Đanina Karbunarju

KEBAB

Prevod:Ana-Nikolina Ursulesku & Julijan Ursulesku

Lektor:S. Jovanović

Copyright©Ursulescu 2008.

Ovaj tekst je napisan i konačno uobličen dok je autorka boravila u Pozorištu „Royal Court“ u Londonu, 2004. godine. Postavljen je na istom mestu 2007. godine. Prva verzija teksta je imala premijeru 2004. godine u bukureštanskom „Teatrul foarte mic“ (Vrlo malo pozorište) u režiji autorke. Rumunska verzija predstave ima naziv „Mady-baby.edu“.

LICA :

Madalina , 15 godinaBogdan, 23 godinaVojkan, 25 godina

2

PRVA SCENA

(U avionu. Čuje se : „... letećemo na relaciji Bukurešt – Dablin. Želimo vam ugodan let avionima kompanije TAROM“ Bogdan sedi do prozora, ali izbegava da pogleda kroz okno. Madalina gleda preko njegovog ramena, ne obazirući se što mu smeta. Prekrsti se nekoliko puta. )

Madalina:Nevidjeno! Keve mi, ovo je nevidjeno!Bogdan: Zar nije bolje da zamenimo mesta ? Madalina: Neka, ’fala, vidim ja i odavde!Bogdan: Ipak, ako hoćeš...Madalina: Jesi li već...?Bogdan: Bio u Irskoj?Madalina: Ne, nego jesi li već leteo avionom? Bogdan: Pa, ne baš...Madalina:Ni ja. Ali je ovo nevidjeno! Zar nije ? Bogdan: Nevidjeno, nego šta!Madalina (gleda u Bogdanov fotoaparat): Super ti je sprava! ’Oćeš da te slikam?Bogdan: Nisam fotogeničan. Madalina: Sereš! Ja na slikama uvek ispadnem lepo! Bogdan: Žao mi je, ali baterije su prazne.

(Kratka pauza. Bogdan primeti kako Madalina očima guta njegov sendvič)

Madalina: Pa i nije im neka klopa, je l’ da?Bogdan: Ako hoćeš, uzmi moj sendvič, ja nešto nisam gladan.Madalina: Neću, moram da pazim da se ne ugojim. (kratka pauza) A na kraju krajeva, vrlo važno! (uzima sendvič i pojede ga u slast) ’Fala !

3

Madalina: Tebi je muka...?Bogdan: Nije, zašto?Madalina: Nešto si ubledio...Bogdan: Smetaju mi jaki mirisi. Od njih mi se povraća.Madalina: Jel’ da ?Bogdan: Da. Osećam neki parfem, sve mi se vrti u glavi!Madalina: O, pa to ja mirišem! Probala sam dvaes’ sedam parfema. Šta da radim cela dva sata?Bogdan: Super!Madalina: ...al’ nisam našla ništa što mi odgovara. (kratka pauza) Kad budem u Irskoj, kupiću sebi jedan, onako, do jaja! Vojkan, moj frajer, kaže da ću moći da kupim kol’ko ’oću. Bogdan: Super!Madalina: Super stvar! Zato što se ja selim tamo. Kod mog dragog. On je Irac.Bogdan: ...a ima naše ime .Madalina: Samo mu je ime naše. On je Irac više od godinu dana.Bogdan: Super. Studira?Madalina: E, sad i ti, studira...?! Zgrće lovu . Radi u nekom baru. Bogdan: Super!Madalina: Obeć’o je da će mi naći posao, u nekom butiku, tako nešto...Bogdan: Super!Madalina: Jedino što moram da nabubam engleski... (kratka pauza) Engleski je jako važan. Moraš da razumeš šta ti ljudi govore, a i oni tebe treba da razumeju. Bogdan: Tu si u pravu.Madalina: Jel’ ti govoriš engleski, kol’ko tol’ko?Bogdan:

4

Ja ću tamo da radim magistraturu iz vizuelnih umetnosti . Studiraću na engleskom. Madalina: Znači ti si student!Bogdan: Da, malo napredniji.Madalina: Stvarno? A šta ćeš da studiraš? Bogdan: Vizuelne umetnosti.Madalina: Super! A šta ti je to?Bogdan: Fotografija, film, i tako to...Madalina: I možeš na tome nešto da se zaradi? Bogdan: Ako pronađem nešto u advertajzingu...Madalina: Aha! Ali ostaješ tamo, zar ne ? Bogdan: To mi je u planu.Madalina: Nemam nameru da se ikad više vratim u Rumuniju. Na pamet mi ne pada!Bogdan: Normalno! Madalina: Ako si dobar i vredan, tamo te svi cene. To je meni pričao Vojkan, moj dragi, znaš, rekao je da kod njih nije kao kod nas.Bogdan: Pa i nije. Madalina: Ja sam sa njim stvarno imala sreće. Drugačije ne bi’ ni pošla, puno je teže kad si sam... Bogdan: Teže je, naravno.

(pauza)

Madalina: 'Ej, ako hoćeš da zaradiš lovu, mogu ja da pričam sa njim, on već poznaje mnoge ljude tamo. Bogdan: Šta ja znam... ako poznaje tako mnogo ljudi, verovatno ćemo se nekako sresti. Madalina: Kako god... a ako sretneš Vojkana samo kaži da znaš Madalinu. U stvari, ne! Treba da kažeš Medi, to je moje irsko ime jer, kaže, oni tamo nemaju Madaline. Bogdan:

5

Pa i nemaju...(kratka pauza)

Madalina: E, a kako se ti zoveš?Bogdan: Bogdan.Madalina: Mog’o bi da prođeš k’o Bogi, tako nekako...Bogdan:Mislim da je Bogdan sasvim u redu. Madalina:U pravu si. Ime ne bi trebalo da bude problem. Važno je da budeš dobar u tome što radiš, da rintaš k’o crnac i da namlatiš gomilu love!Bogdan: Da, normalno.Madalina: Da im pokažeš da si moćan. Najmoćniji!Bogdan: Da, normalno.Madalina: Idemo tamo da ih razbijemo! U paramparčad! Rasturićemo ih!

(Bogdan se okrene ka prozoru. Madalina se namešta udobnije. Madalina mu šapuće na uvo )

Madalina: Stvarno nemaš baterije ni za jedno slikanje?

DRUGA SCENA

( Jeftin stan u Dablinu. Medi gleda novčanicu od 50 evra. Vojkan joj masira noge)

Madalina: BCE, ECB, EZB, EKT, dva, nula, nula dva... Šta mu ovo dođe? Kuće, mostovi... zvezde, jedna zvezda, dve zvezde, tri zvezde, četiri zvezde, pet zvezda, šest zvezda, sedam zvezda, osam zvezda, devet zvezda, deset zvezda, jedanaest zvezda, dvanaest zvezda! Vidi ti Evropu!... Mi smo odma’ tu, pored ovih zvezda, a samo pre mesec dana smo bili... na samom rubu karte. Jes’ vid’o? Ovi nemaju matorce na novčanicama. Baš usrano izgledaju ovako, bez matoraca na njima. (kratka pauza) Znaš, danas mi se učinilo da me je Debela tako odmerila, kao da me prati, načisto popizdim kada tako čkilji u mene! Onda ti ja odem u klonju, pošteno iščačkam nos, napravim veliku lopticu koju sam posle podelila na manje, pa sve manje, tako do 15 maleckih loptica. Vratim se, sačekam

6

da neko nešto naruči kod Debele, pa ih onda ubacim u meso kao da sam dodala sitna zrnca bibera. Kažem ti: bilo je to bolje, nego da sam pljunula u meso!

Vojkan ( golica Madalinu dok ova ne ispusti novčanicu, presavije je i stavlja u džep) : Smrdiš na luk. Madalina: Znam. Vojkan: Na meso, na prženi krompir, a najviše na luk.Madalina: Idem da se istuširam. Vojkan: Znaš, danas sam sedeo u pabu, preko puta one tvoje ćevabdžinice. Video sam te... Madalina: Stvarno? Vojkan: Stvarno. Pijuckao sam pivo, gledao tebe... i odjednom mi se digao. Šta bi bilo, zapitam se, kada bih ušao u onu tvoju hamburgeriju, zadigao ti suknju i uzeo te na pultu, na očigled svih onih gubitnika koji žvaću-li-žvaću onaj smrdljivi kebab... „Hoćete li još majoneza, molim?“ Zatim su u pab ušla dva tipa, dva Rumuna. Madalina: I ja sam se tebe zaželela. Vojkan: ’Ajde, zatvori oči! (vadi mobilni telefon sa video-ekranom)Madalina: Kupio si mi nešto? Vojkan (Slika je. Na zvuk škljocanja, Medi otvori oči):Poslednja reč tehnologije. Nov - novcijat.Madalina: Kupio si mi telefon ?!!!Vojkan ( slika je još jednom) : Ima polifone melodije, ima turbo igrice, organajzer, radio, video, sve što ti srce želi.Madalina: Kol’ko si ga platio?Vojkan: Dobio sam ga od onih tipova koje sam sreo u pabu, rekao sam ti da smo zajedno popili pivo. Madalina: Maznuli ga! Vojkan: Nego šta, nisam blesav da pljunem 400 evrića za telefon? Madalina: Daj mi ga, da vidim šta sve može.Vojkan (pruža joj telefon) : U stvari, uzeo sam ga za sebe. Ti ćeš dobiti moj stari mobilni, da ti se nađe...Madalina:

7

Mislila sam da je za mene!

Vojkan: Nabaviću i tebi isti takav, kada dođemo do love. Sad nam lova treba za hranu, za krpice, a naročito - za kiriju. Ako je ne platimo za tri dana, spavaćemo na ulicu.

(kratka pauza)

Vojkan: Od sutra više nećeš u kebabdžinicu. Našao sam ti nešto drugo. Deset puta bolje plaćeno.Madalina: Stvarno?Vojkan: Stvarno. Sve sam sredio. Madalina: Super! I neću više po ceo dan biti na nogama?Vojkan: Ni govora! Ovo je nešto potpuno drugačije. Madalina: Nešto nevidjeno, a ? Vojkan: Nećeš više stajati po ceo dan i nećeš više smrdeti na luk. U to možeš biti sigurna. Madalina: Misliš da ću se snaći?Vojkan: Siguran sam. Madalina: Kad’ počinjem?Vojkan: Za jedan sat. Madalina: Kako, za jedan sat?Vojkan: Moramo da krenemo u akciju. Ti se istuširaj, malo se odmori, a ja ću ti skuvati kafu. Jaku kafu sa puno šećera.

TREĆA SCENA

(Čuje se telefon )

Madalina: Da.Vojkan: Alo, šta radiš, koji vrag? Već dva sata se smrzavam. Što ne odgovaraš na telefon? Mislio sam da ti se nešto desilo... Reci, gde si.

8

Madalina: Nemam pojma. Vojkan: Kako nemaš pojma?Madalina: Izbacili me iz kola.Vojkan: Pizda li im materina, kretenska! Jesu te tukli? Madalina: Izgurali me iz kola... Mislim da sam uganula nogu. Vojkan: Opet si se kačila sa njima, priznaj!Madalina: Nisi mi rekao da su skroz naduvani, uradili su se samo tako, pička im materina.Vojkan: Trebalo je samo da im se nađeš na sat vremena. Samo to. Gubimo lovu zato što ti hoćeš da imaš svoje «ja», do kurca! Koliko smo zaradili ove nedelje?Madalina: Je’s ti taj koji se zejebava sa njima? Je’s ti taj koji treba da se nađe pri ruci onim moronima, gde si ih samo našao...? Vojkan: Pitam, koliko smo zaradili ove nedelje, Madalina ? Kaži mi, pa ću doći po tebe. Madalina: Kad je tebi naspelo da tražiš bogatu klijentelu u centru grada! Bogataši, do kurca!Vojkan: Tako je pisalo u novinama: 400 na sat! Toliko uzimaju Poljakinje i Litvanke...Madalina: One su profesionalke, nisu k’o ti ... Ko je još čuo da se pare uzimaju nakon obavljenog posla?!Vojkan: Probao sam. Misliš da na tržištu samo mi postojimo? Kaži mi gde si!Madalina: Nigde. Vojkan: Kako misliš: nigde?Madalina: U pizdincima... Nemam pojma gde sam. Otkud znam?Vojkan: Pa, gledaj malo okolo i reci šta vidiš.Madalina: Vidim... vidim neki auto.Vojkan:Odlično! Sada treba još da vidiš i neku zgradu, nešto...Madalina: Nema zgrada, ima samo autoput. Ja sam nasred autoputa. Vojkan:

9

Znači, nisi u gradu. ( pauza) Pronađi neki znak pored puta. Neki natpis, broj... bilo šta.

Madalina: Ne vidim ništa, mrak je. Vojkan: Diži se i gledaj okolo. Madalina: Je l’ ti razumeš da mene bole noge? Vojkan: Znaš šta, diši duboko, hajde samo diši duboko, pa ćeš videti kako ćeš se smiriti. Diši zajedno sa mnom! Je’n, dva, tri i... dišemo duboko... (u stvari diše samo Vojkan , a Medi pokušava da se pridigne). Jel’ bolje? Molim te, kaži da je bolje!Madalina: Da. Vojkan: Možeš li da ustaneš ? Madalina: Da. Vojkan: Jesi li ustala?Madalina: Da.Vojkan: Ustala si, malo morgen! Dišemo duboko! Dišemo još dublje ... Čuj, znaš šta ćemo od sutra?Madalina: Ne, ne znam!Vojkan: Menjamo taktiku! Nećeš se ti udaljavati od mene više od dva metra! Ni za 500 na sat, jesi li razumela? A sada se smirimo i dišimo zajedno... Jel dišemo, il’ ne dišemo, bre?

(Medi mu ne odgovara, pokušava da se pridigne )

Vojkan: Madalina, jel’ dišemo mi ili ne dišemo?Madalina: Ne dišemo više uopšte. Gotovo je !Vojkan: Dobro , nećemo uopšte disati. Radimo kako ti kažeš. Prazni mi se baterija, pizda li joj materina. Koliko si daleko od auto puta ? Madalina: Pored autoputa sam, tačno pored.Vojkan: Odlično! Ako si pored – to je dobro. Digni ruku, digni jednu ruku uvis. Neko mora da stane...Madalina:

10

A ako stane, šta da kažem?

Vojkan: Ništa. Nemoj reći ko si, nemoj reći šta si, samo im kaži adresu i zamoli ih da te dovezu kući. Madalina: Kući? A gde je to?Vojkan: Prazni mi se baterija. Portland rou, namber forti. Madalina: Ponovi !Vojkan: Ponavljaj ti za mnom : Pliz...Madalina: Pliz...Vojkan: Tejk mi houm..Madalina: Tejk mi houm.Vojkan: Dablin, Portland rouMadalina: Dablin, Portland rov.Vojkan: Nambr forti. Ponovi! Slušaj ’vamo, nemoj da zaustaviš muriju, bre, najebaćemo! Znaš kako izgledaju policijska kola? (Baterija se ispraznila) Pička ti materina !

ČETVRTA SCENA

(Muški WC u dablinskom pabu. Bogdan urinira u jedan od pisoara. Vojkan dolazi i smešta se u blizini. Dijalog se vodi na iskvarenom engleskom. Ipak, jezik kojim govori Bogdan je na višem nivou

Vojkan : Ginis, rajt? Bogdan :Yeah, sure.Vojkan:Ginis iz d best.Bogdan :Yeah, sure.Vojkan: Sori, Ajriš?Bogdan:No. Italian.

11

Vojkan:Pica, pica iz d best olso.Bogdan:Yeah, sure.Vojkan:Pica, Ginis end seks! Its d best, men!Bogdan:Yeah, sure.(Zatvara šlic)Vojkan:Bat seks iz d best! (Stavlja Bogdanu ruku na rame, želeći da deluje prijateljski; ovaj se povlači) No, don’t vori, not vid mi, vid a vumen… Pamela Anderson, big tits? Dženifer Lopez, big es?… Tina Turner, big her? I hev evriting for ju veri čip! Bogdan:No, mate, I’m not interested. (Kreće.)Vojkan: (vadi mobilni iz džepa) Vejt a litl! Luk hir! Aj šou Dženifer for ju! Bogdan:Really, mate, I have to go, I have friends, they are waiting for me…Vojkan:Tu seknds. Foto iz for fri, ju ken si Dženifer. Kam on! (Pokazuje Bogdanu fotke na mobilnom) Ju si? Bjutiful tits, bjutiful smajl… Vot du jut ink? Bogdan :Look, I don’t have much money left…Vojkan:Veri čip! Forti normal fak, tventi blou džob.Bogdan:Blow job…Vojkan:Blou džob iz d best! Fiftin minits vid Dženifer. Bogdan:You know what, I think I’ll need one hour…Vojkan:Uan aur? (Govori sebi u bradu, na svom maternjem jeziku ) Jebeni Italijan, šta ti radiš, bre, čitav sat?! (Bogdanu) Okej, Okej, let mi tink Ejti juros for Dženifer! Bogdan :30 for Jennifer.Vojkan:Seventi for Dženifer.Bogdan: 40 for Jennifer .Vojkan: Siksti for Dženifer.Bogdan:No more than 50 for Jennifer.Vojkan:Okej, ju ken tejk Dženifer!

12

Bogdan:OK, I’ll be waiting for her in a car, one hundred meters on the right, near McDonald’s.Vojkan:No, no Mekdonalds, hir, in d toilet.Bogdan:In the toilet?Vojkan:Jes, in d toilet. Toilet iz d best! Bogdan:No, mate, I don’t like toilets…Vojkan:Don’t lajk toilets … E, da ti jebem mater talijansku…!Bogdan:Ok, forget it… (Blago uspaničen, Bogdan hoće da krene.)Vojkan: (Zaustavlja ga)Fajv minits. Šil bi der in fajv minits. Bogdan:Ok, five minutes. ( Krene)Vojkan : Mani?Bogdan (uspaničen). Money… after.Vojkan:No, mani nau! Mani nau, men!Bogdan:No, money after…Vojkan (krene): Okej, gud baj! Jebeni drkadžijo!Bogdan:Wait, I got it, I give you half now, half after!Vojkan:No fakin triks!Bogdan: No fuckin’ tricks!Vojkan:So vi hev a dil?Bogdan:Yeah, we have a deal.

(Rukuju se. Mrak.)

PETA SCENA

(U kolima. Čuje se kočenje. Dvoje protagonista su povremeno osvetljeni farovima automobila koji prolaze.)

13

Bogdan: Pička ti materina, kretenu jedan!Madalina: Osim toga što voziš k’o manijak, još si i Rumun! (kratka pauza) Kao da te znam odnekud...Bogdan: Ne verujem. Ne bavim se ja...Madalina: Ne kažem da si mi bio mušterija, samo kažem da te odnekud znam. Bogdan: Ne bavimo se istim poslom.Madalina: Sreli smo se pre četiri meseca u avionu. Bogdan: Ne sećam se. (pauza) Želela si da se zaposliš kao prodavačica, tako nešto...Madalina: E, pa, nije to tek tako... Bogdan: Promenila si se. Sada si ...Madalina: Višlja. Za 5 cm. Porasla sam.Bogdan: I malo si se... Da. Madalina: Nisi ovde našao neku, a?Bogdan: Otkud ti znaš? Naravno da sam našao... Baš sam sa nekom ribom s kojom... izlazim. Baš je simpa ... Baš sam je sinoć... Znaš šta, to i nije tvoja stvar!...Madalina: Pa onda...( pokušava da mu otvori šlic ) Bogdan: A ti... Šta si ti radila ?Madalina: Šta – šta... Morala sam raditi nešto, zar ne ?Bogdan: I ja sam tražio posao.Madalina:Super!Bogdan: Ali nisam našao. Zato što nemam iskustva.Madalina: Sranje!Bogdan: Dođavola, kako da imaš iskustvo, ako ne možeš da se zaposliš, pa da to iskustvo stekneš? Možda zato što nisam odavde, nisam njihov, ne znam... Ne znam! Nije reč o novcu, ja imam stipendiju, snalazim se. Ako bih našao nešto u struci, radio bih i volonterski.

14

Stvarno. Kao saradnik, bilo šta. Ali niko neće da me zaposli. Slao sam do sada svoj Si Vi na 30 mesta. I svaki put sam dobio isti odgovor: We are sorry to inform you that your application… (Češe se po glavi ) Kad bih ti pročitao njihovo pismo, imala bi utisak da im se slama srce za tobom. Boli njih...Madalina: Sranje!Bogdan: Ako ne nađem ništa do maja - juna, moraću da se vratim kući. Madalina: To bi tek bilo veliko sranje!Bogdan: A može da se desi još i veće sranje:da ne završim magistraturu. Onda bi već sada mogao da pakujem kofere.Madalina: Sranje!Bogdan: Sve moje kolege već imaju teme, ideje, predloge... Samo ja nisam ništa predložio. Sutra je poslednji dan. Moram da prijavim temu. A ja nemam šta. Madalina: Sranje!Bogdan : Nemam inspiraciju. Madalina : Sranje ! Bogdan: Prošlo je četiri meseca i ja se još nisam osvestio gde sam to sleteo. Zato nemam inspiraciju. Zato sam doživeo blokadu. Kod kuće sam imao po 10 strava ideja dnevno! Ovde mi ništa ne pada na pamet, čak ni loša ideja, po nedelju dana. Počeo sam da vozim, kao što vidiš, auto mi je pozajmio kolega. Da shvatim konačno i ja kako to da levo može da bude desno, a desno - levo. Nije lako. Nije uopšte lako! Ljudi su O.K. Pomažu ti, pozajmljuju ti auto, prodavačice ti se smeškaju, pivo je dobro, šta da kažem, sistem funkcioniše. Samo ja ne funkcionišem. Mislio sam da počnem od običnih stvari: da vozim auto, da platim karticom, da čitam ovdašnje novine, da se češće smeškam, da budem opušteniji... mnogo opušteniji. Samo tako ću uspeti da se deblokiram. Vidi se... vidi se izdaleka da sam doživeo blokadu! ( Češe se po glavi. Shvati da ga Madalina posmatra) Opada mi kosa. Madalina: Sranje!Bogdan: A ne, ne pada dlaka po dlaka. Opada k’o luda. Probudim se ujutro, a jastuk se crni od kose. Stotine dlaka. Negujem kosu, svašta stavljam, al’ ne pomaže! Opada li opada! Brojim dlake svako jutro. Navijem budilnik ranije, da bih imao vremena da ih izbrojim... Jednom sam zakasnio na predavanja baš zbog toga. Još malo pa ću morati da ustanem u 4 da bih imao vremena da izbrojim sve opale dlake. Kad vidim da sam dobio negativni odgovor od nekakve firme, meni otpadane i po 300 na tastaturu. Madalina:

15

A što se ne ošišaš na nulu?

Bogdan:Kako to misliš? Da oćelavim, a da to i ne znam? Ovako bar znam koliko dlaka opadne svaki dan. Vidi, u ovom trenutku imam 70 dlaka na ramenu. Prebroj!Madalina: Možda imaš dlaku-dve, ne moraš baš toliko da brineš... Stvarno.Bogdan: Znaš kako me svrbi glava? Dođe mi da se češem viljuškom. Kidam kožu sa glave zajedno sa sve kosom, kao da ne opada dovoljno i sama od sebe. Kažem sebi: opušteno, opušteno! Treba se samo malo opustiti. I šta misliš, da li sam ja to u stanju? Ni govora! Svrbi, peče, ... svrbi, peče... (pauza) Reci mi šta da radim sutra na faksu? Šta? Počupaću svu kosu s glave, tamo, pred njima!Medi : Žao mi je...Bogdan : U kurac, ućuti već jednom! (počinje da plače, spusti glavu na volan. Medi zapali cigaru. Puši, gleda na sat.)

Medi: Mo’š plakati još pet minuta. Tol’ko vremena imamo.Bogdan (podigne glavu s volana, spusti se na leđa ): Hajde, počni već jednom!

( Medi spusti glavu na njegov šlic. Mrak)

(Oboje u kolima, jedno vreme ne govore.)

Bogdan: Imam kameru kod sebe, mogu da te slikam. (pauza)Bogdan: Mogao bih da te slikam, ako hoćeš. (Pauza )Madalina: Hvala lepo, imam ja više slika nego što mi treba. (pauza) Bolje bi bilo da ih pošalješ mojima. Moja bi se baka strašno obradovala...Bogdan: OK. Hoćeš da joj napišem nešto?Madalina: Da, obične stvari: da sam jako dobro, imam strava pos’o, za lovu nema brige ... Ili, bolje ne! Piši joj, nešto kao: ovde je sve lepo i zeleno, ljudi su na svom mestu, jedino je malo hladno. Znaš šta? Napiši samo: „Pozdrav iz Dablina”. I to je to!

(Bogdan vadi kameru)

16

ŠESTA SCENA Horror crtaći – sekvence snimljene sa Medi

Bogdan snima ove sekvence. Mada one deluju „dokumentaristički” , pripadaju estetici sna, ironije, hiper realizma, slične ostalim delovima naslovljene kao „Horror cartoons”.

Medi deluje više kao super heroina crtanog filma koja se dokazuje time što pobeđuje razne životne izazove. Ipak, dramatičnost ne nedostaje, čak, naprotiv, dramatičnost je istaknuta dozom ironije.

Medi: Živimo u sasvim civilizovanoj državi. Da. Ne može se porediti sa Rumunijom. Evo, recimo, klonje: klonje su znak civilizacije. Ne mogu se porediti. Da. I ja sam se promenila od kako sam ovde. Sada se brijem svuda. Dlake su znak da si necivilizovan. To mi je Vojkan rekao, tako da se ja sad brijem po celom telu. U početku sam bila osetljiva na to. Sada više nisam. Koža mi se polako, polako navikla, ojačala je. Ono što te ne ubije, ojača te.

Medi: Prva dvojica... Rumuni. Zamolila sam ih da ne ... jer sam ja isto što i oni... Rumunka. Prvi je rekao :“Tim bolje. Rumunke se najbolje tucaju. Idemo, ne gubimo vreme „... S drugim mi je bilo lakše: „Žao mi je, nisam znao, ja platio, došao i to ti je to!“ Posle su se žalili Vojkanu. Strašno sam plakala. Htela sam da se ubijem. Vojkan se strašno iznervir’o. Razbijao pivske flaše o zidove... Posekao me, evo ovde imam ožiljak. To je znak dobrog vladanja. Tada sam shvatila da je to - to i da nema smisla da se bunim. Dugo vremene sam skrivala ožiljak, da se ne vidi, razumeš... Dok mi jedan od klijenata nije podigao majicu i rekao: „Very sexy!“. Mislio je na ožiljak. Posle toga sam ga pokazivala svima . Tako, samo radi „umjetničkog dojma „ ...

Medi: Rumunke su stvarno najbolje. Ne da to kažem samo ja, mo’š pitati bilo koga... Vojkan je mislio da je ovako efikasnije i manje opasno: deset minuta i lovu na sunce! I, normalno, bio je u pravu. Trebalo je da učim, da se usavršavam, da budem sve bolja i bolja. Najbolja. Klijenti, severnjaci, južnjaci svih fela, bili su jako zadovoljni: „Fuckin’ good blow job! Where are you from?“ „Romania“, tako sam im rekla.

Medi: Analno. To je bilo najteže. Al’ potražnja je velika, šta ćeš?! Vojkan me je trenirao: „Ako možeš podneti mene, podnećeš sve ostale!“ Imam i tetovažu ovde napred. Piše „MADE IN ROMANIA“ , „Da ne zaboraviš odakle si krenula“. Ne bih mogla zaboraviti. A na leđima „ WELCOME TO IRELAND“. „ Ako te zaboli, ti pomisli na nešto drugo!“

17

Mislim ja tako, mislim, i mislim, na kojeg vraga još da mislim... na prodavnicu punu parfema, kao, ja biram nešto što lepo zvuči na francuskom, đavo bi ga znao kako taj francuski zvuči, zatvorim oči, osetim kada je došlo do... i osećam stravičan bol dok ustajem... Otvaram jedna vrata, pa još jedna, pa još i još, do poslednjih vrata iz Portland Roua. Spavam na stomaku. Ništa ne sanjam.

Medi: Provod sa 15 mušterija. Fini neki ljudi. Vojkanu su dobro platili. Posle šestog, nisam više tačno znala šta se događa. Probudila sam se u krevetu. Dođavola, šta to miriše na kebab? Znaš, meni je muka od tog kebaba, od luka. Hvatam se za nos da više ne osetim miris. Ruka mi miriše na kebab. Moja ruka je bila kebab. Ispržili me cigaretama.

Medi:„Izgubićemo posao, sa svim ovim nakazama što šetaju okolo“, kaže Vojkan.“ Na sve strane samo pederi i pedofili, biće skoro propast sveta, apokalipsa, Sodoma i Gomora, kupiću nekoliko kokošaka, jednu kravu i jednu ovcu “ Tako on meni govori. Ja bi’ baš to i volela, da budem iskrena. Postali bi farmeri, kažu da je Irska dobra za uzgoj životinja. Baš bi’ volela jednu takvu farmu. Kad bi, recimo, imali desetak krava, a svaka krava najmanje pet mušterija za jedno veče, kao što imam ja... obogatili bi se. Preko noći bi se obogatili! Bili bismo strahovito bogati!

Medi: Mislim da bih mogla da ostvarim karijeru kao igračica. Jednom sam igrala za nekog klijenta. Nismo imali muziku, nego sam ja pevala nešto od Dženifer Lopez, ali onaj... moron nije ništa razumeo. Samo hukće i viče :“Romanian, Romanian“ - što će reći, da mu pevam i da mu igram rumunski. I AM NOT NADIA COMANECI, rekla sam mu. Znači, ja nisam Nađa Komaneči, samo tol’ko da znaš, a ako ti, gospodine, hoćeš ono „Maramica-svilenica“ idi i živi u Rumuniju, pa da vidiš kako je to lepo!

Medi: Kuća? Ni ovde nisam kod kuće, ni kod kuće nisam sasvim kod kuće. Zato što je kod kuće gore nego bilo gde na belom svetu. Vratiti se neću. Nikada više.

SEDMA SCENA

(Bogdan snima Madalinu).

Madalina: Ko će ovo gledati? Bogdan: Moje kolege, profesori, a ako ispadne kako valja, mnogo više sveta. Madalina: Da li si ti normalan? A šta ako neko od njih ode u policiju? Bogdan:Šta si se presekla? Ne snimam ti facu!

18

Madalina: Kakav ti je to film bez face? Bogdan: Jesam li ti rekao da je to dokumentarac?Madalina: Ne znam ja šta ti je to, znam samo da neću da me ovi deportuju. Bogdan: Dajem ti časnu reč...Madalina: Poserem se ja na tvoju reč... Kada Rumun daje časnu reč, ja se userem. Momentalno. Šta ja ovim dobijam ? Bogdan: Ako film ispadne kako bih hteo, položiću ispit sa visokom ocenom ...Madalina: Eto tebi sreće! A šta ja dobijam u ovoj fazi?Bogdan: Lakše ću naći neki posao, a onda ću pomoći i tebi. Naći ćemo već nešto... Madalina: Ako Vojkan sazna, ima da me iseče ko repu i da me baci u Liffey. A i tebe će. Bogdan: Neće saznati ako mu ti ne kažeš. Madalina: Kako ti se čini kod nas ? Bogdan: Super je! Madalina: Super sranje! A kako je kod tebe u domu? Bogdan: Koliko je sati ?Madalina: Nema frke , prošlo je tek petnaest minuta.

(Ulazi Vojkan)

Vojkan: Buona sera. Bogdan: Fak! Vojkan: Komon sa va ? Sa va bien? Bogdan: I can explane everything . Vojkan: Of kors, of kors... Na Rumunskom, molim , svi govorimo Rumunski, jel’ tako?Bogdan: Da. I ja tako mislim.

19

Vojkan: Izvol’te sesti. Raskomoti se!

( Sve troje sedaju na kauč, Bogdan u sredinu. Svi ćute nekoliko sekundi. Bogdanova torba je pred Vojkanom. Vojkan je podigne i otvori.)

Vojkan: Mogi li...?Bogdan : Ne! U stvari, možeš , što da ne, ali da znaš da unutra nema ništa vredno. Pare ili nešto slično...Madalina: Nema, jer je student. Nema. Vojkan: Šta ti misliš? Da hoću da ga pokradem? Klijentu sam uvek na usluzi! Malo sam radoznao...Vojkan ( vadi novčanik, otvara ga, pronađe studentsku legitimaciju i pasoš.) : Bogdan Jonesku. Student post-gra-du-ated studies. Vižual arts. Aha! I šta ti tamo studiraš?Bogdan: Vizuelne umetnosti. Vojkan: Odnosno, prostije, za nas, to bi bilo...Bogdan: Fotografija, video, i tako to...Madalina: Sve takve vizuelne stvari...Vojkan: Ima li još mesta tamo?Bogdan: To ne znam. Ali mogu da se raspitam, ako hoćeš. Vojkan: Molim te. Zvuči interesantno. Ja sam lud za najnovijom tehnologijom. A takve filmove bih i ja voleo da radim. Bogdan: Dozvoli da ti objasnim. Snimam film za ispit...Vojkan: Super! Bogdan: Šta to?Vojkan (gledajući u pasoš) :Slika. Sviđa mi se. Kažeš da si Talijan. Baš ti je lep friz! (Madalini ): Pogledaj i ti: baš mu stoji, zar ne ? Madalina: Hajde , bre, pusti ga na miru ...Vojkan:

20

Jel tebe neko nešto pit’o? Šta se trpaš? Prošetaj do kuhinje i vrati se sa dva piva. (Bogdanu): Popićeš pivo sa mnom, je li tako?Bogdan: Da. Mislim da ću popiti.

(Vojkan vraća studentsku legitimaciju u torbu, a pasoš stavi sebi u džep. Bogdan se češe po glavi. Vojkan mu proučava kameru veoma pažljivo, kao da gleda novu igračku. Pritiska dugmiće nasumice. Bogdan se češe sve nervoznije.)

Vojkan: To ti je od vode. Ovde je voda jako loša. Naravno, dok ne navikneš. Znaš šta treba da uradiš? Treba da se namažeš jajetom. Uzmeš jaje, razbiješ ga, odvojiš žumance, s njim lepo namažeš kosu i dok si rek’o piksla... Sačekaš 5 minuta, taram-tam-tam i – ispereš! Ja sam to uradio i rešen problem! Bogdan: Pokušaću. Vojkan: Samo ti mene slušaj! Šta ćeš posle?Bogdan: Posle čega?Vojkan: Posle ispita ...? Vraćaš se u Rumuniju?Bogdan: Ne verujem. Vojkan: Svaka čast! Ako imaš talenta što bi ga uzalud trošio?Bogdan: To i ja mislim.Vojkan: Jesi li ovde našao nešto? Bogdan: Još nisam, ali uskoro ću, nadam se.

(ulazi Madalina sa pivom)Vojkan:Jel ti vidiš kako se mi dobro slažemo? (Bogdanu) Živeli!Bogdan: Živeli!Vojkan: Nešto razmišljam u poslednje vreme, gledam okolo, svuda samo zločini, brate! Bogdan: Da, događaju se. Vojkan: Ne možeš više ni na ulicu da izađeš, da ti neko ne stavi nož pod grlo. Ne smeš verovati nikome! Ti o klijentu misliš da je ozbiljan čovek, a šta ti on radi iza leđa?Bogdan:

21

Dozvoli mi da ti objasnim... Hoću da napravim film...

Vojkan:...Vojkan je nakljuka nekim kapsulama, prebije, izbaci iz kola... ali to je tebi Medi već ispričala ... Bogdan: Ukratko...Vojkan: U svakom slučaju, upoznat si sa situacijom... sve same nesreće... Samo nesreće, brate!Bogdan: Da, hoće to...Vojkan: Tako sam ja sedeo i razmišljao, nešto čitao i po novinama, u stvari ne znam da li ti je Medi rekla...Bogdan: Ukratko. Hoću da ti tačno objasnim šta sam hteo...Vojkan. Je l’ slušaš ti mene, uopšte? Kuda žuriš kog vraga? Ne znam da li ti je Medi o tome pričala, ali ja, za razliku od nje, sa tim engleskim baratam veoma dobro. I čitam, čitam jako mnogo... Dobro je da budeš obavešten, jel’ tako? Bogdan: Jeste. Mislim da jeste. Vojkan: Naravno. Ti to znaš, zato što si student. Tako, znači. Znaš li ti šta sam nedavno pročitao? Nećeš verovati, brate. Šta sam ja to pročitao?Bogdan: Ne znam. Šta to?Vojkan: Sajtove na Internetu. Bogdan: Da, događa se to ...Vojkan: Sedim ja tako kod kuće, uključim računar, uzmem Medi, radimo svakojake stvari, a neki tamo sede i bulje u nas. I plate za to što gledaju. Čuo sam da možeš pošteno da zaradiš na takvim stvarima. Bogdan: Pa nije to bog zna šta. Treba ti samo kompjuter i ...Vojkan: Ti to znaš, zato što si student. Meni se čini da u to vredi uložiti. Bogdan: Da, mislim da vredi.Vojkan: A nije ni opasno, je l’ da?Bogdan: Jeste. Odnosno nije. Zašto bi to bilo opasno?Vojkan:

22

Stvar je u tome što mi treba mala pomoć u početku. Posle ću ja sve da ukapriam i sam...

Bogdan: Pa jeste, verovatno će ti biti potrebna pomoć.Vojkan: Pa, je l’ vidiš? Danas je tvoj sretan dan. Bogdan: Pa ne znam... Imam predavanja. Znaš, radi se o predavanju iz Video tehnike i već sam zakasnio...Vojkan: Ako si već zakasnio, što da ideš? Ostani tu, jer neće tebe ovakva sreća baš svaki dan... Imam jednu šljaku kao stvorenu za tebe.Bogdan: Šta imaš?Vojkan: Šljaku. Rumunsku sto posto. Ja, ti i Medi. Bogdan: I šta bi bio moj posao?Vojkan: Ako već ulažem, onda hoću da ulažem u umetnost! Pregledao sam ja neke sajtove, informisao se, neki su skroz bez veze, da ih čovek ne pogleda! Ti se u to razumeš. Mogao bi biti neki... mogao bi ... kako bih ti rekao... jedna vrsta Spilberga ...Bogdan: Jedna vrsta reditelja. Vojkan: Baš to! ( Madalini ) Jesam li ti rekao da ćemo se sporazumeti?Bogdan: I šta ja dobijam time?Vojkan: Dobijaš Medi. Besplatno! Možeš da dođeš tu i da slušaš njena trabunjanja kol’ko ti duša želi. I lovu, sigurno, ako budemo zarađivali, daću ti i novac. A dobro bi bilo da uspemo. Ovde je đavolski skup život, znaš i sam. Šta kažeš, prihvataš?

(Pauza. Vojkan i Medi gledaju u Bogdana. Bogdan završava pivo. )

Bogdan: Imam lap top, mogu da ga donesem ovamo... Ali ipak će trebati i pare...Trebaće nam veb kamera i ... Vojkan: Znao sam da ćemo se sporazumeti. Bogdan: Da, ali hoću da upotrebim neke delove materijala koji budemo snimili.Vojkan:Može, ali da nam se ne vide lica, jer ako nešto krene naopako...Bogdan:

23

Šta ćeš uraditi? Iseći me k’o repu i baciti u Liffey? (obojica se smeju) Ne, nema potrebe da vam se vidi lice. Ja radim umetnički dokumentarac.

Vojkan: Molim lepo, ti vodi računa o umetnosti. Dobro, sad ću da vas ostavim da se raskomotite... Bogdan: Ne, ja moram da krenem, stvarno imam predavanja.Vojkan:Dobro, očekujem te sutra ujutru da idemo u nabavku. Bogdan: Dobro. Doći ći sutra ujutru. Vojkan: Znači, vi hev a dil? Bogdan: Yeah, we have a deal. ( Vojkan ga drži za ruku) Treba da krenem. Vojkan: Ispratiću te.

(Bogdan je otišao, Vojkan se brzo vraća i sedne na kauč, zagrlivši Medi)

Vojkan:Bravo! Išlo je sve k’o po loju! Madalina: Onda mi vrati pasoš. Sada, odmah! Vojkan:Hoćeš sad, odmah?Madalina: Tako smo se dogovorili, zar ne? Ja njega dovedem ovamo, a ti meni vratiš pasoš.Vojkan: Hteo sam da te iznenadim za Božić, ali evo, reću ću to sada, da me više ne jebeš u zdrav mozak... Tvoj pasoš sam prodao. Nekom tipu. Moldavcu. Dobio sam za njega dobre pare. Mislio sam da ti kupim nešto lepo... zimski kaput, ili tako nešto...Madalina: Zašto nisi prodao svoj?Vojkan: Zato što sam za tvoj pasoš dobio veću lovu. Zato. Madalina: Budalo!Vojkan: Ja se tu mučim da od tebe napravim porno zvezdu, a ti opet nisi zadovoljna. Ne znam šta više da ti radim, da bi konačno bila zadovoljna. Hoću da čujem od tebe da si zadovoljna! Madalina: Zadovoljna sam. Vojkan: Ne verujem ti.Madalina:

24

Mnoooogo sam zadovoljna. Vojkan: Raspoloženi smo za zajebanciju, a? Ajd’ mi kaži, kako si ?Madalina: Jako sam zadovoljna.

OSMA SCENA

(Ista soba. Ispred kauča su instalirani lap top i veb kamera. Bogdan i Madalina sede na kauču. Bogdan snima Madalinu. Vojkan sedi ispred kauča i lista irske novine.)

Madalina: Aj em, ju ar, hi ar...Bogdan: He is. Madalina: Hi iz, vi ar, ju ar, dej arBogdan: Bravo! Ajd’ sad sklopi rečenicu!Madalina: Vi ar. Bogdan: Sklopi neku dužu!Madalina: I šta hoćeš da ti kažem?Bogdan: Ne znam... Mi smo kod kuće, eto šta!Madalina: Vi ar hom. Bogdan: At home. We are at home. Madalina: Vi ar at hom. Bogdan: Sada mi reci nešto o sebi. Madalina: Aj em...aj em...aj em seksi. Je l’ dobro?Bogdan: Dobro je. Sad reci nešto o meni.Madalina: Ju ar... ju ar... ju ar... kako ovi ovde kažu super?Bogdan: Wicked...nice...Madalina: Ju ar viked najs.Bogdan:

25

Sada reci nešto i o Vojkanu.

Madalina: Kako se kaže kad nisi odavde?Bogdan: Stranger, foreigner...Madalina: Vojkan je...Bogdan: Vojkan iz...Madalina: Vojkan iz...Vojkan:Aj em hir. I, za danas je gotovo sa naukom! Gotov čas. Dosta je bilo. Dosadilo mi je. Boli me glava. Već tri dana slušam samo aj em, hi iz...! Madalina: Nije tačno! Naučila sam i aj hev, aj du i aj vont. A tu bi je najteže. Bogdan: Sutra ću te učiti buduće vreme, to je najlakše.Vojkan: Nemoj se mučiti, to joj još neko vreme neće trebati. Madalina: Nikad se ne zna! (ponavlja) AJ EM, JU AR, HE IZ... VI AR, JU AR, DEI AR...

( čuje se BIIP iz pravca lap topa. Bogdan i Vojku reaguju. Bogdan ide do lap topa )

Vojkan: Ajde, mani se gluposti, čekaju nas gledaoci.Madalina: AJ EM SEKSI, AJ EM SEKSI...

(Novi BIIP iz pravca lap topa. Vojkan ošamari Madalinu. )

Madalina: Ju ar viked najs

(BIIIP se ubrzano ponavlja. Vojkan ošamari devojku još jednom)

Madalina: Ju ar strendžer, forejner.

(Vojkan je ponovo ošamari. Devojka pokrije lice rukama )

Vojkan: Idi u kupatilo i operi se. Odmah!Bogdan ( namesti se s kamerom iza lap topa ) : Neka je, dobra je takva kakva je! ( Madalini) Skini ruke s lica. Gledaj prema meni!

26

DEVETA SCENA

( sede na podu okruženi najlon kesama iz Mekdonaldsa i flašama piva. )

Vojkan: I to mi je neki Uskrs! Serem se ja na njihove evre. Ovo nije hrana, ovo su lepo upakovana govna ! Nabacio sam deset kila otkad sam ovde.Madalina: I ja sam... I ja sam nabacila...Vojkan: Ti moraš da paziš, to je opasno u tvojim godinama. Kad jednom počneš da nabacuješ, kraja nema. Završili smo sa hamburgerijama, gotovo je sa pivom, pogledaj kol’ki ti je stomak!Bogdan: Meni se čini da je ovako više seksi. ( Madalina mu sedne u krilo i poljubi ga u obraz) Samo da znaš, debeljuce se bolje prodaju.Vojkan: Debeljuce sa velikim sisama, a ne debeljuce sa dva dugmeta iznad tolike stomačine.Madalina: Pa, porašće!Vojkan: Kad će porasti? Sedam meseci smo ovde, a one su se još smanjile. Možda je to zbog ovog irskog vazduha. Madalina: A možda od vode. Ako njemu opada kosa...Bogdan: Da znaš da mi u poslednje vreme više ne opada. Vojkan: Mazao si je žumancetom! Bogdan: Nisam. Prosto–naprosto, više ne opada. Vojkan:Privikao si se. Rekoh ja tebi: u početku je malo teže, a posle se navikneš. Bogdan: Jeste, mada bi ja sada trebalo da budem u najtežem stresu.Vojkan: ’Ma, do ispita ima još mesec i po dana, imaš vremena na pretek.

(kratka pauza)

Bogdan: Znaš šta se meni sada jede? Škembići!

27

Vojkan: Meni pričaš? Ovi ovde pojma nemaju šta je to! Čorbasti škembići, sa belim lukom, pavlakom i ljutom papričicom, iz turšije! Moja mama pravi takvu sarmu, da poludiš, i čorbast pasulj sa suvim rebrima, i Slavski Kolač, i pogaču, i jagnjeću pajšlu za Uskrs ... Slušaj me dobro: bude li nam ovaj sajt uspeo, otvorićemo ovde rumunski, tradicionalni restoran i nazvaćemo ga „Drakula“, „Transilvanjia“ ili nešto slično, da privuče klijente. Madalina: Ja znam da pečem krompir, jaja na oko, znam da napravim sutlijaš i omlet s lukom. Vojkan: Mani se ti toga, kuhinja će biti moja briga, a Bogdan će nas reklamirati, je l’ tako? A tebe ćemo obući u narodnu nošnju, ovi ovde bi sve dali za folklor i tradiciju tako da ćemo od tebe napraviti barmenku ili kelnericu... Naći ćemo već nešto...Bogdan (kratka pauza) : Meni se sviđa Slavski Kolač koji moja mama mesi za Uskrs. Ustane ranom zorom, zamesi testo, ostavi ga da nadođe, i ono raste, i raste... dok se ne prelije iz naćvi... zatim ga premesi sa orasima, puno suvog grožđa i seckanim ratlukom, posle ga stavi u rernu, a on, nakon deset minuta, počinje da miriše i kuća se puni mirisom i miriše cela zgrada, ma, šta ja to govorim, ceo kvart miriše na mamin Slavski Kolač! Vojkan: Da ja tebi nešto kažem: kod kuće se uvek najedem, a ovde sam stalno gladan. Ne mogu da se najedem, nikad ne kažem: evo, sad sam jeo, pa sam se najeo! Sva sreća što mogu da se napijem od njihovog piva. Grozno bi bilo da sam stalno gladan, a trezan! Bogdan: Čeznem za mirisima... Najviše sam se uželeo mirisa maminog kolača s mlekom Najeo bih se samo od mirisa, majke mi!...

(Vojkan i Madalina se smeju. Vojkan miriše Madalinine zglobove.)

Vojkan (Bogdanu) : Pomiriši ovde!Madalina: Vojkan kaže da ja mirišem na kolač i na mleko!Vojkan: Evo ovde, na rukama i na vratu. (Bogdan miriše)Madalina: Ja toga nisam svesna. Ja bih više volela da mirišem na francuski parfem, a ne na kolač i na mleko. Vojkan: Ne budi blesava! Bilo koja žena na svetu može da miriše na francuski parfem, a malo koja može da se pohvali da miriše na kolač s mlekom...Madalina: Prestani, golicaš me... prestani!

(Vojkan je ugrize za vrat, a Bogdan za list. Mrak. )

28

DESETA SCENA

( Njih troje spavaju. Madalina je u sredini izmađu dva momka. Pošto je tesno, priljubljeni su jedno uz drugo. Medi pokušava da se namesti udobnije.)

Vojkan: Što se toliko vrpoljiš? Šta ti je ?Madalina: Ne mogu da spavam.Vojkan: Ni ja ne mogu da spavam, ali nastojim da ne smetam drugima koji su umorni i koji bi ...Bogdan: Ne meni ne uspeva da zaspim. Ne znam koji mi je đavo.

(pauza)

Madalina: Nešto razmišljam... Možda nije bila najsrećnija ideja da dođemo ovamo. Hoću da kažem, u Irsku.Bogdan: Zašto?Madalina: Bilo bi bolje da smo u Americi. U Americi je lakše, zato se i kaže „zemlja neograničenih mogućnosti“ . Bogdan: Svugde je teško, šta ti misliš? Madalina: Može biti, ali tamo vredi da se pomučiš. Evo, ti ćeš verovatno položiti ispit, ali nikad nećeš biti jedan od onih k’o Spilberg, zato što nisi u Holivudu.Bogdan: Ja neću da budem Spilberg. Ja radim drugačije stvari. Madalina: Bilo kako bilo. Meni ne bi smetalo da budem Dženifer Lopez, al’ovde se to baš i ne može. Nikad neću biti Dženifer Lopez. Čak neću biti ni Madona. Vojkan: Ne, nećeš biti. Prema tome, umukni i spavaj već jednom!

(pauza)

Madalina: Sve nešto mislim... Šta sam ja uradila od kako sam došla ovamo? Hoću reći, u poređenju sa onim što sam radila kod kuće. Ništa. Svaki dan samo dobijam batine...

29

Bogdan : Ovde za to možeš da zaradiš lovu. Gledaj na to i sa lepše strane. Tamo si dobijala batine za džabe! Madalina: I šta da radim s novcem? Ovde nema ni Diznilend, đavo da ih nosi! Imali bi i mi gde da odemo nedeljom... Dosta mi je kuće!Vojkan: Ako te opaučim, sanjaćeš samo Miki Mause! Ćuti tu i spavaj!

(Pauza)

Madalina ( šapuće Bogdanu) : Mislila sam... pomislila sam na to kako ne bih volela da umrem ovde. Bogdan: Zašto?Madalina: Kažu da ovde siromašne spaljuju, pa im posle razbacaju pepeo. Baš zajebano, da me spale! Osim toga, smrdela bih na kebab!Bogdan (smeje se ) : Nije istina. Ko ti je pričao te gluposti? Vojkan: Ja. Ja sam joj rekao. Da bi je motivisao. Ako nemaš poštenu motivaciju, ovde ne možeš da opstaneš. Bogdan: Ja ne nameravam da se vratim kući. Zašto bih se vraćao?Madalina: Imam baku koja piša u gaće i ne zna kako se ja zovem, ali sam se ja nje uželela ...Bogdan : I ja imam stvari koje... Stvari koje mi nekako nedostaju, ali bez obzira koliko je to teško, ovde mi je mnogo bolje.Madalina: A od tolikog dobrog, počela je i kosa da ti opada!Bogdan: Znaš li ti kada je meni počela da opada kosa? Kada sam sleteo. Kod kuće sam zaboravio adresu doma gde je trebalo da stanujem. Na carini su me zadržali čitav sat da bi mi proverili dokumenta i pasoš. Pomislio sam da će me vratiti.E, onda je meni počela da opada kosa. Madalina: Ako si došao legalno, kao student... Ja nisam imala nikakvih problema. Problemi su došli posle. Zato kažem da bi bilo bolje u Americi. Vojkan: E pa sad je dosta! Kakva te Amerika spopala? Dobro je i ovde. Ovde ili u Americi, važno je da imam gde da se vratim i da se dobro osećam kod mene, kod kuće. Tamo mi svi govore Irac i časte me pićem, a ja se otreznim tek u avionu. Poslednji put mi je majka, bez mog znanja, spakovala pola svinje. Kad sam stigao na aerodrom, na čekiranje,

30

pita mene onaj “ Šta je ovo gos’n?“ „Šta će biti, kažem, suvenir...“ . Stani-pani, šta ćemo sa svinjom, onaj zapenio, namerio se na moju svinju... (Kratka pauza) Ako već moram da budem tu i da se mučim da bih se tri dana godišnje osećao dobro kod kuće, onda ću ostati ovde i mučiću se! I sada dosta! Da više ne jedemo govna, nego da spavamo!

(Pauza)

Vojkan:Čoveče, ala je odjednom zahladnelo! ( zagrli Medi) Bogdan (šćućuri se i on uz ovo dvoje i zagrli Medi) :Jeste, do đavola, i meni je hladno!

(Pauza. Zbijeni su. )

Madalina: U Kaliforniji je uvek sunčano.

JEDANAESTA SCENA

Horror cartoons – bajke mog detinjstva

Medi: Više nisam Medi. Ne, nisam Medi, sada sam Crvenkapa. K’o luda jurcam kroz šumu. Bogdan: Više nisam Bogdan. Ne, nisam više Bogdan. Ja sam momak koji plaši celo selo pričom kako će doći strašni vuk da ih sve popapa. Vojkan: Više nisam Vojkan. Ne, ja nisam više Vojkan. Ja sam najstarije jare, ono neposlušno, ono koje otvori vrata.Medi: Ja jurim i jurim po šumi, po velikoj, mračnoj šumi...Bogdan: Višem i vičem, da se iskupe sve seoske lude ...Medi: Pomiriši! Imam ovde sve same poslastice...Bogdan: Smejem se, smejem, smejem se svim seoskim ludama ...Medi: Osećaš li miris ? Ovde imam sve same poslastice...Vojkan: Čučim iza vrata... Ne dišem, čučim iza vrata...Medi: Osećaš li miris ? Ovde imam sve same poslastice...Bogdan: Ja sam samo dete. Najneposlušnije dete.

31

Medi : Same poslastice imam ovde...Bogdan: Ja sam dete. Najneposlušnije dete. Ja sam samo dete. Vojkan:Ja sam nežno jare. Najnežnije. Bogdan: Samo dete...Vojkan: Veoma , veoma nežno... Medi: Ovde imam sve same poslastice...Bogdan: Samo dete...Vojkan: Veoma , veoma nežno...Medi: Ovde imam sve same poslastice...Bogdan: Samo dete...Vojkan: Najnežnije... Dođi, dođi da me pojedeš...Medi: Dođi i pojedi me.Bogdan: Dođi i pojedi me...Vojkan:Dođi i pojedi me!Medi: Dođi i pojedi me!Bogdan: Dođi i pojedi me!Vojkan: Dođi i pojedi me!Medi: Dođi i pojedi me!Bogdan: Dođi, dođi i pojedi me.

(Sve troje duboko uzdišu)

Bogdan: Ovako.Medi: Ovako.

32

Vojkan: Ovako.

DVANAESTA SCENA

Bogdan ( Na telefonu ) :Yeah, yeah, I know where is this …Ok, I’ll be there in one hour. See you! (spusti slušalicu)Vojkan : Kuda ?Bogdan: Na žurku. Treba brzo da se obučem.Madalina: Baš lepo ! Idemo i mi stobom. Bogdan: Ne znam . Morao bih da pitam… To je samo za uski krug. Moje kolege post-diplomci…Madalina: Nevidjeno ! Upoznaćemo i mi tvoje irske kolege.Bogdan: Nisu svi Irci.Madalina : Još bolje.Bogdan: Ne znam da li mogu da dovedem još nekoga…Madalina : Zovi i pitaj. Bogdan: Ovde žurke nisu kao kod nas… Ovde samo razgovaramo o nastavi… Biće vam dosadno. Vojkan: U pravu je. Šta ćemo mi tamo ?Madalina : Ako nam bude dosadno, palimo !Vojkan:Je l’ piće besplatno?Bogdan:Jeste. Mislim da jeste. U stvari, ne znam. Vojkan: Pa, zovi i pitaj (Madalini) Imaš li ti neko perje da nabaciš?Madalina : Naći će se... Evo mene za pet minuta! (izađe brzo)Bogdan (uzme telefon i zove) :

33

U stvari ne znam više ni da li mi se ide... Iste rasprave, isti ljudi, svakako ću ih videti na faksu, tako da... Ne, nema smisla da idem. Vojkan: Kako nema slisla da ideš? Nije lepo da ne ideš, ako su te zvali!Bogdan ( spusti slušalicu) : Ne znam zašto, ali ne odgovara...Vojkan: Pa probaj još koji put...

(Bogdan pokušava da pozove. Pojavi se Medi, u kratkoj, crvenoj haljinici. Vojkan počne da se smeje. Bogdan spusti slušalicu.)

Madalina: Kako vam se čini?Vojkan: Pljunuta Crvenkapa, keve mi! Al’ nakon što su je opalili redom i vuk i medved i zec i lovac.Bogdan: Izgledaš veoma dobro, samo što nećemo ići. Ovi ne odgovaraju na telefon , a i nisam baš nešto raspoložen...Madalina: Bogami, ja jesam. I već sam obučena. Idemo!Bogdan: Bolje da kupimo cugu i ostanemo kod kuće... Ja , u stvari, i nemam vremena za žurke, još malo, pa će ispit... a ja još nemam dovoljno materijala. Madalina: Meni se ide, a i ’oću da usavršim engleski. Kako da nešto naučim, kada sam non-stop sa vama dvojicom, u kući? ’Oću i ja da upoznam svet! Vojkan: Dosta si ti sveta upoznala. Šta ćeš ako te tamo neko prepozna, kako će se Bogdan osećati? Bogdan: Ne, ne radi se o tome... Ja baš nemam vremena za provod, sada, pred ispit. Treba mi još materijala. .. Obećavam da ćemo ići drugi put. Madalina: Ja ’oću sad !Bogdan: Sada...sada ne može.Madalina: Ne izgledam dovoljno dobro, ili šta...?Bogdan: Izgledaš čak vrlo dobro...Madalina: Ne verujem ti.Bogdan: Veoma si slatka, i veoma ti dobro stoji to haljinče, jedino što...

34

Vojkan: ...Jedino što nije za kurve i za prodavačice kebaba. Ti stvarno ne razumeš kada ti čovek kaže NE? I skini već jednom to sranje sa sebe, da ti je ja ne skidam, jer ti se to uopšte neće dopasti!

(Bogdan priđe Medi, počinje da je skida dok razgovara sa njom)

Bogdan: Izgledaš veoma dobro... samo što ne dižu slušalicu, šta ja tu mogu? Ne možemo ići nenajavljeni, nije civilizovano, sledeći put ćeš se obući tačno tako, i ići ćemo zajedno, biće super, videćeš! Kada budem završio materijal svi će želeti da te upoznaju, bićeš počasni gost, videćeš!

(Mrak)

TRINAESTA SCENA

(Vojkan i Bogdan sede na podu ispre kauča i puše iz iste cigare. Madalina je ispružena na kauču)

Bogdan: Opet kiša!Vojkan: Da.Bogdan: Već dve nedelje ne prestaje. Dosta mi je!Vojkan: Jako si osetljiv. Ja sam navikao.Bogdan: Koji je danas dan?Vojkan: Zašto?Bogdan: Mor’o bi’ na faks. Imam još posla oko montaže.Vojkan: Kaži ti meni, je l’ stvarno tako lepo kod ovih, kod kojih ideš?Bogdan: Ponekad.Vojkan: Sa nama je uvek lepo.

(kratka pauza)

35

Bogdan: Nije reč samo o montaži. Moram da nađem neki posao pre nego što se završi ispitni rok. Kolega mi je nešto sredio u jednoj reklamnoj agenciji. Trebalo bih da se pojavim na razgovoru. Vojkan: Ići ćeš, da. Ali ne iz ovih stopa. Ne možeš me ostaviti samog sa njom...Bogdan (prekida ga naglo) : Kao da je prestala kiša, zar ne?Vojkan: Čini ti se. Umoran si.

(Pauza)

Vojkan: Čuj, ako nađeš posao, znači da ćeš moći da ostaneš ovde legalno, je li? Bogdan: Da. Stvar je u tome što neću više imati više vremena za moje projekte. Najmanje godinu-dve. Vojkan: Ali ćeš moći da ostaneš ovde legalno. I moći ćeš da radiš sa nama na sajtu. Bogdan: Razume se, budem li imao vremena. Vojkan: Kako to misliš: ako budeš imao vremena? Pa mi smo prijatelji. Ostajemo zajedno, bilo šta da se desi.

(kratka pauza)

Vojkan: Znaš, ja se radujem što si se preselio kod nas. Mi smo kao porodica. To je najteže ovde: da stvoriš porodicu. Pravu porodicu. Da imaš sve što ti je potrebno: braću, roditelje, sestre, braću od stričeva, sestre od tetaka, ujake, tetke, prijatelje, celu familiju. Da se posećujete, da organizuješ provode sa pucnjavom i tučom... Ovde to ne ide.Bogdan: Ne znam da li mi baš to fali ovde. Vojkan: To je stvar temperamenta. Ja sam porodični čovek. Bogdan: Može biti.

(kratka pauza)

Vojkan: Boli me šaka.

36

Bogdan: Trebalo je da paziš kako udaraš. Vojkan: Zaneo sam se. Nisam dobro procenio razdaljinu. Bogdan: Stavio sam majicu na pranje . Nadam se da će se fleka oprati. Ovde sam je kupio, firmirana je. Vojkan: Jesi li majicu potopio u hladnu vodu, kao što sam ti rekao?Bogdan: Koliko može biti sati?Vojkan: Kasno je, još malo, pa će svanuti...Bogdan: Ako je petak, trebalo bi da idem na faks. Vojkan: Sedi di si, možda je nedelja. Bogdan: Postajem depresivan kada sedim i ništa ne radim.Vojkan: Preosetljiv si, rekao sam ti da si preosetljiv. Ugledaj se na Medi. Ona se nikad ne žali. Ako je lepo zamoliš, ona će ti sutra oprati majicu. Medi je tipičan primer otpornog stvorenja. Pazi sad: Medi! ( Madalina pusti neki glas u snu). Je l ’ vidiš? Čuje me, prepoznaje me, zna da sam tu i da čekam da se probudi. Zna da ću brinuti o njoj. Hajde, zovni je i ti! ( Bogdan puši i ne gleda Vojkana ) Zovni je!Bogdan: Medi !Vojkan:Pozovi je još jednom!Bogdan: Madalina !Vojkan: Malo teže. Vidiš, tebe malo teže prepoznaje . Čuj, ti stvarno veruješ da će, ovo što radimo, doneti više novca?Bogdan: Da, normalno. Žešće stvari su skupe. Osim toga, reč je o mom projektu, imali smo dogovor. Vojkan: Jesmo, a zar ne bi mogli malo da lažiramo? Sirup od višanja sa čokoladom, kažu, daje sličnu boju... a i ukusan je... Svidelo bi de Medi. Znaš, ne bih da joj se nešto dogodi...Bogdan: Da si bio pažljiviji, ne bi se ništa dogodilo, do kurca!Vojkan: Eto, nisam mogao da budem pažljiviji! Tebi je lako. Imaš to sranje od kamere u ruci i vrtiš se oko nas... Bogdan:

37

Slušaj, bre, ti! Ja sam mislio da hoćeš da zaradiš neke pare...

Vojkan: U redu, brate, a zar ne bi mog’o da lažiraš?Bogdan:Joj što si ti glup!Vojkan: Ma, idi ti malo u kurac, znaš! Rek’o si da se razumeš! Koji kurac te oni uče tamo?Bogdan: OK. Razmisliću. (pauza) ... Pičku materinu, opet pada!Vojkan: Preosetljiv si, brate! Jesam li ti rekao da jesi!Bogdan: Može biti!

(Mrak)

(Dok oni razgovaraju, Madalina prinosi ruku ustima, hoće da se pridigne, počne da povraća. Bogdan brzo uzme kameru i počinje da snima. )

Vojkan: Šta ti je ? Koji ti je vrag? Jesam li ti rekao da ne jedeš kojekakva sranja! ( Bogdanu) A ti, koji moj radiš? Snimaš je? ( i njemu pozli, trči u kupatilu)Bogdan: Pusti da odradim pos’o onako kako znam i umem!

ČETRNAESTA SCENA

Horror cartoons . Abrakebabra!

( Svi se smeju u snu.)

Medi: Abrakebabra. Nisam više Medi, a nisam ni Crvenkapa. Bogdan: Abrakebabra. Nisam više Bogdan, a nisam ni neposlušno deteVojkan: Abrakebabra. Nisam više Vojkan, a ni najstarije jare. Medi: Sada sam meso za kebab. Bogdan: Sveže meso za kebab.Vojkan: Tranžirano meso za kebab.Medi:

38

Pečeno meso za kebab.

Bogdan: Abra-ke-babra...Vojkan: Abra ... kebabra ?Medi: Abra ...kebabra...Bogdan: Abrakebabra!Vojkan: Ne znam zašto...Bogdan: Ne, ne znam zašto...Medi: Ne znam, ne znam zašto...Vojkan: Ne znam zašto, al svake noći sanjam...Bogdan: Ne, ne , ne znam zašto...Medi: Ne znam zašto, ali svako veče sanjam da sam ćevap.

(MRAK)

PETNAESTA SCENA

(U stanu. Bogdan je obučen drugačije, urednije nego obično. Medi ga snima.)

Madalina: Veeeri seksi! Bogdan: Položio sam ispit. Bilo je prilično dobro. Bolje nego što sam se nadao. Madalina: Super! Jesam li im se dopala?Bogdan: Dopala im se ideja... Način na koji sam snimao... Specijalni efekti...Madalina: Koji specijalni efekti?Bogdan: Ma , nije bitno. Važno je da sve dobro prošlo.Madalina:Super. A intervju?Bogdan: Primili su me.

39

Madalina: Stvarno? Hoće li ti dobro platiti?Bogdan: Dovoljno da iznajmim neki pristojan stančić i da preživim. To – za početak. Madalina: Super! Ja sam trudna.Bogdan: A šta kaže Vojkan?Madalina: Nisam mu rekla, to se njega ne tiče.Bogdan: Čekaj malo, to ne može biti moje... Otkud znaš da nije njegovo?Madalina: U poslednje vreme on me je samo tukao. Nije mu baš bilo do...Bogdan: Kad si saznala?Madalina : Pre dva meseca.Bogdan : I što mi to do sada nisi rekla?Madalina : Nisam htela da te stresiram. Ovde abortus nije legalan... Ne brini, mislila sam ja na sve: uselimo se u novi stan, rodimo dete, nađeš mi neki pos’o u tom advertajzingu... to si obeć’o . Bogdan : Uspori malo, stani, bre, da se dogovorimo...Madalina : Ja sam mislila da smo se dogovorili. Položili smo ispit, je l’ tako? Zaposlili smo se ? To je sve zato što smo odličan tandem.Bogdan : Od sad pa nadalje, ja ću raditi sa profesionalnim glumcima, nisam više slobodnjak, pobogu! I mislim da neću moći više raditi ni za sajt. Ne, jasno je da ne mogu više raditi za sajt. Zbog toga sam i došao, da vam kažem...Madalina : Jasno da nećemo više raditi na sajtu. Neće dobro izgledati u Si Vi-ju, jel’ da?Bogdan : A Vojkan ? Madalina : Zaboli me. Ja tebe volim. Bogdan : Ja. .. Zvaću te za par dana. Moram da vidim šta će biti od posla, da nađem stan...Madalina : Ne može. Idem stobom u dom. Spremna sam. Bogdan : Ne možeš ići sa mnom u dom!Madalina :

40

Zašto?

Bogdan : Zato što ja imam i kolege, u pičku materinu... Pitaće me šta maloletnica traži kod mene u sobi ...Madalina : Ne seri! Samo mi znamo da sam maloletna. Biće dobro, videćeš!Bogdan : Pizda mu materina, je l’ ti razumeš da sad ne možeš u dom? Nije valjda da ne možeš čekati tri dana! Madalina : Ne mogu. I, u pičku materinu, govori i ti pristojnije, jer ja sam trudna i ne smem da se nerviram.

(Čuju se vrata. Bogdan i Medi gledaju jedno drugo. Ulazi Vojkan.)

Vojkan Gde si, čoveče? Gde skitaš? Probao sam da te nađem, ali ti je telefon bio isključen.Bogdan : Imao sam posla. Vojkan ( zagrli ga ) Čestitam! Svaka čast!Bogdan : Otkud znaš?Vojkan : Sreo sam tvog cimera. Super neki tip!Bogdan : Bio si kod mene u domu?Vojkan : Jaka stvar! K’o da ti ne visiš stalno kod nas! Znači, sredio si se!(Madalini) Jesam li ja tebi rekao da će se on srediti i da će doći, neće on nestati bez traga. Odoh ja da kupim pivo, pa da se olešimo! Jesam li ja tebi rekao da će sve biti dobro? Jesam li ili nisam? Bogdan : Da, biće jako dobro, jedino što ja više neću imati vremena... Odnosno, neću uopšte imati vremena. .. Neću više imati vremena za sajt.Vojkan : Snaći ćemo se nekako. Radićemo noću. Bogdan : Pa u tome je stvar: i noću ću raditi za njih. Stvarno nemam kako... Razumi me: ja sam na početku i ... Vojkan : Stani malo! Ja sam mislio da smo prijatelji...Bogdan : Pa jesmo prijatelji. Ostaćemo prijatelji. Jedino što se nećemo tako često viđati. Ali dolaziću vam u posetu...Vojkan :

41

Hoćeš da se odseliš? Zašto hoćeš da se odseliš? Mislio sam da se slažemo, da smo porodica...Bogdan : Ne možemo stanovati zajedno, čak i ako smo porodica.Vojkan :A zašto? Bogdan : Zato. Ne može više. Eto, zato.

(kratka pauza)

Vojkan : Imali smo dogovor.Bogdan : Za neko vreme. Naš dogovor je važio neko vreme.Vojkan : Ja tebi pomažem do kraja, ti meni pomažeš do kraja. To je bio dogovor.Bogdan :Siguran sam da ćeš se snaći i sam. ( kratka pauza) I hoću da mi vratiš pasoš. Potreban mi je. Madalina : Ni ja ne mogu više da radim. Trudna sam.

(kratka pauza)

Madalina: Mi odlazimo zajedno.Vojkan:Je l’ ti to stvarno?Madalina: Da!Bogdan (u isto vreme ) : Ne.Vojkan : Pa odlučite se već jednom!Bogdan :Ja bih stvarno mogao da krenem. Uzeću stvari i ...Vojkan :Ne. Prvo hoću da znam kako stoji stvar sa... ( pokaže prstom Madalinin trbuh) Madalina (Bogdanu) :Reci mu šta smo odlučili!

(pauza)

Madalina :

42

Reci mu da ćemo živeti zajedno, da ćemo roditi dete i da ćeš mi naći lep posao. Kaži mu šta smo odlučili.

Bogdan : Ništa nismo odlučili. Ja s tobom nemam ništa, shvati već jednom! Hoću da živim normalno. Normalno!!Vojkan ( Madalini) : Pusti ga. Podizaću ja dete, jaka stvar! Zajedno ćemo ga odgajati. Daćemo mu neko irsko ime, Džim, Džeri, tako nekako, upisaćemo ga u školu da nauči engleski, napravićemo od njega umetnika i onda ... i onda ga šaljemo ga za Ameriku, šaljemo ga pravo u Holivud. Madalina : Idem sa njim. Tako sam odlučila.Ti nizašta nisi sposoban. (Bogdanu): Uzeću prtljag. Ti pokupi svoje stvari, uzmi pasoš i za pet minuta brišemo odavde.

( čuje se BIIIP iz računara )

Vojkan (sedne na kauč pored Bogdana ) : Kada reče da ćeš početi da radiš?Bogdan : Za nedelju dana...Vojkan :Odlično! Dok se ne navikneš, proći će još par meseci. I jednog dana, taman kada se budeš navikao, kada ti više ne bude opadala kosa i kada napokon budeš seo da na miru popiješ kafu za svojim urednim radnim stolom punim projekata i flomastera, na vratima ofisa se pojavi maloletnica sa stomakom do zuba, predstavi se tvojim irskim kolegama, koji za tebe ne daju ni pet para, pojavi se i predstavi : „Ja sam njegova supruga. Imam petnaest godina, vucarala sam se sa pola Dablina i mi ćemo imati dete, koje neće dobiti irsko državljanstvo, ali smo zato jaaaako srećni!“ Pokušaj da zamisliš taj prizor, jer to je inače tvoja profesija - vizualizacija. Jesi li stvorio sliku u glavi?

(Pauza)

Bogdan: Hoću da mi vratiš pasoš. Vojkan: Ako pristaneš da određenom svotom doprinosiš svakog meseca, svima će biti dobro. Nećemo ti odrati kožu , ali moraš i ti nešto priložiti, da shvatiš koliko je skupo živeti ovde. Treba da ostanemo prijatelji i da se međusobno pomažemo. Ti dobijaš pasoš, a ona ostaje sa mnom.

(Ponovo se čuje BIIIP iz računara. Ulazi Madalina )

Madalina : Evo me! (Bogdanu) Polazi već jednom , šta me tako gledaš? Dođi, pomagaj, ovo je prilično teško.

43

(Vojkan uzima kameru i snima, a za to vreme Bogdan govori)

Bogdan : Nemam ja ništa sa vama. Da li je to tako teško shvatiti? (Madalini) Pomagao sam ja vama, pomogli ste vi meni, i to je bilo to, Završeno. Daj mi kameru!Bogadan : Daj mi kameru, čuješ li?

(Bogdan pruža ruku da uzme kameru, Vojkan ga povuče za ruku i sruši ga. Udara ga nogom u stomak.)

Vojkan : Ne volim nasilje. Ne volim da se tako ponašam prema prijateljima i ja tebe ne razumem. Zbog toga sam se ja lepo ponašao prema tebi, i s tobom delio istu ženu. Uvek sam voleo da se odnosi baziraju na prijateljstvo i razumevanju. Ali, čini mi se da ne razmišlja svako k’o ja.

( ponovo se čuje BIIIP iz računara . Vojkan gleda Madalinu )

Vojkan : Jeste li gluvi? Ajde, pokrenite se!

(BIIIP-ovi su učestaliji )

Bogdan : Ne mogu.

Vojkan (pali cigaru) : Možeš. Kako sam ja mogao? Dok popušim ovu cigaru, da si je već jednom udario. I da to bude uverljivo. Žestoke stvari se više naplaćuju. To si ti rekao.

(Bogdan se diže sa kauča i krene prema Madalini.

Vojkan : Poslednji dim... (baci cigaru)

(Madalina i Bogdan se gledaju, pa agresivno krenu jedno na drugo... Vojkan usmeri kameru prema njima. MRAK

ŠESNAESTA SCENA

Horror cartoons – Noćni let

44

Bogdan: Imam sedište pored prozora

U stomaku Letećeg Belog Vuka Vojkan:

Imam sedište do prolaza U stomaku Letećeg Belog VukaMadalina:

Imam sedište u sredini U stomaku Letećeg Belog VukaZajedno :

Kući, punim gasom Biznis klasom! Ken vi hev a dubl skoč, pliz?Bogdan :

Dame i gospodo Govori vam kapetan Letećeg Belog VukaVojkan :

Ovo je noćni let Ale-retur!Medi :

Od kuće do kuće Bez presedanja Non stop! Lepo sanjajte!Zajedno :

Ken vi hev a dubl skoč, pliz?Bogdan:

Pažnja pažnja Prelećemo turbulentnu zonu Noćnu moru Vojkan:

Čvrsto vežite pojaseve I pokušajte da spavateMedi:

Preporučujemo toplo Da sanjate nešto dobro!

Zajedno : Ken vi hev a dubl skoč, pliz?

Bogdan: Pažnja pažnja

Gubimo visinu U slobodnom padu avion pikiraVojkan:

Slučajnom, žalosnom omaškom Avion je natovaren preko svake mere

45

Moramo da se oslobodimo suvišnog tereta.Medi :

Osim toga, neko ima ružne snove.Zajedno :

Ken vi hev a dubl skoč, pliz?Bogdan :

Pažnja , pažnja! Molimo vas, stavite pojaseve za spasavanjeVojkan :

S plafona će se spustiti maske za kiseonik Medi :

Preporučujemo vam da pronađete Najbliži izlaz iz sna. Zajedno :

Ken vi hev a dubl skoč, pliz?Bogdan :

Pažnja pažnja Neko sanja užasan košmar U ovoj leteliciVojkan:

Neko se poigrava životima Svih putnika.

Medi: Neko svesno zanemaruje Sve mere bezbednosti

Zajedno : Ken vi hev a dubl skoč, pliz?

Bogdan: Pažnja pažnja Rezerve viskija su presahle.

Vojkan: Ima još dve čaše viskija Al’ leda više nema.

Medi: Moramo da se otarasimo suvišnog tereta Neko mora da siđe

Zajedno : Neka siđe!

Bogdan: Vojkan: Pažnja pažnjaEn ten tini Medi: Govori vam vaš kapetan SavarakatiniSavaraka tika takaElem belem buf! (pokazuje na Madalinu)

Medi: Bogdan : Pažnja pažnja

46

En ten tini Vojkan :Govori vam vaš kapetan SavarakatiniSavaraka tika takaElem belem buf! (pokazuje na Vojkana)

Vojkan : Medi : Pažnja pažnjaEn ten tini Bogdan: Govori vam vaš kapetan SavarakatiniSavaraka tika takaElem belem buf! (pokazuje na Bogdana)

Zajedno:Još jednom. Poslednji put.En ten tiniSavarakatiniSavaraka tika takaElem belem buf!

(Svako pokazuja na sebe)

SEDAMNAESTA SCENA

(U novom stanu u Dablinu,koji je bolji, svetliji od prethodnog. Bogdan radi na računaru. Vojkan gleda TV. )

Vojkan : Trpezarija je najvažnija . Zato što civilizivani ljudi ovde provode skoro ceo dan. TV, pivo, pica... Maksimalna udobnost.

(Kratka pauza)

Vojkan: Dobro. Ali ja mislim da se na smrt dosađuju. Zbog toga taj civilizovani svet ide na posao. Eto, kao što ti radiš, na primer, jedva da se vidimo na pola sata u toku dana.(kratka pauza)

Vojkan:Poludeću ovako, sam. A kad napokon dođeš kući, nije ti više ni do čega.Bogdan:Umoran sam. Imam jako mnogo posla. Ove nedelje ću doći veoma kasno. Vojkan: Nema veze, čekaću te. Jesi li primetio? Oprao sam pločice u kuhinji i u kupatilu. Od dosade.

47

( kratka pauza)

Vojkan: Ej, možda da skuvam nešto, iz mamine kuhinje, šta kažeš? Znam šta ću sutra : sarmu! Ostavi mi samo pare, jer je ovde strahovito skupo praviti sarmu! Bogdan: Nije potrebno, poješću sendvič u gradu. Vojkan: Nije mi problem, znaš da ja volim da kuvam.

(pauza)

Vojkan : Ostavi mi pare sad, zaboravićeš. (Bogdan vadi pare i daje mu) Danas sam malo prošetao Grafton stritom i ušao u Diksons. Nećeš verovati šta sam video. Znaš šta sam video?

(pauza)

Vojkan: Neke digitalne foto aparate! Poslednja reč tehnike. Znaš da ja to volim. I mislio sam kako bi nevidjeno bilo da imamo i mi jedan, da slikamo, da slike šaljemo kući, moji bi se jako obradovali, nismo im poslali nijednu sliku odavde... Neka vide kako se dobro snalazimo!Bogdan: Jesi li ti poludeo, bre? Plaćam kiriju, hranu, krpice, koliko misliš da imam para?!Vojkan : Dobro, neka... Koristiću onu tvoju staru kameru. Snimiću neke stvari i poslaću im. Treba samo da kupiš nove kasete, jer su sve pune. Pune su umetničkih filmova. I , kako bih ti rekao, ne bih voleo ništa da obrišem. Za mene imaju sentimentalnu vrednost.

(kratka pauza)

Bogdan: Uzećemo novi foto aparat od sledeće plate. Vojkan: U pravu si. Mož’ to malo da pričeka. Kupićemo od sledeće plate.(pauza)

Vojkan: Pije mi se pivo. Ideš ti ili ja? Neka, idem ja ... (Gledajući TV, pojačava ton) Šta je to? Koji je to đavo?Bogdan ( ne dižući oči sa racunara ) : Reklama.Vojkan: I kog vraga traži Madalina u njoj?

48

Bogdan : Ja sam je uradio. To je za humanitarnu organizaciju koja se bavi nasiljem u porodici. ..

Vojkan: Da li si ti normalan ?Bogdan: Smiri se! To je samo beleg i nešto malo modrica... to može biti bilo ko.Vojkan:Samo što ona nije bilo ko! To ti je poslednji put da koristiš taj materijal, je l’ ti jasno? Zato što smo odlučili da sve radimo po zakonu, odlučili smo da postanemo primerni i legalni Irci i kao takvi ćemo da umremo. Legalni do daske, jesi li shvatio?Bogdan : Shvatio!

(pauza)

Vojkan: U svakom slučaju, super je!Bogdan: Sviđa ti se?Vojkan: Da. Razneži te na neki način. Bravo ! Idem da kupim pivo. Hoćeš li još nešto?Bogdan: Da. Kupi mašinicu za šišanje. Vojkan: Ošišaćeš se?Bogdan: Da. Opet mi opada kosa. Vojkan: Kad me nisi poslušao, nisi namazao glavu žumancetom. Znaš šta? Ja ću te ošišati. Što da trošimo novac na mašinicu? ( krene, pa se vrati ) Zaboravio sam da ti kažem: nabavio sam karte za meč, u nedelju. Bogdan: Koji meč?Vojkan : Ne znaš? Igraju Irska i Rumunija. U kom svetu ti živiš, čoveče?Bogdan : Znaš da ja nisam baš lud za fudbalom, tako da...Vojkan : To sada nije uopšte bitno: igra reprezentacija, čoveče!Bogdan : Ne znam , imam jako mnogo posla. Treba da uradim predložak do ponedeljka.Vojkan : Serem ti se na predložak! Igra reprezentacija, čoveče, moramo da idemo da navijamo za naše momke! Ideš sa mnom, neću drugo da čujem!Bogdan :

49

Dobro, biću tamo.Vojkan : Znači, vi hev a dil?Bogdan (smeje se ) Yeah, we have a deal!

(rukuju se )

Vojkan : Idemo tamo, rasturićemo ih, razbićemo ih! Kao kod naše kuće! Ale, ale, ale, ale!

( Bogdan prihvata Vojkanovu igru, počinji da viču obojica, kao na stadionu, sa stegnutim pesnicama : Ale, ale, ale, ale !

KRAJ

50