XII INTERNATIONAL SYMPOSIUM SIMORG 2010CAPACITIES OF INFLUENCE OF INTEREST GROUPS IN THE INTEGRATION PROCESS PHASE KAPACITETI UTICAJA INTERESNIH GRUPA U FAZI INTEGRATIVNIH PROCESAmr Miroslav Mitrovi Ministarstvo Odbrane R. Srbije mitrovic_m_m@yahoo.com Apstarkt: Integrativi procesi u tranzicionim drutvima, imaju sloen, dinamian i traumatian koncept i pogaaju sve sfere drutva. Aktivno i ciljno orjentisano pozicioniranje drutvenih i korporativnih subjekata je sadrajna forma komunikacijskih strategija, taktika i instrumenata, neophodnih za adekvatno pozicioniranje organizacije u meunarodnom okruenju. Aktivnosti na nacionalnom, nadnacionalnih i internacionalnom nivou zastupanja interesa, omoguavaju da se organizacija, adekvatno pozicionira u meunarodnom okruenju, posebno u fazi integracija. Same integracije imaju generatorski karakter za sve drutvene subjekte, vladin, nevladin sektor, korporacije, mala i srednja preduzea. Bilo da je cilj adekvatnog pozicioniranja razvoj institucija ili prodor na nova trita, neophodno je orijentisano i projektno usmeravanje energije nastupa i promocije organizacije, sa ciljem adekvatnog zastupanju interesa u meunarodnom okruenju i ostvarivanja uticaja na strukture i donosioce odluka u meunarodnim organizacijama. Time se ostvaruju preduslovi za realizaciju podrke predpristupnom procesu, stabilnija tranzicija uz odriv razvoj, smanjuje drutvena trauma i omoguava predstavljanje institucija u meunarodnom okruenju. Kljune rei: komunikacije, sistemsko zastupanje interesa, intersne grupe, lobiranje, integracije, meunarodno organizacije, globalizacija. Abstract: Integrative processes in transitional societies, have complex, dynamic and traumatic concept and affect all spheres of society. Active and target oriented positioning of state and corporate entities are the content of communications strategies, tactics and tools necessary to properly positioning the organization in an international environment. Activities at the national, over-national and international level of interests representatives are aimed to enable the organization, adequately positioned in the international environment, particularly in the phase of integration. In the essence the integration process has generator characteristics for all social entities, government, NGO sector, corporations, small and medium enterprises. Whether the goal of positioning is the development of adequate institutions or penetration on a new markets, it is necessary for development of aim-oriented and project approach of targeting direction of organizations energy, the adequate representation of interests in the international environment and realizing the impact on the structure and decision makers in international organizations. Trough this activities, organization is able to achieve the preconditions for the implementation of support for pre-accession process, stable transition, with sustainable development, reduces social trauma and allows representation of institutions in the international environment. Keywords: communication, system of interest representation, interest groups, lobbying, integration, international organizations, globalization.

192

XII INTERNATIONAL SYMPOSIUM SIMORG 20101. UVOD Potencijali uticaja interesnih grupa na pregovaranje u procesu intergacija, naroito u fazi predprisupnih aktivnosti, tema je koja teooretiare zastupanja interesa u EU, podstie na istraivanja u vezi, kako pojmovnog odreivanja samog zastupanja interesa, tako i sadraja, subjekata, kanala i tehnika uticaja. Neminovna je takoe, analiza postojanja i potencijali mogueg neetikog i nezakonitog pristupa zastupanju interesa. Interesno posredovanje je postalo posebno aktuelno u funkciji irenja EU, u fazi pred-pregovarakih procesa. irenje EU, odnosno prijem nove drave u lanstvo, podrazumeva sloenu proceduru, uslovljenu postojeim nivoom razvoja drutva, impelentacije trinih principa, liberalizacije ekonomije i trgovine, razvoja demokratskog i civilnog drutva, pristupa reavanju meunarodnih sporova i usklaenost pristupu spoljne i bezbednosne politike. Predpostavka ostvarivanja uticaja, podrazumeva realizaciju principa prisutnosti (u institucijama) i dostupnosti (informacijama I kanalima odluivanja). Meutim, samo ispunjenje ovih predpostavki ne znai I automatsku mogunost realizacije uticaja na kreiranje politike i ostvarivanje interesa. Forme interesnog posredovanja u funkciji zastupanja interesa, mogu se posmatrati na subnacionalnom, nacionalnom i nadnacionalnom nivou. Samo pojmovno definisanje aktivnosti interesnih grupa, podrazumeva razliita tumaenja, bilo da se aktivnost 1 2 naziva lobiranje ili zastupljenost , odnosno, zastupanje interesa. Najkontraverzniji, ali i pojam koji se najee koristi, je lobiranje. Pojam engleske rei Lobby, koja oznaava hol, predvorje, potie iz latinskog izraza za ulazni hol ili prostorije za odmor, labium. U savremenom kontekstu, podrazumeva pred fazu 3 odluivanja u unstitucijama i pred parlamenetarna faza balansiranja razliitih interesa . Analizom vie teoretskih razmatranja fenomena lobiranja, moe se rei da je prirodu lobiranja mogue objasniti kao komunikacijski proces u kome se realizuje neformalna razmena informacija sa vlastima sa ciljem da se na njih utie. Moda je 4 najsveobuhvatnija definicija lobiranja, data od strane Koepla (Koeppl P.): Lobiranje je pokuaj ili uspeno uticanje na zakonodavno-adminisrativne odluke od strane javnih autoriteta preko interesnih predstavnika. Uticaj podrazumeva korienje komunikacije i usmerenje na zaknodavne i izvrne organe. Problem u tumaenju odnosi se, uglavnom na metode i sredstva korienja instrumenta lobiranja, zakonodavnu regulative i etike kodekse i pravila. Ovakvi stavovi ipojmovno odreivanje lobiranja u svojstvu nemoralne aktivnosti, od strane opte javnosti, lake je tumaiti kroz korienje termina interesnog zastupanja. Pod ovim terminom se podrazumevaju iri opsezi komunikacijskih formi, koje nadrastaju sam proces kreiranja uticaja na predproces donoenja odluka. Iako su oba pojma, veoma slina i odnose se na gotovo identine procese, od strane evropskih teoretiara koji se bave uticajem na donoenje odluka u strukturama EU, smatra se da je u skladu sa realizacijom uticaja na evropsku javnu politiku, usklaenije razumevanje, koje su pruili Varli i Feribra (Warleigh i Fairbrass) i odnosi se na stav da je, interesno zastupanje vie od lobiranja, predstavlja razmenu informacija, graenje saveza, formalne i neformalne komunikacije, planirane i neplanirane odnose: drugim reima, sve forme interakcija koje su dizajnirane da predstave odreene ideje, ubede donosioce odluka da 5 usvoje drugaije perspektive, a kao krajnje, utiu na politiku. Dakle, ako se izuzme negativna konotacija, pojmovi lobiranje i zastupanje interesa, mogu se naelno koristiti u razmatranju aktivnosti koje realizuju interesne grupe. Koliko je fenomen aktivnosti kojim se interesne grupe bave u procesu zastupanja interesa prisutan u raspravama i analizama svetskih naunika i eksperata, potvruju i nastojanja da se sa razliitih aspekata, to saetije i konkretnije definie ovaj komunikoloki fenimen: Lobiranje je Makijavelistiki marekting, jer politiiki lobisti rutinski upotrebljavaju marketing concept i tehnike u procesima pritiska...Lobiranje predstavlja dve stvari: zastupanje zasnovano na paljivo realizovanom istraivanju, obino praeno sa pregovaranjem sa centralnom ili lokalnom vlau, ukratko, sistemski rad na[1]

Opirnije: Mazey, S. and Richardson, J. Environmental groups and the EC: Challenges and Opportunities, in: Jordan, A., Ed. Environmental Policy in the European Union. Actors, Institutions and Processes,London, Earthscan,(2002):141-156. [2 ]Opirnije: Greenwood, J.Representing interests in the European Union, London, Macmillan, (1997). [3] Charrard K. Lobbyng in the EU, Westflische Wilhems-Universitt Mnster,(2005): 2, [dostupno na (hhtp//nez.uni-muenster.de)]. [4] Koeppl, P. "The acceptance, relevance and dominance of lobbying the EU Commission -A first-time survey of the EU Commission's civil servants.", Journal of Public Affairs vol. 1(N. 1) (2001): 71. [5] Warleigh, A. and Fairbrass, J., (Eds.) Influence and Interests in the European Union: The New Politics of Persuasion and Advocacy,London, Europa Publications, (2002): 2.

193

XII INTERNATIONAL SYMPOSIUM SIMORG 2010mobilizaciji javnog ili medijskog miljenja, u kome se tei da vlada reaguje protiv svoje volje ili gde teme treba 6 pozicionorati vilje na politikoj sceni, ukratko pritisak. Zakonodavni zadaci (u odnosu na grupu) kada su relevantni projekti usmereni na kongresne komitete i koji tee da uspostave i razrade koalicione odnose, sa ciljem uspostavljana vere u predloenu regulativu, dostavljajui 7 podatke direktno lanovima kongresa ili njihovom osoblju. Direktno lobiranje ukluuje set aktivnosti kojima firma, ili njeni predstavnici, nameravaju da uspostave 8 komunikacijske kanale sa vladinim predstavnicima ili njihovim pripadnicima. Pod lobiranjem se podrazumevaju sve aktivnosti koje se realizuju sa ciljem uticaja na formulisanje politike i 9 procesa donoenja odluke uevropskim institucijama. Veina ljudi pod uticajem korporativne politike podrazumevaju lobiranje za ili protiv odreenih delova javne politike, sa odreenim zakonodavim al ii dravnim slubenicima. Lobiranje je samo po sebi kolekcija 10 aktivnosti. Proces dostavljana informacija pojedinim faktorima koje odreuju politiku, podrazumevaju neformalne susrete, 11 formalne sastanke, i drutvene aktivnosti. Priroda lobiranja uslovljena je istorijskim i razvojnim poimanjem aktivnosti interesnih grupa. U tom smislu, potrebno je u kontekstu definisanja lobiranja ili potencijalnih lobi strategija razdvojiti poimanje interesnog zastupanja u SAD i Evropi. Naime u SAD, pristup lobiranju ee podrazumeva relacije usmerene prema 12 pojedinim pitanjima, temama, dok EU lobiranje podrazumeva razvijanje dugoronijih odnosa.

2. ELEMENTI ZASTUPANJA INTERESAPrema parametrima zastupanja interesa u poslovnim krugovima, koji podrazumevaju komercijalne inetrese, 13 osnovni elementi lobiranja su: informisanje, komunikacije i reputacija. Informisanje, odnosno razmena informacija nepodrazumeva samo centralno mesto u procesu zastupanja interesa, ve, prema nekim autorima ima svojstvo robe, odnosno, kljuna je i vie dimenzionalna varijabla, koja se koristi i kojom se koristi interesna grupa u procesu lobiranja. Informacija, praktino dobija formu robe, odnosno resursa, i u ovom smislu, organizacija mora da ima interakciju sa institucijom koja poseduje potrebne resurse. Tokom 60-tih godina prolog veka, harvardski sociolozi Levin i Vajt (Levine S., White P.E.) razvijaju model 14 razmene za potrebe studije o inter-organizacionim odnosima. Teorija razmene uspostavlja vezu i interakciju[6]

Andrews, L. The relationship of political marketing to political lobbying: Anexamination of the Devonport campaign for the Trident refitting contract European Journal of Marketing, no. 30, (1996):76-99. [7] Hojnacki, M., & Kimball, D. C. Organized interests and the decision of whomto lobby in Congress,American Political Science Review, no.92, (1998): 775-790. [8] McWilliams, A., Van Fleet, D. D., & Cory, K. D. Raising rivals costs throughpolitical strategy: Anextension of resource-based theory,Journal ofManagement Studies,no.39, (2002): 707-723. [9] European Commission.Green paper: European transparency initiative, Vol.COM(2006)194/4 Final: Commission of the European Communities. 2006. [10] Hansen, W. L., & Mitchell, N. J.. Disaggregating and explaining corporate political activity: Domestic and foreign corporations in national politics. American Political Review, 94(4)(2000): 893. [11] Hillman, A. J., & Hitt, M. A..Corporate political strategy formulation: Amodel of approach, participation, and strategy decisions,Academy ofManagement Review, no.24, (1999): 825-842. [12] Anastasiadis, S.,.Understanding corporate lobbying on its own terms, International Centre for Corporate Social Responsibility, Nottingham University Business School, Nottingham University, (2006): 12. [13] Anastasiadis, S., 14. [14] Levine, S., White, P.E., Exchange as a Conceptual Framework for the Stady of Interorganizational Relation ship,Administartive Science Quartely,no.5, (1961): 583-601.

194

XII INTERNATIONAL SYMPOSIUM SIMORG 2010izmeu pasivnih i nteresa i javnog sektora na nivou EU. Mogue je posmatrati kroz koncept serije interorganizacionih razmena. Razmena je mogua kada postoji reciprocitet u razmeni. Perspektiva zavisnosti, odnosno, uslovljenosti od resursa, podrazumeva da organizacija ima nezavistan nastup uslovljen postojanjem 15 potrebnih resursa . Kljuni zakljuak vodi ka tome da organizacija gubi svoju samostalnost, jer je uslovljena organizacijom koja raspolae resursima. Praktino, znai da organizacija postaje instrument pritiska organizacije koja ima resurse. Moe se zakljuiti da je uslovljenost resursima obostrana i predstavlja motiv ka realizaciji dostupnosti komunikacijskih subjekata, sa strane poverenika i institucija EU. Bouven (Bouwen P.) ih naziva pristupna 16 dobra. Prema njemu, to su pre svega informacije i znanja koje se mogu projektovati u tri kategorije: 1. Ekspertsko znanje ekspertiza, tehnika znaja, privatnog sektora u odnosu na trite. Neophodno je radi procene i evaulacije trita EU u odreenoj brani. Primer: ekspertiza Doje banke prema Evropskoj komisiji radi pomoi EU zvaninicima da razumeju detalje postavljenih zavrnih rauna i obezbeenja sistema isplate. 2. Informacije o Evropskim podudarnim, zajednikim interesima informacije koje imaju svrhu da pomognu privatnom sektoru u prepoznavanju zajednikih evropskih ciljeva. Obuhvataju unutranje trite EU i evropske politike i socijalne teme. Primer: informacije dostavljene od strane Evropske federacije za hipoteke u vezi potreba i interesa o lanicama Federacije u odnosu na kreiranje unutranjeg trita hipotekarnih kredita. 3. Informacije o domaim usklaenim interesima informacije privatnog sektora kojima se pomae odreivanje domaih podudarnih interesa, domaih trita i domae politike i socijalne scene. Primer: informacije odstrane Belgijske bankarske asocijacije u vezi interesa lanica u vezi funkcionisanja Belgijskog trita hipotekarnih kredita. Podudarne zajednike interese predstavljaju grupu interesa koje grupe lanica udrueno predstavljaju. Kritini reursi za organizaciju prestavljaju opseg resursa koji su neophodni za realizaciju kontinualne operacije. Saeto, Bouven defie pristupna sredstva kao sredstva koja trebaju biti obezbeena od strane privatnih aktera prema institucijama EU sa ciljem da se omogui pristup. Svako pristupno sredstvo podrazumeva poseban skup 17 informacija koji su krucijalni u procesu donoenja odlukau EU. Komunikacije su esencijalne u sprovoenju informacija. Sam process zastupanja interesa, lobiranja ne moe da se realizuje bez komunikacije. Odreeni autori prepoznaju lobiraje kao parlamentarnu sponu. Naime, pod ovim pojmom, podrzumeva se angaovanje specijalizovanih ljudi, institucija, zaduenih za izgradnju pozitivnih 18 poslovnih odnosa izmeu organizacije, iji su predstavnici, i politikih i dravnih institucija i organizacija. Reputacija (kredibilitet) je nezaobilazan u uspenom nastojanju da se komunikator shvati ozbiljno i merodavno. Moe se rei i da je najznaajniji faktor uspenog zastupanja i odnosa sa javnou je kredibilitet ili reputacija 19 izvora . Reputacija direktno uslovljava efekte i rezultate lobiranja.To takoe znai da je permanentno razvijanje reputacije integralni deo lobiranja. Kao akcija, lobiranje je podsticajna komunikacija, koja dostavlja informacije i usmerava ih uticajnim uesnicima sa ciljem da obezbedi poeljni rezultat i/ili uticaj preko regulativnih institucija. Lina reputacija znaajno doprinosi lobistikoj poziciji. Dvokomponentni karakter reputacije: line-profesionalne kompetencije (kvalifikacije, iskustvo, komunikacijske sposobnosti) i line, presonalne (lini kvaliteti). Vei deo line reputacije predstavljaju profesionalne kompetencije, ali ne treba zanemariti ni line osobne samog zastupnika.

[13]

Pfeffer, J., Salancik, G.,R.,. The External Control of Organizations, A Resource Dpendence Perspective,New York; London: Harper and Row Publishers, (1978). [16] Bouwen, P., Corporate Lobbying in The EU: Towords a Theory of Access, Europe University Institute, Florance, (2001): 7-10. [17] Bouwen, P., 9. [18] Filipovi, V., Kosti, M., Prohaska, S., Odnosi s javnou (Beograd: FON,2003), 121. [19] Hillman, A. J., & Hitt, M. A., 836.

195

XII INTERNATIONAL SYMPOSIUM SIMORG 2010Lobiranje tei da utie na javnu politiku pruanjem specifinih informacija koje se odnose na politiku i politike pozicije kljunih aktera posebno kreatorima politike. Krajnji cilj lobiranja je uticaj na zakonodavca ili donosioca politike odluke. Pored cilja koji tei odreenim politikim rezultatima, jedan od ciljeva je da se razvije snana reputacija, tako da oni koji donose odluke (objekti lobistike aktivnosti) budu postavljeni u situaciju da veruju u informacije koje su dobijene. Ishod politike podrazumeva kontinualni pristup i razvoj, odnosno pojedinane bitke 20 podrazumevaju tenju za dobijanjem rata . Logiki, svaki pojedinani, kratkoroni ishod je relativno nevaan za taj proces, koji je utoku. Na primer, organizacija je mogla da izgubi na odreenom pitanju, ali je stekla ugled u procesu, omoguavajui time da lake uiva prednosti kasnije. Ovaj stav podrava miljenje da rezultati mogu da budu direktni i/ili indirektni.Od sticanja ugleda, poraza ili odravanje ugleda, zavisi kredibilitet i potencijalni ishod u procesu.

3. SUBJEKTI AKTIVNOSTI INTERESNIH GRUPASama tenja da se izvri uticaj na kreiranje politike u krovnim institucijama EU, podrazumeva vieznani pristup organizaciji strategije nastupa interesnih grupa. Naime, u zavisnosti od projektovanih ciljeva, mogue je realizovati korienjem nacionalnih puteva ili evropskih puteva. Nacionalni nastup podrazumeva korienje nacionalnih kontakata i nastupa pojedine drave, vlade, prema institucijama EU u fazi pre i za vreme kreiranja 21 odluka, dok evropski nastup podrazumeva vrenje uticaja direktno na evropske institucije. Lobiranje je sloen i teak zadatak i zahteva ne samo finansijska i lino sredstva, nego i duboka znanja o institucijama EU. Svaka institucija ima razliite naine na koje reaguje u odnosu na spoljne informacije. Posmatrajui strukturu krovnih institucija Evropske unije, sa stanovita potencijalnog uticaja na definisanje politika ili pozicija drava, nacionalnih, subnacionalnih ili nadnacionalnih institucija, mogu se pozicionirati sledee kljune institucije za donoenje odluka i kreiranje politika u EU: 1. Evropska Komisija predstavlja centralni proctor za lobistike aktivnosti interesnih grupa zbog svoje kljune uloge u zakonodavnom procesu EU. Komisija ima zadatak da promovie zajednike Evropske interese. Ona vri pritisak na lanice da private politike koje su iznad meudravnih konsenzusa zasnovanog na najniim zajednikim pozicijima. Komisiji su potrebna pristupna dobra iz oblasti zajednikih evropskih iteresa. Funkcionalizacija institucije podrazumeva smanjenje administarcije, to ima za rezultat potrebu angaovanja konsultanata, kako bi se ostalo u kontaktu sa privatnim sektorom. Komisija ima kljunu ulogu uprocesu donoenja zakona u EU. Komisija ima formalno pravo da inicira zakone kao i raspravu o predlogu zakona. Rasprava o zakonu je prva faza u procesu donoenja odluke i u toj fazi je potrebno visoka ekspertska znanja. Ima izraenu potrebu za ekspertskim spoljnim resursima, radi identifikovanja potreba i interesa lanica. Uloga Komisije je da predstavlja interese EU u spoljnim odnosima. Oblasti koje pokriva su: saradnja drava i prekomorskih teritorija, odnos i sa meunarodnim organizacijama, istraivanje i tehnoloki razvoj, obrazovanje, usavravanje, kultura, javno zdravlje, trans-Evropske veze, ekonomska i monetarna saradnja i slino. 2. Evropski Parlament; obezbeuje mogunost realizacije forumskog oblika za diskusiju o politikim pitanjima. Institucija ima subnacionalni i meudravni karakter. Od poetka razvoja evropskih institucija, postigao je najvei institucinalni razvoj i postigao jako pozicioniranje u funkciji uticaja na javnu politiku i donoenje zakona. Sa Komisijom predstavlja dinamiku snagu koja promoviei kreira evropske intergacije. Parlament je odgovoran za odreivanje i kontrolu budeta zajednice, kontrolie izvrne elemenete zajednice, (Komisiju i Savet) i uestvuje u kreiranju zakona. Takoe po principu saodluivanja sa Savetom, upravlja sa nekoliko veoma bitnih oblast (carinska politika,poreska politika, trgovinska politika, regionalna politika, strukturni fondovi, poljoprivreda i ribarstvo i budet EU). Interesantna je injenica da se parlamentarizam pospeuje neophodnou saglasnosti nacionalnih paralamenata sa predlozima zakona, kao i da se strukturni fondovi upravljaju sa nivoa Parlameneta. Ovo je naroito bitno za drave koje pretenduju EU intergacijama, jer se omoguava saradnja i[20] [21]

Anastasiadis, S., 17. Prema:Greenwood, J.Interest representation in the European Union,Basingstoke,Palgrave Macmillan, (2003): 32.

196

XII INTERNATIONAL SYMPOSIUM SIMORG 2010pozicioniranje sdopstevnih interesa preko Komiteta Regija. Znaajna uloga je uprocesu donoenja zakona, predloga, davanja amandmana, i donoenju odluke. Takoe, izraena je potreba za spoljnim ekspertskim miljenjem u vezinacionalnih pozicija, radi pospeivanja kvaliteta amandmana i odluke. lanovi Evropskog parlamanta su izabranina nacionalnom nivoui potrebne su im informacije o stavovima njihovog nacionalnog biraakog tela, kako bi se uskladila kreirana politika i potencijalno omoguio reizbor. 3. Savet ministara; Institucija koja je najvie meudravna po svom karakteru. Predstavlja najvii organ odluivanja EU. Svakih 6 meseci bira se Predsednik i Predstednitvo od lanica EU, koji je odgovoran za predsedavanje, organizaciju sastanaka i institucionalne poslove tokom tog perioda. U radu Saveta uestvuje Generalni sekretarijat Saveta, u formi asistentskog organa, brojano malo, politiki neutralno telo, koje realizuje adminisatrativnu podrku.Savet ima regulativnu i izvrnu ulogu. Zajedno sa komisijom je odgovoran za implementaciju EU regulative i politikih odluka. U praksi, drave lanice, regulative impelementiraju u sopstvene zakonske regulative. Pristup interesnih grupa Savetu je veoma ogranieno, i potencijalno se realizuje preko vlade drave lanice. Mogui kanali uticaja prema kljunim institucijama EU, u fazi donoenja odluke, sa logikom mogueg realizovanja interesa, mogue je posmatrati na osnovu modela koji su prestavili Nomberg i Stab(Nomberg E., 22 Stubb A.), a koji je zasnovan na analizi korportaivnog lobiranja . Naime, oni definiu lobiranje kao nastojanje da se utie na kreatore politike da usvoje pravac delovanja koji je napredan, ili bar ne odbojan, u odnosu na pojedine grupe ili interese. Svrha korporativnog lobiranja je u postizanju efekta da pozicija organizacije u odnosu na pojedine regulativne nivoe projektuje te pozicije donosiocima odluka u svetlu primenljivih regulative koje se mogu odnositi na organizaciju. Korporativno lobiranje u EU je ve orjentisano prema uticaju na promenu zakona. Glavni subjekti korporativnog uticaja u EU su ve navedeni; Evropska komisija (EK), Evropski Parlamanet (EP) i Savet EU (SEU).

4. MODEL STRATEGIJE ZASTUPANJA INTERESA DRAVE U PREDPRISTUPNOJ FAZIProblem u svim zemljama po pitanju zastupanja interesa je nedostatak jasnih strategija, vetina i organizovanosti, nerazumevanje pravila i standarda, koji karakteriu zastupanje interesa i lobiranja kao i prednosti koje pruaju, a realizuju se u zapadnim demokratijama. U svrhu realizacije novih strategija, ovladavanja vetinama i znanjima kao i formama organizovanosti, u svrhu ostvarivanja lobistikih ciljeva, potrebno je jaanje komunikacija, umreavanje, kao i razmena know-how sa partnerskim organizacijama, razvijanje partnerskog i proaktivnog stave prema procesima odluivanja na nivou EU. Prema istraivanju realizovanom u odnosu na interesno zastupanje zemalja srednje i istone Evrope na nivou EU, koje podrazumeva analizu kanala uticaja u procesu donoenja odluka na nivou EU u fazi predpristupanja, 23 uoavaju se sledei organi : Nacionalna vladina tela i diplomatska predstavnitva. Interesne predstavnike kancelarije. Srodna evropska interesna udruenja.

Opti pristup kreiranju nacionalne strategije, mogu je razviti na osnovu nekih od modela pred pristupnih kanala uticaja. Bitno je uoiti potrebu integralnog pristupa organizovanju sistemskog zastupanja interesa prema krovnim organizacijama. Uticaj po odreenim pitanjima nije odvojen od drugih pitanja integracija. Naime, otvorenost ekonomskih pitanja, znaajno je uslovljeno tehnolokom usklaenou i zatitom ivotne sredine ali i radnih uslova, kao i opte i posebne bezbednosti. Ovo je potrebno uoiti zbog koordiniranog i ravopravnog nastupa ne vladinog sektora, koji ima znaajnu ulogu u kreiranju opte, javne politike i javne diplomatije, ne samo prema spoljnim, evropskim institucijama, ve i premai nternoj javnosti. Znaajno je irenje svesti o optoj drutvenoj[22] [23]

Nomberg E., Stubb A. (2005). The European Union: How Does it Work?Oxford: Oxford University Press. Perez-Solrzano Borragan, N., The impact of the EU Membership on Interest Politics in Central and Eastern Europe (online), (2002). [available from : (www.exeter.ac.uk.)] pristup: 10.02.2009.

197

XII INTERNATIONAL SYMPOSIUM SIMORG 2010dobiti usvajanjem standard i unapreivanjem opteg ivotnog ambijenta svakog pojedinca u okviru drutva. Ovaj proces treba da bude zasnovan na dobrovoljnosti i motivisanosti to veeg dela javnosti, kako bi se obezbedio pravi i merljivi kvalitet usvajanja viih standarda. Adekvatna motivisanost podrazumeva korienje komunikacijskih alata u sveobuhvatnom informisanju javnosti. Osim sredstava javnog informisnja i aktivnosti od strane dravnih organa, nije zenemarljiv ni uticaj nevladinog sektora. Na slici.1. je dat mogui model komunikacije i aktivnosti interesnih grupa u fazipred pristupanja EU, ime se na nivou subnacionalnih institucija (udruenja osnovnih korisnika), nacionalnih organizacija (organizovanih formi interesno udruenih graana), i nadnacionalnih formi (udruenja i predstavnitva odreenih sektora, brani na nivou EU), kroz odreene forme nastupa, komunicira i tei da ostvari uticaj na institucije EU, i formi podrke intergacijama i zastupanja sopstevnih interesa.

Sl.1 :Model pristupa na vie nivoa u procesu zastupanja interesa. 4.1. Mogunosti i ogranienja nacionalnih kanala uticaja

24

Opti utisak realizacije sloenog procesa pregovora u integracijama je prisustvo elitistikog i tehnokratskog pristupa u pregovaranju, bez primene metoda lobiranja i zastupanja interesa. Istraivanje koje je realizovano sredinom devedesetih godina prolog veka, upuuje da u postsocijalistikim zemljama srednje i istone Evrope postoje tendencije prevelikog oslanjanja na iskljuivo diplomatske kanale u komunikaciji sa akterima i 25 institucijama ukljuenim u procese odluivanja u EU. Ova teza se obrazlae nedovoljnim razvojem kulture dijaloga i politike komunikacije u tim zemljama. Prisutne su mogunosti i prepreke u razliitom poimanju i prustupu politikog i ekonomskog zastupanja interesa. Lobiranje za politike interese u predpristupnoj fazi uspeno je samo ako je podkrepljeno sa argumentovanim podacima o realnom stanju uprocesu reformi i usvajanju evropskih standarda, odnosno stvarnog stanja i potencijala za budue lanstvo u EU.

[24]

Perez-Solrzano Borragan, N., 2002. The impact of the EU Membership on Interest Politics in Central and Eastern Europe (online).Available from : (www.exeter.ac.uk.) pristup: 10.02.2009. [25] Fink-Hafner, D.,. Promotion of Slovenian Interests in the European Interest Group Arena , Journal of International Relations, no. 1-2 (4), (1994): 217-233.

198

XII INTERNATIONAL SYMPOSIUM SIMORG 2010Generalno posmatrano, koristi od otvaranja predstavnitva koje vri zastupanje interesa u bilo kojoj 26 organizovanoj strukturi sa kojom se realizuju pregovori u smislu unapreenja odnosa ili pridruivanja, su : Konkurentska prednost i bolje pozicioniranje u sektoru u kojem organizacija deluje. Neposredni kontakt sa relevantnim akterima i moguim partnerima. Umreavanje i razvoj bolje saradnje sa srodnim organizacijama. Jaanje kapaciteta organizacije u smislu prenosa znanja i vetina. Direktniji pristup informacijama o projektima i fondovima namenjenim razvoju predpristupnih kapaciteta. Mogunost snanijeg uticaja na evropske medije. Problemi koji se prepoznaju su: neredovna sredstva, manjak ljudskih kapaciteta, slabije razvijeni kontakti, optereenost realizacijom paralenih procesa (tranzicije i integracije u EU). Prema analizama iskustava, moe se rei da drave u tranzicionom period koje realizuju integrativni pregovaki proces, iskazuju sledee karakteristike : ekonomske organizacije (privredne komore, unije poslodavaca i sline organizacje) prednjae urazvijenosti kontakata i saradnji sa srodnim krovnim organizacijama koje deluju na nivou EU, prisutan je nedostatak razvijenosti kontakata na nacionalnom nivou, posebno nevladinih organizacija od opteg interesa, to prouzrokuje ne ukljuenje u neka krovna evropska udruenja, neprepoznavanje koristi koje udruivanje, pristupanje i komunikacija sa institucijama donosi, nedostatak finansijskih sredstava za realizaciju aktivnosti i potreba lanarine u institucijama. Sa druge strane, sama EU ima institucionalnih i stratekih potekoa u smislu heterogenosti u nacionalnom, dravnom smislu. Evropska krovna udruenja moraju prilagoditi svoje operativne interne structure i radne metode novim lanicama iz srednje i istone Evrope, iji zahtevi i interesi ponekad nisu u skladu sa interesima postojeih lanica, na primer u oblasti poljoprivede. Takoe, tu je i uslovljenost doprinosa radu organizacija, odnosno ta institucije mogu da oekuju kao doprinos novih lanica. 4.2. Potreba razvoja uticaja na vie nivoa Lobistika scena je kompleksna, dinamika sa stanovita strukture i sastava osoblja u institucijama koje su predmet lobi operacija, a mehanizmi i dinamike odluivanja su podloni promenama. Ovo deklarie aktivnosti lobista u krovnim institucijama EU kao rad u sloenim i konkurentskim uslovima. Na taj nain se namee aktivnost na vie nivoa, nacionalnom i nadnacionalnom. Izazovi sa kojima se u ovom kontekstu suoavaju 27 nacionalne interesne grupe, su: nedostatak ljudskih i finansijskih potencijala, nedovoljno poznavanje strukture i metoda procesa odluivanja na nacionalnom i nivou EU, nerazvijenost lobistikih znanja i vetina, nedovoljno poznavanje stranih jezika, izrazito birokratsko i tehniki pristup integrativnim procesima. Proaktivan lobistiki nastup u predpristupnoj fazi ima snagu potencijalnog katalizatora transformacije i artikulacije sinergijskog nastupa kreatora politike na nacionalnom nivou. Ovo je proctor u kojem se omoguava institucionalizacija lobiranja kao tekovina organizovane, legitimne demokratske prakse. Znaaj i potencijal sistematskog i startekog pristupa zastupanju interesa drave u predpsistupnoj fazi moe se animirati primerom Slovenije. Istraivanje meu slovenakim intesnim grupama u fazi priprema za pristupanje 28 pokazuje da evropsko umreavanje pomae interesnim grupama iz zemalja kandidata da uspostave: kontakte

[26]

Vidaek. I,Lobiranje i kanali uticaja interesnih skupina u proirenoj EU: mogunosti i izazovi za Hrvatsku, Institut za meunarodne odnose, Zagreb, (2006): 95-96. [27] Vidaek I., 99. [28] Fink-Hafner, D.,.Organised Interests in the Plicy-Making Process in Slovenia.Journal of European Public Policy, no.5 (2),(1998):285302.

199

XII INTERNATIONAL SYMPOSIUM SIMORG 2010sa evropskim slubenicima,intezivnije ue o evropskim problemima, unaprede stepen politike kulture, dublje spoznaju procedure donoenja odluka i razviju vetine reavanja konflikata. Iskustva su dragocena iz sledeih razloga: jaanja tradicije demokratske politike kulture u zemljama koje su jo uvek u procesu konsolidacije i zbog uenja i prilagoavanja politikoj kulturi na nivou nadnacionalnog sistema EU. Praktino, predstavlja kanal za uvoz znanja, novog naina razmiljanja, ekspertske pomoi, besplatnih informacija i analiza ekspertskih studija EU i drave kandidata. Uticaje eropskog umreavanja vaan je za jaanje kapaciteta interesnih grupa u fazi utvrivanja slubenih 29 odnosa vlada i parlamenata. Istraivanje meu slovenakim interesnim grupama pokazuje da prekogranina saradanja i povezivanje evropskih organizacija civilnog drutva postaje vrlo vaan subjekat evropeizacije strutura, procesa i sadraja politikog odluivanjau dravi kandidatu za lanstvo u EU u irem kontekstu prilagoavanja odluivanju na vie nivoa i uvoenju evropskih standard u specifina podruja.

5. ZAKLJUAKKomunikacijske forme organizovane, strateki voene i projektno realizovane kampanje sistemskog zastupanja interesa, (lobiranja) organizacije, bili koje forme (korporacija, nevladina ili neproftna organizacija, dravna isntitucija ili sama drava), predstavljaju znaajan izvor potencijalnog uticaja u savremenoj demokratskoj i trinoj praksi. Bilo da se realizuje u formi povremenenih institucionalnih ili ekspertskih rasprava, debata, okruglih stolova, pojedinanih sastanaka sa zvaninicima ili predstavnicima institucija koje su objekti lobiranja, ili se organizuje stalna predstavnika struktura, ne sme se zanemariti da je potencijal uticaja znaajan za ukupni kredibilitiet same institucije koja relizuje lobistiku operaciju. Strukturna slojevitost i politiki okviri (policy frame), kao i raznolikost procedura u postavljanju tema na raspravu i odluivanje o njima, predstavljaju izazov, ali i potencijal za ostvarivanje sopstevnih interesa. Prepoznavanje odluioca, potrebe u informacijama i ekspertizama, tehnika i ogranienost u ljudstvu, kao i potencijalna birokratizacija procedura, mogu se kanalisati prema determinisanim interesima organizacije. Analiza ciljeva, ogranienja i struktura, prua adekvatni okvir i polaznu osnovu za dimenzionisanje strategija odnosa sa javnou, ija instrumentalizacija, ostvaruje potrebnu komunikaciju sa ciljnom grupom (odluiocem, zakonodavcem). Posebno je od znaaja da institucije drava u predpristupnoj fazi, spozanju potencijal usmerenog komuniciranja, na svim nivoima, radi ostvarivanja podrke opte javnosti u samoj dravi. Preduslov da se utie na bilo koji aspekt i da se i funkcije objekta lobiraja tuih interesa, pree u fazu subjekta zastupanja sopstevnih interesa, prepostavlja da se proces razume, projektuje, da se zauzme proaktivna i komunikacijski ofanzivan stav. Pre svega, potrebno je obezbednti organizovano i sistematizovano prisustvo u institucijama, odnosno u realizovanim postojeim mogunostima kontakata. Ovakav pristup, zahteva unapreenja optih i posebnih kompetencija, na svim strukturama organizacije koja tei da aktivno doprinese realizaciji sopstevnih interesa. Takoe, neophodno je istai potrebu definisanja interesa organizacije i realizaciju stratekog i usmerenog planiranja komunikacijskih formi lobistike operacije.

6. LITERATURA[1] Anastasiadis, S.,.Understanding corporate lobbying on its own terms, International Centre for Corporate Social Responsibility, Nottingham University Business School, Nottingham University, (2006). [2] Andrews, L. The relationship of political marketing to political lobbying: Anexamination of the Devonport campaign for the Trident refitting contract European Journal of Marketing, no. 30, (1996):76-99. [3] Bouwen, P., Corporate Lobbying in The EU: Towords a Theory of Access, Europe University Institute, Florance, (2001). [4] Charrard K. Lobbyng in the EU, Westflische Wilhems-Universitt Mnster,(2005), [dostupno na (hhtp//nez.uni-muenster.de)]. [5] European Commission.Green paper: European transparency initiative, Vol.COM(2006)194/4 Final: Commission of the European Communities. 2006.[29]

Opirnije; Grabbe, H., 2001. How Does Europeanisation Afect CEE Governance? Conditionality, Diffusion and Diversity. Journal of European Public Policy, 8 (6), 1013-1031.

200

XII INTERNATIONAL SYMPOSIUM SIMORG 2010[6] Filipovi, V., Kosti, M., Prohaska, S., Odnosi s javnou (Beograd: FON,2003). [7] Fink-Hafner, D.,. Promotion of Slovenian Interests in the European Interest Group Arena , Journal of International Relations, no. 1-2 (4), (1994): 217-233. [8] Fink-Hafner, D.,.Organised Interests in the Policy-Making Process in Slovenia.Journal of European Public Policy, no.5 (2),(1998):285-302. [9] Grabbe, H., 2001. How Does Europeanisation Afect CEE Governance? Conditionality, Diffusion and Diversity. Journal of European Public Policy, 8 (6), 1013-1031. [10] Greenwood, J.Representing interests in the European Union, London, Macmillan, (1997). [11] Greenwood, J.Interest representation in the European Union,Basingstoke,Palgrave Macmillan, (2003). [12] Hansen, W. L., & Mitchell, N. J.. Disaggregating and explaining corporate political activity: Domestic and foreign corporations in national politics. American Political Review, 94(4)(2000): 893. [13] Hillman, A. J., & Hitt, M. A..Corporate political strategy formulation: Amodel of approach, participation, and strategy decisions,Academy of Management Review, no.24, (1999): 825-842. [14] Hojnacki, M., & Kimball, D. C. Organized interests and the decision of whomto lobby in Congress,American Political Science Review, no.92, (1998): 775-790. [15] Koeppl, P. "The acceptance, relevance and dominance of lobbying the EU Commission -A first-time survey of the EU Commission's civil servants.", Journal of Public Affairs vol. 1(N. 1) (2001). [16] Levine, S., White, P.E., Exchange as a Conceptual Framework for the Stady of Interorganizational Relation ship,Administartive Science Quartely,no.5, (1961): 583-601. [17] Mazey, S. and Richardson, J. Environmental groups and the EC: Challenges and Opportunities, in: Jordan, A., Ed. Environmental Policy in the European Union. Actors, Institutions and Processes,London, Earthscan,(2002):141-156. [18] McWilliams, A., Van Fleet, D. D., & Cory, K. D. Raising rivals costs throughpolitical strategy: Anextension of resource-based theory,Journal ofManagement Studies,no.39, (2002): 707-723. [19] Nomberg E., Stubb A. The European Union: How Does it Work? Oxford: Oxford University Press, (2005). [20] Perez-Solrzano Borragan, N., The impact of the EU Membership on Interest Politics in Central and Eastern Europe (online),(2002). [dostupno na : (www.exeter.ac.uk.)]. [21] Pfeffer, J., Salancik, G.,R.,. The External Control of Organizations, A Resource Dependence Perspective,New York; London: Harper and Row Publishers, (1978). [22] Vidaek. I,Lobiranje i kanali uticaja interesnih skupina u proirenoj EU: mogunosti i izazovi za Hrvatsku, Institut za meunarodne odnose, Zagreb, (2006). [23] Warleigh, A. and Fairbrass, J., (Eds.) Influence and Interests in the European Union: The New Politics of Persuasion and Advocacy,London, Europa Publications, (2002).

201