jugoistoĊna evropa redovni ekonomski izveštaj · (bih) 6,8 5,7 -3,1 0,8 2,0 1,0 kosovo (kos) 6,3...
TRANSCRIPT
Jugoistočna Evropa Redovni ekonomski izveštaj Glavni izveštaj U fokusu: Veštine, ne samo diplome; Istraživanje i razvoj, i inovacije
15. novembar 2011. god.
Jedinica za smanjenje siromaštva i ekonomsko upravljanje
Region Evrope i Centralne Azije
Pub
lic D
iscl
osur
e A
utho
rized
Pub
lic D
iscl
osur
e A
utho
rized
Pub
lic D
iscl
osur
e A
utho
rized
Pub
lic D
iscl
osur
e A
utho
rized
Pub
lic D
iscl
osur
e A
utho
rized
Pub
lic D
iscl
osur
e A
utho
rized
Pub
lic D
iscl
osur
e A
utho
rized
Pub
lic D
iscl
osur
e A
utho
rized
2
Ovaj izveštaj saĉinio je tim na ĉijem ĉelu se nalazio Ron Hood ([email protected]) i ĉiji ĉlanovi su bili Erjon
Luci, Damir Ćosić, Borko Handjiski, Agim Demukaj, Sanja Madţarević-Sujster, Evgenij Najdov, Danijela
Vukajlović-Grba i Duško Vasiljević.
U fokusu 1 “Veštine, ne samo diplome” pripremio je Lars Sondergaard. U fokusu 2 “Istraţivanje i razvoj, i
inovacije” pripremili su Paulo Correa i Dragana Pajović.
Region SEE6 ĉine Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosova, Makedonija, Crna Gora i Srbija.
3
REZIME
poravak globalnog rasta koji je otpočeo 2010. godine počeo je da slabi tokom 2011. Tokom
prve polovine pogoršanje je bilo povezano sa katastrofom u japanskoj regiji Tohoku i visokim
cenama nafte, ali do kraja jula, privremene posledice iz Tohokua poĉele su da nestaju, a svetska
industrijska proizvodnja da raste. MeĊutim, od avgusta meseca svetsku ekonomiju poĉinju sve više da
opterećuju problemi drţavnog duga u Evropi, slabog rasta u SAD, kao i ekonomskog usporavanja u Kini i
drugim glavnim novim trţištima. Najnoviji vodeći pokazatelji i predviĊanja ukazuju na sporiji rast u
Evropi. U meĊuvremenu i dalje postoje rizici da će u SAD doći do recesije sa dvostrukim padom i do
naglog usporavanja u zemljama novim velikim ekonomijama.
Kratkoročno gledano, razvoj dogaĎaja u SEE61
suštinski zavisi od faktora koji su u najvećoj meri
van kontrole vlada ovih zemalja. Dok se ovo piše, rukovodstva najvećih zemalja EU i dalje nastoje da
primene set pouzdanih politika kojima bi se uspostavio ureĊen proces za upravljanje grĉkim drţavnim
dugom, spreĉio rizik širenja na druge ekonomije u evro zoni, obnovio kapital banaka koje su pogoĊene
pre svega otpisom drţavnog duga i uspostavio jedinstveniji i delotvoran fiskalni okvir za drţave u evro
zoni (EZ). Neizvesnost da li će biti u mogućnosti da uspešno okonĉaju ovaj proces, kao i niz spuštanja
rejtinga, kolebanje berze i neizvesnost u vezi sa politikom SAD-a za rešavanje deficita poljuljali su
poverenje investitora i privrednika, a potrošaĉe drţe na oprezu. Većina analitiĉara već su spustili
projekcije za globalni rast u SAD i EU za 1% i više. Naše projekcije za rast u SEE6 od 2,6% u 2011. i
2,1% u 2012. godini priliĉno su ispod stopa od 6-10% iz perioda pre 2008. Ĉak i ove projekcije skromnog
rasta pretpostavljaju da će evropski lideri uspeti da reše krizu tako da ne doĊe do meteţa i neizvršenja
obaveza, i da se izbegnu posledice neţeljenog širenja takve situacije. MeĊutim, u sluĉaju da kreatori
politike u tome ne uspeju i kriza se pogorša, rezultati u SEE6, kao i u ostatku sveta, mogli bi biti još lošiji.
Tabela 1: Stvarna stopa rasta BDP u SEE6 (%)
2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012.
UtvrĎ. Proj. Proj.
Albanija (ALB) 6,0 7,7 3,3 3,5 3,0 2,0
Bosna i Hercegovina
(BIH) 6,8 5,7 -3,1 0,8 2,0 1,0
Kosovo (KOS) 6,3 6,9 2,9 4,0 5,3 5,0
BJR Makedonija (MKD) 6,1 5,0 -0,9 1,8 3,0 2,5
Crna Gora (MNE) 10,7 6,9 -5,7 2,5 2,9 2,0
Srbija (SRB) 5,4 3,8 -3,5 1,0 2,0 2,0
SEE6 6,8 5,9 -1,7 2,0 2,5 2,5 Izvor: SEE6, nacionalni zavodi za statisitku i projekcije eksperata SB. EU10 i EU15.
Posledice daljeg globalnog usporavanja i sve dublje krize u EZ preneće se na SEE6 preko nekoliko
kanala. EU, a naroĉito zemlje EZ, najveći su partneri svim zemljama SEE6: trgovina sa EU iznosi
izmeĊu 30% i skoro 50% BDP zemalja SEE6. Pored trgovine, EU takoĊe obezbeĊuje najviše ukupnih
stranih direktnih investicija (SDI) ovom regionu, pri ĉemu neto priliv SDI ĉini preko 2% BDP zapadnog
Balkana. Prisustvo stranih banaka stvara još jedan kanal za potencijalno prenošenje krize iz EZ na SEE6:
ne samo da je udeo stranih banaka u ukupnoj aktivi bankarskog sistema u regionu veoma veliki (sa oko
89% ukupnog iznosa), već ovo strano prisustvo u nekim sluĉajevima podrazumeva i znaĉajno inostrano
1 Region SEE6 ĉine Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, BJR Makedonija, Crna Gora i Srbija.
O
4
finansiranje poslovanja lokalnih podruţnica. EU je takoĊe znaĉajan izvor novĉanih doznaka koje stiţu u
region. Dublje ekonomske i finansijske tenzije u EU/EZ uticale bi na sve ove kanale prenošenja krize.
Trenutno se moţe reći da je bankarski sektor u zemljama SEE6 otporan, visoko likvidan i ima
značajne rezerve kapitala, mada bi ova situacija mogla naglo da se promeni, naročito za odreĎene
banke. Region SEE6 karakteriše relativno visok udeo banaka u grĉkom i italijanskom vlasništvu.
Austrijske banke takoĊe imaju znaĉajnu prisutnost u regionu, mada se one suoĉavaju sa manjim rizicima
na svojim trţištima suverenog duga. Zajedno sa pozivima širom EU da se poveća kapital vodećih banaka,
svaki dodatan stres po finansiranje matiĉnih banaka moţe predstavljati pritisak na lokalne banke u
stranom vlasništvu da obezbede likvidnost odnosno dividende svojim matiĉnim bankama. Dodatno, poĉev
od 2009, došlo je do brzog povećanja problematiĉnih kredita (NPL) u svim zemljama SEE6.
Problematiĉni krediti su se u meĊuvremenu stabilizovali u nekim, ali ne u svim, zemljama i oni ostaju
znaĉajno iznad nivoa iz vremena pre krize. Ovi faktori bi mogli potencijalno da prouzrokuju još jednu
kreditnu krizu u regionu. S druge strane, ĉini se da su lokalna banke u stranom vlasništvu trenutno
likvidne i dobre kapitalizovane. Osim toga, većina ovih banaka su domaća pravna lica, a ne ogranci, te
samim tim podleţu praćenju i regulaciji od strane lokalnih regulatornih organa u zemljama SEE6, što
daje dodatne garancije da najverovatnije neće doći do brzog popuštanja njihovih pozicija. TakoĊe, ukupan
nivo zavisnosti banaka u SEE6 od stranih izvora finansiranja je niţi nego u zemljama EU102. To delom
odraţava ĉinjenicu da se banke u stranom vlasnišvu u zemljama SEE6 oslanjaju na domaće depozite kao
izvor finansiranja. Trenutno nema indicija o povlaĉenju depozita u meri u kojoj je to bio sluĉaj tokom
potresa iz 2008. godine, mada je situaciju potrebno paţljivo pratiti. MeĊutim, strano finansiranje
predstavlja za banke vaţan izvor sredstava za kreditiranje realnog sektora, pošto direktno inostrano
zaduţivanje realnog sektora u SEE6 iznosi oko 18% BDP. Priliv SDI i portfolio investicija obiĉno
predstavlja stabilniji izvor sredstava. MeĊutim, SDI prema zemljama SEE6 smanjio se od druge polovine
2008. godine i sada se nalazi na nivou od oko 60% u odnosu na nivo pre krize.
Fiskalna situacija i dalje je krhka, a vlade zemalja SEE6 treba ponovo da stvore fiskalne rezerve i
da se pripreme za dalju konsolidaciju izdataka u slučaju da se ne ostvare predviĎanja prihoda zbog
pogoršanja globalnih uslova. Tokom poslednjih nekoliko godina, zemlje SEE6 iscrple su skromne
rezerve koje su stvorene u predkriznom periodu visokog rasta i uzleta prihoda. Sa izuzetkom Kosova,
nijedna zemlja nema znaĉajne depozite koje bi mogla da povuĉe. Osim toga, domaća trţišta kapitala su
plitka i mada se moţe reći da banke trenutno imaju dobru likvidnost, to bi moglo brzo da se promeni u
sluĉaju naglog zastoja privrednih aktivnosti. Štaviše, pristup spoljnim trţištima finansiranja ostaće teţak i
u narednom periodu za zemlje SEE6. To znaĉi da mali broj zemalja SEE6 i dalje ima prostora da se
prilagoĊava pogoršanju krize kroz fiskalne podsticaje ili ĉak tako što će dopustiti automatskim
stabilizatorima da funkcionišu, a nekoliko zemalja bi trebalo da ubrza fiskalnu konsolidaciju, naroĉito
reforme za unapreĊenje dugoroĉne fiskalne odrţivosti. TakoĊe, u nekoliko zemalja SEE6 ograniĉena je i
monetarna politika zbog deviznih reţima koje su usvojile.
Vaţno je imati na umu činjenicu da, uprkos nedavnim poremećajima, model rasta na bazi dublje
integracije sa EU u smislu finansija, trgovine, trţišta rada i institucija ostaje dugoročno najbolji
model za zemlje SEE6. Postoje dve osnove pouke koje treba izvući iz nedavnih dogaĊaja, a koje će
omogućiti zemljama SEE6 da bolje iskoriste prednosti ovog modela rasta. Prva je da pokretaĉ budućeg
rasta treba više da budu investicije i poboljšanje produktivnosti ĉime bi se povećali konkurentnost i
proizvodni kapacitet, a manje spoljno finansiranje potrošnje ili investiranja u nekretnine i druge
“naduvane” sektore, što je bila karakteristika perioda pre 2009. godine. Druga je da većina zemalja SEE6
ima dugaĉak spisak neostvarenih strukturnih reformi. Ove stvari bi trebalo hitno rešavati kako bi se
iskoristile prednosti pristupa trţištima, kao i pristupa SDI, finansiranju od strane banaka i novĉanim
doznakama, što obezbeĊuje model zasnovan na integraciji.
2 Nove zemlje ĉlanice Evropske unije.
5
1. GLOBALNA SITUACIJA
poravak globalnog rasta koji je otpočeo
2010. godine počeo je da slabi tokom
2011. Tokom prve polovine pogoršanje je bilo
povezano sa katastrofom u japanskoj regiji
Tohoku i visokim cenama nafte, ali do kraja
jula, privremene posledice iz Tohokua poĉele su
da nestaju, a svetska industrijska proizvodnja da
raste. MeĊutim, od avgusta meseca svetsku
ekonomiju poĉinju sve više da opterećuju
problemi drţavnog duga u Evropi, slabog rasta u
SAD, kao i ekonomskog usporavanja u Kini i
drugim glavnim novim trţištima. Najnoviji
vodeći pokazatelji i predviĊanja ukazuju na
sporiji rast u Evropi. U meĊuvremenu i dalje
postoje rizici da će u SAD doći do recesije sa
dvostrukim padom i do naglog usporavanja u
zemljama BRIC.3 Oĉekuje se da će rast
generalno nastaviti da slabi u novim Evropskim
zemljama tokom 2012.
U evro zoni, kriza poverenja se sada očigledno proširila van granica Grčke, Irske i Portugalije, pri
ĉemu se raspon pri preuzimanju kreditnog rizika putem svop transakcije (CDS) znaĉajno povećao
proteklih nedelja u Italiji i Španiji. Iako su problemi sa bilansom stanja u Grĉkoj, Irskoj i Portugaliji veliki
za ove zemlje, oni su mali za evro zonu (njihov javni dug iznosi 6% BDP evro zone). Za razliku od toga,
javni dug Španije i Italije iznosi 27% BDP evro zone.
Grafikon 2: 5-godišnje stope CDS za izabrane zemlje EZ
Izvor: Bloomberg.
S obzirom na ovu sve veću neizvesnost, globalni rast će u 2011. i 2012. verovatno biti manji nego što
se očekivalo sredinom godine kada je Svetska banka objavila svoje najnovije zvanične prognoze. Za
potrebe ovog izveštaja pretpostavićemo da će rast u evro zoni inositi 1,6% u 2011. i 0,5% u 2012. godini.
3 Brazil, Rusija, Indija i Kina
O Grafikon 1: Stope rasta u svetu 2007-2011. (%)
-6
-4
-2
0
2
4
6
8
10
World Euro area Emerging and dev. economies
Germany US
Izvor:MMF Svetski ekonomski izgledi (IMF WEO),
septembar 2011.
6
2. RAST U REGIONU SEE64
regionu SEE6, rast se pre krize oslanjao na veliku domaću traţnju koja je finansirana iz
inostranstva (Grafikon 5). Godine 2008, domaća traţnja (uglavnom potrošnja i u manjoj meri
investicije) imala je udeo od 7,6 procentnih poena od ukupno 5,1% rasta. Shodno tome, doprinos neto
izvoza rastu bio je negativan (-2.9 procentnih poena).
Grafikon 3: Stvarni rast BDP u zemljama SEE6
(%)
Grafikon 4: Stvarni rast BDP u SEE6, EU10 i
EU15 (%)
Izvor: Nacionalni zavodi za statistiku. Izvor: Nacionalni zavodi za statistiku i Eurostat.
Sa početkom krize u 2009. godini, domaća traţnja se smanjila, a neto izvoz je postao jedini izvor
rasta. Domaća traţnja je doţivela nagli pad pre svega zbog smanjenja investicija. To je dovelo do
kontrakcije uvoza, koji se usporio više od izvoza, što je dovelo do pozitivnog uĉešća neto izvoza u rastu
(5,8 procentnih poena). Kao region, SEE6 je osetio recesiju 2009. godine sa 1,7% BDP odnosno padom
od 7,6 procentnih poena u odnosu na rast iz 2008. godine pre krize. Nisu sve zemlje bile podjednako
pogoĊene – Albanija i Kosovo su uspeli da izbegnu recesiju, BJR Makedonija je imala umeren pad rasta,
dok su Crna Gora, Srbija i Bosna i Hercegovina doţivele jaku recesiju.
Rast se nastavio tokom 2010, mada mnogo sporijim tempom nego pre krize (1,6% u odnosu na
5,1%). Mada je region osetio umeren oporavak tokom 2010. (1,6% rasta BDP), neto izvoz je i dalje bio
izvor rasta sa uĉešćem od 3,1 procentna poena, dok je domaća traţnja nastavila da usporava rast (-1,7
procentnih poena).
4 SEE6 ĉine Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, BJR Makedonija, Crna Gora i Srbija.
U
7
Grafikon 5: Učešće u stvarnom rastu BDP (%) Grafikon 6: Učešće u stvarnom rastu BDV (%)
-40
-30
-20
-10
0
10
20
30
40
20
08
20
09
20
10
20
08
20
09
20
10
20
08
20
09
20
10
20
08
20
09
20
10
20
08
20
09
20
10
20
08
20
09
20
10
20
08
20
09
20
10
ALB BIH KOS MKD MNE SRB SEE6
Consumption Investment Net Exports Real GDP growth
-8
-6
-4
-2
0
2
4
6
8
10
20
08
20
09
20
10
20
08
20
09
20
10
20
08
20
09
20
10
20
08
20
09
20
10
20
08
20
09
20
10
20
08
20
09
20
10
ALB BIH MKD MNE SRB SEE6
Agriculture Industry Construction Services Real GVA growth
Izvor: Nacionalni zavodi za statistiku i proraĉuni
eksperata Svetske banke. Izvor: Nacionalni zavodi za statistiku i proraĉuni
eksperata Svetske banke.
Na strani proizvodnje (Grafikon 6), rezultate iz perioda pre krize karakterisalo je veliko učešće
sektora usluga i graĎevinarstva, koje je iznosilo ukupno 3,4 procentna poena, pri ĉemu industrija i
poljoprivreda ĉine ostatak do ukupnog iznosa rasta od 4,2 procentna poena u bruto dodatoj vrednosti
(BDV). MeĊutim, recesija je najteţe pogodila industriju i graĊevinarstvo koji su doţiveli pad od 1,9
procentnih poena, što predstavlja skoro celokupan negativan rast BDV u ovom regionu. Pad u
graĊevinarstvu nastavio se po završetku uspona trţišta nepokretnosti, dok su sektor usluga (1 procentni
poen) i industrija (0,3 procentna poena) imali pozitivno uĉešće u ukupnom rastu BDV od 1,2%.
Garfikon 7: Industrijska proizvodnja, (jan. 2008 = 100)
Izvor: Nacionalni zavodi za statistiku i proraĉuni eksperata
Svetske banke.
8
Zemlje SEE6 osetiće posledice daljeg globalnog usporavanja i produbljivanje krize u evro zoni
preko nekoliko kanala: trgovina, strane direktne investicije (SDI), strane banke i novčane doznake.
Zemlje EU, a posebno zemlje EZ, najveći su trgovinski partneri svim zemljama SEE6, koje su u proseku
priliĉno otvorene ekonomije: trgovina sa EU ĉini izmeĊu 30% i skoro 50% BDP zemalja SEE6. Ove jake
trgovinske veze pojaĉava i mreţa “Ugovora o stabilizaciji i pridruţivanju” sa EU koji su u znaĉajnoj meri
za njih liberalizovali trgovinski pristup EU. Pored trgovine, EU takoĊe obezbeĊuje najviše ukupnih SDI
ovom regionu, pri ĉemu neto priliv SDI ĉini preko 2% BDP zemalja SEE6.5 Prisustvo banaka u stranom
vlasništvu stvara još jedan kanal za potencijalno prenošenje krize iz EZ na SEE6: ne samo da je udeo
stranih banaka u ukupnoj aktivi bankarskog sistema u regionu veoma veliki (sa oko 89% ukupnog
iznosa), već je ovo strano prisustvo uglavnom iz EZ. EU je takoĊe znaĉajan izvor novĉanih doznaka koje
stiţu u region. Dublje ekonomske i finansijske tenzije u EU/EZ uticale bi na sve ove kanale prenošenja
krize.
5 EU takoĊe obezbeĊuje tokove zvaniĉne pomoći u visini od oko 1% BDP zemalja SEE6, mada ti tokovi nisu pod
uticajem cikliĉnih dogaĊaja.
9
3. TRGOVINA I SPOLJNA SITUACIJA
ostupna integracija zemalja SEE6 sa zemljama EU znači da je trgovina sa EU glavni pokretač
izvoznih rezultata i ukupnog ekonomskog rasta u SEE6. Sa 58,2% ukupnog izvoza (2010.), EU je
glavno izvozno trţište za SEE6 (Grafikon 8), pri ĉemu najviše odlazi u Italiju i Nemaĉku. Trgovina unutar
regiona ĉini oko 22% izvoza ekonomija u SEE6 i naroĉito je vaţna za Srbiju i Crnu Goru.
Grafikon 8: Izvoz (% BDP)
74 3 3 4
5 83
3
8
12
5
9 7
6
10
4
75
4
8
4
35
0
5
10
15
20
25
30
35
ALB BiH KOS MK MNE SRB SEE6
Italy Germany OtherEU SEE6 Other
Izvor: Centralne banke SEE6 i UNCTAD.
Promene u izvoznim rezultatima tokom krize 2009. godine bile su mnogo više izraţene u SEE6 nego
što je to bio slučaj sa EU10. Posle snaţnog rasta u periodu pre krize tokom 2007. i 2008, izvoz je 2009.
godine pao za 14,7% u poreĊenju sa 9% u EU10. Oporavak izvoza 2010. bio je snaţan: izvoz iz SEE6
porastao je za 20%, u poreĊenju sa 12,3% u EU10 (Grafikon 9). Pokretaĉi ovog brzog povećanja bili su
veća traţnja i više cene roba, naroĉito za metale. Izvoz se oporavio do trećeg tromeseĉja 2010. godine
dostigavši nivo iz perioda pre krize. Rast izvoza dostigao je vrhunac u prvom tromeseĉju 2011. sa 29,7%
u odnosu na isti period prethodne godine (meĊugodišnje), a zatim dolazi do usporavanja.
Grafikon 9: Rast izvoza i ekonomski rast (%) Grafikon 10: Rast uvoza (%)
Izvor: Centralne banke SEE6 i Eurostat.
Napomena: Rast izvoza je predstavljen stubovima,
stvarni rast BDP linijama.
Izvor: Centralne banke SEE6 i Eurostat.
P
10
Dinamika uvoza u SEE6 je slična kao i kod izvoza, ali sa većim padom tokom 2009. i sa
prigušenijim oporavkom. Uvoz je pao za punih 22% u poreĊenju sa samo 16% u EU10, a region se
oporavio za samo 9% u 2010. u poreĊenju sa 12% u EU10 (Grafikon 11). Povećanje uvoza u 2010. odraz
je većih cena nafte i hrane, ali je prigušeno sporim ekonomskim oporavkom, naroĉito u Srbiji koja je
imala osam uzastopnih tromeseĉja sa negativnim rastom u odnosu na isti period prethodne godine.
Deficit računa tekućih transakcija (DRTT) koji je do 2008. u nekim ekonomijama u SEE6 dostigao
neodrţivi nivo, značajno se popravio od tog vremena, uglavnom kao rezultat sporijeg oporavka
uvoza nego izvoza, mada i tu postoje izvesne varijacije od zemlje do zemlje. Pokretaĉ visokog nivoa
uvoza u regionu SEE6 pre krize bila je veća domaća traţnja koja potiĉe od privredne ekspanzije iz 2008.
godine. Ta ĉinjenica, kao i usporavanje izvoza u Bosni i Hercegovini, Albaniji i Srbiji, i pad izvoza na
Kosovu, u BJR Makedoniji i Crnoj Gori u poslednjem tromeseĉju 2008. doveli su do toga da DRTT u
2008. godini dostigne 19,2% BDP za SEE6. MeĊutim, pošto je 2009. godine uvoz u svim zemljama pao
više nego izvoz, a rast izvoza doţiveo brz oporavak naredne godine, u 2010. godini poboljšali su se i
trgovinski bilans i DRTT za oko 10 procentnih poena BDP u poreĊenju sa 2008.
Grafikon 11:Rast izvoza i uvoza,
(% g-n-g)
Grafikon 12: DRTT i trgovinski bilans u SEE6,
(% BDP-a)
Izvor: Centralne banke SEE6. Izvor: Centralne banke SEE6 i proraĉuni eksperata
Svetske banke.
Grafikon 13: DRTT, (% BDP) Grafikon 14: DRTT po zemljama, (% BDP)
Izvor: Centralne banke i MMF Svetski ekonomski izgledi
(IMF WEO) i eksperti Svetske banke. Izvor: Centralne banke SEE6.
11
Uprkos nedavnim poboljšanjima, DRTT je i dalje visok u zemljama SEE6, a naročito u Crnoj Gori
i na Kosovu. Godine 2010. DRTT je u zemljama SEE6 došao do jednocifrene brojke, ali je i dalje bio
veći nego u EU10 i EU15 (Grafikon 13). Crna Gora je imala veoma veliki DRTT, do ĉega su doveli SDI
i velika domaća traţnja u periodu 2007-2008. godine (Garfikon 14). Iako je od tada došlo do pada DRTT,
i dalje je na nivou od preko 20% BDP, što je sluĉaj i na Kosovu gde se DRTT sve više povećava usled
izgradnje autoputa.
Iako je nivo novčanih doznaka ostao stabilan u
SEE6 u celini, to prikriva značajne razlike
meĎu zemljama regiona. U bogatim zemljama
EU, kao i u SAD, Kanadi i Australiji, postoji
velika dijaspora radnika iz SEE6. Tokom
poslednje krize, veći broj ovih zemalja preduzeo
je mere za odrţavanje zaposlenosti, te su
posledice po doznake iz inostranstva bile
relativno blage. MeĊutim, albanska dijaspora je
koncentrisana u Grĉkoj i Italiji, te su ovi radnici
bili negativnije pogoĊeni (Grafikon 15).
Odnos bruto spoljnog duga prema BDP i
odnos drţavnog duga prema BDP značajno se
povećao izmeĎu 2008. i 2010. (Grafikon 16). Spoljni dug porastao je za 13 procentnih poena BDP
(najviši nivo dostigao je sa 64,3% BDP u 2010.). Oko ⅔ ovog duga moţe se pripisati zaduţivanju drţava
(9 procentnih poena BDP) radi finansiranja fiskalnog deficita koji je iskorišćen za ublaţavanje posledica
krize. Od juna 2009. do septembra 2011. godine ĉetiri zemlje su izdale evroobveznice (BJR Makedonija
2009, Albania 2010, Crna Gora 2010. i 2011. i Srbija 2011. godine) (Grafikon 17). Osim toga, neke
zemlje SEE6 iskoristile su svoju raspodelu kvota u MMF i prihode od kredita što je povećalo dug.
Grafikon 16: Spoljni dug (% BDP) Grafikon 17: Ukupno obveznice (mil. US$)
Izvor: Centralne banke i ministarstva finansija (MF)
SEE6.
Izvor: MF zemalja SEE6.
Grafikon 15: Primljene novčane doznake
radnika i naknade zaposlenima
(% BDP)
Izvor: Centralne banke SEE6.
12
Grupa zemalja SEE6 je raznorodna kada se radi o nivou spoljnog duga mada sve imaju trend rasta
(Grafikon 18). Crna Gora i Srbija su iznad proseka u regionu, a takoĊe su imale i najveći rast duga, dok
su BJR Makedonija i Bosna i Hercegovina malo ispod proseka za SEE6.
Grafikon 18: Ukupni javni i privatni spoljni dug (% BDP)
0
20
40
60
80
100
120
SEE6 ALB BiH KOS MKD MNE SRB
2007 2008 2009 2010
Izvor: Centralne banke i MF zemalja SEE6, MMF, Svetska banka.
13
4. MONETARNA POLITIKA I FINANSIJSKI SEKTOR
svim zemljama SEE6, izuzev
Crne Gore, bankovni depoziti su
se oporavili do sredine 2011. godine,
posle prvog talasa globalne ekonomske
krize sa kraja 2008. i početka 2009. U
to vreme većina zemalja SEE6 doţivela
je blago do umereno ozbiljno povlaĉenje
depozita iz banaka. Crna Gora, gde su od
septembra 2008. do marta 2009. ukupni
depoziti pali za oko 25%, doţivela je
najveći pad. U istom periodu, Srbija je
doţivela pad depozita (izraţeno u
evrima) od blizu 20%, Albanija pad od
skoro 15%, Bosna i Hercegovina pad od
oko 10%, a BJR Makedonija pad od oko
4%. Kosovo je bilo izuzetak. Tamo se
usporio rast depozita, ali nije došlo do
negativnog preokreta. Od sredine 2009,
poĉeo je oporavak ukupnih depozita
(izraţnih u evrima), te sada prelaze nivo
iz vremena pre krize u SEE6 u celini, kao i u većini zemalja pojedinaĉno: depoziti u Albaniji, na Kosovu,
u BJR Makedoniji i Srbiji su iznad nivoa od pre krize, dok su u Bosni i Hercegovini veoma blizu nivou od
pre krize. Jedini izuzetak je Crna Gora, gde su depoziti ostali priliĉno ispod najvišeg nivoa iz vremena pre
krize (oko 20% u avgustu). Znaĉajno je napomenuti da do sada nema znakova da eventualni drugi talas
krize uzrokuje drugi krug povlaĉenja depozita, ali ova mogućnost se ne moţe isljuĉiti (Grafikon 19).
Tokom najvećeg dela 2009. došlo je i do naglog pada kreditne aktivnosti; do 2010. i tokom 2011.
kreditna aktivnost se poboljšala, ali po stopama koje su daleko ispod onih iz perioda pre krize. Tokom kreditne ekspanzije pre krize koja je nastupila iz 2008, zemlje SEE6 ostvarile su realan rast
kreditiranja privatnog sktora u velikom rasponu koji se meri dvocifrenim brojkama (Grafikon 20a). Kada
je krajem 2008. došlo do udara prvog talasa krize, nastupilo je naglo usporavanje kreditne ekspanzije. Od
poĉetka 2010. godine kreditiranje privatnog sektora se stabilizovalo i generalno je ponovo u ekspanziji,
ali po mnogo skromnijim (i odrţivijim) stopama nego pre krize. Na primer, nominalni rast kreditiranja
privatnog sektora iz godine u godinu (izraţen u evrima) u razliĉitim zemljama SEE6 kretao se od 30% do
preko 50% u trećem tromeseĉju 2008; od drugog tromeseĉja 2011. godine ovaj rast iznosi izmeĊu 5% i
15% (a u Crnoj Gori je negativan) (Grafikon 20b).
U Grafikon 19: Ukupni depoziti (vrednost u evrima, sept.
2008=100)
Izvor: Centralne banke SEE6.
14
Grafikon 20a: Realni rast kredita privatnom
sektora, meĎugodišnje
Grafikon 20b: Nominalni rast kreditiranja
privatnog sektora, meĎugodišnje
Izvor: Centralne banke SEE6. Izvor: Centralne banke SEE6.
Monetarna politika je bila ograničena specifičnim faktorima u različitim zemljama; u periodu posle
krize nije bio moguć potpuno akomodativan stav centralnih banaka regiona. Na primer, centralna
banka BJR Makedonije trpela je pritiske u vezi sa
deviznim rezervama, te je u mesecima posle krize
zapravo podigla referentnu stopu. Centralna banka
Srbije suoĉila se sa visokom inflacijom, te je i ona
povećala referentnu stopu krajem 2008, a onda još
jednom u drugom ciklusu od sredine 2010. do
sredine 2011. (Grafikon 21). Osim toga, u periodu
kada je većina centralnih banaka bila suoĉena sa
povlaĉenjem depozita, morale su da se suzdrţe od
znaĉajnih smanjenja stopa odnosno relaksiranja
politike. Dodatno ograniĉenje došlo je od ĉinjenice
da su Kosovo i Crna Gora jednostrano usvojili evro,
Bosna i Hercegovina ima valutni odbor na bazi
evra, a BJR Makedonija ima valutu kojom se
upravlja primenom evra kao reference; samo
Albanija i Srbija imaju reţim fleksibilnog kursa. U
sluĉaju zemalja sa fleksibilnim kursom, i finansijska
stabilnost je bila razlog za zabrinutost zbog posledica nagle nominalne depresijacije deviznih obaveza
banaka.
Grafikon 21: Referentna stopa (%)
Izvor: Centralne banke SEE6.
15
Grafikon 22: Inflacija u SEE6, (%)
Izvor: Nacionalni zavodi za statistiku SEE6, FAO,
Bloomberg.
Nakon rasta koji je trajao od kraja 2009, inflacija je dostigla najviši nivo u prvoj polovini 2011, a
sada se postepeno smanjuje. Slom domaće traţnje doveo je do sloma inflacije kada je 2008/2009
nastupila kriza. MeĊutim, od poslednjeg tromeseĉja 2009, inflacija se povećavala usled porasta cena
hrane i energenata u svetu (Grafikon 22). U zemljama SEE6 pogotovo, indeks cena na malo u najvećoj
meri zavisi od cena hrane i energenata. Inflacija je dostigla najviši nivo u prvom tromeseĉju 2011. godine,
kada su oslabili ovi spoljni cenovni pritisci. Naroĉito je Srbija doţivela snaţan porast inflacije. Indeks
cena na malo u Srbiji je u aprilu dostigao najviši nivo od 14,7% u odnosu na isti period prethodne godine;
u meĊuvremenu je u septembru pao na 9,3%.
16
Pregled 1: Razlike u cenama u regionu SEE6
PoreĊenje cena po zemljama moţe da osvetli vaţna pitanja u vezi ekonomskih tema kao što su trgovina u regionu i
ekonomska integracija, konvergencija dohotka po glavi stanovnika, i politika kamatnih stopa. Ekonomska teorija
ukazuje da sve obimnije regionalne i EU integracije – koje potiĉu od uklanjanja (carinskih i necarinskih) prepreka za
trgovinu6 - treba da donesu konvergenciju u cenama unutar regije SEE kao i sa cenama u EU. Stilizovane ĉinjenice
iz EU najvećim delom podrţavaju teoriju konvergencije cena.
Nivo cena u SEE6 je razliĉit, kako unutar regiona tako i u odnosu na evropsko trţište sa kojim ova regija nastoji da
se dublje integriše. U okviru regiona, cene su najniţe u BJR Makedoniji (44% od proseka u EU-27), a najviše su u
Crnoj Gori (59% od proseka u EU-27). Cene u regionu u celini mnogo su niţe od EU proseka (Grafikon 23).
Interesantno je napomenuti da je konvergencija cena u nekoliko zemalja SEE viša nego u najnovijim zemljama
ĉlanicama EU, Bugarskoj i Rumuniji, uprkos ĉinjenici da ove dve zemlje imaju veći dohodak po glavi stanovnika i
da su deo jedinstvenog trţišta. To se moţe objasniti niskim proseĉnim zaradama u Rumuniji i, naroĉito, u Bugarskoj.
Grafikon 23: Nivo cena i BDP po glavi stanovnika u PKM za širu regiju
jugoistočne Evrope
Izvor: Eurostat.
Osim toga, za procenu razlika u cenama i prikladnosti kursnih stopa u regionu (izuzev Kosova i Crne Gore) moţe se
iskoristiti cena homogenog proizvoda proizvedenog u zemlji - Coca-Cole. Poslednjih 25 godina, ĉasopis
“Economist” za ove potrebe objavljuje takozvani “Big Mac indeks”. Iako jedna takva procena ne bi trebalo da bude
osnov za kreiranje politike, razlike u cenama mogu se iskoristiti kao smernica za proveru da li je potrebno izvršiti
dalju analizu. Coca-Cola je najjeftinija u Albaniji, a najskuplja je u BIH - proseĉna cena Coca-Cole u Sarajevu je
34% skuplja nego u Tirani. Strategija odreĊivanja cene Coca-Cole podrazumeva ogromne varijacije izmeĊu malih
radnji i velikih maloprodajnih prodavnica. Kada se cena Coca-Cole u malim radnjama uporedi po zemljama, Srbija
je najskuplja.
6 Kada se otklone prepreke za trgovinu, “Balasa-Samuelsonov efekat” se pobrine za konvergenciju cena, ĉak i za
robe i usluge kojima se ne trguje. Veća produktivnost u sektorima u kojima se trguje u bogatim zemljama dovodi do
većih zarada radnika u tim sektorima, ali pošto se preduzeća meĊusobno nadmeću za radnike, to takoĊe gura naviše
zarade radnika u sektorima u kojima se ne trguje. Tako su proseĉne cene roba i usluga, kako onih kojima se trguje
tako i onih kojima se ne trguje, više u bogatim zemljama.
17
Kada je kriza eskalirala 2009.
godine došlo je do brzog povećanja
problematičnih kredita (NPL) u svih
6 zemalja SEE6; problematični
krediti su se od tog vremena
stabilizovali u nekim, ali ne u svim,
zemljama i ostaju umnogome iznad
nivoa od pre krize. Pre krize iz 2008,
nivo problematiĉnih kredita u svim
zemljama SEE6 bio je na relativno
niskom nivou (generalno ispod 5%).
MeĊutim, kako se kriza pogoršavala,
došlo je do naglog povećanja broja
problematiĉnih kredita (Grafikon 24).
Tokom 2010, problematiĉni krediti su
se stabilizovali u Bosni i Hercegovini,
na Kosovu, u BJR Makedoniji i Srbiji
(mada na višem nivou), dok su u Crnoj
Gori i Albaniji nastavili da rastu.
S druge strane, uz nekoliko izuzetaka, banke u regionu ostaju likvidne i beleţe solidne rezerve
kapitala (na primer odnosi adekvatnosti kapitala u bankarskom sektoru u drugom tromeseĉju 2011. bili
su oko 16% u BJR Makedoniji odnosno 20% u Srbiji) što predstavlja zadovoljavajuću garanciju u
pogledu njihove sposobnosti da absorbuju sve dalje udare. Osim toga, većina banaka je postepeno vratila
dobit na nivo iz 2010. i prve polovine 2011. (Grafikon 25). U nekim zemljama su povećana rezervisanja
za gubitke od kredita, a u nekim zemljama su već bila na relativno visokom nivou u ranoj fazi krize
(Grafikon 26).
Grafikon 25: Stopa dobiti na angaţovani kapital (levo) i stopa dobiti na sopstveni kapital (desno) u
bankarskom sektoru u SEE6, u procentima
-4
-3
-2
-1
0
1
2
3
Mar-08 Sep-08 Mar-09 Sep-09 Mar-10 Sep-10 Mar-11
ALB
BIH
KOS
MKD
MNE
SRB
SEE6 median
-40
-30
-20
-10
0
10
20
Mar-08 Sep-08 Mar-09 Sep-09 Mar-10 Sep-10 Mar-11
ALB
BIH
KOS
MKD
MNE
SRB
SEE6 Median
Izvor: Centralne banke.
Grafikon 24: Problematični krediti (% ukupnih kredita)
0
5
10
15
20
25
30
2007:Q1 2007:Q4 2008:Q3 2009:Q2 2010:Q1 2010:Q4
ALB
BIH
KOS
MKD
MNE
SRB
SEE6 median
Izvor: Centralne banke SEE6.
18
Grafikon 26: Rezervisanja za gubitke od kredita, kao procenat
ukupnih bruto kredita
0
2
4
6
8
10
12
ALB BIH KOS MKD SRB
Dec-08 Dec-09 Dec-10 Mar-11 Jun-11
Izvor: Centralne banke SEE6.
Kreditni rizik i rizik izvora finansiranja
vraćaju se u region, mada ih pokreću
prevashodno nepovoljni dogaĎaji u EU,
pretnja u vidu problematičnih kredita u
bankama i usporavanje ekonomskog rasta. Raspon EMBI indeksa za Srbiju (jedina
zemlja iz regiona SEE6 za koju postoje
podaci o rasponima EMBI indeksa) povećao
se u poslednja dva meseca, iako je u
poslednjih nekoliko nedelja ponovo poĉeo da
pada. MeĊutim, povećanje premije za rizik za
Srbiju, mereno rasponima EMBI indeksa, u
potpunosti je povezano sa sveukupnim
povećanjem percepcije rizika; relativni raspon
u odnosu na ostale nove evropske zemlje
ostaje nepromenjen (Grafikon 27). To
ukazuje da ovo slabljenje potiĉe u potpunosti
od spoljnih uzroka.
Trenutno se moţe reći da je sveukupni
bankarski sektor u zemljama SEE6 otporan, visoko likvidan i ima značajne rezerve kapitala, mada
bi se ova situacija mogla naglo promeniti, naročito za odreĎene banke. Sliĉno kao i u zemljama
EU10, skoro sve strane banke u regionu SEE6 su iz zemalja EU (Grafikon 28). MeĊutim, region SEE6
karakteriše relativno veliki udeo banaka u grĉkom i italijanskom vlasništvu (Tabela 3). Zajedno sa
pozivima širom EU da se poveća kapital vodećih banaka, svaki dodatan stres po finansiranje matiĉnih
banaka moţe predstavljati pritisak na lokalne banke u vlasništvu stranih banaka da obezbede likvidnost
odnosno dividende svojim matiĉnim bankama. Ovo bi potencijalno moglo da prouzrokuje još jednu
kreditnu krizu u regionu. Ĉinjenica da su većina ovih banaka domaća pravna lica, a ne ogranci, te da
samim tim podleţu praćenju i regulaciji od strane lokalnih regulatornih organa u zemljama SEE6, daje
dodatne garancije da najverovatnije neće doći do brzog popuštanja njihovih pozicija.
Grafikon 27: Raspon EMBI indeksa, izabrane
zemlje, (bps)
100
200
300
400
500
600
700
800
Apr-11 May-11 Jun-11 Jul-11 Aug-11 Sep-11 Oct-11
Serbia
Croatia
Hungary
Bulgaria
Europe
Izvor: Bloomberg.
Napomena: Evropski indeks obuhvata Belorusiju, Bugarsku,
Hrvatsku, MaĊarsku, Litvaniju, Poljsku, Rusiju, Srbiju,
Tursku i Ukrajinu.
19
Grafikon 28: Geografska rasprostranjenost stranih
potraţivanja u bankarskom sektoru u zemljama SEE6
Austria
Italy
Greece
France
GermanyOther
Izvor: Banka za meĊunarodna poravnanja (konsolidovani
bankarski statistiĉki podaci).
Tabela 2: Potraţivanja7 izabranih banaka prema zemljama SEE6 (% BDP, 2010)
Zemlja Grčka Italija Portugalija Španija
SEE6 13,2 15,2 - 0,0
Albanija 14,0 9,3 - -
Bosna i Heregovina - 21,2 - 0,0
Makedonija 20,2 0,3 - 0,0
Crna Gora 0,6 - - -
Srbija 18,3 19,3 - 0,0
EU10 + Hrvatska 3,5 13,0 1,3 0,7
Izvor: Banka za meĊunarodna poravnanja (konsolidovani bankarski statistiĉki podaci),
Svetska banka Indeks razvoja u svetu (WB WDI).
Ukupan nivo zavisnosti banaka u SEE6 od stranih izvora finansiranja je manji nego u zemljama
EU10 (Grafikon 29). U zemljama SEE6, strane banke se sve više oslanjaju na domaće uloge kao izvore
finansiranja. Kako je ranije pomenuto, trenutno nema indicija o povlaĉenju uloga u meri u kojoj je to bio
sluĉaj tokom potresa iz 2008. godine, mada je situaciju potrebno paţljivo pratiti. Raspon pri preuzimanju
kreditnog rizika putem svop transakcije (CDS) povećao se od poĉetka godine za najveće banke koje
posluju u regionu (uz izvesno relaksiranje od kraja septembra), što moţe dovesti do većih kamatnih stopa
(Garfikon 30).
7 Potraţivanja predstavljaju kredite i ostalu domaću aktivu tih banaka ukljuĉujući onu koja se finansira od domaćih
uloga.
20
Grafikon 29: Strani izvori finansiranja banaka, 2010.
0
10
20
30
40
50
60
70
80
90
BG
R
CZ
E
EST
HU
N
LV
A
LT
U
POL
RO
M
SVK
SVN
ALB
†
BIH
*
MK
D*
SRB
EU10 SEE6
Per
cent
age
of G
DP
Izvori: MMF, Indeks razvoja u svetu (WDI).
†od 2008, *od 2009.
EU10: Bugarska, Republika Ĉeška, Estonija, MaĊarska, Letonija, Litvanija,
Poljska, Rumunija, Slovaĉka i Slovenija; SEE6: Albanija, Bosna i
Hercegovina, BJR Makedonija, Srbija
Garfikon 30: Raspon CDS za izabrane banke
0
100
200
300
400
500
600
Jan-08 Jun-08 Nov-08 Apr-09 Sep-09 Feb-10 Jul-10 Dec-10 May-11 Oct-11
Raiffeisen (Austria)
Erste Bank (Austria)
Banca Intesa (Italy)
UniCredit (Italy)
Soc Generale (France)
0
500
1000
1500
2000
2500
3000
3500
Jan-08 Jun-08 Nov-08 Apr-09 Sep-09 Feb-10 Jul-10 Dec-10 May-11 Oct-11
Credit Agricole (France)
EFG Hellas (Greece)
National Bank of Greece
Alpha Bank (Greece)
Izvor: Reuters, Bloomberg, proraĉuni eksperata Svetske banke.
Svako eventualno pogoršanje situacije u glavnim evropskim matičnim bankama negativno će se
odrazati na realni sektor u regionu SEE6. Direktno prekograniĉno kreditiranje je vaţan izvor
finansiranja za realni sektor u zemljama SEE6, i iznosi oko 18% BDP (Tabela 4). Ako se banke u Evropi
naĊu pod dodatnim velikim pritiskom, pojedina preduzeća će verovatno imati teškoće da refinansiraju te
kredite. U isto vreme, priliv SDI i potfolija tipiĉno predstavljaju stabilan izvor finansiranja za koji je
manje verovatno da će dovesti do nestabilnosti. Imajući to na umu, SDI prema zemljama SEE6 se smanjio
od druge polovine 2008. godine i sada se nalazi na nivou od oko 60% u odnosu na nivo pre krize
(Grafikon 31).
21
Tabela 3: Izvori finansiranja realog sektora (% BDP, 2010.)
Zemlja
Kreditiranje od strane
domaćih banaka Strano zaduţivanje
SDI i strana portfeljna
ulaganja u kapital
Akcije Rast Akc. Rast Akc. Rast
2010. 2008. 2009. 2010. 2010. 2008. 2009. 2010. 2010. 2008. 2009. 2010.
ECA 48,9 0,2 0,0 0,1 18,5 3,0 0,2 0,4 49,2 5,7 3,1 1,6
SEE6 49,1 0,2 0,0 0,1 18,2 9,1 1,4 0,8 34,7 7,0 5,9 4,7
Albanija 37,8 0,4 0,1 0,0 6,3† 1,2 1,0 0,6 22,1† 7,6 8,2 9,5
Bosna i Hercegovina 58,3 0,1 -0,1 0,0 0,0* 4,1 3,3 3,5 11,0* 5,0 1,4 0,4
Kosovo 35,1 0,3 0,1 0,1 n/v 2,9 3,1 3,3 n/v 9,5 7,5 7,4
Makedonija 44,5 0,3 0,0 0,0 20,8* 3,4 2,8 1,3 49,5* 5,7 2,0 3,2
Crna Gora 69,9 0,2 -0,1 -0,1 n/v 10,9 -1,5 2,8 n/v 21,2 36,9 18,5
Srbija 49,5 0,2 0,1 0,2 33,4 14,8 0,5 -1,0 53,7 6,2 4,7 3,6
EU10 + 1 59,5 0,2 0,0 0,0 18,8 2,2 0,6 0,2 66,5 9,0 2,6 -0,7
Izvor: MMF MeĊunarodni finansijski statistiĉki podaci i statistiĉki podaci platnog bilansa, Svetska banka Indeks
razvoja u svetu (WB WDI).
Rast stranih izvora finansiranja meren je kao neto priliv kao udeo u BDP. Rast domaćih bankarskih kredita meren je
kao stvarni rast kao udeo u BDP.
†od 2008, *od 2009, n/v – ne vaţi/nije raspoloţivo .
Grafikon 31: Neto priliv SDI u region, milioni EUR
Izvor: Centralne banke SEE6.
22
5. FISKALNA POLITIKA I JAVNI DUG
iskalna situacija i dalje je krhka, a vlade zemalja SEE6 treba ponovo da stvore fiskalne rezerve
i da se pripreme za dalju konsolidaciju rashoda u slučaju da se ne ostvare predviĎanja prihoda
zbog pogoršanja globalnih uslova. Tokom poslednjih nekoliko godina, zemlje SEE6 iscrple su skromne
rezerve koje su stvorene u predkriznom periodu visokog rasta i uzleta prihoda. Sa izuzetkom Kosova,
nijedna zemlja nema znaĉajne depozite koje bi mogla da povuĉe. Osim toga, domaća trţišta kapitala su
plitka i mada se moţe reći da banke trenutno imaju dobru likvidnost, to bi moglo brzo da se promeni u
sluĉaju naglog zastoja privrednih aktivnosti. Štaviše, pristup spoljnim trţištima finansiranja ostaće teţak i
u narednom periodu za zemlje SEE6.
Zemlje SEE6 sprovodile su sasvim različitu fiskalnu politiku u periodu pre globalne finansijske
krize iz 2008-2009. Proseĉan fiskalni deficit u regionu tokom ovog perioda bio je relativno mali.
MeĊutim, ovo je skrivalo znaĉajne razlike meĊu zemljama. Albanija je stalno imala deficit blizu ili iznad
3% BDP, dok je Bosna i Hercegovina imala suficit. BJR Makedonija odrţavala je uglavnom uravnoteţen
budţet; Kosovo i Crna Gora zamenili su svoj deficit poĉetkom posmatranog perioda suficitom, dok je
Srbija sa uravnoteţenog budţeta prešla u deficit.
Tabela 4: Fiskalni deficit, (% BDP)
2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010.
ALB -2,8 -3,2 -3,7 -5,5 -7,1 -3,0
BIH 0,1 2,8 0,6 -3,5 -5,6 -4,2
KOS -3,1 2,5 7,3 -0,2 -0,7 -2,7
MKD 0,2 -0,5 0,6 -0,9 -2,7 -2,5
MNE -1,8 2,9 6,7 -0,4 -5,7 -4,9
SRB 0,8 -1,6 -1,9 -2,7 -4,5 -4,6
Prosek -0,3 -0,5 -0,5 -2,7 -4,6 -3,8
Izvor: Proraĉuni eksperata na osnovu podataka MF, podaci MMF-a za BIH.
Fiskalni deficit u 2005-07. bio bi veći (a suficit manji) da nije bilo snaţnog rasta prihoda usled
rastuće domaće traţnje. Prihodi (kao procenat BDP) porasli su u svim zemljama izuzev BJR
Makedonije i Srbije. U isto vreme, rashodi (kao procenat BDP) povećali su se u većini zemalja, pri ĉemu
su najveći porast imale Srbija i Crna Gora. U kombinaciji sa snaţnim rastom BDP, relativno mali deficiti
zemalja doveli su do znaĉajnog smanjenja odnosa izmeĊu drţavnog duga i BDP (uprkos tome što su neke
zemlje SEE6 priznale obaveze kao što su restitucija u BJR Makedoniji i ratna šteta i potraţivanja
zamrznute devizne štednje u Bosni i Hercegovini). Do kraja 2008, drţavni dug u SEE6 pao je na 33,9%
BDP8, što je stopa sliĉna proseku za zemlje EU10 (36% BDP) i dosta ispod kriterijuma iz Mastrihta od
60% BDP. Albanija se izdvajala sa drţavnim dugom od 55% BDP, što odraţava konstantni deficit u toj
zemlji. S druge strane, na kraju 2008. godine Kosovo nije zabeleţilo drţavni dug, što je odraz
konzervativne fiskalne politike ali i istorijskih razloga9.
Fiskalni rezultati su se pogoršali u svim zemljama od 2008. godine uprkos relativno heterogenim
rezultatima rasta. Proseĉan rast u zemljama SEE6 prešao je u negativan 2009. godine kada je nastao
8 Pored razvoja dogaĊaja u vezi sa deficitom, na dinamiku duga u nekim zemljama SEE6 umnogome je uticalo
priznavanje obaveza u vezi sa otplatom dugova koji su preostali iz prethodnog perioda (zamrznuta devizna štednja iz
vremena raspada SFR Jugoslavije, ratna šteta, zahtevi za restituciju). 9Do 2009. godine Kosovo nije imalo javni dug. Godine 2009, Kosovo je preuzelo svoj deo duga bivše Jugoslavije
prema IBRD u iznosu od EUR 381 milion (9,7% BDP). Kosovo nije uĉestvovalo u podeli drugih sredstava i
obaveza bivše Jugoslavije, te ako doĊe do ovog procesa, Kosovo bi moglo da nasledi dodatni dug (prema Pariskom i
Londonskom klubu).
F
23
krah izvoza i priliva kapitala, mada uz znaĉajne razlike meĊu zemljama. Fiskalna pozicija se pogoršala u
svim zemljama što je u prvi plan iznelo njihovu osetljivu stranu koja je nastala usled preteranog
oslanjanja na sve veću domaću traţnju u periodu pre krize. Proseĉan fiskalni deficit povećao se na 2,7%
BDP u 2008. i dalje na 4,6% BDP u 2009. godini. Prihodi mereni kao procenat BDP pali su u svim
zemljama (izuzev Kosova i Albanije koji su nastavili rast) pri ĉemu je Crna Gora bila najviše pogoĊena. S
druge strane, rashodi kao procenat BDP povećali su se u svim zemljama (izuzev Srbije) pri ĉemu je
najveće povećanje zabeleţeno na Kosovu, u Bosni i Hercegovini i Albaniji.
Tokom 2010. došlo je samo do ograničenog fiskalnog prilagoĎavanja dok su se zemlje SEE6 borile
da ubrzaju rast. Albanija je napravila najveće prilagoĊavanje time što je smanjila fiskalni deficit sa
preko 7% BDP u 2009. na 3% BDP u 2010. godini, a pratile su je Crna Gora koja je preduzela
prilagoĊavanje od 1,5 pp BDP-a i Bosna i Hercegovina koja je smanjila deficit za 1,4 pp BDP-a. Rashodi
su podneli najveći deo prilagoĊavanja u ovim zemljama. Proseĉan fiskalni deficit u zemljama SEE6 pao
je na 3,8% BDP. S druge strane, deficit na Kosovu i u Srbiji se povećao. Kosovo je znaĉajno povećalo
svoj deficit usled naglog porasta kapitalnih rashoda, dok su u Srbiji prihodi ispod planiranih doveli do
neznatnog proširenja deficita. Kao rezultat toga drţavni dug zemalja SEE6 još se povećao na 38,4% BDP
do 2010. MeĊutim, pogoršanje fiskalnih raĉuna i drţavnog duga nije bilo toliko veliko kao u zemljama
EU10 gde se drţavni dug popeo na 47,1% BDP.
Sa izuzetkom Albanije, nivo drţavnog duga ostaje ispod 50% BDP, ali uz značajnu osetljivost zbog
spoljnih uslova. Struktura duga je povoljna sa relativno malom izloţenošću ka komercijalnom
zaduţivanju i, shodno tome, relativno malim troškovima otplate duga.10
MeĊutim, iako je javni dug kao
procenat BDP niţi nego u zemljama EU10, javni dug kao procenat godišnjih drţavnih prihoda, sa oko
111,4% BDP, blizu je proseka za EU10. Još jednom, sa dugom koji je više nego dvostruko veći od
godišnjih prihoda, Albanija ima najranjiviju ekonomiju.
Tabela 5: Izabrani pokazatelji drţavnog duga (2010.)
ALB BIH KOS MKE MNE SRB SEE6 EU10
Dug, kao % BDP 58,2 36,9 6,9 24,6 51,3 42,9 38,4 47,1
Dug, kao % prihoda 219,7 82,0 25,1 79,9 121,9 104,7 111,4 124,8
Rashodi za kamatu, kao %
BDP
3,4 0,6 0,7 1,0 1,2 1,3
Izvor: Proraĉuni eksperata SB na osnovu podataka MF.
Većina zemalja SEE6 usvojilo je neku vrstu propisa kojima se ograničava nivo javnog duga.
MeĊutim, opredeljenost drţavnih organa da ispune ove ciljeve tek će biti stavljena na probu. Albanija,
Kosovo i Srbija su ograniĉili najviši iznos drţavnog duga zakonom, dok su BJR Makedonija i Crna Gora
to uradile kroz strateška dokumenta.
Budţet zemalja SEE6 za 2011. godinu ne predviĎa značajna fiskalna prilagoĎavanja. Zapravo,
Albanija i Kosovo neznetno su povećali planirani deficit, BJR Makedonija i Srbija odrţavaju deficit na
nivou iz 2010, a samo su Bosna i Hercegovina i Crna Gora planirale izvesno smanjenje fiskalnog deficita.
Prema najnovijim raspoloţivim podacima, moţe se reći da su zemlje na dobrom putu da ispune svoj
planirani deficit, mada je neophodan stalni oprez. Kosovo je imalo mali suficit u prvoj polovini godine i
zabeleţilo je mali deficit u trećem tromeseĉju. Ako do kraja godine ne bude trošenja na veliko, fiskalni
raĉuni Kosova će verovatno imati znaĉajno bolje rezultate od planiranih. Bosna i Hercegovina imala je
10
Rashodi za kamatu u proseku iznose oko 1% BDP u zemljama SEE6, sa izuzetkom Albanije gde su rashodi za
kamatu 2010. godine iznosili 3,4% BDP.
24
uglavnom izbalansiran budţet (mada je ovo nedovoljna procena stvarnog fiskalnog poloţaja s obzirom da
ne obuhvata rashode za projekte finansirane iz inostranstva, koji su vanbudţetski). Fiskalni deficit u
ostalim zemljama SEE6 bio je oko 2% BDP u prvoj polovini 2011. Ĉini se da je deficit u Albaniji, BJR
Makedoniji i Crnoj Gori ublaţen u trećem tromeseĉju, što je ove zemlje uglavnom dovelo na put kojim će
do kraja godine moći da ispune svoje ciljeve u pogledu deficita. MeĊutim, u Srbiji je deficit nastavio da se
povećava, što je primoralo vlasti da povećaju planirani deficit (sa -4% BDP na -4,5%).
Tabela 6: Početne projekcije i razvoj dogaĎaja u prvoj polovini 2011.
Prihodi Rashodi Fiskalni bilans Bilans na dan jun 2011.
Poĉetne projekcije, kao procenat BDP Ostvareno
ALB 26,6 30,1 -3,5 -2,0
BIH 44,4 47,4 -3,4 nije raspoloţivo
KOS 27,6 31,1 -3,5 1,1
MKD 31,4 33,9 -2,5 -1,7
MNE 40,5 42,8 -2,3 -1,5
SRB 39,1 43,7 -4,5 -3,0
Izvor: Proraĉuni eksperata na osnovu podataka MF.
Potreba za obazrivošću u fiskalnom pogledu dodatno se povećava strogim ograničenjima u
finansiranju sa kojima se suočavaju zemlje SEE6. Albanija je nedavno prešla na dug sa kraćim rokom
uz odgovarajuće neznatno povećanje prinosa. Srbija je proteklih meseci takoĊe suoĉena sa teškoćama
zbog slabe traţnje instrumenata drţavnog duga sa dospećem duţim od 3 meseca. U isto vreme, BJR
Makedonija, suoĉena sa prevremenim izborima kod kuće i krajnje promenjljivim okruţenjem u
inostranstvu, odluĉila je da povuĉe sredstva sa Kreditne linije iz predostroţnosti koju ima kod
MeĊunarodnog monetarnog fonda u proleće 2011.
MeĎutim, čini se da su neposredne potrebe za finansiranjem zadovoljene. Srbija je nedavno uspela da
emituje globalne obveznice u vrednosti od US$1 milijarda, pored pozajmice sa garancijom IBRD od US$
400 miliona sa poĉetka godine. Crna Gora je u aprilu 2011. emitovala evroobveznice u vrednosti od EUR
180 miliona. BJR Makedonija je u martu 2011. povukla EUR 220 miliona sa Kreditne linije iz
predostroţnosti koju ima kod MMF-a, a do kraja godine zaduţiće se EUR 130 miliona na osnovu
garancije IBRD. Kosovo ima velike uloge koje moţe da povlaĉi, dok bi Albanija trebalo da bude u
mogućnosti da finansira preostali deficit kroz kombinaciju smanjenja uloga i priliva projekata koji se
finansiraju iz inostranstva. Oĉekuje se da će bosanskohercegovaĉki izvori finansiranja ostati skromni. Što
se tiĉe pristupa stranom privatnom finansiranju, većina zemalja SEE6 ima solidan rejting, mada ne
investicionog ranga, a sve zemlje izuzev BIH imaju stabilne izglede.
Tabela 7: Rejting suverenog duga i izgledi za zemalje SEE6 prema rejting agencijama
Standard and Poor's Moody Fitch
rejting/izgledi datum rejting/izgledi datum rejting/izgledi datum
Albanija B+/Stablni 19/04/2010 B1/Stablni 29/06/2007
BIH B+/Negativni 28/07/2011 B2/Negativni 16/05/2011
Makedonija,
BJR BB/Stablni 24/08/2011 BB+/Stablni 27/10/2011
Crna Gora BB/Negativni 31/03/2010 Ba3/Stablni 30/03/2011
Srbija BB/Stablni 16/03/2011 BB-/Stablni 11/11/2010
Izvor: S&P, Moody i Fitch.
Napomena: Kosovo još nije zatraţilo kreditni rejting.
25
Kao što je očekivano, nedavni fiskalni rezultati odraz su snage ukupne privredne aktivnosti
zemljama SEE6, ali i veće inflacije, kao i neekonomskih faktora. Kosovo je zabeleţilo snaţan rast
poreskih prihoda (oko 9,7% u realnim iznosima) imajući u vidu optimistiĉne ekonomske pokazatelje;
meĊutim, to se poravnalo niţim neporeskim i kapitalnim prihodima (niţe dividende). U BJP Makedoniji
ukupni prihodi povećali su se realno za 4,2% u prvoj polovii godine, ali je to uglavnom bilo rezultat
ranije isplate dividendi od Telekoma. Ako se to iskljuĉi, prihodi su se beznaĉajno povećali, s obzirom da
je uticaj jaĉe domaće traţnje kompenzovan nedovoljnim neporeskim prihodima i doprinosima za
socijalno osiguranje. Ukupni prihodi nezantno su se povećali i u Bosni i Hercegovini sa skromnim
oporavkom domaće traţnje. Zabrinutost zbog usporavanja privredne aktivnosti u Albaniji dovela je do
realnog pada prihoda za 2,8% u prvoj polovini 2011. Sliĉni trendovi nastavili su se u albanskoj ekonomiji
i u trećem tromeseĉju, dok je poboljšanje u akcizama i doprinosima kompenzivano relativno slabom
naplatom većine poreza. Depresirana privatna potrošnja u Srbiji dovela je do pada prihoda za 4,4% u
prvoj polovini godine, koji se trend nastavio i u trećem tromeseĉju. Sliĉno tome, prihodi u Crnoj Gori pali
su realno za 5,3% uprkos povećanju akciznih stopa. Prihodi su se donekle povratili u trećem tromeseĉju
uz pojaĉane napore da se poboljša naplata.
Na strani rashoda, drţave su ove godine pokušavale da stimulišu privredu ali će verovatno u
narednom periodu morati da izvrše prilagoĎavanja u skladu sa postojećim ograničenjima u
finansiranju. Većina zemalja povećala je potrošnju, mada je kvalitet ovog podsticaja diskutabilan. BJR
Makedonija povećala je potršnju za blizu 6% u realnim iznosima u prvoj polovini 2011, što takoĊe
odraţava izvesnu koncentraciju rashoda na poĉetku perioda. Povećanje potrošnje bilo je usmereno ka
kapitalnim rashodima, potrošnji za zdravstvo i transferima. Ti trendovi oslabili su tokom trećeg
tromeseĉja, kada je došlo do pada rashoda u realnim iznosima. Crna Gora je povećala rashode za oko
3,8%, što uglavnom odraţava izmene propisa o radu kojima su povećane zarade i penzije. Te izmene će
najverovatnije uticati i na potrošnju na ovim stavkama na srednjoroĉnom planu, a već u trećem
tromeseĉju su pogurale stopu rasta rashoda nagore. Sliĉno tome u Albaniji se povećala realna potrošnja za
3,5% u prvoj polovini godine, pri ĉemu polovinu porasta potrošnje ĉine socijalni transferi. U trećem
tromeseĉju uvedena je stroţa kontrola potrošnje kako bi se osiguralo ispunjenje godišnjeg plana za nivo
deficita. Na Kosovu se ukupna realna potrošnja povećala za 3,3%, što meĊutim odraţava relativno malu
potprošnju u prvom tromeseĉju. Rashodi su se znaĉajno povećali u drugom tromeseĉju i odnedavno su
odraz porasta kapitalne potrošnje, ali i veće potrošnje na zarade radnika i plate. Rashodi iz budţeta Bosne
i Hercegovine realno su pali, što je odraz manje potrošnje na robe, usluge i subvencije. Sliĉno tome, realni
rashodi u Srbiji su pali, mada je dobitak od ograniĉenja zarada i penzija bio nedovoljan da nadoknadi loše
rezultate na strani prihoda, što je dovelo do povećanja deficita. Osim toga, s obzirom na predstojeću
indeksaciju penzija i zarada u oktobru, moţe se pokazati da je dobitak bio kratkog daha.
26
Pregled 2: Veličina vlade u zemljama SEE6
Udeo drţave u ekonomiji veoma se rezlikuje od zemlje do zemlje u regionu SEE6, gde se rashodi kreću u
rasponu od ispod 30% BDP do skoro 50%. Ako kao merilo primenimo bilo prihode bilo rashode, Bosna i
Hercegovina, Crna Gora i Srbija mogu se klasifikovati kao zemlje sa velikim vladama, ĉak i u poreĊenju sa
zemljama EU10. Albanija i Kosovo mogu se klasifikovati kao zemlje sa malom drţavnom ekonomijom, dok BJR
Makedonija ima vladu umerene veliĉine.
Čini se da su doprinosi za socijalno osiguranje faktor koji najviše doprinosi tako velikim razlikama u
prihodima. Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Srbija dobijaju znaĉajan deo drţavnih prihoda od doprinosa za
socijalno osiguranje. Shodno tome, socijalni transferi ĉine veći deo potrošnje (mada ovo ukljuĉuje i relativno
izdašne socijalne transfere koji se ne odnose na doprinose, kao što su socijalna pomoć i ostale naknade). Albanija s
druge strane ima mnogo manji plan socijalnog osiguranja koji ne pokriva znaĉajan deo stanovništva, dok Kosovo
nema takav program (mada postoji plan privatnog penzijskog osiguranja). Loši rezultati na trţištu rada opteretili su
finansije planova socijalnog osiguranja u većini zemalja SEE, što zahteva veće transfere iz budţeta. Pritisci na
planove socijalnog osiguranja će se verovatno povećati u narednom periodu, što će zahtevati reformu sistema. Rast u
bliskoj budućnosti moţe da ne donese nova radna mesta, dok će starenje stanovništva stvarati dodatni pritisak na
srednjoroĉnom i dugoroĉnom planu.
Tabela 8: Struktura drţavnih prihoda u zemljama SEE6, 2010.
ALB BIH KOS MKD* MNE SRB
Kao procenat ukupnih prihoda
Direktni porezi 13.8 6.6 10.6 8.9 11.1 14.0
Indirektni porezi 49.3 44.4 66.2 40.5 46.0 42.2
Doprinosi 16.5 35.1 0.0 27.3 28.9 26.4
Ostali prihodi 20.4 13.8 23.1 23.3 14.0 17.4
Ukupni prihodi 100.0 100.0 100.0 100.0 100.0 100.0
Kao procenat BDP
Direktni porezi 3.6 2.9 2.9 2.9 4.9 5.7
Indirektni porezi 12.9 19.7 18.2 13.4 19.5 17.3
Doprinosi 4.3 15.6 0.0 9.1 12.2 10.8
Ostali prihodi 5.4 6.1 6.4 7.7 5.9 7.1
Ukupni prihodi 26.2 44.4 27.5 33.1 42.6 41.0
Izvor: Proraĉuni eksperata na osnovu podataka dobijenih od MF zemalja SEE6, podaci
MMF-a za BIH. (MKD definicija opšte uprave)
Značajne razlike ostaju čak i kada se isključe doprinosi. Iako su zakonske stope sliĉne u svim zemljama SEE6,
postoje velike razlike u pogledu ostvarenih rezultata kada se radi o prihodima. Najveći deo poreskih prihoda u
zemljama SEE6 dobija se od indirektnog oporezivanja. S obzirom na sliĉne stope PDV-a i carinske tarife, teško je
protumaĉiti tako velike razlike u rezultatima. One bi mogle biti odraz razlika u neformalnom sektoru, poreskoj
osnovici ili neefikasnosti poreske uprave ili manje vidljivih poreza koji povećavaju fiskalno opterećenje u
ekonomiji. Direktni porezi su relativno mali, što je odraz visoke stope nezaposlenosti i neformalnog sektora, ali i
smanjenja poreskih stopa koje je izvrešeno prethodnih godina kada su se ekonomije SEE6 trudile da privuku
investicije. Kao rezultat toga, zemlje SEE6 sada imaju najniţe poreze na dobit i na dohodak u Evropi i Centralnoj
Aziji.
Na strani rashoda, veličina vladinog sektora uglavnom zavisi od socijalnih transfera i zarada u javnom
sektoru. Zemlje sa velikim vladama (Bosna i Hercegovina, Srbija i Crna Gora) imaju izdatke za zarade u javnom
sektoru koji prelaze 10% BDP, a koji u Bosni i Hercegovini dostiţu skoro 13% BDP. Mada Kosovo i BJR
Makedonija troše manje na zarade izraţeno kao procenat BDP, mereno kao procenat ukupnih rashoda, izdaci za
zarade i dalje predstavljaju znaĉajno opterećenje za budţet. Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Srbija troše znaĉajno
više sredstava na socijalne transfere, uglavnom zbog panzija. Sa izuzetkom Kosova, odvajanja za kapitalne rashode
u zemljama SEE6 su relativno mala.
27
Tabela 9: Struktura drţavnih rashoda u zemljama SEE6, 2010.
ALB BIH KOS MKD* MNE SR
Kao procenat ukupnih rashoda
18,1 26,5 24,4 22,6 23,3 22,6
Socijalni transferi 29,3 3,5 13,0 29,3 29,0 42,7
Ostala tekuća potrošnja 35,5 32,6 23,1 35,4 36,6 25,1
Kapitalna potrošnja 17,1 9,4 39,5 12,7 11,4 9,7
Ukupno pootrošnja 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0
Kao procenat BDP
Rashodi za zaposlene 5,3 12,9 7,4 8,0 11,0 10,
Socijalni transferi 8,6 15,4 3,9 10,4 13,7 19,3
Ostala tekuća potrošnja 10,4 15,9 7,0 12,6 17,1 12,4
Kapitalna potrošnja 5,0 4,6 11,9 4,5 5,3 3,5
Ukupno pootrošn a 29,3 48,9 30,2 35,6 47,1 45,6
Izvor: Proraĉuni autora na osnovu podataka dobijenih od MF zemalja SEE6, podaci MMF za BIH.
(*MKD definicija opšte drţave)
28
6. SITUACIJA NA TRŢIŠTU RADA U ZEMLJAMA SEE6
olje mogućnosti za zapošljavanje i dalje su najveći dugoročni izazov za zemlje SEE6.
Nezaposlenost je generalno visoka u regionu SEE6, a naroĉito je visoka meĊu mladima. Štaviše,
nezaposlenost je najvećim delom dugoroĉna, što dovodi do slabljenja veština. Osim toga, nekoliko
zemalja ima stanovništvo koje stari, snaţnu migracionu dinamiku i niske stope uĉešća na trţištu rada,
naroĉito meĊu ţenama. U zemljama koje je kriza najteţe pogodila (Srbija, Crna Gora i Bosna i
Hercegovina) zaposlenost opada, a nezaposlenost raste od 2008. godine; ovi trendovi će verovatno krenuti
u suprotnom smeru tek kasnije kada se privreda bude oporavila. Sveukupno gledano, uticaj krize je bio
nešto blaţi nego u zemljama EU10.
Sve zemlje SEE6 imale su brz rast do 2008.
godine koji je bio praćen opadanjem stope
nezaposlenosti, ali su se iskustva zemalja
od tog vremena razvijala u različitim
pravcima (Grafikon 32). Od 2008.
nezaposlenost u Srbiji porasla je sa 14,4% na
20% 2010. godini – što je najviši nivo od
1997. godine kada je uvedena izrada Ankete
o radnoj snazi. U BIH je postojao isti trend -
nezaposlenost je u 2010. godini porasla na
27,2%. Nezaposlenost u Albaniji je porasla
kao rezultat krize, ali je pala na 12,5% u
2010.11
Uprkos padu proizvodnje tokom
2009. godine i sporom oporavku u
meĊevremenu, stopa nezaposlenosti u BJR
Makedoniji ostala je na istom nivou od 32% i
2009. i 2010. godine. Kosovo nije sprovelo
Anketu o radnoj snazi od 2009, kada je
nezaposlenost iznosila 45%, ali se oĉekuje da
su se uslovi na trţištu rada od tada poboljšali u okruţenju umerenih stopa rasta i pojaĉanih javnih
(infrastrukturnih) investicija. Podaci iz Ankete o radnoj snazi za 2011. (koji postoje za sve zemlje izuzev
za Albaniju i Kosovo) pokazuju da je nezaposlenost nastavila da raste u BIH (27,6%), Crnoj Gori (20,1%)
i Srbiji (gde je dostigla rekordnih 22,8%). U BJR Makedoniji, stopa nezaposlenosti opala je na 31,3%.
Nivo nezaposlenosti u zemljama SEE6 znaĉajno je viši nego u EU, ukljuĉujući zemlje EU-10. Zapravo
sve zemlje EU-10 imale su jednocifrenu stopu nezaposlenosti pre krize. Ĉak su i Bugarska i Rumunija,
ĉiji je nivo proizvodnje sliĉan kao u zemljama SEE6, uspele da spuste svoju stopu nezaposlenosti na
ispod 6% (2008).12
11
Na osnovu administrativnih podataka. 12
Neke od razlika u stopama nezaposlenosti mogu se pripisati razlikama u metodologiji i kvalitetu pregleda. Iako su
sve zemlje uvele Anketu o radnoj snazi, uĉestalost i kvalitet pregleda se ralikuju. BJR Makedonija i Crna Gora
pripremaju podatke iz Ankete radne snage tromeseĉno, dok se u Srbiji to radi na polugodišnjem nivou, a u BIH na
godišnjem nivou. Podaci iz Ankete o radnoj snazi u ovim zemljama blagovremeno se pripremaju i objavljuju.
Zavodi za statisitiku u Albaniji i na Kosovu, s druge strane, trebalo bi da imaju godišnje preglede radne snage, ali
2010. godine ovaj pregled nije uraĊen ni u jednoj od ovih zemalja. Pored razlika u uĉestalosti, postoje i razlike u
kvalitetu i metodologiji pregleda bez obzira što sve zemlje nastoje da u potpunosti ispune smernice MeĊunarodne
organizacije rada/EUROTAT-a. Na primer, prilikom definisanja stanovništva koje je u radnoj dobi, sve zemlje
koriste definiciju “15 godina i više”, izuzev Kosova koje koristi definiciju “15-64”. BJR Makedonija i Srbija koriste
obe definicije.
B
Garfikon 32: Stopa nezaposlenosti u SEE6
0
5
10
15
20
25
30
35
40
45
50
2007 2008 2009 2010 2011
ALB BiH KOSMKD MNE SRBEU-10*
Izvor: Pregled radne snage nacionalnih zavoda za statisitiku.
* Prost prosek.
Napomena: Podaci za 2011. odnose se na drugo tromeseĉje
(BJR Makedonija i Crna Gora; april (BIH i Srbija).
29
Za zemlje SEE6 karakteristični su visok nivo nezaposlenosti meĎu mladima i malo učešće ţena. Nezaposlenost mladih je u svim zemljama mnogo veća od nezaposlenosti drugih starosnih grupa, ali je
posebno alarmantna u BIH i na Kosovu gde većina osoba sa 15-24 godina starosti traţe posao, ali ne
mogu da ga naĊu (Grafikon 33).
ZačuĎuje to što je nezaposlenost meĎu onima sa niskim kvalifikacijama (ne više od osnovnog
obrazovanja) relativno blizu prosečnoj stopi nezaposlenosti. U Srbiji je zapravo niţa od proseĉne
stope nezaposlenosti što ukazuje na nedostatak kvalitetnijih poslova.13
Za razliku od toga, nezaposlenost
osoba sa niskim kvalifikacijama u zemljama EU-10 je više nego duplo veća od proseĉne stope
nezaposlenosti. U tom pogledu se izdvaja samo Rumunija – tamo je stopa nezaposlenost osoba sa niskim
kvalifikacijama bila manja od proseka u 2010. Struktura kvalifikacija zaposlenih odraţava strukturu
privrede: poljoprivreda, koja zapošljava znatan deo radne snage u Srbiji i Albaniji je sektor u kojem su
potrebne niske kvalifikacije, kao i tekstilna industrija koja zapošljava oko ĉetvrtinu radne snage u
proizvodnom sektoru u Makedoniji.
Niske kvalifikacije će nastaviti da obaraju rezultate trţišta rada i da odrţavaju stopu siromaštva na
visokom nivou. U BIH i na Kosovu oko 10% stanovništva u radnoj dobi nije završilo osnovnu školu, dok
ovaj procenat u Albaniji i Makedoniji iznosi 6%, u Crnoj Gori 3% i u Srbiji 1%. U ovoj grupi su
oĉigledno najviše zastupljeni siromašni (u Srbiji i Crnoj Gori verovatnoća da siromašni pojedinci koji su
u radnoj dobi nisu završili osnovno obrazovanje je 6 puta veća nego kod onih koji nisu siromašni), te ne
ĉudi što su koncentrisani u sektorima i delatnostima gde su potrebne niţe kvalifikacije. U Bosni, na
primer, 21% siromašnih radnika zaposleno je u poljoprivredi u poreĊenju sa 12% onih koji nisu
siromašni. Detaljni pokazatelji za Srbiju pokazuju da je kriza, u pogledu gubitka poslova i gubitka zarade,
najteţe pogodila sektore u kojima se traţe radnici sa niskim kvalifikacijama.
Nezaposlenost u zemljama SEE6 je uglavnom dugoročna. Preko 80% onih koji traţe posao u BIH i
Crnoj Gori, i više od 70% njih u Srbiji, nalaze se na trţištu rada (bez posla) duţe od godinu dana, a veliki
deo njih je bez posla tri i više godina, što ima razarajuće posledice po njihove veštine i radne sposobnosti.
Situacija je najverovatnije sliĉna i u drugim zemljama u regionu, naroĉito na Kosovu, ali o tome ne
postoje podaci.
Grafikon 33: Ukupna stopa nezaposlenosti mladih (15-24) i lica sa
niskim kvalifikacijama.
Izvor: Ankete o radnoj snazi nacionalnih zavoda za statisitku.
Napomena: Podaci su iz 2010. godine, izuzev za Albaniju i Kosovo (2009.).
13
Ironiĉno je to što je u Srbiji stopa nezaposlenosti lica bez formalnog obrazovanja (11,7% u 2010.) niţa od stope
nezaposlenosti lica sa obrazovanjem tercijarnog nivoa (13,2%). MeĊutim, većina lica bez formalnog obrazovanja su
neaktivni (ne uĉestvuju na trţištu rada).
30
Učešće na trţištu rada je malo u regionu SEE6. Udeo aktivnog stanovništva najmanji je u BIH (44% u
2010.), na Kosovu (48% u 2009.), a najveći u Albaniji (62% u 2009.) i Srbiji (59% u 2010.). Udeo
aktivnog stanovništva je mnogo veći u zemljama EU-10, a još veći u ostatku EU. BIH i Kosovo, kao i
BJR Makedonija (sa stopom aktivnosti od 57%), takoĊe su i zemlje sa najvećom nezaposlenošću, što
ukazuje na to da ove zemlje imaju veoma nisku stopu zaposlenosti (Grafikon 32). Crna Gora ima
relativno nisku stopu aktivnosti (50% u 2010.)14
. MeĊutim, kako je stopa nezaposlenosti niska, stopa
zaposlenosti je veća nego u većini drugih SEE6 zemalja. Kriza nije imala veliki uticaj na stopu aktivnosti:
stopa uĉešća u Srbiji pala je sa 60,5% u 2009. godini na 58,9% u 2011, a u drugim zemljama promena je
bila marginalna (pad od 0,6% u BIH i Crnoj Gori).
Vaţno je napomenuti da su ţene u nekoliko zemalja SEE6 uglavnom iskljuĉene sa trţišta rada (Grafikon
34). Stopa aktivnosti i, shodno tome, zaposlenosti ţena je primetno niska na Kosovu i u BIH.
Grafikon 34: Disparitet meĎu polovima je veliki u većini zemalja SEE6
0
10
20
30
40
50
60
70
80
90
ALB BiH KOS MKD MNE SRB
Activity rate (%)
Men Women
0
10
20
30
40
50
60
70
ALB BiH KOS MKD MNE SRB
Employment rate (%)
Men Women
Izvor: Nacionalni zavodi za statisitiku.
Trendovi zapošljavanja različito su reagovali na
globalnu ekonomsku krizu u zemljama SEE6
(Grafikon 35). U Crnoj Gori i Srbiji stopa zaposlenosti
je u padu od 2007. godine, pri ĉemu je taj pad u Crnoj
Gori najoštriji. Stopa zaposlenosti u BIH padala je
tokom 2009. i 2010. godini, ali mnogo sporijim
tempom. Kriza je najviše pogodila te tri zemlje. S druge
strane, u BJR Makedoniji (koja je imala kontrakciju
BDP od 0,9%) i na Kosovu, stopa zaposlenosti
nastavila je da raste sve vreme tokom krize. Isto se
oĉekuje i za Albaniju, ĉija je ekonomija, kao i
kosovska, nastavila sa rastom tokom krize. Rast
zaposlenosti u prvoj polovini 2011. zabeleţen je u
Albaniji15
i BJR Makedoniji i Crnoj Gori, dok je u svim
drugim zemljama16
došlo do kontrakcije zaposlenosti,
mada su sve imale pozitivan rast.
14
Radna snaga se definiše kao stanovništvo sa 15 i više godina starosti. 15
Na osnovu administrativnih podataka. 16
Nema podataka za Kosovo.
Grafikon 35: Stopa zaposlenosti u SEE6
20
25
30
35
40
45
50
55
60
65
70
2007 2008 2009 2010 2011
ALB BiH KOS MKD
MNE SRB EU-10
Izvor: Pregledi radne snage nacionalnih zavoda za
statisitiku.
31
Bilo je razlika i u tome kako trţišta rada reaguju na kontrakciju proizvodnje tokom krize
(Garfikon 36). U većini zemalja, pad zaposlenosti nastavio se i u 2010. godini uprkos tome što je ponovo
došlo do rasta proizvodnje: BJR Makedonija je bila jedina zemlja sa pozitivnom promenom u stopi
zaposlenosti.17
Crna Gora i BIH zabeleţile su veće padove stope zaposlenosti tokom 2009. nego što bi se
to oĉekivalo na osnovu kontrakcije proizvodnje.
Grafikon 36: Godišnja promena stvarnog BDP u odnosu na promenu stope zaposlenosti za 2009.
(levo) i 2010. (desno)
ALB
BiH
KOS
MKD
MNE
SRB
-7
-6
-5
-4
-3
-2
-1
0
1
2
3
4
-4 -3 -2 -1 0 1 2 3
Em
plo
ymet r
ate
chang
e (p
erc
enta
ge
po
ints
)
GDP real growth (%)
BiH
MKD
MNE
SRB
-4
-3
-2
-1
0
1
2
0 1 2 3
Em
plo
ymet r
ate
chang
e (p
erc
enta
ge
po
ints
)
GDP real growth (%) Izvor: Nacionalni zavodi za statistiku.
U zemljama koje pripremaju redovne tromesečne podatke za pregled radne snage, mogu se pratiti
obrasci gubitka i otvaranja radnih mesta po sektorima. U BJR Makedoniji, izgubljeno je skoro 7.000
radnih mesta (neto) u drugom tromeseĉju 201118
: broj radnih mesta se smanjivao u usluţnom i
proizvodnom sektoru (za oko 12,000 u usluţnom i oko 4,000 u proizvodnom sektoru), dok je u
poljoprivredi otvoreno 3.900 i u graĊevinarstvu 5.800 novih radnih mesta. IzmeĊu oktobra 2010. i aprila
2011. u Srbiji je zatvoreno preko 100.000 radnih mesta, od ĉega je oko 43.000 bilo u uslugama, 33.000 u
poljoprivredi, 17.000 u proizvodnji i 8.000 u graĊevinarstvu.
Pregled 3: Razlike u “poreskom klinu” meĎu zemljama SEE6
Veliki “klin” poreza na plate doprinosi radu na crno i podriva konkurentnost i rast u nekoliko zemalja SEE6. Iako su stope poreza na dohodak graĊana generalno niske (najvišu stopu ima Srbija sa 12%), stope doprinosa za
socijalno osiguranje su veoma visoke u nekim zemljama, što povećava ukupni “klin” poreza na plate. Doprinosi za
socijalno osiguranje iznose preko 30% bruto zarada u BIH (Republici Srpskoj), Crnoj Gori i Srbiji, a 41,5% u BIH
(Federaciji BIH). Na Kosovu samo 10% bruto zarade ide na doprinose za socijalno osiguranje (penzije). BJR
Makedonija je tokom nekoliko proteklih godina smanjila svoje stope doprinosa. Tamo gde je “poreski klin” veći, to
navodi i poslodavce i zaposlene da prelaze u neformalni sektor. To podriva odrţivost finansiranja penzijskog i
zdravstvenog sistema. TakoĊe se negativno odraţava na konkurentost i rast, pošto povećava troškove radne snage19
.
17
Za Albaniju i Kosovo nema podataka iz pregleda radne snage za 2010. 18
PoreĊenje sa podacima sa kraja 2010. nije moguće jer je 2011. godine uvedena nova metodologija (NACE Rev.2)
za podatke po sektorima. 19
Crna Gora ima najveću proseĉnu (neto) zaradu u regionu. Albanija i Kosovo imaju najniţe zarade u regionu, a za
njima sledi BJR Makedonija.
32
Tabela 20: Stope doprinosa za socijalno osiguranje u zemljama SEE6, kao procenat bruto
zarade
Zemlja Penzije
Zdravstveno
osiguranje Nezaposlenost
Ostali
socijlani
doprinosi Ukupno
Kosovo 10,0 0,0 0,0 0,0 10,0
BJR Makedonija 18,0 7,8 1,2 0,0 27,0
Albanija 21,6 3,4 0,9 2,0 27,9
BIH: Republika Srpska 18,0 12,5 1,0 1,5 33,0
Crna Gora 20,5 12,3 1,0 0,0 33,8
Srbija 22,0 12,3 1,5 0,0 35,8
BIH: Federacija BIH 23,0 16,5 2,0 0,0 41,5
Izvor: Svetska banka.
Napomena: U proraĉunima su primenjena razliĉita izuzeća i propisi koji se odnose na odreĊene
zarade/status, te navedene stope nisu u potpunosti uporedive.
Do oporavka u oblasti zapošljavanja verovatno će doći tek kasnije. MMF procenjuje, na osnovu
analize recesija koje su se dogodile u svetu u poslednjih trideset godina, da je potrebno u proseku 3
tromeseĉja od kraja recesije pre nego što zapoĉne oporavak zapošljavanja, dok nezaposlenost dostiţe
najviši nivo sa do 5 tromeseĉja odlaganja.20
One zemlje SEE6 koje je globalna ekonomska kriza teško
pogodila prebrodile su recesiju sredinom 2010. MeĊutim, trenutna globalna kolebanja mogla bi da odloţe
ostvarivanje daljih poboljšanja.
Iako je za 2011. i 2012. predviĎeno odreĎeno ubrzanje rasta proizvodnje, moguće je da će doći do
promene u strukturi privredne aktivnosti što će uticati i na dogaĎaje na trţištu rada. Na primer,
oporavak sektora graĊevinarstva moţda neće biti tako brz u zemljama koje se trenutno suoĉavaju sa
usporavanjem u oblasti kreditiranja od strane banaka i investicija u javnu infrastrukturu. Oporavak
(izvoza) teške metalne industrije zavisiće od globalne traţnje i cena, a povećanje izvoza tekstilnih
proizvoda zavisiće od razvoja dogaĊaja u Zapadnoj Evropi.
20
Pregled 1 - Znanja u Evropi i Centralnoj Aziji (ECA Knowledge Brief 1), 2011: Oporavak zapošljavanja u Evropi
i Centralnoj Aziji (Svetska banka).
33
7. STRUKTURNE POLITIKE
klanjanje dugotrajnih strukturnih
prepreka pomoglo bi da se u
zemljama regiona SEE6 postave temelji
stabilnog razvoja. Iako se izazovi koji
ometaju razvoj u zemljama SEE6
meĊusobno razlikuju, ono što im je
zajedniĉko jeste izazov da se poveća rast
bez ponovnog prebrzog povećavanja
neodrţive domaće traţnje koju podstiĉe
prevelika kreditna ekspanzija. Sudeći po
Indeksu globalne konkurentnosti (videti
Grafikon 37.), zemlje SEE6 moraju dosta
toga da urade kako bi dostigle zemlje
EU15.
Pregled 4: Prioriteti reformi
Makroekonomsko upravljanje- bez odlaganja
• javne finansije – poboljšanje srednjoroĉnih okvira potrošnje i staranje da se planovi fiskalne konsolidacije
poštuju (kao što je predviĊeno Zakonom o fiskalnoj odgovornosti Republike Srbije); stvaranje fiskalnog
prostora za potencijalne buduće šokove
• bolja naplata poreza i šira poreska baza
• finansijski sektor – jaĉanje nadzornih organa i unapreĊenje zakonodavnog okvira
Reforma poslovnog okruţenja – pozitivan uticaj bi mogao da se ostvari u kratkom roku
• kraće procedure za registrovanje
• dovršiti giljotinu propisa i procenu uticaja propisa
• reformisati sistem sprovoĊenja propisa kako bi se rešili problemi kulture neplaćanja obaveza
• privesti kraju programe privatizacije
Socijalni sektori – neophodno je rešavanje bez odlaganja, efekat će biti vidljiv nakon odreĎenog perioda
• uhvatiti se u koštac sa demografskim izazovima (starenje stanovništva) koji oteţavaju penzijsku reformu
• ubrzati reforme u sektoru zdravstva i u oblasti socijalne zaštite
Rigidnost trţišta rada i nepoklapanje veština kandidata sa potrebama trţišta – neophodno je rešavanje bez
odlaganja, efekat će biti vidljiv nakon odreĎenog perioda
• pokrenuti reforme u oblasti struĉnog usavršavanja, doţivotnog uĉenja i tercijarnog obrazovanja
Liberalizacija trgovine i usluga – srednjoročni okvir, odmah vidljiv uticaj
• liberalizacija mreţnih industrija (npr. logisitka, energetika), privatizacija drţavnih preduzeća i uklanjanje
necarinskih barijera
Reforme upravljanja- dugoročna reforma, efekat će biti vidljiv nakon odreĎenog perioda • ubrzati reforme u oblasti sudstva i borbe protiv korupcije u celom regionu
• poboljšati delotvornost, integritet i transparentnost drţavne uprave
U Grafikon 37: Indeks globalne konkurentnosti 2011 -
2012
Izvor: Svetski ekonomski forum, kalkulacije autora.
Institucije
Infrastruktura
Makroekonomsko okruženje
Efikasnost robnog tržišta
Efikasnost tržišta rada
Razvoj finansijskog tržišta
Tehnološka spremnost
preduzeća
Inovacije
Bosna ЕU - 15 Crna Gora Albanija BJRM Srbija
Nivo sofisticiranosti
34
Nekoliko zemalja prepoznaje potrebu za voĎenjem kredibilne fiskalne politike. Iako ukupno
posmatrano zemlje SEE6 imaju u proseku niţi udeo javne potrošnje od zemalja EU10 ili EU15, nekoliko
zemalja se izdvaja (Srbija, Crna Gora i BiH), te bi one na srednji rok morale da sprovedu konsolidaciju
kroz smanjenje javnih rashoda. BJR Makedonija je pokazala dosta dobre rezultate kada je u pitanju
ostvarivanje zadatih fiskalnih ciljeva. Kosovo je zapoĉelo sveobuhvatan program sistemskih reformi u
oblasti upravljanja javnim finansijama, nabavki i zarada, dok su Crna Gora i Srbija zapoĉele penzijsku
reformu kako bi obezbedile dugoroĉnu odrţivost svojih penzijskih sistema. Pored toga, Srbija je
prepoznala i potrebu da se zakonski regulišu fiskalna pravila kroz usvajanje Zakona o fiskalnoj
odgovornosti, a takoĊe je osnovala i Fiskalni savet koji je preuzeo na sebe ulogu da kontroliše poštovanje
fiskalnih pravila i procenjuje fiskalni uticaj zakonskih predloga. Bosna i Hercegovina bi trebalo da završi
svoj Stend baj aranţman (SBA) sa MMF-om jer bi to bio pozitivan signal da su vlasti u BiH posvećene
odgovornoj makroekonomskoj politici, ĉime bi se otvorila vrata za obimnu podršku drugih meĊunarodnih
finansijskih institucija.
U protekle dve godine, reforme poslovnog okruţenja bile su prioritet za zemlje SEE6. UnapreĊenje
poslovne sredine je dobar podsticaj za rast i konkurentnost, a to predstavlja i najlakši vid reforme sa
aspekta politiĉke ekonomije. BRJ Makedonija i Crna Gora ostvarile su najznaĉajnije poboljšanje kako u
regionu, tako i na globalnom nivou, što pokazuju i Indikatori poslovanja (Doing Business indicators).
Nekoliko drugih zemalja napredovalo je u selektivnim reformama poslovnog okruţenja – uglavnom onim
koje se odnose na skraćenje perioda potrebnog za proceduru registracije (preduzeća i imovine) (Tabela
12.), kao i u reformama koje se odnose na giljotinu propisa (BiH) i procenu uticaja propisa (Albanija).
MeĊutim, izdavanje dozvola i nepouzdana primena zakljuĉenih ugovora i dalje predstavljaju prepreku za
razvoj poslovnog okruţenja. Reforme u oblasti sprovoĊenja propisa, sudstva i borbe protiv korupcije
ostaju meĊu glavnim prioritetima, ali će se njihov uticaj osetiti tek na srednji rok.
35
Tabela 3: Reforme u oblasti poslovanja
Zemlja Rangiranje u
Izveštaju o
poslovanju
za 2012. (od
ukupno 183)
Nedavne reforme
Makedonija,
BJR
22 Aktivnosti vezane za graĊevinske dozvole su jednostavnije jer je proces nadzora
prenet u privatni sektor, ĉime su procedure pojednostavljene. Registrovanje
imovine je olakšano smanjenjem troškova notara i primenom rokova utvrĊenih u
Zakonu o katastru nekretnina. Osnivanjem privatnog kreditnog biroa poboljšan
je informacioni sistem o kreditima, dok su izmene zakonodavnog okvira
povećale transparentnost steĉajnog postupka.
Crna Gora 56 Crna Gora je olakšala zapoĉinjanje sopstvenog biznisa tako što je uvela
jednošalterski sistem (one-stop shop). Preduzećima je plaćanje poreza olakšano i
smanjeno ukidanjem jedne vrste poreza, smanjenjem doprinosa za socijalno
osiguranje i spajanjem nekoliko tipova povraćaja u jedan jedinstveni povraćaj.
Pored svega toga, usvojen je i novi zakon o steĉaju kojim se uvode postupci
reorganizacije i likvidacije i utvrĊuje vremenski rok za njihovo sprovoĊenje.
Zakonom se predviĊa mogućnost i da se obezbeĊena potraţivanja poverilaca
izmire pre završetka steĉajnog postupka.
Albanija 82 U Albaniji je registrovanje imovine pojednostavljeno utvrĊivanjem rokova koji
moraju da se poštuju prilikom upisivanja prava vlasništva u zemljišne knjige. Sa
druge strane, aktivnosti vezane za graĊevinske dozvole su oteţane jer organ
nadleţan za izdavanje dozvola nije zasedao od aprila 2009. godine.
Srbija 92 U Srbiji je prenos prava vlasništva ubrzan uvoĊenjem opcije ubrzanog postupka.
Pored toga, Srbija je usvojila propise kojima se uvode profesionalni zahtevi za
steĉajne upravnike i ureĊuje naknada koju oni dobijaju.
Kosovo 117 Nije primenjivo
BiH 125 U Bosni i Hercegovini je pitanje graĊevinskih dozvola pojednostavljeno tako što
su zemljišne knjige i katastar u celosti digitalizovani i osavremenjeni. Pored
toga, zapoĉinjanje sopstvenog biznisa je olakšano time što je dozvola za
korišćenje zamenjena mnogo prostijim obaveštenjem o datumu poĉetka
poslovanja, a takoĊe je pojednostavljen i proces dobijanja poreskog
identifikacionog broja.
Izvor: Svetska banka.
Privatizacija i javna-privatna partnerstva prepoznati su kao veliki izazovi na polju javnih finansija,
a ako se zemlje uspešno izbore sa njima, mogli bi da se pokaţu kao delotvoran instrument za
restrukturiranje drţavnih preduzeća koja se u velikoj meri oslanjaju na drţavnu pomoć. Region, u
kom oko 65% BDP stvara privatni sektor, mora još mnogo toga da uradi kako bi sustigao zemlje EU10
gde udeo privatnog sektora u BDP iznosi u proseku 80% (Error! Reference source not found.). U
Albaniji je 2011. godine pokrenuta sveobuhvatna privatizaciona agenda koja ima za cilj prodaju gotovo
1.300 drţavnih preduzeća. Pored toga, poboljšano je i sprovoĊenje zakona iz oblasti konkurentnosti, ali
prodaja pojedinih kljuĉnih kompanija (koje se bave naftom, osiguranjem, itd.) i dalje je u zastoju. U
Albaniji i Crnoj Gori je zapoĉeto nekoliko koncesija u cilju proširenja kapaciteta hidroelektrana.
MeĊutim, konkretni projekti tek treba da se izrade. Privatizacija u BiH bi morala da se ubrza. Ubrzanje
36
ovog procesa donelo bi preko potrebne investicije, kao i nove veštine i tehnologije, a moglo bi da posluţi
i kao podsticaj rasta, ali je za to neophodno da vlasti donesu odreĊene politiĉki teške odluke. Privatizacija
preostalog drţavnog vlasništva u BRJ Makedoniji i Crnoj Gori donekle je usporena, pre svega zbog
nedostatka interesa od strane investitora. Taĉnije, nakon nekoliko neuspešnih pokušaja u oktobru 2010.
godine da se sprovede restrukturiranje drţavnog aluminijumskog konglomerata KAP, drţava je povratila
vlasništvo nad udelom od 29% od ruskog većinskog vlasnika, Centralno-evropske aluminijumske
kompanije.
Grafikon 37: Udeo privatnog sektora u BDP (%)
Izvor: EBRD Izveštaj o tranziciji.
Tabela 12: Indeks logističkih performansi, 2010.
Zemlja ILP Carina Infrastruktura MeĎunarodna
isporuka
Logistička
kompetencija
Praćenje &
trasiranje
Domaći
logistički
troškovi
Pravovremenost
Hrvatska 2,71 2,4 2,5 2,7 2,8 2,5 3,1 3,5
BiH 2,46 2,3 2,3 2,5 2,4 2,3 3,4 3,0 Makedonija,
BRJ 2,43 2,0 2,3 2,7 2,3 2,5 3,0 2,8
Srbija i Crna
Gora 2,28 2,3 2,2 2,3 2,3 2,1 3,1 2,5
Albanija 2,08 2,0 2,3 2,3 2,0 1,7 2,8 2,1
Slovaĉka 2,92 2,6 2,7 3,1 3,0 2,9 3,1 3,3
Rumunija 2,91 2,6 2,7 3,2 2,9 2,9 2,6 3,2
Bugarska 2,87 2,5 2,5 2,8 2,9 3,1 2,9 3,6 Evropa i
centralna
Azija
(prosek)
2,59 2,4 2,4 2,6 2,5 2,6 3,0 3,0
EU-10
(prosek) 3,0 2,7 2,8 3,0 3,0 3,0 3,1 3,5
SEE6 prosek 2,4 2,2 2,3 2,5 2,4 2,2 3,1 2,8
Izvor: Svetska banka.
Liberalizacija trgovine je u regionu prilično napredovala u regionu uglavnom kroz članstvo u STO
i CEFTA, kao i kroz primenu Sporazumâ o stabilizaciji i pridruţivanju sa EU. MeĊutim, još uvek
37
postoji nekoliko segmenata koji se mogu unaprediti, a oni se odnose na necarinske barijere, prekomerna
nagla povećanja odreĊenih carinskih tarifa i liberalizaciju mreţa. Da bi se ostvarile koristi većeg trţišta
ĉesto je neophodna snaţna regionalna integracija koja prevazilazi robnu razmenu. Nedavne studije sadrţe
dokaze o pozitivnim efektima, kako direktnim tako i indirektnim, koje na ekonomski rast ima razmena
usluga.21
Izvoz usluga i njegovo unapreĊivanje podstiĉu rast, dok postoji i pozitivna uzajamna veza
izmeĊu politike usluga i produktivnosti proizvodnih preduzeća koja se oslanjaju na usluge kao na impute
svog rada (primeri su Republika Ĉeška i Indija). Integrisanje robnog trţišta sa trţištom usluga omogućilo
bi manjim CEFTA ekonomijama da postanu deo ne samo regionalnih, već i globalnih lanaca ponude i
proizvodnih mreţa u ĉemu region SEE6 u velikoj meri kaska za naprednim zemljama (Tabela 13.). Ovim
bi se, sa druge strane, smanjili troškovi potrošaĉa i ove ekonomije uĉinile primamljivijim za strane
investitore. Štaviše, s obzirom na to da je regionalna integracija preduslov za pristupanje Evropskoj uniji,
otvaranje regionalnog trţišta usluga pripremilo bi CEFTA ekonomije za funkcionisanje u okvirima
jedinstvenog trţišta EU.
Uprkos napretku koji je postignut u prethodnoj deceniji, trţišta rada su i dalje u velikoj meri
nefleksibilna. Kako je već opisano u poglavlju 6. gde su prikazana dešavanja na trţištima rada, zemlje
SEE6 i dalje imaju nisko uĉešće i zaposlenost. Sve zemlje SEE6 i dalje se bore sa rasprostranjenim radom
na crno, jazom izmeĊu veština koje kandidati na trţištu rada poseduju i onih koje se traţe, kao i
neefikasnim sistemima socijalne zaštite. Kljuĉne reforme koje bi pomogle da se poveća uĉešće radne
snage trebalo bi da obuhvate povećanje starosne granice za odlazak u penziju i smanjivanje podsticaja za
odlazak u prevremenu penziju; uvoĊenje kulture doţivotnog uĉenja; ublaţavanje regidnosti propisa u
oblasti rada i podsticanje zapošljavanja kroz integrisanu socijalnu zaštitu i socijalnu pomoć. Penzijske
reforme su napredovale u Srbiji i Crnoj Gori gde je, pored ostalih pomaka, u 2011. godine povećana
starosna granica sa 65 za muškarce i 60 za ţene na 67 godina, što će se primenjivati od 2025. i 2041.
godine, respektivno.
Tokom 2011. godine agenda za pristupanje
EU je u velikoj meri podsticala reforme u
zemljama SEE6 i poboljšavala izglede za
priduţivanje. U okviru svog procesa
pristupanja, Crna Gora sprovodi Akcioni plan
koji obuhvata sedam oblasti upravljanja i
reformu u cilju borbe protiv korupcije, te
oĉekuje i da zapoĉne proces pregovaranja. U
Srbiji je intenziviran rad na dobijanju statusa
kandidata (ĉije odobrenje u Evropskom savetu
se oĉekuje u decembru), što je takoĊe dovelo
do poboljšanja u oblasti vladavine prava i
upravljanja. Dalji napredak u procesu
pristupanja Albanije i BiH je od presudnog
znaĉaja. U protekloj godini, u Albaniji je ovaj
napredak zaustavljen, dok je već dugo
nestabilna politiĉka situacija u BiH dovela do
odlaganja strukturnih reformi, ukljuĉujući i
one koje zahtevaju MMF, Svetska banka i EU
kako bi pokrenuli svoje programe budţetske pomoći.
21
Handjiski i Šestović (2011), Barijere za razmenu usluga u CEFTA regionu (Barriers to Trade in Services in the
CEFTA Region)
Grafikon 38: Indikatori upravljanja
Izvor: Svetska banka.
38
8. IZGLEDI I POLITIKE
Rast u budućem periodu
azvoj dogaĎaja u bliskoj budućnosti u zemljama SEE6 u značajnoj meri zavisi od faktora koji
su prevashodno van domašaja kontrole vlada ovih zemalja. Dok se ovaj izveštaj piše, lideri
vodećih EU zemalja još uvek pokušavaju da
sprovedu paket kredibilnih politika kako bi se
uspostavio adekvatan proces za upravljanje
javnim dugom u Grĉkoj, spreĉio rizik prelivanja u
druge ekonomije evrozone, sprovela
dokapitalizacija banaka na koje će uticati otpis
javnog duga do kog će najverovatnije doći, i kako
bi se uveo ujednaĉen i deltovorniji fiskalni okvir
za drţave ĉlanice evrozone. Nesigurnost u
sposobnost pomenutih lidera da uspešno dovrše
ovaj proces, kao i serija sniţenih rejtinga,
promenjivost svetskih berzi i neizvesnost po
pitanju politike koju će SAD sprovoditi u vezi sa
svojim deficitom uzdrmali su poverenje
investitora i preduzeća, a potrošaĉi su postali
obazrivi. Većina prognozera je već smanjilo svoje
projekcije glabalnog rasta u SAD i EU za jedan
ili više procenata. Naše projekcije rasta za SEE6
su 2,5% u 2011. i 2,1% u 2012. godini, što je
daleko ispod nivoa rasta koji su vaţili za period
pre 2008. godine od 6 do 10% (Grafikon 43). Ukoliko kreatori politike budu neuspešni, a kriza se
pogorša, uĉinak zemalja SEE6, kao i ostatka sveta, mogao bi da bude mnogo gori.
Grafikon 40: MCSI indeks kapitala Jan
2010=100
Grafikon 41: Indeksi poverenja potrošača
85
90
95
100
105
110
115
Emerging Markets Developed markets
Izvor: Bloomberg. Izvor: Bloomberg.
Grafikon 39: Promene u projekcijama globalnog
rasta za 2012. (izvršene u aprilu i septembru 2011.)
Izvor: MMF, Svetski ekonomski izgledi.
R
4.5
1.8
6.5
2.1
2.9
4.0
1.1
6.1
1.3 1.8
0
1
2
3
4
5
6
7
Svet Evro zona Ekonomije u razvoju
Nemačka SAD
2012/Apr. 2012/Sep.
39
Grafikon 42: SEE6 stope realnog rasta BDP (%)
-8
-6
-4
-2
0
2
4
6
8
10
12
2007 2008 2009 2010 2011 2012
ALB BiH KOS MKD MNE SRB
Izvor: Nacionalni zavodi za statistiku i projekcije eksperata Svetske banke
Ranjivost
Iako ne postoje objektivni indikatori kojima se mere razliĉiti stepeni ranjivosti, većina analitiĉara
smatraju da napredna trţišta u razvoju gde fiskalni ili spoljnotrgovinski deficit prelazi nivo od 5-6%
BDP, a javni ili spoljni dug premašuje 50-60% BDP spadaju u kategoriju zemalja visoke
makroekonomske ranjivosti. MeĊu zemlje niske ranjivosti smeštaju se zemlje gde se ove varijable
kreću ispod 3-4% odn. 30-40% BDP, respektivno. Radi naše analize, definisali smo sledeće pragove
makroekonomske ranjivosti:
Fiskalni deficit: VISOK > 5% BDP; 3% < SREDNJI< 5% BDP, NIZAK <3% BDP
Javni dug: VISOK > 60% BDP; 40% < SREDNJI < 60% BDP; NIZAK < 40% BDP
Deficit raĉuna tekućih transakcija: VISOK > 6% BDP; 4% < SREDNJI< 6% BDP, NIZAK < 4%
BDP
Spoljni dug: VISOK > 60% BDP; 40% < SREDNJI< 60% BDP, NIZAK < 40% BDP
Ukupna trgovina: VISOK > 100% BDP; 60% < SREDNJI< 100% BDP, NIZAK < 60% BDP
Inostrano finansiranje banaka: VISOK > 15% BDP; 10% < SREDNJI< 15% BDP, NIZAK< 10%
BDP
40
Grafikon 43: Indikatori ranjivosti Fiskalni deficit (% BDP)
0
1
2
3
4
5
6
7
ALB BiH KOS MKD MNE SRB EU10
Deficit raĉuna tekućih transakcija (% BDP)
0
5
10
15
20
25
30
ALB BiH KOS MKD MNE SRB EU10
Trgovinska otvorenost (ukupna razmena kao % BDP)
0
20
40
60
80
100
120
ALB BiH KOS MKD MNE SRB EU10
Javni dug (% BDP)
0
10
20
30
40
50
60
70
ALB BiH KOS MKD MNE SRB EU10
Spoljni dug (% BDP)
0
10
20
30
40
50
60
70
80
90
100
ALB BiH KOS MKD MNE SRB EU10
Finansijska povezanost (inostrano finansiranje banaka
kao % BDP)
0
5
10
15
20
25
. ALB BiH KOS MKD MNE SRB
Izvor: Procene autora Svetske banke.
Napomena: Iznad crvene linije: visok rizik, ispod zelene linije: nizak rizik, izmeĊu linija: umeren rizik.
41
U vezi sa ovim referentnim vrednostima u regionu SEE6 izdvaja se nekoliko konkretnih odlika.
U Crnoj Gori i Srbiji fiskalni deficiti su ispod, ali blizu referentne vrednosti za visoki rizik. Ove
dve zemlje, kao i Bosna i Hercegovina, daleko premašuju kriterijume iz Mastrihta. Kljuĉno
pitanje koje se ovde nameće jeste da li se u ovim zemljama deficiti na ovom nivou mogu
finansirati.
Deficiti tekućeg raĉuna su veoma visoki u odnosu na visokoriziĉnu referentnu stopu na Kosovu i
u Crnoj Gori, a u manjoj meri i u Albaniji.
Posmatrane kao grupa, zemlje SEE6 imaju umeren stepen trgovinske otvorenosti, dok samo BRJ
Makedonija premašuje referentnu stopu. Iako ovaj indikator ukazuje na ranjivost, on je delimiĉno
i posledica male veliĉine posmatranih ekonomija. Pored toga, on odraţava smišljenu politiku
bliţeg integrisanja sa EU.
Albanija i Crna Gora se izdavajaju po visokom nivou javnog duga (ukljuĉujući dugovanja sa
drţavnom garancijom) koji je blizu nivoa visokog rizika.
Sve zemlje osim Kosova i Albanije imaju relativno visok nivo spoljnog duga, pri ĉemu Crna Gora
i Srbija zalaze duboko u nivo visokog rizika. Iako su pojedina dugovanja iz ove kategorije prema
institucionalnim poveriocima, tu leţi rizik od prelivanja ukoliko pristup trţištima nastavi da se
suţava.
Bosna i Hercegovina i Srbija su naroĉito ranjive usled velike zavisnosti od inostranog finansiranja
banaka.
Politike
Zemlje SEE6 ne predviĎaju značajnije fiskalne korekcije u 2012. Prvobitne projekcije Crne Gore
predviĊale su obimno smanjenje fiskalnog deficita u 2012. godini, u najvećoj meri zbog planiranog
smanjenja potrošnje; meĊutim, ovakve prognoze su nedavno izmenjene te se deficit za 2012. godinu
projektuje u nivou od otprilike -2% BDP. Srbija je predvidela neznatnu korekciju od oko 0,6 bp BDP,
mada sama struktura korekcije još uvek nije definisana. BRJ Makedonija će verovatni zadrţati ciljani
deficit na nivou od 2,5% BDP. Vlasti tvrde da će nastaviti sa strogom kontrolom javne potrošnje i da će
više sredstava rasporeĊivati za kapitalne rashode. I Albanija će verovatno zadrţati svoj ciljani deficit za
2012. godinu na nivou od otprilike 3% BDP. Srednjoroĉni okvir potrošnje Kosova za period 2012-2014
predviĊa dodatno povećanje deficita u 2012. na oko 3,6% kako se bude nastavilo sa sprovoĊenjem velikih
infrastrukturnih projekata.
Većina zemalja SEE6 je u svoje fiskalne projekcije za 2012. godinu unela i poboljšanje ekonomske
aktivnosti. MeĊutim, ukoliko doĊe do većih poremećaja, rast će znaĉajno trpeti, što će dodatno izvršiti
pritisak na fiskalne raĉune. Kao što je to bio sluĉaj sa krizom iz 2009. godine, rast i fiskalni uĉinak će
najverovatnije biti heterogeni. Sa druge strane, nedavno zabeleţen slabiji rast u Albaniji i njen relativno
visok nivo zaduţenosti mogu znaĉiti da će ovog puta i Albanija biti pod negativnim uticajem. Iako
izgleda da postoji izvestan prostor za domaće zaduţivanje, to bi se štetno odrazilo na finansiranje
namenjeno privatnom sektoru. Pristup spoljnim trţištima će i dalje biti oteţan. U zemljama sa fiksnim
deviznim kursom stimulisanje traţnje će odrţavati trgovinske deficite na visokom nivou, što moţe
ugroziti makroekonomsku stabilnost.
Većina zemalja SEE6 ima veoma ograničen prostor da se izbori sa pogoršavanjem krize kroz
fiskalne stimulanse ili čak i kroz automatske stabilizatore. Iz tog razloga, pojedine zemlje bi trebalo
da poboljšaju fiskalnu konsolidaciju, a naročito reforme koje imaju za cilj unapreĎenje dugoročne
fiskalne stabilnosti i stvaranje fiskalnih rezervi. U toku globalne finansijske krize koja se dogodila
2008. godine, zemlje SEE6 imale su prostora za voĊenje kontracikliĉne fiskalne politike kako bi ublaţile
42
efekte krize. Ovo im je pomoglo da se oporave. MeĊutim, u sadašnjim okolnostima, verovatno će jedino
Makedonija imati prostora da vodi prilagoĊenu fiskalnu politiku u sluĉaju da se kriza pogorša. U ostalim
zemljama javni dug i fiskalni disbalansi su se tokom prethodne krize povećali, te je prostor za
manevrisanje išĉezao. S obzirom na to da trţišta sve više obraćaju paţnju na fiskalnu odrţivost i odrţivost
zaduţenosti, pojedine zemlje bi trebalo da razmotre mogućnost voĊenja restriktivne fiskalne politike iz
predostroţnosti, a naroĉito kroz reforme koje limitiraju neposredan uticaj na rast proizvodnje i povećavaju
dugoroĉnu odrţivost. U centru paţnje trebalo bi da budu penzije i zarade. Zemlje sa fleksibilnim
deviznim kursom bi generalno trebalo da dozvole njegovo usklaĊivanje, a da pribegavaju intervencijama
samo da bi podstakle kretanja na trţištima, a ne da bi ograniĉile dnevnu volatilnost.
Uprkos nedavnim turbulencijama i sve većoj nesigurnosti po pitanju bliske budućnosti, model rasta
koji je zasnovan na jačoj integraciji sa EU u smislu finansija, razmene, trţišta rada i institucija i
dalje je najbolje rešenje za region SEE6. Zemlje ovog regiona bi iz prošlosti trebalo da izvuku dve
glavne pouke koje će im pomoći da na bolji naĉin ostvare korist od ovog modela rasta na srednji rok. Prva
pouka je da će budući rast morati da bude u većoj meri zasnovan na investicijama i proizvodnji koji
unapreĊuju konkurentnost i proizvodne kapacitete, a u manjem obimu na spoljno finansiranoj potrošnji i
ulaganju u nekretnine i drugu nestabilnu imovinu, što je bio sluĉaj u periodu pre 2009. godine. Druga
pouka je da je u većini zemalja SEE6 ostao nedovršen veliki deo strukturnih reformi. One se moraju što
pre sprovesti kako bi se iskoristio pristup trţištima i direktnim stranim investicijama, finansiranju od
strane banaka i u vidu doznaka koje integracija nudi, a što sve zajedno utiĉe na odrţivi rast.
43
U fokusu #1
Veštine, ne samo diplome; ono što je vaţno su veštine koje radnici imaju, a ne diplome koje
su stekli. Da bismo premostili jaz koji postoji u pogledu veština, najpre moramo da
premostimo jaz u znanju.
REZIME
aradoksalno, u regionu gde postoji relativno visok stepen sticanja obrazovanja koje se sve više širi
(sudeći prema broju godina završenog školovanja) i relativno kvalitetnog obrazovanja koje se stiĉe u
ranijim godinama školovanja, nedostatak radnih veština se pokazao kao jedna od glavnih prepreka za
ekspanziju preduzeća u zemaljama SEE6. Nedavno objavljena publikacija Svetske banke u kojoj je
sagledana situacija u 29 zemalja istoĉne Evrope i centralne Azije, pod nazivom Veštine, ne samo
diplome pokušava da odgovori na pitanja: „Zbog ĉega se preduzeća sve više ţale da ne mogu da naĊu
diplomirane studente koji imaju potrebne veštine?“ „Šta drţava moţe da uradi da bi se ovaj jaz
premostio?“
P
44
U fokusu #1
Veštine, ne samo diplome
lavna poruka nedavno objavljene publikacije Svetske banke pod nazivom Veštine, ne samo
diplome22
glasi da kreatori politike ne mogu da osmisle politiku kojom će premostiti jaz u pogledu
veština ukoliko prvo ne premoste jaz koji se odnosi na informacije o veštinama. U celom regionu postoje
podaci o broju studenata koji su diplomirali (npr. koliko diploma je izdato), ali ne postoje meĊunarodno
uporedivi podaci o tome da li diplomirani studenti poseduju adekvatne veštine i kompetencije koje se
traţe na trţištu rada. Kako bi se ovaj jaz premostio, neophodno je sprovesti više testova kojima će se
izmeriti veštine i kompetencije studenata, diplomiranih studenata i odraslih graĊana. Osim toga, da bi se
bolje razumeo prelaz koji svršeni studenti iskuse (ili ne iskuse) prelazeći iz obrazovne institucije na radno
mesto, potrebno je sprovoditi analize - istraţivanja gde se studenti anketiraju 1 godinu i 5 godina nakon
diplomiranja. Sliĉno tome, neophodno je vršiti i bolje i detaljnije anketiranje preduzeća o tome koje
veštine oni ne uspevaju da naĊu: da li su to tehniĉke, kognitivne ili nekognitivne (socio-emotivne)
veštine? Tek nakon što steknu jasniju sliku o tome šta je preduzećima potrebno, a šta prosvetne ustanove
nude, kreatori politike mogu da definišu delotvornu politiku kojom će se poboljšati poklapanje izmeĊu
ove dve sfere.
Podrobnije informacije nisu potrebne samo kreatorima politike; preduzećima i studentima trebaju
detaljnije informacije kako bi mogli da donose utemeljene odluke i kako bi postali jaĉi u svojim
insistiranjima da institucije formalnog i neformalnog obrazovanja prilagode svoje nastavne planove
potrebama trţišta rada. Jedna od prvih velikih odluka koju mladi ĉovek donosi jeste gde će i šta studirati.
Trenutno se u zemljama SEE6 ova odluka donosi na osnovu relativno ograniĉenih informacija o
mogućnostima zapošljavanja i mogućoj zaradi.
Veštine predstavljaju realan izazov: preduzeća teško uspevaju da pronaĎu radnike sa adekvatnim
veštinama
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) priprema izveštaje pod nazivom Analize poslovnog
okruţenja i uĉinka preduzeća (World Bank Business Environment and Enterprise Performance Surveys
(BEEPS)) koji pokazuju da se u zemljama Evrope i centralne Azije shvatanje preduzeća o ograniĉenjima
u pogledu veština dramatiĉno promenilo otprilike oko 2005. godine.3 Do 2008. godine, nedostatak
odgovarajuće radne snage postala je druga po redu najĉešća prepreka rastu koja je, prema analizama
BEEPS, zabeleţena u celom regionu, a da je ĉešća od ove samo prepreka u vidu poreskih stopa (Grafikon
1). U proseku, 30% preduzeća smatralo je da su obrazovanje i veštine glavna ili ozbiljna prepreka u 2008.
godini. Najveći broj preduzeća koji je prijavljivao smetnje bila su preduzeća u zemljama srednjeg dohotka
iz Zajednice nezavisnih drţava (CIS) gde je više od 40% preduzeća bilo nezadovoljno brojem raspoloţive
radne snage koja poseduje odgovarajuće veštine. Manji broj preduzeća u zemljama SEE6 pokazalo je
sliĉan nivo nezadovoljstva, dok se u drţavama EU10 gledanje na ovo pitanje znaĉajno razlikovalo
(BEEPS set podataka za 2008.).
Iako izgleda da su preduzeća u SEE manje opterećena jazom koji se odnosi na veštine, u odnosu na
zemlje šireg regiona, ipak postoje razlozi za zabrinutost. Kao prvo, broj preduzeća koji je naveo da
„obrazovanje i veštine radne snage“ predstavljaju smetnju povećao se u periodu od 2005. do 2008.
godine. U 2005. godini 47% anketiranih preduzeća (podaci se mogu naći u BEEPS 2005.) navelo je da su
22
Ovaj tekst je zasnovan na izveštaju Svetske banke „Veštine, ne samo diplome: Upravljanje obrazovanjem
usmerenim na rezultate u istoĉnoj Evopi i centralnoj Aziji” (“Skills, Not Just Diplomas: Managing Education for
Results in Eastern Europe and Central Asia”). Izveštaj se moţe naći na adresi: http://www.worldbank.org/eca/skills
G
45
veštine problem. U 2008. godini ovaj broj je skoĉio na 58%. Kao drugo, sve zemlje SEE6 teţe ka tome da
postanu deo trţišta EU i da se pribliţe nivou dohotka koji postoji u EU; ovaj proces će zahtevati brzo
povećanje produktivnosti koje će morati da bude rezultat boljih veština zaposlenih.
Grafikon 1: Pregled preduzeća koja smatraju da su veštine zaposlenih „glavna“ ili
„ozbiljna“ prepreka, 2008.
Izvor: Kalkulacije autora na osnovu BEEPS 2008.
Note: LI = nizak dohodak, MI = srednji dohodak, x = % preduzeća (u pojedinaĉnim zemljama) koja
smatraju da obrazovanje predstavlja prepreku. Grafikon prikazuje podatke dobijene iz ĉetvrte analize u
okviru BEEPS sprovedene u periodu 2008–09, koja je obuhvatila oko 11.800 preduzeća u 29 zemalja.
Kako bi se stekla slika o tome koje veštine preduzeća teško pronalaze, u nekoliko zemalja uraĊena su
dodatna istraţivanja. Generalno gledano, ĉinjenica da se preduzeća sve više ţale na nedostatak radne
snage sa adekvatnim veštinama moţe da ukazuje na više stvari: prvo, diplomirani studenti nemaju
tehniĉke veštine koje su neophodne za poslove koji se nude. Ovo nije samo pitanje sticanja obrazovanja,
odnosno dobijanja odreĊene struĉne spreme. Ovde se radi i o tome da li studenti imaju veštine koje su
potrebne za posao - relevantno znanje, sposobnost da primene to znanje, kao i posebno znanje (know-
how) da izvršavaju zadatke i rešavaju probleme – nakon što diplomiraju. Drugo, uĉenici u obrazovnim
sistemima koji postoje u regionu moţda nemaju neophodne bihejvioralne veštine (one koje se odnose na
ponašanje), a koje poslodavci traţe, kao što su radni duh i sposobnost timskog rada (videti Pregled 1. gde
se prikazuju vrste veština koje poslodavci uglavnom traţe).
Širom regiona postoje dokazi da preduzeća traţe svršene studente koji nemaju samo znanje, tehniĉke i
opšte sposobnosti, već vladaju i bihejvioralnim veštinama. Na primer, nedavna istraţivanja poslodavaca u
BRJ Makedoniji (Grafikon 2) pokazuju da preduzeća pridaju gotovo jednako veliki (ako ne i veći) znaĉaj
bihejvioralnim veštinama kao i znanju i kognitivnim veštinama (npr. rešavanje problema).21
46
Grafikon 2: Najvaţnije veštine za zapošljavanje (% preduzeća koji ih je naveo), BRJ Makedonija
Pismenost
Komunikativnost
Uslužnost
Motivacija & posvedenost
Timski rad
Rešavanje problema
Osnovno stručno znanje
Poznavanje informacionih tehnologija
Matematičke veštine
Planiranje & organizacija
Napredno stručno znanje
Strani jezici
Upravljanje vlastitim resursima i
preduzetnički duh
Izvor: Kalkulacije eksperata Svetske banke na osnovu Istraţivanja potreba za veštinama u
Makedoniji, 2009.
Osim toga, istraţivanje meĊu poslodavcima koje je u Srbiji sprovela MeĊunarodna organizacija rada
pokazalo je da preduzeća koja se bave proizvodnjom smatraju da su meĊuljudske (kao i tehniĉke) veštine
vaţnije od osnovnih kognitivnih veština kao što su npr. matematiĉke veštine. Na pitanje koje veštine su
najvaţnije u preduzeću, preduzeća koja se bave proizvodnjom i koja ţele da se razvijaju naveli su sledeće:
timski rad/komunikativnost/meĊuljudske veštine i efikasno korišćenje materijala/tehnologije/opreme.
Sliĉan obrazac primećen je i u preduzećima koja se bave prodajom na veliko. U isto vreme, istraţivanje
pokazuje da ista grupa proizvodnih preduzeća smatra da 40% radne snage u oblasti zanatstva i 55% u
„preraĊivaĉkoj i mašinskoj industriji” nema adekvatne veštine. Druge po redu kompetencije koje se
navode meĊu onima koje nedostaju su fleksibilnost i spremnost na timski rad (Grafikon 3).
Grafikon 3: Veštine koje nedostaju u odabranim proizvodnim delatnostima u Srbiji
Izvor: MOR Istraţivanje poslodavaca u Srbiji, 2009.
47
Pregled 1: Veštine višeg reda za svet rada u 21. veku
U svakodnevnom jeziku izraz „veštine“ ĉesto se povezuje sa veštinama koje podrazumevaju manuelnu spretnost, tj.
umešnost i spretnost fiziĉkih pokreta, kao i korišćenje metoda, materijala, alata i instrumenata. Ovo su veštine koje
se najĉešće povezuju sa zanatskim školama i sa specifiĉnim zanimanjima. U publikaciji Veštine, ne samo diplome,
ove veštine nazivaju se „tehniĉke veštine“.
MeĊutim, danas je široko rasprostranjeno uverenje da je ljudima neophodan širok spekar veština kako bi bili uspešni
u ţivotu i na radnom mestu. Iz toga razloga, u publikaciji Veštine, ne samo diplome izraz „veštine“ se koristi u
širem smislu i obuhvata tri razliĉite vrste veština: (1) „kognitivne”; (2) „nekognitivne” (ili socio-emotivne veštine); i
(3) „tehniĉke“ veštine. Kognitivne veštine su one veštine koje podrazumevaju logiĉko, intuitivno i kreativno
razmišljanje. Veštine koje se najĉešće ubrajaju meĊu kognitivne su verbalne sposobnosti, matematiĉke veštine i
veštine rešavanja problema.
MeĊutim, pojavljuju se dokazi koji ukazuju na to da su nekognitivne veštine podjednako vaţne za uspeh u ţivotu
(npr. videti Svetska banka 2011. gde se nalaze najnoviji dokazi iz Perua). U svakodnevnom jeziku, nekognitivne
veštine se ĉesto nazivaju meĊuljudske ili ţivotne veštine i one su blisko povezane sa onim što se u svakodnevnom
jeziku naziva i „karakterne osobine“: samokontrola, istrajnost, sposobnost odluĉivanja, timske veštine, kao i
sposobnost postavljanja ţivotnih ciljeva i istrajavanja i njihovom ostvarivanju.
U sadašnjem sistemu, standardizovani testovi za srednjoškolce mere njihove kognitivne veštine - kako osnovne
kognitivne veštine, kao što je ĉitanje, tako i odreĊene kognitivne veštine višeg reda, kao što su kritiĉko razmišljanje i
analitiĉko rezonovanje, ali su bihejvioralne veštine izostavljene. Nedavno istraţivanje Svetske banke sprovedeno u
Peruu pruţa nam primer o tome kako moţemo da ukljuĉimo testiranje bihejvioralnih veština u redovno anketiranje
domaćinstava.
Izvor: Autori, na osnovu OECD (1999.a) i materijali koji se mogu naći na sledećim internet stranama: Sekretarijat za
ekonomska pitanja Švajcarske (www.seco.admin.ch), Australijski nacionalni centar za istraţivanje u oblasti struĉnog
osposobljavanje (www.ncver.edu.au), Ameriĉko društvo za obuĉavanje i razvoj (www.astd.org).
Koje to veštine institucije za formalno i neformalno obrazovanje ne uspevaju da obezbede?
Sudeći po anketama u preduzećima, jasno je da, sa strane traţnje, postoji percepcija da se veštine ne
obezbeĊuju u dovoljnoj meri. Iz ugla ponude, mnogo je teţe jasno utvrditi gde taĉno institucije formalnog
i neformalnog obrazovanja greše. Glavni problem, a to je problem na globalnom nivou, jeste ĉinjenica da
se podaci vezani za obrazovanje najĉešće fokusiraju na kvantitet, npr. broj upisanih i diplomiranih
studenata, a ne na veštine koje studenti stiĉu (ili ne stiĉu). Pored toga, postoje podaci o obrazovanju
odrasle populacije, ali ne postoje informacije o stepenu njihovih tehniĉkih, kognitivnih i nekognitivnih
veština. Kada i postoje meĊunarodno uporedivi podaci, oni se odnose na kvalitet osnovnog i niţeg
srednjoškolskog obrazovanja. Upravo je ovo fokusiranje na impute i na nivo veština omladine ono što je
problematiĉno, jer je jako mali broj mladih ljudi u regionu koji ulaze na trţište rada samo sa niţim
srednjoškolskim obrazovanjem. Većina studenata u zemljama SEE6 završe najmanje ĉetvorogodišnje
srednjoškolsko obrazovanje. Ali, pošto na meĊunarodnom nivou ne postoji procena veština na višem
srednjoškolskom i tercijarnom nivou, nemoguće je izmeriti razliku izmeĊu kompetencija koje imaju
najnoviji kandidati na trţištu rada u npr. Srbiji i u Slovaĉkoj. Podaci koji su nam danas na raspolaganju
dokumentuju koliko studenata diplomira u odreĊenoj godini, a ne šta oni poslodavcima nude u smislu
svojih kompetencija.
48
Grafikon 2: Obrazovanje populacije starosti 25-34 godina u SEE6. (%)
Izvor: EBRD – Izveštaj Svetske banke Ţivot u tranziciji za 2010.
Napomena: Podaci o Kosovu nisu raspoloţivi.
Nedostatak relevantnih podataka o studentima i njihovom pojedinaĉnom uĉinku predstavlja naroĉito
ozbiljan problem u oblasti struĉnog obrazovanja zbog velike raznovrsnosti struĉnih škola i (verovatna)
heterogenost populacije koju ĉine uĉenici ovih škola. Tendencija da se obrazovni podaci usredsreĊuju na
kvantitet, a ne na kvalitet i relevantnost, takoĊe predstavlja problem u oblasti obrazovanja i obuĉavanja
odraslih. U najboljem sluĉaju, aktuelna istraţivanja u ovoj oblasti mere broj sati odrţanih obuka i kurseva
u kojima odrasli uĉestvuju ili ispituju da li preduzeća nude obuke. MeĊutim, još uvek ne postoje
meĊunarodno uporedivi podaci koji bi omogućili uporeĊivanje kvaliteta ili relevantnosti takvih obuka.
Pored toga, kako u celom regionu broj novih studenata koji se upisuju na fakultete sve više rasta,
ĉinjenica da ne postoje testovi kojima se mere veštine koje studenti steknu tokom studija predstavlja
veliku prepreku jasnom odreĊivanju problematiĉnih oblasti. U trenutnoj situaciji, ni studenti, ni
poslodavci, a ni kreatori politike ne znaju da li studenti stiĉu znanje i veštine tokom svog studiranja. Osim
toga, u kom segmentu sistema, npr. prema oblasti studija, prema vrsti fakulteta, studenti mnogo brţe uĉe
u odnosu na druge delove sistema. U odreĊenoj meri, ovakve informacije postoje za pojedine profesije
gde je sama ta profesija izradila „struĉne ispite" kako bi se proverilo da li su studenti kvalifikovani. U
mnogim zemljama ovakvi struĉni ispiti postoje za pravnike, nastavnike, lekare i arhitekte. MeĊutim, u
zemljama SEE6 najveći broj novih studenata zabeleţen je u oblastima za koje ne postoje ovakvi ispiti,
npr. ekonomija i biznis. Štaviše, ĉak i ovi „struĉni ispiti“ imaju svoja ograniĉenja u smislu dokaza koje
pruţaju kada je reĉ o veštinama: oni obuhvataju samo one diplomirane studente koji odluĉe da polaţu
struĉni ispit, a ocena koja se daje je samo „poloţio/pao“, tako da se ne ocenjuje u kojoj meri je svaki
pojedinaĉni student stekao ţeljene kompetencije (npr. u vidu ocene na skali od 1 do 100).
Uzmimo konkretan primer o tome kako ovaj nedostatak informacija o veštinama sputava kljuĉne aktere
da donesu utemeljene odluke i unaprede kvalitet sektora: u BRJ Makedoniji postoji 5 drţavnih i 15
privatnih ustanova visokog obrazovanja, od kojih 13 nudi programe iz ekonomije. Svaka zainteresovana
strana ima pitanja na koje sadašnji sistem prikupljanja informacija ne moţe da da odgovor.
Iz perspektive studenata: Koja institucija me bolje uĉi veštinama koje su mi potrebne za uspeh?
Bez ovakvih informacija, moćna snaga studenata, koji svoje nezadovoljstvo izraţavaju
napuštanjem fakulteta, je u velikoj meri ograniĉena.
57
16 29
17 16
34
71 50 57 67
9 14 21 26
17
0 10 20 30 40 50 60 70 80 90
100
Albanija BiH BRJ Makedonija Crna Gora Srbija Obavezno ili niže Više srednjoškolsko Iznad višeg srednjoškolskog
14 3
27 12
63
61
57
56
61
31 25
40
17 26
6
0 10 20 30 40 50 60 70 80 90
100
EU10 CIS Srednji dohodak CIS
SEE6 CIS Nizak dohodak Turska
Obavezno ili niže Više srednjoškolsko Iznad višeg srednjoškolskog
49
Iz perspektive poslodavaca: U kojoj instituciji su diplomirani studenti stekli veštine i
kompetencije koje su potrebne u mom preduzeću?
Iz perspektive visokoobrazovnih institucija (u kojima se predaje ekonomija): Kakav je moj
„ekonomski“ program u poreĊenju sa drugim „ekonomskim" programima? Da li moji studenti
podjednako dobro stiĉu glavne kompetencije u ovoj oblasti kao studenti u drugim institucijama?
Ako je tako, kako da to prikaţem budućim studentima i potencijalnim poslodavcima mojih
studenata?
Iz perspektive kreatora politike: Kakav je uĉinak u ovoj oblasti (u smislu kvaliteta i relevantnosti
pruţenog obrazovanja) u poreĊenju sa drugim oblastima? Koje institucije su primer dobrog, a
koje su primeri lošeg poduĉavanja? Kojim institucijama je potrebno više podrške?
Rasvetljavanje situacije
Kako bi se kreatorima politike pruţile informacije koje su im neophodne za kreiranje boljih politika, a i
da bi se studentima pruţile informacije koje će im omogućiti da na sigurniji naĉin biraju svoj put,
publikacija Veštine, ne samo diplome preporuĉuje sledeće naĉine da se situacija rasvetli:
nastaviti uĉešće u meĊunarodnim ocenjivanjima (npr. TIMSS23
i PISA24)
proširiti oblast primene nacionalnog ocenjivanja studenata, pridavajući veći znaĉaj utvrĊivanju
prednosti i mana formalnog i neformalnog obrazovanja, a ne samo testiranju studenata (npr. Da li
postoje grupe studenata koje sistematiĉno ne uspevaju da steknu ţeljeni nivo kompetencija?)
uvesti istraţivanja meĊu svršenim studentima kako bi se pratilo da li pronalaze posao (Pregled 2.)
uvesti testiranje veština kod studenata u tercijarnom obrazovanju.
Samo prikupljanje većeg obima informacija neće dovesti do boljih politika. Informacije moraju da se
analiziraju, distribuiraju i koriste prilikom kreiranja politika. Zemlje koje su uspele da prikupe podatke o
uĉinku studenata i da te podatke primene u osmišljavanju politike, npr. Singapur, Poljska ili Ĉile nauĉile
su lekcije koje druge zemlje mogu da iskoriste. Neke od tih lekcija glase:
Izgraditi (domaće) tehniĉke kapacitete za izradu i analiziranje testova. U Singapuru je ovaj
kapacitet postepeno izgraĊen uz blisku saradnju sa nauĉnicima sa Kembridţa koji su prvobitno
osmislili i sproveli testiranje. U Ĉileu su domaći unverziteti sproveli prvobitnu analizu na pilot
osnovi. Tek je postepeno funkcija ocenjivanja preneta na nezavisnu agenciju.
Poboljšati pristup podacima kako bi se analitiĉari podstakli da pronalaze prednosti i mane. Na
primer, OECD daje na uvid javnosti celokupnu bazu podataka koju ima PISA i analitiĉarima je
dozvoljeno da je preuzmu preko interneta (http://pisa2009.acer.edu.au/).
Izmeniti politike tako da podaci dobiju na znaĉaju. To se, na primer, moţe postići tako što se u
evaluaciju predavaĉa i škola uvodi i komponenta koja se odnosi na poboljšanje uĉenja kod
uĉenika (ako rezultati ocenjivanja nemaju nikakav uticaj na politike ili karijere ljudi, bilo direktno
ili indirektno, jako je teško mobilisati i odrţati resurse koji su neophodni za odrţavanje centara za
ocenjivanje i obuĉavanje ljudi koji će da analiziraju rezultate).
Aktivna distribucija rezultata svim nivoima obrazovnog sistema kako bi se obezbedilo da
priprema nastavnog plana i programa, kao i obuĉavanje nastavnog kadra bude u skladu sa
prednostima i manama koje se utvrde ovakvim testiranjem.
23
Studija trendova u meĊunarodnoj matematici i nauci (Trends in International Mathematics and Science Study). 24
Program za meĊunarodno ocenjivanje studenata (Program for International Student Assessment
(www.pisa.oecd.org/)
50
Pregled 2: Da li diplomirani studenti pronalaze posao? UvoĎenje istraţivanja radi praćenja
diplomiranih studenata u Rumuniji i MaĎarskoj
Kada se govori o istraţivanju radi praćenja stanja meĊu diplomiranim studentima, dve zemlje u Evropi
ostvaruju brz napredak, a to su Rumunija i MaĊarska. Štaviše, u pomenutim zemljama ovakva istraţivanja
postaju kljuĉni element upravljanja u tercijarnom obrazovanju. U MaĊarskoj su rezultati novog „Sistema
praćenja karijere diplomiranih studenata“ prvi put objavljeni 2010. godine (obuhvaćeni su svršeni studenti iz
25-30 institucija). U Rumuniji će podaci ovakvog istraţivanja biti raspoloţivi 2011. godine. Do tada će kreatori
politike imati rezultate istraţivanja sprovedenog meĊu studentima koji su diplomirali 2008-09. (tj. 12 meseci
nakon njihovog diplomiranja), kao i meĊu studentima koji su diplomirali 2004-05. (tj. pet godina nakon sticanja
diplome). Kao i u MaĊarskoj, i u Rumuniji se ova istraţivanja finansiraju iz Socijalnih fondova EU.
MaĊarska brzo napreduje na ovom frontu iz nekoliko razloga. Kao prvo, kreatori politike sa centralnog nivoa
vrše pritisak na institucije tercijarnog obrazovanja da poĉnu sa prikupljanjem ovakvih podataka. Na primer,
Zakon o visokom obrazovanju iz 2005. godine nalaže fakultetima i višim školama da sprovode ovakva
istraživanja među diplomiranim studentima. Centralni nivo vlasti MaĊarske uvrstio je ova istraţivanja u
rasprave o kontroli kvaliteta, pri ĉemu je postojanje ovakvih istraţivanja već sada (ili će uskoro biti) povezano
sa akreditacijom institucija. Pored toga, drţava koristi poluge finansijske politike jer povezuje podatke iz
ovakvog istraţivanja (ili njihovu raspoloţivost) sa trogodišnjim sporazumima o finansiranju. Kao drugo,
visokoobrazovne institucije u MaĊarskoj same smatraju da su podaci o praćenju diplomiranih studenata korisni
iz više razloga: (1) potrebna im je povratna informacija sa trţišta rada kako bi osmislili bolje programe; (2)
podaci se mogu koristiti u marketinške svrhe; (3) podaci su korisni za internu kontrolu kvaliteta; i (4) ovakva
vrsta istraţivanja je jedan od brojnih upravljaĉkih alata koji sluţe za poboljšanje mreţe studenata.
Sliĉno tome, nekoliko OECD zemalja takoĊe ima svoje primere istraţivanja za potrebe praćenja svršenih
studenata. U Norveškoj se ovakvi podaci prikupljaju od 1972. godine, u Italiji od 1988, a u Holandiji od 1989.
Gotovo svi diplomirani studenti visokoobrazovnih institucija anketiraju se godinu i po dana posle diplomiranja.
Istraţivanjem se prikupljaju sveobuhvatni podaci o razliĉitim temama, meĊu kojima su informacije o prelazu iz
škole na posao (postavljaju se pitanja kao što je: Koliko dugo Vam je bilo potrebno da naĊete posao?), o vrsti i
kvalitetu zaposlenja, ako je do njega došlo (npr. ispituju se sektorski i obrazovni zahtevi, kao i zahtevi u
pogledu veština), a ispituje se i u kojoj meri su studenti zadovoljni studijama koje su završili (Da li su Vam
studije pruţile dobru osnovu za ulazak na trţište rada? Da li ste u toku studija stekli relevantne veštine? Da li su
Vam studije pruţile odgovarajuću ravnoteţu izmeĊu praktiĉnog i teorijskog znanja? Tabela 1. prikazuje vrstu
informacija koje se ovim istraţivanjem prikupljaju.
Tabela 1: Informacije prikupljene u istraţivanju radi praćenja dimplomiranih studenata sa
Holandskog unvierziteta, 2007.
Izvor: Tabelu dostavio Centar za istraţivanje u obrazovanju i trţištu rada (ROA), Holandija, 2008. na zahtev
autora.
Dužina traženja posla (meseci)
Zaposlenje sa punim
radnim
vremenom %
Ugovor na
neodređeno
(%)
Menadžersko ili dr. radno mesto (% ISCO 1 ili 2)
Visok nivo
korišdenja veština (%)
Visok nivo zadovoljstva
poslom (%)
Srednja vr. Srednja vr.
Srednja vr.
Srednja vr.
Srednja vr.
Srednja vr.
Srednja vr.
Srednja vr.
Nauka i matematika 0,7 88,4 45,6 2499 2429 83,6 71,0 77,5 Medicina i zdravstvo 0,7 79,0 41,0 2904 2783 82,6 78,9 81,7 Injiženjerstvo 1,0 94,4 66,2 2772 2631 87,4 75,2 72,8 Ekonomija 1,0 96,1 71,3 2954 2783 70,3 65,6 70,1 Pravo 1,2 92,7 57,5 2864 2732 87,8 66,0 70,2 Humanističke nauke i umetnost 1,2 59,1 43,0 2188 2226 66,0 50,4 61,3 Društvene nauke 1,3 60,6 45,4 2317 2350 72,0 63,9 65,4 Poljoprivreda 1,5 86,7 45,6 2137 2328 84,2 73,2 71,2
Mesečni bruto prihod (evro)
51
U fokusu #2
Da li bi regionalna saradnja mogla da poveća doprinos istraţivanja i razvoja (R&D) i
inovacija privrednom razvoju u SEE6?25
REZIME
Zemlje SEE6 dele zajedniĉke izazove i mogućnosti u vezi sa istraţivanjem i razvojem i inovacijama. U
ovim Glavnim zapaţanjima istraţuje se potencijalni doprinos koji istraţivanje i razvoj i inovacije mogu
da daju dugoroĉnom razvoju, uz naglašavanje koristi koje bi regionalni pristup doneo u ovoj oblasti.
25
Ovaj tekst su pripremili Dragana Pajović (analitiĉar, ECSPF) i Paulo Correa (vodeći ekonomista, ECSPF). Tekst
se nadovezuje na Poĉetni izveštaj Regionalna strategija za istraživanje i razvoj i inovacije na zapadnom Balkanu
(Western Balkans Regional R&D Strategy for Innovation). Svetska banka, jun 2011. Mimeo.
52
U fokusu #2
Da li bi regionalna saradnja mogla da poveća doprinos istraţivanja i razvoja (R&D) i
inovacija privrednom razvoju u SEE6?
Čemu politika o istraţivanju i razvoju i inovacijama?
Da bi se dugoroĉan razvoj odrţao, zemlje SEE6 će
morati da sprovedu industrijsko restrukturiranje kako bi
unapredile produktivnost. Jedan od naĉina da se
napreduje jeste jaĉanje politike o istraţivanju i razvoju
kojom bi se podstakle inovacije. Zauzvrat, industrijsko
restrukturiranje i inovacije povećaće stepen
sofisticiranosti (i dodate vrednosti) industrijske
proizvodnje i izvoza. Ovo do sada nije bio sluĉaj, kao
što se moţe videti iz Grafikona 1, udeo visoke
tehnologije u ukupnom izvozu je izuzetno nizak u BRJ
Makedoniji, Bosni i Albaniji. MeĊutim, nedavne strane
direktne investicije poĉele su da menjaju strukturu
izvoza u BRJ Makedoniji.
Istraţivanje i razvoj nisu dovoljni, niti neophodni za inovacije, ali veći rashodi preduzeća na istraţivanje i
razvoj najĉešće dovode do veće produktivnosti, verovatnoće uvoĊenja inovacija i jaĉeg izvoza. Rashodi
preduzeća na istraţivanje i razvoj su takoĊe vaţni za povećanje „apsorpcionog kapaciteta" sektora
preduzeća, tj. kapacitet sektora da usvoji i adaptira strane tehnologije i da ostvari korist od efekata koje
donose strane direktne investicije. Iako odluka da se ulaţe u istraţivanje i razvoj i inovacije zavisi od
Grafikon 1: Izvoz visokotehnološke robe
(udeo u robnom izvozu), 2009.
Izvor: UN Comtrade, WDI, OECD
Pregled 1: Uticaj koji istraţivanje i razvoj imaju na rast i izvoz: Lekcije iz okolnih zemalja
Nedavna studija Svetske banke* ocenjuje kakav uticaj bi u
okolnim zemljama bio ostvaren na BDP i izvoz ako bi se
postigla ciljna vrednost od 3% za istraţivanje i razvoj koji
predviĊa Lisabonska agenda (a koji je potvrĊen i u dokumentu
Evropa 2020). Najveći efekti se oĉekuju u Bugarskoj,
Rumuniji i Hrvatskoj – pri ĉemu se odraţava udaljenost ovih
zemalja od predviĊene zacrtane vrednosti. Na primer, kada je
reĉ o Hrvatskoj i Bugarskoj, postizanje ciljne vrednosti od 3%
povećalo bi izvoz i BDP do 13%, respektivno, i to do 2025.
(Tabela 1).
U studiji se takoĊe dolazi i do sledećeg zakljuĉka – od pet
ciljeva koje Lisabonska agenda sadrţi (istraţivanje i razvoj,
uĉešće radne snage, dovršavanje trţišta usluga, smanjenje
administrativnog opterećenja i obrazovanje) – postizanje
ciljnih vrednosti za uĉešće radne snage (75%) i istraţivanje i
razvoj (3%) proizvelo bi najveći uticaj na BDP i izvoz za Bugarsku, Rumuniju i Hrvatsku. * Svetska banka (2009): Izveštaj o konvergenciji Hrvatske sa
EU: Dostizanje i odrţavanje viših stopa ekonomskog rasta.
Izveštaj br. 48879- HR.
Tabela 1: Efekti postizanja ciljne
vrednosti za istraţivanje i razvoj iz
Lisabonske agende u 2025.
BDP Izvoz
Bugarska 13,1 8,3
Hrvatska 6,0 12,9
MaĊarska 6,4 8,0
Poljska 5,5 8,5
Rumunija 11,7 13,5
Slovaĉka 8,9 10,4
Slovenija 6,9 10,5 Napomena: Simulacije zasnovane na Modelu
World Scan. Brojevi predstavljaju kumulativnu
promenu u sluĉaju dostizanja ciljne vrednosti
od 3% u odnosu na osnovicu u 2025.
53
mnogo faktora koji su specifiĉni za svaku posebnu industriju i zemlju, adekvatna politika za istraţivanje i
razvoj moţe navesti preduzeća da više ulaţu u ove aktivnosti, da ubrzaju prenos tehnologije i olakšaju
saradnju izmeĊu javnih istraţivaĉkih institucija i sektora preduzeća.
Gde leţe izazovi?
Politika o istraţivanju i razvoju je jedna od oblasti u kojoj su zemlje SEE6 ostvarile sporiji napredak
tokom perioda tranzicije. Nacionalni sistemi za inovacije ĉesto su zapostavljani i trpeli su posledice
nedovršenih reformi. Pored toga, ukupni rashodi na istraţivanje i razvoj su na sliĉno niskom nivou u
većini zemalja SEE6. Što je još vaţnije, ovi rashodi uglavnom dovode do ograniĉenih nauĉnih i
ekonomskih rezultata jer su u najvećoj meri skoncentrisani na javni sektor, te se jako malo, ili gotovo
nimalo, rezultata proisteklih iz istraţivanja komercijalizuje. Posmatrano šire, saradnja sa privatnim
sektorom je zanemarljiva (Grafikoni 2a i 2b). Sve skupa, nova saznanja, kad se do njih doĊe, najĉešće
ostanu neiskorišćena sa ekonomskog aspekta. Kako bi poboljšale uticaj politika usmerenih na istraţivanje i
razvoj, zemlje SEE6 moraju da poboljšalju kvalitet javne potrošnje koja odlazi na istraţivanje i razvoj.
Grafikon 2a: Ukupni rashodi na istraţivanje i razvoj i BDP per capita, 2008.
(ili poslednji raspoloţivi podaci)
54
Grafikon 2b: Rashodi na istraţivanje i razvoj po grupama, 2008. (ili poslednji
raspoloţivi podaci))
0%
10%
20%
30%
40%
50%
60%
70%
80%
90%
100%
ALB BiH* MKD MNE SRB CRO
n.s.e.
Neprofitni sektor
VO
Država
Poslovni sektor
Izvor: UNESCO & OECD STI 2010/1 *Delimiĉni podaci za BiH **VO: Visoko obrazovanje
***n.s.e: nije precizirano
Slabiji nauĉni rezultati (mali broj citiranja,
podnetih patentnih prijava, odobrenih
patenata) u zemljama SEE6 rezultat su
raspodele javnih sredstava koja nije
zasnovana na uĉinku, već na osnovu broja
angaţovanih ljudi. Tek nedavno su sredstva
namenjena za istraţivanje poĉela da se
dodeljuju na konkurentnijoj osnovi, ali npr.
„ugovori o uĉinku“ još uvek nisu uvedeni.
Pozitivna pojava jeste porast broja
publikacija prema ukupnom broju
stanovnika u poslednjih nekoliko godina, a
naroĉito u Srbiji (Grafikon 3).
Još jedan faktor koji utiĉe na nauĉna
dostignuća jeste raspoloţivost nauĉnika i
zaposlenih ljudi u oblasti istraţivanja i
razvoja. U protekle dve decenije zemlje SEE6 su pretprele „odliv mozgova“. U Bosni i Hercegovini, na
primer, više od 60% obrazovanih nauĉnika, istrţivaĉa i fakultetskog kadra napustilo je zemlju u
poslednjih 10 godina, a i u Albaniji situacija je veoma sliĉna. Albanija je pokušala da reši ovo pitanje tako
što je, u saradnji sa UNDP-om, pokrenula Program priliva mozgova (2006-2011), sa ciljem da se kroz rad
sa akademskim radnicima, privatnim sektorom i drugim zainteresovanim stranama iskoristi ekspertiza
albanske nauĉne dijaspore. Sa druge strane, stope diplomiranih studenata pokazuju pozitivan trend u
oblasti inţenjerstva i, u izvesnoj meri, nauke, u odnosu na prosek u zemljama EU-27 (Grafikon 4).
Grafikon 3: Publikacije po mln stanovnika
Izvor: Svetska banka, Unesco
55
Dostupnost moderne istraţivaĉke opreme je još jedan problem u regionu. Infrastrukturni objekti koji su
izgraĊeni za potrebe bivše Jugoslavije ponekad su preveliki za nova nacionalna trţišta i skupi za
odrţavanje iz nacionalnih budţeta. Posledica toga ĉesto je propadanje. Pristup informacionim i
komunikacionim tehnologijama (ICT) takoĊe znaĉajno varira u regionu. Dok Srbija i BRJ Makedonija
relativno dobro drţe korak sa zemljama EU, Albanija i Bosnia i Hercegovina priliĉno zaostaju.
Agenda reformi
Zemlje SEE6 će morati da se suoĉe sa nekoliko izazova kako bi oslobodile svoj inovativni potencijal.
Najvaţniji meĊu tim izazovima su: (i) povećati broj nauĉnih aktivnosti (publikacije; citiranja;
patentiranje, itd.); (ii) pojaĉati komercijalizaciju istraţivaĉkog rada i poboljšati saradnju sa poslovnim
sektorom; i (iii) promovisati veći stepen ulaganja u istraţivanje i razvoj u privatnom sektoru i pruţiti
podršku novim inovativnim kompanijama. Kako se ovi ciljevi mogu ostvariti i zbog ĉega bi regionalni
pristup bio od pomoći?
Povećati broj nauĉnih aktivnosti. U okolnostima ograniĉenih sredstava, ovaj izazov zahteva bolje
upravljanje finansijskim i ljudskim resursima. Jedan od naĉina na koji se ovo moţe postići je uvoĊenje
ugovora na bazi uĉinka prilikom raspodele sredstava javnim istraţivaĉkim organizacijama. Ovakve
reforme su već zapoĉete u pojedinim zemljama EU10, kao što je Rumunija, pa zemlje SEE6 mogu da uĉe
iz njihovog iskustva. Drugi naĉin kojim se moţe pospešiti efikasnost je jaĉanje fiskalne autonomije i
fleksibilnije upravljanje ljudskim resursima u javnim istraţivaĉkim organizacijama. Uz to bi trebalo
modernizovati politiku o ljudskim resursima kako bi se negovala nauĉna dostignuća i otvorile mogućnosti
za mlade nauĉno-istraţivaĉke radnike (umesto sadašnje prakse automatskog unapreĊivanja koje se u
suštini zasniva na „godinama provedenim u sluţbi“). Povećanje obima sredstava koja se za istraţivanje
dodeljuju na konkurentnoj osnovi (umesto po broju angaţovanih ljudi) predstavlja još jednu inicijativu
kojom se mogu podstaći bolji rezultati. Sve ove pomenute mere mogle bi da se uvedu u savremene
zakone kojima se ureĊuje nauĉno-istraţivaĉka oblast, što je i razmatrano u BRJ Makedoniji i Hrvatskoj.
Grafikon 4: Udeo fakultetskih diploma stečenih u oblasti
nauke ili inţenjerstva, 2009. %
13.7 14.011.8
14.3
9.5
9.2 7.68.1 3.6
8.2
0
5
10
15
20
25
CRO SRB EU-27 BGR MKD
Inženjerstvo Nauka
Izvor: UNESCO
56
Grafikon 5: Komercijalizacija javnog istraţivačkog rada – šematski prikaz
Od laboratorije do biznisa
Istraživački rad
Rezultati proistekli iz
Ugovora o istraživanju i
Zajedničkog istraživanja
prenose se na
preduzeda
Objavljivanje
rezultata Rezultati istraživanja
Naučnim
radnicima je
potrebno
dodatno
istraživanje
Otkrivanje izuma
Potrebno je dodatno
istraživanje zajedno sa
potencijalnim
investitorom/klijentom
Komercijalizacija i
mogudnosti
licenciranja
Izdvajanje dela preduzeda
Izdavanje licence postojedem
preduzedu
Nova preduzeda i novi/bolji proizvodi
Pojaĉati komercijalizaciju istraţivaĉkog rada i poboljšati saradnju sa poslovnim sektorom. Uticaj koji će
rashodi raspodeljeni na istraţivanje i razvoj imati na ekonomski razvoj zavisi od toga kako se nauĉni
rezultati i istraţivaĉki kapacitet komercijalizuju u smislu licenciranja, izdvajanja dela preduzeća koja će
biti posvećena iskljuĉivo istraţivanju ili dodeljivanje ugovora preduzećima radi sprovoĊenja istraţivaĉkog
rada. Problem nije nepostojanje svega pomenutog, niti sama komercijalizacija, već je pitanje da li postoje
uslovi za sistemske procese ove vrste (a ne samo sporadiĉne). U većini sluĉajeva, komercijalizacija ne
proizilazi prirodno iz istraţivanja. Za veliki broj otkrića potrebno je dodatno razvijanje kako bi ona
postala spremna za trţište. Nauĉno-istraţivaĉkim radnicima ĉesto nedostaje kapaciteta da sagledaju trţišni
potencijal i ne ţele da se udaljavaju od ĉisto akademskog istraţivanja koje donosi bolje izglede za razvoj
karijere. Druga prepreka je kako spojiti izume, trţišnu traţnju i format komercijalizacije (Grafikon 5). Da
bi se komercijalizacija omogućila u regionu, izmeĊu ostalog potrebno je: (i) pravni okvir koji će preneti
ulogu upravljanja intelektualnom svojinom sa istraţivaĉkog rada koji finansira drţava na univerzitete; (ii)
podsticajna sredina koja će ohrabrivati istraţivaĉke radnike da uĉestvuju u komercijalizaciji, kao na
primer, uvoĊenjem minimalne finansijske naknade po osnovu komercijalizacije i uzimanje u obzir
rezultata komercijalizacije prilikom napredovanja u karijeri; i (iii) osnivanje organizacija koje će se
specijalizovati za upravljanje intelektualnom svojinom, kao što su kancelarije za prenos tehnoloških
znanja.
57
Promovisati veći stepen ulaganja u istraţivanje i razvoj u privatnom sektoru i pruţiti podršku novim
inovativnim kompanijama. Na aktivnosti vezane za istraţivanje i razvoj koje se obavljaju u poslovnom
sektoru neke zemlje utiĉe više faktora, ukljuĉujući stepen ekonomske specijalizacije, nivo razvijenosti
konkurencije i pristup finansijama. Ekonomska specijalizacija je relevantan faktor jer će sektori kao što su
biotehnologija i informacione tehnologije pre ulagati u istraţivanje i razvoj nego, na primer, tekstilna
industrija ili industrija obuće. Istovremeno, jaĉa konkurencija moţe znaĉajno da podstakne istraţivanje i
razvoj kada utiĉe na to da je profit pre uvoĊenja inovacija manji od profita koji se ostvaruje posle
inovacija. Pošto su strukturne reforme još uvek u toku, ovakva pitanja mogu biti od velikog znaĉaja, a
jaĉanje konkurentnosti (tj. smanjivanjem zarade koja se stiĉe pre uvoĊenja inovacija) moţe odigrati vaţnu
ulogu u privredama koje prolaze kroz tranziciju. Pristup spoljnom finansiranju je još jedan vaţan faktor
koji utiĉe na ekspanziju istraţivanja i razvoja u poslovnom sektoru. Pristup kreditima namenjenim za
osnovne delatnosti moţe da oslobodi resurse preduzeća za njihovo korišćenje u riskantnije svrhe, kao što
su istraţivanje i razvoj i inovacije. U ovom kontekstu, intervencija koja bi bila veoma korisna za
promovisanje istraţivanja i razvoja u poslovnom sektoru mogla bi da bude serija direktne i indirektne
pomoći za finansiranje inovacija, od kojih bi neki programi pomoći morali da budu dovoljno obimni kako
bi se ostavio prostor za upravljanje rizikom. Direktna pomoć bi mogla da se pruţa u vidu javnih programa
pomoći razliĉitim fazama inovacija koje predstavljaju mala i srednja ili nova preduzeća – od bespovratne
pomoći radi izrade dokaza primenjivosti, do davanja bespovratne pomoći ili zajmova za izradu
prototipova, finansiranja poĉetnog ili preduzetniĉkog kapitala. U Srbiji se raĊaju znaĉajne inicijative u
ovom pravcu. Neki od ovakvih programa već su zaţiveli u okolnim zemljama, kao što je Hrvatska, gde
poĉetne ocene ukazuju na to da je ostvaren pozitivan uticaj. Indirektna pomoć, u vidu poreskih olakšica za
istraţivanje i razvoj, iako su one od većeg znaĉaja za krupnija preduzeća, predstavljaju još jedan
uobiĉajeni oblik javne podrške koja se u regionu SEE6 nedovoljno koristi.
Zbog čega je regionalna saradnja vaţna?
Agenda reformi koja je opisana u prethodnom tekstu jeste kompleksna i skupa, a jedan od naĉina da se ti
troškovi smanje, a pozitivan uticaj reformi poveća, je upravo regionalna saradnja. Kao prvo, regionalni
program reformi moţe da posluţi kao kredibilan naĉin preuzimanja obaveze sprovoĊenja reformi u ovoj
oblasti. MeĊunarodno preuzete obaveze su ĉesto imale ovakvu ulogu u sprovoĊenju reformi, uzmimo za
primer usklaĊivanje propisa iz oblasti trgovine u zemljama EU. U Zajedniĉkoj izjavi (Sarajevo, April
2009.), ministri zemalja SEE6 nadleţni za nauku i istraţivanje pokrenuli su koordinisanu inicijativu
izrade Regionalne strategije za istraţivanje i razvoj za zapadni Balkan koja ima za cilj uspostavljanje
široke politiĉke koalicije, koja bi trebalo da ukljuĉi i meĊunarodne organizacije, kako bi se usaglasila
politika o inovacijama u regionu. Dugoroĉna regionalna saradnja pomogla bi da se istraţivanje i razvoj
postave kao prioritetna aktivnost u nacionalnim politiĉkim programima.
Drugi naĉin na koji bi regionalna saradnja mogla da pomogne jeste izbegavanje nepotrebne fragmentacije
i/ili dupliranja rashoda, odnosno doprinošenje boljem kvalitetu javnih rashoda izvršenih po osnovu
istraţivanja i razvoja, kao i njihovog ukupnog uticaja na ekonomiju. Ovakav regionalni pristup deluje
naroĉito prikladan u onim oblastima gde ni jedna od zemalja nema dovoljne kapacitete i resurse da se
sama suoĉi sa izazovima, kao što su na primer klimatske promene.26
Oblasti u kojima je saradnja moguća
su:
promovisanje otvaranja konkurentnih regionalnih centara izuzetnosti u oblastima od strateškog
interesa za region;
26
U zemljama SEE6 troši se velika koliĉina eneregije i ispušta mnogo ugljen dioksida. U isto vreme, ovaj region je
identifikovan kao jedna od oblasti u svetu gde postoji potencijal za “Hvatanje i skladištenje ugljen dioksida”
(Carbon Capture and Storage). Na polju istraţivanja i razvoja usmerenog na manju emisiju ugljen dioksida
regionalna saradnja bi bila neophodna kako bi se iskoristile sinergije i maksimizirao uĉinak raspoloţivih sredstava.
58
promovisanje izgradnje regionalne istraţivaĉke infrastrukture, otvoren pristup Pan-evropskim
istraţivaĉkim objektima od zajedniĉkog interesa, kao što je na primer ĉista tehnologija;
negovanje potencijala mladih nauĉnika pruţanjem podrške razvoju njihovih karijera, stvaranjem
povoljnih uslova za njihov istraţivaĉki rad i omogućavanjem obuĉavanja, mobilnosti i saradnje
na regionanom nivou;
jaĉanje potencijala i kapaciteta zemalja SEE6 za uĉešće u evropskim programima i inicijativama,
kao što je Okvirni program EK br. 7, EUREKA (MSP program) i Program nauĉne i tehnološke
saradnje (COST) koji promovišu veće uĉešće poslovnog sektora, uglavnom MSP;
uspostavljanje regionalnog finansijskog instrumenta namenjenog za ranu fazu, ukljuĉujući fond
za preduzetniĉki kapital koji bi funkcionisao na regionalnom nivou, kao što je inicijativa koja se
trenutno sprovodi u Srbiji za uspostavljanje regionalnog finansijskog instrumenta za finansiranje
ranih faza nauĉno-istraţivaĉkog rada.