OSNOVNI POJMOVI Dez (engl. jazz) je muziki stil koji je nastao u Sjedinjenim Amerikim dravama poetkom XX veka. Osnovne muzike karakteristike su: sinkopa, vibrato i stalna muzika pulsacija u taktu 4/4, koja nema odgovarajuu paralelu u klasinoj muzici. Najuobiajenija forma je tema sa varijacijama koje se improvizuju na stalni harmonijski skelet originalne teme. Usljed toga su stvaraoci u dezu izvoai, a ne kompozitori kao u klasinoj muzici. Centralni instrument svakog dez-ansambla je bubanj sa pomonim udaraljkama, koji sa klavirom, gitarom i kontrabasom ini ritam-sekciju. Naroito se primjenjuju duvaki instrumenti (saksofon, klarinet, truba i trombon, mada ponekad se koriste i flauta, oboa, rog i vibrafon. Veliina ansambla varira od trija do punog simfonijskog dez-orkestra, u kome svaki instrument moe imati ulogu soliste. Dok u malim ansamblima svi instrumenti improvizuju na zadatu temu, dezorkestar se slui pisanim aranmanima, a improvizuju samo pojedini solisti

ISTORIJAT DEZA U istorijatu deza prvi period, nazvan Nju Orleans, po mestu postanka i nastao je meavinom muzike amerikih crnaca i evropske muzike, zavrava se oko 1918. godine. Posle Prvog svetskog rata stvoren je novi stil, nazvan diksilend, u kome vanu ulogu ima kolektivna improvizacija. Oko 1930. godine, nekoliko istaknutih muziara, meu kojima klarinetista Beni Gudmen, stvorilo je tzv. sving, koji se oslanja na zvunost velikih orkestara i pisane aranmane. U toku Drugog svetskog rata, zaslugom saksofoniste arlija Parkera, pijaniste Telonijusa Monka i trubaa Dizija Gilespija, stvoren je stil po imenu bi-bap - on se od svinga razlikuje sitnijom ritmikom podelom i veom harmonskom sloenou, u kojoj se ogleda uticaj evropske muzike. Dalji korak u istom pravcu predstavljao je i kul, stvoren oko 1950. godine dok je poslednja struja, nastala oko 1956. godine, nazvana modern bap.

PREDSTAVNICI DEZA Velikoj popularnosti i univerzalnosti dez-muzike doprineli su ne samo heterogeni elementi njegovog umetnikog izraza nego i sami njeni propagatori, izvoai koji su mahom veliki virtuozi na svojim instrumentima: :prvo proslavio svirajui trubu, krajem karijere postao je najpoznatiji kao peva i bio je jedan od najuticajnijih dez pevaa. Tokom svoje karijere, postao je najvei dez muziar, neosporni elnik popularne muzike 20. veka i jedna od najveih figura u istoriji muzike. Armstronga su voleli ne samo zbog njegovog trubakog talenta, neverovatno istog i prodornog sviranja na trubi i specifinog hrapavog pevanja, nego i zbog ljudske topline i velikodunosti, kao i zbog simpatine osobnosti velikog deteta koje se raduje ivotu i ivi za muziku.

Luis Armstrong (4. 1900 6. 1971) bio je ameriki dez muziar. Iako se

Don Birks "Dizi" Gilespi (21. oktobar 1917. - 6. januar 1993.) je bio amerikitruba, peva i kompozitor, jedan od najboljih trubaa i improvizatora u istoriji deza. Odigrao je presudnu ulogu u stvaranju bi-bap muzike koju je stvorio zajedno sa arlijem Parkerom. Bio je samouk iako je dobio muziku stipendiju i znanje o muzici je vie voleo da stie na estradi. Godine 1935. je ostavio univerzitet i otiao u Filadelfiju gde je nastupao u lokalnim grupama.

Majls Dejvis (26. maj 1926. - 28. septembar 1991.) dez truba i kompozitor,jedan od najpoznatijih i najuticajnijih dezista. Majls Dejvis je zaetnik mnogih dez stilova, poput kula, modernog bopa, fuzije, modalnog deza i fanka. Svirao je sa bezbroj dez velikana, meu kojima su pijanisti ik Korija, Kit Deret, Bil Evans i Herbi Henkok, saksofonisti arli Parker, Don Koltrejn, Kenonbol Ederli i Vejn orter, basista Ron Karter i mnogi drugi.

: Beni Gudman (30. maj 1909. - 13. jun 1986.), ameriki dez muziar jevrejskomaarskog porekla poznatiji kao "kralj svinga" ali i kao "Patrijarh klarineta" i "Profesor".

Milenko Stefanovi (Beograd, 19.02.1930.), poznatiji kao Mima Stefanovi, jedanje od najznaajnijih srpskih i jugoslovenskih klarinetista - solista, prvi klarinetista Beogradske filharmonije, dugogodinji profesor Fakulteta muzike umetnosti u Beogradu i Fakulteta umetnosti u Pritini.

saksofonisti: Don Koltrejn (23. septembar 192617. jul 1967) je bio ameriki dezsaksofonista. Jedan od dez velikana, i velikana moderne muzike uopte, Koltrejn je bio uven po svojoj svirakoj virtuoznosti i neprestanom pomeranju granica deza.

arli Parker (29. avgust 1920. - 12. mart 1955) je bio ameriki dez saksofonista,i jedan od tvoraca stila bi-bap. Jo kao vrlo mlad, dobio je nadimak "Bird" , Ptica.

pijanisti:pijanista. Deo je male i odabrane grupe muziara koji su odgovorni za stvaranje nove vrste deza, bi-bapa, u ranim etrdesetim godinama dvadesetog veka. Zahvaljujui posebnom nainu sviranja i kompozitorskom talentu postao je jedan od voa u razvoju modernog deza.Sa sedam godina zapoeo je sa klasinim muzikim obratzovanjem, a sa 11 je, kao mladi talenat, svirao sa ikakom filharmonijom. Zapoeo je sturije tehnike, ali je ubrzo postao profesionalni muziar i sa 22 godine snimio prvu plou sa sopstvenim kompozicijama. Sredinom 1960-tih godina svirao je u jednom od najvanijih dez grupa svih vremena u kvintetu trubaa Majlsa Dejvisa, sa saksofonistom Vejnom orterom, basistom Ronom Karterom i bubnjarem Tonijem Vilijemsom.

Telonijus Mank (10. oktobar 1917 17. februar 1982) je bio ameriki dez

Herbi Henkok ( r. 12. april 1940, ikago)ameriki dez pijanista i kompozitor.

gitaristi:Smatraju ga jednim od najveih dez gitarista svih vremena, kako po uticaju tako i po tehnikom umeu. Svira razliite muzike anrove, kao dez, dez fuziju, indijsku klasinu muziku i flamenko.Osniva i mnoge grupe: akti, sa indijskim muziarima, koja izvodi kombinaciju indijske muzike i deza; Gitarski trio sa Pakom de Lusijom i Larijem Korijelom, kasnije zamenjenim Alom Di Meolom, sa kojima svira ratzliite anrove, itd.

Don Maklohlin (r. 4. januar 1942, Donkaster) engleski dez gitarista.

Koristio je razliite gitare:elektinu sa 6 i 12 ica, Pikaso model sa 42 ice,Metini svira razliite anrove:progresivni i savremeni dez,dez fuziju,post-bap.

Pet Metini (r.12. avgust 1954,Lijev Samit)ameriki dez gitarista i kompozitor.

pevai:Bila je najpopularnija, a po mnogima i najbolja bluz pevaica 1920-ih i 1930-ih.Zajedno sa Luisom Armstrongom imala je velik uticaj na nove generacije bluz pevaa. Na vrhuncu slave (oko 1923 1933), prodala je dva miliona ploa. Godine 1926. snimila je film Sent Luis bluz.Stradala je u automobilskoj nesrei. Ameriki dramatiar Edvard

Besi Smit (9. jul 1892. 26. septembar 1937) je bila amerika bluz pevaica.

Olbi je po njenom ivotu napisao dramu Smrt Besi Smit.

First Lady of Song, smatrana je jednom od najuticajnijih dez pevaica prolog veka. Sa vokalnim rasponom od tri oktave, imala je istou tona, dobru intonaciju i velike mogunosti improvizacije. Smatra se jednom od najboljih interpretatora Grejt Amerikan Songbuka. Tokom karijere koja je trajala 59 godina, osvojila je 14 Gremija, Nacionalnu medalju umetnosti Ronalda Regana i Predsedniku medalju slobode Dorda H. V. Bua.

Ela Dejn Ficderald (25. april 1917 15. jun 1996), poznata i kao Lady Ella i

Nina Simone ( Severna Karolina, 21. februar 1933. - Francuska, 21. aprila 2003.), bila je amerika pevaica, kantautorka, pijanista, aranerka, aktivista za graanska prava i osvajaica nagrade Grammy. Iako nije volela da se kategorise, Simone se uglavnom stavlja meu jazz muzicare, dok je sama preferirala izraz "crnaka klasina muzika". Napocetku je elela postati klasini pijanista, ali njeni radovi uz klasinu osnovu pokrivaju eklektian raspon muzickih stilova, kao to su jazz, soul, amerika narodna muzika, ritam i blues, gospel i pop. Njen vokalni stil (bogati alt sa irokim opsegom) karakterise intenzivna strast, prozranost i karakteristian tremolo. Poznata i pod nadimkom High Priestess of Soul (visoka svestenica soula), veliku je paznju posveivala muzickom izraavanju emocija.

POZNATI SRPSKI PREDSTAVNICI:(Beograd, 19.02.1930.), poznatiji kao Mima Stefanovi, jedan je od najznaajnijih srpskih i jugoslovenskih klarinetista - solista, prvi klarinetista Beogradske filharmonije, dugogodinji profesor Fakulteta muzike umetnosti u Beogradu i Fakulteta umetnosti u Pritini. Milenko Stefanovi je poeo da ui muziku sa pet godina. Diplomirao je (1957) i magistrirao (1971) klarinet na Muzikoj akademiji u Beogradu u klasi renomiranog profesora B. Bruna. Usavravao se u Salcburgu. Stefanovi je svirao resitale i nastupao kao solista sa orkestrom i lan kamernih ansambala irom Evrope, u Africi i Severnoj Americi. Jedan je od retkih umetnika koji su imali ast da izvedu Koplandov Koncert za klarinet i orkestar pod upravom samog kompozitora. Svoje kompozicije su mu posvetili neki od najznaajnijih jugoslovenskih kompozitora: Dejan Despi, Aleksandar Obradovi, Petar Bergamo, Duan Radi, Petar Ozgijan, Miodrag Ili... Kao orkestarski muziar, svirao je u zemlji i inostranstvu pod upravom najznaajnijih svetskih i jugoslovenskih dirigenata, meu kojima su: Herbert fon Karajan, Lorin Mazel, Leopold Stokovski, Kiril Kondrain, ivojin Zdravkovi, Jovan ajnovi, Anton Nanut, Oskar Danon, Vano avdarski... Bio je dugogodinji prvi klarinetista Beogradske filharmonije (1954-1976). Bavio se i dezom - kao solista, kompozitor i lan Beogradskog dez-trija. Stefanovi je bio lan i predsednik irija na mnogim takmienjima u zemlji i inostranstvu. lan je i bivi predsednik Udruenja muzikih umetnika Srbije.

Milenko Stefanovi

Vojislav Vojkan onovi (1921 - 2008) beogradski dez gitarista.Roen je u uglednoj graanskoj porodici 18. novembra 1921. godine u Beogradu, i ceo ivotni vek je proveo na Vraaru (Topolska ulica i,kasnije, Knjeginje Zorke). Prvu gitaru (koju je V. onovi do smrti smatrao za najbolju na kojoj je ikada svirao) kupio mu je otac, srpski diplomata, od uvenog majstora Lajoa Bocana sa Slavije, krajem tridesetih godina dvadesetog veka. Posle samo godinu i po dana, Vojkan je uspeo da ovlada ianim instrumentom, i krene sa svirkom u javnosti. Tokom Drugog svetskog rata je samo zahvaljujui gitari i poznavanju muzike uspeo da preivi. Posle rata, uz pomo kolega i prijatelja poeo je da svira po igrankama. Prvi je u Srbiji nabavio elektrino pojaalo, u jesen 1948. godine. Zbog izvrsne tehnike i stalne elje da napreduje, Vojislav Vojkan onovi je vrlo brzo postao jedan od najomiljenijih muziara u Beogradu. Stalni lan Dez orkestra Radio Beograda pod rukovodstvom Mladena Bobija Gutee Vojkan onovi postaje 1951. godine. Kao solista, kompozitor i araner bio je jedan od najaktivnijih lanova. Od 1959. do 1962. godine onovi sa velikim uspehom nastupa kao solista u Velikom revijskom orkestru Ilije Baka Genia. Na iznenaenje mnogih svojih prijatelja, jedno izvesno vreme "ostavlja" dez muziku i potpuno se posveuje izvoenju narodne muzike i romansi u sastavu Duana Radetia. Iznenada odluuje da prestane sa aktivnim sviranjem, i postaje urednik izdanja u Produkciji gramofonskih ploa. Ostao je dosledan svojoj odluci da ne svira po okonanju muzike karijere. Jedini izuzetak je bio nastup u Kolarevoj zadubini 1998. g. povodom pedest godina Dez orkestra Radio Beograda. Tada je Vojislav onovi svirao uz takve velikane srpskog deza, kao to su: Duko Gojkovi, Bora Rokovi, Lala Kovaev i Stjepko Gut. Vojislav Vojkan onovi je preminuo u Beogradu 5. januara 2008. godine.

OSNOVNI POJMOVI

Blues je vokalno-instrumentalni oblik muzike koji se temelji na upotrebi "plavih nota" i strukturi od najee 12 taktova koji se ponavljaju. Pojavio se u afroamerikim zajednicama SAD-a, a korene vue iz duhovne muzike i himni, radnih i etvenih pesama sa plantaa pamuka, improvizovanog pevanja na radu umesto razgovora koji je robovima bio zabranjen, kao i napeva. Upotreba "plavih nota" i uestalost pevakog obrasca poziv-odgovor u muzici i tekstovima ukazuju na zapadnoafrike korene bluesa. Blues je imao znatan uticaj na kasniju ameriku i zapadnu popularnu muziku, a postao je i deo anrova kao to su ragtime, jazz, bluegrass, rock and roll, hip-hop i pop.

ISTORIJAT BLUZAPrvi opisi bluza mogu se pronai tek u tekstovima putopisaca, koji su na putovanjima amerikim jugom opisivali pesme Afroamerikanaca, koji su uz tu ritmiku muziku sebi olakavali rad na plantaama. Meu prvim objavljenim bluz kompozicijama s fiksiranim tekstom i potpisom autora smatra se delo Memfis bluz , od Vilijama Hendija , kojeg su nazivali i "ocem bluza" iz 1912. godine. Sledee godine je ponovno objavljena, u novoj verziji, i s novim tekstom blia tradicionalnom obliku bluza u formi od 12 taktova. Prava na tu pesmu je prodao za 100 dolara, a iste godine objavljuje Sent Luis Bluz . Seli se u Njujork gde se nadao da e imati bolje uslove za rad i u kojem je otvorio sopstvenu izdavaku kuu Hendi rikord kompani . Godine 1926. objavio je bluz antologiju,sto je verovatno prvi pokuaj ukupnog dokumentovanja bluza. Bluz je preko Handijevih dela stigao i do Evrope i to zahvaljujui amerikim vojnim orkestrim, koji su pratili amerike vojnike za vreme prvih meseci Prvog svetskog rata. Tako je u Evropi poeo da se razvija stilizovani bluz, a meu prvima su ga prihvatili francuski kompozitori Darijus Milhad i Moris Ravel Godine 1920. izdata je ploa sa Mami Smit,koja je prvi gramofonski snimak crnog izvoaa bluza.Pesme su doivele opti uspeh i s time zapoinje era "klasinog bluza", karakteristina po pevaima bluza koje prate dez muziari poput Kinga Olivera, Luisa Armstronga i Sidneyja Becheta.

PREDSTAVNICI BLUZ-a"Delta bluz" muziara. Uveden je i u Rokenrol dvoranu slavnih. Ovaj, prema nekim miljenjima, "Deda rokenrola" svojim vokalnim frazama, originalnim pesmama i gitarskim stilom uticao je na iroki krug muziara, meu kojima su Led Cepelin, Olman braders bend, Vajt strajps, Bob Dilan, Rolingstonsi, Dimi Hendriks i Erik Klepton, koji je Donsona nazvao "najznaajnijim bluz muziarem koji je ikada iveo". Po legendi o

Robert Liroj Donson (8. maj, 1911. 16. avgust, 1938.) je jedan od najslavnijih

njegovom ivotu Volter Hil je snimio film Raskre sa Ralfom Maiom u ulozi Donsona.

ili "Spora ruka", je engleski gitarista dobitnik Gremi nagrade, peva i kompozitor. On je jedan od najuspenijih muziara 20. veka i tri puta je uvoen u Rokenrol dvoranu slavnih to je bez presedana. Muziki kritiari, jednako kao i njegovi oboavaoci, gledaju na njega kao na jednog od najveih gitarista svih vremena. Erik Klepton je rangiran kao 4. na Roling stonovoj listi Najveih gitarista svih vremena i kao 53. na njihovoj listi besmrtnika; 100 najveih umetnika svih vremena. Mada se Kleptonov muziki stil menjao tokom njegove karijere on je uvek zadrao deo svojih bluz korena. Poznat je po tome to nikad ne koristi svoj mali prst dok svira.

Erik Patrik Klepton je roen 30. marta 1945. , poznat pod nadimkom "Slouhend"

Eta Dejms roena Dejmseta Hokins , (25. januar 1938) je amerika bluz, soul, R&B,

rokenrol, gospel i dez pevaica i tekstopisac. Eta je osvojila etiri Gremija i sedamnest muzikih nagrada za bluz (Blues Music Awards). 1993, uvedena je u Rokenrol kuu slavnih , Bluz kuu slavnih , 2001 i 1999 i 2008 u Gremijevu kuu slavnih. 1950-ih i 1960-ih, imala je svoj najvei uspeh kao bluz i R&B pevaica. Najpoznatija je po svojoj baladi iz 1961. godine, At Last, koja se moe uti u mnogim filmovima, televizijskim serijama, reklamama, a obradile su je i mnoge poznate umetnice, ukljuujui Selin Dion, Kristinu Agileru, Sindi Loper itd. Dejmsova poseduje kontraalt vokal. Godine 2008, u filmu Cadillac Records, lik Ete Dejms igrala je pevaica i glumica Bijonse.1942 - 18. septembar 1970) je bio ameriki muziar, peva, tekstopisac, gitarista, inovator i kulturna ikona. Mnogi oboavaoci i muziki kritiari smatraju ga najuticajnijim i najtalentovanijim gitaristom u istoriji rok muzike. Svetsku slavu je stekao 1967. svirajui na Monterejskom pop festivalu, na Vudstoku 1969 bio je glavna atrakcija, ali je iznenada umro 1970. u 27. godini ivota. Razne spekulacije su dovele do toga da se od njegove smrti stvori mit. Zna se da je no proveo sa Monikom Daneman, svojom devojkom i da je pred spavanje uzeo meavinu vina i tableta za spavanje to je uzrokovalo povraanje u snu i guenje. Dimi Hendriks je uveden u ameriku Rokenrol kuu slavnih i britansku Muziku kuu slavnih 2005. Njegova zvezda na Holivudskom prolazu slavnih je postavljena 1994. Godine 2003, asopis Roling Stoun postavio je Hendriksa na prvo mesto rang liste "100 najveih gitarista svih vremena".

Dejms Maral Dimi Hendriks ( roen kao Doni Alen Hendriks, 27. novembar

oktobra 1970) je amerika rok i bluz pevaica. U poetku je bila pevaica grupe Big Brader & Holding Kompani, a kasnije je radila samostalno. Njena verzija pesme Me and my Boby Mcgee posthumno je dospela na prvo mjesto amerike top-liste singlova. 4. oktobra 1970. godine naena je mrtva u Landmark hotelu u Los Anelesu. Uzrok smrti je bila upotreba velike koliine alkohola i heroina.

Denis Doplin (roena je u Port Arturu, 19. januara 1943 umrla u Holivudu, 4.

Led cepelin - britanska rok grupa, jedna od najuspenijih i najuticajnijih grupa u istorijipopularne muzike. Grupu su inila etiri lana: Dimi Pejd (solo gitara), Robert Plant (vokal), Don Bonam (bubnjevi) i Don Pol Dons (bas gitara i klavijature). Grupa je osnovana 1968. godine te je zahvaljujui svom inovativnom pristupu rok muzici stekla brojne poklonike, oboavaoce i potovaoce. Grupa se smatra pionirom hard roka i hevi metala ali su se u njenom zvuku uoavali i uticaji bluza, rokabilija, regea, soula, fanka, deza, keltske muzike, indijske muzike, folka, popa, latino muzike i kantrija. Grupa je rasformirana 1980. godine nakon smrti bubnjara Dona Bonama. Ostavila je dubok trag u istoriji roka, prvenstveno svojim umetnikm dostignuima, nesumnjivim uticajem na druge izvoae te ennormnim komercijalnim uspehom. Grupa je do danas prodala preko 300 miliona albuma irom sveta, a od toga 109,5 miliona u SAD.

Rolingstonsi, takoe popularno zvani i Stonsi (engl. The Rolling Stones; rolling stone -

onaj koji nije u stanju da se due vreme zadri na jednom poslu ili na istom mestu, onaj koga "ne dri mesto", lutalica, tumaralo) su britanska rok grupa koja je postala poznata tokom ezdesetih godina 20. veka. Prvobitnu postavu inili su: Mik Deger, Kit Riards, Brajan Dons, Bil Vajman i arli Vots. Kao i veina ranih britanskih rok grupa, oni su bili pod uticajem drugih britanskih i amerikih muzikih pravaca, posebno elektrinog bluza i ranog rokenrola. Neki lanovi su takoe bili pod uticajem amerikog deza.Po popularnosti odmah iza Bitlsa,Stonsi su imali imid pobunjenika i loih momaka, koji im je pomogao u preobraaju od energine i moderne bluz grupe do jednog od najveih i najuticajnijih rok grupa na svetu.Njihova muzika se nikad nije daleko udaljila od bluza, a od 1969. su se trijumfalno vratili hard roku zasnovanom na bluzu, krenuvi na ameriku turneju na kojoj su oznaeni kao najvei rokenrol bend na svetu. Veina ljudi smatra pesmu I can't get no satisfaction (Ne mogu da dobijem zadovoljstvo) za najbolju pesmu Rolingstounsa i himnu rokenrola

Carlos Santana je roen 20.jula 1947 u Meksiko. Njegov otac koji je bio jedan od mariachi

muzicara upoznao ga je s meksikom muzikom. Ali, on se okrenuo muzicarima poput B. B. Kinga, John Lee Hookera i T-Bone Walkera. S 14 godina nastupao je u lokalnom bendu i po lokalnim barovima. Godine 1961. seli se u San Francisco. Nakon zavrene srednje kole 1966. godine osniva svoj bend pod nazivom "Santana Blues Band" s etvoricom kolega i sviraju obrade B.B. Kinga i Ray Charlesa. Njihov debi album "Santana" 1969. godine prodan je u dvostrukom platinastom izdanju. Sledei po redu album "Abraxas" prodan je etverostrukom platinastom izdanju. U njegovoj karijeri je dosad napravio osam zlatnih i sedam platinastih albuma. Prodao je vie od 40 000 primerka albuma. Na kraju 1999. godine sa svojih 52. godine ostvaruje svoj No. 1 na amerikoj top listi sa pesmom u saradnji s Rob Thomasom. Carlos Santana je poznat po svome stilu meanja pop muzike sa bluesom, rock'n'rollom, Afro-kubanskom muzikom i Latino zvucima.

Domaca predstavnica bluz-a

Ana Popovi (roena 13. maja 1976. u Beogradu) je dez i bluz muziarka.

Ana Popovi je poela da slua bluz preko svog oca koji je u kui imao obimnu kolekciju ove muzike. Poela je da svira gitaru i osnovala prvi ozbiljni bend sa 19 godina. Ubrzo je svirala van Srbije a do 1998. njen bend je nastupao oko 100 puta godinje i pojavljivao se redovno na domaoj televiziji. Godine 1999. odlazi u Holandiju da usavri sviranje na dez gitari. Ubrzo se etablira na holandskoj bluz sceni, a zatim i na nemakoj. Godine 2003. svoju muziku dovodi do novog nivoa sa albumom Comfort to the Soul, koji sem bluza, sadri elemente deza, roka i soula. Dobila je nekoliko nagrada i nominacija na poznatim svetskim dez festivalima.

Biografija

RAZLIKE I SLICNOSTI DEZA-a I BLUZ-a Dez i bluz imaju istu postojbinu,i jedan i drugi poticu iz SAD,takodje zacetnici oba pravca su afroamerikanci. Oba su instrumentalno-vokalnog karaktera. Razlika je u tome to u dezu mogu da se izvode i solistike instrumentalnepesme i vokalne sa pratnjom,dok u bluzu nema solistikih instrumentalnih pesama. Razlika je i u tome sto je dez nastao u gradu dok prvi koreni bluza poticu sa robovskih plantaa.