nije iskusila. Ta je strast još gorela u njoj nalik tamnom plamenu - plamenu koji se samo još više razbuktao tokom onih nekoliko sati koje je provela u Taljeranovom zagrljaju. Plamenu koji je u njoj zapalio želju da se do�epa figura Monglanske garniture.

�inilo joj se kao da je ve�nost prošla od onog trenutka kada je ugledala Valentitnin blistavi osmeh na suprotnom kraju dvorišta. A protekla su samo trideset dva �asa. Trideset dva, pomisli Mirela dok se kretala pustim ulicama, sama: toliko ima i figura na šahovskoj tabli. Toliko mora da ih sakupi da bi razrešila zagonetku - i da bi osvetila Valentinu. Prolaze�i uskim sporednim ulicama Pariza na putu za Bulonjsku šumu, srela je svega nekoliko prolaznika. �ak i ovde van grada, na punoj mese�ini, iako još daleko od barikada, putevi su bili gotovo prazni. Do sada je ve�ina Parižana saznala za masakre po zatvorima, koji su još trajali, te je odlu�ila da ostane u reletivnoj sigurnosti svojih domova. Iako joj je cilj bio da preko Liona, koji se nalazio jugoisto�no od Pariza, stigne do marsejske luke, Mirela je imala razloga što je krenula na zapad, prema Versaju. Tamo se nalazio samostan Sen-Sir: samostanska škola koju je u prošlom veku osnovala madam de Mentenon, supruga Luja XIV, kako bi se u njoj mogle školovati �erke plemi�a. Nastojnica Monglana zaustavila se u Sen-Siru na putu za Rusiju. Možda �e tamošnja proktorka pružiti Mireli uto�ište - pomo�i joj da stupi u vezu sa Nastojnicom Monglana kako bi došla do novca koji joj je bio potreban - možda bi mogla i da joj pomogne da pobegne iz Francuske. Ugled monglanske nastojnice bio je jedina propusnica za slobodu koju je Mirela imala. Molila se da ona stvori �uda. Barikade u Bulonjskoj šumi bile su podignute od kamenja, vre�a zemlje i polomljenog nameštaja. Mirela je ve� nazirala Plas ispred njih, puno ljudi sa volovskim zapregama, ko�ijama, i životinjama, koji su �ekali da pohrle napolje �im se kapije otvore. Približivši se Plasu, ona sjaha i ostade u senci konja, kako treperava svetlost baklji koje su osvetljavale mesto ne bi ugrozila njen trud da se preruši. Kod barikade je došlo do nekog komešanja. Povevši konja za uzde, Mirela se umeša u veliku skupinu koja je ispunjavala Plas. Na suprotnoj strani mogla je pri svetlosti baklji da vidi vojnike kako se veru po barikadama i uklanjaju ih. Neko se s druge strane približavao. U Mirelinoj blizini šetkala je unaokolo skupina mladi�a istežu�i vratove ne bi li videli šta se zbiva. Bilo ih je više od deset i svi su bili odeveni u �ipku, somot i sjajne, visoke �izme izlepljene svetlucavim stakli�ima nalik na drago kamenje. To je bila jeunesse doree, "pozla�ena mladež", na koju joj je Žermen de Stal tako �esto skretala pažnju u Operi. Mirela je �ula kako se naglas žale mešovitoj gomili plemi�a i seljaka koji su ispunjavali Plas. "Ova revolucija postala je nepodnošljiva!" povika jedan. "Zaista nema nikakvog razloga da se francuski gra�ani drže u zato�eništvu sada kada su oni odvratni Prusi proterani." "Hej, soldat!" povika drugi, mašu�i �ipkanom maramicom vojniku na barikadama visoko iznad njih. "U Versaju nas �eka društvo! Koliko još dugo treba da budemo strpljivi?" Vojnik uperi bjonet prema maramici koja se vijorila i ona istog �asa nestade s vidika. Me�u ljudima do�e do komešanja i naga�anja ko �e pro�i kroz barikade. Svi su znali da drumski razbojnici haraju putevima u svim šumskim oblastima. "No�ne posude", skupine samopostavljenih inkvizitora, putovale su drumovima u �udno oblikovanim vozilima po kojima su i dobili nadimak. Iako nisu za to bili službeno ovlaš�eni, nije im nedostajalo žara kao ni novopostavljenim gra�anima Francuske - zaustavljali su putnike, poput skakavaca preturali po ko�ijama, zahtevali da vide dokumenta, a ako im se putnikovi odogovori ne bi dopali, "gra�anina bi uhapsili". A da bi uštedeli sami sebi trud, ponekad bi ga jednostavno obesili o najbliže drvo kao opomenu drugima. Barikade se otvoriše i unutra u�e skupina prašnjavih fijakera i otvorenih ko�ija. Gomila sa trga se okupi oko njih u želji da sazna bilo šta od umornih putnika koji su upravo pristigli. Drže�i uzde svoga konja, Mirela po�e prema prvoj poštanskoj ko�iji �ija su se vrata upravo otvarala. Jedan mladi vojnik, odeven u uniformu skarletne i tamnoplave boje, sko�i me�u okupljene kako bi pomogao ko�ijašu da skine kutije i sanduke sa krova poštanske ko�ije.

Mirela je bila dovoljno blizu tako da je primetila da je bio veoma mlad i neobi�no zgodan. Duga�ka, kestenjasta kosa nije mu bila povezana i slobodno je lepršala, lupkaju�i ga po ramenima. Njegove krupne, tamne, plavosive o�i, osen�ene gustim trepavicama, samo su poja�avale bledu providnost njegove kože. Imao je šiljat rimski nos povijen naniže. Njegove predivno oblikovane usne, prezrivo se izviše kada osmotri bu�nu skupinu, a potom joj okrenu le�a. U narednom trenutku videla ga je kako pomaže nekom da izi�e iz ko�ije; na vratima se pojavila prelepa devoj�ica kojoj nije bilo više od petnaest godina i koja je bila tako bleda i krhka da se Mirela istog �asa uplašila za nju. Devoj�ica je toliko li�ila na vojnika da je Mirela bila ube�ena da su brat i sestra, a nežnost s kojom joj je pomagao da izi�e iz ko�ije samo je to potvr�ivala. Oboje su bili nežni, ali skladno gra�eni. Sa�injavali su romanti�ni par, pomisli Mirela - poput junaka i junakinje iz kakve bajke. Svi putnici koji su izišli iz ko�ija izgledali su potreseni i zaplašeni dok su pokušavali da otresu svoju putni�ku ode�u, ali niko više od mlade devojke pored Mirele, koja je bila bleda poput lista hartije i tresla se kao da �e se svakog �asa onesvestiti. Vojnik je pokušavao da je provede kroz obru� okupljenih ljudi kada jedan starac pored Mirele ispruži šaku i š�epa ga za mišicu. "Kakvo je stanje na Versajskom putu, prijatelju?" upita on. "Ne bih no�as pokušao da stignem do Versaja", odvrati u�tivo vojnik, ali dovoljno glasno da su ga svi mogli �uti. "No�nih posuda ima posvuda i moja sestra je veoma potresena. Na putu smo proveli gotovo osam sati, jer su nas zaustavili desetak puta od kada smo napustili Sen-Sir..." "Sen-Sir!" povika Mirela. "Dolazite iz Sen-Sira? A ja sam se upravo tamo uputila!" U tom trenutku i vojnik i njegova sestra okrenuše se ka Mireli i devoj�icine o�i se razroga�iše. "Ali... pa to je dama!" povika devoj�ica, zure�i u Mirelin kostim i napuderisanu kosu. "Dama odevena kao muškarac!" Vojnik odmeri Mirelu. "Zna�i, krenuli ste za Sen-Sir?" upita on. "Nadam se da niste nameravali da ostanete u samostanu!" "Dolazite li iz samostanske škole u Sen-Siru?" upita ona. "Moram tamo sti�i - i to još no�as. Veoma je važno. Morate mi re�i kako stvari tamo stoje." "Ne smemo se ovde zadržavati", odvrati vojnik. "Mojoj sestri nije dobro." I prebacivši njihovu jedinu torbu preko ramena, on stade da kr�i put kroz gomilu. Mirela ih je sledila, vuku�i dizgine svoga konja. Kada svo troje stigoše do kraja okupljene svetine, devoj�ica se okrenu i pogleda Mirelu svojim tamnim o�ima. "Mora da imate veoma jak razlog što želite još no�as da stignete do Sen-Sira", re�e ona. "Drumovi nisu bezbedni. Hrabri ste kada ste sami, iako ste žena, krenuli na put, u ovakva vremena." "�ak i na ovako izvrsnom konju", složi se vojnik, lupnuvši Mirelinog konja po sapima, "makar i prerušeni. Da nisam uzeo odsustvo kada su zatvorili samostansku školu kako bih Mariju-Anu otpratio ku�i..." "Zatvorili su Sen-Sir?!" povika Mirela, š�epavši ga za ruku. "Zna�i, propala je i moja poslednja nada!" Mala Marija-Ana pokuša da uteši Mirelu, dodirnuvši joj šaku. "Da li ste imali prijatelje u Sen-Siru?" upita je ona zabrinuto. "Nekog od porodice? Možda nekog koga sam znala..." "Htela sam tamo da potražim uto�ište", po�e Mirela, ne znaju�i koliko može da otkrije ovim strancima. Ali nije imala puno izbora. Ako je škola bila zatvorena, propao je njen jedini plan i morala je stvoriti drugi. Više nije bilo važno kome �e se poveriti, jer je bila krajnje o�ajna. "Mada nisam poznavala tamošnju proktorku", re�e im ona, "nadala sam se da bi mi ona mogla pomo�i da stupim u vezu sa nastojnicom iz mog bivšeg samostana. Njeno je ime madam de Rok." "Madam de Rok!" povika devoj�ica. Iako je bila mala i krhka, uhvatila je veoma snažno Mirelu za ruku. "Nastojnica Monglana!" Na brzinu je pogledala brata, koji je spustio torbu na tle i svojim plavosivim o�ima zagledao se prodorno u Mirelu, a onda je upitao.

"Zna�i, dolazite iz opatije Monglan?" Pošto je Mirela oprezno klimnula, on brzo nastavi: "Naša majka je poznavala Nastojnicu Monglana - dugo su bile veoma bliske prijateljice. U stvari, po savetu madam de Rok moja je sestra pre osam godina poslata u Sen-Sir." "Tako je", prošaputa devojka. "I ja poznajem nastojnicu veoma dobro. Kada je pre dve godine posetila Sen-Sir, nekoliko puta je sa mnom vodila veoma poverljive razgovore. Ali pre no što nastavim... da li ste vi, gospo�ice, jedna od poslednjih... preostalih iz opatije Monglan? Ako jeste, razume�ete zašto vas to pitam." I ona ponovo pogleda brata. Mirela oseti kako joj srce pomamno udara. Da li je pukom slu�ajnoš�u naletela na dvoje ljudi koji poznaju nastojnicu? Sme li se nadati da su upoznati sa nastojni�inom tajnom? Ne, suviše je bilo opasno donositi napre�ac takve zaklju�ke. Ali to dete kao da je osetilo šta brine Mirelu. "Vidim vam po licu", re�e ona, "da biste više voleli o tome negde drugde da razgovarate. I, razume se, sasvim ste u pravu. Daljni razgovor mogao bi nam obema biti od koristi. Vidite, pre no što je otišla iz Sen-Sira, vaša nastojnica mi je poverila naro�iti zadatak. Možda shvatate na šta mislim. Predlažem da krenete sa nama do obližnje kr�me, gde nam je moj brat obezbedio preno�ište. Tamo �emo mo�i otvorenije da porazgovaramo..." Krv je i dalje bubnjala u Mirelinim slepoo�nicama dok joj je kroz um promicalo na hiljade misli. �ak i ako odlu�i da ovim strancima može verovati i po�e sa njima, bi�e zarobljena u Parizu, a Mara može odlu�iti da prevrne grad naglava�ke da bi je pronašao. S druge, pak, strane, nije bila sigurna da �e uspeti da umakne iz Pariza bez i�ije pomo�i. A kome bi se mogla obratiti za uto�ište, ako je samostan zatvoren?" "Moja sestra je u pravu", re�e vojnik, i dalje promatraju�i Mirelu. "Ne možemo ostati ovde. Gospo�ice, nudim vam našu zaštitu." Mirela ponovo pomisli kako je neverovatno zgodan, s tom svojom neobuzdanom, kestenjastom kosom i krupnim, tužnim o�ima. Iako je bio vitak i ništa viši od nje, odavao je utisak velike snage i samouverenosti. Mirela kona�no odlu�i da mu može verovati. "Dobro", re�e ona uz osmeh. "Po�i �u s vama do te vaše kr�me gde možemo porazgovarati." �uvši to, devoj�ica se veselo osmehnu i stisnu bratovljevu ruku. Zatim se zagledaše jedno drugom u o�i s puno ljubavi. Vojnik potom podiže njihovu torbu i dohvati uzde, a njegova sestra uhvati Mirelu za ruku. "Ne�ete zažaliti, gospo�ice", re�e devoj�ica. "Dozvolite da vam se predstavim. Zovem se Marija-Ana, ali svi me u porodici zovu Eliza. A ovo je moj brat Napoleon... Napoleon Bonaparta." U kr�mi se troje mladih smestilo za sto od otcepljenog drveta na tvrdim drvenim stolicama. Na stolu je gorela samo jedna sve�a, a pored nje se nalazila vekna tvrdog, crnog hleba i krigla piva - njihov mršavi obrok. "Poti�emo sa Korzike", po�e da pri�a Napoleon Mireli, "sa ostrva koje lako ne prihvata jaram tiranije. Kao što je Livije rekao pre gotovo dve hiljade godina, mi Korzikanci smo divlji gotovo kao i naša zemlja i ne damo se ukrotiti kao ni divlje zveri. Pre manje od �etrdeset godina, naš vo�a Paskvale di Paoli oterao je �enovljane sa naših obala, oslobodio Korziku i unajmio �uvenog filozofa Žan-Žaka Rusoa da nam sastavi ustav. Me�utim, ta sloboda je bila kratkog veka. Godine 1768. Francuska je od �enove otkupila ostrvo Korziku i ve� narednog prole�a iskrcala trideset hiljada vojnika na tu stenu i ugušila našu slobodu u moru krvi. Sve vam ovo pri�am, jer su nas ti istorijski doga�aji - i uloga naše porodice u njima - doveli u vezu sa Nastojnicom Monglana." Mirela, koja se upravo spremala da upita zašto joj pri�a ovu istorijsku sagu, sada na�ulji uši i ostade mirno da sedi. Odlomi komad tvrdog crnog hleba i stade da ga žva�e dok je slušala. "Naši roditelji su se hrabro borili rame uz rame sa Paolijem protiv Francuza", nastavi Napoleon. "Moja majka je bila proslavljena junakinja revolucije. Jahala je bez sedla no�u po divljim korzikanskim brdima, dok su joj francuski meci zviždali oko ušiju, da bi donela municiju i namirnice ocu i vojnicima koji su se borili kod Il Korta - Orlovog gnezda. Bila je u sedmom

mesecu trudno�e sa mnom u to vreme! Kao što je oduvek govorila, ro�en sam da postanem vojnik. Ali kada sam došao na svet, moja zemlja je ve� polako umirala." "Vaša majka je odista bila hrabra žena", primeti Mirela, pokušavši da zamisli tu divlju revolucionarku koja je jahala bez sedla kao intimnu prijateljicu nastojnice. "Podse�ate me na nju", osmehnu se Napoleon. "Ali zanemario sam svoju pri�u. Kada je revolucija propala i Paoli bio proteran u Englesku, staro korzikansko plemstvo izabralo je mog oca da zastupa naše ostrvo u Versaju. To je bilo 1782. godine... i upravo je tamo iste te godine naša majka Leticija srela nastojnicu Monglana. Nikada ne�u zaboraviti kako nam je majka bila elegantna, kako su svi momci prime�ivali njenu lepotu, kada nas je posetila u Otinu, vra�aju�i se iz Versaja..." "Otin!" povika Mirela, umalo ne prevrnuvši vr� sa pivom. "Da li ste boravili u Otinu dok je gospodin Taljeran bio tamo? Dok je bio tamošnji biskup?" "Ne, to je bilo mnogo kasnije, jer ja sam ubrzo otišao u vojnu školu u Brijenu", odvrati on. "Ali on je veliki državnik koga bih jednog dana voleo da sretnem. Mnogo puta sam pro�itao rad koji je pripremio sa Tomasom Pejnom: Deklaracija o pravima �oveka - to je jedan od najboljih dokumenata Francuske revolucije..." "Nastavi s pri�om", promrmlja Eliza, munuvši brata u rebra, "gospo�ica i ja ne želimo celu no� da raspravljamo o politici." "Pokušavam", re�e Napoleon, pogledavši sestru. "Ne znamo ta�no kako su se Leticija i nastojnica upoznale, ve� samo da se to dogodilo u Sen-Siru. Ali poznato nam je da je taj susret morao ostaviti dubok utisak na nastojnicu - jer od tog vremena nikada nije izneverila našu porodicu." "Mi smo siromašni, gospo�ice", objasni Eliza. "�ak i za života moga oca, novac nam je isticao kroz prste poput vode. Nastojnica Monglana svih osam godina pla�ala je moje školovanje, od mog dolaska u Sen-Sir." "Nastojnica mora da je bila veoma vezana za vašu majku", primeti Mirela. "I više nego vezana", složi se Eliza, "jer od kada je napustila Francusku, nijedna nedelja nije prošla a da ne bi s njom stupila u vezu. Posta�e vam jasno zašto, kada vam ispri�am o zadatku koji mi je nastojnica poverila." Prošlo je deset godina, pomisli Mirela. Deset godina od kada su se te dve žene srele, žene toliko razli�ite po poreklu i izgledu. Jedna odrasla na divljem i primitivnom ostrvu, borila se uz muža u planinama, rodila mu osmoro dece - druga posve�ena Bogu, visokog porekla i veoma obrazovana. Šta ih je to povezivalo što je nagnalo nastojnicu da poveri tajnu detetu koje je sada sedelo pred Mirelom - detetu koje, kada ge je nastojnica poslednji put videla, nije moglo imati više od dvanaest ili trinaest godina? Ali Eliza je ve� po�ela da objašnjava... "Poruka koju mi je nastojnica dala za majku bila je tako tajanstvena da nije želela da joj je saopšti napismeno. Trebalo je da joj je ja prenesem u �etiri oka kada se naredni put sretnemo. U to vreme, ni nastojnica ni ja nismo pomišljale da bi do tada mogle prote�i dve duge godine - da �e Revolucija tako poremetiti naše živote i onemogu�iti svako putovanje. Strah me je da se nešto loše ne dogodi, jer nisam ranije predala poruku - možda je bila hitna. Nastojnica mi je, naime, poverila da postoje ljudi koji su se urotili protiv nje u želji da joj otmu neko tajno blago, blago za koje malo njih zna... a koje je bilo skriveno u Monglanu!" Elizin glas pretvorio se u šapat, iako su njih troje bili potpuno sami u prostoriji. Mirela je pokušala da ostane potpuno mirna, ali srce joj je tako snažno lupalo, da je bila ube�ena kako i njih dvoje �uju njegove otkucaje. "Došla je u Sen-Sir, koji je tako blizu Parizu", nastavi Eliza, "da bi saznala ko su ti koji pokušavaju da joj ukradu blago. Da bi spasla blago, kazala mi je, morala je da ga poveri opaticama iz samostana." "O kakvom je blagu re�?" upita Mirela slabim glasom. "Da li vam je nastojnica to rekla?" "Nije", odvrati Napoleon umesto sestre, pomno posmatraju�i Mirelu. Njegovo dugoljasto, ovalno lice bilo je bledo na nejasnoj svetlosti, koja mu se presijavala na tamnoj, kestenjastoj kosi. "Ali sigurno ste �uli za legende koje kruže o tim manastirima u baskijskim planinama. Oduvek se podozrevalo da je u

njima skrivena neka sveta relikvija. Prema Kretjenu de Troju, sveti gral sklonjen je u Monsalvat, tako�e u Pirinejima..." "Gospo�ice", umeša se Eliza, "upravo zbog toga sam želela da porazgovaram sa vama. Kada ste nam kazali da dolazite iz Monglana, pomislila sam da biste možda vi mogli da bacite malo svetlosti na ovu tajnu." "Kako je glasila poruka koju vam je poverila nastojnica?" "Poslednjeg dana njenog boravka u Sen-Siru", odvrati Eliza, nagnuvši se preko stola tako da je zlatasta svetlost obasjavala obrise njenog lica, "nastojnica me je pozvala u jednu privatnu odaju. Rekla je: 'Eliza, poveravam ti tajni zadatak, jer mi je poznato da si ti osmo dete Karla Bonaparte i Leticije Ramolino. �etvoro tvojih bra�e i sestara umrlo je još dok su bili sasvim mali; ti si prva devoj�ica koja je preživela. Zato si mi veoma važna. Dobila si ime po velikoj vladarki, Elizi, koju su neki zvali "Crvenokosa". Ona je osnovala veliki grad po imenu K'ar koji je kasnije stekao svetsku slavu. Moraš po�i k svojoj majci i re�i joj da nastojnica Monglana poru�uje: 'Eliza Crvenokosa je ustala... Osmica se vra�a.' To je sve što imam da joj poru�im; Leticija Ramolino �e znati šta to zna�i... i šta mora da u�ini!" Eliza zastade i pogleda Mirelu. Napoleon je tako�e pokušavao da odgonetne njenu reakciju - ali Mirela nije mogla da doku�i smisao poruke. O kakvoj tajni je ovde bila re�, a koja je imala veze sa �uvenom šahovskom garniturom? Nešto je na trenutak zasvetlucalo u njenom umu, ali nije izbilo na površinu. Napoleon pruži ruku da joj dopuni vr� sa pivom, mada ona uopšte nije bila svesna da je i gutljaj popila. "Ko je bila Eliza od K'ara?" zbunjeno upita ona. "Nije mi poznato ni ime ni grad koji je osnovala." "Meni jeste", primeti Napoleon. Zavalivši se na stolici, s licem u senci, on izvu�e iz džepa neku izlizanu knjigu. "Omiljeni savet naše majke oduvek je bio: 'Prelistaj Plutarha i Livija'", re�e on uz osmeh. "Uradio sam i više od toga, pronašao sam našu Elizu u Vergilijevoj Eneidi - mada su Rimljani i Grci više voleli da je zovu Didona. Poticala je iz grada Tira u drevnoj Feniciji. Ali pobegla je iz grada kada joj je brat, kralj Tira, ubio muža. Pristavši na obale Severne Afrike, osnovala je grad K'ar, nazvavši ga po velikoj boginji Kar koja ju je zaštitila. Danas taj grad znamo kao Kartaginu." "Kartagina!" povika Mirela. Um joj je mahnito radio, sklapaju�i u celinu deli�e slagalice. Grad Kartaginu danas zovemo Tunis, a on se nalazi na manje od pet stotina milja od Alžira! Svim zemljama poznatim kao Varvarske države - Tripoliju, Tunisu, Alžiru i Maroku - jedna stvar bila je zajedni�ka. Njima su pet hiljada godina vladali Berberi, drevni preci Mavara. Nastojni�ina poruka nije se slu�ajno odnosila upravo na zemlju za koju je bila vezana. "Vidim da vam to nešto zna�i", primeti Napoleon, prekinuvši njene misli. "Možda biste nam mogli re�i šta." Mirela se ugrize za usnu i zagleda u plamen sve�e. Oni su joj se poverili, a ona im do sada baš ništa nije otkrila. Ipak, da bi pobedila u igri u koju se upustila, bili su joj potrebni saveznici. Da bi se približila istini ne�e škoditi da im otkrije bar deo onoga što je znala? "U Monglanu je zaista postojalo blago", kona�no progovori Mirela. "Znam to, jer sam vlastitim rukama pomogla da se skloni." Dvoje Bonaparta izmenjaše poglede, a onda se ponovo zagledaše u Mirelu. "To blago bilo je od neprocenjive vrednosti, ali i veoma opasno", nastavi ona. "Doneseno je u Monglan pre gotovo hiljadu godina - donelo ga je osam Mavara koji su poticali sa istih obala Severne Afrike koje ste vi opisali. I ja nameravam tamo da odem, kako bih otkrila kakvu tajnu krije to blago..." "Onda morate krenuti sa nama na Korziku!" povika Eliza, uzbu�eno se nagnuvši napred. "Naše ostrvo se nalazi na pola puta do vašeg odredišta! Nudimo vam da vas moj brat štiti za vreme puta i krov nad glavom kada stignemo." Govorila je iskreno, pomisli Mirela - a trebalo je još nešto uzeti u obzir. Iako �e se na Korzici tehni�ki još nalaziti u Francuskoj, bi�e daleko od Maraovih kandži, koje možda ve� sada tragaju za njom ulicama Pariza. Me�utim, postojalo je još nešto. Dok je posmatrala sve�u kako cvr�i u rastopljenom vosku, osetila je da je mra�ni plamen ponovo oživeo u njenom umu. I za�ula je re�i koje je Taljeran šapatom izgovorio dok su sedeli me�u izgužvanim

�aršavima - drže�i figuru pastuva koji se propinjao: 'A onda se pojavi još jedan konj crveni... podarena mu je mo� da ukloni sa zemlje mir i da nagna ljude da se me�usobno poubijaju... i beše mu dat veliki ma�..." "A ime ma�a je Osveta", re�e Mirela naglas. "Ma�?" ponovi Napoleon. "O kakvom je ma�u re�?" "Crvenom ma�u odmazde", odvrati ona. Dok je prostorija lagano tonula u mrak, Mirela ponovo ugleda slova koja je iz dana u dan vi�ala celog detinjstva - slova uklesana iznad portala opatije Monglan: Proklet neka je onaj ko ove zidine sravni sa zemljom. Samo ruka Božja može zauzdati Kralja. "Možda smo iz zidina opatije Monglan oslobodili i nešto više od drevnog blaga", re�e ona tiho. Uprkos vreloj no�i, osetila je kako joj se hladno�a uvla�i u srce, kao da ga dodiruju ledeni prsti. "Možda smo", nastavi ona, "probudili i drevnu kletvu." KORZIKA, OKTOBAR 1792. Ostrvo Korzika, isto kao i ostrvo Krit, smešteno je poput dragog kamena, kako ga je pesnik opevao, "usred mora sli�nog crnom vinu". Još na dvadeset milja od obale, mada je zima bila blizu, Mirela je mogla da oseti jak miris makije, te šikare što se sastojala od žalfije, žutilovke, ruzmarina, anisa, lavande i trnja i koja je prekrivala celo ostrvo. Dok je stajala na palubi malog �amca, a ovaj kr�io put preko nemirnog mora, videla je gustu maglu koja je obavijala visoke i goletne planine, delimi�no zaklanjaju�i nesigurne puteve pune krivina i lepezaste vodopade što su poput �ipke prekrivali površinu stena. Veo guste magle bio je tako debeo da je jedva uspevala da razabere gde se završavala voda, a po�injalo ostrvo. Mirela se umotala u debelu vunenu ode�u i stala da udiše sveži vazduh dok je posmatrala kako se ostrvo pomalja ispred nje. Bila je bolesna, ozbiljno bolesna, i ta njena bolest nije bila posledica nemirnog mora. Mu�nina je javila odmah po napuštanju Liona. Eliza je stajala pored nje na palubi, drže�i je za ruku dok je brodar spuštao jedra. Napoleon je otišao pod palubu da pokupi ono malo stvari što su imali, pre no što pristanu. Možda joj je zlo od vode u Lionu, pomisli Mirela. Ili se razbolela od teškog puta kroz dolinu Rone, gde su zara�ene vojske vodile krvave bitke svuda oko njih, pokušavaju�i da raskomadaju Savoju - koja je pripadala kraljevstvu Sardinije. Napoleon je blizu Živora prodao njenog konja koga su poveli sa sobom privezanog za poštansku ko�iju regimenti Pete armije. Oficiri su u žaru bitke izgubili više konja nego ljudi, tako da je on Mireli doneo lepu sumu novca - sasvim dovoljnu da plati put i još da joj preostane. Tokom celog putovanja, Mirela je svakim danom ose�ala sve ve�u mu�ninu. Lice male Elize postajalo je sve zabrinutije dok je "gospo�icu" hranila supom i stavljala joj hladne obloge na �elo svaki put kada bi negde zastali da predahnu. Ali supu bi redovno ubrzo povratila i gospo�ica je po�ela ozbiljno da se brine za svoje zdravlje, još mnogo pre no što je njihov brodi� krenuo iz tulonske luke i uputio se preko nemirnog i pobesnelog mora put Korzike. Kada je ugledala svoj lik u ispup�enom staklu na brodu, videla je da je bleda, izmu�ena i da je izgubila deset funti od uobi�ajene težine, umesto da izgleda jedra i rumena. Boravila je na palubi što je duže mogla, ali �ak ni od hladnog, slanog vazduha nije se ose�ala bolje, nije ozdravila, niti ponovo bila �ila što je do tada Mirela smatrala svojim uobi�ajenim stanjem. Eliza ju je uhvatila za šaku i njih dve su privijene jedna uz drugu ostale da stoje na palubi malog broda; Mirela zatrese glavom ne bi li joj se misli razbistrile i proguta knedlu kako bi potisnula talas mu�nine. U ovom trenutku nije smela da je savlada slabost. Kao da su je �ula sama nebesa, tamna magla se malo podigla i kroz nju se probilo sunce, oblikuju�i bazene svetlosti koji su prošarali razbijenu površinu

vode poput zlatnih kamenova za kora�anje, protežu�i se stotinu stopa ispred nje duboko u luku Aja�o. Istog trenutka kada su pristali, Napoleon je sa palube sko�io na obalu i pomogao da se njihov brodi� priveže za kameni stub na molu. U luci Aja�o bilo je veoma živo. U samoj blizini luke ljuljuškalo se mnogo ratnog brodovlja. Francuski vojnici puzali su po debelim konopcima i tr�ali po palubama dok su se Mirela i Eliza za�u�eno osvrtale oko sebe. Francuska vlada naredila je Korzici da napadne Sardiniju, svog suseda. Još dok su iznosili namirnice sa broda, Mirela je �ula francuske vojnike i korzikansku nacionalnu gardu kako se prepiru oko ispravnosti ovog napada - koji je, izgleda, bio neminovan. Mirela za�u povik sa keja ispod sebe. Zagledavši se naniže, ugleda Napoleona kako juri kroz gomilu okupljenih ljudi prema jednoj omanjoj, vitkoj ženi koja je držala za ru�ice dvoje si�ušne dece. Dok ju je Napoleon grlio, Mirela primeti odblesak crvenkasto-kestenjaste kose i bele šake koje poput golubica zalepršaše oko njegovog vrata, a puštena deca se uzmuvaše oko majke i sina sjedinjenih u zagrljaju. "Naša majka, Leticija", prošaputa Eliza, pogledavši u Mirelu sa osmehom. "Moja sestra Marija-Karolina, kojoj je deset godina, i mali �irolamo, koji je bio još beba kada sam krenula u Sen-Sir. Ali Napoleon je oduvek bio maj�in ljubimac. Do�ite, da vas upoznam." I one si�oše u pretrpanu luku. Leticija Ramolino Bonaparta veoma je sitna žena, pomisli Mirela. Iako vitka poput trske, iz nje je zra�ila neka �vrstina. Iz daleka je posmatrala dolazak Mirele i Elize, bledim o�ima providnim poput plavog leda i lica spokojnog poput cveta na mirnoj površini bazena. Iako je delovala krajnje smireno, njeno držanje bilo je u toj meri zapovedni�ko da je Mirela imala ose�aj kao da prodire �ak i kroz gužvu u luci. Tako�e je stalo da je progoni ose�anje da Leticiju poznaje od ranije. "Gospo�o majko", oslovi je Eliza, dok ju je grlila. "Predstavljam vam našu novu prijateljicu. Dolazi od Madam de Rok - Nastojnice Monglana." Leticija je dugo posmatrala Mirelu bez ijedne re�i. Na kraju joj pruži ruku. "Da", re�e ona tihim glasom, "o�ekivala sam vas." "O�ekivali ste me?" ponovi iznena�eno Mirela. "Imate za mene poruku - je li tako? Poruku od velike važnosti." "Gospo�o majko, mi zaista imamo poruku!" umeša se Eliza, povukavši majku za rukav. Leticija pogleda k�er koja ju je u petnaestoj godini ve� nadmašila u visini. "Li�no sam se sastala sa nastojnicom u Sen-Siru i ona mi je naložila da vam ovo saopštim..." Eliza se nagnu ka majci i šapnu joj poruku na uvo. Ništa nije moglo u toj meri zapanjiti ovu nepristupa�nu ženu kao ove prošaputane re�i. Dok je pomno slušala, lice joj je potamnelo. Usne su po�ele da joj podrhtavaju i ona na kraju koraknu unazad, potraživši Napoleonovo rame radi oslonca. "Majko, šta vam je?" povika on, š�epavši je za ruku i uznemireno joj se zagledavši u o�i. "Gospo�o", pohita da kaže Mirela, "morate nam otkriti zna�enje te poruke. Moji budu�i postupci - sav moj život - možda zavise od nje. Nameravala sam da po�em u Alžir, ali sam pristala ovde samo zato što sam slu�ajno naletela na vašu decu. Ta je poruka možda..." Ali pre no što je mogla da nastavi, Mirelu opet spopade mu�nina. Leticija ispruži ruku prema njoj, a Napoleon je prihvati u poslednjem trenutku ispod pazuha, da ne padne. "Oprostite", re�e Mirela slabim glasom, dok joj je hladan znoj oblivao �elo. "Izgleda da �u morati da legnem - nije mi dobro." Leticiji je dobro došao ovaj predah. Pažljivo je opipala grozni�avo �elo i srce koje joj je tuklo kao ludo. Zauzevši potom gotovo vojni�ki stav, stala je da izdaje nare�enja i tera decu, dok je Napoleon poneo Mirelu uz strmo brdo do njihovih kola. Do trenutka kada je Mirelu smestio u stražnji deo kola, Leticija se izgleda dovoljno povratila tako da je mogla ponovo da pokrene istu temu. "Gospo�ice", po�e ona pažljivo, hitro se osvrnuvši unaokolo da proveri može li ih iko �uti, "poslednjih trideset godina pripremam se za sli�nu vest -

pa ipak me je ova poruka zatekla nespremnu. Iako sam deci pre�utala neke stvari radi njihove vlastite sigurnosti, istina je da nastojnicu poznajem još od doba kada sam bila Elizinih godina - moja majka bila je njena najbliža poverenica. Odgovori�u na sva vaša pitanja. Ali prvo moramo stupiti u vezu sa Madam de Rok i utvrditi gde je vaše mesto u njenim planovima." "Ne mogu tako dugo da �ekam!" povika Mirela. "Moram po�i u Alžir." "Bez obzira na sve, to vam ne�u dozvoliti", izjavi Leticija, penju�i se u kola i hvataju�i se za bi�; zatim dade znak deci da se i ona popnu u kola. "Bolesni ste i ne možete putovati, a ako biste to ipak pokušali, doveli biste druge u ve�u opasnost nego sebe. Jer vi ne razumete prirodu ove igre koju igrate, ništa bolje od rizika koji ona sa sobom nosi." "Dolazim iz Monglana", obrecnu se Mirela. "Ovim rukama sam dodirivala figure." Leticija se naglo okrenu i zagleda se u nju, a Napoleon i Eliza i pomno obratiše pažnju na ove njene re�i dok su podizali malog �irolama u kola. Jer njih dvoje nisu ta�no znali o kakvom je blagu re�. "Ništa vi ne znate!" ljutito povika Leticija. "Eliza od Kartagine tako�e se nije obazirala na upozorenja. Umrla je u plamenu - kao žrtva na pogrebnoj loma�i, poput one poslovi�ne ptice s kojom se Feni�ani poistove�uju." "Ali, majko", po�e Eliza pomažu�i Mariji-Karolini da se popne u kola, "prema toj pri�i, ona se bacila na loma�u kada ju je Eneja napustio." "Možda", odvrati zagonetno Leticija, "ali verovatno je postojao još neki razlog što je to u�inila." "Feniks", prošaputa Mirela, ni ne primetivši kada su se Eliza i Karolina smestile pored nje. Napoleon se pridružio majci na voza�evom sedištu. "A da li se kraljica Eliza podigla iz vlastitog pepela - kao ta mitska pustinjska ptica?" "Nije", kratko odvrati Eliza, "jer je li�no Eneja kasnije u Hadu video njenu sen." Leticijine plave o�i i dalje su prazno po�ivale na Mireli, kao da se izgubila u mislima. Kona�no je progovorila - a Mirela oseti kako je podilaze trnci kada �u njene re�i. "Ali podigla se sada - isto kao i figure Monglanske garniture. I svi treba da zadrhtimo. Jer ovo je predskazani kraj." Okrenuvši se, ona pucnu bi�em i potera konja; put su nastavili u tišini. Ku�a Leticije Bonaparte bila je jedno malo, belo okre�eno, dvospratno zdanje u uskoj ulici na brdu iznad Aja�a. Ispred pro�elja uzdizala su se dva maslinova drveta; uprkos gustoj magli, nekoliko radinih p�ela i dalje je poslovalo oko bujne, kasno procvale živice ruzmarina koja je napola prekrivala vrata. Niko nije ni re� progovorio dok nisu stigli. Kada su sišli sa kola, Marija-Karolina dobila je zadatak da smesti Mirelu, dok su se ostali razmileli da pripreme ve�eru. Kako je na sebi još imala Kurtijadovu staru, preveliku košulju i Elizinu premalenu suknju, a kosa joj bila ulepljena od prašine nakupljene tokom puta i koža lepljiva od bolesti - Mirela je osetila ogromno olakšanje kada se desetogodišnja Karolina pojavila sa dva bakrena kr�aga vru�e vode za njenu kupku. Pošto se okupala i presvukla u debelu, vunenu ode�u koju su za nju pronašli, Mirela se ose�ala nešto bolje. Sto postavljen za ve�eru bio je prepun lokalnih poslastica: bru�o - kozji masni sir, sitni kola�i�i od mlevenog kukuruza, hleb od kestena, kuvane trešnje koje su divlje rasle na ostrvu, med od žalfije, mali mediteranski kalamar i hobotnica koje su sami uhvatili, divlji zec u Leticijinom naro�itom sosu i krompir - tek donesen na Korziku. Pošto su ve�erali i smestili manju decu u krevet, Leticija je u male šolje sipala jabukova�u i �etvoro "odraslih" se smestiše oko posude sa žeravicom u trpezariji. "Pre svega", po�e Eliza, "želim da se izvinim zbog svoje naglosti, gospo�ice. Deca su mi ispri�ala kako ste se hrabro poneli kada ste no�u napustili Pariz za vreme Terora, i to sami. Zamolila sam Napoleona i Elizu da ostanu i saslušaju šta imam da kažem. Želim da znaju šta od njih o�ekujem - a to je da vas prihvate za �lana porodice, kao što sam vas ja ve� prihvatila. Šta god

da nam budu�nost donese, od njih o�ekujem da vam uvek priteknu u pomo� kao da ste jedna od nas." "Gospo�o", zausti Mirela, greju�i jabukova�u pored posude sa žeravicom, "na Korziku sam došla da bih - li�no od vas �ula zna�enje nastojni�ine poruke. Zadatak koji mi predstoji da obavim nametnut mi je igrom slu�aja. Poslednji �lan moje porodice stradao je zbog Monglanske garniture - i ja zavetujem svaku kap svoje krvi, svaki svoj dah, svaki �as koji �u provesti na ovom svetu, otkrivanju mra�ne tajne koju kriju te figure," Leticija pogleda Mirelu, njenu crveno-zlatnu kosu koja se presijavala na sjaju žeravice, njen mladi lik kome nisu pristajale tako teške re�i - i oseti jak bol u srcu zbog onoga što je odlu�ila da u�ini. Nadala se da �e se Nastojnica Monglana složiti sa njenom odlukom. "Ispri�a�u vam ono što želite da znate", re�e ona kona�no. "Za svoje �etrdeset dve godine ni sa kim nisam razgovarala o onome što �u vama sada re�i. Budite strpljivi, jer pri�a nije nimalo jednostavna. Kada budem završila, shvati�ete sav užas tereta koji me je pritiskao svih ovih godina - tereta koji sada predajem vama." PRI�A GOSPO�E MAJKE Paskvale Paoli je oslobodio Korziku od �enovljana kada mi je bilo osam godina. Po o�evoj smrti, majka se preudala za Švajcarca po imenu Franc Feš. Da bi mogao da se oženi njome, morao je da se odrekne svoje kalvinisti�ke vere i pre�e u katolike. Njegova porodica ga se odrekla i ostavila ga bez prebijene pare. Zahvaljuju�i toj okolnosti, u naše živote ušla je Nastojnica iz Monglana. Malo ljudi zna da Helena de Rok poti�e iz stare plemi�ke porodice Savoja - njena porodica imala je imanja u mnogim zemljama, tako da je i ona sama mnogo putovala. Godine 1764. kada sam je srela, ve� je bila nastojnica u Monglanu, iako još nije imala ni �etrdeset godina. Poznavala je porodicu Feš, tu buržoasku porodicu koja ju je - kao plemkinju polušvajcarskog porekla, iako katolkinju - veoma poštovala. Saznavši za novnonastalu situaciju, preuzela je na sebe zadatak da posreduje izme�u mog o�uha i njegove porodice u želji da ponovo uspostavi porodi�ne odnose; u to vreme svima je taj �in izgledao krajnje nesebi�an. Moj o�uh Franc Feš bio je visok, mršav �ovek koš�atog, dopadljivog lica. Kao pravi Švajcarac, govorio je tiho, retko iznosio svoje mišljenje i gotovo nikome nije verovao. Bio je, razume se, zahvalan Madam de Rok što ga je izmirila sa porodicom, pa ju je pozvao u naš dom na Korzici. Nismo imali pojma da joj je to bio cilj od samog po�etka. Nikada ne�u zaboraviti dan kada je stigla u našu staru, kamenu ku�u, smeštenu visoko u korzikanskim planinama gotovo osam hiljada stopa iznad mora. Da bi stigao do nje, �ovek je morao da savlada krajnje težak uspon po klizavim stenama, strmim gudurama, i da pro�e kroz neprobojnu makiju koja je na pojedinim mestima oblikovala zidove visoke i po šest stopa. Ali nastojnicu nije zaplašilo ovo putovanje. �im su obavili formalnosti oko upoznavanja, prešla je na ono zbog �ega je došla. "Dolazim ovamo, France Feše, ne samo zbog toga što ste me krajnje ljubazno pozvali", po�e ona, "ve� zbog jedne veoma važne i hitne stvari. Postoji jedan �ovek - Švajcarac kao i vi, koji je tako�e prešao u katoli�ku veru. Mnogo ga se plašim, jer prati svaki moj korak. Verujem da ga zanima tajna koju �uvam - tajna stara možda hiljadu godina. Sve što radi ukazuje na to: studirao je muziku, �ak je i pisao dnevnik o muzici - a komponovao je i operu sa �uvenim Andre Filidorom. Prijateljuje sa filozofima Grimom i Didroom, koji su pod patronatom ruskog dvora Katarine Velike. �ak se dopisuje i sa Volterom - �ovekom koga prezire! Kako je sada suviše bolestan da bi putovao, unajmio je uhodu koji se uputio ovamo na Korziku. Tražim da mi pomognete: da u�inite nešto za mene, kao što sam ja u�inila za vas." "Ko je taj Švajcarac?" upita Feš sa velikim zanimanjem. "Možda ga poznajem." "Bez obzira na to da li ga poznajete li�no ili ne, njegovo ime vam je sigurno znano", odvrati nastojnica. "Re� je o Žan-Žaku Rusou." "Ruso! Nemogu�e!" povika moja majka, An�ela-Marija. "Ali on je veliki �ovek! Korzikanska revolucija se zasnivala na njegovim teorijama o prirodnim

vrlinama! U stvari, Paoli ga je najmio da nam napiše ustav - Ruso je taj koji je kazao: '�ovek se ra�a slobodan, ali svuda živi u lancima.'" "Jedno je govoriti o na�elima slobode i vrline", oporo primeti nastojnica, "a drugo postupati u skladu s njima. To je �ovek koji tvrdi da su knjige oru�e zla - a onda napiše šest stotina strana o tome. Prvo izjavi da decu majke moraju hraniti fizi�ki, a o�evi intelektualno - a onda svoju ostavi na stepenicama sirotišta! Još mnogo revolucija bi�e pokrenuto u ime 'vrlina' koje on propoveda - a on traga za oru�em mo�i koje �e sve ljude baciti u okove... osim onog ko ga poseduje!" Nastojni�ine o�i su sijale poput uglevlja u ovom drža�u za žeravicu. Feš ju je oprezno odmeravao. "Zanima vas šta �u od vas tražiti", primeti nastojnica, osmehnuvši se. "Poznajem Švajcarce, gospodine. I ja sam delimi�no jedna od njih. Odmah �u pre�i na to. Potrebni su mi obaveštenje i saradnja. Jasno mi je da mi ne možete dati nijedno od toga - dok vam ne kažem kakvu to tajnu �uvam koja je pokopana u Monglanskoj opatiji." Ve�i deo toga dana nastojnica nam je pri�ala naduga�ko i naširoko o legendarnoj šahovskoj garnituri, za koju se tvrdi da je pripadala Karlu Velikom i za koju se veruje da je zakopana u Monglanskoj opatiji ve� hiljadu godina. Kažem "veruje se" - jer je niko živ, u stvari, nije video, mada su mnogi pokušavali da saznaju gde je ta�no sklonjena i u �emu se sastoje njene navodne mo�i. Nastojnica je strahovala, kao i sve njene prethodnice, da �e za vreme svog službovanja morati da otkopa to blago. Da �e biti odgovorna za otvaranje Pandorine kutije. Kao ishod toga, po�ela je da se plaši onih �iji bi se putevi suviše �esto ukrštali s njenim, kao što igra� šaha s nepoverenjem gleda na sve figure koje bi mogle da ga ugroze - uklju�uju�i tu i vlastite - i planira unapred protivnapade. S tim je ciljem došla na Korziku. "Možda znam šta Ruso traži ovde", re�e nastojnica, "jer istorija ovog ostrva je ujedno drevna i tajanstvena. Kao što pomenuh, Monglansku garnituru su Karlu Velikom poklonili Mavari iz Barselone. Ali leta gospodnjeg 809. - pet godina pre Karlove smrti - jedna druga skupina Mavara zauzela je ostrvo Korziku. I u islamskoj veri kao i u hriš�anstvu ima veoma mnogo sekti", nastavi ona, iskrivivši usta u gr�eviti osmeh. "Odmah po Muhamedovoj smrti, njegova vlastita porodica otpo�ela je rat raspolutivši veru. Sekta koja se naselila na Korzici bili su šiiti; bili su to mistici koji su propovedali talim, tajno u�enje koje je najavljivalo Spasiteljev dolazak. Osnovali su misti�ni kult, svoju ložu, razradili tajne obrede upu�ivanja i imali velikog majstora - na �emu današnji Slobodni zidari zasnivaju svoje obrede. Pokorili su Kartaginu i Tripoli, zasnovavši tamo mo�ne dinastije. Jedan iz njihovih redova, Persijanac iz Mesopotamije po imenu K'armat, po drevnoj boginji Kar, podigao je vojsku koja je napala Meku i ukrala Kaabaov veo i sveti crni kamen koji je bio umotan u njega. Na kraju su se iz njihovih redova iznedrili hašhašini, politi�ke ubice koje su se nadahnjivale drogama i od �ijeg imena poti�e i naša re� 'assasins' ("ubice"). Sve vam to pri�am zato što je ta nemilosrdna, politi�ki motivisana sekta šiita, koja se naselila na Korzici, znala za Monglansku garnituru. Prou�avali su drevne egipatske, vavilonske i sumerske zapise u kojima se govori o mra�nim tajnama �ije se rešenje krilo, kako su verovali, i toj garnituri. Zato su želeli da je povrate. Za vreme rata koji je usledio i potrajao nekoliko vekova - ovi tajni mistici nikako nisu uspevali da prona�u i povrate garnituru; uvek bi im neko osujetio plan. Kona�no su Mavari potpuno bili proterani iz svojih uporišta u Italiji i Španiji. Rascepkani na unutrašnje klike, prestali su da predstavljaju veliku silu u istoriji." Sve vreme dok je nastojnica pri�ala ovu pri�u moja majka je bila neobi�no mirna. Ina�e je uvek bila otvorena i srda�na, a sada kao da se zatvorila u sebe i bila na oprezu. I Feš i ja smo to primetili, pa je možda zato on uzeo re�, ne bi li je obodrio: "Vaša pri�a ostavila je snažan utisak kako na mene tako i na moju porodicu", re�e on. "Ali vi verovatno o�ekujete da se mi zapitamo za kakvom to tajnom gospodin Ruso traga na ovom ostrvu - i zašto ste upravo nas izabrali za poverenike u svom pokušaju da mu dosko�ite."

"Iako je Ruso, kao što rekoh, suviše bolestan da bi sam putovao", odvrati nastojnica, "nema sumnje da �e naložiti svom uhodi da poseti jednog od malobrojnih Švajcaraca koji ovde prebivaju. Što se ti�e tajne za kojom traga - možda bi nam vaša žena, An�ela-Marija, mogla re�i nešto više. Koreni njene porodice sežu u daleku prošlost Korzike - ako ne grešim, �ak u doba pre dolaska Mavara..." Istog �asa sam shvatila zbog �ega je nastojnica došla! Ljupko, krhko lice moje majke obli rumenilo i ona jednom brzo osmotri Feša, a zatim mene. Kršila je prste u krilu, ne znaju�i kome da se prikloni. "Ne želim da vas uznemirim, gospo�o Feš", nastavi nastojnica mirnim glasom, premda ne uspevaju�i da potpuno priguši hitnju. "Ali ra�unala sam na korzikansku �ast, to jest da �ete na moju uslugu odgovoriti uslugom. Priznajem da sam vas prevarila kada sam vam u�inila uslugu koju niko od mene nije tražio. Ali nadam se da moj trud nije bio uzaludan." Feš je bio zbunjen, ali ne i ja. Na Korzici sam živela od ro�enja - i dobro sam znala legende o porodici moje majke, Pijetre-Santase, koji su boravili na ovom ostrvu još od pamtiveka. "Majko", rekoh, "to su samo stari mitovi, ili si mi ti bar uvek tako govorila. Zašto ih ne bi podelila sa Madam de Rok koja je tako mnogo u�inila za nas?" Posle ovih mojih re�i Feš spusti šaku na maj�inu i stisnu je u znak podrške. "Madam de Rok", oslovi je moja majka drhtavim glasom, "dugujem vam zahvalnost, a mi smo narod koji pla�a svoje dugove. Ali pri�a koju ste nam ispri�ali me je uplašila. Praznoverje nam je u krvi. Mada ve�ina porodica sa ovog ostrva poti�e iz Etruskanije, Lombardije i Sicilije - moja vodi poreklo od prvih naseljenika. Poti�emo od Feni�ana, drevnog naroda sa isto�ne obale Mediteranskog mora. Naselili smo Korziku šesnaest vekova pre ro�enja Hrista." Nastojnica je lagano klimala glavom, a moja majka je pri�ala dalje. "Ti Feni�ani bili su trgovci, poznati u drevnim istorijama kao 'Narod s mora'. Grci su ih nazivali 'Phoinikes' - što zna�i 'krvavo crveni' - možda zbog purpurno crvene boje koju su dobijali iz školjki, možda po legendarnoj vatrenoj ptici, ili palmovom drvetu, što se sve ozna�avalo kao "Feniks": 'crveno poput vatre'. Ima i onih koji smatraju da poti�u sa Crvenog mora i da su nazvani po svojoj domovini. Ali ništa od toga nije ta�no. Ime smo dobili po boji svoje kose. I sva kasnija plemena Feni�ana, kao što su Venecijanci, bili su poznati po tom plamenocrvenom znaku. To naglašavam, pošto su ti �udni i primitivni narodi štovali crvene stvari, boju plamena i krvi. Iako su ih Grci nazivali 'Phoinikes', oni su sebe zvali narod Kna - ili Knososa - a kasnije Kananitima. Iz Biblije saznajemo da su bili mnogobošci, da su štovali bogove Vavilonaca: boga Bela, koga su nazivali Ba'al; Ištar, koja je postala Astarte; i Mel'Kuart, koju su Grci nazivali Kar, što zna�i 'Usud' ili 'Sudbina' a koju je moj narod nazivao Moloh." "Moloh", prošaputa nastojnica. "Jevreji nisu odobravali pagansko štovanje ovog boga, ali su optuženi da su ga i sami prihvatili. Bacali su živu decu u vatru ne bi li umilostivili doti�nog boga..." "Da", potvrdi moja majka, "i gore od toga. Iako je ve�ina drevnih naroda verovala da je osveta dostupna samo bogovima, Feni�ani su smatrali da pripada njima. Mesta koja su osnovali - Korzika, Sardinija, Marselj, Venecija, Sicilija - mesta su gde izdaja i dan danas zna�i jednostavno kraj; gde odmazda zna�i pravdu. �ak i danas njihovi potomci haraju Mediteranom. Ti varvarski gusari nisu potomci Berbera, ve� Barbarose - 'crvenobradog'! U Tunisu i Alžiru oni još drže dvadeset hiljada Evropljana radi otkupa i na taj na�in se bogate. To su pravi potomci Feni�ana: ljudi koji vladaju morem iz ostrvskih tvr�ava, koji štuju boga lopova, žive od prevara i umiru zbog vendete!" "Da", izgovori uzbu�eno nastojnica. "Upravo to su Mavari rekli Karlu Velikom: sama šahovska garnitura pobrinu�e se za Sar - osvetu! Ali šta je to? U �emu se sastoji ta mra�na tajna, za kojom su Mavari tragali, a koja je možda bila poznata Feni�anima? Kakvu mo� sadrže te figure - za koju se možda nekada znalo, ali je sada zauvek izgubljena, a klju� nije zakopan s njom?" "Nisam sigurna", odvrati moja majka, "ali iz onoga što ste mi ispri�ali, �ini mi se da nazirem trag. Rekli ste da je osam Mavara donelo Karlu Velikom šahovsku garnituru i da su odbili da se od nje rastanu - tako da su s njom �ak

krenuli i u Monglan, gde se verovalo da upražnjavaju tajne obrede. Naslu�ujem o kakvim je obredima re�. Moji preci Feni�ani upražnjavali su obrede posve�enja sli�ne onima koje ste opisali. Štovali su sveti kamen, ponekad �elik ili kakav monolit, za koji su verovali da sadrži glas božji. Kao što se u Kaabi u Meki nalazio crni kamen, u Jerusalemu Kamena Kupola, u svakom feni�anskom svetilištu nalazio se masseboth. U našim legendama postoji pri�a o ženi po imenu Eliza, koja je došla iz Tira. Brat joj je bio kralj; kada joj je ubio muža, ukrala je sveto kamenje i pobegla u Kartaginu na obali Severne Afrike. Brat ju je progonio - jer je ukrala njegove bogove. U našoj verziji pri�e, žrtvovala se na loma�i kako bi umilostivila bogove i spasila svoj narod. Ali bacaju�i se u plamen, obe�ala je da �e se ponovo di�i kao feniks iz pepela - onog dana kada kamenje propeva. Toga dana Zemlju �e sti�i kazna." Nastojnica je veoma dugo ostala �utke da sedi pošto je moja majka završila pri�u. Ni moj o�uh ni ja nismo prekinuli njihove misli. Kona�no, nastojnica progovori o onome o �emu je razmišljala. "Orfejeva tajna", re�e ona. "Pesmom je oživljavao stenje i kamenje. Tako je umilno pevao da je �ak i pustinjski pesak ronio krvavo-crvene suze. Iako je to možda samo mit, ose�am da je dan odmazde blizu. Ako Monglanska garnitura uskrsne, neka nam se nebo smiluje, jer ja verujem da ona krije klju� kojim se otvaraju nema usta Prirode, kako bi se oslobodili glasovi bogova." Leticija se osvrnu po maloj trpezariji. Ugalj u posudi za žeravicu pretvorio se u pepeo. Njeno dvoje dece �utke je sedelo i posmatralo je, ali je zato Mirela bila kao zaneta. "Da li je nastojnica rekla šta misli kako garnitura može do toga da dovede?" upita ona. Leticija odmahnu glavom. "Nije, ali zato se ispunilo njeno drugo proro�anstvo - ono o Rusou. Prve jeseni posle njene posete stigao je njegov �ovek - mladi Škot po imenu Džejms Bosvel. Pod izgovorom da piše istoriju Korzike, sprijateljio se sa Paolijem i svakog dana s njim ve�erao. Nastojnica nas je zamolila da joj javljamo sve što preduzima i da upozorimo porodice feni�anskog porekla da mu ne otkrivaju stare pri�e. To i nije bilo potrebno jer mi smo po prirodi ljudi koji se drže svojih klanova, tajanstveni i ne stupamo lako u razgovor sa strancima osim, ako im, kao nastojnici, mnogo ne dugujemo. Kao što je tako�e predvidela, Bosvel je stupio u vezu sa Francom Fešom, ali ga je hladni prijem moga poo�ima odbio, tako da ga je u šali prozvao tipi�nim Švajcarcem. Kada je Istorija Korzike i život Paskvalea Paolija kasnije objavljena, iz nje se dalo naslutiti da nije mnogo šta uspeo da sazna što bi koristilo Rusou. Razume se, Ruso je odavno mrtav..." "A Monglanska garnitura je uskrsla", dovrši re�enicu Mirela, ustavši i zagledavši se Leticiji u o�i. "Vaša pri�a objašnjava zna�enje nastojni�ine poruke i prirodu vašeg prijateljstva - ali ništa više od toga. O�ekujete li, gospo�o, da ja progutam pri�u o kamenju koje peva i osvetoljubivim Feni�anima? Istina je da imam crvenu kosu kao Eliza od K'ara - ali ispod moje kose je pamet! Nastojnica Monglana nije ve�i mistik od mene i ni ona se sigurno ne bi zadovoljila ovom pri�om. Pored toga, vi ste nam objasnili samo prvi deo poruke - ona je vašoj k�eri još rekla da �ete kada saznate ove vesti znati šta treba �initi! Šta je pod tim mislila, gospo�o Bonaparte?... I kakve veze to ima sa formulom?" Kada je �ula ove Mireline re�i, Leticija poblede kao krpa i prinese ruku grudima. Eliza i Napoleon bili su prikovani za stolice, ali Napoleon ipak prošaputa: "Kakvom formulom?" "Formulom za koju je Volter znao - za koju je kardinal Rišelje znao - za koju je bez sumnje i Ruso znao - i za koju vaša majka nema sumnje sigurno zna!" povika Mirela, povisuju�i glas kod svake nove re�i. Zelene o�i su joj gorele poput tamnih smaragda dok je zurila u Leticiju, koja je i dalje sedela kao u šoku. Mirela pre�e preko sobe u dva žustra koraka, š�epa Leticiju za ruke i podiže je sa stolice. Napoleon i Eliza tako�e sko�iše na noge, ali Mirela podiže šaku u znak upozorenja da ne prilaze.

"Odgovorite mi, gospo�o - te figure su ve� ubile dve žene pred mojim o�ima. Upoznala sam odvratnu i zlu narav jednog od onih koji tragaju za njima - �oveka koji me progoni i u ovom trenutku i koji je spreman da me ubije zbog onoga što znam. Kutija je otvorena i Smrt je puštena iz nje. Videla sam to vlastitim o�ima - isto kao što sam videla i Monglansku garnituru - i simbole ugravirane u nju! Znam da postoji formula. A sada mi kažite šta je to nastojnica želela da u�inite!" Gotovo da je tresla Leticiju, lica iskrivljenog od besa jer je ponovo pred o�ima videla lice Valentine - Valentine koja je umrla zbog tih figura. Leticiji su usne podrhtavale - plakala je, ta žena od �elika koja nikada nije pustila ni suzu. Kada ju je Mirela š�epala, Napoleon je zagrlio majku, a Eliza je nežno dotakla Mirelinu ruku. "Majko", po�e Napoleon, "moraš joj re�i. Kaži joj ono što je zanima. Blagi Bože, bila si hrabrija od stotinu francuskih vojnika sa puškama! O kakvom se to užasu ovde radi kada �ak ne možeš o njemu ni da govoriš?" Leticija je pokušavala da progovori, a preko suvih usana slivale su joj se slane suze dok se trudila da obuzda jecaje. "Zaklela sam se - svi smo se zakleli - da nikada o tome ne�emo govoriti", izusti ona. "Helena - nastojnica, ona je znala da postoji formula - i pre no što je videla garnituru. Rekla mi je da �e je, ako se dogodi da ona bude prva koja �e je posle hiljadu godina izneti na svetlost dana, zapisati - zapisa�e simbole urezane na figurama i tabli - i nekako �e ih poslati meni!" "Vama?" upita Mirela. "Zašto vama? U to vreme bili ste dete." "Da, dete", primeti Leticija, osmehnuvši se kroz suze. "Dete od �etrnaest godina - koje se ubrzo potom udalo. Dete koje je rodilo trinaestoro dece i gledalo kako petoro umire. Još sam dete, jer nisam shvatila kakva se opasnost krila u obe�anju koje sam dala nastojnici." "Recite mi", zamoli je nežno Mirela. "Recite mi šta ste joj obe�ali da �ete u�initi." "Celog života prou�avala sam drevne istorije. Obe�ala sam Heleni da �u, kada bude imala te figure u rukama - oti�i do naroda moje majke u Severnu Afriku - da �u oti�i do drevnog pustinjskog muftije. I da �u dešifrovati formulu." "Znate tamo ljude koji bi mogli da vam pomognu?" upita uzbu�eno Mirela. "Ali, gospo�o, upravo tamo sam se i ja uputila. Oh, dozvolite mi da ja izvršim taj zadatak. To mi je jedina želja! Znam da sam bolesna... ali mlada sam, i brzo �u se oporaviti..." "Prvo moramo stupiti u vezu sa nastojnicom", re�e Leticija, povrativši nešto od prethodnog samopouzdanja. "Pored toga, bi�e ti potrebno više od jedne ve�eri da saznaš sve što sam ja nau�ila za �etrdeset godina! Iako misliš da si jaka, nisi dovoljno jaka da bi mogla putovati - mislim da sam se dovoljno nagledala sli�nih bolesti, tako da zasigurno znam da �e ova narednih šest-sedam meseci i�i svojim tokom. Ima�eš dovoljno vremena da nau�iš..." "Šest ili sedam meseci!" povika Mirela. "Nemogu�e! Ne mogu tako dugo ostati ovde na Korzici!" "Bojim se da �eš morati, draga moja", odvrati Leticija uz osmeh. "Ti uopšte nisi bolesna. Trudna si." LONDON, NOVEMBAR 1792. Šest stotina pedeset milja severno od Korzike, otac Mirelinog deteta, Šarl Moris de Taljeran-Perigor, sedeo je na smrznutoj obali Temze i pecao. Pored njega na �ekinjavoj travi bilo je rašireno nekoliko vunenih šaleva prekrivenih voštanim platnom. Kilote je podvio iznad kolena i podvezao trakom, a cipele i �arape ležale su uredno složene pored njega. Na sebi je imao debeo kožni haljetak i krznom postavljene �izme, a na glavi šešir širokog oboda koji je spre�avao da mu sneg pada na kragnu. Iza njega, ispod snegom prekrivenih grana velikog hrasta, stajao je Kurtijad, drže�i preko jedne ruke pletenu korpu punu ribe i gospodarev somotski žaket uredno smotan i preba�en preko druge ruke. Pletena korpa bila je postavljena požutelim francuskim novinama starim dva meseca koje su do tog jutra visile na zidu radne sobe; sada su služile za upijanje riblje krvi.

Kurtijad je znao šta je pisalo u tim novinama i prili�no mu je laknulo kada ih je Taljeran iznenada strgnuo sa zida, gurnuo u korpu i objavio da je vreme da krenu na pecanje. Njegov je gospodar bio neobi�no tih od dana kada su te vesti stigle do njega iz Francuske. Zajedno su ih naglas pro�itali: TRAŽI SE ZBOG IZDAJE Taljeran, bivši biskup od Otina, emigrirao je... pokušavamo da dobijemo neka bliža obaveštenja od ro�aka i prijatelja koji su mu možda pružili uto�ište. Ovaj opis... duga�ko lice, plave o�i, prose�an nos malo povijen naviše. Taljeran-Perigor hramlje na desnu ili levu nogu... Kurtijad je pogledom pratio tamne obrise barki koje su se kretale uzvodno i nizvodno po tmurnoj, sivoj vodi Temze. Gromade leda odlomljene od re�nih obala, koje su usisavale jake struje, poskakivale su poput dvorskih luda. Taljeranov plovak plutao je me�u trskom izme�u pukotina garavog leda. �ak i na hladnom vazduhu, Kurtijad je mogao da namiriše jak i slan miris ribe. Zima je, kao i mnoge druge stvari, stigla prerano. Pre jedva dva meseca, dvadeset tre�eg septembra, Taljeran je stigao u London u malu ku�u u ulici Vudstok koju je Kurtijad pripremio za njegov dolazak. I to u poslednji �as, pošto je dan pre toga komitet otvorio kraljev "�eli�ni orman" u Tiljeriju - i pronašao Miraboova i La Portova pisma iz kojih je saznao da su iz Rusije, Španije i Turske - pa �ak i od strane Luja XVI - mnogobrojna mita završila u rukama odanih �lanova Skupštine. Mirabo je imao sre�e; bio je ve� mrtav, pomisli Taljeran, dok je namatao udicu i davao znak Kurtijadu da mu donese novi mamac. Sahrani tog velikog državnika prisustvovalo je tri stotine hiljada ljudi - a sada su preko njegove biste u Skupštini prebacili veo i premestili mu pepeo iz Panteona. Kralj �e nesumnjivo pro�i mnogo gore. Život mu je ve� ionako visio o koncu; bio je zato�en zajedno sa porodicom u kuli vitezova templarskog reda - tog mo�nog društva Slobodnih zidara koji su zahtevali da mu se sudi. Taljeranu su sudili u odsustvu i proglasili ga krivim. Mada nisu imali nikakav �vrst dokaz protiv njega, ništa napisano njegovom rukom, u La Porteovim zaplenjenim pismima mogli su se na�i nagoveštaji da bi njegov prijatelj biskup, kao bivši predsednik Skupštine, bio voljan da se založi za kralja - za odre�enu nadoknadu. Taljeran zabode udicu kroz salo koje mu je Kurtijad dao kao mamac i sa uzdahom je ponovo zabaci u tamnu vodu Temze. Sav njegov trud da napusti Francusku sa diplomatskim pasošem bio je uzaludan. Pošto su u vlastitoj zemlji želeli da ga se do�apaju zbog izdaje, vrata visokog plemstva u Engleskoj bila su mu zatvorena. �ak su ga i ovdašnji emigranti prezirali, jer je izdao vlastitu klasu pomažu�i Revoluciju. Najgore od svega bilo je to što je ostao bez ikakvih sredstava za život. �ak i one ljubavnice kojima se nekada obra�ao za finansijsku pomo� sada su u Londonu tako�e bile bez i�ega, primorane da prave slamnate šešire ili pišu romane. Život je postao �emeran. Posmatrao je kako trideset osam godina njegovog postojanja odnosi struja isto kao mamac koji je upravo bacio u crnu vodu, kako sve nestaje bez traga. Ali još je imao štap. Iako je o tome retko kad govorio, nije zaboravljao da poti�e od Karla �elavog, unuka Karla Velikog. Adalber od Perigora postavio je na presto Francuske Iga Kapeta; Tajfer Reza� bio je junak bitke kod Hestingsa; Helije de Taljeran postavio je papu Jovana XXII u Ribareve Cipele. Bio je potomak duge loze ljudi koji su ustoli�avali kraljeve i �iji je moto bio: "Reque Dieu": Služimo samo Bogu. Kada bi im život postao �emeran, Taljerani od Perigora pre su bili spremni da bace rukavicu nego peškir. Namotao je udicu, odsekao mamac i bacio ga u Kurtijadovu korpu. Sobar mu pomože da se uspravi. "Kurtijade", re�e Taljeran, dodaju�i mu štap, "poznato ti je da za nekoliko meseci punim trideset devet godina." "Svakako", odvrati sobar. "Želi li gospodin da pripremim proslavu?" Na ovo, Taljeran zabaci glavu i nasmeja se. "Krajem ovog meseca moram napustiti ku�u u ulici Vudstok i iznajmiti neku manju u Kenzingtonu. Ako kraj

godine do�ekamo bez ikakvog izvora prihoda, bi�u primoran da prodam biblioteku..." "Možda je gospodin nešto prevideo", primeti u�tivo Kurtijad, pomažu�i Taljeranu da skine pojedine delove ode�e i pridržavaju�i mu somotski žaket. "Nešto što je možda usud udelio da mu pomogne u teškoj situaciji u kojoj se sada nalazi - mislim na ono što se nalazi iza knjiga u gospodinovoj biblioteci u ulici Vudstok." "Nema dana, Kurtijade", odvrati Taljeran, "da i sam na to ne pomislim. Me�utim, mislim da te figure nisu na prodaju." "Ako mogu da budem toliko drzak", nastavi Kurtijad, složivši Taljeranovu ode�u i pokupivši njegove sjajne, plitke cipele sa obale, "da li je gospodin u poslednje vreme dobio bilo kakve vesti o gospo�ici Mireli?" "Nisam", priznade on, "ali još nisam spreman da joj sro�im epitaf. Ona je hrabra devojka i na pravom je putu. Hteo sam da kažem, ovo blago koje se trenutno nalazi kod mene možda poseduje ve�u vrednost od one koju bismo dobili za njegovu težinu u zlatu - zašto bi ina�e toliki ljudi toliko dugo tragali za njim? Vek iluzija se okon�ao u Francuskoj. Kralj je stavljen na terazije i zaklju�eno je da je - poput svih kraljeva - nepotreban. Su�enje �e predstavljati �istu formalnost. Ali anarhija ne može da zameni �ak ni najslabiju vladavinu. Francuskoj je sada potreban vo�a, ne vladar. Kada se pojavi, ja �u ga prvi prepoznati." "Gospodin misli na �oveka koji �e se ravnati po Božjoj volji i vratiti mir u našu zemlju", primeti Kurtijad, kleknuvši da stavi nešto leda u korpu sa ribom. "Ne, Kurtijade", uzdahnu Taljeran. "Da je Bog želeo da na zemlji vlada mir, do sada bismo ga ve� sigurno imali. Citiram jednog spasioca koji je kazao: 'Dolazim da vam donesem ne mir, nego ma�.' �ovek o kome govorim zna�e u �emu je vrednost Monglanske garniture - ona se može izraziti jednom re�ju: mo�. Upravo to �u ponuditi �oveku koji �e uskoro povesti Francusku." Dok su Taljeran i Kurtijad kora�ali smrznutim obalama Temze, sobar je oklevaju�i postavio pitanje koje mu se motalo po glavi od kada su primili one francuske novine koje su sada zgužvane ležale ispod leda što se topio i sveže ribe: "Kako nameravate da prona�ete tog �oveka, kada ne možete da se vratite u Francusku jer ste optuženi za izdaju?" Taljeran se osmehnu i lupnu sobara po ramenu sa neuobi�ajenom familijarnoš�u. "Dragi moj Kurtijade, izdaja je pitanje datuma, i ništa više." PARIZ, DECEMBAR 1792. Jedanaesti decembar. Su�enje Luju XVI, kralju Francuske. Optužba - izdaja. Klub Jakubinaca bio je ve� pretrpan kada je Žak-Luj David ušao na glavna vrata. Iza njega su se uvukla poslednja tumarala prisutna još od prvog dana saslušavanja, a nekolicina ga je �ak potapšala po ramenu. U prolazu je hvatao odlomke njihovih razgovora - dame su u separeima pile ukusne likere, uli�ni prodavci nudili su led po Skupštini, ljubavnice vojvode od Orleana šaputale su i kikotale se iza svojih �ipkanih lepeza. A kralj se pretvarao da nikada nije video pisma iz �eli�ne kase kada su mu ih pokazali - poricao je verodostojnost vlastitog potpisa - izgovarao se na slabo pam�enje kada bi ga optuživali da je izdao državu - i to ne samo jednom. Svi Jakobinci su se slagali da je kralj dobro uvežbani lakrdijaš. Ve�ina njih je odlu�ila kako �e glasati još pre no što je prošla kroz velika hrastova vrata kluba Jakobinaca. David je upravo prelazio preko poplo�anog poda bivšeg samostana u kome su se Jakobinci okupljali, kada ga neko uhvati za rukav. On se okrenu i susrete sa hladnim, svetlucavim, zelenim o�ima Maksimilijana Robespjera. Besprekorno odeven kao i uvek, u srebrno-sivom odelu sa visokom kragnom i brižljivo napuderisanom kosom, Robespjer je izgledao ble�i nego kada ga je David poslednji put video, možda �ak i hladniji. Klimnuo je Davidu, posegnuo rukom u unutrašnji džep žaketa i izvadio kutijicu bombona. Uzeo je jednu, a onda ponudio i Davida.

"Dragi moj Davide", po�e on, "dugo te nismo videli, nekoliko meseci. �uo sam da radiš na slici "Jeu de Paume". Poznato mi je da si savestan umetnik, ali stvarno ne bi smeo toliko dugo da odsustvuješ - potreban si Revoluciji." Tako mu je Robespjer na svoj ugla�eni na�in stavio do znanja da trenutno nije bilo bezbedno za jednog revolucionara da ostane po strani. Neko bi to mogao protuma�iti kao nedostatak interesovanja. "�uo sam, tako�e, kakva je sudbina snašla tvoju šti�enicu u zatvoru l'Abe", dodade on. "Dopusti da ti izrazim svoje najdublje sau�eš�e, iako sa zakašnjenjem. Pretpostavljam da znaš da su Žirondinci oštro osudili Maraa pred celom Skupštinom. Kada su zatražili da bude kažnjen, on je ustao na Planini, izvukao pištolj i opalio u slepoo�nicu kao da namerava da se ubije! Odvratna predstava, ali uspeo je da njome iskupi go život. Možda bi i kralj trebalo da sledi njegov primer." "Misliš da �e Konvencija osuditi kralja na smrt?" upita David, skrenuvši razgovor sa bolnog se�anja na Valentininu smrt, o kojoj nije prestajao da misli svih ovih meseci. "Živ kralj je opasan kralj", odvrati Robespjer. "Iako nisam za to da se kralj pogubi, iz njegove prepiske je jasno da je radio protiv države - kao i tvoj prijatelj Taljeran! Valjda ti je sada jasno da su se moja predvi�anja u vezi s njim obistinila." "Dobio sam od Dantona poziv da ve�eras neizostavno do�em", primeti David. "Koliko sam shvatio, razmatra se predlog da o sudbini kralja odlu�i narod glasanjem." "Da, zbog toga je sazvan ovaj sastanak", potvrdi Robespjer. "Žirondinci, koji su meka srca, podržavaju ovaj predlog. Ali ako dozvolimo svim njihovim provincijskim glasa�ima da glasaju, bojim se da bi to dovelo do povratka monarhije. A kada smo ve� kod Žirondinaca, želeo bih da te upoznam sa onim mladim Englezom koji nam upravo prilazi - prijateljem Anrea Kenijea, pesnika. Pozvao sam ga da do�e ovamo ve�eras kako bih poljuljao njegove romanti�ne iluzije o Revoluciji pustivši ga da vidi levo krilo u akciji!" David ugleda visokog, štrkljastog mladi�a koji im se približavao. Koža mu je bila bolesno žuta, kosa retka i glatka, za�ešljana sa �ela prema temenu; u hodu se povijao unapred kao da kaska preko prostranog pašnjaka. Na sebi je imao loše sašiveni sme�i žaket koji je izgledao kao da ga je upravo izvukao iz vre�e sa starim stvarima. Umesto marame, oko vrata je zavezao crnu maramicu - sve gore od gorega. Ali zato su mu o�i bile sjajne i jasne; brada uvu�ena, nos krupan i isturen, a mlade, žuljevite šake ukazivale su na to da je odrastao na selu i da je morao da zara�uje za život. "Ovo je mladi Vilijem Vordsvort, pesnik", predstavi Robespjer mladi�a koji im je prišao i prihvatio Dantonovu ispruženu šaku. "Ve� je preko mesec dana u Parizu - ali ovo mu je prva poseta klubu Jakobinaca. Predstavljam vam gra�anina Žak-Luja Davida, bivšeg predsednika Skupštine." "Gospodine Davide!" uskliknu Vordsvort, toplo stegnuvši Davidovu šaku. "Imao sam veliku �ast da vidim vašu sliku, Sokratovu smrt, izloženu u Londonu, kada sam krenuo iz Kembridža. Vi ste inspiracija za nekoga poput mene, �ija je najve�a želja da zabeleži stvaranje istorije." "Vi ste pisac?" upita David. "Robespjer �e se sa mnom složiti, stigli ste u pravi �as da prisustvujete velikom doga�aju - padu francuske monarhije." "Britanski pesnik, naš misti�ni Vilijam Blejk, objavio je prošle godine pesmu, 'Francuska revolucija', u kojoj vizionarski predvi�a, sli�no kao u Bibliji, Pad kraljeva. Možda ste je pro�itali?" "Ja se više držim Herodota, Plutarha i Livija", odvrati David uz osmeh. "U njihovim delima pronalazim odgovaraju�e ideje za svoje slike, pošto nisam ni mistik, a ni pesnik." "�udno", primeti Vordsvort. "A u Engleskoj vlada uverenje da iza francuske revolucije stoje Slobodni zidari, koji mora da su mistici." "Istina je da ve�ina nas pripada tom društvu", složi se Robespjer. "U stvari, Taljeran je sam klub Jakobinaca prvobitno osnovao kao red Slobodnih zidara. Ali za francuske Slobodne zidare teško da bi se moglo re�i da su mistici..." "Poneki jesu", umeša se David. "Mara, na primer."

"Mara?" ponovi Robespjer, izvivši obrvu. "Mora da se šališ. Otkud ti ta ideja?" "U stvari, nisam ve�eras ovamo došao samo zato što me je Danton pozvao", nevoljno priznade David. "Došao sam da vidim tebe, jer sam mislio da bi mi možda mogao pomo�i. Malopre si pomenuo... nesre�u... koja je snašla moju šti�enicu u zatvoru l'Abe. I sam znaš da ona nije nastradala slu�ajno. Mara je planirao da je podvrgne ispitivanju i pogubi je jer je verovao da je znala nešto o... Jesi li ikada �uo za Monglansku garnituru?" Kada �u te re�i, Robespjer preblede. Mladi Vordsvort je gledao �as jednog �as drugog potpuno zbunjen. "Znaš li ti o �emu govoriš?" prošaputa Robespjer, povukavši Davida u stranu, ali Vordsvort krenu za njima, budno paze�i da ne propusti nijednu izgovorenu re�. "Šta bi tvoja šti�enica mogla znati o tim stvarima?" "Obe moje šti�enice su bivše iskušenice koje su došle iz samostana Monglan..." po�e David, ali ga Robespjer ponovo prekinu. "Zašto to nisi ranije pomenuo?" re�e Robespjer drhtavim glasom. "Pa, da... to objašnjava zašto im je biskup od Otina bio toliko privržen od prvog dana njihovog boravka u Parizu! Da si mi to samo ranije rekao... pre no što sam ga pustio da mi umakne!" "Nisam verovao u tu pri�u, Maksimilijane", odvrati David. "Smatrao sam je za obi�nu legendu, praznoverje. Mara je, me�utim, verovao. A Mirela mu je, pokušavši da spase život svoje ro�ake, otkrila da to legendarno blago, u stvari, postoji! Rekla mu je da ona i ro�aka imaju jedan deo i da se on nalazi zakopan u mojoj bašti. Ali kada je on narednog dana stigao sa ljudima da ga iskopa..." "Da? Da?" uzbu�eno po�e da ponavlja Robespjer, tako snažno stegnuvši Davidovu ruku da je umalo nije slomio. Vordsvort je upijao svaku re�. "Mirela je nestala", prošaputa David, "a u blizini male fontane u vrtu našli su mesto gde je zemlja bila sveže prekopana." "Gde je sada ta tvoja šti�enica?" Robespjer samo što nije po�eo da vi�e koliko je bio van sebe. "Smesta mora biti dovedena ovamo radi ispitivanja." "Zbog toga sam i došao, nadaju�i se da bi mi ti mogao pomo�i", re�e David. "Ve� sam izgubio nadu da �e se uopšte vratiti. Mislio sam da bi, pošto imaš mnogo veza, mogao saznati gde se nalazi i da li je s njom sve u... redu." "Prona�i �emo je makar morali Francusku da izvrnemo naopa�ke", stade da ga uverava Robespjer. "Moraš mi dati podroban opis, sa što više pojedinosti." "Da�u ti nešto bolje od toga", odvrati David. "Jednom sam je slikao, slika je u mom ateljeu." KORZIKA JANUAR 1793 Ali modelu sa slike, po volji sudbe, nije bilo su�eno da dugo ostane na francuskom tlu. Jedne no�i krajem januara, dosta posle pono�i, Mirelu je iz dubokog sna probudila Leticija Bonaparte, došavši u malu sobu koju je Mirela delila sa Elizom u njihovoj ku�i u brdima iznad Aja�a. Mirela je ve� tri meseca boravila na Korzici - i od Leticije je ve� dosta nau�ila, ali ne i sve, od onoga zbog �ega je ostala. "Morate se brzo obu�i", re�e Leticija dvema devojkama, koje su još trljale o�i. U tami sobe, pored Leticije nalazilo se i njeno dvoje manje dece, Marija-Karolina i �irolamo, koji su ve� bili odeveni, kao i Leticija, u putni�ku ode�u. "Šta se desilo?" povika Eliza. "Moramo bežati", saopšti im Leticija mirnim, �vrstim glasom. "Dolazili su Paolijevi vojnici. Kralj Francuske je mrtav." "Ne!" zavika Mirela, iznenada se uspravivši u krevetu. "Pogubljen je pre deset dana u Parizu", objasni Leticija, izvla�e�i ode�u iz ormana u njihovoj sobi kako bi im pomogla da se brzo obuku. "A Paoli je pokrenuo trupe ovde na Korzici, u želji da ujedini snage sa Sardinijom i Španijom... sa namerom da zbace francusku vladu." "Ali, majko", stade da se protivi Eliza, kojoj se nije napuštala topla postelja, "kakve sve to ima veze s nama?"

"Tvoja bra�a Napoleon i Lu�ano danas po podne su se suprotstavili Paoliju u korzikanskoj skupštini", odvrati Leticija, iskrivivši usta u kiseo osmeh. "Paoli im je izrekao vendetta traversa." "Šta je to?" upita Mirela, izvla�e�i se iz kreveta i navla�e�i ode�u preko glave kako joj je Leticija koji deo dodavala. "Prenosna osveta!" prošaputa Eliza. "Na Korzici je obi�aj kada te neko povredi, da se osveta proširi na celu porodicu! Ali gde su sada moja bra�a?" "Lu�ano se krije sa mojim bratom, kardinalom Fešom", odvrati Leticija, dodavši Elizi njenu ode�u. "Napoleon je pobegao sa ostrva. Hajdete ve� jednom, nemamo dovoljno konja da još no�as stignemo u Bokonjano, �ak i kada bi deca jahala zajedno. Moramo ukrasti kog konja i sti�i tamo pre zore." Zatim je izišla iz sobe, guraju�i manju decu ispred sebe. Dok su u strahu cvilela u mraku, Mirela za�u Leticiju kako odlu�nim glasom kaže: "Ja ne pla�em, je li tako? Zbog �ega onda ti pla�eš?" "Šta ima u Bokonjonu?" šapatom upita Mirela Elizu dok su žurno napuštale sobu. "Moja baka, An�ela-Marija di Pijetra-Santa, živi tamo", odvrati Eliza. "A to zna�i da je situacija krajnje ozbiljna." Mirela je bila zgranuta. Kona�no! Kona�no �e upoznati staricu o kojoj je toliko slušala - prijateljicu nastojnice Monglana... Eliza zagrli Mirelu oko struka dok su hitale u tamu no�i. "An�ela-Marija je ceo život provela na Korzici. Ima toliko bra�e, ro�aka i potomaka da bi od njih mogla sastaviti vojsku koja bi zbrisala pola ovog ostrva. Zato se majka njoj obra�a za pomo� - što ujedno zna�i da prihvata prenosnu osvetu!" Selo Bokonjano bilo je opasana tvr�ava smeštena visoko u vrletnim planinama, gotovo osam hiljada stopa iznad mora. Skoro je svanulo kada su prešli i poslednji most na konjima, u koloni po jedan, dok je ispod njih besnela i klju�ala bujica obavijena maglom. Dok su se peli uz poslednje brdo, Mirela je posmatrala biserni Mediteran koji se pružao na istok, mala ostrva Pianozu, Formiku, Elbu i Monte Kristo koja kao da su lebdela na nebu, a iza njih treperavu obalu Toskane koja se upravo pomaljala iz magle. An�ela-Marija de Pijetra-Santa nije se uopšte obradovala kada ih je ugledala. "Tako zna�i!" re�e patuljasta žena, sa šakama na bokovima, koja je upravo izišla iz male kamene ku�e da do�eka umorne jaha�e. "Opet su u nevolji sinovi Karla Bonapartea! Mogla sam znati da �e nas jednog dana uvaliti u ovo." Ako je Leticija i bila iznena�ena što njena majka zna zbog �ega su došli, nije to ni�im pokazala. Lice joj je i dalje bilo mirno i spokojno, na njemu se nije moglo nazreti nikakvo ose�anje; sko�ila je sa konja i krenula da zagrli i poljubi u oba obraza svoju majku, svu kvrgavu i besnu. "Dosta, dosta", odbrusi starica, "prekini s tim formalnostima. Skini decu sa tih konja, izgledaju kao da su ve� napola mrtva! Zar ih ne hraniš? O�erupani pili�i!" I ona se uzmuva unaokolo, vuku�i dvoje mla�ih za noge ne bi li ih skinula sa konja. Kada stiže do Mirele, zastade i ostade da je promatra kako silazi s konja. Zatim joj pri�e, š�epa je grubo za bradu i stade da joj okre�e glavu �as na jednu �as na drugu stranu kako bi je dobro osmotrila. "Zna�i to je ta o kojoj si mi pri�ala", dobaci ona preko ramena Leticiji. "Ona što je trudna? Iz Monglana?" Mirela je ve� bila u petom mesecu trudno�e i bolje se ose�ala, kao što joj je Leticija i obe�ala. "Moramo je skloniti sa ostrva, majko", odvrati Leticija. "Ne možemo je više štititi, mada znam da bi nastojnica želela da i dalje ostane pod našim okriljem." "Koliko je nau�ila?" upita starica. "Onoliko koliko sam mogla da je nau�im za tako kratko vreme", re�e Leticija, na trenutak se zagledavši u Mirelu svojim bledoplavim o�ima. "Ali ne dovoljno." "Ne stojmo ovde gde svako može da nas �uje!" povika starica. Zatim se okrenu ka Mireli i zagrli je svojim mršavim rukama. "Ti po�i sa mnom, mlada

damo. Možda �e me Helen de Rok proklinjati zbog onoga što nameravam da u�inim - ali trebalo je da mi revnosnije odgovara na poruke! Nisam od nje dobila pismo cela tri meseca koliko si ti ovde. No�as", nastavi ona tajanstvenim šapatom, vode�i Mirelu prema ku�i, "pod okriljem tame, sredila sam da te brod prebaci do jednog mog prijatelja, gde �eš biti bezbedna dok osveta ne pro�e." "Ali, gospo�o", po�e Mirela, "vaša k�erka me još nije svemu nau�ila. Ako sada budem morala da odem i nastavim da se krijem dok se ova bitka ne okon�a, moj zadatak �e morati da bude odložen. Ne mogu više da �ekam." "Ko od tebe traži da �ekaš?" ona potapša Mirelu po malom stomaku i nasmeja se. "Pored toga, potrebno je da po�eš tamo kuda te šaljem - i mislim da ne�eš imati ništa protiv. Prijatelj koji �e te štititi zna da �eš do�i, mada te ne o�ekuje tako brzo. Zove se Šahin - pravo vatreno ime. Na arapskom to zna�i 'Sivi soko'. On �e te dalje uputiti u stvari, u Alžiru." 15. ANALIZA POZICIJE Šah je umetnost analize. Mihail Botvinik, sovjetski velemajstor/prvak sveta Šah je mašta. David Bronštajn, sovjetski velemajstor Wenn ihr's nicht fuhlt, ihr werdet's nicht erjagen. (Ako ga ne ose�aš, nikada ga ne�eš razumeti.) 'Faust', Johan Volfgang Gete Obalski put je krivudao, prave�i duga�ke okuke iznad mora; iza svakog zaokreta �oveku je zastajao dah od pogleda na stenje i zapenušane talase. Sitno, rascvetano, so�no, rastinje i lišajevi prekrivali su ina�e golo stenje, koje je umivala morska pena. Ledene biljke cvetale su u veli�anstvenim fuksijama i zlatu, trnoviti listovi obrazovali su �ipkasta ustrojstva, spuštaju�i se niz stenu prekrivenu solju. More je svetlucalo metalno zelenim sjajem - istom bojom kakve su bile i Solarinove o�i. Prestala sam, me�utim, da se divim ovom pogledu, jer su ponovo po�ele da me more zamršene misli koje mi nisu dale mira još od prethodne ve�eri. Pokušavala sam da ih sortiram dok je taksi hitao putem uz liticu prema Alžiru. Svaki put kada bih sabrala dva i dva - dobijala bih osam. Svuda oko mene nailazila sam na osmicu. Prvo je gatara ukazala na taj broj, pomenuvši moj ro�endan. Zatim Mordekaj, pa Šarif, a Solarin je o njemu govorio kao o magi�nom znaku: ne samo da se oblik osmice nazirao u dnu moga dlana, ve� je Solarin kazao da postoji i formula Osmice - šta god da je to trebalo da zna�i. To su bile njegove poslednje re�i pre no što je nestao u no�i, prepustivši Šarifu da me isprati ku�i - i ostavivši me bez klju�a od hotelske sobe, pošto ga je zadržao u džepu. Šarifa je, razume se, zanimalo ko je bio moj privla�ni pratilac iz kabarea i zašto je tako iznenada nestao. Objasnila sam mu da je jedna obi�na devojka kao što sam ja veoma polaskana što je imala ne jedan, ve� dva sastanka, svega nekoliko �asova pošto je sletela na novi kontinent - a zatim sam ga prepustila vlastitim mislima dok su me on i njegovi grubijani vozili ku�i u patrolnim kolima. Klju� sam našla na recepciji, a Solarinov bicikl nije više bio oslonjen o zid ispod mog prozora. Pošto mi je bilo jasno da više ne�u mo�i da zaspim, odlu�ila sam da sprovedem malu istragu. Saznala sam da postoji formula i da nije re� o šetnji konjem. Kao što je Lili pretpostavljala, posredi je bila druga�ija vrsta formule - formula koju �ak ni Solarin nije dešifrovao. I ona je, u to sam bila ube�ena, imala neke veze sa Monglanskom garniturom.

Nim je pokušao da me upozori, zar ne? Poslao mi je gomilu knjiga o matemati�kim formulama i igrama. Odlu�ila sam da krenem od one koja je, kako mi se u�inilo, najviše zanimala Šarifa, one koju je li�no Nim napisao - o Fibona�ijevim brojevima. Do�ekala sam zoru �itaju�i i moja upornost se isplatila, mada još nisam bila sigurna kako. Izgleda da su se Fibona�ijevi brojevi koristili i za neke druge stvari osim za predvi�anje rasta ili pada akcija na berzi. Evo kako se oni upotrebljavaju: Leonardo Fibona�i je odlu�io da krene od broja "jedan": dodaju�i svaki broj prethodnom broju, dobio je niz brojeva sa veoma zanimljivim svojstvima. Tako je jedan plus nula jedan; jedan i jedan = dva; dva plus jedan = tri; tri i dva = pet; pet i tri = osam... i tako dalje. Fibona�i je bio neka vrsta mistika, u�io je od Arapa koji veruju da svi brojevi poseduju magi�na svojstva. Otkrio je da formula koja opisuje odnos izme�u svaka dva njegova broja - a ona glasi polovina kvadratnog korena broja pet minus jedan - tako�e odgovara strukturi svega u prirodi što oblikuje spiralu. Prema Nimovoj knjizi, botani�ari su uskoro otkrili da svaka biljka koja ima latice ili peteljke spiralnog oblika može da se podvede pod Fibona�ijeve brojeve. Biolozi su znali da školjka nautilusa i svi spiralni oblici morskog života potpadaju pod to ustrojstvo. Astronomi su tvrdili da Fibona�ijevi brojevi opisuju me�usobni odnos planeta u Sun�evom sistemu - pa �ak i oblik Mle�nog puta. Ali ja sam primetila još nešto, �ak i pre no što sam na to naišla u Nimovoj knjizi. Ne zato što sam dobro znala matematiku, ve� zato što sam poznavala muziku. Vidite, tu malu formulu nije izmislio Leonardo Fibona�i, ve� ju je pronašao dve hiljade godina ranije - momak po imenu Pitagora. Grci su je nazivali aurio sectio: zlatni rez. Najjednostavnije re�eno, zlatni rez je ona ta�ka na duži u kojoj je manji deo u istom odnosu prema ve�em delu kao i ve�i prema celoj duži. Ovaj odnos koristile su sve drevne civilizacije u arhitekturi, slikarstvu i muzici. Platon i Aristotel smatrali su da je to "savršeni" odnos kojim se odre�uje da li je nešto estetski lepo. Ali za Pitagoru je taj odnos zna�io nešto mnogo više. Pitagora je bio u toj meri odan misticizmu da je �ak i Fibona�i prema njemu izgledao kao pacer. Grci su ga zvali "Pitagora sa Samosa" jer je došao u Krotonu sa ostrva Samosa, zbog politi�kih nevolja. Ali prema zapisima njegovih savremenika, ro�en je u Tiru, gradu u drevnoj Feniciji - zemlji koju danas zovemo Liban - mnogo je putovao, živeo u Egiptu dvadeset jednu godinu, u Mesopotamiji dvanaest, da bi na kraju stigao u Krotonu kada je ve� dobro zašao u šestu deceniju života. Tamo je osnovao misti�no društvo, providno zakamuflirano nazivom škola, u kojoj su njegovi u�enici bili upu�ivani u tajne koje je pokupio na svojim lutanjima. Te tajne odnosile su se uglavnom na dve stvari: matematiku i muziku. Pitagora je bio taj koji je otkrio da je oktava osnova Zapadne muzi�ke lestvice, jer kada se trgne žica ta�no na polovini, ona �e dati isti zvuk za osam tonova viši od one koja je dvostruko duža. U�estalost vibracija jedne žice obrnuto je srazmerna njenoj dužini. Jedna od njegovih tajni sastojala se u tome da kada ponavljate muzi�ku kvintu (pet dijatonskih nota, ili zlatni rez jedne oktave) tako da je svaki put viša, trebalo bi da se vratite na prvobitnu notu za osam oktava višu. Ali umesto toga, kada se dotle stigne nedostaje osmina note - tako da i uzlaze�a lestvica, tako�e, obrazuje spiralu. Ali najve�a od svih tajni odnosila se na Pitagorinu teoriju da se Vaseljena sastoji od brojeva i da svaki od tih brojeva poseduje božanska svojstva. Ti magi�ni odnosi me�u brojevima pojavljuju se svuda u prirodi, uklju�uju�i - prema Pitagori - i zvuke koje ispuštaju planete što vibriraju dok se kre�u kroz crnu prazninu. "Postoji geometrija u brujanju struna", rekao je on. "Postoji muzika u razmeštaju sfera." Ali kakve sve to veze ima sa Monglanskom garniturom? Znala sam da u šahovskoj garnituri postoji osam pešaka, a pored njih još osam drugih figura; i sama tabla bila je podeljena na šezdeset �etiri polja - što je osam na kvadrat. Bila sam uverena da postoji neka formula. Solarin ju je nazvao formulom Osmice. Gde bi je �ovek bolje mogao sakriti nego u šahovskoj garnituri koja se sva sastoji od osmica? Poput zlatne sredine, poput Fibona�ijevih brojeva, poput

stalno uzdižu�e spirale - Monglanska garnitura bila je ve�a od zbira svojih delova. Izvukoh list hartije iz aktovke za vreme vožnje taksijem i ispisah broj osam. Zatim okrenuh list postrance. Dobih simbol za beskrajno. Dok sam zurila u taj oblik pred sobom, u glavi stade da mi odzvanja glas. Govorio je: Jednako kao tek jedna još igra... ta bitka �e kolati zauvek. Ali pre no što sam se upustila u taj sukob, morala sam da rešim jedan problem: da bih uopšte ostala u Alžiru morala sam utvrditi da li me �eka posao ili ne - posao u kome �u biti dovoljno uspešna da mogu sama krojiti vlastitu sudbinu. Sa gostoprimstvom severne Afrike upoznao me je moj drugar Šarif, što je kod mene stvorilo želju da proverim svakog ko �e ubudu�e odlu�ivati o mom ostanku kako bih utvrdila da li je tome dorastao. Zatim, kako �u uopšte mo�i da krenem u potragu za Monglanskom garniturom kada �e mi se krajem nedelje na vrat natovariti moj šef Patar? Bio mi je potreban manevarski prostor, a to je mogla da mi obezbedi samo jedna osoba. Spremila sam se da dan provedem �ekaju�i u beskrajnom nizu prostorija upravo za to predvi�enih samo da do�em do njega. On je odobrio moju vizu, ali je istovremeno ostavio na cedilu partnere iz Fulbrajt Kona zbog tenisa. Bio je to �ovek koji �e potpisati veoma važan ugovor za postavljanje kompjutera samo ako ga neko ili nešto nagna da to u�ini. Ose�ala sam da bez njegove podrške ne�u mo�i da uspem u onome što me je �ekalo. Mada u to vreme nisam ni slutila u kojoj meri sam bila u pravu. Moj �ovek se zvao Emil Kamel Kader. Taksi me je doveo u priobalni deo grada Alžira, koji je predstavljao duga�ku, otvorenu luku. Okrenuta prema moru, nalazila se visoka arkada belih lukova koja se protezala ispred vladinih zgrada. Zaustavili smo se pred ministarstvom za industriju i energiju. O�i su mi se polako privikavale na tamu u mermernom, ogromnom, mra�nom i hladnom predvorju u koje sam ušla. Unaokolo su stajale skupine ljudi, neki su bili odeveni u poslovna odela, ostali u lepršave bele halje ili crne �elabe - odore sa kapulja�ama koje su dobro štitile �oveka od strašnih promena do kojih je dolazilo u pustinjskoj klimi. Nekolicina je pokrila glave tkaninom na crveno-bele kocke koja je podse�ala na italijanske stolnjake. Sve o�i su se okrenule prema meni kada sam zakora�ila u predvorje i odmah mi je postalo jasno zašto. Bila sam jedna od retkih koja je nosila pantalone. Nije bilo nikakvih putokaza niti pulta za obaveštenja, a na svaki raspoloživi lift dolazila su po tri puna kamiona momaka. Pored toga, nije me baš privla�ila mogu�nost da se vozikam gore-dole sa okatim zavodnicima, ne znaju�i ni koje odeljenje tražim. Zato sam se uputila prema širokom mermernom stepeništu koje je vodilo na naredni sprat. Put mi je prepre�io crnomanjast momak u poslovnom odelu. "Mogu li vam pomo�i?" upita on iznenada, ispre�ivši se izme�u mene i stepeništa. "Imam zakazan sastanak", odvratih, pokušavši da se provu�em pored njega, "sa gospodinom Kaderom. Emilom Kamelom Kaderom. On me o�ekuje." "Ministrom za naftu?" upita momak, gledaju�i me s nevericom. Na moj užas, on u�tivo klimnu i re�e: "Svakako, gospo�o. Odveš�u vas k njemu." Sranje. Šta sam drugo mogla nego da krenem u njegovoj pratnji nazad ka liftovima. Momak me je uhvatio za lakat i stao da kr�i put kroz okupljenu gomilu kao da sam kraljica majka. Pitala sam se šta �e se dogoditi kada bude otkrio da nemam zakazani sastanak. Što je bilo još gore, iznenada mi je sinulo dok me je vodio ka privatnom liftu u kome smo bili samo nas dvoje, da na francuskom nisam bila tako vešta u brzom snalaženju kao na engleskom. Šta se tu može, bi�u u prilici da stvorim neki plan dok satima budem �ekala u nekom predvorju što je bilo de rigueur, kako re�e Petar. Ima�u vremena da razmislim. Kada smo na poslednjem spratu izišli iz lifta, oko obližnje recepcije ugledala sam gomilu stanovnika pustinje odevenih u bele odore; �ekali su da im niski recepcionar sa turbanom na glavi pregleda aktovke traže�i vatreno oružje. Sedeo je iza visokog stola na kome se nalazio tranzistor iz koga je treštala

muzika; aktovke nije ni otvarao ve� bi vlasniku samo nemarno dao znak rukom da pro�e. Gomila koja ga je okruživala delovala je odista upe�atljivo. Iako je njihova ode�a li�ila na �aršave, na zlatnom prstenju ukrašenom rubinima mogao je da im pozavidi i pokojni Luj Tifani. Moj pratilac me je vukao kroz gomilu, izvinjavaju�i se dok je kr�io put kroz skupinu uvijenu u mrtva�ke pokrove. Pošto je recepcioneru uputio nekoliko re�i na arapskom, ovaj je sko�io i trkom se uputio niz hodnik. Videla sam ga kako je na kraju zastao da porazgovara sa naoružanim vojnikom. Obojica su se okrenula i zagledala u mene, a vojnik je zatim nestao iza ugla. Posle jednog trenutka vojnik se vratio i mahnuo nam rukom. Momak koji me je dopratio iz predvorja klimnu i okrenu se prema meni. "Ministar �e vas odmah primiti", re�e. Bacivši još jedan hitar pogled na Kju Kluks Klanovce oko mene, podigoh aktovku i krenuh za njim niz hodnik. Na kraju hodnika vojnik mi dade znak da krenem za njim. Gegaju�i se, on zavi za ugao i krenu niz jedan još duži hodnik prema dvokrilnim vratima koja mora da su bila dvanaest stopa visoka. Vojnik zastade i zauze stav mirno, sa�ekavši da ja u�em. Duboko udahnuvši, otvorih jedno krilo vrata. Iza njih se prostirao veli�anstveni foaje sa tamnosivim mermernim podom u �ijem središtu se nalazila zvezda od ruži�astog mermera. Kroz otvorena vrata na suprotnom kraju mogla sam da vidim ogromnu kancelariju �iji je pod od zida do zida bio zastrt crnim tepihom sa krupnim crvenim hrizantemama. Stražnji zid kancelarije bio je ceo u francuskim prozorima, koji su bili otvoreni tako da je povetarac unosio zastore unutra. Vrhovi visokih urminih palmi s druge strane delimi�no su skrivali pogled na more. Oslonjen o ogradu od kovanog gvož�a balkona, le�ima okrenut prema meni, stajao je jedan visoki, vitki muškarac kose boje peska i posmatrao more. Kada sam ušla okrenuo se. "Gospo�ice", izusti on toplo, zaobilaze�i sto sa ispurženom šakom kako bi me pozdravio. "Dozvolite da se predstavim. Ja sam Emil Kamel Kader, ministar za naftu. Željno sam iš�ekivao ovaj susret." Ceo ovaj uvod izgovorio je na engleskom. Umalo se nisam srušila. Quel olakšanje. "Iznenadio vas je moj engleski", primeti on osmehnuvši se, i to ne "službeno", kao ostali meštani. Bio je to jedan od najtoplijih osmeha koji mi je ikada upu�en. Zadržao je moju šaku u svojoj malo duže no što bi trebalo. "Odrastao sam u Engleskoj i poha�ao sam Kembridž. Me�utim, u ministarstvu svi znaju nešto malo engleski. Kona�no, to je jezik nafte." Tako�e je imao najtopliji glas, bogat i zlatan poput meda koji se sipa u kašiku. I boja njegove kože podse�ala me je na med: �ilibarne o�i, talasasta pepeljasto-plava kosa, i koža boje zla�ane masline. Kada se osmehivao, što je �esto �inio, oko o�iju mu se pojavljivala mreža sitnih bora, što je svedo�ilo da je previše boravio na suncu. Setila sam se partije tenisa i uzvratila mu osmeh. "Molim vas, sedite", re�e on ponudivši mi prekrasno izrezbarenu stolicu od ružina drveta. Otišavši do stola pritisnuo je dugme na interkomu i rekao nekoliko re�i na arapskom. "Naru�io sam �aj", obavesti me on. "Koliko sam razumeo, odseli ste u El Rijadu. Tamo uglavnom služe hranu iz konzervi i to krajnje bljutavu, mada je hotel sladak. Posle razgovora izveš�u vas na ru�ak, ako ve� nemate neki plan? Tako �ete videti i nešto od samog grada." Još nisam mogla da do�em k sebi od ovog toplog do�eka, što se, pretpostavljam, videlo i na mom licu, jer on dodade: "Verovatno se pitate kako to da sam vas tako brzo primio." "Moram priznati da mi je re�eno da �u morati malo da sa�ekam." "Vidite, gospo�ice... smem li vas zvati Ketrin?... Dobro, a vi me morate oslovljavati sa Kamel, mojim takozvanim hriš�anskim imenom. U našoj kulturi smatra se veoma nepristojno bilo šta odbiti jednoj ženi. U stvari, to je nedostojno muškarca. Ako žena kaže da ima zakazan sastanak sa ministrom, ne�ete je ostaviti da trune u �ekaonici, ve� je odmah primate!" Zatim se nasmeja svojim predivnim zvonkim glasom. "Sada kada znate recept uspeha, mogli biste nekog i da ubijete dok ste ovde i svejedno da se izvu�ete."

Kamel me je zbog svog duga�kog rimskog nosa i visokog �ela podsetio na likove sa nov�i�a. Kao da mi je odnekud bio poznat. "Jeste li Kabil?" iznenada ga upitah. "Jesam!" �inilo se da je zadovoljan. "Kako ste pogodili?" "Pogodila sam", odvratih. "Odli�an pogodak. U ministarstvu rade pretežno Kabili. Iako �inimo manje od petnaest procenata alžirskog stanovništva, mi Kabili nalazimo se na osamdeset procenata visokih službenih mesta. Odaju nas zlataste o�i. Postaju takve od �estog gledanja u novac." Zatim se nasmeja. Bio je tako dobro raspoložen da sam zaklju�ila kako je kucnuo �as da pre�em na nešto mnogo ozbiljnije - mada baš nisam bila sigurna kako to da izvedem. Kona�no, partneri su izba�eni iz kancelarije zbog partije tenisa. Šta bi ga moglo spre�iti da mene izbaci naglava�ke zbog bezobrazluka? Ali nalazila sam se u samom svetilištu - i možda mi se uskoro ne�e pružiti još jedna ovakva prilika. Odlu�ila sam da iskoristim svoju prednost. "Moram s vama o ne�emu porazgovarati pre no što krajem nedelje stigne moj kolega", po�eh. "Vaš kolega?" ponovi on, smestivši se za sto. Da li mi se to samo �inilo ili kao da je odjednom postao oprezniji? "Moj menadžer, da budem ta�nija", odvratih. "Moja firma je zaklju�ila da bi bilo dobro da, pošto još nije dobila potpisani ugovor, pošalje tog menadžera na lice mesta kako bi nadgledao doga�aje. U stvari, oglušila sam se o nare�enje kada sam danas došla ovamo. Ali pro�itala sam ugovor", dodadoh, izvukavši kopiju iz aktovke i lupnuvši njome o sto, "i iskreno re�eno nije mi jasno šta �e tu još i neko ko �e nadgledati poslove." Kamel okrznu pogledom ugovor, a zatim se ponovo zagleda u mene. Sklopio je šake kao da se moli i nagnuo glavu preko njih kao da razmišlja. Bila sam ube�ena da sam preterala. Kona�no je progovorio. "Zna�i, verujete u kršenje pravila?" upita on. "Zanimljivo - voleo bih da znam zašto." "Ovo je 'opšti ugovor' za usluge jednog savetnika", odvratih, pokazavši prema nedirnutom paketu na stolu izme�u nas. "U njemu stoji da je moj zadatak da izvršim analizu naftnog bogatstva, kako onog pod zemljom tako i onog ve� izva�enog. Da bih to u�inila potreban mi je samo kompjuter - i potpisani ugovor. Neki šef bi mi samo smetao." "Shvatam", primeti Kamel i dalje krajnje ozbiljan. "Objasnili ste mi kako stoje stvari, ali niste odgovorili na moje pitanje. Dozvolite da vam postavim još jedno. Da li ste �uli za Fibona�ijeve brojeve?" Nisam htela ni uzdah da ispustim. "Nešto malo", priznadoh. "Koriste se u mešetarenju na berzi. Da li biste mi rekli zašto vas zanima jedna tako - da kažemo - stru�na stvar?" "Svakako", odgovori Kamel, pritisnuvši dugme na stolu. Nekoliko trenutaka kasnije u�e poslužitelj sa kožnom fasciklom, predade je Kamelu i udalji se. "Alžirska vlada", po�e on izvadivši neki dokument i pruživši mi ga, "veruje da naša zemlja poseduje samo ograni�ene zalihe nafte, dovoljne možda za još nekih osam godina. Možda �emo prona�i još izvora u pustinji, a možda i ne�emo. Nafta je trenutno naš glavni izvozni proizvod; ona u potpunosti pokriva troškove uvoza, a uvozimo �ak i hranu. Uveri�ete se da nemamo baš mnogo obradive zemlje. Uvozimo svo mleko, meso, žitarice, drvenu gra�u... �ak i pesak." "Uvozite pesak?" upitah, podigavši pogled sa dokumenta koji sam po�ela da �itam. Alžir je imao stotine hiljada kvadratnih milja pustinje. "Industrijski pesak, koji se koristi za manufakturu. Saharski pesak nije podesan za industrijske svrhe. Stoga potpuno zavisimo od nafte. Nemamo velike prirodne rezerve, ali zato imamo veoma velike zalihe prirodnog gasa. Toliko velik da bismo vremenom mogli postati jedan od najve�ih svetskih izvoznika ovog proizvoda - samo kada bismo smislili na�in kako da ga transportujemo." "Kakve sve to ima veze s mojim projektom?" upitah, na brzinu prelaze�i preko stranica dokumenta, u kome se, iako je bio na francuskom, nisu pominjali ni nafta ni gaz naturel. "Alžir je �lan OPEK-a. Svaka zemlja �lanica trenutno pojedina�no pregovara i oformljuje cene nafte, pod razli�itim uslovima i sa razli�itim zemljama.

Uglavnom se to svodi na subjektivnu i nesistemati�nu razmenu. Pošto je naša zemlja doma�in OPEK-a, predlažemo da naši �lanovi pre�u na koncept kolektivne razmene. To bi za cilj imalo dve stvari. Prvo, dramati�no bi sko�ila cena nafte po barelu, dok bi troškovi proizvodnje ostali isti. Drugo, taj novac bismo ponovo mogli investirati u tehnološki razvoj, kao što je to u�inio Izrael sa zapadnim sredstvima." "Mislite u oružje?" "Ne", odvrati Kamel uz osmeh, "mada je izgleda ta�no da svi previše trošimo na tom polju. Mislio sam na unapre�enje industrije - i na više od toga. Mogli bismo sprovesti vodu u pustinju. Navodnjavanje je koren civilizacije, kao što znate." "Ali u ovom dokumentu ne vidim ništa što bi se odnosilo na ono o �emu mi govorite", primetih. U tom trenutku stiže �aj; dovezao ga je sluga sa belim rukavicama, na kolicima. S visine nam je sipao ve� poznati �aj od nane tako da se lepo video mlaz koji se pušio. Od njegovog vrelog dodira krhko staklo �aša bi svaki put zacvr�alo. "Ovako se na tradicionalni na�in servira �aj od nane", objasni Kamel. "Liš�e se izdrobi i prelije klju�alom vodom. Ono sadrži onoliko še�era koliko je u stanju da apsorbuje. U nekim delovima smatra se da je to tonik zdravlja; u drugim da je afrodizijak." On se nasmeja dok smo nazdravljali jedan drugome i potom otpili gutljaj veoma mirisnog �aja. "Možda bismo sada mogli da nastavimo naš razgovor", rekoh �im je sluga za sobom zatvorio vrata. "Kod vas je nepotpisani ugovor sa mojom firmom u kome stoji da biste želeli da procenite rezerve nafte; preda mnom je dokument u kome stoji da želite da analizirate uvoz peska i ostalih sirovina. Želite da stvorite neku vrstu trenda, ina�e ne biste pomenuli Fibona�ijeve brojeve. Šta �e vam toliko razli�itih pri�a?" "Postoji samo jedna pri�a", re�e Kamel, spustivši šolju sa �ajem i pomno se zagledavši u mene. "Ministar Belaid i ja pažljivo smo pregledali vaš resume. Složili smo se da u potpunosti odgovarate za ovaj projekat - iz vašeg dosjea se vidi da ste spremni da knjigu pravila bacite kroz prozor." Rekavši to, on se široko osmehnu. "Vidite, draga moja Ketrin, upravo jutros sam odbio vizu vašem menadžeru, gospodinu Petaru." On privu�e kopiju mog dvosmislenog ugovora preko stola, izvu�e pero i potpisa se u dnu strane. "Evo, sada imate potpisani ugovor koji opravdava vaš boravak ovde", re�e on, dodavši mi ga preko stola. Trenutak sam zurila u potpis, a onda se osmehnuh. Kamel mi uzvrati osmeh. "Odli�no, šefe", rekoh. "Ho�e li mi neko sada objasniti šta bi trebalo da radim?" "Želimo naro�iti kompjuter", re�e on polako. "Treba da bude programiran u najstrožoj tajnosti." "S kojim ciljem?" Stisnuh potpisani ugovor na grudi, poželevši da vidim Petarovo lice kada ga otvori u Parizu - ugovor koji nijedan od partnera nije uspeo da natera ovog �oveka da ga potpiše. "Želeli bismo da predvidimo", re�e Kamel, "šta �e svet u�initi, ekonomski, kada im ukinemo priliv nafte." Brda Alžira strmija su od onih u Rimu ili San Francisku. Ima mesta na kojima �ovek ne može uspravno da stoji. Zavrtelo mi se u glavi dok nismo stigli do restorana, jedne male prostorije na drugom spratu zgrade koja je gledala na otvoreni trg. Zvao se El Bakur, što je zna�ilo, kako mi je Kamel objasnio, "Kamilje sedlo". Na si�ušnom ulazu i u baru bila su razmeštena kamilja sedla od tvrde kože, sva do jednog ukrašena predivnim, raznobojnim šarama liš�a i cve�a. U glavnoj sali nalazili su se stolovi prekriveni šuštavo uštirkanim belim stolnjacima; kroz otvorene prozore dopirao je povetarac na kome su se lelujale bele �ipkane zavese. Napolju su vrhovi divljih akacija lupkali po otvorenim krilima prozora. Smestili smo se za sto u kružnoj prozorskoj niši; Kamel je naru�io pastilla au pigeon: dobro zape�enu pitu natopljenu cimetom i še�erom, filovanu slasnom mešavinom golubjeg mesa, samlevene kajgane, suvog grož�a, pe�enih badema

i egzoti�nih za�ina. Dok smo polako savladavali tradicionalni petodelni mediteranski ru�ak - osvežavaju�e doma�e vino teklo je kao voda - Kamel me je zabavljao pri�ama o Severnoj Africi. Nisam ni sanjala kakvu je neverovatnu istoriju kulture imala zemlja koju sam trenutno nazivala svojim domom. Prvo su došli Tuarezi, Kabili i Mavari - ta plemena drevnih Berbera koja su se naselila duž obale; za njima su pristigli Minoanci i Feni�ani, koji su osnovali garnizone. Zatim su došle rimske kolonije; pa Španci koji su prisvojili mavarske zemlje pošto su prethodno oslobodili svoje teritorije; i Otomansko carstvo koje je tokom tri stotine godina držalo u pokornosti varvarske priobalne gusare. Od 1830. te su zemlje bile pod upravom Francuske, sve dok - deset godina pre mog dolaska - alžirska revolucija nije okon�ala stranu vladavinu. Tokom ovog dugog razdoblja smenjivale su se nebrojene dinastije deja i beja, sa egzoti�nim imenima i još egzoti�nijim obi�ajima. Haremi i odsecanje glava bili su tu svakodnevna pojava. Sada, za vreme ove muslimanske vladavine, stvari su se malo smirile. Iako sam primetila da je Kamel pio crveno vino uz turnedos i pirina� boje šafrana, a belo vino da bi poboljšao ukus salati, i dalje je tvrdio da je sledbenik al-Islama. "Islam", po�eh, dok su nas posluživali gustom crnom kafom i desertom. "Zna�i 'Mir', je li tako?" "Na izvestan na�in", odvrati Kamel. Upravo je sekao ratluk na kockice: želatinoznu materiju prekrivenu še�erom u prahu sa ukusom ambrozije, jasmina i badema. "To je re� istog porekla kao i 'shalom' na hebrejskom: neka je mir s tobom. Na arapskom glasi 'salaam' i uvek je propra�ena dubokim naklonom dok se glavom ne dodirne tle. Ozna�ava potpuno predavanje Alahovoj volji - potpunu pot�injenost." Zatim mi uz osmeh pruži kockicu ratluka. "Ponekad predanost Alahovoj volji zna�i mir - ponekad ne." "Mnogo �eš�e ne zna�i", primetih. Kamel me ozbiljno pogleda. "Ne zaboravite da je od svih velikih proroka u istoriji - Mojsija, Bude, Jovana Krstitelja, Zaratustre, Hrista - Muhamed jedini koji je stvarno pošao u rat. Podigao je vojsku od �etrdeset hiljada vojnika i na konju je li�no poveo na Meku. I povratio grad!" "Šta je sa Jovankom Orleankom?" upitah ga sa osmehom. "Ona nije osnovala novu religiju", odvrati on. "Ali nije bila bez duha. Me�utim, džihad nije ono za šta ga vi zapadnjaci smatrate. Da li ste imali prilike da pro�itate Koran?" Pošto sam odmahnula glavom, on nastavi: "Posla�u vam jedan dobar primerak - na engleskom. Mislim da �e vam biti zanimljiv. I razli�it od onoga što ste zamišljali." Kamel podiže ra�un i izi�osmo na ulicu. "A sada po�imo u obilazak koji sam vam obe�ao", re�e on. "Voleo bih da krenemo od centralne pošte." Uputismo se ka velikoj zgradi centrane pošte koja se nalazila na obali. Dok smo išli prema njoj, on re�e: "Svi telefonski pozivi moraju pro�i kroz centralnu poštu. To je jedan u nizu sistema koje smo nasledili od Francuza i u kome se sve sliva u centar i ništa više ne može iz njega pote�i nazad; isti je slu�aj i sa ulicama. Me�unarodni pozivi se povezuju ru�no. Uživa�ete to da vidite - naro�ito �e vam biti zanimljivo stoga što �ete morati da vodite ra�una o tom arhai�nom telefonskom sistemu pri odabiranju modela kompjutera za koji sam upravo potpisao dokumente. Ve�ina podataka koje �ete prikupljati stiza�e telefonski." Nisam bila sigurna zašto �e modelu koji je imao na umu biti neophodne telekomunikacije, ali dogovorili smo se da o tome ne razgovaramo na javnim mestima, tako da sam samo primetila: "Da, sino� nisam mogla da dobijem Ameriku." Popesmo se stepeništem do centralne pošte. Kao i sve ostale zgrade, bila je velika i mra�na, sa mermernim podom i visokom tavanicom. Kitnjasti sve�njaci visili su sa tavanice kao u kancelarijama banaka iz dvadesetih godina. Posvuda su se mogle videti velike uramljene slike Huarija Bumedijena, predsednika Alžira. Imao je izduženo lice, krupne, tužne o�i i guste, viktorijanske brkove. U svim zgradama koje sam videla bilo je mnogo praznog prostora, tako da ni pošta nije bila izuzetak. Iako je Alžir bio veliki grad, �ovek nikada nije imao utisak da se oko njega nalazi mnogo ljudi, ve� obilje praznog prostora koji je trebalo ispuniti, �ak i na ulicama. Pošto sam došla iz prenatrpanog Njujorka, to

je na mene ostavilo snažan utisak. Dok smo prolazili kroz poštu, zvuk naših potpetica odbijao se o zidove. Ljudi su tiho razgovarali, kao da su se nalazili u javnoj biblioteci. U udaljenom uglu, odvojena od ostalih, stajala je jedna mala tabla sa prekida�ima, ne ve�a od kuhinjskog stola. Izgledala je kao da ju je napravio Aleksandar Graham Bel. Iza nje sedela je si�ušna žena �etrdesetih godina, ozbiljna lica, sa kaniranom kosom pokupljenom na temenu. Usta su joj li�ila na crtu izvu�enu krvavo-crvenim karminom, kakav se nije proizvodio od drugog svetskog rata, a i njena haljina cvetnog dezena sa volanima kao da je bila iz istog razdoblja. Na razvodnoj tabli ležala je kutija �okoladnih bombona, a oko nje razmotan papir. "Pa to je ministar glavom i bradom!" uzviknu žena, izvukavši uti�nicu iz razvodne table i ustavši da ga pozdravi. Ispružila je obe ruke, a Kemel ih prihvatio. "Primila sam bombonjeru", re�e ona, pokazavši glavom na kutiju. "Švajcarska! Kod vas je sve prvoklasno." Imala je dubok, opori glas, poput kakve peva�ice iz kr�me na Mormartru. Bilo je ne�eg lepršavog u njoj i ve� na prvi pogled mi se dopala. Govorila je francuski poput marsejskih mornara koje je Harijeva služavka Valeri tako dobro oponašala. "Tereza, želim da te upoznam sa gospo�icom Katarinom Velis", re�e joj Kamel. "Gospo�ica radi na veoma važnom kompjuterskom poslu za ministarstvo - za OPEK, u stvari. Mislio sam da bi trebalo tebe da upozna." "Ahhh, OPEK!" uzviknu Tereza, razroga�ivši o�i i odmahuju�i prstima. "Veoma veliki. Veoma važan. Ona mora biti pametna!" re�e žena za mene. "Znate, taj OPEK uskoro �e napraviti veliku ujdurmu, pazite šta vam kažem." "Nema toga što Teraza ne zna", nasmeja se Kamel. "Prisluškuje sve me�ukontinentalne pozive. Zna više i od onih u ministarstvu." "Oh, pa to se razume", odvrati ona. "Ko bi se brinuo za poslove da nema mene?" "Teraza je pied noir", obavesti me Kamel. "To zna�i 'crno stopalo'", prevede ona ne engleski. Prešavši ponovo na francuski, objasni: "Ro�ena sam u Africi, ali nisam od ovdašnjih Arapa. Moj narod poti�e iz Libije." Izgleda da �e me doveka zbunjivati genetske razlike koje su se javljale u Alžiru. Mada su one njima, po svemu sude�i, bile i te kako važne. "Gospo�ica Velis sino� nije mogla da dobije Njujork", obavesti je Kamel. "U koliko sati?" upita ona. "Negde oko jedanaest uve�e", rekoh. "Pokušala sam iz El Riada da pozovem Njujork." "Ali ja sam bila ovde!" uzviknu ona. Odmahnuvši zatim glavom, stade da mi objašnjava: "'Tipovi' koji rade na hotelskim centralama su veoma lenji. Isklju�uju veze. Ponekad morate �ekati i po osam �asova na vezu. Slede�eg puta samo vi mene obavestite i ja �u sve srediti. Želite li ve�eras da pozovete nekog? Samo mi recite kada i smatrajte da ste vezu ve� dobili." "Želim da pošaljem poruku jednom kompjuteru u Njujork", rekoh, "da obavestim nekoga da sam stigla. Re� je o magnetofonu - izdiktirate poruku i on je digitalno snimi." "Veoma moderno!" primeti Teraza. "Mogu poruku preneti i na engleskom, ako želite." Dogovorile smo se oko svega i ja zapisah poruku za Nima, kojom sam ga obavestila da sam bezbedno stigla i da �u uskoro krenuti u planine. On �e znati šta to zna�i: da �u po�i da se na�em sa Luelinovim preprodavcem starina. "Odli�no", primeti Tereza, dok je presavijala poruku. "Odmah �u ovo poslati. Pošto smo se upoznale, znajte da �e vaše poruke uvek imati prednost nad svim ostalima. Svratite ponekad do mene." Kada smo Kamel i ja izišli iz pošte, on re�e: "Tereza je najvažnija osoba u Alžiru. Može stvoriti ili uništiti politi�ku karijeru nekoga ko joj se ne dopada jednostavno tako što bi mu prekinula vezu. Mislim da joj se vi dopadate. Ko zna, možda vas �ak postavi za predsednika!" nasmeja se on. Dok smo se kroz luku vra�ali ka ministrastvu, on kao uzgred primeti: "Iz poruke koju ste poslali zaklju�io sam da nameravate da po�ete u planine. Da li ste želeli da po�ete na neko odre�eno mesto?"

"Samo da se na�em sa prijateljem prijatelja", odvratih neobavezno. "I malo da razgledam okolinu." "Pitam vas to stoga, što su ovdašnje planine postojbina Kabila. U njima sam odrastao i dosta dobro ih poznajem. Mogu vam poslati kola ili vas sam povesti, ako želite." Iako mi je Kamel to onako uz put predložio kao i malopre kada se ponudio da mi pokaže Alžir, zapazila sam da se iza ove ponude krije još nešto, mada nisam znala šta. "Zar niste odrasli u Engleskoj?" upitah ga. "Tamo sam otišao sa petnaest godina da poha�am javnu školu. Pre toga sam bosonog jurcao brdima Kabile poput divlje koze. Ne bi trebalo da idete bez vodi�a. To je veli�anstvena oblast, ali �ovek se u njoj lako izgubi. Alžirske karte puteva nisu baš najpreciznije." Tvrdio je pazar i ja pomislih kako ne bi bilo u redu da ga odbijem. "Možda bi ipak bilo najbolje da po�em sa vama", rekoh. "Znate li da su me sino� na putu od aerodroma pratili službenici državne bezbednosti. Momak po imenu Šarif. Da li vam to ime nešto zna�i?" Kamel je zastao. Stajali smo u luci, a ogromni parobrodi nežno su se ljuljuškali na laganim talasima. "Otkud znate da je to bio Šarif?" upita me on iznenada. "Srela sam ga. On... odveo me je u svoju kancelariju na aerodromu pre no što sam prošla kroz carinu. Postavio mi je nekoliko pitanja, bio je krajnje šarmantan, a onda me je pustio. Ali naredio je svojim ljudima da me prate..." "Kakva pitanja," prekinu me Kamel. Lice mu je bilo veoma sivo. Pokušala sam da se setim svega što se dogodilo i sve sam ispri�ala Kamelu. �ak sam mu pomenula i taksistin komentar. Kada sam završila, Kamel ništa nije kazao. Izgleda da je razmišljao o ne�emu. A onda mi je rekao: "Bio bih vam zahvalan kada o ovome nikome ne biste govorili. Vide�u o �emu je re�, ali mislim da to ne treba da vas brine. Verovatno je re� o nekoj zabuni." Vra�ali smo se kroz luku prema ministrastvu. Kada stigosmo do ulaza, Kamel re�e: "Ako Šarif iz bilo kog razloga ponovo stupi s vama u vezu, recite mu da ste me o svemu obavestili." Zatim mi spusti šaku na rame. "I recite mu da �u vas ja povesti u Kabil." 16. ZVUK PUSTINJE Ljudi ne �uju, ali zato pustinja �uje i jednog dana �e se preobraziti u Pustinju zvuka. Migel de Unamuno i Jido SAHARA, FEBRUAR 1793. Mirela je stajala na Ergu i osmatrala nepreglednu crvenu pustinju. Južno od nje prostirale su se dine Ez-Zemoula El Akbara, valjaju�i se u talasima koji su premašivali visinu od stotinu stopa. Iz daljine i pri jutarnjoj svetlosti, li�ile su na krvavo crvene kandže koje ostavljaju tragove po pesku. Iza nje uzdizala se planina Atlas, još zaogrnuta purpurnim senkama i pramenovima niskih snežnih oblaka. Gomilali su se iznad ove prazne pustinje - divljine ve�e od bilo koje druge na zemlji - iznad stotina hiljada milja dubokog peska boje isitnjene cigle, u kome se ništa nije kretalo osim kristala ro�enih iz Božjeg daha. Zvali su je "Sahra". Jug. Pustoš. Kraljevstvo Aroubija - Arapa, onih koji lutaju Divljinom. Ali �ovek koji ju je doveo ovamo nije bio Aroubi. Šahin je imao svetlu kožu, a kosa i o�i bile su mu boje stare bronze. Njegov narod govorio je jezikom drevnih Berbera koji su vladali ovom golom pustinjom preko pet hiljada godina. Rekao joj je da su došli sa planina i Ergova - tog veli�anstvenog lanca stenovitih visoravni koji odvaja planinu iza nje od peska koji se prostire ispred nje. Taj lanac stenovitih visoravni nazvali su "Areg": Dina. A sebe su nazivali Tou-Arezima. Onima koji su vezani za tu Dinu. Tuarezi su poznavali

tajnu staru kao njihova loza, tajnu zakopanu u pesku vremena. Bila je to tajna zbog koje je Mirela putovala toliko meseci, prevalila toliko milja, da bi je otkrila. Prošlo je tek mesec dana od one no�i kada je sa Leticijom otišla do skrivenog korzikanskog zaliva. Odatle se u malom ribarskom �amcu uputila u Afriku preko nemirnog zimskog mora, gde ju je na dokovima Dar-el-Beida sa�ekao njen vodi� Šahin, Soko, i poveo u Magreb. Bio je odeven u duga�ki crni haik, lica umotanog u litam boje indiga, dvostruki veo kroz koji je mogao da vidi, ali ne i da bude vi�en. Jer Šahin je pripadao "plavim ljudima", onim svetim plemenima Ahagara, gde su samo muškarci nosili velove koji su ih štitili od pustinjskih vetrova, sen�e�i im kožu nestvarnim plavetnilom. Nomadi su ovu naro�itu sektu nazivali Magribi - �arobnjaci - oni koji mogu da razreše tajne Magreba, Zemlje zalaze�eg sunca. Oni su znali gde treba tražiti klju� za odgonetanje tajne Monglanske garniture. Zbog toga su je Leticija i njena majka poslale u Afriku, zato je Mirela prešla Visoki Atlas usred zime - tri stotine milja kroz me�avu i preko opasnog terena. Jer kada jednom bude otkrila tajnu, bi�e jedino živo bi�e koje je dodirnulo figure - i koje zna kako da iskoristi njihovu mo�. Tajna nije bila skrivena ispod neke stene u pustinji, niti zaturena u kakvoj prašnjavoj biblioteci, ve� se krila u pri�ama koje su ovi nomadi šapatom pri�ali. Putuju�i no�u, prenose�i se od usta do usta, tajna se kretala poput iskri zamiru�ih logorskih vatri razbacanih po �utljivom pesku i zakopanih u tami. Tajna je bila skrivena u samim zvucima pustinje, u pri�ama njenih ljudi - u tajanstvenom šaputanju stenja i kamenja. Šahin leže na stomak u šibljem prekrivenom jarku koji su iskopali u pesku. Iznad njih, lagano i lenjo, kružio je soko prave�i spirale i osmatraju�i šiblje u potrazi za kretanjem. Mirela je pogrbljena �u�ala pored Šahina, ne usu�uju�i se ni da diše. Posmatrala je napeti profil svog pratioca: duga�ak, uzak nos, povijen kao u sivog sokola po kome je i dobio ime, bledožute o�i, odlu�na usta, ovlaš omotana tkanina za glavu i duga�ka, pokupljena kosa koja mu se spuštala niz le�a. Skinuo je tradicionalni crni haik i sada je na sebi, kao i Mirela, imao samo �elabu od meke vunene tkanine sa kapulja�om, sjajne crvenkastosme�e boje dobijene od soka grmlja abala - bila je to boja pustinje. Soko koji je kružio iznad njih nije mogao da ih razlikuje od peska i šiblja kojim su se pokrili. "To je hur - sakr soko", došapnu Šahin Mireli. "Nije ni tako brz ni tako žestok kao sivi soko, ali je mudriji i ima bolji vid. Bi�e to dobra ptica za tebe." Rekao je Mireli da mora uhvatiti i uvežbati sokola, pre no što pre�u Ez-Zemoul El Akbar na usni Velikog Isto�nog Erga - najšire i najviše oblasti dina na zemlji. To nije bio samo ispit �asti uobi�ajen me�u Tuarezima - �ije su žene bile i lovci i vladari - ve� je to bila i potreba, jedan od mnogih na�ina da se preživi. �ekalo ih je petnaest dana, možda i dvadeset, me�u dinama, tokom kojih �e danju umirati od vru�ine, a no�u se smrzavati. Nisu smeli terati kamile brže od jedne milje na sat, dok im se tamnocrveni pesak osipao pod nogama. U Kardai su se snabdeli namirnicama: kafom, brašnom, medom i urmama - kao i s nekoliko vre�a smrdljivih, sušenih sardina za kamile. Ali sada kada su za sobom ostavili slane baruštine i kamenitu Hamadu sa njenim poslednjim ostacima presahlih izvora, morali su da se zadovolje zalihama koje su poneli i eventualnim ulovom. A nijedna druga vrsta na zemlji nije posedovala dovoljno izraženu izdržljivost, oštar vid, upornost i lova�ki duh potrebne za lov u ovoj divljini i goleti - osim sokola. Mirela je posmatrala kako soko, naizgled bez imalo napora, lebdi iznad njih na toplom pustinjskom povetarcu. Šahin zavu�e šaku u svoj zavežljaj i iz njega izvu�e pripitomljenog goluba koga su poneli sa sobom. Za nogu mu je zavezao tanku nit; drugi kraj obmotao je oko kamena. A onda je pticu pustio uvis. Golub polete put neba. Soko ga je istog �asa primetio, potom kao da se zaustavio usred vazduha i stao da razmišlja. A onda je poleteo kao tane i nasrnuo. Perje je letelo na sve strane i obe ptice su pale na tle.

Mirela je krenula napred, ali je Šahin zadrža. "Pusti ga da oseti krv", prošaputa on. "Krv briše se�anje i opreznost." Soko je sada bio na tlu i komadao je goluba, a Šahin je polako po�eo da vu�e uzicu. Soko zaleprša krilima, ali se ponovo skrasi na pesku, zbunjen. Šahin ponovo povu�e uzicu - izgledalo je kao da obogaljeni golub puzi po pesku. Kao što je i predvideo, soko se brzo ponovo bacio na još toplo meso. "Pri�i što više možeš", prošaputa Šahin Mireli. "Kada se na�e na metar udaljenosti, uhvati ga za nogu." Mirela ga pogleda kao da je poludeo, ali ipak pri�e što je više mogla ivici zaklona, i dalje u �u�e�em položaju, spremna na skok. Srce joj je luda�ki lupalo dok je Šahin privla�io goluba sve bliže i bliže. Soko se sada ve� nalazio na samo stopu udaljenosti od nje, i dalje razdiru�i svoj plen; Šahin je lupnu po ruci. Ne �ase�i ni trenutka, ona se baci kroz šiblje i š�epa sokola za nogu. On stade da se okre�e, udaraju�i je krilima, i zari joj oštri, nazubljeni kljun u zglavak, kriknuvši. Istog �asa se pored nje stvorio i Šahin, uhvatio pticu, navukao joj veštim pokretom kapulja�icu na glavu koju je potom privezao svilenim kanapom za kožnu traku što ju je ve� ranije obmotao oko njenog levog zglavka. Mirela je sisala krv koja joj je liptala iz drugog, ranjenog zglavka, poprskavši joj lice i kosu. Coknuvši jezikom, Šahin otcepi traku muslina i poveza joj mesto sa koga joj je soko otkinuo komad mesa. Kljun ptice zario se opasno blizu arterije. "Uhvatila si ga i sada možeš da jedeš", re�e on, iskrivivši lice u neku vrstu osmeha, "ali on umalo da nije pojeo tebe." Uhvativši je za povezanu ruku, prineo ju je sokolu koji sada ništa nije video i koji se kandžama �vrsto držao za komad kože na njenom drugom zglavku. "Pomiluj ga", posavetova je on. "Neka oseti ko je gospodar. Da bi se pripitomio jedan hur potrebno je da pro�e jedan mesec i još tri �etvrtine - ali ako sa njim živiš, jedeš, miluješ ga, pri�aš mu - bi�e tvoj po�etkom narednog meseca. Kako �eš ga nazvati? Mora nau�iti da se odaziva na neko ime." Mirela je ponosno posmatrala to divlje stvorenje koje se drhte�i držalo za njenu ruku. Na trenutak je zaboravila bolno pulsiranje u ranjenom zglobu. "Šarlot", re�e. "Mali Karlo. Uhvatila sam malog nebeskog Karla Velikog." Šahin ju je �utke promatrao svojim žutim o�ima, a zatim je lagano povukao veo boje indiga tako da mu je sada prekrivao samo donji deo lica. Kada je progovorio, veo stade da se mreška na pustinjskom vazduhu. "Ve�eras �emo ga obeležiti tvojim znakom", re�e on, "kako bi znao da pripada samo tebi." "Mojim znakom?" upita Mirela. Šahin skinu prsten sa svog prsta i gurnu joj ga u šaku. Mirela spusti pogled na pe�atnjak, komad teškog zlata na dlanu. Na vrhu je bio utisnut broj osam. �utke je krenula za Šahinom niz strmi nasip do mesta na kome su ih, kle�e�i, �ekale kamile u malom klancu izme�u dina. Posmatrala ga je kako smešta koleno na kamilje sedlo, što je bio znak za životinju da jednim pokretom ustane, podigavši ga kao da je pero. Mirela u�ini isto, drže�i sokola visoko na zglavku, i oni krenuše preko peska boje r�e. Žeravica je tinjala kada se Šahin nagnuo napred kako bi u nju spustio prsten. Malo je govorio i retko se osmehivao. Nije mnogo šta saznala o njemu za ovih mesec dana koliko su proveli zajedno. Usredsredili su se na to da prežive. Jedino je znala da �e sti�i do Ahagara - planina od lave koje su bile dom Kel �anet Tuarega - pre no što se njeno dete rodi. Ni o �emu drugom Šahin nije želeo da govori i na sva njena pitanja odgovarao je: "Uskoro �eš videti." Stoga ju je iznenadio kada je sklonio veo i progovorio, dok su posmatrali zlatni prsten kako upija toplotu me�u ugljevljem. "Žene poput tebe nazivamo tajib", re�e Šahin, "žena koja je samo jednom bila sa muškarcem - i zatrudnela. Možda si primetila kako su te gledali ljudi u Kardaji kada smo se tamo zaustavili. U mom narodu postoji pri�a. Sedam hiljada godina pre hegire sa istoka je stigla jedna žena. Proputovala je sama hiljade

milja preko slane pustinje dok nije stigla do Kel Rela Tuarega. Njen narod ju je proterao, jer je ostala trudna. "Imala je kosu boje pustinje, kao i ti. Zvala se Daia, što zna�i 'izvor'. Potražila je sklonište u pe�ini. Onog dana kada joj se rodilo dete, iz stene pe�ine potekla je voda. Te�e još i danas u K'ar Daiji - Dainoj pe�ini, pe�ini boginje izvora." Zna�i Kardaia, mesto u kome su se zaustavili radi kamila i zaliha, dobilo je ime po �udnoj boginji K'ar - kao i Kartagina, pomisli Mirela. Da li je tu posredi ista legenda? Jesu li ta Daia i Didona ista li�nost? "Zašto mi to pri�aš?" upita Mirela, miluju�i Šarlota koji joj je stajao na ruci dok je zurila u vatru. "Zapisano je", nastavi on, "da �e jednog dana Nabi, ili Prorok, do�i iz Bahr al-Azraka - Azurnog mora. Kalim - onaj koji razgovara sa duhovima, koji sledi tarikat, ili misti�nu stazu koja vodi ka znanju. Taj �e �ovek u sebi objedinjavati sve te stvari, i bi�e Za'ar - onaj koji ima svetlu kožu, plave o�i i crvenu kosu. To je za moj narod predznak i zato su onako zurili u tebe." "Ali ja niti sam muškarac", primeti Mirela, podigavši pogled, "niti imam plave o�i, moje su zelene." "Ne govorim o tebi", odvrati Šahin. Nagnuvši se nad vatru, izvukao je busaadi - duga�ak, uzak nož - i izvadio usijani prsten iz žeravice. "�ekali smo na tvog sina koji �e se roditi pod pogledom boginje - upravo onako kako je predskazano." Mirela ga nije upitala kako je znao da je nero�eno dete muško. Kroz um joj je promicalo milion misli dok ga je posmatrala kako preko prstena zavezuje par�e kože. Dozvolila je sebi da razmišlja o detetu u svom naduvenom stomaku. Prošlo je skoro šest meseci, mogla ga je osetiti kako se pokre�e u njoj. Šta �e biti s njim kada se rodi u ovoj nepreglednoj, prevrtljivoj divljini - tako daleko od sopstvenog naroda? Zašto Šahin veruje da �e on ispuniti to primitivno proro�anstvo? Zašto joj je ispri�ao pri�u o Daiji - i kakve je ona veze imala sa tajnom za kojom je tragala? Kada joj je dodao vru�i prsten, odmah je izbila sve te misli iz glave. "Dodirni ga brzo, ali odlu�no po kljunu - evo ovde", pou�io ju je on dok je uzimala prsten umotan u kožu, koji je još snažno isijavao toplotu. "Ne�e ga mnogo zaboleti, ali upamti�e..." Mirela je posmatrala sokola pod kapulja�om, koji je spokojno stajao na njenoj ruci, sa kandžama zarivenim u debelu traku oko zglavka. Kljun mu je bio otkriven i ona je zagrejani prsten držala na svega nekoliko in�i od njega. Ali onda je zastala. "Ne mogu", re�e ona, sklonivši prsten. Crvenkasti sjaj treperio je na hladnom no�nom vazduhu. "Moraš", odlu�no re�e Šahin. "Gde �eš smo�i snagu da ubiješ �oveka - ako nisi u stanju da obeležiš jednu pticu?" "Da ubijem �oveka?" ponovi ona. "Nikada!" Ali još dok je govorila, Šahin se lagano osmehnu, dok su mu o�i sijale zlatnim sjajem pri �udnoj svetlosti. Beduini su u pravu, pomisli ona, kada kažu da ima ne�eg strašnog u osmehu. "Nemoj mi re�i da ne�eš ubiti tog �oveka", primeti nežno Šahin. "Znaš mu ime - svake no�i ga ponavljaš u snu. Mogu namirisati osvetu u tebi, kao što neko pomo�u �ula mirisa može nanjušiti vodu. Zbog toga si došla ovamo, zbog toga izdržavaš - zbog osvete." "Ne", pobuni se Mirela, mada je ose�ala kako joj krv bubnja u slepoo�nicama dok su joj se prsti �vrš�e stezali oko prstena. "Došla sam ovamo da bih otkrila tajnu. Ti to dobro znaš. Umesto toga, pri�aš mi pri�e o nekoj crvenokosoj ženi koja je umrla pre mnogo hiljada godina..." "Nikada nisam kazao da je umrla", iznenada re�e Šahin, bezizražajnog izraza lica. "Ona živi, kao i raspevani pesak pustinje. Poput drevnih tajni, ona govori. Bogovi ne mogu da dozvole da ona umre - pretvaraju je u živi kamen. �ekali smo na nju osam hiljada godina, a ti si oru�e njenog povratka - ti i tvoj sin - upravo onako kako je predskazano." Uzdi�i�u se ponovo poput feniksa iz pepela onoga dana kada stenje i kamenje po�ne da peva... i pesak pustinje proplaka�e krvavocrvene suze... to �e biti dan kada �e Zemlja biti kažnjena...

Mirela za�u Leticijin glas kako joj šapu�e u umu. I nastojni�in odgovor: Monglanska garnitura �uva klju� kojim se mogu otvoriti nema usta Prirode - kojim se mogu osloboditi glasovi bogova. Zagledala se preko peska, bledog i tajanstveno ruži�astog pri odsjaju vatre, koji se protezao ispod nepreglednog mora zvezda. U šaci je držala usijani zlatni prsten. Mrmljaju�i nežno sokolu, duboko je udahnula i pritisla vru�u fasetu o njegov kljun. Ptica se trgla, zadrhtala, ali se nije ni pomerila kada joj je ljuti miris spaljene hrskavice ispunio nozdrve. Osetila je mu�ninu i ispustila prsten na tle. Ali ipak je pomilovala sokola po le�ima i priljubljenim krilima. Meko perje prianjalo joj je uz prste. Na kljunu je ostala utisnuta savršena osmica. Šahin ispruži ruku i spusti svoju veliku šaku na njeno rame, dok je ona i dalje milovala sokola. Tada ju je prvi put dodirnuo, a onda joj se zagledao u o�i. "Kada je došla k nama iz pustinje", re�e on, "zvali smo je Daia. Ali sada živi u Tasiliju, kuda te vodim. Visoka je preko dvadeset stopa i uzdiže se iznad doline �abaren, iznad divova zemlje - kojima vlada. Zovemo je bela kraljica." Nedeljama su sami hodili izme�u dina, zaustavljaju�i se samo da bi isterali kakvu sitnu divlja�, osloba�aju�i jednog od dva sokola da je uhvate. To im je bila jedina sveža hrana. A kamilje mleko, vru�e i slankastog ukusa, njihovo jedino pi�e. Bilo je podne osamnaestog dana kada je Mirela prešla preko uzvisine, dok joj se kamila klizala po mekom pesku - i prvi put ugledala zauba'ah, te divlje kovitlace vetra u obliku stubova koji su harali pustinjom. Udaljeni gotovo deset milja, uzdizali su se hiljadu stopa u nebo, u obliku stubova oker peska koji su hrlili uz vetar. Pesak pri njihovoj osnovi podizao se stotinu stopa u vazduh, zajedno sa uzburkanim morem kamenja, prašine i biljaka u divljem kaleiodoskopu nalik na šarene konfete. Na tri hiljade stopa od svega toga nastajao je ogroman crveni oblak koji je pokrivao nebo, natkriljuju�i stubove i zastiru�i podnevno sunce. Visoko iznad kamiljih sedala, nalik na jedra jedrenjaka koji se kre�u preko pustinjskog mora, lamparala je tkanina postavljena da je štititi od pustinjske jare. To je bio jedini zvuk koji je Mirela �ula, to lamparanje - dok je u daljini pustinja �utke razdirala samu sebe. A onda je za�ula zvuk - lagano zujanje, tiho i zastrašuju�e poput tajanstvenog orijentalnog gonga. Kamile stadoše da se propinju, da se otimaju, divlje da mlataraju nogama kroz vazduh. Pesak im se osipao ispod nogu. Šahin sko�i sa kamile i zgrabi uzde da je obuzda, kada ova stade da se rita prema njemu. "Plaše se peska koji peva", doviknu joj on, dohvativši i uzde njene životinje dok je silazila da mu pomogne oko zaklona na sedlu. Šahin je prekrio kamilama o�i, ali one su nastavile da nasr�u na njega, glasaju�i se svojim promuklim glasovima, koji su podse�ali na njakanje. Sputao ih je ta'kilom - vezavši im prednje noge iznad kolena - i primorao ih da se spuste na pesak dok je Mirela skidala opremu. Topli vazduh sve se brže kretao, a raspevani pesak postajao sve glasniji. "Udaljeni su deset milja", vikao je Šahin, "ali se kre�u veoma brzo. Za dvadeset, možda trideset minuta, sti�i �e do nas!" Zabijao je ko�i�e za šator u tle, pri�vrš�uju�i šatorsko platno preko njihovih stvari dok su se kamile divlje otimale, pokušavaju�i da stanu na sputane noge i traže�i oslonac u pesku koji se kretao. Mirela prese�e sibake, svilenu užad koja je vezivale sokolove za njihova postolja, š�epa ptice i gurnu ih u vre�u, koju zatim tutnu ispod ivice spljoštenog šatora. Zatim ona i Šahin otpuzaše pod platno koje je ve� napola prekrio težak pesak boje cigle. Pod platnom joj je Šahin obmotao muslin oko glave i lica. �ak i ovde ispod šatora, mogla je da oseti kako joj zrnca peska bockaju kožu, prodiru u usta, nos i uši. Ispružila se po pesku i ostala tako da leži, pokušavaju�i da ne diše dok je zvuk postajao sve ja�i - nalik na tutnjanje mora. "Zmijin rep", primeti Šahin, prebacivši joj ruku preko ramena kako bi napravio vazdušni džep za nju, u kome �e mo�i da diše, dok ih je pesak sve ja�e

zasipao. "Podiže se da bi �uvao kapiju. To zna�i - ako Alah želi da živimo - sutra �emo sti�i do Tasilija." PETROGRAD, RUSIJA, MART 1793. Nastojnica Monglana sedela je u ogromnom salonu koji je bio u sklopu njenih odaja u carskom dvorcu u Petrogradu. Teške tapiserije na vratima i prozorima spre�avale su svetlost da u�e i kao da su prostoriji obezbe�ivale izvesnu sigurnost. Sve do ovog jutra, nastojnica je verovala da je bezbedna, da je sve mogu�nosti uzela u obzir. Sada joj je bilo jasno da se prevarila. Okruživalo ju je šest femmes de chambre koje joj je carica Katarina dodelila da je služe. Sedele su �utke, glava pognutih nad svojim �ipkama i vezom, i promatrale je kraji�kom oka kako bi mogle da prijave svaki njen pokret. Pomicala je usne, mrmljaju�i "�in nade" i "Apostolsko verovanje", kako bi one pomislile da je duboko utonula u molitvu. Dok je tako sedela za francuskim radnim stolom prošaranim intarzijama, otvorila je Bibliju uvezanu u kožu i potajno stala po tre�i put da �ita pismo koje joj je tog jutra prokrijum�ario francuski ambasador - to mu je bilo poslednje što je u�inio pre dolaska saonica koje �e ga vratiti u Francusku u progonstvo. Pismo je bilo od Žak-Luja Davida. Mirela je nestala - pobegla je iz Pariza za vreme Terora i možda je �ak napustila obale Francuske. A Valentina, slatka Valentina, ona je bila mrtva. A gde su bile figrure? - sva o�ajna pitala se nastojnica. O tome, razume se, u pismu nije bilo ni re�i. Upravo u tom trenutku, za�u se glasna buka iz predvorja - i zveka metala propra�ena uzbu�enim povicima. Sve ih je nadja�ao gromki cari�in glas. Nastojnica sklopi stranice Biblije preko pisma. Femmes de chambre su se nelagodno zagledale. Vrata se s treskom otvoriše. Tapiserija koja ih je prekrivala bila je otrgnuta sa zida i pala na pod uz zveku mesinganih prstenova. Dame zbunjeno poskakaše - korpe za šivenje se prevrnuše, konci i tkanine se prosuše po podu, kada Katarina nahrupi u sobu, ostavivši za sobom gomilu zbunjenih stražara da se priberu. "Napolje! Napolje! Napolje!" povika ona, prelaze�i preko sobe i lupkaju�i krutom rolnom pergamenta po ispruženom dlanu. Dvorske dame skloniše joj se s puta, prosipaju�i za sobom konac i tkaninu dok su se sudarale pokušavaju�i što pre da stignu do vrata. Predvorje je u jednom trenutku postalo suviše tesno jer su se žene i stražari sudarali u pokušaju da umaknu vladarkinom besu; zatim se spoljašnja vrata uz tresak zatvoriše - upravo u trenutku kada je carica stigla do pisa�eg stola. Nastojnica joj se spokojno nasmešila; ispred nje na stolu po�ivala je sklopljena Biblija. "Draga moja Sofi", po�e ona slatkim glasom, "posle svih ovih godina, ipak si došla da sa mnom izgovoriš 'Jutrenje'. Predlažem da po�nemo '�inom kajanja'..." Carica lupi smotanim pergamentom po nastojni�inoj Bibliji. O�i su joj sevale. "Ti po�ni da se kaješ!" povika ona. "Kako se usu�uješ da mi prkosiš? Kako se usu�uješ da me ne poslušaš? Moja volja je zakon u ovoj državi! Ova država ti pruža uto�ište ve� preko godinu dana - uprkos savetima mojih kancelara i protiv mog vlastitog uverenja! Kako se usu�uješ da ne izvršiš moje nare�enje?!" Š�epavši pergament, ona ga rastvori pred nastojnicom. "Potpiši!" zaurla ona, te dohvati pero iz mastionice, pri �emu prosu mastilo po stolu jer joj je ruka podrhtavala. Lica joj je bilo tamno od besa. "Potpiši!" "Draga moja Sofi", primeti mirno nastojnica, uzevši pergament Katarini iz ruke. "Pojma nemam o �emu to govoriš." Stala je da pregleda hartiju kao da je nikada ranije nije videla. "Platon Zubov mi je kazao da si odbila da potpišeš", drala se ona dok je nastojnica nastavljala da �ita. Sa pera koje je carica držala i dalje je kapalo mastilo. "Zahtevam da mi saopštiš zbog �ega - pre no što te bacim u zatvor!" "Ako nameravaš da me baciš u zatvor", primeti nastojnica uz osmeh, "ne vidim zbog �ega bih se izvinjavala - mada to tebi može izgledati od životne važnosti." Zatim se ponovo udubi u �itanje.

"Kako to misliš?" upita carica, vrativši pero u mastionicu. "Savršeno dobro znaš o �emu je re� - kao i to da si, odbivši da ga potpišeš, izdala državu! Svaki francuski izbeglica koji želi da ostane pod mojom zaštitom mora�e da potpiše ovu zakletvu. Ta nacija raskalašnih podlaca ubila je svoga kralja! Prognala sam ambasadora Ženea sa svog dvora - prekinula sam sve diplomatske veze sa tom marionetskom vladom budala - zabranila sam da francuski brodovi uplove u bilo koju rusku luku!" "Da, da", re�e nastojnica pomalo nervozno. "Ali kakve sve to veze ima sa mnom? Teško bi se moglo re�i da sam ja izbeglica - otišla sam mnogo pre no što su vrata Francuske zatvorena. Zašto bih prekinula sve veze sa mojom zemljom - pa �ak i prijateljsku prepisku koja nikome ne može nauditi?" "Odbijanjem stavljaš do znanja da si na strani tih �avola!" sva užasnuta primeti Katarina. "Shvataš li ti da su oni glasali da se kralj pogubi? Otkud im pravo da prigrabe takvu slobodu? Taj uli�ni ološ - hladnokrvno ga je ubio, kao da je obi�ni kriminalac! Odsekli su mu kosu i ostavili mu samo košulju, te ga vozali u drvenim toljagama po ulicama kako bi rulja mogla da ga pljuje! Kada je na stratištu pokušao nešto da kaže - da svom narodu oprosti grehe pre no što ga ubiju kao kakvu kravu - gurnuli su mu glavu na kameni pladanj i pustili onu groznu spravu..." "Znam", izusti tiho nastojnica. "Znam." Ona spusti pergament na sto i ustade kako bi se našla licem u lice sa svojom prijateljicom. "Ali ja ne mogu da prekinem svaku vezu sa onima u Francuskoj, bez obzira na sve tvoje ukaze. Ima nešto još mnogo gore - mnogo strašnije od smrti kralja - možda strašnije i od smrti svih kraljeva." Katarina je zapanjeno pogleda, a nastojnica preko volje otvori Bibliju i izvu�e pismo, te joj ga pruži. "Neke figure Monglanske garniture su možda nestale", re�e ona. Katarina Velika, carica cele Rusije, sedela je za crno-belom šahovskom tablom nasuprot nastojnici. Dohvatila je konja i spustila ga u središte. Izgledala je umorno i bolesno. "Ne razumem", primeti ona tihim glasom. "Ako si sve ovo vreme znala gde su figure sklonjene, zašto mi nisi rekla? Zašto nisi imala u mene poverenja? Mislila sam da su raštrkane..." "Bile su raštrkane", odvrati nastojnica, prou�avaju�i tablu, "raštrkale su ih ruke za koje sam mislila da ih kontrolišem. Izgleda da sam se prevarila. Jedan od igra�a nedostaje, kao i nekoliko figura. Moram ih povratiti." "Svakako da moraš", složi se carica. "Valjda ti je sada jasno da je trebalo prvo meni da se obratiš. Imam agente u svim zemljama. Ako iko može da povrati te figure, onda sam to ja." "Ne pri�aj gluposti", odvrati joj nastojnica, uzevši pri tom kraljicom pešaka. " Kada je ta mlada žena nestala, u Parizu se nalazilo osam figura. Sigurno nije bila tako glupa da ih ponese sa sobom. Ona jedina zna gde su bile skrivene... i nikome ne�e verovati osim osobi za koju zna da je ja šaljem. Pisala sam gospo�ici Kordej, koja je nekada vodila samostan u Kanu. Zamolila sam je da otputuje u Pariz u moje ime - i da u�e u trag nestaloj devojci pre no što bude suviše kasno. Ni pod pretnjom smr�u ne sme pomenuti figure. Pošto si proterala mog poštara, ambasadora Žanea, i potpuno me onemogu�ila da održavam vezu sa Francuskom, moraš mi pomo�i. Moje poslednje pismo otišlo je u njegovoj diplomatskoj torbi." "Helena, suviše si pametna za mene", primeti carica, široko se osmehnuvši. "Trebalo je da pogodim preko koga primaš ostalu poštu - onu koju nisam uspela da zaplenim." "Zapleniš!" iznenadi se nastojnica, posmatraju�i Katarinu kako joj sklanja lovca sa table. "Ništa važno", odvrati carica. "Ali pošto si upravo dokazala da imaš bar malo poverenja u mene, otkrivši mi sadržaj pisma, možda �eš se odlu�iti na još jedan korak i dozvoliti mi da ti pomognem oko garniture, što sam ti ve� odavno ponudila. Iako pretpostavljam da si mi se poverila jedino zato što sam uklonila Ženea - ostajem ti prijateljica. Želim Monglansku garnituru. Moram je se do�apati pre no što padne u neke mnogo beskrupuloznije ruke od mojih. Došavši

ovamo, svoj život si poverila meni, ali do ovog trenutka nisi mi otkrila ništa od onoga što znaš. Zašto da ti ne zaplenjujem pisma, kada u mene nemaš poverenja?" "Kako sam mogla da ti ukažem toliko poverenje?" ljutito povika nastojnica. "Misliš li da sam slepa? Potpisala si pakt sa svojim neprijateljem, Prusijom, radi još jednog dela teritorije svog saveznika, Poljske. Imaš na hiljade neprijatelja, �ak i na samom dvoru. Verovatno znaš da ti sin Pavle obu�ava trupe na svom imanju u Ga�ini po uzoru na prusku vojsku, planiraju�i prevrat. Svaki tvoj pokret u ovoj opasnoj igri jasno govori o tome da ti je Monglanska garnitura potrebna radi vlastitih ciljeva - mo�i. Kako mogu biti sigurna da i mene ne�eš izdati kao što si izdala tolike druge? Iako si možda na mojoj strani, što žudim da bude ta�no - šta bi se dogodilo ako bismo garnituru donele ovamo? Svoju mo� �eš, draga moja Sofija, poneti sa sobom u grob. Kada bi ti umrla, ne smem ni da pomislim u kakve svrhe bi tvoj sin Pavle mogao da upotrebi te figure!" "Pavle ne treba da te plaši", frknu carica, pošto je nastojnica zaklonila kralja topom. "Njegova mo� nikada ne�e premašiti onu koju imaju te jadne trupe koje muštra unaokolo u njihovim glupim uniformama. Kada umrem, nasledi�e me moj unuk Aleksandar. Sama sam ga odgojila i on �e ispuniti moja obe�anja..." U tom trenutku nastojnica stavi prst na usta i pokaza prema tapiseriji oka�enoj o suprotni zid. Carica pogleda u pravcu u kome joj je nastojnica pokazivala, pa ne�ujno ustade. Obe žene zurile su u tapiseriju, a nastojnica je nastavila da govori. "Ah, baš zanimljiv potez, zada�e mi dosta muka..." Carica je krenula preko sobe odlu�nim korakom. Trgnula je tešku tapiseriju u stranu jednim odse�nim pokretom. Tamo je stajao okrunjeni princ Pavle, posti�en, lica crvenog poput kupusa. Zaprepaš�eno se zagledao prvo u majku, a onda u pod. "Majko, došao sam ti u posetu..." po�e on, ali nikako nije mogao da je pogleda u o�i. "Ho�u da kažem, vaše veli�anstvo, ja... došao sam da posetim �asnu majku nastojnicu radi..." Sve vreme nije prestajao da se poigrava dugmetima na žaketu. "O�igledno si oštroumnost nasledio od svog pokojnog oca", odbrusi ona. "Kako sam mogla i da pomislim da u utrobi nosim princa �ija �e najve�a vrlina izgleda biti da se šunja i prisluškuje! Smesta da si se izgubio! Mrsko mi je i da te pogledam!" Okrenula mu je le�a, tako da je samo nastojnica uo�ila pogled pun mržnje koji je Pavle uputio maj�inim le�ima. Katarina je igrala opasnu igru s ovim momkom; nije on ni upola bio takva budala za kakvu ga je ona smatrala. "Molim �asnu majku i njeno veli�anstvo da mi oproste što sam se usudio da ih uznemirim u ovom krajnje neprili�nom trenutku", re�e on umiljato. Poklonivši se duboko maj�inim le�ima, napravio je korak unazad, a zatim �utke izišao iz sobe. Carica ništa nije rekla, ostala je da stoji blizu vrata, o�iju prikovanih za šahovsku tablu. "Šta misliš, koliko je �uo?" kona�no je upitala, �itaju�i nastojni�ine misli. "Moramo pretpostaviti da je sve �uo", odvrati nastojnica. "Smesta moramo nešto preduzeti." "Samo zato što je taj budalasti momak otkrio da ne�e postati car?" Upita Katarina s gorkim osmehom na usnama. "Ube�ena sam da mu je to ve� odavno bilo jasno." "Ne zbog toga", re�e nastojnica, "ve� zato što je saznao za garnituru." "Ali imamo dovoljno vremena da stvorimo neki plan", primeti Katarina. "Figura koju si ovamo donela sa sobom sklonjena je u mojoj riznici. Možemo je premestiti, ako želiš, na neko mesto na koje nikome ne�e pasti na pamet da je traži. Radnici upravo izlivaju novu betonsku plo�u za poslednje krilo Zimske Palate. Radovi na njemu traju ve� pedeset godina - ne smem ni da pomislim koliko je ve� kostiju tamo pokopano!" "Da li bismo mogle to same da obavimo?" upita nastojnica kada se carica vrati preko sobe.

"Mora da se šališ." Katarina ponovo sede za sto sa šahovskom tablom. "Nas dve - da se iskrademo u gluvo doba no�i da bismo sakrile malu šahovsku figuru visoku jedva šest in�a? Ne verujem da treba dizati toliku paniku." Nastojnica, me�utim, nije više gledala u nju ve� joj je pogled po�ivao na šahovskoj tabli izme�u njih i na raštrkanim figurama iz napola dovršene partije, na stolu za igru od crno-belih plo�a koji je donela iz Francuske. Lagano je podigla ruku i jednim pokretom uklonila sve figure tako da ih je nekoliko palo na mekani astraganski tepih. Zatim je stala da kucka po plo�i. Za�uo se prigušen, dubok ton kao da se ispod površine nalazi kakvo jastu�e - kao da je nešto razdvajalo tanke emajlirane plo�e od ne�eg što je bilo skriveno ispod njih. Cari�ine o�i se raširiše i ona ispruži ruku i dodirnu površinu plo�e. Potom ustade od stola, dok joj je srce lupalo kao ludo, i ode do posude sa ugljevljem u kojoj se ugalj odavno pretvorio u pepeo. Tamo dohvati težak železni žara�, podiže ga iznad glave i svom snagom spusti na sto sa šahovskom tablom. Nekoliko plo�a naprsnu. Odbacivši žara� u stranu, ona otrgnu polomljene komade golim šakama i izvu�e pamu�nu vatu koja je ležala ispod plo�e. Ispod vate ugledala je prigušeno svetlucanje koje kao da je dopiralo iz unutrašnjosti. Nastojnica je i dalje sedela pored table ozbiljnog i bledog lica. "Tabla Monglanske garniture!" prošaputa carica, zure�i u izrezbarene srebrne i zlatne kvadrate koji se ukazaše kroz razjapljenu rupu. "Sve vreme je bila kod tebe. Nije ni �udo što si bila tako tiha. Moramo ukloniti ove plo�e i vatu i izvu�i je iz stola kako bih naparila o�i njenim sjajem. Ah, kako žudim da je vidim!" "Zamišljala sam je u snovima", priznade nastojnica. "Ali kada smo je kona�no izvadile iz zemlje, kada sam je videla kako sija na prigušenoj samostanskoj svetlosti, kada sam pod prstima osetila obra�eno drago kamenje i �udne magi�ne simbole - kroz mene kao da je protekla neka sila mnogo strašnija od bilo �ega što sam do tada iskusila. Sada ti je jasno zašto želim da je zakopam - no�as - na nekom mestu gde je niko drugi ne�e ponovo prona�i dok ostale figure ne budu vra�ene. Postoji li bilo ko kome možemo u toj meri verovati da ga zamolimo da nam pomogne?" Katarina se zagledala u nju i jedan dugi trenutak ništa nije rekla, osetivši po prvi put za mnogo godina usamljenost koju je sama sebi namentnula prihvativši se uloge carice. Carica nije mogla sebi da dozvoli da ima ni prijatelje ni poverenike. "Ne", odvrati ona nastojnici vragolastim, mladala�kim osmehom, "ali još mnogo pre ovoga upuštale smo se u opasna preduzetništva - zar ne Helen? U pono� bismo mogle da ve�eramo zajedno - posle toga �e nam žustra šetnja po vrtu dobro �initi?" "Možda �emo poželeti da po�emo u više šetnji", složi se nastojnica. "Pre no što sam naredila da se ova tabla ugradi u sto, pažljivo sam je isekla na �etiri dela... kako bi se mogla lakše prenositi i kako mi ne bi bili potrebni mnogi pomaga�i. Predvidela sam ovaj dan..." Upotrebivši gvozdeni žara� kao polugu, Katarina je ve� po�ela da lomi krhke plo�e. Nastojnica je sklanjala deli�e i otkrivala sve ve�e delove veli�anstvene table. U svakom kvadratu bio je urezan neki �udan, misti�an simbol, naizmeni�no u srebru i zlatu. Ivice su bile ukrašene retkim, nebrušenim dragim kamenjem, ugla�anim kao jaja i umetnutim u �udna ustrojstva. "Posle ve�ere", re�e nastojnica, podigavši pogled prema svojoj prijateljici, "pro�ita�emo moja... zaplenjena pisma?" "Svakako - posla�u nekog da ti ih donese", odvrati carica, zadivljeno posmatraju�i tablu. "Nisu bila naro�ito zanimljiva. Sva su od neke dugogodišnje prijateljice - koja uglavnom razglaba o tome kakvo je vreme na Korzici..." TASILI, APRIL 1793. Ali Mirela se ve� nalazila hiljadama milja daleko od obala Korzike. Kada je prešla preko poslednjeg visokog zida Ez-Zemoul El Akbara, pred sobom je ugledala, daleko preko peska, Tasili - dom Bele Kraljice. Tasili n'Ajjer, ili Visoravan ponora, uzdizao se iz pustinje u obliku duga�ke trake plavog kamena koja se protezala tri stotine milja od Alžira do

kraljevstva Tripoli, duž Ahagarskih planina i bujnih oaza posutih po južnom delu pustinje. U kanjonima te visoravni krio se klju� drevne tajne. Dok je Mirela sa Šahinom ulazila iz bezbojne pustinje u ždrelo uskog zapadnog tesnaca, osetila je kako temperatura naglo opada - i po prvi put za gotovo mesec dana, namirisala je svežu vodu. Ušavši u tesnac visokih stenovitih zidova, ugledala je kako preko raspuknutog kamena te�e uska re�ica. Obale su bile bogate ruži�astim oleanderima koji su šaputali u hladu, a nekoliko retkih urminih palmi raslo je iz korita reke, svojim paperjastim liš�em posežu�i za svetlucavim deli�em neba. Dok su se njihove kamile pele kroz usko ždrelo, vrat plave stene lagano se širio u bogatu i plodnu dolinu u kojoj su bujne reke napajale vo�njake bresaka, smokava, kajsija. Mirela, koja ve� nedeljama nije jela ništa osim guštera, salamandera i jastrebova pe�enih u uglju, sada je brala beskve sa drve�a dok su prolazili ispod debelih grana, a kamile su brstile tamnozeleno liš�e. Svaka dolina otvarala se prema desetinama drugih dolina i izuvijanih klisura i u svakoj je vladala druga�ija klima i raslo druga�ije rastinje. Nastao pre mnogo miliona godina radom dubokih podzemnih reka koje su se probijale kroz višebojne slojeve stene, Tasili je stekao oblik pe�ina i ponora kakvog podzemnog mora. Reka je usecala ždrela �iji su �ipkasti zidovi od ruži�astobelog kamena podse�ali na koralne grebene, a široke doline na spiralne igle uperene prema nebu. Te stenovite visoravni nalik na zamkove od skorenog, crvenog, peskovitog škriljca opasivale su masivne visoravni plavo-sivih zidova kao u tvr�ava, propinju�i se iz tla pustinje �itavu milju put neba. Mirela i Šahin nisu nikoga sreli sve dok, visoko iznad grebena Aabaraka Tafelaleta, nisu stigli do Tamrita - Sela Šatora. Ovde su se hiljadugodišnji �empresi nadnosili nad dubokim, hladnim koritom reke, a temperatura je tako opala da je Mirela odmah zaboravila na onih pedeset stepeni koji su ih pratili tokom celog prethodnog meseca dok su putovali preko suvih i golih dina. U Tamritu su ostavili kamile i nastavili pešice, ponevši sa sobom samo nešto zaliha. Jer spremali su se da u�u u deo lavirinta gde su, prema Šahinovim re�ima, zavijuci i izbo�ine bili toliko prevarni da su ga �ak izbegavale i divlje koze i mufloni. Sa žiteljima Sela Šatora dogovorili su se da poje njihove kamile. Mnogi od njih izišli su i širom otvorenih o�iju zurili u Mireline crvene uvojke - koji su plamteli na zalaze�em suncu. "No�as �emo se ovde odmoriti", re�e joj Šahin. "Lavirint možemo savladati samo danju. Kre�emo sutra. U srcu Lavirinta nalazi se klju�..." On podiže ruku i pokaza prema kraju klisure, gde su se zidovi stene spajali u krivini ve� skrivenoj u plavocrnoj senci, pošto je sunce skliznulo ispod oboda kanjona. "Bela Kraljica", prošaputa Mirela, posmatraju�i iskrivljene senke usled kojih je izobli�ena stena izgledala kao živa. "Šahine, ti, u stvari, ne veruješ da tamo gore postoji neka žena od kamena, zar ne... Ho�u da kažem, živo bi�e?" U trenutku kada je sunce zašlo, osetila je kako drhti od hladno�e, jer se vazduh nao�igled hladio. "Ja znam da postoji", odvrati joj on šapatom, kao da bi ih neko mogao �uti. "Kažu da se ponekad u smiraj dana, kada nikog nema u blizini, iz velike daljine može �uti kako peva - peva neku �udnu melodiju. Možda... možda �e je tebi otpevati." Kod Sefara vazduh je bio hladan i bistar. Ovde su naišli na prve uklesine u steni - mada te nisu bile i najstarije - male �avole sa kozjim rogovima, koji su skakutali po zidovima u bareljefu. Bili su tu uklesani oko 1500. godine pre nove ere. Što su se više peli, sve su se teže kretali, a reljefi su bivali sve stariji - magi�niji, tajanstveniji i složeniji. Mireli se javio utisak da se vra�a unazad kroz vreme dok se uspinjala strmim usponom isklesanim u okomitim zidovima kanjona. Kada god bi zavili za novu krivinu kanjona, crteži rasprostrti po tamnom pro�elju stene ispri�ali bi im po jedno poglavlje pri�e iz povesti ljudi �iji su životi bili prisno povezani sa ovim vrletima - pri�e o nizanju talasa civilizacije što su se tu smenjivali tokom osam hiljada godina.

Na svakom koraku nailazili su na umetnost - umetnost jarkih boja: plameno crvena, crvena, oker, žuta i sme�a; uklesani reljefi i obojeni crteži na strmim zidovima obasjavali su divljim prelivima tamne pukotine rascepa i pe�ina - na hiljade crteža, dokle god je pogled dosezao. Razotkrivali su se ovde, u divljini prirode, islikani pod uglovima i u takvim visinama da su do njih mogli dospeti samo profesionalni planinari ili - kao što Šahin re�e, koze - i pri�ali su pri�u ne samo o �oveku nego i o samom životu. Drugoga dana ugledali su ko�ije Hiksosa - naroda s mora koji je pokorio Egipat i Saharu dve hiljade godina pre Hrista i kojima je superiorno naoružanje - vozila koja su vukli konji i oklopi - pomoglo da savladaju obojene kamile domoroda�kih ratnika. Slikoviti prikaz njihovog pokoravanja mogli su da �itaju poput otvorene knjige dok su prelazili preko zidova kanjona poput grabljivica povrh ogromne crvene pustinje. Mirela se osmehnu u sebi, zapitavši se o �emu bi razmišljao njen ujak Žak-Luj, dok bi gledao dela svih tih nepoznatih umetnika, �ija su imena ostala zakopana u nejasnim maglama vremena, ali �iji su radovi opstali tokom svih tih hiljada godina. Svake no�i kada bi sunce zašlo za obod kanjona, morali su da potraže zaklon. Kada u blizini ne bi bilo pe�ina, umotali bi se u vunenu �ebad koju bi Šahin prethodno pri�vrstio za zid kanjona šatorskim ko�i�ima - kako se u snu ne bi otkotrljali preko ivice stene. Tre�ega dana stigli su do pe�ina Tan Zoumaitoka - pe�ina tako mra�nih i dubokih da se u njima nešto moglo videti samo pri svetlosti baklji napravljenih od zakržljalih šikara koje su iš�upali iz pukotina stene. U ovim pe�inama nalazile su se obojene slike, savršeno o�uvane, na kojima su bili prikazani muškarci bez lica, sa glavama u obliku nov�i�a, koji su razgovarali sa ribom što se držala uspravno i imala noge. Šahin joj je objasnio da su drevna plemena verovala kako su njihovi preci prešli iz mora na kopno u obliku riba, koje su na nogama izišle iz prvobitnog kala. I ovde su naišli na opise magije koju su koristili da bi umilostivili duhove prirode - spiralni ples koji je izvodio djenoun, ili zli duhovi koji kao da su bili opsednuti - kre�u�i se u smeru kazaljke na satu u sve užim krugovima oko središnjeg oblika svetog kamena. Mirela je dugo posmatrala tu sliku, a Šahin je �utke stajao pored nje; zatim su krenuli dalje. Ujutro �etvrtoga dana, približili su se vrhu visoravni. Kada su zavili za okuku klisure, zidovi su se naglo razmakli i proširili, obrazuju�i široku i duboku dolinu potpuno prekrivenu crtežima. Svuda, na svaki komadi� stene, bila je naneta boja. Ovo je bila Dolina divova. Od podnožja do vrha, zidove klisure ispunjavalo je više od pet hiljada slika. Mirela je na trenutak prestala da diše dok je pogledom prelazila preko tog umetni�kog blaga - najstarijeg koje su videli - a koje su krasile žive boje, jasno�a i jednostavnost, kao da su prizori islikani dan pre njihovog dolaska. Poput fresaka velikih majstora, i ovi crteži bili su bezvremeni. Dugo je ostala tako da stoji. Pri�e koje su pri�ali ovi zidovi kao da su je zaokupile, odvukle u jedan drugi svet, primitivan i tajanstven. Izme�u zemlje i neba nije bilo ni�eg osim boje i oblika - boje koja kao da je kolala njenom krvlju poput droge dok je stajala na visokom ispustu, oka�enom u praznom prostoru. A onda je za�ula zvuk. U po�etku joj se u�inilo da je posredi vetar - li�ilo je na prodorno zujanje nalik na hujanje vetra kroz uski grli� boce. Podigavši pogled, ugledala je visoku stenu - možda hiljadu stopa iznad njih - koja se pružala iznad suve, divlje klisure. U steni se niotkuda pojavila jedna uska pukotina. Mirela pogleda u Šahina koji je tako�e posmatrao stenu sa koje je dopirao zvuk. On prekri lice velom i klimnu joj da po�e za njim tom uskom stazom. Staza se oštro uspinjala. Uskoro je postala tako strma, a sam ispust toliko krhak, da je Mirela - ve� duboko u sedmom mesecu trudno�e - jedva uspevala da normalno diše i održava ravnotežu. Jednom se okliznula i do�ekala na kolena. Kamen�i�i koje je pri tom odgurnula nogom strmoglavili su se u klisuru duboku tri hiljade stopa. Progutavši knedlu, uspela je da se uspravi - Šahin nije mogao da joj pomogne jer je ispust bio strašno uzak - i krene dalje. Zvuk je postajao sve glasniji.

Posredi su bile samo tri note koje su se bez prestanka ponavljale u razli�itim kombinacijama. Pisak je postajao sve prodorniji. Kada bi se �vrš�e priljubila uz rascep u steni, zvuk je manje li�io na hujanje vetra. Taj predivni, jasni ton podse�ao je na ljudski glas. Mirela je nastavila da se penje ispustom koji joj se krunio pod nogama. Ispust kojim su išli nalazio se na pet hiljada stopa od dna doline. Ono što je odozdo izgledalo kao uska pukotina u steni, u stvari je bio jedan džinovski rascep - ulaz u pe�inu, ili je bar na to li�io. Dvadeset stopa u pre�niku i pedeset u visinu, protezao se poput ogromnog rascepa u kamenu izme�u ispusta i vrha. Mirela je sa�ekala Šahina da stigne do nje, uhvatila ga za ruku i njih dvoje u�oše kroz otvor. Zvuk je postao zaglušuju�i, kovitlao se oko njih, dopiru�i sa svih strana i odbijaju�i se o zidove rascepa. Mireli se �inilo da se kre�e kroz sve deli�e njenog tela dok se probijala kroz mra�nu pukotinu. Na kraju je na trenutak ugledala svetlost. Nadirala je kroz tamu, dok ju je muzika gutala. Kona�no je stigla do kraja, drže�i i dalje Šahina za ruku, i zakora�ila napolje. Ono što je smatrala za pe�inu bila je, u stvari, još jedna mala dolina, �iji je strop bio otvoren prema nebu. Svetlost je nadirala odozgo, kupaju�i sve tajanstvenom belinom. Na zakrivljenim ispup�enim zidovima po�ivali su divovi. Dvadeset stopa visoki, lebdeli su iznad nje u bledim, prozra�nim bojama. Bogovi sa spiralnim ovnovskim rogovima koji su im rasli iz glava, muškarci u naduvenim odelima sa crevima koja su im se protezala od usta do grudi, �ija su lica bila skrivena ispod okruglih šlemova sa rešetkama, tako da im se nisu razaznavale crte lica. Sedeli su na stolicama sa �udnim naslonima za glavu; ispred njih nalazile su se poluge i neke kružne sprave nalik na broj�anike satova ili barometara. Sve što su radili Mireli je izgledalo �udno i strano - a u središtu je lebdela Bela Kraljica. Muzika je prestala. Možda je ipak bio u pitanju trik vetra - ili njenog uma. Figure su blistavo sijale pod mlazom bele svetlosti. Mirela se zagledala u Belu Kraljicu. Ta �udna i užasna figura mo�no se uznosila visoko na steni - ve�a od svih ostalih. Poput božanske Nemesis uzdizala se na litici u oblaku beline - njeno mo�no lice bilo je tek nazna�eno u nekoliko divljih poteza - povijeni rogovi podse�ali su na upitnike koji kao da su iskakali iz zida. Usta su joj bila razjapljena kao u osobe bez jezika koja pokušava nešto da kaže. Ali ona nije govorila. Mirela je uko�eno zurila u nju; malo je nedostajalo da je savlada užas. Okružena tišinom strašnijom od zvuka, ona baci pogled na Šahina, koji je nepokretno stajao pored nje. Umotan u svoj tamni haik i plavi veo, i on kao da je bio isklesan od bezvremenog kamena. U veli�anstvenom mlazu svetlosti, okružena hladnim zidovima klisure, Mirela je bila užasnuta i zbunjena dok je lagano vra�ala pogled na zid. A onda je ugledala. Bela Kraljica je u podignutoj šaci držala duga�ak štap - a oko tog štapa bile su uvijene dve zmije. Poput isceliteljske palice, oblikovale su broj osam. U�inilo joj se da je �ula glas, ali on nije dopirao iz zaobljenog kamenog zida - dolazio je iznutra. Taj je glas govorio: Pogledaj ponovo. Pogledaj pažljivije. Vidi. Mirela se zagleda u figure koje su se re�ale po zidu. Sve su predstavljale muškarce - sve osim figure Bele Kraljice. A onda, kao da joj je veo spao sa o�iju, sve je videla u druga�ijoj svetlosti. Pred sobom više nije imala prizor muškaraca zauzetih nekim �udnim i nerazumljivim poslovima - sve je to bio jedan �ovek. Poput pokretne slike koja po�inje na jednom mestu, a završava na drugom, prizor je prikazivao napredovanje tog �oveka kroz mnogo faza - preobražavao se iz jedne stvari u drugu. Pod preobražuju�om palicom Bele Kraljice, prelazio je preko zida, iz jednog stanja u drugo, baš kao što su ljudi sa okruglim glavama izišli iz mora u obliku riba. Odevao se u obrednu ode�u - možda da bi se zaštitio. Pokretao je razne poluge, poput navigatora koji upravlja brodom ili hemi�ara koji udara po avanu. I na kraju, posle mnogih promena, kada je veliki posao završen, ustao je sa svoje stolice i pridružio se Beloj Kraljici, okrunjen za svoj trud svetim spiralnim rogovima Marsa - boga rata i uništenja. Postao je bog.

"Shvatila sam", re�e Mirela naglas, a zvuk njenog glasa stade da se odbija napred-nazad o zidove i o pod provalije, remete�i sun�evu svetlost. U tom je trenutku osetila prvi put bol. Presamitila se kada ju je š�epao, a Šahin ju je prihvatio i pomogao joj da se spusti na tle. Oblio ju je hladan znoj, a srce joj je divlja�ki zalupalo. Šahin je strgnuo veo i položio joj šaku na stomak u trenutku kada joj se telo po drugi put zgr�ilo. "Vreme je", re�e on nežno. TASILI, JUN 1793. Sa visoke visoravni iznad Tamrita Mirela je mogla da vidi dvadeset milja u daljinu preko dina. Vetar joj je podizao kosu boje peska koja se vijorila iza nje. Njen meki kaftan bio je raskop�an jer je dojila dete. Kao što je Šahin predvideo, ro�en je pod budnim pogledom boginje - i bio je de�ak. Nazvala ga je Šarlot, po svom sokolu. Sada mu je bilo skoro šest nedelja. Na obzorju je ugledala meke, crvene pramenove uskovitlanog peska, koji su joj govorili da stižu jaha�i iz Bahr-al-Azraka. Kada je za�kiljila, mogla je da razabere �etiri �oveka na kamilama, kako klize niz unutrašnji zavoj masivne, paperjaste dine, sli�ni sitnim strugotinama drveta koje su poneli okeanski talasi. Toplota je tvorila vrele šare po dini, zaklanjaju�i prilike kada bi se našle na njenom tragu. Bi�e im potreban skoro �itav dan da stignu do Tamrita, smeštenog daleko u kanjonima Tasilija, ali Mirela nije morala da �eka na njihov dolazak. Znala je da dolaze po nju. Ose�ala je to ve� mnogo dana. Poljubivši sina u glavu, umotala ga je u vre�u oka�enu oko vrata i krenula nazad niz planinu - da sa�eka pismo. Ako ne danas, sti�i �e uskoro. Pismo od nastojnice opatije Monglan, u kome joj piše da se mora vratiti. 17. MAGI�NE PLANINE Šta je to budu�nost? Šta je to prošlost? Šta smo mi? Šta je taj magi�ni fluid koji nas opta�e i skriva stvari koje moramo doznati? Živimo i umiremo okruženi �udima. Napoleon Bonaparta KABIL, JUN 1973. I tako smo Kamel i ja krenuli u Magi�ne planine. U Kabil. Što smo dublje prodirali u tu izgubljenu oblast, to sam više gubila ose�aj za ono što sam smatrala stvarnim. Niko ta�no ne zna gde Kabil po�inje ili gde se završava. To je lavirint vrletnih vrhova i dubokih klisura stisnutih izme�u Me�erdasa severno od Konstantina i Hodnasa ispod Bouira. Posredi su nepregledni prednji lanci Visokog Atlasa - Veliki i Mali Kabil - koji se krivudavo protežu preko trideset hiljada kilometara, da bi se na kraju sunovratili niz golu stenu korniša blizu Nejaija u more. Dok je Kamel upravljao svojim crnim ministarskim sitroenom duž zavojitog prašnjavog puta izme�u stubova drevnih eukaliptusa, iznad nas su se uzdizala plava brda, veli�anstvena, snežnih vrhova i tajanstvena. Ispod njih prostirala se Tizi-Ouzou - Klisura kleke - gde je divlji alžirski vres ispunjavao široku dolinu u blistavom obilju, a teški cvetovi se mreškali poput morskih talasa na zaparnom povetarcu. Miris je bio magi�an, ispunjvao je vazduh opojnom slaš�u. Bistra plava voda Ouled Sebaoua žuborila je kroz vresište izraslo do visine kolena koje se protezalo duž puta. Ova reka, nabujala od otopljenog snega u prole�e, krivudala je tri stotine milja sve do Kep Benguta, navodnjavaju�i Tizi-Ouzou preko celog toplog leta. Teško je bilo zamisliti da smo udaljeni svega trideset milja od Sredozemlja obavijenog maglom i da je na devedeset milja prema jugu po�injala najve�a pustinja na svetu. Tokom �etiri �asa vožnje, od kada je došao po mene u hotel, Kamel je bio neobi�no �utljiv. Dugo mu je trebalo da me povede ovamo - prošlo je gotovo dva

meseca od kada mi je obe�ao ovaj izlet. Za to vreme, slao me je na razne zadatke - od kojih su neki nalikovali na potpune promašaje. Išla sam u inspekciju rafinerija, mašina za �iš�enje pamuka i mlinova. Videla sam zabra�ene i bosonoge žene koje su sedele na podu fabrike semoulea, razdvajaju�i kuskus; o�i su me pekle u grozni�avom, vrelom vazduhu tekstilnih fabrika, plu�a su mi gorela dok sam razgledala mesta gde su se izru�ivale otpadne materije; umalo nisam naglava�ke upala u ba�vu sa istopljenim �elikom sa nesigurne skele u rafineriji. Obišla sam ceo zapadni deo države - Oran, Tlemsen, Sidi-bel-Abes - kako bih prikupila podatke na osnovu kojih �u predložiti model kompjutera koji im je potreban. Ali nijednom me nije poslao na istok, gde se nalazio Kabil. Sedam nedelja punila sam podacima o svim industrijskim postrojenjima velike kompjutere u Sonatraku, naftnom konglomeratu. �ak sam uposlila i Terezu, telefonistkinju, zaduživši je da pribavi vladinu statistiku o proizvodnji i prodaji u ostalim zemljama, kako bih mogla da uporedim odnose koji vladaju u trgovini i na osnovu njih zaklju�im ko �e biti najteže pogo�en. Kao što sam naglasila pred Kamelom, nije bilo nimalo lako postaviti solidan sistem u zemlji u kojoj se polovina komunikacija obavlja preko tabli iz prvog svetskog rata, a druga polovina pomo�u kamila. Ali �inila sam što sam mogla. S druge, pak, strane, �inilo mi se da nikada nisam bila tako daleko od cilja - nikako da u�em u trag Monglanskoj garnituri. Baš kao ni Solarinu, odnosno njegovoj tajanstvenoj gatari. Tereza je poslala sve poruke koje sam uputila Nimu, Lili i Mordekaju, ali one su ostale bez ikakvog odziva. Kao da sam bila odse�ena od svega. A Kamel me je slao tako daleko od baze da mi se u pojedinim trenucima �inilo da zna šta smeram. A onda se jutros pojavio u mom hotelu i rekao: "Hajdemo na izlet koji sam vam obe�ao." "Odrasli ste u ovoj oblasti?" upitah, spustivši zatamnjeni prozor kako bih bolje videla predeo. "U stražnjem delu lanca", odvrati Kamel. "Ve�ina tamošnjih sela nalazi se na visokim vrhovima i iz njih se pruža divan pogled. Da li ste želeli da po�ete na neko odre�eno mesto ili biste voleli da vas povedem u jedan veliki obilazak?" "Želela bih, u stvari, da posetim jednog prodavca starina - poznanika moga prijatelja iz Njujorka. Obe�ala sam da �u pogledati njegovu radnju, ali samo ako vam je uzput..." U�inilo mi se da �e biti najbolje ako to pomenem onako uzgred, pošto nisam znala bog zna šta o Luelinovoj vezi. To selo nisam mogla da prona�em ni na jednoj karti - mada, kao što mi je Kamel napomenuo, alžirske cartes geographiques nisu bile baš naro�ito precizne. "Trgovac starinama?" upita Kamel. "Nema ih mnogo. Sve što je bilo vredno odavno je smešteno u muzeje. Koji je naziv radnje?" "Ne znam. Selo se zove Ain Ka'abah", rekoh. "Luelin mi je kazao da je to jedina prodavnica antikviteta u mestu." "Baš neobi�no", primeti Kamel, i dalje pažljivo prate�i put. "Ain Ka'abah je moje rodno selo. Malo je i dosta udaljeno od svakog utabanog puta, ali u njemu nema nijedne radnje sa starinama - u to sam siguran." Izvadivši adresar iz tašne, stadoh da ga prelistavam dok ne nai�oh na u žurbi nažvrljane podatke koje mi je Luelin dao. "Evo. Nema ulice, ali nalazi se na severu mesta. Izgleda da su se specijalizovali za drevne tepihe. Ime vlasnika je El-Marad." Možda mi se samo u�inilo da je Kamel pozeleneo za�uvši to ime. Kada je ponovo progovorio vilica mu je bila stegnuta, a glas napet. "El-Marad", ponovi on. "Poznajem ga. On je jedan od najve�ih trgovaca u toj oblasti, �uvenoj po svojim tepisima. Zanima li vas da kupite koji?" "U stvari ne", oprezno odvratih. Kamel je nešto krio od mene, na licu sam mu videla da nešto nije u redu. "Moj prijatelj iz Njujorka me je zamolio da svratim i popri�am sa trgovcem. Ako vam to pri�injava neki problem, mogu svratiti nekom drugom prilikom, bez vas." Kamel je nekoliko minuta �utao. Kao da je razmišljao. Stigli smo da kraja doline i stali da se penjamo putem u planinu. Livade prekrivene visokom prole�nom travom bile su prošarane vo�kama u cvatu. De�aci su stajali pored puta prodaju�i veze divljeg asparagusa, debele, crne gljive i bukete krhkih narcisa. Kamel je sišao s puta i nekoliko minuta proveo u razgovoru s njima na nekom

�udnom jeziku - nekom berberskom nare�ju nalik na meko glasanje ptica. Zatim je proturio glavu kroz prozor i pružio mi buket miomirisnog cve�a. "Ako i dalje nameravate da upoznate El-Marada", re�e on, ponovo se osmehuju�i, "nadam se da umete da se cenkate. Nemilosrdan je poput Beduina - i deset puta bogatiji. Nisam ga video - u stvari, nisam bio kod ku�e - od smrti svoga oca. Za to selo vežu me mnoge uspomene." "Ne moramo i�i", ponovih. "Svakako da �emo po�i tamo", odlu�no izjavi Kamel, mada nije zvu�ao nimalo oduševljeno. "Nikada to mesto ne biste pronašli bez mene. Pored toga, El-Marad �e se iznenaditi kada me bude video. Od smrti moga oca on je poglavar sela." Kamel se ponovo smrknu. Pitala sam se šta se dešava. "Kakav je taj trgovac tepisima?" upitah, ne bih li razbila led. "U Alžiru možete mnogo toga saznati o �oveku iz njegovog imena", re�e Kamel dok je vešto krivudao duž puteva koji su postajali sve opasniji. "Na primer: 'Ibn' zna�i 'sin od'. Neka imena su vezana za nazive mesta, kao na primer, Jamini - �ovek iz Jemena; ili Djabal Tarik - �ovek sa planine Tarik, odnosno Gibraltara. Re�i 'El', 'Al' i 'Bel' odnose se na Alaha ili Ba'Ala - to jest, Boga - kao Hanniba'al: Isposnik Božji; Al'a-din: Sluga Božji; i tako dalje." "Šta onda zna�i El-Marad - Božji plja�kaš?" nasmejah se. "Mnogo ste bliži no što i pretpostavljate", odvrati Kamel neprijatno s nasmejavši. "To ime nije ni arapsko ni berbersko - ve� akadijsko, poti�e iz jezika drevne Mesopotmije. To je skra�enica za al-Nimarad, ili Nimrod, a on je bio jedan od prvih Vavilonskih kraljeva. Graditelj Vavilonske kule, koja je trebalo da se uzdigne do Sunca, do kapija nebesa. Jer upravo to zna�i ime Bab-el - Božja kapija. A Nimrod zna�i Pobunjenik - Onaj koji se ogrešio o bogove." "Pravo ime za trgovca tepisima", nasmejah se. Ali, razume se, uo�ila sam sli�nost sa imenom jedne druge osobe koju sam poznavala. "Da", složi se on, "kada bi on bio samo to." Kamel nije hteo da mi objasni šta je mislio pod onom opaskom o El-Maradu, ali sasvim sigurno nije slu�ajno odrastao baš u tom selu izme�u stotina sli�nih u kome se nastanio ovaj trgovac tepisima. Oko dva sata, kada smo stigli do malog sastajališta kod Beni Jenija, moj stomak po�e glasno da se buni. Za malu kr�mu na vrhu planine teško se moglo re�i da je bila lepa, ali tamni italijanski �empresi koji su se uvijali oko okernih zidova i krovova od crvenog crepa davali su ovom mestu izvestan šarm. Ru�ali smo na maloj terasi od škriljca oko koje je bila podignuta bela ograda pobodena u sam vrh planine. Nešto niže, orlovi su brzo i nisko leteli iznad doline, a krila su im se prelivala u zlatu dok su prolazili kroz retku plavu izmaglicu što se podizala iz Ouled Aisija. Predeo oko nas bio je prili�no opasan i prevaran: putevi puni zavoja nalik na izlizane trake koje samo što nisu skliznule sa padine planine, cela sela koja su izgledala poput okrnjenih crvenkastih gromada što nesigurno balansiraju na vrhu svakog brda. Iako je ve� bio jun mesec, bilo je dosta hladno tako da mi je prijao džemper; temperatura je bila sigurno za petnaestak stepeni niža od one na obali sa koje smo tog jutra krenuli. S druge strane doline videla sam snegom prekrivene vrhove masiva �ur�ura i niske oblake koji su izgledali sumnjivo teški... i to u pravcu u kome smo se kretali. Mi smo bili jedini posetioci na terasi i kelner nam je dosta mrzovoljno doneo pi�e i jelo iz kuhinje. Pitala sam se da li je iko svra�ao u tu kr�mu koju je subvenisala država za �lanove ministarstva. Broj turista u Alžiru bio je jedva dovoljan za izdržavanje daleko pristupa�nijih objekata duž obale. Sedeli smo na svežem vazduhu i pijuckali gorki, crveni bir sa limunom i kockicama leda. Jeli smo u tišini. Toplu �orbu od svežeg povr�a, hrskave bagete i poširano pile sa majonezom i aspikom. Kamel je i dalje bio zadubljen u misli. Pre no što smo napustili Beni Jani, on otvori prtljažnik i izvadi podeblju gomilu uredno složenih vunenih prostirki. I njega je brinulo vreme koje nas je �ekalo na daljnjem putu. Gotovo odmah po polasku put je postao nepouzdan. Kako sam mogla znati da to nije bilo ništa u odnosu na ono s �im �emo se uskoro suo�iti?

Od Beni Janija do Tikjda vozili smo se svega jedan sat, ali meni se �inilo kao da je prošla �itava ve�nost. Uglavnom smo �utali. Put se prvo zavojito spustio do dna doline, prešao preko male reke, pa krenuo nazad uz jedno naizgled nisko i talasasto brdo. Ali što smo dalje odmicali, ono je postajalo sve strmije. Sitroen nas je uz velike napore izvukao do vrha. Pogledala sam naniže. Preda mnom se nalazila provalija duboka dve hiljade stopa - lavirint nazubljenih, razjapljenih klisura okomitih zidova. A naš put - ono što je ostalo od njega - li�io je na izdrobljenu masu ledom prekrivenog šljunka koji samo što se nije odronio sa vrha prevoja. I to nije bilo sve; ovaj uski ispust use�en u slomljenu stenu pravio je zavoje i nabore nalik na mornarske �vorove, i spuštao se niz golu stenu pod nagibom od petnaest stepeni - sve do Tikjde. Dok je Kamel prelazio velikim sitroenom, šunjaju�i se poput ma�ke preko ispusta da bi se našao na izmrvljenoj stazi, zatvorila sam o�i i izgovorila nekoliko molitvi. Kada sam ih ponovo otovorila upravo smo zavijali za okuku. Izgledalo je kao da put ni sa �im nije povezan, kao da visi u vazduhu izme�u oblaka. Ždrela su se sa obe strane obrušavala po hiljadu stopa u dubinu. Snegom prekrivene planine iskakale su poput stalagmita iz tla doline. Divlji kovitlaci vetra cvileli su, ližu�i uz zidove crnih klanaca, nanose�i sneg na naš put i zaklanjaju�i ga od naših pogleda. Da smo imali gde da okrenemo, predložila bih Kamelu da to i u�ini. Noge su mi se tresle dok sam se odupirala o daske na podu, spremna na šok koji �u doživeti kada sletimo s puta i na�emo se odista u vazduhu. Kamel je prvo usporio na trideset milja, zatim na dvadeset - dok nismo po�eli da puzimo brzinom od nekih deset milja na sat. �udno, ali sneg je postajao guš�i što smo se više spuštali niz strmu liticu. S vremena na vreme, kada bismo zavili za koju oštru okuku, naišli bismo na kola za seno ili slupani kamion napuštene na putu. "Blagi Bože, pa sada je jun mesec!" rekoh Kamelu dok smo pažljivo zaobilazili oko jednog naro�ito visokog nanosa. "Pa, još nije ni po�eo da pada sneg", primeti on tiho, "samo malo duva..." "Kako to mislite, još?" upitah. "Nadam se da �e vam se dopasti njegovi tepisi", primeti Kamel iskrivivši usta u osmeh. "Jer mogu vas skupo stajati. �ak i da ne pada sneg, pod uslovom da se put ne sruši - �ak i ako stignemo u Tikjdu pre mraka - još nam preostaje da pre�emo most." "Pre mraka?" upitah, otvorivši svoju glomaznu i beskorisnu kartu Kabila. "Prema ovoj karti, Tikjda je udaljena odavde svega trideset milja - a most se nalazi odmah iza nje." "Da", složi se Kamel, "ali karte prikazuju samo horizontalna rastojanja. Stvari koje u dve dimenzije izgledaju blizu jedna druge, u stvarnosti mogu biti veoma udaljene." U Tikjdu smo stigli tek oko sedam. Sunce, koje smo, sre�om, kona�no ugledali, balansiralo je na poslednjem ispustu, spremaju�i se da za�e za Rif. Utrošili smo tri sata da bismo prevalili trideset milja. Kamel je na karti ozna�io da se Ain Ka'abah nalazi blizu Tikjde - izgledalo je kao da bismo mogli otr�ati do njega - ali pokazalo se da stvari nisu baš tako stajale. U Tikjdi smo se zadržali samo toliko da uzmemo gorivo i napunimo plu�a svežim planinskim vazduhom. Vreme se prolepšalo - nebo je bilo narandžasto, vazduh poput svile, a daleko u daljini iza borova u obliku prizmi prostirala se hladno-plava dolina. U njenom središtu, na nekih šest ili sedam milja udaljenosti, uzdizala se jedna ogromna, �etvrtasta planina koja se kupala u purpuru i zlatu poslednjih sun�evih zraka; vrh joj je bio odse�en kao kod stenovitih visoravni. Uzdizala se poptuno sama usred široke doline. "Ain Ka'abah", izusti Kamel, uprevši prstom kroz prozor. "Tamo gore?" Upitah. "Ali ne vidim nikakav put..." "Nema puta - postoji samo staza", odvrati on. "Treba najpre prevaliti nekoliko milja po mo�varnom tlu po mraku, a onda �emo nai�i na stazu. Ali pre no što stignemo donde, moramo pre�i preko mosta." Most je bio udaljen svega pet milja od Tikjde - ali zato se nalazio �etiri hiljade stopa ispod nje. U sumrak - doba dana kada se predmeti najteže razaznaju - teško je bilo pogledom prodreti kroz purpurne senke koje su bacale visoke

stene. Me�utim, dolina s naše desne strane još je bila veli�anstveno preplavljena svetloš�u, koja je planinu Ain Ka'abah pretvarala u zlatnu gromadu. Kada sam pogledala ispred sebe, zastao mi je dah. Naša staza obrušavala se naniže - gotovo sve do dna doline - a pet stotina stopa iznad stena, obešen iznad nabujale reke, nalazio se most. Kamel je sporo vozio niz strmi put koji se spuštao ka dnu kanjona. Kod mosta je zaustavio auto. Most je bio jadan i klimav kao da ga je sklepao neki kotlokrpa. Možda je bio podignut pre deset, a možda i pre sto godina. Bio je toliko visok i uzak da su preko njega jedva mogla pro�i ijedna kola, a naša su lako mogla biti poslednja. Reka je hu�ala i glodala nevidljive podupira�e ispod površine; predstavljala je zahuktalu bujicu koja se strmoglavljivala iz visokih klisura. Kamel potera sjajnu crnu limuzinu na grubu površinu mosta. Ose�ala sam kako po�inje da se trese pod nama. "Bi�e vam teško da zamislite", izgovori Kamel šapatom, kao da bi podrhtavanje njegovog glasa moglo da zada onaj poslednji udarac, "ali usred leta, ta reka gotovo potpuno presuši i jedva da nešto vode prolazi kroz mo�varno zemljište. Tokom toplog razdoblja ovde nema ni�eg osim šljunka i tundre." "Koliko traje to toplo razdoblje - otprilike petnaest minuta?" upitah, iako su mi se usta osušila od straha dok su kola puzila napred. Par�e drveta ili nešto drugo udari u donji deo auta, a most se zatrese kao da je zemljotres. �vrsto sam stezala drža�e za ruke dok podrhtavanje nije prestalo. Kada su prednji to�kovi sitroena prešli na �vrsto tlo, po�ela sam ponovo normalno da dišem. Držala sam pal�eve sve dok i zadnji to�kovi nisu dodirnuli zemlju. Kamel je zaustavio auto i pogledao me, razvukavši usta u široki osmeh olakšanja. "Šta sve žene ne�e tražiti od muškaraca samo da bi obavile neku malu kupovinu!" primeti on. Dno doline �inilo se suviše meko za kola, tako da smo ih ostavili na poslednjem kamenom ispustu ispod mosta. Izukrštani kozji tragovi prosecali su se kroz grubu travu mo�vare. U bljuzgavom blatu nazirala se njihova balega i duboki tragovi kopita. "Sre�om da sam ponela odgovaraju�u obu�u", rekoh, posmatraju�i skrušeno svoje lake, zlatne sandale na kaiši�e, neprikladne za bilo kakvo peša�enje. "Malo napora dobro �e vam do�i", re�e Kamel. "Kabilske žene peša�e svakog dana nose�i na le�ima teret težak i po šezdeset funti." Zatim mi se osmehnu. "Moram vam verovati jer mi se dopada vaš osmeh", odvratih. "Ne znam kako bih ina�e objasnila zašto sve ovo radim." "Po �emu razlikujete Beduina od Kabila?" upita on dok smo se probijali kroz mokru travu. Nasmejah se. "Je li to neka etni�ka šala?" "Ne, ozbiljno. Beduin nikada ne pokazuje zube kada se smeje. Nije pristojno pokazivati zube - veruje se da to donosi nevolju. Posmatrajte El-Marada, i uveri�ete se." "Zar on nije Kabil?" upitah. Krivudali smo preko tamne, ravne, re�ne doline. Planina Ain Ka'abah nadnosila se nad nama, još obasjana poslednjim zracima sunca. Na mestima gde je so�na trava bila utabana mogli smo da vidimo divlje cve�e, purpurne, žute i crvene boje koje je upravo sklapalo latice spremaju�i se za no�. "Niko ne zna odakle je", odvrati Kamel, dok mi je kr�io put. "Stigao je u Kabil pre mnogo godina - nikada nisam saznao odakle - i skrasio se u Ain Ka'abahu. �ovek tajanstvenog porekla." "Sve mi se �ini da ga mnogo ne volite", primetih. Kamel je nastavio da kora�a �utke. "Teško je voleti �oveka koga smatrate odgovornim za smrt svoga oca", izgovori on na kraju. "Smrt!" povikah, potr�avši kroz travu kako bih ga stigla. Jedna sandala mi je skliznula s noge i nestala u travi. Kamel me je sa�ekao dok je nisam pronašla. "Kako to mislite?" promrmljah sagnuta u visokoj travi. "Moj otac i El-Marad upustili su se u zajedni�ki posao", stade da pri�a on dok sam navla�ila sandalu. "Moj je otac otišao u Englesku na pregovore. U Londonu su ga na ulici orobili i ubili lopovi."

"Zna�i, taj El-Marad nije li�no bio umešan u to?" upitah idu�i pored njega. "Nije", odvrati Kamel. "U stvari, pla�ao je moje školovanje od novca koji je pristizao od o�evih ranije sklopljenih poslova, tako da sam mogao ostati u Londonu. Me�utim, o�eve poslove je preuzeo on. Nikada mu nisam zahvalio. Zato sam rekao da �e se iznenaditi kada me bude video." "Zašto ga smatrate odgovornim za o�evu smrt?" nastavih da se raspitujem. Bilo mi je jasno da Kamel nije želeo o tome da govori. Svaka re� za njega je predstavljala mu�enje. "Ne znam", izgovori on tiho, kao da žali što je uopšte zapo�eo ovaj razgovor. "Možda smatram da je on trebalo da po�e umesto oca." Ostatak puta kroz dolinu prevalili smo �utke. Put koji je vodio do Ain Ka'abaha predstavljao je duga�ku spiralu koja je vijugala oko planine. Od podnožja do vrha bilo nam je potrebno pola sata... poslednjih pedeset jardi morali smo da se penjemo uz široko stepenište use�eno u kamen i veoma ugla�ano od �estog koriš�enja. "�ime se hrane ljudi koji ovde žive?" upitah, dok smo se dah�u�i primicali vrhu. �etiri petine Alžira prekrivala je pustinja, drvene gra�e nisu imali, a jedina obradiva zemlja protezala se u uskom pojasu duga�kom dve stotine milja duž obale. "Prave tepihe", odvrati Kamel, "i srebrni nakit kojim trguju. U planini ima dragog i poludragog kamenja - karnelijana, opala i nešto malo tirkiza. Sve ostalo dovla�e sa obale." Kroz središte sela Ain Ka'Abah protezao se duga�ak put oivi�en ku�ama okre�enim sadrom. Zastadosmo na prašnjavom putu ispred jedne velike ku�e sa slamnatim krovom. Rode su u odžaku svile gnezdo i nekoliko ih je stajalo na krovu. "To je koliba tkalaca", re�e Kamel. Dok smo kora�ali niz ulicu, primetila sam da je sunca potpuno nestalo. Posvuda je vladao divan, ljubi�astoplavi sumrak - ali ve� je postalo dosta sveže. Na putu se nalazilo nekoliko kola natovarenih senom, nekoliko magaraca i nekoliko manjih krda koza. Sigurno je bilo lakše uz brdo popeti kola koja vuku magarci, nego sitroen. Kamel je na kraju mesta zastao ispred jedne velike ku�e. Dugo je ostao da stoji, gledaju�i u nju. I ta je ku�a, kao i sve ostale, bila okre�ena sadrom, ali bila je gotovo dvostruko šira, sa balkonom koji se protezao duž pro�elja. Na balkonu je stajala neka žena i tresla tepihe. Bila je tamnoputa i odevena u ode�u živih boja. Pored nje sedela je devoj�ica sa zlatnim uvojcima, u beloj haljinici sa keceljicom. Kosa joj je na temenu bila upletena u tanke pletenice koje su se na le�ima slobodno rasplitale. Kada nas je ugledala, potr�ala je dole i došla do mene. Kamel pozva devoj�icinu majku, koja ga je �utke odozgo posmatrala. Primetivši mene, prsnula je u smeh, pokazavši nekoliko zlatnih zuba. Zatim je ušla u ku�u. "Ovo je El-Maradova ku�a", objasni Kamel. "Ona žena je njegova najstarija supruga. Dete su kasno dobili - žena ju je rodila u pozno doba. To se smatra Alahovim znakom - dete je 'odabrano'." "Otkud to sve znate kada niste ovamo dolazili deset godina?" upitah. "Devoj�ici je otprilike pet godina." Kamel uhvati devoj�icu za ruku i mi krenusmo prema ku�i; gledao ju je s puno ljubavi. "Nikada je ranije nisam video", priznade on, "ali trudim se da sam u toku sa svime što se doga�a u mom selu. Njeno ro�enje predstavljalo je veliki doga�aj. Trebalo je nešto da joj donesem - kona�no, nije ona kriva što ne volim njenog oca." Stadoh da preturam po svojoj prostranoj torbi, ne bih li pronašla nešto pogodno. Iz Liline portabl garniture ispala je jedna figura i došla mi pod ruku - komad plastike - bela kraljica. Li�ila je na minijaturnu lutku. Pružih je detetu. Veoma uzbu�ena, ona pohita u ku�u da majci pokaže igra�ku. Kamel mi se zahvalno osmehnu. Žena izi�e i uvede nas u zatamnjenu ku�u. U ruci je držala šahovsku figuru i nešto govorila Kamelu na berberskom, ne skidaju�i iskri�avi pogled sa mene.

Možda se raspitivala o meni. S vremena na vreme dodirivala me je prstima lakim kao pero. Kamel joj uzvrati nekoliko re�i i ona se udalji. "Zamolio sam je da pozove muža", obavesti me on. "Možemo po�i u radnju i tamo se smestiti. Jedna od žena �e nam doneti kafu." Prodavnica tepiha bila je prostrana i zauzimala je ve�i deo glavnog sprata. Posvuda su se nalazile gomile tepiha, naslaganih jedan na drugi ili zamotanih u duga�ke sulundare oslonjene o zidove. Neki tepisi bili su rasprostrti po podu, a neki su visili sa zidova ili bili preba�eni preko unutrašnjeg balkona drugog sprata. Sedosmo prekrštenih nogu na jastu�i�e na podu. U�oše dve mlade žene, od kojih je jedna nosila poslužavnik sa samovarom i šoljama, a druga drža� za poslužavnik. Kada su postavile i jedno i drugo pred nas, sipale su nam kafu. Sve vreme su me ispod oka pogledavale i kikotale se. Posle nekoliko trenutaka su se udaljile. "El-Marad ima tri žene", obavesti me Kamel. "Islamska vera dopušta muškarcu da ih ima �etiri, ali malo je verovatno da �e uzeti još jednu jer je poodmakle dobi. Mora da ima blizu osamdeset." "Zar vi nemate nijednu ženu?" upitah. "Ministrima je dozvoljeno da imaju samo jednu - državni zakon", odvrati Kamel. "�ovek zbog toga mora biti oprezan." Osmehnuo mi se, ali i dalje je bio neuobi�ajeno tih. O�igledno je bio napet. "Izgleda da sam ovim ženama veoma smešna. Kad god me pogledaju, po�nu da se kiko�u", primetih, kako bih smanjila napetost. "Možda nikada ranije nisu videli zapadnjakinju", re�e Kamel. "Sigurno da nikada nisu videle ženu u pantalonama. Verovatno bi želele mnogo toga da vas pitaju, ali su vrlo stidljive." U tom se trenutku zavese ispod balkona razmaknuše i u sobu u�e jedan visoki, impozantni muškarac. Bio je visok preko šest stopa, imao duga�ak oštar nos, povijen kao u sokola, guste obrve povrh prodornih crnih o�iju i grivu tamne kose prošaranu sedinama. Na sebi je imao duga�ak kaftan na crveno-bele pruge od fine, tanke vune i krepko je kora�ao. Izgledao je kao da nema više od pedeset. Kamel ustade da ga pozdravi; poljubiše se u oba obraza i prstima dodirnuše �ela i prsa. Kamel mu re�e nekoliko re�i na arapskom, posle �ega se �ovek okrenu prema meni. Glas mu je bio piskutaviji no što sam o�ekivala, tih - gotovo šaputav. "Ja sam El-Marad", obrati mi se on. "Svaki prijatelj Kamela Kadera dobrodošao je u mom domu." Zatim mi dade znak da sednem, a on se spusti na otoman nasuprot nama u nivou poda. Nisam primetila da izme�u njih vlada bilo kakva napetost na koju me je Kamel upozorio, iako njih dvojica nisu imali prilike da razgovaraju najmanje deset godina. El-Marad raširi svoju odoru oko sebe i sa zanimanjem se zagleda u mene. "Predstavljam ti gospo�icu Katarinu Velis", u�tivo re�e Kamel. "Došla je iz Amerike da nešto obavi za OPEK." "OPEK", ponovi El-Marad, klimnuvši mi. "Sre�om ovde kod nas u planinama nema nafte, jer bismo ina�e i mi morali da menjamo na�in života. Nadam se da �e vam boravak u našoj zemlji biti prijatan i da �emo od vašeg posla - ako je to Alahova želja - svi imati koristi." Podigao je ruku, posle �ega u prostoriju u�e majka vode�i devoj�icu za ruku. Mužu je predala šahovsku figuru, a on ju je pružio meni. "Koliko sam shvatio, mojoj k�eri ste dali poklon", obrati mi se on. "Sada sam vaš dužnik. Molim vas da izaberete tepih koji biste voleli da ponesete sa sobom." On ponovo mahnu rukom i majka i dete nestadoše isto onako tiho kao što su i ušle. "Nipošto", rekoh. "To je samo plasti�na igra�ka." Ali on je zurio u figuru u svojoj šaci i kao da me nije �uo. A onda je podigao glavu i pogledao me svojim orlovskim o�ima ispod odbojnih obrva. "Bela kraljica!" prošaputa on, uputivši jedan brz pogled Kamelu, a zatim se opet zagleda u mene. "Ko vas je poslao?" upita on. "I zašto ste doveli njega?" Zatekao me je potpuno nespremnu i ja pogledah u Kamela. A onda sam, razume se, shvatila. Znao je zbog �ega sam došla - možda je šahovska figura bila neka

vrsta znaka da me Luelin šalje. Ali ako je to bio slu�aj, zašto mi Luelin nije rekao za taj znak. "Veoma mi je žao", rekoh ne bih li izgladila stvar. "Jedan moj prijatelj, prodavac starina iz Njujorka, zamolio me je da vas posetim. Kamel se ljubazno ponudio da me dovede ovamo." El-Marad je trenutak �utao posmatraju�i me ispod svojih nakostrešenih obrva. Nije prestajao da se igra šahovskom figurom kao da je brojanica kakvog vernika. Kona�no se okrenuo prema Kamelu i uputio mu nekoliko re�i na berberskom. Kamel je klimnuo i ustao. Pogledavši me odozgo, re�e: "Idem malo na svež vazduh. Izgleda da El-Marad želi nešto da vam kaže u �etiri oka," Nasmešio mi se kako bi pokazao da ga neu�tivost ovog �udnog �oveka ne može povrediti. A El-Marada je obavestio: "Imaj u vidu da je Katarina dakhil-ak..." "Nemogu�e!" povika El-Marad, tako�e ustavši. "Ona je žena!" "O �emu je re�?" upitah, ali Kamel je ve� nestao kroz vrata, a ja ostala sama sa trgovcem tepisima. "Kaže da ste pod njegovom zaštitom", objasni mi El-Marad, okrenuvši se ponovo prema meni kada je bio siguran da je Kamel otišao. "Beduinska formalnost. Progonjeni �ovek u pustinji može uhvatiti za skute nekog drugog �oveka. Time ga primorava da ga zaštiti, �ak iako nisu iz istog plemena. Zaštita se nudi jedino kada se zatraži - i nikada se ne pruža ženi." "Možda je smatrao da me mora na neki na�in obezbediti pošto me ostavlja nasamo s vama", primetih. El-Marad se zapanjeno upilji u mene. "Veoma ste hrabri kada vam je u jednom ovakvom trenutku do šale", re�e on lagano, kruže�i oko mene i prave�i sve manje krugove. "Nije vam kazao da sam mu pružio obrazovanje kao da mi je vlastiti sin?" El-Marad prestade da kora�a i uputi mi još jedan od onih svojih zamornih pogleda. "Mi smo nahnu malihin - po soli. Ako u pustinji s nekim podelite svoju so, to je vrednije od zlata." "Zna�i, vi ste Beduin", primetih. "Poznajete pustinjske obi�aje i nikada se ne smejete - pitam se da li to zna Luelin Markam? Mora�u mu poslati pisamce u kome �u ga obavestiti da Beduini nisu onako ljubazni kao Berberi." Pri pomenu Luelinovog imena, El-Marad preblede. "Zna�i, on vas šalje", izusti on. "Zašto niste došli sami?" Uzdahnuh i pogledah u šahovsku figuru u njegovoj šaci. "Zašto mi ne kažete gde su?" upitah. "Dobro znate zbog �ega sam došla." "Pa dobro", pristade on. Zatim sede, usu nešto kafe u malu šolju i stade da je sr�e. "Pronašli smo figure i pokušali da ih se domognemo - ali bez uspeha. Žena �ije su vlasništvo ne�e ni da nas vidi. Veoma je bogata, a živi u alžirskom Kasbahu. Iako nema celu garnituru, imamo razloga da verujemo da se kod nje nalazi mnogo figura. Možemo sakupiti dovoljno sredstava da ih otkupimo - ako vi uspete da prodrete do nje." "Zašto ne�e da se vidi s vama?" ponovih pitanje koje sam postavila i Luelinu. "Živi u haremu", odvrati on. "Izolovana je - sama re� 'harem' zna�i "zabranjeno svetilište'. Zabranjen je pristup svim muškarcima osim gospodaru." "Zašto onda ne pregovarate s njenim mužem?" upitah. "Umro je", odvrati El-Marad nervozno, spustivši šolju na poslužavnik. "On je mrtav, a ona je bogata. Štite je njeni sinovi, koji nisu njeni sinovi. Oni ne znaju da poseduje figure. Niko to ne zna." "Kako to da vi znate?" upitah, podigavši glas. "�ujte vi, pristala sam da u�inim tu malu uslugu prijatelju, ali vi mi nimalo ne pomažete. Niste mi �ak rekli ni ime ni adresu te žene." Zastao je i pažljivo se zagledao u mene. "Zove se Mokhfi Mokhtar", re�e on. "U Kazbahu nema ulica niti adresa, ali on nije veliki - prona�i �ete je. A kada je na�ete, ona �e vam prodati figure samo ako budete znali tajnu poruku koju �u vam dati. Ona �e vam otvoriti svaka vrata." "U redu", nestrpljivo se složih. "Recite joj da ste ro�eni na islamski sveti dan - Dan isceljenja. Recite joj da ste ro�eni, po zapadnja�kom kalendaru - �etvrtoga aprila..."

Sada je na mene došao red da se zabezeknem. Krv mi se sledila, a srce stalo luda�ki da lupa. �ak ni Luelin nije znao datum moga ro�enja. "Zašto da joj to kažem?" upitah što sam staloženije mogla. "To je datum ro�enja Karla Velikog", obavesti me on tiho, "dan kada je ta šahovska garnitura izva�ena iz zemlje - važan datum vezan za figure za kojima tragamo. Re�eno je da �e onaj kome bude su�eno da ponovo okupi sve figure, ko �e ih posle svih ovih godina sakupiti, biti ro�en toga dana. Mokhfi Mokhtar, nema sumnje, zna tu legendu - i primi�e vas." "Da li ste je ikada videli?" upitah. "Jednom, pre mnogo godina..." odvrati on, a lice stade da mu se menja dok se vra�ao u prošlost. Pitala sam se kakav je to, u stvari, bio �ovek - �ovek koji �e se upustiti u posao sa nekim poput Luelina - �ovek za koga je Kamel mislio da je preoteo posao njegovom ocu i možda ga �ak usmrtio, ali koji je ujedno finansirao njegovo obrazovanje i omogu�io mu da postane jedan od najuticajnijih ministara u zemlji. S jedne strane živeo je ovde poput pustinjaka, milion milja daleko od bilo �ega, sa gomilom žena - a s druge, održavao polovne veze sa Londonom i Njujorkom. "Tada je bila veoma lepa", nastavi on. "Danas mora da je prili�no stara. Sreo sam je samo na trenutak. U ono vreme, razume se, nisam znao da poseduje figure - da �e jednog dana postati... Ali imala je iste o�i kao i vi. Toga se se�am." Zatim se ponovo vrati u stvarnost. "Je li to sve što ste želeli da saznate?" "Kako �u dobiti novac, ako budem u prilici da kupim figure?" upitah, vra�aju�i se na posao. "Mi �emo to srediti", odvrati on živahno. "Sa mnom možete stupiti u vezu preko poštanskog faha." I on mi dade par�e hartije sa ispisanim brojem na njemu. U tom trenutku, jedna od žena proviri kroz draperiju, a iza nje ugledasmo Kamela. "Jeste li obavili posao?" upita on, ulaze�i u sobu. "Gotovo", re�e El-Marad, ustavši i pruživši mi ruku da mi pomogne. "Tvoja prijateljica je postigla dobru cenu. Ima pravo na al-basharah za još jedan tepih." On iz gomile izvu�e dva smotana tepiha od ne�ešljane kamilje dlake. Boje su bile prelepe. "Na šta to imam pravo?" upitah sa osmehom. "Na poklon koji sleduje onome ko donese dobre vesti", odvrati Kamel, uprtivši tepihe na le�a. "Kakve ste to dobre vesti doneli? Ili je možda i to tajna?" "Isporu�ila mi je poruku od prijatelja", smesta odvrati El-Marad. "Mogu s vama do dole poslati de�aka sa magarcem, ako želite", dodade on. Kamel odvrati da bi to veoma cenio, te poslasmo po de�aka sa kolima. El-Marad nas isprati do ulice i sa�eka da de�ko stigne. "Al-safar zafar!" re�e El-Marad mahnuvši nam. "Stara arapska poslovica", objasni mi Kamel. "Zna�i: 'Putovanje je pobeda'. Želi vam sve najbolje." "Nije baš onolika tvrdica kolikom sam ga u po�etku smatrala", rekoh Kamelu. "Ali ipak mu i dalje ne verujem." Kamel se nasmeja. Sada je bio mnogo opušteniji. "Dobro ste odigrali ovu partiju", primeti on. Srce prestade da mi kuca, ali svejedno sam nastavila da kora�am kroz mra�nu no�. Bilo mi je drago što ne može da mi vidi lice. "Šta ho�ete time da kažete?" upitah. "Ho�u da kažem da ste dobili dva besplatna tepiha od najsnalažljivijeg trgovca �ilimima u Alžiru. Ako se ovo pro�uje, ugled �e mu biti narušen." Izvesno vreme nastavili smo �utke, osluškuju�i cvilenje to�kova kola koje je vukao magarac, a koja su se kretala ispred nas. "Mislim da bi trebalo no�as da preno�imo u ministarskim odajama u Bouiru", primeti Kamel. "To je odavde udaljeno nekih deset milja. Spremi�e nam lepe sobe i odande se sutra možemo vratiti u Alžir... osim, razume se, ako ne želite da se još no�as vratimo istim putem kroz planine?" "Ni za živu glavu", odvratih. Pored toga, u ministarskim odajama verovatno su imali toplu vodu i ostali luksuz u kome nisam ve� mesecima uživala. Iako je

El Riad bio šarmantan hotel, taj je šarm izbledeo posle dva meseca pranja u hladnoj vodi sa železnim opiljcima. Tek kada smo se Kamel i ja smestili u kola sa našim tepisima, pošto smo de�aku sa magarcem dali napojnicu, i izbili na put za Bouiru, izvukla sam arapski re�nik i potražila neke re�i koje su me mu�ile. Kao što sam i mislila, Mokhfi Mokhtar uopšte nije bilo ime. Ve� re�i koje su zna�ile Skrivena Izabrana. Ona koja je Tajno Odabrana. 18. TOP Alisa: Jedna divna, ogromna partija šaha igra se u celom svetu... Oh, kako je to zabavno! Kako bih želela da budem jedna od figura! Ne bi mi smetalno ni da budem pešak, samo kada bih mogla da se pridružim - mada bih, razume se volela da jednom i sama postanem Kraljica. Crvena kraljica: To se lako da srediti. Možeš biti pešak bele kraljice ako želiš, pošto je Lili suviše mlada za igru... a ti se ve� nalaziš u drugom kvadratu iz koga kre�eš. Kada stigneš u osmi kvadrat posta�eš kraljica... 'Alisa u svetu iza ogledala', Luis Kerol U ponedeljak ujutro posle našeg puta u Kabil na glavu mi se sru�ila gomila nevolja. Po�elo je prethodne ve�eri kada me je Kamel dovezao do hotela - i na rastanku mi, onako uzgred, saopštio da �e, kako izgleda, uskoro da se održi konferencija OPEK-a, na kojoj je nameravao da predstavi "rezultate" do kojih sam došla rade�i na modelu kompjutera - modelu koji još nije bio izgra�en. Tereza je sakupila više od trideset traka sa podacima o mese�noj prodaji barela u pojedinim zemljama. Morala sam te podatke da formatizujem, a one koje sam sama sakupila ru�no da unesem kako bih dobila grafikone trendova proizvodnje, potrošnje i distribucije. Zatim je trebalo da napišem programe koji �e ih analizirati - i to sve pre po�etka konferencije. S druge, pak, strane, kod OPEK-a se nikad nije znalo šta se pod tim "uskoro" podrazumeva. Mesto i vreme održavanja svake konferencije držano je u najstrožoj tajnosti do poslednjeg �asa - pod pretpostavkom da je takvo traljavo planiranje manje odgovaralo teroristima nego ministrima OPEK-a. U pojedinim krugovima bila je otvorena sezona lova na OPEK-ovce, tako da je poslednjih nekoliko meseci ve�i broj ministara smaknut. To je samo potvr�ivalo važnost mog modela koji je Kamel �ak nagovestio za predstoje�i sastanak. Živa ili mrtva, morala sam da im isporu�im podatke. Da zlo ne dolazi nikada samo, uverila sam se kada sam stigla u kompjuterski centar Sonatrak, smešten visoko u središnjem brdu grada Alžira; na konzoli za kojom sam radila �ekala me je poruka u službenoj koverti. Poruka je bila iz ministarstva stanovanja - kona�no su mi pronašli pravi stan. Mogla sam da se uselim odmah te ve�eri; u stvari, morala sam da se uselim iste ve�eri, ili �u ga izgubiti. U Alžiru je bilo teško na�i prazan stan - na ovaj sam �ekala ve� dva meseca. Morala sam da požurim u hotel, spakujem se i poletim na prvi zvižduk. Imaju�i u vidu šta sam sve morala da obavim, kada sam mogla da se pozabavim vlastitim ciljem da prona�em Mokhfi Mokhtar iz Kazbaha? Iako je radno vreme u Alžiru od sedam ujutro do sedam uve�e, sve je zatvoreno tokom tri sata predvi�enih za ru�ak i sijestu. Odlu�ila sam da ta tri sata iskoristim za traganje. U svim arapskim gradovima Kazbah je najstarija �etvrt koja je nekada bila utvr�enje. Alžirski Kazbah predstavljao je lavirint-slagalicu sastavljenu od uskih ulica poplo�anih kaldrmom i drevnih kamenih ku�a koje su se onako trošne i klimave strmoglavljivale niz najstrmije brdo. Iako je prekrivao svega dve i po hiljade kvadratnih jardi padine brda, bio je zatrpan desetinama džamija, mnogobrojnim grobljima, turskim kupatilima i vrtoglavim kamenim stepeništima koja su se granala poput arterija na svakom uglu. Od milion stanovnika grada Alžira, u ovom malom kvartu živelo je gotovo dvadeset procenata: zabra�ene prilike tiho su ulazile i izlazile kroz vrata skrivena debelim senkama. �ovek je u Kazbahu mogao nestati bez traga. Bilo je to savršeno prebivalište za ženu koja je sebe nazivala "onom koja je tajno odabrana".

Na nesre�u, to je tako�e bilo savršeno mesto da se �ovek izgubi. Iako mi je od kancelarije do "Palais de la Casbah" kod gornje kapije bilo potrebno svega dvadeset minuta, naredni sat provela sam poput miša u lavirintu. Koliko god krivih ulica da sam prošla, idu�i stalno napred, uvek bih se ponovo našla kod Groblja princeza. Bila je to klasi�na kružna petlja. Koga god da sam upitala za lokalne hareme, svi su mi umesto odgovora upu�ivali isprazne poglede - o�igledno drogirane - proprativši ih po kojom nepristojnom uvredom ili gestom. Pri pomenu imena Mokhfi Mokhtar, ljudi su se smejali. Pošto se sijesta završila, iscrpljena i praznih šaka, prošla sam pored centralne pošte da posetim Terezu. Malo je bilo verovatno da se adresa mog plena nalazila u telefonskom imeniku - u Kazbahu �ak nisam ni primetila telefonske linije - ali zato je Teraza znala sve u Alžiru. Sve osim one koju sam ja tražila. "Šta �e bilo kome jedno tako smešno ime?" upita me ona, pustivši prekida�e na tabli da zvone dok me je nudila raznobojnim bonbonama. "Baš mi je drago što si danas svratila, devoj�ice! Imam za tebe teleks..." Stala je da pretura po gomili hartije na polici iznad razvodne table. "Ti Arapi", mrmljala je. "Kod njih je sve b'ad ghedoua - 'ima vremena'! Da sam pokušala ovo da ti pošaljem u El Riad, bila bi sre�na ako bi ga dobila slede�eg meseca." Pronašla je teleks i dodala mi ga, pocrvenevši. Šapatom je dodala: "Iako je poruka iz samostana - podozrevam da je šifrirana!" Razume se, poruka je bila od sestre Meri Magdalene, iz samostana Sv. Ladislausa u Njujorku. Dosta dugo joj je trebalo da mi se javi. Pre�oh pogledom kroz teleks, ozloje�ena Nimovim postupkom: MOLIM TE POMOZI SA UKRŠTENIM RE�IMA IZ NJJ TAJMSA STOP SVE REŠENO OSIM ONOG ŠTO SLEDI STOP HAMLETOV SAVET DEVOJCI STOP KO JE U PAPINIM CIPELAMA STOP GRANICA TAMERLANOVOG CARSTVA STOP ŠTA RADI ELITA KADA OGLADNI STOP SREDNJEVEKOVNI NEMA�KI PEVA� STOP OGOLJENO JEZGRO REAKTORA STOP DELO �AJKOVSKOG STOP DUŽINA RE�I 4-9-10-4-4-8-9 TRAŽI SE ODGOVOR SESTRA MERI MAGDALENA SAMOSTAN SV LADISLAUSA NJJ NJJ Divno - ukrštene re�i. Mrzela sam ih, i Nim je to savršeno dobro znao. Ovo mi je poslao da bi me mu�io. Samo mi je još to trebalo, novi besmisleni zadatak od kralja trivijalnosti. Zahvalila sam Terezi na njenoj marljivosti i ostavila je za tablom sa mnogobrojnim pipcima. Izgleda da je moj koeficijent dešifrovanja porastao za poslednjih nekoliko meseci, jer sam još u centralnoj pošti uspela da do�em do nekih odgovora. Na primer, Hamlet je Ofeliji savetovao da: "Idi u manastir". A elita kada ogladni "na�e se da jede". Rešenja sam morala da skra�ujem kako bi ih saobrazila dužini re�i koju mi je zadao, ali stvar je o�igledno bila skrojena po meri jednog jednostavnog uma kao što je bio moj. Ali kada sam se te ve�eri u osam vratila u hotel �ekalo me je još jedno iznena�enje. Ispred hotelskog ulaza stajao je u sumraku parkiran Lilin prašnjavo-plavi Rojs Korniš - okružen nosa�ima, kelnerima i potr�cima koji su ga zaljubljeno gledali, miluju�i hromirane delove i dodiriju�i šofersku tablu presvu�enu mekanom kožom. Pohitala sam pored njih, pokušavaju�i da zamislim kako nisam videla ono što sam upravo videla. Poslala sam Mordekaju bar deset telegrama u poslednja dva meseca, preklinju�i ga da ne šalje Lili u Alžir. Ali ova kola nisu se ovamo sama dovezla. Kada sam stigla do recepcije da uzmem klju� i obavestim ih da odlazim, doživela sam novi šok. O mermerni pult stajao je oslonjen privla�an, ali zlokoban Šarif, šef tajne policije, i razgovarao sa recepcionerom. Primetio me je pre no što sam uspela da uteknem. "Gospo�ice Velis!" povika on, razvukavši usta u svoj filmski osmeh. "Stigli ste u pravi �as da nam pomognete u maloj istrazi. Verovatno ste primetili kola nekog vašeg zemljaka ispred ulaza?" "�udno - pomislila sam da su engleska", primetih nehajno dok mi je recepcioner pružao klju�. "Tablice su njujorške", primeti Šarif, izvivši obrvu.

"Njujork je veliki grad..." rekoh i krenuh prema svojoj sobi, ali Šarif nije imao nameru da odustane. "Kada je auto danas po podne prošao kroz carinu, neko ga je upisao na vaše ime i dao ovu adresu. Možda nam vi to možete objasniti?" Sranje. Nameravala sam da ubijem Lili kada je prona�em. Verovatno je ve� nekoga podmitila da je pusti u moju sobu. "Pa to je divno", odvratih. "Poklon od nepoznatog prijatelja iz Njujorka. Kola su mi zaista bila potrebna - a ovde ih je teško iznajmiti." Uputila sam se prema vrtu, ali Šarif me je i dalje pratio u stopu. "Interpol upravo proverava tablice", obavesti me on, ubrzavši korak kako mu ne bih umakla. "Ne mogu da verujem da bi vlasnik platio carinu u gotovom - a ona iznosi stopostotnu cenu kola - da bi ih zatim isporu�io nekome koga �ak ni ne poznaje. Pojavio se samo unajmljeni šofer koji ih je pokupio i dovezao ovamo. Kona�no, u ovom hotelu vi ste jedina prijavljena Amerikanka." "Uskoro više ne�e biti nijednog Amerikanca", primetih, zakora�ivši napolje i uputivši se kroz vrt po škripavom šljunku. "Za pola sata �u se odjaviti i preseliti u Sidi-Fredj, o �emu su vas vaši jawasis sigurno obavestili." Jawasis su bili špijuni - ili mamci - u žargonu tajne policije. Ovo nije prošlo nezapaženo. Šarif je za�kiljio i š�epao me za ruku, prisilivši me da stanem. Prezrivo spustih pogled na njegovu šaku kojom me je držao za lakat i pažljivo je sklonih. "Moji agenti", naglasi on pošto je bio pristalica semanti�kih pravila, "ve� su pretražili vaše odaje - a isto tako su pregledali i ovonedeljne ulazne liste za Alžir i Oran. �ekamo na liste iz ostalih luka. Kao što znate, grani�imo se sa sedam zemalja, a tu je i obalna zona. Bilo bi mnogo jednostavnije da nam kažete �ija su to kola." "U �emu je problem?" upitah krenuvši dalje. "Ako je carina pla�ena i svi papiri su u redu, zašto bih onda poklonjenom konju zagledala u zube? Kona�no, šta se vas ti�e �ija su to kola? U zemljama koje uopšte ne proizvode kola ne postoji kvota za uvezena vozila - je li tako?" Na to nije imao šta da odgovori. Teško da je mogao priznati da me njegovi jawasis svuda prate i prijavljuju svaki put kada kinem. U stvari, samo sam pokušavala da mu što više otežam stvari dok sama ne prona�em Lili - ali stvarno je bilo �udno. Ako se nije nalazila u mojoj sobi i nije se prijavila u hotelu, gde je bila? U tom sam trenutku dobila odgovor na svoje pitanje. Sa suprotne strane fontane nalazio se ukrasni minaret od cigala koji je razdvajao vrt od plaže. Za�ula sam sumnjivo poznati zvuk - šuškanje koje je pravio mali pas grebu�i šapicama po drvenim vratima i slinavo režanje koje �ovek teško zaboravlja kada ga jednom �uje. U polumraku s druge strane fontane videla sam kako se vrata jedva primetno otvaraju - i kroz otvor izle�e krznena lopta prete�eg izgleda. Zaobišavši oko fontane u punoj brzini stuštio se prema nama. �ak i pri najja�oj svetlosti, bilo bi teško na prvi pogled ta�no utvrditi kojoj vrsti životinja je pripadao Karioka - i primetila sam da Šarif zapanjeno zuri u njega. Dopustio je životinjici da se zaleti na njega i da mu zarije oštre zubi�e kroz svilene �arape u nožni zglavak. Šarif ispusti krik pun užasa i stade da skaku�e unaokolo na zdravoj nozi, pokušavaju�i da otrese Karioku. Jednim pokretom sam dohvatila životinjicu i otrgla je, a zatim je, okrenuvši je, prinela na grudi. Odmah je stao da se meškolji i da mi liže bradu. "Za ime Boga, šta je to?" povika Šarif, zure�i u angorsko �udovište koje se vrpoljilo. "On je vlasnik kola", odvratih, uzdahnuvši i shvativši da je došao kraj. "Želite li da upoznate njegovu bolju polovinu?" Šarif krenu za mnom, šepaju�i, a zatim �ak povu�e nogavicu naviše da bi video koliko mu je noga povre�ena. "To stvorenje bi moglo biti besno", stade on da se žali kada stigosmo do minareta. "Takve životinje �esto napadaju ljude." "Nije besan - samo je oštar kriti�ar", odvratih. Gurnusmo vrata koja su bila otškrinuta i stadosmo da se penjemo tamnim stepeništem minareta na drugi sprat. Prostorija je bila velika; celom dužinom prozora protezala se klupa prekrivena jastucima. Lili se poput kakvog paše ugnezdila izme�u jastuka, podigavši noge i zatakavši vatu izme�u prstiju,

pažljivo je lakirala nokte krvavo-crvenim lakom. Na sebi je imala mikroskopsku haljinu sa svetlucavim, ruži�astim šljokicama; kada me je ugledala prostrelila me je ledenim pogledom, dok joj je kovrdžava plava kosa upadala u o�i. Karioka zakevta, traže�i da ga spustim, ali ja mu samo dadoh znak da se smiri. "Pa, i bilo je vreme", po�e ona ogor�eno. "Ne�eš verovati kakve su me sve nevolje snašle na putu ovamo!" Zatim se zagleda u Šarifa koji je stajao iza mene. "Zar tebe da sna�u nevolje?" upitah. "Dozvoli da ti predstavim svog pratioca - Šarif, šef tajne policije." Lili teško uzdahnu. "Koliko puta treba još da ti ponovim - policija nam nije potrebna. Ovo možemo same da sredimo..." re�e ona. "Nije on policajac", prekinuh je. "Rekla sam da je iz tajne policije." "Šta sad pa to treba da zna�i - da niko ne sme znati da je policajac? Oh, do �avola. Zabrljala sam nokat", odbrusi Lili, mi�u�i stopalom. Spustih joj Karioku u krilo, a ona me ponovo besno pogleda. "Pretpostavljam da poznajete ovu ženu", obrati mi se Šarif. Stajao je pored nas i, rekavši to, ispružio šaku. "Mogu li, molim vas, da pogledam vaše isprave? Nigde nije zabeleženo da ste ušli u ovu zemlju, prijavili ste skupoceni auto pod lažnim imenom i vlasnik ste psa koji je o�igledno opasan po okolinu." "Oh, uzmite sredstvo za �iš�enje", odvrati mu Lili, odgurnuvši Karioku i spustivši stopala na pod u nameri da ustane i suo�i se s njim. "Krvavo sam platila da unesem ta kola u ovu zemlju! Uostalom, otkud znate da sam ovde ilegalno? �ak ni ne znate ko sam!" Krenula je preko sobe na petama kako joj vata izme�u prstiju ne bi pokvarila lak. Iz gomile skupocenih kožnih torbi izvukla je neka dokumenta i stala njima da maše Šarifu ispred nosa. On joj ih istrgnu iz ruke, a Karioka zalaja. "Zaustavila sam se u vašoj zemlji na putu za Tunis", obavesti ga ona. "Ja sam slu�ajno šahovski velemajstor i tamo �u igrati na važnom turniru." "U Tunisu se do septembra ne�e održati nikakav šahovski me�", primeti Šarif, pregledavaju�i joj pasoš. Zatim sumnji�avo podiže pogled ka njoj. "Prezivate se Rad - da niste kojim slu�ajem u srodstvu sa..." "Jesam", odbrusi mu ona. Setih se da je Šarif lud za šahom. Nema sumnje da je �uo za Mordekaja, a možda je �ak i �itao njegove knjige. "Viza vam nije overena na ulasku u Alžir", naglasi on. "Pone�u vaš pasoš dok sve ovo ne razjasnim. Gospo�ice, ne smete napustiti hotel." Sa�ekala sam da se vrata za njim zatvore. "O�igledno, brzo sti�eš prijatelje u nepoznatim zemljama", primetih, kada se Lili vratila na svoje mesto kod prozora. "Šta �eš sada kada ti je uzeo pasoš?" "Imam još jedan", re�e ona zlovoljno vade�i vatu izme�u prstiju. "Ro�ena sam u Londonu od majke Engleskinje. Kao što znaš, britanski gra�ani mogu zadržati dvojno državljanstvo." Nisam to znala, ali na pameti su mi bila važnija pitanja. "Zašto si ta tvoja prokleta kola poslala meni? I kako si dospela ovamo, ako nisi prošla kroz pasošku kontrolu?" "U Palmi sam se ukrcala u hidroavion", re�e ona. "Ostavili su me blizu obale. Morala sam uputiti kola nekome ko ovde boravi, pošto sam ih poslala pre no što sam sama krenula. Mordekaj mi je kazao da ovamo stignem što je neprimetnije mogu�e." "Pa, to ti je bez sumnje uspelo", rekoh kiselo. "Sumnjam da iko u ovoj zemlji naslu�uje da si ovde, osim pasoške kontrole na svakoj granici, tajne policije i verovatno predsednika! Šta, do �avola, ti tražiš ovde - ili je možda Mordekaj zaboravio da ti kaže?" "Naložio mi je da do�em da te spasem - i rekao mi je da �e Solarin ovog meseca igrati u Tunisu, prokleti lažov! Umirem od gladi. Možda bi mogla da mi na�eš kakav �izburger ili nešto drugo, samo da je konkretno. Ovde ne možeš poru�iti jelo u sobu - nema �ak ni telefon." "Vide�u šta mogu da u�inim", odvratih. "Ali ja napuštam ovaj hotel. Našla sam stan na Sidi-Fredju, na oko pola sata hoda duž plaže. Uze�u kola da prebacim

stvari i za jedan sat tamo �e te �ekati jelo. Možeš se izvu�i odavde kada padne mrak i sti�i do stana preko plaže. Peša�enje �e ti prijati." Lili gun�aju�i pristade i ja odoh da pokupim svoje stvari sa klju�evima Rojsa u džepu. Bila sam sigurna da Kamel može srediti stvari oko njenog ilegalnog ulaska u zemlju; mora�u da se bak�em s njom, ali bar �u imati kola. Palo mi je na pamet da od Mordekaja nisam dobila nikakvu poruku od one u kojoj pominje gataru i igru. Mora�u da izvu�em iz Lili sve što je eventualno saznala od njega u mom odsustvu. Ministarski apartman u Sidi-Fredju bio je predivan - sastojao se od dve sobe sa zasvo�enim tavanicama i mermernim podovima, bio je kompletno namešten - �ak sam pronašla i posteljinu, a tako�e je imao balkon koji je gledao na luku i Sredozemlje iza nje. Podmitila sam osoblje u restoranu pod vedrim nebom ispod moje terase da mi donesu gore hranu i vino, pa sam se smestila napolju, na terasi, u nameri da rešim Nimovu ukrštenicu, dok �ekam na Lili da stigne plažom iz pravca hotela. Poruka je glasila ovako: Hamletov savet devojci (4) Ko je u papinim cipelama (9) Granica Tamerlanovog casrtva (10) Šta elita radi kada ogladni (4) Srednjevekovni nema�ki peva� (4) Ogoljeno jezgro reaktora (8) Delo �ajkovskog (9) Nisam imala nameru da na ovo utrošim onoliko vremena koliko sam utrošila odgonetavaju�i smisao gatarinih re�i sa salvete, a ovde mi je išlo u prilog i to što sam poznavala muziku. Postojale su samo dve vrste nema�kih trubadura: majstersingeri i minesingeri. Tako�e sam znala i sva dela koja je �ajkovski napisao - nije ih bilo tako mnogo sa devet slova. U prvom pokušaju dobila sam: "Po�i, ribarski, Kaspijski, na�u, Mini, otopljeno, Jovanka Orleanka." Ve� sam iz ovoga mogla naslutiti smisao. Tamerlanovo carstvo se s druge strane grani�ilo ruskim stepama. A nuklearni reaktor �ije se jezgro topi postaje "kriti�an" - osam slova. I tako sam dobila poruku koja je glasila: "Po�i do Ribarskog stepeništa; na�i Mini; Kriti�no!" Iako nisam znala kakve veze sa svim tim ima Jovanka Orleanka, u gradu Alžiru postojalo je mesto koje se zvalo "Escaliers de la Pecherie" - Ribarsko stepenište. A kada sam na brzinu pregledala svoj adresar, utvrdila sam da je Nimova prijateljica Mini Renselas, žena danskog konzula - �iju adresu mi je dao u slu�aju da mi nešto zatreba - stanovala u broju jedan tog istog Ribarskog stepeništa. Iako mi pomo�, koliko sam ja znala, nije bila potrebna, izgleda da je njemu bilo kriti�no da se vidim s njom. Pokušah da se prisetim zapleta Jovanke Orleanke od �ajkovskog, ali u se�anju mi je ostalo samo njeno spaljivanje na loma�i. Nadala sam se da mi Nim nije namenio istu sudbinu. Znala sam gde se nalazi Ribarsko stepenište - beskrajne kamene stepenice koje su se protezale izme�u Bulevara Anatola Fransa i ulice po imenu Bab el Oued ili Re�na kapija. Ribarska džamija nalazila se na vrhu, blizu ulaza u Kazbah - ali tamo nije bilo ni�eg što bi podse�alo na danski konzulat. Au contraire, ambasade su se nalazile na drugom kraju grada u stambenoj oblasti. Ušla sam unutra, podigla telefonsku slušalicu i pozvala Terezu koja je još bila na radnom mestu, iako je bilo devet sati uve�e. "Razume se da poznajem gospo�u Renselas!" zaurla ona svojim hrapavim glasom. Bile smo udaljene jedna od druge jedva trideset milja, nalazile smo se na kopnu, ali preko telefona su nam glasovi zvu�ali kao da se nalazimo na dnu mora. "Nema toga u Alžiru ko je ne poznaje - veoma šarmantna dama. Donosila mi je danske �okoladne bonbone i one male slatkiše iz Holandije sa cvetom u sredini. Bila je žena holandskog konzula." "Kako to mislite, bila?" povikah i ja. "Oh, to je bilo pre revolucije, devoj�ice. Muž joj je mrtav ve� deset, a možda i celih petnaest godina. Ali ona je još ovde - bar tako kažu. Me�utim, telefon nema, jer bih ja to ina�e znala."

"Kako da do�em do nje?" zaurlah, jer se na liniji �uo sve glasniji šum vode. Ovde prisluškiva�i nisu bili potrebni - naš se razgovor mogao �uti na drugom kraju luke. "Imam samo adresu - Ribarsko stepenište broj jedan. Ali u blizini džamije nema ku�a." "Ne", razdra se Tereza, "tamo ne postoji broj jedan. Jesi li sigurna da imaš ta�nu adresu?" "Pro�ita�u vam je", rekoh. "Glasi vahad, Escaliers de la Pecherie." "Vahad!" Teraza se nasmeja. "Tako se kaže i broj jedan - ali ovde nije re� o broju ku�e - ve� o osobi. On je tamošnji vodi�, možeš ga na�i blizu Kazbaha. Znaš onu tezgu sa cve�em blizu džamije? Upitaj prodavaca cve�a za njega - za pedeset dinara �e te povesti u obilazak. Jesi li shvatila - re� vahad isto se izgovara kao i 'broj jedan'?" Teraza je spustila slušalicu pre no što sam uspela da je pitam zašto mi je bio potreban vodi� da prona�em Mini. Ali izgleda da su se u Alžiru stvari obavljale na druga�iji na�in. Upravo sam planirala da krenem tamo u vreme sutrašnjeg ru�ka kada sam za�ula grebanje pse�ih šapa po mermernom podu spoljašnjeg hodnika. Usledilo je nervozno kucanje, a onda je Lili nahrupila unutra. I ona i Karioka uputili su se pravo u kuhinju iz koje se širio miris podgrejane ve�ere: pe�eni rouget, ostrige spremljene na pari i kuskus. "Moram nešto da bacim u kljun", doviknu mi Lili preko ramena. Kada sam je stigla ve� je podizala poklopce na loncima i �eprkala po hrani. "Tanjiri nam nisu potrebni", obavesti me ona, bacaju�i Karioki komadi�e koje je on halapljivo gutao. Uzdahnuh i nastavih da posmatram Lili kako se kljuka, od �ega sam uvek gubila apetit. "Zašto te je Mordekaj poslao ovamo? Pisala sam mu da te drži što dalje odavde." Lili se okrenu i zagleda u mene širom otvorenih sivih o�iju. Izme�u prstiju joj je visio komad jagnjetine iz kuskusa. "Trebalo bi da si dirnuta", obavesti me ona. "U tvom smo odsustvu razrešili celu tajnu." "Prosvetli me, molim te", rekoh joj nimalo impresionirana. Zatim odoh da otvorim bocu odli�nog alžirskog crvenog vina i napunih nam �aše, dok je ona pri�ala. "Mordekaj je pokušavao da kupi te retke i vredne šahovske figure u ime jednog muzeja - ali za to je saznao Luelin i svim silama se trudio da minira njihov dogovor. Mordekaj podozreva da je Luelin podmitio Sola da sazna nešto više o figurama. Kada mu je Sol zapretio da �e otkriti njegovu dvoli�nost, Luelina je uhvatila panika pa je unajmio nekoga da ga ucmeka!" Bila je veoma zadovoljna svojim objašnjenjem. "Mordekaj ili nije dobro obavešten ili te je naveo na pogrešan trag", rekoh joj. "Luelin nema nikakve veze sa Solovom smr�u. Ubio ga je Solarin. Sam mi je to priznao. Solarin je ovde u Alžiru." Lili je upravo prinosila ustima ostrigu, ali ju je ispustila u lonac sa kuskusom. Posegnula je za �ašom sa vinom i otpila dobar gutljaj. "Ponovi to još jednom, molim te", izusti ona. Ponovila sam. Celu pri�u, onako kako sam je ja povezala, ništa ne skrivaju�i od nje. Ispri�ala sam joj kako me je Luelin zamolio da mu pribavim figure - kako je gatara u svom proro�anstvu sakrila poruku - kako se Solarin stvorio u Alžiru i rekao mi da je Sol ubio Fiskea i pokušao da ubije njega. I to sve zbog figura. Ispri�ala sam joj da sam došla do zaklju�ka da postoji formula, što je i ona ispravno pretpostavila. I da je ona skrivena u šahovskoj garnituri za kojom svi tragaju. Pri�u sam završila mojom posetom Luelinovom drugaru, trgovcu tepisima - i njegovom pri�om o tajanstvenoj Mokhfi Mokhtar iz Kazbaha. Kada sam završila, Lili je ostala da stoji otvorenih usta - ni zalogaj nije uzela sve vreme dok sam pri�ala. "Zašto mi ništa od svega ovoga nisi ranije ispri�ala?" zanimalo ju je. Karioka je ležao na le�ima sa šapicama podignutim uvis, glume�i da je bolestan. Pokupih ga sa poda i spustih u lavabo, pustivši vodu da polako te�e kako bi mogao da pije.

"Ve�inu stvari nisam znala dok nisam stigla ovamo", rekoh Lili. "Jedini razlog zbog koga sam ti sada sve ovo ispri�ala jeste taj što mi moraš u ne�emu pomo�i, što ne mogu sama da obavim. Sve mi se �ini da se upravo igra partija šaha i da drugi vuku poteze. Nemam pojma o šahu, ali ti si za to stru�njak. Da bih pronašla figure, moram saznati kako se ova partija igra." "Šališ se", re�e Lili. "Misliš na pravu partiju šaha? U kojoj su figure ljudi? Kada nekog ubiju - to mu do�e kao da skloniš figuru sa table?" Ona ode do sudopere i stade da trlja šake, okupavši pri tom Karioku. Gurnuvši ga onako mokrog pod mišku, uputi se u dnevnu sobu, a ja krenuh za njom, ponevši vino i �aše. Kao da je potpuno zaboravila na hranu. "Znaš", primeti ona, i dalje kora�aju�i po sobi, "kada bismo uspele da saznamo ko su figure, mogle bismo to da rešimo. Dovoljno mi je da pogledam u tablu, makar usred igre, pa da rekonstruišem pre�ašnje poteze. Na primer, mislim da sa sigurnoš�u možemo tvrditi da su Sol i Fiske bili pešaci..." "Isto kao ti i ja", složih se. Liline o�i blistale su kao u lova�kog psa koji je namirisao lisicu. Retko sam je videla ovako uzbu�enu. "Figure bi mogli biti i Luelin i Mordekaj..." "I Hermanold", dodadoh brzo. "On je pucao na naša kola!" "Ne smemo zaboraviti ni Solarina", re�e ona. "Nema sumnje da je i on igra�. Kada bismo se malo više posvetili ovome i pažljivo rekonstruisali doga�aje, mislim da bih mogla sve poteze da predstavim na tabli i do�em do nekog zaklju�ka." "Možda bi bilo dobro da no�as ostaneš ovde", predložih. "Šarif bi mogao da pošalje svoje momke da te uhapse kada prikupi dokaze da si u zemlju stvarno ušla ilegalno. Sutra �u pokušati da te prokrijum�arim u grad. Moj klijent Kamel možda može da povu�e nekoliko kon�i�a koji �e te spasti zatvora. U me�uvremenu, ne bi bilo loše da se posvetimo ovoj slagalici." Probdele smo pola no�i rekonstruišu�i doga�aje, pomeraju�i šahovske figure na Lilinoj portabl tabli - koriste�i šibicu umesto nedostaju�e bele kraljice. Ali Lili je bila o�ajna. "Kada bismo imale samo malo više podataka", žalila se ona dok smo posmatrale kako nebo postaje ljubi�astoplavo. "Mislim da znam kako da do�emo do novih podataka", priznadoh. "Imam jednog veoma bliskog prijatelja koji mi je pomagao da razrešim ovu zagonetku - kada bih samo mogla da do�em do njega. On je �arobnjak za kompjutere koji mnogo igra šah. U Alžiru ima prijateljicu sa jakim vezama - ženu pokojnog danskog konzula. Nadam se da �u se sutra videti s njom. Možeš po�i sa mnom, ako sredimo sve oko tvoje vize. Tada smo se složile da bi blo najpametnije da se zavu�emo u krevete i uhvatimo bar malo sna. Nisam ni pretpostavljala da �e se za nekoliko �asova desiti nešto što �e me preoobraziti iz nevoljnog u�esnika u glavnog igra�a u pomenutoj partiji šaha. La Darse je bio kej na severozapadnom kraju alžirske luke, gde su stajali ukotvljeni ribarski �amci. Bio je to duga�ak, kameniti mol koji je spajao glavno kopno sa malim ostrvom koje su Alžirci zvali - Al Djezair. Tamo se nalazilo ministarsko parkiralište, ali Kamelovih kola nije bilo, tako da sam na njegovo mesto parkirala veliki plavi korniš, ostavivši mu poruku na tabli. Nije mi baš bilo drago što moram ostaviti taj pastelni otvoreni auto me�u tolikim sjajnim crnim limuzinama, ali i to je bilo bolje nego da smo ga parkirale negde na ulici. Lili i ja se uputismo duž obale ka Bulevaru Anatola Fransa, zatim pre�osmo Aveniju Ernesta �e Gevare na putu ka Stepeništu koje je vodilo ka Ribarskoj džamiji. Lili je ve� na tre�ini stepeništa sela na hladan, gladak kamen; sa nje se cedio znoj, mada je još bilo prohladno jutro. "Pokušavaš da me ubiješ", obavesti me ona dah�u�i. "Kakvo je ovo mesto? Ove ulice idu pravo naviše. Trebalo bi da buldožerima sravne celo mesto i krenu iz po�etka." "Meni se baš dopada", rekoh, vuku�i je za ruku da ustane. Karioka je ležao sav blatnjav pored nje na stepeniku, sa isplaženim jezikom. "U blizini Kazbaha nema parkirališta. Polazi."

Posle nebrojeno pritužbi i zastajkivanja, stigosmo do vrha gde je kriva ulica Bab el Oued odvajala Ribarsku džamiju od Kazbaha. S naše leve strane nalazio se "Place des Martyrs", jedan široki trg pun staraca koji su sedeli na klupama; tamo se nalazila i tezga sa cve�em. Lili se skljokala na prvu praznu klupu. "Tražim vahada, vodi�a", obratih se osornom prodavcu cve�a. Odmerio me je od glave do pete, pa mahnuo rukom. Smesta mu pritr�a jedan de�ak odeven kao uli�ni deran kome je izme�u bezbojnih usana visila cigareta iz koje se širio miris hašiša. "Vahade, traži te mušterija", re�e prodavac de�aku. Ja ga dobro osmotrih. "Ti si vodi�?" upitah. Smrdljivo malo stvorenje nije moglo imati više od deset godina, ali ve� je bio sav smežuran i oronuo. Vaške da ne pominjem. On se po�eša, liznu prste da ugasi cigaretu, pa je zataknu za uvo. "Minimum pedeset dinara za Kazbah", obavesti me on. "Za stotinu �u vam pokazati grad." "Ne želim da obilazim grad", rekoh, uhvativši ga oprezno za rukav iscepane košulje i povukoh u stranu. "Tražim gospo�u Renselas - Mini Renselas, ženu preminulog danskog konzula. Prijatelj mi je kazao..." "Poznajem je", re�e on, za�kiljivši na jedno oko kako bi me bolje odmerio. "Plati�u ti da me odvedeš do nje - re�e li pedeset dinara?" Stadoh da preturam po tašni traže�i novac. "Niko ne može do te dame, ako ona to ne želi. Imate li poziv ili bilo šta drugo?" Poziv? Ose�ala sam se kao budala, ali ipak sam izvadila Nimov teleks i pokazala mu ga, misle�i da bi trik mogao da upali. Dugo ga je razgledao, prevr�u�i u rukama. Kona�no re�e: "Ne umem da �itam. Šta piše?" I tako sam morala da objasnim tom odvratnom deranu da mi ga je jedan prijatelj poslao šifriranog. Rekla sam mu i šta sam mislila da piše u njemu: po�i do Ribarskog stepeništa. Na�i Mini. Kriti�no. "I to je sve?" upita on, kao da je ovakve razgovore vodio svakog dana. "Ništa više? Možda neka tajna re�?" "Jovanka Orleanka", rekoh. "Pisalo je Jovanka Orleanka." "To nije prava re�", obavesti me on, dohvativši ponovo cigaretu i pripalivši je. Bacih pogled preko trga ka Lili koja je i dalje sedela na klupi. Uzvratila mi je pogledom koji je govorio da sam luda. Napela sam mozak, pokušavši da se setim još nekog dela �ajkovskog od devet slova - u tome je bilo rešenje - ali nije išlo. Vahad je i dalje buljio u par�e hartije u ruci. "Brojeve znam", obavesti me on na kraju. "Ovo ovde je telefonski broj." Spustih pogled i videh da je Nim ispisao sedam brojeva. Bila sam veoma uzbu�ena. "Je li to njen broj telefona?" upitah. "Mogli bismo je pozvati i pitati..." "Nije", odvrati vahad, tajanstveno me posmatraju�i, "to nije njen broj telefona - ve� moj." "Tvoj!" povikah. Sada se i Lili i prodavac cve�a zagledaše u nas, a Lili ustade i krenu ka nama. "Ali zar to ne dokazuje..." "To dokazuje da neko zna da ja znam gde je ta dama", re�e mi on. "Ali ne�u vas odvesti do nje, ako ne znate pravu re�." Tvrdoglavi mali vašljivko. Proklinjala sam Nima što je toliko tajanstven, kada mi odjednom sinu. Setih se još jedne opere �ajkovskog koja je imala devet slova - bar, na francuskom. Lili je upravo stigla do nas kada sam zgrabila vahada za kragnu. "Dame Pique!" povikah. "Pikova dama!" Vahad mi se osmehnu, otkrivši pokvarene zube. "Tako je, gospoja", re�e on. "Crna kraljica". Zgazivši cigaretu, dade nam znak da po�emo za njim preko Bab el Oueda i sledimo ga u Kazbah. Vahad nas je vodao gore-dole strmim ulicama Kazbaha koje sama nikada ne bih pronašla. Lili je dahtala i kukala iza nas, a ja sam na kraju ipak podigla Karioku i gurnula ga u tašnu samo da prestane da cvili. Posle pola sata mu�nog zaobilaženja, kona�no stigosmo u �orsokak sa visokim zidom od cigala koji je potpuno zaklanjao svetlost što je odozgo dopirala. Vahad je zastao da pri�eka

Lili, a ja sam iznenada osetila jezu duž ki�me. Obuzeo me je ose�aj kao da sam ovde ve� bila. A onda sam shvatila da sam upravo ovo mesto sanjala one no�i kod Nima kada sam se probudila oblivena hladnim znojem. Užasnula sam se. Okrenula sam se prema vahadu i š�epala ga za rame. "Kuda nas to vodiš?" povikah. "Sledite me", re�e on i otvori teška, drvena vrata duboko usa�ena u zid od cigala. Pogledah Lili i slegnuh ramenima; u�osmo. Ispred nas se nalazilo mra�no stepenište koje kao da je vodilo u neku tamnicu. "Jesi li siguran da znaš šta radiš?" doviknuh za vahadom, koji je ve� nestao u tami. "Jesi li sigurna da nas ne�e kidnapovati?" prošaputa Lili iza mene kada krenusmo niz stepenice. Spustila mi je šaku na rame, a Karioka je tiho cvileo iz moje tašne. "�ula sam da plavuše imaju dobru pro�u na tržištu belih robova..." Za nju bi dobili duplo, ako se vrednost odre�uje po obimu, pomislih. Ali naglas rekoh: "Zaveži i prestani da se guraš." Me�utim, bilo me je strah. Znala sam da sama nikada ne bih pronašla put nazad. Vahad nas je �ekao u podnožju, gde sam se u mraku sudarila sa njim. Lili se i dalje držala za mene kada smo za�ule vahada kako otvara neka vrata. Vrata se odškrinuše i propustiše malo prigušene svetlosti. Uvukao me je u neki veliki, mra�ni podrum gde je desetak, a možda i više mušakaraca sedelo na jastucima na podu i bacalo kockice. Nekoliko ih je podiglo zamu�ene poglede dok smo prolazili kroz odaju punu dima. Ali nijedan nije pokušao da nas zaustavi. "Kakav je to grozan miris?" upita tiho Lili. "Kao da se negde raspada neko telo." "Hašiš", odvratih isto šapatom, pogledavši prema velikim bongovima ispunjenim vodom i razmeštenim po odaji, a zatim prema muškarcima koji su uvla�ili dimove na cevi i bacali kockice od slonova�e. Blagi Bože, kuda nas je to vahad vodio? Išle smo za njim kroz prostoriju dok nismo stigle do vrata na suprotnom kraju, a zatim se uputile kroz neki mra�ni prolaz što se peo naviše do stražnjeg dela jedne male prodavnice. Radnja je bila puna ptica - posvuda unaokolo lepršale su po kavezima sa granama ptice iz džungle. Spoljašnja svetlost prodirala je unutra kroz samo jedan veliki prozor prekriven vinovom lozom. Stakleni luster bacao je zlatne, zelene i plave prizme na zidove i preko zabra�enih lica i kosa šest žena koje su se kretale po toj prostoriji. Isto kao oni muškarci dole, ove žene tako�e nisu obra�ale pažnju na nas kao da smo tapete na zidovima. Vahad me povu�e kroz lavirint drve�a i postolja do malog lu�nog prolaza na drugom kraju radnje koji je vodio u uski hodnik. Drugog ulaza sem ovog kojim smo mi došli nije bilo, a visoki zidovi od cigle prekriveni mahovinom okruživali su mali trg, kaldrmu i teška vrata u zidu nasuprot nama. Vahad pre�e preko zatvorenog dvorišta i povu�e konopac koji je visio pored vrata. Prošlo je dosta vremena pre no što se bilo šta dogodilo. Bacih pogled prema Lili koja se i dalje �vrsto držala za mene. Zadržavala je dah, lice joj je bilo samrtni�ki bledo, a bila sam ube�ena da i ja sli�no izgledam. Prvobitna nelagodnost koju sam ose�ala prerasla je u užas. Na rešeci u vratima pojavi se lice nekog muškarca. Bez re�i se zagledao u vahada. Zatim mu je pogled skrenuo na Lili i mene, kao i ka mestu na kome smo stajale. �ak je i Karioka �utao. Vahad nešto promrmlja i mada smo bile udaljene od njega dvadeset stopa, mogla sam da �uje šta je kazao. "Mokhfi Mokhtar", prošaputa on. "Doveo sam joj onu ženu." Prošli smo kroz masivna drvena vrata i našli se u malom vrtu okruženom zidom od cigala. Pod je bio ukrašen emajliranim plo�icama koje su obrazovale razne šare. Nigde nisam uo�ila dve iste. Vodoskoci su blago grgoljili izme�u šarenog liš�a. Ptice su gukale i �urlikale u pegavoj polutami. U stražnjem delu dvorišta nalazio se niz francuskih prozora prekriven vinovom lozom. Kroz te prozore ugledala sam sobu bogato ukrašenu marokanskim tepisima, kineskim vaznama, predmetima od štavljene kože i teškim duborezima.

Vahad skliznu kroz kapiju iza nas. Lili se okrete i povika: "Ne daj tom malom ljigavcu da zbriše - nikada se odavde ne�emo izvu�i!" Ali on je ve� bio nestao. Izgubio se i �ovek koji nas je pustio unutra - i tako smo nas dve ostale same u dvorištu, u kome je vazduh bio mra�an i hladan i u kome je preovladavao miris kolonjske vode i trave. Osetila sam laku vrtoglavicu slušaju�i skladan zvuk vodoskoka koji se odbijao o zidove prekrivene mahovinom. Primetila sam neku priliku kako promi�e iza francuskih prozora. Na trenutak se pojavila iza gustog pokrova od jasmina i visterije. Lili me š�epa za šaku. Stajale smo pored vodoskoka i posmatrale srebrnasto obli�je kako kroz lu�ni prolaz izlazi u vrt, lebde�i kroz poluzelenu svetlost - bila je to jedna vitka, prelepa žena �ija providna ode�a kao da je šaputala dok se kretala. Meka kosa vijorila joj se oko napola zabra�enog lica, podse�aju�i na srebrna krila ptica. Kada nam se obratila, njen me je umilni i tihi glas podsetio na žubor hladne vode preko glatkog kamenja. "Ja sam Mini Renselas", re�e ona, iskrsnuvši pred nama sli�na privi�enju na treperavoj svetlosti. Ali �ak i pre no što je smakla neproziran srebrni veo koji joj je zaklanjao lice, pogodila sam ko je. Bila je to gatara. 19. SMRT KRALJEVA Za ime Boga, sedimo, pri�ajmo Žalosne pri�e o smrti kraljeva. Jedni svrgnuti, drugi u ratu poginuli, Ti duhovima svrgnutih mu�eni, Oni otrovani od žena, a neki Ubijeni u snu; svi mrtvi, jer U šupljoj kruni smrtne glave kralja Smrt ima dvor svoj... Probuši najzad malom �iodom Zid njegovog zamka, i - zbogom, moj kralju! 'Ri�ard II', Vilijem Šekspir (Prevod: Sima Pandurovi� i Živojin Simi�) PARIZ, 10. JULI 1793. Mirela je stajala ispod krošnji kestenova na ulazu u dvorište Žak-Luj Davida, a zatim provirila kroz željeznu ogradu. U duga�kom, crnom haiku i lica zaklonjenog muslinskim velom, li�ila je na tipi�an model sa egzoti�nih platana slavnog slikara. Što je bilo još važnije, u toj je ode�i niko nije mogao prepoznati. Prašnjava i iscrpljena usled mukotrpnog puta, ona povu�e uže i za�u odjek zvona iznutra. Pre manje od šest nedelja, primila je pismo od nastojnice iz koga je lako bilo razabrati da im je vreme neprijatelj i u kome ju je ova optužila što je napustila Pariz. Pismo je dugo putovalo pre no što je stiglo do nje, pošto je prvo poslato na Korziku, a zatim ga je jedini preostali �lan Napoleonove i Elizine porodice koji nije utekao sa ostrva - njihova koštunjava stara baka, An�ela-Marija di Pijetra-Santa - prosledila do nje. Mireli je nare�eno da se vrati u Francusku: Saznavši da više nisi u Parizu, uplašila sam se ne samo za tebe, ve� i za sudbinu onoga što ti je Bog poverio na �uvanje - a ti si tu odgovornost s prezrenjem odbacila. O�ajna sam zbog onih tvojih sestara koje su možda pobegle u taj grad u nadi da �eš im pomo�i, a tebe tamo nije bilo. Razumeš šta ho�u da kažem. Podse�am te da pred sobom imamo mo�ne protivnike koji ne�e ni pred �im prezati da ostvare svoje ciljeve... koji su organizovali opoziciju dok su nas vetrovi sudbine oduvali na razne strane. Došlo je vreme da uzmemo dizgine u ruke i da stvari okrenemo u našu korist, kao i da ponovo sjedinimo ono što je sudbina razdvojila.

Nare�ujem ti da se smesta vratiš u Pariz. Tamo sam ve� poslala nekog koga poznaješ da te potraži... sa naro�itim uputstvima u pogledu tvog zadatka, koji je ugrožen. Duboko sau�estvujem u tvom bolu za tvojom cenjenom ro�akom. Neka ti Bog bude na pomo�i u ovom preduzetništvu. Na pismu nije bilo datuma, niti potpisa. Mirela je prepoznala nastojni�in rukopis, ali nije imala pojma pre koliko vremena je pismo bilo napisano. Mada su je pogodile optužbe da je zanemarila svoju dužnost, Mirela je ipak prozrela da to nije najvažnije u nastojni�inom pismu. Ostale figure bile su u opasnosti, isto kao i druge opatice - a pretile su da ih ugroze iste one sile zla koje su uništile Valentinu. Morala se vratiti u Francusku. Šahin je pristao da je otprati do mora. Ali njen sin Šarlot, star tek mesec dana, bio je suviše mali za jedan tako težak put. Šahinovi sunarodnici u Djaneti zakleli su se da �e se brinuti o detetu do njenog povratka, pošto su ve� ionako to crvenokoso dete smatrali prorokom koga su �ekali. Posle bolnog rastanka, Mirela ga je ostavila u naru�ju dojilje i otišla. Dvadeset pet dana prelazili su preko Deban Ubarija, zapadnog oboda Libijske pustinje, koriste�i pre�ice preko planina i prevarnih dina kako bi što pre izbili na more u Tripoliju. Tamo ju je Šahin ukrcao na škunu sa dva jarbola koja je išla za Francusku. Ti su brodovi bili najbrži na svetu i mogli su na otvorenom moru da razviju brzinu od �etrnaest �vorova, prevaljuju�i put od Tripolija do Sen-Nazara na uš�u Loare za nekih deset dana. Mirela se vratila u Francusku. Dok je sada stajala ispred Davidove kapije, prljava i iscrpljena od putovanja, pogledala je izme�u šipki u dvorište iz koga je pobegla pre manje od godinu dana. Ali �inilo joj se da je prošlo više od stotinu godina od onog popodneva kada su ona i Valentina, kiko�u�i se zbog svoje odvažnosti, presko�ile baštenski zid i otišle u Kordelje da se na�u sa sestrom Klod. Potiskuju�i te misli iz glave, Mirela još jednom povu�e uže. Kona�no, iz vratareve ku�ice izi�e ostareli sluga Pjer i teškim korakom uputi se prema železnoj kapiji ispred koje je ona �utke stajala u senci razgranatih kestenova. "Gospo�o", po�e on, ne prepoznavši je, "gospodar ne prima nikoga pre ru�ka - ako nemate zakazano, onda vas uopšte ne�e primiti." "Ali Pjer, mene �e sigurno pristati da vidi", re�e Mirela, spustivši veo. Pjer razroga�i o�i, a brade po�e da mu podrhtava. Zatim stade da petlja teškim klju�em oko brave, pokušavaju�i da otvori železnu kapiju. "Gospo�ice", prošaputa on, "svakog dana smo se molili za vas." Dok je otvarao kapiju, u o�ima su mu se svetlucale suze radosnice. Mirela ga na brzinu zagrli i njih dvoje se žurno uputiše preko dvorišta. David je u studiju bio sam; deljao je jedan veliki komad drveta - skulpturu Ateizma koja �e narednog meseca biti izložena na svetkovini Svevišnjeg. Miris tek ise�enog drveta ispunjavao je vazduh. Pod su prekrivale gomile strugotine, a njegov skupi somotski žaket bio je zasut drvenom prašinom od testerisanja. Kada su se vrata iza njega otvorila, on se okrenuo, sko�io na noge, zaljuljavši pri tom tronožac, a dleto mu je ispalo iz šake. "Ili sanjam ili sam poludeo!" povika on, podižu�i oblak prašine dok je jurio preko prostorije da Mirelu snažno zagrli. "Hvala Bogu da si dobro!" Zatim ju je odaljio od sebe da je bolje pogleda. "Kada si otišla, Mara je stigao ovamo sa izaslanstvom, a njegovi ministri i delegati prekopali su mi celu baštu poput svinja koje riju po blatu, traže�i otpatke. Nisam imao pojma da te šahovske figure stvarno postoje! Da si mi se poverila, možda sam mogao da pomognem..." "Možeš mi sada pomo�i", odvrati Mirela, iscrpljeno se spustivši na stolicu. "Da li je dolazio ovamo neko da me traži? O�ekujem nastojni�inog emisara." "Drago moje dete", po�e David zabrinutim glasom, "nekoliko ih je dolazilo ovde u Pariz za vreme tvog odsustva - dobijali smo pisma od mladih žena koje su tražile da se sastanu sa tobom ili Valentinom. Umirao sam od straha za tebe. Sve sam te poruke predao Robespjeru, misle�i da bi nam to moglo pomo�i da te prona�emo."

"Robespjeru! Blagi Bože, šta ste u�inili?" povika Mirela. "On mi je blizak prijatelj u koga imam poverenja", žurno odvrati David. "Zovu ga 'Nepodmitljivi'. Niko ga ne može podmititi da se ogluši o svoju dužnost. Mirela, ispri�ao sam mu da si umešana u aferu oko Monglanske garniture. I on je tragao za tobom..." "Ne!" zavrišta Mirela. "Niko ne sme znati da sam ovde, pa �ak ni da si me uopšte video! Zar ne shvataš... Valentina je ubijena zbog tih figura. I moj je život u opasnosti. Reci mi, koliko je opatica dolazilo, a �ija si pisma dao tom �oveku." David je bio bled od straha dok je pokušavao da se priseti. Da li je bila u pravu? Možda se on prera�unao... "Bilo ih je pet", odgovori on. "U radnoj sobi imam negde zabeležena njihova imena." "Pet opatica", prošaputa ona. "Još pet koje su umrle zbog mene. Jer nisam bila tu." Pogled joj odluta negde u daljinu. "Mrtve!" ponovi David. "Ali on nijednu nije stigao ni da ispita. Otkrio je da su nestale... sve do jedne." "Ostaje nam samo da se molimo da je to ta�no", odvrati ona, usredsredivši pogled na njega. "Uja�e, te figure su daleko opasnije od svega što možeš zamisliti. Moramo saznati nešto više o tome koliko je Robespjer u sve to umešan, ne otkrivši mu da sam ovde. A Mara - gde je on? Jer ako taj �ovek za to sazna, onda nam �ak ni molitve ne�e pomo�i." "Kod ku�e je, teško bolestan", prošaputa David. "Bolestan, ali mo�niji no ikada. Pre tri meseca, žirondinci su ga izveli pred sud radi toga što je zagovarao ubijanje i diktaturu, što je odbacio na�ela Revolucije - slobode, jednakosti, bratstva. Ali preplašena porota je oslobodila Maraa, svetina ga je krunisala lovorovim vencem, rulja ga je kli�u�i nosila ulicama i izabrala za predsednika jakobinskog kluba. Sada sedi kod ku�e i potkazuje žirondince koji su ga izdali. Ve�ina je pohapšena; ostali su umakli u provinciju. On vlada državom iz kade, a kao oružje koristi strah. Izgleda da je ta�no ono što se govori o našoj revoluciji - vatra koja uništava ne može da gradi." "Ali može je progutati ve�i plamen", primeti Mirela. "Taj ve�i plamen je Monglanska garnitura. Kada ponovo budu sve figure sakupljene na jedno mesto, proguta�e �ak i Maraa. Vratila sam se u Pariz da oslobodim tu silu. I o�ekujem da mi ti u tome pomogneš." "Ali zar nisi �ula šta sam upravo rekao?" povika David. "Našu zemlju ve� razdiru osveta i izdaja. Gde je kraj tome? Ako verujemo u Boga, moramo verovati u božansku pravdu koja �e vremenom dovesti ljude k pameti." "Nemam vremena", re�e Mirela. "Ne�u �ekati na Boga." 11. JULI 1793. Još jedna opatica nije mogla da �eka i zbog toga je hitala ka Parizu. Šarlota Kordej stigla je u grad poštanskom ko�ijom u deset sati pre podne. Pošto se prijavila u malom obližnjem hotelu, uputila se na nacionalnu konvenciju. Ambasador Žene prokrijum�ario joj je u Kan nastojni�ino pismo; pismo je dugo putovalo, ali zato je poruka bila jasna. Figure koje je prošlog septembra sestra Klod donela u Pariz bile su nestale. Još je jedna opatica umrla zajedno sa Klod za vreme Terora - mlada Valentina. Valentinina ro�aka nestala je bez traga. Šarlota je stupila u vezu sa žirondinskom klikom - bivšim delegatima u skupštini koji su se sada krili u Kanu - u nadi da �e oni znati ko se nalazio u zatvoru l'Abe, poslednjem mestu na kome je Mirela vi�ena pre no što je nestala. Žirondinci nisu ništa znali o crvenokosoj devojci koja je nestala za vreme tog ludila, ali je njihov vo�a, zgodni Barbaru, osetio naklonost prema bivšoj opatici koja je tražila svoju prijateljicu. Propusnica koju joj je dao obezbedila joj je kratak razgovor sa deputatom Lozom Dipereom, s kojim se sastala u Skupštini, u predvorju za posetioce. "Dolazim iz Kana", po�e Šarlota, �im se istaknuti deputat smestio nasuprot njoj za ugla�anim stolom. "Tražim prijateljicu koja je nestala za vreme

neprilika u zatvorima prošlog septembra. Isto kao i ja, ona je bivša opatica �iji je samostan zatvoren." "Šarl-Žan-Mari Barbaru mi nije baš u�inio uslugu time što vas je poslao ovamo", primeti deputat, cini�no podigavši obrvu. "Traže ga - zar niste �uli? Da li on to želi da izdaju nalog i za moje hapšenje? Imam dovoljno vlastitih nevolja, što mu možete re�i kada se vratite u Kan - a nadam se da �e to biti uskoro." On po�e da ustaje. "Molim vas", izusti Šarlota, ispruživši ruku. "Moja se prijateljica našla u zatvoru l'Abe na po�etku masakra. Njeno telo nikada nije prona�eno. Imamo razloga da verujemo da je umakla, ali niko ne zna gde je. Morate mi re�i - ko je od �lanova Skupštine predsedavao tim su�enjima?" Dipere zastade i osmehnu se. Ali ne prijatnim osmehom. "Niko nije utekao iz l'Abea", odvrati joj on kratko. "Nekolicina je pomilovana - mogu ih pobrojati na prste obe šake. Ako ste bili dovoljno ludi da do�ete ovamo, možda �ete biti i dovoljno ludi da odete na razgovor sa �ovekom koji je bio odgovoran za Teror. Ali ja vam to ne bih preporu�io. Zove se Mara." 12. JULI 1973. Mirela, koja je sada bila odevena u haljinu na crveno-bele ta�kice i sa slamnatim šeširom na glavi sa koga su se vijorile raznobojne trake, sišla je iz Davidove otvorene ko�ije i zamolila ko�ijaša da je sa�eka. Pohitala je prema ogromnom, pretrpanom pija�nom kvartu "Les Halles", jednom od najstarijih u gradu. U dva dana, koliko je boravila u Parizu, saznala je dovoljno da odmah preduzme izvesne korake. Nije morala da �eka na nastojni�ina uputstva. Ne samo da je nestalo pet opatica sa figurama, ve� su i drugi, kako joj je David rekao, znali za Monglansku garnituru... i za njenu ulogu u svemu tome. Suviše njih je znalo: Robespjer, Mara i Andre Filidor, šahovski majstor i kompozitor na �iju operu ju je vodila gospo�a de Stal. David joj je kazao da je Filidor pobegao u Englesku. Ali neposredno pred svoj odlazak ispri�ao je Davidu o svom susretu sa velikim matemati�arem Leonardom Ojlerom i kompozitorom po imenu Bah. Bah je Ojlerovu formulu za šetnju konjem pretvorio u muziku. Ti ljudi su smatrali da je tajna Monglanske garniture vezana za muziku. Koliko je još njih dotle stiglo? Mirela je išla kroz otvorenu pijacu, prolaze�i pored tezgi sa raznobojnim povr�em, mesom i morskim plodovima koje su sebi samo bogati mogli da priušte. Srce joj je divlje tuklo, um joj je vrtoglavo radio. Morala je smesta nešto da preduzme dok je još bila u prednosti: ona je znala gde su oni, ali oni nisu znali da je ona tu. Svi su oni bili poput pešaka na šahovskoj tabli, gonjeni prema nevidljivom središtu u igri nemilosrdnoj poput sudbine. Nastojnica je bila u pravu kada je rekla da moraju preuzeti dizgine. Ali tu kontrolu morala je da preuzme li�no Mirela. Jer upravo je shvatila da je o Monglanskoj garnituri znala više i od nastojnice - možda više od bilo kog drugog. Filidorova pri�a podržala je ono što joj je ispri�ao Taljeran, a potvrdila Leticija Bonaparta: garnitura je skrivala formulu. Nastojnica to nikada nije pomenula. Ali Mirela je znala. Pred o�ima joj je još lebdela �udna, bleda figura bele kraljice - sa palicom u obliku osmice u podignutoj šaci. Mirela si�e u lavirint, nekadašnje rimske katakombe koje su sada služile kao podzemna pijaca. Ovde se prodavala roba od bakra, kao i razne trake, za�ini i svila sa istoka. Ona pro�e pored malog kafea sa stolovima smeštenim u uskom prolazu, u kome je sedela skupina mesara koji su, umrljani tragovima robe što su je prodavali, jeli �orbu od kupusa i igrali domine. Pogled joj se zaustavi na njihovim krvavim rukama i belim prega�ama. Zatvorivši o�i, ona nastavi dalje kroz uski lavirint. Na kraju drugog prolaza nalazila se radnja u kojoj su se prodavali noževi. Gledaju�i kroz izlog, ispitivala je ja�inu i oštrinu svakog noža pre no što je pronašla jedan koji joj je odgovarao - nož za ve�eru sa izbalansiranom oštricom od šest in�a, sli�an bousadiju koji je veoma vešto upotrebljavala u pustinji. Zamolila je prodavca da naoštri se�ivo tako da je njime mogla uzduž da prepolovi vlas kose.

Sada je ostalo samo jedno pitanje. Kako �e u�i unutra? Posmatrala je trgovca kako zamotava nož u koricama u sme�u hartiju. Mirela mu je platila dva franka, gurnula paket pod mišku i otišla. 13. JULI 1793. Odgovor na svoje pitanje dobila je narednog poslepodneva, dok su se ona i David sva�ali u maloj trpezariji pored studija. Pošto je bio delegat u Skupštini, mogao je da joj obezbedi ulaz u Maraove odaje. Ali on je to odbio - plašio se. Njihovu žu�nu raspravu prekinuo je dolazak sluge Pjera. "Ispred kapije �eka neka gospo�a, sire. Traži vas i raspituje se za gospo�icu Mirelu." "Ko je ona?" upita Mirela, na brzinu pogledavši Davida. "Vaše je visine, gospo�ice", odvrati Pjer, "ima ri�u kosu - i kaže da se preziva Kordej." "Pozovite je da u�e", re�e Mirela na Davidovo iznena�enje. Zna�i, ona je emisar, pomisli Mirela kada je Pjer otišao. Setila se hladnokrvne, žestoke saputnice Aleksandrine de Forban, koja ja došla u Monglan pre tri godine da im saopšti kako je Monglanska garnitura u opasnosti. Sada ju je poslala nastojnica - ali stigla je prekasno. Kada je Šarlota Kordej ušla u sobu, zastala je i s nevericom se zagledala u Mirelu. Oklevaju�i je sela u stolicu koju joj je David pridržao, ne skidaju�i pogled sa Mirele. Pred njom je sedela žena �ije su vesti prouzrokovale da se Monglanska garnitura iznese na svetlost dana, pomisli Mirela. Iako su se obe za proteklo vreme izmenile, i dalje su bile dosta sli�ne... visoke, koš�ate, sa raspuštenim ri�im uvojcima koji su im oivi�avali ovalna lica - toliko sli�ne da su mogle biti sestre. Pa, ipak, i toliko razli�ite. "Ovamo sam došla iz �istog o�ajanja", po�e Šarlota. "Svi tragovi za koje sam mislila da bi me mogli odvesti do vas bili su hladni, sva vrata zatvorena. Moram s vama razgovarati nasamo." Ona s nelagodnoš�u pogleda prema Davidu, koji se izvini i udalji. Kada je izišao iz sobe, ona re�e: "Figure... da li su na sigurnom?" "Figure", ogor�eno ponovi Mirela. "Uvek samo figure. Divim se upornosti naše nastojnice - žene kojoj je Bog poverio duše pedeset drugih žena, žena odvojenih od sveta, koje su verovale u nju kao u vlastite živote. Rekla nam je da su figure opasne - ali ne i da �e nas zbog njih progoniti i ubijati! Kakav je to pastir koji svoje vlastite ovce vodi na klanicu?" "Razumem. Besni ste zbog smrti vaše ro�ake", re�e Šarlota. "Ali to je bio nesre�an slu�aj! Izgazila ju je rulja zajedno sa mojom voljenom sestrom Klod. Ne smete dozvoliti da ovo poljulja vašu veru. Nastojnica je vas izabrala za zadatak..." "Od sada sama biram zadatke", povika Mirela, dok su joj zelene o�i strastveno sevale. "A moj prvi zadatak jeste da se na�em o�i u o�i sa �ovekom koji je ubio moju ro�aku... jer ona nije nastradala nesre�nim slu�ajem! Prošle godine nestalo je još pet opatica. Mislim da on zna šta se sa njima desilo, kao i sa figurama koje su im bile poverene. Imam sa njim neke neraš�iš�ene ra�une." Šarlota je prinela šaku grudima. Lice joj je bilo belo kao kre� dok je preko stola zurila u Mirelu. Glas joj je podrhtavao. "Mara!" prošaputa ona. "�ula sam da je bio umešan... ali ovo nisam znala! Nastojnica ne zna da su neke opatice nestale." "Izgleda da naša nastojnica mnoge stvari ne zna", odvrati Mirela. "Ali ja znam. Mada nemam nameru da joj kvarim planove, mislim da vam je jasno kako postoje stvari za koje moram najpre da se pobrinem. Da li ste uz mene - ili protiv mene?" Šarlota se zagleda u Mirelu preko stola za ru�avanje svojim dubokim plavim o�ima u kojima se o�itavala borba ose�anja. Kona�no je ispružila šaku i njome poklopila Mirelinu. Mirela oseti kako i sama drhti. "Porazi�emo ih", re�e odlu�no Šarlota. "Šta god da zatražite od mene, bi�u na vašoj strani - a to je sigurno i nastojnicina želja." "Saznali ste da je Mara bio umešan", primeti Mirela napetim glasom. "Šta još znate o tom �oveku?"

"Pokušala sam da doprem do njega, traže�i vas", odvrati Šarlota, spustivši glas. "Vratar me je oterao. Ali pisala sam mu, traže�i da se sastanemo - ve�eras." "Da li živi sam?" stade uzbu�eno da je požuruje Mirela. "Deli stan sa sestrom Albertinom - i Simonom Evrar, svojom 'prirodnom' ženom. Ne mislite valjda tamo li�no da odete? Ako im kažete svoje ime, ili ako pogode ko ste, uhapsi�e vas..." "Ne nameravam da im kažem svoje ime", odvrati Mirela, ovlaš se osmehnuvši, "ve� vaše." Mirela i Šarlota su se u sumrak dovezle unajmljenim kabrioletom do allee preko puta Maraovog stana. Odraz sa neba obojio je prozorska stakla u krvavo crveno; umiru�e sunce zaodenulo je kaldrmu u bakar. "Moram znati koji ste razlog u pismu naveli kao izgovor za razgovor", re�e Mirela Šarloti. "Napisala sam da dolazim iz Kana", re�e Šarlota, "i da želim da prijavim aktivnosti žirondinaca protiv vlade. Navela sam da znam za zavere koje se tamo kuju." "Dajte mi svoje isprave", re�e Mirela, ispruživši šaku, "u slu�aju da mi bude potreban dokaz da u�em." "Moli�u se za vas", odvrati Šarlota, predaju�i joj dokumenta, koja Mirela gurnu u steznik pored noža. "�eka�u vas ovde da se vratite." Mirela pre�e preko ulice i krenu uz stepenice trošne kamene ku�e. Zastala je ispred ulaza, na kome je bila pri�vrš�ena izlizana posetnica: ŽAN POL MARA: LEKAR Duboko je udahnula i metalnim zvekirom zalupala na vrata. Zvuk se odbio o gole unutrašnje zidove. Kona�no je �ula kako neko vu�e noge i prilazi vratima - a zatim ih jednim trzajem otvara. Našla se pred nekom visokom ženom, krupnog lica boje surutke, izbrazdanog borama. Zglavkom je sklonila slamnati �uperak koji se oslobodio iz neuredno pokupljene kose. Dok je brisala brašnjave šake o peškir koji joj je bio gurnut za široki struk, ona stade da odmerava Mirelu u nabranoj haljini na ta�kice, sa šeširi�em sa trakama i mekim uvojcima koji su joj prekrivali mle�na ramena. "Šta želite?" frknu prezrivo ona. "Prezivam se Kordej. Gra�anin Mara me o�ekuje", re�e Mirela. "Bolestan je", odbrusi žena. Po�ela je da zatvara vrata, ali ih Mirela gurnu, primoravši ženu da korakne unazad. "Zahtevam da ga vidim!" "Šta je bilo, Simona?" doviknu druga žena koja se pojavila na kraju duga�kog hodnika. "Posetiteljka, Albertina - za tvoga brata. Rekla sam joj da je bolestan..." "Gra�anin Mara �e sigurno želeti da me primi", viknu Mirela, "kada bude �uo da donosim vesti iz Kana - i Monglana." Kroz otškrinuta vrata na pola hodnika za�u se muški glas. "Posetiteljka, Simona? Smesta mi je dovedi!" Simona slegnu ramenima i dade Mireli znak da po�e za njom. Prostorija je bila velika i poplo�ana; u njoj se nalazio samo jedan mali prozor visoko u zidu kroz koji je na trenutak ugledala crveno nebo, koje je lagano krvarilo i postajalo sivo. Mesto je zaudaralo na jake lekove i trulež. U uglu je bila postavljena bakarna kada u obliku �izme. U njoj je, u senci koju je narušavala samo svetlost sve�e na dasci za pisanje koju je držao na kolenima, sedeo Mara. Glava mu je bila obmotana vlažnom tkaninom, a boginjava koža izgledala je bolesno bela pri sjaju sve�e; sedeo je nagnut nad daskom prepunom pera i hartije, zadubljen u posao. Mireline o�i po�ivale su na tom �oveku. Nije podigao pogled kada ju je Simona ugurala u prostoriju i dala joj znak da sedne na drvenu stolicu bez naslona pored kade. Nastavio je da piše dok je Mirela zurila u njega, a srce joj

luda�ki tuklo. �eznula je da sko�i, da mu gurne glavu pod mlaku vodu u kadi i da ga tako drži dok... Ali Simona je ostala da stoji pored nje. "Došli ste u pravi �as", po�e da govori Mara, i dalje ne dižu�i pogled sa hartija. "Upravo pripremam popis žirondinaca za koje se veruje da agituju po provincijama. Ako dolazite iz Kana, možete potvrditi ispravnost mog popisa. Ali pomenuste da donosite vesti i iz Monglana..." Pomenuvši Monglan, podiže pogled prema Mireli i razroga�i o�i. Zanemeo je i tek posle nekoliko trenutaka skrenuo pogled ka Simoni. "Možeš nas ostaviti same, draga prijateljice", re�e joj on. Simona se jedan trenutak nije ni pomerila, ali se na kraju, ne odolevši Maraovom prodornom pogledu, ipak okrenula i izišla, zatvorivši za sobom vrata. Mirela bez ijedne re�i uzvrati Marau pogled. �udno, pomisli. Pred njom se nalazila �ista inkarnacija zla - �ovek �ije ju je odvratno lice toliko dugo proganjalo u teškim snovima - sedeo je u bakarnoj kadi ispunjenoj smrdljivim solima, trule�i poput komada pokvarenog mesa. Smežurani starac, koga je ubijalo vlastito zlo. Sažaljevala bi ga da je u njenom srcu bilo mesta za sažaljenje. Ali nije. "Tako zna�i", prošaputa on, i dalje zure�i u nju, "kona�no si došla. Kada nisam pronašao figure, postalo mi je jasno da �eš se jednog dana vratiti!" O�i su mu svetlucale pri treperavoj svetlosti sve�e. Mirela oseti kako joj se krv ledi u venama. "Gde su?" upita ona. "Isto to sam i ja nameravao da pitam tebe", odvrati on mirno. "Napravila si veliku grešku što si došla ovamo, gospo�ice, pa makar i pod lažnim imenom. Odavde ne�eš oti�i živa - sem ako mi ne kažeš šta se dogodilo sa onim figurama koje si iskopala iz Davidove bašte." "Ne�eš ni ti", re�e Mirela, osetivši kako se lagano smiruje dok je iz steznika izvla�ila bodež. "Nestalo je pet mojih sestara. Želim da znam da li su završile kao moja ro�aka." "Ah, zna�i došla si da me ubiješ", re�e Mara, razvukavši usta u užasan osmeh. "Ali mislim da ti to ipak ne�eš u�initi. Kao što vidiš, ionako umirem. Nisu mi potrebni doktori da mi to kažu; i sam sam lekar. Mirela pre�e vrhom prsta preko ivice noža. Dohvativši guš�je pero sa daske, Mara se njime kucnu po golim grudima. "Savetujem ti da vrh bodeža u�e ovde - u levu stranu, izme�u drugog i tre�eg rebra. Tako �eš prese�i aortu. Brzo i sigurno. Ali pre no što umrem sigurno želiš da ti potvrdim da su te figure stvarno kod mene. I to ne pet, kao što si pretpostavljala - ve� osam. Nas dvoje, gospo�ice, možemo da kontrolišemo pola table." Mirela pokuša da ostane ravnodušna, ali srce je ponovo po�elo snažno da joj udara. Koli�ina adrenalina u krvi rasla joj je kao da je pod dejstvom droge. "Ne verujem vam!" povika ona. "Upitaj svoju prijateljicu, gospo�icu de Kordej, koliko je opatica došlo kod nje u tvom odsustvu", re�e on. "Gospo�ica Bomon, gospo�ica Defrenaj, gospo�ica d'Armentir - ne zvu�e li ti poznato ta imena?" Sve su one bile opatice iz Monglana. O �emu je on to govorio? Nijedna od njih nije došla u Pariz... nijedna od njih nije napisala pisma koja je David predao Robespjeru... "Otišle su u Kan", nastavi Mara, �itaju�i Mireline misli. "Nameravale su da prona�u Kordejevu. Baš tužno. Ubrzo su otkrile da žena koja ih je presrela nije bila opatica." "Žena?!" povika Mirela. U tom trenutku neko zakuca na vrata, a zatim ih širom otvori. Unutra u�e Simona Evrar, nose�i zdelu sa tele�im bubrezima i džigericom koji su se još pušili. Prešla je preko sobe, strogo odmerivši kraji�kom oka Maraa i njegovu posetiteljku. Spustila je �iniju na dasku prozora. "Da se ohlade - kako bismo mogli da ih sameljemo za veknu od mesa", objasni ona kratko, upravivši svoje sitne i sjajne o�i ka Mireli koja brzo gurnu nož u nabore suknje.

"Molim te da nas više ne uznemiravaš", naredi joj Mara kratko i jasno. Simona se zaprepaš�eno zagleda u njega, a zatim žurno izi�e iz sobe, a na ružnom licu joj se jasno videlo da je povre�ena. "Zaklju�aj vrata", naloži Mara Mireli koja ga iznena�eno pogleda. Posmatrao ju je tamnim o�ima; zavalio se u kadu, a iz plu�a po�e da mu dopire krkljanje: teško je disao. "Bolest mi je zahvatila celo telo, draga moja gospo�ice. Ako želiš da me ubiješ, mora�eš da požuriš. Ali mislim da više žudiš da saznaš ono što ja znam - isto kao što ja želim da otkrijem ono što ti znaš. Zaklju�aj vrata, pa �u ti ispri�ati ono što ja znam." Mirela ode do vrata, i dalje �vrsto stežu�i nož, i okrenu klju�. U glavi joj je tutnjalo. O kakvoj je to ženi govorio - ženi koja je oduzela figure opaticama koje ništa nisu sumnjale? "Vi ste ih ubili. Vi i ta vaša odvratna drolja", povika ona. "Ubili ste ih da biste se do�epali figura!" "Ja sam invalid", odvrati on uz užasan osmeh, dok mu je belo lice plutalo u senci. "Ali poput kralja na šahovskoj tabli, najslabija figura može tako�e biti najvrednija. Ubio sam ih - ali samo tako što sam pružio nekom drugom potrebna obaveštenja. Znao sam ko su i gde �e najverovatnije oti�i pošto budu isterane sa mesta gde su prvobitno upu�ene. Vaša nastojnica je budala; imena opatica iz Monglana dostupna su svakome. Ali nisam ih ubio li�no. A nije ni Simona. Re�i �u ti ko je to u�inio, kada mi otkriješ šta si u�inila sa onim figurama koje si odnela. �ak �u ti poveriti i gde su figure kojih smo se mi do�epali, mada ti to ne�e biti ni od kakve koristi..." Sumnja i strah razdirali su Mirelu. Da li je smela da mu veruje? Poslednji put kada je dao �asnu re�, ubio je Valentinu. "Prvo mi kažite ime te žene i gde se nalaze figure", re�e ona, ponovo došavši do kade. "Ina�e nema ništa." "Držiš nož u ruci", primeti Mara hrapavim glasom. "Ali moja saveznica je najja�i igra� u ovoj Igri. Nikada je ne�eš uništiti - nikada! Jedina ti je nada da udružiš snage sa nama i da sjedinimo figure. Pojedina�no, one ne predstavljaju ništa. Ali okupljene na jednom mestu, u stanju su da ovladaju svetom. Pitaj svoju nastojnicu ako meni ne veruješ. Ona zna ko je ta žena. Ona veruje u njenu mo�. Zove se Katarina - ona je bela kraljica!" "Katarina!" povika Mirela, dok joj je hiljadu misli nadiralo u um. Nastojnica je otišla u Rusiju! Njena prijateljica iz detinjstva... Taljeranova pri�a... žena koja je kupila Volterovu biblioteku... Katarina Velika, carica cele Rusije! Ali kako ta žena može ujedno biti i nastojni�ina prijateljica i Maraova saveznica? "Lažete", povika Mirela. "Gde je ona sada? I gde su figure?" "Otkrio sam ti ime", zavika sada i on, bled kao krpa. "Ali pre no što ti otkrijem nešto više, moraš i ti meni ukazati izvesno poverenje. Gde su figure koje si iskopala iz Davidovog vrta? Reci mi!" Mirela duboko udahnu, �vrsto stežu�i nož u šaci. "Poslala sam ih van zemlje", re�e ona lagano. "Na sigurnom su u Engleskoj." Maraovo lice se, na njeno iznena�enje, razvedri kada ovo �u. Ponovo je prisustvovala promenama kroz koje je prolazio, posmtraju�i mu lice što se lagano krivilo u masku zla koje se se�ala iz svojih no�nih mora. "Pa, naravno!" povika on. "Baš sam bio budala! Dala si ih Taljeranu! To je više nego što sam se nadao!" Pokušao je da ustane iz kade. "On je u Engleskoj!" povika on. "U Engleskoj! Blagi Bože - može ih se do�apati!" Slabim rukama pokušao je da odgurne dasku. Voda u kadi se uzburkala. "Draga moja prijateljice! Ovamo! Ovamo!" "Ne!" povika Mirela. "Rekli ste da �ete mi otkriti gde su figure!" "Ti mala glupa�o!" Nasmeja se on i gurnu dasku tako da ova pade na pod, poprskavši Mirelinu suknju mastilom. �ula je korake koji su se približavali hodnikom, a zatim cimanje kvake. Više nije bilo vremena za oklevanje. Gurnula je Maraa nazad u kadu. Jednom šakom ga je š�epala za masnu kosu, a drugom mu nož uperila u grudi. "Reci mi gde su!" zavrišta ona, da bi nadja�ala buku pesnica koje su udarale po vratima. "Reci!"

"Ti, mala kukavice!" siknu on, dok mu se pljuva�ka cedila niz usne. "U�ini to, ili budi prokleta! Zakasnila si... zakasnila!" Mirela je zurila u njega dok se lupanje nastavljalo. Do ušiju joj dopreše ženski krici, a ona je i dalje gledala u to užasno lice koje joj se cerilo. Shvatila je, sva užasnuta, da je on želeo da ga ubije. Gde �eš smo�i snage da ubiješ �oveka?... Kao što �ovek može namirisati vodu u pustinji, tako sam ja namirisao osvetu u tebi, �ula je Šahinov glas kako joj šapu�e u umu, prigušuju�i povike žena i lupu na vratima. Šta je hteo da kaže time da je "zakasnila"? Zašto mu je bilo drago što je Taljeran u Engleskoj? Kako je to mislio da ih se "ona može do�epati"? Reza na vratima je popuštala pod naletima masivnog tela Simone Evrar, a trulo drvo se kidalo oko brave. Mirela je zurila u Maraovo bubulji�avo lice. Duboko udahnuvši, ona zari nož. Iz rane šiknu krv i poprska joj haljinu. Ona vrati bodež u korice. "�estitam, pravo mesto..." prošaputa on, a krv stade u mehuri�ima da mu izvire na usta. Glava mu klonu na rame; krv bi sa svakom kontrakcijom srca šiknula u velikom mlazu. Izvukla je nož i ispustila ga na pod u trenutku kada su se vrata naglo otvorila. "Blagi Bože! Ubili ste ga! Ubili ste ga!" povika žena, projurivši pored Mirele i stigavši do kade, gde se bacila na kolena kako bi zaustavila krvarenje peškirom. Mirela je kao u transu krenula prema hodniku. Vrata stana su se uz tresak otvorila i nekoliko suseda je nahrupilo unutra. Mirela se mimoišla s njima u hodniku - kre�u�i se kao omamljena, lica i ode�e porskane krvlju. Dok je išla prema otvorenim vratima, �ula je krike i jauke koji su dopirali iz prostorije koju je ostavila za sobom. Kako je ona to "zakasnila", šta je time hteo da kaže? Upravo je spustila šaku na vrata, kada ju je neko udario otpozadi. Osetila je bol i �ula kako drvo puca. Srušila se. Komadi razbijene stolice kojom je udarena ostali su da leže unaokolo po prašnjavom podu. Iako joj je u glavi tutnjalo, pokušala je da ustane. Neki �ovek ju je š�epao za haljinu na grudima i po�eo da je vu�e ne bi li je naterao da ustane. Bacio ju je na zid o koji je ponovo udarila glavom i istog �asa se našla na podu. Ovog puta nije mogla ni da se pridigne. �ula je bat koraka, savijanje podnih dasaka pod koracima mnogobrojnih ljudi koji su prolazili kroz ku�u, vrištanje i bu�ne povike muškaraca, ženski pla�. Ležala je na prljavim daskama nesposobna da se pomeri. Posle dužeg vremena osetila je ne�ije ruke - neko je pokušavao da je podigne. Muškarci u tamnim uniformama pomagali su joj da ustane. Glava ju je bolela, a u vratu i ki�mi ose�ala je užasno probadanje. Uspravili su je, poduhvativši je ispod laktova, i poveli je prema vratima. Pokušala je da hoda. Napolju se okupila gomila i opkolila ku�u. Pogled joj je bio zamagljen dok je posmatrala mnogobrojna lica, stotine lica koja su se talasala poput mora lemura. Sva se dave, pomisli ona - sva se dave. Policajci su gurali gomilu unazad. �ula je povike: "Ubico!" "Ubico!" A u daljini, na drugoj strani ulice, na otvorenom prozoru ko�ije, lebdelo je jedno bledo lice. Trudila se da usredsredi pogled. Na trenutak je ugledala užasnute plave o�i, blede usne, bele zglavke prstiju koji su stezali vrata ko�ije - Šarlota Kordej. A onda je sve nestalo. 14. JULI 1793. Bilo je osam sati uve�e kada se Žak-Luj David vratio umoran iz Konventa. Ljudi su ve� bacali petarde i tr�ali ulicama poput pijanih budala kada je uterao ko�iju u dvorište. Slavili su dan kada je pala Bastilja. Ali on nikako nije mogao da se oraspoloži. Kada je tog jutra stigao u dvoranu Konventa, saznao je da je prošle no�i ubijen Mara! A žena koju su držali u Bastilji, ubica, bila je Mirelina ju�erašnja posetiteljka - Šarlota Kordej! Mirela se sino� nije vratila. Davidu je bilo muka od straha. Nije bio nedodirljiv, tako da ga je duga ruka pariske komune vrlo lako mogla š�epati, ako otrkiju da je anarhisti�ka zavera skovana upravo u njegovoj trpezariji. Samo

kada bi mogao da prona�e Mirelu - i izvede je iz Pariza pre no što ljudi saberu dva i dva... Izišavši iz ko�ije, on otra šakom prašinu sa trobojne kokarde na šeširu, koju je sam izmislio za delegate Konventa, u želji da njome predstavi Duh Revolucije. Dok se vra�ao da zatvori kapiju, pošto je uterao ko�iju, neka vitka prilika iskliznu iz senki i krenu prema njemu. David se trgnu od straha kada ga �ovek uhvati za ruku. Jedna petarda suknu ka nebu i omogu�i mu da na trenutak vidi �ovekovo bledo lice - i o�i Maksimilijana Robespjera, zelene kao more. "Moramo razgovarati, gra�anine", prošaputa Robespjer tihim, ledenim glasom, dok je ve�ernje nebo blistalo obasjano vatrometom. "Propustio si popodnevnu optužbu..." "Bio sam u Konventu!" povika David uplašenim glasom, jer bilo mu je jasno na šta je Robespjer mislio. "Zašto si me zasko�io iz senke?" dodade on, pokušavši da prikrije pravi razlog svoje nervoze. "U�i, ako želiš sa mnom da razgovaraš." "Ono što ti imam re�i, prijatelju, ne sme �uti posluga niti radoznalci koji vire kroz klju�aonice", primeti ozbiljno Robespjer. "Posluga je dobila slobodno ve�e radi proslave", odvrati David. "Šta misliš, zašto sam zatvaram kapiju?" Toliko se tresao da je bio sre�an što ih je okruživala tama dok su prelazili preko dvorišta. "Prava je šteta što nisi mogao da do�eš na saslušanje", re�e Robespjer kada u�oše u neosvetljenu, praznu ku�u. "Shvataš, žena koju su optužili nije Šarlota Kordej. Ve� devojka �iji si mi crtež pokazao, devojka koju smo jurili po celoj Francuskoj svih ovih meseci. Dragi moj Davide - Maraa je ubila tvoja šti�enica, Mirela!" Davidu je bilo strašno hladno, iako je bio topli juli. Sedeo je preko puta Robespjera u maloj trpezariji, dok je ovaj palio lampu na ulje i sipao mu malo rakije iz boce od brušenog stakla koja je stajala na kredencu. David se toliko tresao da je jedva i sa dve šake držao šolju. "Nikome to nisam kazao, jer sam želeo prvo s tobom da porazgovaram", nastavi Robespjer. "Potrebna mi je tvoja pomo�. Tvoja šti�enica zna nešto što mene zanima. Znam zašto je išla kod Maraa - ona traga za tajnom Monglanske garniture. Moram saznati šta se dogodilo me�u njima, o �emu su razgovarali pre njegove smrti i da li je bila u prilici da drugima prenese ono što zna." "Ali ponavljam ti da ništa ne znam o tim groznim doga�ajima!" povika David, gledaju�i u Robespjera sa užasom u o�ima. "Nisam �ak ni verovao da Monglanska garnitura postoji sve do onog dana kada sam iz 'Cafea de la Regence' izišao sa Andreom Filidorom - se�aš li se? On mi je rekao da garnitura odista postoji. Ali kada sam njegovu pri�u ponovio Mireli..." Robespjer ispruži ruku preko stola i š�epa Davidovu. "Bila je ovde? Razgovarao si s njom? Blagi Bože, zašto mi to nisi kazao?" "Rekla je da niko ne sme znati da je ovde", zastenja David, naslonivši glavu na šaku. "Stigla je pre �etiri dana Bog zna odakle - odevena u civilno odelo Arapa..." "Bila je u pustinji!" primeti Robespjer, sko�ivši na noge, i po�e da kora�a gore-dole. "Dragi moj Davide, ta tvoja šti�enica nije naivna u�enica. Ova tajna vodi poreklo od Mavara - iz pustinje. Ona traga za tajnom figura. Hladnokrvno je zbog njih ubila Maraa. Ona je u samom središtu ove mo�ne i opasne igre! Moraš mi re�i šta si još saznao od nje - pre no što bude suviše kasno." "Do ovog užasa je i došlo zato što sam ti govorio istinu!" povika David, koji samo što nije po�eo da pla�e. "Ako otkriju ko je, sa mnom je gotovo. Možda su Maraa mrzeli i plašili ga se dok je bio živ, ali sada kada je mrtav, pepeo �e mu dospeti u Panteon - a njegovo srce ve� �uvaju kao svetu relikviju u klubu jakobinaca." "Znam", re�e Robespjer blagim glasom od koga Davida podi�oše žmarci. "Zato sam i došao. Dragi mj Davide, možda mogu u�initi nešto da vam oboma pomognem... ali samo ako ti prvo pomogneš meni. Tvoja šti�enica Mirela sigurno ima poverenja u tebe - tebi �e se poveriti, a sa mnom sigurno ne�e ni hteti da razgovara. Ako uspem da te prokrijum�arim u zatvor..."

"Molim te, ne traži to od mene!" samo što ne zaurla David. "Uradi�u sve što je u mojoj mo�i da joj pomognem - ali ono što ti predlažeš može nas sve stajati glave!" "Nisi razumeo", re�e mirno Robespjer, ponovo se spustivši na stolicu, ali ovog puta na onu pored Davida. Zatim uhvati umetnika za ruku. "Dragi moj prijatelju, dobro znam da si odani revolucionar. Ali ti ne znaš da se Monglanska garnitura nalazi u samom središtu oluje koja širem Evrope ruši monarhije - da �e ona zauvek skinuti jaram ugnjetavanja." Posegnuo je ka oramanu i sipao sebi �ašu portoa, a zatim nastavio. "Možda �eš razumeti, ako ti ispri�am kako sam ja uvu�en u tu igru. Jer upravo se igra jedna partija, dragi moj Davide - opasna i smrtonosna partija koja - uništava i samu mo� kraljeva. Cela Monglanska garnitura mora se na�i u vlasti onih - kao što smo mi - koji �e to mo�no oru�e upotrebiti za podržavanje neokaljanih vrlina o kojima je govorio Žan-Žak Ruso. Jer mene je li�no Ruso izabrao za tu Igru." "Ruso!" prošaputa David sa strhopoštovanjem. "I on je tragao za Monglanskom garniturom?" "Filidor ga je poznavao, isto kao i ja", re�e Robespjer, izvukavši iz džepa list hartije za pisma, a zatim po�e da se osvr�e unaokolo, traže�i nešto za pisanje. David stade da pretura po drangulijama na ormanu i na kraju mu dodade krejon za crtanje, kojim Robespjer stade da crta neki dijagram, nastavivši pri�u. "Sreo sam ga pre petnaest godina kao mladi advokat koji je poha�ao 'States General' u Parizu. Saznao sam da je mnogo poštovani filozof Ruso teško bolestan i da boravi nadomak Pariza. Na brzinu sredivši da me primi, na konju sam odjurio da vidim �oveka koji je, sa šezdeset šest godina, stvorio nasle�e koje �e uskoro izmeniti budu�nost sveta. Ono što mi je on ispri�ao toga dana sigurno je izmenilo moju budu�nost - a možda �e i tvoju." David je sedeo �utke, dok se s druge strane prozora, naspram sve ve�e tame, rasprskavao vatromet nalik na hrizanteme koje otvaraju latice. A Robespjer je, nagnut nad svojim crtežom, zapo�eo pri�u... ADVOKATOVA PRI�A Na trideset milja od Pariza, u blizini grada Ermenonvila, prostire se imanje markiza de Žirardena, na kome je Ruso sa svojom ljubavnicom, Terezom Levasije, boravio u letnjikovcu od sredine maja 1778. godine. Bio je juni - vreme blago. Miris sveže pokošene trave i rascvetalih ruža prekrivao je mekane travnjake koji su okruživali markižev dvorac. Na imanju se nalazilo malo jezero, a u njegovom središtu, ostrvo Jablanova. Rusoa sam pronašao na tom ostrvu, odevenog u mavarsku nošnju za koju sam �uo da je uvek nosi: komotan purpurni kaftan, zelena marama sa resama, crvene marokanske cipele sa povijenim vrhovima, velika tašna od žute kože preba�ena preko ramena i kapa od šišanog krzna koja mu je uokvirivala tamno, napeto lice. Taj egzoti�ni i tajanstveni �ovek kretao se naspram šarenog drve�a i vode kao da sledi neku unutrašnju muziku koju je samo on mogao �uti. Prešao sam preko malog mosta i predstavio mu se, mada mi je bilo žao što sam ga izbacio iz duboke koncentracije. Tada to nisam znao, ali Ruso je upravo razmatrao vlastiti susret sa ve�noš�u, do koga �e do�i posle samo nekoliko nedelja. "O�ekivao sam vas", re�e on tiho u znak pozdrava. "Kazali su mi, gospodine Robespjer, da ste �ovek koji ljubi one prirodne vrline koje ja veli�am. Utešno je znati na pragu smrti da tvoja uverenja deli bar još jedno ljudsko bi�e!" U to doba imao sam dvadeset godina i bio sam veliki obožavalac Rusoa - �oveka koji je išao od nemila do nedraga, bio proteran iz vlastite zemlje i primoran da živi od milostinje drugih uprkos slavi i bogatstvu svojih ideja. Ne znam šta sam o�ekivao kada sam dolazio da ga vidim - možda neku duboku filozofsku viziju, nadahnuti razgovor o politici, romanti�ni izvadak iz La Nouvelle Heloise. Ali Ruso je, ose�aju�i da mu je kraj blizu, izgleda imao nešto drugo na umu. "Prošle nedelje je umro Volter", po�e on. "Naši životi su bili povezani kao životi onih konja koje pominje Platon - jedan je vukao naniže prema zemlji,

a drugi naviše put nebesa. Volter je vukao za Rusoa, dok sam se ja zauzimao za Prirodu. Me�u nama re�eno, naše filozofije �e poslužiti za odvajanje Crkve od Države." "Mislio sam da ne volite tog �oveka", primetih, zbunjen. "I mrzeo sam ga i voleo. Žalim što ga nikada nisam sreo. Jedno je sigurno - ne�u ga dugo nadživeti. Tragedija je u tome što je Volter imao klju� tajne na �ije razrešavanje sam utrošio ceo život. Zahvaljuju�i tome što se tvrdoglavo držao Racionalnog, nikada nije shvatio vrednost onoga što je otkrio. Sada je suviše kasno. Umro je. A sa njim je umrla i tajna Monglanske garniture." Osetio sam kako me obuzima sve ja�e uzbu�enje dok je govorio. Šahovska garnitura Karla Velikog! Svaki francuski školarac zna tu pri�u - ali da li je mogu�e da to nije bila samo legenda? Zadržao sam dah, mole�i Boga da nastavi. Ruso sede na oboreno deblo i stade da pretura po tašni od žute marokanske kože. Na moje iznena�enje, izvadio je tananu tkaninu za vez i rukom ra�enu �ipku; pri�aju�i, nastavio je da izra�uje zapo�etu �ipku si�ušnom srebrnom iglom. "U mladosti sam se izdržavao", po�e on, "prodaju�i �ipku i vuneni vez koje sam sam izra�ivao, pošto niko nije pokazivao zanimanje za opere koje sam pisao. Iako sam se nadao da �u postati veliki kompozitor, svako ve�e provodio sam igraju�i šah sa Denisom Didroom i Andreom Filidorom, koji je, poput mene, mogao da prozre do dna u svaku poziciju. Didro mi je za tili �as pronašao pla�eno mesto sekretara kod grofa Montegjua, francuskog ambasadora u Veneciji. Bilo je to u prole�e 1743. - nikada to ne�u zaboraviti. Jer te �u godine u Veneciji prisustvovati ne�emu što mi je i sada živo pred o�ima kao da se ju�e dogodilo. Tajni koja je prodirala u samo jezgro Monglanske garniture." Izgledalo je kao da se Ruso izgubio u sanjarenju. Ru�ni rad mu je ispao iz ruku. Sagnuo sam se da ga podignem, a zatim mu ga vratih. "Kažete da ste prisustvovali ne�emu?" po�eh da navaljujem. "Ne�emu što ima veze sa šahovskom garniturom Karla Velikog?" Stari filozof se lagano vrati u stvarnost. "Da... Venecija je još tada bila veoma stari grad, ispunjen tajnama", se�ao se on sanjarski. "Iako je sa svih strana okružena vodom i ispunjena iskri�avim sjajem, u tom mestu ima ne�eg mra�nog i zlokobnog. Dok sam lutao krivudavim lavirintom ulica, prelazio preko drevnih kamenih mostova, vozio se u gondolama koje su klizile kroz tajne kanale gde je samo šum od udara vesala po vodi remetio moje misli ose�ao sam kako ta tama sve obavija..." "Izgleda da je na tom mestu lako poverovati u natprirodne stvari?" primetih. "Upravo tako", odvrati on, nasmejavši se. "Jedne ve�eri otišao sam do San Semuelea - najšarmantnijeg pozorišta u Veneciji - na novu Goldonijevu komediju pod nazivom La Donna di Garbo. To je pozorište bilo kao minijaturni dragulj: nizovi loža re�ali su se do tavanice, obojeni ledeno-plavom i zlatnom bojom, a u svakoj je posetioce �ekala ru�no obojena košarica vo�a i cve�a, kao i par svetlucavih fenjera tako da su se pri njihovoj svetlosti dobro videli i publika i izvo�a�i. Pozorište je do samih zabatnih greda bilo ispunjeno raznobojno obu�enim gondolijerima, kurtizanama oki�enim perjem, nakin�urenom buržoazijom - jednom re�ju, bila je to publika potpuno razli�ita od blaziranih probira�a koji se vi�aju po pariskim pozorištima - ovde su svi sudelovali u predstavi i to u punoj meri. Mrmljali su, smejali se, poklicima pozdravljali svaku re� izgovorenog dijaloga, tako da se glumci gotovo i nisu �uli. Sa mnom u loži našao se mlad momak otprilike istih godina kao Andre Filidor - šesnaestak - ali napuderisana lica i nakarminisanih usana, sa perikom i šeširom za koji je bilo zataknuto pero, što se smatralo veoma modernim u to doba u Veneciji. Predstavio se kao �ovani Kazanova. Kazanova je bio advokat - kao i vi - ali je bio obdaren i za druge stvari. Bio je dete venecijanskih glumaca, �lanova neke trupe koji su skakutali po daskama odavde pa do Petrograda, a izdržavao se sviraju�i violinu u nekoliko lokalnih pozorišta. Žudeo je da upozna nekoga ko je upravo stigao iz Pariza - žarko je želeo da poseti taj grad toliko poznat po svom bogatstvu i dekadenciji, zato što su to bila dva obeležja koja su mu najviše odgovarala. Rekao je da ga zanima dvor Luja XV, jer je taj monarh bio poznat po svojoj ekstravaganciji,

ljubavnicama, svojoj besmrtnosti i amaterskom bavljenju okultnim. Kazanovu je naro�ito zanimalo ovo poslednje i pomno se raspitivao o društvima Slobodnih zidara koja su u to vreme bila veoma popularna u Parizu. Kako sam veoma malo znao o tim stvarima, ponudio se da poboljša moje obrazovanje narednog jutra - na Uskršnju nedelju. Sreli smo se po dogovoru u zoru, ispred 'Porta della Carta' - kapije koja razdvaja �uvenu katedralu San Marko od Duždeve palate - gde se ve� okupila masa sveta. Gomila, koja je cele prethodne nedelje bila odevena u raznobojne kostime jer je bio carnevale, sada je bila u crnom - i u tišini je �ekala da nešto po�ne. 'Prisustvova�emo najstarijem obredu u Veneciji', obavesti me Kazanova. 'Svakog Uskrsa u zoru, venecijanski dužd predvodi procesiju koja prelazi preko Pjacete i vra�a se u San Marko. Ta se ceremonija zove Dugi marš i stara je kao i sama Venecija.' 'Ali Venecija je sigurno starija od Uskrsa - starija od hriš�anstva', napomenuh, dok smo stajali me�u ljudima koji su nešto �ekali, saterani iza svilenih konopaca. 'Nisam ni rekao da je to hriš�anski obred', primeti Kazanova sa tajanstvenim osmehom. 'Veneciju su osnovali Feni�ani - od kojih i poti�e naše ime. Civilizacija Feni�ana bila je izgra�ena po ostrvima. Štovali su boginju meseca - Kar. Isto kao što mesec upravlja plimom i osekom, tako su Feni�ani vladali morima, iz kojih vodi poreklo i najve�a od svih tajni - život.' Feni�anski obred. U mom umu se javi neko neodre�eno se�anje. Ali upravo u tom trenutku gomila oko nas u�uta. Ansambl truba�a pojavi se na stepeništu palate i dunu u fanfare. Dužd Venecije, okrunjen dragim kamenjem i u purpurnom satenu, izi�e kroz 'Porta della Carta', okružen muzi�arima koji su svirali u lutnje, flaute i lire, izvode�i božansku muziku. Za njima su se pojavili emisari Svete stolice u krutom, belom ruhu za mise i sa mitrama urešenim dragim kamenjem i prošivenim zlatnim nitima. Kazanova me gurnu laktom, opomenuvši me da pomno pratim obred; u�esnici su sišli na Pjacetu i zastali na Mestu Pravde - kod zida ukrašenog biblijskim scenama Božjeg suda, gde su vešali jeretike za vreme Inkvizicije. Tu su se nalazili monolitski Stubovi od Akre, vra�eni za vreme Krstaških ratova sa obala drevne Fenicije. Da li je to što su dužd i njegova pratnja zastali da meditiraju upravo na tom mestu imalo neko zna�enje? Kona�no su krenuli dalje, poneseni zvucima nebeske muzike. Gajtani koji su zadržavali okupljene tada su spušteni i dozvoljeno nam je da krenemo za procesijom. Kada smo Kazanova i ja uhvatili jedan drugog pod ruku i pošli za ostalima, po�eo sam da ose�am izvestan slabi sjaj - premda ne mogu ta�no da objasnim šta. Imao sam ose�aj da prisustvujem ne�emu što je staro kao samo vreme. Ne�emu mra�nom i tajanstvenom, bogatom istorijom i punom simbola. Ne�emu opasnom. Dok je procesija krivudala poput kakve zmije preko Pjacete, a zatim se uputila nazad kroz Kolonade, imao sam ose�aj kao da sve dublje i dublje zalazimo u unutrašnjost mra�nog lavirinta iz koga više ne�emo mo�i da umaknemo. Bio sam savršeno bezbedan, nalazio sam se na otvorenom, bio je dan, oko mene se nalazilo nekoliko stotina ljudi - a ipak sam se plašio. Prošlo je dosta vremena pre no što mi je sinulo da su za to krivi muzika - kretanje - sama caremonija, nje sam se plašio. Svaki put kada bismo zastali radi duždevog bdenja - kod nekog artefakta ili skulpture - osetio bih kako mi krv u venama po�inje ja�e da kola. Kao da je neka poruka pokušavala da se probije do mog uma u obliku neobi�ne šifre, u koju ja, na žalost, nisam mogao da proniknem. Kazanova me je pomno promatrao. Dužd je ponovo zastao. 'Ovo je statua Merkura - glasnika bogova', obavesti me Kazanova, kada stigosmo do razigrane bronzane figure. 'U Egiptu ga zovu Tot - Sudija. U Gr�koj - Hermes - Vo�a duša - jer on je bio taj koji je sprovodio duše u Pakao, a ponekad bi �ak prevario i same bogove i ponovo ih odande ukrao. Knez Lupeža, Džoker, Lakrdijaš - Luda u špilu za tarot - bio je bog kra�e i lukavosti. Hermes je izmislio liru sa sedam žica - oktavsku lestvicu - �ija je muzika terala bogove da pla�u od radosti.'

Dosta dugo sam ostao zagledan u tu statuu pre no što sam krenuo dalje. Preda mnom se nalazio spretan momak koji je mogao ljude da oslobodi iz kraljevstva mrtvih. Sa svojim krilatim sandalama i sjajnom palicom - štapom od isprepletenih zmija koje obrazuju broj osam - vladao je zemljom snova, svetovima magije, kraljevstvima sre�e, slu�aja i igara svih vrsta. Da li se njegova statua slu�ajno našla na tom mestu licem okrenuta prema ozbiljnoj procesiji, licem na kome je poigravao pakostan osmeh? Ili je njegov obred poticao iz mra�nih magli vremena? Dužd i njegova pratnja zastali su na mnogo mesta na ovom svom transcendentalnom obilasku - sve u svemu na šesnaest. Dok smo se kretali, lagano je pred o�ima po�elo da mi se razmotava ustrojstvo. Ali tek kada smo se deseti put zaustavili - kod Zida Zamka - po�eo sam da povezujem stvari. Taj je zid dvanaest stopa debeo i prekriven je raznobojnim kamenjem. Kazanova mi je preveo natpis na njemu koji je bio najstariji u Veneciji: Kada bi �ovek mogao da kaže i �ini ono što misli, Uvideo bi kako može da se preobrazi. A u središte zida bio je umetnut jedan jednostavan beli kamen, koji su dužd i njegova pratnja posmatrali kao da u sebi sadrži neko �udo. Iznenada me obuze jeza. Kao da mi je neko strgnuo veo sa o�iju i omogu�io da mnogo delova sagledam kao jedinstvenu celinu. Ovo nije bio puki obred - pred nama se odvijao proces; svako zaustavljanje procesije simbolizovalo je korak na putu preobražaja od jednog stanja u drugo. Li�ilo je na formulu, ali formulu �ega? A onda sam shvatio." Ruso je zastao u svom izlaganju i izvukao iz žute kožne tašne crtež, izlizan od upotrebe. Pažljivo ga je razmotao i pružio meni. "Ovo je zapis Dugog marša koji sam tada napravio i na kome se vidi staza sa šesnaest stanica; upravo toliko ima crnih ili belih figura na šahovskoj tabli. Primeti�ete da sama putanja opisuje broj osam - isto kao i dvostruka zmija na Hermesovoj palici - kao Osmostruka Staza koju je Buda propisivao za dostizanje Nirvane - kao osam slojeva Vavilonske kule koja je trebalo da omogu�i �oveku da stigne do bogova. Kao formula za koju kažu da ju je osam Mavara donelo Karlu Velikom - skrivenu u Monglanskoj garnituri..." "Formula?" ponovih zaprepaš�eno. "Formula beskrajne mo�i", odvrati Ruso, "�ije je zna�enje možda zaboravljeno, ali �ija je privla�na snaga tako jaka da se povodimo za njom, ne shvataju�i njeno zna�enje - kao što smo to u�inili Kazanova i ja pre trideset pet godina u Veneciji." "Mora da je obred stvarno veli�anstven i tajanstven", složih se. "Ali zašto ga povezujete sa Monglanskom garniturom - blagom koje se, uglavnom, smatra legendarnim?" "Zar ne shvatate?" razdražljivo upita Ruso. "Tradicija italijanskih i gr�kih ostrva, njihovi lavirinti, kult obožavanja kamena, sve to poti�e iz jednog izvora - iz onog iz koga su nastali." "Mislite na Feniciju", primetih. "Mislim na Mra�no ostrvo", re�e on tajanstveno, "ostrvo koje su Arapi prvo nazvali Al-Djezair. Ostrvo izme�u dve reke, reke koje se me�usobno prepli�u poput Hermesove palice da bi obrazovale broj osam... reke koje su napajale kolevku �ove�anstva. Tigar i Eufrat..." "Mislite da ovaj obred - ta formula - poti�e iz Mesopotamiji?" povikah. "Život sam proveo pokušavaju�i da je se do�epam!" re�e Ruso, ustavši sa stolice i š�epavši me za ruku. "Poslao sam Kazanovu, zatim Bosvela i na kraju Didroa da pokušaju da se domognu tajne. Sada šaljem vas. Izabrao sam vas da otkrijete tajnu ove formule, jer ja sam proveo trideset pet godina pokušavaju�i da doku�im zna�enje iza zna�enja. Gotovo da je suviše kasno..." "Ali gospodine!" po�eh zbunjeno. "�ak i kada biste otkrili jednu tako mo�nu formulu, šta biste s njom? Vi, koji ste pisali o jednostavnim vrlinama seoskog života - o nevinoj i prirodnoj jednakosti svih ljudi. Kakve biste koristi mogli vi imati od jednog takvog oru�a?"

"Ja sam neprijatelj kraljeva!" povika o�ajno Ruso. "Formula koju sadrži Monglanska garnitura pomrsi�e ra�une kraljevima - svim kraljevima - za sva vremena! Ah, samo kada bih poživeo dovoljno dugo da je se do�epam." Hteo sam Rusou da postavim mnogo pitanja, ali ve� je bio bled od umora, a �elo mu se kupalo u znoju. Po�eo je da sprema svoju �ipku kao da mi stavlja do znanja da je razgovor završen. Pogledao me je još jedanput; u�inilo mi se tada kao da odlazi u neku dimenziju u koju ga nisam mogao slediti. "Jednom je postojao jedan veliki kralj", re�e on tiho. "Najmo�niji kralj na svetu. Pri�alo se da nikada nije umro, da je bio besmrtan. Zvali su ga al-Iksandr, dvorogi bog, i utiskivali su mu lik na zlatne nov�i�e, sa spiralnim ovnovskim rogovima božanskosti na �elu. Istorija ga pamti kao Aleksandra Velikog, osvaja�a sveta. Umro je sa trideset tri godine u Vavilonu, u Mesopotamiji - traže�i formulu. Svi �e oni umreti, samo ako formula bude naša..." "Stavljam vam se na raspolaganje", rekoh, pomogavši mu da se popne na mosti�, a on mi se zahvalno obesi o rame. "Prona�i �emo mi Monglansku garnituru, ako još postoji, i otkri�emo zna�enje formule." "Za mene je kasno", re�e Ruso, tužno odmahuju�i glavom. "Poveravam vam ovu kartu, za koju verujem da predstavlja jedini trag koji imamo. Legenda kaže da je garnitura zakopana u palati Karla Velikog u O-la-Šapel - ili u Monglanskoj opatiji. Vaš je zadatak da je prona�ete." Robespjer iznenada za�uta i obazre se preko ramena. Ispred njega je na stolu, u krugu svetlosti lampe, ležao crtež koji je napravio kako ne bi zaboravio �udni venecijanski obred. David, koji ga je prou�avao, podiže pogled. "Jesi li �uo neki zvuk?" upita Robespjer, dok mu se u zelenim o�ima ogledao iznenadni blesak spoljašnjeg vatrometa. "Samo ti se u�inilo", oštro primeti David. "Ne bi trebalo da se pitam da li si ispao lakouman kada si zapamtio jednu takvu pri�u. Pitam se, me�utim, koliko je od onoga što si mi ispri�ao bilo plod senilnog trabunjanja?" "�uo si Filidorovu pri�u, a sada i Rusoovu", primeti razdražljivo Robespjer. "Tvoja šti�enica Mirela �ak i poseduje nekoliko figura - sama je to priznala u zatvoru l'Abe. Moraš po�i sa mnom do Bastilje i naterati je da prizna. Samo u tom slu�aju mogu da ti pomognem." David je sasvim dobro razumeo ovlaš prikrivenu pretnju u ovim re�ima: bez Robespjerove pomo�i, Mirelina smrtna presuda kao da je ve� bila potpisana - a i Davidova. Robespjerov mo�ni uticaj lako se mogao okrenuti protiv njih, a David se ve� upleo više no što je uopšte nameravao. Sada mu je po prvi put postalo jasno da je Mirela bila u pravu kada ga je upozorila na tobožnjeg "prijatelja". "Ti si u ovome u�estvovao sa Maraom!" povika on. "Mirela se upravo toga i plašila! One opatice �ija sam ti pisma dao... šta se desilo s njima?" "Ti još ne razumeš!" re�e nestrpljivo Robespjer. "Ova Igra je ve�a od tebe - tvoje šti�enice i glupih opatica. Žena kojoj ja služim mnogo je bolja kao saveznik nego kao protivnik. Zapamti to ako želiš da sa�uvaš glavu na ramenima. A što se ti�e opatica, ne znam šta se s njima dogodilo. Jedino znam da ona nastoji da sakupi sve figure Monglanske garniture, kao što je to želeo i Ruso, radi poboljšanja �ove�anstva..." "Ona?" upita David, ali Robespjer je ustao kao da se sprema da po�e. "Bela kraljica", re�e on, zagonetno se osmehnuvši. "Kao kakva boginja, ona uzima ono što zaslužuje i poklanja ono što želi. Zapamti moje re�i - ako u�iniš ono što od tebe tražim, bi�eš nagra�en. Ona �e se za to pobrinuti." "Nije mi potreban nikakav saveznik, nikakva nagrada", odvrati ogor�eno David, tako�e ustavši. Kakav je on samo Juda bio. Ali šta je drugo mogao da uradi nego da popusti - strah ga je na to naterao. On podiže uljanu lampu i krenu da isprati Robespjera do vrata, te se ponudi da po�e s njim do kapije, jer sluge nisu bile kod ku�e. "Uopšte nije važno šta ti želiš, ako to u�iniš", re�e kratko i jasno Robespjer. "Kada se vrati iz Londona, upozna�u vas. U ovom trenutku ne mogu da ti otkrijem njeno ime, ali zovu je Žena iz Indije..." Glasovi su im odzvanjali hodnikom. Kada je soba ostala u potpunom mraku, otškrinuše se stražnja vrata koja su vodila u atelje. Osvetljena tek povremenim

rascvetavanjem vatrometnih ruža, jedna tamna prilika skliznu u sobu i uputi se ka stolu za kojim su do malopre sedela dva muškarca. Naredna kratka eksplozija koja je obasjala sobu, okupala je svojim sjajem visoku, krupnu priliku Šarlote Kordej nagnutu nad stolom. Pod miškom je držala kutiju sa bojama i komad platna koje je ukrala iz ateljea. Ostala je dosta dugo zagledana u crtež sli�an kakvoj karti koji se nalazio na stolu ispred nje. A zatim je pažljivo smotala prikaz venecijanskog obreda i gurnula ga u steznik, a onda skliznula u hodnik i nestala u senkovitoj no�i. 17. JULI 1793. U zatvorskoj �eliji vladala je tama. Kroz mali prozor sa rešetkama, koji je bio tako visoko da je do njega bilo nemogu�e dopreti, prodiralo je nešto svetlosti usled koje je �elija izgledala samo još crnja. Voda se slivala niz kamen obrastao mahovinom, prave�i blato što je bazdilo na plesan i mokra�u. To je bila Bastilja, �ije je osloba�anje pre �etiri godine zapalilo baklju Revolucije. Prva no� koju je Mirela provela ovde pala je baš na praznik kojim se slavio Pad Bastilje - 14. juli. Iste ve�eri ubila je Maraa. Ve� je tri dana provela u ovoj vlažnoj �eliji iz koje su je izveli samo radi �itanja optužbe i poslepodnevnog su�enja. Nije im dugo trebalo da izreknu presudu: smrt. Za dva sata �e ponovo napustiti ovu �eliju u koju se nikada više ne�e vratiti. Sedela je na tvrdom krevetu, ni ne okusivši koricu hleba i vodu iz limene šolje koje su joj dali kao poslednji obrok. Mislila je na svoje dete, Šarlota, koga je ostavila u pustinji. Nikada ga više ne�e videti. Pitala se kako �e doživeti giljotinu - šta �e ose�ati kada se oglase bubnjevi koji najavljuju da se�ivo po�inje da se spušta. Za dva sata �e saznati. To �e biti poslednje što �e ikada saznati. Mislila je na Valentinu. Glava ju je još bolela od udarca koji je zadobila pri hapšenju. Iako je rana zacelila, još je na potiljku ose�ala �vorugu koja ju je pri dodiru bolela. Su�enje je bilo još brutalnije od hapšenja. Tužilac joj je pred celim sudom rascepao haljinu na grudima kako bi izvadio Šarlotina dokumenta koja je tamo gurnula. Tako su svi sada verovali da je ona Šarlota Kordej - a ako se potrudi da ih razuveri, ugrozi�e život svih opatica iz Monglana. Kada bi samo mogla da prokrijum�ari ono što je znala nekome napolju - ono što je saznala od Maraa o beloj kraljici. Za�ula je neko struganje s druge strane vrata �elije, zvuk pomeranja zar�ale reze. Vrata se otvoriše i ona ugleda, kada joj se o�i malo priviknuše, dve prilike naspram slabe svetlosti. Jedna od njih bio je njen tamni�ar, druga odevena u kratke pantalone, duga�ke �arape, lakovane cipele i široki kaput sa fularom; lice joj je delimi�no skrivao šešir sa spuštenim obodom. Tamni�ar u�e u �eliju, a Mirela ustade. "Gospo�ice", re�e tamni�ar, "sud je poslao slikara portretistu da napravi nekoliko vaših skica za dosje. Kaže da ste pristali..." "Da, da!" brzo re�e Mirela. "Uvedite ga!" Evo njene prilike, pomislila je uzbu�eno. Kada bi samo uspela da ubedi ovog �oveka da zbog nje rizikuje život i iznese poruku iz zatvora. Sa�ekala je da stražar ode, a zatim pohitala do slikara. On je spustio kutiju sa bojama i uljanu lampu koja se �a�avo pušila. "Gospodine!" povika Mirela. "Dajte mi par�e hartije i nešto za pisanje. Moram nekako poslati napolje poruku - nekome kome verujem - pre no što umrem. I ona se, kao i ja, preziva Kordej..." "Zar me ne prepoznaješ, Mirela?" upita slikar tihim glasom. Mirela je zurila u njega dok je skidao žaket i šešir. Crvene kovr�e rasuše se po grudima Šarlote Kordej! "Do�i, ne gubimo vreme. Mnogo toga imamo da kažemo jedna drugoj i da uradimo. Smesta moramo zameniti ode�u." "Ali ne razumem - šta to radiš?" upita Mirela promuklim šapatom. "Bila sam kod Davida", re�e Šarlota, š�epavši Mirelu za ruku. "Udružio se s onim �avolom Robespjerom. �ula sam ih. Jesu li bili ovde?" "Ovde?" povika potpuno pometena Mirela.

"Znaju da si ti ubila Maraa i još više od toga. Iza svega ovoga stoji jedna žena - zovu je Žena iz Indije. Ona je bela kraljica i trenutno se nalazi u Londonu..." "London!" ponovi Mirela. Na to je Mara mislio kada je rekao da je zakasnila. Uopšte se nije radilo o Katarini Velikoj, ve� o ženi u Londonu, gradu u koji je Mirela poslala figure! Žena iz Indije... "Požuri", govorila je Šarlota. "Moraš se skinuti i navu�i ovu ode�u slikara koju sam ukrala od Davida." "Jesi li poludela?" upita Mirela. "Ove vesti zajedno sa mojima moraš odneti nastojnici. Ali nemamo vremena ni za kakve trikove - nema šanse da upale. Imam toliko toga da ti otkrijem pre nego što..." "Molim te požuri", ozbiljno re�e Šarlota. "Ja tebi imam puno toga da kažem, a vremena je malo. Evo, pogledaj ovaj crtež - da li te podse�a na nešto?" Ona pruži Mireli presavijenu kartu koju je nacrtao Robespjer, pa sede na krevet da izuje cipele i �arape. Mirela je pažljivo prou�avala crtež. "Li�i na neku kartu", re�e ona, a zatim podiže pogled kao da se lagano ne�eg prise�a. "Setila sam se... zajedno sa figurama iskopali smo i nekakvu tkaninu. Tamnoplavu tkaninu, koja je služila za pokrivanje Monglanske garniture! Crtež - li�io je na ovu kartu!" "Tako je", složi se Šarlota. "Uz njega ide i pri�a. Uradi ono što sam ti rekla i to brzo." "Ako si mislila da zamenimo mesta, to ne�e mo�i", povika Mirela. "Za dva sata �e me strpati na taljige i povesti ka giljotini. Nemaš šanse da se izvu�eš �ak i ako otkriju da smo se zamenile." "Slušaj me pažljivo", ozbiljno odvrati Šarlota, s mukom razvezuju�i �vor svog fulara. "Nastojnica me je poslala ovamo da te zaštitim po svaku cenu. Znale smo ko si još mnogo pre no što sam rizikovala život da do�em u Monglan. Da nije bilo tebe, nastojnica nikada ne bi izvadila garnituru iz samostana. Kada je tebe i Valentinu poslala u Pariz, nije Valentina bila izabrana. Znala je da ti nikada ne bi pošla bez nje, a ti si bila ta koju je želela - ti si ona koja bi mogla da uspe..." Šarlota je otkop�avala Mirelinu haljinu. Mirela je iznenada š�epa za ruku. "Šta ho�eš time da kažeš da me je nastojnica izabrala?" prošaputa ona. "Zašto misliš da je figure izvadila zbog mene?" "Zar si slepa?" upita besno Šarlota. Ovog puta ona š�epa Mirelu za šaku i gurnu je pod svetlost lampe. "Imaš znak na šaci. Ro�ena si �etvrtog aprila! Tvoj dolazak je predskazan - ti si ta koja �e ponovo ujediniti Monglansku garnituru!" "Blagi Bože!" povika Mirela, otrgnuvši se. "Shvataš li ti šta govoriš? Valentina je umrla zbog ovoga! A ti rizikuješ život zbog budalastog predskazanja..." "Ne, draga moja", tiho je ispravi Šarlota. "Ja dajem život." Mirela je zurila u nju u užasu. Kako je mogla da prihvati tako nešto? Ponovo je pomislila na svoje dete ostavljeno u pustinji... "Ne!" povika ona. "Niko se više ne sme žrtvovati zbog tih groznih figura. Dosta su ve� užasa izazvale!" "Zar želiš da obe umremo?" upita Šarlota, nastavivši da otkop�ava Mirelinu haljinu, potiskuju�i suze i odvra�aju�i pogled. Mirela uhvati Šarlotu za bradu i podignu joj glavu tako da se zagledaše jedna drugoj duboko u o�i. Posle dosta vremena Šarlota progovori drhtavim glasom. "Moramo ih poraziti. Jedino ti to možeš. Zar još nisi shvatila? Mirela - ti si crna kraljica!" Dva �asa su prošla i Šarlota je za�ula zvuk zar�ale reze, što je zna�ilo da dolaze stražari da je povedu do taljiga koje �e je odvesti na giljotinu. Kle�ala je u tami oslonjena o krevet i molila se. Mirela je ponela uljanu lampu i nekoliko skica koje je napravila - skica Šarlote koje �e možda morati da pokaže kako bi je pustili iz zatvora. Posle njihovog tužnog rastanka, Šarlota se povukla u sebe, posvetivši se vlastitim mislima i se�anjima. Osetila je izvesno ispunjenje, kona�nost. Negde u sebi

uspela je da stvori malu oazu mira koju �ak ni oštrica giljotine ne�e mo�i da odse�e. Spremala se na sjedinjenje s Bogom. Vrata iza nje su se otvorila i zatvorila - svuda je vladala tama - ali �ula je kako neko diše u �eliji. Šta se dešavalo? Zašto je nisu poveli? �ekala je u tišini. Za�ula je zvuk trljanja kremena i paljenja teškog ulja onda je plamen svetiljke osvetleo prostoriju. "Dozvolite da vam se predstavim", re�e neki blagi glas. Naježila se kada ga je �ula. A onda se setila i zašto - sledila se i ostala mu okrenuta le�ima. "Zovem se Maksimilijan Robespjer." Šarlota je drhtala i dalje se ne okre�u�i. Primetila je da se svetlost lampe kre�e preko zidova ka njoj, za�ula je kako privla�i stolicu veoma blizu mesta na kome je kle�ala - i još neki zvuk koji nije mogla da prepozna. Zar je u sobi bio još neko? Nije smela da se okrene i pogleda. "Ne morate da se predstavljate", mirno primeti Robespjer. "Bio sam i na su�enju danas popodne, a i onog dana kada su vam �itali optužnicu. Dokumenta koja vam je tužilac istrgnuo iz steznika - nisu bila vaša." A onda je za�ula ne�ije tihe korake kako se kradomice približavaju preko prostorije. Nisu bili sami. Ona posko�i i gotovo vrisnu, kada oseti ne�iju nežnu šaku na ramenu. "Mirela, molim te, oprosti mi za sve što sam u�inio!" povika slikar David, �iji je glas odmah prepoznala. "Morao sam da ga dovedem ovamo - nisam imao izbora. Najdraže moje dete..." David je povu�e i okrenu, zarivši lice u njen vrat. Preko njegovog ramena, ona ugleda duga�ko ovalno lice, napuderisanu periku, svetlucave zelene o�i boje mora - Maksimilijana Robespjera. Njegov podmukao osmeh istog �asa iš�eze i pretvori se u izraz iznena�enja, a zatim besa, dok je pažljivo podizao lampu da je bolje osmotri. "Budalo jedna!" zaurla on piskutavim glasom. Otrgnuvši Davida od Šarlote pored koje je ovaj kle�ao i plakao, on ispruži ruku i pokaza na nju. "Rekao sam ti da �e biti prekasno! Ali ne - morao si da sa�ekaš su�enje! U stvari, mislio si da �e biti pomilovana! A sada nam je umakla - i to sve zbog tebe!" On tresnu svetiljku nazad na sto, prosuvši malo ulja, a zatim dohvati Šarlotu i podiže je. Odgurnuvši Davida u stranu, Robespjer besno zamahnu i ošamari je. "Gde je ona?" zavrišta. "Šta si u�inila s njom? Umre�eš umesto nje, bez obzira na to šta ti je ona rekla - kunem ti se - umre�eš ako ne priznaš!" Šarlota se nije obazirala na krv koja ju je kapala iz usne, ve� se ponosno uspravila i zagledala Robespjeru u o�i. A onda se osmehnula. "Upravo to i nameravam", odvrati ona mirno. LONDON 30. JULI 1793. Bila je skoro pono� kada se Taljeran vratio iz pozorišta. Bacivši ogrta� preko stolice u ulaznom hodniku, uputio se prema maloj radnoj sobi foajea da sipa šeri. Kurtijard se istog �asa stvorio u hodniku. "Gospodine", po�e on prigušenim glasom, "�eka vas posetilac. Smestio sam je u radnu sobu. Izgleda da je nešto veoma važno. Kaže da donosi vesti od gospo�ice Mirele." "Hvala Bobu - kona�no", izgovori Taljeran pohitavši u radnu sobu. Tamo je pri odsjaju vatre iz kamina stajala jedna vitka prilika, umotana u crni somotski ogrta�. Grejala je ruke na vatri. Kada je Taljeran ušao, ona zabaci veliku kapulja�u i pusti da joj ogrta� sklizne sa nagih ramena. Platinasto plava kosa rasu joj se po polunagim prsima. Pri odsjaju vatre video je kako joj telo podrhtava, jasan profil na zla�anoj svetlosti, pr�ast nos i istaknutu bradu, duboko izrezanu haljinu od tamnog somota koja joj je odli�no pristajala. Ostao je bez daha - osetio je kako mu bol razdire srce dok je uko�eno stajao na vratima. "Valentina!" prošaputa on. Blagi Bože, kako je to mogu�e? Zar se vratila iz groba?

Okrenula se prema njemu i osmehnula; plave o�i su joj svetlucale, a treperava svetlost vatre prosijavala joj je kroz kosu. Kre�u�i se lagano kao tok vode, krenula je ka njemu dok je on i dalje uko�eno stajao na vratima. Klekla je pred njega, pritisnuvši svoje lice uz njegovu šaku. On spusti drugu šaku na njenu kosu i po�e da je miluje. Sklopio je o�i. Srce mu se kidalo. Kako je to mogu�e? "Gospodine, u velikoj sam opasnosti", prošaputa ona tihim glasom. Ali to nije bio Valentinin glas. On otvori o�i i zagleda se u njeno lice podignuto ka njemu - tako lepo, tako sli�no Valentininom. Ali to nije bila ona. On pre�e pogledom preko njene zlatne kose, glatke kože, senke izme�u grudi, preko njenih golih ruku... a kada vide šta je držala u rukama - šta je pružala prema njemu pri sjaju vatre, prostreli ga munja. Bio je to zlatni pešak, koji je svetlucao dragim kamenjem - pešak iz Monglanske garniture! "Predajem se vama na milost i nemilost, sire", prošaputa ona. "Potrebna mi je vaša pomo�. Zovem se Katarina Grand - i dolazim iz Indije..." 20. CRNA KRALJICA Der Holle Rache kocht in meinem Herzen Tod und Verzweiflung flammet um mich her!... Verstossen sei auf evig, verlassen sei auf evig, Zertrummert sei'n auf evig alle Bande der Natur. (Osveta pakla klju�a u mom srcu, smrt i o�ajanje plamte oko mene!... Zba�ene su zauvek, napuštene zauvek, Prekinute zauvek sve veze Prirode.) 'Kraljica no�i', '�arobna frula' Emanuel Šikaneder i Vofgang Amadeus Mocart ALŽIR, JUN 1973. Zna�i, to je bila Mini Renselas - gatara. Sedeli smo u njenoj sobi sa mnogobrojnim francuskim prozorima preko kojih se spuštala zavesa od vinove loze koja je zaklanjala pogled na dvorište. Povorka žena pod velovima donela je hranu iz kuhinje i poslužila je na niskom bronzanom stolu, a zatim nestala isto onako tiho kao što je i došla. Lili, koja se sru�ila na gomilu jastuka razmeštenih po podu, štrpkala je nar. Ja sam sedela pored nje, duboko zavaljena u marokanskoj kožnoj stolici i žvakala kola�i� od kivija i draguna. A preko puta mene, na divanu se s podignutim nogama, opružila Mini Renselas. Najzad sam je pronašla - gataru koja me je pre šest meseci uvukla u ovu opasnu igru. Ženu sa mnogo lica. Nimovu prijateljicu, ženu bivšeg konzula. Trebalo je da me zaštiti ako zapadnem u neprilike. Ako je verovati Terezi, bila je veoma omiljena u gradu. Solarinu je ona bila poslovna veza. Mordekaju saveznik i stara prijateljica. Ali za onoga ko je slušao El-Marada, ona je tako�e bila Mokhfi Mokhtar Kazbaha - žena koja je posedovala figure Monglanske garniture. Razni ljudi su je razli�ito videli, ali sve se svodilo na jedno. "Vi ste crna kraljica", rekoh. Mini Renselas se tajanstveno osmehnu. "Dobro došla u igru", odvrati ona. "Na to se, zna�i, odnosila ona žvaka o pikovoj dami!" povika Lili, uspravivši se na jastucima. "Ona je igra�, što zna�i da zna poteze!" "Glavni igra�", složih se, i dalje prou�avaju�i Mini. "Ona je gatara s kojom mi je tvoj deda udesio sastanak. A ako ne grešim, ona o ovoj igri zna mnogo više od pukih poteza." "U pravu si", složi se Mini, i dalje se osmehuju�i poput �eširskog ma�ka. Neverovatno kako je svaki put kada bih je videla izgledala druga�ije. Odevena u svetlucavu srebrnu ode�u, sede�i naspram tamnozelenog divana, mle�no bele kože, izgledala je mnogo mla�a nego prošlog puta kada sam je videla - kada je igrala u

bistrou. A sasvim druga�ije od gatare sa šljokicama i nao�arima od nosorogovog roga, od starice koje je hranila ptice ispred Ujedinjenih Nacija, sva uvijena u crno. Bila je kao kameleon. Ko je ona bila, u stvari? "Kona�no si došla", primeti ona dubokim, hladnim glasom koji me podseti na vodu koja te�e. Ponovo sam uo�ila trag naglaska koji nisam znala gde da smestim. "Toliko sam te dugo �ekala. Ali sada mi možeš pomo�i..." Strpljenje me je izdavalo. "Ja vama da pomognem?" upitah. "�ujte, gospo�o, nisam od vas tražila da me 'izaberete' za ovu igru. Ali sam vas pozvala i vi ste se odazvali, upravo onako kako stoji u vašoj pesmi. Sada biste mogli da mi 'pokažete velike i tajne stvari za koje ne znam'. Jer ve� mi je pomalo dosta ove tajanstvenosti i intriga. Pucali su u mene, jurila me tajna policija, maltene sam prisustvovala ubistvu dvojice ljudi. Lili traže imigracione vlasti i velika je verovatno�a da �e završiti u alžirskom zatvoru - i sve to zbog ove, nazovi, igre." Ostala sam bez daha posle ovog ispada, dok se moj glas i dalje odbijao o visoke zidove. Karioka je sko�io u Minino krilo traže�i zaštitu, a Lili je samo zurila u njega. "Drago mi je što vidim da si sr�ana", hladno primeti Mini. Dok je milovala Karioku, mali izdajnik je preo u njenom krilu kao angorska ma�ka. "Me�utim, u šahu je mnogo važnije biti strpljiv, što ti može potvrditi i tvoja prijateljica Lili. Ja sam bila strpljiva veoma dugo, dok sam �ekala na tebe. Mnogo sam rizikovala kada sam došla u Njujork, samo da bih te upoznala. Kazbah nisam pre toga napuštala deset godina, od alžirske revolucije. U izvesnom smislu, ja sam ovdašnji zatvorenik. Ali ti �eš me osloboditi." "Zatvorenik!" ponovismo Lili i ja uglas. "Meni se �ini da ste veoma pokretni", dodadoh. "Ko vas spre�ava da odete odavde?" "Ne 'ko' ve� 'šta'", ispravi me ona; posegnula je rukom da sipa �aj ne uznemirivši Karioku. "Pre deset godina nešto se dogodilo - nešto što nisam mogla da predvidim - što je narušilo delikatnu ravnotežu mo�i. Umro je moj muž i po�ela je revolucija." "Alžirci su 1963. izbacili Francuze", objasnih Lili. "Pravo krvoproli�e." Okrenuvši se potom ka Mini, dodadoh: "Pošto su ambasade zatvorene, mora da ste se našli u škripcu, jer nigde drugde niste mogli da po�ete sem ku�i u Holandiju. Vaša vlada je sigurno mogla da vas izvu�e. Zašto ste još ovde? Revolucija se završila pre deset godina." Mini sa treskom spusti šoljicu. Zatim skloni Karioku u stranu i ustade. "Priklještena sam, kao zaostali pešak", re�e ona krše�i prste. "Smrt moga muža i revolucija samo su uticale da se stanje još više pogorša, posle onoga što se desilo u leto 1963. Pre deset godina, u Rusiji, radnici su, popravljaju�i Zimski dvorac, pronašli odlomljeni deo table - deo table Monglanske garniture!" Lili i ja se uzbu�eno zgledasmo. To je ve� bilo nešto. "Fantasti�no", rekoh. "Ali otkud vi to sve znate? Sigurno nije bilo objavljeno na prvim stranama novina. I kakve veze ja imam s tim što ste vi u klopci?" "Slušaj i razume�eš!" povika ona, kora�aju�i gore dole sa Kariokom za petama koji je sledio njenu srebrnu odoru. Stalno je pokušavao da dohvati rub koji mu je izmicao. "Da su se domogli cele table, imali bi tre�inu formule!" Ona podignu rubove haljine van domašaja Kariokinih zubi�a i okrenu se prema nama. "Mislite na Ruse?" upitah. "Ali ako su oni na suprotnoj strani, kako to da ste se sprijateljili sa Solarinom?" Um mi je grozni�avo radio. Rekla je tre�inu formule. To zna�i da je znala koliko delova postoji! "Solarin?" ponovi Mini, nasmejavši se. "A šta mislite kako sam za sve to saznala? Šta mislite zašto sam njega izabrala za igra�a? Šta mislite zašto mi je život u opasnosti - te moram ostati u Alžiru - i zašto ste mi vas dve toliko potrebne?" "Zato što Rusi imaju tre�inu formule?" upitah. "Oni sigurno nisu jedini igra�i u protivni�koj ekipi." "Nisu", složi se Mini. "Ali su zato oni ti koji su otkrili da ja imam ostatak!"

Lili i ja smo ostale da izgaramo od uzbu�enja pošto je Mini izišla iz sobe da potraži nešto što je želela da nam pokaže. Karioka je skakutao unaokolo poput gumene lopte dok ga nisam blago poklopila stopalom. Lili je iz moje torbe izvukla portabl šahovsku tablu i postavila je na bronzani sto, re�aju�i figure dok smo razgovarale. Pitala sam se ko su bili naši protivnici. Kako su Rusi saznali da je Mini igra� i šta je ona to imala što ju je držalo u stupici ve� deset godina? "Se�aš li se šta nam je Mordekaj kazao", re�e Lili. "Rekao je da je bio u Rusiji i igrao šah sa Solarinom. To je bilo pre otprilike deset godina, zar ne?" "Tako je. Ho�eš da kažeš da ga je tada regrutovao kao igra�a." "Ali kojeg?" pitala se Lili, pomeraju�i figure po tabli. "Kao konja!" povikah, iznenada se setivši. "Solarin se potpisao simbolom konja na poruci koju je ostavio u mom stanu!" "Zna�i, ako je Mini crna kraljica, onda smo mi svi �lanovi ekipe crnog - ti i ja, Mordekaj i Solarin. Momci sa crnim šeširima su dobri momci. Ako je Mordekaj odabrao Solarina, onda je Mordekaj možda crni kralj - što zna�i da je Solarin kraljev konj." "Ti i ja smo pešaci", brzo dodadoh. "A Sol i Fiske..." "Pojedeni pešaci", završi Lili moju re�enicu i skloni dva pešaka sa table. Pomerala je figure po tabli kao da igra dame, a ja sam pokušavala da pratim tok njenih misli. Ali nešto mi nije dalo mira još od trenutka kada sam shvatila da je gatara bila Mini. Sada sam razabrala šta je to. U ovu igru nije me, u stvari, uvukla Mini. Ve� Nim - sve vreme je to bio Nim. Da nije bilo njega, ne bih se ni potrudila da dešifrujem zagonetku, ne bih brinula o datumu svog ro�enja, niti bi mi palo na pamet da smrt drugih ima ikakve veze sa mnom - i ne bi mi palo na pamet da krenem u potragu za figurama iz Monglanske garniture. Kada sam malo bolje razmislila, shvatila sam da je Nim, u stvari, sredio da potpišem ugovor sa Harijevom kompanijom - pre tri godine dok smo još oboje radili za Trostruko-M! Nim me je tako�e poslao kod Mini Renselas... U tom se trenutku Mini vratila u sobu, nose�i veliku metalnu kutiju i malu knjigu sa kožnim povezom. Oboje je spustila na sto. "Nim je znao da ste vi gatara!" rekoh joj. "Još dok mi je 'pomagao' da dešifrujem poruku!" "Tvoj prijatelj iz Njujorka?" umeša se Lili. "Koja je on figura?" "Top", re�e Mini, prou�avaju�i stanje na Lilinoj tabli. "Svakako!" povika Lili. "On ostaje u Njujorku da �uva Kralja..." "Samo jednom sam srela Ladislausa Nima", re�e mi Mini. "Kada sam ga izabrala za igra�a, isto onako kao što sam izabrala i tebe. Iako te je toplo preporu�io, nije imao pojma da sam došla u Njujork da te vidim. Morala sam da budem sigurna da si mi upravo ti potrebna, da poseduješ potrebne veštine." "Kakve veštine?" upita Lili, i dalje petljaju�i nešto oko figura. "�ak ne ume ni da igra šah." "Ali zato ti umeš", odvrati Mini. "Vas dve �ete biti izvrstan par." "Par?" povikah. Jedva sam �ekala da se udružim sa Lili kao što vo žudi da ga upregnu u jaram sa kengurom. Iako je o�igledno mnogo bolje igrala šah od mene, kada je stvarnost bila u pitanju ona se razlivala po celoj tabli. "Zna�i, imamo kraljicu, konja, topa i gomilu pešaka", upade Lili, uperivši svoje sive o�i u Mini. "Šta je sa protivni�kom stranom? Kako stvari stoje sa Džoom Hermanoldom koji je pucao u moja kola, mojim ujakom Luelinom i njegovim drugarom trgovcem tepisima - kako se ono zvaše?" "El-Marad!" odvratih. Istog �asa sam shvatila koju ulogu mora da je on igrao. Nije bilo teško - momak je živeo kao rak u planinama, nikada nikud nije išao, pa ipak je vodio poslove razgranate po celom svetu, a svi koji su ga znali, plašili su ga se i mrzeli ga... a i tragao je za figurama. "On je beli kralj", rekoh, poga�aju�i. Mini preblede. Zatim se skljoka na stolicu pored mene. "Upoznala si El-Marada?" upita ona, gotovo šapatom. "Pre nekoliko dana, u Kabilu", odvratih. "Izgleda da zna dosta o vama. Rekao mi je da se zovete Mokhfi Mokhtar, da živite u Kazbahu i da posedujete

figure iz Monglanske garniture. Rekao je da �ete mi ih dati ako vam kažem da sam ro�ena �etvrtog dana �etvrtog meseca." "Zna�i da zna mnogo više no što sam mislila", primeti Mini, vidno uzbu�ena. Izvadila je klju� i po�ela da otklju�ava metalnu kutiju koju je malopre donela. "Ali o�igledno postoji nešto što ne zna, jer ina�e ne bi dospela do njega. On ne zna ko si ti!" "Ko sam ja?" upitah potpuno zbunjena. "Ja nemam nikakve veze sa ovom igrom. Mnogo je ljudi ro�eno istog datuma kao i ja - mnogo ljudi ima smešne �r�karije na šakama. Ovo je bez veze. Moram se složiti s Lili: ne vidim kako bih ja mogla da vam pomognem." "Ne želim da mi pomažeš", odlu�no re�e Mini, otvorivši kutiju dok je govorila. "Želim da zauzmeš moje mesto." Ona se nagnu preko table, odgurnu Lilinu ruku, podiže crnu kraljicu i pomeri je napred. Lili je zurila u figuru - u tablu. A onda me je odjednom š�epala za koleno. "Tako je!" povika ona, ska�u�i po jastucima. Karioka iskoristi priliku da zgrabi prhku paštetu od sira svojim stinim zubima i da je odvu�e u jazbinu ispod stola. "Shvataš? Na ovaj na�in crna kraljica može zadati šah belom i primorati kralja da krene napred - ali pri tom mora sebe ista�i u prvi plan. Jedina figura koja je može zaštititi jeste ovaj odmakli pešak..." Pokušala sam da shvatim. Na tabli se osam crnih figura nalazilo na osam crnih polja, ostale su stajale na belima. A ispred svih, na kraju polovine beloga, nalazio se usamljeni crni pešak koga su štitili top i konj. "Znala sam da �ete biti odli�ne kao par", re�e Mini, osmehnuvši se, "makar vam pružili samo pola šanse. Ovo je gotovo savršena rekonstrukcija dosadašnje Igre. Bar ove runde." Pogledavši u mene, ona dodade: "Zašto ne upitaš ovu unuku Mordekaja Rada koja je stožerna figura oko koje se trenutno ova partija vrti?" Okrenuh se ka Lili koja se tako�e osmehivala, lupkaju�i po odmaklom pešaku svojim duga�kim, crvenim noktom. "Jedina figura koja može zameniti jednu kraljicu je druga kraljica", re�e Lili. "A to si izgleda ti." "Kako to misliš?" upitah. "Mislila sam da sam ja pešak." "I jesi. Ali ako pešak pre�e redove protivni�kih pešaka i stigne do osmog polja na suprotnoj strani, može se preobraziti u koju god ho�e figuru. �ak i u kraljicu. Kada ovaj pešak stigne do osmog polja, kralji�inog polja, on može zameniti crnu kraljicu!" "Ili je osvetiti", re�e Mini dok su joj o�i sijale poput dva komada ugljena. "Odmakli pešak prodire u Alžir - Belo ostrvo. Upravo kao što si prodrla na belu teritoriju, tako �eš prodreti i u tajnu. Tajnu Osmice." Raspoloženje mi se iz trenutka u trenutak menjalo poput igle na barometru za vreme monsuna. Zar sam ja bila crna kraljica? Šta je to zna�ilo? Iako je Lili istakla da se na tabli može na�i više kraljica iste boje, Mini je rekla da sam ja ta koja �e je zameniti. Da li je to zna�ilo da je nameravala da napusti igru? Zatim, ako joj je bila potrebna zamena, zašto ne uzme Lili? Lili je na toj maloj portabl tabli postavila figure tako da odgovaraju stvarnim osobama i svaki njen potez odgovarao je stvarnim doga�ajima. A ja sam bila pravi pacer za šah. Pa u �emu se onda sastojala moja veština? Pored toga, taj pešak je mogao biti pojeden pre no što stigne do izlaznog polja. Iako ostali pešaci više nisu mogli da ga pojedu, bilo je drugih figura koje su bile mnogo pokretnije. �ak sam i ja toliko znala o šahu. Mini je pred nas izvadila sadržaj kutije. Upravo je stala da odmotava debelu tkaninu i da je širi preko velikog bronzanog stola. Tkanina je bila tamnoplave boje, gotovo crna. Po njoj su bili razbacani komadi�i obojenog stakla - pojedini su bili okrugli, pojedini ovalni - i svi do jednog otprilike veli�ine �etvrt centa. Tkanina je bila gusto izvezena �udnim crtežima nekom vrstom metalnog konca. Li�ili su mi na znake zodijaka. Ali podse�ali su na još nešto što mi je bilo na vrh jezika, na nešto poznato �ega nisam mogla da se setim. U središtu tkanine bile su izvezene dve velike zmije koje su držale jedna drugu za rep. Obrazovale su broj osam. "Šta je ovo?" upitah, znatiželjno posmatraju�i �udnu tkaninu.

Lili je prišla bliže i prstima po�ela da prelazi preko tkanja. "Podse�a me na nešto", re�e ona. "Ovo je tkanina koja je prvobitno prekrivala Monglansku garnituru", odvrati Mini, pomno nas posmatraju�i. "Bila je zakopana hiljadu godina zajedno sa figurama dok za vreme francuske revolucije opatice iz Monglanske opatije na jugu Francuske nisu iskopale i jedno i drugo. Potom je ova tkanina prošla kroz mnoge ruke. Pri�a se da je poslata u Rusiju za vreme Katarine Velike, zajedno sa slomljenom tablom koju su, kako sam vam ve� rekla, pronašli." "Otkud to sve znate?" upitah, ne skidaju�i pogled sa tamnoplavog somota rasprostrtog pred nama. Tkanina Monglanske garniture - stara preko hiljadu godina, a netaknuta. Kao da je sijala nekim prigušenim sjajem na zelenkastoj svetlosti koja je prodirala kroz vitraže. "Kako ste došli do nje?" dodadoh, posegnuvši rukom ka kamenju koje je Lili ve� opipavala. "Znate", primeti Lili, "videla sam mnogo nese�enog dragog kamenja kod mog dede u radnji. Mislim da su ovi pravi!" "I jesu", odvrati Mini glasom od koga i protiv volje zadrhtah. "Sve što je u vezi sa ovom omraženom garniturom jeste stvarno. Kao što ste ve� otkrile, Monglanska garnitura krije formulu - formulu velike mo�i, mo�i zla za one koji shvate kako mogu da je iskoriste." "Zašto baš zla?" upitah. Ali bilo je ne�eg u ovoj tkanini - ili se to meni možda samo �inilo, ali ona kao da je odozdo osvetljavala Minino lice dok se naginjala nad njom pri nejasnom osvetljenju. "Pitanje bi trebalo da glasi, zašto nam je zlo potrebno?" ispravi me Mini hladnim glasom. "Ali ono je postojalo još mnogo pre no što je napravljena Monglanska garnitura. Isto kao i formula. Pogledajte malo pažljivije ovu tkaninu i shvati�ete." Ona se nekako �udno, s gor�inom, osmehnu, dok nam je svima sipala �aj. Njeno prelepo lice odjednom je postalo nekako grubo i umorno. Po prvi put sam shvatila kakvu cenu joj je nametnula ova igra. Osetila sam da Karioka pljuje paštetu od sira po mojoj nozi. Izvukavši ga ispod stola, smestila sam ga na stolicu i nagnula se nad tkaninu kako bih je pomnije razgledala. Na nejasnoj svetlosti isticao se zlatni broj osam, zmije koje su se uvijale preko tamnoplavog somota nalik na iskrivljenu putanju komete po pono�nom nebu. A oko njih bili su znaci - Mars i Venera, Sunce i Mesec, Saturn i Merkur... u tom sam trenutku shvatila. Uvidela sam njihovo drugo zna�enje! "To su elementi!" povikah. Mini se osmehnu i klimnu. "Zakon oktave", re�e ona. Sada je sve imalo smisla. Ovi komadi�i nese�enog dragog kamenja i zlatni bodovi obrazovali su simbole koje su od pamtiveka podjednako koristili filozofi i nau�nici za opisivanje najosnovnijih gradivnih opeka prirode. Tu su bili gvož�e i bakar, srebro i zlato - sumpor, živa, olovo i antimon - vodonik, kiseonik, soli i kiseline. Ukratko, sve što sadrži materiju, bilo živo bilo mrtvo. Po�eh da kora�am po sobi, razmišljaju�i; sve je polako dolazilo na svoje mesto. "Zakon oktave", po�eh da objašnjavam Lili koja me je gledala kao da sam skrenula, "to je zakon na osnovu koga je nastao Periodi�ni sistem elemenata. Otprilike 1860, pre nego što je Mendeljejev napravio svoj sistem, Džon Njulends, engleski hemi�ar, otkrio je da �e ako pore�amo elemente na osnovu porasta njihove atomske težine, svaki osmi elemenat biti neka vrsta ponavljanja prvog - isto kao osma nota u muzi�koj oktavi. Nazvao je to po Pitagorinoj teoriji jer je smatrao da su molekularna svojstva elemenata u istom me�usobnom odnosu kao i note u muzi�koj lestvici!" "I jesu li?" upita Lili. "Otkud da ja to znam?" odvratih pitanjem. "Sve što znam iz hemije jeste ono što sam nau�ila pre no što sam izba�ena sa fakulteta, jer sam digla u vazduh laboratoriju za hemiju." "Dobro si zapamtila", re�e Mini smeju�i se. "Se�aš li se još �ega?" Šta ono beše? Stajala sam zagledana u tkaninu, a onda mi je sinulo. Talasi i �estice - �esice i talasi. Na rubu pameti motalo mi se nešto o valentnosti i elektronskim omota�ima. Ali Mini je ve� po�ela da pri�a.

"Možda mogu da ti osvežim pam�enje. Ova formula je stara gotovo kao i sama civilizacija. Na njeno postojanje ukazuju zapisi od pre šest hiljada godina. Dozvolite da vam ispri�am jednu pri�u..." Utonuh u stolicu pored nje, a Mini se nagnu napred i po�e prstima da sledi liniju broja osam. Kada je zapo�ela pri�u, kao da je utonula u trans. "Pre šest hiljada godina duž velikih svetskih reka - Nila, Ganga, Inda i Eufrata - ve� su postojale napredne civlizacije. Upražnjavale su tajne veštine iz kojih �e se kasnije iznedriti i religija i nauka. Te tajne veštine bile su toliko tajne da su ljudi celog života morali da �ekaju da bi bili upu�eni u njih - da bi bili upoznati sa njihovim pravim zna�enjem. Obred upu�ivanja �esto je bio okrutan, a ponekad i smrtonosan. Tradicija ovog obreda sa�uvala se do naših dana; još se javlja u katoli�koj Velikoj misi, u kabalisti�kim obredima, u ceremonijama Ružokrstaša i Slobodnih zidara. Ali zna�enje koje se krije iza te tradicije je izgubljeno. Ti obredi nisu ništa drugo do ponavljanje procesa formule za koju je znao još drevni �ovek; to ponavljanje mu je omogu�avalo da znanje prenese kroz jedan �in. Jer ono se nije smelo zapisati." Mini me osmotri svojim tamnozelenim o�ima, kao da pogledom traži nešto skriveno duboko u meni. "Feni�ani su razumeli taj obred. Isto kao i Grci. �ak je i Pitagora zabranio svojim sledbenicima da tu formulu zapišu, jer se verovalo da je veoma opasna. Mavari su po�inili veliku grešku kada su se oglušili o ovu zapovest. Oni su u Monglansku garnituru uneli njene simbole. Iako je formula šifrovana, svako ko do�e u posed svih delova mogao bi na kraju da doku�i i njeno puno zna�enje - ne prošavši pri tom kroz obred posve�enja koji primorava nove �lanove da se zakunu da je ne�e upotrebiti ni za šta zlo, pa makar bili stavljeni na samrtne muke. Arapi su zemlje u kojima je nastala ova skrivena nauka - u kojima se rascvetala - nazvali po bogatom crnom blatu koje su svakog prole�a na njihove obale nanosile reke što su za njih život zna�ile, u vreme kada se upražnjavao ovaj obred. Nazvali su ih 'Al-Khem', Crne Zemlje. A tajna nauka je nazvana 'Al-Khemie' - Crna Umetnost." "Alhemija?" upita Lili. "Mislite na ono - pretvaranje slame u zlato?" "Da, na umetnost pretvaranja", odvrati Mini sa �udnim osmehom na usnama. "Tvrdili su da mogu pretvoriti osnovne metale kao što su kalaj i bakar u retke kao što su srebro i zlato - i još mnogo toga." "Šalite se", re�e Lili. "Ho�ete da kažete da smo proputovale na hiljade milja i prošle kroz sve ovo da bismo na kraju otkrile kako je tajna ove garniture gomila lažne magije koju su skovali primitivni sveštenici?" Nastavila sam da prou�avam tkaninu. U glavi po�e da mi se pali neka svetiljkica. "Alhemija nije magija", obavestih je, po�evši da se uzbu�ujem. "Ho�u da kažem da ona to nije bila u po�etku - ve� su je tek nedavno proglasili za magiju. Ona, u stvari, predstavlja za�etak moderne hemije i fizike. Njome su se bavili svi srednjevekovni nau�nici, pa �ak i oni potonji. Galilej je pomagao vojvodi od Toskane i papi Urbanu osmom u njihovim jednostavnim eksperimentima. Majka Johana Keplera umalo nije spaljena na loma�i kao veštica jer ga je podu�avala misti�nim tajnama..." Mini je klimala glavom dok sam ja i dalje kora�ala. "Kažu da je Isak Njutn više vremena provodio petljaju�i sa hemikalijama u svojoj laboratoriji u Kembridžu nego pišu�i Principiau Mathematicau. Paracelzus je možda bio mistik, ali on je, ujedno i otac moderne hemije. Mi, u stvari, u modernom hemijskim postrojenjima koristimo alhemijska na�ela koja je on otkrio. Zar ne znaš kako se proizvode plastika, asfalt i sinteti�ka vlakna iz nafte? Hemi�ari razbijaju molekule, razdvajaju ih pomo�u toplote i katalizatora - upravo onako kako su drevni alhemi�ari tvrdili da i oni to rade kada živu pretvaraju u zlato. Ali postoji jedan problem s ovom pri�om." "Samo jedan?" upita uvek skepti�na Lili. "Pre šest hiljada godina u Mesopotamiji nisu imali akcelerator �estica - niti su u Palestini imali postrojenja za razbijanje molekula. Njihov krajnji domet bilo je pretvaranje bakra i mesinga u bronzu." "Možda", odvrati staloženo Mini. "Ali ako ti drevni žreci nauke nisu posedovali retku i opasnu tajnu, zašto su je onda obavili velom misterije? Zašto

su pre posve�enja morali ceo život da provedu u u�enju, �emu je služila litanija zakletvi i obe�anja, kultni obred bola i opasnosti, pre no što bi se neko primio u Red..." "Skrivenih Izabranika?" upitah. "Tajnih Odabranih?" Mini se nije nasmešila. Pogledala je prvo u mene, pa u tkaninu. Prošlo je dosta vremena pre no što je ponovo progovorila, a kada je to u�inila njen se glas zario u mene poput noža. "Osmice", izusti ona tiho. "Onih koji su u stanju da �uju muziku sfera." Klik. I poslednji deli� našao se na svom mestu. Sada mi je postalo jasno zašto je Nim preporu�io mene, zašto mi je Mordekaj smestio, a Mini me "odabrala". Ne zbog moje sjajne li�nosti, datuma mog ro�enja ili �r�karije na mom dlanu - mada su želeli da u to poverujem. Ovde re� nije bila o misticizmu, ve� o nauci. A muzika je bila nauka - starija od akustike, koju je studirao Solarin, ili fizike, Nimove specijalnosti. Pošto sam diplomirala muziku, ja sam to znala. Nije ona slu�ajno u Pitagorinim predavanjima bila podjednako zastupljena kao i matematika i astronomija. On je svoje u�enike u�io da zvu�ni talasi peru Vaseljenu, obuhvataju�i sve što postoji, od najve�eg do najmanjeg. Nije bio daleko od istine. "Talasi su ti koji spre�avaju molekul da se raspadne - talasi pokre�u elektron od jednog do drugog omota�a, menjaju�i mu valantnost kako bi mogao da stupi u hemijske reakcije sa drugim molekulima." "Upravo tako", uzbu�eno potvrdi Mini. "Svetlosni i zvu�ni talasi tvore Vaseljenu. Znala sam da ti predstavljaš pravi izbor. Ve� si na dobrom tragu." Ovako rumena u licu ponovo je izgledala mlada i opet sam pomislila da je još nedavno morala biti prava lepotica. "Ali i naši neprijatelji su na tragu", dodade ona. "Ve� sam vam rekla da postoje tri dela formule. Prvi deo je tabla, koja je sada u rukama protivnika; drugi je tkanina koja se nalazi pred vama. Tre�i, središnji deo formule zabeležen je u figurama." "Mislila sam da su one kod vas", umeša se Lili. "Posedujem na okupu najve�i broj od vremena kada je garnitura prvi put iskopana - dvadeset figura sklonila sam u razli�ita skrovišta, nadaju�i se da ih niko ne�e prona�i u narednih hiljadu godina. Ali prevarila sam se. Kada su Rusi jednom naslutili da su te figure kod mene, snage belog su odmah posumnjale da bi neke mogle biti ovde u Alžiru gde živim. I na moju veliku nesre�u bili su u pravu. El-Marad okuplja svoje snage. Verujem da ovde ima emisare koji �e se uskoro okomiti na mene tako da više ne�u mo�i da iznesem figure iz zemlje." Zna�i, to je mislila kada je rekla da El-Marad ne zna ko sam ja! Svakako - izabrao je mene za svog emisara, ne shvataju�i da me je druga strana ve� odabrala. Ali bilo je još stvari koje je trbalo da saznam. "Zna�i, vaše figure su ovde u Alžiru?" upitah. "Ko ima ostale? El-Marad? Rusi?" "I oni imaju neke, ali ne znam koliko ", odvrati ona. "Ostale su raštrkane ili izgubljene posle francuske revolucije. Mogu se nalaziti bilo gde - u Evropi, na Dalekom Istoku, �ak i u Americi - i možda nikada više ne�e biti prona�ene. Život sam provela skupljaju�i one koje su sada u mom posedu. Neke su skrivene na sigurnom u drugim zemljama, ali od njih dvadeset, osam je sklonjeno u pustinji - u Tasiliju. Morate se domo�i tih osam i doneti mi ih pre no što bude kasno." Lice joj je još bilo rumeno od uzbu�enja kada me je š�epala za ruku. "Polako", rekoh. "�ujte, Tasili je preko hiljadu milja udaljen odavde. Lili je u zemlji ilegalno, a mene �eka neodložan posao. Zar to ne može da pri�eka dok..." "Ništa ne može biti hitnije od onoga što tražim od tebe!" povika ona. "Ako se ne domogneš tih figura, mogle bi pasti u tu�e ruke. Život bi mogao postati nemogu� na ovom našem svetu. Zar ne shvataš logi�ki nastavak takve jedne formule?" Shvatila sam. Postojao je još jedan proces koji je koristio pretvaranje elemenata - stvaranje transuranskih elemenata. Elemenata koji imaju ve�u atomsku težinu od urana. "Ho�ete da kažete da bi neko pomo�u te formule mogao da skuva plutonijum?" stadoh da naga�am. Sada sam razumela zašto je Nim kazao da je za nuklearnog fizi�ara najvažnije da prou�i etiku. I shvatila sam zašto se Mini žurilo.

"Nacrta�u vam kartu", nastavila je Mini, kao da je naš pristanak bio ve� gotova stvar. "Zapamti�ete je, a ja �u je potom uništiti. Postoji još nešto što želim da vam dam, dokumenat od velike važnosti, velike vrednosti." Pružila mi je knjigu sa kožnim koricama, umotanu upletenim nitima koju je donela zajedno sa tkaninom. Dok je crtala kartu, u tašni potražih makazice za nokte i presekoh niti. Knjiga je bila mala - veli�ine kakve debele sveske - i veoma stara, što se moglo zaklju�iti ve� na prvi pogled. Korice su bile od meke marokanske kože, izlizane i prekrivene oznakama koje kao da su bile utisnute vru�im železom - umesto da upotrebi voštani pe�at, neko je pe�at utisnuo u kožu - pe�at u obliku osmica. Osetih neku jezu dok sam ih posmatrala. Zatim presekoh krute niti i knjiga se otvori. Bila je ru�no povezana. Hartija prozirna poput kožice luka, ali glatka i beli�asta poput tkanine - toliko tanka da mi je odmah postalo jasno kako knjiga sadrži mnogo više stranica no što sam u prvi mah pomislila, možda šest do sedam stotina, ispisanih rukom. Tipi�nim, sitnim, gustim, kitnjastim, staromodnim rukopisom kakav se dopadao Džonu Henkoku. Pošto su listovi bili ispisani sa obe strane, mastilo je prodrlo kroz tanku hartiju, što je još više otežavalo �itanje. Ali ipak sam po�ela da �itam. Tekst je bio ispisan na starofrancuskom, tako da neke re�i nisam mogla da prepoznam, ali ubrzo sam shvatila poruku. Dok se Mini u pozadini došaptavala sa Lili, objašnjavaju�i joj pojedinosti sa karte, osetila sam neku hladno�u oko srca i obuzeo me je strah. Sada sam znala odakle je saznala sve ovo što nam je ispri�ala. "Cette Anno Dominii Mille Sept Cent Quatre-Vingt-Treize, au fin de Juin a Tassili n'Ajjer Saharien, je devient de racontre cette histoire. Mirelle ai nun, si suis de France..." Pošto sam po�ela naglas da �itam, odmah i prevode�i, Lili je podigla pogled i lagano po�ela da shvata šta ja to �itam. Mini je sedela �utke, kao da je zapala u trans. Kao da je �ula glas koji je doziva iz divljine, iz nejasnih magli vremena - glas koji je premoš�ivao milenijume. U stvari, nije prošlo još ni dve stotine godina od kada je taj dokument bio napisan: Ove godine 1793, po�eh da �itam, u mesecu junu u Tasiliju n'Ajjeru, u Sahari, po�injem da pri�am ovu pri�u. Zovem se Mirela i dolazim iz Francuske. Pošto sam osam godina mladosti provela u Monglanskoj opatiji u Pirinejima, prisustvovala sam puštanju u svet velikog zla - zla koje sada po�injem da shvatam. Zapisa�u ovu pri�u o njemu. Zovu je Monglanska garnitura, a pri�a po�inje sa Karlom Velikim, silnim kraljem koji je sagradio našu opatiju... 21. IZGUBLJENI KONTINENT Posle putovanja od deset dana nailazi se na slani brežuljak, izvor i nenastanjeno podru�je. Pored ovoga uzdiže se planina Atlas, u obliku vitke kupe, toliko visoka da kažu kako se njen vrh ne može videti ni leti ni zimi jer je ve�ito obavijen oblacima. Domoroci su po ovoj planini dobili ime "Atlantinjani", a oni je zovu "Nebeski stub". Pri�a se da se ti ljudi ne hrane živim stvorovima i da nikada ne sanjaju. Ljudi Peš�anog pojasa, 'Istorija' (454. pre n. e.), Herodot Dok se Lilin veliki korniš spuštao niz Erge na putu ka oazi kod Gardaje, ugledala sam beskrajne milje tamnocrvenog peska koji se odatle prostirao u svim pravcima. Geografija Alžira na karti izgleda krajnje jednostavna: Alžir podse�a na pehar postavljen naopako. Kroz grli� na dnu, na granici sa Marokom kao da je isticala voda u obližnje zemlje zapadne Sahare i Mauritaniju. Drška se sastojala iz dva dela: pedeset milja širok potez navodnjavanog tla duž severne obale i planinske trake duga�ke tri stotine milja nešto južnije od prvog poteza. Ostatak zemlje - gotovo milion kvadratnih milja - sa�injavala je pustinja.

Lili je vozila. Putovale smo ve� pet �asova i prešle trista šezdeset milja oštrih planinskih zavoja na putu ka pustinji; Karioka se zbog ovog našeg junaštva zavukao pod sedište i cvileo. Zavoje uopšte nisam prime�ivala. Bila sam suviše zaokupljena prevode�i naglas dnevnik koji nam je Mini dala - pri�e o mra�noj tajni, nastanku Terora u Francuskoj, a ispod svega toga dvestogodišnja potraga francuske opatice Mirele za tajnom Monglanske garniture. Ista potraga u koju smo se i nas dve upustile. Sada je bilo jasno kako je Mini saznala istoriju garniture - njenu tajanstvenu mo�, kako je otkrila da se u njoj krije formula i da figurama predstoji smrtonosna igra. Igra koja se nastavljala iz pokolenja u pokolenje vrbuju�i igra�e isto onako kao što smo Lili i ja, Solarin i Nim - a možda i sama Mini - bili uvu�eni u nju. Ta se igra odvijala upravo na ovom terenu kojim smo se sada kretali. "Sahara", rekoh, podigavši pogled sa knjige kada smo po�ele da se spuštamo u Gardaju. "Znaš li ti da ovo nije uvek bila najve�a pustinja na svetu. Pre mnogo miliona godina, Sahara je bila najve�e svetsko more na kopnu. Tako su nastali sva ta sirova nafta i te�an prirodni gas - si�ušne morske životinje i biljke su se raspale i pretvorile u gasove. Alhemija prirode." "Ma nemoj?" suvo prokomentarisa Lili. "E pa, moj pokaziva� goriva kazuje da moramo negde stati i sipati malo tih morskih oblika života. Mislim da �e biti najbolje da to uradimo u Gardaji. Na Mininoj karti nisam primetila baš puno gradova duž našeg puta." "Nisam je videla", primetih, misle�i na kartu koju je Mini nacrtala i odmah potom uništila. "Nadam se da imaš dobro pam�enje." "Ja sam šahistkinja", odvrati Lili kao da to sve objašnjava. "Ovaj grad, Gardaja, nekada se zvao Kardaja", primetih, vrativši se dnevniku. "Naša prijateljica Mirela izgleda da se ovde zaustavila 1793. godine." Nastavih da �itam: I stigosmo u mesto Kardaju, koje je dobilo ime po berberskoj boginji Kar - Mesec - koju su Arapi zvali "Libija" - mokra od kiše. Vladala je kopnenim morem koje se protezalo od Nila do Atlantskog okeana; njen sin Feniks osnovao je Feni�ansko carstvo; pri�a se da joj je otac bio sam Posejdon. U svakoj zemlji ima druga�ije ime: Ištar, Astarte, Kali, Sibela. Iz nje izvire sav život kao iz mora. U ovoj zemlji zovu je Bela Kraljica. "Blagi Bože", re�e Lili, pogledavši me kada je usporila da bi skrenula za Gardaju. "Ho�eš da kažeš da je ovo mesto dobilo ime po arhenemezis? Možda �emo se spustiti na belo polje!" Toliko smo se zadubile u prelistavanje dnevnika, traže�i nove podatke da nisam ni primetila tamnosivi reno iza nas, dok mu ko�nice nisu zaškripale da bi sa glavnog puta skrenuo za nama ka Gardaji. "Zar ta ista kola nismo ve� negde videli?" upitah Lili. Ona potvrdno klimnu, ne skidaju�i pogled s puta. "U Alžiru", odvrati ona mirno. "Bila su parkirana tri mesta od nas na ministarskom parkiralištu. Unutra su bila ista ova dva momka; prestigli su nas u planinama pre možda jednog sata, tako da sam ih dobro pogledala. Od tada se ne odvajaju od nas. Misliš li da naš prijatelj Šarif ima neke veze s ovim?" "Ne", odvratih, posmatraju�i ih u bo�nom ogledalu. "To su ministarska kola." Znala sam i ko ih je poslao. Bila sam uznemirena još od kada smo napustili Alžir. Posle razgovora sa Mini u Kazbahu nazvala sam Kamela iz javne telefonske govornice na trgu kako bih ga obavestila da �u nekoliko dana biti odsutna. Pobesneo je. "Jesi li poludela?" stao je da se dere; veza je bila ionako slaba. "Dobro znaš da je stanje trgova�kog modela u ovom �asu za mene kriti�no! Najkasnije do kraja nedelje moram imati te brojke! Taj tvoj projekat mora biti što je pre mogu�e završen." "Brzo se vra�am", rekoh. "Uostalom, sve sam uradila. Sakupila sam podatke iz svih zemalja iz kojih si želeo i ve�inu sam unela u kompjutere u Sonatraku. Mogu ti ostaviti listu sa uputstvima za programe - svi su gotovi."

"Gde se trenutno nalaziš?" prekide me Kamel; imala sam ose�aj da �e kroz liniju sko�iti na mene. "Prošlo je jedan. Trebalo je odavno da si na poslu. Na svom mestu na parkiralištu zatekao sam onaj smešni auto i poruku. A upravo u ovom trenutku Šarif je pred mojim vratima i traži tebe. Kaže da se baviš krijum�arenjem automobila, da skrivaš ilegalne imigrante - i još nešto o nekom opakom psu! Da li bi, molim te, bila ljubazna da mi objasniš šta se doga�a?" Divno. Ako naletim na Šarifa pre no što obavim ovaj zadatak, na�i �u se u sosu. Morala sam Kamela da uputim u stvari - bar delimi�no. Ponestajalo mi je saveznika. "U redu", pristadoh. "Jedna moja prijateljica je u nevolji. Došla je da me poseti, ali joj na vizu nije udaren pe�at." "Njen se pasoš nalazi na mom stolu", kipteo je Kamel od besa. "Šarif ga je doneo. Ona �ak ni nema vizu!" "To je stvar tehni�ke prirode", brzo rekoh. "Ona ima dvojno državljanstvo - još jedan pasoš. Možeš tako srediti stvari da ispadne kao da je u zemlju ušla legalnim putem. Napravi�eš od Šarifa budalu..." Kamelov glas je postajao sve slabiji. "Nije mi cilj, gospo�ice, da od šefa tajne policije pravim budalu!" A onda kao da je malo smekšao. "Iako se to protivi mom zdravom razumu, pokuša�u da pomognem. Slu�ajno znam ko je mlada dama. Poznavao sam njenog dedu. Bio je blizak prijatelj moga oca. U Engleskoj su zajedno igrali šah." Vidi, vidi - ovo postaje sve zamršenije! Mahnuh Lili, koja pokuša da se ugura u telefonsku kabinu i prisloni uvo uz slušalicu. "Tvoj otac je igrao šah sa Mordekajem?" ponovih. "Da li je bio ozbiljan igra�?" "Zar mi svi to nismo?" odvrati zagonetno Kamel. Trenutak je �utao; kao da je razmišljao. Kada je ponovo progovorio, Lili se pored mene uko�ila, a ja sam osetila buru u stomaku. "Znam šta planirate. Posetile ste je, je li tako?" "Koga to?" pokušah krajnje naivno da upitam. "Ne pravi se blesava. Ja sam ti prijatelj. Znam šta ti je El-Marad kazao - znam za �im tragaš. Draga moja devoj�ice, igraš opasnu igru. Ti ljudi su ubice, svi odreda. Nije teško pogoditi kuda si se uputila - �uo sam glasine o tome šta je tamo skriveno. Zar ti nije palo na pamet da �e te Šarif tamo tako�e potražiti kada otkrije da te nema?" Lili i ja smo zurile jedna u drugu preko slušalice. Da li je ovo trebalo da zna�i da je i Kamel igra�? "Pokuša�u da vas pokrijem", nastavi on, "ali o�ekujem da se vratiš do kraja nedelje. Šta god radila, nemoj se ranije ni pojavljivati u blizini svoje ili moje kancelarije - i ne pokušavaj ništa preko aerodroma. Ako se ukaže potreba da me obavestiš o ne�emu što je u vezi sa tvojim... projektom... bi�e najbolje da to u�iniš preko centralne pošte." Po boji njegovog glasa pogodila sam šta je pod time mislio: svu korespodenciju treba da obavljam preko Tereze. Mogla sam kod nje da ostavim Lilin pasoš i uputstva za OPEK pre no što krenemo. Pre no što smo završili razgovor Kamel mi je poželeo sre�u i dodao: "Proba�u da pazim na tebe što je mogu�e bolje. Ali ako se uvališ u neku pravu nevolju, mora�eš sama da se snalaziš." "Zar to svi ne �inimo", odvratih, nasmejavši se. Zatim sam citirala El-Marada: "El-safar Zafar!" Putovati zna�i pobe�ivati. Nadala sam se da �e se ta stara arapska poslovica pokazati ta�nom, ali nisam bila baš ube�ena u to. Kada sam spustila slušalicu, ose�ala sam se kao da sam prekinula i poslednju vezu sa stvarnoš�u. Bila sam sigurna da je Kamel poslao ova ministarska kola koja su lagano ušla za nama u Gardaju. Verovatno su to bili stražari koje je poslao da nas štite. Ali nismo mogli da ih vu�emo za sobom u pustinju. Morala sam nešto da smislim. Nisam poznavala ovaj deo Alžira, ali sam znala da je grad Gardaja, kome smo se približavale, predstavljao jedan od pet poznatih Pentapolisa, ili "Pet gradova M'zaba." Dok je Lili kružila unaokolo traže�i benzinsku pumpu, posmatrala sam raspored grada naspram purpurnih, ruži�astih i crvenih stena koje

su nas okružavale, nalik na kakvu formaciju kristalnih stena koja se izdigla iz mora. To su bili gradovi koje su pominjali u svakoj knjizi o pustinji. Kurbizije je kazao da se oni drže "prirodnog ritma života". Frenk Lojd Rajt ih je nazivao najlepšim gradovima na svetu, a boju njihovih struktura od crvenog peska "bojom krvi - bojom stvaranja." Ali francuska opatica Mirela imala je u svom dnevniku o njima da kaže još nešto mnogo zanimljivije: Te gradove su pre hiljadu godina osnovali Ibaditi - "Oni koje je zaposeo Bog" - koji su verovali da je njima ovladao duh �udne Boginje Meseca, te su ih i nazvali po njoj: Blistava, Melika - Kraljica... "Sranje", re�e Lili, zaustavivši se kod benzinske pumpe. Kola koja su nas pratila nastaviše dalje, napraviše zaokret u obliku slova "U" i vratiše se po gorivo. "Nalazimo se usred nedo�ije sa dve budale na vratu, ispred nas je milion milja peska, pojma nemamo šta tražimo, a to ne�emo znati ni kada ga prona�emo." Morala sam da se složim sa ovim njenim sumornim zaklju�kom. Ali stvari �e se uskoro još više pogoršati. "Bi�e najbolje da uzmem nešto više benzina", re�e Lili, isko�ivši iz auta. Izvadila je snop nov�anica i kupila dve kante od po pet galona benzina i još dve sa vodom, dok je momak na pumpi punio rols do ivice. "Šta �e ti to", upitah je, pošto je smestila rezerve u prtljažnik. "Put za Tasili prolazi kroz naftno polje Hasi-Mesaoud. Celim putem protežu se tornjevi i plinske cevi." "Ali ne i putem kojim mi idemo", obavesti me ona, upalivši motor. "Trebalo je da bar baciš pogled na onu kartu." Odjednom osetih mu�ninu u dnu želuca. Odavde su samo dva puta vodila za Tasili. Jedan se prostirao na istok kroz naftna polja do Ourgla, zatim se spuštao na jug i izbijao na vrh te oblasti. �ak je i taj put gotovo sve vreme zahtevao pogon na �etiti to�ka. A onaj drugi, možda �ak dvostruko duži, prolazio je kroz ogoljenu, jalovu ravnicu Tidikelt - jedan od najsuvljih, najopasnijih delova pustinje, gde je put bio ozna�en trideset stopa visokim motkama kako bi ga mogli otkopati kada nestane, što se �esto dešavalo. Korniš je možda izgledao kao tenk, ali nije imao gusenice potrebne za prelazak preko dina. "Ne misliš to valjda ozbiljno", stadoh da uveravam Lili dok se ona izvla�ila sa benzinske pumpe; naši pratioci krenuli su odmah za nama. "Zaustavi kod najbližeg restorana. Moramo da porazgovaramo." "I da napravimo strateški plan", složi se ona, bacivši pogled prema retrovizoru. "Uhvatila me je nervoza zbog ovih momaka." Na kraju Gardaje prona�osmo jedan mali restoran. Pošto smo se parkirale, prošle smo kroz hladni pab i ušle u unutrašnje dvorište, u kome su suncobrani pored stolova i žilave palme urmi bacale senke pri ve�ernjem crvenom sjaju. Svi stolovi bili su slobodni - bilo je tek šest �asova popodne - ali ipak sam uspela da prona�em kelnera i da naru�im sirovo povr�e i tadjine, jako za�injen jagnje�i ragu sa kuskusom. Lili je ve� bockala sirovo povr�e u ulju kada su stigli naši pratioci i diskretno se smestili malo podalje od nas. "Imaš li kakav predlog kako da se otarasimo ovih tikvana?" upita Lili, ubacivši komad jagnjetine "a la tadjine" u Kariokina usta; ku�ence joj se baškarilo u krilu. "Porazgovarajmo prvo o putu!" rekoh. "Pretpostavljam da odavde do Tasilija ima nekih �etiri stotine milja. Ali ako krenemo južnim putem, bi�e osam stotina; ako po�emo tim putem ima�emo problema i sa hranom i gorivom pošto u tom delu ima malo gradova i daleko su jedan od drugoga - dok u izobilju ima samo peska." "Osam stotina milja je sitnica", odvrati Lili. "Sve je ravno. S mojom vožnjom sti�i �emo pre jutra." Zatim je puknula prstima kelneru i naru�ila šest velikih boca "Ben Harouna", kisele vode sa juga. "Uostalom, jedino tim putem možemo sti�i tamo gde smo naumile. Ne zaboravi da sam ja ta koja je upamtila kartu." Pre no što sam stigla da prigovorim, bacila sam pogled prema baštenskom ulazu i prigušeno kriknula. "Ne osvr�i se", promrmljah, "stigli su novi gosti."

Dva kršna momka upravo su prošla kroz zavesu od nanizanih perli i uputila se preko dvorišta sa palmama u nameri da sednu što bliže nama. Ovlaš su nas okrznuli pogledom, ali zato Kamelovi poslanici s naše druge strane nisu skidali pogled s njih. Prvo su dobro osmotrili pridošlice, a zatim se zgledali i meni je bilo jasno zašto. Jednog od ovih delija videla sam poslednji put na aerodromu kako miluje pištolj, a drugi me je povezao iz bistroa one no�i kada sam stigla u Alžir - poklon tajne policije. "Šarif ipak nije zaboravio na nas", obavestih Lili, uzimaju�i novi zalogaj. "Lica nikada ne zaboravljam, a možda ih je upravo i odabrao zbog toga. Obojica su me ranije ve� videla." "Ali nisu mogli da nas slede na onom praznom putu", ostade ona uporna. "Primetila bih ih isto kao i one druge." "Pra�enje s nosom nabijenim u zemlju izišlo je iz mode zajedno sa Šerlokom Holmsom", primetih. "Ho�eš da kažeš da su nam nešto prika�ili za kola - nešto kao radar!" prošaputa ona svojim promuklim glasom. "Kako bi mogli da nas slede, a mi da ih ne vidimo!" "Bingo, dragi moj Votsone", rekoh tihim glasom. "Zabavi ih dvadesetak minuta, a ja �u prona�i bubicu i oduvati je. Elektronski ure�aji su mi slabost." "Znam i ja neke tehnike", šapnu mi Lili i namignu. "Izvini me na�as, idem da napuderišem nos." Ustala je i razvukla usta u osmeh, a zatim mi ubacila Karioku u krilo. Grmalj koji je upravo ustao da krene za njom zastade kada ona glasno upita kelnera, koji se nalazio na drugom kraju sale, gde se nalaze "les toilettes". Grmalj se vrati na mesto. Sve vreme sam se rvala sa Kariokom kome se izgleda tadjine veoma dopao. Kada se Lili kona�no vratila, zgrabila ga je i gurnula u moju torbu, zatim smo podelile teške boce sa vodom i uputile se ka vratima. "Šta se dešava?" prošaputah. Svi koji su nam pravili društvo za ve�erom žurno su stali da pla�aju ra�une dok smo mi odmicale. "De�ja posla", izgovori ona kada se uputismo ka kolima. "�eli�na turpija za nokte i kamen. Probušila sam creva za dovod goriva i gume - napravila sam male rupe, tako da im benzin i vazduh lagano isteknu. Provoza�emo ih malo po pustinji da se izduvaju, a onda �e poljubiti put." "Jednim udarcem dve muve", primetih radosno, dok smo ulazile u korniš. "Odli�no si to obavila!" Ali dok smo izlazile na ulicu primetila sam da je oko nas bilo parkirano još desetak automobila, koji su verovatno pripadali osoblju ovog restorana ili obližnjih kafea. "Kako si znala koji od ovih pripada tajnoj policiji?" "Nisam." Lili mi uputi šeretski osmeh i krenu niz ulicu. "Da se obezbedim, sve sam ih izbušila." Pogrešila sam kada sam pretpostavila da je pred nama, ako krenemo južnim putem, osam stotina milja. Na preciznom znaku na izlazu iz Gardaje, na kome su se mogle na�i razdaljine svih mesta južno od grada (nije ih bilo baš mnogo), pisalo je da do Djaneta na južnoj kapiji Tasilija ima 1637 kilometara - što je preko hiljadu milja. Iako je Lili nameravala brzo da vozi, pitala sam se šta �e biti kada si�emo sa autoputa? Kao što je Lili predvidela, Kamelovi telohranitelji ostali su bez prevoza posle otprilike jednog �asa, prate�i nas kroz sve ve�i mrak M'zaba. A kao što sam ja predvidela, Šarifovi momci ostali su toliko iza nas da nam se nije ukazala �ast da prisustvujemo sceni kada izneveravaju svoga šefa, zaustavivši se pored puta. Kada smo se oslobodile pratilaca, zaustavile smo se u sumraku i ja sam se zavukla pod veliki korniš. Bilo mi je potrebno pet minuta da uz pomo� baterijske lampe prona�em mali odašilja� iza stražnje osovine to�ka. Smrskala sam ga železnom polugom koju mi je Lili dodala. Duboko udišu�i hladni no�ni vazduh iznad groblja Gardaje, nekoliko puta posko�ismo, �estitaju�i jedna drugoj na oštroumnosti, i stadosmo da se tapšemo po ramenima dok je Karioka pocupkivao oko nas, razvaljuju�i se od lajanja. Potom ponovo usko�ismo u kola i odjurismo. Uskoro sam promenila mišljenje o putu koji je Mini izabrala. Mada je autoput koji je vodio na sever bio možda jednostavniji, tako smo zbunile naše

progonitelje da sada više nisu znali kojim smo putem krenule. Nijedan Arapin pri zdravoj pameti ne bi ni u snu pomislio da bi dve same žene mogle izabrati ovaj put - i meni samoj bilo je teško da to sebi predstavim. Puno vremena smo protra�ile na one momke da je ve� prošlo devet �asova kada smo krenule iz M'zaba i ve� se dobrano smra�ilo. Bilo je suviše mra�no tako da nisam mogla ni da �itam knjigu koja mi je ležala u krilu ni da posmatram goli predeo pred sobom. Malo sam odremala dok je Lili jurila niz duga�ak, pravi put, kako bih mogla da je zamenim. Trebalo nam je deset �asova da pre�emo Hamadu i prese�emo na jug kroz dine Touata; ve� je svanjivalo. Sre�om, putovanje je prolazilo sasvim mirno - možda suviše mirno. Imala sam neprijatno ose�anje da nas sre�a polako napušta. Po�ela sam da razmišljam o pustinji. U planinama kroz koje smo prolazili ju�e u podne bilo je samo pet-šest stepeni. U Gardaji je u sumrak bilo možda za koji stepen toplije, a dine su u pono�, iako je bio pozni jun, ipak bile hladne i mokre od rose. Ali sada je bila zora i nalazile smo se u ravnici Tidikelt, obodu prave pustinje - u kojoj pesak i vetar zamenjuju palme, biljke i vodu - a još nas je �ekalo �etiri stotine pedeset milja. Jedina ode�a koju smo ponele bila je ona na nama, a od hrane smo imale samo nekoliko boca gazirane vode. Ali to nije bilo ono najgore. Lili me prenu iz misli. "Ispred nas je nekakva rampa", re�e ona napetim glasom, zagledavši se kroz vetrobran poprskan insektima i zaslepljen jarkom svetloš�u izlaze�eg sunca. "Li�i mi na grani�ni prelaz... ne znam šta je to. Da pokušamo?" Nema sumnje, ispred nas se nalazila ku�ica sa motkom ofarbanom na pruge koju �ovek uvek povezuje sa grani�nom stražarnicom - i to usred pustinje. Izgledala je neobi�no i neprimereno mestu usred ove nepregledne i prazne divljine. "Izgleda da nam ništa drugo ne preostaje", odvratih. Poslednje skretanje ostalo je preko stotinu milja iza nas. Šta je, tu je - ovo je bio jedini put u blizini. "Zašto su baš ovde postavili rampu?" upita Lili napetim glasom, nastavivši napred. "Možda je sanitarna inspekcija", primetih, pokušavši da se našalim. "Nema mnogo onih koji su dovoljno ludi da nastave dalje. Ti znaš šta se tamo nalazi, zar ne?" "Ništa?" stade ona da naga�a. Smeh nas malo opusti. Obe smo se zabrinule zbog iste stvari: kakvi su bili zatvori u ovom delu pustinje. Jer upravo tamo �emo se na�i ako otkriju ko smo - i šta smo u�inile sa prevoznim sredstvima koja su pripadala ministru OPEK-a i šefu tajne policije. "Samo bez panike", rekoh, dok smo usporavale ispred prepreke. Iz ku�ice izi�e stražar, jedan niski momak sa brkovima, koji je izgledao kao da ga je zaboravila Legija Stranaca kada se pokupila i otišla. Posle podužeg razgovora na mom osrednjem francuskom shvatila sam da je tražio neku vrstu dozvole za prolazak. "Dozvole?" zavrišta Lili i umalo ga ne pljunu. "Potrebna nam je dozvola da u�emo u ovu i od Boga i od ljudi zaboravljenu rupu na zemlji?" A ja u�tivo izgovorih na francuskom: "A kakva je, gospodine, svrha te dozvole koja nam je potrebna?" "To je dozvola za El-Tanzerouft - Pustinju Že�i", stade on da me uverava. "Vlada mora da vam pregleda kola i da vam izda potvrdu da ste zdrave." "Plaši se da kola ne�e izdržati", obavestih Lili. "Napunimo mu šake srebrom i pustimo ga da sam obavi pregled. Pa da krenemo dalje." Kada je stražar ugledao boju našeg novca i pošto je Lili prolila nekoliko suza, zaklju�io je da je i on dovoljno važna li�nost i da nam može izdati vladinu dozvolu. Zagledao je naše kante sa benzinom i vodom, zatim stao da se divi velikom srebrnom ukrasu na haubi koji je predstavljao neku krilatu i prsatu lutku i zadivljeno se zacerekao kada je primetio nalepnice na kojima je pisalo "Švajcarska" i "F" za Francusku. Sve je išlo kako treba dok nam nije kazao da možemo podi�i pokretni krov i pro�i. Lili se nelagodno zagledala u mene. Nisam shvatala u �emu je problem. "Da li to na francuskom zna�i ono što mislim da zna�i?" upita ona.

"Rekao je da možemo da brišemo", stadoh da je uveravam, krenuvši nazad ka kolima. "Mislim na onaj deo o krovu. Zar stvarno moram da ga podignem?" "Pa, razume se. Ovo je pustinja. Za nekoliko �asova bi�e sto stepeni u hladu - samo što tamo nema hlada. A da i ne pominjem šta pesak napravi od frizure..." "Ne mogu!" siknu ona na mene. "Nema krova!" "Prevalili smo preko osam stotina milja od Alžira u kolima koja ne mogu da savladaju pustinju?!" Glas mi je postajao sve piskutaviji. Stražar je ve� bio u ku�ici i spremao se da podigne rampu, ali je zastao. "Razume se da �e je savladati", re�e ona ljutito, skliznuvši na voza�evo sedište. "Ovo je najbolji automobil koji je ikada napravljen. Ali nema krova. Slomio se i Hari je rekao da �e ga popraviti, ali nikada to nije u�inio. Me�utim, mislim da je naš trenutni problem..." "Naš trenutni problem je to što", stadoh da se derem na nju, "nameravaš da kreneš u najve�u pustinju na svetu bez krova nad glavom! Zar ho�eš da nas ubiješ?" Naš mali stražar možda nije razumeo engleski, ali shvatio je da se nešto dešava. Tada se iza nas zaustavio veliki kamion hladnja�a i stao da trubi. Lili mu mahnu, upali motor i pomeri korniš u stranu kako bi veliki kamion mogao da pro�e. Stražar ponovo izi�e da pregleda voza�eve isprave. "Uopšte ne shvatam zašto se uzbu�uješ", re�e Lili. "Kola imaju klimatizaciju." "Klimatizaciju!" ponovo zavrištah. "Klimatizaciju? To �e nam baš mnogo pomo�i kada sunce pripe�e i kada se digne peš�ana oluja!..." Upravo sam po�ela da se zagrevam kada se stražar vrati u ku�icu da podigne rampu i propusti kamion �iji je voza�, bez sumnje, bio dovoljno razuman i odveo svoje vozilo na pregled pre no što se uputio u sedmi krug pakla. Pre no što sam shvatila šta se dešava, Lili je pritisla gas. Podigavši oblak peska, vratila se na put i prošla kroz rampu odmah iza kamiona. Sagla sam glavu kada se �eli�na šipka obrušila i, zamalo me promašivši, lupila o stražnji deo korniša. Za�uo se mu�ni zvuk trenja metala o metal dok je šipka parala glatke, stražnje branike. Stražar je istr�ao iz ku�ice i stao da vrišti nešto na arapskom - ali moj glas zaglušio je njegove re�i. "Umalo me nisi skratila za glavu!" stadoh da urlam. Kola se opasno zaneše ka ivici puta. Udarila sam o vrata sa svoje strane; a onda videh, na svoj užas, da sle�emo s puta i ule�emo u duboki pesak. Obuze me užas - ništa nisam videla. O�i, nos, grlo, sve mi je bilo puno peska. Nalazile smo se u crvenoj izmaglici. Jedini zvuk koji sam �ula bilo je Kariokino isprekidano kašljucanje ispod sedišta i zvuk sirene džinovskog kamiona koji mi se u�ini opasno blizu. Kada isplivasmo na svetlost dana, to jest kada se pesak slio sa velikih bokova Korniša, videh da su nam to�kovi ponovo na �vrstom asfaltu i da se kola nalaze - nekim �udom - trideset jardi ispred hladnja�e, kao i da se dalje kotrljaju putem. Bila sam besna na Lili, ali i bez re�i od iznena�enja. "Kako smo dospele ovamo?" upitah, provla�e�i prste kroz kosu kako bih istresla škripavi pesak. "Nije mi jasno zašto se Hari uopšte mu�io da mi na�e šofera", primeti Lili radosno, kao da se ništa nije dogodilo. Kola, lice i haljina bili su joj potpuno prekriveni tankim, puderastim slojem peska. "Oduvek sam volela da vozim. Baš je ovde lepo. Kladim se da sam upravo postala najbrži voza� na suvom me�u šahistima..." "Zar ti nije palo na pamet", prekinuh je, "da �ak i ako preživimo, taj momak tamo pozadi možda ima telefon? Šta ako nas prijavi? Šta ako javi onima napred?" "Kojima napred?" frknu prezrivo Lili. "Ne bih rekla da se ovuda �esto muvaju patrole." Bila je, razume se, u pravu. Niko se ne�e uzbuditi oko nas i krenuti ovamo, u ovu nedo�iju, samo zato što smo zaobišle inspekciju za kola. Vratih se dnevniku francuske opatice Mirele, i nastavih da �itam tamo gde sam prethodnog dana stala:

I tako sam iz Kardaje krenula na istok preko suve �ebkhe i kamenitih ravnica Hamade, u pravcu Tasili n'Ajjera koji leži na obodu Libanske pustinje. Kada sam kretala, sunce je izgrejalo iznad crvenih dina da me povede ka onome što sam tražila... Istok - bio je to pravac iz koga je svakog jutra sunce izgrevalo, dižu�i se iznad libanske granice i obasjavaju�i kanjon Tasilija u koji smo se i mi uputile. Ali ako je sunce izlazilo na istoku, zašto nisam odmah primetila da se upravo ra�a, crveno i okruglo, na mestu gde je trebalo da se nalazi sever, dok smo se kotrljale putem, udaljuju�i se od rampe kod Ain Salaha - u pravcu beskona�nosti? Lili je satima vozila po beskrajnoj traci dvosmernog puta koji je poput duga�ke, duga�ke zmije krivudao izme�u dina. Postala sam dremljiva od vru�ine, a Lili - koja je za volanom provela ve� blizu dvadeset �asova, a nije spavala dvadeset �etiri - dobila je zeleni podvaljak, a vrh nosa bio joj je crven od velike sparine. Poslednja �etiri �asa temperatura je neprestano rasla - ta�nije od trenutka kada smo prošle rampu na putu. Sada je bilo deset �asova i na ugra�enim mernim instrumentima u kolima stajalo je da je temperatura vazduha neverovatnih 120 stepeni Farenhajta, kao i da se nalazimo na nadmorskoj visini od pet stotina stopa. To nije bilo mogu�e. Protrljala sam o�i pune peska i pogledala ponovo. "Nešto nije u redu", obavestih Lili. "Ravnice kojima smo se kretali mora da su bile gotovo na nivou mora, a Ain Salah smo ostavile za sobom pre �etiri �asa. Do sada je trebalo da se nalazimo na nekoliko hiljada stopa nadmorske visine i da idemo ka središtu pustinje. Tako�e je mnogo toplije nego što bi trebalo da bude u ovo doba dana." "I to nije sve", složi se Lili glasom promuklim od vru�ine. "Još pre pola sata trebalo je da nai�emo na skretanje, prema Mininim uputstvima. Ali nismo..." U tom trenutku sam uo�ila pravac kretanja sunca. "Zašto je onaj momak kazao da nam je potrebna dozvola za kola?" upitah, pomalo histeri�no. "Zar nije rekao da je to zbog El-Tanzesroufta - Pustinje Že�i? Blagi Bože..." Iako su svi znaci bili ispisani na arapskom, a ja se nisam prethodno potrudila da prou�im karte Sahare, po�eo je da me nagriza užasan crv sumnje. "U �emu je stvar?" povika Lili, nervozno me pogledavši. "Rampa kroz koju si protutnjala nije bila Ain Salah", iznenada shvatih. "Mislim da smo no�as negde pogrešno skrenule. Uputile smo se na jug u slanu pustinju! Idemo prema Maliju!" Lili je zaustavila kola nasred autoputa. Lice, koje joj se ve� gadno ljuštilo, poprimi o�ajan izraz. Oslonila je �elo o volan, a ja joj spustih šaku na rame. Obe smo znale da sam u pravu. "Šta �emo sada?" Izgleda da smo se prerano našalile na ra�un toga da iza one rampe nema više ni�ega. �ula sam razne pri�e o Pustinji Že�i. Na celoj Zemlji nije bilo užasnijeg mesta. �ak se i �uvena Prazna �etvrt u Arabiji mogla pre�i na kamili, ali ovo je bio kraj sveta - pustinja u kojoj ništa živo nije moglo da opstane. Pored nje su visoravni koje smo slu�ajno promašili li�ile na izgubljeni raj. Kažu da su ovde temperature, kada se �ovek spusti na nadmorsku visinu nižu od morske, tako visoke da se na pesku može ispe�i jaje i da se voda istog �asa pretvara u paru. "Mislim da bi trebalo da krenemo nazad", rekoh Lili koja je i dalje sedela pognuta. "Pre�i na moje mesto, pusti mene da vozim. Uklju�i�emo klimatizaciju - izgledaš bolesno." "Ako je uklju�imo, motor �e se samo još više zagrejati", odvrati ona dubokim glasom, podigavši glavu. "Nemam pojma kako je moglo da mi se desi da promašim put. Zameni�emo mesta, ali samo da znaš da nas ne�e do�ekati podignuta rampa ako se vratimo." Bila je u pravu, ali šta nam je drugo preostalo? Pogledala sam je i primetila da su joj usne popucale od vru�ine. Izišla sam iz kola i otišla do prtljažnika. Pozadi su se nalazila dva zimska prekriva�a. Jedan sam obmotala

sebi oko glave i ramena, a drugi ponela da zamotam Lili. Izvukla sam Karioku ispod sedišta; jezi�ak mu je bio gotovo potpuno suv i mlitavo mu je visio iz usta. Podigla sam mu glavu i usula mu malo vode u grlo. Zatim sam otišla da zavirim pod haubu. Nekoliko puta sam odlazila od prednjeg do zadnjeg dela kola da bih sipala benzin i vodu. Nisam htela da pove�avam Lilinu potištenost, ali greška koju je no�as po�inila mogla bi da nas do�e glave. Sude�i po tome kako je rezervoar proždrao prvu kantu vode, �inilo se da ovim kolima ne�emo sti�i do cilja, �ak iako se vratimo nazad. Pošto su stvari tako stajale, slobodno smo mogle i da nastavimo napred. "Onaj kamion je i dalje iza nas?" upitah, smestivši se na voza�evo sedište i pokrenuvši auto. "Ako nastavimo napred, pa �ak i ako motor proklju�a, mora�e na kraju ipak da se pojavi. Poslednjih dve stotine milja nismo primetili nijedan izlazak s autoputa osim ukrštanja sa nekim prašnjavih puteljcima." "Ako si ti za to i ja sam", izgovori ona slabim glasom. Zatim me pogleda, osmehnuvši se, a usne joj još malo popucaše. "Kada bi samo Hari sada mogao da nas vidi." "Kona�no smo se sprijateljile - oduvek je to želeo." Uzvratih joj uz lažni pobedonosni osmeh. "Aha", složi se Lili. "Pravi na�in da se umre." "Još nismo mrtve", odvratih. Ali dok sam promatrala zaslepljuju�e sunce kako se i dalje uzdiže na sprženom, belom nebu, upitala sam se koliko �e još to dugo potrajati... Zna�i, ovako je izgledalo hiljadu milja peska, razmišljala sam dok sam pažljivo upravljala velikim kornišom, ne prelaze�i �etrdeset milja na sat, kako voda ne bi proklju�ala. Podse�ala je na veliki crveni okean. Zašto nije bila žuta, bela ili prljavo siva poput drugih pustinja? Stene pretvorene u prah svetlucale su poput kristala, obasjane sun�evim toplim sjajem, blistavije od peš�anika, tamnije od cimeta. Dok sam slušala kako mašina lagano isparava vodu i posmatrala termostat kako pokazuje sve ve�e vrednosti, pustinja nas je nemo �ekala dokle je oko dopiralo - �ekala poput tamnocrvene ve�nosti. Morala sam s vremena na vreme da zaustavljam kola kako bi se motor bar malo rashladio, ali onda je živa u spoljašnjem termostatu prelazila sto trideseti podeok Farenhajtove lestvice, a to je bila temperatura koju nisam ni mogla da zamislim van pe�nice. Kada sam stala da podignem haubu, primetila sam da boja na prednjem delu korniša po�inje da se ljušti. Cipele su mi bile potpuno mokre od znoja, ali kada sam se sagnula da ih skinem nisam naišla na znoj. Koža na naduvenim stopalima popucala mi je od vru�ine - cipele su bile pune krvi. Osetila sam ga�enje. Ponovo sam obula cipele, vratila se u kola i nastavila da vozim. Još pre mnogo milja skinula sam košulju i obmotala je oko volana na mestima na kojima je koža popucala i stala da se ljušti. Krv u mozgu mi je klju�ala; ose�ala sam kako mi zagušuju�a toplota prži plu�a. Kada bismo samo uspele da izdržimo do zalaska sunca, mogle bismo preživeti još jedan dan. Možda �e neko nai�i i spasiti nas - možda �e nai�i onaj kamion koji smo ostavile za sobom. Ali �ak se i taj džinovski kamion lagano pretvarao u stvar iz mašte, na fatamorganu se�anja. Bilo je dva sata posle podne - igla na termostatu približila se 140. podeoku - kada sam prvi put nešto primetila. U po�etku sam mislila da mi je mozak proklju�ao i da haluciniram, da odista vidim fatamorganu. U�inilo mi se da pesak po�inje da se pokre�e. Nije bilo ni daška vetra, pa kako je onda pesak mogao da se pokre�e? Ali pokretao se. Malo sam usporila, a zatim i stala. Lili je spavala na stražnjem sedištu; i ona i Karioka bili su prekriveni zimskim prekiva�em. Omirisala sam vazduh i stala da osluškujem. Okruživao me je miran, težak vazduh koji uvek najavljuje oluju - ona glatka tišina, užasavaju�i vakuum zvuka koji se javlja samo pred najužasnije vrste oluja: tornada... uragane. Nema sumnje da se nešto spremalo, ali šta? Isko�ila sam, skinula sa sebe �ebe i prostrla ga preko pregrejane haube kako bih mogla da s popnem na nju i osmotrim okolinu. Uspravivši se na haubi,

stadoh da osmatram obzorje. Na nebu se nije videlo baš ništa, ali dokle god mi je pogled dosezao, preko pustinje se kretao pesak - lagano je puzio poput kakve žive stvari. Stresla sam se uprkos tutnjavoj, bolnoj toploti. Sko�ila sam nazad na tle i otišla da probudim Lili; povukla sam prekriva� koji ju je natkriljavao. Ona se mlitavo uspravila - lice joj je ve� bilo puno prišteva. "Nestalo nam je benzina!" re�e ona uplašeno. Glas joj je bio promukao, usne i jezik ote�eni. "Sa kolima je još sve u redu", obavestih je. "Ali nešto se približava. Ne znam šta." Karioka je ispuzao ispod �ebeta i stao da cvili dok je podozrivo zurio u pesak koji se kretao oko nas. Lili ga pogleda, a zatim podiže uplašeni pogled ka meni. "Oluja?" upita ona. Klimnuh. "Mislim da jeste. Mislim da ovde ne možemo da se nadamo kiši - sigurno je posredi peš�ana oluja. Moglo bi biti veoma gadno." Nisam htela da je gnjavim �injenicom da zahvaljuju�i njoj nemamo nikakav zaklon. Možda nam ne bi pomoglo ni da ga imamo. Na mestu kao što je ovo, gde putevi mogu biti zatrpani nanosima visine do trideset stopa, i nas bi mogla da zadesi ista sudbina. Ne bismo imali nikakvih izgleda �ak ni kada bi ova prokleta kola imala krov - �ak nam ne bi pomoglo ni da puzimo ispod nanosa. "Mislim da bi trebalo da pokušamo da je preteknemo", izjavih odlu�nim glasom, kao da sam znala o �emu govorim. "Odakle dolazi?" upita Lili. Slegnuh ramenima. "Ne mogu da je vidim, ne mogu da je namirišem, niti da je osetim", obavestih je. "Ne pitaj me kako, ali znam da je tamo." To je znao i Karioka, koji se tresao od straha. Nemogu�e da smo oboje grešili. Ponovo pokrenuh kola i pritisnuh gas do daske. Dok smo šibale kroz groznu jaru, osetila sam kako me obuzima pravi strah. Poput I�aboda Krejna koji je bežao pred užasnim bezglavim duhom Uspavane Šupljine, trkala sam se sa olujom koju nisam ni videla ni �ula. Vazduh je postajao sve teži i teži i obavijao nam je lica poput vrelog vatrenog �ebeta. Lili i Karioka nalazili su se na prednjem sedištu pored mene i zurili ispred sebe kroz vetrobran prekriven tankim slojem peska dok su se kola kotrljala prema nemilosrdnom crvenom sjaju. A onda sam za�ula zvuk. U po�etku sam mislila da mi se samo pri�injava, da mi u ušima zuji usled peska koji je bez prestanka grebao po metalu kola. Na haubi i ukrasnoj masci više nije bilo ni traga od boje - pesak ju je izjeo do golog metala. A zvuk je postajao sve glasniji i glasniji i podse�ao je na lagano zujanje kakvo ispušta elektri�na testera ili muva. Nastavila sam da se kre�em, ali sa strahom. I Lili ga je �ula, pa se okrenula ka meni; nisam želela da se zaustavim kako bih otkrila šta je posredi. Plašila sam se da ve� znam uzrok. Zvuk je postajao sve glasniji i �inilo se da zaglušuje sve oko nas. Pesak pored puta ve� je po�eo da se podiže u obla�i�ima, i poigrava po asfaltu, a zvuk je i dalje bivao sve snažniji, dok nije postao gotovo zaglušuju�i. Iznenada sam skinula nogu sa papu�ice za gas, a Lili je š�epala šofersku tablu noktima crvenim kao krv. Zvuk je divlje protutnjao iznad naših glava, te umalo nisam sletela s puta pre no što sam pronašla ko�nicu. "Avion!" vrisnu Lili - a ja joj se istog �asa pridružih. Zagrlismo se dok su nam suze štipale o�i. Avion je preleteo ta�no iznad nas i po�eo nao�igled nama da se spušta na udaljenosti manjoj od stotinu jardi na pistu u pustinji! "Dame", oslovi ih fonctionnaire provizornog aerodroma Debnane, "imale ste sre�u da me zateknete ovde. Samo jednom dnevno sle�e avion iz Alžira. Kada nema privatnih letova, ovaj aerodrom je zatvoren. Do naredne benzinske pumpe ima preko stotinu kilometara, a dotle sigurno ne biste stigle." Popunjavao je naše zalihe benzina i vode sa pumpi pored autoputa. Ogromni transportni avion koji je prozujao iznad naših kola dokoli�io je na asfaltnoj pisti, ispuštaju�i u vazduh toplotu iz zagrejanih motora sa propelerima, koja je sve pred sobom topila. Lili je stajala sa Kariokom u naru�ju, posmatraju�i našeg zdepastog, malog spasioca kao da je arhan�eo Gavrilo. U stvari, nikog drugog sem

njega i nije bilo unaokolo. Pilot aviona je ušao u montažnu baraku od valovitog lima da malo dremne po ovoj groznoj vru�ini. Prašina je brisala preko autoputa; vetar je postajao sve ja�i. Grlo mi je bilo toliko suvo da me je bolelo; ipak, ose�ala sam veliko olakšanje što smo se spasle. Odlu�ila sam da postanem vernik. "�emu služi ova pista ovde, usred nedo�ije?" upita me Lili. Prevedoh njeno pitanje fonctionnaireu. "Isporuka pošte", odvrati on, "i zaliha za neke ekipe koje rade na pronalaženju prirodnog gasa, a stanuju u prikolicama zapadno odavde. Ovde se samo zaustave na putu za Hogar, a zatim se vra�aju u Alžir." Lili je razumela. "Hogar su", po�eh da joj objašnjavam, "vulkanske planine na jugu. Mislim da su blizu Tasilija." "Pitaj ga kada �e taj sanduk podi�i sa zemlje", re�e Lili, uputivši se prema baraci, sa Kariokom za petama, koji je odvažno hodao na vrhovima šapa po vrelom asfaltu. "Uskoro", odvrati �ovek na moje pitanje postavljeno na francuskom. Zatim pokaza prema pustinji. "Moramo ga podi�i pre no što peš�ani �avoli nagrnu. Ne�e dugo potrajati." Zna�i, bila sam u pravu - približavala se oluja. "Kuda si krenula?" doviknuh za Lili. "Da pitam koliko traži za prevoz auta", odvrati mi ona preko ramena. Bilo je �etiri popodne kada su naša kola spustili iz aviona niz rampu na asfaltnu pistu u Tamanrasetu. Palme urmi njihale su se na blagom povetarcu, a plavocrne planine izvijale su se oko nas put neba. "Neverovatno je šta se sve novcem može kupiti", rekoh Lili kada je isplatila razdraganom pilotu njegov deo, a nas dve se ponovo ukrcale u korniš. "Upamti to", uzvrati ona, provla�e�i se kroz �eli�nu ži�anu kapiju. "Momak mi je �ak dao terensku kartu! Tamo u pustinji bila bih spremna da pljunem za to �itavu hiljadarku. Sada �emo bar znati gde se nalazimo kada se ponovo izgubimo." Nisam mogla da odredim ko je izgledao gore. Lili ili korniš. Bleda koža joj se od sunca ogulila, a prednja polovina kola sada je bila metalno siva jer su plavu boju potpuno zgulili pesak i sunce. Ali motor je i dalje preo kao ma�ka. Bila sam zadivljena. "Ovamo smo se uputile." Lili pokaza na jednu ta�ku na karti koju je raširila preko šoferske table. "Sra�unaj mi tu razdaljinu i pretvori je u milje. Onda �emo odabrati najbrži put." Postojao je samo jedan put - duga�ak 450 milja - i to kroz planine. Zaustavile smo se na skretanju za Djanet kod jednog drumskog moulina i ušle na prvi obrok za skoro dvadeset �etiri sata. Umirala sam od gladi i gotovo sam proždrala dva tanjira krem pile�e �orbe sa povr�em u koju sam nadrobila komadi�e suvog bageta. Staklenka vina i velika porcija lososa i krompira uspele su da mi smire agoniju u stomaku. Kupila sam i �etvrt galona guste, crne kafe za put. "Trebalo je, znaš, prvo da pro�itamo ovaj dnevnik", rekoh Lili kada se vratismo na dvosmerni put pun krivina koji je vodio na istok prema Djanetu. "Ova opatica Mirela izgleda da je logorovala svuda po ovoj tratini - zna sve o njoj. Znaš li da su Grci nazvali ove planine 'Atlas' mnogo pre no što su one na severu tako krštene? A narod koji je ovde živeo, prema istori�aru Herodotu, zvao se Atlantinjani? Upravo se vozimo kroz kraljevstvo izgubljene Atlantide!" "Mislila sam da je potonula", primeti Lili. "Nigde ne pominje gde su figure skrivene, je li tako?" "Ne. Mislim da zna šta se dogodilo s njima, ali ona je otišla dalje, tragaju�i za tajnom koju su one krile - za formulom." "Nastavi da �itaš, draga moja. Samo nastavi. Ali ovog puta mi kaži gde treba da skrenem." Vozili smo celo popodne i ve�e. U pono� smo stigle u Djanet; istrošila sam baterije u baterijskoj lampi, �itaju�i. Ali sada smo ta�no znale kuda smo se uputile. I zašto. "Blagi Bože", izgovori Lili, kada sam sklopila knjigu. Zaustavila je auto pored puta i isklju�ila motor. Ostale smo da sedimo zagledane u zvezdano nebo i mese�inu koja je kapala poput mleka po visokim visoravnima Tasilija s naše leve strane. "Teško mi je da poverujem u tu pri�u! Prešla je pustinju na kamili,

preživela peš�anu oluju, peške se popela na te visoravni i rodila klinca usred planina u podnožju Bele Kraljice? Kakva je to ženska?" "Pa ni naš put baš nije bio posut ružama", rekoh, smeju�i se. "Možda bi trebalo da odspavamo nekoliko �asova dok se ne razdani." "Pun je mesec. U prtljažniku imam rezervne baterije za tu baterijsku lampu. Krenimo kolima do prvog useka, a onda ih sakrijmo. Potpuno sam se rasanila od sve te kafe koju sam popila. Za svaki slu�aj možemo poneti �ebad. Krenimo dok nikog nema u blizini." Nekoliko desetina milja posle Djaneta stigosmo do raskrsnice gde se duga�ak prašnjavi put ra�vao prema kanjonima. Na putokazu sa strelicom pisalo je "Tamrit", a ispod natpisa bilo je iscrtano pet kamila koje su ozna�avale "Piste Chameliere". Kamilji Put. Krenusmo njime. "Koliko daleko u unutrašnjosti se nalazi to mesto?" upitah Lili. "Ti si upamtila put." "Prvo dolazi bivak. Mislim da je to Tamrit, selo šatora. Touristas odatle idu peške do praistorijskih crteža - rekla je da su udaljeni nekih dvadeset kilometara. Otprilike trinaest milja." "�etiri sata peša�enja", obavestih je. "Ali ne u ovim cipelama." Ne bi se moglo re�i da smo se pripremile za tumaranje po ovoj divljini, pomislih sa žaljenjem. Ali sada više nismo mogle da prelistavanjem lokalnog vodi�a saznamo gde je najbliži Saks iz Pete Avenije. Zaustavile smo se na prašnjavom skretanju za Tamrit i ostavile korniš pored puta skriven u žbunju. Lili je zamenila baterije i dohvatila �ebad. Gurnula sam Karioku ponovo u torbu i nas dve krenusmo stazom. Na svakih pedeset stopa nalazili su se mali putokazi ispisani �ipkastim arapskim pismom, ispod koga se nalazio francuski prevod. "Ovo mesto bolje je obeleženo od autoputeva", prošaputa Lili. Mada ve� miljama nismo �ule nikakav drugi zvuk do glasanja cvr�aka i suve škripe drobljenja šljunka pod našim nogama, obe smo hodale na prstima i šaputale kao da nameravamo da provalimo u banku. To je, doduše, bilo veoma sli�no onome što smo se spremale da u�inimo. Nebo je bilo sasvim vedro, a mese�ina jaka, tako da nam baterijska lampa i nije bila potrebna za �itanje oznaka pored puta. Ravna staza postepeno se uzdizala dok smo napredovale ka jugoistoku. Prolazile smo kroz uski kanjon duž jednog žuboravog potoka kada sam primetila skupinu znakova od kojih je svaki upu�ivao u drugom pravcu: Sefar, Aouanrhet, In Itinen... "A kuda sad?" upitah, pustivši Karioku da se malo istr�i. On smesta požuri do najbližeg drveta i posveti ga. "To je!" uzviknu Lili i po�e da ska�e. "Eno ih!" Drve�e na koje je pokazivala, a koje je Karioka i dalje njuškao, raslo je iz samog re�nog korita - bila je to skupina džinovskih �empresa, bar šesnaest stopa u pre�niku, koji su se uzdizali tako visoko da su zamra�ivali no�no nebo. "Prvo džinovsko drve�e", re�e Lili, "zatim bi trebalo malo dalje da nai�emo na neka jezera koja odbijaju svetlost." I zaista, na manje od hiljadu pet stotina stopa ispred nas ugledale smo mala jezera, �ije su providne površine odražavale sjajni mesec. Karioka se stuštio ispred nas ka jednom od njih da utoli že�. Svojim halapljivim jezikom razbio je površinu vode u milion svetlosnih talasi�a. "Ona nam pokazuju pravac", re�e Lili. "Treba da nastavimo ovim kanjonom pored ne�ega što se zove Kamena Šuma..." Žurno smo odmicale niz ravno korito potoka kada sam ugledala novi znak, koji je pokazivao naviše ka jednom uskom prolazu: "La Foret de Pierre". "Ovuda", rekoh, š�epavši Lili za ruku i krenuvši uz brdo. U strmom prolazu bilo je dosta šljake koja nam se odronjavala pod nogama dok smo se pele. �ula sam Lili kako na svakih nekoliko jardi šaputavo izgovara "Auh!" kada bi nagazila na kakav kamen u svojim tankim patikama. A svaki put kada bi se kakav komad šljake odronio, Karioka bi po�eo da se kotrlja unazad - dok ga kona�no nisam ponovo podigla i ponela do vrha. Bilo nam je potrebno preko pola sata da savladamo taj duga�ki, strmi put. Kanjon se na vrhu širio u jednu visoku, ravnu visoravan - dolinu na vrhu planine. Preko cele te ogromne �istine, obasjane mese�inom, jasno smo videle

spiralne stenovite igle koje su se izdizale sa platoa nalik na duga�ki, izuvijani skelet dinosaurusa ispružen preko doline. "Kamena Šuma!" prošaputa Lili. "Upravo tamo gde i treba da se nalazi." Teško je disala, kao uostalom i ja, posle ovog penjanja preko šljunka, pa ipak mi se sve �inilo suviše lako. Možda sam to prerano pomislila. Kora�ale smo kroz Kamenu Šumu, �ije je predivno izuvijano stenje poprimalo halucinantne boje na mese�ini. Na suprotnom kraju ove visoravni nalazila se još jedna skupina znakova upravljenih u razli�itim pravcima. "A sada?" upitah Lili. "Treba da potražimo znak", odvrati mi ona tajanstveno. "Evo ih - ima ih bar pola tuceta." Pokazah prema malim srelicama sa ispisanim nazivima. "Ne takav znak", obavesti me ona. "Znak koji �e nam re�i gde se nalaze figure." "Kako treba da izgleda?" "Nisam sigurna", odvrati ona, osvr�u�i se unokolo na mese�ini. "Nalazi se odmah iza Kamene Šume..." "Nisi sigurna?" ponovih, potiskuju�i želju da je zadavim. Imale smo veoma težak dan. "Rekla si da si sve upamtila kao kakvu partiju šaha koju si igrala naslepo... zamišljeni predeo, kako si ga opisala. Mislila sam da bi mogla sebi da predstaviš svaki ugao i pukotinu na ovom terenu?" "I mogu", odvrati ljutito Lili. "Dovela sam nas dovde, nisam li? Zašto ne zavežeš i pomogneš mi da rešim ovaj problem?" "Zna�i, priznaješ da si se izgubila", primetih. "Nisam se izgubila!" povika Lili i glas stade da joj se odbija o svetlucavu šumu monolitnog kamenja koje nas je okruživalo. "Tražim nešto - nešto odre�eno. Znak. Rekla je da �emo odmah iza ovog mesta nai�i na znak koji �e nešto zna�iti." "Kome �e nešto zna�iti?" upitah polako. Lili se blesavo zagleda u mene na mese�ini. Videla sam kako joj se ljušti koža na pr�astom nosu. "Ho�u da kažem, da li je to znak kao što je na primer duga? Munja? Natpis na zidu - Mene, mene, tekel..." Lili i ja smo zurile jedna u drugu. Obe smo u istom trenutku shvatile. Upalila je baterijsku lampu i usmerila je prema steni pred nama na kraju duga�kog platoa - i zaista, bio je tamo. Ceo zid ispunjavala je jedna džinovska slika. Divlja antilopa tr�ala je preko ravnica; slika je bila ura�ena u predivnim bojama koje su plenile �ak i pri ovoj neprirodnoj svetlosti. A usred tih boja, punom brzinom su jurile ko�ije sa lovcem - ženom odevenom od glave do pete u belo. Dosta vremena provele smo posmatraju�i tu sliku i prelaze�i baterijskom lampom preko veli�anstvenog prizora kako nam ne bi promaklo nijedno tanano izra�eno obli�je. Zid je bio širok i visok, izdubljen u obliku jednog dela polomljenog luka. A u središtu tog divljeg stampeda preko drevnih ravnica nalazila se nebeska ko�ija, u obliku polumeseca, na dva to�ka sa po osam paoka, koju su vukla tri živahna konja �iji su bokovi bili poprskani bojom: crvenom, belom i crnom. U prednjem delu kle�ao je crni �ovek sa glavom ibisa, drže�i �vrsto uzde dok su konji poskakivali preko tundre. Pozadi su se vijorile dve zmijolike trake, uvijaju�i se na vetru u obliku broja osam. U središtu, nadnose�i se nad prilikama muškarca i životinja poput velike bele osvete, nalazila se boginja. Stajala je potpuno nepomi�no dok se oko nje sve divlje komešalo - le�ima okrenuta prema nama, kose koja joj je vijorila na povetarcu, tela uko�enog kao u statue. Ruke je držala podignute kao da se sprema da udari na nešto. Duga�ko, duga�ko koplje koje je držala podignuto nije bilo usmereno u antilopu koja je kao luda tr�ala unaokolo, ve� je stajalo upereno uvis, u zvezdano nebo. Samo njeno telo bilo je iscrtano u obliku oštrog trouglastog broja osam koji je izgledao kao isklesan od kamena. "To je", re�e Lili kao bez daha, zure�i u crtež. "Sigurno ti je poznato zna�enje tog oblika, je li tako? Mislim na dvostruki trougao nalik na peš�ani sat?" Zatim baterijskom lampom stade po zidu da prati oblik o kome je govorila.

"Od kada mi je Mini pokazala onu tkaninu, pokušavam da se setim na šta me podse�a", nastavi ona. "Sada znam. To je drevna dvoglava sekira koju su zvali labrys i koja ima oblik broja osam. Koristili su je drevni Minoanci na Kritu." "Kakve to veze ima s onim zbog �ega smo mi ovde?" "Videla sam taj znak na knjizi o šahu koju mi je Mordekaj pokazao. Najdrevnija šahovska garnitura koja je ikada prona�ena otkrivena je u palati kralja Minosa na Kritu - gde je sagra�en i �uveni lavirint, koji je dobio ime prema ovoj svetoj sekiri. Ta šahovska garnitura datira iz 2000. godine pre nove ere. Napravljena je od zlata, srebra i dragog kamenja, isto kao i Monglanska garnitura. A u središtu je bio izrezbaren labrys." "Isto kao i na Mininoj tkanini", umešah se. Lili je klimala glavom i uzbu�eno mahala unaokolo baterijskom lampom. "Ali ja sam mislila da šah nije �ak bio ni izmišljen pre šestog ili sedmog veka naše ere", dodadoh. "Uvek se govori kako poti�e iz Persije ili Indije. Kako onda ta minoska šahovska garnitura može biti toliko stara?" "Mordekaj je i sam mnogo toga napisao o istorijatu šaha", re�e Lili, ponovo uperivši svetlost prema ženi u belom, koja je stajala u ko�ijama u obliku meseca, drže�i koplje upereno ka nebesima. "On smatra da je tu šahovsku garnituru sa Krita napravio isti onaj momak koji je sagradio i lavirint - kipar Dedal..." Stvari su polako po�ele da se uklapaju. Uzela sam joj baterijsku lampu iz ruku i stala da prelazim njenim snopom po steni. "Boginja meseca", prošaputah. "Obred lavirinta... 'Postoji zemlja po imenu Krit usred tamnog mora boje vina, veoma bogata zemlja opasana morem...'" Ostrvo, polako sam se prise�ala, poput ostalih u Sredozemlju - koje su naselili Feni�ani. To jest, kao i feni�anska, bila je to lavirintska kultura okružena vodom - koja je štovala mesec. Zagledah se u oblike na zidu. "Zašto li je ta sekira urezana u šahovsku tablu?" upitah Lili, naslutivši odgovor još pre no što je ona progovorila. "Mordekaj je kazao da je u pitanju veza?" Ali iako sam bila spremna, njene re�i izazvale su istu onu jezu koju je u meni izazivalo i to belo obli�je što se nadnosilo nada mnom na zidu. "U tome i jeste cela stvar", progovori ona tiho. "Treba ubiti kralja." Sveta sekira koristila se za ubijanje kralja. Obred se nije promenio još od po�etka vremena. Šah je predstavljao njegovo puko ponovno otelovljenje. Zašto se toga ranije nisam setila? Kamel me je uputio da �itam Koran. A Šarif je odmah po mom dolasku u Alžir istakao da je datum mog ro�enja veoma zna�ajan u islamskom kalendaru, koji je, kao i ve�ina drevnih kalendara, bio lunarni, to jest zasnovan na mese�evim ciklusima. Ali ja to nisam povezala. Taj je obred bio isti u svim civilizacijama �iji je opstanak zavisio od mora - te stoga i od boginje meseca koja je upravljala plimom i osekom, koja je uslovljavala porast i pad vodostaja u rekama. Boginje koja je tražila žrtve u krvi. Birali su joj živog muškarca koji je postajao njen kralj, ali dužina njegove vladavine bila je odre�ena strogim propisima obreda. Vladao je jednu "Veliku godinu", ili osam godina - koliko je potrebno da se lunarni i solarni kalendar ponovo poklope, stotinu lunarnih meseci iznosi osam solarnih godina. Kada bi prošlo to razdoblje kralja bi žrtvovali kako bi umilostivili boginju, a po�etkom novog meseca birao se novi kralj. Obred umiranja i ponovnog ra�anja uvek se slavio u prole�e, kada se sunce nalazilo izme�u dva znaka zodijaka: Ovna i Bika - to jest, prema modernom na�inu ra�unanja vremena, �etvrtog aprila. Toga dana su ubijali kralja! To je bio obred trostruke boginje Kar, �ijem imenu je pla�an drevni danak od Kar�emiša do Karkasona, od Kartagine do Kartuma. Njeno ime i danas odzvanja dolmenima Karnaka, u pe�inama Karlsbada i Karelija, kroz Karpate. Re�i koje su u sebi sadržale i njeno ime preplaviše mi um dok sam baterijsku lampu držala uperenu naviše i posmatrala njeno monolitno obli�je koje se nadnosilo nada mnom sa zida. Zašto nikada ranije nisam povezala ove imenice? Pojavljivala se u re�ima karmin, kardinal i kardijak (sr�ani), u re�i karnal (�ulni, telesan), karnivor (mesožder) i Karma - bio je to beskrajan ciklus otelotvorenja, preobražaja i zaborava. Ona je bila otelotvorena re�, treptaj

sudbine spiralno zavijene kao kundalini u srcu samog života - karakol, ili spiralna sila, koja je stvorila i samu Vaseljenu. Sila koju je Monglanska garnitura oslobodila bila je njena sila. Okrenula sam se ka Lili, dok mi je baterija podrhtavala u ruci, i nas dve se zagrlismo kako bismo se malo zagrejale, dok nas je hladna mese�ina obasjavala poput ledene kupke. "Znam u šta pokazuje to koplje", prozbori ona slabim glasom, pokazuju�i prema crtežu na zidu. "Nije ga uperila u mesec - nije on znak. Znak je nešto na šta pada mese�ev zrak, na vrhu te stene." Shvatila sam da se plaši, uostalom isto kao i ja, da pokuša da se popne gore usred no�i. Stena mora da se uzdizala pravo uvis nekih �etiri stotine stopa. "Možda", odvratih. "Ali u mom poslu koristi se ovakva izreka: 'Ne radi mnogo; radi mudro.' Shvatili smo poruku - znamo da se figure nalaze negde ovde. Ali to nije cela poruka, a znam da si i ti shvatila o �emu je re� u njenom drugom delu." "Stvarno?" upita ona, posmatraju�i me svojim širom otvorenim, sivim o�ima. "O �emu je re�?" "Pogledaj damu na zidu", rekoh joj. "Vozi se u mese�evoj ko�iji preko mora antilopa. Ni ne prime�uje ih - okrenuta nam je le�ima, a koplje je uperila put neba. Ali ona ne gleda u nebo..." "Pogled joj je uperen pravo u planinu!" povika Lili. "Nalaze se unutar te stene!" Uzbu�enje joj je malo splaslo kada je ponovo pogledala liticu. "Ali šta treba da uradimo, da raznesemo stenu? Zaboravila sam da ponesem nitroglicerin." "Uozbilji se", opomenuh je. "Nalazimo se u Kamenoj Šumi. Šta misliš, kako je ovo �ipkasto, spiralno kamenje postalo upravo takvo, kako to da toliko li�i na drve�e? Pesak ne obra�uje kamen na taj na�in, bez obzira na to koliko ga jako nosio vetar. On ga gla�a, ravna. Jedino voda može tako da obradi kamen. Celu ovu visoravan oblikovale su podzemne reke ili okeani. Ništa drugo nije moglo da mu da ovakav izgled. Voda dubi rupe u steni... Shvataš li na šta ciljam?" "Lavirint!" povika Lili. "Ho�eš da kažeš da unutar te stene postoji lavirint! Zato su boginju meseca predstavili na pro�elju litice kao labrys! To je poruka, sli�na znaku pored puta. Ali koplje je upereno uvis. Voda mora da je dospela unutra odozgo." "Možda", prihvatih, mada i dalje nisam bila ube�ena u to. "Pogledaj kako je izdubljen ovaj zid. Zaobljen je prema unutra, li�i na �iniju. Tako samo more dubi stenu. Na taj na�in nastale su sve morske pe�ine. Možeš ih na�i duž svake stenovite morske obale od Karmela do Kaprija. Mislim da se ulaz nalazi ovde dole. Bar bi trebalo da to proverimo pre no što nastradamo penju�i se uz tu stenu." Lili uze bateriju i �itavih narednih pola sata provedosmo idu�i gore-dole duž stene. Našle smo nekoliko pukotina, ali nijedna nije bila dovoljno široka da bismo se kroz nju mogle provu�i. Po�ela sam da sumnjam u ispravnost svoje ideje kada sam ugledala mesto na kome se glatka površina stene blago naginjala prema unutra. Sre�om, zavukla sam šake u prorez. Umesto da se strane stene u tom prorezu ponovo uskoro sretnu, kao što se na prvi pogled �inilo, prednji deo stene nastavio je da se proteže prema unutra. Krenuh duž njega, a on nastavi da zavija sve dalje kao da �e se sresti sa drugom stenom - ali to se nije dogodilo. "Mislim da sam pronašla", doviknuh Lili, nestaju�i u tami raskoljene stene. Ona krenu snopom iz baterijske lampe za mojim glasom. Kada je stigla, dohvatih lampu i pre�oh snopom po površini stene. Raskol u steni protezao se u obliku spiralne krivine prema unutrašnjosti, sve dublje i dublje. Dva dela stene kao da su zavijala jedan oko drugoga nalik na spirale nautilusa i mi smo se slepo njih držale. Postalo je toliko mra�no da je slabi snop baterijske lampe jedva osvetljavao nekoliko stopa ispred nas. Iznenada se prolomi neki glasan zvuk i ja umalo ne posko�ih. Zatim shvatih da je to zalajao Karioka koji se nalazio u mojoj torbi. Odjeknulo je kao lavlja rika. "Izgleda da je ova pe�ina ve�a no što izgleda", obavestih Lili, preturaju�i po tašni da dohvatim Karioku i pustim ga napolje. "Odjek se nadaleko �uo." "Nemoj ga spustiti - možda ovde ima paukova. Ili zmija."

"Ako misliš da �u mu dozvoliti da se popiški u mojoj tašni, ljuto se varaš", rekoh joj. "Kona�no, kada je re� o zmijama, bolje on nego ja." Lili se zagleda u mene pri slaboj svetlosti. Spustih Karioku na pod pe�ine, gde on istog �asa obavi nuždu. Uzvratih joj pogled, podigavši obrvu, a zatim krenuh dalje da istražujem pe�inu. Lagano smo kružile po pe�ini; u promeru nije imala više od deset jardi. Ali ne nai�osmo ni na kakav trag. Posle izvesnog vremena, Lili spusti �ebad koju je nosila i sede na pod. "Moraju biti ovde negde", re�e ona. "Suviše lako smo pronašle ovo mesto, mada nije baš lavirint na kakav sam mislila." Iznenada se trgnula i uspravila. "Gde je Karioka?" upita ona. Osvrnuh se unaokolo, ali njega nigde nije bilo. "Blagi Bože", izgovorih, pokušavši da ostanem mirna. "Postoji smo jedan izlaz - onaj kroz koji smo ušle. Pozovi ga!" Poslušala me je. Posle jednog duga�kog, mu�nog trenutka za�usmo njegovo kevtanje. Odahnusmo kada shvatismo da dopire iz pravca zavojitog ulaza. "Idem po njega", rekoh joj. Ali Lili istog �asa sko�i na noge. "Ne šali se životom", odvrati mi ona glasom koji je odzvanjao kroz tamu. "Ne�eš me osaviti ovde u mraku." Istog �asa je krenula za mnom, što verovatno objašnjava kako se, pošto smo iznenada skliznule u neku rupu, obrela na meni. U�inilo nam se da je prošlo dosta vremena pre no što smo se našle na dnu. Blizu samog kraja spiralnog ulaza u pe�inu, zaklonjena od pogleda tako da je nismo videle kada smo ušle uz zavojiti zid, nalazila se strma, stenovita kosina koja se protezala trideset stopa u dubinu. Kada sam izvukla svoje telo svo u modricama ispod masivne Lili, uperila sam snop naviše. Svetlost se svuda unaokolo odbijala o kristalizirane zidove i tavanice najve�e pe�ine koju sam do tada videla. Sedele smo i posmatrale bleštavilo boja dok je Karioka veselo skakutao oko nas, nimalo uznemiren zbog pada. "Odli�no si to obavio!" povikah, tapšu�i ga po glavi. "Ponekad je prava sre�a što si takav trapavko, moj krznati prijatelju!" Ustadoh i po�eh da se �istim dok je Lili podizala �ebad i skupljala sitnice koje su mi poispadale iz tašne. Nalazile smo se u ogromnoj pe�ini. U bilo kom pravcu da smo uperile snop svetlosti, on se nije odbijao ni o kakav zid. "Mislim da smo u sosu." Lilin glas dopro je iz tame iza mene. "Upravo mi je palo na pamet da je ova kosina niz koju smo skliznule suviše strma da bismo se uz nju mogle popeti bez dizalice. Tako�e mi je palo na pamet da bismo se mogle smesta izgubiti ako za sobom ne budemo posipale mrvice hleba." Bila je u pravu, ali moj mozak je sada radio prekovremeno. "Sedi i razmisli", rekoh umorno Lili. "Pokušaj da se setiš traga, a ja �u pokušati da smislim kako da se izvu�emo odavde." U tom trenutku za�uh neki zvuk - neko nejasno šaputanje, kao kada vetar nosi suvo liš�e kroz kakav prazan prostor. Po�eh da šaram svetiljkom unaokolo, ali Karioka odjednom stade da ska�e, histeri�no kev�u�i u pravcu tavanice pe�ine; istog �asa me zagluši vrisak sli�an vrištanju hiljadu harpija. "�ebad!" zaurlah kako bi me Lili �ula. "Daj ovamo tu vražiju �ebad!" Zgrabih Karioku koji je i dalje skakutao po podu i gurnuh ga pod mišku, te jurnuh ka Lili i istrgnuh joj �ebad iz ruku upravo kada je po�ela da vrišti. Prebacih joj jedno �ebe preko glave te pokušah da pokrijem sebe, �u�nuvši na pod upravo u trenutku kada su slepi miševi nagrnuli. Bilo ih je na hiljade, bar sude�i prema zvuku koji su ispuštali. Lili i ja polegosmo po podu dok su oni udarali o �ebad nalik na si�ušne kamikaze - tup, tup, tup. Lilino vrištanje nadja�avalo je �ak i lepet njihovih krila. Hvatala ju je histerija, a Karioka se migoljio u mom naru�ju. Kao da je želeo da se sam obra�una sa svim slepim miševima u Sahari; njegovo kreštavo kevtanje i Lilino vrištanje odbijali su se o visoke zidove. "Mrzim slepe miševe!" histeri�no je vikala Lili, �vrsto me drže�i za ruku dok sam s njom jurila kroz pe�inu, proviruju�i ispod �ebeta kako bi osmotrila teren po kome smo se kretale. "Mrzim ih! Mrzim!"

"Izgleda da ni oni tebe baš ne ljube", pokušah da nadglasam buku. Znala sam da slepi miševi ne mogu da povrede �oveka osim ako mu se zapletu u kosu ili su zaraženi besnilom. Stadosmo da pogrbljene tr�imo prema jednoj od arterija velike pe�ine kada se Karioka izmigoljio iz mog naru�ja, sko�io na tle i otr�ao. Slepi miševi su i dalje bili svuda unaokolo. "Blagi Bože!" povikah. "Karioka, vrati se!" Drže�i �ebe nad glavom, pustih Lili i posr�u�i krenuh za njim, mašu�i baterijskom lampom u nadi da �u zbuniti slepe miševe. "Ne ostavljaj me!" za�uh Lilin povik, kao i njene korake po izlomljenim kamen�i�ima na tlu. Tra�ala sam sve brže i brže, ali Karioka je ve� zavio za ugao i nestao. Slepi miševi su otišli. Pred nama se protezala duga�ka pe�ina nalik na hodnik, a slepih miševa više nije bilo nigde na vidiku. Okrenuh se ka Lili koja se š�u�urila iza mene, drhte�i, sa �ebetom preko glave. "Mrtav je", cvilela je, traže�i pogledom Karioku. "Ispustila si ga i oni su ga ubili. Šta da radimo?" Glas joj je podrhtavao od straha. "Ti uvek znaš šta treba preduzeti. Hari kaže..." "Baš me briga šta Hari kaže", odbrusih. I mene je hvatala sve ve�a panika koju sam pokušavala da savladam dubokim disanjem. Ni�emu ne bi služilo da me sada živci izdaju. Haklberi Fin se izvukao iz jedne ovakve pe�ine, zar ne? Ili je to bio Tom Sojer? Po�eh da se smejem. "Šta ti je smešno?" živ�ano me upita Lili. "Šta �emo sada?" "Kao prvo, ugasi�emo baterijsku lampu", odvratih i ugasih je. "Da ne bismo ostale bez baterija u ovoj i od Boga zaboravljenoj..." A onda sam ugledala. Sa suprotnog kraja prolaza u kome smo se nalazile dopirala je slaba svetlost. Bila je veoma slaba, ali je u ovom mraku podse�ala na svetionik �iji reflektor obasjava mrazno more. "Šta je to?" upita Lili bez daha. Naša nada za izbavljenje, pomislih, š�epavši je za ruku i krenuvši prema svetlosti. Zar je postojao još jedan ulaz? Nisam sigurna koliko smo hodale. U tami �ovek gubi svaki ose�aj za vreme i prostor. Ali tu nejasnu svetlost sledile smo bez baterijske lampe, kre�u�i se veoma dugo kroz utihlu pe�inu. Kona�no smo stigle do prostorije veli�anstvenih razmera - tavanica je bila visoka možda �itavih pedeset stopa, a zidovi obloženi �udnim svetlucavim oblicima. Kroz otvorenu rupu na tavanici slivala se predivna bujica mese�ine. Lili po�e da pla�e. "Nisam nikada pomislila da �u biti strašno sre�na samo zato što vidim nebo", jecala je ona. Mislila sam isto što i ona. Ose�anje olakšanja razlilo se mojim telom poput droge. Dok sam razmišljala kako da se domognemo te rupe u krovu na visini od pedeset stopa, za�ula sam neko njuškanje koje nije bilo teško prepoznati. Ponovo upalih baterijsku lampu. U uglu ugledasmo Karioku kako kopa po tlu kao da traži kost. Lili se upravo spremala da jurne ka njemu, ali je ja uhvatih za ruku. Šta je on to radio? Obe se zagledasmo u njega pri jezivoj svetlosti. Divlje je kopao po gomili kamenja i šljunka na podu. Me�utim, ta hrpa je izgledala nekako �udno. Ugasila sam lampu, tako da je prostoriju sada osvetljavao samo nejasan snop mese�ine. A onda sam shvatila šta mi je to smetalo. Sama hrpa kamenja je svetlucala - odnosno, svetluclo je nešto ispod nje. A neposredno iznad nje, uklesana u zidu, nalazila sa džinovska palica sa brojem osam koji kao da je lebdeo na bledoj mese�ini. Lili i ja padosmo na kolena i zajedno sa Kariokom prionusmo na uklanjanje kamenja i šljunka. Bilo nam je potrebno svega nekoliko minuta da otkopamo prvu figuru. Izvukoh je i zadržah u šakama - savršeno izra�ena figura konja, propetog na zadnjim nogama. Bio je otprilike pet in�a visok i mnogo teži no što je izgledao. Ponovo upalih lampu, a figuru dodadoh Lili da je pomnije razgledamo. Pojedinosti su bile izra�ene sa neverovatnom preciznoš�u. Sve je bilo ura�eno u naj�istijem srebru. Od raširenih nozdrva do tanano izlivenih kopita - to je o�igledno bio rad vrhunskog majstora. Rese na bogato ukrašenoj konjskoj ormi bile su izvu�ene nit po nit. Samo sedlo, postolje figure - pa �ak i o�i konja -

bili su od nebrušenog kamenja koje se presijavalo u raznim bojama na slabom snopu svetlosti. "Neverovatno", prošaputa Lili u tišini koju je narušavalo samo Kariokino uporno kopanje. "Hajde da izvadimo i ostale." Nastavismo da rujemo po gomili kamenja dok ih sve ne izvadismo. Osam figura Monglanske garniture ležalo je oko nas izme�u kamenja, sijaju�i prigušenim sjajem na mese�ini. Srebrni konj i �etiri mala pešaka, od kojih je svaki bio visok otprilike tri in�a. Bili su odeveni u neke �udne toge sa štitom ispred sebe i nosili su koplja sa iskrivljenim vrhovima. Zatim zlatna kamila sa kulom na le�ima. Najneverovatnije su ipak bile dve poslednje figure. Jedna je predstavljala muškarca na le�ima slona sa podignutom surlom. Cela figura bila je izra�ena u zlatu i veoma je podse�ala na sliku figure od slonova�e koju mi je Luelin pokazao pre toliko meseci - ali u podnožju nije bilo vojnika-pešaka. �inilo se da je izliven na osnovu živog uzora, da mu lice nije stilizovano kao što je to obi�aj kod šahovskih figura. Njegovo je lice bilo široko, plemenito, sa rimskim nosem, ali taj nos je ujedno bio i neobi�an - podse�ao je na noseve crna�kih glava prona�enih u Ifeji, u Nigeriji. Duga�ka kosa spuštala mu se niz le�a; pojedine kovrdže bile su ukrašene i svetlucale su si�ušnim dragim kamenjem. Kralj. Poslednja figura bila je gotovo isto toliko visoka kao i kralj - otprilike šest in�a. Imala je oblik prekrivene nosiljke sa razmaknutim draperijama. U njoj je, u položaju lotosa, sedela jedna prilika, lica okrenutog napolje. U smaragdnim, bademastim o�ima nazirao se izraz nadmenosti - gotovo krvolo�nosti. Razmišljala sam o toj figuri u srednjem rodu pošto je imala bradu, ali i ženske grudi. "Kraljica", re�e tiho Lili. "U Egiptu i Persiji nosila je bradu, stavljaju�i time do znanja da ima mo� da vlada. U stara vremena, ova figura nije imala toliku mo� kao danas. Ali njena je snaga, u me�uvremenu, narasla." Zagledasmo se pri bledoj mese�ini, preko svetlucavih figura Monglanske garniture. I nasmešismo se. "Uspele smo", re�e Lili. "Sada treba samo još da smislimo kako da se izvu�emo odavde." Pre�oh snopom iz baterijske lampe preko zidova. Videla sam da �e biti teško, ali ne i nemogu�e. "Mislim da se mogu uzverati uz onu stenu", rekoh joj. "Ako �ebad ise�emo u trake, možemo napraviti konopac. Kada se popnem, spusti�u ga. Priveza�eš za njega moju tašnu i tako �u izvu�i Karioku i figure." "Odli�no", primeti Lili. "A šta �e biti sa mnom?" "Tebe ne mogu da izvu�em", odvratih. "Mora�eš sama da se popneš." Dok je Lili cepala �ebad, koriste�i se mojim makazicama za nokte, ja skinuh cipele. Kada smo završile sa se�enjem debele vunene �ebadi, nebo iznad nas ve� je po�elo da bledi. Zidovi su bili dovoljno neravni, tako da sam mogla u njima da prona�em oslonce za prste, dok su raspukline svelosti po�ele da se šire po svim uglovima pe�ine. Utrošila sam skoro pola sata da se popnem, nose�i konopac. Kada sam se, dah�u�i, izvukla na svetlost dana, našla sam se na vrhu stene kroz �iju osnovu smo prošle no�i ušle. Lili je privezala torbu, pa sam prvo izvukla Karioku, a zatim i figure do ispusta. Došao je red i na Lili da se popne. Masirala sam povre�ena stopala, na kojima su mi se ponovo otvorili plikovi. "Plašim se", doviknu mi ona. "Šta ako padnem i slomim nogu?" "Mora�u da te upucam", odvrtih. "Samo kreni - i ne gledaj naniže." Ona krenu uz strmu stenu, traže�i golim prstima �vrste oslonce u kamenu. Negde na pola puta se uko�ila. "Hajde, nastavi", rekoh joj. "Ne smeš sada da se uko�iš." No, i dalje je samo stajala, drže�i se za stenu poput kakvog užasnutog pauka. Niti je govorila niti se micala. Po�ela je da me hvata panika. "Slušaj", po�eh da joj govorim, "zamisli da je ovo partija šaha! Priklještena si sa svih strana i ne vidiš izlaz. Ali mora postojati neki izlaz, jer u protivnom gubiš! Ne znam kako to zovete kada su sve figure priklještene

tako da ne mogu nigde da krenu... ali ti si upravo u takvom položaju, osim u slu�aju ako prona�eš novi oslonac na koji �eš pomeriti stopalo." Primetila sam da je malo pomerila šaku. Zatim ju je odvojila od stene i pokrenula se. Lagano je po�ela ponovo da se kre�e. Odahnuh sa olakšanjem, ali ništa ne rekoh kako je ne bih uznemirila u penjanju. Posle nezamislivo dugo vremena, a �inilo mi se da sam ga mogla meriti eonima, njena šaka se pojavi na ivici ispusta. Zgrabih konopac koji je privezala oko struka i stadoh da ga povla�im dok je ne izvukoh napolje. Lili je ostala da leži, dah�u�i. O�i su joj bile zatvorene. Dugo nije prozborila ni re�i. Kona�no je podigla kapke i prvo se zagledala u zoru, a onda u mene. "Zove se Zugzvang", izgovori ona, stenju�i. "Blagi bože - uspele smo." Ali još sve nije bilo gotovo. Navukosmo cipele i krenusmo preko ispusta, a onda nastavismo da se spuštamo ka dnu. Vratile smo se kroz Kamenu Šumu. Bilo nam je potrebno samo dva sata nizbrdo da stignemo do uzvišice sa koje su se videla naša kola. Obe smo bile krajnje iscrpljene i upravo sam pri�ala Lili kako bi mi prijala kajgana za doru�ak - što je predstavljalo nezamislivi delikates u jednoj ovakvoj zemlji - kada osetih da me je zgrabila za ruku. "Ne mogu da poverujem", re�e ona, pokazuju�i prema putu gde smo ostavile kola u žbunju. Sa svake strane stajala su parkirana po jedna policijska kola - a tre�a su mi se u�inila poznata. Kada sam ugledala dva Šarifova grmalja kako prertražuju korniš, znala sam da sam u pravu. "Otkud oni ovde?" upita ona. "Otarasili smo ih se pre mnogo stotina milja." "Šta misliš, koliko plavih korniša ima u Alžiru?" upitah je. "I koliko puteva za Tasili kojima smo mogle da krenemo?" Ostadosmo tako nekoliko minuta da stojimo iza grmlja i posmatramo put. "Nisi pro�erdala sav Harijev džeparac, zar ne?" upitah je. Ona proveri ostatak i odmahnu glavom. "Predlažem onda da otpeša�imo do Tamrita, šatorskog sela, pored koga smo prošle. Možda �emo tamo uspeti da kupimo dva magarca da nas vrate u Djanet." "I da ostavim moja kola u rukama ovih zlikovaca?" prosikta ona. "Trebalo je da te ostavim da visiš na onoj steni", primetih. "U Zugzvangu." 22. ZUGZWANG Uvek je bolje žrtvovati protivnikove ljude. Savelij Tartakover, poljski velemajstor Upravo je prošlo podne kada smo Lili i ja ostavile za sobom talasave vrhove visoravni Tasilija i spustile se u ravnice Admera hiljadu stopa niže, do rubova Djaneta. Vodu za pi�e nalazile smo duž puta jer je predeo vrveo od mnogobrojnih re�ica koje su navodnjavale Tasili, a ja sam ponela nekoliko grana bogatih svežim dharima, so�nim urmama koje se lepe za prste. To je sve što smo jele od sino�nje ve�ere. Od vodi�a u Tamritu, šatorskom selu pored koga smo prošle po mraku tek pristigavši u Tasili, iznajmile smo magarce. Mnogo je neudobnije jahati na magarcima nego na konjima. Šta mi je drugo preostalo nego da izranavljenim stopalima pridodam još nekoliko drugih telesnih nevolja: izranavljen produžetak le�a, bolnu ki�mu od beskrajnih �asova kaskanja gore-dole po skamenjenim dinama; izgrebane šake od veranja po steni; glaobolju, verovatno od sun�anice. Ali uprkos svemu, bila sam veoma raspoložena. Kona�no smo se domogle figura - krenule smo put Alžira. Bar sam ja tako mislila. Ostavile smo magarce kod vodi�evog ujaka u Djanetu, udaljenom �etiri sata. Ona nas je u kolima za seno odvezao do aerodroma.

Iako nas je Kamel upozorio da izbegavamo aerodrome, sada je to prosto bilo nemogu�e. Otkrili su nam kola i stavili ih pod stražu, a u gradi�u ove veli�ine nemogu�e je bilo unajmiti kola. Kako druga�ije da se vratimo - u balonima? "Nisam baš rada da se spustim na alžirski aerodrom", re�e Lili, dok smo uklanjale seno sa ode�e i prolazile kroz staklena vrata djanetskog aerodroma. "Zar mi nisi sama rekla da Šarif tamo ima kancelariju?" "Odmah posle imigracionog šaltera", potvrdih. Bilo je još prerano da brinemo o Alžiru. "Danas više nema letova za Alžir", obavesti nas dama na šalteru za prodaju karata. "Poslednji avion otišao je pre jednog sata. Naredni polazi tek sutra ujutro." Šta smo drugo mogle i da o�ekujemo u gradu sa dva miliona palmi i dve ulice? "Šta sad?" upita Lili, povukavši me u stranu. "Ne možemo preno�iti u ovom burgu. Ako pokušamo da uzmemo sobu u hotelu, traži�e nam isprave, a ja ih nemam. Pronašli su nam kola, što zna�i da znaju da smo ovde. Mislim da nam je potreban novi plan." Morale smo se izgubiti odavde - i to brzo. Morale smo odneti figure Mini pre no što se bilo šta dogodi. Vratih se do šaltera za prodaju karata; Lili me je pratila u stopu. "Ima li koji drugi let danas popodne, nije važno u kom pravcu?" upitah prodava�icu karata. "Jedino �arter koji se vra�a za Oran", odvrati ona. "Zakupila ga je grupa japanskih studenata na putu za Maroko. Kre�e za nekoliko minuta, izlaz broj �etiri." Lili je ve� odmicala ka izlazu broj �etiri sa Kariokom pod miškom kao da je vekna hleba, a ja sam je sledila. Ako je iko razumeo jezik novca, onda su to bili Japanci, pomislih. A Lili je imala dovoljno argumenata da se sporazume na bilo kom jeziku. Vo�a grupe, žustri �ove�uljak u plavom blejzeru sa prika�enom plo�icom na kojoj je pisalo "Hiroši", to mu je verovatno bilo ime, ve� je propuštao bu�ne studente kroz izlaz, kada nas dve stigosmo do njega bez daha. Lili mu objasni na enleskom u kakvoj smo situaciji, a ja brzo po�eh da prevodim njene re�i na francuski. "Pet stotina dolara u gotovom", ponudi Lili. "Ameri�kih dolara pravo u tvoj džep." "Sedam pedeset", odvrati on istog �asa. "Dogovoreno", pristade Lili, pa stade da mu odbrojava nov�anice ispred nosa. Strpao ih je u džep brže od krupijea iz Las Vegasa. I tako krenusmo. Do tog leta, uvek sam smatrala Japance kao narod neizmerne kulture i velike prefinjenosti, koji svira umiruju�u muziku i drži do ceremonijalnog služenja �aja. Ali ovaj tro�asovni let preko pustinje naterao me je da promenim mišljenje. Ovi studenti su sve vreme jurcali gore dole po avionu pri�aju�i raskalašne viceve i pevali na japanskom pesme Bitlsa - prava kakofonija mjaukanja koja me podseti na ski�anje slepih miševa koje smo ostavile za sobom u pe�inama Tasilija. Lili nije prime�ivala ništa od ovoga. U stražnjem delu aviona zanela se igraju�i Go sa vo�om grupe, nemilosrdno ga pobe�uju�i u igri koja se smatra japanskim nacionalnim sportom. Laknulo mi je kada sam kroz prozor aviona ugledala ogromnu ruži�asto omalterisanu katedralu koja se nadnosila nad planinskim gradom Oranom. Oran je imao veliki me�unarodni aerodrom koji ga je povezivao ne samo sa gradovima Sredozemlja, ve� i sa obalom Atlantika i podsaharskom Afrikom. Kada smo se Lili i ja iskrcale iz �arter-aviona, setila sam se ne�ega što mi nije palo na pamet na aerodromu u Djanetu: kako da pro�emo pored detektora metala ako budemo morale da menjamo avion. Stoga sam se smesta uputila, pošto smo Lili i ja izišle iz aviona, prema agenciji za iznajmljivanje automobila. Imala sam prihvatljiv izgovor: u obližnjem gradu Arzevu nalazila se rafinerija nafte. "Ja sam iz ministarstva za naftu", rekoh službeniku, gurnuvši mu pod nos ministarsku zna�ku. "Potrebna su mi kola da posetim rafineriju u Arzevu. Veoma je hitno - kola iz ministarstva su se pokvarila."

"Žalim, gospo�ice", po�e službenik odmahuju�i glavom, "nema slobodnih kola i ne�e ih biti najmanje nedelju dana." "Nedelju dana! Nalazim se u nemogu�oj situaciji! Kola moram imati danas, kako bih proverila nivo produktivnosti. Zahtevam da mi jedna ustupite. Na vašem parkiralištu napolju ima više automobila. Ko ih je rezervisao? Uostalom, ko god da je to u�inio, ovo je važnije." "Da su mi samo javili", re�e on, "ali sva ta kola na parkiralištu - tek su danas vra�ena. Pojedini klijenti �ekaju nedeljama na njih, i svi su oni VIP-i. Kao na primer ovaj..." On izvu�e iz ladice gomilu klju�eva i stade da zvecka njima. "Pre samo jednog �asa telefonirali su iz sovjetskog konzulata. Narednim avionom iz Alžira stiže njihov oficir za vezu po pitanju nafte." "Ruski oficir za naftu?" frknuh ja. "Mora da se šalite. A kako bi bilo da telefonirate alžirskom ministru za naftu i objasnite mu da ne�u mo�i da proverim produktivnost u Arzevu tokom cele naredne nedelje zato što su Rusi - koji pojma nemaju o nafti - ukrali poslednja kola?" Lili i ja se ozloje�eno zgledasmo i stadosmo da vrtimo glavama, usled �ega službenik postade još nervozniji. Ve� je žalio što je pokušao da na mene ostavi utisak svojom klijentelom, a naro�ito što je uopšte pomenuo da je u pitanju jedan Rus. "U pravu ste!" povika on, izvla�e�i potrebna dokumenta i guraju�i ih prema meni. "Kako sme sovjetska ambasada da traži kola u tako kratkom roku? Evo, gospo�ice - potpišite ovo. Doveš�u vam kola do ulaza." Kada se službenik vratio sa klju�evima, zamolila sam ga da mi dozvoli da upotrebim telefon kako bih stupila u vezu sa me�unarodnim operatorom u Alžiru, uveravaju�i ga da mu taj razgovor ne�e biti stavljen na ra�un. Pozvao mi je Terezu i pružio slušalicu. "Devoj�ice!" povika ona, nadja�avši kr�anje. "Šta si u�inila? Traži te pola Alžira. Ko �e drugi to da zna ako ne ja - prisluškivala sam razgovore! Ministar mi je kazao da ti prenesem, ako se javiš, da ne možeš stupiti u vezu s njim. Ne smeš ni pri�i blizu ministarstvu dok je on odsutan." "Gde je on?" upitah, nervozno bacivši pogled na službenika koji je pomno slušao, iako se malopre pravio da ne zna engleski. "Na konferenciji", re�e ona zna�ajno. Sranje. Da li je to zna�ilo da je po�eo sastanak OPEK-a? "Gde se nalaziš, u slu�aju da želi da stupi s tobom u vezu?" "Na putu sam ka rafinerijama u Arzevu", rekoh glasno, i to na francuskom. "Kola su nam se pokvarila, ali zahvaljuju�i ljubaznosti službenika u rent-a-karu ovde na oranskom aerodromu, dobile smo drugo vozilo. Prenesite ministru da �u mu se sutra javiti." "Šta god da uradiš, ne smeš se sada vratiti!" re�e Teraza. "Onaj salud iz Persije zna gde si bila - i ko te je tamo poslao. Beži s tog aerodroma što pre možeš. Aerodrome nadziru njegovi ljudi!" Persijsko kopile kako ga je nazvala, bio je Šarif, koji je o�igledno znao da smo bile u Tasiliju. Ali kako je Tereza to saznala - a što je još neverovatnije, kako je pogodila ko me je tamo poslao? A onda se setih da sam Terezu zamolila za pomo� kada sam tragala za Mini Renselas! "Tereza", nastavih, i dalje posmatraju�i službenika i prešavši na engleski, "da li si ti kazala ministru da sam imala sastanak u Kazbahu?" "Da", odvrati mi ona šapatom. "Vidim da si je pronašla. Neka ti je sada nebo od pomo�i, devoj�ice!" Zatim je dodala još tišim glasom, tako da sam morala da se napregnem kako bih je �ula. "Pogodili su ko si!" Linija je trenutak bila nema, a onda se oglasio signal da je veza prekinuta. Spustila sam slušalicu; srce mi je snažno lupalo, a onda sam pokupila klju�eve sa pulta. "E pa", po�eh otresito, tresu�i službenikovu šaku, "ministar �e biti veoma zadovoljan kada �uje da �emo ipak mo�i da ispitamo situaciju u Arzevu! Ne znam kako da vam zahvalim na pomo�i." Kada smo izišle, Lili usko�i sa Kariokom u reno koji nas je �ekao, a ja se smestih za volan. Spustih štitnik za sunce za priobalnu vožnju. Uprkos Terezinom savetu, nameravala sam da se vratim u Alžir. Šta mi je drugo preostalo? Dok smo grabile putem, mozak mi je radio milju na minut. Ako je Tereza mislila ono što mi se �inilo da je mislila, onda moj život nije vredeo ni pišljiva boba. Vozila

sam kao da me goni sto �avola dok nisam izbila na zavojiti autoput sa dve trake za Alžir. Do Alžira, koji je ležao na istoku, pružalo se punih 250 milja. Pošto smo prošle pored rafinerija u Arzevu, prestala sam svaki �as da bacam pogled na retrovizor, pa sam na kraju �ak i stala i prepustila volan Lili kako bih mogla da nastavim sa prevo�enjem Mirelinog dnevnika. Otvorivši meki, kožni povez, stadoh pažljivo da prevr�em krhke stranice, traže�i mesto gde smo stale. Ve� je bilo poslepodne i sunce purpurnog oboda u luku se spuštalo prema tamnom moru, prave�i duge u peni na mestima gde je voda udarala o stene. Gajevi maslina crnih grana grlili su stene pri kosim zracima popodnevne svetlosti, dok im je liš�e podrhtavalo, nalik na deli�e metala koji zvone. Kada sam odvratila pogled od predela koji je promicao, osetila sam kako se vra�am u �udni svet pisane re�i. Razmišljala sam kako je to �udno što je ova knjiga postala za mene stvarnija �ak i od krajnje stvarnih i neposrednih opasnosti koje su me okruživale. Francuska opatica Mirela postala mi je neka vrsta saputnice u ovoj našoj pustolovini. Njena pri�a se odvijala pred nama - u nama - nalik na tamni i tajanstveni svet. Pošto je Lili vozila �utke, nastavih da prevodim. Ose�ala sam se kao da slušam pri�u o vlastitoj potrazi sa usana nekoga ko je sedeo pored mene - žene pred kojom je bio zadatak koji sam samo ja mogla da razumem - kao da je taj šaputavi glas koji sam �ula bio moj vlastiti. Negde, u toku moje pustolovine, Mirelina potraga postala je tako�e moja potraga. Nastavih da �itam... Napustila sam zatvor strepe�i. U kutiji sa bojama koju sam nosila nalazilo se nastojni�ino pismo, kao i znatna suma novca koji je priložila da mi se na�e. U njenom pismu tako�e je stajalo da �e me u engleskoj banci �ekati kreditno pismo koje �e mi omogu�iti da koristim nov�ane fondove moje pokojne ro�ake. Ali ja sam odlu�ila da još ne idem u Englesku - pre toga, morala sam još nešto da obavim. Dete mi se nalazilo u pustinji - Šarlot, za koga sam još tog jutra verovala da ga nikada više ne�u videti. Ro�en je pod Boginjinim pogledom. Ro�en je u Igri... Lili uspori, a ja podigoh pogled sa teksta. Bio je sumrak i o�i su me ve� bolele od naprezanja pri sve ble�oj svetlosti. Prošao je trenutak pre no što sam shvatila zašto je iznenada zaustavila kola pored puta i ugasila farove. Kroz nejasnu svetlost ugledala sam policijska kola i vojna vozila na putu ispred nas - kao i nekoliko putni�kih vozila koja su stajala sa strane i �ekala da ih pretraže. "Gde smo?" upitah. Nisam znala da li su nas primetili. "Otprilike pet milja od Sidi-Fredja - tvog stana i mog hotela. �etrdeset kilometara od Alžira. Za pola sata smo tamo. Šta sad?" "Ovde ne možemo ostati", odvratih. "A ne možemo ni dalje. Gde god sakrile figure, prona�i �e ih." trenutak sam razmišljala. "Nekoliko jardi ispred nas nalazi se luka. Nije unesena ni u jednu kartu, ali odlazila sam tamo da kupim ribu i rakove. To je jedino mesto gde možemo skrenuti, a da se ne vratimo nazad i izazovemo sumnju. Zove se 'La Madrague'. Mogle bismo se tamo zavu�i dok ne skujemo novi plan." Krenusmo lagano uz ivicu krivudavog puta dok ne stigosmo do prašnjave staze koja se odvajala od autoputa. Mrak je ve� uveliko pao, ali u tom je gradu postojala samo jedna ulica koja se protezala duž ivice male luke. Zaustavile smo se ispred jedine kr�me u gradi�u, mornarskog svratišta gde sam znala da imaju dobre "bouillabaisse". Kroz žaluzine na prozorima primetile smo pukotine svetlosti, isto kao i kroz vrata, koja su u sparno prole�e predstavljala tek paravan. "Ovo je jedino mesto miljama unaokolo gde imaju telefon", obavestih Lili dok smo sedele napolju u kolima i gledale kroz vrata kr�me. "Hranu i da ne pominjem. �ini mi se da mesecima nismo jele. Hajde da pokušamo da stupimo u vezu sa Kamelom i vidimo može li nas izvu�i odavde. Bez obzira na to kako ti gledaš na stvari, mislim da smo u Zugzvangu." Pokazah joj zube u mraku.

"Šta ako ne budemo mogle da ga na�emo?" upita ona. "Šta misliš koliko �e odbor za do�ek ostati tamo? Ne možemo ovde provesti no�." "Ako se dogovorimo da napustimo kola, možemo peške plažom. Moj stan je svega nekoliko milja udaljen odavde, ako ideš peške. Na taj na�in bismo zaobišle blokadu na putu, ali bismo se zaglibile u Sidi-Fredju bez kola." I tako se odlu�ismo za prvi plan i u�osmo unutra. To je možda bio najgori predlog koji sam imala od po�etka naše potrage. Kr�ma u La Madragui bila je stecište mornara, to je stajalo - ali mornari koji su upravili svoja lica ka nama kada smo ušle izgledali su kao da su stigli pravo iz filma Ostrvo sa blagom. Karioka se zavukao dublje u Lilino naru�je, frk�u�i kao da želi da odagna gadan miris. "Upravo sam se setila", rekoh joj, kada zastadosmo na pragu. "La Madrague je danju ribarska luka, ali no�u je dom alžirske mafije." "Nadam se da se šališ", odvrati ona, isturi bradu i nas dve krenusmo prema baru. "Ali sve mi se, ipak, �ini da se ne šališ." U tom trenutku stomak mi se zgr�i kao nikada do tada. Primetila sam lice koje bih najradije izbrisala iz se�anja. Kada smo ušle u bar, osmehnuo se i dao znak šankeru. Šanker se nagnu ka Lili i meni. "Pozvane ste za sto u uglu", prošaputa on glasom koji nimalo nije zvu�ao kao poziv. "Recite šta pijete, i ja �u vas tamo poslužiti." "Same pla�amo svoja pi�a", po�e Lili nabusito, ali je ja š�epah za ruku. "Uprskale smo motku", prošaputah joj na uvo. "Ne osvr�i se; naš doma�in Long Džon Silver daleko je od ku�e." Povedoh je zatim kroz gomilu utihlih mornara, koji su nam se sklanjali s puta kao Crveno more - pravo prema stolu �oveka koji je sam sedeo na suprotnom kraju prostorije. Bio je to trgovac tepisima - El Marad. Nisam prestajala da mislim o onome što sam nosila u tašni preba�enoj preko ramena i o tome šta bi nam ovaj momak uradio kada bi to otkrio. "Trik sa toaletom smo ve� iskoristile", šapnuh Lili na uvo. "Nadam se da imaš još koji u rukavu. Momak koga �eš uskoro upoznati je beli kralj i uverena sam da zna ko smo nas dve i gde smo bile." El-Marad je sedeo sam za stolom sa gomilom šibica raspore�enih pred sobom. Vadio ih je iz kutije i re�ao na stolu u obliku piramide; niti je ustao niti nas pogledao kada smo stigle. "Dobro ve�e, dame", re�e on onim užasnim, unjkavim glasom kada pri�osmo stolu. "O�ekivao sam vas. Za ne�ete da mi se pridružite u ovoj igri koja se zove nim?" Uko�ih se, ali on o�igledno nije imao zadnjih misli. "To je stara engleska igra", nastavi on. "U engleskom slengu 'nim' zna�i 'uštinuti, zdipiti - ukrasti." Ili to niste znale?" Zatim me je pogledao onim svojim kao ahat crnim o�ima bez zenica. "Igra je, stvarno, jednostavna. Svaki igra� uklanja jednu ili više šibica iz bilo kog reda piramide, ali samo iz jednog reda. Gubi onaj igra� koji mora da uzme poslednju šibicu." "Hvala vam što ste nam objasnili pravila", primetih dok sam izvla�ila stolicu i zauzimala mesto, isto kao i Lili. "Vi niste odgovorni za onu blokadu na putu, zar ne?" "Nisam, ali pošto se ve� našla tamo, iskoristio sam je. Jedino ste ovamo mogle da skrenete, kada se pojavite." Razume se - kakav sam idiot ispala! S ove strane Sidi-Fredja miljama unaokolo nije bilo drugog grada. "Niste nas ovde �ekali da bismo odigrali ovu igru", primetih, prezrivo posmatraju�i piramidu od šibica na stolu. "Šta želite?" "Ali ipak sam vas �ekao da bismo u�estvovali u Igri", odvrati on uz zlokobni osmeh. "Ako se ne varam, ovo je unuka Mordekaja Rada, najve�eg stru�njaka svih vremena kada su u pitanju igre - naro�ito one koje imaju veze sa kra�om!" Glas mu je postajao neugodan dok je posmatrao Lili svojim crnim o�ima punim mržnje. "Ona je tako�e ne�aka vašeg 'poslovnog partnera' Luelina, koji nas je upoznao", primetih. "Koju ulogu on igra u ovoj partiji?" "Jeste li uživali u susretu sa Mokhfi Mokhtar?" upita El-Marad. "Ako se ne varam ona vas je poslala da obavite zadatak sa koga se upravo vra�ate?" On

ispružni ruku i skloni šibicu iz prvog reda, pa klimnu glavom prema meni daju�i mi na znanje da je na mene red. "Puno vas pozdravlja", obavestih ga, uklonivši dve šibice iz narednog reda. Po umu mi se motalo hiljadu stvari, ali jednim njegovim delom pratila sam i igru - igru zvanu nim. Šibice su bile raspore�ene u pet redova, u prvom se nalazila samo jedna šibica, a svaki naredni red sadržao je po jednu više. Na šta me je to podse�alo? Setih se. "Mene?" upita El-Marad, kome je odjednom postalo nelagodno, bar mi se tako �inilo. "Sigurno ste pogrešili." "Vi ste beli kralj, je li tako?" upitah ga mirnim glasom, posmatraju�i kako mu uštavljena koža bledi. "Uzela ti je meru, drugar. Iznena�ena sam što ste napustili planine gde ste bili bezbedni zbog jednog ovakvog poteza - istr�ali ste na tablu i sada morate da bežite, traže�i zaklon. Loš potez." Lili je zurila u mene, a El-Marad je progutao knedlu, upiljio se u tablu, pa uklonio još jednu šibicu. Ona me iznenada stegnu ispod stola. Shvatila je šta smeram. "I ovde ste upravo povukli pogrešan potez", obavestih ga, uprevši prst u šibice. "Ja sam stru�njak za kompjutere, a ova igra nim je, u stvari, binarni sistem. To jest, postoji formula da se dobije ili izgubi. A ja sam upavo pobedila." "Ho�ete da kažete da je sve ovo bila zamka?" sav užasnut prošaputa El-Marad. Zatim sko�i, gurnu pri tom sto i rasu sve šibice. "Poslala vas je u pustinju samo da bi mene izvukla napolje? Ne! Ne verujem vam!" "Ma dobro, samo vi meni nemojte verovati", odvratih. "Još ste kod ku�e, bezbedni na svom osmom kvadratu, zašti�eni sa strane. Ne sedite ovde poput prepelice isterane iz grma..." "Naspram nove crne kraljice", upade pobedonosno Lili. El-Marad se zabulji u nju, a onda vrati pogled na mene. Ustadoh kao da se spremam da po�em, ali on me š�epa za ruku. "Vi!" povika on, sevaju�i onaokolo crnim o�ima. "Zna�i - napustila je Igru! Prevarila me je..." Ali ja sam se ve� udaljavala prema vratima, sa Lili koja me je sledila u stopu. El-Marad nas sustiže i ponovo me š�epa za mišicu. "Figure su kod vas", prosikta on. "Sve ste ovo smislile samo da me zavarate. Ali one su kod vas. Nikada se vi ne biste vratile iz Tasilija bez njih." "Svakako da su kod mene", rekoh. "Ali nalaze se tamo gde vam nikada ne bi palo na pamet da ih potražite." Morala sam se izgubiti odatle pre no što se doseti gde su. Ve� smo bile blizu vrata. U tom trenutku Karioka isko�i iz Lilinog naru�ja, do�eka se na podu prekrivenom klizavim linoleumom, povrati ravnotežu i zaobi�e nas, razvaljuju�i se od lajanja dok je jurio prema vratima. Podigoh pogled i sa užasom se zagledah u upravo otvorena vrata na kojima je stajao Šarif, okružen celom brigadom rmpalija u poslovnim odelima koji su ispunili prolaz svojim širokim ramenima. "Stojte u ime..." po�e on. Ali pre no što sam uspela da se priberem, Karioka se stuštio na svoj omiljeni nožni �lanak. Šarif se presamitio od bola, zakora�io unazad i prošao kroz paravanska vrata kr�me, povukavši za sobom i nekoliko stražara. Krenuh odmah za njim i oborih ga izgrebavši mu pri tom lice. Lili i ja pohitasmo prema kolima, a za nama po�oše El-Marad i još pola bara. "Voda!" povikah preko ramena dok sam tr�ala. "Voda!" Nismo imale šanse da stignemo do kola, zaklju�amo se unutra i krenemo. Nisam se osvrnula - ve� sam nastavila da tr�im pravo prema malom doku. Svuda unaokolo ljuljuškali su se ribarski �amci, ovlaš zavezani za stubi�e. Okrenula sam se tek kada sam stigla do kraja. Na keju je vladao haos. El-Marad je bio korak iza Lili. Šarif je pokušavao da otrese Karioku sa noge, koji nije hteo da ga ostavi na miru, tako da se istovremeno borio s njim i zurio u tamu ne bi li pronašao neki pokretni cilj na koji bi mogao da puca. Tri momka su tutnje�i dolazila kejom, pa sam tako bila primorana da uhvatim nos i sko�im. Poslednja stvar koju sam videla pre no što sam dotakla vodu bio je Karioka koga je Šarif zavitlao u vazduh i koji je sada leteo prema moru. A onda sam

osetila kako se hladna, mra�na voda Sredozemlja sklapa nada mnom. Težina figura iz Monglanske garniture vukla me je nadole, nadole prema dnu. 23. BELA ZEMLJA Zemlja koja pripada sada ratobronim Britima, I u kojoj su osnovali svoje mo�no carstvo, U drevna vremena bila je divljina, Nenastanjena, neobra�ena, nedokazana, necenjena... Tada ni ime zasluživala nije, Dok naišao nije pustolovni mornar I nau�io kako da sa�uva brod od belih stena, Koje se duž obale južne protežu Prete�i nenadnim brodolomom i brzom propaš�u. Sigurnosti radi, on tu morski znak na�ini I nazvao ga Albion. 'Vilinska kraljica' (1590), Edmund Spenser Ah, neverni, neverni Albione! - Napoleon, naveo Žaka Beninja Bosija (1692) LONDON NOVEMBAR 1793. Vojnici Vilijema Pita snažno su zalupali na vrata Taljeranove ku�e u Kensingtonu u �etiri sata ujutro. Kurtijad je navukao ku�ni ogrta� i pohitao gore da vidi o �emu je re�. Kada je otvorio vrata, primetio je da su u okolnim ku�ama po�ela da se pale svetla i da nekolicina znatiželjnih suseda izviruje iza draperija i gleda u kraljevske vojnike koji su stajali pred njim na pragu. Kurtijad zadrža dah. Koliko dugo su �ekali na ovo i živeli u strahu. Kona�no se dogodilo. Taljeran je ve� silazio niz stepenice umotan u svilene ogrta�e koji su mu padali niz duga�ku ku�nu haljinu. Na lice je navukao masku ledene rezervisanosti dok je preko malog predvorja prilazio vojnicima koji su �ekali. "Gospodin Taljeran?" upita dežurni oficir. "Kao što vidite", nakloni se Taljeran, hladno se osmehnuvši. "Predsednik vlade Pit žali što nije bio u mogu�nosti da vam li�no uru�i ova dokumenta", nastavi oficir kao da recituje napamet nau�en govor. Izvukavši gomilu hartija iz žaketa uniforme, gurnu ih prema Taljeranu i nastavi. "Republika Francuska, nepriznato telo anarhista, objavila je rat suverenoj kraljevini Britaniji. Stoga se svim emigrantima koji podržavaju tu takozvanu vladu, ili za koje se može dokazati da su to radili u prošlosti, uskra�uje zaklon i zaštita ku�e Hanovera i njegovog veli�anstva Džordža Tre�eg. Šarl Moris de Taljeran-Perigor, proglašeni ste krivim za podsticanje pobune protiv kraljevstva Velike Britanije, zbog izdajni�ke korespodencije tokom 1793, zbog kovanja zavere, kao i zato što ste u pre�ašnjem zvanju pomo�nika ministra za spoljne poslove pomenute zemlje, protiv suverene..." "Dragi moj", prekinu ga Taljeran, pakosno se nasmejavši i podigavši pogled sa hartija koje je prelistavao. "Ovo je smešno. Francuska je objavila Engleskoj rat pre gotovo godinu dana! Pit savršeno dobro zna da sam dao sve od sebe da to spre�im. U Francuskoj me traže zbog izdaje... zar vam to ništa ne zna�i?" Ali njegove re�i ne ostaviše nikakav utisak na oficira koji je stajao na vratima. "Ministar Pit vas obaveštava da na raspolaganju imate tri dana da napustite Englesku. Tu vam je nalog za deportaciju i putna dozvola. Želim vam prijatan naredni dan, gospodine." Izdavši naredbu nalevo-krug, on se i sam okrenu na peti. Taljeran je �utke posmatrao vod vojnika koji je složno marširao niz kameni puteljak koji je vodio od njegovih vrata. Zatim se isto tako �utke okrenuo. Kurtijad zatvori vrata. "Albus per fide decipare", izgovori Taljeran jedva �ujnim glasom. "Citat iz Bosija, dragi moj Kurtijade, jednog od najve�ih francuskih govornika. Nazvao ju je 'Bela zemlja koja izdaje poverenjem': Neverni Albion. Narod koji nikada

nije imao vladara vlastite rase - prvo su to bili teutonski Saksonci, zatim Normani i Škoti, a sada Nemci, koje preziru, a tako su im sli�ni. Nas proklinju, zaboravljaju�i da su i sami smakli vlastitog kralja za vreme Kromvela. Sada sa svojih obala teraju jedinog francuskog saveznika koji ne želi njima da gospodari." Stajao je tako, oborene glave, ogrnut svilenim ogrta�em koji mu se vukao po podu. Kurtijad pro�isti grlo. "Ako je gospodin odlu�io kuda �emo, mogao bih smesta da po�nem sa pripremama za put..." "Tri dana nisu dovoljna", odvrati Taljeran, vrativši se u stvarnost. "Po�i �u ujutro do Pita i zatražiti produženje. Moram obezbediti sredstva i prona�i zemlju koja �e me primiti." "Ali gospo�a de Stal..." po�e Kurtijad u�tivo. "Žermen je sve pokušala da me prebaci u Ženevu, ali vlada odbija da me primi. Izgleda da svi u meni vide izdajnika. Ah, Kurtijade, kako se pred �ovekom u sumraku života lako zatvaraju sva vrata!" "Teško da bi se moglo re�i da je gospodin u sumraku svog života", pobuni se Kurtijad. Taljeran se zagleda u njega svojim cini�nim plavim o�ima. "�etrdeset mi je godina i ništa nisam postigao", re�e on. "Zar to nije dovoljno?" "Nije baš tako", za�u se jedan nežan glas odozgo. Oba muškasrca podigoše poglede ka vrhu stepeništa. Oslonjena o balustradu odmorišta, u tankoj svilenoj ku�noj haljini, sa raspuštenom duga�kom plavom kosom koja joj je padala niz gola ramena, stajala je Katarina Grand. "Predsednik vlade te može imati sutra... i to je dosta brzo", primeti ona uz lagani, senzualni osmeh. "Ali no�as si samo moj." Katarina Grand ušla je u Taljeranov život pre �etiri meseca, pojavivši se u njegovoj ku�i u pono� sa zlatnim pešakom iz Monglanske garniture. Od tada ga nije napuštala. Došla je iz o�ajanja, to je bar tvrdila. Mirela je osu�ena na giljotinu i pred samo pogubljenje zamolila je Katarinu da tu šahovsku figuru odnese Taljeranu kako bi je sakrio zajedno sa ostalima. Tako je bar glasila njena pri�a. Drhtala je u njegovom zagrljaju, dok su joj se na gustim trepavicama svetlucale suze, a toplo telo privijalo se uz njegovo. Izgledala je tako tužna zbog Mireline smrti, a opet je imala sange da teši Taljerana u njegovom bolu kada je �uo ove re�i - i bila je tako lepa kada je pala na kolena, preklinju�i ga da usliši njenu molbu. Moris je uvek bio pristrasan kada je lepota bila u pitanju. Bez obzira na to da li se radilo o umetni�kim predmetima, rasnim životinjama - ili, a tu pogotovo, kada su u pitanju bile žene. Na Katarini Grande sve je bilo divno: njen savršen ten, veli�anstveno telo odeveno u besprekornu ode�u i nakit, dah koji je podse�ao na miris ljubi�ica, talasava, svetloplava kosa. Sve na njoj podse�alo ga je na Valentinu. Sve sem jednog: bila je lažov. Ali prelepi lažov. Kako je nešto tako lepo moglo izgledati i tako opasno, prevarno, tako strano svemu što je cenio? Francuzi imaju izreku koja kaže da se obi�aji stranaca najbolje nau�e u krevetu. Moris je priznao sam sebi da jedva �eka da proveri njenu valjanost. Što je više otkrivao, to mu se više �inilo da je ona, u svakom pogledu, kao stvorena za njega. Volela je vina iz Madere, muziku Hajdna i Mocarta, a na koži je više volela da oseti kinesku nego francusku svilu. Volela je pse, isto kao i on, i kupala se dva puta dnevno, u �emu je smatrao da je jedinstven. Kao da je prou�avala njegove navike - to jest, bio je uveren da jeste. Znala je više o njima i od samog Kurtijada. Ali kada bi razgovor skrenuo na njenu prošlost, na odnos sa Mirelom ili na Monglansku garnituru, njene re�i po�ele bi šuplje da odzvanjaju. Tako je odlu�io da o njoj sazna što je mogu�e više, isto kao što je ona saznala o njemu. Pisao je onima u Francuskoj u koje je još mogao da ima poverenja i zapo�eo istragu. Ta je korespodencija dala zanimljive rezultate. Ro�ena je kao Katarina Noel Vorle - �etiri godine ranije nego što je tvrdila. Roditelji su joj bili Francuzi nastanjeni u danskoj koloniji u

Trankebaru, u Indiji. U petnaestoj godini udali su je zbog novca za mnogo starijeg Engleza - nekog Džordža Granda. Kada je napunila sedamnaest, njen ljubavnik, kome je njen muž zapretio da �e ga ubiti, platio joj je pedeset hiljada rupija da zauvek napusti Indiju. Taj joj je novac omogu�io da prvo u Londonu, a potom u Parizu živi na visokoj nozi. U Parizu su po�eli da sumnjaju da je britanski špijun. Neposredno pred izbijanje Terora, nosa� joj je bio ubijen na samom njenom pragu, a Katarina je nestala. Sada, jedva godinu dana kasnije, potražila je u Londonu izbeglicu Taljerana - �oveka bez titule, novca i domovine - i bez gotovo ikakve nade da �e se bilo šta od toga u budu�nosti izmeniti. Zašto? Dok je odvezivao ruži�aste svilene trake njene ku�ne haljine i povla�io je s njenih ramena, Taljeran se u sebi nasmešio. Kona�no, zar nije i on izgradio svoju karijeru koristivši se utiskom koji je ostavljao na žene. Žene su ga zasipale novcem, postavljale ga na visoke položaje, davale mu mo�. Kako je onda mogao da krivi Katarinu Grande što svoje draži koristi na isti na�in? Ali šta je želela od njega? Taljeran je mislio da zna. Posedovao je samo jednu stvar koju bi ona mogla da poželi - Monglansku garnituru. Ali on je želeo nju. Iako je znao da je prestara da bi bila nevina, suviše pritvorna da bi bila stvarno strastvena, suviše lažljiva da bi joj mogao verovati - svejedno ju je želeo, i to s takvom hitnjom da nije ni pokušavao da se savlada. Iako je sve u vezi s njom bilo lažno, on ju je ipak želeo. Valentina je bila mrtva. Ako je Mirela tako�e bila ubijena, onda je Monglansku garnituru platio životima jedine dve osobe koje je ikada voleo. Zašto mu ne bi nešto pružila zauzvrat? Zagrlio ju je sa strašnom, neposrednom straš�u kao kakav davljenik. Ima�e je - i neka su �avoli koji su ga mu�ili prokleti. JANUAR 1794. Mirela je, me�utim, bila i te kako živa - i veoma blizu Londona. Nalazila se na trgova�kom brodu koji je upravo sekao tamne vode Lamanša kada ga je u trenu zahvatila oluja. Dok su se probijali kroz nesigurne tesnace, prvi put je ugledala bele stene Dovera. Za šest meseci koliko je proteklo od kada je ostavila Šarlotu Kordej u Bastilji, Mirela je mnogo putovala. Pomo�u novca koji joj je poslala nastojnica, a koji je pronašla u kutiji s bojama, unajmila je mali ribarski �amac u blizini bastijske luke i njime se povezla niz Senu dok nije pronašla, na jednom od dokova ove krivudave reke, brod što je plovio za Tripoli. Potajno obezbedivši da je povezu, ona se ukrcala i krenula Senom pre nego što su Šarlotu poveli na stratište. Dok se obala Francuske gubila u daljini iza nje, Mirela je zamišljala tandrkanje taljiga koje upravo odvoze Šarlotu ka giljotini. U svom je umu �ula teške korake po skelama, udaranje doboša, fijuk oštrice za vreme njenog duga�kog pada, klicanje gomile na Trgu Revolucije. Mirela je imala ose�aj da joj je hladno se�ivo odseklo sve ono što je ostalo od detinjstva i nevinosti, ostavivši joj u amanet samo fatalni zadatak. Zadatak za koji je odabrana - da uništi belu kraljicu i ponovo sakupi figure. Ali pre toga morala je nešto drugo da obavi. Po�i �e u pustinju po svoje dete. Verovala je da �e, ako joj se ukaže još jedna prilika, uspeti �ak i Šahina da odvrati od zamisli da dete zadrži kao Kalima - proroka njegovog naroda. Ako je zaista prorok, razmišljala je Mirela, onda neka se njegova sudbina splete s mojom. Ali sada, dok su vetrovi sa severa nasrtali na ogromna jedra zajedno sa prvim naletima kiše, Mirela se pitala da li je pogrešila što odmah nije krenula za Englesku... k Taljeranu, kod koga su bile figure. Držala je si�ušnu šaku malog Šarlota u svojoj; bili su na palubi i on joj je sedeo u krilu. Pored njih je stajao Šahin i posmatrao drugi brod koji se od obale udaljavao kao središnjem delu uzburkanog Lamanša. Šahin, odeven u duga�ku crnu odoru, odbio je da se rastane od malog proroka kome je pomogao da do�e na svet. Upravo je podigao duga�ku ruku i pokazao prema sve nižim oblacima koji su se nadnosili nad kre�nja�ke stene. "Bela zemlja", izusti on tiho. "Domovina Bele Kraljice. Ona �eka - ose�am njeno prisustvo �ak i na ovolikoj udaljenosti."

"Samo da nismo zakasnili", primeti Mirela. "Ose�am miris neda�a", odvrati Šahin. "Uvek ga donose oluje, kao neki prevarni poklon bogova..." Zatim je nastavio da promatra brod koji je upravo širio jedra, hvataju�i u njih vetar, i ispratio ga je pogledom dok ga nije progutala tama pobesnelog Kanala. A taj je brod - što oni nisu mogli znati - nosio Taljerana prema pu�ini Atlantika. Dok je brod uplovljavao u gustu tamu, Taljeran je imao na umu samo jednu misao, a ona se nije odnosila na Katarinu Grande, ve� na Mirelu. Doba zavaravanja se okon�alo, isto kao možda i Mirelin život. Dok je on, me�utim, u �etrdesetoj godini kretao u novi život. Kona�no, razmišljao je Taljeran dok je sedeo u kabini i razvrstavao dokumenta, �etrdeset godina nije predstavljalo i kraj života, kao što ni Amerika nije bila na kraju sveta. Naoružan preporukama za predsednika Vašingtona i sekretara finansija Aleksandra Hamiltona, bar �e u Filadelfiji biti u dobrom društvu. A poznavao je, razume se, i Džefersona, koji je podneo ostavku na mesto državnog sekretara za vreme dok je ovaj poslednji bio ambasador u Francuskoj. Iako je malo šta osim svog odli�nog zdravlja i gotovine koju je sakupio prodajom biblioteke imao da ponese u novi život, bar je mogao da se pohvali da je sada umesto prvobitnih osam imao devet figura iz Monglanske garniture. Uprkos tome što je Katarini Grande u mnogo �emu progledao kroz prste, ipak je uspeo da je ubedi da �e njen zlatni pešak, koga mu je poverila na �uvanje, biti sasvim bezbedan uz ostale figure. Nasmejao se kada se setio njenog izraza lica kada ju je - za vreme njihovog srceparaju�eg rastanka - pokušao da ubedi da krene s njim i prestane da brine o figurama koje je ostavio na sigurnom u Engleskoj! Razume se, one su se nalazile u njegovim kov�ezima na brodu, zahvaljuju�i domišljatosti uvek budnog Kurtijada. Sada su imale novi dom. O svemu tome je razmišljao kada je prvi nalet pogodio brod. On iznena�eno podiže pogled dok se brod žestoko zaljuljao pod njim. Upravo se spremao da pozvoni za pomo�, kada Kurtijad ulete u kabinu. "Monsenjeru, traže da smesta si�emo pod palubu", izgovori sluga sa svojom uobi�ajenom staloženoš�u. Ali užurbanost sa kojom je vadio figure Monglanske garniture iz njihovog skrovišta u kov�egu otkri Taljeranu da je situacija veoma ozbiljna. "Kapetan se pobojava da �e se brod nasukati na stene. Moramo se pripremiti za napuštanje broda u �amcima za spasavanje. Gornja paluba osta�e prazna kako bi mogli da upravljaju jedrima, ali moramo biti spremni da smesta izi�emo ako ne prebrodimo pli�ake." "Koje pli�ake?" povika Taljeran, posko�ivši i umalo ne oborivši pribor za pisanje i drža� za mastionicu. "Prošli smo Puan Barfler, monsenjeru", odvrati Kurtijad tiho, pridržavaju�i Taljeranu jutarnji kaput dok ih je brod bacakao tamo amo. "Ba�eni smo na normandijski korniš." Zatim se saže da potrpa figure u ru�nu torbu. "Blagi Bože", izusti Taljeran, š�epavši torbu. Zatim othrama ka vratima kabine, jednom se rukom oslanjaju�i o slugino rame, a u drugoj stežu�i torbu. Brod se iznenada zanese na desnu stranu i oba muškarca behu odba�ena ka vratima. S mukom ih otvorivši, krenuše duž uskog prolaza, u kome su žene ve� jecaju�i histeri�no nare�ivale deci da požure. Kada su stigli do donje palube, videli su da je sve ve� puno - krici, jecaji i kuknjava za koje je trebalo kriviti strah koji ih je prožimao, mešali su se sa batom stopala, povicima mornara na gornjoj palubi i zvukom vode Kanala koja je besno udarala o brod. A onda, sa užasom, osetiše da im brod izmi�e pod nogama, a tela se sudaraju kao kegle. Brod je po�eo da propada i nastavio da propada kao da nikada ne�e prestati. A onda je o nešto udario i oni za�uše strašnu lomljavu. Voda nahrupi kroz škrbastu rupu, rasturivši ih na sve strane svojom snagom; džinovski brod se nasukao na stenu. Ledena kiša prala je poplo�ane ulice Kensingtona dok je Mirela pažljivo išla preko klizavog kamenja prema rešetkastoj kapiji Taljeranovog vrta. Šahin ju je sledio u nakvašenoj, duga�koj, crnoj odori, pažljivo nose�i malog Šarlota u naru�ju.

Mireli uopšte nije palo na pamet da Taljeran možda više nije u Engleskoj. Ali i pre no što je otvorila kapiju, s bolom u srcu je primetila da je vrt prazan, gazebo napušten, daske zakovane preko prozora ku�e, a �eli�na poluga postavljena preko ulaznih vrata. Ipak je otvorila kapiju i krenula kamenitom stazom, vuku�i suknje po baricama. Njeno uzaludno lupanje odzvanjalo je kroz praznu ku�u. Dok su je kišne kapi udarale po nezašti�enoj glavi, za�ula je odvratan Maraov glas kako joj šapu�e: "Zakasnila si - zakasnila!" Oslonila se o vrata, pustivši da se kiša sliva niz nju, dok nije osetila kako je Šahin hvata pod ruku i odvodi preko nakvašenog travnjaka do gazeba. U o�ajanju se bacila na drvenu klupu koja se protezala u krug i nastavila da jeca dok nije pomislila da �e joj srce prepu�i. Šahin je spustio Šarlota na pod i dete odmah otpuza do Mirele, uhvati se za njene mokre skute i uspravi na nesigurne noge. Zatim je š�epa za prst si�ušnom šakom i �vrsto ga steže. "Ba", re�e Šarlot kada se Mirela zagleda u njegove neverovatno plave o�i. Mrštio se, dok mu se sa mudrog, ozbiljnog lica cedila voda kapaju�i sa mokre kapulja�e njegove male djelabe. Mirela se nasmeši. "Ba, toi", re�e ona, smaknuvši mu kapulja�u. Zatim stade da mu mrsi svilenkastu, crvenu kosu. "Otac ti je nestao. Za tebe kažu da si prorok - zašto to nisi predvideo?" Šarlot se ozbiljno zagleda u nju. "Ba", ponovi on. Šahin sede pored nje na klupu. Njegovo lice sli�no sokolovom, premazano bledoplavom bojom njegovog plemena, izgledalo je još tajanstvenije na jezivoj svetlosti munja koje su parale strašnu oluju što je besnela s druge strane rešetkastog zida. "U pustinji", po�e on nežnim glasom, "�oveka možeš prona�i po tragu koji za sobom ostavi njegova kamila, jer svaka životinja ostavlja otisak prepoznatljiv poput lica. Ovde �e nam biti nešto teže da sledimo trag. Ali i �ovek, kao i kamila, ima vlastiti na�in - u zavisnosti od odgoja, gra�e tela i na�ina hoda." Mirela se u sebi nasmeja pri pomisli da treba da sledi Taljeranovo hramanje duž poplo�anih londonskih ulica. Ali tada shvati na šta je Šahin mislio. "Vuk se uvek vra�a u poznata skrovišta?" upita ona. "Bar", dodade Šahin, "na toliko da ostavi svoj miris." Ali vuk za �ijim su mirisom tragali bio je sklonjen - ne samo iz Londona, ve� i sa broda koji je �vrsto prianjao za stenu koja ga je probušila. Zajedno sa ostalim putnicima, Taljeran i Kurtijad sedeli su u otvorenim �amcima i veslali prema tamnim obalama Kanalskih ostrva ka bezbednom pribežistu od oluje. Taljeranu je laknulo kada je shvatio gde su se uputili, jer ovaj lanac malih ostrva smešten tako blizu priobalnih voda Francuske, pripadao je, u stvari, Engleskoj, i to još od vremena Viljema Oranskog. Domoroci su i dalje govorili drevnim oblikom normanskog francuskog koji �ak ni Francuzi nisu razumeli. Iako su Engleskoj pla�ali desetak da bi ih štitila od plja�kaša, zadržali su svoj drevni normanski zakon kao i potpunu duhovnu nezavisnost. Zbog te dve stvari bili su korisni u ratu, što im je donosilo lepu dobit. Kanalska ostrva bila su poznata po brodolomima - i po velikim brodogradilištima u kojima su popravljali sve, od ratnih brodova do gusarskih. I Taljeranov brod �e na sre�u odvu�i do takvog jednog brodogradilišta radi popravke. A u me�uvremenu, iako ne�e imati na raspolaganju sav komfor na koji je navikao, bar ne�e morati da brine da �e ga Francuzi zarobiti. Njihov �amac na vesla zaobilazio je tamne stene od granita i gres pourpre koje su opasivale obalu, a mornari su svojski zapinjali ne bi li savladali snažne talase, sve dok kona�no nisu ugledali kamenitu prevlaku obale i pristali uz nju. Umorni putnici krenuše peške po jakoj kiši, po blatnjavim stazama koje su vodile kroz otvorena polja mokrog lana i uspavanog vresišta ka najbližem gradu. Taljeran i Kurtijad, sa torbom punom figura koja je nekim �udom ostala netaknuta, svratiše u obližnju kr�mu da se zgreju, pored vatre, uz rakiju, pre no što potraže trajniji smeštaj. Nisu ta�no znali koliko �e nedelja ili �ak

meseci ostati ovde nasukani, �ekaju�i da nastave put. Taljeran se kod kr�mara raspitao za koliko mogu u lokalnom brodogradilištu popraviti brod �iji su kobilica i trup u toj meri ošte�eni kao što su to bili njihovi. "Upitajte vlasnika brodogradilišta", odvrati mu �ovek. "Upravo se vratio sa uvi�aja. Pije pivo tamo u uglu." Taljeran ustade i uputi se preko prostorije ka rumenom muškarcu pedesetih godina koji je sedeo za stolom, obema šakam obgrlivši vr� sa pivom. On podiže pogled, ugleda Taljerana i Kurtijada pred sobom i dade im znak da sednu. "Vi ste sa olupine?" upita stariji muškarac koji je na�uo o �emu govore. "Kažu da je išao za Ameriku. Nesre�nog li mesta. Ja sam otuda. Nikada ne�u prestati da se �udim vama Francuzima - svi hrlite ka njoj, kao da je obe�ana zemlja." Na�in na koji se izražavao govorio je da je bio dobro odgojen i visoko obrazovan - a držanje mu je kazivalo da je više �asova proveo u sedlu nego u brodogradilištu. Ponašao se kao �ovek navikao da izdaje nare�enja. Pa ipak, njegov glas je odavao izvestan umor, ogor�enost. Taljeran odlu�i da sazna nešto više. "Meni Amerika odista izgleda kao obe�ana zemlja", primeti on. "Ali ja nisam u prilici baš mnogo da biram. Ako se vratim u domovinu, oseti�u giljotinu na vlastitoj koži, a zahvaljuju�i ministru Pitu nedavno sam umoljen da se rastanem i sa Britanijom. Ali zato imam preporuke za neke od vaših najuglednijih sunarodnika - sekretara Hamiltona i predsednika Vašingtona. Možda �e mo�i da iskoriste jednog postarijeg Francuza koji je ostao bez posla." "Obojicu ih dobro poznajem", odvrati njegov sagovornik. "Dugo sam služio pod komandom Džordža Vašingtona. On me je unapredio prvo u brigadira, pa u general-majora, i dao mi na upravu Filadelfiju." "Zapanjen sam!" povika Taljeran. Ako je ovaj �ovek govorio istinu, šta je radio ovde, popravljaju�i nasukane brodove na Kanalskim ostrvima i trguju�i s gusarima? "Onda biste možda mogli da mi napišete još jednu preporuku za vašeg predsednika? �uo sam da je teško do njega..." "Bojim se da bi vam moja preporuka samo zalupila njegova vrata pred nosom", odvrati �ovek, kiselo se osmehnuvši. "Dozvolite da vam se predstavim. Ja sam Benedikt Arnold." Opera, kazino, klubovi za kockanje, saloni... To su bila mesta koja bi Taljeran pose�ivao. I zato je, ako je želela da ga prona�e ovde u Londonu, morala da obezbedi sebi pristup na takva mesta. Ali kada se vratila u kr�mu u kojoj je odsela, ugledala je plakat zaka�en za zid koji je izmenio sve njene odluke još pre no što ih je i donela: VE�I OD MESMERA! Neverovatna mo� pam�enja! Hvalili su ga francuski filozofi! Nisu ga pobedili ni Fridrih Veliki, Filip Stama, niti ser Legal! Ve�eras! IGRA�E VEZANIH O�IJU �uveni šahista ANDRE FILIDOR Parloova �ajdžinica Ulica Sent Džejms Parloova �ajdžinica u Ulici Sent Džejms bila je ujedno i pab u kome je šah predstavljao glavnu zanimaciju. Tu se mogao na�i ne samo krem londonskog šahovskog sveta, ve� i evropskog društva. A najve�a atrakcija bio je Andre Filidor, francuski šahista �ija se slava pronela širom Evrope. Kada je Mirela te ve�eri ušla kroz teška vrata Parloove �ajdžinice, zakora�ila je u jedan druga�iji svet - tihi svet bogatstva. Pred njom su se prostirali veoma ulašteno drvo, tamnozelena svila i debeli indijski tepisi, osvetljeni mekom svetloš�u uljanih lampi u zadimljenih staklenih kugli.

Prostorija je bila još gotovo prazna; ugledala je samo nekoliko slugu koji su vadili �aše iz bara i jednog usamljenog �oveka, u kasnim pedesetim, koji je sedeo na tapaciranoj stolici blizu vrata. I sam je bio dobro tapaciran; stomak ispao, obrazi opušteni, a dvostruki podvaljak prekrivao mu je pola zlatne �ipkane kravate. Na sebi je imao somotski sako tamnocrvene boje koja se odli�no slagala sa naprslim kapilarima na njegovom nosu. Okrugle sitne o�i sa zanimanjem su zagledale Mirelu iz dubina naduvenih nabora - a sa još ve�im zanimanjem su se zaustavile na �udnom džinu plavog lica koji je ušao iza nje, odeven u purpurnu svilenu odoru, nose�i u naru�ju si�ušno, crvenokoso dete! Iskapivši poslednje ostatke pi�a, on spusti �ašu na sto uz tresak i doviknu šankeru da mu donese novo. Zatim se teturavo uspravi na noge i zanese prema Mireli kao da prelazi preko nestabilne brodske palube. "Crvenokosa bludnica i lepotan koga nikada ranije nisam video", izgovori on zapli�u�i jezikom. "Takve crveno-zlatne kovrdžice lako slome muškar�evo srce, zbog njih se objavljuju ratovi - kao Deirdre od Tuge." On skide svoju smešnu periku i, drže�i je u ruci, ironi�no se nakloni, iskoristivši priliku da je ponovo odmeri od glave do pete. Zatim, onako pijan i otupeo, gurnu napuderisanu periku u džep, š�epa Mirelu za šaku i spusti na nju galantan poljubac. "Tajanstvena žena, sa svojom desnom rukom! Dozvolite da se predstavim: ja sam Džejms Bosvel od Afleka, pravnik po zanimanju, istori�ar iz hobija i potomak jedrih Stjuarta." On joj klimnu, trude�i se da pri tom ne štucne, i ispruži ruku. Mirela okrznu pogledom Šahina �iji se izraz lica nije uopšte promenio pošto nije razumeo engleski. "Gospodin Bosvel koji je napisao �uvenu Istoriju Korzike?" upita Mirela na engleskom sa šaramnatnim naglaskom. Teško da je posredi bila slu�ajnost. Prvo Filidor, zatim Bosvel o kome joj je Leticija Bonaparte toliko toga napri�ala - našli su se zajedno u ovom klubu. Možda se uopšte nije radilo o slu�ajnosti. "Upravo taj", odvrati pijanica klate�i se; i dalje se oslanjao o Mirelinu ruku kao da o�ekuje da ona njega podupre. "Sude�i po vašem naglasku, rekao bih da ste Francuskinja i da se ne slažete sa mojim mladala�kim liberalnim pogledima uperenim protiv vaše vlade?" "Naprotiv, gospodine", stade da ga uverava Mirela. "Vaši pogledi su me prosto zadivili. U Francuskoj sada imamo novu vladu - koja je bliža onome što ste vi i gospodin Ruso odavno predlagali. Poznavali ste pomenutog gospodina, zar ne?" "Sve sam ih poznavao", odvrati on nemarno. "Rusoa, Paolija, Garika, Šeridana, Džonsona - sve velikane iz svih oblasti života. Poput onih koji se sele zajedno sa kampom, svijao sam kona�ište u kalu istorije..." Zatim je zagolica ispod brade. "A i na drugim mestima", dodade on, nepristojno se zacerekavši. Stigli su do njegovog stola, gde ga je ve� �ekalo novo pi�e. Podigavši �ašu, on dobrano potegnu iz nje. Mirela ga podozrivo osmotri. Iako je bio pijanica, nije bio budala. Nema sumnje da to nije bio plod slu�ajnosti što su se dva �oveka koja su imali veze sa Monglanskom garniturom našla ve�eras ovde. Morala je biti oprezna, jer moglo ih je biti još. "A gospodina Filidora, koji ve�eras ovde igra - poznajete li i njega?" upita ona krajnje nevino. Ali ispod spoljašnjeg mira, srce joj je divlje lupalo. "Nema �oveka koga zanima šah da ne zna za vašeg proslavljenog sunarodnika", odvrati Bosvel sa �ašom napola prinetom usnama. "Ve�eras se prvi put posle dužeg vremena pojavljuje u javnosti. Bio je bolestan. Ali vi to možda znate? Pošto ste ve�eras ovde - treba li da pretpostavim da i vi igrate tu igru?" Po okruglim o�ima mu se videlo da je uprkos pijanstvu odjednom postao oprezan, da je udvostru�io pažnju, što je bilo suviše o�igledno. "Upravo zbog toga sam došla, gospodine", odvrati Mirela, odbacivši šarm u�enice i upiljivši se u njega s tupim osmehom na usnama. "Pošto, kako mi se �ini, poznajete doti�nog gospodina, da li biste bili tako ljubazni da nas upoznate kada stigne?" "Bi�e mi zadovoljstvo, uveravam vas", odvrati Bosvel, mada to izgleda nije bilo ta�no. "U stvari, on je ve� ovde. Vrše poslednje pripreme, tamo pozadi." Ponudivši joj ruku, on je povede prema prostoriji obloženoj drvetom, sa mesinganim sve�njacima. Šahin bez re�i krenu za njima.

Unutra se nalazilo nekoliko muškaraca. Jedan visoki, mršav, ne mnogo stariji od Mirele, bledog tena i povijenog nosa, re�ao je figure na jednoj od tabli u središtu prostorije. Pored stola stajao je niski, krupan momak koji se približavao �etrdesetoj, sa gustom kosom boje peska što mu je u kovrdžama uokviravala lice. Razgovarao je sa postarijim muškarcem koji je Mireli bio okrenut povijenim le�ima. Ona i Bosvel pri�oše stolovima u središtu. "Dragi moj Filidore", povika on, snažno lupivši postarijeg muškarca po ramenu. "Prekidam vas samo zato da bih ti predstavio ovu zanosnu mla�ahnu lepoticu iz tvoje domovine." Na Šahina koji je sve premeravao svojim crnim sokolovim o�ima, ostavši da stoji kod vrata, uopšte nije obra�ao pažnju. Stariji muškarac se okrenu i zagleda u Mireline o�i. Obu�en po starinski, kako se nosilo za vreme Luja XV - mada su njegov somot i �arape izgledali dosta iznošeno - Filidor je bio dostojanstven �ovek i imao je aristokratsko držanje. Iako je bio visok, delovao je krhko poput osušene cvetne peteljke, a tome utisku samo je još više doprinosila providna koža �ije se bledilo moglo upore�ivati s belinom njegove napuderisane perike. Lako se naklonio, spustivši usne na Mirelinu šaku. A zatim je krajnje blagonaklono primetio. "Retko kad se sre�e takva zra�e�a lepota pored šahovske table, gospo�o." "A još re�e u društvu starog izroda kakav je Bosvel", umeša se muškarac s kosom boje peska, uperivši svoje tamne, prodorne o�i u Mirelu. Dok se i on saginjao da poljubi Mireli ruku, prišao je i visoki mladi� sa povijenim nosem i stao u red. "Tek sam ušavši danas u klub bila po�astvovana da upoznam gospodina Bosvela", obavesti Mirela okupljene. "Došla sam da vidim gospodina Filidora. Njegov sam veliki obožavalac." "Isti je slu�aj i sa nama dvojicom!" složi se prvi mladi�. "Zovem se Vilijem Blejk, a ovaj mladi jarac koji skaku�e pored mene jeste Vilijem Vordsvort. Dva Vilijema po ceni jednog." "Ku�a puna pisaca", dodade Filidor. "To jest, ku�a puna siromaha - jer oba ova Vilijema obe�avaju da �e postati pesnici." Mirelin um je ubrzano radio, pokušavaju�i da se seti bilo �ega o dvojici pesnika. Onaj mla�i, Vordsvort, bio je u Klubu jakobinaca i upoznao Davida i Robespjera, koji su tako�e poznavali Filidora. To joj je sam David ispri�ao. Tako�e se setila da je Blejk, �ije je ime ve� bilo poznato u Francuskoj, pisao krajnje misti�na dela, neka �ak o Francuskoj Revoluciji. Kako se sve to uklapalo? "Došli ste da prisustvujete igri naslepo?" upita Blejk. "To je tako zadivljuju�e majstorstvo da ga je Didro ovekove�io u Encyclopedie. Uskoro �e po�eti. U me�uvremenu �emo udružiti sredstva da vas ponudimo konjakom..." "Više bih volela da mi pružite neka obaveštenja", re�e Mirela, odlu�ivši da otvori karte. Možda joj se nikada više ne�e ukazati prilika da sve ove ljude zatekne na okupu u jednoj prostoriji, a bilo je o�igledno da su imali dobar razlog što su svi ovde. "Vidite, mene zanima jedna druga partija šaha, kao što je to gospodin Bosvel možda ve� pogodio. Poznato mi je šta je pokušao da otkrije na Korzici pre mnogo godina, to jest za �im je Žan-Žak Ruso tragao. Znam šta je gospodin Filidor saznao od velikog matemati�ara Ojlera dok je boravio u Pruskoj, kao i to šta ste vi, gospodine Vordsvort, doznali od Davida i Robespjera." "Pojma nemamo o �emu govorite", umeša se Bosvel; me�utim, Filidor je pobledeo i stao da pipa unaokolo, traže�i stolicu. "Znate vi, gospodo, vrlo dobro o �emu ja govorim", nastavi Mirela, koriste�i ste�enu prednost, dok su �etvorica muškaraca zurili u nju. "Govorim o Monglanskoj garnituri zbog koje ste se ovde ve�eras okupili... Nema potrebe da me gledate s takvim užasom na licima. Zar mislite da bih bila ovde da mi nisu poznati vaši planovi?" "Ništa ona ne zna", javi se Bosvel. "Pristižu gledaoci. Predlažem da ovaj razgovor odložimo..." Vordsvort je napunio �ašu s vodom i pružio je Filidoru koji je izgledao kao da �e se svakog �asa onesvestiti. "Ko ste vi?" upita šahista Mirelu, zure�i u nju kao da je video duha.

Mirela duboko udahnu. "Zovem se Mirela i dolazim iz Monglana", odvrati ona. "Znam da Monglanska garnitura postoji, jer sam njene figure držala u vlastitim rukama." "Vi ste Davidova šti�enica!" uzviknu Filidor, izgubivši pri tom vazduh. "Ona koja je nestala!" dodade Vordsvort. "Ona za kojom su tragali..." "Moramo se s nekim posavetovati", žurno re�e Bosvel. "Pre no što nastavimo..." "Nemamo vremena", prekide ga Mirela. "Ako mi kažete sve što znate, i ja �u se vama poveriti. Ali to važi za sada - ne i za kasnije." "Želite da se nagodimo, rekao bih", promrmlja Blejk, kora�aju�i unaokolo kao da je izgubljen u nekom snu. "Priznajem da me zanima ta garnitura, ali za to imam posebne razloge. Šta god vaše kohorte želele, dragi moj Bosvele, to se mene ne ti�e. Ja sam za garnituru saznao na druga�iji na�in, od glasa koji je plakao u divljini..." "Ti si budala!" povika Bosvel, udaraju�i pijano pesnicom po stolu. "Misliš da ti duh mrtvoga brata daje jedinstveno pravo na tu garnituru. Ali ima i drugih kojima je poznata njena vrednost - a koji se ne utapaju u misticizmu." "Ako moje motive smatraš suviše �istim", obrecnu se Blejk, "nije trebalo da me pozoveš da vam se ve�eras pridružim u spletkarenju." Hladno se osmehnuo i okrenuo prema Mireli. "Pre nekoliko godina umro je moj brat Robert", objasni on. "Jedino sam njega voleo na ovoj zelenoj zemlji. Kada mu je duša napustila telo, uzdahnuvši mi se obratila - i naložila da krenem u potragu za Monglanskom garniturom, vrelom i izvorom svih tajni od po�etka vremena. Gospo�ice, ako bilo šta znate o njoj, rado �u s vama podeliti ono malo što ja znam. Isto kao i Vordsvort, ako ne grešim." Bosvel se sav užasnut okrenu i izi�e iz prostorije. Filidor oštro pogleda Blejka, spustivši šaku na mladi�evu ruku kao da želi da ga upozori. "Možda �u kona�no", dodade Blejk, "omogu�iti bratovljevim kostima da po�ivaju u miru." On povede Mirelu i smesti je u pozadini, a zatim ode da joj donese konjak dok je Vordsvort smeštao Filidora za središnji sto. Prostoriju po�eše da ispunjavaju gosti; Šahin, sa Šarlotom u naru�ju, pri�e Mireli i sede iza nje. "Onaj pijani je napustio zgradu", tiho je obavesti Šahin. Slutim opasnost. Kao i Al-Kaim. Moramo smesta oti�i odavde." "Ne još", odvrati Mirela. "Prvo moram nešto saznati." Blejk se vrati sa pi�em za Mirelu i sede pored nje. Dok su i poslednji gosti zauzimali svoja mesta, pridruži im se i Vordsvort. Neki �ovek je izvikivao pravila igre dok je Filidor sedeo vezanih o�iju za tablom. Oba pesnika nagnuše se ka Mireli i Blejk po�e da pri�a tihim glasom. "U Engleskoj je veoma poznata pri�a o �uvenom filozofu Fransoa-Mari Arueu, poznatijem kao Volter. Negde oko Boži�a 1725. godine - više od trideset godina pre mog ro�enja - Volter je jedne no�i pratio glumicu Adrijanu Lekuvrer do 'Comedie-Francaise' u Parizu. Za vreme "entr'acta" Voltera je javno uvredio vitez de Roan Šabo, koji je povikao preko predvorja: 'Gospodine de Volter, gospodine Arue - zašto ve� jednom ne odlu�ite kako se zovete?' Volter, uvek brz na jeziku, uzvrati: 'Moje ime po�inje sa mnom - a vaše završava s vama." Nedugo potom vitez je platio šestorici protuva da premlate Voltera zbog ovog odgovora. Ne obaziru�i se na zakon koji je zabranjivao dvoboje", nastavi Blejk, "pesnik je otišao u Versaj i otvoreno zatražio da mu vitez izi�e na dvoboj - zbog �ega je uskoro zatvoren u Bastilju. Za vreme boravka u �eliji, pala mu je na um sjajna ideja. Obratio se vlastima sa molbom da ga poštede još jednog boravka u zatvoru i predložio da po�e u dobrovoljno izgnanstvo - u Englesku." "Kažu", upade mu u re� Vordsvort, "da je za vreme svog prvog boravka u Bastilji Volter dešifrovao neki tajni rukopis vezan za Monglansku garnituru. Tada je smislio da doputuje ovamo i predstavi ga kao neku vrstu slagalice našem �uvenom matemati�aru i nau�niku ser Isaku Njutnu, �ije je radove pratio s divljenjem. Njutn je bio star i umoran i izgubio je svako zanimanje za svoj rad, koji za njega više nije predstavljao izazov. Volter mu je nagovestio da ima za njega nešto što �e zapaliti onu potrebnu iskru - izazov koji se nije sastojao samo u pukom dešifrovanju koje je on ve� obavio, ve� u otkrivanju dubljeg

zna�enja prvobitnog problema. Jer, kako kažu, gospo�o, u tom se rukopisu opisuje velika tajna zakopana sa Monglanskom garniturom - formula neograni�ene mo�i." "Znam", nervozno siknu Mirela, sklanjaju�i Šarlotove prste koji su joj se zapetljali u kosi. Publika je netremice posmatrala središnju tablu, za kojom je sedeo Filidor, okrenut le�ima i vezanih o�iju, i slušao protivnikove poteze, a zatim na njih odgovarao. "Da li je ser Isak uspeo da reši zagonetku?" upita ona nervozno, ose�aju�i Šahinovu napetost i želju da po�u, iako mu nije videla lice. "Svakako", odvrati Blejk. "Upravo to smo hteli da vam kažemo. To je poslednja stvar koju je uradio - naredne godine je umro..." PRI�A DVA PESNIKA Volter je bio u ranim tridesetim - a Njutn je imao osamdeset tri - kada su se njih dvojica sreli u Londonu maja 1726. Nekih trideset godina ranije Njutn je doživeo nervni slom. Od tada je objavio malo šta zna�ajno za nauku. Kada su se upoznali, vitki, cini�ni Volter britkog uma mora da je u prvi mah bio zbunjen Njutnom, debelim i rumenim, sa grivom snežno bele kose i tromog, gotovo poniznog ponašanja. Iako ga je društvo predstavljalo kao lava, Njutn je bio, u stvari, usamljenik koji je malo govorio i ljubomorno krio svoje najdublje misli - sasvim protivno mladom Francuzu koji mu se divio i koji je ve� dva puta bio zatvaran u Bastilju zbog netakti�nosti i naglog temperamenta. Ali Njutna su oduvek zanimali problemi, bilo matemati�ke ili misti�ne prirode. Kada je Volter stigao sa svojim misti�nim rukopisom, ser Isak ga je željno š�epao i odneo u svoje odaje i izgubio se na nekoliko dana, ostavivši pesnika u iš�ekivanju. Kona�no je pozvao Voltera da ponovo do�e u njegovu radnu sobu, ispunjenu opti�kim ure�ajima i sa zidovima prekrivenim prašnjavim knjigama. "Objavio sam samo deo svojih radova", rekao je nau�nik filozofu. "A i njih samo na navaljivanje Kraljevskog Društva. Sada sam star i bogat i mogu da radim šta me je volja - ali i dalje odbijam da objavljujem radove. Taj vaš Rišelje je to shvatao, jer da nije, ne bi svoj dnevnik šifrovao." "Zna�i, uspeli ste da ga dešifrujete?" upita Volter. "Jesam, u�inio sam i mnogo više od toga", odvrati matemati�ar, osmehnuvši se, pa povede Voltera do ugla radne sobe gde se nalazila jedna velika, metalna, zaklju�ana kutija. Iz džepa je izvukao klju� i pomno se zagledao u Francuza. "Pandorina kutija. Da je otvorimo?" upitao je. Kada se Volter žurno složio, okrenuo je klju� u zar�aloj bravi. Unutra su se nalazili rukopisi stari više stotina godina. Neki su se gotovo ve� pretvorili u prah od starosti i upotrebe. Ve�ina ih je bila veoma trošna i Volter je posumnjao da je sam Njutn za to kriv. Dok ih je Njutn s ljubavlju vadio iz metalnog kov�ega, Volter je iznena�eno �itao naslove: De Occulta Philoshophia, The Musaeum Hermeticum, Transmutatione Metallorum... jereti�ke knjige al-Djabira, Paracelzusa, Vilanove, Agripa, Lilija. Dela mra�ne magije koja su zabranjivale sve hriš�anske crkve. Dela o alhemiji - bilo ih je na desetine - a ispod njih, uredno povezane u papirnate korice, nalazile su se hiljade stranica eksperimentalnih zabeleški i analiza ispisanih Njutnovom rukom. "Ali vi ste najve�i zagovornik razuma u ovom veku!" re�e Volter, zure�i s nevericom u knjige i hartije. "Kako možete da �itate ove zbrke misticizma i magije?" "Magije ne", ispravi ga Njutn, "ve� nauke. Najopasnije od svih nauka, �iji je cilj da izmeni tok prirode. Razum je izmislio �ovek samo zato da bi mu pomogao u dešifrovanju formula koje je stvorio Bog. U svemu što je prirodno postoji šifra - a za svaku šifru postoji klju�. Uspeo sam da ponovim mnoge eksperimente drevnih alhemi�ara, ali u dokumnetu koji ste mi dali stoji da se kona�ni klju� nalazi u Monglanskoj garnituri. Ako je to ta�no, dajem sve što sam otkrio - sve što sam izumeo - da samo jedan �as provedem nasamo sa tim figurama." "Šta bi vam taj 'kona�ni klju�' otkrio, a što niste mogli da saznate putem istraživanja i eksperimentisanja?" upitao je Volter. "Kamen", odvratio je Njutn. "Klju� za sve tajne."

Kada su pesnici na trenutak zastali, ostavši bez daha, Mirela se naglo okrenu ka Blejku. Žamor publike koja je pratila Filidorovu igru na slepo uspešno je prigušivao njihove glasove. "Kakav - kamen?" upita ona, snažno š�epavši pesnika za ruku. "Oh, da, zaboravio sam." Nasmeja se Blejk. "I sam sam prou�avao te stvari, pa pretpostavljam da svi znaju. Cilj svih alhemijskih eksperimenata jeste da se do�e do rešenja koje se svodi na kola� od suvog crvenkastog praha - bar ga tako opisuju. Pro�itao sam Njutnove hartije. Iako nisu objavljene, pošto su smatrane za sramotu - niko, u stvari, nije poverovao da je on toliko vremena utrošio na sli�ne gluposti - sre�om nisu uništene!" "A šta je taj kola� od crvenkastog praha?" navaljivala je dalje Mirela; bila je toliko nestrpljiva da sazna da umalo nije po�ela da vrišti. Šarlot ju je vukao otpozadi. Nije joj bio potreban prorok da joj kaže kako se ovde suviše dugo zadržala. "Pa, to je to", re�e Vordsvort, nagnuvši se napred i gledaju�i je o�ima sjajnim od uzbu�enja. "Taj kola� je onaj kamen. Ako se jedan njegov deli� pomeša sa osnovnim metalom ovaj se pretvara u zlato. Kada se, pak, rastvori i proguta, trebalo bi da le�i sve boleštine. Zovu ga filozofskim kamenom..." Mireli je kroz um prolazilo sve što je znala. Feni�ani su štovali sveto kamenje, Ruso je opisao beli kamen umetnut u venecijanski zid: "Kada bi �ovek mogao re�i i u�initi ono što misli", glasio je natpis, "saznao bi kako se može preobraziti." Pred o�ima joj je lebdela Bela Kraljica na zidu, koja �oveka pretvara u boga... Mirela iznenada ustade. Vordsvort i Blejk iznena�eno sko�iše na noge. "Šta se dogodilo?" prošaputa mladi Vordsvort brzo. Nekoliko ljudi se nervozno okrenulo. "Moram po�i", odvrati Mirela, spustivši mu poljubac na obraz, zbog �ega on pocrvene kao bulka. Zatim se okrenu ka Blejku i uhvati ga za ruku. "U opasnosti sam - ne mogu ostati. Ali ne�u vas zaboraviti." Okrenula se i pošla, a Šahin je ustao i krenuo za njom poput senke dok je nestajala iz prostorije. "Možda bi trebalo da je sledimo", primeti Blejk. "Ali sve mi se �ini da �e nam se ponovo javiti. Veli�anstvena žena, slažeš se?" "Da", složi se Vordsvort. "Ve� je zamišljam u pesmi." Nasmejao se kada je primetio Blejkov zabrinut izraz. "Oh, ne u mojoj! U jednoj od tvojih..." Mirela i Šahin su se žurno kretali kroz prvu prostoriju preko mekih tepiha u koje su im upadala stopala. Poslužitelji za barom nisu ni primetili kada su prošli pored njih kao neke utvare. Kada su izišli na ulicu, Šahin uhvati Mirelu za ruku i povu�e je ka zidu u senci. Šarlot koji je po�ivao u Šahinovom naru�ju, zagleda se u vlažnu tamu o�ima ma�ke. "Šta je?" prošaputa Mirela, ali joj Šahin stavi prst preko usta. Napinjala se da ugleda nešto kroz tamu, a onda je za�ula bat prigušenih koraka po mokrom plo�niku. Zatim je kroz maglu nazrela obrise dve prilike. Prilike su se krišom dovukle do samih vrata Parloove �ajdžijnice, koja su se nalazila na samo nekoliko stopa od mesta na kome su �ekali Šahin i Mirela, zadržavaju�i dah. �ak je i Šarlot bio tih kao miš. Vrata kluba se otvoriše, propustivši snop svetlosti... i pri tom osvetlivši prilike na mokroj ulici. Jedna je bila debeo, pijani Bosvel, ogrnut duga�kim, tamnim ogrta�em. Druga... Mirela je zinula u �udu; posmatrala je Bosvela kako se okre�e i nudi joj ruku. Druga prilika je zabacila kapulja�u pelerine. Bila je to žena, vitka i prelepa. Po ramenima joj se prosula duga�ka, plava, Valentinina kosa! To je bila Valentina! Mirela ispusti jedan prigušeni jecaj i krenu napred ka svetlosti, ali je Šahin zadrža �eli�nim stiskom. Ona se ljutito okrenu ka njemu, ali on se u tom trenutku naže k njoj i šapnu joj na uvo. "Bela Kraljica." Mirela se užasnuta ponovo okrenu ka klubu, ali vrata su se ve� zatvarala i oni ponovo ostaše u mraku. KANALSKA OSTRVA, FEBRUAR 1794. Tokom nedelja koje je proveo �ekaju�i da mu brod bude popravljen, Taljeran je bio u prilici da dobro upozna Benedikta Arnolda, �uvenog izdajnika koji je izdao svoju zemlju postavši špijun britanske vlade.

�udno su izgledala ta dvojica dok su zajedno sedela nad damama ili šahom u kr�mi. Obojica su zapo�ela karijere koje su mnogo obe�avale, zauzimala su visoke položaje i uživala poverenje kako sebi ravnih tako i pretpostavljenih. Ali obojica su stvorila sebi neprijatelje što ih je koštalo i ugleda i sredstava za život. Kada se Arnold vratio u Englesku, pošto je njegova špijunska delatnost otkrivena, saznao je da ga ne �eka mesto u vojsci. Bio je predmet prezira i prepušten sam sebi. To je objašnjavalo položaj u kome ga je Taljeran zatekao. Iako Arnold nije mogao da mu da pismenu preporuku za Amerikance na visokim položajima, Taljeran je shvatio da od njega može mnogo saznati o zemlji u koju �e uskoro otputovati. Nedeljama je gnjavio vlasnika brodogradilišta pitanjima. �ak i tog poslednjeg dana pred polazak broda za Novi Svet, Taljeran ga je ispitivao dok su sedeli u kr�mi i igrali šah. "�ime se ljudi bave u slobodnom vremenu u Americi?" upita Taljeran. "Imaju li salone kao u Engleskoj i Francuskoj?" "Kada za sobom ostavite Filadelfiju ili Njujork - koji je pun holandskih emigranata - nai�i �ete na malo šta sem na varošice krajišnika. Ljudi no�u sede pored vatre sa knjigom u ruci ili igraju šah kao nas dvojica sada. Izvan isto�ne obale ima malo nade da nai�ete na nešto što biste mogli nazvati društvenim životom. Ali uz šah gotovo cela nacija ubija vreme. Kažu da �ak i lovci na krzno na svoja putovanja nose male garniture." "Stvarno", iznenadi se Taljeran. "Nisam imao pojma da je u tim doskorašnjim izolovanim kolonijama prisutan takav nivo inteligencije." "Ne radi se tu o inteligenciji - ve� o moralu", ispravi ga Arnold. "U svakom slu�aju, oni na to tako gledaju. Možda ste �itali delo Bena Frenklina koje je veoma popularno u Americi? Naslov mu glasi Moral šaha - i u njemu se govori o tome kako pomnim prou�avanjem te igre možemo nau�iti mnogo o životu." On se nasmeja pomalo gorko i podiže pogled sa table da bi se zagledao Taljeranu u o�i. "Frenklin je bio, znate, taj koji je žudeo da razreši zagonetku Monglanske garniture." Taljeran ga oštro pogleda. "O �emu vi to, zaboga, govorite?" upita on. "Ho�ete da kažete da se o toj smešnoj legendi raspravlja �ak i na drugoj strani Atlantika?" "Smešna ili ne", re�e Arnold s osmehom koji ovaj drugi nije mogao da odgonetne, "kažu da je Ben Frenklin proveo �itav život pokušavaju�i da razreši tu zagonetku. �ak je posetio i Monglan za vreme svog boravka u Francuskoj u svojstvu ambasadora. To se mesto nalazi na jugu Francuske." "Znam gde se nalazi", odbrusi Taljeran. "Šta je tražio?" "Kako šta, pa šahovsku tablu Karla Velikog. Mislio sam da ovde svi znaju za nju. Kažu da je zakopana negde u Monglanu. Bendžamin Frenklin je bio odli�an matemati�ar i šahista. Razvio je shemu šetnje konjem za koju je tvrdio da predstavlja njegovu ideju o tome kako je zamišljena Monglanska garnitura." "Zamišljena?" ponovi Taljeran, osetivši kako ga obuzima drhtavica od straha, pošto je shvatio na šta su se �ovekove re�i odnosile. �ak ni u Americi, udaljenoj hiljadama milja od užasa Evrope, ne�e biti bezbedan od te grozne garniture koja mu je toliko izmenila život. "Da", potvrdi Arnold, pomerivši figuru na tabli. "Morate priupitati Aleksandra Hamiltona, Slobodnog zidara. Pri�a se da je Frenklin dešifrovao jedan deo formule - i predao ga njima pre no što je umro..." 24. OSMI RED "Kona�no osmi red!" povika ona... "Oh, kako mi je drago što sam dovde stigla" Šta je ovo na mojoj glavi?" uskliknu zbunjeno... zatim je skide i spusti u krilo kako bi dokonala šta bi to moglo biti. Bila je to zlatna kruna." 'Alisa u zemlji iza ogledala', Luis Kerol Izvukla sam se iz vode i uspuzala uz kameniti nagib plaže koju je oivi�avala borova šuma, umalo ne povrativši od sve one slane vode koju sam progutala - ali bila sam živa. I to zahvaljuju�i Monglanskoj garnituri.

Našla sam se na dnu još pre no što sam uspela ijednom da zamahnem rukama; povukle su me teške figure u torbi, sklonivši me na taj na�in van dometa malih olovnih kugli koje su udarale po površini iznad mene - a koje su ispaljivali iz pištolja Šarifovi pratioci. Pošto je dubina vode na tom mestu iznosila svega deset stopa, krenula sam po peš�anom dnu, vuku�i za sobom torbu, dok se nisam našla me�u �amcima gde sam mogla da promolim nos i udahnem vazduh. Koriste�i i dalje gomilu ribarskih �amaca kao zaklon, a tašnu kao sidro, uputila sam se kroz pli�ake i vlažnu, crnu no�. Kada sam dospela do plaže otvorila sam o�i i shrvana blagim o�ajanjem pokušala da odredim gde se nalazim. Iako je bilo devet �asova i napolju vladao gotovo potpuni mrak, ugledala sam nekoliko žmirkavih svetiljki u luci Sidi-Fredj na otprilike dve milje odatle. Ako me ne uhvate, mogla bih donde oti�i peške, ali gde je bila Lili? Napipah vlažnu torbu i po�eh da preturam po njoj. Sve figure bile su na broju. Ko zna šta sam izgubila vuku�i ovu torbu po dnu, ali znala sam da je dve stotine godina star rukopis u nepropustljivom džepu sa rajsferšlusom u kome obi�no držim šminku. Samo da nije voda ušla unutra. Upravo sam razmišljala o tome šta dalje, kada iz vode na nekoliko jardi od mene ispuza neko mokro stvorenjce. Pri tamnoj purpurnoj svetlosti li�ilo je na pile koje se tek izleglo, ali tiho kevtanje kojim se oglasilo dok mi se posr�u�i primicalo, a potom bacilo u krilo nije ostavljalo mesta sumnji - bio je to mokri Karioka. Nisam mogla da ga osušim pošto sam i sama bila mokra do gole kože. Stoga sam ga podigla, gurnula pod mišku i uputila se ka borovoj šumi - kroz koju je vodila pre�ica do mog stana. U vodi sam izgubila jednu cipelu, pa sam skinula i drugu i bosa krenula preko mekog tepiha od borovih iglica, koriste�i se nagonom za vra�anjem ku�i da bih stigla do luke. Posle nekih petnaest minuta hoda u blizini zapucketa gran�ica. Sledila sam se i stala da milujem Karioku koji je drhtao, mole�i se da opet ne zbriše kao što je to u�inio u pe�ini sa slepim miševima. Ali bilo je svejedno. Nekoliko trenutaka kasnije zaslepio me je snop snažne baterijske lampe. Stajala sam žmirkaju�i, sva sle�ena od straha. A onda se u krugu svetlosti pojavio vojnik u kaki uniformi i prišao mi. U rukama je držao veliku mašinku, a redenik zlokobnih metaka visio mu je sa strane. Puška je bila uperena u moj stomak. "Stoj!" razdra se on nepotrebno. "Ko ste vi? identifikujte se! Šta �ete ovde?" "Vodila sam psa na kupanje", odvratih. Kao dokaz podigla sam Karioku da ga bolje vidi. "Zovem se Katarina Velis. Pokaza�u vam svoje isprave..." Shvatila sam da su isprave koje sam htela da mu pokažeš mokre, a nisam želela da mi pretražuje tašnu. Po�ela sam brzo da govorim. "Šetala sam psa po Sidi-Fredju, kada je odjednom pao sa keja. Sko�ila sam da ga spasem, ali nas je struja povukla i ovde izbacila..." Blagi Bože, istog �asa sam se setila da u Sredozemnom moru nema struja. Žurno sam nastavila da toro�em. "Radim za OPEK, za ministra Kadera. On �e jam�iti za mene. Stanujem tamo preko." Podigla sam ruku, a on mi je uperio pušku u lice. Odlu�ila sam da pokušam na druga�iji na�in - prljavi ameri�ki. "Kažem vam da moram pod hitno da vidim ministra Kadera!" izjavih odlu�no, isprsivši se dostojanstveno, što mora da je delovalo veoma smešno, jer se sa mene sve cedilo. "Znate li vi ko sam ja?!" Vojnik baci pogled peko ramena u svog druga koji se nije video, jer je stajao u tami iza baterijske lampe koju je držao. "Da možda ne u�estvujete na konferenciji?" upita on, ponovo se okrenuvši prema meni. Pa, naravno! Zato su ovi vojnici patrolirali šumom! Zato je put bio blokiran. Zato je Kamel uporno zahtevao da se vratim do kraja nedelje. Po�ela je konferencija OPEK-a! "Razume se da u�estvujem", stadoh da ga uveravam. "Ja sam jedan od klju�nih delegata. Pita�e se gde sam dosad." Vojnik ode do svog druga iza jake svetlosti i stade nešto s njim da mrmlja na arapskom. Posle nekoliko trenutaka ugasiše lampu. Stariji mi se izvinjavaju�i obrati.

"Gospo�o, odve�emo vas do vaše grupe. Delegati se upravo okupljaju u restoranu 'Du Port'. Da li biste želeli prvo da svratite u svoj stan i presvu�ete se?" Složila sam se da je to odli�na ideja. Posle otprilike pola sata, moja pratnja i ja stigosmo u moj stan. Stražari ostaše pred vratima dok sam se ja na brzinu presvukla, a zatim osušila kosu i Karioku što sam bolje mogla. Figure nisam mogla da ostavim u stanu, pa sam iz ormana iskopala platnenu vre�u za ode�u, u koju sam ih strpala zajedno sa Kariokom. Knjiga koju mi je Mini dala bila je vlažna, ali zahvalju�i tome što se nalazila u nepropustljivoj pregradi nije bila uništena. Prešla sam jednom fenom i preko svih stranica, a zatim je gurnula u vre�u i izišla iz stana ispred koga su me �ekali stražari koji su me potom otpratili na drugi kraj luke. Restoran 'Du Port' nalazio se u ogromnoj zgradi sa visokim tavanicama i mermernim podom, u kojoj sam �esto ru�ala dok sam još stanovala u El Riadu. Prošli smo kroz duga�ku kolonadu lukova u obliku klju�eva koja je po�injala na trgu pored luke, zatim smo se popeli uz široko stepenište koje je izlazilo iz vode i vodilo do bleštavo osvetljenih staklenih zidova restorana. Na svakih trideset koraka nailazili smo na vojnike okrenute prema luci sa rukama i puškama na le�ima. Kada smo stigli do ulaza, provirih kroz stakleni zid ne bih li ugledala Kamela. U me�uvremenu su preuredili restoran tako da se sada u njemu nalazilo pet duga�kih redova stolova koji su se protezali od mesta na kome smo mi stajali do suprotnog kraja, koji je bio udaljen možda i �itavih stotinu stopa. U sredini sale nalazio se podijum u obliku slova "U" sa mesinganom ogradom okrenutom prema glavnoj sali, gde su bili smešteni najvažniji dostojanstvenici. �ak i sa ove udaljenosti raspon mo�i bio je krajnje upe�atljiv. Ovde su se okupili ne samo ministri za naftu, nego i vladari svih nacija pripadnica OPEK-a. Bilo je tu uniformi sa zlatnim širitima, izvezenih odora sa okruglim kapicama od leopardove kože, belih halja i crnih poslovnih odela. Osoran stražar na vratima oduzeo je mom vojniku oružje i pokazao prema mermernoj terasi uzdignutoj nekoliko stopa od gomile. Vojnik krenu ispred mene izme�u duga�kih redova stolova prekrivenih belim stolnjacima do kratkog stepeništa u samom središtu. Još sa trideset stopa udaljenosti, dok smo se približavali njegovom stolu, uhvatila sam Kamelov užasnuti izraz lica. Kada smo stigli do njega, vojnik je lupnuo petama, a Kamel ustao. "Gospo�ice Velis!" pozdravi me Kamel. Zatim se okrenu ka vojniku. "Hvala vam što ste našu cenjenu saradnicu dopratili do našeg stola, oficiru. Zar se izgubila?" Kraji�kom oka gledao je u mene, stavljaju�i mi do znanja da �u uskoro morati da mu položim ra�une. "U borovoj šumi, ministre", odvrati vojnik. "Nezgoda u koju je bio umešan pas. Koliko smo shvatili, o�ekivali ste da se pojavi za vašim stolom..." On okrznu pogledom sto za kojim nije bilo nijednog slobodnog mesta za mene i za kojim su sedeli sve sami muškarci. "Ispravno ste postupili, oficiru", odvrati Kamel. "Možete se vratiti na svoje mesto. Vaša ažurnost ne�e biti zaboravljena." vojnik ponovo lupnu petama i udalji se. Kamel mahnu kelneru u prolazu i zamoli ga da postavi za još jednu osobu. Ostao je da stoji dok nisu doneli i dodatnu stolicu; zatim smo seli. Kamel po�e da me predstavlja prisutnima. "Ministar Jamini", re�e on pokazavši na ugojenog, rumenog ministra OPEK-a iz Saudijske Arabije sa an�eoskim licem, koji je sedeo s moje desne strane, i u�tivo klimnuo, napola ustavši. "Gospo�ica Velis je stru�njak iz Amerike; ona je stvorila briljantni kompjuterski sistem i izvršila analize o kojima sam vam govorio na poslepodnevnom sastanku", dodade on. Ministar Jamini podignu obrvu, �ime jasno pokaza da je iznena�en. "Ministra Belaida mislim da poznajete", nastavi Kamel kada Abdel-salaam Belaid, koji je potpisao moj ugovor, ustade, namignu mi i steže ruku. Imao je ten boje oraha i glatku kožu, srebrne obrve i sjajnu �elu što me je sve zajedno podse�alo na kakvog elegantnog kapoa mafije. Ministar Belaid se okrenu na svoju desnu stranu da nešto kaže �oveku do sebe koji je o ne�emu živo razgovarao sa narednim gostom za stolom. Obojica

prekinuše razgovor i podigoše poglede prema njemu, a ja pozeleneh kada sam ih prepoznala. "Gospo�ica Katarina Velis, naš stru�njak za kompjutere", predstavi me Belaid svojim šaputavim glasom. Duga�ko tužno lice predsednika Alžira, Huarija Bumedijena, okrenu se tek na �as ka meni, a ve� je u narednom trenutku uputio upitni pogled svom glavnom ministru, kao da ga pita šta ja, do �avola, tu tražim. Belaid slegnu ramenima uz neobavezni osmeh. "Enchante", izgovori predsednik. "Kralj Fejsal iz Saudijske Arabije", nastavi Belaid, pokazavši prema napetom �oveku sa likom jastreba koji je zurio u mene ispod bele �alme. Nije mi se osmehnuo, ve� je samo kratko klimnuo u mom pravcu. Podigla sam �ašu s vinom koja se našla ispred mene i otpila dobar gutljaj. Kako �u samo uspeti da ispri�am Kamelu šta se zbiva - i kako �u se izvu�i odavde da spasem Lili? Pored ovakvih gostiju za stolom ne�u se usuditi ni da se izvinem ako mi se bude išlo u toalet. U tom trenutku, dole u glavnoj dvorani, nastade komešanje. Svi se okrenuše da vide šta se dešava. Donji sprat bio je pun - mora da je bilo prisutno šest stotina ljudi. Svi su sedeli osim kelnera, koji su zamenjivali prazne korpice s hlebom, tanjire sa sirovim povr�em i dosipali vodu i vino u �aše. Komešanje je nastalo kada je ušao visok, tamnoput muškarac odeven u duga�ku belu odoru. Lepo lice bilo mu je pretvoreno u tamnu masku strasti dok se kretao duž duga�kog niza stolova, mašu�i jaha�im bi�em. Kelneri su se okupili u gomilice, ni ne pokušavaju�i da ga zaustave. S nevericom sam posmatrala kako udara bi�em levo desno po stolovima u prolazu, besno obaraju�i boce s vinom na pod. Svi prisutni su �utke sedeli dok je prolazio, a oko njega prštale boce. Bumedijen uzdahnu i ustade od stola, a zatim nešto žurno re�e majordomu, koji mu je odmah pritr�ao. Alžirski predsednik tužna oka tada si�e u glavnu dvoranu i stade da �eka zgodnog muškarca da svojim žurnim korakom stigne do njega. "Ko je taj momak?" šapatom upitah Kamela. "Moamer Gadafi. Iz Libije", tiho odvrati Kamel. "Danas je na konferenciji održao govor o tome kako sledbenici al-Islama ne bi trebalo da piju. Vidim da svoje re�i namerava da proprati i delom. Potpuno je lud. Pri�a se da u Evropi ima najmljene ubice �iji je zadatak da ubijaju istaknute ministre OPEK-a." "Znam", re�e an�eoski Jamini, osmehnuvši se, a na obrazima mu se pojaviše jamice. "Moje ime se nalazi visoko na njegovoj listi." Izgleda da ga to nije mnogo uzbu�ivalo. Poslužio se komadom celera koji je zatim stao zadovoljno da žva�e. "Ali zašto?" upitah ponovo šapatom Kamela. "Samo zato što piju?" "Zato što ostajemo pri tome da stvorimo ekonomski, a ne politi�ki embargo", odvrati on. Spustivši glas, on procedi kroz stisnute zube: "Sada je prilika da mi kažeš šta se doga�a? Gde si bila? Šarif je okrenuo zemlju naglava�ke traže�i te. Mada sumnjam da bi te ovde uhapsio, ipak si u ozbiljnoj nevolji." "Znam", odvratih šapatom, gledaju�i prema glavnoj dvorani ispod nas, gde je Bumedijen tiho razgovarao sa Gadafijem; tužno lice mu je toliko bilo sagnuto da nisam mogla da mu vidim izraz. Gosti su sakupljali boce i dodavali ih, onako mokre, kelnerima, koji su ih kradomice zamenjivali novima. "Moram s tobom nasamo razgovarati", nastavih. "Tvoj persijski prijatelj do�epao se moje drugarice. Pre pola sata plivala sam nizvodno. U vre�i nosim mokrog psa - i još nešto što bi te moglo zanimati. Moram se izvu�i odavde..." "Blagi Bože", tiho prozbori Kamel. "Ho�eš da kažeš da ih sada imaš kod sebe? Ovde?" On pre�e pogledom po ostalima za stolom, prikrivši paniku osmehom. "Zna�i, i ti si u Igri", prošaputah i sama se osmehuju�i. "A šta misliš zašto sam te doveo ovamo?" odvrati Kamel šapatom. "�avolski sam se namu�io, pokušavaju�i da im objasnim zašto si nestala neposredno pred po�etak konferencije." "O tome možemo i kasnije. Sada moram da se izvu�em odavde i spasem Lili." "Prepusti to meni - ve� �emo nešto smisliti. Gde je ona?" "La Madragua", odvratih jedva �ujno.

Kamel zinu u mene, ali u tom se trenutku Huari Bumedijen vratio za sto i zauzeo svoje mesto. Svi se osmehnusmo u njegovom pravcu, a kralj Fejsal re�e na engleskom. "Naš pukovnik Gadafi nije baš onakva budala kakvom se predstavlja", re�e on, uperivši svoje krupne, vodene, pronicljive o�i u predsednika Alžira. "Se�ate li se šta je kazao na sastanku nesvrstanih kada se neko usprotivio Kastrovom prisustvu?" Kralj se okrenu ka Jaminiju, svom ministru, koji je sedeo desno od mene. "Pukovnik Gadafi je rekao da bi, ako se ijednoj zemlji zabrani sudelovanje na sastanku nesvrstanih zemalja zbog toga što prima novac od dve supersile, onda trebalo svi da se spakujemo i po�emo ku�i. Završio je navo�enjem imena polovine prisutnih zemalja koje su sklopile ugovore o finansiranju i nabavci oružja sa supersilama... mogu dodati da je spisak bio ta�an. Ja ga ne bih otpisao kao verskog fanatika. Nipošto." Bumedijen je sada gledao u mene. Bio je to tajanstven �ovek. Niko nije znao koliko je star, kakvog je porekla, pa �ak ni gde je ro�en. Od kada se pro�uo pre deset godina kao predvodnik revolucije i "coup de militaire-a" koji je potom usledio i postavio ga na �elo zemlje, doveo je Alžir u prvi plan OPEK-a i napravio od njega Švajcarsku nesvrstanih. "Gospo�ice Velis", prvi put mi se izravno obratio, "da li ste se, za vreme rada u ministarstvu, upoznali sa pukovnikom Gadafijem?" "Nisam", odvratih. "�udno", primeti Bumedijen. "Primetio vas je za našim stolom dok smo dole razgovarali i rekao nešto što me je navelo da pomislim suprotno." Osetila sam kako se Kamel uko�io pored mene. Snažno mi je stisnuo šaku ispod stola. "Stvarno?" upita on kao uzgred. "A šta je to kazao, gospodine predsedni�e?" "Pretpostavljam da je gospo�icu pomešao s nekim", smesta nastavi predsednik, uperivši svoje velike tamne o�i u Kamela. "Upitao je da li je ona ta." "Ta?" ponovi zbunjeni ministar Balaid. "Šta bi to trebalo da zna�i?" "Pretpostavljam", odvrati uzgred predsednik, "da je hteo da upita je li ona ta koja je pripremila kompjuterske projekte o kojima smo toliko �uli od Kamela Kadera." Zatim se okrenuo na drugu stranu. Obratih se Kamelu sasvim tiho, ali on samo odmahnu glavom i okrenu se ka svom šefu, Belaidu. "Katarina i ja bismo voleli da ponovo proverimo brojke pre no što ih sutra saopštimo. Da li je ikako mogu�e da se izvu�emo odavde? Bojim se da �emo u protivnom morati da provedemo celu no� rade�i." Belaid nije poverovao ni u jednu re� od onoga što mu je kazao, a to se jasno videlo po izrazu njegovog lica. "Prvo bih voleo s tobom nasamo da porazgovaram", re�e on, ustavši i povukavši Kamela u stranu. Ustadoh i ja, poigravaju�i se salvetom. Jamini se nagnu prema meni. "Veoma sam sre�an što ste nas po�astvovali svojim prisustvom, mada samo nakratko", uputi mi on kompliment, osmehnuvši se, tako da mu se opet pojaviše jamice. Belaid i Kamel su stajali blizu zida. Balaid je nešto šaputao Kamelu dok su kelneri hitali pored njih, nose�i �inije sa hranom koja se pušila. Kada sam se našla nadomak mesta gde su stajali, on re�e: "Gospo�ice, zahvaljujemo vam za sve što ste za nas u�inili. Nemojte Kamela Kadera no�as dugo zadržati." Zatim se vratio za sto. "Možemo li sada da zbrišemo?" prošaputah Kamelu. "Da, i to smesta", odvrati on, uhvativši me za ruku i požuruju�i me niz stepenice. "Abdel-salaam je primio poruku od tajne policije u kojoj se kaže da te traže. Tvrde da si izbegla hapšenje u La Madragui. Saznao je to za vreme ve�ere. Poverio te je meni na �uvanje, ne žele�i odmah da te izru�i. Nadam se da shvataš u kakvu �eš me situaciju dovesti ako ponovo nestaneš." "Blagi Bože", siknuh na njega dok smo se probijali izme�u redova stolova, "dobro znaš zašto sam išla u pustinju. A znaš i kuda smo se sada zaputili! Ovde bih ja trebalo da postavljam pitanja. Zašto mi nisi kazao da i ti u�estvuješ u Igri. Je li i Belaid igra�? Šta je sa Terezom? I sa onim muslimanskim krstašem iz Libije koji je izjavio da me poznaje - o �emu je tu re�?"

"I ja bih voleo to da znam", mra�no odvrati Kamel. Kratko je klimnuo stražaru koji se poklonio dok smo prolazili. "U La Madraguu �emo po�i mojim kolima. Moraš mi ispri�ati sve što se dogodilo kako bismo bili u stanju da pomognemo tvojoj prijateljici." U�osmo u kola na slabo osvetljenom parkingu. Okrenuo se prema meni u tami tako da je samo sjaj njegovih žutih o�iju odbijao svetlost uli�nih svetiljki. Ukratko ga obavestih u kakvom se položaju našla Lili, a zatim po�eh da ga ispitujem o Mini Renselas. "Mokhfi Mokhtar poznajem još od detinjstva", re�e on. "Odabrala je moga oca i poverila mu zadatak - da se udruži sa El-Maradom i prodre na teritoriju beloga, što se završilo njegovom smr�u. Tereza je radila za mog oca. Iako sada radi na centralnoj pošti, ona u stvari služi Mokhfi Mokhtar, isto kao i njena deca." "Njena deca?" upitah, pokušavši da zamislim nakin�urenu operaterku kao majku. "Valeri i Mišel. De�aka Mišela si srela, �ini mi se. On je vahad..." Tako zna�i - vahad je bio Terezino dete! Zavera je bila gusta kao �orba od graška - i kako više nisam verovala u slu�ajnosti, pohranila sam u dubinu uma obaveštenje da se i ku�na pomo�nica Harija Rada tako�e zove Valeri. Ali sada sam morala da upecam ve�u ribu, nisam imala vremena za pešake. "Nešto mi nije jasno", prekidoh ga. "Ako je tvoj otac omanuo na zadatku - to zna�i da se beli do�epao svih onih figura po koje je on pošao, jesam li u pravu? Kada se uopšte završava ta Igra? Kada neko sakupi sve figure?" "Ponekad mi se u�ini da se ta Igra nikada ne�e okon�ati", odvrati gorko Kamel, upalivši kola i krenuvši duga�kim putem koji je vodio duž visokih zidova od kaktusa, udaljuju�i se iz Sidi-Fredja. "Ali okon�a�e se život tvoje prijateljice, ako uskoro ne stignemo u La Madraguu." "Jesi li ti dovoljno velika zverka da ušetaš unutra i zatražiš da je vrate?" Kamel se hladno osmehnu pri odsjaju svetiljki na šoferskoj tabli. Približavali smo se blokadi na putu koju smo Lili i ja ugledale kada smo dolazile iz suprotnog smera. On proturi kroz prozor propusnicu i stražar mu mahnu da produži. "Jedina stvar koja El-Marada više zanima od tvoje prijateljice jeste ono što tvrdiš da imaš u toj vre�i. Pri tom ne mislim na psa. Smatraš li to za fer trampu?" upita on mirno. "Da mu dam figure u zamenu za Lili?" upitah ga zaprepaš�eno. A onda shvatih da je to možda jedini na�in na koji možemo tamo u�i, a potom odande živi izi�i. "Zar ne bismo mogli da mu damo samo jednu figuru?" predložih. Kamel se nasmeja, a zatim ispruži ruku i stisnu mi rame. "Ako sazna da su kod tebe, El-Marad �e nas istog �asa skloniti sa table." Zašto sa sobom nismo poveli gomilu vojnika ili �ak nekoliko delegata OPEK-a? U ovom trenutku mogla sam da iskoristim onog fanatika Gadafija i njegov jaha�i bi�; da ga pustim da se stušti na svoje neprijatelje poput mongolske horde od samo jednog �oveka. Ali umesto bilo koga od njih pored mene je bio šarmantni Kamel, koji je krenuo u smrt krajnje dostojanstveno, možda upravo isto onako kao i njegov otac pre deset godina. Umesto da zaustavi kola ispred osvetljene kr�me, gde su se još nalazila naša iznajmljena kola, Kamel nastavi duž luke i pro�e još jedan blok napuštenog grada. Zaustavio se na njegovom kraju odakle je po�injalo stepenište koje je vodilo uz strmu stenu što je zaklanjala malu uvalu. Na vidiku nije bilo ni žive duše, a u me�uvremenu se podigao i vetar, nose�i oblake preko širokog lica meseca. Izi�osmo iz kola i Kamel pokaza prema vrhu stene gde se me�u ledenim biljkama koje su se spuštale preko stenovite padine nalazila mala, ali ljupka ku�a. Sa one strane na kojoj se nalazilo more, stena je bila kao odse�ena i spuštala se stotinu stopa u dubinu do površine vode. "El-Maradov letnjikovac", primeti tiho Kamel. U ku�i su bila upaljena svetla i dok smo se uspinjali škripavim drvenim stepeništem, za�ula sam iznutra neku gužvu, koja je odzvanjala niz stenu. Prepoznala sam Lilin vrištav glas koji je nadja�avao �ak i huku talasa.

"Pipneš li me samo, ti prljavi ubico pasa", vikala je ona, "to �e ti biti poslednje što �eš uraditi u životu!" Kamel me pogleda na mese�ini i osmehnu se. "Možda joj i nije potrebna naša pomo�", primeti on. "To je bilo upu�eno Šarifu", obavestih ga. "On je hitnuo psi�a u more." Karioka je ve� po�eo da se javlja iz vre�e. Gurnuh šaku unutra i po�eškah ga po glavi. "Došlo je tvojih pet minuta, loptice", rekoh mu dok sam ga izvla�ila iz vre�e. "Mislim da bi trebalo da se vratiš dole i upališ auto", prošaputa Kamel pruživši mi klju�eve od kola. "Pusti mene da obavim ostalo." "Ne pada mi ni na kraj pameti", rekoh mu, iz trenutka u trenutak sve bešnja jer sam iz ku�e �ula zvuke gušanja. "Iznenadimo ih." Spustih Karioku na stepenište i on jurnu kao poludela ping-pong loptica. Kamel i ja smo ga pratili u stopu. �vrsto sam stezala klju�eve od kola. Zid ku�e okrenut prema moru bio je sav u francuskim prozorima kroz koje se tako�e moglo u�i u ku�u. Primetila sam da se staza koja je vodila do njih protezala duž ispusta stene i da je od nje bila odvojena samo niskim kamenim zidom obraslim poto�arkama. Ovo bi moglo dobro da nam do�e. Karioka je ve� grebuckao šapicama po staklenim vratima kada sam zavila za ugao i zavirila unutra da ocenim situaciju. Trojica grubijana stajala su oslonjena o zid sa leve strane, u otkop�anim sakoima tako da su im se jasno videle futrole za pištolje pri�vrš�ene oko ramena. Pod je bio od klizavih emajliranih plo�ica plavo-zlatne boje. Na stolici u sredini sedela je Lili, a Šarif se nadnosio nad njom. Kada je za�ula Kariokino kevtanje, Lili je posko�ila, ali ju je Šarif ponovo gurnuo na stolicu. U�inilo mi se da je na obrazu imala modricu. U suprotnom uglu prostorije, na gomili jastuka, sedeo je El-Marad. On nezainteresovano pomeri jednu figuru na šahovskoj tabli postavljenoj na niskom bakarnom sto�i�u ispred njega. Šarif se okrenu ka prozoru iza koga smo stajali osvetljeni pegavom mese�inom. Progutah knedlu i prislonih lice uz staklo kako bi me bolje video. Njih je petorica, a nas troje i po", prošaputah Kamelu, koji je �utke stajao pored mene dok je Šarif prilazio vratima, naredivši prethodno svojim ljudima da ne vade oružje. "Ti se pobrini za grubijane. Ja �u za El-Marada. A Karioka je, kako mi se �ini, ve� odabrao svoju žrtvu", dodadoh, pre no što je Šarif otškrenuo vrata. Ugledavši svog malog arhenemezisa, Šarif re�e: "Vi u�ite - ali to ostaje napolju." Gurnuh Karioku u stranu kako bismo Kamel i ja mogli da u�emo. "Spasla si ga!" povika Lili, sva sijaju�i od sre�e. A zatim frknu u Šarifovom pravcu i dodade: "Ljudi koji ugrožavaju bespomo�ne životinje samo pokušavaju da prikriju vlastitu nemo�..." Šarif je krenuo prema njoj kao da namerava ponovo da je udari, ali se u tom trenutku ljubaznim glasom iz ugla oglasio El-Marad, pogledavaju�i me ispod oka i zlokobno se smejulje�i. "Gospo�ice Velis, baš mi je drago što ste se vratili - i to sa pratiocem. �ovek bi pomislio da je Kamel Kader pametniji i da vas ne�e po drugi put dovesti k meni. Ali kada smo ve� svi tu..." "Manimo se u�tivosti", rekoh, krenuvši preko prostorije prema njemu. Dok sam prolazila pored Lili, gurnula sam joj klju� od kola u šaku i prošaputala: "Vrata... odmah." "Dobro znate zbog �ega smo ovde", rekoh El-Maradu, nastavivši da mu se približavam. "A vi znate šta ja želim", odvrati mi on. "Nazovimo to trgovinom, može?" Zaustavila sam se pored niskog sto�i�a i bacila pogled preko ramena. Kamel se smestio blizu grubijana i upravo je od jednog od njih tražio vatre da pripali cigaretu koju je držao me�u prstima. Lili je bila kod francuskog prozora, a Šarif tik iza nje. �u�nula je i duga�kim crvenim noktima lupkala po staklu koje je Karioka lizao s druge strane svojim balavim jezi�kom. Svako je bio na svom mestu - sad ili nikad. "Moj prijatelj ministar �ini mi se ne drži mnogo do vašeg poštenja kada su u pitanju pogodbe", rekoh trgovcu tepisima. On podiže pogled i upravo se spremao

nešto da kaže, ali sam ga prekinula. "Me�utim, ako su figure to što želite", rekoh, "evo vam ih!" Strgla sam vre�u sa ramena i u punom krugu je zavitlala njemu u glavu. Zakovrnuo je o�ima i po�eo da klizi u stranu, a ja sam se okrenula ka središtu prostorije gde je vladala prava zbrka. Lili je otvorila francuski prozor, Karioka je uleteo u sobu, a ja sam vitlaju�i vre�om pojurila ka onoj trojici grubijana. Prvi je ve� napola bio izvukao pištolj kada sam ga udarila. Drugi je stajao presami�en jer mu je Kamel zadao udarac u stomak. Svi smo se našli na podu, na gomili, kada je tre�i oslobodio pištolj iz futrole i uperio ga u mene. "Ovamo, budalo!" zavrišta Šarif, teraju�i Karioku u�estalim udarcima. Lili je ve� brisala prema vratima. Grubijan podiže pištolj, uperi ga u nju i pritisnu obara� - upravo u trenutku kada ga je Kamel oborio, naletevši bo�no u njega, pri �emu ga je spljoštio o zid. Šarif divlje vrisnu jer ga je metak pogodio u rame i zaneo, pa drugu ruku prinese ramenu. Karioka je sledio njegovu nogu tr�karaju�i u krug i pokušavaju�i da ga ugrize. Kamel je bio iza mene i rvao se sa jednim grubijanom za pištolj, dok je drugi upravo po�eo da ustaje sa poda. Podigla sam vre�u i ponovo ga udarila. Ovog puta je ostao na podu. Zatim sam Kamelovog protivnika opalila po potiljku i sredila ga na duže vreme. Dok je padao, Kamel mu je oteo pištolj. Poletesmo k vratima; osetila sam da me je neko š�epao, ali sam uspela da se otrgnem. Bio je to Šarif, oko koga je pas i dalje obigravao, smetaju�i mu, ali nemo�an da ga sasvim zaustavi. Proleteo je kroz vrata neposredno za mnom, a iz rane mu je curela krv. Dvojica od njegovih momaka ponovo su bili na nogama i ve� kod vrata su ga sustigla; a ja sam se zaletela - ne prema stepeništu, ve� prema strmoj ivici stene. Kamel je ve� bio na pola puta niz stepenište i mahnito se osvrtao da vidi šta je sa mnom. Videla sam, zahvaljuju�i mese�ini, da je Lili stigla do podnožja i da je hitala prema Kamelovim kolima. Bez razmišljanja sam presko�ila preko niskog zaštitnog zida i priljubila se uz tle dok su Šarif i njegovi pratioci zavijali za ugao ku�e i nastavljali prema stepeništu. Jedva sam držala tešku vre�u sa figurama Monglanske garniture koja je visila preko ivice provalije. Umalo je nisam ispustila. Pogled mi je dosezao stotinu stopa u dubinu, gde su talasi udarali o stenu pri sve ja�im naletima vetra. Zadržala sam dah i po�ela lagano da izvla�im vre�u, uloživši u to svu raspoloživu snagu. "Kola!" �ula sam Šarifa kako vi�e. "Uputili su se prema kolima!" A zatim sam za�ula bat koraka po škripavim stepenicama; upravo sam po�ela da se dižem kada do mene dopre škripa šljunka iz neposredne blizine. Pri bledoj svetlosti provirih preko vrha zidi�a, a tamo me do�eka Kariokin duga�ki jezik. Ve� sam htela da ustanem, ali oblaci se još jedanput razmakoše i ja ugledah tre�eg grubijana, za koga sam mislila da sam ga oladila, kako se približava, trljaju�i glavu. Sagnuh se, ali prekasno. Bacio se prema meni pravo preko zida visokog dve stope. Priljubila sam se uz tle i �ula ga kako vrišti. Provirivši kroz prste, videh ga kako balansira na ispustu. Potom je nestao. Presko�ih ponovo zid i na�oh se na tvrdom tlu, dohvatih Karioku i uputih se prema stepenicama. Vetar je sada ve� bio doista jak, kao da se spremala oluja. Na svoj užas, primetila sam Kamelova kola kako kre�u u oblaku prašine, dok Šarif i njegovi pratioci pomahnitalo tr�e za njima, nasumce ga�aju�i u gume. A onda, na moje iznena�enje, kola se okrenuše, upališe farove i pojuriše pravo na momke koji su išli pešice. Trojica lopova zbrisaše u stranu, a kola projuriše pored njih. Lili i Kamel su se vra�ali po mene! Preskakala sam po �etiri stepenika odjednom i to što sam brže mogla, �vrsto stežu�i jednom rukom Karioku, a drugom figure. Stigla sam do podnožja upravo u trenutku kada su se kola zaustavila u oblaku prašine; vrata su se otvorila i ja usko�ih unutra. Lili je ponovo dala glas pre no što sam uspela da ih zatvorim. Kamel je bio na stražnjem sedištu i nišanio je kroz stražnji prozor. Pucnjava je bila zaglušuju�a. Dok sam se mu�ila da zatvorim vrata, primetila sam Šarifa kako promi�e peške pored nas prema kolima koja su bila parkirana na ivici luke. Nastavili smo dalje dok je Kamel punio njihova kola olovom.

�ak i kada je Lili bila posebno nadahnuta, njena vožnja bila je obeshrabruju�a, ali sada kao da je dobila dozvolu da ubija. Jurili smo s jednog na drugi kraj prašnjavog puta uz žestoku škripu guma, dok nismo stigli do glavnog puta. Svi smo sedeli u tišini, bez daha; Kamel je gledao kroz stražnji prozor dok je ona prvo ubrzala na osamdeset, a zatim na devedeset. Dok se spremala da premaši i stotku, u daljini sam ugledala OPEK-ovu blokadu. "Pritisni to crveno dugme na šoferskoj tabli!" povika Kamel nadja�avši škripanje guma. Nagnuh se napred i pritisnuh ga, aktiviravši sirenu; dugme na tabli po�elo je da trep�e kao kakav mamac. "Kakva oprema!" doviknuh preko ramena Kamelu dok smo jurili dalje, a stražari se sklanjali s puta. Lili je vozila slalom izme�u kola iz kojih su nas gledala zapanjena lica - prošli smo. "Pa, biti ministar ima i izvesne prednosti", skromno odvrati Kamel. "Ali na drugom kraju Sidi-Fredja �eka nas još jedna blokada." "Punom parom napred!" povika Lili, ponovo nagazivši gas, i veliki sitroen polete kao kakvo �istokrvno grlo u ciljnoj ravnini. I kroz drugu blokadu smo prošli kao i kroz prvu, ostavivši ih da kašlju u oblaku prašine. "Upravo mi pade na pamet", re�e ona, pogledavši Kamela u retrovizoru. "Niko nas nije formalno upoznao. Ja sam Lili Rad. Re�eno mi je da poznajete mog dedu." "Pazi na put", opomenuh je oštro kada se kola opasno zaneše prema strmoj ivici provalije. Vetar je prakti�no podizao kola u vazduh. "Mordekaj i moj otac bili su bliski prijatelji", objasni Kamel. "Možda �u ga ponovo sresti jednog dana. Molim vas da mu prenesete moje najsrda�nije pozdrave kada ga ponovo budete videli." A onda se Kamel okrenuo i pogledao kroz stražnje staklo. Neki automobil nam se brzo približavao. "Nagazi", rekoh brzo Lili. "Ukazuje vam se prilika da nas zadivite svojim voza�kim sposobnostima", promrmlja Kamel, nišane�i iz pištolja. Kola iza nas ubrzo potom uklju�iše sirenu i upališe svetlosni signal. Naprezao se da razabere naše progonioce kroz nalete vetra i prašine. "Blagi bože, pajkani", re�e Lili, malo smanjivši gas. "Samo nastavite!" besno naredi Kamel preko ramena. Ona poslušno ponovo dade gas; sitroen se na trenutak zanese, a onda povrati ravnotežu. Igla na brzinometru pokazivala je 200 kilometara - a ja to brzo prera�unah u milje - vozili smo se brzinom od 120 milja na sat. Ovim putevima, uostalom, niko i nije mogao brže da vozi bez obzira na to koja kola imao. A naro�ito ne pri snažnim naletima vetra koji su nas sada udarali sa svih strana. "Postoji sporedni put za Kazbah", re�e Kamel, i dalje motre�i na progonitelje. "Nai�i �emo na njega kroz desetak minuta i mora�ete da prese�ete kroz Alžir. Ali ja bolje poznajem te sporedne ulice od našeg prijatelja Šarifa. Tim �emo putem sti�i u Kazbah odozgo... znam put do Minine ku�e", dodade on tiho. "Kako i ne bih... kad je to ku�a moga oca." "Mini Renselas živi u ku�i tvoga oca?" povikah. "A ja sam mislila da dolaziš iz planina?" "Moj je otac držao ku�u ovde u Kazbahu, za svoje žene." "Njegove žene?" ponovih. "Mini Renselas je moja ma�eha", odvrati Kamel. "Moj je otac bio crni kralj." Ostavili smo kola u jednoj od sporednih ulica koje su sa�injavale lavirint gornjeg Alžira. Želela sam da postavim milion pitanja, ali sam to odložila za kasnije, napregnuto paze�i da li �e odnekud da se pojave Šarifova kola. Bila sam sigurna da ih se nismo otarasili, ali toliko su zaostali za nama da kada smo ugasili naš motor, njihova kola više nismo videli. Isko�ili smo iz auta i zašli peške u lavirint. Lili je upravo sustigla Kamela i stala da ga vu�e za rukav, kada im se i ja pridružih. Ulice su bile tako uske i mra�ne da sam uskoro podbila palac i umalo nisam pala na nos trude�i se da održim korak. "Nešto ne razumem", govorila je Lili svojim promuklim šapatom, dok sam se ja sve vreme osvrtala. "Ako je Mini bila žena danskog konzula - Renselasa - kako

je mogla biti udata i za vašeg oca? Monogamija, izgleda, nije baš popularna u ovim krajevima." "Renselas je umro za vreme revolucije", odvrati Kamel. "Njoj je bilo nužno da ostane u Alžiru - moj joj je otac ponudio svoju zaštitu. Iako su iskreno voleli jedno drugo kao prijatelji, mislim da je to bio brak iz ra�una. U svakom slu�aju, moj je otac umro ve� posle godinu dana." "Ako je on bio crni kralj", nastavi Lili da ga zasipa pitanjima, "i bio ubijen, zašto se Igra nije okon�ala? Zar to nije ono - šah-mat, kralj je mrtav?" "Igra se nastavlja, isto kao i u životu", odvrati Kamel, i dalje na �elu. "Kralj je mrtav - živeo kralj." Podigoh pogled prema nebu koje se videlo kroz usku pukotinu izme�u zgrada koje su nas okruživale dok smo zalazili sve dublje u Kazbah. Iako sam �ula vetar koji je zavijao iznad nas, nisam mogla da prodrem pogledom kroz uske prolaze kroz koje smo upravo išli. Odozgo su nas zasipali tanki slojevi prašine, a tamnocrvena koprena prelazila je preko mese�evog diska. I Kamel je na�as podigao pogled. "Jugo", re�e on oprezno. "Dolazi; moramo požuriti. Nadam se da nam to ne�e pokvariti planove." Pogledah put neba. Jugo je bio peš�ana oluja, jedna od najpoznatijih na svetu. Poželela sam da se na�em unutra pre no što nas zahvati. Kamel zastade u malom �orsokaku i izvu�e klju� iz džepa. "Jazbina gde se puši opijum!" prošaputa Lili, prisetivši se našeg poslednjeg boravka ovde. "Ili je to možda bio hašiš?" "Sada �emo drugim putem", re�e Kamel. "Kroz vrata od kojih jedino ja imam klju�." On u mraku otklju�a pomenuta vrata i propusti prvo mene, pa Lili. �ula sam kako ih zatim zaklju�ava za nama. Obreli smo se u duga�kom, mra�nom hodniku sa prituljenim svetiljkama na krajevima. Pod nogama sam osetila debeli plišani tepih, a pod prstima na zidovima hladni damast. Kona�no stigosmo u jednu veliku prostoriju, �iji je pod bio prekriven skupocenim persijskim tepisima i koju je osvetljavao samo veliki zlatni sve�njak što se nalazio na mermernom stolu na njenom suprotnom kraju. Ali i pri tako slaboj svetlosti uspela sam da zapazim luksuzan nameštaj: niski stolovi od tamnog mermera iz Karare, otomani presvu�eni žutom svilom ukrašeni zlatnim resama, sofe tamnih boja koje su podse�ale na stare likere i velike skulpture razmeštene unaokolo na postoljima i stolovima - koje su �ak i meni, laiku, izgledale veli�anstveno. Pri toj te�noj zlatastoj svetlosti soba je li�ila na blago na�eno na dnu kakvog drevnog mora. Ose�ala sam se kao da prolazim kroz vazduh guš�i od vode dok sam lagano kora�ala kroz sobu sa Lili na dva koraka iza mene, ka dve prilike na suprotnom kraju. Tamo je, obasjana svetloš�u sve�njaka, u ogrta�u od zlatnog brokata, iski�enom svetlucavim nov�i�ima, stajala Mini Renselas. A pored nje, sa �ašom osvežavaju�eg pi�a u ruci - Aleksandar Solarin - koji podiže prema nama svoje bledozelene o�i. Solarin mi uputi svoj zbunjuju�i osmeh. �esto sam mislila na njega od one no�i kada je nestao iz šatora na plaži i to uvek ube�ena da �emo se ponovo sresti. Prišao mi je i uhvatio me za ruku, a zatim se okrenuo ka Lili. "Nikada se nismo formalno upoznali", obrati joj se on. Nakostrešila se kao da �e mu svakog �asa baciti rukavicu - ili šahovsku tablu - i izazvati ga na dvoboj na licu mesta. "Ja sam Aleksandar Solarin, a vi ste unuka jednog od najboljih živih šahista. Nadam se da �u uskoro mo�i da vas vratim njemu." Malo smekšavši posle ovako sve�anog upoznavanja, Lili protrese Solarinovu šaku. "Dosta", re�e Mini kada nam se i Kamel pridružio. "Nemamo mnogo vremena. Pretpostavljam da imate figure?" Na obližnjem stolu sam primetila metalnu kutiju u kojoj je �uvana tkanina. Potapšah vre�u, pa pri�osmo stolu, na koji je spustih i po�eh da vadim jednu po jednu. Obasjavala ih je svetlost sve�njaka pri kojoj su svetlucale raznobojnim draguljima ispuštaju�i isti onaj neobi�ni sjaj koji sam primetila u pe�ini. Na trenutak smo svi zurili �utke u njih - veli�anstvenu kamilu, konja koji se propinjao, zaslepljuju�eg kralja i kraljicu. Solarin se sagnu da ih dodirne, a zatim podiže pogled prema Mini. Ona je prva progovorila.

"Kona�no", izusti. "Posle toliko vremena bi�e sjedinjene sa ostalima. Vama treba na tome da zahvalim. Svojim delanjem, vi �ete iskupiti mnoge koji su bespotrebno umrli tokom mnogo, mnogo godina..." "S ostalima?" upitah, pogledavši je pri slabom svetlu. "U Americi", odvrati ona, osmehnuvši se. "Solarin �e vas ve�eras povesti za Marselj, gde smo sve sredili za vaš povratak." Kamel zavu�e ruku u džep sakoa i vrati Lili pasoš. Ona ga nesvesno uze, jer smo obe i dalje zapanjeno zurile u Mini. "U Americi?" ponovih. "Ali kod koga su ostale figure?" "Kod Mordekaja", odvrati ona, i dalje se osmehuju�i. "On ih ima još devet. Zajedno sa tkaninom", dodade ona, podigavši kutiju i predavši mi je, "ima�ete više od pola formule. To �e biti prvi put za dve stotine godina da se toliko figura na�e na jednom mestu." "Šta �e se desiti kada ih okupimo?" želela sam da znam. "Vaša je dužnost da to otkrijete", re�e Mini, ozbiljno me posmatraju�i. Zatim ponovo vrati pogled na figure, koje su i dalje sijale na sredini stola. "Sada je na vas red..." Polako se okrenula i spustila šake na Solarinove obraze. "Moj voljeni Saša", obrati mu se ona sa suzama u o�ima. "�uvaj se, dete. Zaštiti ih..." Zatim mu je spustila usne na �elo. Na moje iznena�enje, Solarin je �vrsto zagrli i zagnjuri lice u njeno rame. Svi smo zapanjeno posmatrali kako mladi šahista i elegantna Mokhfi Mokhtar stoje �utke zagrljeni. Potom se razdvojiše i ona se okrenu ka Kamelu, stisnuvši mu šaku. "Odvedi ih bezbedno do luke", prošaputa ona. Ne obrativši se više nijednom re�i ni Lili ni meni, ona se okrenu i udalji iz sobe. Solarin i Kamel su je �utke ispratili pogledima. "Morate po�i", kona�no progovori Kamel, okrenuvši se Solarinu. "Pobrinu�u se za nju. Neka te Alah prati, prijatelju." Zatim stade da skuplja figure sa stola i vra�a ih u moju vre�u u koju na kraju spusti i kutiju sa tkaninom, koju mi je prethodno oduzeo. Lili je samo nemo stajala, privijaju�i Karioku na grudi. "Ne shvatam", prozbori ona jedva �ujnim glasom. "I to je sve? Odlazimo? Ali kako �emo sti�i do Marselja?" "Obezbedili smo brod", odvrati Kamel. "Hajdete, ne smemo gubiti vreme." "Ali šta �e biti sa Mini?" upitah. "Ho�emo li je ponovo videti?" "Ne tako skoro", brzo odgovori Solarin, povrativši se. "Moramo po�i pre no što po�ne oluja - moramo smesta isploviti. �im se udaljimo iz luke, plovidba �e biti prava pesma." Kada sam se sa Lili i Solarinom ponovo našla na mra�nim ulicama Kazbaha, još sam bila sva ošamu�ena. Hitali smo duž utihlih prolaza u kojima su se ku�e toliko stiskale jedna uz drugu da su pre�ile put i najmanjem tragu svetlosti. Po slanom mirisu ribe koji je po�eo da mi se uvla�i u nozdrve znala sam da se približavamo luci. Izbili smo na široki trg u blizini Ribarske džamije, gde smo sreli vahada pre toliko dana. �inilo mi se da su od tada prošli meseci. Preko trga je ve� snažno brisao pesak. Solarin me š�epa za ruku i pohita sa mnom preko trga, dok je Lili sa Kariokom u naru�ju tr�ala za nama. Sjurili smo se niz Ribarsko stepenište do luke gde sam uspela da do�em do daha i upitam Solarina: "Mini te je nazvala svojim detetom - nije valjda ona i tvoja ma�eha?" "Nije", odvrati on tiho, teraju�i me da preska�em po dva stepenika. "Tako bih voleo još koji put da je vidim pre no što umrem. Ona je moja baka..." 25. TIŠINA PRED OLUJU Jer hodio bih sam, Pod utihlim zvezdama, i tada sam Osetio mo� što po�iva u zvuku... I stajao bih, U no�i zatamnjenoj sve bližom olujom, Ispod neke stene, slušaju�i te note, Sablasni jezik drevne zemlje, što tmasto obitavaju u udaljenim vetrovima.

I tada uistinu ispih vizionarsku mo�. 'Preludijum', Vilijem Vordsvort VERMONT, MAJ 1796. Taljeran je šepao kroz lisnatu šumu, u kojoj su se pruge sun�eve svetlosti, pune zlatastih �estica, probijale kroz katedralu prole�nih krošnji. Svetlozeleni kolibri proletali su tamo-amo, lebde�i nad veli�anstvenim cvetovima nalik na trube boje vina, što su poput velova visili sa starog hrasta, skupljaju�i iz njih nektar. Tlo pod nogama još je bilo vlažno, a sa drve�a se cedila voda od nedavnog pljuska, hvataju�i odsjaj svetlosti poput dijamanata razbacanih po raznobojnom liš�u. Ve� je više od dve godine bio u Americi. Ispunila je njegova iš�ekivanja - ali ne i nadanja. Francuski ambasador u Americi, osrednji birokrata, odli�no je shvatio kakve su Taljeranove politi�ke ambicije, a tako�e je bio upoznat sa �injenicom da je optužen za veleizdaju. Onemogu�io mu je da stigne do predsednika Vašingtona, što je za posledicu imalo to da mu i u Filadelfiji, kao i u Londonu, glatko zalupe sva vrata pred nosom. Prijatelj i saveznik mu je ostao jedino Aleksandar Hamilton; me�utim, on mu nije mogao obezbediti nikakav posao. Taljeran je na kraju ostao bez sredstava za život, pa je bio primoran da proda imanje u Vermontu novopristiglim francuskim emigrantima. To mu je bar omogu�ilo da preživi. I dok se sada tako vukao, potpomažu�i se štapom, preko neravnog terena, premeravaju�i parcele koje �e sutra prodati, uzdahnuo je i po�eo da razmišlja o svom promašenom životu. Šta je on to, u stvari, spasavao? U �etrdeset drugoj godini nije imao za šta da se uhvati i kaže ovo sam postigao zahvaljuju�i dugotrajnom obrazovanju i dobrom vaspitanju. Osim nekolicine, Amerikanci su bili divljaci i kriminalci koje su proterale civilizovane zemlje Evrope. �ak ni gornja klasa u Filadelfiji nije mogla da se pohvali boljim obrazovanjem od varvara kakvi su bili Mara, koji je završio za lekara, ili Danton, koji je studirao prava. Ali ve�ina te gospode koji su prvo pokrenuli, a zatim potkopali Revoluciju, bila je mrtva. Mara ubijen; Kamij Demulan i Žorž Danton istim su taljigama odvezeni na giljotinu; Eber, Šomet, Kuton, Sen-Žist; Leba, koji je radije prosuo sebi mozak nego da dopusti da ga uhapse; i bra�a Robespjer, Maksimilijan i Ogistin, �ija su pogubljenja ozna�ila kraj Terora. Da je ostao u Francuskoj, i njega bi zadesila ista sudbina. Ali sada je kucnuo �as da pokupi preostale komadi�e. On potapša pismo u džepu i nasmeja se u sebi. Njegovo je mesto bilo u Francuskoj, u sjajnom salonu Žermen de Stal, u kome je pleo veli�anstvene politi�ke spletke. A ne ovo mrcvarenje po divljini na koju je i Bog zaboravio. Odjednom je shvatio da ve� dugo nije �uo ništa osim zujanja p�ela. Sagnuo se da pobode ko�i� u tle, a zatim se zagledao u liš�e i povikao: "Kurtijade, gde si?" Odgovora nije bilo. Pozvao ga je ponovo, ovog puta glasnije. Iz gustiša dopre tužni glas njegovog sobara. "Da, monsenjeru - na nesre�u da, tu sam." Kurtijad razmaknu granje i izi�e na malu �istinu. Preko grudiju mu je visila velika kožna torba. Taljeran prebaci ruku preko sobarevog ramena i oni krenuše nazad kroz gustiš do kamenog traga na kome su ostavili konja i kola. "Dvadeset parcela zemlje", promrmlja on. "Hajdemo, Kurtijade - ako ovo sutra prodamo, vrati�emo se u Filadelfiju s dovoljno novca da platimo put za Francusku." "Zna�i da vam je gospo�a de Stal javila kako možete da se vratite?" upita Kurtijad i njegovo ina�e trezveno, ravnodušno lice, razvu�e se u nešto što je li�ilo na osmeh.

Taljeran zavu�e šaku u džep i izvu�e pismo od koga se nije razdvajao ovih nekoliko poslednjih nedelja. Kurtijad se zagleda u rukopis i cvetne marke na kojima je bilo ispisano ime Francuske Republike. "Kao i obi�no", re�e Taljeran, kuckaju�i po pismu, "Žermen je odmah usko�ila u borbu. Istog �asa �im se i sama vratila u Francusku, našla je posao svom novom ljubavniku - nekom Švajcarcu po imenu Benžamen Konstant - u samoj švedskoj ambasadi, pred nosem vlastitog muža. Podigla je toliko prašine svojim politi�kim akivnostima, da su je u samom Konventu optužili za pokušaj monarhisti�ke zavere dok je ona nabijala mužu rogove. Naredili su joj da ne prilazi na više od dvadeset milja Parizu - ali �ak i odatle uspela je da postigne nemogu�e. To je žena izuzetne snage i šarma, koju �u uvek ubrajati me�u prijatelje..." Zatim klimnu Kurtijadu da otvori pismo. Sobar ga je �itao dok su se vra�ali prema zaprezi. Kucnuo je tvoj �as, mon cher ami. Vrati se što pre budeš mogao, da požanješ plodove svoga strpljenja. Još imam nekolicinu prijatelja �iji su vratovi u jednom komadu i koji �e se setiti tvoga imena i usluga koje si u prošlosti u�inio Francuskoj. Voli te tvoja Žermen. Kurtijad podiže pogled sa pisma, ne skrivaju�i radost. Stigli su do kola, u koja je bila upregnuta stara, umorna kobila koja je žvakala so�nu travu. Taljeran je potapša po vratu i okrenu se Kurtijadu. "Doneo si figure?" upita on tiho. "Ovde su", odvrati sobar, lupnuvši po kožnoj torbi koja mu je visila sa ramena. "Kao i shemu šetnje konja gospodina Bendžamina Frenklina, koju je sekretar Hamilton precrtao za vas." "To �emo zadržati, jer ni za koga ništa ne zna�i osim za nas. Ali figure bi bilo suviše opasno vratiti u Francusku. Zato sam hteo da ih donesemo ovamo, u ovu divljinu gde nikome ne�e pasti na pamet da ih traži. Vermont - francusko ime, je l' da? Zelene planine." On pokaza štapom prema visokom lancu talasastih zelenih brda koja su se nadnosila nad njima. "Tamo gore, na samom vrhu tih smaragdno zelenih vrhova, koji su veoma blizu Bogu. Tako �e on mo�i da motri na njih umesto mene." Kada je pogledao Kurtijada, o�i mu zablistaše. Ali sobar je bio smrknut. "Šta je sad?" upita Taljeran. "Ne svi�a ti se ideja?" "Toliko ste rizikovali zbog tih figura, sire", po�e u�tivo da objašnjava sobar. "Zbog njih je nastradalo mnogo ljudi. �ini mi se da bi, ostaviti ih ovde, zna�ilo..." Tražio je pogodne re�i da se izrazi. "Da je sve bilo uzalud", dopuni ga Taljeran s gor�inom u glasu. "Ako mi dopustite da budem toliko slobodan, monsenjeru... da je gospo�ica Mirela živa, vi biste pokrenuli i nebo i zemlju samo da te figure ostanu kod vas, jer ih je ona vama poverila na �uvanje - i ne biste ih ostavili na milost i nemilost ovoj divljini." Zatim podiže pogled koji je govorio da je veoma zabrinut zbog onoga što nameravaju da u�ine. Zagledao se u Taljerana. "Prošle su skoro �etiri godine, ni re�i, ni znaka", izgovori Taljeran slomljenim glasom. "Iako nisam imao ništa za šta sam mogao da se uhvatim, nikada nisam prestao da se nadam - sve do sada. Ali Žermen se vratila u Francusku i njeni obaveštajci sigurno bi nešto saznali o njoj da postoji makar i najmanji trag. Pošto ona o tome �uti, po�eo sam da sumnjam u najgore. Možda �e moja nada ponovo uhvatiti korena ako ove figure pohranim u zemlju." Tri �asa kasnije, pošto su dvojica muškaraca postavili i poslednji kamen na zemljanu humku duboko u srcu Zelenih planina, Taljeran podiže glavu i zagleda se u Kurtijada. "Možda �emo sada mo�i", po�e on, spustivši ponovo pogled na humku, "da odahnemo, sigurni da ne�e ugledati svetlost dana narednih hiljadu godina." Kurtijad je dovukao nešto lijana i šiblja i prekrio mesto na kome su ih zakopali. Zatim je odvratio ozbiljnim glasom: "Ali na kraju �e ga ipak ugledati." PETROGRAD, RUSIJA, NOVEMBAR 1796.

Šest meseci kasnije, u predvorju carske palate u Petrogradu, Valerijan Zubov i njegov zgodni brat, Platon, ljubavnik carice Katarine Velike, stajali su i nešto šaputali, dok su se dvorani, ve� odeveni u crninu, skupljali kod otvorenih vrata koja su vodila u carske odaje. "Preživeti ne�emo", prošaputa Valerijan, koji je, kao i njegov brat, na sebi imao crno somotsko odelo ukrašeno državni�kim trakama. "Moramo smesta nešto preduzeti - ili �e sve biti uzalud!" "Ne mogu oti�i pre no što umre", prošaputa Platon besno, kada je prošla poslednja skupina. "Na šta bi to li�ilo? Mogla bi se neo�ekivano oporaviti i onda bi sve zaista bilo uzalud!" "Ne�e se oporaviti!" odvrati Valerijan, pokušavaju�i da ne zvu�i razdražljivo. "Dobila je haemorragie des cervelles. Doktor mi je kazao da se niko nikada nije izvukao posle izliva krvi u mozak. A kada ona umre, Pavle �e postati car." "Bio je kod mene da mi ponudi primirje", re�e Platon nesigurno. "Još jutros mi je ponudio titulu i imanje. Ne veli�ajno kao što je Palata Taurida, razume se. Nešto na selu." "I ti mu veruješ?" "Ne", priznade Platon. "Ali šta mogu? �ak i da se odlu�im na bekstvo, ne bih uspeo da stignem do granice..." Nastojnica je sedela pored kreveta velike carice cele Rusije. Katarinino lice bilo je belo. Nije bila pri svesti. Nastojnica je držala Katarininu šaku u svojoj i posmatrala njenu samrtni�ki belu kožu koju je s vremena na vreme oblivalo rumenilo dok se borila za vazduh u samrtni�kom ropcu. Kako je samo bilo strašno gledati je kako leži, tu njenu prijateljicu koja je bila tako puna života. Sva mo� sveta nije je spasla od ove užasne smrti; telo joj je li�ilo na bledu, prljavu vre�u te�nosti, trulu vo�ku koja je kasno otpala sa drveta. Bio je to kraj koji je Bog svima namenio - velikanima i niš�ima, svecima i grešnicima. Te absolvum, pomisli nastojnica, ako ti moj oproštaj greha može pomo�i. Ali prvo se moraš osvestiti, prijateljice moja. Jer još mi je tvoja pomo� potrebna. Ima još nešto što moraš u�initi pre no što umreš, moraš mi re�i gde si sakrila šahovsku figuru koju sam ti donela. Reci mi gde je crna kraljica! Ali Katarina se nije oporavila. Nastojnica je sedela u svojim hladnim odajama, zure�i u prazan kamin koji nije imala snage da upali, i razmišljala o narednom potezu. Svi dvorani žalili su iza zatvorenih vrata, koliko preminulu caricu toliko i sami sebe. Umirali su od straha zbog onoga što bi moglo da ih sna�e sada kada bolesni princ Pavle bude krunisan za cara. Pri�alo se da je Pavle istog �asa pošto je Katarina izdahnula otr�ao u njene odaje, kako bi ispraznio sadržaj njenog stola, pa je, ne otvorivši i ne pro�itavši ono što je pronašao, sve zajedno bacio u vatru. Plašio se da me�u tim hartijama neko ne na�e kakvu naredbu kojom ga je majka lišila krune u korist njegovog sina Aleksandra - što je odavno tvrdila da �e u�initi. Sama palata pretvorena je u tvr�avu. Vojnici iz Pavlove li�ne garde, u uniformama sa sjajnim dugmetima, koje su li�ile na pruske, danono�no su marširali po hodnicima, izvikuju�i nare�enja koja su nadja�avala bat �izama. Slobodni zidari i ostali liberali protiv kojih se Katarina borila pušteni su iz zatvora. Sve što je Katarina uradila za života, Pavle je rešio da sruši. Bilo je samo pitanje vremena, razmišljala je nastojnica, kada �e svoju pažnju pokloniti njenim prijateljima. �ula je kako se otvaraju vrata njenih odaja. Podigavši prema ulazu pogled u kome se nije naziralo nimalo nade, ugledala je Pavla kako bulji u nju s drugog kraja prostorije. Idiotski se zakikotao, protrljavši šake - ali da li je time hteo da izrazi zadovoljstvo ili mu je bilo hladno u nezagrejanoj prostoriji, nije umela da kaže. "O�ekivala sam vas Pavle Petrovi�u", izgovori nastojnica, osmehnuvši se. "Oslovljava�ete me sa Vaše veli�anstvo - i usta�ete kada u�em u vaše odaje!" samo što nije po�eo da urla. Pošto je nastojnica lagano ustala, malo se smirio, prešao preko sobe i zagledao se u nju s mržnjom. "Zar ne držite da su se

naši položaji dosta izmenili od mog poslednjeg ulaska u ovu sobu, Madam de Rok?" upita on izaziva�ki. "Pa, jesu", odvrati mirno nastojnica. "Ako me pam�enje dobro služi, vaša majka mi je tada objašnjavala zašto je vi ne�ete naslediti na prestolu - ali izgleda da su doga�aji krenuli druga�ijim tokom." "Njenom prestolu?!" zaurla Pavle, lome�i prste od besa. "To je bio moj presto - koji mi je ona ukrala kada sam imao samo osam godina! Bila je despot!" nastavio je da vi�e lica crvenog od besa. "Znam ja kakvu ste vas dve zaveru kovale! Znam i šta imate! Zahtevam da mi kažete gde su ostale skrivene!" Rekavši to, on posegnu u džep i izvu�e crnu kraljicu. Nastojnica se u strahu povu�e unazad, ali brzo se povrati. "To je moje", izjavi ona, smireno ispruživši ruku. "Ne, ne!" pobedonosno se razdra Pavle. "Želim ih sve - jer znam šta predstavljaju. Sve �e biti moje! Sve do jedne!" "Bojim se da ne�e", odvrati nastojnica, i dalje drže�i ispruženu šaku. "Možda �e vas boravak u zatvoru naterati da promenite mišljenje", odvrati Pavle, okrenuvši se od nje i vrativši tešku šahovsku figuru u džep. "Sigurna sam da to niste mislili ozbiljno", re�e nastojnica. "Pobrinu�u se za to odmah posle pogreba", zakikota se Pavle, zastavši na vratima. "Bilo bi mi žao da propustite taj spektatkl. Naredio sam da se kosti moga ubijenog oca, Petra Tre�eg, ekskumiraju iz manastira Aleksandra Nevskog i prenesu u Zimski Dvorac kako bi se našle uz ženu koja je naru�ila da ga ubiju. Preko kov�ega mojih roditelja u kojima �e oni dostojanstveno ležati bi�e preba�ena traka na kojoj �e pisati: 'Razdvojeni u životu, sjedinjeni u smrti'. Njihove kov�ege prone�e snegom pokrivenim ulicama grada bivši ljubavnici moje majke. Sredio sam da o�ev kov�eg nose oni koji su ga ubili!" Histeri�no se smejao, dok ga je nastojnica užasnuta posmatrala. "Ali Potemkin je mrtav", primeti ona tiho. "Da - za Serenisimusa je prekasno." Ponovo se nasmejao. "Njegove kosti �e biti uklonjene iz mauzoleja u Kersonu i razbacane unaokolo kako bi ih psi mogli pojesti!" Rekavši to, Pavle otvori vrata i okrenu se prema nastojnici da je još jednom pogleda. "A Platon Zubov, maj�in poslednji miljenik, dobi�e na dar novo imanje. Do�eka�u ga tamo šampanjcem i ve�erom na zlatnom tanjiru. Ali uživa�e na njemu samo jedan dan!" "Ho�e li mi on praviti društvo u zatvoru?" upita nastojnica u želji da što više dozna o planovima ovog ludaka. "S takvom budalom se ne treba gnjaviti. �im se smesti, uru�i�u mu poziv za put. Uživa�u u izrazu njegovog lica kada sazna da se mora u jednom danu odre�i svega što je tolike godine s teškom mukom zara�ivao u njenom krevetu!" �im je draperija zaklonila Pavla, nastojnica je pohitala prema pisa�em stolu. Mirela je bila živa, znala je to. Kreditno pismo koje je poslala po Šarloti Kordej koriš�eno je ne jedanput ve� mnogo puta - u banci u Londonu. Ako je Platon Zubov trebalo da ode u izgnanstvo, možda �e on biti jedina osoba koja �e preko banke mo�i da stupi u vezu sa Mirelom. Samo da se Pavle ne predomisli. Iako ima jednu figuru Monglanske garniture, nema ih sve. Tkanina je još bila kod nje - i jedino je ona znala gde je tabla skrivena. Dok je pisala pismo, pažljivo biraju�i re�i u slu�aju da padne u pogrešne ruke, molila se da ga Mirela dobije pre no što bude suviše kasno. Kada ga je završila, gurnula ga je u odoru u nameri da ga preda Zubovu za vreme sahrane. Zatim je sela da ušije tkaninu Monglanske garniture u svoju opati�ku halju. Možda joj se kasnije više ne�e ukazati prilika za to. PARIZ, DECEMBAR 1797. Ko�ija Žermen de Stal prošla je izme�u niza veli�anstvenih dorskih stubova koji su obeležavali ulaz u hotel Galif u Ri de Bak. Njenih šest belih konja, kojima je ve� pena izbila na usta, kopitama su odbacivali šljunak na sve strane dok su se zaustavljali pred ulazom. Lakej sko�i sa ko�ije i izvu�e stepenice kako bi njegova iznervirana gospodarica lakše sišla. Samo za jednu godinu izvukla je Taljerana iz potpunog mraka izgnanstva i smestila ga u ovu veli�anstvenu palatu - a evo kako joj je vra�ao!

Dvorište je ve� bilo ispunjeno dekorativnim drve�em i grmljem u saksijama. Kurtijad je išao tamo-amo po snegu, izdaju�i uputstva gde da ih postave na spoljašnjim travnjacima naspram prostranog parka pod snegom. Videla je na stotine rascvetalih stabala, što je bilo dovoljno da se travnjaci preobrate u prole�nu zemlju iz bajki i to usred zime. Sobar nelagodno podiže pogled prema gospo�i de Stal i pohita da je pozdravi. "Ne pokušavaj da mi se ulaguješ, Kurtijade!" povika Žermen još pre no što je i stigao do nje. "Došla sam da zavrnem šiju tom tvom nezahvalnom gospodaru!" I pre no što je Kurtijad mogao da je zaustavi, ona krenu uz stepenice i u�e u ku�u kroz bo�ni francuski prozor. Pronašla je Taljerana na spratu kako pregledava recepte u sun�anoj radnoj sobi okrenutoj prema dvorištu. Uletela je u sobu kao vihor, a on ju je do�ekao sa osmehom. "Žermen - baš si me prijatno iznenadila!" re�e on, ustavši da je pozdravi. "Kako se usu�uješ da prirediš soare za tog korzikanskog skorojevi�a i da mene ne pozoveš?" zaurla ona. "Zar si zaboravio ko ti je omogu�io da se vratiš iz Amerike? Ko je isposlovao da se povuku tužbe protiv tebe? Ko je ubedio Baraa da �eš biti bolji ministar za relations exterieures od Delakroa? Tako mi zahvaljuješ što sam ti pomogla svojim znatnim uticajem? To �e mi biti nauk za budu�nost - zapamti�u kako Francuzi brzo zaboravljaju prijatelje!" "Draga moja Žermen", po�e Taljeran da prede, dok ju je milovao po ruci, "sam gospodin Delakroa je ubedio Baraa da bih ja bio bolji na tom poslu." "Bolji u nekim poslovima", povika Žermen besno i s prezirom. "Ceo Pariz zna da njegova žena nosi tvoje dete! Verovatno si ih oboje pozvao - svog prethodnika i ljubavnicu s kojom si mu nabio rogove!" "Pozvao sam sve svoje ljubavnice." Nasmeja se on. "Uklju�uju�i i tebe. A kad smo ve� kod nabijanja rogova, da sam na tvom mestu ne bih potezao tu temu, draga moja." "Nisam primila nikakvu pozivnicu", primeti Žermen, prešavši preko ostalih njegovih primedbi. "Svakako da nisi", re�e on, poslušno je posmatraju�i svojim veli�anstvenim plavim o�ima. "Zašto da trošim pozivnicu na najbolju prijateljicu? Zar si mislila da mogu da priredim ovakav jedan prijem - za pet stotina zvanica - bez tvoje pomo�i? Ve� danima �ekam da se pojaviš!" Žermen je trenutak bila nesigurna. "Ali pripreme su ve� po�ele", primeti ona. "Nekoliko hiljada stabala i grmova", frknu Taljeran. "To nije ništa u pore�enju s onim što imam na umu." Uhvativši je pod ruku, povede je duž francuskih prozora, pokazuju�i prema dvorištu. "Šta misliš o ovome - desetine svilenih šatora ukrašenih trakama i stegovima, duž travnjaka i po celom dvorištu. Me�u šatorima vojnici u francuskim uniformama u stavu mirno..." Zatim je povede nazad do vrata radne sobe, gde je mermerna galerija okruživala visoki ulazni hodnik koji je vodio do stepeništa od bogatog italijanskog mermera. Radnici su kle�e�i postavljali debele crvene tepihe. "Dok gosti budu ulazili, muzi�ari �e svirati vojni�ke melodije i kora�ati po galeriji, peti se i silaziti stepeništem u ritmu 'Marseljeze'!" "Veli�anstveno!" povika Žermen, tapšu�i. "Svo cve�e mora biti crveno, belo i plavo... ukrašeno trakama od krepa istih boja preba�enim preko ograde..." "Vidiš?" nasmeši se Taljeran, zagrlivši je. "Šta bih ja bez tebe?" Kao naro�ito iznena�enje, Taljeran je trpezariju sredio tako da je mesta za stolom bilo samo za dame. Gospoda su stajala iza daminih stolica, služe�i ih ukusnim zalogajima sa tacni koje su bez prestanka donosile i odnosile livrejisane sluge. Ovakav raspored laskao je ženama, a muškarcima pružao mogu�nost da razgovaraju. Napoleon je bio oduševljen kada ga je na ulazu do�ekala kopija njegovog italijanskog vojnog logora. Odeven u jednostavnu ode�u bez ijednog odlikovanja, po Taljeranovom savetu, potpuno je zasenio �lanove vlade, koji su došli u raskošnim kostimima sa perjem, izra�enim po Davidovoj zamisli.

Samom Davidu zapalo je da na suprotnom kraju prostorije bude na usluzi plavokosoj lepotici koju je Napoleon žarko želeo da sretne. "Jesam li je ve� negde video?" upita on šapatom Taljerana, gledaju�i niz redove stolova. "Možda", odvrati hladno Taljeran. "Za vreme Terora bila je u Londonu i upravo se vratila u Francusku. Zove se Katarina Grand." Kada su gosti ustali od stolova i razišli se po raznim dvoranama za ples i slušanje muzike, Taljeran je doveo ljupku ženu. Generala je ve� saterala u ugao gospo�a de Stal, koja se poigravala njime, postavljaju�i mu razna pitanja. "Recite mi, generale Bonaparta", po�e ona otresito, "kojoj se vrsti žena najviše divite?" "Onoj koja izrodi najviše dece", odvrati on krakto. Ugledavši Katarinu Grand koja im se približavala, drže�i pod ruku Taljerana, on se osmehnu. "A gde ste se vi krili, lepotice?" upita je on kada su ih upoznali. "Imate francusko držanje, a englesko ime. Jeste li po ro�enju Engleskinja?" "Je suis d'Inde", odvrati Katarina Grand ljupko se osmehnuvši. Žermen ostade bez daha, a Napoleon pogleda prema Taljeranu, podigavši obrvu. Jer isto bi bilo da je rekla: "Ja sam potpuna neznalica", tako su njene re�i zazvu�ale. "Gospo�a Grand nije baš takva glupa�a kakvom želi da se predstavi", objasni Taljeran, iskrivivši lice u grimasu i pogledavši prema Žermen. "U stvari, smatram je jednom od najpametnijih žena u Evropi!" "Lepa žena ne mora uvek biti i pametna", složi se Napoleon, "ali pametna žena je uvek lepa." "Postideli ste me pred gospo�om de Stal", izjavi Katarina Grand. "Svi znaju da je ona najslavnija žena u Evropi. �ak je i knjigu napisala!" "Ona piše knjige", primeti Napoleon, uhvativši Katrinu pod ruku, "a o vama �e knjige biti pisane!" U tom trenutku pridruži im se i David, sve toplo pozdravivši sem gospo�e Grand. "Sli�nost je neverovatna, zar ne?" upita Taljeran, prozrevši slikareve misli. "Zato sam ti i namenio mesto pored gospo�e Grand za ve�erom. Reci mi, šta se dogodilo sa Sabinjankama? Voleo bih da kupim tu sliku, radi uspomene - ako je uopšte ugledala svetlost dana." "Završio sam je u zatvoru", re�e David, nervozno se nasmejavši. "Uskoro potom bila je izložena u Akademiji. Poznato vam je da sam mesece proveo u zatvoru po padu bra�e Robespjer." "I mene su strpali u zatvor u Marselju", nasmeja se Napoleon. "Iz istog razloga. Robespjerov brat Ogostin bio je moj veliki pristalica... ali o kakvoj to slici govorite? Ako je gospo�a Grand za nju pozirala, i mene bi zanimalo da je vidim." "Nije ona", odvrati David drhtavim glasom, "ve� neko na koga mnogo li�i. Na moju šti�enicu koja je... stradala za vreme Terora. Imao sam dve šti�enice..." "Valentinu i Mirelu", umeša se gospo�a de Stal. "Divne devojke... svuda su išle sa nama. Jedna je umrla - ali šta je bilo sa onom drugom, crvenokosom?" "Mislim da je i ona mrtva", odvrati Taljeran. "Ili bar gospo�a Grand tako tvrdi. Bile ste vrlo bliske prijateljice, zar ne, draga moja?" Katarina Grand je prebledela, ali je ipak uspela da se nasmeši dok se oporavljala od šoka. David je ošinu pogledom i htede nešto da kaže, ali ga Napoleon preduhitri. "Mirela? Ona je bila crvenokosa?" "Da", odvrati Taljeran. "Obe su bile opatice u Monglanu." "Monglanu!" prošaputa Napoleon, upiljivši se u Taljerana. Zatim skrenu pogled ponovo ka Davidu. "Kažete da su bile vaše šti�enice?" "Do svoje smrti", ponovi Taljeran, pomno posmatraju�i gospo�u Grand kako se gr�i. Zatim ponovo pogleda Davida. "Izgleda da te nešto mu�i", primeti on, uhvativši slikara pod ruku. "Meni nešto ne da mira", re�e Napoleon, pažljivo biraju�i re�i. "Gospodo, predlažem da otpratimo dame do plesne dvorane, pa da se onda povu�emo na nekoliko minuta u radnu sobu. Želeo bih ovo da raspravimo do kraja."

"Zašto, generale Bonaparta?" upita Taljeran. "Znate li nešto o te dve žene koje smo pomenuli?" "Znam. Bar o jednoj od njih", odvrati on iskreno. "Ako je to žena za koju verujem da jeste, ona se nedavno porodila u mom domu na Korzici!" "Živa je - i ima dete", re�e Taljeran pošto je povezao Napoleonovu i Davidovu pri�u. Moje dete, pomisli on, kora�aju�i po radnoj sobi, dok su druga dvojica pijuckala odli�nu Maderu sede�i pored vatre u udobnim naslonja�ama presvu�enim zlatnim damastom. "Ali gde bi sada mogla da bude? Bila je na Korzici i Magrebu - zatim se vratila u Francusku, gde je po�inila taj zlo�in o kome si mi ispri�ao." On pogleda u Davida koji je drhtao, jer je sada po prvi put nekome ispri�ao celu pri�u. "Ali Robespjer je mrtav. U Francuskoj nema više nikog ko za to zna osim tebe", re�e on Davidu. Gde bi ona mogla biti? Zašto se ne vrati?" "Možda �e stupiti u vezu sa mojom majkom", napomenu Napoleon. "Kao što sam vam rekao, ona je znala nastojnicu koja je pokrenula celu ovu igru. Mislim da se zove Madam de Rok." "Ali... ona je bila u Rusiji", re�e Taljeran, odjednom se okrenuvši prema ostalima, kada je shvatio šta to zna�i. "Katarina Velika je umrla prošle zime - gotovo pre godinu dana! Šta li se dogodilo sa nastojnicom kada je Pavle došao na presto?" "I sa figurama za koje je samo ona znala gde se nalaze?" dodade Napoleon. "Ja znam gde su neke od njih", izjavi David, progovorivši po prvi put od kada je završio svoju užasnu pri�u. Pogledao je Taljerana u o�i - i ovome bi neprijatno. Da li je David naslutio gde je Mirela provela poslednju no� u Parizu? Da li je Napoleon pogodio �ijeg je veli�anstvenog konja jahala kada se srela s njim i njegovom sestrom kod barikada? Ako jesu, možda su naslutili i kome je predala zlatno-srebrne figure Monglanske garniture pre no što je napustila Francusku. Pomno se zagledao u Davida, sa krajnje ravnodušnim izrazom lica, a David je nastavio. "Pre no što je umro, Robespjer mi je ispri�ao o Igri koja traje, a �iji je cilj da se prikupe te figure. Iza svega stajala je jedna žena - Bela Kraljica, njegova i Maraova pokroviteljica. Ona je bila ta koja je ubila one opatice koje su došle da traže Mirelu - i domogla se njihovih figura. Sam Bog zna koliko ih se do sada do�epala i da li je Mirela svesna opasnosti koja joj od nje preti. Ali vi bi trebalo da znate, gospodo. Mada je vreme Terora provela u Londonu, on ju je nazvao 'Ženom iz Indije'." 26. OLUJA Albionov An�eo stajao je pored Kamena No�i i video užas sli�an kometi, ili sli�niji još crvenoj planeti koja je nekada sadržala užasne lutaju�e komete u svojoj sferi... Spektar je sjao celom svojom užasnom dužinom boje�i Hram zracima krvi; i tada se za�u snažni Glas koji zatrese Hram. 'Amerika: Proro�anstvo', Vilijam Blejk I tako putovah po zemlji i bejah hodo�asnik celog svog života, usamljen i stranac koji se ose�ao tu�inom. Ti si u meni razvio tvoju umetnost pod dahom užasne oluje što tu besneše. Paracelzus Iskreno re�eno, zapanjila sam se kada sam �ula da je Solarin unuk Mini Renselas. Ali dok smo grabili niz Ribarske stepenice sa Lili, obavijeni tamom nadolaze�e oluje, nisam imala vremena da ga ispitujem o njegovom geneološkom stablu. More ispod nas pritiskala je tajanstvena crvena izmaglica, a kada sam se osvrnula i pogledala naviše, videla sam pri jezivom mese�evom sjaju tamnocrvene prste juga koji su nosili tone podignutog peska, kako puze nizbrdo prolaze�i kroz pukotine izme�u planina, kao da žele da nas š�epaju i zaustave.

Stigli smo do dokova na suprotnom kraju luke gde su bili usidreni privatni brodovi. Jedva sam nazirala njihove tamne obrise koji su se trzali na vetru, obavijeni peskom. Lili i ja nasumce zakora�ismo na palubu našeg brodi�a za Solarinom, odmah se uputivši pod palubu da smestimo Karioku, sakrijemo figure i da se oslobodimo peska koji nas je ve� peckao po koži i od koga su nam plu�a gorela. Na trenutak, dok sam zatvarala vrata male kabine, ugledala sam Solarina kako odvezuje brodi�, a onda sam pošla za Lili niz stepenice. Krenuli smo; motor je proradio i stao meko da brek�e. Pipala sam unaokolo, dok moji prsti nisu naišli na nešto što je imalo oblik lampe i mirisalo na kerozin. Upalila sam je kako bismo mogli da se sna�emo u maloj, ali bogato opremljenoj kabini. Sve je bilo obloženo tamnim drvetom i debelim tepisima, stolice presvu�ene kožom, uza zid se nalazio krevet na sprat, a u uglu je bila obešena ribarska mreža. Naspram kreveta nalazila se brodska kuhinja sa sudoperom i pe�i. Ali ni u jednom ormani�u nisam pronašla ni mrvicu hrane... ve� samo dobro snabdeven bar u jednom od njih. Otvorila sam konjak, dohvatila dve �aše za vodu, sa ta�kastim šarama i obema nam dobrano nasula. "Nadam se da Solarin ume da upravlja ovom stvar�icom", primeti Lili, pošteno otpivši. "Ne budi smešna", rekoh joj, shvativši posle prvog ošamu�uju�eg gutljaja koliko je vremena prošlo od kada ništa nisam jela. "Jedrilice nemaju motore. Zar ne �uješ buku?" "Ako se radi o obi�nom motornom �amcu", nastavi Lili, "šta �e mu onda svi ti jarboli pobodeni po sredini? Da bi lepše izgledao?" Pošto ih je pomenula, i meni se u�inilo da sam ih videla. Ne�emo valjda isploviti na otvoreno more po ovakvom vremenu u jedrilici . �ak ni Solarin nije mogao biti toliko samouveren. Za svaki slu�aj, odlu�ih da proverim. Popeh se uz uske stepenice koje su vodile do male kapetanske kabine uz �ije zidove se protezala tapacirana klupa. Ve� smo se izvukli iz luke i imali smo malu prednost pred naletima crvenog peska koji su se obrušili na Alžir. Vetar je bio jak, mesec pun, a pri njegovoj hladnoj svetlosti prvi put sam dobro pogledala brod koji je trebalo da nas prebaci u sigurnost. Bio je ve�i no što sam mislila, sa predivnom palubom od ru�no obra�ene tikovine. Svuda unaokolo protezala se ugla�ana mesingana ograda, a mala kapetanska kabina u kojoj sam stajala bila je pretrpana najmodernijom nauti�kom opremom. Ne jedan ve� dva velika jarbola uzdizala su se prema sve mra�nijem nebu. Solarin je, drže�i jednom rukom kormilo, drugom izvla�io urolano platno kroz rupu na podu. "Jedrilica?" upitah, posmatrjau�i ga kako radi. "Ke�", promrmlja on, i dalje izvla�e�i tkaninu. "To je najbolje što sam uspeo da ukradem za tako kratko vreme, ali svejedno je to dobar brod - trideset sedam stopa i jar." Šta god da to zna�ilo. "Divno. Ukradeni jedrenjak", primetih. "Ni ja ni Lili nemamo pojma o jedrenju. Nadam se da ti imaš." "Svakako da imam", šmrknu on. "Odrastao sam na Crnom moru." "Pa šta? Ja stanujem na Menhetnu - ostrvu okruženom �amcima. To ne zna�i da znam kako se njima upravlja po oluji." "Možda bismo i uspeli da pobedimo ovu oluju ako prestaneš da se žališ i pomogneš mi da podignem ova jedra. Re�i �u ti šta treba da radiš - mogu sam s njima da izi�em na kraj jednom kada budu postavljena. Ako brzo isplovimo, mogli bismo ve� da pro�emo i Minorku pre no što ovo udari." I tako se latih posla, slede�i njegova uputstva. Konopci, takozvane škote i podiza�i jedara upredeni od konoplje, sekli su mi prste dok sam ih vukla. Jedra - jardi jedara od ru�no sašivenog egipatskog pamuka - zvali su se "flok" ili "krmeno jedro". Pri�vrstili smo dva za prednji jarbol i jedan za "krmeni", kako ga je Solarin zvao. Vukla sam svom snagom dok mi je on dovikivao uputstva - a zatim sam privezala neke konopce za metalne alke pri�vrš�ene za palubu, nadaju�i se da nisam pogrešila. Kada smo podigli sva tri jedra, brod je odjednom postao neverovatno lep i zapanjuju�e brzo je jurnuo napred. "Bila si dobra", re�e Solarin, kada mu se pridružih u kapetanskoj kabini. "Ovo je dobar brod..." Za�utao je i zagledao se u mene. "Zašto ne po�eš dole da se malo odmoriš? Vidi se da ti je potrebno. Igra još nije gotova."

To je bilo ta�no. Ni sama ne znam od kada nisam spavala, ako ne ra�unam ono malo sna što sam uhvatila u avionu iz Orana pre dvanaest �asova, mada mi se �inilo da su od tada prošli dani. Tako�e se nisam ni okupala, ve� se samo smo�ila u moru. Ali pre no što me svladaju umor i glad, morala sam da saznam neke stvari. "Rekao si da idemo za Marselj", po�eh. "Zar nas Šarif ne�e prvo tamo potražiti sa onim svojim delijama, kada shvati da više nismo u Alžiru?" "Doplovi�emo blizu La Kamarga", re�e Solarin, gurnuvši me na sedište, a u narednom trenutku preko naših glava prelete ogromni talas. "Kamelov privatni avion nas �eka na obližnjem potezu tla. Ali ne�e �ekati ve�no - teško mu je bilo da i ovo sredi - zato je važno da imamo dobar vetar." "Zašto mi ne kažeš šta se, u stvari, dešava?" upitah. "Zašto nikada nisi pomenuo da ti je Mini baka i da poznaješ Kamela? Kao prvo, kako si se našao u igri? Mislile smo da te je Mordekaj vrbovao." "I jeste", odvrati mi on, ne odvra�aju�i pogled od sve tamnijeg mora. "Pre no što sam došao u Njujork, baku sam sreo samo jedanput, još kao dete. U to vreme nisam imao više od šest godina, ali to nikada ne�u zaboraviti..." Zastao je i za trenutak je izgledalo da se izgubio u se�anjima. Nisam želela da mu prekinem tok misli, ve� sam sa�ekala da sam nastavi. "Dedu nikada nisam upoznao", re�e on lagano. "Umro je pre no što sam se rodio. Kasnije se udala za Renselasa - a po njegovoj smrti za Kamelovog oca. Kamela sam prvi put sreo po svom dolasku u Alžir. Mordekaj je došao u Rusiju da me uvede u Igru. Ne znam kako ga je Mini upoznala, ali on je sigurno najnemilosrdniji igra� od Aljehina, premda mnogo šarmantniji. Od njega sam nau�io dosta o tehnici i to za ono kratko vreme koje smo proveli igraju�i." "Ali on nije došao u Rusiju da sa tobom igra šah", upadoh mu u re�. "I nije", nasmeja se Solarin. "Došao je da potraži tablu i mislio je da bih mu ja mogao pomo�i da je se dokopa." "I jesi li?" "Ne", odvrati Solarin, uperivši u mene svoje zelene o�i �ije dubine nisam mogla da doku�im. "Pomogao sam im da do�u do tebe. Zar to nije bilo dovoljno?" Želela sam da mu postavim još nekoliko pitanja, ali od njegovog pogleda bilo mi je neprijatno - ne znam zašto. Vetar je postao još ja�i i donosio je sa sobom bockavi pesak. Odjednom sam osetila veliki umor. Po�ela sam da se dižem, ali me Solarin ponovo gurnu nazad. "Pazi na debljenjak", opomenu me on. "Ponovo menjamo pravac." Okrenuvši jedro na drugu stranu, dade mi znak da si�em dole. "Pozva�u te ako mi budeš potrebna", re�e. Kada sam sišla niz strme stepenice, zatekla sam Lili na donjem ležaju kako hrani Karioku keksima umo�enim u vodu. Pored nje na krevetu nalazila se otvorena posuda sa maslacem od kikirikija koju je negde uspela da prona�e, kao i nekoliko pakovanja keksa i tosta. Primetila sam da Lili više nije onako debela, ve� da izgleda prili�no vitko, da joj je nos, izgoreo na suncu, po�eo da tamni, kao i da joj prljava mikroskopska haljina prianja uz obline, a ne više uz salo. "Pojedi nešto", re�e ona. "Od ovog ljuljana sve mi je više muka - nisam mogla da uzmem ni zalogaj." Ovde u kabini mnogo se ja�e ose�alo udaranje talasa o �amac. Lakomo progutah nešto keksa debelo premazanog maslacem od kikirikija, zalih ih ostacima konjaka i uspuzah se na gornji ležaj. "Trebalo bi malo da odspavamo", rekoh joj. "�eka nas duga no� - a sutra još duži dan." "Ve� je sutra", primeti Lili, ustavši da pogleda na sat. Zatim je ugasila lampu. �ula sam kako škripe federi na donjem ležaju dok su se ona i Karioka nameštali za spavanje. To je poslednji zvuk koga se se�am pre no što sam odlutala u zemlju snova. Ne bih umela da kažem kada sam �ula prvi udar. Sanjala sam da se nalazim na dnu mora, da puzim kroz meki pesak dok se voda svuda oko mene talasa. U mom su snu figure Monglanske garniture oživele i pokušavale da izi�u iz moje torbe. Upirala sam se da ih vratim unutra i krenem prema obali, ali stopala su mi

stalno tonula iznova u glib. Morala sam da udahnem vazduh. Upravo sam pokušavala da se do�epam površine kada je naišao veliki talas i ponovo me gurnuo na dno. Otvorila sam o�i, ali u prvi mah nisam znala gde sam. Pogledala sam kroz okrugli prozor koji je bio pod vodom. A onda se brodi� nagnuo na drugu stranu i ja sam izletela iz kreveta, udarivši o elemente brodske kuhinje na suprotnoj strani. Ustala sam s poda sva mokra. Voda u kabini dopirala mi je do kolena i pljuskala je svuda unaokolo. Talasi su povremeno dopirali do Lilinog donjeg ležaja; ona je i dalje spavala, a Karioka se popeo na nju kako ne bi pokvasio si�ušne šape. Nešto nije bilo u redu. "Probudi se!" povikah, a moj glas nadja�aše udari vode i škripa spona. Pokušavala sam da održim ravnotežu, dok sam je gurala prema vise�oj mreži. Gde su se nalazile pumpe? Zar ne bi trebalo same da se uklju�e kada se nakupi toliko vode? "Oh, Bože", zastenja Lili, pokušavši da se uspravi. "Povra�a mi se." "Ne sada!" Nekako je odvukoh do mreže. Pridržavaju�i jednom rukom nju, drugom sam izvukla pojaseve za spasavanje. Ubacila sam je u mrežu koja se ljuljala, zatim sam dohvatila Karioku i ubacila ga tako�e u mrežu upravo u trenutku kada je Lilin stomak po�eo da se ozbiljno buni. Dohvatila sam plasti�nu kesu što je plivala u blizini i prinela je Lilinom licu. Povratila je sve kekse, a zatim podigla pogled prema meni kolutaju�i o�ima. "Gde je Solarin?" upita ona, nadglasavši zavijanje vetra i vode. "Ne znam", rekoh, dobacivši joj jedan pojas za spasavanje, dok sam drugi sama navukla, probijaju�i se kroz sve dublju vodu. "Navuci to - idem gore da vidim gde je." Voda se u naletima slivala niz stepenice. Vrata iznad mene udarala su o zid. Zgrabila sam ih, povukla za sobom i jedva zatvorila pod jakim naletom vode. Zatim sam se osvrnula unaokolo - i zažalila što sam to u�inila. Brod je bio jako nagnut na desnu stranu, klizio je dijagonalno unazad niz jedan veliki talas. Voda se prelivala preko palube i punila kapetansku kabinu. Debljenjak se oslobodio i visio je, ljuljaju�i se preko boka. Jedno od prednjih jedara, mokro i teško, otka�ilo se i jednim delom se vuklo kroz vodu. Na nekih šest stopa od mene Solarin je ležao s nogama u kapetanskoj kabini a gornjim delom tela na palubi; kada je naišao novi snažni talas i poklopio ga, on kao da je zamlatarao rukama po daskama. Voda ga je zatim podigla i povukla za sobom! Zgrabila sam kormilo i sko�ila da ga zadržim, uhvativši ga za boso stopalo i nogavicu od pantalona dok je voda neumoljivo povla�ila njegovo beživotno telo... ali voda se nije predavala. U narednom trenutku mi se otrgao. Poleteo je preko uskog dela palube i udario o ogradu, a zatim je talas po�eo da ga diže i nosi prema ivici ograde! Bacila sam se naglava�ke preko klizave palube, koriste�i se svime što sam imala - pal�evima, šakama - hvatala sam se za alke na palubi, pokušavaju�i da puze�i dospem preko nagnute palube do mesta gde se on nalazio. Uleteli smo u središte talasa, a sa druge strane te vododerine obrušavao se novi vodeni zid visine jedne �etvorospratnice. Naletela sam na Solarina, zgrabila ga za košulju i po�ela da ga vu�em uz nagnutu palubu, bore�i se s vodom i ulažu�i u to svu svoju snagu. Sam Bog zna kako sam ga dovukla do kapetanske kabine i ubacila ga naglava�ke unutra. Zatim sam mu izvukla glavu iz vode, gurnula ga na klupu i opalila mu nekoliko dobrih šamara. Rana na glavi mu je krvarila, krv mu se slivala preko uveta. Stala sam da vi�em, nadja�avaju� vetar i vodu dok je brodi� sve brže i brže klizio niz zid talasa. On kona�no otvori o�i i mutnim pogledom se zagleda u mene, a zatim ih ponovo �vrsto zatvori kako bi se zaštitio od pene. "Vrtimo se!" povikah. "Šta �emo sad?" Solarin se uspravi na klupi, uhvativši se za zid kapetanske kabine, i hitro pre�e pogledom unaokolo. "Smesta spusti jedra..." Zatim me š�epa za šake i spusti ih na kormilo. "Okre�i nadesmo!" povika on, dok se mu�io da ustane. "Nadesno?" ponovih sva u panici.

"Na ovu stranu!" razdra se on i sru�i se nazad na klupu pored mene; rana na glavi mu je strašno krvarila. Ja sam gr�evito stezala kormilo, a voda nas je prala sa svih strana. Vrtela sam kormilo što sam snažnije mogla, a brodi� se i dalje obrušavao. Okretala sam ga i okretala dok se nismo nagnuli sasvim na bok. Bila sam ube�ena da �emo se prevrnuti - sama nas je sila teže vukla nadole dok se vodeni zid nadnosio nad nama, zatamnjuju�i blatnjavo sme�u svetlost jutarnjeg neba. "Podiga�i!" zaurla Solarin, zgrabivši me. Trenutak sam ga posmatrala, a zatim sam ga gurnula prema kormilu koje je zgrabio svom svojom snagom. U ustima sam ve� ose�ala ukus straha. Solarin je i dalje usmeravao brodi� prema osnovi talasa koji se približavao; zatim je zgrabio sekiru i tutnuo mi je u šake. Ispuzah iz kapetanske kabine i uputih se pravo prema prednjem jarbolu. Talas iznad nas postajao je sve viši, dok pena na vrhu nije po�ela da se uvija prema unutra. Ništa nisam videla jer je voda, tako re�i, progutala brod. Tutnjava hiljada tona vode bila je zaglušuju�a. Prestavši da mislim na bilo šta, napola sam se klizala, a napola puzala prema jarbolu. Gr�evito sam se uhvatila za njega. Udarala sam po podupira�u dok se uže nije otka�ilo i spiralno poletelo poput raspetljanog klupka zve�arki. Konopac se oslobodio, a ja sam se ispružila po palubi upravo u trenutku kada se na nas obrušio novi snažni nalet vode poput brzog voza. Svuda unaokolo bila su razbacana jedra, a do mojih ušiju dopro je i zastrašuju�i zvuk pucanja drveta. Vodeni zid sru�io se na nas. Lice mi zasuše kamen�i�i i pesak; niz grlo mi se slivala voda dok sam se borila da ne zakašljem i pokušavala da do�em do vazduha. Snaga vode me je otrgla od jarbola i odbacila unazad tako da više nisam znala šta je gore, a šta dole. U šta god da sam udarila, pokušala sam da se zadržim, upiru�i se iz sve snage, dok je voda bez prestanka nadolazila. Prednji deo brodi�a propeo se u vazduh, a zatim opet zaronio. Prljava, siva pena zasipala je brod dok smo se pomamno ljuljali na talasima - ali još smo bili na površini. Cela paluba bila je prekrivena jedrima; neka su se �ak vukla i po moru, a neka mi svojom težinom pritiskala noge dok sam pokušavala da se izvu�em. Krenula sam zatim prema stražnjem jedru, zgrabivši sekiru zatrpanu gomilom jedara na neke tri stope od mene. Ta su jedra mogla isto tako pasti i meni na glavu, pomislih dok sam tr�ala okolo, drže�i se za ogradu. Solarin je u kapetanskoj kabini sklanjao jedra i �vrsto držao kormilo. Krv mu je ulepila vlažnu, plavu kosu poput kakvog grimiznog bedža sa koga je kapala na kragnu. "Spusti to jedro!" urlao je za mnom. "Upotrebi šta god na�eš - samo ga spusti pre no što nas ponovo zaka�i." Snažno je povla�io prednja jedra, stoje�i u kapetanskoj kabini. Ležala su razvu�ena posvuda poput kože kakve utopljene životinje. Odvojila sam pomo�u sekire stražnji podupira� od kuke, ali vetar je bio tako snažan da sam se dobrano namu�ila pre no što sam uspela da spustim jedro. Kada mi je to kona�no pošlo za rukom i kada sam ga koliko sam mogla svezala, potra�ala sam pogrbljena preko palube, šljapkaju�i bosim nogama po vodi i zabijaju�i prste poput klinova u zidove palube. Bila sam mokra do gole kože, ali sam uspela da izvu�em prednji flok, potežu�i svom snagom dok je on lupkao po moru; zatim sam ga izvukla iz vode koja se slivala sa palube. Solarin je uvla�io glavni debljenjak, koji je lepetao unaokolo poput slomljene ruke. Usko�ila sam u kapetansku kabinu u kojoj se Solarin rvao sa kormilom. Brodi� je i dalje poskakivao unaokolo poput orahove ljuske po tamnoj, blatnjavoj pustoši. Iako je more i dalje bilo nemirno i divlje, zasipalo nas penom i bacalo tamo-amo, nije više bilo talasa poput onog koji nas je malopre poklopio. Sve mi je to li�ilo na pojavu nekog �udnog duha koji se oslobodio iz boce na dnu mora, izvesno kra�e vreme besneo, a potom nestao. Bar sam se nadala da je tako. Bila sam iscrpljena - i prosto nisam verovala da sam još živa. Sedela sam, tresu�i se od hladno�e i straha i posmatraju�i Solarinov profil dok je on motrio na talase. Bio je napet kao da sedi za šahovskom tablom, kao da je i to bilo pitanje života ili smrti. "Ja sam majstor u ovoj igri", setila sam se da je jednom kazao. "Ko pobe�uje?" upitala sam ga, a on je odgovorio: "Ja, ja uvek pobe�ujem."

Solarin se �utke borio s kormilom, a meni se �inilo da prolaze sati dok sam samo sedela sva uko�ena i smrznuta, ne misle�i ni na šta. Vetar je slabio, ali talasi su i dalje bili visoki zbog �ega smo plovili kao de se kre�emo po cirkuskom toboganu. Vi�ala sam ve� te oluje koje su na Sredozemlju dolazile i prolazile, �iji su se talasi peli stepenicama luke Sidi Fredj i do deset stopa u visinu, da bi zatim nestale kao da su usisane u vakuum. Molila sam se da i ova bude takva. Kada sam primetila da se mra�no nebo nad nama povla�i pred blatnjavo-sme�im u daljini, kona�no sam progovorila. "Ako misliš da �e izvesno vreme vladati zatišje", obratih se Solarinu, "pošla bih dole da vidim je li Lili još živa." "Samo �as i onda možeš po�i." Okrenuo je prema meni onu stranu lica koja mu je bila umrljana krvlju i vodom, dok mu je voda kapala sa zamršene kose, slivaju�i mu se niz nos i bradu. "Prvo bih želeo da ti se zahvalim što si mi spasla život." "�ini mi se da si ti spasao moj", rekoh mu s osmehom, mada sam se i dalje tresla od hladno�e i straha. "Sama ne bih znala odakle da krenem..." Solarin me je netremice gledao, i dalje drže�i kormilo. Pre no što sam uspela bilo šta da preduzmem, nagnuo se prema meni - usne su mu bile tople, a sa mokre kose voda stade da mu se cedi na moje lice kada novi nalet pene prelete preko pregiba, ponovo nas skvasivši svojim bockavim prstima koji su udarali poput bi�a. Solarin se oslonio o kormilo i privukao me k sebi; toplim prstima dodirivao me je tamo gde mi se mokra košulja pripila uz kožu. Kada me je ponovo poljubio, ovog puta duže, kao da me je pogodila struja. Talasi su se valjali. To je, nema sumnje, bio razlog što sam u dubini stomaka osetila nešto �udno. Nisam mogla ni da se pokrenem dok me je sve dublje i dublje prožimala toplota koju je prenosio na mene. Kona�no se odvojio od mene i zagledao mi se u o�i s osmehom na usnama. "Ako ovako nastavim, sigurno �emo se udaviti", re�e on. Usne su mu i dalje bile na svega nekoliko in�a od mojih. Nevoljno je ponovo dohvatio kormilo. Namrštenih ve�a, opet se usredsredio na more. "Bi�e bolje da si�eš", re�e on lagano, kao da o ne�emu razmišlja. Više me nije pogledao. "Pokuša�u da na�em nešto da ti previjem glavu", rekoh mu, besna na samu sebe što mi je glas bio tako slab. More je i dalje besnelo, a tamni zidovi vode kretali su se svuda oko nas. Ali to nije moglo da objasni ose�anja koja su me prožimala dok sam posmatrala njegovu mokru kosu koja se cedila i mesta na kojima mu je mokra, pocepana košulja prianjala uz vitko, miši�avo telo. Nikako nisam mogla da se povratim dok sam se spuštala niz stepenice. Pomislih, Solarin me je, nema sumnje, zagrlio iz zahvalnosti - i to je bilo sve. Zašto mi je onda stomak razdiralo to �udno ose�anje? Zašto sam još pred sobom videla njegove prozra�ne, zelene o�i, tako prodorne u trenutku pre no što me je poljubio? Probijala sam se kroz kabinu pri nejasnoj svetlosti što je dopirala kroz okrugli prozor. Mreža se otka�ila sa zida. Lili je sedela u uglu, drže�i ukaljanog Karioku u krilu. On joj se nožicama oslonio o grudi i pokušavao da je lizne po licu. Živnuo je kada me je �uo kako se probijam kroz slanu vodu nesigurnim korakom, udaraju�i �as u kuhinjske elemente �as o krevete. U prolazu sam vadila predmete iz vode i ubacivala ih u sudoperu. "Kako si?" upitah Lili. Cela kabina smrdela je na povra�anje. Nisam imala naro�itu želju da zagledam vodu kroz koju sam gazila. "Umre�emo", mrmljala je ona. "Blagi Bože, posle svega što smo preživele, ipak �emo umreti. I to sve zbog tih prokletih figura." "Gde su?" upitah upani�eno, pomislivši da je moj san možda predstavljao opomenu. "Ovde su u torbi", re�e ona, izvukavši vre�u iz vode u kojoj je sedela. "Kada se brodi� onako strašno strmoglavio, poletele su preko prostorije i udarile me - a mreža se otka�ila. Sva sam u modricama..." Lice joj je bilo svo umrljano od suza i prljave vode. "Skloni�u ih", rekoh joj. Zgrabivši vre�u, gurnuh je u ormani� ispod sudopere i zatvorih vrata. "Mislim da �emo uspeti da se izvu�emo. Oluja se

smiruje. Ali Solarin je zadobio gadan udarac po glavi. Moram na�i nešto �ime bih mu o�istila posekotinu." "Videla sam u kupatilu neke lekarije", obavesti me ona slabim glasom, pokušavši da ustane. "Oh, Bože, baš mi je muka." "Pokušaj da se vratiš u krevet", predložih joj. "Možda je gornji ležaj najsuvlje mesto što �eš ga na�i u ovoj prostoriji. Vrati�u se gore da mu pomognem." Kada sam izišla iz malog kupatila sa natopljenom kutijom za prvu pomo� koju sam otkrila me�u otpacima, našla sam Lili na gornjem ležaju kako leži na boku i je�i. Karioka je pokušavao da se zavu�e pod nju traže�i neko toplije mesto. Oboje sam ih pomilovala po mokrim glavama, a zatim se s naporom ponovo popela uz škripave stepenice, dok se brodi� ljuljao i propinjao poda mnom. Nebo je sada ve� bilo svetlije - boje �okoladnog mleka - a daleko ispred nas primetila sam nešto što je li�ilo na mrlju sun�eve svetlosti na površini vode. Da li je mogu�e da je ono najgore prošlo? Osetila sam olakšanje i spustila se na klupu pored Solarina. "Nigde ni par�eta suvog zavoja", rekoh mu, otvaraju�i metalnu kutiju za prvu pomo� iz koje je curela voda. Zatim sam po�ela da preturam po njoj. "Ali ima joda, a tu su i makaze..." Solarin baci pogled na kutiju, izvadi punu tubu neke klizave masti i dodade mi je, ne podigavši pogled. "Možeš me ovim namazati, ako ho�eš", izgovori on, usmerivši pogled ponovo na vodu i otkop�avaju�i jednom rukom košulju. "Dezinfekova�e ranu i delimi�no zaustaviti krvarenje. Mogla bi zatim da ise�eš moju košulju u trake za povijanje..." Pomogla sam mu da skine vlažnu košulju sa ramena i izvu�e ruku, ne skidaju�i pogled sa mora. Ose�ala sam toplinu njegove kože na samo nekoliko in�a od sebe. Pokušala sam da ne mislim na to kada je ponovo progovorio. "Oluja jenjava", re�e on kao da razgovara sam sa sobom. "Ali �ekaju nas mnogi problemi. Debljenjak se polomio, a flok se raspao. Ne možemo sti�i do Marselja. Pored toga, dosta smo skrenuli sa kursa - mora�u da odredim gde se nalazimo. �im mi zaviješ ranu, preuze�eš kormilo, a ja �u malo pogledati karte." Lice mu je bilo poput maske dok je zurio u more, a ja pokušavala da ne gledam u njegovo telo, na samo nekoliko in�a o moga, dok je nag do pojasa sedeo na klupi. Šta se to dešavalo sa mnom? Razmišljala sam. Mora da sam skrenula usled svih nedavnih užasa koji su me snašli, ali sve o �emu sam mogla da razmišljam dok se brodi� kretao preko talasa, bile su njegove tople usne i boja njegovih o�iju zagledanih u moje... "Ako ne stignemo do Marselja", primetih, nateravši sebe da se priberem, "avion �e poleteti bez nas?" "Da", odvrati Solarin, �udno se osmehuju�i i ne skidaju�i pogled s mora. "Kakva grozota - možda �emo biti primorani da se iskrcamo na nekom udaljenom mestu. Mogu meseci pro�i pre nego što na�emo neki prevoz." Dok je on govorio, ja sam klekla i stala da mu razmazujem mast po glavi. "Užas... šta bi uradila da zaglaviš na nekom pustom ostrvu sa ludim Rusom koji može da te zabavi samo šahom?" "Pretpostavljam da bih nau�ila da ga igram", odvratih, zavijaju�i mu glavu. On se odjednom trgnu. "Zavoji mogu da pri�ekaju", re�e on, zgrabivši me za zglavke šaka u kojima sam držala gomilu lekarija i traka napravljenih od njegove košulje. Nagnao me je da ustanem i dok sam tako stajala na klupi, on me rukama obujmi oko nogu, prebaci me preko ramena poput vre�e krompira i preko sedišta izi�e iz kapetanske kabine na palubu, dok se brodi� i dalje kotrljao preko talasa. "Šta to radiš?" nasmejah se, lica priljubljenog uz njegova le�a dok mi se krv slivala u glavu. On me pusti da skliznem uz njegovo telo i dodirnem stopalima palubu. Voda se prelivala preko naših bosih stopala dok smo tako stajali jedno naspram drugoga, održavaju�i ravnotežu. "Pokaza�u ti šta još ruski šahovski velemajstor ume", re�e on, posmatraju�i me. Sivozelene o�i mu se nisu smešile. Privukao me je k sebi i naše usne i tela se sretoše. Ose�ala sam toplinu njegovog nagog tela kroz mokru košulju. Slana voda kapala mi je s njegovog lica u otvorena usta dok mi je

ljubio o�i, lice. Šake su mu bile zapletene u moju mokru kosu. Kroz hladnu, mokru tkaninu koja se lepila za mene ose�ala sam kako me i samu obliva toplina, tope�i me iznutra kao što sunce leti topi led. Uhvatila sam ga za ramena i zarila lice u njegovu �vrstu kožu na golim prsima. Solarin mi je nežno šaputao na uvo dok se brod propinjao i spuštao, a mi se pomerali zajedno s njim... "Poželeo sam te još onog dana u šahovskom klubu." Povukao mi je lice unazad kako bi mi se zagledao u o�i. "Poželeo sam da te uzmem tamo na podu - bez obzira na sve one radnike. One no�i kada sam otišao u tvoj stan da ostavim poruku, umalo nisam ostao, nadaju�i se da �eš nekim slu�ajem ranije sti�i ku�i i tamo me zate�i..." "Da bi mi poželeo dobrodošlicu u Igru?" nasmeših se. "Do �avola i s tom Igrom", izgovori on ogor�eno, posmatraju�i me tim svojim o�ima nalik na dva tamno zelena bazena strasti. "Rekli su mi da ti ne prilazim... da se ne upuštam s tobom ni u kakvu vezu. Svake no�i razmišljao sam o tome, želeo te. Blagi Bože, trebalo je to da uradim još pre nekoliko meseci..." Po�eo je da mi otkop�ava košulju. Prstima je prelazio preko moje kože i ja osetih kako nas povezuje neka užasna sila, koja iz mene izvla�i sve osim jedne misli. On me podiže i položi na mokra i zgužvana jedra. Pena nas je prskala sa svakim naletom talasa. Jarboli iznad nas su škripali, nebo je bilo bledožu�kasto. Solarin me je posmatrao, glave nadnete nada mnom, prelaze�i usnama preko moje kože poput vode i dodiruju�i mi mokro telo na mestima gde mi je uklonio ode�u. Njegovo se telo spajalo sa mojim toplinom i žestinom katalizatora. Uhvatila sam se za njegova ramena osetivši da me njegova strast razara. Tela su nam se kretala s takvom žestinom i primarnom snagom poput mora koje se valjalo pod nama. Osetila sam kako propadam - propadam, a onda sam za�ula Solarinovo tiho je�anje. Osetila sam kako mi zariva zube u telo, kako njegovo telo uranja u moje. Solarin je ležao preko mog tela na jedrima, jedne šake zapletene u moju kosu, dok mu se sa plave glave voda cedila po mojim grudima, a zatim oticala do pupka. Kako je to bilo �udno, pomislih dok sam spuštala šaku na njegovu glavu; �ini mi se kao da ga poznajem celog života, a sreli smo se svega tri puta - ovo je bio �etvrti. O Solarinu nisam znala ništa osim onoga što sam �ula od Lili i Hermanolda u klubu i onoga �ega se Nim prisetio iz svojih �asopisa o šahu. Nisam imala pojma gde Solarin živi, kako provodi vreme, ko su mu prijatlji, da li jede jaja za doru�ak, spava li u pidžami. Nikada ga nisam pitala kako je umakao svojim �uvarima iz KGB-ea i zašto su oni uopšte bili uz njega. Niti sam znala kako to da je ro�enu baku sreo samo jednom ranije. Odjednom mi je sinulo zašto sam naslikala njegov portret još pre no što sam ga i upoznala. Verovatno sam ga primetila dok se motao oko mog stana na biciklu, a da to nisam svesno upamtila. Ali �ak ni to nije bilo važno. Bilo je stvari koje odista nisam morala da znam - natprirodne odnose i doga�aje koji predstavljaju stožere u životima ve�ine drugih ljudi. Ali ne i u mom. Kada je Solarin bio u pitanju, uspela sam da zavirim ispod tajne, maske hladne spoljašnosti - i da sagledam ono što se nalazilo u samom jezgru. A tamo sam videla strast, neutaživu že� za životom - strast za otkrivanjem istine koja se nahodi iza vela. Ta mi je strast bila bliska, jer je bila sli�na mojoj. To je bilo ono što je Mini videla u meni i zbog �ega me je želela - zbog te strasti, koju je ona onda usmerila ka potrazi za figurama. Zato je upozorila unuka da me zaštiti, ali da mi ne smeta, da se ne upušta sa mnom. Kada se Solarin okrenuo i pritisnuo usne na moj stomak, osetila sam prijatnu jezu kako mi se penje uz ki�mu. Dodirnuh mu kosu. Nije bila u pravu, pomislih. Postojao je sastojak koji je previdela u alehmijskom napitku što ga je spravila da bi zauvek pobedila zlo. Sastojak na koji je zaboravila bila je ljubav. More se smirilo i sada smo se ljuljuškali na blatnjavo sme�im talasima. Posle dužeg vremena smo se pomerili. Nebo je postalo sjajno i potpuno belo, sjalo je bez sunca. Potražismo našu hladnu, vlažnu ode�u i uvukosmo se u nju. Bez ijedne re�i Solarin dohvati nekoliko traka svoje bivše košulje i njima

obrisa svoju krv sa mog tela. Zatim me pogleda o�ima zelenim kao more i osmehnu se. "Imam za tebe neke loše vesti", re�e, obgrlivši me jednom rukom, a drugom pokaza preko blagih, tamnih talasa. Tamo u daljini, svetlucaju�i naspram odsjaja vode, uzdizalo se nešto što je li�ilo na fatamorganu. "Zemlja", prošaputao mi je u uvo. "Pre dva sata, ne znam šta bih dao za takav prizor. Ali sada, radije bih se pretvarao da taj prizor nije stvaran..." Ostrvo se zvalo Formentera i nalazilo se na južnom zavoju balearskog arhipelaga, nedaleko od isto�ne obale Španije. To je zna�ilo, brzo sam sra�unala, da nas je oluja odvukla 150 milja na istok od našeg prvobitnog kursa, tako da smo sada bili podjednako udaljeni od Gibraltara i Marselja. Bilo je gotovo nemogu�e sti�i u predvi�eno vreme na avion koji �e nas �ekati na tom potezu tla blizu Kamarga, �ak i pod uslovom da smo imali ispravan brodi�. Ali sa polomljenim debljenjakom, pocepanim jedrima i opštim haosom na palubi - morali smo pristati da utvrdimo štetu i izvršimo brojne popravke. Kada nas je Solarin dovezao pomo�u pouzdanog malog motora do usamljenog zaliva na južnom delu ostrva, sišla sam dole da pozovem Lili kako bismo zajedno napravili alternativni plan. "Nikada nisam ni sanjala da �u osetiti olakšanje što sam provela no� ljuljaju�i se u sanduku punom vode", zabezeknuto primeti Lili kada vide na šta li�i paluba. "Ovde kao da je vo�en rat. Hvala Bogu što mi je bilo muka i što nisam prisustvovala ovoj katastrofi." Iako je još u licu izgledala dosta izbe�eno, �inilo se da joj se vratila pre�ašnja snaga. Stala je da kora�a po palubi prekrivenoj otpacima i natopljenim platnom, udišu�i svež vazduh. "Imamo problem", rekoh joj �im sve troje sedosmo da porazgovaramo. "Ne možemo sti�i na avion. Moramo smisliti kako da se dokopamo Menhetna, a da pri tom nigde ne moramo da pro�emo s ovim figurama kroz carinu, to jest da zaobi�emo pasošku kontrolu." "Mi sovjetski gra�ani", stade da joj objašnjava Solarin jer ga je za�u�eno pogledala, "nemamo baš 'carte blanche' da putujemo gde nam je volja. Pored toga, Šarif �e paziti na sve aerodrome uklju�uju�i, ube�en sam, i one na Ibici i Majorki. Pošto sam obe�ao Mini da �u vas obe žive i zdrave vratiti - zajedno sa figurama - izloži�u vam svoj plan." "Samo napred - trenutno sam za, bilo šta da predložiš", re�e Lili, razmršuju�i Kariokino mokru i slepljenu dlaku dok se on otimao da joj pobegne iz krila. "Formentera je malo ribarsko ostrvo. Meštani su navikli da ovamo svra�aju preko dana povremeni posetioci sa Ibice. Ova draga je dosta zaklonjena - niko nas ne�e primetiti. Predlažem da odemo do lokalnog mesta, kupimo novu ode�u i zalihe i raspitamo se da li bismo mogli da nabavimo novo jedro i alat. To �e verovatno dosta da košta, ali za otprilike nedelju dana mo�i �emo ponovo da zaplovimo i jednostavno �emo oti�i tiho kao što smo i došli. "Zvu�i sjajno", složi se Lili. "Još imam dosta vlažnog novca. Nova ode�a bi mi svakako dobro došla, kao i nekoliko dana odmora od ove histerije. A kada svi budemo ponovo u top-formi, gde predlažeš da krenemo?" "U Njujork", odvrati Solarin, "preko Bahamskih ostrva, a zatim preko okeana." "Šta?!!" povikasmo Lili i ja u glas. "Do Njujorka mora da ima �etiri hiljade milja", dodadoh užasnuta, "i ti misliš da ih pre�emo brodom koji je jedva preživeo tri stotine po oluji." "U stvari, �eka nas gotovo pet hiljada putem koji imam na umu", primeti Solarin uz osmeh. "Ako je Kolumbo uspeo, zašto ne bismo i mi? Ovo je možda najgore doba godine za plovidbu po Sredozemlju, ali je zato najpogodnije za prelazak preko Atlantika. Uz pristojan povetarac, sti�i �emo za manje od mesec dana - a vas dve �ete za to vreme postati odli�ni mornari." Lili i ja smo bile suviše iscrpljene, prljave i gladne da bismo se upustile u prepirku. Pored toga, moje se�anje na oluju izbledelo je pred onim što se dogodilo izme�u Solarina i mene neposredno posle nje. Ideja da �itav mesec provedemo na sli�an na�in nije mi se više �inila baš toliko

neprihvatljiva. Tako smo nas dve krenule u potragu za gradom na tom si�ušnom ostrvu, a Solarin je ostao da po�isti palubu. Dani provedeni u napornom radu po divnom, zlatastom vremenu u�inili su da se malo opustimo. Ku�e na Formenteri bile su belo okre�ene, a ulice pune peska; unaokolo su se nalazili maslinjaci i tihi izvori, starice su bile odevene u crno, a ribari u košulje na pruge. Sve to, sa pozadinom od beskrajnog azurnog mora, predstavljalo je melem za o�i i dušu. Jeli smo svežu morsku ribu, zrelo vo�e sa drve�a, pili jako mediteransko vino, udisali okrepljuju�i slani vazduh i ve� posle tri dana na nama su po�ele da se prime�uju promene. Koža nam je postala zategnuta - pa je �ak i Lili po�ela da dobija normalne obline i miši�e jer je ravnopravno s nama u�estvovala u sre�ivanju broda. Lili je svake ve�eri igrala šah sa Solarinom. Iako joj nikada nije dopuštao da ga pobedi, posle svake igre joj je objašnjavao gde je pogrešila i to krajnje podrobno. Posle izvesnog vremena, ne samo da je po�ela te poraze dobro da podnosi, ve� i da postavlja Solarinu pitanja kada bi je zbunio nekim potezom. Ponovo ju je šah potpuno zaokupio, tako da uopšte nije primetila da sam - još od prve ve�eri na ostrvu - izabrala da spavam na palubi sa Solarinom, a ne u kabini u kojoj se ona smestila. "Stvarno ima ono nešto", rekao mi je jedne no�i Solarin, dok smo sami sedeli na palubi, zagledani u more �utljivih zvezda. "Sve što je njen deda imao - pa i više od toga. Bi�e odli�an šahista, ako uspe da zaboravi da je žena." "Kave veze ima s tim �injenica da je žena?" upitah. Solarin se nasmeši i povu�e me za kosu. "Devoj�ice se razlikuju od de�aka", re�e on. "Ho�eš da ti dokažem?" Nasmejala sam se i zagledala u njega pri bledoj mese�ini. "Bio si sasvim jasan", odvratih. "Razli�ito razmišljamo", dodade on, skliznuvši na palubu kako bi mi spustio glavu u krilo. Podigao je pogled prema meni i ja shvatih da to ozbiljno misli. "Na primer, da bi otkrila formulu koja se krije u Monglanskoj garnituri, ti bi verovatno tom zadatku prišla na sasvim druga�iji na�in od mene." "Dobro", odvratih smeju�i se. "Kako bi ti prišao tom zadatku?" "Pokušao bih da napravim spisak svega što znam", re�e, posegnuvši za mojim brendijem. "Zatim bih pokušao da kombinovanjem raspoloživih pojedinosti do�em do rešenja. Priznajem, me�utim, da sam u maloj prednosti nad tobom. Na primer, ja sam možda jedina osoba koja je u proteklih hiljadu godina videla tkaninu, figure i tako�e bacila pogled na tablu." On podiže pogled kada oseti da sam se iznena�eno pomerila. "Kada je tabla prona�ena, u Rusili su se ubrzo našli oni koji su na sebe preuzeli zadatak da pronašu i ostale figure. Razume se, svi su oni pripadali timu beloga. Verujem da je Brodski - KGB-eovac koji me je dopratio u Njujork - jedan od njih. Stao sam da se ulagujem visokim vladinim funkcionerima, stavljaju�i im do znanja, a slede�i Mordekajeva uputstva, da znam gde se nalaze figure i da ih mogu dobaviti." Lagano se vratio na svoju prvobitnu misao. Zagledavši se u mene pri srebrnastoj svetlosti, on re�e: "Video sam toliko simbola u toj garnituri, što me navodi na pomisao da možda postoji više formula. Kona�no - kao što si ve� pogodila - ti simboli ne predstavljaju samo planete i znake zodijaka, ve� i elemente iz periodnog sistema. Meni se �ini da bi nam bila potrebna druga�ija formula ako bismo želeli svaki elemenat da pretvorimo u neki drugi. Ali otkud znamo koje simbole treba kombinovati i kojim redom? Otkud znamo da je bilo koja od tih formula ispravna?" "Pomo�u tvoje teorije to nikada ne bismo saznali", odvratih, otpivši gutljaj brendija dok je mozak po�injao da mi radi. "U njoj ima suviše nasumi�nih varijabila - suviše permutacija. Možda ne znam mnogo o alhemiji, ali formule su mi veoma bliske. Sve što smo do sada saznali ukazuje na to da postoji samo jedna formula. Ali možda ne onakva kakvu mi tražimo..." "Kako to misliš?" upita Solarin, pogledavši me. Od našeg prispe�a na ovo ostrvo, niko od nas nije pomenuo figure u vre�i sklonjenoj u ormani� pod sudoperom. Kao po nekom neizgovorenom sporazumu - nijedno od nas nije želelo da naruši ovu kratku idilu pominju�i potragu koja nam je u toj meri ugrozila živote. Ali pošto me je Solarin ve� bocnuo, pomenuvši

formulu, ponovo sam po�ela da razmišljam o ne�emu što mi se, poput zubobolje, motalo po glavi svih ovih nedelja i meseci. "Ho�u da kažem kako mislim da postoji samo jedna formula, sa krajnje jednostavnim rešenjem. Kakvog bi imalo smisla obaviti je takvim velom tajne da je niko ne može odgonetnuti? To ti je kao sa piramidama - hiljadama godina ljudi nagvaždaju o tome kako su se Egip�ani namu�ili dok nisu dovukli sve te granitne i kre�nja�ke blokove teške i po dve hiljade tona koriste�i svoja primitivna oru�a. A piramide su ipak tu gde jesu. Ali šta ako oni te blokove nisu dovla�ili na taj na�in? Egip�ani su bili alhemi�ari, zar ne? Onda su verovatno znali da se to kamenje može rastopiti u kiselinu, kiselina sipati u kabli�, i onda na licu mesta ponovo od nje sklepati kamenje kao što se pravi cement." "Nastavi", re�e Solarin, posmatraju�i me na mese�ini s �udnim osmehom na licu. Iako sam ga gledala odozgo, pomislila sam kako je zgodan. "Figure Monglanske garniture sijaju u mraku", primetih, grabe�i napred. "Znaš li šta se dobija raspadanjem žive? Dva radioaktivna izotopa - jedan nestaje u toku nekoliko �asova ili dana i pretvara se u talijum, a drugi u radioaktivno zlato." Solarin se prevrnu na stomak, osloni na lakat i pomno se zagleda u mene. "Ako mi dopustiš da na trenutak izigravam �avoljeg advokata", re�e, "istakao bih da ti u svojim razmišljanjima ideš od posledice ka uzroku. Kažeš, ako postoje figure koje su transmutovane, onda mora postojati formula pomo�u koje je to u�injeno. �ak i da je tako - zašto bi to bila ova formula? I zašto misliš da postoji samo jedna, a ne njih pedeset ili sto?" "Zato što su u nauci, kao i u prirodi, naj�eš�a ona rešenja koja su najednostavnija - ona koja su o�igledna - ta su i najbolja", odvratih. "Mini je mislila da postoji samo jedna formula. Rekla je da se sastoji iz tri dela: table, figura i tkanine." Sledila sam se, jer mi je nešto palo na pamet. "Kao lilihip, makaze, hartija", rekoh. Kada me Solarin zbunjeno pogleda, dodadoh: "To je de�ja igra." "I ti me podse�aš na dete." Nasmejao se i ponovo otpio malo mog brendija. "A deca su u srcu bili i svi veliki nau�nici. Nastavi." "Figure prekrivaju tablu - tkanina prekriva figure", po�eh da razra�ujem ovu misao. "Zna�i, prvi deo formule mogao bi da opisuje šta, drugi da kazuje kako, a tre�i... da objašnjava kada." "Ho�eš da kažeš da simboli na tabli opisuju koje su sirovine - elementi - upotrebljeni", po�e Solarin, trljaju�i povijenu posekotinu na glavi, "figure govore u kojim odnosima ih treba kombinovati, a tkanina govori kojim redom?" "Otprilike", rekoh, trepere�i od uzbu�enja. "Kao što si kazao, ti simboli opisuju elemente iz periodnog sistema. Ali prevideli smo prvu stvar koju smo primetili. Oni tako�e predstavljaju planete i znake zodijaka! Tre�i deo nam kazuje kada ta�no - u koje vreme, kog meseca ili godine - treba obaviti pojedine delove tog procesa!" Ali �im sam to izgovorila, znala sam da to nema veze. "Zašto bi bio važan dan ili mesec kada po�neš ili završiš neki eksperiment?" Solarin je trenutak �utao, a zatim je lagano izgovorio, onim svojim suviše naglašenim, formalnim engleskim kojim se koristio kada je bio veoma napet. "Znala bi da je to i te kako važno", re�e mi on, "da razumeš šta je Pitagora podrazumevao pod frazom 'muzika sfera'. Mislim da si na dobrom putu. Hajdemo po figure." Lili i Karioka su hrkali svako na svom ležaju kada sam sišla dole. Solarin je ostao da upali lampu na palubi i postavi portabl šahovsku garnituru koju su Lili i on koristili svake ve�eri. "Šta se dešava?" upita Lili, dok sam preturala po mraku traže�i vre�u koju sam ostavila pod sudoperom. "Rešavamo zagonetku", rekoh veselo. "Ho�eš da se pridružiš?" "Svakako",odvrati ona. �ula sam dušek kako škripi dok je silazila sa ležaja. "Baš sam se pitala kada �ete me vas dvoje pozvati na svoje no�ne dogovore. Šta se zapravo doga�a izme�u vas dvoje, ili možda to ne bi trebalo da pitam?" Bilo mi je drago što je u kabini vladao mrak - osetila sam da sam pocrvenela. "Zaboravi", nastavi Lili. "Taj je �avo veoma zgodan, ali nije moj tip. Jednog od ovih dana sredi�u ga u šahu."

Popesmo se uz stepenice; Lili je preko spava�ice navukla džemper i mi posedasmo na tapaciranu klupu u kapetanskoj kabini, smestivši Solarina u sredinu. Lili je nasula sebi pi�e, a ja sam iz vre�e izvukla figure i tkaninu koju sam raširila po podu, a zatim figure pore�ala po njoj tako da je svetlost lampe sve dobro obasjavala. Pošto sam ukratko obavestila Lili o �emu smo razgovarali, zavalila sam se unazad i pod prepustila Solarinu. Brodi� se ljuljuškao, a talasi nežno udarali o njegove bokove. Topli povetarac nas je milovao dok smo tako sedeli ispod Vaseljene zvezda. Lili je dodirivala tkaninu i posmatrala Solarina s �udnim izrazom na licu. "Šta je ta�no Pitagora podrazumevao pod 'muzikom sfera'?" upita ga ona. "Smatrao je da je Vaseljena sazdana od brojeva", odvrati Solarin, posmatraju�i figure iz Monglanske garniture. "Da, baš kao što note muzi�ke lestvice ponavljaju oktavu za oktavom, tako i sve stvari u prirodi obrazuju sli�no ustrojstvo. On je za�etnik jedne oblasti u matematici u kojoj su najve�a dostignu�a napravljena, bar mi tako mislimo, tek u skorašnje vreme. Ta se oblast naziva harmonijska analiza i predstavlja osnovu oblasti kojom se bavim, akusti�ke fizike, a tako�e je klju�ni �inilac u kvantnoj fizici." Solarin je ustao i po�eo da kora�a. Setih se da je jednom kazao kako mora da se kre�e da bi mogao da razmišlja. "Osnovna ideja", nastavi on, dok ga je Lili pomno posmatrala, "jeste da se može izmeriti svaka pojava koja se periodi�no ponavlja. To jest, svaki talas - bilo zvuka, toplote ili svetlosti - �ak i morska plima. Kepler je koristio ovu teoriju u otkrivanju zakona po kojima se kre�u planete. Njutn - da bi objasnio zakon opšte gravitacije i precesije ravnodnevice. Leonard Ojler ju je koristio da bi dokazao da svetlost ima oblik talasa i da njena boja zavisi od talasne dužine. Ali tek je Furije, veliki matemati�ar iz osamnaestog veka, otkrio metod kojim se mogu meriti svi talasni oblici - uklju�uju�i i atomske." Okrenuo se ka nama i pogledao nas o�ima koje su sijale u polumraku. "Zna�i, Pitagora je bio u pravu", primetih. "Vaseljena je odista sazdana od brojeva koji se ponavljaju matemati�kom preciznoš�u i mogu se izmeriti. Da li smatraš da je to tajna koju krije u sebi Monglanska garnitura - harmonijska analiza molekularne strukture? Merenje talasa da bi se analizirala struktura elemenata?" "Ono što se može izmeriti može se i shvatiti", odvrati lagano Solarin. "A ono što se može shvatiti može se i izmeniti. Pitagora je izu�avao stvari sa najve�im alhemi�arem toga vremena - Hermesom Trismegistusom, koga su Egip�ani smatrali otelovljenjem velikog boga Tota. Upravo on je definisao prvo na�elo alhemije: 'Kakvo gore, takvo dole'. Talasi vaseljene ponašaju se isto kao i talasi najsi�ušnijeg atoma - a može se pokazati da jedni sa drugima stupaju u me�udejstva." Zastao je i okrenuo se da pogleda u mene. "Dve hiljade godina kasnije, Furije je pokazao kako to stupaju u me�udejstva. Maksvel i Plank otkrili su da se sama energija može opisati terminima tih talasnih oblika. Poslednji korak u�inio je Ajnštajn koji je dokazao da ono što je Furije predložio kao analiti�ko oru�e ima puni korelat u stvarnosti - da materija i energija imaju oblik talasa koji se mogu transformisati jedni u druge." Nešto se kuvalo u mom umu. Zurila sam u tkaninu po kojoj su klizili Lilini prsti, prate�i zlatna tela isprepletenih zmija koje su obrazovale broj osam. Negde duboko u mom umu stvarala se veza izme�u te tkanine - labrysa/lavirinta koji je Lili opisala - i onoga što je Solarin upravo ispri�ao o talasima. Kakvo je gore takvo je i dole. Makrokosmos, mikrokosmos. Materija, energija. Šta je sve to zna�ilo? "Osmica", izgovorila sam na glas, iako sam još bila izgubljena u mislima. "Sve vodi nazad ka Osmici. Labrys ima oblik osmice. Isto kao i spirala koju dobijamo precesijom ravnodnevice što nam ju je Njutn pokazao. Pa onaj misti�ni obilazak opisan u našem dnevniku - onaj u kome je Ruso u�estvovao u Veneciji - imao je tako�e oblik osmice. Zatim znak za beskona�no..." "O kakvom to dnevniku govoriš?" upita Solarin, iznenada se trgnuvši. S nevericom se zagledah u njega. Zar je mogu�e da je Mini pokazala nama nešto za šta njen unuk uopšte nije znao?

"Knjiga koju nam je dala Mini", odgovorih mu. "Dnevnik francuske opatice koja je živela pre dve stotine godina. Prisustvovala je iskopavanju garniture u opatiji Monglan. Nismo imale vremena da ga pro�itamo do kraja. Evo ga ovde..." �im sam po�ela da ga izvla�im iz torbe, Solarin je posko�io. "Blagi Bože", povika on, "zna�i na to je mislila kada mi je kazala da je kona�ni klju� kod tebe. Zašto mi ga ranije nisi pomenula?" Prstima je dodirivao meku kožu poveza knjige koju sam držala u ruci. "Mnogo toga mi se motalo po glavi", odvratih. Otvorila sam knjigu na mestu gde se opisivao Dugi Marš - ceremonija koja se održava u Veneciji. Sve troje se nagnusmo nad knjigu pri svetlosti sve�e i nekoliko trenutaka smo �utke �itali. Lili lagano razvu�e usta u osmeh i okrenu se ka Solarinu, upravivši u njega svoje krupne, sive o�i. "Ovo su šahovski potezi, je li tako?" upita ona. On klimnu. "Svaki potez na liku osmice u ovom dijagramu", re�e on, "odgovara simbolu na istom mestu na ovoj tkanini - verovatno simbolu koji su videli i u obredu. Ako ne grešim, on nam kazuje o kojoj je figuri re� i gde ona po logici stvari treba da stoji na tabli. Šesnaest koraka, a svaki se sastoji od tri zasebna obaveštenja. Verovatno ona tri koja si malopre pomenula: šta, kako i kada..." "Kao kod trigrama I-�inga", primetih. "Svaka skupina sadrži veliki deo obaveštenja." Solarin je zurio u mene. Zatim se nasmejao. "Upravo tako", re�e, stegnuvši mi rame. "Hajdemo, šahisti. Otkrili smo strukturu Igre. Hajde da sad sve to lepo uklopimo i otkrijemo prolaz koji vodi u beskona�nost." Celu no� probdeli smo nad tom zagonetkom. Sada mi je jasno zašto matemati�ari osete kako ih prožima neki transcendentalni talas energije kada otkriju novu formulu ili ugledaju kakvo novo ustrojstvo u ne�emu u šta su prethodno pogledali hiljadu puta. Samo je u matematici postojao smisao kretanja kroz drugu dimenziju, onu koja ne postoji u vremenu i prostoru - ose�anje da upadate u zagonetku i propadate kroz nju i da vas ona okružuje u fizi�kom smislu. Nisam bila neki naro�iti matemati�ar, ali shvatala sam Pitagoru kada je kazao da su matematika i muzika jedno. Dok su se Lili i Solarin mu�ili nad šahovskom tablom, a ja pokušavala da to ustrojstvo zabeležim, prožimao me je ose�aj kao da �ujem kako mi formula Monglanske garniture peva. Kao da mi je neki eliksir potekao venama, zanose�i me svojim prelepim skladom dok smo se ukopavali u tle pokušavaju�i da prona�emo ustrojstvo u figurama. A to nije bilo nimalo lako. Kao što je Solarin nagovestio, kada imaš posla sa formulom koja obuhvata šezdeset �etiri polja, trideset dve figure i šesnaest mesta na tkanini, broj mogu�ih kombinacija bio je mnogo ve�i od ukupnog broja zvezda u poznatoj Vaseljeni. Na osnovu našeg crteža moglo se zaklju�iti da je pojedine poteze vukao konj, a neke opet top i lovac, ali nismo mogli biti sigurni u to. Celo ustrojstvo moralo se uklopiti u šezdeset �etiri polja na tabli Monglanske garniture. Ovo je otežavala �injenica što nismo znali sa kog polja su pešak i konj krenuli kada je Igra zapo�ela, iako smo znali koji pešak i konj su se pomerili na koje polje. Bez obzira na sve, bila sam ube�ena da postoji klju� �ak i za te stvari, pa smo krenuli napred, zadovoljivši se obaveštenjima koja smo trenutno imali. Prvi potez uvek povla�i beli - i to obi�no pešakom. Iako je Lili prigovarala da to nije istorijski de rigueur, naša karta je išla tome u prilog - jer pešak je bio jedina figura koja je na samom po�etku igre mogla da krene pravo napred. Da li je kretanje na crtežu podražavalo naizmeni�no povla�enje belih i crnih figura, ili je trebalo da pretpostavimo - kao u šetnji konjem - da su ti potezi vu�eni jednom jedinom figurom koja nasumice ska�e po tabli? Odlu�ili smo se za prvu mogu�nost, jer je sužavala broj alternativa. Tako�e smo odlu�ili, pošto je u pitanju bila formula, a ne prava partija, da svaka figura može da napravi samo jedan potez i da svako polje može samo jedanput biti zauzeto. Solarin je smatrao da takvo ustrojstvo igre ne bi moglo da se iskoristi u nekoj stvarnoj partiji, ali da je li�ilo na ono sa tkanine i naše karte. Samo, što je

bilo �udno, bilo je obrnuto - to jest, kao slika u ogledalu obreda koji se održavao u Veneciji. Kada je svanulo, dobili smo sliku koja je podse�ala na Lilinu sliku labrysa. A ako bi ostavili figure koje još nisu bile pomerene na tabli, one su obrazovale još jednu osmicu po vertikali. Znali smo da smo na pragu rešenja: Zamu�enih o�iju odvojismo poglede od naših prora�una; ispunjavalo nas je ose�anje drugarstva koje je nadilazilo naše pojedina�ne takmi�arske crte. Lili je po�ela da se smeje i kotrlja po podu sa Kariokom koji joj je skakutao po stomaku. Solarin je poleteo prema meni poput kakvog ludaka, podigao me i stao da vrti u krug. Sunce je upravo izlazilo, boje�i more crvenom bojom krvi, a nebo biserno ruži�astim prelivima. "Sada moramo samo da se do�epamo table i ostalih figura", rekoh mu, iskriviši lice u grimasu osmeha. "Ube�ena sam da �e to za nas biti ma�ji kašalj." "Znamo da se još devet figura nalazi u Njujorku", istaknu on, osmehuju�i mi se pogledom koji je govorio da mu je na pameti još nešto pored šaha. "Mislim da bi trebalo da po�emo i pogledamo ih, a vi?" "Slažem se, skiperu", javi se Lili. "Podignimo jedra i izvucimo sidro. Glasam za polazak." "Zna�i, idemo preko Bare", re�e sav sre�an Solarin. "Neka nam se velika boginja Kar smiluje na sva naša nauti�ka preduzetništva", dodadoh. "Podi�i �u sidro u to ime", re�e Lili. I stvarno je to u�inila. 27. TAJNA Njutn nije bio prete�a Doba Razuma. On je bio poslednji od ma�ioni�ara, poslednji Vavilonac i Sumerac... jer je na Vaseljenu i na sve što se u njoj nalazi gledao kao na zagonetku, kao na tajnu koja se može odgonetnuti jedino �istim razmišljanjem o datoj pojavi, o datim misti�nim šiframa koje je Bog razmestio po svetu kako bi ezoteri�nom bratstvu omogu�io svojevrsnu potragu za filosofskim blagom... On je na Vaseljenu gladao kao na kriptogram koji je sastavio Svevišnji - isto onako kao što je on sam otkri�e Ra�una zavio u kriptogram u prepisci sa Lajbnicom. �istim razmišljanjem, usredsre�ivanjem uma, zagonetka �e se, verovao je on, otkriti posve�enome. Džon Majnard Kejns Na kraju smo se vratili na onu verziju doktrine koju je postavio stari Pitagora, prete�a svih matemati�ara i matemati�kih fizi�ara. On je... opisuju�i periodi�nost muzi�kih nota, skrenuo pažnju na brojeve... A danas, u dvadesetom veku, fizi�ari se uglavnom bave periodi�noš�u atoma. Alfred Nort Vajthed Broj, dakle, kako se �ini, vodi ka istini. Platon PETROGRAD, RUSIJA, OKTOBAR 1798. Pavle I, car cele Rusije, kora�ao je po svojim odajama, udaraju�i bi�em za jahanje po nogavicama tamnozelene vojne uniforme. Ponosio se tim uniformama od grubog materijala, sašivenim po uzoru na uniforme u koje su bile odevene trupe Fridriha Velikog od Prusije. Pavle strese neku mrvicu sa revera kratkog koporana i podiže pogled prema sinu Aleksandru, koji je stajao u stavu mirno na suprotnom kraju sobe. Aleksandar ga je baš razo�arao, pomisli Pavle. Bledunjav, poetski nastrojen i toliko zgodan da se �ak moglo re�i da je ženskasto lep; iza tih

njegovih plavosivih o�iju, koje je nasledio od babe, bilo je ne�eg istovremeno misti�nog i šupljeg. Nasledio je bakine o�i, ali ne i njen um. Nije posedovao nijednu jedinu crtu koja je neophodna vo�i. U neku ruku, to je bilo dobro, pomisli Pavle. Taj momak od dvadeset jedne godine ne samo da nije imao želju da se do�epa prestola koji mu je Katarina namenila, ve� je objavio da �e abdicirati ako mu nametnu tu odgovornost. Kako je rekao, više mu je odgovarao miran život me�u knjigama - želeo je da živi negde na Dunavu gde ga niko ne zna, podalje od zavodni�kog, ali i opasnog petrogradskog dvora, na kome mu je otac naredio da ostane. Dok je Aleksandar sada stajao zure�i kroz prozore u jesenje bašte, njegov prazan pogled jasno je govorio da ni o �emu nije razmišljao, ve� da je samo sanjario. Me�utim, to je bilo daleko od istine. Ispod tih svilenih kovrdža krio se mnogo složeniji um nego što je to Pavle mogao i da pretpostavi. Upravo je razmišljao o tome kako da zapodene razgovor na odre�enu temu, a da Pavle ne postane sumnji�av... radilo se o osobi koja nije pominjana na Pavlovom dvoru od Katarinine smrti, to jest ve� skoro dve godine. Bila je to nastojnica Monglana. Aleksandar je imao mnogo razloga što je pokušavao da otkrije šta se dogodilo sa tom staricom, koja kao da je u zemlju propala svega nekoliko dana po smrti njegove bake. Ali pre no što je smislio kako da po�ne, Pavle se okrenuo prema njemu, i dalje udaraju�i bi�em poput kakvog idiotskog vojnika na navijanje. Aleksandar pokuša da se usredsredi na njega. "Znam da ti nije stalo da slušaš o državni�kim stvarima", obrati se Pavle prezrivo svom sinu. "Ali stvarno bi morao da pokažeš bar malo zanimanja. Kona�no, jednoga dana ovo carstvo �e pripasti tebi. Za ono što ja danas zapo�nem, ti �eš sutra snositi odgovornost. Pozvao sam te danas ovamo da ti saopštim nešto u poverenju, nešto što bi moglo da izmeni budu�nost Rusije." Zastao je da bi ostavio utisak na sina. "Odlu�io sam da sklopim savez sa Engleskom." "Ali, o�e, vi mrzite Britance!" primeti Aleksandar. "Tako je, prezirem ih", odvrati Pavle, "ali nemam mnogo izbora. Francuzi se nisu zadovoljili samo time da sruše austrijsko carstvo, ve� su svoje granice pomerili u unutrašnjost svih okolnih zemalja, masakriravši uz put polovinu vlastitog stanovništva da bi o�uvali mir - a sada su poslali tog krvožednog generala Bonapartu preko mora da osvoji Maltu i Egipat!" On lupi bi�em po stolu presvu�enom kožom, a preko lica mu pre�e tamna senka nalik na letnju oluju. Aleksandar ništa ne uzvrati. "Ja sam izabran da budem veliki majstor malteških vitezova!" stade da vrišti Pavle, udaraju�i po zlatnoj medalji na tamnoj vrpci preko grudi. "Ja nosim osmokraku zvezdu malteškog krsta! To ostrvo pripada meni! Vekovima smo tragali za toplovodnom lukom kakva je Malta - i sada smo se kona�no gotovo dokopali jedne. A onda je došao taj francuski ubica sa �etrdeset hiljada vojnika." Zagledao se u Aleksandra kao da o�ekuje od njega neki odgovor. "Zašto bi jedan francuski general pokušao da zauzme zemlju koja je bila trn u boku Otomanskog carstva preko tri stotine godina?" upita on, a u sebi se u stvari pitao zašto je Pavle imao nešto protiv jednog takvog poteza. To bi samo moglo da odvu�e muslimanske Turke protiv kojih se njegova baka borila preko dvadeset godina u želji da osvoji Konstantinopolj i stekne prevlast na Crnom moru. "Zar ne naga�aš za �im traga taj Bonaparta?" prošaputa Pavle, prišavši Aleksandru kako bi mu se zagledao u o�i i istovremeno trljaju�i šake. Aleksandar odmahnu glavom. "Zar misliš da �e ti sa Englezima biti imalo bolje?" upita on. "Moj tutor Larp imao je obi�aj da Engleze naziva Nevernim Albionom..." "Nije u tome stvar!" povika Pavle. "Kao i obi�no, mešaš poeziju i politiku, nauštrb i jedne i druge. Znam ja zašto je taj vražji Bonaparta otišao u Egipat - ne dajem ja ni pet para na ono što je kazao budalama koje dele novac u francuskom Direktorijumu, ni na to što je tamo iskrcao onolike šatore i hiljade vojnika! Želi da obnovi mo� Uzvišene Porte? Da svrgne Mameluke? Bah! Sve je to kamuflaža." Aleksandar je i dalje delovao spokojno i uzdržano, ali je pomno pratio ono što je otac govorio. "Pazi šta ti kažem, ne�e se on zaustaviti u Egiptu. Krenu�e on i na Siriju i Asiriju, Feniciju i Vavilon - zemlje koje je

moja majka oduvek želela. �ak je tebi dala ime Alaksandar, a tvom bratu Konstantin, sre�e radi." Pavle zastade, osvrnu se po sobi i zaustavi pogled na tapiseriji na kojoj je bila prikazana scena iz lova. Ranjeni jelen sa deset parožaka krvario je pogo�en strelama, ali ipak se i dalje borio protiv lovaca i pasa u šumi. Pavle se okrenu ka Aleksandru s hladnim osmejkom na usnama. "Taj Bonaparta ne želi da osvoji nove teritorije - on želi mo�! Poveo je podjednaki broj nau�nika i vojnika: matemati�ara Monga, hemi�ara Bertoleta, fizi�ara Furijea... O�istio je 'Ecole Polytechnique' i 'Institut Nacional'! Zašto, pitam te ja, ako je žudeo samo za osvajanjem?" "Na šta cijate?" prošaputa Aleksandar, kada u umu po�e da mu se javlja za�etak nove misli. "Tamo se krije tajna Monglanske garniture!" prosikta Pavle, a na licu su mu se istovremeno o�itavali i strah i mržnja. "To je on krenuo da prona�e." "Ali o�e", po�e Aleksandar, krajnje pažljivo biraju�i re�i. "Ne verujete valjda u te stare mitove? Kona�no, i sama Nastojnica Monglana..." "Svakako da verujem!" zavrišta Pavle. Lice mu je potamnelo, a glas se pretvorio u histeri�ni šapat. "Kod mene je jedna od figura." Stisnuo je šake u pesnice; bi� je ispustio na pod. "Ovde negde skrivene su i druge. Znam to! Ali �ak ni dve godine provedene u tamnici Ropša nisu toj ženi razvezale jezik. Kao svinga je. No, jednog dana �e pu�i - a kada se to dogodi..." Aleksandar nije �uo mnogo od onoga što je potom njegov otac izgovorio o Francuzima, Britancima, svojim planovima na Malti - i tom podmuklom Bonaparti koga je nameravao da uništi. Aleksandar je znao da �e se malo koja od tih pretnji obistiniti, pošto su Pavla ve� prezirale i njegove vlastite trupe isto onako kao što se deca gnušaju guvernante-tiranina. Aleksandar zatim izre�e pohvale ocu na briljantnoj politi�koj strategiji, izvini se i napusti njegove odaje. Zna�i, nastojnica je bila zatvorena u tamnici Ropš, razmišljao je on, dok je kora�ao duga�kim hodnicima Zimskog dvorca. Bonaparta se, dakle, iskrcao u Egiptu sa gomilom nau�nika. Dalje, Pavle ima jednu od figura Monglanske garniture. Ovaj dan se pokazao krajnje beri�etan. Stvari su kona�no po�ele da se uklapaju. Aleksandru je bilo potrebno skoro pola sata da stigne do unutrašnjih štala, koje su zauzimale celo krilo na suprotnom kraju Zimskog dvorca - krilo koje je bilo gotovo isto onoliko veliko kao i dvorana sa ogledalima u Versaju. Unutra se vazduh isparavao od teškog mirisa životinja i krme. Kora�ao je duž prolaza posutih slamom, a svinje i pili�i sklanjali su mu se s puta. Služavke rumenih obraza odevene u haljetke, dindrle, bele kecelje i debele �izme okretale su se za mladim princom dok je prolazio, kiko�u�i mu se iza le�a. Njegovo lepo lice, kovrdžava, kestenjasta kosa i iskri�ave, plavosive o�i, podse�ale su ih na mladu caricu Katarinu, njegovu baku, kada je jahala snegom pokrivenim ulicama na svom pegavom, uškopljenom konju, odevena u vojni�ku uniformu. Ovog de�aka su želeli za cara. Upravo one stvari koje su išle na živce njegovom ocu - njegova mirno�a i misti�nost, tajnovitost koja se krila iza njegovog plavosivog pogleda... dražili su onu mra�nu crtu misticizma koju su nosili duboko skrivenu u svojim slovenskim dušama. Aleksandar se uputio do konjušara koji mu osedla konja, zatim ga uzjaha i odjaha. Sluge i konjušari stajali su i posmatrali ga. Uvek su sve pratili svojim pogledima. Znali su da �e uskoro kucnuti �as. On je bio taj koga su �ekali, onaj za koga su znali da �e do�i još od vremena Petra Velikog. Tihi, tajanstveni Aleksandar koji je bio izabran ne da ih povede napolje, ve� da si�e sa njima - u tamu. Da postane duša Rusije. Aleksandar se oduvek neprijatno ose�ao me�u kmetovima i seljacima. Imao je utisak da ga smatraju svecem - i da o�ekuju od njega da se uživi u tu ulogu. To je tako�e bilo opasno. Pavle je ljubomorno �uvao presto koji mu je tako davno bio oduzet. Sada se domogao mo�i za kojom je tako�e dugo žudeo - cenio ju je, iskoriš�avao i zloupotrebljavao poput ljubavnice koju želiš, ali ne možeš njome da upravljaš. Aleksandar je prešao Nevu i prošao pored gradske pijace, pustivši svog velikog belog, konja u galop tek kada je ostavio za sobom otvorene pašnjake i zašao u vlažna jesenja polja.

Satima je jahao kroz šumu, naizgled besciljno lutaju�i. Žuto liš�e nalik na gomilice žitnih ljuski prekrivalo je tlo. Kona�no je, izbivši na jednu �istinu u šumi, stigao do tihog proplanka u kome je preplet crnih gran�ica i vlažne pau�ine od zlatnih listova delimi�no skrivao obrise stare kolibe prekrivene busenjem. Sjahao je i poveo svog zapenušanog konja. Drže�i dizgine ovlaš me�u prstima, krenuo je preko mekanog, opojnog pokrova od liš�a koji je prekrivao šumsko tlo. Svojom atletskom gra�om, odeven u crni vojni�ki žaket sa visokom kragnom koja mu je gotovo dosezala do brade, uske bele pantalone i krute crne �izme, podse�ao je na obi�nog vojnika koji luta šumom. Sa grane drveta kapnu na njega nekoliko kapi vode. On ih otra sa resa zlatne epolete i izvu�e ma�, nemarno prešavši prstom preko brida kao da ispituje njegovu oštrinu. Bacio je pogled prema kolibi u �ijoj blizini su pasla dva konja. Aleksandar se osvrnu po utihloj šumi. Triput se oglasila kukavica - potom je opet zavladala tišina. �uo se samo zvuk vode koja je kapala sa grana drve�a. Ispustio je uzde i uputio se prema kolibi. Gurnuo je vrata i ona se uz škripu otvoriše. Unutra je vladao gotovo potpuni mrak. O�i su mu se sporo privikavale na njega, ali mogao je zato da oseti miris golog zemljanog poda - i lojne sve�e koju je neko tek nedavno ugasio. U�inilo mu se da je �uo kako se nešto pomera u tami. Srce mu brže zakuca. "Ima li koga?" prošaputa Aleksandar u tamu. Zaiskriše varnice - kada suknu plamen, kolibu ispuni miris spaljene slame - neko je upalio sve�u. Iznad njenog plamena on ugleda prelepo, ovalno lice, veli�anstvenu, bujnu kosu boje jagode i sjajne zelene o�i koje su ga upitno posmatrale. "Jeste li uspeli?" upita Mirela tako tihim glasom da ju je jedva �uo. "Jesam. Nalazi se u zatvoru Ropša", odvrati Aleksandar tako�e šapatom, mada miljama unaokolo nije primetio nikoga ko bi ga mogao �uti. "Mogu vas tamo odvesti. Ali ima još nešto. Kao što ste i podozrevali, kod njega je jedna od figura." "A ostalo?" upita tiho Mirela. Od njenih zelenih o�iju vrtelo mu se u glavi. "Da sam se dalje raspitivo, to bi samo izazvalo njegovu sumnji�avost. Pravo je �udo što je i ovoliko kazao. Ah, da - izgleda da se iza francuske ekspedicije upu�ene u Egipat krije i nešto više no što smo mislili; ona, možda, predstavlja kamuflažu. General Bonaparta je poveo mnogo nau�nika." "Nau�nika?" ponovi tiho Mirela, spustivši se na stolicu. "Matemati�ara, fizi�ara, hemi�ara", nastavi Aleksandar. Mirela baci pogled preko ramena ka mra�nom uglu prostorije. Tada se iz senki pojavi jedan visoki, vitki, kršni muškarac lika kao u sokola, odeven sav u crno. Za ruku je držao de�aka od otprilike pet godina, koji se ljupko smešio Aleksandru. Princ mu uzvrati osmeh. "�uo si?" upita Mirela Šahina. On nemo klimnu. "Napoleon je u Egiptu, ali ne na moj zahtev. Šta �e on tamo? Koliko je saznao? Želim da se vrati u Francusku. Ako odmah po�eš, za koliko možeš sti�i do njega?" "Možda je u Aleksandriji, a možda u Kairu", odvrati Šahin. "Ako pro�em kroz Tursko carstvo, mogu sti�i do oba ta mesta za dve lune. Al-Kalima moram povesti sa sobom - Otomani �e u njemu prepoznati Proroka, Porta �e me pustiti da pro�em i odveš�e me do sina Leticije Bonaparte." Aleksandar je zaprepaš�eno zurio u njih. "Govorite o generalu Bonaparti kao da ga poznajete", re�e on Mireli. "On je Korzikanac", odvrati ona kratko. "Vi mnogo bolje govorite francuski od njega. Ali nemamo vremena za gubljenje - odvedite me u zatvor Ropša pre no što bude isuviše kasno." Aleksandar se okrenu prema vratima i pomože Mireli da se umota u pelerinu, a onda primeti malog Šarlota koji se našao pored njega. "Al-Kalim želi nešto da vam kaže, veli�anstvo", izusti Šahin, pokazavši prema Šarlotu. Aleksandar se s osmehom na usnama zagleda u dete. "Uskoro �ete postati veliki kralj", re�e mali Šarlot svojim piskutavim, de�jim glasom. Aleksandar se i dalje smešio, ali njegovog osmeha nestade kada �u detetove naredne re�i. "Krv �e na vašim šakama ostaviti manju mrlju od one koju

je ostavila na šakama vaše bake, ali bi�e istog porekla. Izda�e vas �ovek kome se divite - vidim hladnu zimu i veliku vatru. Pomogli ste mojoj majci. Zbog toga �ete se spasti od ruku te verolomne osobe i požive�ete da vladate dvadeset pet godina..." "Šarlote, dosta!" prosikta Mirela, zgrabivši sina za ruku, a Šahina prostreli pogledom. Aleksandar je ostao uko�eno da stoji. "To dete poseduje unutrašnji vid!" prošaputa on. "Dopustite mu onda da ga iskoristi", odbrusi ona, "umesto što se vu�e unaokolo i prori�e budu�nost poput kakve stare veštice nad kartama za tarot." Vuku�i Šarlota za sobom, ona izjuri kroz vrata, ostavivši za sobom zapanjenog ruskog princa. Dok se okretao prema Šahinu, pokušavši da prodre kroz njegove neprobojne crne o�i, za�uo je glas Šarlota: "Izvini, maman", piskutao je. "Zaboravio sam se. Obe�avam da to više ne�u �initi." Prema zatvoru Ropša Bastilja je bila prava palata. Hladan i vlažan, bez prozora kroz koje bi prolazilo bar malo svetlosti, za njega se moglo re�i da u svakom pogledu predstavlja tamnicu o�ajanja. Nastojnica je preživela dve godine u njemu, na slankastoj vodi i hrani koja je li�ila na svinjske pomije. A tokom te dve godine nije bilo ni �asa ni minuta da Mirela nije pokušavala da je prona�e. Sada ih je Aleksandar uveo u zatvor i zapo�eo razgovor sa stražarima koji su mnogo više voleli njega nego njegovog oca i bili spremni da za njega u�ine sve što zatraži. Mirela se, i dalje drže�i Šarlota za ruku, uputila mra�nim hodnicima, slede�i stražarevu svetiljku, a Aleksandar i Šahin išli su na za�elju. Nastojni�ina �elija nalazila se duboko pod zemljom; bila je to mala rupa sa teškim metalnim vratima. Mirela je osetila kako je podilazi užasna jeza. Stražar ju je propustio unutra i ona krenu preko prostorije. Starica je ležala poput kakve lutke iz koje je izva�en materijal za punjenje; koža joj je bila sasušena i pri svetlosti svetiljke li�ila na požutelo, mrtvo liš�e. Mirela se spusti na kolena pored ležaja i obujmi nastojnicu rukama kako bi je podigla da sedne. U njoj nije bilo više ni�ega - �inilo se da �e se svakog �asa pretvoriti u prah. Šarlot im pri�e i uhvati nastojni�inu isušenu ruku svojom tananom šakom. "Maman", prošaputa on, "ova gospa je vrlo bolesna. Želi da je iznesemo odavde pre no što umre..." Mirela se zagleda u njega, a zatim podiže pogled prema Aleksandru, koji je stajao iza nje. "Dopustite da vidim šta mogu da u�inim", re�e on. Zatim izi�e napolje sa stražarem. Šahin pri�e krevetu. Ulažu�i veliki napor, nastojnica pokuša da otvori o�i, ali ne uspe. Mirela se nagnu nad stari�ine grudi i oseti kako joj se o�i pune toplim suzama, kako joj pale grlo. Šarlot joj spusti šaku na rame. "Želi nešto da nam kaže", re�e on tiho majci. "�ujem joj misli... Ne želi da je sahrane sa ostalima... majko", prošaputa on, "nešto se nalazi u njenoj odori! Nešto što moramo uzeti - ona želi da mi to uzmemo." "Blagi Bože", promrmlja Mirela u trenutku kada se Aleksandar vrati u odaju. "Požurimo, ponesimo je pre no što se stražar predomisli", prošaputa on užurbano. Šahin se nagnu nad krevet i podiže opaticu kao da je pero. Njih �etvoro pohitaše iz tamnice, kroz vrata koja su vodila u duga�ki hodnik što se protezao kroz podzemlje. Kona�no izi�oše na svetlost dana, nedaleko od mesta na kome su ostavili konje. Drže�i krhku nastojnicu u jednoj ruci, Šahin usko�i s lako�om u sedlo i uputi se ka šumi; ostali su ga sledili. �im su stigli do prvog izolovanog mesta, zaustavili su se i sjahali. Aleksandar je prihvatio nastojnicu. Mirela raširi svoj ogrta� po tlu i na njega spustiše ženu koja je umirala. Nastojnica je pokušavala nešto da kaže, i dalje ne otvaraju�i o�i. Aleksandar joj donese u šakama vode iz obližnjeg potoka, ali ona je bila suviše slaba da bi mogla da pije. "Znala sam..." izusti ona hrapavim glasom koji se gubio.

"Znali ste da �u do�i po vas", dovrši Mirela, trljaju�i joj vru�e �elo, dok se nastojnica naprezala da nastavi. "Ali bojim se da sam stigla prekasno. Draga moja prijateljice - pokopa�emo vas kako nalažu hriš�anski obi�aji. Sama �u saslušati vašu ispovest, pošto nikog drugog ovde nema." Suze su joj se slivale niz lice, dok je kle�ala uz nastojnicu, drže�i je za ruku. I Šarlot je kleknuo i po�eo šakama da dodiruje njenu svešteni�ku halju koja joj je visila s krhkog tela. "Majko, ovde je u ovoj odori - izme�u tkanine i podstave!" povika on. Šahin im pri�e, izvla�e�i svoj oštri bousaadi kako bi njime rasekao tkaninu. Mirela položi šaku na njegovu ruku u nameri da ga spre�i u tome, ali upravo u tom trenutku nastojnica otvori o�i i prošaputa hrapavim glasom. "Šahine", po�e ona, dok joj se licem razlivao osmeh i dok je pokušavala da podigne ruku kako bi ga dodirnula. "Kona�no si pronašao svog proroka. Uskoro �u po�i da se sretnem s tim tvojim Alahom... uskoro. Re�i �u mu... koliko ga voliš..." Ruka joj klonu, a o�i se sklopiše. Mirela po�e da jeca, ali nastojni�ine usne su se i dalje pomicale. Šarlot se nagnu nad nastojnicu naspram Mirele i prisloni usne na njeno �elo. "Nemojte rase�i... tkaninu..." re�e ona. A zatim se umiri. Šahin i Aleksandar su nepokretno stajali ispod drve�a sa koga je kapalo, gledaju�i Mirelu koja se bacila preko tela mrtve nastojnice i briznula u pla�. Posle nekoliko minuta Šarlot odvoji majku od nje. Svojim ru�icama podiže tešku nastojni�inu odoru s njenog ispijenog tela. Na podstavi prednjeg dela odore, potamnele i umrljane od habanja, iscrtala je nesigurnim potezima šahovsku tablu vlastitom krvlju. U svakom polju s velikom pažnjom bio je iscrtan po jedan znak. Šarlot podiže pogled prema Šahinu i ovaj mu pruži nož. Dete krajnje pažljivo prese�e nit koja je spajala materijal i podstavu. Ispod crteža šahovske table nalazila se teška tkanina tamnoplave boje - prekrivena sjajnim kamenjem. PARIZ, JANUAR 1799. Šarl Moris Taljeran ostavio je za sobom kancelarije Direktorijuma i hramaju�i krenuo niz duga�ko kameno stepenište do dvorišta u kome ga je �ekala ko�ija. Imao je težak dan ispunjen optužbama i uvredama, kojima su ga zasula petorica direktora, zbog mita koji je navodno primio od ameri�kog poslanstva. Bio je suviše ponosan da bi se pravdao ili izvinjavao - a još nije zaboravio nedavnu nemaštinu da bi priznao grehe i predao novac. Sedeo je kao kip dok su se oni penili. Kada su se umorili, ustao se i izišao bez ijedne re�i objašnjenja. Umorno je hramao preko poplo�anog dvorišta prema ko�iji. Ve�eras �e ve�erati sam, otvoriti bocu stare madere i zatim se opustiti u vru�oj kupki. Jedino mu je to bilo na pameti kada je njegov voza�, ugledavši gospodara, pohitao prema ko�iji. Taljeran mu dade znak da �e sam otvoriti vrata. Kada je skliznuo na sedište, za�uo je neko šuštanje iz tame prostrane ko�ije. Uko�io se. "Ne plaši se", za�u on nežan ženski glas - glas od koga ga podi�e jeza. Šaka u rukavici prekri njegovu u tami. Kada je ko�ija izbila na osvetljenu ulicu, on ugleda prelepu mle�nu put i kosu boje jagode. "Mirela!" povika Taljeran, ali mu ona spusti prste u rukavici na usne. Pre no što je shvatio šta radi, našao se na kolenima u ko�iji koja se ljuljala, obasipaju�i joj lice poljupcima, zavla�e�i šake u njenu kosu, mrmljaju�i odjednom hiljadu stvari dok se njegov um borio da povrati kontrolu. Mislio je da �e poludeti. "Kad bi samo znala koliko sam tragao za tobom - i to ne samo ovde, ve� po svim zemljama. Kako si me mogla toliko dugo ostaviti bez ijedne re�i, znaka? Obeznanio sam se od straha zbog tebe..." Mirela ga je u�utkivala poljupcima, a on se opijao mirisom njenog tela i plakao. Isplakivao je sedam godina zadržavane suze i pio suze sa njenih obraza dok su se grlili poput dece izgubljene na moru. Ušli su u ku�u pod okriljem mraka, prošavši kroz široki francuski prozor koji je gledao na travnjake. Ne zastavši da zatvori prozor ili upali lampu, on je podiže u naru�je i odnese do divana, dok mu se njena duga�ka kosa prelivala preko ruke. Razodenuvši je bez re�i, on prekri njeno drhtavo telo svojim i izgubi se u njenoj toplini, njenoj svilenoj kosi.

"Volim te", izgovori. To je bio prvi put da su te re�i prešle preko njegovih usana. "Tvoja ljubav nam je podarila dete", prošaputa Mirela, posmatraju�i ga na mese�ini koja je prodirala kroz prozore. Mislio je da �e mu srce prepu�i. "Ima�emo još jedno", re�e on i oseti kako ga strast razdire poput oluje. "Zakopao sam ih", re�e Taljeran dok su sedeli za stolom u salonu pored njegove spava�e sobe. U Zelenim planinama Amerike - mada moram priznati da je Kurtijad pokušao da me odgovori od toga. Njegova je vera bila ja�a od moje. On je smatrao da si još živa." Taljeran se osmehnu Mireli koja je sedela s druge strane stola raspuštene kose, umotana u njegovu ku�nu haljinu. Bila je tako lepa da je žudeo ponovo da je uzme i to upravo ovde. Ali izme�u njih je sedeo konzervativni Kurtijad i pažljivo slagao salvetu slušaju�i njihov razgovor. "Kurtijade", re�e on, pokušavši da obuzda svoja ose�anja, "izgleda da imam dete - sina. Zove se Šarlot, po meni." Zatim se okrenu prema Mireli. "Kada �u mo�i da vidim tog malo �udo od deteta?" "Uskoro", odvrati Mirela. "Otišao je u Egipat, gde se trenutno nalazi general Bonaparta. Kako dobro poznaješ Napoleona?" "Ja sam ga ubedio da po�e tamo - ili se bar on pravio da je tako." Ukratko joj je opisao svoj susret sa Bonapartom i Davidom. "Tada sam otkrio da si možda još živa i da si bila trudna", re�e joj on. "David mi je ispri�ao o Marau." Zabrinuto ju je posmatrao, ali Mirela samo odmahnu glavom kao da je želela da odagna se�anje na to. "Ima još nešto što bi trebalo da znaš", lagano izgovori Taljeran, pogledavši Kurtijada dok je to govorio. "Postoji jedna žena - zove se Katarina Grand. Ona je na neki na�in umešana u potragu za Monglanskom garniturom. David mi je kazao da je Robespjer za nju govorio da je Bela Kraljica..." Mirela je prebledela. Toliko je stezala nož kojim je mazala puter da se �inilo kao da �e ga prepoloviti. Za trenutak nije mogla da izusti ni re�. Usne su joj bile tako blede da je Kurtijad posegnuo za šampanjcem da je povrati. Zatim se zagledala Taljeranu u o�i. "Gde je ona sada?" prošaputala je. Taljeran je spustio pogled na tanjir, a zatim ju je pogledao pravo u o�i. "Da te sino� nisam zatekao u ko�iji", po�e on lagano, "bila bi u mom krevetu." Sedeli su u tišini. Kurtijad je zurio u sto. Taljeranov pogled po�ivao je na Mireli. Odložila je nož, odgurnula stolicu, ustala i uputila se ka prozorima. Taljeran tako�e ustade, krete za njom i obgrli joj ramena. "Imao sam toliko žena", mrmljao joj je u kosu. "Mislio sam da si mrtva. A kasnije, kada sam saznao da nisi... Da si je videla, razumela bi." "Videla sam je", izgovori Mirela ravnodušno. Zatim se okrenu i zagleda u njega. "Ta žena stoji iza svega ovoga. Kod nje je osam figura..." "Sedam", ispravi je Taljeran. "Kod mene je osma." Mirela ga zaprepaš�eno pogleda. "Zakopali smo je u šumi zajedno sa ostalima", obavesti je on. "Ali, Mirela, dobro sam u�inio što sam ih sakrio, jer sam nas otarasio te užasne kletve. Nekada sam i ja želeo tu garnituru. Poigravao sam se s tobom i Valentinom u nadi da �u zadobiti vaše poverenje. Ali umesto toga vi ste zadobile moju ljubav." Zgrabio ju je za ramena. Nije mogao da nasluti kakve joj misli razaraju um. "Kažem ti da te volim", ponovi on. "Zar mora sve da nas izjeda mržnja? Zar nas ova igra nije ve� previše stajala?..." "Isuviše", odvrati Mirela s gor�inom i izvu�e se iz njegovog zagrljaja. "Suviše da bismo oprostili i zaboravili. Ta je žena hladnokrvno ubila pet opatica. Odgovorna je za Maraoovo i Robespjerovo ponašanje - za Valentinino pogubljenje. Zaboravljaš - bila sam prisutna kada su je ubili, iskasapili kao kakvu životinju!" Zelene o�i su joj se caklile kao da je drogirana. "Kolike sam videla kako umiru - Valentinu, nastojnicu, Maraa. Šarlota Kordej je žrtvovala život zbog mene." Izdaja te žene ne�e pro�i nekažnjeno. Kažem ti da �u se domo�i tih figura po bilo koju cenu!" Taljeran je koraknuo unazad i posmatrao je sa suzama u o�ima. Nije primetio Kurtijada koji je ustao i prešao preko sobe da bi spustio šaku na gospodarevu ruku.

"Monsenjeru, ona je u pravu", re�e on tiho. "Bez obzira na to koliko �eznuli za sre�om, ma koliko želeli da je ignorišemo - ova igra se nikada ne�e završiti dok figure ne budu sakupljene i sklonjene na neko bezbedno mesto. I vi to isto tako dobro znate koliko i ja. Gospo�a Grand mora biti zaustavljena." "Zar nije ve� dovoljno krvi proliveno?" upita Taljeran. "Ja više ne �eznem za osvetom", izjavi Mirela, ugledavši pred o�ima užasno Maraovo lice u trenutku kada joj je kazao gde da zabode nož. "Želim te figure - Igra se mora okon�ati." "Tu jednu figuru mi je dala dobrovoljno", re�e Taljeran. "�ak je ni sila ne bi ubedila da se rastane od ostalih." "Kada bi se njome oženio", re�e Mirela, "po francuskom zakonu, sva njena imovina prešla bi u tvoje ruke. Ona bi pripadala tebi." "Oženio!" Povika Taljeran, odsko�ivši kao da se opržio. "Ali ja volim tebe! A pored toga, ja sam biskup katoli�ke crkve. Sa biskupijom ili bez nje, za mene �e doživotno važiti rimski, a ne francuski zakon." Kurtijad pro�isti grlo. "Monsenjer bi mogao dobiti papski oprost", predloži on u�tivo. "Verujem da je bilo presedana." "Kurtijade, zaboravljaš u �ijoj si službi", odbrusi Taljeran." "To ne dolazi u obzir. Posle svega što si kazala o toj ženi, kako ijedno od vas može da mi predloži nešto sli�no? Za sedam bednih figura, vi biste prodali moju dušu." "Da bih okon�ala ovu igru jednom zauvek", re�e Mirela, dok su joj o�i plamtele tamnim sjajem, "prodala bih i vlastitu." KAIRO, EGIPAT, FEBRUAR 1799. U blizini velikih piramida u Gizi Šahin natera kamilu da se spusti na kolena i pusti Šarlota da sklizne sa sedla na tle. Pošto su stigli u Egipat, želeo je da smesta dovede dete na ovo sveto mesto. Šahin je posmatrao Šarlota kako ska�e preko peska i približava se osnovi velike Sfinge, a zatim po�inje da se penje uz njenu džinovsku šapu. Tada i on sjaha i po�e preko peska, dok mu je tamna halja vijorila na povetarcu. "Ovo je Sfinga", objasni Šahin Šarlotu kada stiže do njega. Crvenokosi de�ak, kome je bilo gotovo šest godina, te�no je govorio kabilski i arapski, a uz njih i materinji francuski, tako da je Šahin mogao lako s njim da se sporazumeva. "Drevna i tajanstvena figura sa torzom i glavom žene i telom lava. Smeštena je izme�u sazvež�a Lava i Device, gde se Sunce odmara za vreme letnje ravnodnevice." "Ako je žena", stade da zapitkuje Šarlot, pogleda uprtog u ogromni kameni kip koji se nadnosio nad njim, "zašto ima bradu?" "Ona je velika kraljica - Kraljica No�i", odvrati Šahin. "Njena planeta je Merkur, bog ozdravljenja. Brada svedo�i o njenoj ogromnoj mo�i." "Moja majka je velika kraljica - ti si mi to kazao", nastavi Šarlot. "Ali ona nema bradu." "Možda ne želi da se razme�e svojom mo�i", objasni Šahin. Zagledaše se preko peska. U daljini su se nazirali mnogobrojni šatori bivaka iz koga su došli. Oko njih su se na zla�anoj svetlosti uzdizale divovske piramide, razbacane poput de�jih figurica, zaboravljenih na praznoj ravnici. Šarlot se zagleda u Šahina svojim krupnim, plavim o�ima. "Ko ih je ovde ostavio?" upita on. "Mnogi kraljevi tokom mnogo hiljada godina", odvrati Šahin. "Ti kraljevi su bili veliki sveštenici. Tako ih mi zovemo na arapskom - kahin. Onaj koji poznaje budu�nost. Kod Feni�ana, Vavilonacai i Kabira - naroda koji vi nazivate Hebreji - sveštenik se kaže kohen. A na mom jeziku, kabilskom, kahuna." "Jesam li ja to?" upita Šarlot, dok mu je Šahin pomagao da se spusti sa lavlje šape na kojoj su sedeli. Sve�ana pratnja jaha�a približavala se preko peska iz pravca udaljenog bivaka; konji su podizali prah na zlatnoj svetlosti. "Ne", odvrati tiho Šahin. "Ti si više od toga." Kada su se konji zaustavili, mladi jaha� sa �ela sko�i na tle i krenu preko neravnog tla ka njima, skidaju�i rukavice. Duga�ka kosa boje kestena slobodno mu je padala na ramena. Pred malim Šarlotem spustio se na koleno, dok su ostali jaha�i silazili s konja.

"Zna�i, to si ti", re�e mladi�. Na sebi je imao uske pantalone i kratki koporan francuske uniforme. "Mirelino dete! Ja sam general Bonaparta, mladi�u - bliski prijatelj tvoje majke. Ali zašto ona nije došla s tobom? U bivaku mi rekoše da si došao sam, i da me tražiš." Napoleon spusti šaku na Šarlotovu svetlocrvenu kosu i stade da je mrsi, a zatim zataknu rukavice za pas i ustade, poklonivši se formalno pred Šahinom. "A vi mora da ste Šahin", re�e on, ne sa�ekavši detetov odgovor. "Moja baka, An�ela-Marija di Pijetra-Santa, �esto je govorila da ste veliki �ovek. Verujem da je ona poslala de�akovu majku k vama u pustinju? Mora da je od tada prošlo pet i više godina..." Šahin ozbiljno smaknu donji veo. "Al-Kalim vam donosi veoma hitnu poruku", re�e on tihim glasom. "Namenjena je samo vašim ušima." "Do�ite, do�ite", re�e Napoleon, mahnuvši vojnicima. "To su moji oficiri. U zoru kre�emo za Siriju - marš �e biti težak. Šta god da je posredi, može sa�ekati do ve�eras. Pozivam vas da budete moji gosti na ve�eri u bejovoj palati." Okrenuo se kao da �e oti�i, ali ga Šarlot uhvati za šaku. "Ovaj pohod �e se loše završiti", re�e de�ak. Napoleon se sav zgranut okrenu prema njemu, ali Šarlot je imao još nešto da mu kaže. "Vidim glad i že�. Mnogi �e ljudi umreti, a ništa ne�ete osvojiti. Morate se smesta vratiti u Francusku. Tamo �ete postati veliki vo�a. Posedova�ete veliku mo� nad mnogim zemljama. Ali to �e potrajati samo petnaest godina. A onda �e se okon�ati..." Napoleon izvu�e šaku; oficirima koji su ih posmatrali bilo je veoma neugodno. A onda mladi general zabaci glavu i nasmeja se. "Rekli su mi da te zovu Mali Prorok", re�e on, osmehuju�i se Šarlotu. "Kažu da si u bivaku govorio vojnicima razne stvari - koliko �e dece imati, u kojim �e se bitkama proslaviti ili umreti. Voleo bih da takve vizije postoje. Kada bi generali bili proroci, mogli bi da izbegnu mnoge zamke." "Postojao je jednom general koji je bio i prorok", re�e blagim glasom Šahin. "Zvao se Muhamed." "I ja sam pro�itao Koran, prijatelju", odvrati Napoleon, i dalje se smeše�i. "Ali on se borio za slavu Boga. A mi jadni Francuzi borimo se samo za slavu Francuske." "�uvati se moraju oni koji se bore za vlastitu slavu", primeti Šarlot. Dok je posmatrao Šarlota, Napoleon je �uo mrmljanje oficira iza sebe. Njegovog osmeha nestade. Lice mu je potamnelo od ose�anja koja je pokušao da suzbije. "Ne dozvoljavam da me vre�a jedno dete", izgovori on kao bez daha. A zatim glasnije dodade: "Sumnjam da �e se moja slava toliko rasplamsati kao što to ti, izgleda, misliš, mladi moj prijatelju - kao ni da �e se tako brzo ugasiti. Ujutro kre�em na marš preko Sinaja i jedino po nare�enju vlade ranije �u se vratiti u Francusku." Okrenuvši le�a Šarlotu, on ode do svog konja i uzjaha, naredivši otresito jednom od oficira da se pobrine da Šarlot i Šahin stignu u palatu u Kairu na vreme za ve�eru. Zatim je sam odjahao preko pustinje, a ostali su gledali za njim. Šahin re�e pometenim vojnicima da slobodno krenu svojim putem, jer de�ak još nije video piramide. Kada su se oficiri nevoljno udaljili, Šarlot uhvati Šahina za ruku i oni krenuše sami preko ogromne ravnice. "Šahine", po�e zamišljeno Šarlot, "zašto se general Bonaparta naljutio na mene kada sam mu ono kazao? Rekao sam mu samo istinu." Šahin je trenutak �utao. "Zamisli da se nalaziš u mra�noj šumi u kojoj ništa ne vidiš", po�e on kona�no da govori. "Jedini pratilac ti je sova, koja u mraku može da vidi mnogo bolje od tebe. Takav vid i ti poseduješ - kao sova - da vidiš ono što �e biti dok ostali tapkaju u mraku. Da si na njihovom mestu, zar se i ti ne bi plašio?" "Možda", priznade Šarlot. "Ali sigurno se ne bih naljutio na sovu ako bi me upozorila da stojim na rubu jame!" Šahin je trenutak posmatrao de�aka, a na usnama mu je lebdeo osmeh, što je za njega bilo neuobi�ajeno. Kona�no je progovorio. "Uvek je teško posedovati nešto što drugi nemaju - a �esto je i opasno", re�e on. "Ponekad ih je bolje ostaviti u mraku."

"Kao Monglansku garnituru", primeti Šarlot. "Majka je kazala da je ležala zakopana u tami hiljadu godina." "Da", odvrati Šahin. "Upravo tako." Zaviše oko ugla velike piramide. Ispred sebe ugledaše �oveka kako sedi na vunenoj odori rasprostrtoj po pesku sa mnoštvom raširenih papirusa pred sobom. Zurio je u piramidu koja se nadnosila nad njim, ali se osvrnuo kada je za�uo Šarlota i Šahina kako mu prilaze. Lice mu se ozari kada ih je prepoznao. "Mali Prorok!" re�e on, ustavši i o�istivši pantalone od peska dok je prilazio da ih pozdravi. Imao je bucmaste obraze i okruglu bradu. Lice mu se razvu�e u osmeh kada je sklonio sa �ela pramen kose. "Bio sam danas u bivaku i �uo vojnike kako se klade da �e general Bonaparta odbiti savet koji nameravaš da mu daš u vezi sa povratkom u Francusku! Taj naš general ne veruje mnogo u proro�anstva! Možda misli da �e ovaj njegov pohod, ina�e deveti po redu, uspeti, pošto je prethodnih osam propalo." "Gospodine Furije!" povika Šarlot, pustivši Šahinovu ruku i otr�avši do �uvenog fizi�ara. "Jeste li rešili tajnu ovih piramida? Ve� ste tako dugo ovde i toliko ste radili." "Bojim se da nisam", osmehnu se Furije i pomilova Šarlota po glavi, dok im je Šahin prilazio. "Samo su brojevi na ovim papirusima arapske brojke. Sve ostalo je na nekom �udnom jeziku koji uopšte ne razumemo. Crteži slike i sli�no. Pri�a se da su u Rozeti pronašli neki kamen na kome je, izgleda, pisano na nekoliko jezika. Možda �e nam to pomo�i u prevo�enju. Odne�e ga u Francusku. Ali dok ga ne budu dešifrovali, možda �u ve� biti pokojni!" Nasmejao se i prihvatio Šahinovu ispruženu šaku. "Ako je tvoj mali prijatelj odista Prorok, kako tvrdiš, sigurno je u stanju da pro�ita ove slike i poštedi nas velikih muka." "Šahin razume neke od njih", izgovori ponosno Šarlot, prišavši zidu piramide i zagledavši se u niz use�enih i obojenih crteža. "Ovaj ovde - muškarac sa glavom ptice - je veliki bog Tot. On je bio lekar i mogao je da izle�i svaku bolest. On je tako�e izmislio pismo. Dužnost mu je bila da u Knjigu Mrtvih upiše sva�ije ime. Šahin kaže da svako ima tajno ime koje dobija na ro�enju, ispisano na kamenu, koji mu se daje kada umre. A svaki bog umesto tajnog imena ima broj..." "Broj!" ponovi Furije, brzo pogledavši Šahina. "Umeš da pro�itaš ove crteže?" Šahin odmahnu glavom. "Znam samo stare pri�e", odvrati on na svom lošem francuskom. "Moj narod mnogo poštuje brojeve i pridaje im božanska svojstva. Mi verujemo da je Vaseljena sazdana od brojeva; da bi se postalo jedno sa Bogom, potrebno je samo vibrirati u ta�noj rezonanciji sa tim brojevima." "Ali upravo u to i ja verujem!" povika matemati�ar. "Studiram fiziku vibracija. Pišem knjigu o ne�emu što zovem 'Teorija harmonije' i o tome kako se ona primenjuje na toplotu i svetlost! Vi, Arapi, otkrili ste sve te istine o brojevima, na kojima smo mi zasnovali naše teorije..." "Šahin nije Arapin", umeša se Šarlot. "On je Plavi �ovek Tuareg." Furije zbunjeno pogleda dete, a zatim ponovo Šahina. "Izgleda da znaš za �im ja tragam... radovi al-Kvarizmija koje je u Evropu doneo veliki matemati�ar Leonardo Fibona�i, arapski brojevi i algebra koji su uneli revoluciju u naš na�in razmišljanja? Zar nisu nastali ovde u Egiptu?" "Nisu", odvrati Šahin, posmatraju�i crteže na zidu pred sobom. "Poti�u iz Mesopotamije - to su Hindu brojevi doneti iz planina Turkestana. Ali onaj koji je znao tajnu i kona�no je zapisao bio je al-Jabir al-Hajan, dvorski hemi�ar Haruna al-Rašida u Mesopotamiji - kralja iz 'Hiljadu i jedne no�i'. Taj al-Jabir bio je Sufi misti�ar, pripadnik �uvenih Hašašina. Zapisao je tajnu i zbog toga bio proklet za sva vremena. Sakrio ju je u Monglansku garnituru." 28. KRAJ IGRE Igra�i, ozbiljni, �ute u svom kutu oprezno figure pomeraju spore. Strogi prostor table drži ih do zore: dve suprotne boje vode bitku ljutu.

Magi�na surovost iz sredine zra�i: homerovska kula sa kraljem što kasni, borbena kraljica i pešaci opasni, iskošeni lovac i laki skaka�i. A kada igra�i igrati prestanu, kada u vremenu beskrajnom nestanu, i tad obred ovaj ve�no �e da traje. Taj rat je buknuo na Istoku slavnom, poprište je ratno cela zemlja davno. Ko i druga, ova Igra ne prestaje. Nejaki kralj, kosi lovac, ratoborna kraljka, pešaci mudri i top kre�u crno-belim putem da probaju sre�u ratnu, hrabra vojska za bitku je orna. Ne znaju da ruka onoga svemo�nog igra�a upravlja njihovom sudbinom, niti znaju da sa �eli�nom �vrstinom njihovim razumom vlada danono�no. Ali i sam igra� (to je Omar reko) sužanj je na drugoj �udnoj tabli nekoj: tu su no�i crna, dani - bela polja. Bog igra�a mi�e, a ovaj figure. Ko je iza Boga bog arhitekture prašine, vremena, snova i nevolja? 'Šah', Horhe Luis Borhes (Prevod: Radivoje Konstantinovi�) NJUJORK, SEPTEMBAR 1973. Približavali smo se još jednom ostrvu usred mora boje crnog vina. Zemljanoj prevlaci duga�koj sto dvadeset milja nedaleko od atlantske obale, poznatoj kao Long Ajlend. Na karti li�i na ogromnog šarana koji samo što nije zinuo zalivom Jamajka i progutao ostrvo Stejten, a njegova repna peraja zapljuskuju Nju Heven, kao da razbacuju unaokolo mala ostrva poput kapljica vode. Ali dok je naš ke� klizio prema obali, sa razapetim jedrima na svetlucavom morskom povetarcu - ta duga�ka, bela peš�ana obala ispresecana malim uvalama li�ila mi je na raj. �ak su i imena mesta kojih sam se se�ala zvu�ala egzoti�no: Kjug, Pe�ogi, Pikonik i Masapeka - Džeriho, Vavilon i Kismet. Srebna igla Vatrenog ostrva zabadala se u nazubljenu obalu. A tamo negde iza okuke, tako da ga još nismo mogli videti, Kip Slobode uzdizao je svoju bakrenu lampu tri stotine stopa iznad njujorške luke, mame�i putnike koje je oluja kao i nas bacila prema zlatnim vratima kapitalizma i institucionalne trgovine. Lili i ja smo stajale zagrljene na palubi sa suzama u o�ima. Pitala sam se šta je Solarin mislio o ovoj zemlji sunca, bogatstva i slobode - toliko razli�itoj od tame i straha koji su, kako sam ja to zamišljala, vladali u svakom kutku Rusije. Bilo nam je potrebno nešto više od mesec dana da pre�emo Atlantik i stignemo do druge obale i sve to vreme utrošili smo na �itanje Mirelinog dnevnika i dešifrovanje formule, a mnoge no�i proveli smo ispituju�i jedno drugome misli i ose�anja. Ali Solarin nijednom za to vreme nije pomenuo svoju prošlost u Rusiji niti planove za budu�nost. Svaki trenutak prveden s njim li�io mi je na zale�enu zlatnu kap vremena, nalik na dragulje razbacane po tamnoj tkanini - isto su tako bili živi i dragoceni. Ali kroz tamu koja je ležala ispod bilo je nemogu�e prodreti.

Dok je sada spuštao jedra i naš brodi� se približavao ostrvu, pitala sam se šta �e biti s nama kada se ova Igra jednom okon�a. Znam da je Mini stalno ponavljala kako se ona nikada ne�e završiti. Ali u dubini srca znala sam da ho�e - bar za nas - i to uskoro. Posvuda su poskakivali brodi�i nalik na iskri�ave mehurove. Što smo se više približavali ostrvu, to je vodeni saobra�aj postajao guš�i - raznobojne zastave i jedra koja su lepetala na vetru sekla su penušavu vodu, mešaju�i se sa tihim jahtama, tamnim i ugla�anim, i malim motornim �amcima koji su zujali izme�u njih poput vilinskih konjica. Tu i tamo videli smo pokoji sivi �amac Obalne straže koji je mirno plovio, kao i razbacane velike brodove usidrene u blizini rta. Bilo je toliko brodova da sam se pitala šta se dešava. Lili je odgovorila na moje pitanje. "Ne znam da li je ovo za nas dobro ili ne", re�e ona, kada se Solarin vratio da preuzme kormilo, "ali ovaj odbor za do�ek nije zbog nas. Znate li koji je danas dan? Praznik rada, prvi ponedeljak u septembru!" Bila je u pravu. I, ako se nisam varala, tog dana se završavala sezona jedrenja, što je objašnjavalo ludu zbrku oko nas. Kada smo stigli do uvale Šinekok, našli smo se u takvoj gužvi da smo se jedva probijali izme�u brodova. Na ulazak u zaliv �ekalo je �etrdeset brodova. Nastavili smo još nekih deset milja do uvale Morišes, gde je Obalna straža bila toliko zaposlena vu�om �amaca i izvla�enjem pripitih ljudi iz mora, da se teško od njih moglo o�ekivati da primete jedan mali brod kakav je bio naš koji se prikradao kopnu pun ilegalnih imigranata i zabranjene krijum�arene robe, u nameri da im se provu�e ispred nosa. Red se ovde, kako se �inilo, brže smanjivao; Lili i ja stadosmo da spuštamo jedra, a Solarin brzo upali motor i po bokovima broda razape plovke kako nas neko u ovoj gužvi ne bi zaka�io. Jedan brod se kretao u suprotnom smeru i prošao nam je veoma blizu. Putnik odeven u sve�anu ode�u za jedrenje nagnu se ka nama, dodade Lili plasti�nu �ašu sa šampanjcem i trakom-pozivnicom prika�enom za dršku. Bili smo pozvani u šest �asova na martini u Sautemptonski jedirili�arski klub. �inilo nam se da satima milimo u toj sporoj procesiji, a napetost zbog situacije u kojoj smo se nalazili cedila je iz nas svu postoje�u snagu, dok je na ostalim brodi�ima vladalo pravo prazni�ko raspoloženje. Kao i u ratu, pomislih - poslednji sukob odlu�uje o svemu. �esto se dešava da vojnika sa dokumentima o otpuštanju iz vojske pogodi snajperista na ulasku u avion koji je trebalo da ga ponese ku�i. Mada je trebalo da se suo�imo samo sa carinskom kaznom u visini od 50.000 dolara i dvadeset godina zatvora zbog bespravnog uvo�enja u zemlju ruskog špijuna, nikako nisam mogla da zaboravim da Igra još nije gotova. Kona�no smo ušli u uvalu i uputili se ka Vesthemptonskoj plaži. Na vidiku nije bilo nikakvog sidrišta, pa je Solarin iskrcao Lili i mene na molu zajedno sa Kariokom, vre�om sa figurama i nekoliko putnih torbi sa našim oskudnim prtljagom. Zatim je bacio sidro u zalivu, skinuo se u kupa�e ga�ice i preplivao onih nekoliko jardi do plaže. Otišli smo do lokalnog paba da se on presvu�e i da smislimo šta �emo dalje. Kao opijeni �ekali smo da Lili pozove Mordekaja i saopšti mu novosti. "Nema ga", re�e kada se vratila za sto. Kelner nam je ve� doneo tri koktela Bladi Meri koje sam naru�ila, kao i štapi�e celera. Morali smo na�i Mordekaja i odneti mu ove figure. Ili se bar izgubiti odavde dok ga ne na�emo. "Moj prijatelj Nim ima ku�u blizu rta Montauk; to je na otprilike sat vremena odavde", obavestih ih. "Tamo staju i vozovi Long Ajlend železnice. Možemo se ukrcati malo niže kod Kjuga. Mislim da bi trebalo da mu ostavimo poruku da dolazimo i da krenemo prema rtu. Suviše je opasno lutati po Menhetnu." Nisam prestajala da razmišljam o gradu sa njegovim lavirintom jednosmernih ulica - u kojima bismo lako mogli upasti u klopku. Posle svih naših napora, bilo bi grozno na�i se u �orsokaku kao kakav pešak. "Imam ideju", javi se Lili. "Zašto ne bih ja pošla po Mordekaja. On se nikada ne udaljava mnogo od dijamantske oblasti, a ona se sastoji samo od jednog bloka. Sigurno je ili u knjižari gde si ga ti upoznala, ili u kom obližnjem restoranu. Mogu svratiti do mene po kola, a zatim ga dovesti ovamo na ostrvo.

Pone�emo te figure za koje Mini tvrdi da su kod njega i javi�u ti se sa rta Montauk kada stignemo." "Nim nema telefon", rekoh joj, "osim onog koji je povezan sa njegovim kompjuterom. Nadam se da uzima redovno poruke; ina�e �emo se i sami tamo nasukati." "Dogovorimo se onda o vremenu", predloži Lili. "Može li u devet ve�eras? Ima�u vremena da ga na�em i obavestim o našim dogodovštinama, kao i o onome što sam nau�ila o šahu... ho�u da kažem, on mi je deda. Nisam ga videla mesecima." Složismo se da je plan prihvatljiv; nazvala sam Nimov kompjuter i najavila naš dolazak vozom kroz jedan �as. Iskapili smo pi�e i peške krenuli prema stanici - Lili �e nastaviti ka Menhetnu i Mordekaju, a Solarin i ja u drugom smeru. Lilin voz je stigao prvi na ravnu, otvorenu platformu u Kjugu - negde oko dva sata. Dok se pela sa Kariokom pod miškom, ona re�e: "Ako ne budem mogla da stignem oko devet, ostavi�u poruku na tom kompjuterskom broju koji si mi dala." Solarinu i meni ništa ne bi pomoglo i da smo prou�avali redove vožnje. Long Ajlendska železnica znamenita je po tome što se ne drži nikakvih redova vožnje. Sela sam na zelenu klupu i stala da posmatram putnike koji su mileli oko mene. Solarin je spustio torbe i seo pored mene. Razo�aran je uzdahnuo kada je po ko zna koji put pogledao niz prazan kolosek. "Da �ovek pomisli da se nalazi u Sibiru. Mislio sam da su ljudi na Zapadu ta�ni, da vozovi uvek stižu na vreme." Sko�io je i stao da kora�a gore-dole poput kakve životinje na kaišu izme�u mnoštva putnika na platformi. Nisam mogla više da ga gledam, pa sam i sama ustala, prebacivši vre�u sa figurama preko ramena. U tom su trenutku najzad najavili dolazak našeg voza. Iako ima svega nekih �etrdeset pet milja od Kjuga do rta Montak, putovali smo više od sata. Kada se tome pridoda peša�enje do Kjuga i �ekanje na platformi, prošla su skoro dva sata od kada sam, iz bara, ostavila poruku na Nimovom kompjuteru. Ipak, nisam o�ekivala da ga vidim na stanici - jer koliko sam ga poznavala, verovatno je skupljao poruke jednom mese�no. Zato sam se veoma iznenadila kada sam, silaze�i s voza, ugledala Nimovu visoku, vitku priliku kako ide po šinama u mom pravcu, dok mu se bakarna kosa lelujala na povetarcu, a duga�ki beli šal poskakivao pri svakom njegovom koraku. Kada me je primetio, iscerio se poput kakvog ludaka i mahnuo mi, a zatim potr�ao, obilaze�i putnike koji su mu se nervozno sklanjali s puta izbegavaju�i da se s njim sudare. Kada je stigao do mene, š�epao me je sa obe ruke, zagrlio i zagnjurio lice u moju kosu - privivši me tako snažno da sam mislila da �u se ugušiti. Zatim me je podigao i stao da me okre�e, tako da mi se zavrtelo u glavi; kona�no me je spustio i malo odgurnuo od sebe kako bi me bolje pogledao. U o�ima su mu blistale suze. "Blagi Bože, blagi Bože", šaputao je slomljenim glasom, odmahuju�i glavom. "Bio sam ube�en da si mrtva. Nisam oka sklopio od trenutka kada sam saznao kako ste napustili Alžir. Ta oluja - a onda smo vam izgubili trag!" Nije mogao da odvoji pogled od mene. "Stvarno sam mislio da sam te ubio poslavši te samo tako..." "Pa, zdravlje mi se nije baš poboljšalo od kada si mi ti mentor", složih se. I dalje je sav sijao i gledao me, a onda me ponovo privukao - kada odjednom osetih da mu se telo uko�ilo. Lagano me je pustio, a ja podigoh pogled prema njegovom licu. Zurio je preko mog ramena, a na licu su mu se mešali iznena�enje i neverica. Ili je to možda bio strah - nisam bila sigurna. Brzo bacivši pogled preko ramena, ugledah Solarina kako silazi iz voza, nose�i naše putne torbe. Posmatrao nas je, a na licu mu je bila ista ona maska hladno�e koja mi se urezala u se�anje još pri našem prvom susretu u klubu. Zurio je u Nima, svojim neizmerno zelenim o�ima koje su sijale na kasnom popodnevnom suncu. Okrenula sam se prema Nimu i po�ela da mu objašnjavam, ali njegove usne su se same pomerale dok je i dalje zurio u Solarina kao da je neko �udovište ili duh. Morala sam da se napregnem da bih ga �ula. "Saša?" prošaputa on, guše�i se. "Saša..."

Onda se okrenuh prema Solarinu, koji je još stajao na stepenicama, a nestrpljivi putnici se gurali iza njega. O�i su mu bile pune suza... suze su mu se kotrljale niz obraze, a lice gr�ilo. "Slava!" povika on hrapavim glasom. Ispustivši naše torbe na tle, on sko�i sa stepenika na kome je stajao, prolete pored mene, i baci se u Nimov zagrljaj; �inilo se da �e jedan drugoga zdrobiti i pretvoriti u prah. Pohitah po vre�u sa figurama. Kada sam je podigla i okrenula se, oni su još plakali. Nimove ruke bile su obmotane oko Solarinove glave i on ga je divlja�ki stiskao. Na�as ga je odvojio od sebe, zagledao se u njega, a zatim su se ponovo zagrlili, dok sam ja samo zapanjeno stajala. Putnici su proticali pored nas poput vode koja zaobilazi kamen, potpuno nezainteresovani, kako to samo Njujor�ani mogu biti. "Saša", nije prestajao da mrmlja Nim, ne puštaju�i ga iz zagrljaja. Solarin je zagnjurio lice u Nimovu kragnu, zatvorio o�i, dok su mu suze tekle niz obraze. Jednom šakom se tako �vrsto držao za Nimovo rame kao da �e svakog trenutka pasti. Nisam mogla da poverujem svojim o�ima. Kada se udaljilo i ono nekoliko zaostalih putnika, otišla sam da pokupim naše razbacane torbe koje je Solarin ispustio. "Daj mi te torbe", doviknu mi Nim, duvaju�i nos. Kada sam podigla pogled, videla sam ga kako mi prilazi s jednom rukom preba�enom preko Solarinovih ramena i stežu�i ga s vremena na vreme kao da želi da se, o�iju crvenih od pla�a, uveri da je on tu. "Izgleda da ste se vas dvojica ve� ranije sreli", rekoh razdražljivo, pitaju�i se zašto meni to niko nikada nije pomenuo. "Nismo se videli dvadeset godina", odvrati Nim i dalje se osmehuju�i Solarinu, dok su se saginjali da pokupe torbe. Zatim svoje �udne, dvobojne o�i uperi u mene. "Ne mogu da poverujem, draga moja, u sre�u koju si mi donela. Saša je moj brat." Nimov mali morgan bio je pretesan za nas troje, a da ne pominjem torbe. Solarin je seo na vre�u sa figurama, ja njemu u krilo, dok smo torbe ugurali u uglove i pukotine. Udaljavaju�i se sa stanice, Nim je svakog �asa pogledavao u Solarina s izrazom neverice i sre�e. �udno je bilo videti kako su se ta dvojica muškaraca, ina�e tako hladni i uzdržljivi, odjednom prepustili snažnim ose�anjima. Mogla sam osetiti silinu tih ose�anja svuda oko sebe dok su kola jurila, a vetar �angrljao kroz drvene podne daske. �inilo se da su duboka i mra�na kao i njihove ruske duše i da pripadaju samo njima. Dosta dugo niko nije izustio nijednu re�. A onda je Nim ispružio ruku i stisnuo mi koleno koje sam pokušavala da držim podalje od menja�a. "Pretpostavljam da bi trebalo da ti ispri�am sve iz po�etka", re�e mi on. "To bi, nema sumnje, bilo lepo od tebe", složih se. On mi se osmehnu. "Nisam to u�inio ranije samo radi tvoje vlastite, a i naše, sigurnosti", objasni on. "Aleksandar i ja se nismo videli od detinjstva. Njemu je bilo šest, a meni deset godina kada smo se rastali..." U o�ima su mu još blistale suze dok je po ko zna koji put ispružio ruku da dodirne Solarinovu kosu kao da nije mogao da se obuzda. "Dopusti meni da joj ispri�am", re�e Solarin, smeše�i se kroz suze. "Zajedno �emo", dodade Nim. I dok smo se vozili duž obale u otvorenim kolima prema Nimovom egzoti�nom imanju blizu mora, pri�ali su mi pri�u iz koje sam prvi put saznala šta im je Igra do sada sve oduzela. PRI�A DVOJICE FIZI�ARA Ro�eni smo na Krimu - tom �uvenom poluostrvu u Crnom moru koje je opisao još Homer. Rusija je žudela da ga se do�epa još od vremena Petra Velikog i još je pokušavala kada je izbio krimski rat. Otac nam je bio gr�ki mornar koji se zaljubio u Ruskinju i oženio njome - našom majkom. Postao je uspešni prodavac brodova i imao je flotu vlastitih malih brodova. Posle rata, stvari su krenule nagore. U svetu je vladala pometnja - a to se najviše ose�alo na Crnom moru, okruženom zemljama koje su smatrale da su još u ratu.

Ali tamo gde smo mi obitavali, život je bio divan. Mediteranska klima južne obale, maslinjaci, lovorovo drve�e i �empresi, zaklonjeni od snega i ljutog vetra zbijenim planinskim vencima, obnovljene ruševine tatarskih sela i vizantijskih džamija smeštene me�u stablima trešanja. Bio je to raj, udaljen od mahnitosti i �istki Staljina koji je, kao što mu to ime govori, i dalje vladao Rusijom �eli�nom pesnicom. Naš je otac nebrojeno puta razmišljao o odlasku. Pa ipak - iako je imao mnoge veze na Dunavu i Bosforu koje su mogle da nam obezbede siguran odlazak - �inilo se da ne može sebe naterati da po�e. Kuda? - pitao bi. Svakako ne ku�i u Gr�ku - ili Evropu, koja je još prolazila kroz previranja posleratne obnove. A tada se nešto dogodilo što ga je nateralo da se odlu�i. Nešto što nam je svima izmenilo živote. Bio je kasni decembar 1953. godine; vreme - negde oko pono�i; spremala se oluja. Svi smo ve� bili u krevetima; prethodno smo zamandalili prozore na našoj da�i i ostavili vatru da pucketa. Nas dvojica smo zajedno spavali u sobi u prizemlju i prvi smo �uli lupkanje po prozoru koje se razlikovalo od udaranja grana mogranja po zastorima. Zvu�alo je kao da neko kuca. Otvorili smo prozor i zastor - i ugledali na oluji ženu srebrne kose, ogrnutu duga�kom tamnom pelerinom. Nasmešila nam se i zakora�ila kroz prozor. Zatim je klekla pred nas. Bila je tako lepa. "Ja sam Minerva - vaša baka", rekla nam je. "Ali morate me zvati Mini. Dolazim izdaleka i veoma sam umorna, ali nemam vremena da se odmorim. Preti mi velika opasnost. Morate probuditi majku i re�i joj da sam stigla." Zatim nas je veoma dostojanstveno zagrlila, posle �ega pohitasmo uz stepenice da probudimo roditelje. "Zna�i, kona�no je stigla - ta tvoja baka", gun�ao je naš otac, prebacuju�i majci i trljaju�i pospane o�i. To nas je iznenadilo, jer Mini je kazala da je naša baka. Kako je onda mogla biti i maj�ina baka? Otac je zagrlio ženu koju je voleo i koja je stajala pred njim bosa, drhte�i u tami. Poljubio je njenu bakarnu kosu, a zatim o�i. "Tako dugo smo �ekali u strahu", mrmljao je. "Kona�no �e se i to završiti. Obuci se. Idem dole da se pozdravim s njom." Poterao nas je ispred sebe i nas trojica si�osmo do Mini koja nas je �ekala pored vatre što se gasila. Podigla je svoje velike o�i i krenula da zagrli oca. "Jusefe Pavlovi�u", re�e ona, obrativši se našem ocu - kao i nama malopre - na te�nom ruskom. "Progone me. Imamo malo vremena. Moramo bežati, svi zajedno. Imate li brod u Jalti ili Sevastopolju - sada? No�as?" "Nisam spreman za ovo", po�e on, spustivši nam šake na ramena. "Ne mogu povesti porodicu po ovakvom vremenu preko zimskog mora. Trebalo je da nas upozorite, obavestite. Ne možete od mene tražiti da u poslednji �as - stigavši usred no�i..." "Kažem vam da moramo bežati!" povika ona, š�epavši nas za ruke i guraju�i nas u stranu. "Svih ovih petnaest godina znali ste da ovaj dan mora jednom do�i... i došao je. Kako možete re�i da vas nisam upozorila? Doputovala sam �ak iz Lenjingrada..." "Zna�i da ste je našli?" upita otac, vidno uzbu�en. "Od table nema ni traga. Ali ovo sam pribavila drugim sredstvima." Razgrnuvši pelerinu, ona ode do stola i pri slabom odsjaju vatre izvadi ne jednu ve� tri šahovske figure - koje su sijale srebrnim i zlatnim sjajem. "Bile su skrivane u razli�itim krajevima Rusije", re�e ona. Naš je otac nemo stajao, pogleda uprtog u figure, a mi smo prišli da ih pažljivo opipamo. Zlatni pešak, srebrni slon, prekriven svetlucavim draguljima, i konj od srebra - filigranski rad - koji se propinjao na zadnjim nogama i frktao. "Morate oti�i na dok i obezbediti brod", prošaputala je Mini. "Pridruži�u vam se sa svojom decom �im se obuku i spakuju. Ali, za Boga miloga, pohitajte - i ponesite ovo sa sobom." Tu ona pokaza na figure. "To su moja deca i moja žena", pobuni se on. "Ja odgovaram za njihovu sigurnost." Ali Mini nas je zgrabila, a o�i su joj sevale sjajem tamnijim od onog koji su isijavale figure. "Ako ove figure padnu njima u ruke, više nikoga ne�ete mo�i da zaštitite"" prosikta ona.

Otac ju je netremice gledao pravo u o�i, a onda kao da je doneo odluku. Lagano je klimnuo. "U Sevastopolju imam ribarsku škunu", obavesti je on. "Slava ume da je prona�e. Najviše za dva sata bi�u spreman da isplovim. Budite tamo i neka nam Bog pomogne u ovom naumu." Mini mu stisnu ruku, a on otr�a uz stepenište. Tada nam naša novoprona�ena baka naredi da se smesta obu�emo. Roditelji su potom sišli, otac je ponovo zagrlio majku, zarivši lice u njenu kosu kao da želi da joj upamti miris. Poljubio ju je u �elo, a zatim se okrenuo ka Mini koja mu predade figure. Dostojanstveno klimnuvši, nestao je u no�i. Majka je �etkala kosu i osvrtala se unaokolo, zamu�enog pogleda, nare�uju�i nam šta da radimo, da bi nas na kraju poslala gore po njene stvari. Dok smo se peli, �uli smo je kako govori Mini tihim glasom. "Došla si. Neka te Bog kazni što si ponovo otpo�ela tu užasnu Igru. Mislila sam da je gotova - završena." "Nisam je ja zapo�ela", odvratila je Mini. "Budi zahvalna što si petnaest godina proživela u miru, što si ih provela sa mužem koga voliš i decom koja se nisu odvajala od tebe. Petnaest godina ti opasnost nije dahtala za vratom. To je mnogo više no što sam ja imala. Ja sam te držala po strani, izvan Igre..." "To je sve što smo �uli, jer su se glasovi zatim pretvorili u šapat. U tom smo trenutku za�uli napolju korake i lupu na vratima. Pogledali smo se pri nejasnoj svetlosti i potr�ali iz sobe. Odjednom se na pragu stvorila Mini �ije je lice sijalo nekom vanzemaljskom svetloš�u. �uli smo majku kako se penje uz stepenice, vrata kako popuštaju i povike nekih ljudi koji su nadja�ali grmljavinu. "Kroz prozor!" re�e Mini, podigavši jednog pa drugog na grane smokve koja je poput puzavice rasla duž južnog zida; na to smo se drvo obojica popeli nebrojeno puta. Bili smo ve� na pola puta, vise�i sa grane poput malih majmuna, kada smo za�uli maj�ino vrištanje. "Bežite!" vikala je. "Spasavajte glave!" I to je bilo sve; kiša se slivala niz nas dok smo nestajali u tami vo�njaka. Velika željezna kapija Nimovog imanja širom se otvorila. Duž duga�kog prilaznog puta luk od drve�a svetlucao je na suncu koje je zalazilo. Na kraju se nalazila fontana koja je zimus bila zale�ena, a sada okružena veli�anstvenim dalijama i cinijama. Šum vode koja je žuborila u njoj delovao je kao sušta suprotnost huku talasa što je dopirao sa morske obale. Nim je stao ispred zgrade i zagledao se u mene. Ose�ala sam Solarinovo napeto telo jer sam mu sedela u krilu. "Tada smo poslednji put videli majku", re�e Nim. "Mini je isko�ila kroz prozor na drugom spratu i do�ekala se na raskvašeno tle. Kiša je ve� stvarala barice uanokolo kada se ona pridigla i povukla nas u vo�njak. Maj�ini krici nadja�ali su i kišu i bat koraka po ku�i. 'Pretražite šumu!' povikao je neko dok nas je Mini vukla prema stenju." Nim zastade, i dalje gledaju�i u mene. "Blagi Bože", izustih, drhte�i od glave do pete. "Uhvatili su vam majku... kako ste vi uspeli da pobegnete?" "Na kraju vo�njaka nalazilo se stenje koje se obrušavalo ka moru", nastavio je Nim. "Kada smo stigli do njega, Mini je zakora�ila preko ivice i povukla nas u zaklon ispod odlomljenog ispusta. Primetio sam da u ruci drži neku knjigu, nalik na malu, kožnu Bibliju. Izvukla je nož i isekla nekoliko stranica, brzo ih smotala i gurnula meni pod košulju. Tada mi je rekla da po�em - da što brže otr�im do broda. Da kažem ocu da sa�eka nju i Sašu. Ali trebalo je da ih �ekamo samo jedan sat. Ako do tada ne stignu, otac i ja morali smo da pobegnemo, tako je rekla, i odnesemo figure na sigurno. Prvo sam odbio da odem bez brata." Nim se tužno zagleda u Solarina. "Ali imao sam samo šest godina", nastavi Solarin. "Nisam mogao brzo da se verem po stenama kao Ladislaus, koji je bio �etiri godine stariji i brz kao vetar. Mini se plašila da �e nas sve pohvatati, ako ja posustanem. Kada je Slava otišao, poljubila me je i rekla mi da budem hrabar..." Zagledah se ponovo u Solarina i primetih suze u njegovim o�ima dok se prise�ao detinjstva. "�inilo mi se da prolaze sati dok smo se s mukom spuštali po oluji niz one stene, Mini i

ja. Kona�no smo stigli do dokova u Sevastopolju. Ali o�ev brod je ve� bio isplovio." Nim je izišao iz kola, ozbilja lica, obišao oko njih i, otvorivši moja vrata, pružio mi ruku. "Pao sam ni sam ne znam koliko puta", nastavio je Nim, pomažu�i mi da se izvu�em iz kola, "dok sam se klizao kroz blato i preko stenja da bih stigao do o�evog broda. Kada je video da sam sam, uplašio se. Ispri�ao sam mu šta se dogodilo, šta je Mini rekla za figure. Otac je po�eo da pla�e. Sedeo je sa glavom u šakama i jecao poput deteta. 'Šta bi se dogodilo da se ipak vratimo - da pokušamo da ih spasemo?' upitao sam ga. 'Šta bi se dogodilo da ove figure ipak padnu u ruke onim drugima?' Pogledao me je, a kiša mu je spirala suze koje su mu tekle niz lice. 'Zakleo sam se tvojoj majci da ne�u dozvoliti da se to dogodi', odvratio je, '�ak ni po cenu naših života...'" "Ho�eš da kažeš da ste otišli, ne sa�ekavši Mini i Aleksandra?" upitah. Solarin se iza mene izvukao iz Morgana, ponevši sa sobom vre�u sa figurama. "Nije to bilo tako jednostavno", odvrati tužno Nim. "�ekali smo satima - mnogo duže nego što je Mini smatrala bezbednim. Otac je kora�ao gore-dole po palubi, šiban kišom. Popeo sam se u korpu na jarbolu desetinu puta, ne bih li ih ugledao kroz oluju. Na kraju smo se pomirili s tim da ne�e do�i. Šta smo drugo mogli misliti - nego da su ih uhvatili. Kada je otac krenuo, preklinjao sam ga da sa�eka samo još malo. Tada mi je prvi put jasno rekao da su na ovo svi �ekali, da je bilo �ak planirano. Nismo se tek tako uputili na pu�inu - krenuli smo u Ameriku. Još od dana kada se oženio majkom, a možda i ranije - znao je za Igru. Bio je svestan da bi mogao do�i dan - da �e do�i dan - kada �e se Mini pojaviti i pozvati njegovu porodicu da prinese užasnu žrtvu. Taj dan je došao i u toku nekoliko �asova polovina te porodice nestala je u mrkloj no�i. Ali majci se zakleo svim na svetu da �e po svaku cenu sa�uvati figure, žrtvuju�i �ak i decu." "Blagi Bože!" izustih, zure�i u obojicu dok smo stajali na prilaznom putu. Solarin ode do cinija i umo�i prste u fontanu koja je prskala unaokolo. "�udi me što ste obojica pristali da u�estvujete u igri kao što je ova - koja vam je za jednu no� razorila porodicu!" Nim ovlaš prebaci ruku preko mog ramena i mi pri�osmo njegovom bratu koji je nemo zurio u fontanu. Solarin okrznu pogledom Nimovu ruku koja je po�ivala na mom ramenu. "I ti si u�inila isto", re�e on. "A Mini ti �ak nije ni baka. Ali sve mi se �ini da te je Slava uvukao u tu Igru, je li tako?" Po glasu i izrazu lica nisam mogla da zaklju�im šta mu se motalo po glavi, ali to i nije bilo tako teško pogoditi. Izbegla sam njegov pogled. Nim mi stisnu rame. "Mea culpa", priznade on uz osmeh. "Šta je bilo s tobom i Mini kada ste videli da je o�ev brod otišao bez vas?" upitah Solarina. "Kako ste preživeli?" Kidao je latice s jedne cinije i bacao ih u fontanu. "Odvela me je u šumu i sakrila dok oluja nije prestala", odvrati on, izgubljen u mislima. "Tri dana smo duž obale lagano napredovali ka Gruziji, odeveni kao seljaci koji putuju na pijacu. Kada smo se dovoljno udaljili od ku�e i smatrali da smo bezbedni, seli smo da porazgovaramo o budu�nosti. 'Dovoljno si star da shvatiš ono što �u ti re�i', po�ela je Mini. 'Ali ne i dovoljno star da bi mi pomogao u zadatku koji je preda mnom. Jednog dana �eš biti - onda �u poslati po tebe i re�i ti šta moraš u�initi. Ali sada se moram vrtiti i pokušati da spasem tvoju majku. Ako te povedem sa sobom, samo �eš mi smetati i ugrožavati moje napore.'" Solarin nas je pogledao kao da je u nekom transu. "Sasvim dobro sam je shvatio", re�e. "Mini se vratila da spase tvoju majku iz ruku sovjetske policije?" upitah. "I ti si isto u�inila za svoju prijateljicu Lili, je li tako?" odvrati on pitanjem. "Mini je smestila Sašu u sirotište", umeša se Nim, grlivši me dok je gledao u brata. "Otac je umro ubrzo pošto smo stigli u Ameriku, i tako sam ostao prepušten sam sebi, isto kao i mali Saša u Rusiji. Iako nikada nisam bio siguran, u dubini srca sam uvek ose�ao da je �udo od deteta, mali šahista Solarin o kome sam �itao u novinama, moj brat. U to vreme sam se ve� prezivao

Nim - mala šala, jer sam tako zara�ivao za život, zdipi što možeš. Jedne ve�eri u šahovskom klubu Menhetn sreo sam Mordekaja i on je otkrio ko sam." "Šta se dogodilo sa vašom majkom?" upitah. "Mini je zakasnila", tužno odvrati Solarin, okrenuvši se na drugu stranu. "Jedva je i sama pobegla iz Rusije. Nešto kasnije dobio sam od nje pismo u sirotištu. To i nije bilo pravo pismo, ve� ise�ak iz novina - Pravde, mislim. Iako nije bilo ni datuma, ni adrese pošiljaoca, mada je bilo poslato iz Rusije, znao sam ko ga je poslao. U �lanku je stajalo da �e poznati šahista Mordekaj Rad držati širom Rusije predavanja o stanju u svetskom šahu, igrati egzibicione me�eve i tragati za talentovanom decom o kojoj �e pisati u knjizi o šahovskim vunderkindima. Jedno od mesta koja �e igrom slu�aja posetiti bilo je moje sirotište. Mini je pokušavala da stupi sa mnom u vezu." "Ostalo je istorija", re�e Nim, koji je i dalje držao ruku preba�enu preko mog ramena. Drugom je zatim zagrlio Solarina i požurio nas u ku�u. Prošli smo kroz sun�ane sobe pune vazni s cve�em i ugla�anog nameštaja koji se presijavao na popodnevnom suncu. Sun�evi zraci su u kuhinju prodirali pod uglom, tako da su na podu poplo�anom škriljcem stvarali prave barice svetlosti. Sofe presvu�ene cvetnim materijalom izgledale su još veselije nego što sam ih pamtila. Nim nas je pustio, ali mi je potom ponovo spustio šake na ramena i zagledao se u mene s puno ljubavi. "Donela si mi na dar ono što sam najviše želeo", re�e on. "To što je Saša ovde predstavlja pravo �udo - ali najve�e je ipak �udo to što si živa. Nikada sebi ne bih oprostio da ti se nešto dogodilo." Ponovo me je zagrlio, a zatim otišao u ostavu. Solarin je spustio vre�u s figurama i prišao prozoru, gde je i sada stajao, gledaju�i preko travnjaka u more. Brodi�i su još lepetali poput belih golubica po vodi. Prišla sam mu. "Ku�a je divna", re�e on tiho, posmatraju�i fontanu na stražnjem travnjaku �ija se voda slivala iz jedne �inije u drugu i na kraju završavala u tirkiznom bazenu za kupanje. Solarin je trenutak �utao, a zatim dodao: "Moj je brat zaljubljen u tebe." Osetih kako mi se stomak gr�i. "Ne budi smešan", odvratih. "To moramo raspraviti", re�e on, okrenuvši se da me pogleda onim svojim bledozelenim pogledom od koga bih uvek osetila slabost. Podigao je šaku da me pomiluje po kosi kada se Nim vratio iz ostave, nose�i bocu šampanjca i �aše. Prišao je i spustio ih na niski sto�i� ispred prozora. "Imamo o toliko stvari da popri�amo - toliko toga da se prisetimo", obrati se on Solarinu dok je otvarao šampanjac. "Još ne mogu da poverujem da si ovde. Mislim da ti nikada više ne�u dozvoliti da odeš od mene..." "Možda �eš morati", odvrati Solarin, uhvativši me za ruku i povevši do jedne od sofa. Seo je pored mene dok je Nim sipao šampanjac. "Pošto je Mini napustila Igru, neko se mora vratiti u Rusiju po tablu." "Napustila Igru?" ponovi Nim, prekinuvši da sipa šampanjac. "Kako je mogla? To je nemogu�e." "Imamo novu crnu kraljicu", osmehivao se Solarin posmatraju�i ga. "Onu koju si, kako se �ini, sam izabrao." Nim se okrenu i zagleda u mene. Po licu mu se videlo da je shvatio. "Prokletstvo!" izusti on, nastavivši da sipa vino. "A sada je, pretpostavljam, nestala bez traga, ostavivši nama da po�istimo džumbus." "Pa, nije baš tako", primeti Solarin, zavukavši šaku u košulju i izvukavši iz nje koverat. "Dala mi je ovo za Katarinu. Da joj predam kada stignemo. Mada ga nisam otvorio, pretpostavljam da sadrži nešto što �e za sve nas biti od velikog zna�aja." Dodao mi je zape�a�eni koverat, koji sam se upravo spremala da otvorim kada se za�u neki neobi�ni zvuk - zvuk koji nisam odmah mogla da prepoznam. To je negde zvonio telefon! "Mislila sam da nemaš telefon!" zagledala sam se u Nima optužuju�im pogledom, a on je žurno spustio bocu i potr�ao prema delu kuhinje u kome su se nalazili štednjaci i ormani�i. "I nemam", odvrati on napetim glasom dok je iz džepa vadio klju� i otklju�avao jedan od ormani�a. Iz njega je izvadio nešto što je podse�alo na

telefon i što je zvonilo. "Ovaj telefon pripada nekom drugom - 'vru�a veza', moglo bi se re�i. Podigao je slušalicu. Solarin i ja sko�ismo na noge. "Mordekaj!" prošaputah, pohitavši prema mestu na kome je stajao Nim i razgovarao. "Lili mora da je sa njim." Nim me ozbiljno pogleda i dodade mi slušalicu. "Neko želi da popri�a s tobom", re�e on tiho, uputivši Solarinu neki �udan pogled. Prihvatih slušalicu. "Mordekaj, ovde Ket. Je li Lili kod tebe?" upitah. "Darling!" zagrme glas zbog koga sam uvek morala da odma�injem slušalicu od uveta - Hari Rad! "�uo sam da je tvoj put me�u Arape bio uspešan! Okupi�emo se i proslaviti stvar. Ali, draga, žao mi je što ti moram re�i da je nešto iskrslo. Ja sam kod Mordekaja. Nazvao je da mi kaže da se Lili javljala i da se uputila ovamo sa stanice Grand Central. Pohitao sam, razume se, odmah ovamo. Ali još nije stigla..." Ostala sam zabezeknuta. "Mislila sam da ti i Mordekaj ne razgovarate!" zavrištah u slušalicu. "Draga, to je smešno", odvrati Hari tobože iznena�eno. "Mordekaj mi je otac. Svakako da razgovaram s njim. Upravo ovog trenutka razgovaramo - to jest, on sluša." "Ali Blanša je kazala..." "Ah, sa njom stvari druga�ije stoje", po�e da objašnjava Hari. "Oprosti mi što moram ovo da kažem, ali moja žena i njen brat nisu baš dobri ljudi. Još od onog dana kada sam se oženio s Blanšom Reginom, strepeo sam za Mordekaja, ako razumeš šta ho�u da kažem. Ja mu nisam dozvoljavao da nas pose�uje..." Blanša Regina. Blanša Regina?" Tako je! Kakav sam samo idiot ispala! Zašto mi to ranije nije palo u o�i? Blanša i Lili - Lili i Blanša - oba ta imena zna�e "belo", zar ne? Svojoj k�eri je dala ime Lili, nadaju�i se da �e krenuti njenim stopama. Blanša Regina - Bela Kraljica! U glavi mi se vrtelo dok sam �vrsto stezala slušalicu; Solarin i Nim su �utke stajali. Razume se, to je bio Hari - od samog po�etka. Nim me je poslao Hariju, predstavivši ga kao klijenta; Hari se neobi�no trudio da me uvu�e u svoju porodicu; Hari je isto onako dobro kao i Nim shvatao da sam odli�an stru�njak za kompjutere. Hari me je pozvao da do�em i vidim gataru - uporno je navaljivao da to bude baš te ve�eri, te novogodišnje no�i, i nijedne druge. A one no�i kada me je pozvao kod sebe na ve�eru - sva ta hrana i predjela - želeo je da me zadrži dovoljno dugo kako bi Solarin imao vremena da se uvu�e u moj stan i ostavi poruku! Hari je te ve�eri, kao uzgred, obavestio svoju služavku Valeri, da se spremam za Alžir - Valeri �ija je majka bila Tereza, telefonistkinja koja je radila za Kamelovog oca u Alžiru; �iji je mali brat, vahad, živeo u Kazbahu i �uvao Crnu Kraljicu! A Sol je prevario Harija jer je istovremeno radio i za Blanšu i Luelina. Možda je upravo Hari gurnuo Solovo telo u Ist River kako bi ubistvo predstavio kao obi�nu plja�ku - i to možda ne samo da bi zavarao policiju, ve� i svoje najbliže! Hari je poslao Lili u Alžir, a ne Mordekaj. Kada je saznao da je bila na onom šahovskom me�u, shvatio je da i njoj preti opasnost ne samo od Hermanolda - ve� i od vlastite majke i ujaka! I na kraju, Hari se oženio Blanšom - Belom Kraljicom - isto kao što je Mirela naterala Taljerana da se oženi Ženom iz Indije. Ali Taljeran je bio samo lovac - biskup! "Hari", izustih zapanjeno, "ti si Crni Kralj!" "Draga", po�e on smireno. Gotovo da sam mogla da vidim njegovo potišteno lice, nalik na lice svetog Bernarda, i tužne o�i. "Oprosti što ti nisam odmah sve rekao. Ali sada ti je situacija sasvim jasna. Ako Lili nije sa vama..." "Nazva�u te ponovo", rekoh mu. "Moram prekinuti." Spustila sam slušalicu i š�epala Nima koji je stajao pored mene, sa izrazom istinskog straha na licu. "Okreni kompjuter", brzo rekoh. "Mislim da znam kuda je otišla - ali rekla je da �e ostaviti poruku ako nešto po�e naopako. Nadam se da nije u�inila ništa nepromišljeno." Nim okrenu broj i pomeri prekida� kada je dobio vezu. Prislonih uvo uz slušalicu i posle nekoliko trenutaka za�usmo, zahvaljuju�i modernoj tehnologiji, digitalno reprodukovan Lilin glas.

"Nalazim se u Palm Kortu na Plazi." Mora da sam to samo uobražavala, ali u�inilo mi se da je ova binarna reprodukcija podrhtavala kao da je u pitanju pravi glas. "Otišla sam do ku�e po klju�eve kola koje držimo u sekreteru u dnevnoj sobi. Ali, blagi Bože..." Glas se izgubio. Mogla sam da osetim nadolaze�u paniku. "Znaš onu užasnu lakiranu Luelinovu komodu sa bronzanim drškama? To nisu bronzane ru�ke - to su figure! Ima ih šest, ugra�ene su u komodu. Osnove su iskoriš�ene za ru�ke, a same figure - njihovi gornji delovi - ugra�eni su u lažne ladice! Te ladice su stalno bile zaglavljene, ali nikada mi nije palo na pamet - uzela sam nož za otvaranje pisama da pokušam da ih otvorim, a zatim sam iz kuhinje donela �eki� i raznela plo�u. Izvadila sam dve figure, a onda sam �ula nekoga kako dolazi. Pobegla sam kroz stražnji izlaz i spustila se liftom za poslugu. Oh Bože, moraš smesta do�i. Ne mogu sama tamo da se vratim..." Spustila je slušalicu. Sa�ekala sam da �ujem da li je ostavila još koju poruku, ali pošto nije, spustila sam slušalicu. "Moramo po�i", rekoh Nimu i Solarinu koji su bili vidno zabrinuti. "Objasni�u vam uz put." "Šta je sa Harijem?" upita Nim dok sam gurala Minino nepro�itano pismo u džep i hitala da pokupim figure. "Nazva�u ga i re�i mu da nas sa�eka u Plazi", odvratih. "Pali kola. Lili je pronašla novu gomilu figura." Toliko dugo smo vozili slalom po putevima i s mukom se probijali kroz gužvu na Menhetnu da mi se �inilo kako je prošla ve�nost pre nego što je Nimov zeleni morgan škripe�i stao ispred Plaze, poplašivši golubove koji su nam se našli na putu. Utr�ala sam unutra i pretražila Palm Kort, ali Lili nije bila tamo. Hari je kazao da �e nas sa�ekati, ali unaokolo nije bilo nikog - �ak sam zavirila i u toalet. Tr�e�i sam se vratila napolje, odmahuju�i rukama, a zatim usko�ila u kola. "Nešto nije u redu", rekoh im. "Hari nas ne bi �ekao jedino u slu�aju da Lili nije bila ovde." "Ili je neko drugi bio", promrmlja Nim. "Neko je stigao u stan i ona je umakla. Videli su da je otkrila figure, možda su je pratili. Siguran sam da je Harija sa�ekao odbor za do�ek..." On besno upali ponovo motor. "Gde li su prvo otišli - do Mordekaja po njegovih devet figura? Ili u stan?" "Proverimo prvo u stanu", požurih da kažem. "Bliže je. U razgovoru sa Harijem, pre no što smo krenuli, otkrila sam da i sama mogu sakupiti mali odbor za do�ek." Nim me iznena�eno pogleda. "Kamel Kader je u gradu", rekoh. Solarin mi stisnu rame. Svima nam je bilo jasno šta je to zna�ilo. Devet figura kod Mordekaja, osam u mojoj vre�i i šest koje je Lili videla u stanu. To je bilo dovoljno da se konci Igre drže u rukama... a možda i da se dešifruje formula. Ko god da dobije ovu rundu, mo�i �e da ovlada njome. Nim se zaustavio ispred zgrade, presko�io vrata i gurnuo klju�eve automobila zaprepaš�enom vrataru u šaku. Nas troje uletesmo unutra bez re�i. Pritisnuh dugme za lift. Vratar je tr�ao za nama. "Da li se gospodin Rad vratio?" upitah ga preko ramena dok su se vrata lifta otvarala. Vratar me iznena�eno pogleda, a zatim klimnu. "Pre otprilike deset minuta", re�e on, "sa zetom..." Tako zna�i. Usko�ili smo u lift pre no što je uspeo bilo šta više da kaže i upravo smo hteli da krenemo kada mi nešto privu�e pažnju. Brzo ispružih ruku i zadržah vrata. Kroz njih prolete mala krznena lopta. Kada sam se sagla da je podignem, ugledala sam Lili kako hita preko predvorja. Zgrabih je i povukoh unutra. Vrata se zatvoriše i mi krenusmo. "Nisu te uhvatili!" povikah. "Mene ne, ali zato su Harija", odvrati ona. "Plašila sam se da ostanem u Palm Kortu, pa sam izišla sa Kariokom i ostala da �ekam u blizini parka s druge strane ulice. Hari se poneo kao pravi idiot - ostavio je kola ispred zgrade i pešice pošao da me potraži. Nisu oni mene pratili, ve� njega. Ugledala sam Luelina i Hermenolda odmah iza njega. Prošli su pored mene - gledali su kroz

mene. Nisu me prepoznali!" izjavi ona zaprepaš�eno. "Karioku sam strpala u tašnu zajedno sa dve figure koje sam uzela. Tu su." Ona potapša tašnu. Blagi Bože, ulazili smo u obra�un sa svom raspoloživom municijom. "Pratila sam ih nazad ovamo i ostala s druge strane ulice, jer nisam znala šta da radim kada su ga poveli unutra. Luelin je išao na korak od Harija - možda ima pištolj." Vrata se otvoriše i mi krenusmo niz hodnik; Karioka je tr�ao pred nama. Lili je upravo vadila klju� kada se vrata otvoriše i na njima se pojavi Blanša u svetlucavoj, beloj, koktel haljini; kao i uvek, na usnama joj je poigravao hladan, beli osmeh. U ruci je držala �ašu šampanjca. "Kona�no smo svi na okupu", re�e ona ljubazno, ponudivši mi svoj porculanski obraz. Napravih se da ga ne vidim, na šta se ona okrenu prema Lili. "Podigni tog psa i zatvori ga u radnu sobu", re�e hladno. "Mislim da je za danas bilo dosta nesre�nih slu�ajeva." "Samo �as", umešah se, dok se Lili saginjala da podigne psa. "Nismo došli na koktel. Šta ste u�inili sa Harijem?" Proleteh pored Blanše u stan u kome nisam bila šest meseci. U stanu je sve bilo po starom, ali sada sam ga gledala druga�ijim o�ima... mermerni pod u predvorju imao je izgled šahovske table. Završnica, pomislih. "On je dobro", odvrati Blanša, slede�i me do širokog, mermernog stepeništa koje je vodilo u trpezariju, dok su Solarin, Nim i Lili išli za njom. Na drugom kraju prostorije Luelin je kle�ao pored lakiranog crvenog sekretera, razbijaju�i ladice za koje Lili nije imala vremena i vade�i iz njih preostale �etiri figure. Po celom podu bile su rasute krhotine drveta. Dok sam prelazila preko prostrane sobe, on podiže pogled. "Zdravo, draga", re�e Luelin, ustavši da me pozdravi. "Presre�an sam što si došla do figura koje sam tražio - samo što nisi igrala baš onako kako sam se nadao da �eš igrati ovu Igru. Koliko sam shvatio, promenila si strane. Baš šteta. A oduvek si mi bila draga." "Nikada nisam bila na tvojoj strani, Lueline", odvratih s gnušanjem. "Ho�u da vidim Harija. I nigde ne�eš odavde dok ga ne budem videla. Znam da je Hermanold ovde, ali i dalje smo brojniji." "Ne bih rekla", odvrati Blanša s druge strane prostorije, sipaju�i šampanjac. Podigla je �ašu prema Lili koja je zurila u nju drže�i Karioku, a zatim je prišla i zagledala se u mene onim svojim hladnim, plavim o�ima. "Tu je i nekoliko vaših poznanika - gospodin Brodski iz KGB-ea, koji u stvari radi za mene. I Šarif - koga je El-Marad ljubazno poslao ovamo na moj zahtev. Toliko dugo su vas �ekali da se vratite iz Alžira; danono�no su motrili na ku�u. Izgleda da ste na povratku pošli na panoramsko razgledanje grada." Okrznuh pogledom Solarina i Nima. Trebalo je da o�ekujemo nešto sli�no. "Šta ste u�inili s mojim ocem?" povika Lili, prilaze�i Blanši stisnutih zubiju, dok je Karioka režao na Luelina iz njenog naru�ja. "Svezan je u stražnjoj sobi", odvrati Blanša, poigravaju�i se niskom bisera koje je uvek nosila. "Ne fali mu ni dlaka s glave, niti �e mu zafaliti ako budete razumni. Želim te figure. Prekinimo s nasiljem - ube�ena sam da nam ga je svima dosta. Nikome se ništa ne�e dogoditi ako mi predate figure." Luelin izvu�e pištolj iz sakoa. "Meni još nije dosta nasilja", re�e on mirno. "Zašto ne pustiš to malo �udovište, pa da u�inim ono što sam oduvek želeo?" Lili je u užasu zurila u njega. Spustih šaku na njenu mišicu, istovremeno pogledavši Nima i Solarina koji su se odmakli ka zidovima, pripremaju�i se za akciju. Pomislih da sam utrošila uludo ve� dosta vremena - moje figure su bile na svom mestu. "O�igledno nisi pomno pratila Igru", obratih se Blanši. "Kod mene je devetnaest figura. Sa ovih �etiri koje �eš mi dati, ima�u dvadeset tri - što je dovoljno da rešim formulu i pobedim." Kraji�kom oka primetila sam da mi se Nim osmehuje i klima glavom. Blanša je zurila u mene s nevericom. "Mora da si luda", re�e ona iznenada. "Moj brat drži uperen pištolj u tebe. Mog voljenog muža - Crnog Kralja - drže kao taoca trojica muškaraca u susednoj sobi. To i jeste svrha igre - priklještiti kralja." "Ne i ove Igre", odvratih i krenuh preko sobe ka baru pored koga je stajao Solarin. "Možeš se i povu�i. Ne znaš kako stvari stoje, to jest ne znaš poteze -

pa �ak ni igra�e. Nisi samo ti ubacila pešaka - kao što je bio Sol - u vlastito doma�instvo. Nemaš samo ti saveznike u Rusiji i Alžiru..." Stajala sam na stepeništu, drže�i bocu sa šampanjcem i osmehivala se Blanši. Njena i ina�e bleda koža sada je podse�ala na kre�. Luelin je držao pištolj uperen u onaj deo moga tela za koji sam se nadala da �e i dalje sre�no kucati, ali bila sam uverena da ne�e povu�i obara� dok ne �uje kraj. Solarin mi stisnu lakat otpozadi. "O �emu to govoriš?" upita Blanša, grizu�i usnu. "Kada sam nazvala Harija da mu kažem da po�e do Plaze, on nije bio sam. Bio je sa Mordekajem - Kamelom Kaderom - i sa Valeri, vašom odanom služavkom, koja radi za nas. Oni nisu pošli ka Plazi sa Harijem. Došli su ovamo, kroz ulaz za poslugu. Zašto ne proveriš?" U tom trenutku nastao je pakao. Lili je ispustila Karioku na pod i on se zaleteo na Luelina, koji se sekundu predugo dvoumio izme�u Nima i pahuljastog psa. Zgrabila sam bocu sa šampanjcem i zavitlala je preko sobe ka Luelinovoj glavi u trenutku kada je povukao obara� i Nim se presamitio. Onda sam i ja poletela preko sobe, zgrabila Luelina za kosu i stala da ga vu�em nadole svom svojom težinom. Dok sam se rvala sa Luelinom, kraji�kom oka ugledala sam Hermanolda kako ule�e u sobu i Solarina kako ga do�ekuje. Zarila sam zube Luelinu u rame, a Karioka je to isto uradio sa njegovom nogom. �ula sam Nima kako stenje na podu nekoliko in�a od nas, dok se Luelin otimao ne bi li dohvatio pištolj. Zgrabila sam bocu od šampanjca i lupila je njome po šaci, a koleno mu zabila u prepone. Po�eo je da vrišti, što mi je omogu�ilo da na trenutak predahnem. Blanša se uputila ka mermernom stepeništu, ali ju je Lili stigla, zgrabila za bisernu ogrlicu, i snažno je zavrnula, dok se ova upirala da je nekako dohvati. Lice joj je potamnelo. Solarin je š�epao Hermanolda za prednji deo košulje, podigao ga na noge i tako ga snažno tesnuo pesnicom u bradu da sam se za�udila; nisam znala da šahisti i to umeju. Sve sam to videla u trenu, a zatim sam se okrenula i bacila na pištolj dok se Luelin prevrtao, stežu�i prepone. S pištoljem u ruci nagnula sam se nad Nima; Solarin je tr�ao ka nama preko prostorije. "Dobro sam", zadahta Nim kada mu Solarin dodirnu ranu na kuku gde se ve� prime�ivala tamna mrlja. "Po�i do Harija!" "Ti ostani ovde", re�e Solarin, stisnuvši mi rame. "Idem tamo pozadi." Tužno pogledavši brata, on otr�a preko sobe i pojuri uz stepenice. Hermanold je ležao opružen preko stepeništa, u nesvesti. Luelin se nedaleko od mene još uvijao i zavijao dok je Karioka i dalje napadao njegove zglavke, cepaju�i mu sokne. Kle�ala sam pored Nima koji je teško disao, pritiskaju�i šaku uz vlažno mesto na kuku gde se krvava mrlja sve više širila. Lili se i dalje rvala sa Blanšom; biseri iz pokidane ogrlice ležali su unaokolo po tepihu. Dok sam se naginjala ka Nimu �ula sam buku i udarce iz stražnjih soba. "Bi�e ti bolje da preživiš", došapnuh mu. "Posle svega što si mi priredio, ne bih volela da te izgubim pre no što se naplatim." Rana mu je bila mala i duboka; metak mu je otkinuo par�e mesa sa kuka. Nim me je pogledao i pokušao da se osmehne. "Jesi li zaljubljena u Sašu?" upita on. Prevrnuh o�ima i uzdahnuh. "Nije ti ništa", rekoh mu, podigavši ga da sedne i pruživši mu pištolj. "Bi�e bolje da proverim je li još živ." Pre�oh preko sobe, zgrabih Blanšu za kosu i rastavih je od Lili, a zatim joj pokazah pištolj u Nimovoj šaci. "Upotrebi�e ga", objasnih joj. Lili krenu za mnom uz stepenice, pa kroz stražnji hodnik, gde je sve bilo sumnjivo mirno. Na prstima smo se približavale radnoj sobi kada iz nje izi�e Kamel Kader. Ugledao nas je i nasmešio se svojim zlatnim o�ima, a onda me uhvatio za šaku. "Odli�no obavljen posao", re�e on sre�no. "Izgleda da se ekipa beloga predala." Lili i ja nahrupismo u radnu sobu, a Kamel ode niz hodnik prema dnevnoj sobi. Unutra je sedeo Hari i trljao glavu. Iza njega su stajali Mordekaj i služavka Valeri koja ih je pustila u stan kroz stražnja vrata. Lili pohita preko

sobe i baci se na Harija, pla�u�i od radosti. Dok ju je on milovao po kosi, Mordekaj mi s druge strane namignu. Obuhvativši jednim pogledom ostatak prostorije, ugledala sam Solarina kako vezuje poslednji �vor na konopcu kojim je upakovao Šarifa. Brodski, KGB-eovac iz šahovskog kluba, ležao je vezan pored njega poput jarebice. Solarin gurnu neku krpu Brodskom u usta i okrenu se ka meni, š�epavši me za rame. "Moj brat?" prošaputa. "Bi�e sve u redu", odvratih. "Ket, draga", pozva me Hari iza le�a, "hvala ti što si mi spasla k�er." Okrenuh se ka njemu i videh kako mi se i Valeri osmehuje. "Voleti da je i moj mali brata bio tu da ovo videti!" re�e ona, osvr�u�i se unaokolo. "Bi�e veoma tužan - i on voleti dobru tu�njavu." Pri�oh joj i zagrlih je. "Popri�a�emo kasnije", re�e Hari. "Odoh sada da se pozdravim sa svojom ženom." "Mrzim je", rele Lili. "Ubila bih je da me Ket nije spre�ila." "Ne bi ti to u�inila, draga", odvrati Hari, poljubivši je u kosu. "Ona je ipak tvoja majka. Ne bi te bilo da nije nje. To nikada nemoj zaboraviti." Zatim uperi svoje tužne, pokunjene o�i u mene. "Na izvestan na�in i sam sam kriv za sve ovo", dodade on. "Znao sam kakva je kada sam se oženio njome. A oženio sam se Igre radi." On potišteno pognu glavu i izi�e iz sobe. Mordekaj potapša Lili po ramenu, gledaju�i je kroz debele nao�ari poput kakve sove. "Igra još nije završena", re�e on tiho. "Na izvestan na�in, tek je po�ela." Solarin me je uhvatio za ruku i odvukao u ogromnu Harijevu kuhinju koja se nalazila iza trpezarije. Dok su ostali �istili lom, on me je priklještio uz sjajni bakarni sto u sredini. Divlje je spustio svoje vrele usne uz moje i šakama stao da prelazi preko mog tela kao da želi da me proguta. Zaboravila sam na sve što se tamo napolju dogodilo i na sve što �e se još dogoditi, jer me je ispunjavala tama njegove strasti. Dok sam se borila sa vrtoglavicom, ose�ala sam njegove zube na svom vratu i njegove šake u kosi. Njegov je jezik ponovo pronašao moj i ja zastenjah. Kona�no se odvojio od mene. "Moram se vratiti u Rusiju", prošaputao mi je na uvo. Usnama je prelazio preko mog grla. "Moram se do�epati table. To je jedini na�in da se ova Igra stvarno okon�a..." "Po�i �u s tobom", rekoh, nagnuvši se nazad kako bih ga pogledala u o�i. On me ponovo privu�e, ljube�i mi o�i, a ja se ponovo pripih uz njega. "Ne možeš", promrmlja on, a telo mu je podrhtavalo od siline ose�anja. "Vrati�u se - obe�avam. Kunem se svakom kapi svoje krvi. Nikada ti ne�u dopustiti da odeš od mene." U to za�uh kako se vrata otvaraju i oboje se okrenusmo, ostavši zagrljeni. Na vratima je stajao Kamel, a pored njega, oslanjaju�i se o njegovo rame - Nim. Ljuljao se pored Kamela na vratima, bezizražajnog lica. "Slava..." po�e Solarin, i dalje me �vrsto stežu�i za šaku, dok je išao prema bratu. "Žurka je gotova", re�e Nim, lagano razvla�e�i usta u osmeh ljubavi i razumevanja. Kamel me je posmatrao, izvivši obrvu kao da je želeo da pita šta se to dešava. "Do�i, Saša", re�e Nim. "Vreme je da okon�amo ovu Igru." Ekipa beloga - bar oni koje smo uhvatili - bila je svezana i umotana u bele �aršave. Izneli smo ih kroz kuhinju i sneli dole liftom za poslugu do garaže u kojoj su �ekala Harijeva kola. Sve smo ih zajedno - Šarifa, Brodskog, Hermanolda, Luelina i Blanšu - smestili u prostrani stražnji deo. Kamel i Valeri ušli su s njima pozadi, nose�i pištolj. Hari je seo za volan, a Nim pored njega. Napolju još nije bio potpuni mrak, ali kroz zatamnjena stakla posmatra�i nisu mogli da vide unutrašnjost. "Vodimo ih u Nimovu ku�u na rtu", objasni Hari. "Onda �e Kamel oti�i po vaš brodi� i dovesti ga donde."

"Možemo ih spustiti u �amac na vesla pravo iz moje bašte." Nasmeja se Nim, i dalje se drže�i za kuk. "Niko ne stanuje dovoljno blizu da bi ma šta video." "Šta ste naumili s njima kada ih ukrcate na brodi�?" želela sam da saznam. "Valeri i ja", objasni Kamel, "izveš�emo ih na pu�inu. Sredi�u sa alžirskim patrolnim �amcem da izi�e pred nas kada se na�emo u me�unarodnim vodama. Alžirska vlada bi�e veoma zadovoljna da se domogne zaverenika koji su kovali plan sa pukovnikom Gadafijem o ubistvu �lanova OPEK-a. U stvari, to je možda i istina. Posumnjao sam da i pukovnik ima udela u ovoj Igri još od trenutka kada se raspitivao o tebi na konferenciji." "Odli�na ideja", nasmejah se. "To �e nam bar omogu�iti da na miru okon�amo posao." Nagnuvši se ka Valeri, dodadoh: "Kada stigneš u Alžir, poljubi majku i vahada za mene." "Moj brat misliti ti veoma hrabra", re�e Valeri, toplo mi stegnuvši ruku. "Zamolio me re�i tebi da se nada da �eš jedan dan ponovo do�i u Alžir!" I tako su Hari, Kamel i Nim krenuli put Long Ajlenda sa gomilom talaca. Bar �e Šarif - pa �ak i Blanša, Bela Kraljica - imati prilike da se upoznaju sa unutrašnjoš�u alžirskog zatvora, kad smo ve� Lili i ja to za dlaku propustile. Solarin, Lili, Mordekaj i ja krenusmo Nimovim zelenim morganom. Sa �etiri poslednje figure koje smo izvadili iz sekretera uputismo se ka Mordekajevom stanu u dijamantskoj oblasti kako bismo sve figure stavili na gomilu i dali se na onaj pravi posao: dešifrovanje formule za kojom su mnogi mukotrpno i dugo tragali. Lili je vozila, ja sam ponovo sedela Solarinu u krilu, a Mordekaja smo strpali kao putnu torbu u ono malo slobodnog prostora iza sedišta; u krilu je još držao Karioku. "Mali moj psi�u", re�e Mordekaj, miluju�i Karioku i osmehuju�i se, "posle svih ovih pustolovina i sam si prakti�no postao šahista! Sada �emo figurama koje ste doneli iz pustinje pridodati i ovih neo�ekivanih šest koje smo oduzeli ekipi beloga. Uspešan dan." "Plus onih devet za koje Mini kaže da su kod tebe", dodadoh. "To je ukupno dvadeset tri." "Dvadeset šest", zakikota se Mordekaj. "Kod mene su i one tri koje je Mini izvukla iz Rusije 1951. - a koje su Ladislaus Nim i njegov otac doneli u Ameriku!" "Tako je!" povikah. "Ovih devet kod tebe su one koje je Taljeran zakopao u Vermontu. Ali odakle ovih naših osam - one koje smo Lili i ja donele iz pustinje?" "Ah, da. Imam još nešto za tebe, draga", zacvrkuta veseli Mordekaj. "Nalazi se u mom stanu zajedno sa figurama. Možda ti je Nim kazao da mu je Mini, pre nego što se s njim pozdravila one no�i na stenama u Rusiji, dala nekoliko smotanih listova hartije od velike važnosti?" "Jeste", upade Solarin. "Istrgnuti su bili iz neke knjige. Video sam kada je to uradila. Se�am se, iako sam bio veoma mali. Da li je to bio dnevnik koji je Mini dala Katarini? Od trenutka kada mi ga je pokazala, pitao sam se..." "Uskoro više ne�eš morati da se pitaš", prekinu ga zagonetno Mordekaj. "Zna�eš. Te stranice, znaš, razjašnjavaju poslednju od tajni. Tajnu Igre." Nimov morgan parkirali smo u javnoj garaži na kraju bloka i peške otišli do Mordekajevog stana. Solarin je nosio zbirku figura koja je sada za svakog drugog bila preteška. Prošlo je ve� bilo osam �asova i gotovo da se smrklo u dijamantskoj �etvrti. Prolazili smo pored radnji sa �eli�nim ogradama preko fasada. Vetar je po praznim plo�nicima nosio novine. Još je bio vikend Praznika rada i sve je bilo zatvoreno. Negde na pola bloka Mordekaj se zaustavio i otklju�ao metalnu ogradu. Ušli smo pravo na duga�ko usko, stepenište koje je vodilo u stražnji deo zgrade. Pratili smo ga kroz polumrak do odmorišta gde je otklju�ao jedna vrata. Zakora�ili smo u ogromno potkrovlje u kome su sve�njaci visili sa tavanice visoke trideset stopa. Niz visokih prozora na jednom kraju odbijao je svetlucave prizme kristala kada je Mordekaj upalio svetlo. Otišao je na drugi kraj sobe. Svuda unaokolo nalazili su se debeli tepisi tamnih boja, prelepo svetlucavo drve�e i nameštaj prekriven krznom, stolovi pretrpani umetni�kim predmetima i

knjigama. Upravo tako bi izgledao i moj stari stan da je bio ve�i, a ja bogatija. Ceo jedan zid prekrivala je ogromna, veli�anstvena tapiserija koja mora da je bila stara kao i Monglanska garnitura. Solarin, Lili i ja posedasmo na meke, duboke sofe. Na stolu ispred nas bila je razmeštena velika šahovska tabla. Lili jednim potezom ruke skloni figure sa nje, a Solarin po�e da vadi naše figure iz vre�e i da ih postavlja na tablu. Figure Monglanske garniture bile su prekrupne �ak i za neobi�no velike kvadrate Mordekajeve table od alabastera, ali izgledale su veli�anstveno pri mekoj svetlosti sve�njaka. Mordekaj je povukao u stranu tapiseriju i otklju�ao veliki sef ugra�en u ciglu. Iz njega je izvukao pove�u kutiju u kojoj se nalazilo još dvanaest figura; Solarin pohita da mu pomogne. Kada su sve figure bile na svom mestu, zagledasmo se u njih. Imali smo konje koji su se propinjali i stajali na mestu konja na tabli, uzvišene lovce koje su predstavljali slonovi, kamile sa nosiljkama u obliku kula na le�ima koje su stajale na mestu topova. Zlatni kralj jahao je svog debelokošca, kraljica je sedela u nosiljci - i sve figure bile su obložene dragim kamenjem i izra�ene u plemenitom metalu s takvom preciznoš�u i gracioznoš�u, da ih nijedan zanatlija-umetnik ne�e mo�i verno kopirati bar u narednih hiljadu godina. Nedostajalo je samo šest figura: dva srebrna pešaka i jedan zlatni, zlatni konj, srebrni lovac i beli kralj - tako�e od srebra. Gotovo da nismo mogli poverovati da su tu, pred nama, da se presijavaju, da su gotovo sve na broju. Um u kome se za�ela ideja da spoji nešto tako divno sa ne�im u toj meri smrtonosnim, mora da je bio krajnje izuzetan. Izvukli smo tkaninu i prostrli je preko velikog stola za kafu pored table. Pred o�ima mi se sve vrtelo od �udnog sjaja kojim su zra�ile figure i od prelepih boja dragog kamenja - smaragda i safira, rubina i dijamanata, žutog �etruna, svetloplavog akvamarina i bledozelenog peridota koji je bio gotovo iste boje kao i Solarinove o�i. On spusti svoju šaku preko moje dok smo �utke sedeli. Lili je izvukla hartiju na kojoj smo iscrtali našu verziju redosleda poteza. Spustila ju je pored tkanine. "Ima još nešto što mislim da treba da vam pokažem", re�e Mordekaj koji se, u me�uvremenu, vratio do sefa. Prišao mi je i predao mali paket. Zagledala sam mu se u uve�ane o�i iza debelih nao�ara. Njegovo naborano lice razvuklo se u osmeh. Ispružio je zatim ruku prema Lili kao da o�ekuje od nje da ustane. "Do�i da mi pomogneš oko pripremanja ve�ere. Sa�eka�emo tvog oca i Nima da se vrate. Bi�e gladni kada stignu. U me�uvremenu, naša prijateljica Ket može pro�itati ono što sam joj dao." Zatim je odvukao u kuhinju Lili koja se bunila. Solarin se pomeri bliže meni dok sam otvarala paket i vadila iz njega smotani svežanj hartija. Kao što je Solarin ve� bio pogodio - hartija je bila ista, stara kao i u Mirelinom dnevniku. Pohitavši da izvadim original iz vre�e koja je ostala da leži na podu izme�u nas, stadoh da ih upore�ujem. Jasno se videlo odakle su listovi ise�eni. Nasmeših se Solarinu. Kada sam se zavalila u sofu, zavukao je ruku iza mojih le�a i zagrlio me. Razmotala sam hartije i po�ela da �itam. Bilo je to poslednje poglavlje iz Mirelinog dnevnika... PRI�A CRNE KRALJICE Kestenje je cvetalo u Parizu kada sam tog prole�a 1799. ostavila Šarla Morisa Taljerana i vratila se u Englesku. Teško mi je bilo da odem, jer sam ponovo bila trudna. U meni se za�injao novi život, a sa njim je samo još više oja�ala želja da okon�am tu Igru, jednom za svagda. Pro�i �e �etiri godine pre no što �u ponovo videti Morisa. �etiri godine tokom kojih �e svet protresti i izmeniti mnogi doga�aji. U Francusku �e se vratiti Napoleon, zbaciti Direktorijum i biti imenovan prvim konzulom - a zatim doživotnim konzulom. U Rusiji �e generali ubiti svog cara Pavla I - kao i ljubavnika-ljubimca njegove majke, Platona Zubova. Misti�ni i tajanstveni Aleksandar - koji je stajao pored mene nad nastojnicom dok je umirala - do�i �e u posed crne kraljice iz Monglanske garniture. Svet koji sam znala - Engleska i Francuska, Austrija, Prusija i Rusija - ponovo �e krenuti u rat. A Taljeran,

otac moje dece, kona�no �e dobiti papski oprost koji sam od njega tražila i mo�i �e da se oženi Katarinom Noel Vorle Grand - Belom Krljicom. Imala sam tkaninu, crtež table i znala sam da mi je sedamnaest figura nadohvat ruke. Ne samo onih devet zakopanih u Vermontu - ta�no sam znala gde se nalaze - ve� i drugih osam: sedam gospo�e Grand i ona jedna koja je sada bila kod Aleksandra. S tim znanjem sam pošla u Englesku - u Kembridž - gde mi je Vilijem Blejk kazao da se nalaze zaplenjeni spisi ser Isaka Njutna. Sam Blejk, koji je bio gotovo na morbidan na�in op�injen takvim stvarima, obezbedio mi je dozvolu da prou�im te radove. Bosvel je umro maja 1795. - a Filidor, veliki šahista, nadživeo ga je samo za tri meseca. Stari stražari bili su mrtvi - ekipu bele kraljice desetkovala je smrt. Morala sam da povu�em potez pre no što uspe da okupi novu. Neposredno pre Šahinov i Šarlotov povratak iz Egipta zajedno sa Napoleonom - �etvrtog oktobra 1799, ta�no šest meseci posle mog ro�endana, u Londonu sam rodila devoj�icu. Krstila sam je Eliza, po Elizi crvenokosoj, toj velikoj ženi koja je osnovala Kartaginu - i po kojoj je i Napoleonova sestra dobila ime. Ali odabrala sam da je zovem Šarlota, ne samo po ocu, Šarlu Morisu i bratu, Šarlotu - ve� u znak se�anja na jednu drugu Šarlotu koja je žrtvovala svoj život za mene. Tek sada, kada su mi se Šahin i Šarlot pridružili u Londonu, po�eo je pravi posao. No�u smo prou�avali stare Njutnove rukopise i pri svetlosti sve�e iš�itavali mnogobrojne zabeleške i eksperimente. Ali sve kao da je bilo uzalud. Posle mnogo meseci došla sam do zaklju�ka da ni ovaj veliki nau�nik nije otkrio tajnu. A onda mi je sinulo - možda uopšte nisam znala u �emu se ta tajna sastojala. "Osmica", izgovorih glasno jedne no�i, dok smo sedeli u odajama Kembridža koje su gledale na baštu iza kuhinje, istim onima u kojima je i Njutn radio pre gotovo jednog veka. "Šta, u stvari, predstavlja Osmica?" "U Egiptu", po�e Šahin, "veruju da je postojalo osam bogova koji su prethodili svemu ostalom. U Kini veruju u Osam Besmrtnika. U Indiji misle da je Krišna Crni - osmi sin - postao tako�e Besmrtan. Oru�e �ovekovog spasa. A budisti veruju u Osmostruko svijenu stazu koja vodi u Nirvanu. Postoji mnogo osmica u svetskim mitologijama..." "Ali sve ozna�avaju istu stvar", umeša se Šarlot, moj mali sin koji je bio prestar za svoje godine. "Alhemi�ari nisu samo tragali za na�inom da jedan metal pretvore u drugi. Želeli su da postignu isto što i Egip�ani gra�enjem piramida - Vavilonci žrtvovanjem dece svojim paganskim bogovima. Ti alhemi�ari su sav svoj rad zapo�injali molitvom Hermesu, koji nije samo bio glasnik što sprovodi mrtve duše u Had, ve� i bog isceljenja..." "Šahin te je isuviše dobro uputio u misticizam", primetih. "Mi ovde tragamo za nau�nom formulom." "Ali, majko, u tome i jeste stvar - zar ne shvataš?" odvrati Šarlot. "Zbog toga su prizivali boga Hermesa. U prvoj fazi eksperimenta - šesnaest koraka - stvaraju crvenkastocrni prah, talog. Od njega prave kola� koji se naziva filozofski kamen. U drugoj fazi, koriste ga kao katalizator u pretvaranju metala. U tre�oj i poslednjoj, mešaju taj prah sa nekom naro�itom vodom, rosom sakupljenom u odre�eno doba godine - kada se sunce nalazi izme�u Taurota i Beliera, Bika i Ovna. Sve slike u knjigama pokazuju upravo to - i to se dešava upravo na tvoj ro�endan - kada je voda koja pada sa Meseca veoma teška. Tada po�inje poslednja faza." "Ne razumem", rekoh zbunjena. "Šta se dobija kada se ta naro�ita voda pomeša sa prahom filozofskog kamena?" "To zovu al-Iksir", odgovori mi tiho Šahin. "Kada se ispije, donosi zdravlje, dug život, i isceljuje sve rane." "Majko", oslovi me Šarlot ozbiljno, "to je tajna besmrtnosti. Eliksir života." Bile su nam potrebne �etiri godine da stignemo do toga. Ali, mada nam je sada bila poznata svrha formule, još nismo znali kako izgleda. Bio je avgust 1803. kada sam sa Šahinom i svoje dvoje dece stigla u banju Burbon-Larkambo u središnjoj Francuskoj, varoš po kojoj su burbonski kraljevi

dobili ime. Bila je to varoš u kojoj je Moris Taljeran odlazio istog meseca svakog leta radi kupanja u termalnim vodama. Banja je bila okružena drevnim hrastovima, a duga�ka šetališta oivi�ena rascvetalim božurima. Dok sam prvog jutra stajala na stazi u duga�koj platnenoj halji, koja se obla�ila za odlazak na kupanje, i �ekala me�u leptirovima i cve�em - ugledala sam Morisa kako dolazi stazom. Za ove �etiri godine koliko ga nisam videla dosta se izmenio. Ja još nisam napunila trideset godina, a on �e uskoro imati pedeset - zgodno lice bilo mu je prošarano sitnim borama, a uvojci nenapuderisane kose, prošarani sedinama, blistali su na jutarnjem suncu. Ugledao me je i sledio se nasred staze, ne odvajaju�i pogled od mog lica. A one njegove o�i bile su još tako prodorne, iskri�avo plave, kakve sam ih upamtila još onog jutra kada sam ga prvi put videla u Davidovom ateljeu - sa Valentinom. Prišao mi je kao da je o�ekivao da �e me upravo tu zate�i, spustio šaku na moju kosu i bez re�i nastavio da me gleda. "Nikada ti ne�u oprostiti", bile su njegove prve re�i, "što si me nau�ila šta je to ljubav, a zatim me ostavila da se sam borim s njom. Zašto nisi odgovorila ni na jedno moje pismo? Zašto nestaješ, pa se zatim, samo nakratko, pojavljuješ da bi mi ponovo slomila srce, koje te je gotovo prebolelo? Ponekad uhvatim sebe kako razmišljam o tebi - žale�i što sam te uopšte upoznao." A onda, kao da inati sopstvenim re�ima, on me zgrabi, privu�e k sebi u strastan zagrljaj, prelaze�i usnama preko mojih usta, grla, grudi. Kao i ranije, osetih kako me obuzima zaslepljuju�a silina njegove ljubavi. Bore�i se protiv želje koju sam i sama ose�ala, otrgnuh se od njega. "Došla sam po ono što si mi obe�ao", izgovorih slabim glasom. "U�inio sam sve što sam obe�ao - i više no što sam obe�ao", odvrati on s gor�inom u glasu. "Sve sam zbog tebe žrtvovao - život, slobodu, možda i svoju besmrtnu dušu. U o�ima Boga, još sam sveštenik. Zbog tebe sam se oženio ženom koju ne volim, koja mi nikada ne može podariti decu koju toliko želim. Dok mi ti, koja si mi ih dvoje rodila, ne dozvoljavaš ni da ih vidim." "Ona su ovde, sa mnom", rekoh mu. Posmatrao me je, ne mogavši da poveruje. "Ali prvo, gde su figure Bele Kraljice?" "Figure", ponovi on grubo. "Ne boj se, kod mene su. Izvukao sam ih prevarom od žene koja me voli više no što si me ti ikada volela i što �eš me voleti. Sada držiš moju decu kao taoce da bi ih dobila od mene. Blagi Bože, zapanjen sam što te još uopšte želim." Za�utao je na trenutak. Nije mogao da sakrije ogor�enost koju je ose�ao, ali ona se mešala sa mra�nom strasti. "A to što ne mogu da živim bez tebe", prošaputa on, "odjednom mi se �ini krajnje nemogu�im." Sav je drhtao od siline ose�anja koja su ga prožimala. Prelazio mi je šakama preko lica, kose, usne su mu po�ivale na mojima dok smo stajali na stazi kojom je neko svakog trenutka mogao nai�i. Kao i uvek dotad, snaga njegove ljubavi bila je nepodnošljiva. Moje usne uzvra�ale su mu poljupce, a šake prelazile preko tela na mestima gde mu se halja rastvorila. "Ovog puta", prošaputa on, "ne�emo napraviti dete - ali zato �u te naterati da me voliš, pa makar to bilo poslednje što �u u�initi." Morisovo lice izražavalo je ve�u blaženost od lica najsvetijeg sveca kada je - i to po prvi put - ugledao našu decu. Našli smo se u kupatilu u pono�; Šahin je stražario. Šarlot je imao deset godina i ve� je li�io na proroka kakvim ga je opisao Šahin još pre ro�enja; gusta, crvena kosa padala mu je na ramena, a o�eve iskri�ave plave o�i kao da su gledale kroz vreme i prostor. Mala Šarlota je imala �etiri godine i veoma podse�ala na Valentinu u tom uzrastu. Osvojila je Taljerana ve� pri tom prvom susretu dok smo sedeli u kupatilu Burbon-Larkamboa u mineralnoj vodi koja se pušila. "Želim da povedem decu sa sobom", izgovori kona�no Taljeran, miluju�i Šarlotinu svetlu kosu kao da ne može da se odvoji od nje. "Život kakav uporno nastavljaš da vodiš nije za decu. Niko ne mora da sazna u kakvim smo rodbinskim vezama. U Valenciji imam imanje. Mogu im podariti vlastite titule i zemlju. Neka njihovo poreklo ostane tajna. Samo ako pristaneš na to, da�u ti figure."

Znala sam da je u pravu. Kako mogu da im budem dobra majka kada su mi sile kojima ne vladam odredile život? Morisove o�i su mi govorile da ih on oboje više voli, da se od prvog trenutka ja�e vazao za njih od mene koja sam im podarila život. Ali to baš nije bilo izvodljivo." "Šarlot mora ostati", odvratih. "Ro�en je pred boginjom - on je taj koji �e razrešiti zagonetku. Tako je predskazano." Šarlot krenu kroz toplu vodu do Taljerana i spusti šaku na o�evu ruku. "Posta�eš veliki �ovek", re�e mu on, "knez velikih mo�i. Žive�eš dugo, ali sem nas, ne�eš više imati dece. Moraš uzeti moju sestru Šarlotu - oženiti je nekim iz svoje porodice kako bi se njena deca ponovo vezala s nekim naše krvi. Ali ja se moram vratiti u pustinju. Tamo je moja sudbina..." Taljeran je zaprepaš�eno zurio u de�aka, ali Šarlot još nije završio. "Moraš prese�i sve veze sa Napoleonom, jer odre�en mu je pad. Ako to u�iniš, osta�eš mo�an tokom mnogih promena u svetu. Moraš u�initi još nešto - zarad Igre. Nagovoriti Aleksandra od Rusije da ti preda crnu kraljicu. Reci mu da dolaziš od mene. Sa onih sedam koje ve� imaš to �e biti osam." "Aleksandar?" ponovi Taljeran, gledaju�i me kroz gustu paru. "Zar i on ima jednu figuru? Ali zašto bi je dao meni?" "Zauzvrat �eš mu izru�iti Napoleona", odgovori Šarlot. Taljeran se odista sreo sa Aleksandrom na konferenciji u Erfurtu. Kakav god pakt da su sklopili, sve što je Šarlot predvideo - obistinilo se. Napoleon je pao, vratio se, i pao zauvek. Na kraju je shvatio da ga je Taljeran izdao. "Gospodine", rekao mu je za vreme doru�ka jednog jutra, pred celim dvorom, "vi ste obi�no govno u svilenim �arapama." Ali Taljeran je tada ve� obezbedio figuru iz Rusije - crnu kraljicu. Zajedno s njom dao mi je još nešto veoma vredno: shemu šetnje konjem koju je izradio Amerikanac Bendžamin Frenklin, a koja je ukazivala na izgled formule. Sa Šahinom i Šarlotom otišla sam u Grenobl, ponevši osam figura, tkaninu i nastojni�in crtež table. Tu, na jugu Francuske, ne tako daleko od mesta gde je Igra prvi put zapo�eta, pronašli smo �uvenog fizi�ara Žana Baptista Žozefa Furijea, koga su Šarlot i Šahin sreli u Egiptu. Iako smo imali mnogo figura, ipak nismo imali celinu. Prošlo je trideset godina pre no što smo dešifrovali formulu. Ali kona�no smo ipak uspeli. Jedne no�i u tami Furijeove laboratorije, nas �etvoro smo stajali i posmatrali kako filosofski kamen nastaje u retorti. Posle trideset godina i mnogih propalih pokušaja, kona�no smo na pravi na�in prevalili svih šesnaest faza. To se zvalo ven�anjem Crvenog Kralja i Bele Kraljice - bila je to tajna izgubljena pre hiljadu godina. Kalcinacija, oksidacija, kongelacija, fiksacija, solucija, digestija, destilacija, evaporacija, sublimacija, separacija, ekstrakcija, ceracija, fermentacija, putrifikacija, propagacija - i, najzad, projekcija. Posmatrali smo kako se isparljivi gasovi dižu iz kristala u �aši koja je sijala poput kakvog sazvež�a u Vaseljeni. Gasovi su, podižu�i se, obrazovali boje: pono�no plavu, purpurnu, ruži�astu, grimiznu, crvenu, narandžastu, žutu, zlatnu... To su zvali paunov rep - spektar vidljivih talasnih dužina. A ispod su bili talasi koji su se samo mogli �uti, ne i videti. Kada se rep raspao i nestao, ugledali smo debeli talog crvenkasto crnog praha na dnu �aše. Zatim smo ga sastrugali i obmotali p�elinjim voskom i na kraju spustili u filozofsku vodu - tešku vodu. Preostalo je samo još jedno pitanje: Ko �e to ispiti? Formulu smo završili 1830. godine. Iz knjiga smo saznali da ovaj napitak, ako smo negde pogrešili, može biti smrtonosan, umesto da podari ve�ni život onome ko ga ispije. Postojao je još jedan problem. Ako je ono što smo imali predstavljalo pravi eliksir, figure smo smesta morali sakriti. Odlu�ila sam da se vratim u pustinju. Ponovo sam preplovila more, sa zebnjom u srcu da bi mi to moglo biti poslednji put. I Alžiru sam sa Šahinom i Šarlotom otišla u Kazbah. Tamo je živeo neko za koga sam mislila da bi mi mogao pomo�i u mom naumu. Pronašla sam ga u haremu - pred njim je stajalo veliko platno i mnogo žena, koje su pod velovima ležale po divanima oko njega. Okrenuo se prema meni i ošinuo me plavim o�ima;

tamna kosa bila mu je razbarušena i izgledao je upravo onako kao što je izgledao David pre toliko godina kada smo mu Valentina i ja pozirale u njegovom ateljeu. Ali ovaj mladi slikar li�io je mnogo više na nekoga drugog nego na Davida - bio je slika i prilika Šarla Morisa Taljerana. "Šalje me tvoj otac", obratih se mladi�u, koji je bio svega nekoliko godina mla�i od Šarlota. Slikar me nekako �udno pogleda. "Mora da ste medij." Osmehnuo mi se. "Moj otac, gospodin Delakroa, umro je pre mnogo godina." Vrteo je me�u prstima �etkicu, nestrpljiv da nastavi s poslom." "Mislim na vašeg pravog oca", rekoh, a lice mu potamne. "Govorim o knezu Taljeranu." "Te glasine su potpuno neosnovane", odvrati on kratko. "Koliko ja znam, nisu", rekoh. "Zovem se Mirela i dolazim iz Francuske da bih u�inila nešto za šta ste mi vi potrebni. Ovo je moj sin Šarlot - vaš polubrat. A ovo je Šahin, naš vodi�. Želim da po�ete sa mnom u pustinju gde nameravam da rodnom tlu vratim nešto veoma vredno i mo�no. Želim da vi oslikate mesto koje �e služiti kao putokaz - i upozorenje svima onima koji se približe da ga štite bogovi." Zatim sam mu ispri�ala celu pri�u. Prošlo je mnogo nedelja pre no što smo stigli do Tasilija. Kona�no smo, u skrovitoj pe�ini, pronašli mesto na kome smo sakrili figure. Ežen Delakroa je prvo sastrugao zid, a Šarlot ga je potom usmeravao dok je sa unutrašnje strane crtao palicu - a sa spoljašnje Belu Kraljicu u obliku labrysa koju je pridodao ve� postoje�oj sceni lova. Kada smo završili, Šahin je izvukao posudicu sa filozofskom vodom i lopticu praha koji smo uvili u p�elinji vosak kako bi se sporije rastopio, kao što je bilo propisano. Rastopili smo lopticu; zagledala sam se u posudu koju sam držala u ruci; Šahin i Taljeranova dva sina su me promatrali. Setila sam se re�i Paracelzusa, tog velikog alhemi�ara koji je jednom poverovao da je otkrio formulu: "Bi�emo poput bogova", rekao je. Prinela sam posudu usnama - i ispila. Kada sam završila sa �itanjem, tresla sam se od glave do pete. Solarin me je uhvatio za ruku; zglobovi su mu bili beli. Eliksir života - da li je formula to u sebi krila? Zar je mogu�e da nešto sli�no postoji? Um mi je grozni�avo radio. Soalrin nam je oboma sipao brendi iz kristalne flaše na obližnjem stolu. Razmišljala sam: ta�no je da je genetski inženjering nedavno otkrio strukturu DNA, kamen temeljac života koji, poput Hermesove palice, oblikuje dvostruku spiralu što podse�a na Osmicu. Ali nigde u drevnim spisima ne pominje se da se za tu tajnu i ranije znalo. I kako je nešto što je u stanju da pretvori jedan metal u drugi tako�e moglo da izmeni život? Usredsredih se potom na figure - i mesto na kome su bile zakopane. To me je još više zbunilo. Zar Mini nije rekla da ih je li�no zakopala u Tasiliju, ispod palice, duboko u kamenom zidu? Kako je mogla ta�no znati gde su, ako ih je Mirela tamo ostavila pre skoro dve stotine godina? Onda se setih pisma, onoga koje je Solarin doneo iz Alžira i predao mi ga kod Nima - Mininog pisma. Drhtavom rukom posegnuh u džep i izvadih ga, a zatim otvorih, dok je Solarin �utke sedeo pored mene, pijuckaju�i brendi. Sve vreme sam ose�ala njegov pogled na sebi. Izvukla sam pismo iz koverta i pogledala ga. Pre no što sam uopšte po�ela da ga �itam, najednom me je podišla jeza. Rukopis iz pisma i dnevnika bio je isti! Mada je pismo bilo napisano na modernom engleskom, a dnevnik na drevnom francuskom, nemogu�e je bilo oponašati ta kitnjasta slova koja su se koristila pre nekoliko stotina godina. Podigoh pogled prema Solarinu. Zurio je u pismo s užasom i nevericom na licu. Pogledi su nam se sreli, a zatim smo se ponovo usredsredili na pismo. Spustila sam ga na krilo i po�eli smo zajedno da ga �itamo: Draga moja Katarina, Otkrila si tajnu za koju je veoma malo ljudi ikada saznalo. �ak ni Aleksandar i Ladislaus nikada nisu ni naslutili da im ja uopšte nisam baka, jer

dvanaest je pokolenja od kada sam rodila njihovog pretka Šarlota. Kamelov otac, koji se oženio mnome samo godinu dana pred smrt, potomak je mog starog prijatelja Šahina, �ije kosti su se pretvorile u prah pre više od sto pedeset godina. Razume se, možeš re�i da sam ja samo luda starica. Možeš verovati šta ho�eš - ti si sada Crna Kraljica. U tvojim su rukama delovi mo�ne i opasne tajne. I to dovoljno delova da možeš rešiti zagonetku, kao što sam je ja rešila, pre toliko godina. Ali ho�eš li? To je odluka koju sada moraš doneti - i to sama. Moj ti je savet da uništiš figure - istopi ih kako nikada više ne bi prouzrokovale takvu bedu i patnju kroz kakve sam ja celog života prolazila. Ono što za �ove�anstvo može biti od velike koristi može tako�e predstavljati užasnu kletvu, kao što nam to istorija pokazuje. Samo napred, postupi kako želiš. Budi blagoslovena. Bogom tvoja, Mirela Sedela sam zatvorenih o�iju; Solarin me je držao za ruku. Kada sam ih otvorila, ugledala sam Mordekaja kako stoji, zaštitni�ki zgrlivši Lili. Iza njih su stajali Nim i Hari koje nisam �ula kada su se vratili. Svi su prišli i seli oko stola za kojim smo ve� sedeli Solarin i ja. U sredini su se nalazile figure. "Šta misliš o ovome?" upita tiho Mordekaj. Hari se nagnu napred i potapša me po ruci, dok sam se ja i dalje tresla. "Šta ako je istina?" upita on. "Onda je to najopasnija stvar koja se može zamisliti", odvratih drhte�i. Iako nisam htela da priznam, verovala sam svakoj re�i. "Mislim da je u pravu. Trebalo bi da uništimo te figure." "Ali ti si sada Crna Krlajica", re�e Lili. "Ne moraš da je poslušaš." "I Slava i ja smo studirali fiziku", dodade Solarin. "Imamo tri puta više figura nego što ih je imala Mirela kada je otkrila formulu. Mada nemamo tablu, ipak mislim da bismo je mogli rešiti. Mogao bih do�i do table..." "Kona�no", umeša se Nim s osmehom, drže�i se za povre�eno mesto. "Sada bi mi dobro došlo malo tog napitka da mi zaceli rane." Pitala sam se kako bih se ose�ala kada bih znala da mogu živeti dve stotine godina, pa i više. Da znam da �e, bilo šta da mi se desi, da padnem iz aviona, na primer, moje rane zaceliti, da �u uvek ozdraviti. Ali da li sam želela da provedem trideset godina svog života pokušavaju�i da prona�em formulu? Mada mi možda ne bi bilo potrebno toliko vremena, na osnovu Mininog iskustva shvatila sam da to brzo prelazi u opsesiju - nešto što je uništilo ne samo njen život, ve� i živote svih koje je znala ili dotakla. Da li sam želela da proživim dug ili sre�an život? Mini, kako sama tvrdi, živi ve� dve stotine godina u užasu i opasnosti, �ak i pošto je pronašla formulu. Ne �udim se što je želela da napusti Igru. Sada je trebalo ja da donesem odluku. Posmatrala sam figure na stolu. To bi bilo lako u�initi. Mini nije odabrala Mordekaja samo zato što je bio šahista - ve� zato što je bio i juvelir. Nema sumnje da je ovde imao svu potrebnu opremu da se figure analiziraju, da se otkrije od �ega su napravljene i da se pretvore u nakit dostojan kakve kraljice. Ali dok sam ih posmatrala, znala sam da nikada ne bih mogla da donesem takvu odluku. Sijale su unutrašnjim, vlastitim sjajem. Me�u nama je postojale neka veza - izme�u Monglanske garniture i mene - koju, izgleda, nisam mogla da prekinem. Podigoh pogled prema licima punim iš�ekivanja, koja su me �utke gledala. "Zakopa�u figure", izgovorih lagano. "Lili, ti �eš mi pomo�i; dobar smo tim. Odne�emo ih nekuda - u pustinju ili planinu - a Solarin �e se vratiti po tablu. Ova se Igra mora okon�ati. Skloni�emo Monglansku garnituru tako da je niko ne�e prona�i u narednih hiljadu godina." "Ali na kraju �e ponovo biti prona�ena", dodade tiho Solarin. Okrenuh se prema njemu i nešto snažno prostruja me�u nama. Znao je šta se mora dogoditi - a ja sam znala da se možda ne�emo dugo videti, ako u�inimo kako sam odlu�ila.

"Možda �e za hiljadu godina", rekoh mu, "na ovoj planeti živeti bolji ljudi - koji �e znati kako da iskoriste oru�e kao što je ovo za dobrobit svih, a ne kao oružje za sticanje mo�i. Ili �e možda nau�nici do tada ionako ve� ponovo otkriti formulu. Ako obaveštenje koje se krije u ovoj garnituri više ne bude predstavljalo tajnu, ve� sveopšte poznatu stvar - ove figure ne�e vredeti ni koliko karta za metro." "Zašto onda ne bismo sada otkrili formulu?" upita Nim. "Da ve� sada postane sveopšte poznata stvar?" Prodro je do same srži stvari. Problem se sastojao u ovome: koliko sam ljudi poznavala kojima bih poželela da podarim ve�ni život? Nisam mislila samo na zle kao što su bili Blanša i El-Marad, ve� obi�ne hulje kao one sa kojima sam radila - Džok Apem i Žan Filip Petar. Da li sam želela da ljudi poput njih ve�no žive? Da li sam ja želela da donesem odluku da li �e oni ve�no živeti ili ne? Sada sam shvatala šta je Paracelzus mislio kada je kazao: "Bi�emo poput bogova." To su bile odluke koje smrtnici nikada nisu donosili, bilo da verujete da su njima upravljali bogovi, duhovi totema ili prirodna selekcija. Ako bismo mi bili ti koji poseduju mo� da daju ili uskra�uju nešto sli�no, to bi zna�ilo da se igramo vatrom. I bez obzira na to koliku odgovornost ose�ali pri koriš�enju ili upravljanju, sem ukoliko je ne sa�uvamo kao mra�nu tajnu zauvek, kao što su to u�inili drevni sveštenici, našli bismo se u istom položaju kao i nau�nici koji su otkrili prvo "nuklearno sredstvo". "Ne", odgovorih Nimu. Ustadoh i pogledah figure koje su sijale na stolu - figure zbog kojih sam toliko puta nepromišljeno rizikovala život. Dok sam tako stajala, pitala sam se da li odista mogu to da u�inim, da ih spustim u zemlju i nikada ne padnem u iskušenje - nikada - da ih ponovo potražim, iskopam. Hari mi se osmehivao i, kao da mi je �itao misli, ustao je i prišao mi. "Ako iko to može da u�ini, onda si to ti", re�e on, snažno me zagrlivši. "Mini te je na prvom mestu zbog toga izabrala. Znaš, draga, mislila je da poseduješ snagu koja je njoj nedostajala - da se odupreš izazovu mo�i koja dolazi sa saznanjem..." "Blagi Bože, predstavljaš me kao Savonarolu, koji je palio knjige", rekoh mu. "Sve što želim jeste da ih za izvesno vreme sklonim kako ne bi nanosile zlo." Mordekaj se vratio u sobu sa punom tacnom delikatesa koji su izvrsno mirisali. Pustio je Karioku iz kuhinje gde je, sude�i po izgledu hrane na poslužavniku, "pomagao" u pripremanju jela. Svi smo stajali, protezali se i kretali po velikoj prostoriji - živahno �avrljaju�i jer smo posle nepodnošljivog pritiska odjednom osetili olakšanje. Stajala sam blizu Solarina i Nima, biraju�i hranu, kada je Nim ispružio ruku i ponovo me zagrlio. Ovog puta to kao da Solarinu nije smetalo. "Saša i ja smo upravo malo popri�ali", re�e mi Nim. "Ti možda nisi zaljubljena u mog brata, ali on je zaljubljen u tebe. Pazi se ruske strasti - može te progutati." Zatim se osmehnuo Solarinu pogledom punim neizmerne ljubavi. "Mene baš nije lako progutati", odvratih. "Pored toga, i ja prema njemu isto ose�am." Solarin me iznena�eno pogleda - ne znam samo zašto. Iako je Nimova ruka još bila preba�ena preko mog ramena, Solarin me zgrabio za ramena i strastveno poljubio. "Ne�u ga odvesti za dugo", re�e Nim, mrse�i mi kosu. "Po�i �u s njim u Rusiju po tablu. Dovoljno je jednom u životu izgubiti jedinog brata. Ovog puta, ako idemo - idemo zajedno." Mordekaj je išao od jednog do drugog, dodaju�i nam �aše i to�e�i šampanjac. Kada je završio, dohvatio je Karioku i podigao �ašu da nazdravi. "Za Monglansku garnituru", re�e on, osmehuju�i se svojim smežuranim licem. "Neka po�iva u miru hiljadu godina!" Svi popismo u to ime, a Hari stade da vi�e: "Još, još!" "Za Ket i Lili!" re�e Hari, podigavši �ašu. "Prošle su kroz mnoge opasnosti. Neka žive dugo u sre�i i prijateljstvu. �ak i ako ne budu živele ve�no, bar neka im svaki dan bude ispunjen radoš�u." Gledao me je sav ozaren. Red je došao i na mene. Podigla sam visoko �ašu i prešla pogledom preko njihovih lica - Mordekajevog kao u sovice; Harijevog sa pse�im o�ima; Lilinog preplanulog i smekšalog; Nimovog, uokvirenog proro�kom crvenom kosom i

neobi�nim, dvobojnim o�ima, koje mi se osmehivalo kao da može da mi �ita misli. I Solarinovog, napetog i tako živog, dok je stajao pored šahovske table. Svi su se okupili oko mene - moji najbliži prijatelji, ljudi koje sam neizmerno volela. Ali i ljudi koji su bili smrtni, kao i ja, i koji �e tokom vremena ostariti. Naši biološki �asovnici �e nastaviti da otkucavaju; ništa ne�e usporiti godine. Ono što �emo posti�i, mora�emo da ostvarimo za manje od sto godina - koliko je stavljeno na raspolaganje �oveku. Nije uvek bilo tako. Na Zemlji su postojali divovi u ono vreme, kaže Biblija: ljudi velike mo�i koji su živeli po sedam do osam stotina godina. Gde smo pogrešili? Kada smo izgubili to ume�e?... Odmahnuh glavom, podigoh šampanjac i osmehnuh se. "Za Igru", rekoh. "Igru kraljeva... najopasniju igru: ve�nu igru. Igru koju smo upravo dobili - bar u ovoj rundi. I za Mini, koja se �itavog života borila da ove figure ne padnu u ruke onima koji bi ih pogrešno upotrebili, za vlastite ciljeve - za nanošenje zla ostalim ljudima i u cilju porobljavanja. Neka nastavi da živi u miru gde god se nalazila i neka je prati naš blagoslov..." "�in, �in", ponovo uzviknu Hari, ali ja još nisam bila završila. "Pošto se Igra završila i pošto smo odlu�ili da zakopamo figure", dodadoh, "budimo jaki i ne podlegnimo iskušenju da ih opet iskopamo!" Svi od srca zapljeskaše i stadoše da se tapšu po le�ima dok su ispijali šampanjac. Kao da smo sami sebe pokušavali da uverimo u ono što smo poželeli. Prinesoh �ašu usnama i nagnuh je. Osetih mehuri�e kako mi klize niz grlo - suvi, bockavi, možda pomalo gorki. Kada je i poslednja kap skliznula iz �aše na moj jezik, zapitah se - samo na trenutak - ono što možda nikada ne�u saznati. Kako bi izgledalo, kakvog bi ukus bilo, da ta te�nost što mi klizi niz grlo nije šampanjac. Ve� eliksir života. KRAJ IGRE