KKlimalimatski tski modifikatorimodifikatori

SolarnaSolarna klimaklima je ona klima koja bi bila zastupljena na povrje ona klima koja bi bila zastupljena na površini Zemlje šini Zemlje ukoliko bi zemljina površina bila homogena, glatka i bez atmosfere. ukoliko bi zemljina površina bila homogena, glatka i bez atmosfere. Količina primljene toplote zavisila bi samo od intenziteta sunčevog Količina primljene toplote zavisila bi samo od intenziteta sunčevog zračenja, visine sunca i dužine danazračenja, visine sunca i dužine dana

ssolarna klimaolarna klima + modifikatori = realna (fizička) klima + modifikatori = realna (fizička) klima

KKlimalimatski modifikatoritski modifikatori

KKlimalimatski modifikatoritski modifikatori

Prema veličini uticaja klimatski modifikatori se dele na:Prema veličini uticaja klimatski modifikatori se dele na:

modifikatore prvog redamodifikatore prvog reda nejednaka raspodela kopna i moranejednaka raspodela kopna i mora veličina i oblik kontinenata i razudjenost obalaveličina i oblik kontinenata i razudjenost obala prisustvo toplih i hladnih morskih i okeanskih strujaprisustvo toplih i hladnih morskih i okeanskih struja

modifikatore drugog redamodifikatore drugog reda visina i pravac pružanja planinskih lanacavisina i pravac pružanja planinskih lanaca reljef zemljišta uključujući ekspozicijureljef zemljišta uključujući ekspoziciju

modifikatore trećeg redamodifikatore trećeg reda vegetacija (šume)vegetacija (šume) jezerajezera snežni pokrivačsnežni pokrivač

KKlimalimatski modifikatoritski modifikatori

Modifikatori prvog redaModifikatori prvog reda

Uticaj kopna i mora na klimuUticaj kopna i mora na klimu

Vazduh iznad kopna će popodne, leti imati mnogo višu Vazduh iznad kopna će popodne, leti imati mnogo višu temperaturu nego vazduh iznad moratemperaturu nego vazduh iznad mora

Vazduh iznad kopna će noću, zimi imati mnogo nižu Vazduh iznad kopna će noću, zimi imati mnogo nižu temperaturu nego vazduh iznad moratemperaturu nego vazduh iznad mora

Prisustvo kopna povećava amplitudu dnevnog i godišnjeg Prisustvo kopna povećava amplitudu dnevnog i godišnjeg kolebanja temperature vazduhakolebanja temperature vazduha

Prisustvo kopna i mora najviše utiče na temperaturu vazduha i Prisustvo kopna i mora najviše utiče na temperaturu vazduha i količinu padavina.količinu padavina.

Hebridi (57Hebridi (57oo 32 32‘ s.‘ s.š.; 7š.; 7oo 42 42‘ ‘ zz..dd..; 50 m n.v.), Kirensk (57; 50 m n.v.), Kirensk (57oo 47 47‘ ‘ s.s.š.; 108š.; 108oo 7 7‘ ‘ zz..dd..; 263 m n.v.); 263 m n.v.)

I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII God.

Amplituda

Hebridi

5.4 5.2 5.0 6.7 8.9 11.2

12.6 12.8 11.9 9.3 7.1 6.2 8.6 7.8

Kirensk

-27.3 -22.4 -13.0

-2.2

6.9 15.1

18.7 15.6 7.0 -2.8 -15.7

-21.6

-3.8 46.0

KKlimalimatski modifikatoritski modifikatori

Modifikatori prvog redaModifikatori prvog reda

Uticaj kopna i mora na klimuUticaj kopna i mora na klimu

padavinski režim predstavlja raspodelu padavina u toku padavinski režim predstavlja raspodelu padavina u toku godinegodine

za kontinentalni padavinski režim je karakteristično da se za kontinentalni padavinski režim je karakteristično da se maksimum padavina javlja leti, a minimum zimi. Kod maksimum padavina javlja leti, a minimum zimi. Kod maritimnog je ova raspodela obrnutamaritimnog je ova raspodela obrnuta

KKlimalimatski modifikatoritski modifikatori

Modifikatori prvog redaModifikatori prvog reda

Uticaj okeanskih struja na klimuUticaj okeanskih struja na klimu

Stalni vetrovi obrazuju okeanske struje koje imaju isti pravac kao vetroviStalni vetrovi obrazuju okeanske struje koje imaju isti pravac kao vetrovi Na svom putu nailaze na kontinente i menjaju pravac (npr. Ekvatorijalna Na svom putu nailaze na kontinente i menjaju pravac (npr. Ekvatorijalna

struja se deli na Golfsku i Brazilsku)struja se deli na Golfsku i Brazilsku) Tople struje na obalama izazivaju povećanje relativne vlažnosti vazduha, Tople struje na obalama izazivaju povećanje relativne vlažnosti vazduha,

oblačnosti i količine padavina.oblačnosti i količine padavina. Topla Golfska struja dolazi od obala severozapadne Evrope.Topla Golfska struja dolazi od obala severozapadne Evrope. Na atlantskim obalama Francuske uspevaju kamelije, bambusi i smokve; Na atlantskim obalama Francuske uspevaju kamelije, bambusi i smokve;

uz obale Norveške ima višanja, jabuka i žita sve do 65uz obale Norveške ima višanja, jabuka i žita sve do 65oo s.š. i ječma do 70 s.š. i ječma do 70oo s.š. s.š.

Prisustvo vodenih basena najviše utiče na temperaturu vazduhaPrisustvo vodenih basena najviše utiče na temperaturu vazduha

KKlimalimatski modifikatoritski modifikatori

Modifikatori drugog redaModifikatori drugog reda

Uticaj planina na klimuUticaj planina na klimu

štite određene oblasti od vetrova – lokalno (Alpi i Kavkaz) i globalno štite određene oblasti od vetrova – lokalno (Alpi i Kavkaz) i globalno (sprečavaju ili modifikuju opštu cirkulaciju atmosfere stvarajući centre (sprečavaju ili modifikuju opštu cirkulaciju atmosfere stvarajući centre hladnoće)hladnoće)

uzroci su stvaranja vazdušnih strujanjauzroci su stvaranja vazdušnih strujanja formiraju klimu mesta na kome se nalazeformiraju klimu mesta na kome se nalaze

Intenzitet direktnog sunčevog zračenja raste sa porastom nadmorske Intenzitet direktnog sunčevog zračenja raste sa porastom nadmorske visine, intenzitet difuznog zračenja se smanjuje, a intenzitet zemljinog visine, intenzitet difuznog zračenja se smanjuje, a intenzitet zemljinog izračivanja raste sa porastom nadmorske visine.izračivanja raste sa porastom nadmorske visine.

Temperatura vazduha opada sa porastom nadmorske visine. Vertikalni Temperatura vazduha opada sa porastom nadmorske visine. Vertikalni temperaturni gradijent je manji nego u ravničarskim predelima temperaturni gradijent je manji nego u ravničarskim predelima

Količina padavina raste sa porastom nadmorske visine do određene Količina padavina raste sa porastom nadmorske visine do određene visine, a zatim opadavisine, a zatim opada

Intenzitet isparavanja raste sa porastom nadmorske visineIntenzitet isparavanja raste sa porastom nadmorske visine U godišnjem hodu relativna vlažnost vazduha u planinskim predelima U godišnjem hodu relativna vlažnost vazduha u planinskim predelima

ima maksimum leti, a minimum zimi za razliku od ovog hoda u ima maksimum leti, a minimum zimi za razliku od ovog hoda u ravničarskim predelimaravničarskim predelima

KKllasifikacija asifikacija klimeklime

Klasifikacija klime po temperaturnim zonama:Klasifikacija klime po temperaturnim zonama: tropska zona (bez zima), tropska zona (bez zima),

polarna zona (bez leta), polarna zona (bez leta),

prelazna zona (jedno doba toplo ili žarko, a drugo hladno ili prelazna zona (jedno doba toplo ili žarko, a drugo hladno ili studeno)..studeno)..

KKllasifikacija klimeasifikacija klime

Kepenova klasifikacija –Kepenova klasifikacija – A - tropska kišna klima (bez hladnog dela) - (f,s,w)A - tropska kišna klima (bez hladnog dela) - (f,s,w)

B - suva klima (isparavanje veće od padavina) - S i W B - suva klima (isparavanje veće od padavina) - S i W

C - umereno-topla kišna klima (sa umerenom zimom) - (f,s,w)C - umereno-topla kišna klima (sa umerenom zimom) - (f,s,w)

D - hladna snežno-šumska klima (sa oštrim zimama) - (f,s,w)D - hladna snežno-šumska klima (sa oštrim zimama) - (f,s,w)

E - polarna (ledena) klima (bez toplog doba) - T i F E - polarna (ledena) klima (bez toplog doba) - T i F

Pojava kišnog perioda: f - odsustvo sušnog perioda, s - suvi Pojava kišnog perioda: f - odsustvo sušnog perioda, s - suvi period u leto, w - suvi period u zimu (sva tri tipa se javljaju u C period u leto, w - suvi period u zimu (sva tri tipa se javljaju u C tipu, dok se veoma retko javlja u A i D tipu); tipu, dok se veoma retko javlja u A i D tipu);

Stepen suvoće - S i W stepen: BS - stepska (semiaridna) klima Stepen suvoće - S i W stepen: BS - stepska (semiaridna) klima i BW - pustinjska (aridna) klima; i BW - pustinjska (aridna) klima;

Stepen hladnoće - T i F: ET - tundra vegetacija i EF - večiti Stepen hladnoće - T i F: ET - tundra vegetacija i EF - večiti led. Dakle, ukupno ima 2(A) + 2(B) + (C) + 2(D) + 2(E) = 11 led. Dakle, ukupno ima 2(A) + 2(B) + (C) + 2(D) + 2(E) = 11 klimatskih tipova.klimatskih tipova.

KKllasifikacija klimeasifikacija klime

KKllasifikacija klimeasifikacija klime

Poredak simbola uklimatološkoj formuli

KLIMAT PODTIP

Prvi simbol(velika štampana slova)

Treći simbol(mala pisana slova)

Simbol C D a b c d

Temperaturni podatakkoji se koristi priklasifikaciji klime

Umerenotopli - kišni

Umereno-hladni(borealni) vlažni(snežno-šumski)

Veomatoploleto

Toploleto

Svežekratkoleto

Veomahladnazima

Srednja temperatura najhladnijeg meseca

>-3oC<+18oC

<-3oC -38oC <-38oC

Srednja temperatura najtoplijeg meseca

10oC >22oC >10oC<22oC

Period sa temperaturom10 oC

više od4 meseca

1 do 4meseca

Tabela 15.2 Tabela za korišćenje podataka o srednjoj temperaturi vazduha pri klasifikaciji klime po Kepenu (C i D tip).

KKllasifikacija klimeasifikacija klime

s w f

Suvo leto, minimumpadavina u leto

Hmin

Suva zima, minimumpadavina u zimu

Hzmin

Bez sušnog doba,ravnomerna raspodela

padavina

3HminHz

max

(Hmin30 mm)

10HzminH

max Hmin veći nego

Hmax za w I s

Tabela 15.1 Tabela za korišćenje podataka o srednjim količinama padavina (drugi osnovni simbol u klimatološkoj formuli - malo pisano slovo)

KKllasifikacija klimeasifikacija klime

s

w

Prvi …Drugi …

Treći …

Četvrti …

Peti …

Simbol Značenje simbola Oznaka Značenje dodatnih oznaka

s'' pored letnjeg minimuma padavina javlja se i sekundarni minimum u rano proleće

x maksimalna visina padavina u proleće ili rano leto (mart do juna)

vedro pozno leto

w'' kišni period u leto podeljen u dva maksimuma

x'' sekundarni maksimum padavina u jesen (može biti veći od primarnog)

mešanje uticaja kontinenta i mora (prelaz od maritimne ka kontinentalnoj klimi)

(x) veoma slabo izražen sekundarni maksimum padavina u proleće

fs ravnomerno raspodeljene padavine sa najmanjom količinom u letnjim mesecima

fw'' ravnomerna raspodela padavina sa dva maksimuma i suvljom zimom od leta

fw najrasprostranjeniji podtipovi ??

Tabela 15.4 Klimatski podtipovi tipova C i D po Kepenovoj klasifikaciji klime (poredak simbola)