»Umjetnost rije~i« LI (2007) • 1–2 • Zagreb • sije~anj – lipanj

125

IzvornI znanstvenI rad

Hr vo je T u r k o v i ] (Zag reb – Aka de mi ja dram ske um jet nos ti)

Je li mo gu]A fil mskA prAg mA Ti kA?

uDk 791.43.01

Dok se ~ini pri rod nim go vo ri ti o ’prag ma ti ci’ u od no su na je zik, jer se je zik ko ris ti u ne pos red nim dru{tve nim od no si ma, ne mo ra se ~ini ti mo gu}im na is ti na~in go vo ri ti o ’fil mskoj prag ma ti ci’ jer tu ne ma mo ne pos red nog do di ra i prag ma ti~kog usug la{ava nja iz me|u proiz vo|a~a fil ma i pub li ke. Gle da telj fil ma iz rav no gle da sam go tov proiz vod, ti pi~no uz od sut no st au to ra. Fi lm je ti pi~no iz ra|en za ra zu mi je va nje u raz li~itim kon tek sti ma, pla ni ran da bu de ’tran ssi tua cij ski’ prih vat ljiv, neos jet ljiv za po je di na~nost pri li ke u ko joj se gle da. No ima li se na umu da sva ka ko mu ni ka cij ska tvo re vi na mo ra za do vo lja va ti ne ka in te r­ak cij ska, prag mati~ka, na~ela, mo`e se pos tu li ra ti da to mo ra vrijediti i za fi lm. U ovom se ra du ana li zi ra ju ne ka pod ra zu mi je va nja u do`iv lja ju na ra tiv nog fil ma i ne ke nje go ve cr te {to po du pi ru stav da je fil mska prag­ma ti ka ite ka ko mo gu}a. Pri tom se uka zu je na to da us troj stvom fil ma i gle da te lje vim o~eki va nji ma rav na ju dva ti pa pod ra zu mi je va nih ’pra vi la pris toj nos ti’, te me lje na na op}em prag ma ti~kom na~elu re le van ci je, od­nos no da se, kao i u prag ma ti~kom pris tu pu je zi~noj raz mje ni, i na fil mu mo gu raz lu~iti dvi je ra zi ne – ra zi na glav nog iz la ga nja i me ta dis kur zne re gu la ci je tog iz la ga nja.

Je li prAg mA Ti kA uop]e prim Je nJi vA nA fi lm?

suo~eni s mo gu}im teo rij sko po mod nim pi ta njem o to me je li mo gu}a fil mska prag ma ti ka, teo re ti~ar, ko ji je us to i fil mo fil, vje ro jat no }e bez ok li je­va nja od go vo ri ti: »Za{to ne?« Za{to bismo se pre ma fil mu od no si li teo rij ski druk~ije ne go {to se od no simo pre ma dru gim ko mu ni ka cij skim fe no me ni­ma?1 me|utim, mno gi }e skep ti~ni ji umo vi, ali i dru gi od ba ci va te lji teo rij­skih ’no vo ta rija’, do ves ti u pi ta nje ta kav ’u vo z’ dis cip li ne i pris tu pa s dru gih

1 ovaj je rad raz ra da us me nog priop}enja na kon gre su me|una rod nog ud ru`enja se mio ti~kih dru{ta va (iAss.Ais) Se mio ti cs and Cul tu re, odr`anom u so lu nu od 8. do 12. svib nja 1997 (u sp. http://www.arthist.lu.se/kultsem/Ais/con­ausp/97­thess/97the­rep.html, pos je}eno 22. pro sin ca 2006).

126

H. Tu r k ov i } , Je li mogu}a filmska pragmatika? (125–145)

»Umjetnost rije~i« LI (2007) • 1–2 • Zagreb • sije~anj – lipanj

pod ru~ja. ka ko su svo je dob no, pa i dan da nas, bi li skep ti~ni pre ma ’u vo zu’ gra ma ti~kih, od nos no lin gvis ti~kih, teo ri ja u fi lm, dob rim di je lom s pu nim pra vom,2 ta ko }e sa da mo}i zau ze ti skep ti~an stav pre ma uvo zu pre te`ito lin gvis ti~ke (od nos no fi lo zof ske, ali ve za ne uz je zik) prag ma ti ke u fi lm.

suv re me na, ana li ti~ki raz ra|ena prag ma ti ka ug lav nom se is tan~ala – ponaj pri je u fi lo zo fi ji – ve zu ju}i se uz je zi~nu ko mu ni ka ci ju i nje zi na pod­ra zu mi je va nja, a po tom u dis cip li na ma ko je se ba ve ko mu ni ka ci jom li ce u li ce, tj. raz go vor nim si tua ci ja ma, oni ma ko je se vo de u kon kret noj `ivot noj pri go di kad su su go vor ni ci per cep tiv no je dan dru go me pod nad zo rom, raz­ra di la se u ve zi s ’a na lizom dis kur sa’ (dis cip li nom ko ja prou~ava si tua cij ske raz go vor ne raz mje ne), s et nog ra fijom je zi ka, tek stual nom lin gvis ti kom, so cio lin gvis tikom i uop}e tzv. mik ro so cio lo gijom. u svim tim dis cip li na ma prag ma ti ka se tip ski ba vi spe ci fi~nim okol nos ti ma pod ko ji ma se jav lja od­re|en ver bal no te me ljen raz go vor, a one obuh va}aju: (a) po seb ne je zi~ne is ka ze ko je iz vo de (b) od re|eni sudio ni ci u raz go vo ru (obi~no dvo ji ca ili vi{e njih) ko ji se (c) os tva ru ju u pos ve od re|enim per cep tiv no nad zi ra nim ’e ko lo{ki m’ – psi ho lo{kim, so cio lo{kim i fi zi kal no pros tor nim – pri li ka ma sus re ta (d) u ko je ti su dio ni ci uno se – i kroz go vor nu i iz van go vor nu (’ne ver­bal nu’) raz mje nu usug la{ava ju – ono svo je op}e (’po za din sko’, po ten ci jal no ’za jed ni~ko’) zna nje o svi je tu ko je je za tu pri go du re le van tno. Dak le, prag­ma ti ka se ti pi~no ba vi ovom in te rak tiv nom stra nom ko mu ni ka ci je, na~inom na ko ji »lju di ra zu mi je va ju je dan dru go ga uz po mo} je zi ka«3 (Yu le, 1996: 4) a u »kon tek stua li zi ra nim sus re ti ma« (Cla rk, 1996; le vin son, 1983: 9; Yu le, 1996: 3).

sto ga su mno ge po seb ne i ti pi~ne te me is tra`iva nja ko je na dah nju je prag ma ti ka pod ut je ca jem shva}anja ko mu ni ka ci je kao na das ve si tua cij ski ve za na ver bal nog raz go vo ra, prim je ri ce s pi ta njem deik se, ana fo re, preu zi­ma nja ri je~i u raz go vo ru, kon ver za cij skih ru ti na, za~inja nja i zak lju~iva nja raz go vor ne raz mje ne, uok vi ra va nja raz go vo ra, obi lje`iva~a raz go vo ra, ulo ge pa ra lin gvis ti~kih i ne ver bal nih vi do va ko mu ni ka cij ske raz mje ne i sl. glav ni prob lem pri pri je no su ta ko for mi ra ne prag ma ti ke na fi lm je st u to me {to ’fil mska tran sak ci ja’, fil mska ’raz mje na’ ne di je li te melj ne cr te ’ko mu ni ka ci­je li cem u li ce’, ba rem ne one cr te za ko je je pos to je}a prag ma ti ka oso bi to zain te re si ra na i ko je je po seb no raz ra di la.

2 us po re di no vi ja po bi ja nja ’je zi~no g’ shva}anja fil ma u Cur rie, 1995. Za uput ni ce na ’gra ma ti~ke’ pris tu pe, usp. Tur ko vi}, 2000.

3 »[...] peop le ma ke sen se of ea ch ot her lin guis ti cal ly«.

127

H. Tu r k ov i } , Je li mogu}a filmska pragmatika? (125–145)

»Umjetnost rije~i« LI (2007) • 1–2 • Zagreb • sije~anj – lipanj

prije sve ga, gle da nje fil ma ni je, ti pi~no, in te rak tiv na stvar, u smis lu u ko­jem je to iz ra van raz go vor: pub li ka u ki nu suo~ena je s pret hod no do vr{enim proiz vo dom – fil mskim dje lom. Ti pi~no ni je prih vat lji vo, a po naj~e{}e ni mo gu}e, da se pri gle da nju fil ma u ki nu ut je~e na sa mu struk tu ru fil mskog priop}enja, tj. na ti jek fil mskog iz la ga nja (ono {to nam se sli kov no i zvu kov no nu di). pro mat ra nje fil ma ni je nu`no in ter per so nal ni do ga|aj iz me|u ’po{ilja­te lja’ i ’pri ma te lja’: ak tiv na pri sut no st fil ma{a (fil mske eki pe i glu ma ca ko ji su proiz ve li fi lm) ti pi~no se ne pod ra zu mi je va kad se pri ka zu je fi lm. A ~ak i ako su pri sut ni na pro jek ci ji fil ma (kao {to je to slu~aj na pre mi je ra ma, fes ti val­skim pro jek ci ja ma ili po seb nim pro jek ci ja ma), nji ho va pri sut no st ne}e ni{ta pro mi je ni ti u pri ro di iz la ga nja go to voga fil mskog dje la ni ti }e pro mi je ni ti ~inje ni cu te me lji te od sut nos ti osob ne in te rak tiv ne raz mje ne iz me|u njih i pub li ke za vri je me filmske pro jek ci je, ne pos red ne usugla{ava la~ke raz mje ne iz me|u ’po{ilja te lja’ (fil mskih ar ti ku la to ra) i ’pri ma te lja’ (fil mske pub li ke) – a pos red stvom fil mskog dje la – nap ros to ne}e bi ti.

Dru go, fi lm (fil msko priop}enje, fil msko iz la ga nje) zap ra vo je i ura|en ta ko da ne bu de ovi san o in di vi dual nos ti ma svoje pri god ne pro jek ci je (re­cep ci je), ba rem je pla ni ra no da ne bu de ’struk tu ral no os jet lji v’ na pri god ne okol nos ti nje go va pri ka zi va nja. pri iz ra di fil ma pod ra zu mi je va se da }e mjes ta ki nop ri ka zi va nja i struk tu ra pri god ne ki no pub li ke bi ti me|usob no kraj nje raz li~ita, a pot pu no raz li~ita od ’mjes ta’ proiz vod nje fil ma, i ra~una se da se fi lm mo ra no si ti s tak vom raz li~ito{}u. on mo ra pre ni je ti svo je ’sa­dr`aje’ bez ob zi ra na raz li~ite po je di na~ne si tua ci je pro jek ci je fil ma i bez ovis nos ti o pri god nos ti ma (po je di na~nos ti) sva ke od tih si tua ci ja i nje zi nih po je di na~nih su dio ni ka.

na rav no, fi lm je pred met (kao i mno gi dru gi um jet ni~ki pred me ti) ko ji op}eni to pod ra zu mi je va zbilj ske su dio ni ke (kon kret ne iz ra|iva~e/ponuditelje i kon kret nu pub li ku), ali kad je go tov i ’pla si ra n’ u jav no st, on je te melj no ’raz dru`en’, ’di so ci ra n’ od bi lo ko je od re|ene, po je di na~ne oso be i od po je­di na~nih uv je ta u ko ji ma je nas ta jao. ka ko se fil ma{i ~es to tu`e, za vri je me iz ra de fil ma sam fil ma{ (nje go va eki pa i pov re me ni pos je ti te lji) je di na su ras po lo`iva ’pub li ka’, a kad je fil msko dje lo do vr{eno, sam nje gov stva ra lac ~ini se su vi{nim. i kao {to bi lo tko od nas, fil mskih gle da te lja, pod ra zu mi­je va – fi lm se ne ob ra}a ba{ me ni osob no, spe ci fi~no me ni, ne go se ob ra}a {iro koj za jed ni ci fil mskih gle da te lja ko jih sam ja slu~aj nim, ia ko ’sta tis ti~ki ciljni m’, ~la nom, a oso bi to st mog do`iv lja va nja zap ra vo je ’mo ja stva r’ – ni je ne{to {to je ’pred vi|eno’ sa mim fil mom.

nai me, fil msko dje lo je (kao i, prim je ri ce, knji`ev no i li kov no dje lo, ali i glaz be na kom po zi ci ja, dram ski tek st ...) priop}enje {to se te me lji na – za pi su.

128

H. Tu r k ov i } , Je li mogu}a filmska pragmatika? (125–145)

»Umjetnost rije~i« LI (2007) • 1–2 • Zagreb • sije~anj – lipanj

fil msko se priop}enje ne kon strui ra (’kom ple ti ra’) kroz in te rak tiv nu, koor di­na tiv nu, krat ko ro~nu raz mje nu iz me|u ’po{ilja te lja’ i ’pri ma te lja’ priop}enja (ka ko to vri je di za raz go vor li cem u li ce), ne go se nu di u do vr{enu, za pi sa nu (poh ra nje nu) du go ro~nom ob li ku, ka ko bi ga vr lo raz no li ka pub li ka mog la po nav lja no gle da ti, u raz li~ito vri je me i pre ko {ireg pros to ra, u vr lo raz li~itim kon kret nim pri li ka ma, pa i uz po mo} raz li~itih za pis nih tva ri u ko ji ma je ’ut­je lov lje na’ pre dod`be na fil mska tvo re vi na (npr. ne sa mo uz po mo} pro jek ci je fil mske vr pce ne go da nas i vi deopro jek cijom uz po mo} mag net ske vr pce ili DvD­a, emi si jom s te le vi zij skih ek ra na ...). fil mska ko mu ni ka ci ja, dak le, je st te melj no (prev la da va ju}e) tra nssi tua cij ski do ga|aj, ~ime se kon tras ti ra pre ma te melj no (prev la da va ju}e) si tua cij ski uv je to va nim raz go vor nim spo­ra zu mi je va nji ma kak ve pr ven stve no prou~ava pos to je}a prag ma ti ka.4

iz tog je raz lo ga i mo gu}e da lu ci dan is tra`iva~ kon tek stual ne usid re no­s ti je zi~ne – li cem u li ce – raz mje ne, Her be rt H. Cla rk – ustvr di za za pis na je zi~na priop}enja:

A {to, on da, s ro ma ni ma, dra ma ma i ra dij skim vi jes ti ma? pis ci, glum ci i ra dio spi ke ri dois ta iz la`u svo je is ka ze, ali ova iz la ga nja su og ra ni~ena i oni ne ma­ju ni kak va na~ina da si tui ra ju [grounding] to {to ka`u. ni ti ima ju pris tu pa ve}ini ko la te ral nih [metadiskurznih] sig na la. mo gu se sa mo na da ti i mo li ti da }e us pje ti. Za to u in te re su je zi ka uop}e, mo ra mo i}i u ka fi}e, pre da vaonice,

4 Da ka ko, pos to je broj ni po ku{aji da se fil msko iz la ga nje pri la go di za ne pos red nu in te rak ci ju. pos to je upor ni po ku{aji, oso bi to u ek spe ri men ta lis ti~koj tra di ci ji, da se omo gu}i fil mskom gle da te lju ut je caj na raz voj pri~e bi ra njem po nu|ene al ter na ti ve, ili da se prip re mi tak va in sta la cij ska si tua ci ja (u pra vi lu s vi deoop re mom zat vo re na kru ga) u ko joj pos je ti te lji mo gu ut je ca ti na ono {to }e se vid je ti na ek ra ni ma. mo gu}nost in te rak tiv nos ti pos re do va ne au dio vi zual nom teh no lo gi jom da ju i sus ta vi vi deonad zo ra u ho te li ma ili ban ka ma, svag dje gdje se tom teh no lo gi jom nas to ji nad zi ra ti tre nu ta~ne i po je di na~ne pri li ke i na tom te me lju up rav lja ti nji ma. kom pju tor ski te me lje na in te rak tiv no st, oso bi to nje go va na u vi deoig ra ma, iz ri~ito raz vi ja ovu ten den ci ju (ma no vi ch, 2001), a u po je di nim slu~aje vi ma mo gu}nost in te r­ak tiv nos ti ni je te me lje na sa mo na za pi sa nim prog ra mom po nu|enim mo gu}nos ti ma ne go je do dat no ri je~ o ig ra ma s vi{e nat je ca te lja ko ji se is to dob no nad me}u u ig ri i ut je~u iz rav no na po te ze svog su par ni ka. Ali to su po seb ni ru kav ci i dis cip li ne ko ji se – na ne kim prog ram skim za pis nim te me lji ma us re do to~uju up ra vo na raz vi ja nje in te rak tiv nos ti. mo gu se, dak le, dr`ati po seb nom dis cip li nom au dio vi zual no te me lje nog ’pok ret no­sli kov no g’ pod ru~ja. ve lik je, me|utim, dio tra di cij skog au dio vi zual nog pod ru~ja za pis no i nein te rak tiv no ori jen ti ran i to mu je glav no pod ru~je stva ra la~kog nas to ja nja. glav ni je prob lem za pis nih priop}enja up ra vo u to me ka ko da se osi gu ra ju uv je ti da ne poz na ti, raz li~iti i od lo`eni gle da te lji su vis lo ra zu mi ju i do`iv lja va ju fi lm (vi deod je lo). up ra vo se na mo gu}no st prag ma ti~kog pris tu pa tak vom ti pu dje la us re do to~uje ova ras pra va.

129

H. Tu r k ov i } , Je li mogu}a filmska pragmatika? (125–145)

»Umjetnost rije~i« LI (2007) • 1–2 • Zagreb • sije~anj – lipanj

ure de, jer tek }emo ta mo na}i pri mar ne i ko la te ral ne sus ta ve ko mu ni ka ci je u nji ho vu pu nom ob li ku. (Cla rk, 2004: 381; in ser ti u zag ra da ma H.T.)

ovo je do du{e ti pi~na reak ci ja prag ma ti~kog pris tu pa (lin gvis ti~koj i fi lo zof sko­a na li ti~koj) tra di ci ji da se prou~ava ju na das ve pi sa ni tek sto vi (dak le za pis na priop}enja), a da se za bo ra vi ~inje ni ca da su za pi sa na je zi~na priop}enja iz vor no nas ta la za pi som go vor nog priop}enja i da je iz vor ni ob lik ver bal ne ko mu ni ka ci je go vor ni je zik, a ne ’nje gov za pi s’.

Ali, ako za pis ni ob li ci fil ma – kao ni ro ma ni, ra dij ska pre da va nja ... – ne ma ju ne ke va`ne od red be ne cr te pro to tip skog slu~aja ko mu ni ka ci je, tj. raz go vo ra ’li cem u li ce’, pos tav lja se pi ta nje mo`e li se uop}e uze ti kao ’ko mu ni ka ci ja’. Ako ne ma ni kak ve od re|ene ’in te rak tiv ne raz mje ne’ me|u ko mu ni ka to ri ma, ka ko da se uop}e go vo ri o ’ko mu ni ka ci ji’?

na da lje, ne bi li se sva ki fi lm, ve} ti me {to je pre te`ito ’i ko ni~ki’, sli ko van, te se te me lji na op}im per cep tiv no­kog ni tiv nim ’me ha niz mi ma’ i is kus tvi ma (u sp. npr. An der son, 1996; Car ro ll, 1996; Cur rie, 1995; Tur ko vi}, 2000), mogao smat ra ti iz ra zi to ne ko mu ni ka cij skim fe no me nom, bi lo ~is to kog ni tiv­nim (kad je gle da telj u pi ta nju), od nos no ~is to ek spre siv nim fe no me nom (kad je stva ra telj u pi ta nju), na onaj na~in na ko ji Chom ski tvr di da ni je zik ni je bit no ko mu ni ka cij ski fe no men (u sp. Chom ski, 1990). Zap ra vo, mog li bis mo ~ak i ka te go ri~ki ustvr di ti da ne ma bit ne struk tu ral ne zna~aj ke fil ma ko ja se ne bi mogla iz rav no iz vesti iz ne kih te melj nih kog ni tiv nih ope ra ci ja, neo vis­no o nji ho voj ko mu ni ka cij skoj upo ra bi (u sp. Tur ko vi}, 2000: 36–38).

na te me lju tak vih raz mat ra nja ~es to se smat ra da su fil mo vi, po put dru­gih um jet ni~kih dje la, u os no vi osob ni (sub jek tiv ni) do`iv lja ji i ~ino vi, a ne in ter per so nal ni, te da je nji ho va ’mul ti per so nal na’ is kus tve na vri jed nos ti is tov r sna kao i ’mul ti per so nal na’ is kus tve na vri jed no st bi lo ko jega prirod­nog do ga|aja, re ci mo – za las ka sun ca. i to za to {to se sva ta is kus tva s jed ne stra ne te me lje na os nov nim kog ni tiv nim me ha niz mi ma ko ji su iden ti~ni, ili ba rem na~el no is ti u ve}ine (nor mal nih) lju di, a s dru ge stra ne tek slu~aj­no (kon tingen cij ski) ovi se o da noj dru{tve noj pri li ci, da nom ras po lo`enju ~ov je ka i sl.

ka ko da se po bi je taj skup ni je ka nja da je fi lm ’ko mu ni ka cij ska po ja va’, pa da se, dos ljed no, ne mo`e pro mat ra ti s prag ma ti~ko­ko mu ni ka cij skog sta ja li{ta? kre nut }u, ov dje, neiz rav nim putem po bi ja nja.

nai me, ako us pi je mo de mon stri ra ti da se na~ela (na~el ne pos tav ke) {to su u te me lju prag ma ti~kih is tra`iva nja dois ta da du pri mi je ni ti na fi lm, de mon stri rat }emo i mo gu}no st fil mske prag ma ti ke, tj. tret ma na fil ma kao ko mu ni ka cij ske po ja ve. na prim jer, ako us pi je mo pokazati da se pra vi la

130

H. Tu r k ov i } , Je li mogu}a filmska pragmatika? (125–145)

»Umjetnost rije~i« LI (2007) • 1–2 • Zagreb • sije~anj – lipanj

pris toj nos ti {to vla da ju ne kom ko mu ni ka cij skom raz mje nom u raz go vo ru da du struk tu ral no o~ita ti i u na{em pri ma nju fil mskog iz la ga nja, od nos no ako mo`emo do ka za ti da su ne ka koo pe ra tiv na na~ela ko ja je ut vr dio gri ce dois ta pri sut na u grad nji i re cep ci ji fil mskih iz la ga nja, ti me }emo ujed no de­mon stri ra ti da je fi lm jed na ko ko mu ni ka tiv na po ja va kao bi lo ko ji raz go vor. Ako uz to mo`emo po ve za ti i na{u ana li zu me ta dis kur snih sig na la kao svo­jev r snih prag ma ti~kih re gu la to ra dis kur sa (u sp. Tur ko vi}, 1993; Tur ko vi}, 2000; Tur ko vi}, 2006), de mon stri rat }emo uv jer lji vo st pos tu li ra nja mo gu}e ob ja{nja va la~ke plod nos ti prag ma ti~kog pris tu pa fil mu.

prAg mA Ti^ki uv Je Ti nA fil mu: uv Je Ti pris ToJ nos Ti

ima li u fil mu i{ta {to bi se mog lo ra~una ti da sli je di na~ela pris toj nos ti?5 pos to je li u fil mu kak vi ’ma te ri ja li zi ra ni’ ~ino vi pris toj nos ti i ne ka o~eki va nja ko ja se te me lje na pret pos tav ci in te rak cij ske pris toj nos ti?

prim je ri ce, u fil mu Oz log la{ena (No to rious, 1946) Al fre da Hit chcoc ka, od mah na kon uvod ne sek ven ce na su du i pri je laz ne uli~ne sce ne, pre do~ava se pri zor ku}ne za ba ve ko ju je u svom do mu pri re di la Ali cia Hu ber man (in­grid Ber gman). u uvod noj sek ven ci pra ti li smo ka ko je nje zin otac osu|en na zat vor kao na cis ti~ki {pi jun, nju su taj ni po li caj ci pra ti li do ku}e i nas ta vi li nad zi ra ti ku}u. u sce ni za ba ve Ali cia se po na{a kao da nam je ra va na pi ti i se be i os ta le gos te, to~i im vi no, a se be iro ni~no na zi va ’o bi lje`enom `eno m’.

Ci je li pri zor za ba ve pre do~ava se u jed nom kad ru, iz kon ti nui ra na, ali pok ret na mot ri{ta (pa no ra ma uz ma lu vo`nju sli je va nades no u sklo pu is­tog kad ra). s tak ve se to~ke pro mat ra nja ti je kom tra ja nja sce ne vi de sva li ca su dio ni ka za ba ve, osim li ca jed nog su dio ni ka ko ji sje di naj bli`e mot ri{tu (u bli zu pla nu), ali vi di ga se s po tilj ka (Ca ry gra nt). Ali cia Hu ber man kre}e se me|u gos ti ma i to~i vi no, a kad pos lu`i ne poz na tog gos ta, ob ra}a mu se: »Je sam li vas ve} neg dje vid je la?« Ta da sjed ne zag le da na u nje ga i nas tav lja: »ni je va`no. vo lim raz bi ja~e za ba va.« na to da ma ko ja ple{e iza Ali ci je, a

5 pris toj no st bis mo mog li od re di ti kao »sus tav me|usob nih od no sa {to je ob li ko van ka ko bi olak{avao in te rak ci ju ti me {to mi ni ma li zi ra mo gu}nos ti za su kob i sup rot stav lja nje {to je im pli ci tan u svim ljud skim raz mje na ma« (ro bin la ko ff, pre ma na vo du u Yu le, 1996: 106).

131

H. Tu r k ov i } , Je li mogu}a filmska pragmatika? (125–145)

»Umjetnost rije~i« LI (2007) • 1–2 • Zagreb • sije~anj – lipanj

pro mat ra ovu raz mje nu, pro ko men ti ra: »ni je to raz bi ja~ za ba va.« raz go vor pre ki ne tre}a `ena ko ju za ni ma ne{to dru go.

u di je lu sce ne (a i na da lje) Hit chco ck upot reb lja va de vi jan tnu pre zen­ta cij sku stra te gi ju.6 nai me, na kon {to se Ali cia ob ra ti ne poz na tu ~ov je ku i nas ta vi ra doz na lo gle da ti u nje ga, mi (pub li ka) o~eku je mo da vi di mo tog ~ov je ka s li ca, da ga upoz na mo i da ga vi di mo s onom pogod no{}u s ko jom ga vi di Ali cia i dru gi su dio ni ci za ba ve. nai me, kad se Ali cia ob ra ti tom ~ov­je ku, on pos ta je va`an su dio nik pri zo ra. on je, pri tom, opa`ala~ki ras po lo`iv s li ca svim li ko vi ma na za ba vi, pa i mi, gle da te lji fil ma, pro mat ra~i pri zo ra sa stra ne, u tom tre nut ku os je ti mo pot re bu da ga vi di mo ona ko ka ko ga vi de os ta li su dio ni ci. ka ko to ni je u~inje no, ka ko nam to ni je omo gu}eno, la ko mo`emo to os je ti ti kao svo jev r snu nep ris toj no st ’fil ma’ pre ma na ma gle da te lji ma. os je ti mo ka ko bi bi lo pris toj no od fil ma{a (pod ra zu mi je va nih iz vor nih nu di te lja pog le da na pri zor) da ga u~ini opa`ala~ki ras po lo`ivim i na­ma, od nos no da se taj lik ’pred sta vi’ svojim iden ti fi ka cij ski na jin di ka tiv ni jim li cem u tre nut ku kad mu li ko vi ob ra}aju nag la{eni ju po zor no st, a ne da se i na da lje po ka zu je s iden ti fi ka cij ski naj nein di ka tiv ni je stra ne – s po tilj ka.

Zap ra vo, taj os je}aj od stu pa nja od pris toj nos ti te me lji se na sna`nu kla­si~no fil mskom mon ta`nom obi~aju da se lik po ka zu je s li ca (ili pred njeg po­lup ro fi la) on da kad mu se ne ki dru gi va`an lik ob ra ti, a taj je obi~aj oso bi to oba ve zu ju}i ako se taj lik tek uvodi u fi lm ili sce nu te ako se pri je ni je vidio s li ca. obi~aj da se raz mje na pog le da me|u li ko vi ma i smje na raz go vor nih ob ra}anja jed nog li ka dru gom kad ri ra ta ko da se na kon ob ra}anja pri ka`e lik ko jem se ob ra}a ~ak ima i us ta ljen na ziv za po to nji ka dar – ka dar reak ci je, a tak va dva kad ra uza jam nog ob ra}anja li ko va na zi va ju se u hr vat skoj fil mskoj prak si – kom ple men tar ni kad ro vi, a u ame ri~koj – en gl. ac tio n-reac tion shot. Ta se prak sa, s jed ne stra ne, os la nja na `ivot nu prak su pro mat ra~a raz go­vor ne raz mje ne, pro mat ra~a ko ji `eli ima ti vi zual ni nad zor nad reak ci ja ma obo ji ce su go vor ni ka (u sp. ger rig, pren ti ce, 1996) pa naiz mjen ce se li pog led s jed nog na dru gog, ali i na pot re bu da se bi va`ne lju de vi di mo s li ca, oso bi to u tre nu ci ma kad nam je nji ho va psi ho lo{ka reak ci ja va`na.

na{a fil mskog le da la~ka o~eki va nja pri pra}enju li ko va i od no sa me|u nji ma pret pos tav no se os la nja ju na tu `ivot nu pot re bu ko ja je u te me lju mon ta`nog obi~aja, pa se ot kla nja nje tog obi~aja – a da za nj ne ma ne koga ne pos red no shvat lji vog raz lo ga – mo`e os je ti ti nap ros to kao fil ma{eva

6 Ana li zu poj ma de vi ja ci je, od nos no ’ot klo na’, vi di u Tur ko vi}, 1995.

132

H. Tu r k ov i } , Je li mogu}a filmska pragmatika? (125–145)

»Umjetnost rije~i« LI (2007) • 1–2 • Zagreb • sije~anj – lipanj

ne pris toj no st pre ma gle da telju, kao od bi ja nje da mu se pru`e tre nut no po­t reb ne in for ma ci je za pri god no sna la`enje u pri zor nim zbi va nji ma ko ja se fil mski nu de.

na go mi la va nje tak vih ’pre kr{aja’, ili nap ros to ne za do vo lja va nje narav nih o~eki va nja, mo`e po ne kad ~ak i to li ko raz bjes ni ti fil mskog gle da te lja da se dig ne i ode iz ki na ili od te le vi zij skog ek ra na. To se oso bi to zna de do go di ti kad se nep rip rem lje na gle da te lja suo~i s avan gar dnim fil mom ko ji smi{lje­no i raz nov r sno ’na pa da’ uko ri je nje na pra ti telj sko­pro mat ra~ka o~eki va nja gle da te lja, uho da na ’pra vi la pris toj nos ti’.7

os je}aj da se na tak vom mjes tu ne da je ne{to {to se obi~aj no o~eku je, da se dak le kr{i pre{ut ni obi~aj na ko ji se ru tin ski os la nja, ~ini o~ig led nim da u fil mu pos to je stra te gi je ko je se dois ta te me lje na in ter per so nal no, dru{tve no usug la{enim ob ras ci ma, ob ras ci ma ko ji se usug la{ava ju iz me|u fil ma{a i gle da telj stva, te da pro ved ba tih usug la{enih ob ra za ca po na{anja, obi~aja, ima pod ra zu mi je va nu ob ve zat no st, nor ma tiv no st, tj. da su pos ri je di spe ci fi~na ’pra vi la pris toj nos ti’. sve ovo poka zu je da fi lm dois ta fun kcio ni ra kao pro ved ba dru{tve na usug la{ava nja, na god be, da je ne ka ko dois ta prag­ma ti~ki re gu li ran.8

op]e nA^elo re le vAn Ci Je

me|utim, u opi sa nu slu~aju mo`e se ustvr di ti da se o Hit chcoc ko voj ne pri­s toj nos ti mo`e go vo ri ti tek uv jet no na tom mjes tu fil ma. nai me, ~ak ako to i os je ti mo kao iz ra zi tu nep ris toj no st fil ma pre ma na ma, gle da te lji ma, ne}emo ima ti pri li ke raz ra|iva ti taj os je}aj pov ri je|enos ti jer }e nam fi lm vr lo br zo skre nu ti pa`nju na dru go: vr lo br zo na kon opi sa na di ja lo ga, upa­di ca su dio ni ce sa stra ne na met ne dru gu te mu raz go vo ra i od vu~e pa`nju s ne poz nata ~ov je ka. ka ko su li ko vi u pri zo ru do bi li no vo sre di{te pa`nje, ta ko se i na ma gle da te lji ma skre}e pa`nja na to. vr lo smo krat ko bi li ’dep ri­

7 ^ini se da sva ka stil ska for ma ci ja us pos tav lja tak ve obi~aje, pa i sta no vi ta o~eki va nja ko ja po ne kad za do bi va ju i nor ma tiv nu vri jed no st. Avan gar da, al ter na ti va, ek spe ri men tal ni fi lm ili nap ros to re to ri~ke sti li za ci je ti pi~no te`e u sklo pu do mi nan tnih obi~aja us pos ta vi ti svo jev r stan re zer vat unu tar ko jeg je mo gu}e po na{ati se pro tiv no okol nim obi~aji ma, a da to ipak bu de do ne ke gra ni ce ’op ro{te no’, ili ba rem ’tr plje no’, jer je is ko ri{teno na ’druk~iji’ na~in, na dru goj (me ta)ko mu ni ka cij skoj ra zi ni.

8 Zap ra vo, taj obi~aj sli je di gri ceo vo na~elo koo pe ra tiv nos ti. vi{e o tom na~elu i nje go voj prim je ni na fi lm vi di u Tur ko vi}, 2006: 40–42.

133

H. Tu r k ov i } , Je li mogu}a filmska pragmatika? (125–145)

»Umjetnost rije~i« LI (2007) • 1–2 • Zagreb • sije~anj – lipanj

vi ra ni’ in for ma ci ja o jed nom od pri zor no nag la{enih li ko va, ali smo ub r zo do bi li zam jen sko ̀ ari{te po zor nos ti ko je nas sa da zao kup lja, pa se i ne ma mo vre me na vi{e ba vi ti ’ot pi sa ni m’ li kom.

Ali, po nov no, je li ba{ sve ta ko, je li taj lik dois ta pos ve ’ot pi sa n’ iz kru ga na{e pa`nje? nai me, se le}i na{u po zor no st na dru ge li ko ve i nji ho ve dru ge raz go vor ne te me, Hit chco ck nam ne dopu{ta da za bo ra vi mo ne poz na ta ~ov­je ka, da ga pos ve ’ot pi{emo’ iz kru ga pa`nje. ia ko po mi~e vi zu ru ka ko bis mo bo lje pra ti li daljnji raz go vor pri sut nih, po ti ljak ne poz nata ~ov je ka za dr`ava se u kad ru (u vid nom po lju) i to i na da lje u pr vom pla nu kad ra, sad po ma lo sa stra ne, ali ite ka ko vid no pri sut no. Ti me {to tog ~ov je ka os tav lja ’u kad­ru’ i to slo`enom kom bi na ci jom pa no ra me i vo`nje (ko rek cij skog po ma ka smje ra pro mat ra nja i po lo`aja to~ke pro mat ra nja) kao da nas se upo zo ra va na nje go vu ’neot pi si vu’ va`no st, na priv re me no st pre se lje nja po zor nos ti s nje ga na dru ge li ko ve.

i dois ta, pred kraj te sce ne po nov no nam se po ti ljak ne poz na ta ~ov je ka do vo di u sre di{te kad ra uz nag la{eno prib li`ava nje (vo zi se nap ri jed u vr lo krup ni plan po tilj ka), ~ime se ’poan ti ra ju}e’ upo zo ra va na nje go vu po nov­nu sre di{nju va`nost, a ti me se ujed no blo ki ra vi dik na os ta tak pri zo ra i na os ta le su dio ni ke pri zo ra, naz na~uju}i da oni vi{e i ni su va`ni. i po nov no tak vo us re do to~iva nje na po ti ljak li ka o`iv lja va na{u, gle da la~ku, pot re bu – a ti me i pre{ut nu oba ve zu – da nam se ~ov jek po ka`e s li ca, da se ko na~no upoz na mo s nji me.

Ti me se ob nav lja do jam ka ko je do ta da{nje nep ri ka zi va nje tog ~ov je ka s li ca nam jer no Hit chcoc ko vo (pri ka zi va~ko) kr{enje op}eg obi~aja sus ret­lji vos ti, pris toj nos ti pre ma gle da te lju – tj. kla si~no­stil skog obi~aja pre ma ko je mu gle da te lju tre ba po nu di ti oba vi jes no naj po volj ni ju mo gu}u vi zu ru na va`ne pri zor ne di je lo ve i sas toj ke, ono li ko cje lo vi tu, dob ro pos tav lje nu i pra vov re me nu vi zu ru ka ko bis mo o~ito va`ne ~im be ni ke sce ne mog li raz­gle da ti na na~in prik la dan pri go di.9

no, po nov no, mo`e li se pot vr|eno Hit chcoc ko vo kr{enje va`ne kom­bi na ci je koo pe ra tiv nih mak si ma dr`ati tek ’nep ris toj no{}u’? Za{to nas taj Hit chcoc kov pre kr{aj ni po tez stvar no ne raz bje{nju je, ne go, nap ro tiv, in­tri gi ra?

9 To pra vi lo do pu{ta sa mo ne ke stan dar di zi ra ne iz nim ke. iz nim ka su stro gi sub jek tiv ni kad ro vi, u ko ji ma je pog led og ra ni~en tje les nim po lo`ajem i pok ret lji vo{}u li ka. Zap ra vo, up ra vo tje les no ve za na og ra ni~enja nad vi zu rom – {to je pov re me no ~ine ne ba{ naj po volj ni jom u od no su na da ni pri zor i pod ra zu mi je va na sre di{ta po zor nos ti – je su ti pi~nom in di ka ci jom ’sub jek tiv nos ti’ ne kog kad ra (u sp. pe ter li}, 1990; kra gi}, gi li}, 2003: 654).

134

H. Tu r k ov i } , Je li mogu}a filmska pragmatika? (125–145)

»Umjetnost rije~i« LI (2007) • 1–2 • Zagreb • sije~anj – lipanj

Je dan je raz log u to me {to se ~ini pre ra nim da bjes ni mo na fi lm. fi lm je tek po~eo, a taj priv re me ni pre kr{aj pra vi la pris toj nos ti u od no su na jed­nu kom po nen tu pri zo ra, uz o~uva nje glo bal ne pris toj nos ti10 u pri ka zi va nju ukup nos ti pri zo ra, ne mo ra zna~iti ni{ta dru go ne go da }emo taj priv re me no za go ne tan lik upoz na ti ne{to kas ni je.

Ako se, nai me, suo~imo s o~ig led no nam jer nim ogre{enjem o ne ku od ko mu ni ka cij skih mak si ma (gri ce to na zi va flou ti ng; usp. le vin son, 1983: 109), mo`emo pret pos ta vi ti – na te me lju op}eg na~ela relevan tnos ti – da je to ura|eno s ne kom du go ro~ni jom, nad lo kal nom, koo pe ra tiv nom svr hom na umu. Ako ta svr ha i ni je od mah o~ig led na, mo`emo se uz da ti da }e nam je ko mu ni ka tor za si gur no naz na~iti nak nad no, pos li je u iz la ga nju. op}e na~elo re le van ci je (ili op}e na~elo koo pe ra ci je) po~iva na vr lo jed nos tav noj ’lo gi ci’. Ako fil mski snab dje va~i nu de svo ju iz ra|evi nu (fi lm) jav no, oni o~ito o~eku­ju sta no vi tu mje ru su rad nje od mo gu}e pub li ke. Zauz vrat, pub li ka ti me {to prih va}a jav no po nu|enu iz ra|evi nu pod ra zu mi je va da je ta iz ra|evi na bi la prip rem lje na s koo pe ra tiv nom nam je rom, o~eku ju da }e ono {to iz ra|evi na nu di op rav da ti nji hov ulo`en na por ra zu mi je va nja.

ka ko ono {to ~ini is pla ti vim gle da nje fil ma je st ono {to do`iv ljaj no iz nje­ga iz vla~imo, tj. fi lm nam nu di epis te mi~ke sa dr`aje (u sp. Tur ko vi}, 2000), to gle da telj o~eku je tak vu epis te mi~ku raz ra du fil mskog iz la ga nja, tak ve iz la ga~ke stra te gi je, ko je }e bi ti ’sus ret lji ve’ pre ma nje go vim epis te mi~kim in te re si ma, na vi ka ma i ti pi~nim spo sob nos ti ma.11 mo`emo o~eki va ti od fil ma da }e na ma (gle da te lji ma) olak{ati pra}enje pri zo ra i po mo}i u to me, tj. da }e nam omo gu}iti da iz gle da nja iz vu~emo {to je mo gu}e vi{e sa {to je mo gu}e ma nje men tal nog na po ra.12

iz ovih raz lo ga koo pe ra tiv no­re le van cij sko na~elo ni je sa mo na~elo za lo kal nu stra te gi ju. ono ru ko vo di cije lom ’po nu do m’ fil ma i ~es to tre bamo od gle da ti ci je li fi lm da bis mo do bi li pot vr du po{tuje li na~elo re le van tnos ti ili ne. sa mo mjes to i ne pos red na oko li na ’o gre{enja’ o ne ku od mak si ma ne mo ra nam od mah da ti tak vu pot vr du.

10 pre kr{aj se ~ini sa mo u od no su na nez nan ca. os ta le su dio ni ke pri zo ra vi di mo, i to dos tat no pris tu pa~no da pra ti mo nji ho va li ca i va`ne ne ver bal ne kom po nen te nji ho va po na{anja u da nom tre nut ku.

11 o~eki va nje da }e ko mu ni ka ci ja, fil msko priop}enje, ima ti dos tat no ve li ke kog ni tiv ne, do`iv ljaj ne efek te je st pr vi dio sper be r­Wil so no va na~ela re le van ci je (sper ber, Wil lson, 1995; sper ber, 1994).

12 To je dru gi dio sper be ro va na~ela re le van ci je; usp. sper ber, 1994: 189.

135

H. Tu r k ov i } , Je li mogu}a filmska pragmatika? (125–145)

»Umjetnost rije~i« LI (2007) • 1–2 • Zagreb • sije~anj – lipanj

Zbog pre do~ava la~kih og ra ni~enja fil ma – tj. og ra ni~enja vid nog po lja (iz rez sli ke) i sek ven ci jal nos ti po ka zi va nja (in for ma ci je pri bi re mo pos tup no, u prob ra nom sli je du) – mi, pub li ka, unap ri jed zna mo da ne}emo od mah do bi ti sve ele men te pot reb ne za pu no ra zu mi je va nje pri zo ra i za ra zu mi je va nje ka kav se to pra ti la~ki in te res za pri zo re i sas tav ni ce pri zo ra o~eku je od nas, ne go da }e nam se stva ri ot kri va ti pos tup no ti je kom fil mskog iz la ga nja. Ako u da nom tre nut ku i ne ma mo sve pot reb ne oba vi jes ti, ako, u na{em slu~aju, ne ma mo mo gu}no st da va`an lik vi di mo s li ca i po ime nu od mah po nje go vu uvo|enju, mo`emo se uz da ti – na te me lju op}eg na~ela re le van tnos ti i koo pe ra tiv nos ti: (a) da }e nam ipak ub r zo ili dos tat no bli zu bi ti ipak po ka za no li ce toga iz dvo je­nog li ka te (b) da o~ito nam jer no od la ga nje da se s li kom upoz na mo s nje go va li ca vje ro jat no ima ne ku po seb nu, do dat nu – tzv. re to ri~ku – vri jed no st (za sli~nu ana li zu vi di u kem pson, 1977: 70; le vin son, 1983: 109).

na rav no, Hit chcoc ko vo ’og re{enje’ dois ta ima ’po seb nu vri jed nos t’. ia ko je sva ko tu ma~enje tak vih re to ri~ko po seb nih vri jed nos ti uv jet no, ot­vo re no (’po ni{ti vo’, ’o pozivo’ – eng. can ce lab le, de fea sib le; usp. gri ce, 1978: 115–116; kem pson, 1977: 71–72; le vin son, 1983: 114–115), naj si gur ni je tu ma~enje Hit chcoc ko ve stra te gi je ’skri va nja’ li ca va`noga pri zor nog li ka je st u to me {to ono raz ra|uje do jam o ’taj no vi tos ti’ li ka i da }e se raz lo zi za taj no vi to st nak nad no os vi jet li ti.

i dois ta, oba o~eki va nja za od lo`enim ob ja{nje njem stvar no se is pu nja ju u nas tav ku te scene. ve} po~et kom na do ve zu ju}e sce ne, na kon pre ta pa nja po nov no vi di mo nez nan ca s po tilj ka, ali vi zu ra ga (vo`njo m­pa no ra mom) zao bi|e i po ka`e ga, ko na~no, s li ca u raz go vo ru s Ali ci jom. A ti je kom da­ljeg pra}enja dvoje ju na ka saz na je mo da je on taj ni age nt ko ji vr bu je Ali ci ju. pra vi la pris toj nos ti ko ja oba ve zu ju da se pri dr`ava koo pe ra tiv nog na~ela, od nos no na~ela op}e re le van tnos ti priop}enja i po je di nih in ten cio nal nih pos tu pa ka u nje mu, ti me su naj zad i pro ve de na. ’De vi jan ta n’ pos tu pak do bio je svo je ’nak nad no op rav da nje’.

Zap ra vo, ci je lo ovo ot kla nja nje da se po ka`e li ce va`nog li ka je st spe ci­fi~na stil ska fi gu ra – me to ni mi ja. sla bo in di ka ti van vid li ka pos ta je zas tup­ni kom ne po ka za na, a in di ka tiv ni jeg vi da li ka. Ti me se, uz ipak dje lot vor no uka zi va nje na pri sut no st va`noga od re|enog li ka, uka zu je i na ko mu ni ka cij ski (na ra tiv no, dra ma tur{ki) op}eni ti je zna~enje tog li ka, op}eni ti je ne go {to bi u to me us pje lo iz rav no i tre nut no po ka zi va nje ra za bi ra~ki in di ka tiv ni je stra­ne li ka – nje go va li ca.13 To da po tez ko ji je ’nep ris to ja n’ u da nom tre nut ku

13 Za raz ra|enu ana li zu me to ni mi je, ali i op}eni to fun kcio nal ne ra zi ne ~ijim su sas tav nim di je lom stil ske fi gu re, usp. Tur ko vi}, 2006.

136

H. Tu r k ov i } , Je li mogu}a filmska pragmatika? (125–145)

»Umjetnost rije~i« LI (2007) • 1–2 • Zagreb • sije~anj – lipanj

do bi va pos li je op}eni ti je ’op rav da nje’, tj. is ka zu je ’op}eni ti ji stu panj pris toj­nos ti’ na dru goj ra zi ni – s pra vom pod sje}a na tra di cio nalnu pod je lu na dva ti pa ’je zi ka’ ili na dva stil ska sus ta va – je dan obi~ni, gra ma ti~ki re gu la ran, neo bi lje`en, i dru gi nje mu nad slo jen, obi lje`en, ’poet ski je zi k’.14

Dvi Je rA Zi ne ko mu ni kA Ci Je

prem da je u oba slu~aja ri je~ o prag ma ti~koj re gu la ci ji ko mu ni ka ci je, za da ci dva ju sus ta va do nek le se raz li ku ju. kod glav nih prou~ava te lja kon kret nih je zi~nih ko mu ni ka cij skih raz mje na, uz ut vr|iva nje pos to ja nja ’glav nog ti je la ko mu ni ka ci je’, sre di{njeg priop}enja, i pra vi la pris toj nos ti za njih, go to vo se nei zos tav no jav lja ide ja o va`noj pri sut nos ti po seb ne re gu la tiv ne ra zi ne ko mu ni ka ci je ko ju u~esta lo na zi va ju up ra vo ’me ta dis kur sno m’ (mcnei ll), ’me ta na ra tiv no m’ (mcnei ll), ’me ta ko mu ni ka cij sko m’ (Ba te son, Cla rk), a ko ja ima oso bi tu va`no st za ’pris toj nos t’ u ko mu ni ka ci ji.

Her be rt H. Cla rk – prou~ava telj kon kret nih ko mu ni ka cij skih raz mje na – pov la~i raz li ku iz me|u dvi ju ko mu ni ka cij skih ’sta za’, ’ko lo te~ina’ (e ng. trac ks):

[...] go vor se sas to ji od dvi je pa ra lel ne sta ze dje lo va nja. [...] sta za 1 pred stav­lja po ku{aje da se pro ve de slu`be ni po sao, a sta za 2 po ku{aje da se pos tig ne us pje{na ko mu ni ka ci ja. ne{to dru ga~ije: sta za 1 sa dr`ava te melj ne ko mu ni­ka cij ske pos tup ke, a sta za 2 me ta ko mu ni ka cij ske pos tup ke – pos tup ke ko ji su o te melj nim ko mu ni ka cij skim pos tup ci ma. (Cla rk, 1996: 241)

komu ni ka cij ske sig na le ko ji pri pa da ju ovoj dru goj sta zi Cla rk na zi va ’ko la te ral nim sig na li ma’.

Dok je u ana li zi go vor nog os tva ra ja po ne kad dos ta os jet lji vo raz lu~iva ti dvi je ’sta ze’, jer se one u mno go~emu prek la pa ju i sta pa ju, raz dva ja nje je da le ko o~iti je kad se u prou~ava nje raz go vor ne raz mje ne uk lju~i i ulo ga ’ge­s ta i gri ma sa’. ka ko upo zo ra va Her be rt H. Cla rk (1996: 248), ges te se la ko raz li ku je od go vo ra jer pri pa da ju dru goj ’iz ved be no j’ (tje les noj) ra zi ni, mo gu se obav lja ti is to dob no s go vo rom, mo gu bi ti krat ke (lo kal ne) i u po za di ni go vo ra. ia ko, po mcneil lu, ges te pri pa da ju sre di{njoj je zi~noj upo ra bi, tj. ne raz dvoj nim su di je lom ko mu ni ka cij ske di men zi je je zi ka (su­iz ra`aj ne su

14 us po re di op se`niju ana li zu ove tra di cio nal ne di ho to mi je, s na vo|enjem re le van tne li te ra tu re, u Tur ko vi}, 1995.

137

H. Tu r k ov i } , Je li mogu}a filmska pragmatika? (125–145)

»Umjetnost rije~i« LI (2007) • 1–2 • Zagreb • sije~anj – lipanj

– ’co-expres si ve’, mcnei ll, 2005: 22), ipak je nji ho va fun kci ja di je lom i me ta­je zi~na, od nos no u slu~aju na ra ci je – me ta na ra tiv na (mcnei ll, 1992: 183: »Ta ko, ges te po ka zu ju ne{to o sa mom pro ce su na ra ci je, {to bi se iz gu bi lo kad bi se pro mat ra o sa mo go vor ni pro vod nik kao no sa~ na ra ci je«). A u slu~aju bi lo ko jeg dis kur sa – me ta dis kur siv na (mcnail, 2005: 46).

i mcnei ll pov la~i raz li ke u ra zi na ma (le vel), a dvi je ra zi ne ko je se od no­se na na{u me to ni mi ju, od nos no na lu~enje dvi ju ra zi na pris toj nos ti, je su na ra tiv na i me ta na ra tiv na:

nArATivnA rAZinA. ona se sas to ji od re fe ren ci je pre ma zbi va nji ma u svi je tu sa me pri~e. od red be na ka rak te ris ti ka re~eni ca na toj ra zi ni je st u to me da ih slu{atelj uzi ma kao vjer ne si mu lak ru me svi je ta po ja va u nji ho vu zbilj skom sli je du. [...] fi lm i cr ta no fil mske na ra ci je15 nei zos tav no ima ju li ni­ju pri~e u ko joj se zbi va nja jav lja ju u ne kom sli je du, a ta je na ra tiv na ra zi na u jez gri prep ri~ava te lje ve bri ge pri prep ri~ava nju na ra tiv nog pred lo{ka. (mcnei ll, 1992: 185)

no tu na ra tiv nu ra zi nu oba vez no pra ti me ta na ra tiv na ra zi na:

meTAnArATivnA rAZinA. ne sa mo da prep ri~ava te lji iz no se zap let pri~e ne go oni ra de iz rav ne re fe ren ci je na struk tu ru pri~e dok je gra de. re~enice ko je pri~aju o pri~i is prep le te ne su s na ra tiv nom ra zi nom i tvo re me ta na ra tiv nu ra zi nu. [...] up ra vo iz tog raz lo ga klju~no je da se obi lje`e na­ra tiv ne i me ta na ra tiv ne re~eni ce; pr va je vr sta re~eni ca si mu lak rum po ret ka svi je ta, dru ga vr sta ni je. sva ka re fe ren ci ja na me ta na ra tiv ne do ga|aje u na ra ci ji zah tije va spo sob no st da se ma ni pu li ra pri~om kao je di ni com i da ju se op red­me ti, da se ko men ti ra pri~u kao do ga|aj po se bi. (mcneill, 1992: 186)

na me ta na ra tiv noj ra zi ni ges te »[...] pre no se in for ma ci ju o or ga ni za ci ji sa me na ra ci je, na ra ci je kao dis kur sa« (mcnei ll, 2005: 46).

Zap ra vo, oba teo re ti~ara ana li ti~ki – na raz nim stra na ma go vor ne ko mu­ni ka ci je – raz ra|uju spoz na ju ko ju je svo je dob no ar ti ku li rao gre go ry Ba te son (1973/1955), a po tom i er vin gof fman (1974): a to je da za sva ku us pos ta vu i odr`anje komu ni ka ci je ni je dos tat no sa mo iz no si ti ’sre di{nje sa dr`aje’ ne go je pot reb no us pos ta vi ti i re gu li ra ti sam komuni ka cij ski od nos.

15 film spo mi nje za to {to se u prou~ava nju ges ta ~es to ko ris te up ra vo krat ki fil mo vi (~es to cr ta ni fil mo vi) ko je po tom is pi ta ni ci tre ba ju prep ri~ati, a pri li kom prep ri~ava nja pro mat ra se ve za ges ta s ver bal nim prep ri~ava njem fil ma. pre ma mcneil lu, i tu na ra tiv nu ra zi nu pra te ges te ko je su klju~ne u toj na ra tiv noj ra zi ni, tj. one po ma`u pre no{enju sre di{njih zbi va nja.

138

H. Tu r k ov i } , Je li mogu}a filmska pragmatika? (125–145)

»Umjetnost rije~i« LI (2007) • 1–2 • Zagreb • sije~anj – lipanj

u rad nja ma ko je uk lju~uju za jed ni~ko sud je lo va nje mo`e se pro na}i stru ja zna ko va ko ja je is klju~ena iz sa dr`aja ak tiv nos ti, ali ko ja slu`i kao sred stvo nje zi ne re gu la ci je, po ve zi va nja, ar ti ku li ra nja i od re|iva nja nje zi nih raz li~itih sas tav ni ca i fa za. ov dje bi se mog lo go vo ri ti o us mje ra va~kim sig na li ma [»di­rec tio nal sig na ls«] i me ta fo ri~kom pro{ire nju, o us mje ra va~koj sta zi ko ja ih sa dr`ava. (gof fman, 1974: 210)

pos tu li ra nje dviju ra zi na, dva ju sus ta va, ob ja{nja va pak i pos to ja nje dva ju ’sus ta va pris toj nos ti’. Je dan sus tav – onaj na ko ji je gri ce pr ven stve no us re­do to~ivao svo ju po zor no st – vrijedi za ’glav no iz la ga nje’ (za pro po zi cij sku struk tu ru iz la ga nja), za ono {to se sre di{nje te`i priop}iti. spo me nu to na~elo da se pri zor pre do~ava na vi zur no naj po god ni ji na~in – onaj ko ji nam pru`a op ti mum in for ma ci ja potreb nih za ra zu mi je va nje da nog mjes ta u iz la ga nju – is pu nje nje je te os nov ne pris toj nos ti.

Ali pos to ji i po seb na ra zi na ’o~ig led nih ~ino va pris toj nos ti’ ko ji tre ba ju bi ti svo jev r snim vo di~ima, koor di na to ri ma sa mog te melj nog od no sa, te melj nog priop}enja. nji ma se te`i mi ni ma li zi ra ti uvi jek pri sut nu mo gu}no st nes po ra zu­ma, su ko ba ili sup rot stav lja nja, mo gu}nos ti pre ki da ko mu nikaci je (u sp. Yu le, 1996: 106). Ti po seb ni ~ino vi pris toj nos ti obi~no su lo kal ni i te`e se po ja vi ti na od re|enim, pri li~no o~eki va nim mjes ti ma (u sp. Aij mer, 1996). Te`e bi ti po put do dat nog os vjet lje nja, tj. bi ti kon tek stual no o~iti, la ki za uo~ava nje. Ta ko|er, te`e bi ti ru ti ni zi ra ni, for mu lai~ni (u sp. Aij mer, 1996: 9–18.

no Hit chcoc kov ot klon za si gur no ni je ru ti niran, for mu lai~an. me|utim, svi su dru gi uv je ti za for mu lai~nu i re gu la tor sku pris toj no st is pu nje ni: ri je~ je o lo kal no me po te zu (jav lja se sa mo u ovoj sce ni), on je – svo jom neo~eki­va no{}u – uo~ljiv, da je nag la sak tom vi du pre zen ta ci je pri zo ra i ima fun kci ju iz la ga~kog pu to ka za (sig na li zi ra va`no st neot kri ve no ga li ka). A, ka ko sam upo zo rio u dru gom ra du (Tur ko vi}, 2006), ri je~ je dois ta o ’pa ra lel no m’ – me ta na ra tiv nom, me ta dis kur snom – ’re to ri~ko m’ sus ta vu.

meTA Dis kur snA fun kCi JA ’fil mske in Ter pun kCi Je’

ia ko se na pr vi pog led ~ini da se u fil mu (kao i u knji`ev nom dje lu) ni ka ko ne mo`e pro na}i ne{to po put mcnei llo va pa ra lel nog, ko la te ral nog, a od vo je no uo~lji vog ’sus ta va ges ta’ {to vo de kroz glav no priop}enje, ni je ba{ ta ko.16

16 opi sa na me to ni mi ja, kao i ci je li re to ri~ko fi gu ra ti van sus tav, to mo`e bi ti, ali ne uvi jek pos ve jas no raz lu~ivo.

139

H. Tu r k ov i } , Je li mogu}a filmska pragmatika? (125–145)

»Umjetnost rije~i« LI (2007) • 1–2 • Zagreb • sije~anj – lipanj

pos to ji o~ig led na ra zi na ko ju se ti pi~no – vje ro jat no zbog nje zi ne na pad­ne o~ig led nos ti – pre vi|a kao iz ra zi to ’prag ma ti~ko’ po lje za pis nih ko mu ni ka­ta. ri je~ je, u je zi~nom slu~aju, o ’pra vo pis nom sus ta vu’, a u fil mskom slu~aju o ono me {to su fil mski ’gra ma ti~ari’ na zi va li ’fil mskom in ter pun kci jo m’ (mar tin, 1966: 59–61: me tz, 1978/1971). ko ji je, nai me, te melj ni prob lem za pis nog je zi~nog priop}enja u od no su na si tui ra ni go vor.

Je dan je up ra vo u ono me na {to upo zo ra va Cla rk: u izos ta ja nju ’ko la te ral­ne’ pop rat ne ne ver bal ne ra zi ne pa ra lin gvis ti~kih sup ra seg men tal nih in di ka­tora (in to na ci je, prim je ri ce), mi mi ke (pog le da i ’iz ra za’ li ca), ges ta (pop rat nih pok re ta ru ku), pos tu re (dr`anja i po ma ka ti je la), raz mje{ta ja (ori jen ta ci je i uda lje nos ti u ko mu ni ka cij skom pros to ru) {to me ta ko mu ni ka cij ski re gu li ra ju sam sre di{nji ti jek ko mu ni ka ci je i uv je tu ju nje zi nu vi{efun kcio nal nu in ter pre­ta ci ju. pra vo pis na pra vi la up ra vo nas to je stan dar di zi ra ti jed nu – bit no ’ne ver­bal nu’, ug lav nom ’gra fi~ku’ – ra zi nu ko jom da se ’ko la te ral no’ re gu li ra sa mo sre di{nje ver bal no iz la ga nje. prim je ri ce, in ter pun kcij ski, re~eni~ni zna ko vi (to~ka, za rez, dvo to~ka, to~kaza rez, crtica, na vod ni ci ...) smi{lje ni su up ra vo da ima ju me ta dis kur znu fun kci ju: da upo zo ra va ju na gra ni ce re~eni ce, na pri je laz iz jed ne re~eni ce na dru gu, na unu tar nju zna~enj sku struk tu ri ra no st re~eni ce. To me slu`e i ve li ka slo va (obi lje`ava ju po~etak re~eni ce, is ti~u ri je~i kao ri je~i po seb na sta tu sa – ime na, nag la{ava ju ne ke ri je~i u kon tek stu ma lih slo va ...). raz ma ci ne sa mo da od va ja ju ri je~ od ri je~i, re~eni cu od re~eni ce ne go raz ma ci me|u od lom ci ma, uv la ke i iz vla ke obi lje`ava ju no ve od lom ke – ve}e smis le ne cje li ne – u je zi~nom iz la ga nju. pos to ji cije la za li ha dru gih gra fi~kih obi lje`ava nja (ko ri{te nje raz li~ite ve li~ine slov nih zna ko va/fonta, uko{ava nja i za deb lja nja slo va, pod cr ta va nja, bo je nje ri je~i, uok vi ra va nje od lo ma ka ili tek sto va, gra fi~kog ’pri je lo ma’ tek sta i dr.; usp. Tur ko vi}, 1998) ko ji ma se gra fi~kim sred stvi ma uv je tu je na{a in ter pre ta ci ja ver bal nog priop}enja u tis ka nom ob li ku, a ko ji ima ju klju~no is tov r snu fun kci ju po put na ve de nog ne ver bal nog vi da us me ne raz mje ne li cem u li ce.

ka ko sna la`enje u fil mskom iz la ga nju ima is te pot re be, kao i je zi~no iz la ga nje, za ori jen ta ci jom u pog le du struk tur ne seg men ta ci je ti je ka iz la ga­nja, mo`e se pret pos ta vi ti da }e se i u fil mskom iz la ga nju pro na}i sig na li {to od go va ra ju ovim ’pra vo pis ni m’, ’in ter pun kcij ski m’ sig na li ma. i dois ta, oni su ve} na sa mom po~etku fil ma pro na|eni, a po tom u kla si~nom fil mu stan dar di zi rani.

ri je~ je, po naj pri je, o op ti~kim in ter ven ci ja ma u prizor no pre do~ava nje – o za ta mnjenji ma­o tam nje nji ma; pre ta pa nji ma; zav je sa ma ... Te op ti~ke in ter ven ci je u pro mat ra nje pri zo ra na met lji vo su o~ig led ne jer ti pi~no na­ru{ava ju us redo to~eno st na pri zor ti me {to nam ra za ra ju vid lji vo st pri zo ra i

140

H. Tu r k ov i } , Je li mogu}a filmska pragmatika? (125–145)

»Umjetnost rije~i« LI (2007) • 1–2 • Zagreb • sije~anj – lipanj

pri si lja va ju nas da ob ra ti mo pa`nju na tvar no­sli kov ne (op ti~ke) uv je te pro­mat ra nja pri zo ra. prim je ri ce, za tam nje nji ma se zam ra~uju pri zo ri, nes ta ju iz vi da, dok se otam nje njem iz mra ka po ma lja pri zor. Ti me se pa`nja od vla~i od us re do to~enja na pri zor i na ne ko vri je me pos ta je mo svjes ni ar te fak tual­ne pri ro de i sli ke i pro mat ra nja pri zo ra, ali i ~inje ni ce da nas ’net ko’ (proiz­vo|a~i fil ma – po{ilja te lji) upu}uje na to da preus tro ji mo pa`nju i tu ma~enje iz la ga~kog ’ko ra ka’. opet, pri pre ta pa nju jed na sli ka pri zo ra us tu pa mjes to dru goj, s ti me da se ne ko vri je me ob je uza jam no pro zi ru, tj. za jed no se vi de na is tom mjes tu. kod zav je sa jed na sli ka ’is tis ku je’ dru gu iz iz re za kad ra, s ti me da se gra ni ca iz me|u sli ka se li po ek ra nu ...

ia ko, na rav no, tvor ci fil ma mo gu tim in ter ven ci ja ma prib je}i bi lo kamo, jer ih io na ko kon tro li ra no iz ra|uju i kon tro li ra no smje{ta ju, ti pi~no ih os tva ru ju na me|us cen skim i me|usek ven ci jal nim pri je la zi ma ili iz me|u onih kad ro va ili ni zo va kad ro va gdje tre ba nag la si ti da pri zor ne ve ze ni su pri mar ne (u tzv. ’mon ta`nim sek ven ca ma’). prim je ri ce, u Oz log la{enoj, na kon em ble mat skog kad ra sel znic ko va fil mskog po du ze}a, krat kim za tam nje njem i otam nje njem pre la zi se na nas lov ni cu fil ma – dio u ko jem se ni`u ime na lju di ko ji su ra di li taj fi lm. Ti me se nag la{ava raz dvo je no st dva ju iz la ga~kih – ’ok vir ni h’ – cje li na fil ma: ’lo go’ po du ze}a od nas lov ni ce fil ma. pri je laz s nas lov ni ce na pr vi ka dar pr vog pri zo ra fil ma (krup ni plan re por ter ske ka­me re u pred vor ju sud ni ce) os tva ren je pre ta pa njem (’pro vid no m’ smje nom jed ne sli ke dru gom). pri je laz sa sud ni ce (dva po li cij ska in spek to ra u blizom pla nu) na uli cu, da nju, pred ma lom obi telj skom ku}om iz ve den je opet po­la ga nim pre ta pa njem; prom je na vre me na pro mat ra nja te ku}e s is te vi zu re naz na~ena je za tam nje nje m­o tam nje njem na no}ni pri zor te ku}e s os vi jet­lje nim pro zo ri ma, a pri je laz iz tog ek ste ri jer nog pro mat ra~kog po lo`aja na in te ri jer ni pro mat ra~ki po lo`aj – unu tar ku}e – dan je opet za tam nje nje m­­o tam nje njem. itd. go to vo je sva ka zna~aj na prom je na iz la ga~ke te mat ske cje li ne u ti je ku ukup na fil mskog iz la ga nja – prijelaz sa sce ne na sce nu, sa sek ven ce na sek ven cu – da na nag la{enim op ti~kim tran sfor ma ci ja ma jed ne sli ke pri zo ra u dru gu.

is tov r sna fun kcio nal no st op ti~kih spo na u ig ra nom fil mu i re~eni~nih zna ko va u knji`ev nom dje lu bi la je ot pr va to li ko o~ig led na – uza svu ve li­ku raz li ku i u iz ved bi i u kon ven cio na li zi ra nos ti – da su fil mski tu ma~i bez prob le ma upo ra bu op ti~kih spo na u fil mu prog la si li ’in ter pun kcij sko m’ (u sp. mar tin, 1966: 59–61; me tz, 1978/1971).

no bit je i jed nih i dru gih da zap ra vo za do vo lja va ju pos tu lat me to do­lo{ke pris toj nos ti. kao {to je, kad pris tupimo ne kom ~ov je ku da ga zat ra`imo po mo} u sna la`enju gra dom, pris toj no da ga pr vo poz dra vimo, da raz nim

141

H. Tu r k ov i } , Je li mogu}a filmska pragmatika? (125–145)

»Umjetnost rije~i« LI (2007) • 1–2 • Zagreb • sije~anj – lipanj

ne ver bal nim sig na li ma da mo na zna nje da mu pris tu pamo nak lo no, pa da tek on da pos ta vimo pi ta nje, ta ko je i u, re ci mo, ini ci ra nju fil ma pot reb no gle da te lju da ti na zna nje da fi lm po~inje i omo gu}iti mu da jas no raz lu~i ri tual ni ’pris tu p’ ko mu ni ka tu od ’sa dr`aj no g’ di je la fil ma (slo`en uvod u film), a po tom mu omo gu}iti da {to lak{e per ci pi ra se man ti~ki au tom nom ne cje li ne, od nos no pri je laz s jed ne na dru gu. nep ri zor ne in ter ven ci je – po put ovih op ti~kih – tak vu sig nal nu fun kci ju obav lja ju vrlo us pje{no, kon sti tui­ra ju}i up ra vo jed nu clar kov sku ’ko la te ral nu’ sta zu, kak vu poz na je mo i iz ne pos red nih ko mu ni ka cij skih raz mje na.

ZAk lJu^Ak

fi lm – kao i ve}ina za pis nih priop}enja (onih raz ra|enih i du go ro~no po­h ra nje nih u ne kom traj ni jem me di ju za pi sa) – dois ta se va`no raz li ku je od ne pos red nih, in te rak tiv nih raz go vor nih raz mje na ko je su pro to tip skim pred lo{kom prag ma ti~kih raz mat ra nja. klju~na je raz li ka u to me {to ne pos­red na ko mu ni ka cij ska raz mje na, ona ’li cem u li ce’, je st si tui ra na, ve za na uz ne pos re dan kon tek st ’u po ra be’, uz pri li ka ma iz lo`en pro ces svo je iz ved be. na sup rot to me, za pis na priop}enja, po put fil ma, up ra vo ra~una ju na sta no­vi tu ’tra ns­si tui ra nos t’ – tj. na ~inje ni cu da bi mo ra la vrijediti i iz van uv je ta svo je ne pos red ne proiz vod ne si tua ci je, od nos no u ve li kom (vre men ski i pros tor no) bro ju po je di na~nih ’re cep cij skih si tua ci ja’.

ova kav za da tak za pis nih priop}enja tje ra ih na oso bi ta rje{enja ne kih klju~nih prag ma ti~kih na~ela, od ko jih se u ovom tek stu po seb no ana li zi ra na~elo pris toj nos ti, od nos no re le van ci je. ka ko se i u ko mu ni ka ci ji li cem u li ce mo ra ju is to dob no rje{ava ti dvi je ra zi ne, to se i u sklo pu za pis nog priop}enja mo ra ju us pos ta vi ti ob je ra zi ne. Jed na je ra zi na ona ’glav nog iz la ga nja’, vi da priop}enja {to fi gu ri ra kao ’glav ni sa dr`aj da ne ko mu ni ka ci je’. Dru ga je ra­zi na – ra zi na po te za usug la{ava nja iz me|u ko mu ni ka to ra pri us pos tav lja nju i pro vo|enju ’glav nog iz la ga nja’. na toj dru goj ra zi ni for mi ra ju se raz li~ite ’re gu la cij ske’ stra te gi je, raz li~iti ti po vi sig na la ko ji vo de kroz pro ces usu­gla{ava nja, od nos no ra zu mi je va nja priop}enja.

u kla si~nom na ra tiv nom fil mu, obje ma ra zi na ma rav na ju na~ela pris­toj nos ti, od nos no ko mu ni ka cij ske sus ret lji vos ti pre ma gle da te lju. Ali sva ka ra zi na ~ini to na raz li~it na~in. os nov na pris toj no st ’glav noiz la ga~ke’ ra zi ne sas to ji se u osi gu ra va nju oba vi jes no naj po volj ni jeg pris tu pa pre do~ava nim pri zo ri ma. raz log za taj tip pris toj no sti le`i u ~inje ni ci da je gle da telj u

142

H. Tu r k ov i } , Je li mogu}a filmska pragmatika? (125–145)

»Umjetnost rije~i« LI (2007) • 1–2 • Zagreb • sije~anj – lipanj

slu~aju fil ma imo bi lan, suo~en sa za danom vi zu rom pri zo ra, te da ne mo`e vlas ti tim kre ta njem pri ba vi ti bo lji pro mat ra~ki uvid u pri zor od onog koji mu pru`a fi lm. on s – ko mu nik cij skim pra vom – o~eku je da mu fil msko iz la ga nje pru`i po go dan pris tup pri zo ri ma. To o~eki va nje je – u kla si~nom na ra tiv nom fil mu – pos ta lo nor mom, ko ja oba ve zu je proiz vo|a~e u struk­tu ri ra nju fil ma.

no ka ko je ti pi~no us troj stvo na ra tiv nog fil ma slo`eno, ni je do volj no osi gu ra ti sa mo prik lad nu pro mat ra~ku po god no st u da no me tre nut ku ne go je pot reb no po mo}i gle da te lju da se sna|e u slo`enoj struk tu ri ra nos ti na­ra tiv nog fil ma. u ne pos red noj je zi~noj raz mje ni tu fun kci ju obav lja ju tzv. ’ko la te ral ni’ ili ’me ta ko mu ni ka cij ski’ sig na li ko ji pra te glav nu raz mje nu. ri je~ je o pog le du, iz ra zi ma li ca, ges ta ma, pos tu ra ma itd., dak le o ra zi ni ko ja je od vo ji va od ver bal ne, dru ga~ije je pri ro de od ver bal ne, ali po ma`e u bo ljem pra}enju i raz bis tra va nju os nov ne ver bal ne ra zi ne.

Ali to {to u za pis nom priop}enju – bi lo onom je zi~nom, bi lo fil mskom – izos ta je mo gu}no st tak ve ’me ta ko mu ni ka cij ske prat nje’ te melj nog iz la ga­nja, ne zna~i da tak ve prat nje ne ma. Dvi je su ’do dat ne ra zi ne’ re gu la ci je sa mog ko mu ni ka cij skog pro ce sa ob ra|ene u ovom ra du. Jed na je ’stil sko fi gu ra tiv na’ – lo kal nim ot kla nja njem od o~eki va nja na pri zor no­pre do~ava­la~koj ra zi ni (’pri mar ne pris toj nos ti’) na vo di se na glo bal ni je tu ma~enje da no ga mjes ta, tu ma~enje nje go ve ’u lo ge’ u glo bal ni jem to ku iz la ga nja (nje­go ve ulo ge na ’mak ros truk tur no j’ ra zi ni). Dru ga se sas to ji u pro na la`enju spe ci fi~nih ’in ter pun kcij ski h’ rje{enja – nag la{eni jih op ti~ko­zvu kov nih iz van pri zor nih in ter ven ci ja ko ji ma se iz rav no po ma`e gle da te lju da uo~ava oso bi tu struk tu ri ra no st ko mu ni ka cij skog ti je ka, ti je ka os nov nog iz la ga nja pri zo ra. Za ovu razinu vrijedi ’se kun dar na pris toj nos t’ – tj. oba ve za da se tak vim ’i zu ze ci ma’ iz te melj nog pri zor nog ti je ka dois ta po mog ne gle da te lju u pra}enju fil ma.

ia ko ime no va nje dvi ju pris toj nos ti i dviju ra zi na kao ’pri mar ne’ i ’se­kun dar ne’ su ge ri ra da je pr va kon sti tu tiv ni ja od dru ge, ~ini se da je stvar ob ratna. Ako ko mu ni ka ci ju prag ma ti~ki shva ti mo kao, pr ven stve no, dru{tve­no, me|uljud sko, usug la{ava nje, tada se up ra vo ’me ta ko mu ni ka cij ski’ po te zi ~ine pri mar ni ji ma od ko mu ni ka cij skih, jer oni pret ho de, vo de i iz vo de iz ko mu ni ka cij ske si tua ci je, te melj no je me to do lo{ki omo gu}uju}i i uv je tu ju}i (u sp. Tur ko vi}, 1993). uto li ko oni te`e bi ti pri mar ni jeg psi ho lo{kog us troj­stva (iz nim ke i de vi ja ci je, od nos no ’stra ne’ in ter ven ci je i ne ho ti ce priv la~e pa`nju), a i te`e bi ti ste reo ti pi zi ra ne, na vikom uho da ne, ka ko bi ’gla|e’, ned vos mis le ni je i br`e obav lja le svo ju fun kci ju. na rav no, me ta ko mu ni ka cij­ski sig na li – bu du}i da se os tva ru ju u kon tro li ra nom proiz vod nom me di ju

143

H. Tu r k ov i } , Je li mogu}a filmska pragmatika? (125–145)

»Umjetnost rije~i« LI (2007) • 1–2 • Zagreb • sije~anj – lipanj

– mo gu i sa mi bi ti stva ra la~ki raz ra|iva ni (po put opi sa ne Hit chcoc ko ve me­to ni mi je), ali os tat }e re gu la cij ski dje lot vor ni sa mo ako se nji ho ve os nov ne me to do lo{ke de ter mi nan te o~uva ju.

prag ma ti~ki pris tup fil mu, o~ig led no, ne sa mo da je mo gu} ne go ot va ra oso bi to is tra`iva~ko pod ru~je, uka zu je na ko ji se na~in tra di cio nal no ’e fe mer­ni’ vi do vi fil mskog iz la ga nja (kak vi ma su se dr`ali up ra vo ti ’in ter pun kcij ski’ vi do vi), od nos no ’de ko ra tiv ni do da ci’ fil mskom iz la ga nju (po put sti lis ti~kih fi gu ra), mo gu in teg ri ra ti u sre di{nju teo ri ju fil ma – sa mo ako se fi lm shva ti kao ko mu ni ka cij ska – dru{tve no usug la{ava ju}a – tvo re vi na, a ne tak kao in di vi dual no ’iz ra`aj ni’ ili tek in di vi dual no ’spoz naj ni’ fe no men.

BiB liog rA fi JA

Aij mer, ka rin (1996). Con ver sa tio nal Rou ti nes in En gli sh. Con ven tion and Crea ti-vi ty. lon don, new Yo rk: lon gman.

An der son, Jo se ph D. (1996). The Rea li ty of Il lu sion. An Eco lo gi cal Ap proa ch to Cog ni ti ve Fi lm Theo ry. Car bon da le, edwar dswil le: sout he rn il li nois uni­ver si ty pre ss.

Ba te son, gre go ry (1973 /1955). Theo ry of Play and Phan ta sy. u: g. Ba te son: Ste ps to an Eco lo gy of Mi nd. lon don, new Yo rk: gra na da pu bl. Co mp.

Brown, pe ne lo pe and step hen C. le vin son (1987, 2nd edi tion). Po li te ne ss. So me uni ver sa ls in lan gua ge use. Cam brid ge: Cam brid ge u. p.

Brown, gil lian and geor ge Yu le (1981). Dis cour se ana lysis. Cam brid ge: Cam­brid ge u. p.

Car ro ll, noël (1996). De fi ni ng the Mo vi ng Ima ge. u: n. Car ro ll: Theo ri zi ng the Mo vi ng Ima ge. new Yo rk: Cam brid ge u. p.

Chom sky, noam (1990). Lan gua ge and Mi nd. u: D. H. mel lor (ur.): Ways of Com mu ni ca ti ng. Cam brid ge: Cam brid ge u. p.

Cur rie, gre go ry (1995). Ima ge and Mi nd. Fi lm, Phi lo sop hy, and Cog ni ti ve Scien ce. new Yo rk: Cam brid ge u. p.

ger rig, ric ha rd J. i De bo rah A. pren ti ce (1996). No tes on Au dien ce Res pon se. u: Bor dwe ll, Car ro ll (ur.): Po st-Theo ry. Re con struc ti ng Fi lm Stu dies, ma di son, Wis con sin: The uni ver si ty of Wis con sin pre ss.

gof fman, er vi ng (1972 /1971). Re la tio ns in Pub lic. Har mon dswor th: pen guin Boo ks.

gof fman, er vi ng (1974). Fra me Ana lysis. new Yo rk: Har per & row, pu bl.gri ce, H. paul (1975). Lo gic and Con ver sa tion. u: p. Co le and Jer ry l. mor gan

(ur.): Syntax and Se man ti cs: Spee ch Ac ts. new Yo rk: Aca de mic pre ss.gri ce, H. paul (1978). Fur ther No tes on Lo gic and Con ver sa tion. u: pe ter Co le (ur.):

Syntax and Se man ti cs: Prag ma ti cs, vol. 9. new Yo rk: Aca de mic pre ss.

144

H. Tu r k ov i } , Je li mogu}a filmska pragmatika? (125–145)

»Umjetnost rije~i« LI (2007) • 1–2 • Zagreb • sije~anj – lipanj

kem pson, ru th m. (1975). Pre sup po si tion and the De li mi ta tion of Se man ti cs. Cam­brid ge: Cam brid ge u. p.

kem pson, ru th m. (1977). Se man tic Theo ry. Cam brid ge: Cam brid ge u. p.ken don, Adam (1990). Con duc ti ng In te rac tion – Pat ter ns of be ha vior in Fo cu sed

En coun te rs. Cam brid ge: Cam brid te u.p.kra gi}, Bru no i gili}, ni ki ca (ur.) (2003): Fil mski lek si kon, Zag reb: lZ »mi­

ros lav kr le`a«.le vin son, step hen C. (1983). Prag ma ti cs. Cam brid ge: Cam brid ge u. p.ma no vi ch, lev (2001). The Lan gua ge of New Me dia. Cam brid ge, ma ss., lon don,

uk: The miT pre ss.mar tin, mar cel (mar sel mar ten) (1966). Fil mski je zik. Beog rad: in sti tut za

fi lm.me tz, Chris tian (1978/1971). Zna ci in ter pun kci je i de mar ka ci je u fil mu di je ge ze.

u: Ch. me tz (k. mez) (1978). Og le di o zna~enju fil ma II, prev. g. vel ma r­Jan ko vi}. Beog rad: in sti tut za fi lm.

sper ber, Dan. (1994). Un der stan di ng ver bal Un der stan di ng. u: Jean khal fa (ur.): What is In tel li gen ce. Cam brid ge: Cam brid ge u. p.

straeh le, Ca ro lyn A. (1993). ’Sa muel?’ ’Yes, dear?’. Tea si ng and Con ver sa tio nal Rap po rt. u: De bo rah Tan nen (ur.): Fra mi ng in Dis cour se. oxfo rd: oxfo rd u. p.

Tur ko vi}, Hr vo je (1993). Me ta ko mu ni ka cij ska re gu la ci ja ko mu ni ka ci je, »knji`ev­na smot ra«, 90/1993.

Tur ko vi}, Hr vo je (1995). Teo ri ja ot klo na. u: @. Ben~i} i D. fa li{evac (ur.): Tro pi i fi gu re. Zag reb: Za vod za zna no st o knji`ev nos ti.

Tur ko vi}, Hr vo je (1998) Sli kov no u je zi~nom iz la ga nju i je zi~no u sli kov no me – nji ho-va me ta ko mu ni ka cij ska fun kci ja, »ko lo«, god. viii, br. 1, pro lje}e 1998.

Tur ko vi}, Hr vo je (2000). Fun kci ja sti lis ti~kih ot klo na, »Hr vat ski fil mski lje to pis«, 24/2000, str.129–142.

Tur ko vi}, Hr vo je (2006). »Pa zi sad!« – upo ra ba stil skih fi gu ra kod Hit chcoc ka. u: ni ki ca gi li} (ur.): 3-2-1, kre ni! Zbor nik ra do va u po vo du 70. ro|en da-na An te Pe ter li}a. Zag reb: fi lo zof ski fa kul tet – od sjek za kom pa ra tiv nu knji`ev no st – ff pre ss.

Yu le, geor ge (1996). Prag ma ti cs. oxfo rd: oxfo rd u. p.

prim lje no 20. pro sin ca 2006.

145

H. Tu r k ov i } , Je li mogu}a filmska pragmatika? (125–145)

»Umjetnost rije~i« LI (2007) • 1–2 • Zagreb • sije~anj – lipanj

s u m m a r y

is »film prAgmATiCs« possiBle?

it see ms qui te na tu ral to speak of the ’prag ma ti cs of lan gua ge’, sin ce lan gua ge is used in so cial en coun te rs. it is not so wi th film. A mo vie typi cal ly does not me dia te an en coun ter be tween peop le; it is not ar ti cu la ted du ri ng en coun ter. Typi cal ly, fi lm per mi ts ju st a re la tion ship be tween the viewer and the pro jec ted fi lm. mo reo ver, the fi lm is typi cal ly ma de in su ch a man ner, as not to be de pen de nt on par ti cu lar si tua tion of its pre sen ta tion, i.e. it is not plan ned to be struc tu ral ly sen si ti ve to the par ti cu lar si tua tion of its pre sen ta tion. Con sequen tly, the re is a mo ti va ted sus pi cion whet her we ta lk about fi lm prag ma ti cs in the same sen se as we speak about con ver­sa tio nal prag ma ti cs? The pa per of fe rs ana lysis of so me im pli ca tio ns and fea tu res of nar ra ti ve fi lm dis cour se that sup po rt the af fir ma ti ve an swer to the di lem ma. it par ti cu lar ly in di ca tes the pre sen ce of po li te ne ss nor ms in nar ra ti ve con struc tion, the nor ms con nec ted wi th prag ma tic re le van ce prin cip les that are im plied by the clas si cal fi lm nar ra ti ve. But, two types of po li te ne ss nor ms are dis tin guis hed: one per tai ni ng to the main cour se of dis cour se (pre sen ta tion of the cour se of li fe sce­nes – a sto ry), and the ot her per tai ni ng to the met ho do lo gi cal gui dan ce throu gh the com plex struc tu re of the dis cour se – me ta dis cour si ve sig na ls. use of so cal led ’pun ctua tion mar ks’ in wri ti ng and in fi lm has spe ci fi cal ly su ch me ta dis cour si ve, re gu la ti ve fun ction in po li te enab li ng the viewer to na vi ga te throu gh the struc tu re of writ ten ver bal or fil mic dis cour se.