Јован Цвијић - Највећи српски географ

Тодор Цвијић, трговац и Марија, рођена Аврамовић, живели су у делу Лознице названом Стара варош, када их је12. октобра 1865. године, обрадовало рођење трећег од шесторо деце. Син Јован, основну школу и два разредагимназије завршиће у Лозници, трећи у Шапцу, а на више разреде морао је 1881. године у Београд.

Остао је три године, завршио школу и научио неколико светских језика. Његов некадашњи професор из Шапца, Владимир Карић, убедио га је да упише Природно-математички одсек Велике школе.Студије је завршио 1888. године и одмах наставио истраживања по балканским и суседним земљама. Исте године постао је наставник географије у Другој мушкој гимназији, а наредне, као државни питомац, одлази у Беч на усавршаање. Докторску дисертацију одбранио је 1893. године. Дисертација била је дело које је озбиљно утицало на развој тадашње науке. Са само 27 година, Јован Цвијић је именован за редовног професора Велике школе, на којој ће остати до смрти 1927. године. Два пута је био ректор Београдског универзитета (1907. и 1919.), председник Академије наука (1921.-1927.), учествовао у државничким мисијама (Париз 1915.-1919. и Лондон 1906.), боравио у избеглиштву (1916.-1919.), учествовао на мировној конференцији у Версају (1919/20.), био саветник за географска и етнографска питања Владе и Врховне команде (1914/15.), али никада није хтео да прихвати понуде и уђе у владу или било коју странку.

кућа у којој је живео Јован Цвијић-данас музеј

Када је за ректора у другом мандату изабран акламацијом, добио је задатак да обнови опустошени Универзитет и уједначи уредбе закона о Универзитету у Краљевини СХС. Учествовао је у оснивању Медицинског, Пољопривредног и Теолошког факултета у Београду, Филозофског у Скопљу и Правног у Суботици. У

Цвијићевом мандату, фондација Карнеги из САД доделила је средства за подизање Универзитетске библиотеке.

Јован Цвијић утемељио је прве географске установе и покренуо прве географске часописе. 1893. године, основаоје Географски завод, а априла 1910. године, Српско географско друштво.

Цвијић се бавио тектонским проблемима Балкана, антропогеографским појавама, путовао по крашким и планинским областима, а у Бугарској, на планини Рили доказао постојање леденог доба на Балкану. Током 1898. године, проучавао је северну и средњу Грчку, Македонију и Стару Србију. Налазе је објавио у „Основама за географију и геологију Македоније и Старе Србије“. Све што је написао, било је непознато у дотадашњој науци! Израдио је велики атлас са 10 карата, камен темељац наше лимнологије.

Светску славу стекао је дисертацијом „Карст, географска монографија“, док је „Карстна поља западне БиХ“, светски уникат међу радовима о тим пољима .Открића глацијалних трагова на Балкану били су светска научна сензација. Изузетно значајне су Цвијићеве хипотезе о Панонском мору, настанку Ђердапа, вези Панонског и Егејског језера кроз Грделичку клисуру, о постанку Босфора и Дарданела итд.

Први део капиталног дела „Геоморфологија“ објављен је 1924. године. Две године касније, пред смрт, објавиоје и други део дела. Изузетно велико, значајно и обимно дело је тротомна монографија о старој Србији и Македонији, по оцени стручњака трајан научни и културни капитал.

Био је визионар: писао је о снази Ђердапа и претварању у електричну снагу, о снази воде Дрине и електранама, о пловном путу Дунав-Рајна, о пругама које су много касније изграђење итд.

17. септембра 2004, Народна Банка Србије пустила је у оптицај новчаницу од 500 динара са ликом ЈованаЦвијића, а потом и нову серију 4. јуна 2007.

Јован Цвијић био је дописни члан многих европских друштава, академија и удружења, почасни доктор Сорбоне и Карловог универзитета у Прагу и један од највећих и најутицајнијих интелектуалаца Србије. Поживео је 62 године (1865-1927).