Katalitički

ciklus

KATALIZA

V.Dondur, 2012/13 Predavanje 12.

Katalizator je supstanca koja ubrzava hemijsku

reakciju ne menjajući Gibsovu slobodnu energiju

ukupne reakcije, proces se naziva kataliza a

reakcija u kojoj ušestvuje katalizator je

katalizovana reakcija.

Definicija po IUPAC

Katalizator menja reakcioni put reakcije!!!!

SubstratKatalizator

Produkt

2SO2 + O2 D 2SO3

DGo=2(-395) – (0) – 2(-297)= -196kJ/mol

DGo=- RT lnK

34

2

2

2

2

3 103.2

D

RT

Go

eOSO

SOK

Reakcija je spontana, ali uprkos tome proces je

veoma spor i zahteva veoma visoku energiju

aktivacije!

2NO + O2 g 2NO2 spor

NO2 + SO2 g NO + SO3 brz

3

2 2 2

22

1 2 2 2 2

2

1 2

2

2 2

2

2

d SOk NO SO

dt

d NOk NO O k NO SO

dt

k NO ONO

k SO

Ako je u sistemu prisutan NO, reakcija će se ubrazati jer će se

promeniti mehanizam reakcije:

2

2

1

22

2

2

122

3 22

ONOkSOk

ONOkSOk

dt

SOd

Stac. stanje

Ukupna brzina procesa

Voda i etilen ne reaguju ! Ova reakcija ne može da dostigne

ravnotežu zbog toga što je aktivaciona barijera ∆G++ visoka.

Reakcija uključuje interakciju elektronima bogatog sistema

(C=C) sa nukleofilnim agensom kakva je voda (H2O).

Nema jednostavnog mehanizma kojim se od ovih reaktanata

gradi produkt.

Reakcija je spontana jer je DG < 0 ali se nedešava !!!!

Ovu reakciju katališu H+ joni.

Mehanizam

Katalitički ciklus

R1P

Intermedijer 2

R2

Intermedijer 1

Jednostruki katalitički ciklus

intermedijerKatalizator

pro

dukt

reakta

nt

Najjednostavniji katalitički ciklus

U svakoj katalitičkoj reakciji

mora da se pojavi bar jedan

reakcioni intermedijer

Energetski dijagram katalitičke

reakcije

• Generaliyovani opis energetskog puta svih

katalitičkih reakcija

A D P

A+C D AC g P

A D (A) g P

A

P

ACDGreakc

Enk

A+C DX1DACDX2 g P

0ln reakGKRT D

e

e

A

PK

Reakciona koordinata

A

Ek

A D P

A+C D AC D (AC)1D(AC)2 D(AC)3..g P

A D (A) g P

A

P

DGreakc

Ekat

Enk(A)

AC3

AC2

AC1

X2

X4

X3

X1

A g P

e

e

A

PK

Reakciona koordinata

Primer katal. Reakcije sa više intermedijera

1

1

2

k

k

k

A C AC

AC P C

v k K A C 2 ( )( )

Iz prethodnog izraza postaje očigledno da će brzina razlaganja

supstance A u prisustvu supstance C biti veća od brzine

direktne transformacije A u produkte, ako je k2 K > k. Budući

da je k1 >>k-1, K>>1, sledi da navedeni uslov znači da će, u

slučaju brze ravnoteže, proces u kome učestvuje supstanca

C biti brži od direktnog formiranja produkata iz reaktanta A.

A P

Katalizovana reakcija

Nekatalizovana reakcija

v k A ( )

Brza ravnoteža

1

12

k

kkk

D D D D

G G G G katal0

20

10

10( )

GENERALNO: ENERGIJA AKTIVACIJE

KATALIZOVANOG PROCESA ĆE ZAVISITI OD

KATALIZATORA ODNOSNO OD MEHANIZMA

KATALITIČKE REAKCIJE

katalEEEE )( 112

Prema detaljnijoj teoriji konstante brzine, energije aktivacije su

proporcionalne slobodnoj energiji formiranja aktivirnog kompleksa

odgovarajuće elementarne reakcije:

A

P

Slo

bo

dn

aen

erg

ija

Reakciona koordinata

Prelazno stanjeAnekatal

ACkatal

AC

nekatalG0D

20GD

10

D G

10GD

D D D D

G G G G katal0

20

10

10( )

katalG0D

A g P

katalvACkdt

Pd )(

)(2

nekatalvAkdt

Pd )(

)(

katalnekatal vv

AC Arenijusov intermedijer AC vant Hofov intermedijer

))(()(

21

1

2 CAkk

kk

dt

Pd

))(()(

1

1

2 CAk

kk

dt

Pd

A+C D AC g P + C

CH3I + H2O

Katalizovane reakcije se dešavaju po mnogobrojnim

različitim mehanizmima, ali postoji ipak jedan osnovni

mehanizam koji se često može primeniti na

mnogobrojne reakcije jednog reaktanta koji se katališe

na nekoj površini, enzimom kiselinom ili bazom.

S + C X + Y

X + W P + Z

Šema daje samo kinetički značajne stupnjeve da bi se

kinetika pojednostavila uzima se da poslednji stupanj

nema povratnu reakciju.

S je reaktant koji se u katalizi

često naziva supstrat

C je katalizator

X i Y su intermedijeri

W je drugi reaktant

P i Z produkti reakcije

1

1

k

k

2k

k2(X)(W)<<k1 , k-1(X)(Y) Arenijusov intermedijer

intermedijer X je prisutan u znatnoj količini jer se sporo

troši u drugom stupnju.

K1, k-1(X)(Y)<<k2(X)(W) Vant Hofov intermedijer

intermedijer koncentracija X vrlo mala jer se brzo troši u

drugom stupnju

S + C D X + Y

X + W g P + Z

Klasifikacija prema faznom sastavu sistema

Homogena - sve komponente sistema u jednoj fazi

Heterogena – komonente sistema se nalaze u više

faza

•Tipovi katalizatora

Tipovi katalize & katalitičkih reakcija

– Klasifikacija bazirana na fizičkom stanju sistema:

• gas

• tečno

• čvrsto

– Klasifikacija bazirana na prirodi katalizatora:

• Neorganski (gasovi, metali, metalni oksidi, soli kiseline baze itd. )

• Organski (organske kiseline, baze, enzimi itd.)

– Klasifikacija prema faznom sastavu sistema C

• Homogena - sve komponente sistema u jednoj fazi

• Heterogena – komonente sistema se nalaze u više faza

– Klasifikacija prema načinu na koji katalizator deluje

• Kiselo –bazna kataliza

• Enzimska kataliza

• Fotokataliza

• Electrokataliza , itd.

Heterogena kataliza , Homogena kataliza,

homogeno-heterogena kataliza i Biokataliza

Heterogena kataliza

– katalizator i reakztant su u dve različite faze

– Raspodela katalitički “aktivnih centara"

– Visoka temperatura

Homogena kataliza

– Reaktant i katalizator su u istoj fazi, najčeće tečnoj fazi,

jedna vrsta aktivnih centara

– Umereni reakcioni uslovi

Biokataliza

– Odvija se skoro uvek u vodenim rastvorima

– Vrlo blagi reakcioni uslovi

– Odvija se na izolovanom enzimu ili u živom organizmu

2H2O2(aq) → 2H2O(l) + O2(g)Na sobnoj temperaturi T Ea is ~ 76kJmol-1

Dodatak jodida redukuje energiju aktivacije

na ~57kJmol-1

Brzina reakcije raste za faktor 2000!

Dodatak enzima katalaze redukuje energiju

aktivacije na ~8 kJmol-1

Brzina reakcije se povećava za faktor 1015 !!!

• Razlaganje vodonik peroksida u

vodenom rastvoru katalizovana

gvožđem

2H2O2(aq) → 2H2O(l) + O2(g)

H3O+ + H2O2 ↔ H302

+ + H2O

H3O2+ + Br - → HOBr + H2O

HOBr + H2O2 → H3O+ + O2 + Br-

Zavisi od pH

Katalizator se

regeneriše

Odl stupanj

Prenos protona

2H2O2(aq) → 2H2O(l) + O2(g)

Pred-ravnoteža

H3O+ + H2O2 ↔ H302

+ + H2O

H3O2+ + Br - → HOBr + H2O

HOBr + H2O2 → H3O+ + O2 + Br-

]][[

][

322

23

OHOH

OHK

]][[ 23

BrOHk

Vrlo brz

Odlučujuci Stupanj spor

]][[][

232 BrOHk

dt

Od

]][[ 23

BrOHk

]][][[][

3222 BrOHOHkK

dt

Od

]][[

][

322

23

OHOH

OHK

]][[][ 32223

OHOHKOH

Uzimajući:

Može se izraziti

]][][[][

3222 BrOHOHk

dt

Odeff

Zbog odlučujućeg stupnja:

Ukupna brzina procesa je:

Zamenom za H3O2+

Dobiće se efektivna brzina:

Ea zavisi od proizvoda kK, promena halida dovešće naravno

do promene energije aktivacije ove reakcije.

Istorijske činjenice o katalizi,

vremenski tok katalitičkih otkrića

-6000 dobijanje piva iz slada enzim u sladu

-3000 dobijanje vina vrenje šećera iz groždja

-2000 alkoholna pića fermentacija različitih

ugljenih hidrata

hleb i drugi proizvodi pekarski kvasac

Vinsko sirće fermentacija alkohola,

acetobakter –’

-800 Sir hidroliza kazeina , himozin

1850 jogurt iz mleka konverzija laktoze

u laktonsku kiselinu ,

Lactobacillus

Najraniji katalitički procesi

Kieboom, Moulijn, van Leeuwen, van Santen, Stud. Surf. Sci.

Catal. 123 (1999)3-28

Rani katalitički procesi

Doberajnerova svetiljka (1823)

Definicija katalize (1835)

Temperaturska zavisnost

& energija aktivacije

Brzina reakcije & kataliza

Hidrogenizacija masti

Sinteza amonijaka

Fenomen

Fundamentalno

razumevanje

katalize

Industrijski

katalitički procesi

Hronološki prikaz razvoja, razumevanja i primene

katalitičkih procesa

Johann Wolfgang Dobereiner (1780-1849)

Dobio nekoliko kg platine od vojvode Karl August-a iz

Vajmara

• 1816 konverzija alkohola do sirćetne kiseline / Pt žica

• 1832 konverzija alkohola do acetaldehida / Pt žica

Proizveo je H2 Reakcijom Zn i sumporne kiseline (25%)

Proizvedeni vodonik je skupljao u sundjerastoj Pt

U Nemačkoj i Engleskoj

samo za 5 godina bilo je

prodato 20.000 ovih

svetiljki

Deberajnerova

svetiljka

Humphry Davy

(1778-1829 )

1817ispitivao reakcije gasa koje tpušta ugalj sa

kieonikom i našao da su žce od, Pd Pt aktivne a od Co,

Ag, Au, Fe neaktivne

Michael Faraday (1791-1867)

Ispitivao je reagovanje kiseonika i

vodonika na površini platine

Jons Jakob Berzelius (1779–1848)

Berzelius’ Ideja o “Katalitičkoj moći“ (1835)

Sposobnost supstance “da probudi afinitet

koji koji je zaspao na odredjenoj temperaturi,

koji nije više prisutan.

Ideju je iskoristio da objasni konverziju

skroba u šećer u prisustvu kiseline,

razlaganje vodonik peroksida na metalima,

konverziju etanola u sirćetnu kiselinu na Pt.

Uporebio je izraz “kataliza" kao analogiju sa

izrazom "analiza"

Vereovao je da je kataliza uobičajen proces

ne samo u neorganskom već i u organskom

svetu, i da se u živim organizmima biljkama i

životinjama odvijaju hiljade katalitičkih

procesa.

Wilhelm Ostwald (1853-1932)

Studirao hemiju, 1881. postao profesor Fizičke

hemije u Lajpcigu.

Dobio Nobelovu nagradu 1909. godine

“kao priznanje za svoj rad u oblasti katalize i

istraživanja fundamentalnih principa koje utiču

na hemijsku ravnotežu i brzine hemijskih

reakcija "

Ostwald’ova definicija katalize (1894)

Kataliza je proces ubrzanja spore

hemijske reakcije pod dejstvom

strane supstance ubrzanje se

dogadja bez promene energije, na

kraju reakcije strana supstanca se

može otkloniti iz sistema

Osnivač

savremene fizičke

hemije

1750 H2SO4 NO, NO2

1870 H2SO4 SO2 oks. Pt

1880 Dikon proces (Cl2 iz HCl) ZnCl2/CuCl2

1885 Klausov proces (H2S i SO2 do S) Boksit Al2O3

1900 Hidrogenizacija masti Ni

Metan iz sintetskog gasa Ni

1910 utečnjavanje uglja Fe

Sinteza amonijaka (Haber-Bosch) Fe/K

NH3 oksidacija do azotne kiseline Pt

Rani industrijski katalitički procesi

Paul Sabatier (1854 - 1941)

Nobelova nagrada za hemiju 1912.

Zajedno sa V. Grignard “za njihov metod

hidrogenizacije organskih jedinjenja "

Margarin!

Kada se različiti metali

koriste za istu katalitičku

reakciju , generalno

brzina reakcije će zavisiti

od položaja metala u

periodnom sistemu.

“volcano”

kriva

Carl Bosch (1874-1940)

Nobelova na grada za hemiju

zajdno sa F.

Bergius u1931. godini.

“za doprinos uvodjenja reakcija

pod pritiskom"

Fritz Haber (1868-1934)

Nobelovanagrada za hemiju

1918.

“za sintezu amonijaka iz

elemenata"

Nobelova nagrada za

hemiju za 1932.

“za istraživanje reakcija na

površinama"

Nobelova nagrada za

hemiju za 1956.

“za istraživanje katalitičkih

reakcija na površinama"

Heterogeni ndustrijski katalitički procesi

Heterogeni ndustrijski katalitički procesi

Ziegler (1898-1973) and Natta (1903-1979)

Nobelova nagrada za

hemiju za 1963. “za

njihovo otkriće u oblasti

hemije i tehnologije

polimera"

Heterogeni ndustrijski katalitički procesi

Heterogeni ndustrijski katalitički procesi

Hererogeni procesi u zastiti životne sredine

Heterogeni ndustrijski katalitički procesi

Nobelova nagrada za hemiju za

1973. “za otkriće reakcije katalitičke

hidrogenizacije na organometalnim

jedinjenjima”

Geoffrey Wilkinson 1921-1996

RYOJI NOYORI

Nobelova nagrada za hemiju za 2001.

“za otkrića u oblasti asimetrične

katalize “

2001.

2005.

2007.

G. ERTL – 2007

R. Heck 2010