jugoslovensko dru{tvo termi~ara i dru{tvo termi~ara srbije...

Kosta D. Magli}Nau~ni savetnik u penziji

Laboratorija za termotehniku i energetiku,Institut za nuklearne nauke „Vin~a”, Univerzitet u Beogradu, Beograd, Srbija

Jugoslovensko dru{tvo termi~arai Dru{tvo termi~ara Srbije 1962‡2009.Pregledni radUDC: 621(048.8)

Zasluga za nastanak ovog istorijata Jugoslovenskog dru{tva termi~ara i Dru{-tva termi~ara Srbije pripada u prvom redu kolegi Milanu-Mi{i Radovanovi}upredsedniku DT Srbije. Wegove usrdne molbe i prijateqsko insistirawe tokomposledwih nekoliko godina u~inili su da pre godinu dana pisana verzija dobijenaslov „kona~ne” mada je u toku proteklih 12 meseci iza{lo jo{ niz poboq{anihodnosno potpunijih verzija koje su sve nosile ovaj atribut, jedino su bile dopuwa-vane i datumom svog {tampawa, da bi se razlikovale jedna od druge. Sada, po{to sutekst posledwih verzija pro~itali jo{ ìvi aktivisti iz drugih republika JDTiz doba velike Jugoslavije i dali svoju punu saglasnost napisanom o tom dobu,odlu~ili smo da pored izlagawa jedne ranije na sajtu DTS, ova posledwa verzija budeizloèna {to {irem krugu termi~ara putem na{e „Termotehnike”.Napomiwemo da je ova verzija jo{ uvek ìve}i tekst podloàn dopunama i isprav-kama i bi}emo zahvalni za sve dopune, pogotovu one koje se odnose na skupove odrànezakqu~no sa Osmim simpozijumom JDT odrànim 1990. godine u Neumu. Namera je da seu 2012. godini, u vreme obeleàvawa 50-godina od osnivawa JDT objavi u na{oj publi-cistici i definitivna verzija ovog istorijata, dopuwena novim podacima i ilus-trovana fotografijama koje o~ekujemo da u me|uvremenu primimo.Ja sam li~no bio u toku svih de{avawa od osnivawa JDT 1962. do wegovog odlaska uMakedoniju posle Bledskog simpozijuma 1981. godine. Taj deo istorijata se oslawana moja se}awa i dokumentaciju koja postoji. Za aktivnosti koje su se odvijale posle tog vremena kad je bila ukinuta funkcija generalnog sekretara JDT i kada sam pored redovnog posla bio u potpunosti angaòvan na realizovawu me|unarodnog programaKompendijuma o termofizi~kim osobinama ~vrstih materijala, pomogli su komen-tari kolege Vojina Grkovi}a za pe riod dok je rukovodstvo Dru{tva bilo u NovomSadu, kao i dopune kolege Gorana Jankesa za pe riod pri kraju istog i kasnije u vezirada Sekcije za industrijsku energetiku. Kolega Sim eon Oka je pomogao sa iscrpnimpodacima o akciji regionalnog okupqawa oko fluidizacije i {ire u periodu1996‡2005. koju su vodili on i kolega Qubomir Jovanovi}, kao i podacima o ~asopisi-ma „Termotehnika”i „Ther mal Sci ence” i wihovom trajawu. U delu koji se odnosi naaktivnosti i rezultate naslednice JDT posle vra}awa organizacije u Beograd os-lawao sam se na izve{taj predsednika Dru{tva za Godi{wu skup{tinu 31. januara2008. godine, kao i dopune potpredsednika DTS Gorana Jankesa. Osnovu za zakqu~nideo istorijata predstavqao je tekst kolege Qubomira Jovanovi}a pisan u vremepre wegovog preranog odlaska.

Kqu~ne re~i: Jugoslovensko dru{tvo termi~ara, Dru{tvo termi~ara Srbije,istorijat, aktivnosti

K. D. Magli}: Jugoslovensko dru{tvo termi~ara i Dru{tvo termi~ara Srbije 1962‡2009.TERMOTEHNIKA, 2010, XXXVI, 2-3, 181–214

181

Elektronska adresa autora: [email protected]

Uvod

Profesionalno udruèwe ma{inskih i elektrotehni~kih inèwera ~ije

su osnovna profesionalna orijentacija i delatnost imale veze sa toplotnim proce-

sima i ma{inama osnovano je pod imenom Dru{tva termi~ara Jugoslavije 1962.

godine i Dru{tvo pod istim imenom je trajalo do 2003. godine. Iako je na godi{woj

skup{tini 1970. godine bilo prihva}eno da JDT u su{tini predstavqa savez re-

publi~kih dru{tava termi~ara, zajedni~ko ime je zadràno i daqe. Organizovani

termi~ari u Srbiji nastavili su da funkcioni{u pod istim nazivom i posle raspada

zajedni~ke dràve, da bi se tek 2003. godine naziv promenio statutarnom odlukom u

Dru{tvo termi~ara Srbije i Crne Gore. Prate}i politi~ke promene u regionu

Dru{tvo je na skup{tini odrànoj 31. januara 2008. u Beogradu postalo Dru{tvo

termi~ara Srbije. U vreme pisawa ovog pregleda nismo raspolagali podacima o

organizovanom delovawu termi~ara u drugim dràvama nastalim na tlu biv{e Jugo-

slavije.

Te{ko je gotovo pola veka posle wegovog osnivawa sa istom detaqnosti

prikazati sve manifestacije i rezultate delovawa Dru{tva. Odatle je mogu}e da }e

biti vidqive razlike u prikazivawu perioda od nastanka JDT kroz doba koje se

poklapa sa napredovawem Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije, pe-

rioda opadawa zajedni~ke dràve SFRJ odnosno krize pod dejstvom iscrpquju}ih

sankcija i bombardovawa, i perioda koji je nastupio po svo|ewu dràve na Srbiju i

Crnu Goru pod naslovom SRJ i SCG, do kona~no Republike Srbije.

Za prvi pe riod stabilne dràve, od 1962. do 1985. godine ima dosta pouzdanih

podataka. Pe riod od 1990. do 2003. godine bio je izuzetno teàk ne samo za JDT i wego-

ve ~lanove, ve} i za celokupno privredno i dru{tveno okruèwe u redukovanoj

dràvi. Dovoqno je navesti da je kao posledica agresije NATO Alijanse bombardo-

vawem i sistematskim uni{tavawem privrednih kapaciteta 1999. godine obim in-

dustrijske proizvodwe u Srbiji pao na svega 39% obima proizvodwe iz 1990. Zbog

toga je taj pe riod predstavqao i pe riod velikih te{ko}a i velikih isku{ewa, ne

samo za JDT u celini i sve wegove ~lanove, ve} i za celokupan narod i wegovu

ekonomiju. U tre}em periodu, posle 2003. godine do{lo je do obnove Dru{tva termi-

~ara koja se zasniva na aktivnostima u vi{e aktivnih centara u Srbiji: u Beogradu

Ma{inskog fakulteta i Termotehni~ke laboratorije u Institutu „Vin~a”, ma{in-

skih fakulteta u Ni{u, Kragujevcu i Kraqevu i Fakulteta tehni~kih nauka u Novom

Sadu. Za ovaj posledwi pe riod postoje sveì i najpotpuniji podaci, pa je prirodno da

}e svojim obimom u tom pogledu odudarati. Nit koja je odràvala svest o postojawu

organizovane termike od 1975. godine do dana{wih dana bila su dva stru~na ~asopisa

izdavana u Termotehni~koj laboratoriji Instituta „Vin~a”, „Termotehnika” i

„Ther mal Sci ence”, o kojima }e biti re~i kasnije.

U tekstu postoje nedoslednosti u navo|ewu naziva istraìva~ke labora-

torije za termotehniku u Institutu „Vin~a” koja i danas ima zna~ajno mesto u termi-

ci regiona. Wen prvi naziv je bio „Laboratorija za reaktorsku termotehniku i mate-

rijale”, a dana{wi je „Laboratorija za termotehniku i energetiku”. Po{to se naziv

tokom proteklih 50 godina mewao, ~esto je kori{}ena op{ta odrednica „Ter-


182

motehni~ka laboratorija u Vin~i” koja je sama po sebi razumqiva. Po{to ovaj isto-

rijski pregled obuhvata dug vremenski pe riod tako|e nije uniformno sprovedeno

navo|ewe zvawa pojedinih u~esnika u stvarawu i unapre|ewu Dru{tva. Obi~no su na-

vedena ona zvawa koja su imali u vreme na koje se odnosi wihov navedeni doprinos,

mada je tokom perioda svog ìvota i rada ve}ina wih postizala najvi{a zvawa u is-

traìvawu i u visoko{kolskoj nastavi.

Osnivawe Jugoslovenskog dru{tva termi~ara

Ideja o formirawu dru{tva termi~ara nastala je u Laboratoriji za reak-

torsku termotehniku Instituta „Vin~a”, u prvom redu akcijom wenog mladog i

ambicioznog na~elnika Miodraga Novakovi}a posle wegovog povratka sa doktor-

skih studija u Londonu 1960. godine. Osnovni ciq je bio uspostavqawe veza izme|u is-

traìva~kih i obrazovnih ustanova u zemqi i afirmisawe oblasti prenosa toplote

i mase.

Odmah po preuzimawu funkcije rukovodioca Laboratorije, Miodrag Nova-

kovi} je okupio inicijativnu grupu za formirawe strukovne organizacije termi~a-

ra, koju su ~inili ugledni profesori termodinamike i stru~waci iz termoenerge-

tike i termotehnike iz predratnog i posleratnog perioda: Fran Bo{wakovi} iz

Zagreba, Mi lan Vili~i} iz Rijeke, Du{an Veli~kovi} i Dragomir Mali} iz

Beograda, Zoran Rant i Karel Kranc iz Qubqane, Er nest Fi{er iz Novog Sada,

Haralampije Fukara iz Skopqa i Teodor Gregori} iz Sarajeva. Oslawaju}i se na

navedene profesore Ma{inskog i Tehnolo{ko-metalur{kog fakulteta u Beogra-

du, na grupu mladih ma{inskih inèwera i inèwera tehni~ke fizike u svojoj Ter-

motehni~koj laboratoriji u Institutu „Vin~a”, kao i na postoje}i kadar stru~waka

u zemqi, u elektroprivredi u prvom redu, u kasnu jesen 1962. godine Miodrag

Novakovi} je sazvao osniva~ku skup{tinu koja je odràna u Domu sindikata u Beo-

gradu. Na skup{tini je osnovano Jugoslovensko dru{tvo termi~ara, donesen je

Statut, izabrano rukovodstvo i definisani su glavni pravci rada, me|u kojima je na

prvom mestu bila odluka o {to skorijem odràvawu simpozijuma termi~ara Jugosla-

vije. Za prvog predsednika Dru{tva izabran je profesor Ma{inskog fakulteta u

Beogradu Du{an Veli~kovi}, a za generalnog sekretara Miodrag Novakovi}.

Jugoslovensko dru{tvo termi~ara do 1990. i osnivawe ICHMT

Prvi Simpozijum termi~ara Jugoslavije je pripremqen u Vin~inoj termo-

tehni~koj laboratoriji. Organizacioni odbor su ~inili D. Veli~kovi} sa Ma{in-

skog fakulteta, predsednik JDT i iz „Vin~e” M. Novakovi}, generalni sekretar JDT,

B. Dokmanovi}, zamenik generalnog sekretara JDT, N. Afgan, ~lan IO JDT i Z.

Zari}, sekretar republi~kog odbora DTS, kao i Q. Novakovi} iz Rudarskog institu-

ta u Zemunu, ~lan IO JDT i RO DTS i V. Sinov~i} iz JNA, ~lan IO JDT. Taj skup je

odràn polovinom juna 1964. godine u Herceg Novom u „Nuklearcentru”, kongresnom

centru Savezne komisije za nuklearnu energiju (SKNE). Ukupno je saop{teno 54

rada, po sekcijama: Termodinamika i prenos toplote (19), Termoenergetika (10),


183

Tehnika nuklearnih reaktora (15) i Aparati za termi~ka merewa (10), zakqu~eno sa

plenarnom diskusijom o op{tim problemima termike i odlukom da se naredna dva

simpozijuma odrè u naredne dve godine, u organizaciji termi~ara BiH i Hrvatske.

Ima se utisak da su brojnost radova iz Laboratorije za reaktorsku termotehniku u

Vin~i (20) i wihova aktuelnost i akcenat na eksperimentalnim istraìvawima

imali pozitivnog uticaja na istraìvawa u drugim republi~kim centrima (Saraje-

vo, Maribor ...) {to se o~itovalo kroz broj i tematike radova koji su objavqivani na

narednim doma}im i me|unarodnim skupovima (JDT, ICHMT ...).

U naredne dve godine usledili drugi i tre}i Simpozijum termi~ara. Drugi je

odràn juna 1965. u Sarajevu, u organizaciji Istraìva~ko razvojnog centra za ter-

motehniku i nuklearnu tehniku ‡ ITEN Energoinvesta i termi~ara BiH, a tre}i no-

vembra 1966. u Zagrebu, u organizaciji Strojarsko brodogra|evnog fakulteta u Zag-

rebu i termi~ara Hrvatske. Na godi{woj skup{tini odrànoj tokom tre}eg Simpo-

zijuma termi~ara 1966. godine, za predsednika JDT izabran je profesor Dragomir

Mali}, a za generalnog sekretara Predrag Anastasijevi} iz Instituta u Vin~i.

Miodrag Novakovi} je te godine otputovao u SAD da dve naredne godine provede kao

gostuju}i profesor univerziteta u Teksasu i Virxiniji, a na wegovo mesto rukovo-

dioca Vin~ine Termotehni~ke laboratorije je bio postavqen Predrag Anastasije-

vi}, koji se u me|uvremenu vratio u Institut sa poloàja u Saveznoj komisiji za

nuklearnu energiju (SKNE).

Po cikli~nom redosledu trebalo je da Vin~ina laboratorija opet organi-

zuje naredni jugoslovenski simpozijum JDT. Po{to je ova me|utim prirodom svog

posla morala da traì izlaz na me|unarodnu istraìva~ku scenu, predvo|ena

iskusnijom generacijom svojih saradnika koju su ~inili Zoran Zari}, Naim Afgan i

Predrag Anastasijevi} i uz svesrdnu pomo} profesora Veli~kovi}a i Mali}a,

biv{eg i tada{weg predsednika JDT, u Vin~i su povedene pripreme za organizovawe

prvog me|unarodnog skupa JDT. Taj skup pod naslovom letwe {kole iz oblasti pre-

nosa toplote i mase „Prenos toplote i mase u turbulentnim grani~nim slojevima”

odràn je u jesen 1968. tako|e u Nuklearcentru u Herceg Novom. Pokazalo se da je ovaj

skup koji je u jeku hladnog rata okupio vrsne nau~nike iz obe sfere bio pravi potez i

po`weo je veliki uspeh. Sa wega je potekla inicijativa za stvarawe foruma koji }e

nastaviti da organizuje nau~ne i stru~ne skupove na politi~ki neutralnoj terito-

riji kakva je tada bila SFR Jugoslavija. Osniva~ je bilo Jugoslovensko dru{tvo

termi~ara, a seriji je dat naslov Me|unarodni centar za prenos toplote i mase

(ICHMT). U prilogu I dat je faksimil zapisnika sa osniva~kog sastanka ICHMT koji

je sa~inio profesor Veli~kovi}. Jugoslovenskom dru{tvu termi~ara su se odmah

potom kao suosniva~i prikqu~ili Dru{tvo termi~ara Francuske i strukovna udru-

èwa ma{inskih i hemijskih inèwera SAD, ASME i AIChE, da bi inicijativa

veoma brzo bila podràna od strukovnih nacionalnih i nadnacionalnih organiza-

cija termi~ara u svim razvijenim zemqama i regijama sveta. ICHMT je ve} naredne go-

dine zvani~no formiran sa svojom Generalnom sku{tinom, Upravnim odborom i

Nau~nim ve}em, forumima najreprezentativnijeg me|unarodnog sastava. Profesor

Veli~kovi} je bio izabran za jednog od potpredsernika ICHMT, a Zoran Zari} i

Naim Afgan su bili postavqeni za generalnog, odnosno nau~nog sekretara Centra.


184

Teritorijalno, organizaciono i kadrovski ICHMT je bio lociran u Termotehni~koj

laboratoriji u Vin~i.

Ve} 1970. godine ICHMT i wegova delatnost su dobili pokroviteqstvo

UNESKO-a, za koga }e Centar kasnije obaviti i specifi~ne studijske zadatke.

Me|unarodni centar za prenos toplote i mase je otpo~eo sa odràvawem svo-

jih skupova ve} naredne 1969. godine i drào ih je u Jugoslaviji do 1992. godine. Sku-

povi su odràvani u Herceg Novom i Trogiru po tri godine, da bi se potom pre{lo u

Dubrovnik, gde su odràvani sve do odluke wegovog upravnog tela da se preseli iz

Jugoslavije. Centar je 1993. godine i organizaciono preseqen u Tursku gde i danas

deluje. Mada mi to tada nismo znali, to je bila najava budu}eg sleda doga|aja u regiji

zapadnog Balkana.

U toku perioda od preko 20 godina ukupno je odràno 48 me|unarodnih skupo-

va: devetnaest seminara, petnaest simpozijuma, pet letwih {kola, sedam kurseva i

dva foruma; letwe {kole po odabranoj uòj stru~noj tematici glavnog skupa pretho-

dile su nekima od prva dva tipa. Teme skupova su se mewale od godine do godine,

dovode}i svake godine novu grupu iz druge stru~ne i nau~ne podoblasti prenosa

toplote i mase, okupqenu i predvo|enu od strane vode}ih svetskih autoriteta. U

1975. i 1976. godini ICHMT je organizovao za UNESKO misije u Ju`noj Americi i

Centralnoj Africi, sa ciqem da se ispita potreba i mogu}nost obrazovawa re -

gionalnih centara za prenos toplote i mase; u prvoj Centar je prestavqao Z. Zari}, a

u drugoj K. Magli}.

Nesumwivo je da je Me|unarodni centar za prenos toplote i mase pred-

stavqao najzna~ajniji me|unarodni nau~ni fo rum koji je ikada, u toliko dugom peri-

odu i sa toliko me|unarodnog uticaja delovao na na{em prostoru. Zbornici radova

sa me|unarodnih skupova ICHMT u periodu 1968‡1992. navedeni u prilogu II pripa-

daju arhivskoj gra|i svetske nau~ne lit er a ture u oblasti prenosa toplote i mase.

Treba pri tome re}i da najve}u zaslugu za wegovo stvarawe, wegovu ugradwu u

UNESKO, kao i to {to je postao jedan od najzna~ajnijih me|unarodnih nau~nih i

stru~nih organizacija u svetu imaju profesori Zari} i Afgan, generalni i nau~ni

sekretar Centra. U pojedinim vremenskim periodima uspe{nom organizacionom

funkcionisawu Centra doprinos su davali tada mladi saradnici Vin~ine Termo-

tehni~ke laboratorije Predrag Kulunxi} (1969/72), Kosta Magli} (1972/77) i Jovica

Rizni} (posle 1977), obavqaju}i funkciju organizacionog sekretara Centra.

Za ~lanove JDT skupovi ICHMT su otvorili mogu}nost dobijawa najaktuel-

nijih stru~nih informacija „na ku}nom pragu”, bez neophodnosti putovawa na mate-

rijalno te{ko dostupne skupove u inostranstvu. Skupovi ICHMT su tako}e bili mes-

to za sretawa i izlagawa rezultata sopstvenog rada, kada su ti radovi bili na nivou

onih na me|unarodnoj sceni. Tako je jedno vreme odràvawe simpozijuma JDT bilo

potisnuto u drugi plan.

U me|uvremenu u zemqi su se odvijale transformacije koje su teìle ja~awu

samostalnosti republika. Za vreme odràvawa „Savetovawa o elektranama Jugo-

slovenske elektroprivrede” 1970. godine u Velewu, odràna je i skup{tina JDT, gde


185

je saglasno politi~kim prilikama usvojeno da se Jugoslovensko dru{tvo termi~ara

transformi{e u savez republi~kih dru{tava termi~ara. Odlu~eno je da se na mestu

predsednika JDT rotiraju predsednici republi~kih dru{tava, uz odràwe konti-

nuiteta akcija preko mesta generalnog sekretara koje nije podlegalo rotaciji. Za

prvog predsednika izabran je profesor Teodor Gregori}, direktor Istraìva~ko

razvojnog centra za termotehniku i nuklearnu tehniku ITEN preduze}a Energoin-

vest u Sarajevu, a na mesto generalnog sekretara Kosta Magli} iz Instituta

„Vin~a”, koji je u prethodnom periodu bio sekretar Upravnog odbora JDT.

Tokom narednih nekoliko godina Upravni odbor je nastavio odràvawe

redovnih sastanaka kruè}i po republi~kim centrima. Upravni odbor su ~inili

predsednici republi~kih dru{tava* i generalni sekretar JDT, a redovno su bili po-

zivani i u radu u~estvovali nau~ni sekretar ICHMT profesor Afgan, a kao veza sa

JUGEL-om, jedan od sekretara Elektroprivrede, inèweri Jovo Jawi} ili Boìdar

[irola, zavisno od toga u kojem delu zemqe je dràn sastanak. Upravni odbor je

razmatrao op{ta pitawa koja su nametale promene u zemqi i potrebu okretawa teku-

}im problemima u elektroprivredi i termoenergetici u velikim sistemima i pre-

duze}ima, a prof. Afgan je redovno podnosio izve{taje o planovima tela ICHMT za

teku}i pe riod, pri ~emu je dogovarano ukqu~ivawe istaknutih jugoslovenskih ter-

mi~ara u organizacione forume narednih skupova, kao i omogu}avawe u~e{}a {to

ve}eg broja doma}ih stru~waka preko sponzorstva od strane velikih doma}ih in-

dustrijskih sistema („\uro \akovi}”, Energoinvest ...).

Posle zastoja u aktivnostima JDT zbog fokusirawa pa`we Upravnog odbora

na teku}a doga|awa na me|unarodnom planu, odràvawe simpozijuma termi~ara Jugo-

slavije obnovqeno je 1975. godine. Nova serija je zapo~eta êtvrtim jugoslovenskim

simpozijumom termi~ara u organizaciji Dru{tva termi~ara Srbije, pod naslovom

„Savremeni problemi termike u Jugoslaviji”. Inicijativa i neposredna organi-

zacija su potekli iz Termotehni~ke laboratorije u Vin~i gde se nalazilo jezgro

termi~ara Srbije. U prethodnoj godini u okviru priprema za Simpozijum u Vin~i je

iniciran ~asopis „Termotehnika”**. Simpozijum kojem je predsedavao tada{wi

predsednik DTS-JDT Slavimir Markovi} iz Termotehni~ke laboratorije u Vin~i,

odràn je po~etkom maja 1975. na Ma{inskom fakultetu u Beogradu. Radovi su

grupisani u tri celine: oblast termoenergetike, kojoj su bila posve}ena dva uvodna

referata i trideset {est radova; oblast termotehni~kih aparata i procesne

tehnike, sa dva uvodna referata i petnaest radova; i oblast prenosa toplote i mase,

sa jednim uvodnim referatom i sedamnaest radova. [tampan je zbornik koji je ukqu-

~io pune tekstove pet uvodnih referata i kratke izvode pedeset osam radova. Ve}ina

prezentovanih radova {tampana je u nekoliko uzastopnih brojeva ~asopisa „Termo-

tehnika”.


186

* Predsednici republi~kih dru{tava termi~ara koji su u periodu od 1970‡1980. obavqalifunkciju predsednika JDT bili su profesori Teodor Gregori} iz DT Bosne i Hercegovine,Marko Majcen iz DT Hrvatske, Du{an Poqak iz DT Slovenije i Konstantin Dimitrov iz DTMakedonije

**O osnivawu ~asopisa i wegovom ure|ivawu bi}e vi{e re~i u posebnom delu gde }e se govoriti o publicistici u JDT

Na ovom simpozijumu su dodeqene po~asne plakete zaslu`nog ~lana JDT u

me|uvremenu preminulim uglednim termi~arima osniva~ima JDT, me|u kojima su bi-

li profesori i osniva~i JDT Du{an Veli~kovi}, Teodor Gregori}, Dragomir Ma-

li}, Fran Bo{wakovi}, \or|e Fi{er i Haralampije Fukara.

„Peti jugoslovenski simpozij termi~ara” realizovalo je Dru{tvo termi~a-

ra BiH i odràn je maja 1978. u hotelu „Bris tol” u Sarajevu. Centrala Dru{tva ter-

mi~ara BiH se nalazila u Centru za istraìvawa i razvoj u oblasti termotehnike i

nuklearne tehnike „ITEN” na Stupu kraj Sarajeva ~iji je osniva~ i prvi rukovo-

dilac bio profesor Gregori} i koji je pripadao mo}nom kombinatu BiH „Energoin -

vest”. Nau~no stru~ni savet je primqene radove podelio u tri celine: „Fenomeni”,

koji su ukqu~ili prenos toplote, sagorevawe, termofizi~ka svojstva i dr. (17 rado-

va); „Procesna tehnika i procesna oprema” (17 radova), i „Energetika i energetska

oprema” (22 rada). Sednice Simpozijuma su pratile ovaj redosled, s tim {to su

oblasti Procesna tehnika i Energetika dràli svoje sednice paralelno. Najve}i

doprinos uspehu ovog skupa dali su direktor ITEN-a Dragan Cvetkovi} i wegov po-

mo}nik Mladen Popovi}, kao i profesori Ma{inskog fakulteta u Sarajevu Zdrav-

ko Mirkovi} i Kemal Hawali}. Radovi sa Petog simpozijuma JDT {tampani su u

~asopisu „Termotehnika”.

Saglasno interesu za unapre|ewe metrolo{ke infrastrukture u termici u

zemqi, u okviru svojih me|unarodnih aktivnosti JDT je 1972. godine postavilo kan-

didaturu za organizovawe jedne iz serije Evropskih konferencija o termofizi~kim

osobinama materijala (ETPC), pa je ~etiri godine kasnije dobijen termin za organi-

zaciju 6. ETPC u 1978. godini. Uz me|unarodno pokroviteqstvo UNESKO-a i Savez-

nog zavoda za mere i dragocene metale SFRJ i podr{ku Saveta SIZ za nau~ne delat-

nosti SFRJ, Jugoslovenske komisije za UNESKO i Instituta u Vin~i, JDT je jula

1978. u Dubrovniku organizovalo {estu Evropsku konferenciju o termofizi~kim

osobinama materijala. U prilogu III nalazi se kopija cirkulara predsednika JDT

prof. Marka Majcena o organizovawu ovog skupa. Predsednik Organizacionog od-

bora i neposredni organizator ove konferencije bio je Kosta Magli}, koji je u

periodu 1976‡1978. bio i predsednik Me|unarodnog organizacionog komiteta te se-

rije me|unarodnih skupova. Na Konferenciji koja je trajala pet dana u okviru jeda-

naest sesija saop{teno je pedeset osam radova uz osamnaest pozvanih predavawa svet-

skih eksperata iz termofizike i metrologije tem per a ture, uz prisustvo do tada naj-

ve}eg broja u~esnika iz dvadeset dve zemqe. Me|unarodno recenzovani i prihva}eni

radovi sa ovog skupa objavqeni su u nekoliko uzastopnih brojeva ~asopisa „High Tem -

per a tures – High Pres sures” (Pion, Lon don), a tekstovi pozvanih predavawa iz met-

rologije tem per a ture su prevedeni i objavqeni u posebnom broju „Termotehnike”*.

Za vreme odvijawa ove ETPC bio je omogu}en paralelan rad Komisije za visoko-

temperaturne materijale Me|unarodne unije za ~istu i primewenu hemiju (IUPAC) i

u~e{}e nekih wenih ~lanova u svojstvu pozvanih predava~a Konferencije.

Na toj konferenciji je Me|unarodni organizacioni komitet ETPC doneo

odluku da se zapo~ne rad na prikupqawu i sistematizaciji saznawa u oblasti ekspe-


187

* Termotehnika, 3 (1978), 4

rimentalne termofizike nastalih u zlatno doba nauke ‡ izme|u ~etrdesetih i osam-

desetih godina ‡ pa je formirana tro~lana komisija u sastavu K. Magli} (Institut

za nuklearne nauke „Vin~a”), A. Cezairlijan (Nacionalni biro za standarde SAD u

Gejtersburgu) i V. E. Pelecki (Institut visokih temperatura AN SSSR u Moskvi).

Uz finansijsku podr{ku Zajedni~kog fonda za nau~nu i tehnolo{ku saradwu SFRJ i

SAD, 1992. godine je okon~an rad na ovom programu, rezultuju}i svetskim ref er ent-

nim delom, dvotomnom serijom „Com pen dium of Thermophysical Prop erty Mea sure ment

Meth ods” koju je izdao Ple num Press, Wujork i Lon don. Prvi tom „Sur vey of Mea sure -

ment Tech niques”, 789 stranica, je izdat 1984, a drugi „Reccomended Mea sure ment

Tech niques and Prac tices”, 643 stranice, osam godina kasnije. Seriji je doprinos dalo

29 vode}ih nau~nika iz oblasti termofizike, kao autori odnosno recenzenti pojedi-

nih poglavqa. Urednici oba toma serije, a tako|e i autori pojedinih poglavqa u

wima bili su K. Magli}, A. Cezairlijan i V. E. Pelecki.

[esti simpozijum JDT „[esti Jugoslovanski simpozij termikov” odràn je

krajem maja 1981. na Bledu u organizaciji Dru{tva termi~ara SR Slovenije sa

tematskim naslovom „Termotehnika i racionalizacija energije”. Pokroviteqi su

bili Fakulteta za strojni{tvo, Qubqana, Zdruène slovenske èlezarne i Inè-

nirski biro Elektroprojekt, Qubqana. Komisija za izbor radova je razvrstala 93 ra-

da u {est sekcija: Prenos i prenosnici toplote (23 rada); Nekonvecionalni izvori,

za{tita okoline (10 radova); Kori{}ewe i trans port energije (21 rad); Razno (9

radova); Proizvodwa energije i sagorevawe (21 rad) i Termofizi~ke osobine mate-

rijala, korozija i ostalo (9 radova). Predsedavao je profesor Du{an Poqak, tada{-

wi predsednik JDT, a odabrani radovi su {tampani u ~asopisu „Termotehnika”. S

obzirom na federalizaciju republi~kih dru{tava, sa ovim skupom je okon~ana

funkcija Generalnog sekretara JDT.

Sedmi simpozijum JDT je odràn tri godine kasnije na Ohridu (1984.), u

organizaciji Dru{tva termi~ara SR Makedonije. Predsedavao je profesor Konstan-

tin Dimitrov sa Ma{inskog fakulteta u Skopqu. Na ovom skupu su drugi put u

istoriji JDT dodeqene po~asne plakete zaslu`nog ~lana. Ovog puta su dodeqene

ìvim uglednim termi~arima, me|u kojima su bili Generalni sekretar i rotiraju}i

predsednici JDT u proteklom periodu.

Osmi simpozijum JDT odràn je 1990. godine u Neumu. Nekolicini danas ak-

tivnih termi~ara u se}awu je da je taj simpozijum odràn, ali se do sada niko ne se}a

koje republi~ko dru{tvo ga je organizovalo i ne raspolaè se sa~uvanim pisanim

podacima o wegovim u~esnicima. Verovatno je da }e se i ti podaci pojaviti kao re-

zultat stavqawa ovog teksta na sajt Dru{tva i objavqivawa u ovom broju ~asopisa

„Termotehnika”.

Time je zaokruèn ciklus od osam simpozijuma Jugoslovenskog dru{tva ter-

mi~ara odrànih u periodu izme|u 1962. i 1990. godine u SFR Jugoslaviji. U tom

periodu od dvadeset osam godina, posle prvog predsednika JDT akademika Du{ana

Veli~kovi}a predsednici su bili profesor Dragomir Mali} iz Beograda, nakon

~ega se ova funkcija rotirala i predsednici su bili profesori Teodor Gregori} iz

Sarajeva, Marko Majcen iz Zagreba, Du{an Poqak iz Qubqane i Konstantin Dimit-

rov iz Skopqa.


188

Jugoslovensko dru{tvo termi~ara u periodu 1990‡2003.

U narednom, nestabilnom periodu zemqe, termi~ari u Saveznoj Republici

Jugoslaviji su nastavili rad pod istim imenom dru{tva. Rukovo|ewe JDT je po prin-

cipu rotacije preseqeno u Novi Sad, gde su izme|u 1990. i 2003. godine funkciju pred-

sednika obavqali profesori Fakulteta tehni~kih nauka u Novom Sadu Vojin Grko-

vi}, Du{an Gvozdenac i \or|e Ba{i}. U toku tih 13 godina odràna su dva simpo-

zijuma JDT, dve skup{tine JDT i tri skupa iz problematike industrijske energetike

u suorganizaciji JDT sa fakultetima u Beogradu i Novom Sadu.

Deveti simpozijum JDT odràn je juna 1993. godine u Beogradu, sa naslovom

„Racionalna potro{wa energije i ekologija”. [tampan je samo zbornik izvoda. U

zborniku je objavqeno ukupno 106 izvoda radova od 140 autora.

U toku ovog Simpozijuma odràna je i Skup{tina JDT, na kojoj je za pred-

sednika JDT izabran profesor Vojin Grkovi} sa Fakulteta tehni~kih nauka u Novom

Sadu. Zvani~no sedi{te Dru{tva ostalo je u Beogradu gde je bilo registrovano 1962.

godine. Celokupna logisti~ka podr{ka JDT ostala je u Institutu za nuklearne

nauke „Vin~a”. Tako|e je doneta odluka da se pokrene me|unarodni ~asopis na en-

gleskom jeziku „Ther mal Sci ence”. O wegovom nastanku i napredovawu bi}e vi{e re~i

u daqem tekstu.

Na istoj sednici Skup{tine JDT na predlog profesora Gorana Jankesa sa

Ma{inskog fakulteta u Beogradu odlu~eno je da se formira Sekcija JDT za indus-

trijsku energetiku.

Deseti Simpozijum JDT odràn je juna 1997. godine na Zlatiboru kao

YU-TERM '97 pod naslovom „Pove}awe efikasnosti procesa i kvaliteta za{tite

ìvotne sredine u termoenergetici, termotehnici, hemijskom inèwerstvu i pro-

cesnoj tehnici”.

I u toku tog Simpozijuma odràna je redovna Skup{tina JDT, na kojoj je za

predsednika Dru{tva izabran profesor Du{an Gvozdenac sa Fakulteta tehni~kih

nauka u Novom Sadu. Potom je na mesto predsednika JDT-a do{ao je prof. dr \or|e

Ba{i}, tako|e sa Fakulteta tehni~kih nauka u Novom Sadu.

Sekcija za industrijsku energetiku je u suorganizaciji JDT sa Ma{inskim

fakultetom u Beogradu i Fakultetom tehni~kih nauka u Novom Sadu 1994. i 1996.

godine odràla dva uspe{na nau~no-stru~na skupa: „Industrijska energetika '94” i

„Industrijska energetika '96”.

Prvi skup „Industrijska energetika '94” odràn je u Beogradu, u centru

„Sava” juna 1994. godine. Skup je organizovan zajedno sa Ma{inskim fakultetom u

Beogradu, Fakultetom tehni~kih nauka u Novom Sadu, Termotehni~kom laborato-

rijom Instituta „Vin~a” i Sava Centrom. Pokroviteqi Skupa su bili Privredna

komora Jugoslavije i Savezno ministarstvo za privredu. Predsednik Organizacio-

nog odbora je bio profesor Jankes. [tampan je zbornik radova, a radovi izloèni na

poster sesiji {tampani su samo u izvodu. Na skupu je u osam sesija prikazan ukupno

osamdeset jedan rad (~etiri su bila iz inostranstva).

Tako|e je formirana sekcija za Termohidrauliku, koja je organizovala

simpozijum o termohidrauli~kim procesima u energetici pod naslovom „Termo-


189

hidraulika '94”. Predsednik organizacionog odbora ovog skupa bio je prof. Vladi -

mir Stevanovi}, a skup je odràn na Ma{inskom fakultetu u Beogradu i imao je oko

pedeset referata.

Slede}i skup „Industrijska energetika '96” odràn je septembra 1996.

godine u Herceg Novom, u hotelu „Plaà”. Skup su organizovali JDT, Ma{inski

fakultet u Beogradu, Fakultet tehni~kih nauka u Novom Sadu i Termotehni~ka

laboratorija Instituta „Vin~a” u zajednici sa Savezom energeti~ara Crne Gore i

Savezom energeti~ara Jugoslavije. Predsednik Organizacionog odbora je bio pro-

fesor Jankes. [tampan je zbornik radova, a radovi izloèni na poster sesiji {tam-

pani su samo u izvodu. Na skupu je prikazano 93 rada 184 autora (od toga 13 iz ino-

stranstva).

U istom periodu izolovanosti, ~lanovi Izvr{nog odbora Dru{tva termi-

~ara Sim eon Oka i Qubomir Jovanovi} iz Instituta „Vin~a” napravili su zna~ajan

prodor u svet i komunikacije sa kolegama u drugim zemqama. Uz pomo} kolega sa

Ma{inskog fakulteta i Tehnolo{ko-metalur{kog fakulteta u Beogradu i u sarad-

wi sa kolegama sa Ma{inskog fakulteta u Skopqu i Tehni~kog fakulteta u Bitoqu,

kao i prof. J. Hristovim sa Tehnolo{ko-metalur{kog fakulteta u Sofiji, organi-

zovan je septembra 1997. u Ohridu me|unarodni simpozijum o fluidizaciji „1st South

East Eu ro pean Simpozium on Fluidized Beds in En ergy Pro duc tion, Chem i cal and Pro cess

En gi neer ing and Ecol ogy”. U~estvovali su istraìva~i iz Jugoisto~ne Evrope i Turs-

ke sa 55 radova, a 8 pozvanih uvodnih predavawa odràli su nau~nici iz 5 razvijenih

zemaqa Evrope i Jugoslavije. U~esnici skupa saglasili su se, pa je u septembru nared-

ne 1998. godine u Vin~i potpisan sporazum o regionalnoj saradwi u oblasti istraì-

vawa i primene fluidizacije („Agree ment for Co-Op er a tion in the Field of Fluidized Bed

Con ver sion Ap plied to Ef fi cient and Clean En ergy Pro duc tion and Chem i cal En gi neer ing”).

U~estvovali su predstavnici 18 nau~nih institucija i fakulteta iz 6 zemaqa jugo-

isto~ne Evrope (Bugarska, Makedonija, Gr~ka, Rumunija, Republika Srpska i Srbi-

ja). Za predsednika Izvr{nog komiteta izabran je profesor S. Oka. Drugi simpo-

zijum u organizaciji zemaqa ovog Sporazuma odràn je odmah posle bombardovawa

septembra 1999. godine u Aran|elovcu. U~estvovao je veliki broj svetskih kot-

lovskih firmi sa prikazom svojih proizvodnih programa, uvodna predavawa su bila

iz [vedske, Finske, Rusije, Kanade i Nema~ke, kao i veliki broj radova iz zemaqa

potpisnica. Tre}i simpozijum je odràn septembra 2001 godine u Sinaji u Rumuniji, u

organizaciji rumunskih u~esnika. Na ~etvrtom Simpozijumu septembra 2003. godine

u Solunu promewen je naziv Sporazuma u „Agree ment for Co-Op er a tion with the Aim to

Re search, De velop and Im ple ment New En ergy Ef fi cient and Eco log i cally Ac cept able Tech -

nol o gies Ap plied to Energy Pro duc tion, Chem i cal and En vi ron men tal En gi neer ing of the

South-East Eu ro pean Coun tries”, a za novog predsednika Izvr{nog komiteta izabran je

prof. Emanuel Kakaras iz Gr~ke. Peti, i za sada posledwi simpozijum odràn je u or-

ganizaciji bugraskih kolega septembra 2005, godine u Sunny Beach Re sort-u Bugarskoj.

I pored zna~ajnog doprinosa okupqawu i saradwi istraìva~a iz regiona, obi~no po

50 radova na svakom simpozijumu i u~e{}a istaknutih uvodni~ara iz razvijenih

zemaqa, saradwa u okviru ovog Sporazuma je privremeno zamrznuta jer je preovladao

interes za {irom Evropskom saradwom.


190

Zna~ajan rezultat ove saradwe je {to je „Ther mal Sci ence” postao regionalni

~asopis, tako da posle 2003. u ure|ivawu aktivno u~estvuju ~lanovi regionalnog

ure|iva~kog odbora {to je doprinelo ugledu ~asopisa i prilivu zna~ajnog broja kva-

litetnih radova iz zemaqa Jugoisto~ne Evrope.

Dru{tvo termi~ara SCG i Dru{tvo termi~ara Srbije posle 2003. godine

Po~etkom 2003. godine sedi{te Dru{tva se vra}a u Beograd, gde je krajem

marta odràna Skup{tina pod nazivom Dru{tvo termi~ara Srbije i Crne Gore, ~i-

me su stvoreni uslovi za obnovu organizovanog rada termi~ara u zemqi. Podlogu je

predstavqalo postojawe kadra koji je bio oja~an naro~ito na fakultetima u Beo-

gradu, Ni{u, Novom Sadu, Kragujevcu i Kraqevu, neprekinuto postojawe doma}e

stru~ne periodike ‡ ~asopisa „Termotehnika” i „Ther mal Sci ence” i re{enost novo-

izabranog rukovodstva da Dru{tvu vrati funkciju i ugled i da ga stavi u slu`bu usa-

vr{avawa mla|eg kadra i potreba privrede zemqe. Na skup{tini je za predsednika

Dru{tva izabran profesor Mi lan Radovanovi}, a za zamenike predsednika dr

Predrag Stefanovi} i profesor Goran Jankes. Profesor Simoen Oka je izabran za

predsednika Nau~nog odbora, a profesor Dragoslava Stojiqkovi} za generalnog

sekretara Dru{tva.

Aktivnosti su usmerene na odràvawe nau~no-stru~nih skupova, nau~no-

-stru~nih tribina i izdavawe nau~nih i stru~nih ~asopisa. Uspostavqena bliska

saradwa sa Ministarstvom za nauku i za{titu ìvotne sredine i Ministarstvom za

rudarstvo i energetiku, Privrednom komorom Srbije i Agencijom za energetsku

efikasnost Republike Srbije poboq{ala je komunikaciju izme|u davaoca i ciqnih

korisnika istraìvawa u oblasti termike. Redovno referisawe rezultata rada

Agencije za energetsku efikasnost na teku}im skupovima doprinelo je trans par ent-

nosti funkcionisawa Agencije i uspe{nosti susreta onog {to istraìva~i nude i

{to je primewivo prema dana{wim potrebama privrede.

11. simpozijum termi~ara Srbije i Crne Gore odràn je oktobra 2003. godine

na Zlatiboru. Skup je odràn pod pokroviteqstvom Ministarstva za nauku i za{ti-

tu ìvotne sredine Republike Srbije. Predsednici Organizacionog i Nau~nog

odbora bili su profesori Jankes i Oka. Broj u~esnika iznosio je 115, od kojih je 9 bi-

lo izvan Srbije, a izloèno je ukupno 90 radova.

Septembra naredne 2004. godine u hotelu „Lepenski Vir” odràn je tre}i

skup Sekcije za industrijsku energetiku pod naslovom „Industrijska energetika

2004” koji je odràn pod pokroviteqstvom Ministarstva za nauku i za{titu ̀ ivotne

sredine Republike Srbije i Ministarstva za rudarstvo i energetiku Republike

Srbije, Privredne komore Srbije i Agencije za energetsku efikasnost. Predsednik

Organizacionog odbora je bio profesor Jankes, a pregled i izbor radova je izvr{io

Programski odbor skupa. Broj u~esnika iznosio je 105, od kojih su 9 bili izvan

Srbije, a ukupno je izloèno 74 rada.

Iste godine je u organizaciji Dru{tva termi~ara Srbije i Crne Gore u Vr-

wa~koj Bawi bio odràn i skup „Elektrane 2004”, prvi sa me|unarodnim u~e{}em

posle prekida od petnaestak godina. Pokroviteqi su bili Ministarstvo za rudar-


191

stvo i energetiku Republike Srbije, Ministarstvo za nauku i za{titu ìvotne sre-

dine Republike Srbije i JP Elektroprivreda Srbije. Bilo je prisutno oko 300 u~es-

nika, od kojih 25 iz inostranstva (SAD, Kanade, Rusije, Nema~ke, Rumunije, Poqske,

Slova~ke, Gr~ke, Makedonije, BiH, Republike Srpske, Hrvatske i Slovenije). U

saradwi sa Nau~nim odborom (predsednik dr Predrag Radovanovi}) skup je realizo-

vao Organizacioni odbor u sastavu A. Vlaj~i}, B. Kova~evi}, V. Baki}, D. Stojiq-

kovi} i P. Stefanovi} kao predsednik. Skup je otvorio i u~estvovao u wegovom radu

Ministar rudarstva i energetike Radomir Naumov. U pet paralelnih sesija izloèn

je 121 rad, od ~ega 100 usmeno.

„12. simpozijum termi~ara Srbije i Crne Gore” odràn je oktobra slede}e

2005. godine u Sokobawi pod pokroviteqstvom Ministarstva za nauku i za{titu

ìvotne sredine Republike Srbije, uz zna~ajno sponzorstvo firmi iz zemqe i ino-

stranstva. Predsednik organizacionog odbora je bio profesor Mladen Stojiqkovi}

sa Ma{inskog fakulteta Univerziteta u Ni{u uz saradwu kolega sa istog fakulteta

a pregled i izbor radova izvr{io je Programski odbor. Na ovom skupu, tako|e sa

me|unarodnim u~e{}em broj u~esnika iznosio je 105, od kojih su 9 bili izvan Srbije.

Ukupno je bilo izloèno 120 radova (100 iz Srbije i 20 iz inostranstva).

Septembra 2006. godine odràn je u Vrwa~koj Bawi drugi simpozijum iz

serije „Elektrane” pod naslovom „Power Plants 2006 – Elektrane 2006”, tako|e kao

me|unarodni. Pokroviteqi su bili Ministarstvo za rudarstvo i energetiku Repub-

like Srbije, Ministarstvo za nauku i za{titu ìvotne sredine Republike Srbije i

JP Elektroprivreda Srbije. Skup je otvorio i u~estvovao u wegovom radu Ministar

rudarstva i energetike Radomir Naumov. Na skupu je u~estvovalo oko 250 u~esnika iz

nau~no-istraìva~kih, obrazovnih i privrednih institucija, Elektroprivrede Sr-

bije i Crne Gore i elektroprivreda susednih zemaqa. Me|u u~esnicima 40 je bilo iz

Poqske, Rusije, V. Britanije, Nema~ke, Rumunije, Slova~ke, Gr~ke, Ma|arske, Make-

donije, BiH, Republike Srpske, Hrvatske i Slovenije. Glavna zemqa gost bila je

Poqska, sa svojim brojnim predstavnicima. Predstavnici EZ i Ministarstva za

rudarstvo i energetiku su dali detaqne informacije o osnivawu Energetske zajedni-

ce zemaqa jugoisto~ne Evrope i implementaciji Ugovora u narednom periodu, {to je

bilo pra}eno predavawima po pozivu eminentnih eksperata iz inostranstva sa si-

multanim prevodom. Organizaciju skupa realizovali su ~lanovi DT Srbije i Crne

Gore pod rukovodstvom Organizacionog odbora (P. Stefanovi} kao predsednik, A.

Vlaj~i}, Dragoslava Stojiqkovi}, G. Hasanagi} i V. Baki}) i Nau~nog odbora ~iji je

predsednik bio profesor Mi lan Radovanovi}. U radnom delu skupa prezentovano je

oko 120 radova.

„13. simpozijum termi~ara Srbije i Crne Gore” odràn je oktobra 2007. u

Sokobawi pod pokroviteqstvom Ministarstva za nauku i za{titu ̀ ivotne sredine

Republike Srbije, sa Ma{inskim fakultetom Univerziteta u Ni{u kao doma}inom.

Predsednik organizacionog odbora je bio profesor Mladen Stojiqkovi}, a pregled

i izbor radova izvr{io je Programski odbor na ~elu sa profesorom Zoranom

Bori~i}em. Broj u~esnika sa pla}enom kotizacijom bio je sto dvadeset, od kojih su

petnaest bili izvan Srbije. Ukupno je bilo izloèno devedeset devet radova

(osamdeset sedam iz Srbije i dvanaest iz inostranstva).


192

Juna 2008. godine u organizaciji Sekcije za industrijsku energetiku odràn

je na Zlatiboru ~etvrti skup ove sekcije pod naslovom: „Regionalna konferencija

Industrijska energetika i za{tita ìvotne sredine u zemqama Jugoisto~ne Evro-

pe”. Suorganizator konferencije bila je Agencija za energetsku efikasnost Repub-

like Srbije. Konferencija je odràna pod pokroviteqstvom Ministarstva za nauku

i razvoj, Ministarstva za za{titu ̀ ivotne sredine, Ministarstva rudarstva i ener-

getike, Inèwerske komore Srbije i Privredne komore Srbije, a podràna je od

strane Inicijative za saradwu u Jugoisto~noj Evropi (SECI). Predsednik Organiza-

cionog odbora je bio profesor Jankes, a pregled i izbor radova je izvr{io Prog-

ramski odbor skupa. Na konferenciji je izloèno vi{e od sto ~etrdeset radova

autora iz trinaest zemaqa. Broj u~esnika iznosio je oko dvesta, od kojih su dvadeset

pet bili izvan Srbije.

Krajem oktobra 2008. godine u Vrwa~koj Bawi je odràn tre}i simpozijum iz

serije „Elektrane” pod naslovom „Elektrane 2008 – Power Plants 2008”, tako|e kao

me|unarodni skup, pod pokroviteqstvom Ministarstva rudarstva i energetike,

Ministarstva za nauku i tehnolo{ki razvoj, Ministarstva ìvotne sredine i

prostornog planirawa, JP Elektroprivreda Srbije i Privredne komore Srbije.

Skup je otvorio Ministar rudarstva i energetike Petar [kundri} uz pozdravnu re~

predstavnika Ministarstva za nauku i tehnolo{ki razvoj i EPS-a. Na skupu je bilo

prisutno preko trista u~esnika iz nau~noistraìva~kih i privrednih institucija,

Elektroprivrede Srbije, elektroprivreda iz regiona i 40-tak iz inostranstva

(Poqske, Rusije, V. Britanije, Nema~ke, SAD, JAR, Finske, [vedske, Gr~ke, Slo-

va~ke, Rumunije, Ma|arske, Ju`ne Koreje, Kazahstana, biv{ih republika SFRJ). Vi-

soki predstavnici institucija EU i Ministarstva rudarstva i energetike odràli

su predavawa (uz simultano prevo|ewe) o dosada{wem radu Energetske zajednice

zemaqa jugoisto~ne Evrope i implementaciji ugovora u narednom periodu, pra}eno

predavawima po pozivu eminentnih eksperata iz inostranstva. Organizaciju skupa

realizovali su ~lanovi DT Srbije i Crne Gore pod rukovodstvom Organizacionog

odbora (P. Stefanovi} kao predsednik, Dragoslava Stojiqkovi}, D. Cvetinovi}, A.

Jakovqevi}, P. [ekeqi}, P. Gruj~i}, \. Biqanovski, M. Baji} i Maja Studovi}) i

Nau~nog odbora (predsednik prof. Miroqub Axi}). U radnom delu skupa predstav-

qeno je kroz usmena izlagawa i poster prezentacije oko sto dvadeset radova.

„14. simpozijum termi~ara Srbije” odràn je oktobra 2009. u Sokobawi u

organizaciji Ma{inskog fakulteta Univerziteta u Ni{u. Predsednik organiza-

cionog odbora je bio profesor Stojiqkovi}. Glavni sponzori su bili Ministarstvo

za nauku i tehnolo{ki razvoj Srbije i Inèwerska komore Srbije. Pored autora u

radu skupa uzelo je u~e{}e i desetak firmi koje se bave projektovawem, proizvodwom

i prodajom opreme iz oblasti termotehnike i termoenergetike, koje su na ~elu sa

„Termovent Komercom” i materijalno pomogle odràvawe skupa u to ekonomski

krizno vreme.

Ukupan broj u~esnika je bio sto ~etrdeset {est iz zemqe i dvadeset jedan iz

inostranstva. Izloèno je ukupno sto {est radova, devedeset dva iz zemqe i ~etrna-

est iz inostranstva, iz oblasti energetskih izvora i potencijala; strujawa i prosti-

rawa toplote i materije; energetske efikasnosti i racionalnog gazdovawa energi-


193

jom; tehnologija i postrojewa; novih i obnovqivih izvora energije; ispitivawa pos-

trojewa u pogonu i eksperimentalnih istraìvawa postrojewa; pouzdanosti proce-

sa, opreme i postrojewa i automatizacije i kontrole procesa; matemati~kog mode-

lirawa i numeri~ke simulacije, i za{tite ìvotne sredine. Kroz prisustvo ino-

stranih autora i gostiju, uspostavqeni su brojni kontakti, naro~ito u periodu pauza

i zajedni~kog druèwa.

Na ovom skupu je objavqeno da je zavr{ena radna verzija istorije termi~ara,

od osnivawa Jugoslovenskog dru{tva termi~ara 1962. godine do dana{weg DT Srbije.

U periodu od 2003. do 2009. godine Dru{tvo termi~ara Srbije i Crne Gore

organizovalo je i trinaest nau~nih i/ili stru~nih tribina; sedam stru~nih, ~etiri

koje su organizovala resorna Ministarstva, i dve nau~no-stru~ne. Sve su odràvane

na Ma{inskom fakultetu u Beogradu i pokrile su sve godine obuhva}enog vremen-

skog perioda, s tim {to su bile najbrojnije u 2004. godini (~etiri). Spisak tribina i

wihovi sadràji dati su u prilogu IV.

Ranije je napomenuto da je nit koja je odràvala kontinuitet termike u

najteìm vremenima kroz koje je na{a zemqa prolazila bila doma}a nau~na i stru~-

na periodika. Veliki doprinos aktivnosti Dru{tva dao je ~asopis „Termotehnika”.

âsopis je iniciran 1974. godine u okviru priprema za IV Jugoslovenski simpozijum

termi~ara u Beogradu naredne godine, a ure|ivan je u Laboratoriji za termotehniku

i energetiku u Vin~i odakle je ta inicijativa potekla. Prvi glavni i odgovorni

urednik ~asopisa bio je profesor Mi lan Vesovi} sa Ma{inskog fakulteta u Beo-

gradu, a wegov zamenik dr Qubomir Jovanovi} iz Termotehni~ke laboratorije

Instituta „Vin~a”. Od 1982. godine, glavni i odgovorni urednik je bio profesor

Qubomir Jovanovi} pa sve do svoje smrti, po~etkom 2009. godine. Od 2003. godine na

tim poslovima zamewivao ga je dr Predrag Stefanovi}, tako|e iz Laboratorije za

termotehniku i energetiku Instituta „Vin~a”, koji je preuzeo funkciju glavnog i

odgovornog urednika ~asopisa „Termotehnika”.

âsopis je zami{qen kao glasilo Dru{tva sa objavqivawem radova sa sim-

pozijuma termi~ara, ali je ubrzo po~eo da objavquje nau~ne i stru~ne radove iz

oblasti prenosa toplote i mase iz svih republika SFRJ. Najvi{e radova je objavqi-

vano iz Srbije i Slovenije, da bi osnivawe i drugih sli~nih ~asopisa u republikama

smawio priliv radova za „Termotehniku”. Od 1990. godine objavquju se radovi samo

iz Srbije i Makedonije i povremeno iz inostranstva. Teku}i problemi finansirawa

~asopisa dovodili su povremeno do usporenog izlaèwa i to po jednog ~etvorobroja

godi{we.

U prvim godinama izlazile su tri do ~etiri sveske godi{we. Sem skromnih

republi~kih i saveznih sredstava, kontinualno mada ne uvek i redovno izlaèwe

„Termotehnike” obezbe|ivala je Termotehni~ka laboratorija Instituta „Vin~a”.

Iz „Termotehnike” je posle vi{e od dve decenije 1994. godine, u Labora-

toriji za termotehniku i energetiku u „Vin~i”, na inicijativu profesora Simeona

Oka, iznedren me|unarodni ~asopis „Ther mal Sci ence”. âsopis „Ther mal Sci ence” os-

novan je odlukom Skup{tine Dru{tva Termi~ara Jugoslavije koja je odràna u Beog-

radu 1994. godine. ̂ asopis je 1994, 1995 i 1996, godine izdavan na engleskom jeziku kao

~etvrti, poseban, broj ~asopisa „Termotehnika”. Od 1997. godine ~asopis „Ther mal


194

Sci ence” izlazi kao poseban ~asopis, na osnovu odluke Izvr{nog odbora Dru{tva

termi~ara Jugoslavije i Ministarstva za informacije Republike Srbije. ̂ asopis se

{tampa na engleskom jeziku, osniva~ ~asopisa je Dru{tvo termi~ara, a izdava~ In-

stitut za nuklearne nauke „Vin~a”. U po~etku je „Ther mal Sci ence” izlazilo dva puta

godi{we, da bi 2005. godine prvi put bila {tampana tri broja, a od 2006. godine

izlaze ~etiri redovna broja u tiraù od 350‡400 primeraka. Pored glavnog i odgo-

vornog urednika profesora Simeona Oka izdavawem i ure|ivawem ~asopisa ruko-

vodi Nacionalni izdava~ki savet od pet ~lanova. Od 2003. godine ~asopis je dobio

regionalni karakter, pa u wegovom ure|ivawu u~estvuje i Regionalni izdava~ki

savet u kome se nalaze ugledni stru~waci iz Bugarske, Makedonije, Gr~ke, Rumunije,

Republike Srpske, Srbije, Crne Gore, Hrvatske i Slovenije. O kvalitetu radova

vodi ra~una i Me|unarodno savetodavno telo u kome se nalazi trideset jedan istak-

nuti svetski nau~nik.

âsopis je osnovan radi objavqivawa rezultata fundamentalnih i pri-

mewenih istraìvawa u naukama koje zajedno ~ine oblast termi~kih nauka (u termo-

tehnici, energetici, procesnom i hemijskom inèwerstvu, i u ekologiji) i susednih

nau~nih oblasti: mehanika fluida (uglavnom turbulentna strujawa), prostirawe

toplote, prostirawe materije, sagorevawe i hemijske reakcije, jednofazna i dvo-

fazna strujawa i vi{ekomponentni sistemi, visokotemperaturski tokovi sa hemij-

skim reakcijama. âsopis je postavqen prema svim kriterijumima me|unarodnih

~asopisa i vremenom sti~e me|unarodni ugled i u~e{}e sve ve}eg broja radova iz

inostranstva. Po~ev{i sa prvim brojem 2007. godine (Vol. 11, No. 1, 2007), „Ther mal

Sci ence” je uvr{ten u spiskove me|unarodnih ~asopisa koje na svetskom nivou prati

Thomp son Sci en tific – Sci ence Ci ta tion In dex Ex panded (poznat i kao SciSearch®) i Journal

Ci ta tion Re ports/Sci ence Edi tion.

âsopis izlazi ve} vi{e od jedne decenije, stalno pove}ava kvalitet radova

i broj radova iz inostranstva. ̂ asopis je stekao ugled u ne samo na{em regionu ve} i u

svetu i zna~ajno doprineo upoznavawu svetske javnosti sa istraìvawima u nas i u

regionu, ali i obrnuto. Distribuira se na preko sto pedeset adresa u inostranstvu, i

oko sto pedeset adresa u zemqi i razmewuje sa {esnaest inostranih ~asopisa i

publikacija. Ukqu~en je u me|unarodnu internet mreù DOAJ – Di rect Open Jour nal

Ac cess, ~ime mu je znatno pove}ana vidqivost u svetu, a od 2007. godine Ministarstvo

nauke izabralo je „Ther mal Sci ence” u grupu od jo{ petnaest doma}ih ~asopisa, koji su

uvr{teni preko sajta Narodne biblioteke Srbije u me|unarodnu internet mreù

DOI ‡ Di rect Open In for ma tion. Moè se bez preterivawa re}i da je ovaj ~asopis

zna~ajno doprineo ugledu Dru{tva Termi~ara Srbije.

Uspeh izdava~ke delatnosti srpskih termi~ara je i objavqivawe osam kwi-

ga, dve od wih bile su dobitnici Oktobarske nagrade grada Beograda za nauku, u 1994.

i u 1996. godini. Slede}e kwige su izdate u ediciji Biblioteka nau~noistra-

ìva~kih dostignu}a, samostalno ili sa Institutom „Vin~a” kao suizdava~em. Wi-

hov spisak dat je u prilogu V.

Pri svo|ewu podataka o aktivnosti Dru{tva, treba navesti i da je 31. janua-

ra 2008. godine u Beogradu odràna Skup{tina Dru{tva termi~ara Srbije, na kojoj

su utvr|eni ciqevi i pro gram rada Dru{tva i organi Dru{tva koje ~ine Skup{tina,


195

Glavni, Nau~ni i Nadzorni odbor i Nau~no-stru~ni sekretarijat. Odlu~eno je tako-

|e da se Skup{tina dru{tva odràva svake tre}e godine. Ovim Statutom zamewen je

Statut usvojen na Skup{tini Dru{tva termi~ara Srbije i Crne Gore odrànoj 28.

marta 2003. godine.

Operativno jezgro Glavnog odbora, samim tim i Dru{tva koje je na toj Skup-

{tini izabrano ~ine profesori Mi lan Radovanovi}, predsednik, potpredsednici

Goran Jankes, Dragoslava Stojiqkovi}, Mladen Stojiqkovi}, dr Predrag Stefano-

vi} i Jaroslav Uro{evi}, dipl. in`. ma{. iz Energoprojekt-Entel-a, kao i gen eral-

ni sekretar dr Maja \urovi}-Petrovi}. To je u ve}ini onaj isti tim koji je posle

2003. godine pokrenuo Dru{tvo i stavio ga u funkciju koju ono treba da ima u na{oj

zemqi.

Hvale je vredno da je na svim nau~no-stru~nim skupovima koji su odràni u

posledwoj deceniji Dru{tvo termi~ara poku{alo da se zahvali i oda priznawe onim

poslenicima iz ove oblasti koji su dali zna~ajan doprinos nauci i struci. Tako je u

proseku najmawe po pet u~esnika na skupovima bilo u svojstvu gosta Dru{tva termi-

~ara.

Zakqu~ak

Sumiraju}i rad i uspe{nost Dru{tva termi~ara pod razli~itim imenima

pod kojima je postojalo i poslovalo, moè se re}i da su najvidniji rezultati

postignuti, pre svega, u formirawu istraìva~kog, nau~nog i projektanskog kadra

koji i danas vodi termotehniku i termoenergetiku u Srbiji, pa i ve}ini drugih

zemaqa nastalih na tlu biv{e SFR Jugoslavije.

Zna~ajno je i u~e{}e termi~ara na kongresima i simpozijumima iz oblasti

energetike i termotehnike, kako u republici tako i na saveznom nivou, kao i na

velikom broju me|unarodnih simpozijuma i kongresa iz oblasti prenosa toplote i

mase, termofizike, termotehnike i energetike. Sa svakog od simpozijuma Dru{tva

termi~ara do 1975. godine bio je objavqen zbornik radova ili apstrakata, a od 1975.

ve}i broj radova je objavqivan u ~asopisu „Termotehnika”. Naàlost, u dokumenta-

ciji Dru{tva nisu sa~uvani svi zbornici, a tako|e ne postoje ni sre|eni podaci o

skupovima u pojedinim republikama koje su organizovala republi~ka dru{tva za

svoje lokalne potrebe. Od ovih posledwih u dokumentaciji se nalaze samo podaci o

skupu „Upotreba lignita u termoenergetici” koji je organizovalo Dru{tvo termi-

~ara Srbije 1983. godine u Beogradu i o drugom Savetovawu termi~ara Makedonije

odrànom na Ohridu 1981. godine.

Prvim Statutom JDT bilo je predvi|eno mnogo razli~itih aktivnosti, pre

svega usmerenih ka dizawu nau~nog i stru~nog nivoa u ovoj oblasti u privredi. Za

vreme svog mandata na ~elu Dru{tva, profesor Gregori} je ponavqano insistirao da

je neophodno da se prona|e aktivnost Dru{tva koja }e stru~wacima iz privrede

obezbe|ivati neku privilegiju koja je uslovqena ~lanstvom u JDT. Kao o~igledan

uspe{an primer navodio je Dru{tvo energeti~ara koje drì pod sobom davawe atesta

za ma{iniste i loà~e, koje je u to vreme bilo u velikom zamahu razvoja. S obzirom,


196

me|utim, na karakter institucija iz kojih je bilo regrutovano vo|stvo i ~lanstvo

JDT ove namere nisu mogle biti ostvarene. Pragmati~nim oslawawem na kadar u in-

stitutima i visoko{kolskim obrazovnim institucijama koji ga je stvorio, Dru{tvo

je ostalo najve}im delom svojih delatnosti vezano za organizovawe nau~nih i stru~-

nih skupova, za izdava~ku delatnost i aktivnosti u istraìva~kim institutima i

visoko{kolskim obrazovnim institucijama, u ovim posledwim i interne sastanke

koje su organizovale pojedine katedre na fakultetima. Po~etna ideja da Dru{tvo

bude nosilac istraìva~kih aktivnosti u oblasti prenosa toplote i mase nije ostva-

rena, jer su to i daqe bili fakulteti i instituti i pojedinci u radnim organizaci-

jama. Dru{tvo je, me|utim, preuzelo va`nu ulogu organizovawa saradwe, susretawa i

razmene ideja istraìva~a i inèwera u oblasti termotehnike i energetike, a

kasnije i istraìva~a iz srodnih oblasti procesnog i hemijskog inèwerstva. Bilo

je zna~ajno samo postojawe Dru{tva. Wegove aktivnosti, simpozijumi i ~asopisi

doprinosili su afirmaciji nauke o prenosu toplote i mase kao i pojedinaca, odnosno

institucija iz kojih su potekli. Nije to vi{e bio samo deo termodinamike ve} oblast

koja ~ini zna~ajan osnov procesne industrije, termotehnike i termoenergetike, a

sre}e se i u svakodnevnom ìvotu.

Treba imati na umu da su pored JDT istovremeno postojala i funkcionisala

druga srodna strukovna udruèwa, to su bili u prvom redu Dru{tvo za klimatizaciju,

grejawe i hla|ewe, a kasnije je formirano i Dru{tvo za procesnu tehniku. Brzi samo-

stalni razvoj pojedinih oblasti termotehnike uputio je stru~wake iz industrije i

projektanskih organizacija da na|u svoje mesto u specijalizovanim profesionalnim

i stru~nim dru{tvima KGH i Procesne tehnike. Zbog toga su neminovno simpozi-

jumi termi~ara bili sve vi{e usmeravani ka zajedni~kim nau~nim problemima i

osnovnim procesima koji leè u osnovi svih pojedinih inèwerskih delatnosti

termotehnike i energetike.

Danas na simpozijumima i u ~asopisima sve je vi{e radova koji su proiza{li

iz istraìvawa problema i procesa prenosa toplote i mase, a u posledwe vreme i sa-

gorevawa i hemijskih reakcija u termoenergetici, termotehnici, procesnoj tehnici

i ekologiji. Sigurno je naglo smawewe industrijske proizvodwe u periodu posle

krize na ovim prostorima imalo uticaj da se pove}a orijentacija fakulteta i

instituta na metodolo{ka i fundamentalna istraìvawa.

U posledwe vreme zapaà se u radovima na simpozijumima i u ~asopisima

usmeravawe nau~nog i inèwerskog interesovawa ka problemima energetske efi-

kasnosti, racionalnog kori{}ewa energije i obnovqivih izvora energije, kao pos-

ledica zna~aja ovih problema, ali i usmeravawa od strane Ministarstva nauke i

tehnolo{kog razvoja. Za svaku pohvalu je {to posledwe decenije Dru{tvo termi~ara

u Srbiji preko svojih istaknutih ~lanova u~estvuje u formirawu i ocewivawu rezul-

tata rada na projektima i zadacima iz oblasti termike koje finasiraju resorna

ministarstva, {to ga pribliàva jednom od svojih prvim Statutom postavqenih

zadataka. Isto tako je veoma pozitivno {to ja~aju centri van Beograda koji se bave

istraìvawem i razvojem u oblasti termike. To su u prvom redu katedre i labora-

torije fakulteta u Ni{u, Novom Sadu, Kragujevcu i Kraqevu. Ovo je sve dalo pe~at


197

posledwim simpozijumima i ~asopisima JDT. Nedostatak dana{weg vremena je {to

su uz stalno smawivawe sredstava za nauku relativno skupa eksperimentalna istra-

ìvawa povezana sa investicijama u novu opremu svedena na min i mum, pa je najve}i

broj istraìvawa redukovan na ra~unarske simulacije.

*

* *

Kada ne{to traje onda promene u dru{tvu neminovno uti~u, ako ni na {ta

drugo onda na ime. Tako je na{e Dru{tvo po~elo kao Jugoslovensko dru{tvo termi-

~ara, prelaze}i u Savez dru{tava termi~ara Jugoslavije, pa Dru{tvo termi~ara

Srbije i Crne Gore i sada Dru{tvo termi~ara Srbije. Bitno je me|utim, da je organi-

zovana nau~na, stru~na i profesionalna aktivnost na poqu termike odràna, {to

nije bilo lako u ovom, vi{e od poluvekovnom razdobqu, sa svim svojim kriznim

de{avawima. I pored svih promena i slabosti, Dru{tvo termi~ara je u svim sredi-

nama u kojima je delovalo dalo zna~ajan doprinos razvoju struke i nauke, kao i razvoju

svesti da su termi~ki procesi prisutni svuda oko nas, i da se ne mogu zanemarivati.


198

Prilog IZapisnik sa osniva~kog sastanka Me|unarodnog centra za prenos toplote i mase


199


200


201


202


203

Prilog IIZbornici radova sa me|unarodnih skupova Me|unarodnog centra za prenos toplote i mase u periodu 1968‡1992.

[1] Heat and Mass Trans fer in Tur bu lent Bound ary Lay ers, N. H. Afgan, Z. Zari}, and P.Anastasijevi} (eds.), Pergamon Press, Vol. 1-2, p. 1040, 1972

[2] Heat and Mass Trans fer in Flows with Sep a rated Re gions and Mea sure ment Tech niques, Z.Zari} (ed.), Pergamon Press, p. 349, 1972

[3] Heat and Mass Trans fer in Rheologically Com plex Flu ids, W. R. Schowalter, A. V. Luikov, W.J. Minkowycz and N. H. Afgan (eds.), Pergamon Press, p. 349, 1972

[4] Heat Trans fer in Liq uid Met als, O. E. Dwyer (ed.), Pergamon Press, p. 595, 1973[5] Heat Exchangers: De sign and The ory Sourcebook, N. H. Afgan and E. U. Schlünder (eds.),

Scripta Book Co. and McGraw Hill, p. 893, 1974[6] Heat Trans fer in Fires, P. L. Blackshear (ed.), Scripta Book Co. and John Wiley & Sons, p. 516,

1974[7] Heat Trans fer in Flames, N. H. Afgan and J. M. Beer (eds.), Scripta Book Co. and John Wiley

& Sons, p. 501, 1974[8] Heat and Mass Trans fer in the Bio sphere, D. A. De Vries and N. H. Afgan (eds.), Scripta

Book Co. and John Wiley & Sons, p. 591, 1975[9] Altenative En ergy Sources, J. P. Hartnett (ed.), Hemi sphere Pub lish ing Corp. and Ac a demic

Press, p. 328, 1976[10] Fu ture En ergy Pro duc tion Sys tems, J. C. Denton and N. H. Afgan (eds.), Hemi sphere Pub -

lish ing Corp. and Ac a demic Press, Vol. 1-2, p. 866, 1976[11] Ther mal Ef flu ent Dis posal from Power Gen er a tion, Z. Zari} (ed.), Hemi sphere Pub lish ing

Corp. and McGraw Hill, p. 375, 1978[12] Heat Trans fer and Tur bu lent Buoy ant Con vec tion, D. B. Spalding and N. H. Afgan (eds.),

Hemi sphere Pub lish ing Corp. and McGraw Hill, Vol. 1-2, p. 835, 1977[13] En ergy Con ser va tion in Heat ing, Cool ing, and Ven ti lat ing Build ings, C. J. Hoogendoorn and

N. H. Afgan (eds.), Hemi sphere Pub lish ing Corp., Vol. 1-2, p. 901, 1978[14] Two phase Mo men tum, Heat and Mass Trans fer in Chem i cal, Pro cess, and En ergy En gi neer -

ing Sys tems, F. Durst, G. V. Tsiklauri and N. H. Afgan (eds.), Hemi sphere Pub lish ing Corp.and McGraw Hill, Vol. 1-2, p. 1079, 1979

[15] Heat and Mass Trans fer in Met al lur gi cal Sys tems, D. B. Spalding and N. H. Afgan (eds.),Hemi sphere Pub lish ing Corp. and McGraw Hill, p. 758, 1981

[16] Math e mat i cal and Phys i cal Mod el ling of Met als Pro cess ing Ap pli ca tions, J. Szekely, J. W. Ev -ans and K. Brimacombe (eds.), ICHMT and Hemi sphere Pub lish ing Co., p. 400, 1980

[17] Nu clear Re ac tor Safety Heat Trans fer, O. C. Jones, Jr. (ed.), Hemi sphere Pub lish ing Corp.and McGraw Hill, p. 959, 1981

[18] Struc ture of Tur bu lence in Heat and Mass Trans fer, Z. Zari} (ed.), Hemi sphere Pub lish ingCorp. and McGraw Hill, p. 585, 1982

[19] Heat Trans fer in Nu clear Re ac tor Safety, S. G. Bankoff and N. H. Afgan (eds.), Hemi spherePub lish ing Corp. and McGraw Hill, p. 964, 1982

[20] Guide book to Light Wa ter Re ac tor Safety Anal y sis, P. B. Abramson (ed.), Hemi sphere Pub -lish ing Corp. and Springer Verlag, p. 393, 1985

[21] Heat Exchangers: The ory and Prac tice, J. Taborek, G. Hew itt, and N. H. Afgan (eds.) Hemi -sphere Pub lish ing Corp. and McGraw Hill, p. 979, 1983

[22] Heat and Mass Trans fer in Ro tat ing Ma chin ery, D. E. Metzger and N. H. Afgan (eds.), Hemi -sphere Pub lish ing Corp. and Springer Verlag, p. 713, 1984

[23] Mea sure ment Tech niques in Power En gi neer ing, N. H. Afgan (ed.), Hemi sphere Pub lish ingCorp. and Springer-Verlag, p. 356, 1985

[24] Mea sure ment Tech niques in Heat and Mass Trans fer, R. I. Soloukhin and N. H. Afgan (eds.),Hemi sphere Pub lish ing Corp. and Springer Verlag, p. 569, 1985

[25] Fluidized Bed Com bus tion, M. Radovanovi} (ed.), Hemi sphere Pub lish ing Corp. andSpringer Verlag, p. 307, 1986


204

[26] Heat and Mass Trans fer in Fixed and Fluidized Beds, W. P. M. van Swaaij and N. H. Afgan(eds.), Hemi sphere Pub lish ing Corp. and Springer Verlag, p. 732, 1986

[27] High Tem per a ture Heat Exchangers, Y. Mori, A. E. Scheindlin and N. H. Afgan (eds.), Hemi -sphere Pub lish ing Corp. and Springer Verlag, p. 606, 1986

[28] High Tem per a ture Equip ment, A. E. Scheindlin (ed.), Hemi sphere Pub lish ing Corp. andSpringer Verlag, p. 402, 1986

[29] Heat and Mass Trans fer in Cryoengineering and Re frig er a tion, J. Bougard and N. H. Afgan(eds.), Hemi sphere Pub lish ing Corp. and Springer Verlag, p. 665, 1987

[30] Tran sient Phe nom ena in Multiphase Flow, N. H. Afgan (ed.), Hemi sphere Pub lish ing Corp.,p. 1052, 1988

[31] Heat and Mass Trans fer in Gas o line and Die sel En gines, D. B. Spalding and N. H. Afgan(eds.), Hemi sphere Pub lish ing Corp., p. 746, 1989

[32] Com puter Sim u la tion for Fluid Flow, Heat and Mass Trans fer and Com bus tion in Re cip ro -cat ing En gines, N. C. Markatos (ed.), Hemi sphere Pub lish ing Corp. p. 586, 1989

[33] Near-Wall Tur bu lence: 1988 Zoran Zari} Me mo rial Con fer ence, S. J. Kline and N. H. Afgan(eds.), Hemi sphere Pub lish ing Corp., p. 959, 1990

[34] Heat Trans fer in Elec tronic and Mi cro elec tronic Equip ment, A. E. Bergles (ed.), Hemi sphere Pub lish ing Corp., p. 1036, 1990

[35] Math e mat i cal Mod el ling and Com puter Sim u la tion of Pro cesses in En ergy Sys tems, K.Hanjali} (ed.), Hemi sphere Pub lish ing Corp., p. 922, 1990

[36] Fis sion Prod uct Trans port Pro cesses in Re ac tor Ac ci dents, J. T. Rog ers (ed.), Hemi spherePub lish ing Corp., p. 870, 1990

[37] Man u fac tur ing and Ma te ri als Pro cess ing, W. Aung (ed.), Vol. 1: p. 728, Vol. 2: p. 649, 1997[38] Ex pert Sys tems and Com puter Sim u la tion in En ergy En gi neer ing, K. Hanjali} and J. H. Kim

(eds.), Begell House Inc., p. 345, 1995[39] Spatio-Tem po ral Struc ture and Chaos in Heat and Mass Trans fer Pro cesses, L. M. Pismen and

M. S. Todorovi} (eds.), Mrlje{ & Sons Ltd, Nicosia, 1993[40] Im ag ing in Trans port Pro cesses, S. Side man and K. Hijikata (eds.), Begell House, p. 621, 1993[41] Heat Trans fer in Turbomachinery, R. J. Goldstein, A. I. Leontiev and D. E. Metzger (eds.),

Begell House Inc., p. 592, 1994[42] Heat and Mass Trans fer in En ergy Sys tems and En vi ron men tal Ef fects, J. Cer van tes de

Gortari (ed.), Begell House Inc., p. 557, 1993.


205

Prilog IIIFaksimil obave{tewa prof. M. Majcena ~lanstvu JDT o organizovawu 6. Evropske konferencije o termofizi~kim osobinama u Dubrovniku 1978. godine


206


207

Prilog IVNau~ne i/ili stru~ne tribine koje je organizovalo Dru{tvo termi~ara Srbije iCrne Gore

Tribine

1. RAFAKO decembar 2003.

2. Nau~na tribina ‡ prof. dr M. Axi} i dr P. Stefanovi} januar 2004.

3. Danfoss februar 2004.

4. IMI mart 2004.

5. Srpska agencija za energetsku efikasnost maj 2004.

6. NIS Energogas april 2005.

7.CARDS program: Ja~awe kapaciteta Ministarstva rudarstvai energetike Republike Srbije

jun 2005.

8. Ministarstvo rudarstva i energetike mart 2006.

9. Ministarstvo nauke i za{tite ìvotne sredine jun 2006.

10. FP6-INCO jun 2006.

11.FP7: Mogu}nosti i uslovi za u~e{}e na konkursu za istraìva~keprojekte EU u okviru FP7 teme Energija

mart 2007.

12. Energoprojekt‡Entel januar 2008.

13. Srpska agencija za energetsku efikasnost novembar 2008.

Tribina br.1 ‡ RAFAKO

S obzirom da je firma RAFAKO (Poqska) angaòvana na zna~ajnim projekti-

ma revitalizacije i isporuke nove opreme u termoelektranama Elektroprivrede

Srbije, teme za predavawa su bile odabrane sa ciqem da se prikaù savremena dostig-

nu}a i iskustva koje je firma stekla kako na poqskom trì{tu, tako i u svetu. Na

tribini su izloèna slede}a predavawa:

(1) Krzystof Burek: Kratak prikaz firme RAFAKO S. A.,

(2) Rob ert Rostkovski: Iskustva u projektovawu i izvo|ewu kotlova sa sagorevawem u

fluidizovanom sloju, i

(3) Jerzy Mazurek: Postrojewa za odsumporavawe dimnih gasova.

Tribina br. 2 ‡ prof. dr Miroqub Axi} i dr Predrag Stefanovi}

Nau~no-stru~na tribina bila je posve}ena prikazivawu rezultata istraì-

vawa doma}ih nau~nika i to:

(1) Stefanovi}, P., i saradnici: Plazma tehnologije za pripalu i stabilizaciju vat-

re na energetskim kotlovima za sagorevawe ugqenog praha u letu, Laboratorija za

termotehniku i energetiku, Institut za nuklearne nauke „Vin~a”, i

(2) Axi}, M., Gorivne }elije ‡ vrste i primena, Laboratorija za goriva i sagorevawe,

Ma{inski fakultet Univerzitet u Beogradu.


208

Tribina br. 3 ‡ Danfoss

Danska fima Danfoss je prikazala iskustva i dostignu}a iz oblasti regula-

cije daqinskog grejawa i mogu}nosti u{tede energije, kao i iskustva ste~ena u

realizaciji projekata daqinskog grejawa u Beogradu. Izlagawa su odràli zajedno

predstavnici firme Danfoss i Beogradskih elektrana i to:

(1) Pe ter Agneborn: Predstavqawe firme Danfoss GmbH,

(2) Vladi mir [ukovi}, Vladi mir Radulovi}, Beogradske elektrane: Savremeni kon-

cept toplotne predajne stanice sa kvantitativno-kvalitativnom isporukom

toplotne energije za grejawe, i

(3) Florijan Angerer, Vladi mir [ukovi}, Sr|an Nikodijevi}, Beogradske elektrane:

Mogu}nosti merewa i u{tede toplotne energije u stambenim objektima prime-

nom termostatskih ventila Danfoss i deliteqa toplote Techem na pi lot objekti-

ma u Beogradu.

Tribina br. 4 ‡ IMI

Na prezentaciji su prikazana dosada{wa iskustva u primeni balansnih

ventila proizvo~a TA Hydroncs i termostatskih ventila proizvo|a~a Heimeier u

na{oj zemqi i wihov uticaj na racionalno kori{}ewe energije i energetsku

efikasnost:

(1) Z. Jovanovi}: Predstavqawe firme IMI In ter na tional Beograd,

(2) @. Smiqani}, S. Nikodijevi}: Predstavqawe stati~kih balansnih ventila, kao

i presti`ne metodologije za balansirawe mreà TA Bal ance, i

(3) M. Tanazovi}, @. Smiqani}: Primena dinami~kih balansnih setova kao neodvo-

jivi deo upotrebe termostatskih ventila.

Tribina br. 5 ‡ Srpska agencija za energetsku efikasnost (SEEA)

Agencija za energetsku efikasnost Republike Srbije (SEEA) je osnovana

oktobra 2004. godine. O radu, ciqevima i aktivnostima SEEA govorio je mr Nenad

Pavlovi}, direktor. Na tribini su prikazani slede}i podaci:

‡ stawe nacionalne energetske efikasnosti,

‡ razvoj potro{we primarne energije u Srbiji,

‡ pravci energetske reforme (strate{ki programi, regulativa, obuka),

‡ realizovani i budu}i projekti, i

‡ me|unarodna saradwa.

Tribina br. 6 ‡ Energogas

Tribina je organizovana sa ciqem da se ~lanovi Dru{tva termi~ara upozna-

ju sa planovima {irewa gasovoda u Srbiji i potpisivawem zna~ajnih ugovora koji }e

omogu}iti ve}u primenu gasa u industriji i doma}instvima. Na tribini su odràna

slede}a predavawa:

(1) M. Prodanovi}: Prezentacija preduze}a NIS-Energogas, i

(2) V. Vuleti}: Mogu}nosti primene prirodnog gasa.

Tribina br. 7 ‡ Ministarstvo rudarstva i energetike ‡ CARDS

Projekat me|unarodne saradwe kroz razmenu nau~nih kadrova „Ja~awe kapa-

citeta Ministarstva rudarstva i energetike Republike Srbije” je finansiran od


209

strane Evropske agencije za rekonstrukciju iz programa CARDS za 2004. godinu.

Prezentacija ovog projekta je predstavqena kroz dva predvawa u~esnika u reali-

zaciji i to:

(1) Günter Waschke: Novi zakon o energetici u Nema~koj, i

(2) Hubert Chelmowski: Razvoj tehni~kih propisa u Nema~koj.

Tribina br. 8 ‡ Ministarstvo rudarstva i energetike

Tribina je organizovana sa ciqem da se stru~na javnost upozna sa Nacrtom

zakona o ratifikaciji Ugovora o osnivawu Energetske zajednice JI Evrope koji je

trebalo da usvoje poslanici Skup{tine Srbije. O zna~aju Ugovora i obavezama na{e

zemqe, izlagawe na tribini odrào je Radomir Naumov, Ministar rudarstva i

energetike Republike Srbije pod nazivom „Ugovor o osnivawu Energetske zajednice

JI Evrope ‡ obaveze i mogu}nosti za elektroenergetski sektor u Srbiji”.

Na tribini, pored velikog broja ~lanova Dru{tva termi~ara, bili su

prisutni i predstavnik Delegacije EU u Srbiji, poslanici Skup{tine Srbije,

predstavnici Ministarstva rudarstva i energetike i Agencije za energetiku.

Tribina br. 9 ‡ Ministarstvo nauke i za{tite ìvotne sredine

Gost tribine bio je dr Aleksandar Popovi}, Ministar nauke i za{tite

ìvotne sredine Republike Srbije, koji je odrào izlagawe pod nazivom „Politika

razvoja nau~nih istraìvawa u Srbiji”. Na tribini je prikazano sada{we stawe u

nau~noistraìva~koj delatnosti u Srbiji ‡ zakoni, programi, projekti, finansi-

rawe. Posebna pa`wa na tribini je bila posve}ena planovima razvoja i reformama

nau~noistraìva~ke delatnosti u Srbiji.

Tribina br. 10 ‡ FP6-INCO

Dru{tvo termi~ara je zajedno sa Ma{inskim fakultetom Univerziteta u

Beogradu ‡ Laboratorija za goriva i sagorevawe organizovalo predstavqawe FP6-

-INCO programa Evropske Unije za saradwu sa zemqama Zapadnog Balkana. Na tri-

bini su izloèna slede}a predavawa:

(1) Prof. D. Trimis, Uni ver sity of Freibeg, Nema~ka: FP6-INCO pro gram Evropske Unije

za saradwu sa zemqama Zapadnog Balkana ‡ Iskustva FlexHEAT projekta,

(2) Prof. dr M. Axi}, MFB: Savremene tehnologije sagorevawa prirodnog gasa ‡

Mogu}nosti i {anse za Srbiju,

(3) Prof. V. Specchia, Uni ver sity of Torino, Italija: Smawewe cene i poboq{awe per-

formansi metalnih visoko-temperaturskih konstruktivnih materijala ‡

Mogu}nosti i ograni~ewa,

(4) Doc. P. Gvero, Univerzitet Bawa Luka: Numeri~ka simulacija kao alat za razvoj

proizvoda. Primer razvoja gorionika FlexHEAT.

Tribina br. 11 ‡ Ministarstvo nauke i za{tite ìvotne sredine ‡ FP7

Tribina je bila posve}ena mogu}nostima i uslovima u~e{}a na konkursu za

istraìva~ke projekte EU u okviru programa FP7 na temu Energija. Uvodni preda-

va~ na tribini bio je Dragan Satari}, nacionalna kontakt osoba u Ministarstvu


210

nauke i za{tite ìvotne sredine za FP7 na temu Energija. U~esnici tribine su

upoznati sa procedurama konkurisawa (izraàvawe interesa, traèwe partnera,

kontaktirawe nacionalnih kontakt osoba), temama, predvi|enim sredstvima po te-

mama i rokovima za konkurisawe.

Tribina br. 12 ‡ Energoprojekt ‡ Entel

Energoprojekt ‡ Entel je angaòvan kako na zna~ajnim projektima revita-

lizacije i isporuke nove opreme u termoelektranama Elektroprivrede Srbije i u

regionu, tako i na velikom broju projekata u inostranstvu (Katar, Ujediweni Arap-

ski Emirati itd.). Tema tribine je bila odabrana sa ciqem da se prikaù savremena

dostignu}a i iskustva koje je firma stekla na projektovawu i izvo|ewu sistema za

desalinizaciju vode ‡ od slane do pitke.

Tribina br. 13 ‡ SEEA

Tribina je bila posve}ena aktivnostima Agencije za energetsku efikasnost

u periodu od 2004. do 2008. godine. Na tribini su izloèna slede}a predavawa:

(1) Bojan Kova~i}: Uloga i aktivnosti Agencije za energetsku efikasnost Repub-

like Srbije,

(2) Vesna Rodi}: Energetska efikasnost u industriji,

(3) Nevena Stefanovi}: Energetska efikasnost u komunalnoj energetici,

(4) Dimitrije Lili}: Energetska efikasnost u zgradarstvu,

(5) Rastislav Kragi}: Obnovqivi izvori energije, i

(6) Dimitrije Lili}: Primer dobre prakse ‡ Energetska rehabilitacija {kole za

decu sa posebnim potrebama „Radivoj Popovi}” u Sremskoj Mitrovici.


211

Prilog VKwige izdate u ediciji JDT „Biblioteka nau~noistra`iva~kih dostignu}a”sa Institutom „Vin~a” kao suizdava~em

[1] Sagorevawe biomase u energetske svrhe, urednici N. Nini} i S. Oka, izdava~i JDT iInstitut „Vin~a”, Beograd, 1992

[2] Nini}, N., Oka, S., Nikoli}, S., Nikoli}, M., Mi}i}, J., Energetski potencijal biq-nih ostataka u Srbiji, izdava~i JDT i Institut „Vin~a”, Beograd, 1994

[3] Oka, S., Sagorevawe u fluidizovanom sloju ‡ procesi i primena, izdava~i JDT i In-stitut „Vin~a”, Beograd, 1994, Oktobarska nagrada grada Beograda za 1994. godinu

[4] Magli}, K., Dankovi}, G., Perovi}, N., Zekovi}, Q., Stanimirovi}, A., Primarnatermometrija, izdava~i JDT i Institut „Vin~a”, Beograd, 1996, Oktobarska nagrada grada Beograda za 1996. godinu

[5] Spasojevi}, D., Jovi}, V., Vujisi}, Q., Vehauc, A., Jovi}, L, Milivojevi}, S., Sigur-nost i pouzdanost nuklearnih elektrana u okru`ewu Jugoslavije, izdava~i JDT iInstitut „Vin~a”, Beograd, 1996

[6] Biomasa obnovqiv izvor energije, urednici S. Oka i Q. Jovanovi}, izdava~i JDT iInstitut „Vin~a”, Beograd, 1997

[7] Sijer~i}, M., Matemati~ko modelirawe kompleksnih turbulentnih transportnihprocesa, izdava~i JDT i Institut „Vin~a”, Beograd, 1999

[8] Fluidized Beds in En ergy Pro duc tion, Chem i cal and Pro cess En gi neer ing and Ecol ogy,urednici S. Oka i Lj. Jovanovi}, Zbornik radova II SEEC simpozijuma, Aran|elovac, 1999,izdava~i JDT i Institut „Vin~a”, Beograd, 1999


212

Ab stract

The Yu go slav So ci ety of Ther mal En gi neers andthe Ser bian So ci ety of Ther mal En gi neersin the Period 1962-2009

by

Kosta D. MAGLI]Prin ci pal re search fel low in re tire ment

Lab o ra tory for Ther mal En gi neer ing and En ergy,Vin~a In sti tute of Nuclear Sci ences, Uni ver sity of Bel grade, Bel grade, Ser bia

Pa per pres ents his tory of pro fes sional or ga ni za tion of ther mal en gi neers formed in 1962 in the Fed eral So cial ist Re pub lic of Yu go sla via as the Yu go slav So ci ety o Ther malEn gi neers (YSTE). Af ter col lapse of the Yu go slav Fed er a tion, its ba sic ac tiv i ties werecon tin ued by the Ser bian Society of Ther mal En gi neers (SSTE). The pri mary ob jec tive of the YSTE was to stim u late better re la tions be tween re search in sti tutes of the Fed eralCommission for Nu clear En ergy and the uni ver sity ed u ca tional cen ters, and to pro motestud ies of heat and mass trans fer in the coun try. Spir i tus movens in this ini tial pe riod waspro fes sor Miodrag Novakovi}, the first YSTE Sec re tary Gen eral and head of Ther malEn gi neer ing Lab o ra tory of the “Boris Kidri~” In sti tute of Nu clear Sci ences, Vin~a, Bel -grade (the “Vin~a” In sti tute).

Dur ing thirty years of op er a tion of YSTE, its eight na tional sym po sia were or ga -nized by branch societies in dif fer ent re pub lics, in Ser bia (1964), Bosnia and Herzegovina (1965), Croatia (1966), Ser bia (1975), Bosnia and Herzegovina (1978), Slovenia (1981),Mac e do nia (1984), and Bosnia and Herzegovina (1992). In 1968, the “Vin~a” In sti tuteor ga nized the first YSTE symposium with in ter na tional par tic i pa tion. Its suc cess has lead to for ma tion of the In ter na tional Cen ter for Heat and Mass Trans fer (ICHMT). The firstfounder of ICHMT, YSTE was soon joined by na tional professional or ga ni za tionsthrough out the World and the UNESCO. From its seat at the “Vin~a” In sti tute in Bel -grade, the ICHMT op er ated suc cess fully, or ga niz ing at Yu go slav coast re sorts highlyranked pro fes sional meet ings from dif fer ent ar eas of heat and mass trans fer. In 1992, itsresidence was shifted to Tur key. The YSTE in 1978 or ga nized the 6th Eu ro pean Ther-mophysical Properties Con fer ence, from which stemmed a suc cess ful world wide pro -gram on stan dard iza tion of ther mal prop er ties mea sure ment meth ods, co-ordinatedfrom the “Vin~a” In sti tute.

In prep a ra tion of the YSTE Symposium held in Bel grade in 1975, “Termoteh-nika”, the first YSTE pro fes sional jour nal was started at the “Vin~a” In sti tute. Two de -cades later from the same Cen ter arose “Ther mal Sci ence”, an in ter na tional jour nal pub -lished in Eng lish. Both jour nals have con tin ued their pub li ca tion to the pres ent time.“Termotehnika” con tin ued to pub lish se lected pa pers from the YSTE and SSTE sym po -sia as well as other rel e vant con tri bu tions from the re gion, and “Ther mal Sci ence” rose toa pop u lar in ter na tional jour nal, cur rently screened by ma jor international Sci ence Ci ta -tion In dex sys tems.


213

In tur bu lent nine ties, ac tiv i ties of the So ci ety were co-ordinated from the Uni -ver sity of Novi Sad. In this pe riod three new YSTA sym po sia were or ga nized, and a newsec tion on In dus trial En ergy En gi neer ing was formed. In the com ing years the lat ter willrun a se ries of spe cial ized sym po sia. In the same pe riod the “Vin~a” In sti tute ini ti ated apro ject on re gional co-op er a tion in fluidized bed tech nol o gies of the South East Eu rope.The pro gram, co-ordinated in the first years from the “Vin~a” In sti tute, re sulted in a se -ries of re gional sym po sia and agree ments. This in ten sive ac tiv ity ex tended from 1997 to2005, un til, in fact, the most of the mem ber coun tries es tab lished their di rect links withthe EU. At the be gin ning of 2003, lo ca tion and man age ment of the So ci ety was trans -ferred to Bel grade, chang ing its name in ac cor dance with the name of the host coun try,firstly Ser bia and Montenegro, and from 2007 on, Ser bia. The pro gram of the cur rentGov ern ing Board in sists on in te gra tion and prog ress of knowl edge and ex per tise of cad -res in the coun try in ser vice of na tional pri or i ties. These ca pac i ties are lo cated pre dom i -nantly at Uni ver si ties in Bel grade, Ni{, Novi Sad, Kragujevac, and Kraljevo, and at the“Vin~a” In sti tute. Tra di tional ac tions cur rently con sist of three se ries of meet ings: theSSTE and the Power Plants sym po sia, and the re gional con fer ences on In dus trial En ergyEn gi neer ing evolv ing on yearly or bi en nial base. The lec tures, sem i nars etc., in clud ingpub li ca tion of books on par tic u lar top ics sup ple ment them. Over all ef fects of the YSTEand its suc ces sor are summed in the end sec tion.

Key words: Yu go slav So ci ety of Ther mal En gi neers, Ser bian So ci ety of Ther malEn gi neers, the his tory of Yu go slav So ci ety of Ther mal Engineers

Au thor's e-mail: [email protected]

Rad primqen: 15. juna 2010.Rad revidiran: 28. septembra 2010.Rad prihva}en: 1. oktobra 2010.


214

jugoslovensko dru{tvo termi~ara i dru{tvo termi~ara srbije...

Documents