jeca seminarski

ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ЗА ОБРАЗОВАЊЕ ВАСПИТАЧА КРУШЕВАЦ

Предмет: Телесни и перцептивно моторни развој

СЕМИНАРСКИ РАД

ЈАЧАЊЕ ОРГАНИЗМА И ОДРЖАВАЊЕ ХИГИЈЕНЕ

Ментор Студентдр Станишић Р. Ирена Димитријевић Јелена број индекса: 4-23/12

Крушевац, 2013.

Семинарски рад Јачање здравља и одржавање хигијене

САДРЖАЈ

1. Увод..............................................................................................................................................2 2.1. Циљ и задаци........................................................................................................................4 2.2. Принцип и методе................................................................................................................5

3. Улога и значај..............................................................................................................................9 3.1. Циљеви физичког васпитања предшколске деце.............................................................9 3.2. Задаци физичког васпитања предшколске деце.............................................................10

4. Здравље и физичко васпитање предшколске деце.................................................................12 4.1. Програм превентивне здравствене заштите.....................................................................12 4.2. Јачање мишића ( вежбе за јачање мишића ).....................................................................15

5. Утицај физичке активности на организам детета..................................................................18 5.1. Утицај физзичке активност на локомоторни апарат.....................................................19 5.2. Утицај физичке активности на респираторни систем...................................................20 5.3. Утицај на кардиоваскуларни систем...............................................................................20 5.4. Утицај на централни нервни систем...............................................................................21 5.5. Утицај физичке активности на систем у сенци..............................................................21

6. Развијање хигијенских навика код деце..................................................................................23 6.1. Лична хигијена, хигијена тела...........................................................................................25 6.2. Хигијена одеће, обуће, рубља, постеље............................................................................28 6.3. Одмор, сан и гра..................................................................................................................29 6.4. Хигијена исхране................................................................................................................30

7. Закључак.....................................................................................................................................36

Литература.....................................................................................................................................38

1


1. УВОД

Здравље се дефинише као стање потпуног физичког, умног, моралног и социјалног

благостања. Физичка култура представља основу формирања здравог облика живота деце.

Свакако, акценат треба ставити на децу предшколског узраста, јер ни у ком другом периоду

живота физичко васпитање није тако тесно повезано са општим васпитањем као у

првихседам година живота, када се постављају темељи зравља, дугорочна свестрана

моторна спремност и хармоничан физички развој. Зато је крајње важно, у том најранијем

периоду бурног развоја, код деце правилно организовати активности из физичког

васпитања, јер правилно организоване активности омогућавају организму да накупи снагу и

осигура не само физички већ и свестрани развој личности. Свестрани физички развој и

здравље детета је основа за формирање личности. Правилан и нормалан развој дечјег

организма има за последицу добро здравље детета.

Када је у питању здравље деце недовољна је медицинска контрола у предшколским

установама, јер само добра дијагностика здравственог стања и физичког развоја детета

може омогућити примену адекватних садржаја и физичког васпитања и обрнуто. Основни

задаци физичког васпитања су: учвршћење и заштита здравља деце; формирање

егзистенционално неопходних кретања и способности код деце у складу са њиховим

индивидуалним способностима; стварање услова за реализацију кретања која су потребна

деци; стварање услова за здрав начин живота и обезбеђење физичког и психичког

благостања.

Успешно решење задатака могуће је само у условима комплексног испољавања свих

средстава физичког васпитања. У том смислу здравље чини: рационална здравствено-

хигијенска структура дана у предшколској установи; кретне активности ( здравствено-

хигијенске, телесне и перцептивне); стварање оптималнх услова за примену активности

које јачају организам детета.

Да би се обезбедило васпитање здравог детета, предшколска установа треба да ствара

услове за физички развој и смањење болести код деце, да обезбеди добар стучни кадар и

стручну квалификацију васпитача, комплексно решење физичких и здравствених задатака у

2

Семинарски рад Јачање здравља и одржавање хигијенеконтакту са здравственим службама као и васпитање зравог детета, заједничким напорима

породице и предшколске установе.

Да би се реализовала потребна кретања и тиме утицало на свестрани физички развој

деце у предшколским установама морају бити изграђени одређени услови ( место где ће се

активност одвијати, справе, реквизити, добро организован простор, како би се повећала

мотивисаност деце за физичку активност. На правилан физички развој, осим физичких

вежби , утиче комплетан однос опхођења у предшколској установи ( пажљив и брижљив

однос према деци).

У току дана,боравк деце у групи и организација рада и боравак деце треба да буде

интересантна, разноврсна и у сладу са интересима и потребама деце; њиховим узрасним

карактеристикама, здрављем и временским периодима. Такав распоред дана омогућава

здравствену могућност и функционалну делатност различитих органа и система,

стварајући услове за правилан физички и психички развој, даје могућност да открије

индивидуалне способности и стваралачки рад детета.

3


2. ЗДРАВСТВЕНО ВАСПИТАЊЕ

Када се помиње здравствено васпитање, обично се прво мисли на очување зравља и

превенцију болести уопште. Здравље се дефинише као стање потпуног физичког,моралног

и социјалног благостања. Под здравственим стањем не треба подразумевати смао одсуство

болести већ и способност детета да обавља своје друштвене улоге и функције. То се

постиже укупном физичком и психичком развоју као и у одговарајућој адаптацији,

условима средине у којој дете одраста. Приликом утврђивања здравственог стања у обзир

се узимају следећи критеријуми: присуство или одсуство болести; ниво функционисања

основних система организма, отпорност организма према неповољним утицајима , ниво

достигнутог развоја и степен његове хармоничности.

2.1. Циљ и задаци здравственог васпитања

Циљ здравственог васпитања јесте да деца овладају основним знањима, вештинама,

ставовима и вредностима из области здравственог васпитања,кроз учење засновано на

искуству. Учење садржаја здравственог васпитања подразумева превођење онога што

знамо о здрављу у жељени начин понашања, уз препознавање правих животних

вредности и подстицање оптималног развоја личности.

Задаци здравственог васпитања су:

Развијање психички и физички здраве личности,одговорне према сопственом

здрављу;

Стварањепозитивног односа и мотивације за здрав начин живљења;

Стицањезнања, умења, ставова и вредностиу циљу очувања и унапређивања

здравља;

Подстицање сазнања о себи, свом телу и сопственим способностима;

4


Развијање психичких и моторних способности у скалду са индивидуалним

карактеристикама;

Мотивисање и оспособљавање деце да буду активни учесници у очуању свог

здравља;

Развијање навика код деце за очување и неговање своје околине;

Развијање истраживачких способности критичког мишљења и креативности;

Развијање међусобног поштовања,поверења, искрености, уважавања

личности, једнакости и отворене комуникјације;

Упознавање са основним елементима здравог начина живота. (Ђурковић ,З.

(1995),Методика физичког васпитања деце предшколског узраста, Шабац:

Виша школа за образовање васпитача Шабац; стр.25)

2.2. Принцип и методе здравственог васпитања

Суштина принципа састоји се у томе да увек морамо имати на уму здравље и

васпитање, које у току вежбања не сме бити никад нарушено. Само у условима правилне

примене вежбе дају и здравствене ефекте. У вези са тим васпитач мора водити рачуна о

биолошким односима узраста, пола и здравственог стања деце, обезбеђујући сваком

појединцу систематску медицинску контролу.

Принцип здравствено – васпитне усмерености физичког васпитања има два основна

правца :

1. Физичким васпитањем обезбедити што ефикаснију одбрану још нејаког

организма ( хигијенски услови свакодневног живота , правилна исхрана , заштита

здравља и хигијенске навике ) .

2. Даље јачање организма среддствима физичког васпитања на свежем ваздуху ,

сунцу и у води.

Овај принцип захтева да васпитач , лекар , родитељ и дете стално и међусобно

сарађују.

5

Семинарски рад Јачање здравља и одржавање хигијенеВаспитна вредност телесног вежбања условљена је садржином вежби, избором метода и

организације рада , као и доследним ставом васпитача.

„У физичком васпитању метод је проверени систем путева и начина помоћу којих се

постиже свестран и активан однос према вежбању. Сама реч методос значи пут, начин

средство. Избор метода рада зависи од узраста, задатака и средстава. Основни задатак

свих метода је да омогуће максимално поштовање наставних принципа, рационално

коришћење многобројних наставних средстава и успешно реализовање разноврсних

облика активности.“ (Зрдавко Ђурковић)

У предшколском узрасту се углавном користе метода показивања – демонстрације и

посматрања као и метода живе речи – излагање и разговор, које омогућавају систематско

стварање видних и слушних опажаја, па према томе и обнављање тих опажаја у виду

представа, без којих се нова вежба не може научити. Поред ове две основне методе, често

се користи и метода имитације – подражавања, као помоћна метода.

Метода показивања – демонстрације и посматрања

Овао је најважнији метод у физичком васпитању и његова суштина се састоји у

упознавању деце са новим кретањем на основу показивања васпитача. Деца најбрже и

најлакше усвајају покрете које виде јер тако учвршћују визуелну представу.

Показивање вежбе мора бити тачно, по правилном редоследу момената и детаља.

Најбоље је да сам васпитач показује, и то прво у целини, затим нешто успореније, па опет

у нормалом извођењу. Код показивања вежби треба предходно изазивати интересовање,

да се деца концентришу, да су пажљива, да не причају. Васпитач теба да одабере

најпогодније место одакле ће га сва деца најлакше посматрати. Зависно од вежбе, према

деци може бити окренут лицем, боком или леђима. Метода показивања захтева и употребу

разних помоћних срестава слике, цртеже, касете и друго. Да би смо омогућили развој

индивидуалних способности деце треба користити методу живе речи.

Метода живе речи

Ово је једна од најстарих метода. Некад се зове вербални метод, негде метод

вербалне комуникације, па метод разговора,а у сваком називу се своди на излагање,

описивање и објашњавање са честом применом дискусије. Нарочито је важан на почетку

6

Семинарски рад Јачање здравља и одржавање хигијенеупознавања са новом вежбом јер васпитач и речима објашњава кретање и на тај начин

допуњује показивањем.

Излагање васпитача мора бити прилагођено узрасту и степену предзнања деце,

приликом излагања води рачуна о једноставном говору, граматички правилном,

изражајном са наглашеном интонацијом, са одговарајућом мимиком и умереном

гестикулацијом. Реч васпитача мора бити емоционална, сликовита, и тачна. Водиће рачуна

да излагање буде конкретно, очигледно, живо и занимљиво.

У објашњавању васпитач треба да води рачуна о правилном редоследу и јасном

истицању детаља кретања. Сложенија кретања треба прво објаснити у основним цртама.

Прилком понављања кретања дају се нова допунска објашњења која се не односе на

детаље. Нове вежбе се објашњавају тако што се повезују са познатим са ранијим знањима

и искуствима. Код објашњавања треба употребљавати правилну терминологију а сваки

нови термин на време протумачити. Метод живе речи треба примењивати у разумним

мерама и у комбинацији са осталим методама.

Метода имитације – подражавања

Имајућиу виду дечије психичке и физичке особине, треба смишљено организовати

рад свесно руководити васпитањем деце. У предшколском добу дете радо имитира птице

у лету, мачке, зечеве, воз. Методом имитирања најлакше ћемо објаснити вежбу или

кретање. Она ће се тако макјсимално ангажовати у раду и трудиће се да лепше раде него

друге „маце“, „куце“, „зеке“,“птице“. Јасно је да васпитач имитирање треба да препусти

деци, да сaмо постави задатак и да нема потребе да показује како нпр. птица лети. То је

ствар дечије маште и стваралаштва. У избору примера за имитирање треба избегавати

непопуларна имена.

'Пример понашања у родитељском дому и вртићу представља у ствари моћно

средство утицаја на дететаов развој. Ако су родитељи и васпитач ентузијасти, дете ће

научити да у свакодневном животу и раду; ако васпитач показује смисао за хумор – дете

ће научити да се смеје да проналази духовну страну живота; ако су родитељи нежни - дете

ће научити да буде нежно у односу на друге људе; ако су родитељи и васпитач сигурни –

7

Семинарски рад Јачање здравља и одржавање хигијенедете ће научити да верује и буде сигурно. Дакле родитељ и васпитач су модел детету,

сваког минута и у сваком дану.

И породица и вртић у намери да утичу на дететово понашање примењују

одговарајуће поступке. Родитељ најчешће спонтано заузима одређен став у подизању и

васпитању детета, примењује одговарајући васпитни поступак који су резултат како

животних ставова и искуства, тако и учења и свесног приступања васпитању. Васпитач

пак у свом поступању смишљено усмерава развој детета, поштујући пре свега извесна

психолошка и педагошка сазнања, али и лично животно и професионално искуство. Када

се говори о породичном и друштвено организованом васпитању нипошто их не треба

супростављати једно другом. Они напротив комбинујући се, једно из другог природно и

логички произилазе. Све већа испреплетаност породичног и друштвеног живота, и њихов

неминовни узајамни утицај на развој и васпитање деце, управо захтевају да се многи

елементи који карактеришу породичне односе уносе у васпитно образовном раду са децом

у вртићу и обрнуто.

8


3. УЛОГА И ЗНАЧАЈ ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА ЗА ДЕЦУ ПШРЕДШКОЛСКОГ УЗРАСТА

Ни у ком другом периоду живота физичко васпитање није тако тесно повезано са

општим васпитањем као у првих седам година живота детета, када се постављају темељи

здравља, дугораочна свестрана моторна спремност и хармоничан физички развој.Зато је

важно да у најранијем периоду бурног развоја, код деце, правилно организовати

активности из физичког васпитања, јер правилно организоване активности омогућавају

организму да накупи снагу и осигура не само физички већ и свестрани развој личности.

( Џиновић-Којић, Д. (2002), Физичко васпитање предшколског детета, Београд: Народна

Библиотека Србије; стр.11)

Свестрани физички развој и здравље детета је основа за формирање личности.

Правилан и нормалн раст дечјег организма има за последицу добро зравље детета.

Интезивност физичког развоја деце зависи од њихових креативних способности. Да би се

реализовала потребна кретања и тиме утицало на свестрани физички развој деце, у

предшколским установама морају бити изграђени добри услови. На правилан физички

развој осим физичких вежби, утиче комплетан однос опхођења у предшколској установи.

3.1. Циљеви физичког васпитања предшколске деце

Систем физичког васпитања у предшколским установама представља у себи

јединство циља, задатака, средстава,форми и метода рада усмерених на учвршћивање

здравља и свестраног физичког развоја деце. Пошто је физичко васпитање повезано са

читавим развојем личности, оно има бројне и сложене циљеве који су повезани са свим

9

Семинарски рад Јачање здравља и одржавање хигијенеразвојним аспектима на које се делује у васпитно-образовном процесу. Основни циљеви

васпитања су:

Повољно утичу на општи рзвој организма. Кретање и вежбање потстичу раст

и развој, стварају здраво, физички добро и складно развијено дете.

Формирање и учвршћивање способности овладавање поростором кроз

разноврсне облике кретања у њему.

Формирање правилног и лепог држања тела.

Усавршавање фине моторике – односно вољно усмеравање покрета,

координације, ритма, снаге, тачности,темпа.

Упознавање сопственог тела његовог изгледа и схеме

Развој латерализације, односно доминације оне половине мождане хемисвере

која управља развојно највишим функцијама код детета.

Преипремљеност деце за услове живота и рада који га очекују у основној

школи.

3.2. Задаци физичког васпитања предшколске деце

Развој детета у првих седам година у великој мери зависи од његових кретних

способности, физичко васпитање у предшколском узрасту има првостепено значење.

Уколико се задаци физичког васпитања не решавају благовремено и уколико је ефекат

њиховог решавања низак, нарушена је концепција развоја уопште, што се одражава и на

развој других аспеката. Задаци физичког васпитања предшколске деце произилазе из

постављених циљева физичког васпитања, а конкретизују се у зависности од узрасних

особености деце. Задаци физичког васпитања:

Здравствено хигијенски задаци

Утицај на раст и развој организма

Нормално стање апарата за кретање.

Формирање правилног држања тела.

Челичење организма.

10


Стварање хигијенских навика.

Физичко васпитање као фактор одмора.

Васпитни задаци

Васпитни задаци су усмерени на свестрани развој детета и формирање интереса и

потреба код деце за систематским физичким вежбањем.

Васпитање воље, карактера и свесне дисциплине

Позитиван однос према раду, као и неговање правилног односа према својим

и туђим стварима.

Дисциплинован однос према колективу- васпитање у духу другарства,

пријатељства и међусобног помагања у заједничком раду.

Образовни задаци

Физичко образовање код деце предшколског узраста је усмерено на стицање,

формирање и усавршавање моторних вештина и способности. Образовним задацима се

код деце предвиђа формирање кретних способности и знања, развој физичких

способности,добијање елементарних знања о свом организму, улоге физичких

вежби,способност очувања и унапређивања сопственог здравља.

11


4. Здравље и физичко вежбање предшколске деце

„Деца у најранијем узрасту у вртићу имају организовану физичку активност.

Активности се формирају према старосној групи и према временским приликама. Физичке

активности се одвијају претежно кроз игру а имају и сазнајну функцију. Неговање

физичких активности подстиче се такмичарски дух и афинитет према спортским

дисциплинама код деце. Предвиђене су и физичке активности ван града, као рекреативна

настава два пута годишње. Физичке активности у прешколском узрасту су припрема за

наставу физичког васпитања у школи, а предуслови су добре кондиције и здравље

предшколског детета.“ ( predskolska.rs/index.php/mnisluzbe-4 )

4.1. Програм превентивно здравствене заштите

Програмски задаци превентивно-здраствене заштите деце, као и мере за очување и

унапређивање здравља деце, одвијају се кроз следеће области рада:

- Дневна контрола здравственог стања деце на пријему и у току дана ( на основу

изгледа детета, прегледа коже, видљиве слузокоже ), узимањем анамнестичких

података од родитеља и њиховим запажањима у погледу здравственог стања детета

сумњивог на почетак болести и изолација болесног детета. По потреби, код сумње

на појаву и болести детета, обавештавамо родитеље и надлежног педијатра.

- Стварање оговарајућих услова у средини где бораве деца ( редовно одржавање

хигијене простора, температура просторије, осветљеност, проветреност, као и

хигијена и безбедност на отвореном простору ).

- Свакодневни здравствено-образовни рад на формирању навика које воде ка

очувању здравља деце ( развијање културно-хигијенских навика, одржавање личне

12


хигијене деце, развијање прсвилног односа према исхрани, правилан ритам

живљења у вртићу ), едукација родитеља у вези са личном хигијеном и хигијеном

исхране деце, заштита животне средине идр.

- Периодична контрола раста и развоја деце ( мерење телесне тежине и висине и

специјалистички прегледи деце ) и преглед на педикулозу. Код деце код које је

уочена појава педикулозе ( вашљивост ), деца се издвајају из групе, а родитељима

се дају усмена и писмена упуства за отклањање педикулозе.

Систематски специјалистички прегледи планирају се једном годишње, и то:

- офтамолошки преглед за децу узраста за децу од 1 – 7 година,

- физијатриски преглед за децу узраста од 6 – 7 година,

- аудиометриски преглед за децу узраста од 6 – 7 година,

- стоматолошки преглед за децу узраста од 3 – 7 година,

- преглед од стране неуропсихијатра и логопеда на узрасту деце од 6 – 7 година,

- скрининг за детекцију поремећаја говора и гласа за узраст од 4. године.

Након извршених систематских пеледа служба за превентивно-здравствену

заштиту у сарадњи са родитељима деце код које је уочена неправилност у расту и

развоју и са специјалистичким службама Дома здравља, ангажује се на благовременом

унапређивању здравља детета ( упућивање на контролне прегледе и корективне

третмане ). Спровођењем превентивних мера континуирано делујемо у спречавању

настанка и ширења инфективних болести, и то:

1. Свакодневном контролом општих хигијенско-епидемиолошких услова ( у

простору где бораве деца, централним и дистрибутивним кухињама ) и увидом

у здравствено стање деце,

13


2. Родитељ је дужан да након прележане болести и излечења детета, одсуствовање

детета из вртића дуже од 5 дана донесе потврду од надлежног педијатра да

може да борави у колективу,

3. Едукација запослених радника, а посебно радника на одржавању хигијене и

радника на припремању и сервирању хране,

4. Едукација деце-активности на формирању здравствених навика код деце

спроводи се у оквиру редовних активности за време боравка деце ( одржавање

хигијене тела, исхране ), приликом одговарајућих облика метода и средстава

здравственог рада, адекватних за одговарајући узраст.

У циљу континуираног здравственог васпитања деце спроводи се програм „Здрав вртић“

са темама:

o Појам здравља;

o Правилна и разноврсна исхрана;

o Лична и општа хигијена;

o Хигијена и нега уста и зуба;

o Раст и развој,

o Грађа човековог тела;

o Физичко вежбање;

o Материје штетне за здравље;

o Преносиве болести;

o Понашање;

o Дружење;

o Љубав и однос међу половима;

o Понашање у саобраћају;

o Повређивање и здравствено безбедна игра;

o Здрава животна средина

14


5. Обезбеђивање потребних средстава за одржавање хигијене и средстава за

дезинфекцију,

6. Обављање дезинсекције и дератизације

7. Контрола здравственог стања особља, изолација болесних и полугодишњи

стандардни прегледи у циљу откривања клицоноша и оболелих, а код појаве

позитивног налаза изрицана је мера забране рада до обескличења.

Сарадња са родитељима оствариће се индивидуално путем родитељских састанака.

Сарадња са стручним институцијама одвијаће се у циљу унапређивања програма

превентивно-здравствена заштите. Стручно усавршавање одвијаће се и индивидуално

путем семиара и сара

сарадњи са здравственим институцијама. У реализацији програмских задатака

превентивно-здравствене заштите учествују три доктора медицине, четри више

медицинске сестре 21 медицинска сестра за превенттивно-здравствену заштиту.

4.2. Јачање мишића ( вежбе за јачање мишића )

„Да би се деловало на правилан телесни развој деце, користе се вежбе за развој

појединих мишићних група- вежбе обликовања. Утицај ових вежби највише су уперене на

развој мишићне снаге, одржавања покретљивости зглобова и отклањања мишићне

напетости. Вежбе обликовања имају нарочити значај за правилно држање тела, а то је

најважнији задатак физичког васпитања. Услови за то стварају се развојем леђних,

трбушних и мишића стопала. Тиме се омогућава нормалан рад и развој унутрашњих

органа, нормалан раст и развој деце у целини.“ ( Ђурковић,З. (1995), Методика физичког

васпитања деце предшколског узраста, Шабац: Виша школа за образовање васпитача

Шабац; стр.115 )

Вежбе обликовања се деле у четри групе:

15


- вежбе за развој мишића раменог појаса и руку

- вежбе за развој леђних мишића

- вежбе за развој трбушних мишића

- вежбе за развој мишића ногу и стопала

Вежбе за развој мишића раменог појаса руку:

Примери вежби:

За развој мишића раменог појаса и руку користе се следећи покрети:

- подизање и спуштање руку напред, у страну и уназад

- ширење и скупљање руку

- кржење рукама поред и испред тела или изнад главе

Ова кретања могу се изводити једном па другом руком или обема заједно. Руке могу

бити опружене или савијене, а покрете треба пратити погледом. У циљу повећања

интезитета рада и интересовања код деце, треба користити реквизите: лопте, палице,

обручеврећице, вијаче.

Код примене вежби за развој раменог појаса и руку, а и код других васпитач треба да

води рачуна о дисању: при подизању и ширењу руку врши се удах па издах при спуштању

и скупљању.

Вежбе за развој леђних мишића:


За развој леђних мишића користе се следећи покрети:

- савијање трупа напред и исправљање

- савијање трупа на једну и другу страну

Оптерећење појединачних мишића зависи од положаја руку, које можемо држати у

разним положајима: пружене уз тело, на боку, за вратом, подигнуте изнад главе. Од

положаја руке у знатној мери зависи и оптерећење мишића. Ако су руке поред тела,

оптерећење је мање, а ако су испружене изнад главе, оптерећење је највеће. Оптерећење се

може повећавати уз помоћ реквизита: траке, мараме, заставице, мале лопте, мали обручи,

врећице, палице, вијаче. Поред тога, веома је значајно правилно држање главе, јер ако је

16

Семинарски рад Јачање здравља и одржавање хигијенеглава погнута, долази до непотребног истезања леђних мишића. Из тог разлога треба

узбегавати вежбе дубоког претклона.

Вежбе за развој трбушних мишића:

На развој трбушних мишића утичу сл. покрети:

- приближавање трупа ногама и ногу трупу

- сукање трупа у страну

- кружење трупом

Ови покрети могу се изводити у стојећем ставу у седећем и лежећем положају на леђима.

Ако се вежба изводи у стојећем ставу, обавезно треба заузети раскорачни став, јер се тако

фиксира карлица која, у ставу спетном, врши компезаторно кретање, а вежба не може

утицати на мишиће за које је намењена. Најефикаснији утицај имају вежбе које се изводе

из лежећег положаја на леђима.

Вежбе за развој мишића ногу и стопала:


Вежбе за развој мишића ногу и стопала могу се изводити у стојећем и седећем положају.

Мишићи ногу могу се јачати применом чучњева и поскока. У циљу ефикаснијег утицаја,

вежбе за развој мишића ногу и стопала деце треба да изводе боса ( ходање босим ногама

по песку или шљунку, хватање и подизање ситних предмета прстићим – папирић,

каменчић, крпица ).

17


*`

5. УТИЦАЈ ФИЗИЧКЕ АКТИВНОСТИ НА ОРГАНИЗАМ

ДЕТЕТА

Физичко васпитање представља врло сложен и битан процес, који захтева планско и

врло студиозно изучавање многих компоненти развоја.

“Низ научних истраживања код нас и у свету показује да повећани интезитет

вежбања позитивно утиче на физички развој и развој физичких способности, а да при томе

не утиче негативно на друге аспекте развоја. Између здравља и вежбања постоји директна

повезаност, вежбање утиче на здравље и обрнуто, здравље на вежбање. Међутим, често се

поставља питање колика је појединачна доза физичких активности која може дати

позитиван ефекат на раст и развој детета и уопште на његово здравље. Ово је важно знати,

јер, одређене врсте физичких активности, због великог интезитета или обима, као и

18

Семинарски рад Јачање здравља и одржавање хигијенепримена неадекватних физичких активности, које су непримерене узрасту, могу имати

негативне ефекте и представљти опасност по здравље. ( Џиновић Којић)“

У основи физичких активности стоји покрет као основна елементарна радња, а

његово извођење је способност или кретање. Кретањем тело мења унутрашње стање и

спољашну средину са којом је у непосредниом контакту. У предшколском периоду

минимална количина кретања је на највишем нивоу у односу на све друге периоде живота.

Количина кретања се добија кроз игру а она је животна потреба детета. Физичко вежбање

благовремено утиче на раст и развој.

Организовано физичко вежбање детета укључује оптерећење органских система,

задато физички радом. Вежбање мора бити организовано, повећање оптерећења

постепено, како би органи и ткива били спремни за повећане метаболичке захтеве.

Организам детета се из система нормалног биланса прилагођава и адаптира на нови

степен деловања, унутар система повећаног енергетског биланса. У адаптацију су

укључени сви витални системи и системи у сенци.

Суштина физичких активности огледа се у општим биолошким законитостима

развоја и функционисање детета. Оне формирају тело детета, утичући на развој свих

функционалних

система (кардиоваскуларни, централно- нервног, респираторног, локомоторног,

гастроинтерстиналног).

5.1. Утицај физичких активности на локомоторни апарат

(мишићи кости и зглобови)

Физичке активности формирају тело и утичу на развој апарата за кретање ( кости су

пасивни део а мишићи активни део апарата за кретање). Физичко вежбање у зависности од

типа физичке активности, има различити утицај на развој мишићне масе у смислу:

повећања мишићног ткива; промене хемијског састава мишићног ткива; повећање

интезитета искоришћења кисеоника из артеријске крви у ткивима и побољшања нервно

мишићне осетњивости. Маса мишића се повећава применом вежби снаге које захтевају

19

Семинарски рад Јачање здравља и одржавање хигијеневелики утрошак енергије у кретком времену. Код деце предшколског узраста мишићна

маса се повећава услед настанка нових мишићних влакана, зато вежбе снаге у овом

узрасту треба избегавати.Под утицајем физичких активности повећава се пр окрвљеност у

мишићима, што доводи до мењањахемијског састава мишићног ткива у смислу бржег

одстрањивања млечне киселине и интезивнијег искоришћавања кисеоника из артеријске

крви. (Џиновић-Којић, Д. (2002), Физичко васпитање предшколског детета, Београд:

Народна Библиотека Србије;стр.27)

Под утицајем физичких активности повећава се мишићно нервна осетљивост,

повећавањем брзине мишићних контракција што доводи до боље еластичности и

растегљивости мишића. Пошто су мишићи причвршћени за покосницу, све активности са

умереним интезитетом мишићног рада имају потстицајну улогу на раст и развој костију и

на процес окоштавања. Повећаном циркулацијом, кроз коштано зглобни систем долази

више хранљивих материја за њихову исхрану као и за повећану репродукцију коштаних

ћелија, зглобови добијају оптималну покретљивост и чврстину а лигаменти постају

снажнији и еластичнији.

5.2. Утицај физичких активности на респираторни апарат

(дисајни систем)

Утацај физичких активности на органе за дисање испољава се у смањивању

фреквенције и повећању дубине дисања у мировању и побољшању виталног капацитета

као и у повећању вентилације плућа за време физичких активности. Код упражњавања

физичких активности побољшава се функционална способност плућа услед повећаног

удисањња и издисања, где долази до елстичности алвеола ( ситних мехурића плућа) које

примају кисеоник а избацују угљен моноксид вршећи изванредну замену гасова која је

нормална за нормалан раст и развој. То доводи до тога да се и у стању мировања смањује

20

Семинарски рад Јачање здравља и одржавање хигијенеброј дисања, а повећава дубина дисања, што значи да дисање постаје спорије и дубље, а

услед бољег коришћења кисеоника из артетијске крви смањује се плућна вентилација.

5.3. Утицај физичких активности на кардио васкуларни

систем (срце и крвни судови)

Физичке активности благотворно делују на функционицање кардио - васкуларног

система. Њихово дејство се огледа у повећању функционалне могућности срчаног

мишића. Сваки мишићни рад изазива повећан проток крви како би се надокнадили

енергетски губици и остранили продукти сагоревања. Срце се постепено прилагођава

повећаном оптерећењу приликом физичких активности, и то: смањење броја срчаних

контракција, повећање систолног и минутног волумена крви и хипертрофију мишићног

ткива.

Физичке активности поспешују делатност црвене коштане сржи, која производи

више крвних зрнаца. Повећањем еритроцита, а тима и количине хемоглобина повећава се

кисеонички капацитет крви која стално циркулише осигуравајући бољи пренос кисеоника

од плућа до ткива. Систематским физичким вежбањем повећава се способност пуферског

система који одржава физичко-хемијску сталност крви ( реакција крви је слабо базична и

одржавањем сталности таквог стања необично је важно за живот и процес активности).

5.4. Утицај физичких активности на централни нервни систем

Централни нервни систем спада у најосетљивије органе дечјег организма. Физичке

активности у предшколском периоду, које се у условном смислу посматрају као

функционалне игре, од пресудног су значаја за функционално сазревање коре мозга,

нарочито моторне зоне. У периоду интезивног раста и развоја целог организма деце

предшколског узраста, физичко вежбање има благотворно дејство и на сазревање

централног нервног система. Развој моторичких способности (координација брзине и

донекле снаге) у овом периоду, под утицајем вежбања утичу на сазревање можданих

структура. Дакле, целокупни ток вежбања је под контролом централног нетвног система.

21

Семинарски рад Јачање здравља и одржавање хигијенеКод почетника оптерећење централног нервног система је веће, јер они уче и поступно се

привикавају на поједина кретања. Упоредо са усвојеним кретањем смањује се оптерећење

централног нервног система.

Физичке активности позитивно делују на развој централног нервног система јер:

Убрзавају крвоток и дисање и тако боље снабдеју храном сва ткива,

укључујући централни нервни систем.

Оспособљавају нервни систем за смишљену регулацију локомоторног

апарата.

Скраћују време реакције.

Пооштрава чула и друге рецепторе.

Физичке активности утичу и на више процесе функционисања централног

нервног система, као на емоције, пажњу,особине воље и карактера личности.

5.5. Утицај физичких активности на системе у сенци ( органи за

варење и излучивање)

Функционисање дигестивног тракта код умерених физичких активности позитивно

делује на процес лучења желудачних, жучних и панкреасних сокова, што утиче на

успешно варење, бољи апетит, а то опет на правилан раст и развој.

5.6.Утицај физичких активности на здравље деце

Физичко вежбање у великој мери утиче на развој, како основних, тако и изведених

физичких активности. Да би физичке активности имале позитивно дејство на органске

системе, мора се водити рачуна о анатомској грађи и функционалним способностима

организма деце предшколског узраста.

Код упражњавања физичких активности треба водити рачуна о карактеристикама

саме вежбе. Од врсте одабране вежбе, у смислу да ли је превентивно или терапеутско

вежбање зависи њен утицај на организам.

22


Да би физичке активности имале позитиван утицај на правилан раст и развој морају

постојати оптимални услови за вежбање као и позитиван однос према вежбању.

Правилно изабране вежбе, добро дозиране, спроведене у одговарјућем обиму, са

опремом која одговара вежбању, у условима који су пријатни за рад, представљају

неизбежне компоненте методолошког поступка у раду са децом предшколског узраста.

Методика вежбања је фактор који крунише и обезбеђује све предходне елементе. Када се

на овакав методски поступак надовеже добра организација активности ( телесних,

здравствено-хигијенских и перцептивних) кроз све њене фазе, у спровођење мера и

поступака који континуирано прате ниво интезитета вежбања, у сваком појединачном

делу активности, добиће се систем у коме нема инпровизације, а могућност грешке и

штетног утицаја неких физичких активности на оранизам деце су смањене на минимум.

Тада се може говорити о односу вежбања и здравља, вежбања и функционалних

способности које међусобно имају обострано позитиван предзнак. Само у таквом

контексту се може подразумевати постојање позитивног дејства физичког вежбања на

раст, развој и здравље деце.

6. РАЗВИЈАЊЕ ХИГИЈЕНСКИХ НАВИКА КОД ДЕЦЕ

Са стварањем хигијенских навика код детета треба почети одмах по рођењу. Бурни и

брзи развој одјчета и предшколског детета од васпитача захтевају пуно стрпљења и

разумевања приликом развијања хигијенских навика.

За разлику од одојчета које је од хигијенских навика имало највише да се учи у

исхрани и у сну, навике код малог детета се брзо проширују и на друга поља. Навике

малог детета треба даље развијати, јер оно тада може да узима разноврсну и скоро сву

23

Семинарски рад Јачање здравља и одржавање хигијенехрану.У развијању навика за новом храном најбоље је детету дати храну пре остале и то

када је најгладније.

У хигијенском смислу се треба држати усвојеног дневног реда. Мало дете још више

него одојче треба да добије оброке у одређено време а такође у одређено време треба да

иде у кревет да иде на спавање.Уласком у период малог детета и у облачењу наступају

промене. Излазак ван куће захтева да обује ципелице што дете неможе само да учини али

се може привикавати да помаже при одевању и обувању.

Како почетком друге године добија још шест зуба, може му се купити мекана

четкица којом ће у почетку мајка да му благо додирује десни, а помало пуштати да дете то

и само учини. Карајем друге године обавезно наставити са навиком парања зуба.Развијање

навике прања зуба заснива се највише на подражавању детета.

Крајем друге године дете је способно не само да се навикне на вољену дефекцију већ

је и физички способно да седи на ноши. На ношу се ставља за време када иначе има

столицу. Први покушај и прво седење вероватно неће успети али временом уз разговор о

његовим вршњацима дете ће почети да врши контролисане елиминације столице.

Због краћег сна у току ноћи дете у другој години теба привикавати да кратко време

одспава после ручка. Не треба га присиљавати ако одбија и ако не губи на тежини.

У трећој години треба задржати уобичајни дневни ред. Устаљени дневни ред који се

може допуњавати даје могућност да дете стиче нове навике и да се развија у одређеном

правцу.

Мало дете у трећој години способно је да савлада облачење и обување. Треба почети

од свлачења што се лакше изводи, када савлада свлачење може прећи на облачење.

У трећој години стоји још једна навика коју дете треба савладати, а која се у уском

смислу те речи сматра хигијенском. То је прање руку и умивање. Није лако научити дете

да довољно дуго и добро опере руке које су му прљаве. У почетку на томе не треба ни

инсистирати. За стварање навика прања дете треба да има свој прибор који ће бити

доступан његовој висини. Када савлада основне покрете прања и умивања треба га

постепено подучавати када да пере руке а када да се умива.

24


У четвртој години дете и поред тога што је савладало одређене хигијенске навике

почиње да се понаша веома различито у истим ситуацијама. Бурни психофизички развој

који се понекад мења из дана у дан треба разумети само као развој тог узраста.

Код четворогодишњег детета однос према јелу и спавању може бити поремећај и

дете одбија и једно и друго. Када се ради о спвању треба се држати раније усвојених

принципа никако погодбе на рачун сна не треба чинити са дететом. Одбијање хране често

је последица преморености детета или пак инсистирање на већим количинама.

Између пете и шесте године навике детета у исхрани су већ устаљене али развијање

навика у исхрани није у потпуности завршено, и даље треба пратити навике детета и

кориговати уколико је потребно. И навике спавања детета овог узраста треба и даље

неговати. Петогодишњи дечак или девојчица у хигијенском смислу могу бити одговорни и

за чистоћу средине око себе. Они се већ могу навићи да отпатке бацју у одређену посуду,

исто тако ту посуду износити и избацивати у другу канту за смеће.

У шестој и седмој години треба да су већ формиране хигијенске навике које треба

усавршавати и исправљати. Понекад га треба подсетити на хигијенске обавезе при чему не

треба бити и сувише упадљив и наметљив, нарочито када је у друштву својих вршњака.

Васпитачи посебно треба да имају у виду сложене механизме кретања и развоја како

самог детета тако и околине у којој се дете креће и развија. Своје васпитне поступке треба

да прилагоде сталним променама са којима се сусрећу.

6.1.Лична хигијена, хигијена тела: руку,ногу, коже,косе; нега

уста, зуба и чулних органа

Развијање хигијенских навика код деце није могуће без познавања основних

принципа хигијене. Хигијена је научна грана медицине која се бави свим факторима

25

Семинарски рад Јачање здравља и одржавање хигијенечовекове средине који утичу на здравље човека. Као таква хигијена поставља циљ

уклањања свих чинилаца из човекове средине који могу неповолљно утицати на његово

здравље.

Хигијена тела – спада у област хигијене личне хигијене, за разлику од колективне

хигијене, хигијене исхране, комуналне хигијене као и свих других облика хигијене. Лична

хигијена подразумева и проучава мере, које човек, као појединац мора у току живота да

обавља како би сачувао и унапредио своје здравствено стање. (Драган Лукић)

Одржавање телесне чистоће код предшколског детета је веома значајно, јер пред

собом имамо организам на који штетни утицаји из спољне средине делују далеко теже.

Купање у ужем смислу је мера за одржавање чистоће коже и целог тела. Купање се

не одвија искључиво ради оджавања чистоће. Купање обављамо и у рекама, језерима и

мору ради очвршћавања коже и излагања сунцу и ваздуха. Купање предшколске деце

између треће и седме године код куће може се обављати двојако, у кади или подтушем.

Купање деде у дечјим вртићима треба искључиво обављати под тушем.

Косу треба такође при купању прати топлом водом и сапуном. Код деце од три до

седам година прање косе не треба вршити при сваком купању. Косу треба прати два пута

недељно, зависи од лучења масти лојних жлезда. Код масније коже и косе чешће, а код

посније ређе.

Број купања зависи од временских прилика. Лети и у време врућине купање треба

обављати свакодневно. Зими и у току хладноће купање се може проредити сваког другог

дана, па чак и сваки трећи дан.

До четврте године треба контролисати и увек бити уз дете за време купања. Касније

уз малу помоћ,предшколско дете се може и само купати. Када се дете навикава на

самостално купање не треба се држати сувише строгих критеријума око обављеног купањ.

.Дете тад није још увек у могућности да постигне онај степен чистоће који то постиже

мајка или васпитач.

Хигијена руку и ногу - кожа на рукама није прекривена одећом и због тога се највише

прља. Руке су у сталном додиру са свим предметима и стварима из свакодневног живота, а

исто тако се рукама додирују у игри или у игри са псом, мачком и другим

животињама.Због тога прање руку мора да се обавља више пута у току дана.

26


Не постоји правило колико пута руке дневно треба прати. Дете треба да перу руке

онолико пута дневно колико их упрља. Постоји правило када руке треба обавезно прати.

Обавезно прање руку треба обавити пре сваког узимања хране као и после сваког

обављања дефекције,па чак и микције. Руке треба чешће прати мимо наведених случајева.

Није сувишно ако се руке перу сваог часа или десетак пута у току дана.

Руке се најбоље перу малком водом и сапуном. Када је на рукама видљива

прљавштина треба их прати онолико дуго, док се прљавштина не скине или док се током

прања вода којом се перу руке потпуно не избистри. Руке се сматрају прљавим и када се

на њима налазе микроорганизми који се голим оком не виде.Прање руку треба да траје

пола минута,али то није довољно да одстрани све бактерије које се налазе на кожи, али је

довољно да одстрани највећи део бактерија, тако да оне које остану не представљају више

опасност у смислу изазивања болести.

Код прања руку треба савладати одређену технику којом се одређени

микроорганизми острањују са јагодица прстију и испод ноктију. На јагодицама прстију и

испод ноктију налази се највише бактерија. Приликом прања руку посебну пажњу треба

обратити на положај руку и прстију. Покрети прстију руку приликом прања треба вршити

тако да се јагодице и нокти трљају о длан супротне руке, повлачећи их унапред и уназад.

Нокте треба редовно подсецати и то најмање једанпут недељно.Код подсецања

ноктију треба водити рачуна да се нокат не засече сувише дубоко, или да се не остави да

стрчи изнад јагодица. Подсецање треба вршити у благом полукругу а не равно. Подсецање

ноктију и заноктица треба почети одмах по рођењу.

По завршеном прању руку предшколско дете треба да има свој пешкир и да њиме обрише

руке. Уколико се прање руку одвија у дечијој установи, за сушење руку трееба употребљавати

убрусе од папира који се после употребе бацају.

Прање ногу захтева мање труда. Обућа штити ногу од прања, изузев када дете иде

босо. Уколико је дете током дана обувено (чарапа, ципела) ноге се поред прања и зноје.

Због тога ноге треба прати сваке вечери пред одлазак на спавање. Ако се ноге сувише

зноје или прљају треба их прати више пута у току дана.

27


Као и на рукама нокте на прстима ногу треба редовно једампут недељно подсецати.

Ноге брисати посебним пешкиром, а не истим којим се бришу руке. После прања ногу,

руке треба опрати.

Хигијена уста и зуба – због сталне влажности уста и усне шупљине имамо средину

која је веома повољна за развој бактерија. Ако се при том у устима нађу и остаци хране,

бактерије ће се још брже и боље развијати. Усна шупљина је покриваена слузокожом и

доста је осетљива на температурне промене, уношење хладног и топлог јела у уста и

слично. Веома витални значај уста и зуба захтевају и одржавање такве хигијене која треба

да обезбеди несметану функцију ових органа током целог живота.

Одржавање и нега млечних зуба се не обавља само ради стварања хигијенских

навика код детета, напротив то је мера копја се нужно мора спроводити јер ако се

млечњаци не одржавају чисто, са болесних и крвавих млечњака болест се може пренети на

цео организам.

Као и у осталим случајевима и за прање уста и зуба постоје одређена правила.

Основно је да уста и зубе треба опрати после сваког јела. Како се у току дана више пута

узима храна, неће увек бити нужно да зубе перемо пастом. Довољно је да водом и

четкицом одстранимо остатак хране.

Обавезно зубе и уста треба опрати четкицом и пастом за зубе увече и ујутру, али

увек после јела.

За прање зуба потребно је свладати одређену технику. Четкицу треба повлачити у

свим правцима, али највише покрета треба обавити одозго на доле. Када се четкица

повлачи одозго на доле острањују се остаци хране који заостају између зуба.

Четкица за зубе за децу пресдшколског детета треба да је мекана и без икаквих

оштрих ивица који би могли озледити меке делове уста.

Хигијена чулних органа – чула не треба само развијати већ и у хигијенском смислу

неговати и одржавати током целог живота.

Чуло мириса: нос је орган чула мириса, истовремено орган за дисање, при умивању

или брисању носа марамицом треба такође да се служимо одређеном техником. Наиме, не

28

Семинарски рад Јачање здравља и одржавање хигијенетреба никада истовремено из обе ноздрве истискивати слуз. То се чини на тај начин што

се једна ноздрва притисне и затвори а на другу се дува и избацује слуз.

Код деце која немају навику одрзавања хигијене носних шупљина често долази до

обољевања ,која касније могу да доведу до опсшег застоја у психофизичком

развоју.запушен и запуштен нос доводи до принудног дисања на уста , хркања при

спавању и уњканости.Посебно инфекције у носу могу да се пренесу дубље на органе

дисања , на бронхије и плућа.

Чуло вида : Основни анатомски делови ока су спољашњи , очни капци,

трепавице,обрве и сузни канали. Унутрашњи део ока чини очна јабучица. Спољашњи

делови ока штите очи од повреда , прашине , зноја , инсеката и прејаке светлости. Преко

сузних канала сузне жлезде луче сузе које одржавају рожњачу влажном истовремено

испирају прашину која доспе до површине очне јабучице.

Нега и одржавање хиигијене чула вида треба да се одржавају у два правца,

механичком одржавању чистоће и чувању самог вида.

Хигијена чула слуха : У анатомији органа слуха имамо спољашње, средње и

унутрашње ухо. У одржавању хигијене чула слуха навике треба стварати у два правца. На

одржавању чистоће спољашњег уха при купању и умивању, а слух треба штитити од

прејаких звукова који оштећују ухо и слух. Уши се морају свакодневно прати приликом

умивања и купања, развијање навика код деце почети паралелно са купањем и умивањем.

Дечји слух повремено треба контролисати систематским прегледима, јер мање

оштећења слуха на једном уву не могу се увек јасно уочити и запазити.

6.2. Хигијена одеће, обуће и рубља, хигијена дечје постеље

Одећа, рубље и обућа имају значајну улогу за предшколско дете у одржавању

хигијене. Одећа има више заштитних функција а климатски услаови су ти од којих

најчешће зависи како и коју одећу треба да носимо.

Поред заштитних функција одећа у дечје доба треба да испуњава и друге услове,

како се дете у одећи не би осећало неудобно а са друге стране не сме да омета физиолошке

29

Семинарски рад Јачање здравља и одржавање хигијенефункције детета. Дете у предшколско доба доста времена проводи у игри тако да облик и

крој одеће мора бити такав да обезбеди несметано трчање или било који облик у покрету.

Рубље је саствни део одеће и носи се непосредно уз тело. Код предшколске деце

најбоље је рубље мењати сваки дан.

Може се рећи да је саставни део одеће јер има исте функције, штити стопало од

повреда, хладноће и топлоте а посебно од влаге.

Дечје соба је просторија у којој дете проводи добар део свог времена. Дечја соба

мора задовољавати физиолошку функцију која омогућава несметано обављање

физиолошких потреба у елиминацији, облачење, обување, као и друге потребе.

Психолошка функција дечје собе састоји се у обезбеђивању детету потребног мира за

време сна и одмора. Дечја соба треба дабуде светла, са најнужнијим намештајем, зидови

глатко окречени светлим бојама, под од материјала који се лако чисти. Температура

ваздуха у дечјиј соби треба да секреће од 18 зими до 22 степена лети.

Свако дете треба да има своју постељу што се односи и на постељу у дечјим

установанма.

6.3. Одмор, сан и игра

За психофизички развој детета неопходни су одмор, сан и игра. У одмору дете налази

свој мир или нова сазнања. Сан је нужна физиолошка потреба у коме се организам и

физички и психички потпуно одморе. Игра је основна активност детета у којој развија

телесне и интелектуалне особине. (Лукић, Д. (1978), Здравствено васпитање, Крушевац:

Педагошка академија Крушевац; стр.34)

Одмор: Функција одмора је обнављање утрошене енергије, смиривање емоција и

узбуђења и стицање нових сазнања у току коришћења дужих одмора.Одмор може бити

пасиван и активан. У пасивном одмору искључују се све активности, организам се

опшушта како би се обновила утрошена енергија,одклонио замор и смириле емоције.

Активан одмор подразумева неке нове активности, које се разликују од уобичајних

свакодневних активности. Код предшколског детета активан одмор служи за стицање

нових сазнања.

30

Семинарски рад Јачање здравља и одржавање хигијенеСан: Сан се јавља у периодичним интервалима који се најчешће смењују са ритмом дана

и ноћи. Сан се описује и као инхибиција мождане коре, јер у спавању настају вољни и

корординирани покрети, а и прекидају се везе између мождане коре. Организам није

потпуно непокретан за време сна дубина сна није иста у току целе ноћи у току сна губе се

и рефлекси крвни притисак се снижава и прати дубину сна, дисање је правилно и

ритмично али је удисање и издисање продужено. Секреција желудачних сокова се

незнатно смањује, знојење у току ноћи је променљиво и зависи од спољашње температуре,

собне температуре и покривања. Метаболизам је нешто измењен а телесна температура се

лако снижава у току сна.

За добар и угодан сан препоручује се: умивање или туширање млаком водом пре

спавања, краће вечерње шетње, лаке телесне вежбе. Пре спавања добро проветрити

спаваћу собу,

постељину и одећу за спавање. Спаваћа соба треба да је замрачена и да у њој влада

тишина. Температура ваздуха спаваће собе треба да је на 18 степени.

Игра: Кроз игру се дете психофизички развија, па сечесто и период предшколског

детета због тога назива периодом игре.

Између шесте и седмегодине дете је оспособљено да учествује у свим колективним

играма, а такође му треба омогућити и индивидуалну игру. Поред играчака и реквизита

( коцке, аутомобили, лутке, колица, клацкалице, ...) дете у овом периду се више игра

сликовницама све више користи бојице и оловку за цртање, делом имитирајући одрасле,

делом испољавајући своје наклоности. Деца предшколског узраста често инпровизују

разне игре, кроз индивидуалну и колективну игру деца развијају своје физичке и психичке

способности аистовремено развијају своје друштвено биће.

6.4. Хигијена исхране

Циљ исхране код предшколске деце представља очување и унапређивање здравља.

Исхрана за дете значи раст и развој. Деца предшколског узраста интезивно расту, што

значи да у квалитету хране морају бити заступљени и они састојци који ће потпомоћи

развој детета.

31


Програм и правилна исхрана деце.

Улога и значај правилне исхране нарочито долази до изражаја у детињству, када долази до

најинтензивнијег раста и развоја. Сматра се да представља основу здравља за читав живот.

Стога је основни и најважнији задатак правилне исхране да дечијем организму обезбеди

оптималне количине свих хранљивих састојака, а тиме и правилан физички,

интелектуални, емотивни и социјални раст и развој

Квалитет исхране огледа се у поштовању и примени принципа правилне исхране, а односе

се на децу предшколског узраста:

1. Рационалност подразумева да исхрана у току дана треба да обезбеди довољан унос

енергије потребне за раст, развој, физичку активност деце. Потребе у енергији одређују се

у зависности од пола, узраста, дневних активности, а индивидуално контролишу у циљу

спречавања гојазности (последица прекомерног уноса енергије) или потхрањености (услед

недовољног калоријског уноса). Исхрана у вртићу треба да подмирује 75% од укупно

дневно потребне енергије.

2. Оптималност подразумева добро избалансирану исхрану која обезбеђује дечијем

организму све хранљиве састојке неопходне за правилан раст, развој и функционисање

организма. Дневни оброк у вртићу треба да подмири 75% дневних потреба у мастима и

угљеним хидратима, а 90 % потреба у протеинима, витаминима и минералним састојцима.

3. Разноврсност намирница у дечијем јеловнику неопходан је услов правилне исхране,

при чему предност имају оне са већом биолошком и хранљивом вредношћу. У зависности

од хранљиве вредности и процентуалне заступљености у исхрани, намирнице су подељене

у неколико група:

И. Житарице и производи представљају најзаступљенију групу, са процентуалним

уделом од 30 % у структури дечије исхране. Предност треба да имају интегрални, грахам

32

Семинарски рад Јачање здравља и одржавање хигијенехлеб, пиринач, кукуруз и производи, такође и житне пахуљице као важан извор сложених

угљених хидрата (обезбеђују потребну енергију, одржавају ниво шећера у крви, дужи

осећај ситости), витамина Б-групе и многих минералних састојака (Мг, П, Зн, Цу...).

ИИ. Млеко и млечни производи су неопходни, саставни део свакодневног јеловника за

децу, са заступљеношћу од 20 – 25 %. Истичу се по садржају биолошки пуновредних

протеина који се лако искоришћавају у организму, енергетски и нутритивно вредне

млечне масти, витамина А, Д, Б1, Б2 и ниацина, а нарочито важних минералних соли

калцијума и фосфора у оптималном односу, као и магнезијума, натријума, калијума..

Месо, риба, јаја и производи њихове прераде представља велику групу намирница

животињског порекла. За децу треба бирати посније врсте меса (пилеће, ћуреће, телеће,

јунеће

и сл.) због већег садржаја квалитетних протеина, витамина и минералних састојака, а

мање количине засићених масти и холестерола. У циљу што бољег искоришћавања

хранљивих састојака, требало би водити рачуна и о начину спремања ових (али и свих

осталих) намирница, као и комбинацији са другом храном. Нарочито важно за децу је и да

риба буде довољно заступљена, бар 2 – 3 пута недељно. Лако је сварљива, богата

биолошки изузетно вредним састојцима - протеинима, есенцијалним масним киселинама

које су неопходне за правилно формирање и функционосање нервног система, правилан

раст и развој деце; витаминима А, Д и Е; добар је извор фосфора , калцијума (нарочито

сардине и сл. рибе са ситним меким костима ), магнезијума, а морске и јода. Јаја су веома

значајна храна у детињству, како због свог састава, тако и због бројних могућности у

спремању јела. На првом су месту по биолошкој вредности и искористљивости протеина,

богата су витаминима А, Д, Е, Б1 и Б2, а од минералних састојака треба издвојити гвожђе

(које се у дечијем организму из жуманцета искоришћава 100 %), фосфор, натријум,

калијум, бакар, цинк...

ИВ. Поврће је веома значајно у исхрани деце, првенствено због богатства у витаминима и

минералним састојцима. Стога је велики успех навикнути малишане на што више врста

поврћа. Ту може бити од помоћи што деца воле шароликост и живе боје, па их треба што

више комбиновати и лепо аранжирати јело. Ова група намирница треба да чини 10 % у

структури дечије исхране.

33

Семинарски рад Јачање здравља и одржавање хигијенеВ. Воће и воћне прерађевине представљају за децу врло важну групу намирница.

Високу нутритивну и биолошку вредност дају бројни хранљиви састојци, који повољно

утичу на варење хране, искоришћавање енергије, регулишу ацидобазну равнотежу, рад

нервног система, ензимску активност и рад ендокриних жлезда. Значајно својство воћа је

и да блокира и одстрањује токсине из организма. Удео воћа треба да буде најмање 10 %.

ВИ. Масти, уља и производи предсављају групу видљивих масти биљног и животињског

порекла које се користе у исхрани људи. Од масти животињског порекла у исхрани деце

користе се маслац и свињска маст. Ове намирнице не би требало да преовлађују у

исхрани, али их не треба ни занемарити нити потпуно избацити, због садржаја састојака

неопходних за правилан раст и развој ( есенцијалне масне киселине –линолна и

арахидонска, липосолубилне

витамине А, Д, Е и К ). Ипак, предност треба дати биљним уљима ( нарочито маслиновом,

сунцокретовом, бундевином и др. ), која поред значајне енергетске вредности, имају и

високу биолошку и дијететску вредност. Удео у структури дневног оброка треба да буде

до 10 %. Шећер и шећерни концентрати обухватају шећер, мед, малтекс, џем,

мармеладу и др. производе на бази шећера. Њихова основна својства су брзо ослобађање

лако искористиве енергије потребне за физичку активност, убрзавају опоравак и јачају

преморени и ослабљени организам, повољно утичу на расположење. Међутим, како су ове

намирнице углавном омиљене код деце, требало би ограничити количину слаткиша на 30-

40г дневно (8-10%). Њихова прекомерна употреба поспешује настанак каријеса,

гојазности, дијабетеса, атеросклерозе и др. оболења чак и код деце, а посебно у каснијем

добу. Предност увек треба дати меду и малтексу, као природним, нутритивно и биолошки

вреднијим намирницама.

Сарадња са нутриционистом омогућава успешно планирање и спровођење правилне

исхране, пре свега због познавања састава и особина намирница, метода њиховог

правилног складиштења, одабира одговарајућег начина припреме, али и правилне

комбинације намирница. Самим тим, деци се обезбеђује храна са маxимално очуваном

хранљивом и биолошком вредношћу, повољним органолептичким особинама (пријатан

34

Семинарски рад Јачање здравља и одржавање хигијенемирис, укус, боја...), повећава се искористљивост хранљивих састојака, али и (треба

истаћи) здравствено безбедна и хигијенски исправна храна.

ПИРАМИДА ИСХРАНЕ

Енергетска вредност дневног оброка у вртићу одређена је „Правилником о нормативу

друштвене исхране деце у установама за децу“ и треба да обезбеђује око 75% укупних

енергетских потреба деце предшколског узраста. Тачније, деци јасленог узраста (2-3

године) дневно би требало обезбедити око 975кЦал, за децу узраста 3-5 година потребно

је око 1200кЦал, а за предшколски узраст (деца 5-7 година) око 1400кЦал.

(www.speakup.rs/vrtic.php?r=1255)

Према Правилнику, количина беланчевина треба да чини око 10% укупне енергетске

вредности дневног оброка у вртићу и да се креће између 25г и 35г (у зависности од

узраста деце). При том, однос биљних и животињских беланчевина треба да је 1:2.

Масти треба да дају око 30% енергије, па се препоручује да укупна количина масти у

дневним оброцима буде од 32г до 45г. Од тога, масти биљног порекла треба да чине

половину, а предност дати хладно цеђеном маслиновом и сунцокретовом уљу.

Угљени хидрати треба да обезбеђују 60% укупних енергетских потреба, а на основу тога

се утврђује и количина у грамима. Препоручује се што већа заступљеност воћа и

интегралних житарица, као добрих извора шећера и енергије, али и значајних витамина, а

индустријске слаткише треба избегавати у дечијој исхрани.

35


· Неопходно је кориговати количине неких витамина (нарочито Б групе и Ц) и

минералних материја (калцијума, магнезијума и цинка) обзиром да Норматив захтева да се

90% укупних дневних потреба у овим састојцима задовољи у предшколској установи.

Увођењем обавезног воћног оброка, значајно је повећана количина витамина

(нарочито витамина Ц и фолне киселине). Осим тога, утврђено је да воће има јако

повољан физиолошки ефекат на дечији организам, подстиче варење хране,

искоришћавање енергије, регулише ацидобазну равнотежу, рад нервног система, ензимску

активност и рад ендокриних жлезда. Значајно својство воћа је и да блокира и одстрањује

токсине из организма.

· Куварицама су дата детаљнија упутства о правилној припреми и обради намирница

у циљу очувања што веће хранљиве и витаминске вредности хране. Иако је још увек

слабији избор свежег поврћа, на располагању нам је младо зелено лиснато поврће, које

обилује у садржају минералних састојака (калијума, натријума, калцијума, магнезијума,

фосфора, гвожђа, сумпора и др.) и витамина (Ц, Б-групе, провитамина А...). Треба истаћи

да је зелено лиснато поврће много богатије по садржају и врсти витамина од коренастог и

махунастог поврћа.

36


7.ЗАКЉУЧАК

Да би све протекло како треба и да би темељи здравља вашег детета били чврсти

за цели живот, неопходна је одговарајућа заштита и нега. Јачање здравља и одржавање

хигијене веома је важно за раст и развој деце предшколског узраста, стога је неопходно

стварати услове за очување и унапређивање дечијег здравља, односно нормалног

функционисања читавог дечијег организма. Веома је важно деци пружити сазнања о

начинима за чување здравља као и одржавању личне уредности и хигијене, а с тим у вези

омогућити да стичу одређене навике.

У савременим условима живљења деца су изложена физичкој неактивности, тако

да је неопходно последице тока предупређивати као и задовољити потребу за разним

врстама активности, нарочито изражену у детињству.

Најважнији задаци васпитача у вези са дечијим телесним развојем и

унапређивањем здравља јесу свакодневно организовање телесних активности и

организовање јутарње гимнастике. Такође је веома важно обезбедити средину у којој су

задовољени одговарајући здравствено – хигијенски услови, боравак и спавање у

проветреним просторијама.

У договору са медицинским особљем потребно је предузимати мере за очување и

јачање дечијег здравља уз помоћ природних фактора ( воде, сунца, ваздуха ) као и што

чешћи боравак деце у природи. Треба имати у виду да деца имају потребу да на ваздуху

проведу бар 3 – 4 часа дневно. Кад год је могуће обезбедити излагање дечијег тела

директном утицају ваздуха и сунца и стварати услове за деловање воде на тело.

За јачање здравља деце предшколског узраста од велике је важности и

задовољавање дечије потребе за одмором, посебно за спавањем.

Такође, је потрербно обезбедити одговарајућу количину калорија у храни ускладу

са дијетским захтевима за тај узраст, који се односе и на утврђене односе угљених

хидрата, масти, беланчевина, минералних материја и воде. Оброци трба треба да буду

припремљени на одговарајући начин, уз одговарајуће учешће свеже хране, прилагођени

37


дечијим могућностима да их сваре. Осим тога они треба да буду понуђени деци увек у

приближно исто време.

Здравствено – хигијенске активности које је неопходно примењивати у

предшколским установама су : телесне активности чије се трајање и интезитет постепено

повећавају свакодневни боравак на свежем ваздуху, покретне игре на отвореном простору,

активности којима се доприноси правилном држању тела и одржавање личне хигијене,

посебно лица и руку, а затим ногу и ноктију, одржавање хигијене уста (коришћење

четкице за зубе ), носа ( коришћење марамице ) и уредности косе ( чешљање ), правилан

сан и одмор и правилна исхрана.

Уколико васпитачи примењују здравствено – хигијенске активности обезбеђује се

правилан раст и развој дечијег организма као и повећавање његове отпорности према

неповољним утицајима савременог живота.

38


ЛИТЕРАТУРА

1. Бојанин, С. (1996), Телесни развој, Шабац, Завод за ментално здравље, Београд;

2. Ђурковић, З. (1995), Методика физичког васпитања деце предшколског узраста,

Шабац: Висока школа за образовање Шабац;

3. Лукић, Д. (1978), Здравствено васпитање Крушевац: Педагошка академија Круш-

евац;

4. Џиновић-Којић, Д.(2002), Физичко васпитањње предшколског детета, Београд:

Народна Библиотека Србије;

5. predskolska.rs/index.php/minisluzbe-4

6. www.speakup.rs/vtic.php?r=1255

39

jeca seminarski

Documents