jovan trifunoski etnografske i antropogeografske odlike stanovnistva ovcepoljske kotline

8/19/2019 Jovan Trifunoski Etnografske i Antropogeografske Odlike Stanovnistva Ovcepoljske Kotline

1/10

J O V A N

F .

T R I F U N O S K I

-

koplje

E T N O G R F S K E I N T R O P O G E O G R F S K E

ODLIKE ST NOV NIŠ TV OVCE POLJSKE

KOTLINE

Ovčepol jska kot l ina , po svoj im osobinama, znatno se raz l ikuje od

drugih oblas t i u Makedoni j i . Kot l ina se pruža od Bogos lovskog grev

bena na jugu do uzv i š en ja K am pu r na s everu . N a i s toku s e g ran ič i

o g r a n c i m a O s o g o v a , p o z n a t i m p o d i m e n i m a G o l e m o b r d o , K a m e n i t a

struga

1

i d rug i . N a zap adu su kose Baru tn ica , Ob lazn ica l td . G o tovo

sredinom oblas t i teče Svetonikolska reka i l i Azmak, koja je desna pr i

toka Brega ln ice .

Sela u Ovčepol jskoj kot l in i (45) obi laz io sam radi geografsk ih i e tno^

grafsk ih isp i t ivanja u t r i maha: u oktobru 1956, u ju lu 1957. i u ju lu

1958 . g. Na ovom mes tu s aopš tavam jedan deo t ih i sp i t ivan ja . Mis l im

da će ovaj pr i log kor isno pos luži t i sv ima onima koj i se bave naučnim

pi tanj ima ove vrs te i ko j i že le da poznaju s tanovniš tvo i ob las t i u na

šo j zemlj i uopŠte .

1

Stanovništvo U se l ima O včepo l j ske ko t l ine s ada oko 7 9 s t anov n i

š tva č ine M ake don c i . Man je g ru pe p reds tav l j a ju T ur c i 5 , C inc a r i

6 , A rbana s i 6 .3 , C igan i i »Bošn jac i« .

Makedonaca ima u sv ima de lov ima ob las t i . I pak su on i uvek b i l i na j -

kompak tn i j i u s e l ima na ko t l in skom okv i ru . Na s everozapadnom ko t l in -

skom okv i ru skup i lo s e u nepos redno j b l i z in i s t a rog Đžur i škog mana

s t i r a nek o l iko t a kv ih s e la (T r s ten ik , K ru š ica , P re od , Sopo t i d r . ) . Sv o

jom masom on i su za v reme duge tu r ske v ladav ine do 1912 . g . u t i ca l i

da se i maniastir održava.

Makedonsko s tanovn iš tvo Ovčepo l j ske ko t l ine ima lo j e veoma ž iva

k re ta n ja . O va ob las t u tom po g ledu pon aša la s e kao neka v r s ta migra-

cione vratnice Kroz n ju su s e u p roš los t i k re ta l i po jed in i s t anovn ic i

s mas iva Osogova na severo is toku, iz donjeg dela s l iva Zle tovske reke

i iz s l iva Bregaln ice na is toku, iz Lakavice i S landoia na jugu i iz dru-

1

I z l a g a n j a u o v o m p r i l o g u m o g u s e p r a t i t i u z p o m o ć t o p o g r a f s k e k a r t e O v č e

pol j sk e ko t l in e ( l i s t »Š t ip« , ra z . 1 : 100 .000 ).

4 6 7


2/10

gih k ra j eva . P r i p ro l azu k roz Ovčepol j sku ko t l i nu đe lov i t i h porod i ca

u njoj su zaos ta ja l i uglavnom pr ivremeno pa za t im i š l i da l je . S ovim

su se kre ta l i i os tac i s ta rog, odnosno rani je dose l jenog s tanovniš tva . U

naše doba ovde se javi lo novo dose l javanje planinaoa s točara . Oni za

uz ima ju zeml ju zeml jo radn ika , ko j i p re l aze u oko lne g radove . To k re

t an j e kod Makedonaca j e neprek idno i ž i vo .

M eđu sadašnj im m ake do nsk im ro do vim a Ovčepoljs ike* ko t l ine v e l ik i

udeo i zna iča j imaju dose l jenic i i z p laninskih prede la u okol ini Kra tova

i Kr ive Pa l anke . To su t ako zvan i

Osogovci

i l i

Šopovi

Oni su mnogo

zastupl jeni naroči to u onim sel ima iz koj ih su se isel javal i Turci i s ta

r i j i m ake do nsk i rod ovi . Po svojoj j ač ini osogovski dose l jenic i č ine

g l a v n u k o m p o n e n t u u d a n a š n je m m a k e d o n s k o m s t an o v n i š tv u o v e

oblas t i .

1 pored sv ih t i h k re t an j a i p romena i s adašn j e makedonsko s t anovni

š tvo č i tave Ovčepol j ske ko t l ine uglav nom je i s t ih e tnič kih osob ina ,

iako su u njegov sas tav uš l i , kako je rečeno, pr i l i čno dose l jeni e lemen

t i .

Ovi s tanovnic i preds tavl ja ju posebnu e tničku grupu, raz l ič i tu od

susedn ih makedonsk ih g rupa : skopske na seve rozapadu , kumanovske

na seve ru , t i t bve l e ške na zapadu i d rug ih . Ta makedonska g rupa ima

i svoje naroč i to ime Ovčepoljci

U Ovčepol j skoj kot l in i Turaka sada ima malo. Ž ive u se l ima Dorfu-

l ij i 75 k ) , Ka ra tm ano vu 25 k ) . M i l inu 23 k ) , Go rob incu 20 k ) , G .

Crn i l i š tu 12 k) i Ad žim ano vu 2 k ) . Do kra ja tur sk e vlada vine nj ih

je u ovoj oblast i bi lo mnogo.

2

Nalazi l i su se još u nasel j ima: Svetom

Nik ol i , Ore lu , M usta f inu, Erd že l i j i na k ar t i : Ov ce Po l je ) , M. Crn i l i š tu ,

Adž ibegovu , Am zibegovu na ka r t i : S t ep ova c ) , Kese l e ru , Peš i rov u na

ka r t i : Kovačev i ćevac ) . Nekada j e Turaka b i l o u Vrsakovu , Knezu , Ko-

koš in ju , Ka dra fak ovu na ka r t i : Olu ji ć) i t d .

Jedna grupa Turaka iz ove oblas t i i se l i l a se pr i l ikom povlačenja tur

ske vojske u a lbanskom ra tu . Drugi su se i se l i l i od 1924. do 1928. g .

Glav ni je je bilo t reć e isel javanje od 1 954 . do 1 95 8. g. Gela tur sk a gru

pa Ovčepol j ske kot l ine jedva da se u čemu po e tničkim osobinama raz

l ikova la od Turaka u okolnim oblas t ima .

Uglavnom za pos leđnje če t i r i i po deceni je u Ovčepol j skoj kot l in i po

javi l i su se kao s ta lni s tanovnic i i Cincar i , odnosno Vlas i , rani j i s točar

ski nomadi . Prema moj im i spi t ivanj ima sada u 12 se la ove oblas t i ima

188 s ta lno nas tanjenih c incarskih domaćins tava . Sem u se lu Adžibego

vu, gde su jedino zastupl jeni , u ostal im sel ima oni su manje i l i više iz-

mešani sa Makedoncima, Turc ima i sa os ta l im s tanovnic ima.

3

Od 1954. do 1958. g . u pe t se la Ovčepol j ske , kot l ine

Mil ino , Dor

fu l i ,

K a r a t m a n o v o , D ž u m a l i i A d ž i m a t o v o na imanja i u kuće kupl je

nih od tada i se l jenih Turaka nase l i lo se i oko 200 š ipta rskih domaćin-

2

U p o r e d i t i J Cvijić: Osnove za geog ra f i j u i geo log i ju Makedon i j e i S t a re Srb i j e ,

k n j . I , Beograd 1906, s t r . 226 , 227,

3

V i d e t i J . Trifunoski: C i n c a r i u O v č e p o l j s k o j k o t l i n i . » E t n o l o š k i p r e g l e d « , s v. I ,

B e o g r a d 1 9 5 9 u š t a m p i ) .

4 6 8


3/10

s tava . Ova domać ins tva vode po rek lo i z r azn ih p re težno p lan insk ih i

b r d s k i h

:

del ova K osovsko— metohi jske oblas t i . Samo m al i b ro j dosel jen ih

Š ip ta ra po t i če i z oko l ine P reševa .

4

Pravos lavnih Cigana ima u šes t se la Ovčepol jske kot l ine . Ta se la su :

Am zibegovo (9 k ) , S tan jevce (7 k ) , Gorob ince (3 k ) , Kad r i f akovo (3

k ) ,

Alakince (2 k) i Peš i rovo (2 k) . Ovi Cigani su novi s tanovnic i . Do

sel javal i su se pos le prvog i drugog svetskog ra ta pre težno iz okol ine

Kra tova i Kr ive Pa lanke (na jv i š e i z s e la Pe t r a l j i ce , D . S tub le , Trnovca

i Op i la ) . T i C igan i govore makedonsk i .

»Bošnjaci« su manja mus l imanska grupa dosel jen ika od oko 90 do

mova. Nasel i l i su se od 1954. do 1958. g . u ran i je vel iko tursko se lo

Malino . Oni su iz okol ine P levl ja ; , Foče , Pr i jepol ja i Novog Pazara .

5

Zanimanja

Z a h v a l j u j u ć i p o v o l j n i m g e o g ra f sk i m u s lo v im a uj o v o m

kraju osobi to su Razvi jen i zemljoradnja i s točars tvo . Tim zanimanj ima

bav i s e oko 9 0 s eoskog s tanovn iš tva . Se la na ko t l in sko m okv i ru v i š e

su s toča r ska , a man je zeml jo radn ička . Među t im, nase l j a u n iž im ko t l in -

sk im de lov ima v i š e su zem l jo radn ičk a , a m an je s toča r ska .

Zemlje za obrađivanje nlailaze se u svima delovima Ovčepoljske kotl i

n e . Na ko t l in skom okv i ru t a j e zeml ja ug lavnom dob i jena k rčen jem ne

kadašnj ih šuma. Al i mnoge, n j ive koje su pos ta le na ta j način n isu b i le

dugog veka . Naroč i to na s t rmi jem južnom i i s točnom okv i ru ko t l ine

v ide s e p r im e r i ka ko j e k i šn ica u n i š t i l a mno ge r an i j e k rčev ine . N a n j i

hov im mes t ima danas ne može uspeva t i n i t r ava . Us led in tenz ivnog sp i -

r an ja zeml j i š t a , po tpuno su r ase l j ena i če t i r i s t a r a makedonska s e la :

Gadeš , Kmjevce , S ta r i Kr iv i Do l i

Tolj .

Glavna zem ljora dni čka zona Ovčepol jske kot line , dan as lež i u n je no m

pros t r an i j em s red i šn jem, odnosno n ižem de lu . Tu j e zeml j i š t e već inom

od dugih , š i rokih i zaravnjenih kosa sas tav l jen ih od jezersk ih sedime*

nata . Rani je je to suvo zemlj iš te jednim delom bi lo pod s tepskom t ra

vom , a dan as j e go tovo sve pod ku l tu ram a . Na j r asp ros t r an jen i j a su

s t rna ž i ta i , poglavi to pšenica , za t im pamuk, duvan, mak i l i a f i jon , v ino

va loza i d rugo.

6

Taj k ra j p r ipada u na jž i to rodn i je de love i s točnog po -

varda r ja .

Pos le d rugog sve t skog r a ta r azv i t ak zeml jo radn je u Ovčepo l j sko j ko

t l in i obe ležen j e i f o rmi ran jem ve l ik ih d ržavn ih dobara . N j ihova s ed i -

š ta nalaze se u se l ima Mezdr i , Nemanj incu , Erdžel i j i , Džumaj l i j i i u va

roš ic i Sve tom N iko l i . To j e dove lo do zna tno g povećavan ja d rža vno g

zemlj išnog fonda na račun pr ivatn ih posednikai .

Kod s e l j aka Ovčepo l j ske ko t l ine s toča r s tvo j e

(

ran i je b i lo zna čajn i je

nego danas . Na roč i to j e b i lo mno go r aš i r eno ovčar s tvo , po čem u je

4

V i d e t i J .

Trifunoski:

O n a s e l j a v a n j u k o s o v s k o - m e t o h i j s k i h Š i p t a r a p o O v č e

po l j sko j ko t l i n i . G lasn ik Muze ja Kosova i Me toh i j e , sv . IV , Pr i š t i na 1959 (u š t amp i ) -

5

Iza p rvog sve t skog ra t a u sedam se l a Ovčepo l j ske ko t l i ne b i l o j e ko lon i zovano

oko 215 s rp sk ih domać ins t ava . N j ih su buga rsk i okupa to r i i se l i l i i z ove ob l a s t i .

6

V i d e t i J . Cvijić: pom . rad , s t r . 225 , 226 .

4 6 9


4/10

oblas t dobi la ime.

7

U narodu se pamt i da su ü p roš los t i čes ta makedon

ska i turska domaćins tva držala po 100, 200 i v iše ovaca, za t im po 20 i

v i š e goveda , na roč i to vo lova , ko j i su p re zan i u p lugove ( t akoz van i

»zevgairi«). S tar i j i se ljac i čes to ka žu k ak o se rani je većino m »živelo od

s tok a«. S lušao sam da su b i l i vel ik i s toč ar i : Peje vc i u Su d iku , T ar in ča-

n i u S tanu lovcu , S tankovc i i Karevc i u S t ro j imancu , Deda Mišev i u Pa-

t e t i n ü

8

i td . S tokom su b i l i bog at i i po jed inc i T ur ci č if l ik-sa hib i je (na

pr imer , Memet -beg i Te la l -beg u Kr ivom Dolu ) . U n iža s e la ovog k ra ja

xan i je su do laz i l i na z imoviš te po jed in i s toča r sk i nomadi (C incar i ) .

Domaća r ad inos t kod makedonskog s tanovn iš tva s ada j e u opadan ju .

Oniai uglav nom pod m iruje samo do m aće p ot re be i sas to ji se u tkan ju ,

p le ten ju , p re rad i s toča r sk ih p ro izvoda i d rug ih s i rov ina . Kod skoro na

sel jenih Cinc ara , m eđ ut im , dom aća ra din os t d aje proizvode) i za pr o

daju . Nj ihovi ć i l imi i čarape prodaju se svakog pazarnog dana na t rgo

vima okolnih gradskih nasel ja .

U po jed in im nase l jima ovog k ra ja zana t s tvo j e veom a s ta ro . B i lo j e

s lučajeva da se zainat prenos i s kolena na koleno. U selu Pavleš incu

mnogo je negovan te rz i sk i zana t .

9

U Bogos lovcu pos to j i rudn ik azbes ta ,

koj i je proradio pos le drugog svetskog ra ta . Sada se u n jemu vrš i in ten

z ivan r ad . U rudn iku r ad i već i b ro j meš tana i r adn ika i z r azn ih d rug ih

kra jeva .

Porodična zadruga i rod Zad ružn i ž ivo t kod M akedo naca o držao se

sve do dana s , m ada sad a nem a vel ik ih i čes t ih zadru ga i l i » ta jfa« ka o

rani je . Rani je je b i lo mnogo s rednj ih zadruga sa 10 do 15 č lanova. Bi lo

je i ve l ik ih zadruga s a p reko 30 č lanova . Tako , na p r imer , Baru tč inc i

u Makrešu imal i su 45 ukućana . U Pav leš incu pamte s e dve ve l ike za

d rug e - S tam enkova i Ka pčev ska ; svaka j e ima la po 44 č lanova . Zadru

ga De da P etk ov ih u Pat e t in u 191 3. g ., ka da se pod el i la , ima la je 40 č la

nova . Kamenarc i u Sarč iovu imal i su zadrugu od 35 č lanova . U P reodu

pos to ja le su dve ve l ike zadruge : Karakašanska i Mus inska ; svaka s e s a

s to ja la od po 30 č lanova . O životu u vel ik im p oro dič nim zad ruga m a

ovče pol jsk ih M ake don aca u proš los t i oč uvala su se ž iva sećanja u na

r o d n o m p r e d a n j u .

Dužnos t i i obaveze č lanova b i le su is te kao i u porodičnim zadruga

ma d rug ih naš ih k ra jeva . Muškarc i su obav l ja l i t eže zeml jo radn ičke i

s toča r ske pos love , a žene mahom lakše , i to v i š e kućne pos love . Ako je

neko od č lanova pokaz ivao sk lonos t i u obav l jan ju d rug ih pos lova , na

pr imer , nekog zanata , onda b i se on os tavl jao da se posvet i t im pos lo

vima. Zadružnom, svoj inom se smatna sva zadružna zemlja , s toka, kuća,

p o l j o p r i v r e d n i i n v e n t a r i p o k u ć a n s t v o .

Deobe zadruga , t ip ično ekonomsko—srođn ičk ih za jedn ica , pos ta le su

čes te po os lobođenju od Turaka. Na n j ihovo razbi janje u t ica l i su mnogi

7

J . Cvijić: pom . rad , s t r . 226.

8

Ded a Miš in i u p rvo j po lov in i XI X veka ima l i su to l ik o s toke ko l ik o sada im a

će lo se lo Pa te t ino .

9

J . H .

Vasiljević:

Juž na S ta r a S rb i j a , kn j . I , Be ogr ad 1909 , s t r . 264 .

47


5/10

č inioc i . Pos l jednj ih godina zadruge su se raspada le i us led propisa o

dode l j i van ju zeml j i šnog maks imuma .

Na ekskurz i jama po Ovčepol j skoj kot l in i ipak sam ovde onde kod

Makedonaca na i l az io na po j ed ine porod i čne i l i kućne zadruge . Na jveću

zadrugu od 17 č lanova s reo sam jedino u Ore lu u rodu Barabunci . U

to m selu bi lo je još 3—4 za dr ug e, svaka sa po 10 do 12 član ova. N eko

l iko je zadruga od po oko 10 č lanova još u Preodu, Pavleš incu, Mal inu,

Kokošinju i td . U se lu Adžibegovu pos toje dve c incarske zadruge : Ata-

nasova sa 20 i Taškova siai 17 duša.

Porod i ce ko j e ima ju za j edn i čko porek lo po muškoj l i n i j i č i ne rod .

N aro dn i naz iv i za ta j po jam su : »krv« kažu : »edna kr v «) , »soj« , »đe l-

bina« i »pleme«. Bi tna obeležja roda su egzogamija i z ia i jednički kul t

i s ta s lava , za jednička parce la u grobl ju) .

Vel iki deo porodiciai jednog roda, naroči to oni s tari j i , imaju nadimke

po koj ima ih u se lu svi zna ju . Jedni nadimci su pos ta l i po zanimanju

nekog pre tka : Džambazovc i u P reodu , Brda re i u Alak incu , Ka t ranc i u

Ore lu , Terz iovc i u Mečkujevcu, Subaš inc i u Sudiku, Dogandži je u D.

Đuđancu , Andž i c i u Mečkujevcu , Goveda rc i u G . Crn i l i š t u , Kamena r -

c i u Sarč iovu. Drugi nadimci su pos ta l i po te lesnoj mani nekog pre tka ,

kao na pr imer Čolakovc i u Bogoslovcu, Grbevc i u Sudiku i Topa lovc i

u Saramzal inu. Neki ope t po mestu odakle su dose l jeni , kao: Vranjanc i

u M al inu, Šopo vi u A rba san eu, M atkini u Kok ošinju po se lu M atki

k od Sko pl ja ) , Do l jani u Erd že l i j i po se lu Do l janu ko d Št ip a) , Trolov c i

u Nem anj incu po se lu Tro lu u s l ivu Zle tovske Re ke ) . Im a i t akvih za

ko j e se ne može u tv rd i t i kakvog su porek l a : Oba rdevc i u Pav l e š incu ,

Čai rŠamovci u Kruš ic i , Kal imanci u D. Đuđancu, Pi š tol jc i u Nemanj in

cu, Er ovc i u Su diku i td .

1 0

bičaji

Re tka su m ake do nsk a domać ins tva u se lima Ovčepol jske

kot l ine koja nemaju svoju kućnu s lavu. Naz iv s lava ušao je u upot rebu

u novi je vreme. Naz iv »s lužba« vi še je u upot rebi . Kao s lave na jvi še

do l aze u obz i r Niko l jđa jn , Arhanđe lovdan , Mi t rovdan , Pe tkovdan i Ata -

naso vda n. Od pr azn ika koj i se rede javl ja ju , kao ku ćn e i rodo vske

s lave , dolaze u obz i r : Sv. Sava Kocev i u Sarč iovu ) , Sv. Arsen i je Đor-

govc i u K ok ošin ju) , Sv. K ate r in a Ignja tovi u Am zibegovu) i Sv. Ma-

te jča Pe t r uše vi u V rsa ko vu ) . Za s lavu dolaze gos t i i z okoln ih se la .

Tada se pos tavl ja t rpeza sa j e lom i p ićem u na jbol joj sobi .

Kao š to se dešava u mnogim naš im kra jevima, t ako i u Ovčepol j skoj

ko t l in i ima po rod ica ko je su m enja le s lavu. To se na jčešće događa lo U

sluča jevima kada je mladoženja ulaz io u tas tovu kuću kao domaze t

Dö mazetov c i u KruŠic i , Do nčev i u K nez u) , kad a je ne ko us injen Pa j -

s torc i u Sopotu) i l i kada se u nekoj porodic i »ne drže« deca .

Porodična s lava je običa j raš i ren i kod pravos lavnih Cigana . Cigani

u se lu Amzibegovu s l ave Niko l jdan i Pe tkovdan ; u Peš i rovu s l ave Jo-

vandan; u Alakincu i S tanjevcu s lave Nikol jdan i td .

10

Ima s luča j eva , u s l ed mig rac i j a , da po rod ice j ednog roda ž ive u dva i v i še se l a

Ovč epo l j ske k o t l i n e . Ta da se čes to dešava da se i zgub i za j edn ičko p re z im e .

471


6/10

Postoje i opš te seoske s lave . U pojedinim nase l j ima c rkvena s lava je

obično i seoska . To je u se l ima: Bogoslovcu, Mal inu, Đuzumelcu i još

nekim drugim. Al i već i broj sqla in i ia i posebne s lave , na pr imer u Koko-

š in ju , S t ro j imancu , T rs t en iku , Pav l e š incu , Pa t e t i nu i t d .

0 seoskim i c rkvenim s lavama pr i ređuju se sabor i , na koje dolazegos t i . Osobi to su ve l iki sabor i u Bogoslovcu na dan S.v . Jovana Bogo

s lova ; u Nemanj incu, Erdže l i j i i Pavleš incu na Duhove; u Mal inu i Mu

s t a f i nu na Spasovdan ;

1 1

u O r e l u n a Đ u r đ e v d a n . P o z n a t i Đ u r i š k i m a n a

s t i r u seve rozapađnom de lu Ovčepol j ske ko t l i ne posvećen j e V . Gospo

đi. Tada se kod manas t i r a okupi mnogobro j an sve t »od Sve ton iko l sko ,

Š t i psko , Kum anov sko , Skopsko i V e l e ško« .

U običa ju je da se momci žene dos ta mladi . Da bi dobi l i j ednu radnu

snagu u kuć i v i še , mnogi rodi te l j i žene s inove u sedamnaes toj i l i osam

naes toj god ini . V eren ički i svaidbeni običa j i kod M aked ona ca u se l ima

Ovčepol j ske kot l ine imaju mnogo za jedničkog sa t im običa j ima u okol

nim oblas t ima . Poznans tva između mladića i devojaka već inom se skla

pa ju na sabor ima, o svadbama i l i p i jačnih dana u varoš ic i Sve tom Ni

kol i i Š t ipu (kod Makedonaca i Cincara) .

Ponekad se dešava lo da su se muškarc i i z j edne e tničke grupe ženi l i

sa devojkama i ženama iz druge grupe. Osobi to su se pojedini musl ima*-

ni ženi l i sa l epš im Makedonkama, koje su obično ot imal i . Za t im sam

saznao da su se pojedine Turkinje udovice udava le za Arbanase . To je

bio s luča j u Musta f inu; t amo se neki Amaut Sul jo , koj i j e b io pol jak

ko d tur sko g bega , pos le begove sm rt i oženio njegovom u dov icom . Za

Turč ina u Dorful i j i pos le drugog sve tskog ra ta bi la j e kra tko vreme

udata jedfna Cincarka. Pomemutih slučajeva bi lo je više u onim sel ima

gde su ž ive i i i zmešani s tanovnic i raznih grupa .

Ženidbe i udadbe i u j ednoj kuć i na jčešće idu po s ta reš ins tvu. Svadbe

se pre težno obavl ja ju u toku jeseni . Gost i o svadbama kod svih s tanov

n ika donose pok lone .

Svaki bračni par po se l ima Ovčepol j ske kot l ine že l i da ima dece .

Nisu re tki rodi te l j i sa 4 do 7 ž ive dece . To je s luča j kod svih e tničkih

grupa . Dete tu se čes to da ju imena po dqdi , babi i l i po nekom drugom

od kućnih č lanova koj i su umrl i . Zabe lež io sam nekol iko l i čnih imena

koja su u ob i ča ju kod Makedonaca , Cinca ra i Turaka .

Muška imena kod Makedonaca su: Avr 'am, Aleksa , Arso, Biagoja , Bo-

ško ,

Bogdan , Be l i n , Grozdan , Golub , Gavr i l , D imo, De j an , E f rem, Zdra

ve, Zla tan, Zaf i r , Ivan, Jovan, Kra l jo , Krs te , Lazar , Mladen, Mi l i sav,

M i lko , Ned e lko , Nack o , Pe t re , P e tk o , Pe t ru š , S rb in , S t an ko , S to j an ,

Stojmen, Tra jan, Todoi r , Temelko, Cvetan i td .

Najčešća mu ška imena kod ovč epbl j sk ih C incara su : Ata nas , Apostol»

Boirozan , Gud o , Z iko , Z imbo, Đ orđ e , J a nk o , J anađ i j a , J e ro nđ a , Ko

š t a , Krango , Miso , Miha j l , Nako , Niko l a , Papandi j a , Sande , Taško , To-

đor , Š te r jo . - Muška imena kod Turaka su: Aj redin , Al i l , Al i t , Be l jul j?

1 1

N a S p a s o v d a n i m a j u s e o s k e sl a v e i d r u g a o v č e p o l j s k a n a s e l j a : T r s t e n i k , P r e o đ

r

S t r o j i m a n c e , M a k r e š , P a t e t i n o i t d .

47


7/10

Des tan , Demir , E lez , Emin , Ib i š , I smai l , J a ja , Karaman , Memed , Musa ,

Mustafa , Nurče, Osman, Zai t , Sal i ja , Sul jo , Usein , Šakir i druga.

Im a ovčepo l j sk ih m ake do nsk ih poro d ica ko je još održava ju s ta ra

kumstva, pa i kada su kumovi u udal jeni j im sel ima. Pojedini s tanovnici

Gorob inca održava ju kums tva sa s tanovn ic ima u oko l in i Kra tova i Kr i

ve Pa la nk e, jer su oni odait le doseljeni u današnje na selje . Slično jei i

ša Osogovcima nasel jenima u Amzibegovu, Peš i rovu i drugim sel ima.

Te kumove on i i s ada poz iva ju p r i l ikom venčavan ja i k r š ten ja .

U ovč epo ljskim nas elj im a grob lja su većim, delom na kra ju naselja

1

.

Makedonska g rob l ja ob ično su oko c rkava , gde ih ima . Gde nema c rka

va, grobl ja su pored crkviš ta , na temenima kosa i l i na b lažim padina

ma. Rodovi imaju u grobl ju svoje , posebne parcele . Svi s tanovnici na

s to je da neč im obe leže g rob svo j ih umr l ih . Spomenic i kod Makedona

ca i Cincara sas to je se od kamenih ploča i krs tova. Ipak u mnogim, na

roči to n iskim sel ima, mogao sam da vidim jako zanemarena grobl ja , bez

ikakve ograde (Kadr i f akovo) . G ledao sam i kako se s toka puš ta po g ro

b l ju da pase (Pa te t ino) .

U sel ima gde ima mešovi tog s tanovniš tva Makedonci , Cincar i i pra

vos lavni Cigani imaju zajedničko grobl je . Cincar i iz se la Adžibegova

svoje umrle sahranjuju u grobl ju susednog sela Del is inca.

Grobl ja u pr i jašnj im turskim sel ima danas su skoro sasvim uniš tena.

U Adžibegovu, Dorful i j i i Erdžel i j i pos toja la su po dva turska grobl ja .

Jedno tursko grobl je nalazi lo se u Mustaf inu, Orelu , Kokoš inju , Amzi

begovu , Peš i rovu , Kese le ru . Dose l jen i Arbanas i s ada se s ahran ju ju u

pr i jašnj im turskim grobl j ima. To čine i skoro dosel jeni sandžačko—bo

sansk i mu s l iman i nase l jen i u M i l inu .

U Ovčepo l j sko j ko t l in i pos to je i po jed in i ku l tn i g robov i . Oni su r e

dovno usaml jen i tu r sk i g robov i ko j ima se ukazu je naroč i to poš tovan je .

Najpozna t i j e t akvo mes to j e tu rbe sa g robom u se lu Kese le ru i g rob

zvani Musl i Bair u M. Crni l iš tu . Oni koj i su žele l i da im se ispuni neka

želja odlazil i su prije kod t ih grobova i molil i .

Raniji agrarni odnosi Makedonc i u mnogim se l ima Ovčepo l j ske ko

t l ine pred kraj turske vladavine bi l i su zatečeni kalo č i fč i je i l i »or taci« .

Po s tep en o otkupl j ivanje zemlje i os lobođen je od či fč is tva zapo čelo je

s k ra ja XIX veka , kako kažu sami s tanovn ic i , »od v reme na komi t lo -

k o t « . Ipak glavno os lobođenje od či fč is tva izvrš i lo se pos le 1912. g .

P r ed k ra j tu r s ke v lada v ine , na p r im er , sva zemlja današn jeg se la

Đuzumelca bi la je zatečena kao »beglerska«. Pos lednj i v lasnici , č i ja se

imena znaju , zval i su se: Šukr i -beg, Mamut-beg, Džamil-beg, Abaz Čor

be Asan, Šaćir -efendi , Al i -efendi i drugi . I sva zemlja sela Alakinca do

1912. g. bila je » aga larsk a.« Po sto jala su četir i čif l ika (kaž u i »begli-

k a « ) . Vlasnici su se zval i Rqdzep, Ib iš , Saćip i

Arif

Sela Donje i Gor

n je Đuđance , međut im , do os lobođen ja od Turaka b i la su »pod eden ga

z d a « . To je b io Mustafa Grošči ja iz Kratova. U selu Rančincu svi ma

ked ons ki s tano vnic i rad i l i su na č i fl ic ima. Pos toja lo je p et tur ski h

čif l ika koj i su pr ip ad al i Os m anu , Mula Ali j i , Ćat ipu, Al imu i ne ko m

7S


8/10

Tutu l i j i . U Bur i lovcu p red k ra j tu r ske v ladav ine imal i su č i f l ike I ze t -

beg , A l i lko , Ružd i-e f end i , b rać a M us ta fa i Am et , z a t im Abdu la -e fend i ,

Će r imc i t r i brata i) , Ibraim -aga i td .

Feuda ln i odnos i za v reme Turaka v lada l i su još u mnogim drug im

ovčepo l j sk im , mahom zeml jo radn ičk im, s e l ima . Zeml ja j e u n j ima p r i

pada la tu r sk im i ponek im arbanašk im gospodar ima nase l jen im u oko l

nim gradskim nasel j ima: najviše u Št ipu, zat im u Velesu, Kumanovu i

Kraj tovu, a rede u Skopl ju , »na te tovska s t rana« i Debru.

1 2

Begovske i

ag inske ku le u rušev inama dokaz su toga per ioda . Očuvan i su i po je

dini topografski nazivi za n j ive po pr i jašnj im čif l ik-sahibi jama, na pr i

mer , Bajramica u Erdžel i j i , Begova ornica u Buzumelcu, Al i tovai n iva

n Sarčiovu, Musl i jeva s t rana u Nemanj incu i td .

O imenima nekih mesta A n i š t e je m es to u selu Sa ram za linu na

putu Ti tov Velesr -Št ip . S tanovnici govore da je to selo pr i je »bi lo pra

vo skele« za »ćira idži i , kol i i paj toni« . Zato su tada na pomenutom me-

s tu pos toja la dva hana, Vlasnici hanova bi l i su Turci Adži Ruš i t i Usein

Ars lan . Hanov i su r ad i l i do 1925 . g . kada je s agrađena že lezn ička p ru

ga p reko Ovčepo l j ske ko t l ine .

A r n a u t sk i d o j e mes to u a ta ru s ta rog makedonskog se la Bo

gos lova. Sel jaci pr ičaju: »Tamo Arnaut i pas le ovci , a naš i te s tar i so n iv

se t epa le« .

A d ž i A v m e t o v a l i v a d a n a la z i se u ve lik om ,, d o s k or aš nj em

posve tu r skom se lu Dor fu l i j i . Ime je os ta lo po pozna tom Turč inu Adži

Avmetu. On se u Dorful i ju dosel io iz T ikveša pre oko 130 godina. Za

Ad ži Avm eta se govor i da j© b io od l iča n lovac . Po m en utu l ivadu , ve

l iku oko 30 ha , n jemu je za j ednu pušku pok lon io nek i beg iz sused-

nog Kese le ra .

B e l e z i j e m e s to n a g r a n ic i a t a r a i z m e đ u s ela P r e o d a i S o p o t a . N a

tom mes tu u kamenu pozna je s e » t rpeza i edno kopanče« . Od se l j aka

u P reodu s lušao sam kaz ivan je da »Kra l Marko neko j pa t r ipa l tud« .

H a K ra l jev ića Marka očuvana su p r ed an ja i u d rug im se l ima — M e č k u -

jevcu , M. Cmi l i š tu i td .

B o š k o v a c r k v a j e m e st o k o je le ži n a v iš em z em ljiš tu k r a j sela

Mečkujevca sa s everne s t r ane . Za v reme Turaka » ta imo b i lo obroč i š te« .

»U prvo s rpsko« kamen sa toga obroč i š ta s tanovn ic i su upo t reb i l i za

zidanje seoskog manas t i ra Sv. Nedei l je .

V o j n i č k i r i d j e u z vi še nje v i so k o 8 56 m u a t a r u se la T r st e ni -

ka . S tanovn ic i kažu : »Tamo b i lo nekoe iak rep len ie« . Na temenu po-

menutog uzv išen ja pozna ju se z idov i od nekadašn je tv rđave . Se l jac i su

nalazi l i i »s tar inski par i« .

K o l i b i š t e j e p r o s t r a n p o te s s e v er n o o d se la M . C r ni li št a. T a m o

su paša i njive. Priča se

da »nekogaš ka ica la čuma« u pomenutom nase

l ju . Onda su s tanovnici danju zbog rada boravi l i u selu , dok su noću

1 8

U D eb ru j e ž i v eo A rsa ln -b eg , k o j i j e imao č i f l i k u o v če p o l j sk o m se lu Sa ra m-

•za lmu.

7


9/10

spava l i na pomenu tom po tesu u ko l ibama . Tamo su b i l i r ođen i i nek i

p rec i današn j ih s t a r i j ih makedonsk ih rodova .

M a d ž i r s k i k u ć i j e m e sto k ra j d an ašn jeg m a k ed on sk o g sela

Mal ina . Tu je b i lo 1878. g . , do lazeći »od kude Bugar i ja« , nasel jeno 7

mus l imansk ih pomačk ih po rod ica . Oko 1900 . g . t i s u s e muhađ i r i ne

kuda odsel i l i .

M a n a s t i r j e m e s t o j u go i st o čn o o d K e s e le r a, d o sk o ra Šn je g p o sv e

turskog se la . Na površ in i zemlje tamo se v ide: »cig l i , de lani kamenja i

temel i« . Današnj i dosel jen i se l jac i pre tpos tavl ja ju da je to b io »r imski

m a n a s t i r « .

M u s t a f i n o s el o i m e j e d o b il o p o n e k o m T u r č i n u , k o j i j e b i o

jedan od osnivača nasel ja . Do 1912. g . bro j se Turaka u tom selu po

većao na oko 60 domova. Pomenute godine oni su se povukl i sa tur

skom vojskom i tada su n j ihove kuće b i le zapal jene .

N e g r e v a c j e p r o s tr a n p o te s, u gl av no m p o d š um o m , u a t a ru p la

n inskog se la Kruš ice . Ime je dobio po tome š to on »cei den lež i vo

-eenkai« u os o

ju ) .

N e m a n j i n c i s u ve o m a s ta ro i d o b ro p o zn at o o vč ep oljs ko n ase

l je . Sadašnj i s tar i j i l jud i govore da se ovo se lo nekada zvalo Imanj inci ,

j e r l ež i na p ros t r anom a ta ru dos ta pogodnom za zeml jo radn ju . Kasn i j e

»Turci te imeto go svr te le na Nemanj inci« : »po jaz ik im bi lo polesno«.

N e r e z i n i j e p o t e s p o d p a šo m i st o čn o o d se la S a rč io v a. R a n i je

su tamo imal i v inograde sv i s tanovnic i toga naise l ja . Kako pr iča ju se

l jac i , tada se u Sarč iovu čuvalo v ino »od god do god«. S tar i v inogradi

propal i su 1912. i 1913. g .

T r p e ž i c a j e m a n j e u z vi še n je i st o čn o o d m a k e d o n s k o g se la Đ u -

zumelca . Sada su ta imo n j ive . S tanovnic i kažu: »Koga b i lo se lo to gole

mo« oko 60 kuć a ) do poče tk a X X veka »na Trpez ica na ro do t ode l so

jadenje« . Sada to se lo ima samo 36 domova.

T u r s k o g r o b j e j e o b r ađ e no m e st o u a ta ru d an aš nje g se la K o -

koš in ja , koje lež i na severnom okviru Ovčepol jske kot l ine . Tu su ne

kada b i l i g robov i on ih Turaka tog r an i j eg mešov i tog makedonsko- tu r -

skog se la . Pos lednj i Turci iz Kokoš in ja i se l i l i su se nekuda oko 1890. g .

azno M aked onc i u s e lu Đuzum elcu do 1912 . g . mn ogo su s t r ada l i

od po jed in ih Turaka nase l j en ih u susednom većem nase l ju Mi l inu . J ed

nom su t i Turci uhvat i l i dva đuzumelska se l jaka kad su se oni vraćal i

sa p i jace u Velesu . Bez ikakvog raz loga vezal i su ih , posul i pe t ro leu-

mom i zapal i l i . Turci se la Mil ina us t ro j i l i su jednog Makedonca iz se la

Kneza .

U b l i z in i m a log mak edo nsk og s e la T r s te m ka na laz i se ve l iko nase l je

Gorobince , koje je 1912. g . za tečeno samo sa Turcima. I t i Turci ran i je

su č in i l i razmai z la u Trs ten iku . Na po če tku X X veka o ni su u n jem u

ub i l i š e s t Makedonaca . Za t im su čes to k ra l i s toku u tome nase l ju . Sa

se l j aka D ima Atanasova j ednom su go rob insk i Turc i sk inu l i ode lo i

po tpuno go log pus t i l i ga da ide u Tr s ten ik .

75


10/10

Blizu sela Del is inca, sa severne st rane, mesto je Džaimaldžiski grobi

š ta . Tamo se pozna je oko ' dese t nadgrobnih ploča , a na nj ihovim kra je

r

vima je pobodeno kamenje . Pr i j e j e t ih grobova bi lo vi še . Se l jac i , koj i

su skoro dosel jeni , govore da su »džamaldži je« is to š to i »surovari«t

»ode le po se la ta i prose le«. Ako bi se s re le dve takve »par t i j e« , onda

bi se one »istepale«.

U se l ima Ovčepol j ske ko t l i ne kod Makedonaca ponekad j e b i l o devo-

jaka zave tovanih na ce l iba t . Saznao sam za jedan ne tako davnašnj i

s lučaj u selu Malinu. Tamo se devojka zvana Spašena resi la da se ne

uda je j e r j e u kuć i imala bra ta boga l ja . Neudata i kao domaćin kuće

ona je os ta la do kra ja ž ivota (umrla j e u dubokoj s ta ros t i pra oko de

se t godina) .

Za v reme Turaka u Ovčepol j sko j ko t l i n i po j ed ina se l a povremeno su

s t rada la od epidemi ja kuge (»čuma«) . Kužnih epidemi ja bi lo j e v i še

puta . Pos lednja epidemi ja kuge , o kojoj se zna , v lada la j e oko 1837. g .

1

To je svakako ona epidemi ja koja j e t ada užasno kos i la počev od Ovče^

pol j ske kot l ine sa juga do na domaku tadašnje južne granice Srbi je na

severu.

13

Tra j čo iz se l a Vrsa kova , ko j i j e um ro oko 1912 . g . kao devedese togod i šn j ak*

tada j e b io mlad i ć . U tom se lu pos to j i mes to Čumin i dupk i .

476

jovan trifunoski etnografske i antropogeografske odlike stanovnistva ovcepoljske kotline

Documents