jean nouvel stampa

8/13/2019 Jean Nouvel Stampa

http://slidepdf.com/reader/full/jean-nouvel-stampa 1/36



Sadržaj

1. BIOGRAFIJAŽivot . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Porodica i obrazovanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Karijera . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Prickerova nagrada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Zna ajna dela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

2. KARAKTERISTI NI PRIMERI IZVEDENIH OBJEKATASvetski arapski centar u Parizu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Agbar kula u Barseloni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Galerija savremene umetnosti za fondaciju Kartier . . . . . . . . . . . . . .Guthrie pozorište . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Quai Branly muzej u Parizu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Kulturni i kongres centar u Lucernu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

3. KARAKTERISTI NI PRIMERI OBJEKATA U IZGRADNJI10011th Avenija u Njujorku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .53 West 53rd u Njujorku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Abu Dhabi muzej, Saadiyat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

4. DIZAJN Tabela primera . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

5. TABELARNI PRIKAZ TIPOLOŠKE ANALIZE OBJEKATA Arhitektura kao koncept . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Prikaz strukturalnih el. i njihovog odnosa sa unutrašnjim prostorom .Prikaz konfiguracije forme i njene veze sa okruženjem . . . . . . . . . . . .

6. LITERATURA

Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

44556

91113151719

222324

27

293031

34



! " # $ % & ' &

UNIVERZITET U NOVOM SADU

FAKULTET TEHNI KIH NAUKA

ODSEK ARHITEKTURA

SEMINARSKI RADTEMA: JEAN NOUVEL – Konceptualizam i arhitektura

STUDENT: Tatjana Paunov - br. Indeksa 995, Nemanja Periši# - br. Indeksa 1164

!"#$%!&$'

Jean Nouvel, jedan od najpoznatijih francuskih arhitekata modernog doba, ostavlja

za sobom neizbrisive kulturne tragove, svedoke njegovog inspirativnog konceptualizma

širom sveta. Njegova dela predstavljaju snagu, energiju i tradiciju objedinjene na moderan

na in. Naj eš#a inspiracija su mu istorija, duh mesta i kontradikcija.

Klju ne re i: Jean Nouvel, arhitektura, koncept, znaenje.

!(#$%!)$'

Jean Nouvel, one of the most famous french architects, is living behind him huge

landmarks around the world in culture and architecture as proof of his inspirational

conceptualism. His work represents force energy and tradition sublimed in a modern way.

Greatest inspiration for him are history, genius loci, and contradiction.

Key words: Jean Nouvel, architecture, concept, meaning.



( " # $ % & ' &

‘’Kriti ari su me definisali kao konceptualnog arhitektu, onog koji radi više sa

re ima nego sa crtežom. Ja ne verujem crtežima zato što ograni avaju kreativni proces dok

re i osloba # aju. Verujem da je arhitekta ovek koji treba da kaže nešto.’’ (Jean Nouvel)



) " # $ % & ' &

1. BIOGRAFIJA



* " # $ % & ' &

1.1. Život

Jean Nouvel, francuski arhitekta, ro%en 12. avgusta 1945. godine, završio je

arhitekturu na Školi lepih umetnosti (Ecole des Beaux-Arts) u Parizu, diplomirao 1972. i

potom bio osniva i lan Mars-a i Syndicat de l’ Architecture 1976. Kao arhitekta poeo jeda radi 1975. godine kada otvara svoj prvi arhitektonski studio. Tokom svoje karijere dobio je

mnogo prestižnih nagrada i priznanja, me%u kojima i Aga Khan nagradu za arhitekturu

(nagrada za projekat Svetskog arapskog instituta), Wolf nagradu u umetnosti 2005. godine i

Pritzkerovu nagradu 2008. godine. Mnogo muzeja i arhitektonskih centara u svetu trenutno

predstavlja retrospektivu njegovog rada.

1.2. Porodica i obrazovanje

Nouvel je ro%en je u Fumel-u Lot-et-Garonne, u Francuskoj. Zajedno sa porodicom

se esto selio pošto je otac postao školski inspektor. Roditelji Renee i Roger su bili uitelji i

uporno su ga ohrabrivali da studira matematiku i jezike ali on je postao fasciniran

umetnoš#u, kad se na asu likovnog sa šesnaest godina bolje upoznao sa crtakim tehnikama.Iako je porodica pokušavala da ga ubedi da je za njega najbolje da postane uitelj ili inženjer,

na kraju su ipak došli do kompromisa tako što je studirao arhitekturu. Pošto nije položio

prijemni na Ecole des Beaux-Arts-u u Bordou, Nouvel se preselio u Pariz gde je osvojio prvu

nagradu na nacionalnom takmienju za upis na Ecole nationale superieure des Beaux-Arts.

Od 1967. pa sve do 1970. Nouvel je zara%ivao kao asistent arhitekata Claude Parent-a i Paul

Virilio-a. Paul Virilio ga je posle samo godinu dana unapredio u rukovodioca na projektu u

toku izgradnje velikog stambenog kompleksa. Ubrzo je oženio Odile Fillion sa kojom ima

dva sina, Bertranda koji je doktorirao kompjuterske nauke i koji radi na Univerzitetu Chiba u

Japanu, i Pierr-a koji je pozorišni producent i dizajner u svojoj kompaniji Factoid. Sa drugom

ženom Catherine Richard ima#erku Saru. Žena sa kojom živi trenutno je Mia Hagg, koja radi

u svom studiu Habiter Autrement u Parizu.



+ " # $ % & ' &

1.3. Karijera

Sa 25 godina Nouvel je završio školu i poeo da sara%uje sa Francois Seigneur-om.

Claude Parent mu je davao važne savete za upravljanje sedmim izdanjem Bijenala u Parizu

gde je 15 godina dizajnirao eksponate i širio poznanstva u umetnosti i pozorištu. Ubrzo ga jekarijera navela da postane jedan od glavnih uesnika u intelektualnim debatama oko

arhitekture u Francuskoj. Koosniva je pokreta Mars 1976, a godinu dana kasnije i Syndicat

de Architecture. Isto tako jedan je od organizatora takmienja za oživljavanje Les Halles

urbane celine 1977. Osnovao je prvi pariski arhitektonski Bijenale 1980. 1981. Nouvel je

osvojio prvu nagradu za projekat Svetskog arapskog instituta (Institut du Monde Arrabe) u

Parizu, koji je završen 1987. i doneo mu veliku svetsku slavu. Koristio je sistem mehanikih

otvora koji podse#aju na arapsku arhitekturu i otvaraju se i zatvaraju automatski, kontrolišu#i

osvetljenje enterijera, tako što fotoelektrine #elije detektuju nivo spoljnog svetla. Nouvel je

imao tri partnera izme%u 1972. I 1984: Gilbert Lezenes, Jean-Francois Guyot i Pierre Soria.

1985. sa svojim asistentima Emmanuel-om Blamont-om, Jean Marc Ibos-om i Mirto Vitart-

om osnovao je studio Jean Nouvel i saradnici, a zatim je sa Emmanuel Gattani-jem osnovao

JNEC 1988. Njegov sadašnji studio je osnovan 1984. godine sa Michel Pelissie i jedan je od

najve#ih u Francuskoj, sa 140 zaposlenih. Ima svoja studija u Londonu, Kopenhagenu,

Njujorku, Rimu, Madridu i Barseloni. Svi oni aktivno rade na 40 projekata u 13 zemalja.

Nouvel se tako%e bavio dizajnom raznoraznih predmeta. Izme%u ostalog, dizajnirao je

i bo icu za parfem L’Homme Yves Saint Laurent.

1.4. Prickerova nagrada

Nouvel je dobio Pritzkerovu nagradu za najve#e domete u arhitekturi 2008. Godine,

za rad na više od 200 projekata, koje je New York Times opisao kao egzotini Svetski

arapski centar, muževno Guthrie pozorište, misteriozan i veoma ekscentrian muzej Branly i

filharmonija u Parizu koja je opisana kao put u nepoznato.



, " # $ % & ' &

Žiri Pritzker nagrade je objasnio svoj izbor na slede#i na in:’’Od mnogo faza koje

mogu opisati karijeru arhitekte Jean Nouvela najbitnija je ona koja naglašava njegove nove

ideje i preispitivanje prihva#enih normi u cilju razbijanja postavljenih granica u arhitekturi.

Žiri je prepoznao upornost, maštu i želju za kreativnim eksperimentisanjem kao kvalitete

kojih ima puno u Nouvelovom radu“.

1.5. Zna&ajna dela

Izvedeni objekti: 2004. AGBAR-La Tour Diagonal Glorias, Barcelona-Španija;

2000. Judical complex, Nantes-Francuska; 2000. Hotel Schiller, Lucerne-Švajcarska; 2000.

Expo 2000, Hanover-Nemaka; 2000. Foundation Cornacq-Jay, Rueil-Malmaison-Francuska;2000. Forum Scientifique, Flameries-Belgija; 1999. Conference Centre, Lucerne; 1999.

Deluxe Boutique Hotel, Lucerne; 1998. Residental buildings, Vienna-Austrija; 1996.

Friedrichstadt Passagen Block 207, Berlin-Nemaka; 1995. Le Triangle des Gares, Lille;

1995. Galerie Lafayette, Berlin; 1994. Foundation Cartier, Paris; 1993. Opera Theatre,

Lyons; 1993. Conference Centre, Tours-Francuska; 1993. Usine Cartier, Villeret-Švajcarska;

1991. Poulain Establishment, Blois; 1989. CNRS Documentation Centre, Nancy; 1989. Hotel

Amat, Bordeaux; 1987. Institut de Monde Arabe, Paris; 1987. Val Notre Dame Medical

Centre, Bezons; 1986. Opera, Tokyo;

Objekti u izgradnji: Mediapark Block 1, Cologne-Nemaka; Immeuble ING,

Prague-&eška republika; Musee Gallo Romain, Francuska; Shiodome Project, Tokyo-Japan;

Dumbo Project, New York City-USA; JVC Business Center, Guadilajara-Meksiko; Urban

Entertainment Center, Frankfurt-Nemaka; Musee de la Reine Sophie, Madrid-Španija;

Musee des Arts Primitifs, Paris-Quai Branly-Francuska; Musee d’Art et d’Historie, Geneva-

Švajcarska.



- " # $ % & ' &

’’Volim kada gra # evina ima datum...Gra # evina ura # ena sada i III veka kasnije ne

može biti ista...Grad je kao muzej i ono sto je posebno interesantno je to što se mogu u njemu

prona $ i razmišljanja i ose $anja generacija, karakteristike epoha, smeštena u celokupnoj

arhitekturi grada.’’ (Jean Nouvel)



. " # $ % & ' &

2. KARAKTERISTI NI PRIMERI IZVEDENIHOBJEKATA



/ " # $ % & ' &

2.1. Svetski arapski centar u Parizu (Arab World Institute in Paris)

Ar hi tektur a kao tradicij a...

Kulturni centar osnovan je 1980. godine u Parizu, kada je 18 arapskih zemalja

zaklju ilo dogovor sa Francuskom radi osnivanja Instituta koji bi širio informacije o

arapskom svetu i pomogao detaljnija istraživanja arapske kulture i njenih duhovnih vrednosti.

Institut tako%e promoviše saradnju i kulturnu razmenu izme%u Francuske i arapskog sveta,

naro ito na poljima nauke i tehnologije.

Otvoren 1987, originalni objekat kombinuje najnoviju tehnologiju i tehniku sa

tradicionalnom arapskom arhitekturom. Severna fasada je dekorisana sa transparentnim

eli nim elementima koji podse#aju na arapske ornamente. Ovaj geometrijski model je

sa injen od 240 dijafragmi koje se otvaraju i zatvaraju u zavisnosti od jaine svetlosti,

zahvaljuju#i svetlosnim#elijama i tako propuštaju#i svetlost u objekat bez štetnosti za

izložbene eksponate.

Objekat se sastoji iz dva dela, prvi sa zakrivljenom fasadom gleda na reku i oblikom

prati objekat koji je nekad bio izgra%en na istom mestu. Ve#i blok sadrži biblioteku i media

centar i na njemu su primenjeni ve# pomenuti zaštitni paneli. Objekat se najbolje sagledava

sa malog trga koji je izgra%en kao deo urbanog ure%enja lokacije. Ponavljanje panela ima

veoma prijatan efekat. Sunanim danima, kada su paneli zatvoreni objekat ima srebrnkasto

metalni odsjaj. Severna fasada je okrenuta prema istorijskom delu Pariza i simboliše vezu sastarim gradom. Južna fasada koristi istorijske elemente arapske geometrije u svom dizajnu.

Naizgled veoma jednostavne geometrije, a u stvari veoma složen kako u osnovi tako i

u strukturi, svojom posebnom snagom i energijom kulturni centar komunicira sa gradom i

njegovim okruženjem.



!0 " # $ % & ' &

2.1.1. Prikaz severne fasade i eli nih ornamenata 2.1.2. Karakteristi an element

fasade

2.1.3. Veza objekta i okruženja 2.1.4. Osnova prizemlja

‘’Umesto arhaine arhitekture iji je cilj dominacija, ostavljanje trajnog obeležja na

zemlji, danas bi se trebali okrenuti ka nalaženju uživanja u životu na nekom mestu. Dajmo

sebi identitet. Svako u sebi ima originalan svet. Ostavimo arhitekturu koja se svodi na

brojeve, klonirane gradove i objekte. Arhitektura omogu#ava varijacije dirigovana životom i

dogadjajima oko sebe. Istraživanje je dužnost, razumevanje je jaka želja, postavljanje pitanja

je uslov za evoluiranje. Arhitektura ima svoj rok trajanja. Znamo da može umreti, nestati kao

što znamo i da je živa.’’ (Jean Nouvel, Louisiana Manifest)



!! " # $ % & ' &

2.2. Agbar kula u Barseloni (Torre Agbar in Barcelona)

Ar hi tektura k ao snaga...

Inspirisan planinom Montserrat u blizini Barselone, a tako%e i Gaudijevom

arhitekturom, Jean Nouvel formira strukturu gejzira koji teži nebu. Usled neobinog oblika

gra%evina je vremenom dobijala razliite nazive. Njena konstrukcija je posle dugog perioda

izgradnje konano završena 2004. Godine.

Sadržaji se protežu na 30 000 m², najve#i deo zauzimaju tehniki servis i instalacije.

U ovom veoma neobinom objektu su smeštene kancelarija Agbar-a,iji sadržaji su pre

izgradnje objekta bili razvrstani u raznim zgradama po celom gradu. Kula je visoka 144.4 m,

ima 38 etaža ukljuuju#i i 4 podzemna nivoa.

Nouvel kombinuje razne arhitektonske koncepte, strukturu armiranobetonske

konstrukcije obloženu staklenom fasadom, i preko 4 500 prozorskih otvora. U spoljašnjem

delu postavlja temperaturne senzore koji regulišu otvaranje i zatvaranje specijalnih brisoleja,

kojih ima ukupno 59 619. Na južnom delu fasade oni obezbe%uju klimatizaciju i elektrinu

energiju. Na višim etažama brisoleji posredstvom senzora imaju mogu#nost upozoravanja

vatrogasne službe u sluaju opasnosti. Agbar kula spada u tre#u po visini zgradu u Barseloni.

Tako%e na južnoj strani postavljeni su zastakljeni panoramski liftovi sa pogledom na more.

Vrh zgrade je izra%en od eli nih elemenata, priemu je upotrebljeno oko 900 telika.

U izgradnji objekta je uestvovalo oko 600 radnika. Fasadni paneli su sainjeni od 40

razli itih boja. Od prizemlja pa sve do 14. sprata fasada zgrade je u potpnosti ravna, do 24.

sprata se postepeno zaobljava, i završava se zaobljenom kulom na vrhu.&esto je porede sa

Fosterovom Gherkin kulom u Londonu zbog svog neobinog oblika, izuzetne visine i

staklene transparentne strukture.



!( " # $ % & ' &

2.2.1. Prikaz kule danju 2.2.2. Prikaz kule no $u

’’Arhitektura podrazumeva adaptaciju lokacije, mesta odre%enom vremenu, voljom,

željom i znanjem odre%enog ljudskog bi#a. To se nikada ne raadi samostalno. Naravno uvekse radi za neku osobu ili osobe ali i uvek za sve ljude. Krajnje je vreme da prestanemo

ograni avati arhitekturu odre%enim stilovima. Krenimo sa arhitekturom koja ponovo otkriva

svoju auru u neemu što se ne može iskazati, što je zamagljeno, u nesavršenosti onoga što je

izmišljeno.’’ (Jean Nouvel, Louisiana Manifest)



!) " # $ % & ' &

2.3. Galerija savremene umetnosti za fondaciju Kartier (Cartier Foundation for

Contemporary Art)

Arhi tektur a kao pri roda...

’’Fantom u parku. Transparentan. Privatan. Drve#e je vidljivo iza staklene fasade koja

je visoka 8 m. Usamljeno drvo raste uokvireno sa dva panela koji oblikuju ulazni prostor.

Posetioci prolaze ispod drveta gledaju#i predstavu drve#a koji okružuju zastakljenu izložbenu

prostoriju. Leti se zgrada transformiše i povezuje s parkom. Arhitektura se bazira na svetlu i

rafiniranim eli nim ramovima sa staklom. U ovoj igri arhitektura je poslužila da bi izbrisala

granice objekta.’’

Nouvelova Galerija savremene umetnosti za fondaciju Kartier je smeštena na mestu

nekadašnjeg amerikog centra na Bulevaru Raspail. Sadržaji su organizovani na 16 spratova,

od ega je 4 000m² namenjeno poslovnom prostoru, a 1 600 m² izložbenom prostoru, 800 m²

tehni kim prostorijama, i što je najkarakteristinije je upotreba 5000 m² staklene fasade na

objektu.

Galerija predstavlja Nouvelovu igru sa transparentnosti i zadatkom da ukloni granicu

izme%u spolja i unutra. Naizgled veoma jednostavan objekat nazvan ’’kocka’’, sa staklenim

zidovima ne bi zadovoljila taj kriterijum, jer bi se moglo videti kroz zidove ali bi se i dalje

imao ose#aj pripadnosti unutra ili spolja. U objektu je Nouvel proširio staklene zidove kocke

stvaraju#i vrlo visoke staklene panele u bašti divljeg cve#a, pritom produžavaju#i staklenufasadu par metara iznad krovne terase. Na stranama objekta je kreirao nove staklene panele,

kao uli nu fasadu potpuno je odvajaju#i od glavne zgrade. Izgovor za novu ulinu fasadu je

200 godina staro drvo koje je posadio Chateaubriand, koje je zašti#eno sa dva staklena okvira

koji formiraju ulaz. Karakteristike ovog objekta su i elegantne bone fasade, stilizovane

kancelarije kao i set liftova koji diskretno upotpunjuju spoljašnji izgled zgrade.



!* " # $ % & ' &

Ovim objektom Nouvel je potvrdio svoju reputaciju jednog od vode#ih arhitekata

Frtancuske. Zato je s pravom rekao: ’’Ja postavljam umetnost u arhitekturu i arhitekturu u

grad.’’ ’’Cilj arhitekture je da napravi da nestanu vidljive granice strukture na poetski nain.

Kada se realno i nerealno više ne razlikuju arhitektura mora imati hrabrosti da preuzme takvu

kontradikciju.’’

2.3.1. Objekat no $u

2.3.2. Veza prirode i objekta

‘’Trenutno arhitektura uništava i narušava okruženje i prostor, nekadak zamenjuju#i

ceo predeo i modifikujuju#i ga prema svojim potrebama.

Sa druge strane postoji i arhitektura koja uzdiže, prirodna, živa, jedinstvena.

Predstavlja napredak sveta i u momentima kad se on smanjuje i stagnira.’’ (Jean Nouvel,

Louisiana Manifest)



!+ " # $ % & ' &

2.4. Guthrie pozorište (Guthrie Theater in Minneapolis)

Ar hi tektura kao scenograf ij a...

Od 35 arhitekata koji su predložili svoje rešenje žiri se jednoglasno odluio za

Nouvela sa komentarom: ’’Oduševila nas je njegova briga za postoje#im okruženjem. Bilo

mu je vrlo bitno da poveže pozorište sa rekom i ostatkom grada.’’

Objekat vredan 125 000 000 dolara koji je Nouvel predložio se, u stvari sastoji od tri

pozorišta. Jedno poseduje 1 100, drugo 700 a tre#e 200 mesta za posetioce, što pokriva sve

potrebe klasinog i modernog pozorišta. Novi objekat koji ima i svoje restorane i barove se

nalazi na obali reke Misisipi (koja u Francuskoj ima simbolino zna enje) na mestu

nekadašnje industrijske zone. Stari mlinovi i fabrike i dalje egzistiraju na lokaciji tako da se

Nouvel najpre njima inspirisao u toku stvaranja objekta.

‘’Bilo mi je vrlo važno da napravim vezu sa istorijom grada, rekao sam sebi, pozorište

je isto industrija.’’, rekao je Nouvel u jednom intervjuu.

Insistirao je da se pozorište izdigne 50 stopa iznad tla radi pružanja što širih vizura

prema reci. Njegovi klijenti su mislili da je lud. Pošto je bio veoma uporan i istrajan u svojoj

ideji, iznajmio je kran. Na kraju su svi shvatili da je Nouvel bio u pravu, ali ni tu se nije

zaustavio sa svojim nekonvencionalnim idejama. Dizajnirao je veliki objekat u vidu bubnja u

kome se nalazi glavna pozornica nazvana ‘’most bez kraja’’, koji se proteže 175 stopa prema

reci predstavljaju#i instrument za fiziki i vizuelni dodir sa prirodom, i izdignut prolaz koji

povezuje prodavnicu suvenira koja je izgra%ena na krovu obližnje garaže. Zatim je sve to

zavio u elik pono#no plave boje. Rezultat je bio odlian, nekonvencionalan i dramatian.

Objekat je inovativan koliko spolja toliko i iznutra, a tome posebno doprinosi

crveno pozorište, prostor crne kocke za eksperimentalni rad, zanimljivi liftovi, barovi i kafei

sa iznena%uju#im pogledima na grad i reku. Isto tako, Nouvel se igra i sa bojom, jedan od



!, " # $ % & ' &

prozora je potpuno žute boje. Na kraju mosta bez kraja nailazi se na velik stakleni

pravougaonik na podu ispod koga se daleko nazire tlo.

Eksperimentisanje u pozorišnom objektu nije vezano samo za scenu. Nouvelov novi

plavi monolit se vrlo lako uklapa u staru industrijsku zonu. Njegovi kružni oblici oslikavajuoblik starih silosa. Objekat obnavlja i povezuje se sa istorijom pozorište integrišu#i slike

starih produkcija na fasadi.

2.4.1. Kompozicija Guthrie pozorišta 2.4.2. Karakteristi an detalj na fasadi

‘’Originalnost lezi u upotrebi i aktuelizaciji znanja. Arhitektonsko znanje je po svojoj

pripodi veoma raznovrsno, povezano sa svim civilizacijama, putovanjima i istrazivanjimakoji

su osnovi elementi u obrazovanju svakog graditelja. Upoznati smo sa važnoš#u putovanja

arhitekata u Egipat, Gr ku, Rim. Generisana arh se bazira na jednostavnoj modernistikojideologiji 20 veka.’’ (Jean Nouvel, Louisiana Manifest)



!- " # $ % & ' &

2.5. Quai Branly muzej u Parizu

Ar hi tektura kao sloboda...

Muzej Quai Branly su kritiari opisali kao mistian i veoma ekscentrian objekat koji

se teško dopadne svima na prvi pogled. Kombinacija struktura koje se ne uklapaju

postavljena u vrtu u senci Ajfelove kule, odudara od uobiajene pariske elegancije. Ali, s

druge strane, može se re#i da je najve#i projekat u francuskoj popularnoj arhitekturi posle

Pompidu-a. Kako je Nouvel poznat po svojoj tehnološki rafiniranoj arhitekturi koja menja

naš na in gledanja na svet, muzej je u potpunoj saglasnosti sa njegovim principima. On ipak

nije pokušao da nametne norme zapadne tehnologije na objektu koji je posve#en nezapadnojumetnosti, a isto tako nije hteo ni da napravi parodiju tribalne arhitekture.

’’Zgrada ne bi trebalo da bude trijumf zapadne arhitekture, ako razumeš pravila

misterija se gubi.’’

Muzej se nalazi na obali reke Sene. Arhitektura objekta privlai veliko interesovanje,

a sloboda u upotrebi stakla na zgradi pruža transparentan i vazdušast ose#aj i na taj nain

vizuelno širi prostor. Smela upotreba boja na svetlim kutijama koje izbijaju iz zidova, crveni

stubovi na kojima leži zgrada doprinosi utisku da zgrada plovi na okolnom zelenilu.

Unutrašnjost posetioce navodi ka intrigantnom otkrivanju galerija prate#i krivine objekta.

Centralni izložbeni prostor se nalazi u kružnoj prostoriji prenika 23m. Otvoreni plan

bez zidova omogu#ava posetiocima da slobodno istražuju prostor. Muzej se nalazi na parceli

od 19 ari, koja se na istoku granii sa stambenim blokom iz 19. veka uniformisanih fasada.

Glavni deo objekta postavljen na masivnie stubove proteže se kroz centar vrta. Enormno

velika zakrivljena staklena fasada štiti vrt od saobra#aja duž reke Sene. Dva manja objekta,

umetni ki studio i administracija iskau pored starih Haussmannovih stambenih blokova. Na

prvi pogled forme izgledaju nabacane i nepovezane. Cilindrini hol i galerija privremenih

postavki izgledaju kao da#e podlegnuti težini centralne zgrade, veza me%u galerijske zgrade



!. " # $ % & ' &

kancelarija nekoliko mosti#a deluje nestabilno, pored toga je i svaka fasada zasebna pria,

kao i brisoleji crvene boje, kocke jakih boja koje iskau iz ozelenjenog zida. Ali kada krene

da se istražuje objekat ubrzo se shvata da je sve to u stvari plod veoma bogate mašte koja je

kreirala predivan kolaž.

2.5.1. Dinami ne kocke na fasadi 2.5.2. Zgrada koja plovi po zelenilu

2.5.3. Fasada prekrivena zelenilom 2.5.4. Pogled na Ajfelovu kulu

‘’I kada živimo sve brže i brže, dobijamo iste informacije, strahijemo zbog istih

katastrofa, igramo uz iste hitove, navijamo uz iste utakmice, kada nas hrane istim filmovima,

kada predsednik jedne države želi da vlada svetom, kada kupujemo u kloniranim tržnimcentrima, radimo u slinim kancelarijama, izgleda da konkretan globalni napredak ne postoji.

Zašto se ne iskoreni nepismenost brže? Zašto se ne prona%u lekovi za neizleive bolesti?

Arhitektura tako%e u estvuje u pravljenju ovog uspešnog , finansijski isplativog sveta. Ona

zavisi od globalne ekonomije. A kritika ovakve arhitekture kao da ne postoji ona koja bi

preispitivala estetuku i granice arhitekture.’’ (Jean Nouvel, Louisiana Manifest)



!/ " # $ % & ' &

2.6. Luzern Culture and Congress Center u Lucernu, Švajcarska

Ar hi tektur a kao harmonija...

2.6.1. Krov koji dominira 2.6.2. Igra boja i oblika

Kulturni i kongresni centar u Lucernu se nalazi na odli noj lokaciji u centru grada, na obali

jezera. Sagra # en je u rekordnom roku od pet godina od 1995-2000 godine. Objekat je moderan,

staklene fasade i metalnih panelima razli itih boja ali se harmoni no uklapa u postoje $ i okvir grada.

Gledaju $ i sa jezera objekat je dominantan ali je u isto vreme i graciozan, dok se sa balkona objekta i

iregularnih prozora na glavnoj fasadi prostiru o aravaju $ i pogledi ka jezeru uokvireni dramati nim

ispustom krova. Objekat se sastoji iz tri dela, pažljivo osmišljene akusti ne koncertne dvorane,

fleksibilnog prostora za kongrese i Muzeja umetnosti Lucerna.

2.6.3. Osnova prizemlja 2.6.3. Preseci objekta



(0 " # $ % & ' &

Svaki od delova ima razli it arhitektonski karakter ali su vešto objedinjeni krovom sa velikim

ispustom i trgom koji taj krov pokriva. Krov je prepušten celih 45 metara, i naja i je arhitektonski izraz

na objektu ali pored toga deluje elegantno i lagano. Velika transparentnost omogu $ ava nagoveštaje

onoga što se dešava u objektu. Po prvobitnom projektu objekat ja zamišljen na vodi ali pošto to nije

bilo izvodljivo Nouvel uvodi jezero u objekat formiraju $ i dve kanala koji postaju sastavni deo time što

dele objekat na tri glavne celine. Rukopis Jean Nouvel-a se može na $ i na svakom deli $ u objekta,

mašta, kreativnost, originalnost.

2.6.4. Harmonija

.

“Ideologija osmišljene arhitekture, arhitekture sa identitetom ima potrebu za autonomijom

radi koriš#enja resursa lokacije i vremena u kojima nastaje.

Kako možemo koristiti ono što se nalazi samo na odre%enom mestu?

Kako biti originalan a ipak ne napraviti karikaturu?

Kako posti#i kvalitet, dubinu?

Arhitektura je transformacija, organizovana mutacija onoga što se ve# nalazi na lokaciji

Arhitektura mora ohrabriti integrisanje i koriš#enje pejzaža, otkrivanje i mora usmeravati.”

(Jean Nouvel, Louisiana Manifest)



(! " # $ % & ' &

3. KARAKTERISTI NI PRIMERI OBJEKATA UIZGRADNJI



(( " # $ % & ' &

3.1. 10011th Avenia, oblakoder, Njujork

Ar hi tektur a kao in spiracij a...

Novi stambeni blok u Chelse kvartu u Njujorku, zapadnom Menhetnu, na obali

reke Hadson sastoji se od fasade sainjene od 1 650 staklenih panela i pritom je opisana

kao najkompleksnija sa inženjerskog aspekta ikada izvedena u Njujorku. Objekat#e imati

23 sprata koje je autor nazvao “a vision machine” iija je namera da vizuelno zaintrigira

kako prolaznike tako i stanare. Svaki stan u objektu ima prozore od poda do plafona.

Novina u ovom objektu je oblikovanje prizemlja objekta koje predstavlja vezu izmedju

javnog života i individualnog stanovanja, na provokativan nain kontrastom spolja-unutra,intimnost-urbana mreža.

3.1.1. Ulazni hol sa vizurama na vrt

!"!#! %&'()*+ ,* -)./0(3'(4 !"! ! 5+/67'* -,8(+9'(3'*



() " # $ % & ' &

Prigušeno svetlo i taman monohromatski zid stvaraju teatralnu ali prijatnu

atmosferu koja je u kontrastu sa refleksijama I animacijama eksterijera objekta, dok

enormno veliki prozori gledaju na vrt objekta pun drve#a.

Entrijer stanova je inspirisan minimalizmom galerija kojih ima puno 1 Chelse kvartu.

3.1.4. Enterijer luksuznih apartmana

3.2. 53 West 53rd, oblakoder, Njujork

Ar hi tektura kao skulptura...

Novi oblakoder u Njujorku sa 75 spratova nalazi se pored muzeja moderneumetnosti MOMA, koji#e u sklopu objekta imati tri sprata za proširenje svog izložbenog

prostora. Radi sto bolje integracije sa zgradom muzeja sam objekat lii na modernu

skulpturu. Objekat#e sadržati hotel i luksuzne stanove.

!#!"! :.7)*1 ,9-0(3( ,+./)+/.( -&9*)-6(.*



(* " # $ % & ' &

Restorani su smešteni ispod nivoa prizemlja i otvoreni za poglede prolaznika.

Pošto je fasada objekta staklena i transparentna, vidljiva je i samaeli na konstrukcija

objekta, koja predstavlja dominantan element i pri formiranju enterijera objekta.

!#!#! ;(97=3* ,+./)+/.* )*- (9(4(3+ -&97)-8*3'* /3/+.*?3'(@ A.-,+-.*

3.3. Abu Dhabi muzej, Saadiyat

Arhi tektur a kao mi stika...

Abu Dhabi muzej se nalazi na Saadiyat ostrvu. Nouvel-ov dizajn muzeja je u

mnogome inspirisan prirodnim okruženjem, a najviše ostrvom surovog pajzaža na koji se

dosta uticalo izgradnjom kanala, upeatljivom slikom rigidnosti tla prema fluidnosti vode po

Nouvelovim reima. Ovo je pedstaklo maštu o nepoznatim gradovima zatrpanim duboko pod

peskom ili potopljenih vodom. Ova sanjarenja su rezultirala u jednostavnom planu

arheoloskog polja oživljenog u obliku malog grada.

Ovaj mikro grad zahteva mikro klimu koja bi pružila posetiocima utisak da

ulaze u sasvim drugaiji svet. Objekat je pokriven velikom kupolom a to je forma koja je

zajedni ka za sve civilizacije. Kupola je sainjena od mreže razliitih modula povezanih

providnom membranom tavanice koja propušta difuzno osvetljenje na magian na in u

skladu sa najboljom arapskom arhitekturom.



(+ " # $ % & ' &

3.3.1. Prirodno okruženje i muzej 3.3.2. Izgled objekta no $u

3.3.3. Svetlosni efekat kupole

Vodene površine imaju najbitniju ulogu, reflektuju#i svaki deo objekta i

u estvuju i u formiranju uz malu pomo# vetra na konfore mikro klime.

‘’U ime mogu#nosti opstanka i prijatnog života na zemlji, moramo se odupreti

zoniranom urbanizmu, mrežama i rasterima, automatizma koji uništava identitet gradova na

svim kontinentima, u svim klimama, hreneci se kloniranim poslovnim stambenim objektima,

tržnim centrima. Automatizam koji je gladan za ve# smišljenim, ve# vi%enim a sve to da bi se

izbeglo novo razmišljanje i vi%enje stvari. Moramo zameniti generisana pravila, teritorijalna i

arhitektonska (Da, arhitektonska! Zato što arhitekrura postoji na svim nivoima a urbanizam

ne.) pravilima koja su bazirana na strukturalnoj analizi živih predela i prostora.‘’ (Jean

Nouvel, Louisiana Manifest)



(, " # $ % & ' &

4. DIZAJN



(- " # $ % & ' &



(. " # $ % & ' &

5. TABELARNI PRIKAZ TIPOLOŠKE ANALIZEOBJEKATA



5.1. Arhitektura kao koncept

Predstavljeniprimeri

Prikaz objekta danju Prikaz objekta no#u

1 Svetski arapskicenar u Parizu

Mirnastaklenafasada danju,dinamikaosvetljenjano#u

2 Agbar kula uBarseloni

Savremenatehnologija idizajn za postizanjeatraktivnogrepera ugradu

3 Galerijasavremeneumetnosti zafondacijuKartier

Jednostavnatransparentnaformagalerije-vezasa prirodom

4 Guthrie pozorište Dinami nastrukturaformira prostore zaraznadešavanja

5 Quai Branlymuzej u Parizu

Vesele i žive boje i danju ino#u kaodopuna pejzažu

6 Kulturni ikongres centar uLucernu

Potpunasaglasnost saokruženjem postignuta jednostavnomali jedinstvenomformom



5.2. Prikaz strukturalnih elemenata i njihovog odnosa sa unutrašnjim prostorom Predstavljeni primeri Strukturalni

elementiOdnos

elemanata iunutrašnjosti

Unutrašnjost

1 Svetski arapski cenar u Parizu Dekorativniornamenti

oslikavajuunutrašnji prostor

2 Agbar kula u Barseloni Dinamikaunutrašnjeg prostora postignutaspecijalnim brisolejima

3 Galerija savremene umetnosti zafondaciju Kartier

Staklena fasadainiunutra spolja aspolja unutra

4 Guthrie pozorište Ovjekat prilago%en potrebama pozorišta posredstvomraznoraznihisturenih elemenata

5 Quai Branly muzej u Parizu Snaga raznolikogvolumena izražena ispolja i unutra

6 Kulturni i kongres centar u Lucernu Ogromnanadstrešnica kaoravnoteža u prostoru



5.3. Prikaz konfiguracije forme i njene veze sa okruženjem

Predstavljeni primeri Formau osnovi

Konfiguracijaforme

Veza saokruženjem

1 Svetski arapski cenar u Parizu Zatvorena forma prati linijunekadašnjegobjekta

Uklopljen uurbanu gradskustrukturu

2 Agbar kula u Barseloni Zatvorena kružnaforma

Inspirisana planinomMontserrat

3 Galerija savremene umetnosti zafondaciju Kartier

Zatvorena formaotvorena prema prirodi

Jedinstvo sa prirodnimokruženjem

postignutotransparencijom

4 Guthrie pozorište Zatvorenadinami na forma

Uspostavljenaveza sa rekom iostatkom grada

5 Quai Branly muzej u Parizu Zatvorenakrivolinijska

forma

Izdignut nastubovima plovi u

zelenilu

6 Kulturni i kongres centar u Lucernu Poluzatvorenaforma

Potpunousaglašena formasa okolnim predelom



)( " # $ % & ' &

‘’Plašim se budu $nosti, ne u stvari me ne zanima budu $nost. Mene zanima sadašnjost,

na politi kom nivou ima nekih bitnih pitanja i onih koja su manje bitna, ali ja sam optimista.

Mislim da ljudsko društvo može napredovati i da ne mora uvek i $ i u pogrešnom pravcu. ‘’

(Jean Nouvel)



)) " # $ % & ' &

6. LITERATURA



Knjige:

Jean Nouvel Complete Works 1970-2008 autor Philip Jodidio

Jean Nouvel the Elements of Architecture autor Conway Lloyd Morgan

Arhitektura u 20.veku IPS Media autori Peter gasel, Gabrielle Lojthozel, 2007

New forms, Architecture in the 1990’sTASCHEN autor Philip Jodidio, 1995.

Structure as Architecture, autor Andrew W. Charleson, 2005.

Jean Nouvel autori Aurora Cuito, Cristina Montes

Jean Nouvel: Louisiana Manifestautor Jean Nouvel

Art Museums into the 21st Centuryautor Mack Gerhard

Architecture in the Twentieth CenturyTASCHEN

100 Contemporary Architects TASCHEN autor Philip Jodidio

&asopisi:

ARCHITECTURAL REVIEW, “Performing Arts Center Lakeside Site, Lucerne ,Switzerland”s.38-43; Oktobar 1998, autor Ryan Raymond

ARCHITECTURE, “Jean Nouvel’s Culture and Congress Center”s.64-71; Februar 1999, autor Barreneche Raul

ARCHITECTURAL RECORD, “Jean Nouvel Wins 2008 Pritzker Prize”Mart 2008, autor James Murdock

ICON 039, “Guthrie Theatre” Septembar 2006.

SAUDI ARAMCO WORLD, “Window on the Arab World”Januar/Februar 1989, autor Joseph Fitchett

Web:www.walnuted.blogspot.com (25.11.2008.)

www.designboom.com (27.11.2008.)

www.landmarklb.com (24.11.2008.)

www.nouvelchelsea.com (30.11.2008.)

www.emporis.com (01.12.2008.)

http://www.walnuted.blogspot.com/

http://www.designboom.com/

http://www.landmarklb.com/

http://www.nouvelchelsea.com/

http://www.emporis.com/

http://www.emporis.com/

http://www.nouvelchelsea.com/

http://www.landmarklb.com/

http://www.designboom.com/

http://www.walnuted.blogspot.com/

jean nouvel stampa

Documents