jane austen - pod tuđim uticajem.pdf

7/26/2019 Jane Austen - Pod Tuđim Uticajem.pdf

http://slidepdf.com/reader/full/jane-austen-pod-tudim-uticajempdf 1/251

1

Zvončica & neky



Edicija

VELIKE SPISATELJICE

Džejn Ostin (1775-1817) je rođena u malom mestu Stiventonu Hempširu, u mnogobrojnoj porodici parohijskog sveštenika.Počela je da piše u ranoj mladosti, uporedo stičući obrazovanje,najpre u raznovrsnoj biblioteci svoga oca, a potom i u prestižnim

školama za devojke u Oksfordu i Sauthemptonu. Uz pomoć brataHenrija objavljuje prvi roman, Razum i osećajnost, koji umnogomenagoveštava teme i ideje prisutne i u kasnijim njenim romanima -

Gordost i predrasuda, Mensfild park i Ema: svakodnevni životsrednje i više klase, naročito žena; uloga ljubavi u savremenomdruštvu; suprotstavljenost emocija i razuma, gde često osećanjapredstavljaju smetnju bračnoj sreći, zbog čega su je kritikovaliŠarlota Bronte i Mark Tven nalazeći je lišenom emocionalnosti.Teško obolela, započela je dva romana, Nortangerska opatija i Pod

tuđim uticajem, koji su u nedovršenom obliku objavljeni nakonnjene smrti. Uprkos tome što je svoja dela objavljivala anonimno,izopštena iz kruga velikih književnih savremenika, njihova slavane bledi ni pred kritičkim sudom savremenog čitaoca.

2

Zvončica & neky



Džejn Ostin

Pod tuđim

uticajem

Prevod Branislava Maoduš

3

Zvončica & neky



Glava 1

4

Zvončica & neky



novembra, 1789. godine; Meri, rođenu 20. novembra, 1791.godine.

Upravo je tako u ovom paragrafu pisalo kada je on izašao iz

štamparevih ruku; ali ga je ser Volter dopunio dodavši iza datumaMerinog rođenja, kao obaveštenje sebi i svojoj porodici, sledećereči: - U brak stupila 16. decembra, 1810. godine, sa Čarlsom,sinom i naslednikom plemenitog Čarlsa Mazgrouva iz Aperkrosa uSamersetskoj grofoviji - i upisao je i tačan dan i mesec kada jeostao bez supruge.

Zatim je usledila istorija uspona ove drevne i uvaženeporodice izneta uobičajenim recima; kako su se prvi put nastanili

u Češirskoj grofoviji; kako su navedeni u Dagdejlovoj1 knjizi, kakosu obavljali službu velikog šerifa2 i predstavljali varoš u triuzastopna saziva parlamenta, kako su se pokazali kao odani krunii kako im je ukazana čast dodelom titule baroneta u prvoj godinivladavine Čarlsa II, a bile su tu pobrojane i sve one Elizabete iMeri kojima su se ženili; i sve je to zajedno činilo sasvim lepe dvestrane duodecim formata3 a završavalo se grbom i motom: -

Glavno sedište, Kelinč hol u Samersetskoj grofoviji - i ser

Volterovim rukopisom: - Zakoniti naslednik, plemeniti Vilijam Volter Eliot, praunuk

ser Voltera II.

Taština je bila početak i kraj karaktera ser Voltera; ličnataština, kao i taština zbog društvenog položaja. U mladosti je bioizvanredno naočit; i u pedeset četvrtoj je i dalje bio sasvim okuugodan. Malo je žena koje su o svojoj spoljašnjosti vodile računakao što je to on činio, niti je lakej ma kog novoproglašenog lorda

mogao biti ushićeniji svojim položajem u društvu4. Smatrao je da

1 Genealog i autor koji je prvi beležio plemstvo u Velikoj Britaniji. (Prim. prev.)

2 Službenik grofovije, plemić; ceremonijalan i neplaćen položaj, ali dešavalo se da ima ulogu i

glavnog sudije u grofoviji. Služba je trajala godinu dana i donosila je veliki ugled. (Prim. prev.)3 Format knjige u kojem je štampani tabak podeljen na dvanaest listova. (Prim. prev.)4 Društveni položaj slugu odgovara društvenom položaju gospodara. (Prim. prev.)

5

Zvončica & neky



blagoslov lepote prevazilazi samo blagoslov baronetstva; aupravo je onaj ser Volter Eliot u kome su se ove vrline sjedinilebio neprestani predmet njegovog najtoplijeg obožavanja i

najdubljeg poštovanja. A lepoj spoljašnjosti i položaju mogao je da zahvali i za svojbrak; zahvaljujući njima stekao je ženu čiji je karakter dalekoprevazilazio sve ono što je on svojim mogao da zasluži. Ledi Eliotje bila izvrsna žena, razborita i prijatna, čijem sudu i karakteru,ako se izuzme mladalačka zanesenost kojoj je podlegla kada jepostala ledi Eliot, nikada nakon toga nije mogla da se pripišenikakva slabost. Ona je umanjivala, ili ublažavala, ili skrivala

njegove slabosti, i sedamnaest godina uzdizala njegov ugled; ipremda sama nije bila najsrećnije stvorenje na svetu, pronašla jedovoljno razloga u svojim obavezama, prijateljima i svojoj deci dazavoli život i da se sa nemalom tugom rastane od njega kada jekucnuo njen čas. Tri kćeri, a dve najstarije su imale šesnaest ičetrnaest godina, bile su poštovanja vredan amanet jedne majke,ali i prilično teško breme ostavljeno na poverenje i staranjetaštom i budalastom ocu. Imala je ona, doduše, jednu bliskuprijateljicu, razboritu, valjanu ženu, koja se iz velike ljubavi premanjoj nastanila u blizini, u selu Kelinč; i upravo se na njenu dobrotui savete ledi Eliot u najvećoj meri oslanjala nadajući se da će onanastaviti sa usađivanjem stabilnih načela i obrazovanjem koje jeona sa takvim žarom pružala svojim kćerima.

Ova prijateljica i ser Volter se nisu uzeli, ma kakva bilaočekivanja njihovih poznanika u tom pogeldu. Trinaest godina jeprošlo od smrti ledi Eliot, a oni su ostali bliski susedi i prijatelji, alije on i dalje bio udovac, a ona udovica.

Ovu odluku ledi Rasel, žene stabilnog karaktera i zrelihgodina, i izvanredno imućne, nema potrebe pravdati svetu koji jeskloniji da nerazumno osudi ženu kada se ona ponovo uda negokada to ne učini; ali ser Volterova odluka da nastavi samački životzahteva objašnjenje. Neka se, dakle, zna da se ser Volter, kako i

6

Zvončica & neky



dolikuje dobrom ocu (nakon što je u privatnosti doživeo neuspehili dva u nekim veoma nerazboritim prosidbama), dičio svojomodlukom da zarad svojih kćeri ostane samac. Za jednu kćer,

najstariju, on bi odista sve žrtvovao, ali nije imao mnogo prilike dato i učini. Elizabet je, u šesnaestoj godini, koliko je to bilo moguće,nasledila sva majčina prava i ugled; a kako je bila veoma naočita, iveoma nalik njemu, ona je na njega imala velikog uticaja, i njihdvoje su se zaista lepo slagali. Za drugo dvoje dece mario je manje.Meri je stekla malo na ugledu postavši gospođa Čarlsa Mazgrouva;ali En, prefinjena duha i mile naravi zbog kojih bi je istinskirazboriti ljudi visoko cenili, ni ocu ni sestri nije bila važna; njenareč nije imala težinu, od nje se očekivalo da uvek žrtvuje svojuudobnost i potčini je tuđoj - ona je bila samo En.

Ali ledi Rasel je nju najviše cenila, ona joj je bila najvoljenijekumče, miljenica i prijateljica. Ledi Rasel ih je sve volela; ali samoje u En videla dostojnu naslednicu njene majke.

Nekoliko godina ranije, En Eliot je bila veoma lepa devojka, alijoj je lepota svenula; a kako je njen otac, čak i u punom cvatunjene lepote nalazio malo čega čemu bi se kod nje mogao diviti

(toliko su različite bile njene nežne crte lica i blage tamne oči odnjegovih), sada, kada je i ta lepota izbledela i kada je omršavila, unjenom izgledu nije bilo ničega što bi probudilo njegovo divljenje.Nikada on nije gajio velike nade, ali sada nikakvih nada više nijeimao da će njeno ime pročitati na ma kojoj strani svoje omiljeneknjige. Mora se uzdati da će Elizabet sklopiti bračni savezdostojan njenog položaja, jer se Meri udajom prosto vezala zastaru uglednu porodicu, koja raspolaže velikim bogatstvom, pa jetime ukazala svu čast porodici, ali je nije primila zauzvrat:Elizabet će se, danas-sutra, udati spram sebe.

Desi se ponekad da je žena naočitija u dvadeset devetoj negošto je bila deset godina ranije; i uopšteno govoreći, ako nije bilobolesti ili strepnje, to je životno doba kada žena nije izgubila ništaod svoje privlačnosti. Bio je to slučaj sa Elizabet, ona je i dalje bila

7

Zvončica & neky



ista ona naočita gospođica Eliot kao i pre trinaest godina, stoga seser Eliotu moglo oprostiti što je zaboravio koliko joj je godina, ilise bar može smatrati samo delimično budalastim što je smatrao

da su on i Elizabet ostali u cvetu lepote, među narušenom lepotomsvih ostalih; jer je on jasno video koliko su ostarili ostali članovinjegove porodice i njegovi prijatelji. Odavno je njega većonespokojavala svenula Enina lepota, Merina zapuštenost, tragovivremena na svakom licu u susedstvu, i sve naglašenije bore uuglovima očiju ledi Rasel.

Elizabet nije baš u potpunosti mogla da se meri s ocem upogledu ličnog samozadovoljstva. Trinaest je godina bila

gospodarica Kelinč hola, i vladala je i upravljala njime sa takvimsamopouzdanjem i odlučnošću da niko ne bi ni pomislio da jemlađa nego što je bila. Trinaest je godina ona bila domaćica, i onaje određivala pravila vladanja u kući, i ona je prva ulazila u kočiju,i odmah iza ledi Rasel izlazila iz salona i trpezarija u okolini.Trinaest ju je zima videlo kako otvara sve istaknute balove koje jemalobrojno susedstvo priređivalo, i trinaest ju je proleća ispratilokada je odlazila sa ocem u London da na nekoliko nedelja uživa uvelikom svetu. Svega se ona ovoga sećala. A svest da joj jedvadeset i deveta izazivala je u njoj i žalost i strepnju; veoma jezadovoljna bila što je i dalje lepa kao i uvek, ali je osećala da sebliži opasnim godinama, i radovala bi se kada bi bila sigurna da ćeu narednoj godini ili dve, kako je i red, njenu ruku zatražiti nekobaronetske krvi. Tada bi opet mogla uzeti knjigu nad knjigama sajednakim užitkom sa kojom ju je uzimala u ranoj mladosti, ali kojusada nije volela. Knjigu je omrzla jer bi joj pogled svaki put pao nasopstveni datum rođenja, nakon kog nije sledila zabeleška o braku, već o braku mlađe sestre; i više nego jednom ju je, kada jenjen otac knjigu ostavio otvorenu na stolu u njenoj blizini,okrećući glavu od nje zatvorila i odgurnula od sebe.

Povrh toga, doživela je i razočaranje na koje su je ta knjiga, inaročito istorija njene porodice, podsećali. Njena očekivanja

8

Zvončica & neky



izneverio je upravo zakoniti naslednik, isti onaj plemeniti VilijaraVolter Eliot čija je prava njen otac tako velikodušno potvrdio.

Dok je još bila veoma mlada, čim je saznala da će on, u slučaju

da ne dobije brata, biti budući baronet, namerila je da se za njegauda, a njen otac je oduvek smatrao da bi ona to trebalo da uradi.Nisu ga kao dete poznavali; ali uskoro nakon smrti ledi Eliot, serVolter je nastojao da se s njim upozna, i premda njegovanastojanja nisu naišla na srdačan doček, on je nastavio da se trudipravdajući sve to skromnom mladalačkom povučenošću; i jednogproleća se, prilikom njihovog boravka u Londonu, kada je Elizabetbila u prvom cvatu lepote, gospodin Eliot našao prinuđen da s

njima sklopi poznanstvo. U to vreme je on bio veoma mlad, tek što je upisao studijeprava; Elizabet ga je smatrala za veoma prijatnog, i potvrđene susve njene namere njemu u prilog. Pozvali su ga u Kelinč hol; onjemu su govorili i očekivali ga ostatak godine; ali on nikada nijedošao. Narednog proleća su ga ponovo videli u gradu, i pronašli suda je jednako prijatan, i ponovo su ga ohrabrivali, pozivali iiščekivali, i on opet nije došao; naredna vest koju su o njemu

dobili bila je da se oženio. Umesto da svoju sreću potraži onakokako se očekivalo od naslednika kuće Eliot, on je svojunezavisnost pazario vezavši se za bogatu ženu niskog porekla.

Ser Volter mu je to silno zamerio. Smatrao je da je trebalo dase posavetuje sa njim, kao sa glavom porodice, naročito što je onmladića tako javno primio pod okrilje. - Jer mora da su viđenizajedno - primetio je - jednom na aukcijskoj prodaji konja, i dvaputa u Donjem domu. - On je svoje negodovanje jasno izrazio, ali

ono po svoj prilici nije uvaženo. Gospodin Eliot nije ni pokušao dase izvini, i pokazao je da nije željan dalje pažnje porodice u onojmeri u kojoj ga je ser Volter smatrao nedostojnim iste; svaka vezameđu njima je prekinuta.

Elizabet se ovog neprijatnog događaja i nakon nekoliko godinasećala sa srdžbom jer se on njoj bio mnogo dopao, a još više joj se

9

Zvončica & neky



dopadalo što je očev naslednik, i njen naglašeni porodični ponosje u njemu video sasvim primerenog para za najstariju kćer serVoltera Eliota. Nije bilo nijednog baroneta u knjizi koga bi ona

tako rado bila spremna da prizna za sebi jednakog. Ali se on tolikobedno poneo, da ona nije nikako mogla, iako je u ovom trenutku(leto 1814. godine) bila u Žalosti zbog smrti njegove žene, daprizna da je on dostojan njene pažnje. Preko sramote njegovogprvog braka možda se i moglo preći, kako nije bilo razlogaverovati da postoji potomstvo koje bi je ovekovečilo, da nije onučinio nešto još i gore; kako su im, kako to obično i biva, prenelidobronamerni prijatelji, on je sa najvećim nepoštovanjem govorioo svima njima, nadasve uvredljivo i prezrivo se izrazio o svomrodu i krvi i položaju koji je trebalo da nasledi. Ovo mu se nijemoglo oprostiti.

Takva su bila osećanja i misli Elizabet Eliot; takve su je brigemučile, i takvi su joj nemiri unosili raznovrsnost u jednoličnost iotmenost, sreću i ništavnost njenog svakodnevnog života; takvimse osećanjima zanimala prilikom dugog, ispraznog obitavanja ujednom društvenom krugu u seoskoj sredini, i popunjavala pustudokolicu koju nije mogla da ispuni ni korisnim zanimanjima vankuće, niti talentima i postignućima u njoj.

Ali sada je svemu ovome pridodalo novo jedno zanimanje iduševna teskoba. Njen otac je zapao u novčane neprilike. Znala jeda on sada uzimajući Baronetstva u ruke, želi da skrene misli savelikih računa trgovaca i neprijatnih nagoveštaja gospodinaŠeparda, njegovog zastupnika. Posed Kelinč je imao dobreprihode, ali oni nisu mogli da zadovolje ser Volterovo poimanjepoložaja kakav dolikuje njegovom posedniku. Dok je ledi Eliot bilaživa, postojao je red, umerenost i štedljivost koji su ih držali ugranicama njihovih prihoda; ali sa njom je nestalo i oveispravnosti u rasuđivanju, i otad je on neprestano premašivaosvoja primanja. Njemu nije bilo moguće trošiti manje; on nije činioništa do ono što je ser Volter Eliot morao neizostavno da čini; alima koliko nedužan bio, ne samo da je sve dublje tonuo u

10

Zvončica & neky



dugovanja, već je o tome sada toliko često slušao da je postalouzaludno i pokušavati da to dalje prikriva, pa makar i delimično,od svoje kćeri. Prošlog proleća u gradu joj je uputio nekoliko

nagoveštaja; čak je otišao toliko daleko i rekao: - Možemo lismanjiti izdatke? Smatraš li da postoji nešto na čemu možemoštedeti? - a Elizabet je, mora joj se odati priznanje, u prvom naletustraha ozbiljno sela da razmisli šta se može učiniti, i konačno jepredložila dva moguća izlaza; da prestanu da daju nepotrebnumilostinju, i da se uzdrže od kupovine novog nameštaja za salon; aovim umesnim merama štednje je kasnije sva srećna dodala ipomisao da ove godine izostave poklon koji su svake godinekupovali En. Ali ove mere, ma koliko same po sebi bile valjane,nisu bile dovoljne da poprave prave razmere zla koje ih jezadesilo, a koje je ser Volter uskoro bio prinuđen da prizna.Elizabet nije imala da predloži nikakve dublje mere. Smatrala jeda su se o nju silno ogrešili i da je nesrećna, a tako se isto osećao injen otac; i nijedno nije moglo da se doseti načina da umanjitroškove a da time ne dovedu u pitanje svoje dostojanstvo, i neodreknu se udobnosti u takvoj meri kakva ne može da se podnese.

Ser Volter je mogao da raspolaže samo jednim delom svogposeda; ali i da je mogao da otuđi svako jutro koje je posedovao tomu ništa ne bi pomoglo. Pristao je da pod hipoteku stavi ono što jebilo u njegovoj moći, ali nije mogao da se unizi toliko da neštoproda. Ne; nikada neće na takav način ukaljati svoje ime. PosedKelinč bi trebalo da nasledniku pređe u ruke u celini i netaknut,kakvog ga je i on primio.

Za savet su se obratili svojim dvoma bliskim prijateljima,gospodinu Šepardu, koji je živeo u obližnjem trgovištu, i lediRasel; i činilo se da i otac i kći očekuju da će jedno od njih dvojeskovati nešto što bi moglo otkloniti njihovu sramotu i umanjititroškove, a da oni pri tom ne moraju da se liše svog ukusa iponosa.

11

Zvončica & neky



Glava 2

12

Zvončica & neky



razborita i postojana; ali gajila je predrasude u korist nasleđa;

cenila je položaj i ugled zbog čega je pomalo bila slepa za maneonih koji su imali viši položaj i uživali ugled.

Kako je sama bila udovica jednog običnog viteza ukazivala jedostojanstvu baronetstva dužno poštovanje; a Volter je, nezavisnood toga što joj je bio stari prijatelj, pažljiv sused, obazriv domaćin,suprug njene mile prijateljice, otac En i njenih sestara, bio serVolter, pa je prema njenim poimanjima polagao pravo na mnogosaosećanja i uviđavnosti s ozbirom na svoje sadašnje teškoće.

Moraju smanjiti troškove; tu nije bilo mesta sumnji. Ali je onavrlo željna bila da se to učini tako da on i Elizabet što je manjemoguće zbog toga trpe. Sastavila je plan štednje, sve preciznoproračunala, i učinila ono što nikome na pamet nije palo: potražilaje savet od En koju izgleda niko drugi nije smatraozainteresovanom za ovu stvar. Posavetovala se s njom i u izvesnojmeri je pod njenim uticajem i sastavila plan smanjenja troškovakoji je naposletku iznela pred ser Voltera. Sve što je En predložilabilo je na strani poštenja, a ne ugleda. Želela je ozbiljnije mere,ozbiljniju promenu, brže oslobađanje od duga, sa mnogo

naglašenijom ravnodušnošću prema svemu osim prema poštenjui pravičnosti.

- Ako bismo uspeli uticati na vašeg oca da na sve ovo pristane- rekla je ledi Rasel pregledajući list hartije - mnogo toga bi semoglo učiniti. Ako pristane na ove mere, za sedam godina će seosloboditi svih dugovanja; i nadam se da ćemo uspeti da ubedimonjega i Elizabet da Kelinč hol sam po sebi ima dostojanstvo komeove mere štednje ne mogu naškoditi; i da čast ser Voltera Eliota u

očima razboritih ljudi nikako neće biti umanjena ako se ponesekao principijelan čovek. Šta će on to učiniti što nisu i najuglednijeporodice učinile ili bi trebalo da učine? On se ne izdvaja od drugihu ovom pogledu; a upravo je to izdvajanje ono što nam najvišepatnje zadaje; i što nas ponajviše tera na rđavo ponašanje. Velikenade gajim u to da će naše mišljenje odneti pobedu. Moramo biti

13

Zvončica & neky



odlučne i ozbiljne; jer je ipak red da dug plati onaj koji ga je inapravio; i premda se u velikoj meri mora imati obzira premaosećanjima jednog gospodina, i glave porodice, kao što je vaš otac,

ipak se još više obzira i poštovanja mora imati prema karakterupoštenog čoveka.

Ovo je bilo načelo prema kojem je En želela da njen otacpostupi, i želela je da ga prijatelji podstaknu da ga se pridržava.Smatrala je neophodnim i dužnošću da podmiri potraživanjapoverilaca sa svom hitrinom koju mogu da obezbede obimnemere štednje, i smatrala je da je jedino takvo delanjedostojanstveno. Želela je da to bude obaveza i da se razume kao

dužnost. Smatrala je da ledi Rasel ima velikog uticaja; ali je upogledu strogog samoodricanja koje je njena savestpreporučivala, verovala da će se oni jednako teško dati ubediti napotpunu izmenu navika kao i na delimičnu. Kako je poznavala ocai Elizabet sklona je bila verovanju da će za njih žrtvovanje jednogpara konja biti jedva manje bolno nego žrtvovanje oba, i takodalje, kroz čitav spisak isuviše blagih mera ledi Rasel.

Od veoma je malog značaja kako bi Enini stroži zahtevi bili

prihvaćeni. Predlozi ledi Rasel nisu imali nikakvog uspeha: nije seto moglo dozvoliti, nije se to moglo podneti. - Šta! Da se odreknesvih životnih udobnosti! Putovanja, Londona, slugu, konja, bogatihručkova... da se na sve strane steže i usteže! Da ne živi ni onakokako žive obična gospoda koja ne pripadaju plemstvu! Ne, radijeće tog časa napustiti Kelinč hol nego u njemu ostati pod takosramnim uslovima.

- Napustiti Kelinč hol. - Za ovo se odmah uhvatio gospodin

Šepard kome je u interesu bilo da ser Volter smanji troškove i kojije bio savršeno uveren da se ništa neće moći učiniti ukoliko nepromene mesto stanovanja. Kako je ideja potekla upravo odonoga koji bi trebalo da donosi odluke, on se neće ni maloustezati, rekao je, da prizna da njegov sud naginje toj strani. Nijesmatrao da ser Volter može materijalno izmeniti svoj stil života u

14

Zvončica & neky



kući koja je prosto nametala takvo gostoprimstvo i generacijskodostojanstvo. Na ma kom drugom mestu ser Volter bi sam mogaoda nesmetano gospodari svojim životom i na njega bi se ugledali,

a on bi diktirao stil života, za bilo koji način uređenja svogdomaćinstva da se odluči.

Ser Volter je pristao da napusti Kelinč hol; i nakon kratkogperioda sumnje i neodlučnosti, rešeno je veliko pitanje kuda daode, i napravljen je prvi plan sprovođenja ove velike promene.

Na raspolaganju su mu bile tri mogućnosti, London, Bat, ilineka druga seoska kuća. En je najviše želela ovo poslednje. Ona senadala nekoj manjoj kući u susedstvu gde bi i dalje mogla da uživa

u društvu ledi Rasel, i dalje da bude blizu Meri, i da i dalje ima tozadovoljstvo da ponekad vidi travnjake i šumarke Kelinča. Ali Enje snašla njena uobičajena sudbina, i odluka je pala na neštoupravo suprotno njenim sklonostima. Nije volela Bat, i smatrala jeda joj Bat ne prija; a Bat je trebalo da joj postane dom.

Ser Volter je u prvi mah bio naklonjeniji Londonu; ali jegospodin Šepard smatrao da mu se ne može verovati da će on uLondonu štedljivo živeti, i bio je dovoljno vešt da ga od te namere

odgovori i prikaže mu Bat kao poželjnije mesto. Bilo je to mnogobezbednije mesto za gospodina u njegovim prilikama; tamo možebiti važan uz srazmerno manje troškove. Dvema značajnimprednostima Bata u odnosu na London je naravno data svamoguća težina; na mnogo je zgodnijoj udaljenosti od Kelinča,svega osamdesetak kilometara, a ledi Rasel u Bat odlazi svakezime; i na veliko zadovoljstvo ledi Rasel koja je odmah pomislilana Bat kada je predložena promena mesta boravka, ser Voltera i

Elizabet su konačno ubedili da poveruju da boravkom u Batu nećeugroziti ni svoje dostojanstvo ni svoju udobnost.

Ledi Rasel je osetila potrebu da se usprotivi poznatim jojželjama njene mile En. Bilo bi previše očekivati od ser Voltera dase unizi boravkom u manjoj kući u sopstvenom susedstvu. I samojEn bi to teže palo nego što može i da predvidi, a za ser Voltera bi

15

Zvončica & neky



to bilo strašno. A što se tiče Enine netrpeljivosti prema Batu,smatrala ju je za predrasudu i pogrešno mišljenje nastalo, naprvom mestu, zbog toga što je nakon majčine smrti provela tamo

tri godine na školovanju; a drugi razlog ove netrpeljivosti jetražila u Eninom potištenom stanju duha one jedne zime koju jeposle toga sa njom tamo provela.

Ledi Rasel je volela Bat i mislila je, ukratko, da im svima moragoditi; a što se zdravlja njene mlade prijateljice ticalo, svaka će seopasnost izbeći time što će sve tople mesece provesti sa njom uletnjikovcu u Kelinču; i bila je to, zapravo, promena koja moragoditi i zdravlju i stanju duha. En je veoma retko odlazila od kuće,

suviše je malo sveta videla. Nije bila naročito vedra duha. Većedruštvo će to popraviti. Želela je da je predstavi svetu.

Na nepoželjnost ma koje druge kuće u istom susedstvu je kodser Voltera svakako u velikoj meri uticala jedna okolnost koja jebila značajan deo plana, a koja je srećno bila umetnuta još nasamom početku. Ne samo da je morao da ode iz svog doma, već jemorao da ga preda u ruke drugima; što je ozbiljno na probustavljalo moralnu čvrstinu i mnogim bi snažnijim glavama od ser

Volterove ova kušnja teško pala. Kelinč hol je morao da se izdaje.Ovo je, doduše, bila duboka tajna koju nije trebalo reći nikomevan njihovog kruga.

Ser Volter ne bi podneo poniženje kada bi se saznalo da jeiznajmio kuću drugome. Gospodin Šepard je jednom prilikomspomenuo reč “oglasiti”, ali se nikada više nije usudio da ponovonačne tu temu. Ser Volter je odbacio pomisao da se kuća na makoji način nudi; zabranio je i davanje i najmanjeg nagoveštaja da

mu je to namera; i bio je voljan da pristane da je izda samo podpretpostavkom da se za nju spontano zainteresuje nekinajizvanredniji molilac, i to samo pod njegovim uslovima i samotako da mu se da na znanje da mu time čini veliku milost.

Kako samo brzo pronalazimo razloge da odobrimo ono štonam se dopadal A ledi Rasel je imala još jedan izvanredan razlog

16

Zvončica & neky



što je želela da se ser Volter i njegova porodica sklone sa sela.Elizabet je u poslednje vreme počela da razvija blisko prijateljsvo,koje je ona rada bila da osujeti. Bilo je to prijateljstvo sa kćerkom

gospodina Šeparda, koja se sa dvoje dece vratila ocu nakonnesrećnog braka. Bila je od onih pametnih mladih žena koje serazumeju u veštinu dodvoravanja - u najmanju ruku veštinudodvoravanja stanarima Kelinč hola; toliko se umilila gospođiciEliot da je već odsedala kod njih vise nego jednom, uprkos svemušto je ledi Rasel, koja je smatrala da je to sasvim neprimerenoprijateljstvo, mogla da nagovesti o opreznosti i uzdržanosti.

Ledi Rasel, zaista, nije imala nikakvog uticaja na Elizabet, i

činilo se da je voli jer je želela da je voli, a ne zato što je Elizabet tozaslužila. Nikada joj Elizabet nije ukazala više od površne pažnje,ništa više do uobičajenih ljubaznosti; nikada nije uspela dasprovede nijednu nameru koja se kosila sa već utvrđenimsklonostima. Nekoliko je puta vrlo žarko nastojala da zainteresujeEn da poseti London, i veoma je duboko osećala svu nepravičnosti sramotu sebičnih udešavanja zbog kojih je svaki put bivalaizostavljena, i mnogo je puta pokušala da pomogne Elizabetsvojim razboritim sudom i iskustvom; ali uvek uzalud: Elizabet jesve terala po svom; i nikada se nije odlučnije usprotivila ledi Raselnego u izboru gospođe Klej; okrećući se od društva jedne takozaslužne sestre poklonila je naklonost i poverenje onoj kojoj jetrebalo da ukaže samo uzdržanu ljubaznost.

Ledi Rasel je smatrala da je gospođa Klej po položaju sasvimnepodesna družbenica, a po naravi čak i opasna; i stoga je odlazakkoji bi za posledicu imao rastanak od gospođe Klej, i koji bigospođici Eliot omogućio da izabere podesnije prijatelje, bio odprvorazrednog značaja.

17

Zvončica & neky



Glava 3

18

Zvončica & neky



Stoga bih, ser Voltere, uzeo sebi slobodu da predložim da bih,u slučaju da se prošire neke glasine o vašim namerama, što semora uzeti u obzir kao moguća stvar, jer znamo koliko je teško

jednom delu sveta da svoje postupke i namere sakrije od drugog,a ugled ima svoju cenu; ja, Džon Šepard mogao da prikrijem sveporodične stvari koje poželim, jer nikome neće biti zanimljivo daprati moje postupke; a ser Voltera Eliota prate mnoge oči kojimabi teško bilo umaći; i stoga ću se ovoliko usuditi da kažem, da mene bi iznenadilo da je, i pored sveg našeg opreza, neki šapat istineumakao u svet; a u tom slučaju će, kao što sam želeo da primetim,bez sumnje uslediti zahtevi, i moje je mišljenje da bi trebalo danaročitu pažnju posvetimo ponudama naših imućnih pomorskihzapovednika; i molim vas još da mi dozvolite dodati da ću doćikod vas za dva sata, u svako doba, da vas poštedim neprijatnostida sami odgovorite na ponudu.

Ser Volter je samo klimnuo glavom. Ali je uskoro nakon toga,ustao i počeo da korača preko sobe i sarkastično dodao;

- Malo je gospode u mornarici, rekao bih, koji se ne biiznenadili da se nađu u ovakvoj jednoj kući.

- Bez sumnje će se osvrtati oko sebe i blagosiljati svoju sreću -rekla je gospođa Klej, jer je i gospođa Klej bila prisutna: njen ju jeotac doveo, jer ništa nije toliko godilo njenom zdravlju kolikovožnja do Kelinča - ali sasvim se slažem s ocem u mišljenju da jepomorac veoma poželjan zakupac. Poznavala sam mnogo ljudi izte branše; i ne samo da su liberalnih načela već su i veoma urednii u svakom pogledu veoma pažljivi! Ove vaše dragotene slike će,ser Voltere, rešite li da ih ostavite, ostati u savršeno bezbednim

rukama. O svemu u kući i van nje izvanredno će se voditi računa!Bašte i šumarci će se održavati u savršenom redu gotovo kao štose održavaju i sada. Ne morate strahovati, gospođice Eliot, da ćevaše cvetne bašte biti zapuštene.

- Što se toga tiče - ledeno je odbrusio ser Volter - ako ipretpostavimo da sam i rešio da dam kuću u zakup, nipošto još

19

Zvončica & neky



nisam rešio kakve ću im još ustupke učiniti. Nisam naročito sklonda udovoljavam zakupcu. Park će mu naravno biti otvoren, a maloje pomorskih oficira, ili muškaraca nekog drugog zanimanja, koji

su imali takvo šetalište; ali kako ću ograničiti upotrebu šumarakai ostalih delova imanja sasvim je druga stvar. Ne prija mi pomisaoda svako može da uđe u moje šumarke; i preporučio bih gospođiciEliot da bude veoma oprezna u pogledu svojih cvetnih bašti.Nisam mnogo rad davati ma kakve povlastice zakupcu Kelinčhola, u to vas uveravam, pa bio on vojnik ili pomorac.

Nakon kraće pauze, gospodine Šepard je uzeo sebi za sloboduda kaže:

- U svim ovim slučajevima postoje već utvrđeni običaji kojiuprošćavaju i olakšavaju sve dogovore između zakupca i vlasnikaimanja. Vaši interesi, ser Voltere, su u prilično bezbednim rukama.Oslonite se na mene da nijedan zakupac neće dobiti više nego štoje njegovo pravo. Usuđujem se nagovestiti da ser Volter Eliot nemože ni upola toliko ljubomorno čuvati ono što je njegovo, kolikoće to za njega učiniti Džon Šepard. Sada je En progovorila:

- Čini mi se da mornarica, koja je toliko za nas učinila, ima, u

najmanju ruku, jednaka prava kao ma koja druga branša, na svuudobnost i povlastice koje ma koji dom može da im pruži.Moramo se svi složiti da pomorci teškom mukom zarađuju svojepravo na udobnost.

- Istina, istina. Gospođica En istinu kaže - brzo je odgovorio. -O! Razume se - rekla je njegova kći; ali je ser Volter uskoro nakontoga rekao:

- Ovo zanimanje ima svojih koristi, ali bi meni bilo silno žao

kada bi se ma koji od mojih prijatelja njime bavio. - Odista! - glasio je odgovor praćen iznenađenim pogledom.

- Tako je; dva su razloga iz kojih mi je ono odbojno; imam dvačvrsta osnova na kojima temeljim svoje zamerke. Prvi je da je onosredstvo koje omogućava osobama nepoznatog porekla da steknuugled na koji nemaju pravo i uzdiže ljude do takvih počasti o

20

Zvončica & neky



kakvima njihovi očevi i dedovi nisu mogli ni da sanjaju; a drugi jeda ono strašno narušava čoveku mladost i krepkost; mornar bržestari od ma kog drugog čoveka. Primećivao sam to čitavog svog

života. U mornarici se čovek, više nego ma u kojoj drugoj branši,izlaže velikoj opasnosti da istrpi uvredu u vidu napredovanjačoveka čijeg oca bi njegov otac smatrao nedostojnim i da mu seobrati, i da suviše rano i sam postane predmet prezira. Jednogsam se dana, prošlog proleća, našao u gradu u društvu dvojiceljudi koji su upravo veoma rečiti primeri onoga o čemu govorim:lord Sent Ajvs, čiji je otac, svi to znamo, bio seoski paroh, hlebanije imao; trebalo je da dam prvenstvo lordu Sent Ajvsu iizvesnom admiralu Boldvinu, osobi najžalosnijeg izgleda kakvumožete da zamislite; lice mu je bilo boje mahagonija, grubo iopustošeno preko svake mere; sve same bore i brazde, po devet jesedih imao na svakoj slepoočnici i samo je malo kosunapuderisao. “Za ime boga ko je taj starac?”, upitao sam prijateljakoji se našao u blizini, (ser Bazila Morlija). “Stari druže!”, povikaoje ser Bazil, “pa to je admiral Boldvin. Šta mislite koliko mu jegodina?”

“Šezdeset ”, rekao sam ja, “ili možda i šezdeset dve.”

“Četrdeset ”, odgovorio je ser Bazil, “četrdeset, ni godine više.”Zamislite samo moga zaprepašćenja; neću lako zaboravitiadmirala Boldvina. Nikada nisam video tako žaljenja vredanprimer onoga što pomorski život učini čoveku; ali znam da je, uizvesnoj meri, to slučaj sa svima njima; svi se oni potucaju odnemila do nedraga, i izloženi su svakakvim vremenskim prilikamai raznovrsnim uslovima, dok ih oni toliko ne nagrde da ih čovekne može pogledati. Šteta je što ih nešto ne dokusuri pre nego štozađu u godine admirala Boldvina.

- Ne, ser Voltere - povikala je gospoda Klej - odista strogosudite. Imajte milosti prema sirotim ljudima. Nismo svi rođeninaočiti. More svakako nikoga nije ulepšalo, i mornari stare prevremena, to sam i ja primetila; vrlo brzo gube mladalački izgled. A

21

Zvončica & neky



opet, nije li to slučaj i u drugim zanimanjima, možda u većinidrugih zanimanja? Vojnici u aktivnoj službi nisu u mnogo boljempoložaju: a čak i u nekim mirnijim zanimanjima tu su napor i

težak umni posao, ako već ne telesni, koji retko kada dozvoljavada godine prirodno izmene spoljašnjost čoveka. Pravnik se izlažeprekomernom naporu, i sav je izmučen brigama; lekar je budan usvako doba i putuje po svakakvim vremenskim prilikama; a čak isvešteno lice... - zastala je na trenutak da razmisli šta da kaže zasveštena lica - ...a čak je i svešteno lice, znate, obavezno da ulazi uprostorije pune bolesti i izlaže svoje zdravlje i spoljašnjostkužnim isparenjima. Zapravo, odavno sam već uverena da je, premda je svako zanimanje neophodno i časno na svoj način,samo sudbina onih koji ne moraju ničim da se bave i koji mogumirno da žive na selu, raspolažu svojim vremenom, čine ono štoim godi, i žive na svom posedu, i koji se ne muče da steknu više;samo je njih sudbina u najvećoj meri obdarila, kažem iblagoslovila zdravljem i lepom spoljašnjošću: svaki drugi soj ljudikoje poznajem gubi nešto od svoje naočitosti čim prođe prvamladost.

Činilo se da je gospodin Šepard, u svojoj želji da odobrovoljiser Voltera prema pomorskom oficiru kao mogućem zakupcu,pokazao moć predskazivanja budućnosti, jer je prvi upit za kućustigao od admirala Krofta, sa kojim se kratko nakon toga našao udruštvu na jednom ozbiljnom suđenju u Tontonu; i odista, vest oadmiralu primio je preko jednog londonskog referenta. Premaizveštaju koji je požurio da prenese u Kelinč, admiral Kroft jeporeklom iz Somersetšira i želja mu je, sada kada je stekaopopriličan imetak, da se nastani u svom rodnom kraju i došao je uTonton da pogleda neke oglašene kuće u njegovom neposrednomsusedstvu koje mu, međutim, nisu bile po volji; i pukim jeslučajem čuo -(baš kao što je predvideo, primetio je gospodinŠepard, nevolja ser Voltera nije se mogla dugo tajiti) - baš pukimje slučajem čuo za mogućnost uzimanja u najam Kelinč hola, akako je znao da je on (gospodin Šepard) blizak poznanik vlasnika,

22

Zvončica & neky



predstavio mu se sa namerom da se podrobnije raspita i u tokutog prilično dugačkog razgovora je izrazio veoma snažnunaklonost prema tom mestu, koliko je to bilo moguće čoveku koji

ga je poznavao samo iz opisa; i dao je gospodinu Šepardu, uveoma podrobnom izveštaju o sebi, svaki dokaz da je on veomaodgovoran i poželjan zakupac.

- A koje admiral Kroft? - upitao je ser Volter hladno isumnjičavo.

Gospodin Šepard je rekao da je on iz jedne ugledne plemeniteporodice, pa je spomenuo i mesto iz kogje ta porodica; a En je,nakon kratke stanke koja je usledila dodala:

- On je kontraadmiral belih. Učestvovao je u akciji kodTrafalgara, i otada je u Istočnoindijskoj oblasti; verujem da jenekoliko godina bio stacioniran tamo.

- Onda smatram zasigurno - primetio je ser Volter - da licemora da mu je crveno koliko i manžetne i ogrtači moje livreje.

Gospodin Šepard je požurio da ga uveri da je admiral Kroftveoma zdrav, krepak, naočit čovek, pomalo, razume se, oronuo odizloženosti vremenskim prilikama, ali ne mnogo, i da je pravi

gospodin u načelima i vladanju; i da je malo verovatno da će onpraviti pitanje oko uslova zakupa, da on samo želi udoban dom ukoji može da se useli što je pre moguće; da zna da mora da plati zasvaku udobnost: i zna koliku cenu mogu da postignu nameštenekuće takvog ugleda; da ga ne bi iznenadilo i da je ser Volter tražioviše; raspitivao se o vlastelinskom imanju; voleo bi da se na njegaprenese pravo da lovi, razume se, ali nije od toga pravio nikakavproblem; rekao je da ponekad ponese sa sobom pušku, ali da

nikada ne ubija; sve u svemu pravi gospodin. Gospodin Šepard je bio veoma rečit o ovoj stvari; i ukazao je

na sve okolnosti admiralovog porodičnog života koje su ga činilenaročito pogodnim zakupcem. Bio je oženjen i nije imao dece; štoje upravo bilo vrlo poželjno. O kući se nikada ne vodi računa napravi način ako u njoj ne boravi dama; nije mogao da kaže da li

23

Zvončica & neky



nameštaj više strada kada u kući nema dame ili kada u njoj boravedeca. Dama bez dece je neko ko će se najbolje na svetu starati onameštaju. I gospodu Kroft je video; bila je u Tontonu sa

admiralom, i bila je sa njima gotovo sve vreme razgovora o ovojstvari.

- I činilo se da je baš veoma učtiva, otmena, pronicljivagospođa - nastavio je - više se raspitivala o samoj kući, i uslovima iporezima, od samog admirala, i činilo se da je dobro upućena uposlovanje; i štaviše, ser Voltere, saznao sam da ni ona nije bezporodičnih veza u ovom delu zemlje, ništa manje od samogadmirala; odnosno, ona je sestra gospodinu koji je nekada živeo

među nama; to mi je ona sama rekla: sestra je gospodina koji jepre nekoliko godina živeo u Monkfordu. Bože mili! Kako mu onobeše ime? U ovom se trenutku ne mogu setiti njegovog imena,premda sam ga baš skoro čuo. Penelopi, mila, možeš li mi pomoćida se setim imena gospodina koji je živeo u Monkfordu: bratagospode Kroft?

Ali gospođa Klej je toliko živo razgovarala sa gospođicom Eliotda se činilo da nije čula njegovu molbu.

- Nemam ni najmanju predstavu na koga mislite, Šeparde; nesećam se da je ikada neki gospodin boravio u Monkfordu jošotkako je na vlasti stari guverner Trent.

- Bože mili! Kako je to neobično! Uskoro ću i svoje imezaboraviti, rekao bih. Ime koje toliko dobro poznajem; dobro sampoznavao tog gospodina iz viđenja; video sam ga stotinu puta;jednom je prilikom čak došao i da se posavetuje sa mnom, sećamse, o nedozvoljenom ulasku na posed; radnik sa farme mu je ušao

u voćnjak; srušio zid; pokrao jabuke; uhvatio ga je na delu; akasnije je, suprotno mom savetu, pristao na prijateljskoporavnanje. Odista veoma neobično!

Nakon što je još jedan trenutak sačekala...

- Mislite na gospodina Ventvorta, pretpostavljam? -rekla je En.

Gospodin Šepard joj je neizmerno bio zahvalan.

24

Zvončica & neky



- Tako je, Ventvort mu je bilo ime! Upravo je to taj čovek. On jebio paroh u Monkfordu, znate, ser Voltere, pre izvesnog vremena,dve ili tri godine. Stigao je godine - 5, rekao bih. Uveren sam da ga

se sećate. - Ventvort? O! Sećam se - gospodin Ventvort, paroh

Monkforda. Doveli ste me u zabludu kada ste rekli da je u pitanjugospodin. Mislio sam da govorite o nekom posedniku imanja:gospodin Ventvort je bio niko i ništa, toga se sećam; nije imaonikakve ugledne rođake; nikakve veze nije imao sa porodicom izStraforda. Zapita se čovek kako li je samo ime mnogih našihplemića postalo tako uobičajeno.

Kako je gospodin Šepard primetio da ova porodična vezaKroftovima ne ide u prilog kada je ser Volter u pitanju, više je nijespominjao; pa se sa žarom ponovo pozabavio okolnostima koje suim neosporno išle u prilog; godine, i broj, i imetak; visokomišljenje koje su o Kelinč holu stekli i izvanredno zauzimanje zaprednost da ga uzmu u najam; predstavljajući stvar tako kao da jenjima najveća želja bila da im se ukaže čast da u najam uzmu kućuser Voltera Eliota; što je svakako bio izvanredan ukus, sudeći

prema ser Volterovim privatnim pogledima na dužnosti jednogzakupca.

U svakom slučaju je donelo ploda; i premda će ser Volter uvekispod oka gledati na svakoga ko namerava da se nastani u toj kući,i smatrati da su neizmerno srećni jer im je dozvoljeno da jeiznajme po najvišoj ceni, dao se nagovoriti da dozvoli gospodinuŠepardu da nastavi sa sklapanjem ugovora, i ovlastio ga je daposeti admirala Krofta, koji je i dalje boravio u Tontonu, i da

ugovori dan za obilazak kuće. Ser Volter nije bio naročito mudar; ali je imao dovoljnosvetskog iskustva da oseti da se besprekorniji zakupac, kao što sečinilo da je to admiral Kroft u svakom pogledu, teško možepronaći. Toliko je i njemu bilo jasno, a njegova je taština pronašlajoš i jednu dodatnu utehu u admiralovom društvenom položaju

25

Zvončica & neky



koji je bio taman dovoljno visok, ali ne i previsok. - Dao sam kućuu najam admiralu Kroftu - će zvučati odista odlično; mnogo boljenego običnom gospodinu...; uz to gospodin (osim možda u slučaju

nekih pola tuceta ljudi u čitavoj zemlji) uvek je potrebno dodatnoobjašnjenje. Reč admiral sa sobom nosi sopstveni ugled i, u istimah, pored njega baronetska titula ne može da deluje beznačajno.U svim njihovim poslovanjima i društvenim susretima, ser VolterEliot će uvek imati prednost.

Ništa se nije moglo učiniti bez Elizabetinog pristanka: ali onaje bila sve sklonija odlasku iz kuće pa je bila srećna što se našaozakupac koji je konačno omogućio da se to i sprovede u delo: i nije

rekla ni reč kojom bi mogla da dovede odluku o zakupu u pitanje. Gospodin Šepard je dobio neograničena ovlašćenja delanja uovoj stvari; i čim je ovakav ishod dogovoren, En, koja je sve vremeveoma pažljivo slušala, napusti prostoriju da rashladi zažareneobraze na svežem vazduhu; i dok je šetala svojim najmilijimšumarkom, nežno je uzdahnula i rekla: - Za nekoliko meseci će,možda, on šetati ovim stazama.

26

Zvončica & neky



Glava 4

27

Zvončica & neky



odgovorio s velikom zapanjenošću, s velikom hladnoćom i

velikom tišinom, i vrlo je odlučno bio rešen da za svoju kćer neučini ništa. Smatrao je ovu vezu ponižavajućom; a ledi Rasel ju je,premda sa mnogo umerenijim i oprostivijim ponosom, smatralaveoma nesrećnom.

Da se En Eliot, sa takvim poreklom, lepotom i pameću, udevetnaestoj godini tako upropasti; da se u devetnaestoj godiniupusti u veridbu sa mladićem koji je imao samo svoj dobar glas inikakve izglede za sticanje bogatstva osim onoga što je mogaosteći u svojoj veoma nesigurnoj profesiji, i koji nije imao nikakvihveza da mu obezbede dalje napredovanje, odista bi značilo da seupropastila, na staju je i sama pomisao žalostila! Da En Eliot, takomladu, i još nepoznatu svetu, ugrabi neznanac bez ikakvih veza iimetka; ili još gore, mogla bi zbog njega potonuti u stanje mučne,teskobne zavisnosti koja bi u njoj ubila svaku krepkost! To se nesme desiti, ako se to ikako može sprečiti kakvim prijateljskimuplivom, ili predočavanjem od strane one koja ju je volela gotovomajčinskom ljubavlju i koja je gotovo imala sva majčinska prava.

Kapetan Ventvort nije imao novca. Imao je sreće u profesiji; alitrošeći slobodno ono što je lako stekao, naposletku nije imaoništa. Ali bio je uveren da će uskoro biti bogat: pun života i žara,znao je da će uskoro dobiti brod, i da će uskoro ostvariti sve svoježelje. Oduvek je imao sreće; znao je, znao je da bi tako i daljetrebalo da bude. Takvo samopouzdanje, silovito u svojoj toplini, iočaravajuće zbog duhovitog načina na koji je bilo izraženo, za Enmora da je bilo dovoljno; alt ledi Rasel je na to drugačije gledala.Njegova vatrena narav i neustrašiv duh na nju su drugačije

delovali. Ona je u njima videla samo još veće zlo. Samo su davaliopasnu crtu njegovom karakteru. Bio je sjajan, bio je tvrdoglav.Ledi Rasel nije mnogo cenila duhovitost, i užasavala se svega štoje makar i izdaleka ličilo na nepromišljenost. Ona je na ovu vezunepovoljno gledala u svakom svetlu.

28

Zvončica & neky



Takvo protivljenje koje su ova osećanja izazvala bilo je višenego što je En mogla da podnese. Mlada i nežna kakva je bila,možda je i mogla podneti očevu zlovolju, premda je njena sestra

nijednom ljubaznom rečju niti pogledom nije ublažila; ali savetiledi Rasel, koju je ona oduvek volela i na koju se uvek oslanjala, ikoja je bila žena stabilnih načela i nežnog vladanja, nisu mogli bitiuzalud. Uspeli su da je ubede da je ova veridba pogrešna:nerazborita, neprimerena, sa slabim izgledima za uspeh inedostojna. Ali nije ona veridbu raskinula iz sebičnog opreza.Teško da bi se odrekla verenika da nije razmislila i o njegovojkoristi, čak i više nego svojoj. Najveća uteha u očajanju rastanka,konačnog rastanka, bila joj je vera da je postupila razborito i da jeu najvećoj meri svoja osećanja žrtvovala za njegovo dobro; asvaka uteha joj je bila potrebna, jer je morala da podnese idodatni bol zbog njegovih ubeđenja, u potpunosti nepokolebljivihi uvreženih, i zbog toga što je on smatrao da se ona, odbijajući gatako pod prisilom, ogrešila o njega. Posledica svega bila je da je onnapustio taj kraj.

U nekoliko meseci su se i upoznali i rastali; ali Enina patnja senije okončala nakon nekoliko meseci. Njena osećanja i kajanje sujoj, još dugo, pomračivali svaki mladalački užitak, i ona je veomarano svenula i izgubila svaku vedrinu.

Više od sedam godina je prošlo otkako se ova njihova tužnapriča završila; i vreme je u velikoj meri ublažilo, možda čak i upotpunosti ugasilo svaku naklonost prema njemu, ali ona sesuviše oslanjala na samo vreme; nikakve pomoći nije bilo upromeni sredine (osim jedne posete Batu uskoro nakon raskidaveridbe), nikakve novine nije bilo u njenom životu i nikakvogproširenja društva. Niko se nikada nije ni približio krugu Kelinčhola a ko bi mogao podneti poređenje sa Frederikom Ventvortom,kakvog ga je ona pamtila. Druga ljubav, jedini istinski prirodan,srećan i delotvoran lek u njenoj životnoj dobi, nije bila mogućaniti u njenom prefinjenom umu, niti po njenom probirljivomukusu u njihovom uskom društvenom krugu. Kada je imala

29

Zvončica & neky



dvadeset dve godine, jedan mladić je zatražio njenu ruku, ali je onnedugo zatim kod njene mlađe sestre naišao na mnogo toplijiprijem; a ledi Rasel je žalila što je ona njega odbila; jer je Čarls

Mazgrouv bio najstariji sin čoveka čiji su posedi i opšti značajdolazili odmah iza poseda i značaja ser Voltera, i bio je dobrogkaraktera i prijatne spoljašnjosti; i ma koliko da je ledi Raselželela nešto više kada je En bilo devetnaest godina, ona bi se silnoradovala da je mogla da je vidi da se na jedan tako poštovanjavredan način skloni od pristrasnosti i nepravičnosti u kući svogaoca, i tako trajno nastani blizu nje same. Ali u ovom slučaju,nikakav savet nije mogao da navede En da promeni mišljenje; ipremda je ledi Rasel bila zadovoljna svojom obazrivošću i nikadanije poželela da izmeni prošlost, počela je da strepi, gotovo dobeznađa da En nijedan imućan i sposoban muškarac neće dovestiu iskušenje da preuzme na sebe one obaveze za koje ju je onasmatrala naročito pogodnom zbog njenih toplih osećanja idomaćih navika.

Nisu poznavale mišljenje one druge ujednoj stvari, da li seizmenilo ili ostalo neizmenjeno u jednom ključnom pogledu kojimse En rukovodila, jer tu temu nikada ni u nagoveštaju nisunačinjale; ali En je, u dvadeset i sedmoj, sasvim drugačijemišljenje imala od onoga koje su joj nametnuli kada je imaladevetnaest. Nije zamerala ledi Rasel, nije zamerala ni sebi što jedozvolila da potpadne pod njen uticaj; ali je smatrala da onanikada, nijednu mladu osobu u sličnoj situaciji koja bi se njojobratila za savet, ne bi dovela u stanje takvog sigurnog ipouzdanog očajanja zarad tako nesigurnog budućeg blagostanje.Bila je uverena da bi, i pored svake neprijatne osude kod kuće, isvake strepnje u vezi sa njegovom profesijom, i svih mogućihstrahova, odlaganja i razočaranja, bila srećnija da je veridbunastavila nego što je bila nakon što ju je žrtvovala; i u potpunostije verovala da bi ona, čak i da im je sudbina dodelila uobičajenumeru strepnje i neizvesnosti, pa i mnogo veću meru oduobičajene, ne uzimajući pri tom u obzir konkretne posledice

30

Zvončica & neky



njihovog slučaja; mnogo ranije dočekala s njim blagostanje negošto se trezveno dalo predvideti. Sva njegova vatrena očekivanja, isve njegovo samopouzdanje bili su opravdani. On kao da je

svojom oštroumnošću i srčanošću predvideo i prokrčio sebi putka uspehu. Uskoro nakon raskida veridbe dobio je novonameštenje; i usledilo je sve ono o čemu joj je govorio, sve seobistinilo. Istakao se, i rano je unapređen, i sada mora da je, usledbrojnog ratnog plena, stekao pozamašno bogatstvo. Ona se uovome mogla rukovoditi samo pomorskim spiskovima inovinama, ali nije mogla da sumnja da se obogatio; i, u prilognjegovoj vernosti, nije imala razloga da veruje da se oženio.

Kako je rečita En Eliot mogla biti! Kako je samo rečita moglabiti, da su njene želje podržale ranu toplu naklonost i vedropouzdanje u buduću sreću, nasuprot preteranom oprezu koji jevređao trud i sumnjao u Proviđenje! U mladosti su je primorali naoprez; ljubav je upoznala kako je sazrevala; bio je to prirodan sledneprirodnog početka.

Pored svih ovih okolnosti, sećanja i osećanja, ona nije moglačuti da će sestra kapetana Ventvorta najverovatnije živeti u

Kelinču, a da se u njenoj duši ne probudi stari bol; i mnogo ješetnji i mnogo uzdaha bilo potrebno da se odagna nemir koji jeova pomisao izazvala. Često je sebi govorila da je to ludost, prenego što bi dovoljno umirila nerve da na neprestane rasprave oKroftovima i njihovom poslu ne gleda kao na nešto zlo. U ovomejoj je, doduše, pomogla savršena ravnodušnost i očiglednanesvesnost jedina njena tri priljatelja koji su bili upućeni u tajneprošlosti, što gotovo da je poricalo svako sećanje na nju. Bila jekadra da, u ovoj stvari, oda dužno poštovanje plemenitimpobudama ledi Rasel koje su bile daleko iznad onih njenog oca iElizabet; umela je da ceni njen spokoj; ali je uopštena atmosferazaborava među njima bila veoma važna ma kakav bio njen izvor; iu slučaju da admiral Kroft zaista uzme Kelinč hol u zakup, nju jeradovalo uverenje, na čemu je uvek bila zahvalna, da je prošlostpoznata samo ovim troma od svih njenih prijatelja i rođaka, i

31

Zvončica & neky



verovala je da oni nikada neće ni reč o tome prozboriti, kao što juje radovala i vera da je od njegovih rođaka samo onaj brat kodkoga je boravio znao za njihovu kratkotrajnu veridbu. Taj brat

odavno već nije živeo u ovom kraju i bio je razborit čovek, a što jejoš važnije, u to vreme nije bio oženjen, pa je toplo računala na toda o toj stvari od njega nijedno živo biće ništa nije čulo.

Sestra, gospođa Kroft, je u to vreme bila izvan zemlje, pratilaje muža u neku stranu luku, a njena sestra Meri je dok se sve todešavalo bila u školi; i nikada ništa nije ni saznala, jer su se širenjuvesti isprečili ponos jednih i osetljivost drugih.

Uz svu ovu podršku nadala se da neće biti nikakve naročite

neprijatnosti u poznanstvu sa Kroftovima koje se, s obzirom daledi Rasel ostaje u Kelinču, i da Meri stanuje nekoliko kilometaradalje, mora očekivati.

32

Zvončica & neky



Glava 5

33

Zvončica & neky



Ser Volter je bez oklevanja admirala proglasio za mornaranajlepše spoljašnjosti koga je ikada sreo, i čak je toliko dalekootišao da kaže da ga ne bi bilo stid da bude viđen s njim u društvu

samo kada bi ga njegov momak očešljao: a admiral je, sablagonaklonom srdačnošću, rekao svojoj supruzi dok su se vozilikroz park: - I mislio sam ja da ćemo uskoro postići sporazum, milamoja, uprkos onome što su nam kazali u Tontonu. Baronet senikada neće istaći nekim blistavim činom, ali čini se da nije rđavčovek. - Bile su to uzajamne pohvale otprilike iste težine.

Trebalo je da Kroftovi kuću preuzmu o Miholjdanu; a kako jeser Volter predložio da se za Bat presele u mesecu koji mu

prethodi, nije se smelo gubiti vreme i morali su se odmahpozabaviti svim za to vezanim pripremama.

Ledi Rasel, uverena da En neće biti dozvoljeno da bude odkoristi, ili značaja, u odabiru kuće koja će se uzeti u najam, je bilavrlo nerada da se s njom tako brzo rastane i želela je da je zadržidok ona sama ne bude u mogućnosti da je povede posle Božića zaBat; ali kako je imala obaveza zbog kojih je morala da ode izKelinča na nekoliko nedelja, nije mogla da joj uputi poziv da

ostane kod nje kako je želela, a En ipak, premda je strahovala odseptembarskih žega u uzavrelom Batu, i premda je žalila što ćepropustiti svu milinu i tugu jesenjih meseci u prirodi, nije, uzevsve u obzir, želela da ostane. Najispravnije i najmudrije bi bilo, paprema tome i najmanje bolno, poći sa ostalima.

Međutim, desilo se nešto što joj je nametnulo novu dužnost.Meri, koja je često nešto bila bolešljiva, i koja je uvek svoje tegobevrlo ozbiljno shvatala i imala naviku da poziva En i za najmanju

sitnicu, nije se osećala sasvim zdravom; i predviđajući da čitavejeseni neće proći dan a da se ne oseća klonulo, molila je, boljerečeno zahtevala, da ona, jer teško da se to moglo nazvatimolbom, umesto da pođe u Bat, dođe u letnjikovac u Aperkrosu ipravi joj društvo dokle god joj bude potrebna.

34

Zvončica & neky



- Prosto ne mogu bez En - pravdala se Meri; a Elizabet joj jeodgovorila: - Onda sam uverena da bi En bilo bolje da ostane, jer uBatu nikome neće biti potrebna.

Bolje je kada čoveka smatraju korisnim i traže ga, pa makar ina neprimeren način, nego kada ga odbacuju kao sasvimbeskorisnog; i En je, srećna što može biti od koristi, srećna što imakakvu-takvu obavezu, i svakako nimalo žalosna što će morati daostane na selu, i to još u svom milom kraju, spremno pristala napoziv.

Merin poziv rasterao je sve brige ledi Rasel, i uskoro nakontoga je dogovoreno da En neće ići za Bat dok je ledi Rasel ne

povede sa sobom, i da će ona svoje vreme do tada rasporeditiizmeđu Aperkrosa i Kelinča.

Do sada je sve bilo u savršenom redu; ali ledi Rasel je ostalagotovo zaprepašćena jednom greškom u planu onih iz Kelinč holakada je za nju saznala, poziv gospođi Klej da pođe u Bat sa serVolterom i Elizabet, kao njena dragocena i značajna pomoćnica usvim poslovima koji su bili pred njom. Ledi Rasel je bila silnorazočarana što se pribeglo takvoj jednoj meri, čudila se, žalila i

strepela; i silno ju je pogodila uvreda koja je ovim naneta En, da segospođa Klej uvažava kao osoba od velike koristi, a da se smatrada od En nikakve koristi biti ne može.

Sama En je bila oguglala na takve uvrede; ali je uviđalaneprimerenost ovakvog plana jednako oštro kao i ledi Rasel.Pošto je u miru podrobno razmislila i pošto je dobro poznavalaočev karakter, a često je želela da ga manje poznaje, uvidela je daje moguće da iz ovog prijateljstva proisteknu veoma ozbiljne

posledice po njenu porodicu. Nije smatrala da njenom ocu u ovomtrenutku tako nešto pada na pamet. Gospođa Klej je bila pirgava, iimala je jedan nepravilan zub, i veoma neugledan ručni zglob, kojije on često oštro kritikovao u njenom odsustvu; ali bila je mlada, isve u svemu veoma prijatna izgleda, ali beskrajno su privlačnijibili njena oštroumnost i usrdna sklonost ka udovoljavanju nego

35

Zvončica & neky



što bi prijatna vanjština mogla ikada biti. Na En je opasnost ukojoj su se našli ostavila takav utisak da bi bilo neoprostivo danije pokušala i sestri da za nju otvori oči. Nije gajila nade u uspeh:

ali pomislila je da Elizabet, koja bi u slučaju takvog obrta stvaribila mnogo više za žaljenje nego ona sama, nikada ne bi smelaimati razloga da joj prebacuje što je nije na opasnost upozorila.

Ona je svoje rekla i samo joj, po svoj prilici, nanela uvredu.Elizabet nije mogla ni da zamisli kako joj je jedna tako besmislenasumnja mogla i pasti na pamet, i srdito je ustvrdila da svako odnjih savršeno zna gde mu je mesto.

- Gospođa Klej - rekla je toplo - nikada ne zaboravlja ko je; i ja

mnogo bolje poznajem njena osećanja nego što je tebi moguće imogu te uveriti da su po pitanju braka ona naročito istančana i daona strože osuđuje svaku nejednakost položaja ili imovinskogstanja nego većina ljudi. A što se oca tiče, odista ne bih pomislilada postoji potreba da se sada sumnja u njega nakon što je tolikegodine, nas radi, ostao samac. Da je gospođa Klej lepotica, u tome se slažem s tobom, možda bi i bilo neumesno da toliko vremenaprovodi u našoj kući; i čak sam uverena da oca ništa na svetu ne bi

moglo navesti da stupi u brak kojim bi se unizio, iako bi moždazbog toga patio. Ali sirota gospođa Klej, koja se pored svih svojihvrlina, nikako ne može smatrati čak ni prosečno lepom, odistamislim da nikako ne predstavlja opasnost da ostane sa nama.Čovek bi pomislio da nikada nisi čula oca kako govori o nesrećnimnedostacima njene spoljašnjosti, premda znam da mora da si ga pedeset puta čula. Onaj njen zub i pege. Meni one nisu tolikoodbojne koliko njemu. Poznavala sam ljude kojima one nisunagrdile lice, ali on ih se grozi. Mora da si ga čula kako govori opegama gospođe Klej.

- Teško da postoji neki lični nedostatak - odgovorila je En - nakoji se čovek neće postepeno navići pod uticajem prijatnogophođenja.

36

Zvončica & neky



- Ja imam sasvim drugačije mišljenje - odgovorila je Elizabetkratko - prijatno ophođenje može da istakne naočite crte lica, alinikada ne može da izmeni neugledne. Međutim, u svakom slučaju,

kako ja ovde mogu izgubiti više od ma koga drugog, smatram da jeprilično bespotrebno da mi ti deliš savete.

En je svoje učinila; bilo joj je milo što se i to svršilo i nije bila upotpunosti bez nade da je ipak dobro učinila. Jer premda joj jeElizabet zamerila na njenim sumnjama, možda će ipak zbog njihbiti na oprezu.

Poslednja dužnost četveroprega bila je da preveze ser Voltera,gospođicu Eliot i gospođu Klej u Bat. Odvezli su se u dobrom

raspoloženju; ser Volter je bio spreman da se pokroviteljskinakloni svim snuždenim zakupcima i stanarima kućeraka kojimaje nagovešteno da bi trebalo da se pokažu, a En je u isto vremeotišla do letnjikovca ledi Rasel, gde je trebalo da provede prvunedelju.

Njena prijateljica nije bila ništa boljeg raspoloženja od nje.Ledi Rasel je strašno patila zbog ovog razdvajanja porodice. Donjihovog je ugleda držala koliko i do svog. I svakodnevno druženje

joj je postalo dragocena navika. Bolno joj je bilo posmatratinapušten posed, a još gore je bilo iščekivati nove ruke u koje će onpreći; i da bi pobegla od usamljenosti i melanholije koju je ovapromena izazivala, i da bi se sklonila kada admiral i gospođa Kroftstignu, odlučila je da i sama odsustvuje od kuće čim bude moralada se i sa En rastane. Pa su u skladu s tim otišle u isto vreme, aledi Rasel ju je u prvoj etapi svog putovanja prevezla doAperkrosa.

Aperkros je bilo selo srednje veličine koje je do pre nekolikogodina u potpunosti bilo uređeno u starom engleskom stilu i unjemu su se nalazile samo dve kuće koje su izgledom odskakaleod kuća seljaka i zemljoradnika; vlastelinov dvor, sa visokimzidovima, i velikim kapijama i starim drvećem, postojan istarovremenski, i čvrsta, udobna sveštenikova kuća okružena

37

Zvončica & neky



urednom baštom, oko čijih se prozora obavijala loza i pružale sekruškine grane; ali kada se mladi vlastelin oženio, selo jeprošireno za još jednu otmenu kuću, jer je seoska kuća

preuređena u letnjikovac da bi on u njoj živeo, pa je sada, saverandom i francuskim prozorima i ostalim svojim lepotama,zapadala za oko jednako kao i postojaniji i mnogo prostraniji iveći vlastelinski dvor koji se uzdizao oko četvrt milje dalje.

Ovde je En često boravila. Poznavala je ona prilike uAperkrosu jednako koliko i prilike u Kelinču. Dve porodice su setoliko često sastajale i toliko im je u naviku prešlo da su jednidrugima u svako doba bili u kući da se ona prilično iznenadila što

je zatekla Meri samu; a kako je bila sama, gotovo sepodrazumevalo da će se osećati loše i da će biti klonula duhom.Premda je bila bolje zbrinuta od starije sestre, Meri nije imalaEninu razboritost niti njenu narav. Dok se osećala dobro i srećno idok joj se poklanjala sva pažnja koju je želela, bila je odličnograspoloženja i vedra duha, ali u potpunosti bi potonula na svaku inajmanju nelagodnost. Nije umela da podnosi samoću; a kako jenasledila značajan deo oholosti Eliotovih, sklona je bila da poredsvake druge neprijatnosti još i uobražava da je zapostavljena izanemarena. Izgledom je bila neuglednija od obeju sestara, i čak iu cvetu lepote smatrali su je samo za “lepuškastu devojku”.

Sada je ležala na izbledeloj sofi lepog malog salona čiji senekada otmen nameštaj postepeno, tokom četiri leta i pored dvojedece pohabao; a kada se En pojavila, dočekala ju je rečima:

- Najzad si stigla! Već sam počela da mislim da te nikada nećuvideti. Toliko sam bolesna da jedva mogu da govorim. Čitavo jutro

nisam videla nikog živog! - Žao mi je što te zatičem tako rdava zdravlja - odgovorila je

En. - U četvrtak si mi poslala baš povoljan izveštaj o svomzdravlju!

- Da, prikazala sam stvari u mnogo povoljnijem svetlu; uvek točinim: ali daleko sam bila od toga da sam zdrava; i mislim da

38

Zvončica & neky



nikada u životu nisam bila toliko bolesna kao što sam od jutros:nipošto me nisu smeli ostaviti samu, sigurna sam u to. Šta bi biloda sam pretrpela neki strašan napad, i da nisam mogla da

pozvonim! Dakle, ledi Rasel nije želela da izađe. Mislim da nije bilau ovoj kući ni tri puta ovog leta.

En je rekla ono što se od nje očekivalo, pa upitala za njenogmuža. - O! Čarls je u lovu. Nisam ga videla od sedam sati jutros.Baš je namerio da ide, mada sam mu rekla koliko sam bolesna.Rekao je da se neće zadržati; ali nije se vratio, a evo već je skorojedan. Veruj mi da nisam žive duše videla čitavo jutro.

- Jesu li dečaci bili s tobom?

- Jesu, dok sam mogla da trpim buku; ali toliko su neposlušnida čine više štete nego koristi. Mali Čarls ne mari ni za šta što mukažem, a Volter je sve gori.

- Pa, uskoro će ti biti bolje - odgovorila je En vedro. - Znaš da te ja uvek izlečim kad dođem. Kako su tvoji susedi u vlastelinskomdvoru?

- Ne mogu ti ništa o njima reći. Nisam ih videla danas, osimgospodina Mazgrouva, koji je samo svratio i obratio mi se kroz

prozor, a da ni s konja nije sišao; i mada sam im rekla koliko sambolesna niko mi nije došao. Nije bilo zgodno gospođicamaMazgrouv, rekla bih, a one se ne daju omesti u svojim namerama,

- Još ćeš ih možda videti pre nego se jutro završi. Rano je još.

- Uveravam te da ih nisam željna. Suviše pričaju i suviše se smeju za moj ukus. O! En, strašno se rđavo osećam! Baš nije lepood tebe što nisi došla u četvrtak. Zvone.

- Mila Meri, seti se samo koliko si mi povoljan glas o sebiposlala! Pisala si tako vedrim tonom, i rekla si da si savršenogzdravlja, i da nema potrebe da žurim; a moraš biti svesna da je utom slučaju moja želja bila da ostanem sa ledi Rasel do samogkraja; a ako ostavimo po strani Želju da budem s njom, imala sam

39

Zvončica & neky



mnogo posla, toliko sam stvari imala da posvršavam da bi miodista nepraktično bilo da ranije napustim Kelinč.

- Zaboga! Kakvog si ti posla mogla imati?

- Mnogo toga, uveravam te. Više nego što mogu da se setim uovom trenutku; ali nabrojaću ti ponešto. Prepisivala sam očevkatalog knjiga i slika. Nekoliko puta sam bila u vrtu saMakenzijem, pokušavajući da shvatim i pokušavajući da njemuobjasnim koje su Elizabetine biljke namenjene ledi Rasel. A imalasam i svoje stvari da posvršavam, da podelim knjige i muziku i daprepakujem škrinje, jer nisam blagovremeno razumela šta jeimalo da se šalje železnicom: i jednu sam stvar morala da uradim,

Meri, mnogo mučniju: da obiđem svaku kuću u parohiji, da seoprostim. Rečeno mi je da oni tako žele. Ali za sve mi je to trebalomnogo vremena.

- O! dobro! - a nakon kraće stanke - ali ni reč me nisi pitala oručku kod Pulovih juče.

- Znači li to da si išla? Nisam te ništa pitala jer sam zaključilada mora da si bila prinuđena da se odrekneš izlaska u društvo.

- O da! Išla sam. Jučer sam se baš dobro osećala; ništa mi nije

bilo sve do jutros. Bilo bi čudno da nisam otišla. - Milo mi je što si se osećala dovoljno dobro i nadam se da ti je

bilo prijatno.

- Ništa naročito. Čovek uvek unapred zna kakav će ručak biti; iko će tamo biti; i strašno je neprijatno nemati svoju kočiju.Gospodin i gospoda Mazgrouv su me povezli, i bilo je baš tesno!Oboje su strašno krupni, i mnogo mesta zauzimaju; a gospodinMazgrouv uvek sedi napred. I tako sam ja sedela stešnjena pozadisa Henrijetom i Luizom; i mislim da je sva prilika da za svojubolest imam tome zahvaliti.

Malo dodatne Enine istrajnosti u trpeljivosti i usiljene vedrineskoro da je izlečilo Meri. Sada je već sedela na sofi, i ona se nadalada će do ručka moći i da ustane. A zatim je, zaboravivši se, otišla

40

Zvončica & neky



na drugi kraj sobe da namesti cveće u vazi, pa pojela hladnenareske; a zatim se osećala dovoljno oporavljenom da predložiodlazak u šetnju.

- Kuda ćemo ići? - upitala je kada su se spremile.- Pretpostavljam da ne želiš da svratimo u posetu u

vlastelinski dvor pre nego što oni dođu da pozdrave tebe?

- Ni najmanje se tome ne protivim - odgovorila je En. - Nikadami na pamet ne bi palo da se slepo držim reda sa ljudima kojetoliko dobro poznajem kao gospođu i gospođice Mazgrouv.

- O! Ali trebalo bi da ti dođu u posetu što je pre moguće.Trebalo bi da znaju kakvu su ti čast dužni ukazati kao mojoj sestri.

U svakom slučaju, možemo baš otići da posedimo s njima malo, akada to obavimo, onda možemo da uživamo u šetnji.

En je oduvek takav oblik opštenja smatrala preko svake mereneprimerenim; ali je digla ruke od pokušaja da nešto promeni jerje verovala da su se, premda je svaka strana onoj drugoj stalnodavala povoda da se vređa, obe porodice na to toliko već svikle danisu više bez toga mogle. I tako se one uputiše u vlastelinski dvor,da posede punih pola sata u staromodnom četvrtastom salonu sa

malim tepihom i uglačanim podom u kom su domaćinove kćerkepostepeno stvarale pravu pometnju unevši u njega koncertniklavir i harfu, i stalke za cveće i stočiće za kafu koje su razbacalena sve strane. O! Da su likovi sa portreta na zidnim oblogama, dasu gospoda u smeđem baršunu i dame u plavom satenu moglivideti šta se dešava, da su bili svesni takvog remećenja svakogreda i urednosti! Sami portreti na zidovima bi zanemeli.Mazgrouvovi su, kao i njihova kuća, bili u stanju promene, može

biti i napretka. Otac i majka su predstavljali stari engleski stil, amladi ljudi novi. Gospodin i gospođa Mazgrouv bili su veomadobri ljudi; srdačni i gostoljubivi, nisu bili naročito obrazovani inimalo nisu bili otmeni. Njihova deca su imala modernijashvatanja i manire. Bili su oni brojna porodica; ali jedino dvojeodraslih, ako se izuzme Čarls, bile su Henrijeta i Luiza, gospođice

41

Zvončica & neky



od devetnaest i dvadeset godina, koje je škola u Ekseteru snabdelauobičajenim zalihama veština, i sada su bile poput hiljada drugihgospođica i živele su da bi bile otmene, srećne i vesele. Haljine su

im bile po poslednjoj modi, lica sasvim lepa, narav izvanrednovedra, a vladanje neusiljeno i prijatno; kod kuće su bile cenjene, aizvan kuće miljenice svima. En ih je uvek smatrala za najsrećnijastvorenja koja poznaje; ali ipak nije, sprečena kao i svi što smonekim ugodnim osećanjem nadmoćnosti nad željom zapromenom, poželela da je na njihovom mestu; ne bi ona menjalasvoj otmeniji i obrazovaniji um za sva njihova uživanja; i nije im nina čemu zavidela već na tom naoko savršenom uzajamnomrazumevanju i slaganju, toj dobrodušnoj uzajamnoj naklonostikoju ona ni sa jednom svojom sestrom nije iskusila.

Primili su ih veoma srdačno. Ništa se nije moglo zameritistanovnicima vlastelinskog dvora, što je, znala je En, obično islučaj. Pola časa je prošlo u prijatnom razgovoru; a ona se nipoštonije iznenadila kada su im se nakon toga u šetnji pridružile obegospođice Mazgrouv na naročiti Merin poziv.

42

Zvončica & neky



Glava 6

43

Zvončica & neky



Kvin Skverove! - ili u Merinoj brizi i strepnji: - Časti mi, lepo će mibiti kada svi odete u Bat da se veselite!

Mogla je samo da reši da u budućnosti izbegava takvu

samoobmanu i da sa većom zahvalnošću razmišlja o izvanrednomblagoslovu što ima jednu tako iskreno saosećajnu prijateljicu kaošto je ledi Rasel.

Gospoda Mazgrouv su imali svoja lovišta da ih čuvaju i svojudivljač da je love, svoje konje, pse i novine da se njima zanimaju, ižene su se zanimale svojim uobičajenim sitnicama vođenjadomaćinstva, susedima, haljinama, igrankama i muzikom.Priznala je da je sasvim primereno da svaka mala društvena

zajednica ima svoje teme za razgovor, i nadala se da neće proćidugo pre nego što i ona postane nimalo beznačajan član ove ukojoj se sada našla. Kako su izgledi bili da će u Aperkrosu provestidva meseca, osećala se dužnom da svoju maštu, sećanja i sve svojepomisli što je više moguće zaodene duhom Aperkrosa.

Nije strahovala od ovih meseci. Meri nije bila toliko odbojna ilišena svakog sestrinskog osećanja kao što je to bila Elizabet, nitije bila toliko zatvorena za njen uticaj; niti je bilo ma čega drugog

među ostalim stanarima doma što je moglo da ugrozi njenuudobnost. Oduvek je bila u prijateljskim odnosima sa svojimzetom; a deca, koja su je volela gotovo jednako kao i majku ipoštovala je daleko više, bila su izvor zanimanja, zabave i veomazdravog kretanja.

Čarls Mazgrouv je bio učtiv i prijatan; po naravi i pametinesumnjivo je bio iznad svoje žene, ali nije imao njenesposobnosti, niti njenu rečitost i gracioznost, pa joj razmišljanje o

prošlosti koja ih je vezivala ni najmanju opasnost nijepredstavljala; ali En se slagala sa sudom ledi Rasel da bi on velikekoristi imao od braka sa Ženom koja bi mu u svemu parirala; i dabi odista razborita žena njegovom karakteru dala na postojanosti,i veću svrsishodnost, racionalnost i otmenost njegovim navikamai interesovanjima. Stoga se on ni sa čim osim lovom nije žarko

44

Zvončica & neky



zanimao; a preostalo svoje vreme je traćio ne nalazeći koristi uknjigama ili ma čemu drugom. Bio je veoma vedar duhom i činilose da ga mnogo ne dodiruje povremena potištenost njegove žene,

i sa njenom se nerazumnošću nekada tako nosio da mu se Endivila, i sve u svemu, premda se počesto dešavalo da sesporečkaju (u čemu se dešavalo da ona ima većeg udela nego štoje želela, jer su je obe strane pozivale daniznese svoj sud), moglisu se smatrati srećnim parom. Uvek su se savršeno slagali u željida imaju više novca, i naglašenoj potrebi da od njegovog ocadobiju novac koji im je potreban; ali i ovde je, kao i u većini stvari,on bio iznad nje: dok je Meri smatrala da je odista sramota što imon novac ne da je, on je uvažavao činjenicu da njegov otac svojnovac može mnogo korisnije da utroši i da ima pravo da ga trošikako mu drago.

Što se vaspitanja dece tiče, njegov pristup je bio mnogo boljiod pristupa njegove žene, a ni sprovodenje tog pristupa mu nijebilo rdavo. - Sasvim bih ja njih lepo doveo u red da se Meri nemeša - često ga je En čula da govori, i poprilično je bila sklona damu poveruje; ali kada je slušala Merine prekore kako “Čarls uvekrazmazi decu toliko da ih nikako posle ne mogu dovesti u red”,nikada nije pala ni u najmanje iskušenje da kaže: - Sasvim si upravu.

Najmanje prijatna okolnost njenog boravka sa njima bilo jepreveliko poverenje koje su joj ukazivale sve strane, zbog čega jeisuviše dobro poznavala tajna nezadovoljstva obe kuće. Kako suznali da ona ima izvesnog uticaja na svoju sestru, stalno su jemolili ili joj u najmanju ruku upućivali nagoveštaje da utiče na njuviše nego što je to bilo mogućno. - Voleo bih kada bi mogla dautičeš na Meri da ne uobražava toliko često da je bolesna - govorio je Čarls, a Meri je ovako govorila kada je bila nesrećna: -Odista sam uverena da Čarls ne bi, kada bi video da umirem,pomislio da me je neka bolest snašla. Uverena sam, En, da bi, kadabi samo htela, mogla da ga ubediš da sam odista, veoma bolesna -

da mi je odista mnogo gore nego što priznajem.

45

Zvončica & neky



Meri je izjavljivala: - Ne volim da šaljem decu u vlastelinskidvor, jer im ona ugađa i povlađuje u takvoj meri i daje im tolikoslatkiša i svakakvih nezdravih đakonija da mi se uvek vrate kući

bolesni i po čitav dan su srditi. - A gospođa Mazgrouv je iskoristila prvu priliku kada je ostala

nasamo s En da joj kaže: - O! gospođice En, kada bi samo Čarlsovagospođa imala malo od vašeg pristupa sa onom decom. Ne možeih čovek prepoznati kada su s vama! Ali istini za volju, oni suuopšte tako razmaženi! Šteta je što ne možete sestru podučitikako da ih obuzda. Jadna dečica su dobra i zdrava kakvu svet nijevideo! I nisam pristrasna; ali Čarslova gospođa ne zna kako s

njima da postupa! Bože mili! Kako su samo ponekad nesnosni.Uveravam vas, gospođice En, da me to sputava da ih pozivam unašu kuću koliko bih želela. I verujem da Čarlsovoj gospođi nijemilo što ih ne pozivam češće; ali znate i sami koliko je rđavo kadavam dođu deca kojoj svaki čas morate govoriti: “nemoj ovo” i“nemoj ono”; ili koju možete koliko-toliko držati pod kontrolomsamo ako im date više kolača nego što je dobro za njih.

Meri joj je još i ovo rekla: - Gospođa Mazgrouv misli da su sve

njene služavke toliko pouzdane da se za izdaju smatra dovesti to upitanje; ali sigurna sam, bez preterivanja, da njena sobarica ipralja, umesto da se bave svojim poslom, po vasceli dan tumarajuselom. Srećem ih ma gde da pođem; i kad god uđem u dečiju sobuu njoj zateknem jednu od njih. Kad Džemajma ne bi bilanajpouzdanije i najmarljivije stvorenje na svetu, one bi je očasposla iskvarile; jer mi kaže da je uvek pozivaju da pođe s njima ušetnju. - A gospođa Mazgrouv je rekla: - Moje je pravilo da se nemešam u poslove moje snahe, jer znam da to nije red; ali reći ćuvam, gospođice En, jer ćete vi možda moći da utičete da se stvaripoprave, da nemam lepo mišljenje o dadilji Čarlsove gospođe:svakakve čudne glasine o njoj čujem, vazda je koje-kuda; a i samasam se uverila, u to budite sigurni, da je ona prava pomodarka, ida je kadra upropastiti svakog dobrog slugu na kog naiđe. Znam jada se Čarlsova gospođa kune u nju; ali samo ću vam ovaj

46

Zvončica & neky



sobom imali poštovanja dostojne prilike gospodina i gospođeMazgrouv i da nije bilo priče, smeha i pesrae njihovih kćeri.

Ona je svirala mnogo bolje od obe gospođice Mazgrouv, ali

kako nije imala lep glas, kako nije umela da svira harfu, i kako nijeimala roditelje pune ljubavi da sede i slušaju je i uobražavaju kakoih njena muzika oduševljava, njenom se sviranju nije posvećivalomnogo pažnje, samo onoliko koliko je učtivost nalagala, ili da bi seostali malo odmorili, i ona je to dobro znala. Znala je da samo svogužitka radi svira; ali to njoj nije bilo ništa novo. Izuzev jednogkratkog perioda njenog života, nikada nije, otkako je ostala bezmajke u svojoj četrnaestoj godini, spoznala kakva je to sreća imati

pažljivog slušaoca ili dobiti zasluženu pohvalu osobe istančanogukusa. U muzici je navikla da se oseća sama na svetu; apristrasnost koju su gospodin i gospođa Mazgrouv, iz čiste ljubavi,pokazivali prema izvedbi svojih kćeri, i potpuna ravnodušnostkoju su pokazivali prema izvedbi ma koje druge osobe, njoj jepričinjavala više zadovoljstva njih radi, nego tuge sebe radi.

Društvu iz vlastelinske kuće ponekad bi se pridružio još neko.Susedstvo nije bilo veliko, ali Mazgrouvove su svi posećivali, i oni

su priređivali više ručkova i imali više posetilaca i zvanica, štozvanih što nezvanih, od ma koje druge porodice. Nesumnjivo, bilisu najpopularniji u susedstvu.

Devojke su ludo volele da igraju; pa su se večeri poneki putzavršavale neplaniranim malim balom. Na pešačkoj udaljenosti odAperkrosa nalazila se jedna porodica manje imućnih rođaka, kojisu se za sva svoja zadovoljstva oslanjali na Mazgrouvove: dolazilisu u svako doba i pomagali da se na svemu svira i da se ma gde

igra; a En im je, kako je mnogo više volela ulogu muzikanta odneke aktivnije uloge, satima svirala narodne melodije; a ova jenjena ljubaznost njene muzičke veštine preporučila pažnjigospodina i gospođe Mazgrouv više od ma čega drugoga i često immamila pohvale: - Divno, gospođice En! Odista ste to divnoodsvirali! Bože mili, kako samo ti vaši prstići lete preko dirki!

48

Zvončica & neky



Tako su prošle prve tri nedelje. Stigao je Miholjdan; pa jeEnino srce ponovo moralo da bude u Kelinču. Voljeni dom jeprepušten drugima; sve one voljene sobe i nameštaj, šumarci i

staze sada su u drugim rukama i pred drugim očima! Ni o čemudrugom nije mogla razmišljati 29. septembra; a uveče je i Meriizrazila saosećanje s njom jer je, primetivši datum, uzviknula: -

Bože mili, nije li danas dan kada bi Kroftovi trebalo da preuzmuKelinč? Milo mi je što se toga nisam setila pre. Kako me to samorastužuje!

Kroftovi su preuzeli imanje sa istinskom pomorskomhitrinom, i valjalo ih je posetiti. Meri je samu sebe sažaljevala.

Niko ne zna koliko će ona da pati. I odlagaće tu posetu koliko jegod to moguće; ali nije imala mira dok nije nagovorila Čarlsa da jeodveze u posetu neposredno nakon što su se oni doselili, i bila je uveoma živom i prijatnom stanju uobražene duševne pometnjekada se vratila. En se iskreno radovala što za nju nije bilo mesta udvokolicama. Međutim, želela je da upozna Kroftove i bilo joj jemilo što se zatekla kod kuće kada su im oni posetu uzvratili. Došlisu, domaćin nije bio kod kuće, ali su dve sestre bile tu; i desilo seda je gospođa Kroft zapala u staranje En, a admiral je seo poredMeri i veoma joj se umilio dobroćudno se posvetivši njenimdvama dečačićima, pa je mogla da potraži sličnost, ako ne ucrtama lica, a onda u glasu, ili u izražavanju.

Gospođa Kroft je, premda nije bila ni visoka ni punačka, bilastamena, uspravna držanja i puna života, što je njenoj pojavidavalo na značaju. Imala je blistave tamne oči, zdrave zube i sve usvemu prijatno lice; premda je njeno pocrvenelo i ogrubelo lice,posledica toga što je na moru provela gotovo jednako vremenakoliko i njen muž, činilo da izgleda kao da je na ovom svetuproživela više od onih trideset osam godina koliko je imala.Držanje joj je bilo otvoreno i neusiljeno i odlučno, držala se kaožena koja ne sumnja u sebe i ne koleba se oko onoga što čini; alipri tom ni izdaleka ne bi mogla da se nazove grubom, nitizlovoljnom. A En joj je odala i dužno poštovanje za veliku

49

Zvončica & neky



uviđavnost koju joj je ukazala u vezi sa svim što se odnosilo naKelinč, i bilo joj je to po volji; naročito joj je bilo po volji što se uprvih pola minuta uverila, u samom času upoznavanja, da

gospoda Kroft ne odaje ni najmanji nagoveštaj znanja ilipodozrenja koje bi je mogle ispuniti predrasudama. U tompogledu se bila sasvim uspokojila, pa se i osnažila i ohrabrila, svedok je u jednom trenutku nisu potresle reči gospođe Kroft:

- Smatram da je vas, a ne vašu sestru, moj brat imao častpoznavati kada je boravio u ovom kraju.

En se nadala da je prerasla devojačku sklonost naletimarumenila, ali sklonost da podlegne osećanjima sasvim sigurno nije

prerasla. - Možda niste čuli da se oženio? - dodala je gospođa Kroft.

Sada je mogla da joj kako dolikuje odgovori; i obradovala ju jespoznaja, kada je gospoda Kroft svojim narednim rečima objasnilada to ona govori o drugom gospodinu Ventvortu, da nije reklaništa što ne bi moglo na oba brata da se odnosi. Odmah je shvatilakoliko je za očekivati da gospođa Kroft misli i govori o Edvardu, ane o Frederiku; i postiđena zbog svoje zaboravnosti, sa doličnim

interesovanjem se posvetila upoznavanju prilika njihovognekadašnjeg suseda.

Ostatak posete je protekao u miru: sve do trenutka kada suposetioci krenuli kući i kada je admiral rekao Meri:

- Očekujemo da nam se uskoro pridruži brat gospođe Kroft;rekao bih da ga znate po imenu.

Presekao ga je žustri nalet dečaka koji su se vešali o njega kaoo starog prijatelja i rekli mu da ne može da ide; a kako je on u tomčasu bio suviše zaokupljen predloži ma da ih ponese sa sobom udžepovima kaputa da bi odvojio trenutak da se seti i dovrši onošto je započeo, En je ostala da ubeđuje samu sebe, što je boljeumela, da se i dalje o istom bratu govori. Nije, međutim, mogla bitiu tolikoj meri sigurna u to da ne poželi da što pre čuje da li je

50

Zvončica & neky



nešto o tome rečeno u drugoj kući koju su Kroftovi posetili prenego što su do njih svratili.

Stanari vlastelinskog dvora je trebalo da provedu veče tog

dana u letnjikovcu; a kako je sada bilo suviše pozno doba godineda bi se u takve posete išlo pešice, počeli su da osluškuju ne bi lizačuli zvuk kočije kada je u kuću ušla najmlađa gospođicaMazgrouv. Prva crna pomisao bila je da je došla da ih izvini i kažeim da će veče morati da provedu sami; i Meri je već bila sasvimspremna da se oseti uvređenom kada ih je Luiza sve umirilarekavši da je ona sama došla pešice da bi u kočiji bilo više mestaza harfu koju su rešili da ponesu.

- A reći ću vam i razlog tome - dodala je - i sve u vezi s njim.Došla sam pre svih da vas upozorim da su mama i tata večeras bašklonuli duhom, naročito mama; na pameti joj je samo sirotiRičard! Pa smo se složili da bi bilo najbolje poneti harfu jer se činida je ona kadra razvedriti je više nego klavir. Reći ću vam zašto jeklonula duhom. Kada su Kroftovi došli u posetu jutros (ovde susvratili u povratku, nije li tako?), rekli su da se njen brat, kapetanVentvort, upravo vratio u Englesku, ili je na dopustu, ili tako nešto

i da dolazi pravo kod njih; a mama je, na nesreću, uvrtela sebi uglavu, kada su oni otišli, da je Ventvort, ili tako nekako, bilo imejednom od kapetana sirotog Ričarda; ne znam ni kada ni gde, alimnogo pre nego što je umro, sirotan! I nakon što je pregledala svanjegova pisma i stvari, otkrila je da je odista to bio slučaj, isavršeno je uverena da to mora da je upravo taj čovek, i samo jojje to na pameti, i siroti Ričard! Zato moramo biti što veseliji, da sene bi previše bavila sumornim mislima.

Prave okolnosti ove potresne porodične priče bile su sledeće:Mazgrouvove je zadesila nesreća da im jedan sin izraste u jednognepokornog i beskorisnog čoveka; ali imali su i sreću da ostanubez njega pre nego što je napunio dvadesetu; na more su gaposlali jer je bio budalast i neobuzdan na obali; i u to je vremenjegova porodica za njega malo marila premda ne više nego što je

51

Zvončica & neky



zaslužio; retko su o njemu primali vesti, a gotovo da niko za njim inije žalio kada je pre dve godine vest o njegovoj smrti uinostranstvu stigla do Aperkrosa.

Bio je on zapravo, mada su njegove sestre sada za njega činilesve što su mogle nazivajući ga “siroti Ričard” ništa drugo dotvrdoglavi, bezosećajni i beskorisni Dik Mazgrouv, koji nikada nijeučinio ništa da zasluži, bilo živ, bilo mrtav, da ga ma kakodrugačije nazivaju osim skraćenim oblikom imena.

Nekoliko je godina proveo na moru, a u toku onih prekomandikojima su podložni svi pomorski kadeti, a naročito oni kojih svakikapetan želi da se otarasi, proveo je šest meseci na fregati

kapetana Frederika Ventvorta, Lakoniji; i sa Lakonije je, poduticajem svog kapetana, napisao jedina dva pisma koja su njegoviotac i mati ikada od njega primili za sve vreme njegovog odsustva;bolje rečeno jedina dva nesebična pisma jer je u svim ostalimpismima od njih samo novac tražio.

U svakom je pismu hvalio svog kapetana; ali oni nisu imalinaviku da obraćaju pažnju na te stvari, toliko su nepažljivi inezainteresovani bili za imena ljudi ili brodova, da u to vreme to

na njih nije ostavilo nikakav utisak; a to što je gospodi Mazgrouviznenada, baš toga dana, sinulo u glavi sećanje na ime Ventvort uvezi sa njenim sinom, bilo je samo jedno od onih neobjašnjivihpovremenih naleta sećanja.

Otišla je po pisma i pronašla u njima sve što je i pretpostavila;a ponovno čitanje tih pisama je, nakon toliko vremena, poredsvesti da ih je njen siroti sin zauvek napustio, pri čemu jeozbiljnost njegovih nedostataka u potpunosti zaboravljena, nju

silno pogodilo i bacilo je u veću žalost nego što je osetila kada jedobila vest da je mrtav. I gospodina Mazgrouva je ovo pogodilo,doduše u manjoj meri; pa im je kada su stigli do letnjikovcaočigledno bilo potrebno, na prvom mestu, da svi oni ponovosaslušaju njihovu priču, a kasnije i da im pruže olakšanje kakvosamo veselo društvo može da pruži.

52

Zvončica & neky



Slušati ih da toliko govore o kapetanu Ventvortu, toliko čestoponavljaju njegovo ime, prebiraju po prošlosti, i naposletkuutvrđuju da bi se moglo ispostaviti, i da će po svoj prilici tako i

biti, da je to baš onaj kapetan Ventvort koga se sećaju da su srelijednom ili dva puta nakon što su se vratili iz Kliftona - veomadobar mladić - ali nisu mogli da se sete da li je to bilo pre sedam iliosam godina, predstavljalo je sasvim novo mučenje za En. Ali onaje spoznala da je to mučenje za koje se mora pripremiti. Pošto suočekivali njegov dolazak, mora naučiti sebe da postane neosetljivapo ovim pitanjima. I ne samo da se činilo da ga očekuju, i touskoro, već su Mazgrouvovi, iz tople zahvalnosti za ljubaznostkoju je ukazao sirotom Diku, i iz velikog uvažavanja premanjegovom karakteru, koje je učvršćeno time što je siroti Dikproveo šest meseci pod njegovom komandom i što mu je uputiosnažnu, premda ne preterano srećno sročenu pohvalu rekavši daje on “dobar, odvažan momak, samo malčice presitničav upodučavanju” bili odlučni da mu se predstave i upoznaju se s njim,čim dobiju vest da je stigao.

Odluka da tako učine pomogla im je da prijatno provedu veče.

53

Zvončica & neky



Glava 7

54

Zvončica & neky



Ustanovili su da mu je ključna kost iščašena, i da je zadobiotakvu povredu leđa koja je odmah probudila najcrnje slutnje.Čitavo to poslepodne bilo je ispunjeno brigama, i En je morala sve

da radi odjednom; da pošalje po apotekara, da pronađe i obavestioca, da pruži oslonac majci i spreči je da ne zapadne u histeriju, danadzire sluge, da skloni mlađe dete i da neguje i teši jadnonastradalo dete; i osim toga je, čim se malo pribrala, poslalaobaveštenje u drugu kuću, što im je dovelo mnoštvo zabrinutih iuplašenih posetilaca i nijednog korisnog pomoćnika.

Zetovljev povratak joj je bio prva uteha; on je najbolje umeoda se stara o svojoj ženi; a drugi blagoslov bio je dolazak

apotekara. Dok on nije došao i pregledao dete, njihove strepnje subile tim gore što su bile neodređene; sumnjali su na strašnupovredu, ali nisu znali gde; ali uskoro je ključna kost nameštena, ipremda je gospodin Robinson opipavao i opipavao, i trljao iizgledao ozbiljno, i govorio tihim glasom i sa ocem i sa tetkom, idalje su imali nadati se najboljem; i mogli su da se rastanu i ukolikom-tolikom miru ručaju; i tada su, pre nego što su se rastali,dve mlade tetke bile dovoljno kadre da zaborave na stanje svogbratanca i pruže joj podatke o poseti kapetana Ventvorta; ostalesu pet minuta iza oca i majke da bi pokušale da izraze koliko subile oduševljene njime, koliko su ga smatrale naočitijim, kolikobeskrajno prijatnijim od svih muškaraca koje poznaju, a koji su imranije bili miljenici. Kako im je bilo milo kada su čule da ga je tatapozvao da ostane na ručku i kako im je bilo žao kada je rekao dato nikako nije u njegovoj moći, i kako im je opet bilo milo kada je,na tatino i mamino dalje navaljivanje da na ručak dođe sutra - nimanje ni više nego sutra; obećao da će tako i učiniti i to tolikoprijatno kao da je razumeo pravi razlog njihove tako velike pažnjebaš onako kako je i trebalo. I ukratko, izgledao je tako otmeno isve što je rekao je zvučalo otmeno da su mogle sve da ih uvere daim je obema pamet zavrteo; pa su odjurile pune radosti kao iljubavi, i po svemu sudeći u mislima im je više bio kapetanVentvort nego mali Čarls.

55

Zvončica & neky



Ista priča se ponovo začula kada su dve devojke došle s ocemkroz večernju tamu, da se raspitaju za dečaka; a gospodinMazgrouv je, kako ga više nije držao prvobitni strah za

naslednika, potvrdio njihovu priču i njoj dodao i svoju hvalu inadu da sada neće morati da odlažu posetu kapetana Ventvorta, isamo mu je bilo žao jer je mislio da oni iz letnjikovca neće želetida ostave dečaka samog da bi se s njim upoznali. - O, nipošto nemogu da ostave dečaka. - I otac i majka su još uvek bili podsnažnim utiskom skorašnjeg straha pa nisu mogli da podnesupomisao na to; a En nije, od sreće što je uspela da izbegne susret,odolela da se toplo ne pobuni i protiv svog dolaska.

Čarls Mazgrouv je, doduše, kasnije pokazao veću sklonostizjavivši da se dete tako lepo oporavlja, a on je silno želeo daupozna kapetana Ventvorta pa je baš i mogao da im se pridružiuveče: neće ručati izvan kuće, ali mogao bi da svrati do njih napola sata. Ali ovome se njegova supruga žarko usprotivila rekavši:- O! Ne, Čarlse, ne mogu da podnesem da ti odeš. Šta ako se neštodesi?

Dete je mirno provelo noć i narednog dana se lepo

oporavljalo. Samo će vreme pokazati da li je i kičma povređena;ali gospodin Robinson nije pronašao ništa što bi davalo povoda zabrigu, pa Čarls Mazgrouv stoga nije smatrao da je potrebno daljese zadržavati u kući. Dete je imalo da ostane u postelji i bilo ga jepotrebno zabavljati nečim ali što je mirnije moguće; a šta tu otacda radi? Ovo je bio zadatak za žene, i bilo bi krajnje besmisleno daostane zatvoren u kući ako već ne može biti ni od kakve koristi.Njegov otac je veoma želeo da on upozna kapetana Ventvorta ikako nije bilo nikakvih razloga da on to ne učini, rešio je da bitrebalo da ide; i ovo se završilo tako što je on odvažno i glasnoobjavio, nakon što se vratio iz lova, da namerava da promeniodeću i odmah ode na ručak u drugu kuću.

- Dete se oporavlja da ne može bolje - rekao je - pa sam upravorekao ocu da ću doći, a on je smatrao da sam baš dobro odlučio.

56

Zvončica & neky



Kako je s tobom, ljubavi, tvoja sestra, ja se nimalo ne ustručavam.Ti ga sama ne bi želela napustiti, ali vidiš da ja nisam ovde ni odkakve koristi. En će poslati po mene ako se nešto desi.

Muževi i žene obično osete kada je svako protivljenjeuzaludno. Meri je znala, prema načinu na koji je Čarls govorio, daje on sasvim rešen da ide, i da ne bi vredelo raspravljati se s njim.Stoga ništa nije rekla dok on nije izašao iz sobe, ali čim je ostalanasamo s En:

- Znači ostaviće tebe i mene da se same borimo sa sirotimbolesnim detetom; i da čitave večeri ne vidimo ni žive duše! Znalasam ja kako će to biti. Uvek sam ja takve sreće. Ako se ma šta

neprijatno desi, muškarci će se uvek iz toga izvući, a Čarls nijeništa bolji. Kako je to bezdušno! Moram reći da je on veoma tvrdasrca kada tako beži od svog sirotog deteta. Govori o tome kako setako lepo oporavlja! Otkud on zna da se lepo oporavlja, i da mu seneće slošiti za pola sata? Nisam mislila da će Čarls biti toliko tvrdasrca. Znači on će otići da se zabavlja, a ja, samo zato što sam sirotamajka, nemam prava ni da mrdnem; a meni se čini da sam janajmanje sposobna da se staram o detetu. Upravo zato što sam

majka moja osećanja ne bi trebalo stavljati na ispit. Ja to ne moguizdržati. Videla si kako sam juče zapala u histeriju,

- Ali bilo je to samo usled nenadanog straha - usled šoka.Nećeš ponovo zapasti u histeriju. Rekla bih da nam ništa više nećeuneti nemir. Savršeno sam razumela uputstva gospodinaRobinsona i nimalo ne strepim; i odista, Meri, ne čudim se jatvome mužu. Nega bolesnika nije za muškarca; nije to njihovaoblast. Bolesno dete uvek pripada majci: njena osećanja to nalažu.

- Nadam se da svoje dete volim koliko i svaka majka, ali nisamsigurna da mogu biti od mnogo veće koristi od Čarlsa ubolesničkoj sobi, jer ne mogu da grdim i korim siroto dete kada je bolesno; a videla si jutros kako je počeo da se bacaka po krevetukada sam mu rekla da bude miran. Moji nervi to ne mogu dapodnesu.

57

Zvončica & neky



- Ali da li bi se ti mogla prijatno osećati kada bi veče provelarazdvojena od sirotog deteta?

- Da; vidiš, kad može njegov tata, što ne bih mogla i ja?

Džemajma je veoma brižljiva; i mogla bi nam slati izveštaj svakogsata. Odista mislim da je Čarls baš mogao ocu reći da ćemo svidoći. Ništa se ja više od njega sada ne brinem za malog Čarlsa. Jučesam se strašno uplašila, ali danas je slučaj sasvim drugačiji.

- Pa, ako smatraš da nije kasno da pošalješ glas da ćeš i ti doćizajedno sa svojim mužem, ostavi malog Čarlsa meni na staranje.Gospodin i gospoda Mazgrouv neće imati ništa da zamere ako jaostanem s njim.

- Jesi li ozbiljna? - povikala je Meri a oči joj zasjaše. - Bože mili!To je baš odlična pomisao, odista odlična. Baš bih mogla i da odemna ručak, jer kod kuće nisam ni od kakve koristi - zar ne? Menesve to samo muči. Ti, koja nemaš materinska osećanja, si mnogopogodnija. Ti možeš malog Čarlsa na sve nagovoriti; tebe uvekodmah posluša. Biće to mnogo bolje nego da ga ostavim samo saDžemajmom. O! svakako ću ići; uverena sam da bi trebalo daodem ako već mogu, jednako kao i Čarls, jer silno žele da se i ja

upoznam sa kapetanom Ventvortom, a znam da se ti nećeš ljutitiako ostaneš sama. Odista ti je to sjajna zamisao, En. Idem dakažem Čarlsu i odmah da se spremim. Možeš poslati po nas, znaš,u svakom času, ako se nešto desi; ali uverena sam da se nećedesiti ništa što bi te uznemirilo. Budi uverena da ja ne bih išla danisam sasvim spokojna u pogledu svog milog deteta.

U narednom trenutku je već kucala na vrata muževljevegarderobe, a kako je En pošla za njom na sprat, stigla je baš na

vreme da čuje čitav razgovor, koji je započeo tako što je Merirekla, tonom u kom se osećalo veliko ushićenje:

- Nameravam da pođem s tobom, Čarlse, jer ništa više od tebenisam od koristi kod kuće. Ako bih se zatvorila sa detetom u četirizida ne bih uspela da ga privolim da uradi ništa što ne želi. En ćeostati; En je preuzela na sebe da ostane kod kuće i stara se o

58

Zvončica & neky



njemu. En mi je to sama predložila, pa ću poći s tobom, što će bitimnogo bolje, jer nisam u drugoj kući ručala još od utorka.

- To je veoma ljubazno od En - odgovorio je njen muž - i baš bi

mi bilo milo da i ti pođeš; ali čini mi se da je neuviđavno ostaviti jesamu kod kuće da neguje naše bolesno dete.

En je sada pristigla da se zauzme za sebe, i iskrenost u njenomdržanju sasvim ga je uverila, a on se u ovom slučaju lako dao uveriti, da nema razloga ustezati se da je ostave da sama ruča,premda je i dalje želeo da im se ona uveče, kada dete zaspi,pridruži, i ljubazno ju je nagovarao da mu dozvoli da dođe po nju,ali ona se nikako nije dala nagovoriti; i s obzirom na ovo ona je

uskoro imala to zadovoljstvo da ih oboje, veoma dobroraspoložene, isprati. Otišli su, nadala se, da se lepo provedu makoliko neobično se to moglo činiti; a što se nje same tiče, ona jeostala sa onakvim osećajem olakšanja kakvo je bilo mogućeosetiti. Znala je da je ona od najveće koristi detetu; i šta je onamarila što je Frederik Ventvort udaljen samo par stotina metara iljubazno opšti sa drugima?

Volela bi da je mogla znati šta je on osećao u vezi sa njihovim

susretom. Možda je bio ravnodušan, ako je ravnodušnost mogućau takvim okolnostima. Mora da je ili ravnodušan ili nevoljan da ses njom sastane. Da je želeo da je ponovo vidi, nije bilo razloga daovoliko čeka; učinio bi ono što ona nije mogla, a što bi, da je nanjegovom mestu, odavno učinila, još onda kada su okolnosti biletakve da su mu omogućile nezavisnost koja im je jedinanedostajala.

Njeni sestra i zet vratili su se ushićeni svojim novim

poznanikom, i posetom u celini. Bilo je muzike, pesme, priče ismeha, i svega prijatnog; kapetan Ventvort imao je divne manire,ni trunke stidljivosti ili uzdržanosti nije kod njega bilo; kao da seoduvek poznaju, i već sledećeg jutra će ići u lov sa Čarlsom.Dogovorili su se da dođe na doručak, ali ne u letnjikovac, premdaje najpre to predloženo, već su ga nagovorili da dođe u

59

Zvončica & neky



vlastelinski dvor, a i činilo se da se plaši da se ne namećeČarlsovoj gospođi, zbog deteta, i stoga je, nekako, nisu ni samiznali kako, rešeno da će se Čarls s njim sastati na doručku kod

svog oca. En je razumela. Želeo je da izbegne da se s njom sretne.Raspitivao se za nju, saznala je, onako uzgred, kao što i priličiranijem površnom poznanstvu, priznajući ga, kao i ona što ga jepriznala, možda voden istom namerom da izbegne predstavljanjekada se prvi put sretnu.

Buđenje u letnjikovcu je uvek bilo kasnije nego u drugoj kući,a sutradan ujutro je ta razlika bila tolika da Meri i En tek što su

sele da doručkuju kada je ušao Čarls i rekao da kreću, da je došaopo pse, i da njegove sestre dolaze za njim u pratnji kapetanaVentvorta; njegove sestre su želele da posete Meri i dete, akapetan Ventvort je takođe predložio da je poseti na nekolikotrenutaka ako joj nije to suviše nezgodno; i premda ga je Čarlsuverio da detetovo zdravlje nipošto nije u takvom stanju da bi makakva poseta bila nezgodna, kapetan Ventvort nije bio zadovoljansve dok on nije požurio da ga najavi.

Meri ga je, polaskana ovakvom pažnjom, sva radosna primila,a En je preplavilo hiljadu osećanja, od kojih je ovo bilo najutešnije,da će se sve uskoro svršiti. I uskoro se i jeste svršilo. Za dvaminuta su se, nakon Čarlsove najave, pojavili i ostali; nalazili su seu salonu. Njen pogled je letimično susreo pogled kapetanaVentvorta, on se naklonio, ona načinila kniks; čula mu je glas;razgovarao je sa Meri, rekao sve kako je i red, zatim je rekao neštogospođicama Mazgrouv, dovoljno da pokaže neusiljenost u

ophođenju; činilo joj se da je prostorija puna, puna ljudi i glasova,ali sve se to za nekoliko minuta okončalo. Čarls je stao na prozor,sve je bilo spremno, njihov se posetilac naklonio i otišao, a otišlesu i gospođice Mazgrouv, iznenada rešivši da odu na drugi krajsela sa lovcima: prostorija se ispraznila, i En je mogla da dovršidoručak kako je umela.

60

Zvončica & neky



- Prošlo je! Prošlo je! - ponavljala je sebi neprestano unervoznoj zahvalnosti. - Najgore je prošlo!

Meri je nešto govorila, ali nije mogla da je prati. Videla ga je.

Sreli su se. Ponovo su se našli u istoj prostoriji. Uskoro je, međutim, počela trezvenije da razmišlja, i pokušala

je da ublaži svoja osećanja. Osam godina, gotovo je osam godinaprošlo otkako se sve okončalo. Kako je samo besmisleno sadadovoditi sebe u takvo duševno stanje kakvo su sve te godineodagnale u zaborav i zamaglile! Šta se sve za osam godina možedesiti? Raznovrsni događaji, promene, otuđenja, odlasci - sve, svemora stati u tih osam godina, i zaborav prošlosti - kako je to samo

prirodno, i kako izvesno! Tih osam godina činile su skoro trećinunjenog života.

Ali avaj! I pored sve trezvenosti, otkrila je, da je za postojanaosećanja, osam godina ništa.

E sad, kako da dokuči njegova osećanja? Da li bi došao da ježeleo da izbegne susret s njom? A već je u narednom trenutkumrzela sebe zbog ludosti da se uopšte tako nešto upita.

Po jednom drugom pitanju, koje je možda ni njena velika

mudrost ne bi mogla sprečiti da postavi, uskoro je pošteđenasvake neizvesnosti; jer je, kada su se gospođice Mazgrouv vratileda dovrše posetu, od Meri čula ovu spontanu obavest:

- Kapetan Ventvort nije bio naročito blagonaklon prema tebi,En, premda je meni ukazao svaku pažnju. Henrijeta ga je, kada suizašli, pitala kako si mu se učinila, a on je odgovorio da si se tolikoizmenila da te ne bi poznao.

Meri nije bila nimalo uviđavna i nije umela poštovati sestrinaosećanja, uopšte govoreći, ali ona ni slutila nije da joj sada nanosiduboku ranu.

- Da si se izmenila toliko da te ne bi mogao poznati. - En se upotpunosti predala nemom, dubokom jadu. Bez sumnje je takobilo, a ona nije mogla da mu uzvrati istom merom, jer se on nije

61

Zvončica & neky



izmenio, ili bar ne na gore. Već je to sebi priznala, i nije mogladrugačije misliti, a on neka misli što mu drago. Ne: godine koje suuništile njenu mladost i lepotu njemu su dale muževniji,

otvoreniji, prijatniji izgled, i ni u kom mu slučaju nisu naškodile. Idalje je on bio isti onaj Frederik Ventvort.

- Toliko se izmenila da je ne bi poznao! - Ove reči su joj stalnobile na pameti. Ali uskoro je počela da se raduje što ih je čula.Otreznile su je; ublažile joj nemir; umirile je i prema tome moraleda je učine srećnijom.

Frederik Ventvort je izgovorio te reči, ili reči veoma naliknjima, i ne znajući da će ih neko preneti njoj. Smatrao je da se

strašno izmenila i u prvi mah je rekao ono što je osećao. Nijeoprostio En Eliot. Ogrešila se o njega, napustila ga i razočarala ga;i još i gore, čineći to pokazala je slabost karaktera koju njegovaodlučna i samouverena narav nije mogla trpeti. Odrekla ga se dabi udovoljila drugima. Potčinila se tuđem uticaju. Bila je slaba iplašljiva.

On je nju mnogo voleo, i otada nije sreo ženu za koju jesmatrao da može da se meri s njom; ali osim iz sasvim prirodnog

osećanja radoznalosti, on nije imao želje da se s njom ponovosastane. Njena moć nad njim je zauvek nestala.

Odlučio je da se oženi. Bio je bogat i sada, kada se vratio nakopno, čvrsto je bio rešio da se skrasi čim prvi put padne uiskušenje; zapravo je tražio ženu i bio spreman da se zaljubikoliko to bude moguće pored bistre glave i žurnog odabira.Spremanje bio dati srce ma kojoj gospođici Mazgrouv koja je bilavoljna da ga prihvati; srce je, ukratko, bio spreman dati ma kojoj

prijatnoj mladoj ženi koja bi mu prešla put, osim En Eliot. Ovo jebio njegov jedini potajni izuzetak, kada je odgovorio sestri napitanje:

- Tako je, evo me, Sofija, spreman sam da sklopimnepromišljen brak. Svaka me devojka između petnaeste itridesete može imati. Malo lepote, nekoliko osmeha i pokoja lepa

62

Zvončica & neky



reč o mornarici i ja sam izgubljen. Zar to ne bi trebalo da jedovoljno mornaru koji nije imao poznanstva među ženama da bibio probirljiv?

Znala je ona da je on to rekao da bi mu se usprotivila. Njegovoblistavo gordo oko joj je reklo da je probirljiv; a nije mu En Eliotbila daleko od misli kada je ozbiljnije opisao ženu koju bi želeo dasretne. - Dobre pameti i prijatne naravi - bio je početak i krajnjegovog opisa.

- Takvu ženu želim - rekao je. - Pristao bih i da bude maloispod toga, ali ne mnogo. Ako me to čini budalom, neka tako bude,ali ja sam o toj stvari razmišljao više od drugih.

63

Zvončica & neky



Glava 8

64

Zvončica & neky



Nikakvog razgovora nije bilo među njima, i nikakve društvenerazmene osim onoga što je osnovna učtivost nalagala.

Nekada su jedno drugom bili sve! A sada ništa! Nekada bi

njima, od svih tih ljudi koji su sada ispunjavali salon Aperkrosa,bilo najteže da prestanu da razgovaraju jedno s drugim. Saizuzetkom, možda, admirala i gospođe Kroft, koji su izgledali kaoda su jedno drugom vrlo skloni i srećni (En nije videla nijedandrugi izuzetak čak ni među bračnim parovima), nisu se mogla naćidva otvorenija srca, niti dva tako srodna ukusa, niti osećanja takosaglasna, niti dva milija lica. A sada su jedno drugom bili stani; ne,i gore od toga jer se nikada više nisu mogli upoznati. Bila je to

večna otuđenost. Kada je govorio, onaje čula isti glas, i razaznavala isti um.Vladala je u društvu opšta neupućenost u sva pomorska posla; pasu ga mnogo propitivali, a ponajviše su se dve gospođiceMazgrouv, koje kao da nikoga osim njega nisu videle, raspitivale oživotu na brodu, dnevnim pravilima, hrani, satnici itd., a njihovomu je iznenađenje kada su iz njegovih izveštaja doznale oudobnostima i rasporedu koji su na brodu bili mogući, mamilo

prijatan podsmeh koji je En podsetio na rane dane kada je i onabila jednako neobaveštena, i kada je i nju optužio da pretpostavljada svi mornari žive na brodu bez hrane, ili kuvara da im je spremiukoliko bi je i pronašli, ili bez ijednog sluge ili noža i viljuške.

Iz ovog slušanja i razmišljanja trgao ju je šapat gospođeMazgrouv koja, savladana žalošću, nije mogla da ne kaže:

- Ah! Gospođice En, da je nebesima bilo po volji da poštedemog sirotog sina, rekla bih da bi i on sada bio ovakav čovek.

En je prikrila osmeh i ljubazno slušala gospođu Mazgrouvkako još malo olakšava teret sa srca; pa nekoliko trenutaka nijemogla da prati razgovor ostalih.

Kada je ponovo bila slobodna da pažnju posveti onome što jeokružuje videla je kako gospođice Mazgrouv donose Pomorski

pregled (njihov, prvi koji je ikada postojao u Aperkrosu) i sedaju

65

Zvončica & neky



da ga zajedno listaju, tvrdeći da traže brodove kojima je kapetanVentvort komandovao.

Vaš prvi brod bila je Aspida, sećam se; potražićemo Aspidu.

- Nećete nju tu pronaći. Sasvim je istrošena i dotrajala. Ja sambio poslednji zapovednik na njoj. I tada već jedva da je bila zaplovidbu. Izveštaj je glasio da je sposobna za još godinu ili dveslužbe, pa su me poslali na Zapadnoindijska ostrva.

Devojke su ostale začuđene.

- Admiralitet se - nastavio je - povremeno zabavlja slanjemkojih stotinjak ljudi na more u brodu koji nije sposoban zaplovidbu. Ali imaju oni mnogo brodova o kojima se staraju; i

među hiljadama brodova koji bi lako mogli potonuti, nemogućeim je prepoznati baš one koji će im najmanje nedostajati.

- Hajdete! Hajdete! - povikao je admiral - šta sve neće ovimladići kazati! U njeno doba nije bilo bolje šalupe od Aspide. Međustarim šalupama nije joj bilo ravne. Srećan je onaj koji je njudobio! Znao je on da je dvadeset boljih ljudi od njega zatražilokomandu na njoj. Srećan je čovek koji tako brzo dobije ma kojenameštenje, a pogotovo kada, kao on, nema nikakvih veza.

- Uveravam vas, admirale, da sam svoje sreće bio svestan -

odgovorio je kapetan Ventvort ozbiljno. - Bio sam zadovoljansvojim nameštenjem koliko se to samo poželeti može. U to vrememi je veoma važno bilo da budem na moru; izvanredno važno,želeo sam nešto da radim.

- Jeste, bogami. Šta bi mladić poput vas pola godine radio nakopnu? Kada čovek nema ženu, on se uskoro zaželi mora.

Ali, kapetane Ventvorte - povikala je Luiza - mora da ste senasekirali kada ste dospeli na Aspidu i videli kakvu su vam staruolupinu dali.

- Znao sam ja i pre toga u kakvom je stanju brod - odgovorio jesmešeći se. - Nisam se mogao iznanaditi ništa više nego što bistese vi mogli iznenaditi u pogledu kroja i izrade jedne stare

66

Zvončica & neky



kabanice, koju ste videli kako ide od ruke do ruke međupolovinom vaših prijateljica dok, naposletku, jednog kišnog dana,nije dospela u vaše ruke. Ah! Bila je ona za mene, mila, stara

Aspida. Činila je sve što sam želeo. Znao sam da hoće. Znao sam daćemo ili zajedno potonuti, ili da ću se zahvaljujući njoj istaći; i doksam na njoj bio na moru nisu me zadesila ni dva uzastopna rđava dana; i nakon što sam zarobio taman dovoljno korsarskih5

brodova da se razonodim, imao sam sreće da na povratku kući naiđem na upravo onu francusku fregatu koju sam priželjkivao. Snjom sam došao do Plimuta; i tu me je zadesila nova sreća. Ni šestsati nismo bili u Plimutskom zalivu kada je udarila oluja koja jetrajala četiri dana i četiri noći, i koja bi za upola toliko potopilasirotu staru Aspida; jer naša čarka sa Velikom Nacijom nijepovoljno uticala na stanje broda. Da smo samo dvadeset četirisata zakasnili, mene bi u nekom skrajnutom novinskom paragrafuspomenuli kao hrabrog kapetana Ventvorta, i niko za mene ne bimario jer bih stradao u jednoj običnoj šalupi. - En je u sebizadrhtala od jeze; ali gospođice Mazgrouv su mogle biti onolikootvorene koliko su bile iskrene pa je u njihovim uzvicima bilo istraha i sažaljenja.

- I onda je, držim - rekla je gospoda Mazgrouv tiho kao darazmišlja naglas - onda je prešao na Lakoniju i tu se sreo sa našimsirotim sinom. Čarlse, mili - (pozvavši ga sebi) - molim te, pitajkapetana Ventvorta gde je on ono prvi put sreo tvoga brata. Uvekto zaboravim.

- Na Gibraltaru, majko, znam ja. Dika su bolesnog ostavili naGibraltaru, a njegov bivši kapetan je ostavio s njim i preporuku zakapetana Ventvorta.

- O! Ali, Čarlse, reci kapetanu Ventvort u da ne mora da seusteže da preda mnom spominje sirotog Dika, jer će meni

5 Korsari - najčešće bivši gusari ili civili koji su posedovali brodove i pljačkali za državu, za

razliku od gusara, koji su pljačkali za sebe. (Prim. red.)

67

Zvončica & neky



predstavljati zadovoljstvo da čujem da o njemu govori jedan takodobar prijatelj.

Čarls je, kako je daleko realističnije sagledavao takvu jednu

mogućnost, samo klimnuo glavom u znak odgovora i udaljio se. Devojke su sada tražile Lakoniju; a kapetan Ventvort nije

mogao sebi da uskrati zadovoljstvo da uzme u ruke dragocenuknjigu da ih poštedi truda, i još jednom naglas pročita kratakizveštaj o imenu broda i vrsti i o njegovoj trenutnoj povučenosti izborbenog stroja, primetivši da je to bio najbolji prijatelj kog ječovek ikada imao.

- Ah! Bili su to divni dani kada sam komandovao Lakonijom!

Kako sam se samo brzo sa njom obogatio. Jedan moj prijatelj i jasmo tako lepo plovili u blizini Zapadnih ostrva. Siroti Harvil,sestro! Znaš koliko mu je novac bio potreban: i više nego meni.Imao je ženu. Sjajan momak. Nikada neću zaboraviti njegovusreću. Mnogo se radovao tom plenu, znajući da će ga čitavog njojodneti. Poželeo sam da je on sa ranom narednog leta kada me jeista sreća zadesila na Sredozemlju.

- I uveren sam, gospodine - rekla je gospoda Mazgrouv - da je

po nas bio srećan dan kada ste vi postali kapetan tog broda.Nikada nećemo zaboraviti šta ste za nas učinili.

Obuzela su je osećanja pa je govorila tihim glasom; a kapetanVentvort je, kako je samo delimično čuo njene reči, i kakoverovatno na Dika Mazgrouva ni pomislio nije, izgledao zatečeno,kao da očekuje nastavak.

- Moj brat - prošaputala je jedna od devojaka - to mama mislina sirotog Ričarda.

- Siroti moj sin! - nastavila je gospođa Mazgrouv; -dok je podvašom brigom bio tako nam je redovno i lepo pisao! I sreća bi bilada vas nikada nije napustio. Uveravam vas, kapetane Ventvort, dami mnogo žalimo što vas je napustio.

68

Zvončica & neky



Licem kapetana Ventvorta preleteo je jedan naročit izraz dokje ona ovo govorila, u bistrom oku se pojavio naročit pogled, anaočite usne su mu se blago izvile, što je sve uverilo En da nije

delio lepe želje gospođe Mazgrouv u pogledu njenog sina, iverovatno je imao popriličnih muka da ga se otarasi; ali ovaj izrazi sloboda koju je sebi dozvolio na ove njene reči suviše su brzoprošli da bi ih primetio neko ko ga nije tako dobro poznavao kaoona; već u sledećem trenutku on se savršeno pribrao i uozbiljio iprišavši sofi na kojoj su ona i gospođa Mazgrouv sedele, seo jepored ove potonje i tihim se glasom upustio s njom u razgovor onjenom sinu i učinio je to sa toliko saosećanja i prirodneblagonaklonosti kojima je pokazao najtopliji obzir prema svakomstvarnom i iskrenom roditeljskom osećanju.

Sedeli su na istoj sofi, jer se gospođa Mazgrouv spremnopomerila da mu napravi mesta; pa ih je samo ona delila. Ali nije tobila nimalo beznačajna pregrada. Gospođa Mazgrouv je bila ženapopriličnog i pozamašnog stasa po prirodi daleko primerenijeg zaveselost i vedrinu nego za nežnost i osećajnost; i dok je onasvojim telom zaklanjala nemir Eninog sitnog tela i zamišljenog lica, kapetanu Ventvortu se mora odati priznanje zasamosavladivanje sa kojim je saslušao njeno silno uzdisanje nadsudbinom sina za koga niko za života nije mario.

Čovekov stas i duševna patnja ne moraju nužno biti usrazmeri. Krupno, masivno telo ima jednaka prava na dubokiduševni bol kao i ono najotmenije i najvitkije. Ali bilo to pravičnoili ne bilo, neke su smeše u tolikoj meri nepodesne da razumuzalud nalazi opravdanje za njih - jer ih dobar ukus ne trpi - i uvekdaju povoda podsmehu.

Admiral je, nakon što je , da se okrepi, dva ili tri puta obišaosobu ruku sklopljenih na leđima, a nakon što ga je suprugapodsetila na red, prišao kapetanu Ventvortu i ne razmišljajući orazgovoru koji možda prekida, i baveći se samo svojim mislima,rekao:

69

Zvončica & neky



- Da ste se prošlog proleća samo nedelju dana duže zadržali uLisabonu, Frederiče, zamolili bismo vas da prevezete ledi MeriGrirson i njene kćeri.

- Zaista? Onda mi je milo što se nisam zadržao nedelju danaduže.

Admiral ga je ukorio zbog tako nekavaljerskih osećanja. On sebranio; premda je priznao da nikada ne bi dozvolio nijednoj ženida kroči na palubu njegovog broda, osim ako je došla na bal, ili uposetu, koja ne bi trajala duže od nekoliko sati.

- Ali ako poznajem sebe - rekao je - nije to iz nekavaljerskihosećanja prema njima. Već što znam koliko je nemoguće, i pored

svih žrtvi i nastojanja, omogućiti na brodu komfor kakav ženezaslužuju. Nije nekavaljerski, admirale, što smatram da su Ženskepotrebe za komforom visoke, a ja na to iskreno tako gledam. Nevolim ni da čujem da se na brodu nalazi žena i ne volim da vidimženu na brodu; i nikada nijedan brod pod mojom komandom, akose ja nešto budem pitao, neće nikuda prevesti ženske članoveneke porodice.

Na ove reči se njegova sestra okomila na njega.

- O! Frederiče! Ne mogu da verujem šta govoriš. Sve su to pukebesmislice! Ženama na brodu može biti sasvim udobno kao i unajboljoj kući u Engleskoj. Verujem da sam ja na brodu živela višeod mnogih žena, i ne poznajem veću udobnost od smeštaja naratnom brodu. Tvrdim da čak ni u Kelinč holu (ljubazno senaklonivši En) ne uživam u takvoj udobnosti i lepoti sa kojimasam se susretala na većini brodova na kojima sam boravila; a biloih je pet.

- To ništa ne dokazuje - odgovorio je njen brat. - Živela si sasvojim mužem, i bila si jedina žena na brodu.

- Ali ti si sam doveo gospođu Harvil, njenu sestru, njenurođaku i troje dece iz Portsmuta do Plimuta. Gde ti je onda bilo totvoje izvanredno i nadmoćno kavaljerstvo?

70

Zvončica & neky



- Stopilo se sa prijateljstvom, Sofija. Ja bih se stavio naraspolaganje ma kojoj ženi svog kolege oficira ako je to u mojojmoći i sve što je Harvilovo bih doveo sa samog kraja sveta ako bi

on to od mene zatražio. Ali nemoj misliti da sam na toblagonaklono gledao.

- Veruj mi na reč da im je bilo savršeno udobno. - To ne značida sam ih ja radije primio na brod. Nemaju tolike žene i decapravo da im na brodu bude udobno.

- Dragi moj Frederiče, govoriš prave besmislice. Moliću, šta bibilo s nama, ženama pomoraca, koje često Želimo da nas prevezuiz jedne luke u drugu za našim muževima, kada bi svi delili tvoje

mišljenje? - Vidiš da me to mišljenje nije sprečilo da prevezem gospođu

Harvil i čitavu njenu porodicu do Plimuta.

- Ali ne volim da čujem kako govoriš kao kakav fini gospodin, ikao da su sve žene fine dame, a ne razborita bića. Ne očekujemomi sve da čitav život plovimo mirnim vodama.

- Ah! Mila moja - rekao je admiral - kada uzme ženu, pevaće ondrugu pesmu. Kada se oženi, budemo li imali sreće da doživimo

još jedan rat, videćemo mi njega kako čini isto što smo činili ti i ja,i mnogi drugi. Biće on zahvalan svakome ko mu dovede ženu.

- Jeste, hoćemo.

- Sada sam završio - povikao je kapetan Ventvort.

- Kada me oženjeni i udati počnu napadati sa: “O! Promenićešti mišljenje kada se oženiš.” Mogu samo da im kažem: “Neću gapromeniti”, a onda oni opet kažu: “Bogami, hoćeš”, i tome nema

kraja. Ustao je i udaljio se.

- Mora da ste vi, gospođo, bili veliki putnik - rekla je gospođaMazgrouv gospođi Kroft.

- Ja sam odista mnogo putovala, gospođo, za ovih petnaestgodina braka; premda je mnogo žena koje su putovale još i više.

71

Zvončica & neky



Četiri puta sam prešla Atlantik, i jednom sam bila naIstočnoindijskim ostrvima, i vratila se odatle, samo jednom; a ibila sam u mnogim mestima kod kuće: u Korku i Lisabonu, na

Gibraltaru. Ali nikada nisam išla dalje od Gibraltarskog moreuza, inikada nisam bila na Zapadnoindijskim ostrvima. Znate daBermude i Bahame ne smatramo za deo Zapadnoindijskih ostrva.

Gospođa Mazgrouv nije imala ni reč protivljenja da kaže; nijemogla da optuži sebe da ih je ikada ma kako drugačije zvala učitavom svom životu.

- I uveravam vas, gospođo - nastavila je gospođa Kroft - daništa ne prevazilazi udobnost ratne lađe; znate, ja govorim o

udobnosti na većim lađama. Kada dođete, na primer, na fregatu,prostor je mnogo skučeniji; premda svaka razborita žena može dabude i na fregati savršeno srećna; i sasvim bezbedno mogu reći dasam najsrećnije godine provela na brodu. Dok smo bili zajedno,znate, nisam se imala čega plašiti. Bogu hvala, oduvek sam biladobrog zdravlja, i svaka mi klima prija. Uvek mi je nelagodno prvadvadeset četiri časa nakon što isplovimo, ali posle toga ne znamšta je mučnina. Jedini put kada sam patila i dušom i telom, jedini

put kada sam uobrazila da sam bolesna, i kada sam i pomislila naopasnost, bilo je one zime koju sam sama provela u Dilu, kada jeadmiral (u to vreme kapetan Kroft) bio u Severnom moru. U tovreme sam sva živela u strahu, i mnogo sam patila od brojnihuobraženih tegoba jer nisam znala šta bih sa sobom, niti kada ćusledeću put čuti glas od njega; ali kada smo bili zajedno, nikakvame boljka nije mučila niti me je i najmanja nevolja pritiskala.

- Jeste, zaista. Da, zaista, jeste! Delim vaše mišljenje gospodo

Kroft - glasio je srdačan odgovor gospode Mazgrouv. - Nema ničeggoreg od razdvajanja. Sasvim delim vaše mišljenje. Znam ja šta jeto, jer gospodin Mazgrouv uvek odlazi na zasedanja suda, i uvekmi je milo kada se ona završe i kada se on bezbedno vrati kući.

Veče se završilo igrankom. Kada je predlog iznet, En seponudila da svira, kao i obično; i premda su joj se oči ponekad

72

Zvončica & neky



punile suzama dok je sedela za instrumentom, bilo joj jeizvanredno milo što se nečim zanima, i želela je samo da ostaneneprimećena.

Društvo je bilo vedro i veselo, i činilo se da niko nijeraspoloženiji od kapetana Ventvorta. Osećala je da je njemu svedavalo povoda za vedro raspoloženje jer je zadobio opštu pažnju ipoštovanje, a naročito pažnju mladih žena. Gospođice Hejter,devojke iz porodice rođaka koja je ranije pomenuta, su očiglednosmatrale za čast da se zagledaju u njega; a što se Henrijete i Luizetiče, one su obe izgledale toliko zaokupljene njime i samo jenjihovo uzajamno najsrdačnije izražavanje naklonosti svedočilo

da nisu ljute suparnice. A ako je njega takvo sveopšte i žarkodivljenje malo i razmazilo, ko bi mu to mogao zameriti?

Ovo su, između ostalih, bile misli koje su zaokupljale En doksu joj prsti mehanički preletali preko dirki, čitavih pola časa, nečineći nijedne greške, ali i ne razmišljajući o onom što radi.Jednom je osetila da je gleda, možda posmatra njene izmenjenecrte lica, i pokušava da u njima razazna nagrđenu lepotu lica kojega je jednom osvojilo; a jednom je bila sigurna da mora da je o njoj

govorio; nije toga ni bila svesna dok nije čula odgovor; a tada jebila sigurna da je on upitao svoju partnerku da li gospođica Eliotikada igra? Odgovor je bio: - O, ne; nikada; sasvim je odustala odigranja. Ona radije svira. Nikada se od sviranja ne umara. -

Jednom joj se čak i obratio. Ustala je od instrumenta jer se igrankazavršila, a on je seo i pokušao da odsvira melodiju sa kojom ježeleo da upozna gospođice Mazgrouv. Ona se sasvim slučajnovratila u taj deo prostorije; on ju je ugledao, i smesta ustavširekao, sa promišljenom učtivošću:

- Izvinite, gospođice, ovo je vaše mesto - i premda se onasmesta, uz odlučno odbijanje, povukla, on se više nije daonagovoriti da sedne.

En nije želela više takvih pogleda i govora. Njegova hladnaučtivost i svečana uglađenost bile su joj gore od svega.

73

Zvončica & neky



Glava 9

74

Zvončica & neky



uspostavili, kada se među njih vratio izvesni Čarls Hejter, kome suoni mnogo zasmetali i koji je smatrao da mu kapetan Ventvortstoji na putu.

Čarls Hejter je bio najstariji od svih rođaka, i veoma je bioljubazan i prijatan mladić i činilo se da je između njega i Henrijetepostojalo neko razumevanje i naklonost pre nego što se pojaviokapetan Ventvort. On je bio rukopoložen za sveštenika i imao jeparohiju u susedstvu, i kako nije bilo obavezno da u njoj stanuje,živeo je u očevoj kući, svega par kilometara od Aperkrosa. Zbogkratkog odsustvovanja od kuće ostavio je svoju lepoticu sasvimbez nadzora i pažnje u ovom odsudnom trenutku, a kada se vratio

imao je da pretrpi bol zbog njenog izmenjenog vladanja iprisustva kapetana Ventvorta.

Gospođa Mazgrouv i gospođa Hejter su bile sestre. Obe su bileimućne, ali su njihovi brakovi uneli značajnu razliku u ugledu kojisu uživale. Gospodin Hejter je imao nešto svog imanja, ali je onobilo beznačajno u poređenju sa imanjem gospodina Mazgrouva; idok su Mazgrouvovi bili u prvom društvenom krugu u kraju,mladi Hejterovi, zbog neuglednog, povučenog i neuglađenog

načina života njihovih roditelja i svog oskudnog obrazovanja,teško da su mogli pripadati ma kojem društvenom krugu da nijebilo veza sa Aperkrosom; ali ovaj najstariji sin je, razume se, bioizuzetak, jer je odabrao da bude učen i odlučio da postanegospodin, i po ugleđenosti i manirima je bio u svakom pogleduiznad ostalih.

Dve porodice su uvek bile u izvanrednim odnosima, jer sjednestrane nije bilo gordosti, a s druge zavisti, a kod gospođica

Mazgrouv je postojala tek tolika svest o nadmoći da su bile radeda pomognu svojim rođakama da u svakom pogledu napreduju.Na pažnju koju je Čarls ukazivao Henrijeti njeni otac i mati nisugledali sa neodobravanjem. - Ne bi to bila sjajna prilika za nju; aliako je on Henrijeti mio... - a činilo se da on Henrijeti jeste bio mio.

75

Zvončica & neky



Henrijeta je tako i sama mislila pre nego što je stigao kapetanVentvort; ali otkako je on stigao, ona je sasvim zaboravila narođaka Čarlsa.

Koja je od sestara kapetanu Ventvortu bila zapala za oko još jesasvim bilo neizvesno, koliko je En uspevala da primeti. Henrijetaje možda bila lepša, Luiza vedrije naravi; ali ona sada nije znala dali bi njemu bila milija nežnija ili življa priroda.

Gospodin i gospođa Mazgrouv su, da li zato što su malo videli,ili iz velikog poverenja u dolično ponašanje obe svoje kćeri, i svemladiće koji bi se zatekli u njihovoj blizini, činilo se rešili da sveostave da ide svojim tokom. U vlastelinskom domu nije bilo ni

najmanje naznake teskobe ili prekora na njihov račun; ali uletnjikovcu je bilo drugačije: mladi par u njoj je bio daleko sklonijinagađanju i čuđenju; a kapetan Ventvort nije ni četiri ili pet putaimao prilike da boravi u društvu gospođica Mazgrouv, a ČarlsHejter samo što se vratio, kada je En morala da sasluša mišljenjasvoje sestre i zeta o tome koja mu se od njih više dopada. Čarls jesmatrao da je to Luiza, Meri da je Henrijeta, ali su se oboje slagalida bi bilo baš divno kada bi on oženio ma koju od njih.

Čarls nikada u životu nije sreo prijatnijeg čoveka; i sudećiprema onome što je jednom prilikom čuo od samog kapetanaVentvorta, bio je siguran da on u ratu nije stekao manje oddvadeset hiljada funti. Bio je to lep imetak sam po sebi; a uvek jepostojala mogućnost da se nešto stekne i u nekom budućem ratu;i bio je siguran da je kapetan Ventvort čovek koji će se umornarici istaći kao i ma koji drugi. O! Bio bi on bogovska prilikaza ma koju od njegovih sestara.

- Na časnu reč, bila bi - odgovorila je Meri. - Bože mili! Kada bise on uzdigao na visok položaj! Kada bi ga samo proizveli ubaronetal “Ledi Ventvort ” zvuči veoma dobro. To bi odista bilaotmena prilika za Henrijetu! Tada bi zauzela moje mesto, a njoj tone bi bilo mrsko. Ser Frederik i ledi Ventvort! Ali bilo bi to novoplemstvo, a ja nemam visoko mišljenje o novom plemstvu.

76

Zvončica & neky



Meri je više odgovaralo da Henrijetu smatra za njegovuodabranicu i sve to zbog Čarlsa Hejtera čijimje namerama želelada stane u kraj. Ona je s visine gledala na Hejterove i smatrala je

da bi bila prava nesreća kada bi se već postojeća veza međuporodicama učvrstila - smatrala je da bi to odista bilo veomatužno za nju samu i njenu decu.

- Znaš - rekla je - ne smatram ja njega nikako za dobru prilikuza Henrijetu; a s obzirom na veze koje su Mazgrouvovi uspostavili,ona nema prava da se tako nisko udaje. Mislim da nijedna mladažena nema prava da donese odluku koja bi mogla biti neprijatna inezgodna važnijem delu njene porodice, i da tera one koji tako

nešto nikada nisu činili, da se orode sasvim neprilično. I moliću,ko je Čarls Hejter? Običan seoski paroh. Nije to prilika zagospođicu Mazgrouv iz Aperkrosa.

Njen suprug se, međutim, nije hteo složiti s njom u ovompogledu; jer je, osim što je uvažavao svog rođaka, Čarls Hejter bionajstariji sin, a on je stvari posmatrao iz ugla najstarijeg sina.

- Sada govoriš besmislice, Meri - glasio je njegov odgovor. - Nebi to bila dobra prilika za Henrijetu, ali Čarls

Hejter ima dobre izglede, preko Spajsera, da dobije nešto odbiskupa za godinu ili dve; i budi ljubazna pa imaj na umu da je onnajstariji sin; kada moj teča umre, on će naslediti lep posed. Posedu Vintropu nema manje od dvesta pedeset jutara, a tu je i onopoljoprivredno dobro u Tontonu koje se smatra za najbolji komadzemlje u kraju. Slažem se s tobom da bi ma ko od njih osim Čarlsabio zaista loša prilika za Henrijetu, i to i ne bi bilo moguće; on jejedini moguć izbor; ali on je veoma prostodušan i dobar momak; i

kada Vintrop pređe njemu u ruke, on će ga sasvim drugačijeudesiti, i on će sasvim drugačije živeti; a sa tim posedom onnikada neće biti prezren - dobar je to posed i još je bez uslova upogledu vlasništva. Ne, ne; Henrijeta bi mogla i gore proći nego seudati za Čarlsa Hejtera; i ja ću biti veoma zadovoljan ako onadobije njega, a Luiza kapetana Ventvorta.

77

Zvončica & neky



- Može Čarls govoriti šta mu volja - rekla je Meri čim je onizašao iz sobe - ali strašno bi bilo da se Henrijeta uda za ČarlsaHejtera; bilo bi to baš rđavo po nju, a za mene još rđavije; i stoga

ja silno želim da joj ga kapetan Ventvort izbije iz glave, a nesumnjam nimalo da je upravo to i učinio. Juče jedva da je iprimetila Čarlsa Hejtera, Volela bih da si bila tamo da vidiš kakose ponašala. A što se tiče toga da se kapetanu Ventvortu Luizadopada jednako koliko i Henrijeta, budalaština je to reći; jer senjemu Henrijeta svakako mnogo više dopada. Ali Čarls se ne daurazumiti! Volela bih da si bila juče s nama, jer bi ti tada mogla dakažeš ko je od nas u pravu; i sigurna sam da bi se ti složila samnom, ukoliko ne bi bila rešena da mi prkosiš.

Ručak u kući gospodina Mazgrouva je bila prilika kada je Entrebalo sve ovo da vidi; ali je ostala kod kuće izgovarajući seglavoboljom i pozivajući se na blago pogoršanje stanja malogČarlsa. Samo je želela da izbegne kapetana Ventvorta; ali jeprijatnosti večeri provedene u miru sada imala dodati i srećnuokolnost što je izbegla da bude sudija među supružnicima.

Što se tiče mišljenja kapetana Ventvorta, ona je smatrala da je

važnije da on što ranije spozna svoja osećanja da ne bi ugroziosreću ma koje od sestara, ili dovede u pitanje svoju čast, od odlukeda li mu je milija Henrijeta od Luize, ili Luiza od Henrijete. Sva jeverovatnoća bila da bi mu obe mogle biti odane supruge. Što seČarlsa Hejtera tiče, ona je bila osetljiva na bol usled svakogpovršnog ponašanja ma koje dobronamerne mlade dame; i svimsrcem je saosećala sa patnjama koje je ono izazvalo; ali akoHenrijeta spozna da se prevarila u pogledu prirode svojihosećanja, onda je najbolje da do te spoznaje što pre dođe.

Čarls Hejter je u ponašanju svoje rođake video mnogo toga štoga je onespokojilo i uvredilo. Suviše je dugo ona njega volela da bidva susreta mogla sasvim da je navedu da se od njega otuđi iuguše mu svaku nadu i ne ostave mu drugu mogućnost nego da sedrži podalje od Aperkrosa; ali kod nje se videla takva promena

78

Zvončica & neky



koja je sada već davala povoda za ozbiljnu brigu da bi kapetanaVentvorta trebalo smatrati za razlog te promene. Nije ga bilosvega dve nedelje, a kada su se rastali, ostavio ju je veoma

zainteresovanu, toliko koliko je samo poželeti mogao, za izglededa on uskoro napusti svoje trenutno nameštenje i preuzmeparohiju u Aperkrosu. Tada se činilo da je njena jedina želja dadoktor Šerli, sveštenik koji je više od četrdeset godina revnosnoobavljao sve dužnosti koje mu je služba nalagala, a koga je sadazdravlje izdavalo pa mnoge od njih nije mogao više da vrši, reši dauposli mladog paroha; da mu da što je moguće veću platu i da tonameštenje obeća Čarlsu Hejteru. Mogućnost da Čarls putujesamo do Aperkrosa, umesto da ide desetinu kilometara na drugustranu, da ima bolje nameštenje u svakom pogledu; da dospe pod okrilje njihovom milom doktoru Šerliju, i odmeni milog, dobrogdoktora Šerlija u dužnostima koje više nije mogao da obavlja a dase strašno ne izmori, mnogo je zanimala čak i Luizu, ali jeHenrijeti značila sve. Ali kada se vratio, avaj! Predanosti jenestalo. Luiza uopšte nije mogla da sasluša razgovor koji je vodiosa doktorom Šerlijem; stajala je na prozoru i pazila kada će naićikapetan Ventvort; a čak mu je i Henrijeta, u najboljem slučaju,samo delimičnu pažnju poklanjala i činilo se da je zaboravila nasve svoje ranije sumnje i brige u pogledu ovih pregovora.

- Pa, odista mi je vrlo milo: ah ja sam oduvek verovala da ćetevi to nameštenje dobiti; uvek sam to smatrala za sigurno. Nije mise činilo da - znate, ukratko, doktoru Šerliju je potreban paroh, aon je vama to nameštenje obećao. Dolazi li, Luiza?

Jednog jutra je, ubrzo nakon ručka kod Mazgrouvovih, komeEn nije prisustvovala, kapetan Ventvort ušao u salon letnjikovca, ukom su se nalazili samo ona i mali, povredeni Čarls, koji je ležaona sofi.

Iznenađenje što se zatekao gotovo sasvim nasamo sa En Eliot,lišilo ga je njegove uobičajene pribranosti; trgao se i samo jemogao da kaže: - Mislio sam da su gospođice Mazgrouv ovde:

79

Zvončica & neky



gospođa Mazgrouv mi je rekla da bi trebalo ovde da ih pronađem -

pre nego što je prišao prozoru da se pribere i povrati držanjekakvo dolikuje.

- Na spratu su sa mojom sestrom: rekla bih da samo što nisudošle - glasio je Enin odgovor u svoj toj smetenosti koja je bilasasvim prirodna; i da je dete nije pozvalo da mu priđe i učininešto za njega, ona bi izašla iz prostorije u narednom trenutku ioslobodila nelagode i kapetana Ventvorta i samu sebe.

On je ostao pored prozora; i nakon što je smireno i spokojnorekao: - Nadam se da je dečaku bolje - ućutao je.

Ona je morala da klekne pored sofe, i ostane tu da bi

udovoljila pacijentu; i tako su ostali nekoliko trenutaka kada je, nasvoje veliko zadovoljstvo, začula kako neko prolazi malimpredsobljem. Nadala se da će kada okrene glavu ugledatigospodara kuće; ali pokazalo se da je to bio neko mnogo manje nameran da ublaži napetost - Čarls Hejter, kome verovatno nijebilo ništa milije videti Ventvorta nego što je kapetanu Ventvortubilo milo videti En.

Ona je uspela da kaže: - Kako ste? Hoćete li sesti? I ostali samo

što nam se nisu pridružili. Kapetan Ventvort se, međutim, odmakao od prozora,

očigledno sklon da otpočne razgovor; ali Čarls Hejter je uskorostavio tačku na sve njegove pokušaje smestivši se za sto i uzevšinovine u ruke; pa se kapetan Ventvort vratio prozoru.

U narednom minutu stigla je još jedna pridošlica. Mlađi dečak,izuzetno stameno, otvoreno dvogodišnje dete je, nakon što mu jeneko spolja otvorio vrata, odlučno ušao među njih i odmah prišao

sofi da vidi šta se dešava, i položi pravo na kakve đakonije koje suse možda delile.

Kako nije pronašao ništa da jede, mogao je samo da se igra, akako mu tetka nije dozvoljavala da zadirkuje bolesnog brata, on seobesio o nju, kako je klečala, pa ga se nikako nije mogla osloboditijer je bila zauzeta oko Čarlsa. Govorila mu je, zapovedala, molila

80

Zvončica & neky



ga i nalagala mu, ali sve uzalud. Jednom joj je pošlo za rukom da seoslobodi, ali joj se dečak sa još većim zadovoljstvom popeo naleđa.

- Voltere - rekla je - ovog časa da si sišao. Strašno si nevaljao.Mnogo sam ljuta na tebe.

- Voltere - povikao je Čarls Hejter - zašto ne učiniš kako ti jerečeno? Zar ne čuješ šta ti tetka kaže? Dođi meni, Voltere, dođirođaku Carlsu.

Ali Volter se nije ni pomerio.

U sledećem trenutku je, međutim, osetila kako se oslobodilanjegove težine; neko ga je svukao s njenih leđa, premda joj je

glava bila toliko pognuta da su silom morali da mu sklone ruke iodlučno ga odnesu, pre nego što je shvatila da je to učinio kapetanVentvort.

Osećanja koja su je preplavila usled ovog otkrića naprosto suje naterala da zanemi. Nije čak mogla ni da mu se zahvali. Mogla jesamo da se nadvija nad malim Čarlsom sva u pometnji.Uviđavnost što je prišao da joj pomogne, način na koji je to učinio,tišina u kojoj se sve odigralo, i sitne pojedinosti okolnosti pod

kojima se sve zbilo sa ubedenjem koje joj je uskoro nametnulabuka koju je on sa detetom podigao, da je on bio rešen da ne čujenjenu zahvalnost i kojom je hteo da joj dokaže da on nipošto niježeleo da zapodene razgovor s njom, izazvali su takvu pometnjubrojnih, veoma bolnih nemira od kojih nije mogla da se oporavidok joj dolazak Meri i gospođica Mazgorouv nije omogućio dasvog malog pacijenta preda njima na staranje, i izađe iz sobe. Nijemogla ostati. Možda ovo i jeste bila prilika da posmatra ljubav i

ljubomoru ovih četvoro - jer su sada svi bili zajedno; ali nije moglani zbog čega ostati. Očigledno je bilo da Čarls Hejter nije biopreterano sklon kapetanu Ventvortu. Nije mogla da se odupreutisku da ga je čula kako, srditim glasom, nakon uplitanjakapetana Ventvorta, kaže: - Trebalo je da me poslušaš, Voltere;rekao sam ti da ne jediš tetku - i mogla je da shvati kako se on kaje

81

Zvončica & neky



što je kapetan Ventvort učinio ono što je on trebalo da učini. Alinisu nju zanimala ni osećanja Čarlsa Hejtera, niti ma koga drugog,dok nije bolje ovladala svojima. Stidela se sebe, sasvim se

postidela što je bila nervozna, i što ju je jedna sitnica takosavladala, i bili su joj potrebni samoća i duboko razmišljanje da bise oporavila.

82

Zvončica & neky



Glava 10

83

Zvončica & neky



Činilo se, međutim, da se Čarls Hejter nakon kraće borbe,sasvim predao. Tri dana su prošla a da on nijednom nije došao uAperkros; što je bila izvanredno odlučna promena. Čak je odbio i

jedan redovan poziv na ručak; a kako ga je tom prilikom gospodinMazgrouv zatekao povijenog nad nekim velikim knjigama,gospodin i gospođa Mazgrouv su bili uvereni da ne može sve bitikako valja, i ozbiljnih lica su govorili kako će on sebe, baveći sesilnim knjigama i umovanjem, u smrt oterati. Meri se nadala iverovala da je Henrijeta sasvim nedvosmisleno sa njim raskrstila,a njen je muž živeo u neprestanoj veri da će on sutradan doći. Enje jedino mogla da zaključi da je Čarls Hejter mudar.

Jednog jutra, negde u ovo doba, kada su Čarls Mazgrouv ikapetan Ventvort otišli zajedno u lov, a sestre u kolibi tiho sedelesvaka u svom poslu, na prozor su stale sestre iz vlastelinskogdvora.

Bio je lep novembarski dan, a gospođice Mazgrouv su stiglepreko male bašte i zastale su samo da bi rekle da idu u dugačkušetnju i zaključile da Meri ne bi bila rada poći s njima; a kada jeMeri smesta odgovorila, povređene sujete što su pretpostavile da

ona ne može da podnese dugačku šetnju: - O, da, silno bih volelada vam se pridružim, ja baš volim dugačke šetnje - En je naosnovu izraza dveju devojaka zaključila da je to bilo upravo onošto nisu želele čuti, i ponovo se začudila toj neobičnoj potrebi kojuje izgleda stvarala porodična navika, da se sve saopšti i da se sveradi zajednički ma koliko nepoželjno i nezgodno bilo. Pokušala jeda odgovori Meri od šetnje, ali uzalud; a kada se uverila joj ništane vredi, pomislila je da je bolje da prihvati daleko srdačniji pozivkoji su gospođice Mazgrouv uputile njoj, jer je mogla da se vrati sasestrom i spreči da se ona suviše meša u namere devojaka.

- Ne mogu da zamislim zašto su pretpostavile da mi nećegoditi dugačka šetnja - rekla je Meri dok su se penjale na sprat. -Svi uvek misle kako ja ne mogu daleko da šetam; a ipak im ne bi

84

Zvončica & neky



bilo milo da smo odbile da im se pridružimo. Kada ljudi dođuovako s namerom da nas pozovu, kako da ih odbijemo?

Gospoda su se vratila baš kada su kretale. Poveli su mladog

psa koji im je pokvario lov pa su morali ranije da se vrate. I stogasu baš imali vremena, a i bili su odlično raspoloženi za ovu šetnju,i sa zadovoljstvom su s njima krenuli. Da je En mogla da predvidiovaj susret, ostala bi kod kuće; ali osećajući izvesno zanimanje iradoznalost, ona je sada zaključila da je prekasno da se povuče, pasu sve šestoro krenuli zajedno u pravcu koji su odabralegospođice Mazgrouv, koje su očigledno smatrale da su one vodičiu ovoj šetnji.

En je odlučila da nikome ne bude na smetnji; pa je kada su ihuske staze preko polja primorale da se često razdvajaju, onaostajala sa sestrom i zetom. Zadovoljstvo će morati pronaći ukretanju i lepoti dana, u pogledu na poslednje osmehe sunca,mrkožutom lišću i svenulom šipražju, i u tome što je u mislimaponavljala neke od hiljada pesničkih slika jeseni, tog godišnjegdoba koje ima naročit i neiscrpan uticaj na osetljiv i nežan um,godišnjeg doba koje je iz svakog pesnika koga vredi čitati

izmamilo neki pokušaj da ga opiše, ili pokoji osećajan stih.Zaokupila je svoj um što je više bilo moguće takvimrazmišljanjima i stihovima; ali nije bilo moguće da se, kada sepribližila dovoljno da čuje razgovor kapetana Ventvorta igospođica Mazgrouv, u njega ne pokuša udubiti; međutim, veomaje malo uspela čuti. Bio je to običan neobavezan razgovor kakavmeđu sobom vode prisne mlade osobe. Više je razgovarao saLuizom nego sa Henrijetom. Luiza se svakako više od sestrenametala njegovoj pažnji. Činilo se da to postaje sve očiglednije, anlaročito joj je skrenulo pažnju nešto što je Luiza rekla, Nakonjednog od mnogobrojnih hvalospeva lepom danu koji su se svimaotimali, kapetan Ventvort je rekao: - Kakvo divno vreme zaadmirala i moju sestru! Nameravali su da jutros izađu u dugačkuvožnju kočijom; možda ćemo još i naići na njih iza nekog brda.Govorili su da će zaći baš u ovaj kraj. Pitam se gde li će se danas

85

Zvončica & neky



izvrnuti. O! Često se to dešava, uveravam vas; ali moja sestra za tone mari; njoj je svejedno hoće li iz kola ispasti ili neće. - Ah! Znamda se vi sada trudite da tome ne pridate značaj - povikala je Luiza

- ali ako je to odista tako i ja bih na njenom mestu isto postupila.Kada bih ja volela nekog muškarca kao što ona voli admirala, uvekbih bila s njim, ništa nas nikada ne bi moglo razdvojiti, i radije bihse s njim i izvrnula iz kola nego se bezbedno s nekim drugimvozila.

Ovo je ona rekla sa velikim žarom.

- Odista biste tako učinili? - povikao je i on sa žarom.

- Odajem vam svako priznanje! - Zatim je među njima na neko

vreme zavladala tišina. En nije odmah nakon toga bila kadra da se ponovo pozabavi

stihovima. Lepi jesenji prizori su na trenutak bili sasvim potisnuti,osim ako joj misli nije pohodio neki setni sonet bremenitprigodnom sličnošću između umiranja godine i gubitka sreće, islikama istovremenog gubljenja i svenuća i mladosti, i nade iproleća. Trgla se i rekla, kada su po zapovesti skrenuli na drugu

stazu: - Nije li ovo jedan od puteva za Vintrop? - Ali niko je nije

čuo, ili joj bar niko nije odgovorio. Vintrop je, međutim, ili bar njegove međe - jer su se mladići

ponekad mogli sresti kako šetaju u blizini kuće - bio njihovoodredište; i oni su se, nakon još polovine milje postepenog usponakroz velika ograđena polja na kojima su vredni plugovi i svežeutabane staze svedočili o nastojanjima zemljoradnika da sesuprotstave pesničkoj milini i ponovo probude proleće, popeli navrh jednog velikog brda koje je delilo Aperkros od Vintropa, i

uskoro se pred njima pružio nesmetan pogled na ovaj potonjiposed u podnožju brda s druge strane.

Vintrop se, bez lepote i dostojanstva, pružao pred njima. Samojedna neugledna kuća u dolini pritešnjena ambarima i pomoćnimzgradama.

86

Zvončica & neky



Meri je uzviknula: - Bože moj! Evo Vintropa. Kunem se danisam znala! Dobro, sada mislim da bi najbolje bilo da se vratimo;silno sam se umorila.

Henrijeta je, postiđena i svesna svega, i kako nije videlarođaka Čarlsa kako šeta nekom stazom niti se naslanja ne nekuogradu, bila spremna da posluša Meri, ali: “Ne!”, povikao je ČarlsMazgrouv, i “Ne, ne!” povikala je Luiza još življe, i povela sestru ustranu i činilo se da se sa njom nešto živo prepire.

Čarls je u međuvremenu odlučno rekao da namerava da svratiu posetu tetki, sada kada je već tako blizu njene kuće; i veoma jeočigledno, premda sa izvesnim strahom pokušavao da nagovori

svoju ženu da i ona pođe s njim. Ali bila je ovo jedna od stvari ukojima je ova dama pokazivala kakvog je kova; pa je, kada je onistakao kao prednost priliku da četvrt sata odmori u Vintropu, sobzirom da je rekla da se silno umorila, ona odlučno odgovorila: -O! Ne, nikako! Ponovno penjaje uz to brdo će joj više škoditi negošto će joj ma kakvo sedenje koristiti - i ukratko, i njen izgled injeno držanje su jasno govorili da ona neće pristati da pođe snjim.

Nakon niza ovih malih rasprava i savetovanja, Čarls i njegovesestre su rešili da on i Henrijeta na nekoliko minuta siđu da sejave tetki i rođacima, a da ih ostali sačekaju na brdu. Činilo se daje Luiza ovaj plan u potpunosti sama osmislila; dok je ona kratkoišla s njima niz brdo sve nešto govoreći Henrijeti, Meri jeiskoristila priliku da se prezrivo osvrne oko sebe i kaže kapetanuVentvort u: - Veoma je neprijatno imati takav rod! Ali vasuveravam da u toj kući nisam bile više od dva puta u životu. Nije u

odgovor dobila ništa drugo do izveštačenog osmeha u znakslaganja i prezrivog pogleda koji joj je uputio dok se okretao odnje, a čije je značenje En savršeno razumela.

Vrh brda na kom su ostali bilo je vedro mesto: Luiza se vratila;a Meri je, pronašavši veoma udobno mesto za sedenje na jednomstepeniku prelaza između dva polja, bila sasvim zadovoljna dokle

87

Zvončica & neky



god su ostali stajali pored nje; ali kada je Luiza odvukla kapetanaVentvorta u stranu, da potraže lešnike u šipražju susednog polja,nakon čega su se postepeno toliko udaljili da ih više nisu mogli ni

videti ni čuti, Meri nije više bila srećna; mesto na kom je sedela jojnije odgovaralo, bila je uverena da je Luiza negde drugde pronašlaneko udobnije mesto za sedenje, i ništa je nije moglo sprečiti dapođe i sama potraži bolje mesto. Prošla je kroz istu onu kapiju aliih nije videla. En joj je pronašla lepo mesto za sedenje na suvojosunčanoj padini, ispod žive ograde pored koje je verovala da senalaze i ostalo dvoje. Meri je na trenutak sela, ali nije to bilodovoljno dobro mesto; bila je uverena da je Luiza pronašla mnogobolje mesto negde drugde, pa je i dalje želela da pođe da jepotraži.

En je, odista i sama veoma umorna, bila srećna što može maloda sedne; i uskoro je čula kapetana Ventvorta i Luizu iza živicesebi iza leđa, kako se vraćaju duž grubog, šipražjem obraslogkanala koji je vodio sredinom između dve žive ograde. Približavalisu se i razgovarali. Najpre je razaznala Luizin glas. Činilo se da jeusred živog govora. I čula je:

- I tako sam je naterala da ode. Nisam mogla podneti da seplaši posete zbog takve budalaštine. Molim! Da li bih ja dozvolilada me od moje namere za koju znam da je ispravna odvratidržanje i mešanje takve jedne osobe, ili nešto što bi neko mogaoda kaže, ma ko to bio? Nikako, ja ne potpadam tako lako pod tuđiuticaj. Kada se odlučim na nešto, tako mora da bude; a činilo se daje Henrijeta sasvim bila odlučila da danas svrati u posetu uVintrop; a ipak, umalo da odustane, iz budalaste popustljivosti!

- Znači da bi se ona vratila, da vas nije bilo? - Odista bi to učinila. Gotovo me je stid to priznati.

- Sreća je njena što ima duh kao što je vaš da joj pritekne upomoć! Nakon vaših nagoveštaja, koji su samo potvrdili mojaopažanja poslednji put kada sam bio s njim u društvu, nemapotrebe da se pravim da ne razumem šta se dešava. Jasno mi je da

88

Zvončica & neky



je u pitanju bilo više od uobičajene posete koju je dužna da načinitetki; i teško njemu, a i njoj, kada dođe do važnih odluka, kada senađu u situaciji koja zahteva čvrstinu i snagu karaktera ako ona

nema dovoljno odlučnosti da se odupre jednom takvomneumesnom uticaju u jednoj ovakvoj tričariji. Vaša sestra je milostvorenje; ali vidim da je vaš karakter odlučan i čvrst. Ako vam jestalo da njeno vladanje uvek bude umesno i ako vam je stalo dabude srećna, prenesite joj što je moguće više od vašeg duha. Ali toste, bez sumnje, vi oduvek radili. Upravo je to najveće zlopreterano popustljivog i neodlučnog karaktera, ne možete seuzdati u uticaj koji se na njega vrši. Nikada ne možete biti sigurnida će se dobar uticaj zadržati; jer ga svako može pokolebati. Onikoji žele biti srećni moraju biti nepokolebljivi. Uzmimo ovaj lešnik- rekao je uzimajući jedan sa gornje grane - za primer; prelep,sjajan lešnik, koji je blagosloven snagom preživeo sve jesenjeoluje. Nema na njemu nijedne pukotine, nijednog slabog mesta.Ovaj je lešnik - nastavio je šaljivo ozbiljan - a mnoga su njegovabraća pala pod noge i bila zgažena, sačuvao svu sreću za koju jejedan lešnik kadar. - Zatim je svojim ranijim, usrdnim glasomnastavio: - Moja je prva želja da svi oni do kojih mi je stalo budunepokolebljivi. Ako Luiza Mazgrouv želi biti lepa i srećna i u jesenisvog života, ona će čuvati svu sadašnju nepokolebljivost svogkaraktera.

Zavšio je, ali odgovor nije dobio. En bi se odista iznenadilakada bi Luiza umela spremno da odgovori na takav jedan govor:tako značajne reči i izgovorene sa takvim žarom! Mogla je dazamisli šta Luiza oseća. Što se nje same tiče, ona se plašila i da sepomeri da je ne bi videli. Tu gde je sedela zaklanjaojuje jedanniski žbun božikovine, a oni su se udaljavali. Pre nego što su seudaljili toliko da više nije mogla da ih čuje, Luiza je ponovoprogovorila: - Meri je u mnogo čemu sasvim dobra duša - rekla je -

ali me ponekad preko svake mere srdi, svojim budalastimponašanjem i gordošću - gordošću Eliotovih. Suviše ona ima

89

Zvončica & neky



gordosti Eliotovih. Iskreno žalimo što Čarls nije za ženu uzeo En.Pretpostavljam da znate da je on želeo da uzme En?

Nakon trenutka tišine, kapetan Ventvort je rekao:

- Hoćete reći da ga je odbila? - O! Jeste, svakako. - Kada se to desilo?

- Ne znam kada se tačno desilo, jer smo Henrijeta i ja bile u školi u to vreme; ali verujem da je to bilo godinu dana pre negošto je uzeo Meri. Žalim što ga nije prihvatila. Svi bismo mnogo viševoleli da je nju uzeo; a tata i mama misle da je za to kriva njenaprisna prijateljica ledi Rasel, da ona zbog nje nije pristala. Misle daČarls nije bio dovoljno učen i načitan da bude po volji ledi Rasel, i

da je ona stoga uticala na En da ga odbije. Zvuči su se gubili, i En dalje ništa nije čula. Njena osećanja su

je držala prikovanu za mesto. Imala je od mnogo čega da se oporavi pre nego što uzmogne da se pomeri. Ona poslovičnasudbina svakog ko prisluškuje nije nju zadesila, nije ona o sebičula ništa rđavo, ali je čula mnogo šta drugo što ju je zabolelo.Videla je kako kapetan Ventvort gleda na njen karakter, a unjegovom interesovanju za nju bilo je taman dovoljno osećanja i

radoznalosti da u njoj izazove strašan nemir. Čim je uzmogla, otišla je da pronađe Meri, i nakon što ju je

pronašla i s njom se vratila do njihovog mesta pored stepenica,pronašla je utehu u tome što se čitavo društvo uskoro skupilo i štosu svi zajedno uskoro krenuli dalje. Bile su joj potrebne samoća itišina kakve samo veliko društvo može da pruži.

Čarls i Henrijeta su se vratili i sa sobom doveli, kao što semoglo i pretpostaviti, Čarlsa Hejtera. Pojedinosti ove situacije Ennije mogla da razume; a činilo se da čak ni kapetan Ventvort nijeuživao puno poverenje u ovom pogledu; ali nije bilo sumnje u toda se gospodin malo povukao, a gospođica malo popustila, i da susada bili veoma srećni što su ponovo zajedno. Henrijeta jeizgledala malčice postiđeno, ali veoma zadovoljno; Čarls

90

Zvončica & neky



Hejter je delovao nadasve srećno; i oni su se sa svom pažnjomposvetili jedno drugom gotovo u taj čas kada su svi krenuli zaAperkros.

Sve je sada ukazivalo da je Luiza namenjena kapetanuVentvortu; ništa nije moglo biti jasnije; i gde god je bilo potrebnoda se društvo zbog uske staze deli, ali i gde nije, oni su išli jednopored drugog gotovo jednako često kao i drugo dvoje. Na jednojdugačkoj poljani na kojoj je bilo obilje prostora za sve, oni su setako i podelili u tri zasebne grupe; a upravo je onoj grupi koja seimala pohvaliti najmanjom živošću i prijatnošću, En moralapripasti. Pridružila se Čarlsu i Meri i bila je toliko umorna da je

bila srećna što joj je Čarls ponudio drugu ruku; ali Čarls je,premda je prema njoj bio prijatan, bio veoma srdit na svoju ženu.Meri se pokazala neuviđavnom prema njemu i došao je trenutakda za to snosi posledice, a posledica je bila ta da je svakog časaoslobađao ruku na koju se ona oslanjala da bičem pokosi glavekopriva koje su virile iz živih ograda; a kada je Meri počela da sezbog toga žali i da jadikuje kako su prema njoj namernoneuviđavni, kao po običaju, i da zbog toga ona ide pored živice,dok En ne mora da trpi ni najmanju neprijatnost sa druge strane,on je oslobodio obe svoje ruke i pojurio da ulovi lasicu koju je natrenutak ugledao i one jedva da su mogle da ga sustignu.

Ova dugačka livada graničila se sa putem sa kojim se njihovastaza na kraju ukrštala, i baš kada je društvo stiglo do kapije ihtelo da izađe na put, videše kako njime nailazi kočija koju su većneko vreme čuli i ide u njihovom smeru, i zadesilo se da su to bilečeze admirala Krofta. On i njegova žena su se bili izvezli kako su inameravali, i sada su se vraćali kući. Kada su čuli u kakvu sudugačku šetnju mladi išli, ljubazno su ponudili mesto dami koja senaročito umorila; tako će joj uštedeti par kilometara, a oni susvakako nameravali da idu pored

Aperkrosa. Poziv je bio uopšten pa je i odbijanje bilo opšte.Gospođice Mazgrouv se nipošto nisu umorile, a Meri je ili bila

91

Zvončica & neky



uvređena što nisu njoj ponudili mesto pre nego ostalima, ili onošto je Luiza nazvala ponos Eliotovih nije moglo da istrpi da budetreća osoba u čezama koje vuče samo jedan konj.

Društvo koje je bilo u šetnji je sada prešlo put i baš je prešlopreko prelaza u živoj ogradi s druge strane, a admiral je bašpoterao konja, kada je kapetan Ventvort na trenutak razmakaoživicu da kaže nešto sestri. A šta je to bilo moglo se pretpostaviti po onome što je usledilo.

- Gospođice Eliot, sigurna sam da ste umorni - povikala jegospođa Kroft. - Molim vas da mi pružite zadovoljstvo da vasodvezem kući. Uveravam vas da ovde ima sasvim dovoljno mesta

za troje. Da smo svi kao vi, mislim da bi nas stalo i četvoro.Morate, odista, morate.

En je i dalje stajala na putu; i premda je instinktivno krenulada odbija, nisu joj dozvolili da odbije. Admiral je svojim ljubaznimnavaljivanjem podržao navaljivanje svoje žene; nije ih bilomoguće odbiti; stisnuli su se što su više mogli da bi ona mogla dase smesti u jedan ugao, a kapetan Ventvort se, bez reči, okrenuoprema njoj i ćutke je primorao da prihvati njegovu pomoć i popne

se u čeze. Jeste; učinio je to. Našla se u čezama, i osećala je da ju je on tu

smestio, da je to učinio svojom voljom i svojom rukom, da jedugovala zahvalnost tome što je primetio da je umorna, i što jeodlučio da joj omogući da se odmori. Dirnula ju je ova njegovabriga za nju koja je iz svega ovoga bila očigledna. Ovaj događaj kaoda je zaokružio sve što se desilo pre. Razumela ga je. Nije mogaoda joj oprosti, ali nije mogao ni biti ravnodušan. Premda ju je

osuđivao zbog prošlosti, i premda je na sve što se u prošlostidesilo on gledao sa snažnim i neopravdanim prezirom, i premdanimalo nije mario za nju i premda je počeo da oseća naklonostprema drugoj, ipak nije mogao da je gleda kako pati bez želje dajoj pruži olakšanje. Bio je to podsetnik na davnašnje osećanje; bioje to poriv čistog, iako nepriznatog prijateljstva; bio je to dokaz

92

Zvončica & neky



njegovog toplog i plemenitog srca, o kome nije mogla razmišljati ada ne oseti i zadovoljstvo i bol, u tolikoj meri izmešane da nijeznala koje od ovih osećanja preovladava.

U početku je na ljubaznosti i primedbe svojih pratilacaodgovarala nesvesno. Prešli su polovinu neravnog puta pre negošto je sasvim shvatila šta govore. Shvatila je da govore o“Frederiku”.

- On svakako namerava da osvoji jednu ili drugu od tihdevojaka, Sofi - rekao je admiral - ali ne može da proceni koju.Čovek bi pomislio da ih juri već dovoljno dugo da bi se mogao iodlučiti. Jeste, to ti je mir. Da je rat, odavno bi on odluku doneo. Mi

pomorci, gospođice Eliot, ne možemo sebi da dozvolimo dugoudvaranje u ratno vreme. Koliko je dana prošlo, mila, otkako samte prvi put ugledao pa do dana kada smo sedeli zajedno u našemstanu u Severnom Jarmutu?

- Bolje da o tome ne govorimo, mili - odgovorila je gospođaKroft prijatno - jer ako gospođica Eliot čuje koliko smo se brzosporazumeli nikada je nećemo ubediti da je moguće da budemosrećni. Ali ti si meni, po karakteru, bio poznat od ranije.

- A, i ja sam čuo da si ti veoma lepa devojka i šta smo daljeimali da čekamo? Ne volim ja da se u takvim stvarima oteže. Voleobih da Frederik malo raširi jedra i dovede kući u Kelinč jednu odovih mladih gospođica. Tu bi one uvek imale društva. A i obe suveoma dobre devojke; jedva ih razaznajem jednu od druge.

- Odista su one veoma vedre i neizveštačene devojke -

pohvalila ih je gospođa Kroft umerenije, pa je En posumnjala danjen oštriji razum ne smatra nijednu od njih sasvim dostojnom

njenog brata - i iz veoma su ugledne porodice. Ne može se čovekoroditi sa boljim ljudima. Dragi moj admirale, stub! Sigurna samda ćemo udariti u stub. Zvončica&neky.

Ali nakon što je sama hladnokrvno povukla uzde i poteralakonje u drugom pravcu, srećno su izbegli opasnost; a nakon što jejoš jednom učinila to isto, nisu upali u kolotrag, niti se sudarili sa

93

Zvončica & neky



kolima koja su prevozila gnojivo; a En se, sa zanimanjemposmatrajući kako upravljaju kočijom i smatrajući to dobrimprimerom načina na koji oni svršavaju sve svoje poslove, obrela

bezbedna pred sestrinom kućom.

94

Zvončica & neky



Glava 11

Približio se sada trenutak za povratak ledi Rasel: čak je i dan

određen; i En se, kako je dogovor bio da joj se pridruži čim se onavrati, radovala ranom povratku za Kelinč, ali je počela i darazmišlja kako će to uticati na njeno spokojstvo.

Boraviće u istom selu kao i kapetan Ventvort, nekoliko stotinametara od njega; moraće ići u istu crkvu, a dve porodice će moratida dolaze u dodir. Ovo joj nije išlo u prilog; ali s druge strane, on jetoliko vremena provodio u Aperkrosu da se moglo smatrati da ćese ona, kada ode odatle, od njega udaljiti a ne približiti mu se; i,

sve u svemu, verovala je da ona mora, po ovom zanimljivompitanju, biti na dobitku, kao što je gotovo izvesno bilo da će upogledu društva kod kuće biti na dobitku čim sirotu Meri zamenisa ledi Rasel.

Želela je da može potpuno da izbegne da vidi kapetanaVentvorta u Holu: te sobe svedočile su i ranijim njihovimsusretima i suviše bi za nju bilo bolno sećanje na njih; a ipak jenajviše strepela od mogućnosti susreta kapetana Ventvorta i ledi

Rasel. Oni nisu voleli jedno drugo; i nikakva obnova poznanstvasada ne bi bila ni od kakve koristi, i ako bi ih ledi Rasel videlazajedno, pomislila bi kako je on suviše hladnokrvan, a ona suvišepovučena.

Ove su je brige najviše mučile dokje iščekivala odlazak izAperkrosa, u kom je, verovala je, sasvim dovoljno boravila. Svestda je malom Čarlsu bila od koristi, uvek će sećanju na njendvomesečni boravak tamo davati posebnu dragost, ali njemu se

snaga brzo vraćala, a ona nije viša imala razloga da ostane. Međutim, kraj njene posete je bio toliko drugačiji da ga ona ni

zamisliti nije mogla. Kapetan Ventvort se, nakon što ga čitava dvadana u Aperkrosu niko nije ni video ni čuo, vratio među njih da seopravda i kaže im šta ga je zadržalo.

95

Zvončica & neky



Konačno je do njega stiglo pismo njegovog prijatelja kapetanaHarvila iz koga je saznao da se on sa porodicom za tu zimunastanio u Lajmu; i da su se, i ne znajući to, nalazili svega

tridesetak kilometara jedan od drugog. Kapetan Harvil nikada nijeu potpunosti povratio zdravlje nakon ozbiljne rane koju jezadobio dve godine ranije, a kako je kapetan Ventvort silno Želeoda ga vidi, on je rešio da smesta ode za Lajm. Proveo je tamodvadeset i četiri časa. Odsustvo mu je oprošteno, njegovuprijateljsku naklonost svi su toplo pohvalili i svi su se živozainteresovali za njegovog prijatelja, a njegov opis okoline Lajmaje čitavo društvo sa toliko osećanja ispratilo da su svi žarkopoželeli da i sami vide Lajm pa počeše da kuju planove da tamo iodu.

Mladi su izgarali od želje da vide Lajm. Kapetan Ventvort jegovorio da će on tamo opet ići, kako je njegova udaljenost odAperkrosa zanemarljiva; i kako, premda je novembar, vreme nijenimalo rđavo; i ukratko, Luiza se, a ona je bila žustrija i odnajžustrijih, i sasvim rešena da ide, i osim što joj je pričinjavalozadovoljstvo da tera po svome, sada još i bila naoružana idejomda je takva svojeglavost vrlina, potpuno oglušila o želje majke ioca da odlazak odloži do leta; pa je rešeno da će svi poći u Lajm -

Čarls, Meri, En, Henrijeta, Luiza i kapetan Ventvort.

Prvobitni nesmotreni plan bio je da odu ujutro i vrate seuveče; ali na ovo gospodin Mazgrouv, zarad svojih konja, niježelelo da pristane; a kada su ovu zamisao racionalnije razmotrili,zaključili su da im dan usred novembra neće ostaviti mnogovremena da razgledaju to mesto, kada se odbije sedam sati zaodlazak i povratak, zbog stanja puteva u to doba godine. Stoga suodlučili da tamo prenoće, i da ih ne bi trebalo očekivati da se vratedo ručka narednog dana. Smatralo se da je ovo mnogo bolji plan; ipremda su se svi sastali u vlastelinskom dvoru na doručku uprilično rani čas, i premda su krenuli na vreme, daleko je prošlopodne kada su se dve kočije, velika zatvorena kočija gospodinaMazgrouva, u kojoj su se nalazile četiri dame, i Čarlsova dvokolica,

96

Zvončica & neky



u kojoj je on vozio kapetana Ventvorta, spustile dugačkompadinom brda do Lajma, a kada su se spustili u još strmiju ulicusame varoši postalo je sasvim jasno da neće imati mnogo vremena

za razgledanje pre nego što svetlosti i topline dana potpunonestane.

Nakon što su u jednoj krčmi pronašli prenoćište i poručili daim se spremi jelo, sledeće što su imali da urade, nesumnjivo je biloda se spuste do mora. Suviše su u pozno doba godine stigli za makakvu zabavu i raznovrsnost kakvu bi im Lajm kao mesto nakome se svet okuplja, mogao ponuditi. Balske dvorane i prostorijeza javna okupljanja su bile zatvorene, posetilaca više nije bilo,

jedva da je u varoši još ostala koja porodica koja tu nije bila stalnonastanjena; i ni građevine nisu bile dostojne pažnje već je okoposetioca tražilo da vidi neobičan položaj same varoši, i glavnuulicu koja se gotovo obrušavala u more, stazu do Koba6, kojiokružuje prijatni mali zaliv koji u sezoni oživi od kabina zakupanje i sveta; i sam Kob, njegova stara čuda i moderne dodatke;i veoma lepu liniju litica koje su se pružale prema istočnom deluvaroši; i veoma bi to bio neobičan posetilac koji bi video dražineposredne okoline Lajma i koji ne bi poželeo da ih pobližeupozna. Prirodne lepote u okolini, Čarmut sa svojim strmimpadinama i širokim prostranstvima, i još sa onim svojim, lepim,uvučenim zalivom nad kojim se nadvijaju tamne hridi, i gde se izpeska izdižu niske stene čineći to mesto nadasve povoljnim zaposmatranje igre plime, i za neumorno bavljenje mislima; i šumeoko vedrog seoceta Gornji Lajm; i, iznad svega, Pini, sa zelenimprovalijama između bajkovitih stena, gde raštrkane šume i bogativoćnjaci govore da je mnogo generacija moralo proći otkako jeono prvobitno survavanje litice pripremilo teren za ovakav jedanpejzaž, čiji su prizori tako čudesni i lepi da se mogu smatrati i višenego ravnima ma kom prizoru sa čuvenog ostrva Vajt; sva se ova

6 Lukobran u Lajmu. (Prim. prev.)

97

Zvončica & neky



mesta moraju posetiti i nekoliko puta, da bi se razumela vrednostLajma.

Društvo iz Aperkrosa se, prolazeći pored sada opustelih i

turobnih prostorija za javna okupljanja i spustivši se još malodalje, obrelo na obali mora; i ostali su tako da stoje, kao što svakoko zaslužuje da vidi more zastane i zagleda se u njega kada ga vidiprvi put nakon dugo vremena, pa nastavili prema Kobu koga sujednako želeli da vide, kako zbog njega samog, tako i zbogizveštaja kapetana Ventvorta; jer su se Harvilovi bili smestili ujednoj kućici blizu podnožja starog pristaništa izgrađenogneznano kada. Kapetan Ventvort je svratio da poseti prijatelja;

ostali su nastavili dalje, a on je trebalo da im se pridruži na Kobu. Ni najmanje se nisu umorili lutajući i diveći se; a čak se niLuizi nije činilo da je dugo prošlo otkako su se rastali sakapetanom Ventvortom, kada su ga ugledali kako dolazi za njimasa tri pratioca, koje su, prema njegovom opisu, prepoznali kaokapetana i gospođu Harvil i kapetana Benvika koji je kod njihboravio.

Kapetan Benvik je pre nekog vremena bio poručnik na

Lakoniji; a izveštaj koji je kapetan Ventvort o njemu dao, po svomprvom povratku iz Lajma, i topla hvala kojom ga je istakao kaoizvrsnog mladog čoveka i oficira koga je oduvek visoko cenio, akoje su ga morale uzdići u očima svih koji su ga slušali, jeprethodila istoriji njegovog privatnog života zbog koje je onodmah u očima svih dama postao izvanredno zanimljiv. Bio jeveren sa sestrom kapetana Harvila, i sada je bio u žalosti za njom.Godinu ili dve su čekali da on stekne bogatstvo ili da dobije

unapređenje. Bogatstvo je stiglo, kako je poručnički plen bioveliki; a naposletku je stiglo i unapređenje, ali Fani Harvil to nijedoživela. Preminula je prošlog leta dok je on bio na moru. KapetanVentvort je smatrao da nije moguće da muškarac voli neku ženukao što je siroti Benvik voleo Fani Harvil, niti da bude dubljepogođen ovim strašnim preokretom. Smatrao je njegovu prirodu

98

Zvončica & neky



upravo onakvom kakva mora najviše patiti, jer je ona u sebiobjedinjavala snažna osećanja i mirno, ozbiljno i povučenodržanje i snažnu sklonost ka čitanju i drugim smirenijim

zanimanjima. Da bi ova priča bila još zanimljivija, činilo se da jenjegovo i Harvilovo prijateljstvo, ako je to ikako moguće, ovajdogađaj koji je ugasio sve njihove nade da će se oroditi, samo jošdodatno osnažio, pa je kapetan Benvik sada živeo kod njih.Kapetan Harvil je svoju sadašnju kuću uzeo u najam na polagodine; njegov ukus i zdravlje i prihodi su ga upravljali dapronađe neku pristupačniju kuću pored mora; a lepota okoline imir koji je u Lajmu vladao tokom zime činili su se baš po meriduševnog stanja kapetana Benvika. Saosećanje i naklonost koju suprema njemu osećali bili su veliki.

- Pa ipak - pomislila je En, dok su išli njima u susret - moždanjegovo srce nije ništa manje ucveljeno nego moje. Ne verujem dasu mu svi izgledi na srećan život zauvek uništeni. Mladi je odmene; mlađi po osećanjima ako ne po godinama; mlađi je jer jemuškarac. Oporaviće se on i biti srećan s drugom.

Sreli su se i predstavili jedni drugima. Kapetan Harvil je bio

visok, tamnokos muškarac razumnog i dobroćudnog lica; malohrom, a zbog oštrih crta lica i slabog zdravlja izgledao je mnogostarije od kapetana Ventvorta. Kapetan Benvik je izgledao, i bio je,najmlađi od sve trojice, i u poređenju sa obojicom je bio sitanmuškarac. Imao je prijatno lice i setno držanje, baš kao što i priličii povlačio se iz svakog razgovora.

Kapetan Harvil je, premda po vladanju nije bio ravankapetanu Ventvortu, bio savršen gospodin, prirodan, srdačan i

ljubazan. Gospođa Harvil se, za dlaku manje uglađena od svogamuža, činila jednako dobra kao i on; i ništa nije moglo bitiprijatnije od njihove želje da čitavo društvo smatraju za svojeprijatelje jer su prijatelji kapetana Ventvorta, i ništa nije moglobiti gostoljubivije od njihovog navaljivanja da im oni svi obećajuda će s njima ručati. Ručak koji je već poručen u krčmi je

99

Zvončica & neky



naposletku, premda nevoljno, ipak prihvaćen kao opravdanoizvinjenje; ali izgledali su gotovo povređeni što je kapetanVentvort doveo takvo jedno društvo u Lajm ne razmišljajući da bi

red bio da oni ručaju kod njih. Toliko je naklonosti u svemu ovome bilo prema kapetanuVentvortu, i takve je očaravajuće draži bilo u gostoljubivosti,toliko neuobičajenoj i toliko različitoj od onih pozivanja iprihvatanja poziva i zvaničnih i svečanih ručkova na koje je bilanavikla da je osetila da njenom duševnom staniu neće koristitipobliže upoznavanje sa njegovim kolegama oficirima. - Svi bi onibili moji prijatelji - bila je njena misao; i morala je da se bori

protiv velike potištenosti koja ju je pritisla. Kada su napustili lukobran, svi su ušli u kuću svojih novihprijatelja i videli da je ona tako mala da niko osim onaj ko od srcapoziva ne bi ni pomislio da u nju može da smesti toliko ljudi. En sena trenutak i sama ovome začudila; ali uskoro su čuđenjezamenila prijatnija osećanja koja su proizašla iz pogleda na svaona domišljata rešenja i lep raspored kojim je kapetan Harvil nanajbolji mogući način iskoristio mali prostor, i nadomestio

nedostatak nameštaja u kući i zaštitio prozore i vrata od zimskiholuja koje je valjalo očekivati. Raznovrsnost nameštaja u sobama,u kojima je uobičajenim i sasvim običnim i neuglednim stvarimakoje je obezbedio vlasnik kuće suprotstavljen pokoji komadnameštaja od retkog drveta i izvanredne izrade, i poneštoneobično i dragoceno iz svih onih udaljenih zemalja koje jekapetan Harvil posetio, nadasve je En bila zanimljiva; i sve je toukazivalo na njegovo zanimanje, na plod njegovog rada i truda ikakav je ono uticaj imalo na njegove navike, i ova slika mira idomaće sreće koju je sve ovo predstavljalo u njoj je u isti mahbudila oprečna osećanja zadovoljstva i tuge.

Kapetan Harvil nije mnogo voleo da čita; ali je pronašaoodlično mesto i upriličio veoma lepe police za sasvim priličnuzbirku lepo uvezanih knjiga, vlasništvo kapetana Benvika.

100

Zvončica & neky



Hromost mu je ograničavala kretanje; ali je on sebi, usleddosetljivog duha koji je stremio korisnosti pronalazio mnogoposla i u kući. Crtao je, farbao, tesao i lepio; pravio je igračke za

decu; pravio je nove, bolje, igle za pletenje i pribadače; i kada bisve ostalo posvršavao, seo bi da radi na velikoj ribarskoj mreži ujednom uglu sobe.

En je pomislila kako je za sobom ostavila veliku sreću kada jeizašla iz kuće; a Luiza pored koje je išla je ushićeno i oduševljenopočela da govori o karakteru pomoraca; njihovoj druželjubivosti,bratskoj privrženosti, čestitosti, i kako je uverena da su pomorcivredniji i topliji od ma kog drugog soja ljudi u Engleskoj; da samo

oni znaju kako se živi, i da samo oni zaslužuju poštovanje i ljubav. Vratili su se da se presvuku i ručaju; i toliko im je sve do sadabilo po volji da nisu imali nikakvih primedbi; premda su im sevlasnici krčme silno izvinjavali što se “sezona odavno završila” i“što je Lajm toliko skrajnut s glavnog puta” i kako se “nisu nadaligostima”.

En je sada shvatila da se navikla na društvo kapetanaVentvorta koliko se u početku nije mogla ni nadati, da za nju sada

sedanje za sto s njim, i razmena uopštenih učtivosti koje uz to idu(nikada nisu zalazili dublje u razgovor) nije predstavljalo ništa.

Noći su bile suviše mračne da bi dame išle napolje, pa suviđanje morale da ostave za sutra, ali im je kapetan Harvil obećaoda će ih posetiti uveče; i došao je i poveo svog prijatelja što je biloviše nego što su se nadali, jer su se svi složili da im se čini dakapetanu Benviku nije godilo prisustvo tolikih neznanaca.Međutim, on je ponovo zašao među njih, premda njegovo duševno

stanje svakako nije delovalo u skladu sa vedrinom tog društva ucelini.

Dok su kapetani Ventvort i Harvil razgovarali na jednoj straniprostorije, i prisećali se prošlih dana i mnoštvom anegdotazaokupljali pažnju drugima i zabavljali ih, desilo se da je En sakapetanom Benvikom ostala malo po strani; i dobrota njene

101

Zvončica & neky



prirode ju je nagnala da zapodene razgovor s njim. Bio je stidljiv isklon apstraktnim razmišljanjima; ali prijatna blagost njenog lica inežnost u ophođenju uskoro su učinili svoje; i En je nagrađena za

svoj trud. Očigledno je bilo da je on mladić koji se mogao pohvalitiizvrsnim književnim ukusom, premda ponajviše po pitanjupoezije; i osim što je bila uverena da mu je barem za to večepružila zadovoljstvo da razgovara o temama za koje se njegovouobičajeno društvo nije zanimalo, ona se nadala da mu je bila odkoristi i nekim nagoveštajima o dužnosti i koristima prevazilaženja patnje koji su sasvim prirodno proizašli iz njihovograzgovora. Jer premda je bio stidljiv, nije bio uzdržan; i činilo seda mu je milo bilo da oslobodi sputana osećanja; i dok su govorilio poeziji, bogatstvu poezije u njihovo doba, i zadržali se napoređenju mišljenja po pitanju vrhunskih pesnika, pokušavali dautvrde da lije bolji Marmion ili Gospa od jezera7 , i kakvo mišljenjeimaju o Đauru i Abidoskoj nevesti8 ; i dalje kako bi reč Đour trebaloizgovarati, on je pokazao koliko je blisko upoznat sa svimnajnežnijim pesmama jednog pesnika i strastvenim opisimabeznadežne patnje drugog; citirao je, tako ustreptalih osećanja,brojne stihove koji su govorili o slomljenom srcu, ili duhu načistorazorenom patnjom i izgledao je zaista kao da želi da ga onarazume da se ona usudila da izrazi nadu da ne čita samo onpoeziju i da kaže da smatra da nesreća poezije leži u tome što unjoj retko kada bez patnje u duši mogu da uživaju oni koji jenajbolje razumeju; i da u njoj mogu da uživaju samo oni čija suosećanja snažna, ali upravo bi takvi trebalo da joj se prepuštajuvrlo umereno.

Nije izgledalo kao da ga boli ova aluzija na njegovo trenutnostanje, čak je izgledao kao da je time i zadovoljan, pa se onaohrabrila da nastavi dalje; i osećajući da se može pozvati na svojepravo starijeg, odvažila se da mu predloži da uvrsti više proze u

7 Pesme ser Valtera Skota. (Prim. prev.)8 Pesme lorda Bajrona. (Prim. prev.)

102

Zvončica & neky



svoje svakodnevno čitanje; a kada ju je zamolio za pojedinosti,ona mu je preporučila takva dela naših najboljih mislilaca, i takvezbirke najboljih pisama, takve memoare poštovanja vrednih

karaktera koji su upoznali veliku patnju, kakva su joj u tom časupala na pamet, a za koja je smatrala da će mu osnažiti i obodritiduh najuzvišenijim učenjem i najsnažnijim primerima moralne iverske trpeljivosti.

Kapetan Benvik ju je pažljivo slušao i činilo se da joj jezahvalan na interesovanju koje mu je pokazala; i premda jeodmahnuo glavom i uzdahnuo pokazujući time da nema mnogovere da ma koja knjiga može da ublaži tugu kao što je njegova, on

je ipak pribeležio dela koja mu je preporučila i obećao da će ihpronaći i pročitati.

Kada se veče završilo, En nije mogla da ne primeti koliko jezanimljivo što je došla u Lajm da propoveda strpljenje i mirenje sasudbinom mladiću koga nikada pre nije videla; niti je mogla daobuzda strah, kada je ozbiljnije o svemu razmislila, da je kao imnogi drugi veliki moralisti i propovednici, ona sama bila veomarečita o stvari u vezi sa kojom njeno lično ponašanje nikako ne bi

moglo da se uzme za primer.

103

Zvončica & neky



Glava 12

Kako narednog jutra uvideše da su od sveg društva najranije

ustale, En i Henrijeta se složiše da se pre doručka spuste do mora.Otišle su na plažu da posmatraju zapljuskivanje talasa koje je naobalu nanosio nežni jugoistočni povetarac sa svom raskoši kakvuje jedna tako glatka obala dopuštala. Divile su se jutru, ushićenose predale lepoti mora; uživale u lakom dodiru svežeg povetarca -

pa se predale tišini; dok Henrijeta iznenada nije rekla: - O! Da -

sasvim sam uverena da morski vazduh, osim u veoma retkimslučajevima, uvek godi. Nema sumnje da je on od velike blagodeti

bio doktoru Šerliju nakon što je oboleo u proleće prošle godine.On sam tvrdi da mu je jednomesečni boravak u Lajmu koristioviše u oporavku nego svi lekovi što ih je uzimao; i da se svaki putkada je pored mora opet oseća mladim. E sad, ne mogu a da nepomislim kako je prava šteta što on ne živi pored mora. Odistamislim da bi mu najbolje bilo da sasvim ode iz Aperkrosa, i da sepreseli u Lajm. Ne misliš li i ti, En, tako? Slažeš li se, da je tonajbolje što može da uradi i za sebe i za gospođu Šerli? Ona u

Lajmu ima rodbine, znaš, i mnoga poznanstva, pa bi nju boravakovde silno razonodio, a i mišljenja sam da bi rada bila da senastani negde gde joj je uvek lekar pri ruci, u slučaju da on doživijoš jedan napad. Odista me pritisne seta kada pomislim da dvojetako izvanrednih ljudi kao što su gospođa i doktor Šerli, koji sučitavog života samo dobro činili, svoje poslednje dane umonotoniji provode u mestu kao što je Aperkros, odsečeni odčitavog sveta, ako izuzmemo našu porodicu. Volela bih da mu tonjegovi prijatelji predlože. Zaista mislim da bi red bio da to učine.A što se tiče biskupske dozvole o razrešenju dužnosti, neće u tompogledu biti nikakvih poteškoća s obzirom na njegove godine inarav. Ja sam samo u nedoumici hoće li se on dati nagovoriti danapusti parohiju. Njegova su poimanja veoma stroga i veoma jesavestan, moram čak reći da je savestan preko svake mere. Zar nemisliš i ti, En, da je on savestan preko svake mere? Zar ne misliš

104

Zvončica & neky



da je takva savesnost koja tera svešteno lice da i zdravlje reskirazarad dužnosti koju lako može da obavi i neko drugi, grešna? A uLajmu bi bio, svega tridesetak kilometara udaljen, to je dovoljno

blizu da do njega dođe glas bude li svet smatrao da ima razloga da se žali.

En se više nego jednom u sebi nasmešila slušajući ovaj govor, ipozabavila se ovim problemom, spremna da pomognerazumevanjem i saosećanjem i sa mladom damom i sa mladimgospodinom, premda njena pomoć u ovom slučaju nije bila odvelike vrednosti jer je jedino mogla uopšteno da se složi sa onimšto je rečeno. Svaka njena reč o ovoj stvari bila je razborita i

primerena; složila se, kako je i bio red, da doktor Šerli ima pravoda uživa u mirovini; uvidela je koliko je poželjno da na mestoparoha dođe krepak, ugledan mladić, i čak je bila i toliko uviđavnada nagovesti da bi velika prednost bila kada bi taj paroh imaoženu.

- Volela bih - rekla je Henrijeta zadovoljna ponašanjem svojepratilje - volela bih da ledi Rasel živi u Aperkrosu, i da je bliska prijateljica doktora Šerlija. Za nju kažu da na svakoga može uticati

da promeni mišljenje. Nju smatram za ženu koja može čoveka danagovori na sve! Ja se nje plašim, kao što sam ti već rekla, veomaje se plašim, jer je neobično oštroumna, ali je i silno poštujem ibaš bih volela da i mi u Aperkrosu imamo takvu susedu.

En je ova Henrijetina zahvalnost zabavljala, a zabavljalo ju je ito što je njena prijateljica sticajem okolnosti, kao i ovim novimHenrijetinim zanimanjem, dospela u milost nekog člana porodiceMazgrouv; ali imala je vremena samo nešto uopšteno da joj

odgovori i složi se u želji da takva jedna žena živi u Aperkrosu, prenego što naglo prekinuše razgovor na svaku temu jer videše da imprilaze Luiza i kapetan Ventvort. I oni su izašli da proštetaju predoručka; ali ih je Luiza, u taj čas se setivši da mora nešto dapazari, pozvala da se s njom vrate u grad. Svi su joj se stavili naraspolaganje.

105

Zvončica & neky



Kada su stigli do stepenica što vode prema plaži, jedan segospodin spremao da se njima spusti i učtivo se povukao da ihpropusti. Popeli su se i prošli pored njega; i u tom prolaženju

njemu za oko zape En, i on joj uputi pogled iskrenog divljenja, kojiona ne mogaše da ne primeti. Odista je izvanredno lepo izgledala;njenim izuzetno pravilnim, izuzetno lepim crtama lica nežni jepovetarac što joj je milovao obraze povratio rumenilo i svežinumladosti i vratio živost njenom oku. Jasno je bilo da joj se ovajgospodin (jer mu je vladanje bilo sasvim gospodstveno)neizmerno divio. Kapetan Ventvort je tog časa pogleda čimepokaza da mu ovo nije promaklo. Uputio joj je letimičan pogled,vedar pogled, kojim kao da je rekao: - Ovog čoveka si zanela, a čaki ja u ovom trenutku ponovo u tebi vidim nešto od En Eliot,

Pošto sačekaše da Luiza obavi kupovinu i pošto su još malotumarali naokolo, vratiše se u gostionicu; a En je idući žurno odsvoje sobe do trpezarije, opet naišla na onog istog gospodina kojije u tom času izlazio iz sobe do njene, i ranije je pretpostavila da jestranac ovde kao i oni što su, i zaključila je da je momak uglednespoljašnjosti, što ga je videla da ide između dveju gostionica kadasu se vraćali, njegov sluga. Ovu njenu pretpostavku podržala je ičinjenica da su i sluga i gospodar nosili crninu. Sada se pokazaloda su odseli u istoj gostionici; a prilikom ovog drugog susreta,premda kratkog, gospodin je opet svojim držanjem jasno pokazaoda se on njenoj lepoti divi, a spremnim i primerenim isprikama daje čovek izvanrednih manira. Izgledao je kao da mu je trideset, ibio je veoma prijatne spoljašnjosti, ali nije bio naočit. En je osetilada bi rada bila da sazna ko je.

Gotovo su bili obavili doručak, kada je zvuk kočije (koji suzačuli gotovo prvi put otkako su stigli u Lajm) privukao polovinudruštva prozoru. Bila je to gospodska kočija, dvokolice, i izlazila jeiz kolskog dvorišta; mora da neki gost odlazi. Konje je terao slugau crnini.

106

Zvončica & neky



Sam pomen dvokolica natera Čarlsa Mazgrouva da skoči da ihuporedi sa svojima; sluga u crnini pobudio je Enino zanimanje, pasu se sve šestoro okupili pored prozora baš u pravom trenutku da

vide kako vlasnik dvokolica izlazi praćen naklonima i izrazimapoštovanja osoblja gostionice, seda u dvokolice i odvozi se.

- Ah! - povika kapetan Ventvort u tom trenutku i okrznupogledom En - pa to je onaj čovek sa kojim smo se mimoišli.

Gospođice Mazgrouv su se složile sa ovom tvrdnjom; i nakonšto su ga ljubazno pogledom ispratili dok im se na vrhu brda nijeizgubio iz vida, vratili su se doručku. Uskoro je i konobar ušao utrpezariju.

- Da li biste bili ljubazni - rekao je kapetan Ventvort čim ga jeugledao - reći nam ime gospodina koji je upravo otišao?

- Bih, gospodine, to vam je izvesni gospodin Eliot, veomaimućan gospodin, sinoć je došao iz Sidmuta. Rekao bih da stesinoć za večerom čuli njegovu kočiju, gospodine; a sada jenamerio da na putu za Bat i London svrati do Krukerna.

- Eliot! - Neki od njih su razmenili poglede, a neki ponovili imekoje su čuli, čak i pre nego što je konobar i stigao da dovrši svoje

pronicljivo i brzo kazivanje. - Bože! - povika Meri - biće da je to naš rođak; mora da je naš

gospodin Eliot, odista mora da je to on! Čarlse, En, zar ne mislite ivi da to mora biti on? U crnini je, vidite, baš kao što bi našgospodin Eliot trebalo da bude. Kako je to samo neobično! I baš dase zadesi u gostionici u kojoj smo i mi odseli! En, zar ne misliš i tida to mora biti naš gospodin Eliot? Očev naslednik? Buditeljubazni, gospodine - obratila se konobaru - da niste čuli, da vam

nije njegov sluga rekao da je on rod porodici iz Kelinča?

107

Zvončica & neky



- Nije, gospođo, nijednu porodicu nije imenom spomenuo; alije rekao da je njegov gospodar veoma imućan gospodin, i da ćejednog dana biti ser baronet 9.

- Eto! Vidite li! - povikala je Meri ushićeno - baš kako sam irekla! Naslednik ser Voltera Eliota! Bila sam uverena da će se to ipokazati ako je istina. Pazite šta vam kažem, to se njegove slugestaraju da objave ma gde da pođe. Ali, En, pomisli samo kako je toneobično! Kajem se što ga nisam bolje pogledala. Šteta što nismona vreme saznali ko je, mogli smo tražiti da nam ga predstave.Silna je šteta što se nismo upoznali! Zar ti se ne čini da je imaodržanje Eliotovih? Nisam ga pošteno ni pogledala, gledala sam

konje, ali čini mi se da je u njegovom držanju bilo nečeg oddržanja Eliotovih, kako nisam grb primetila! O! Kaput ga jeprekrio, da nije, uverena sam da bih ga primetila, a primetila bih ilivreju; da nije sluga bio u crnini odmah bismo ga poznali polivreji.

- Kada se sve ove neobične okolnosti zbroje - rekao je kapetanVentvort - moramo pomisliti kako je to samo proviđenje udesiloda se ne upoznate sa rođakom.

Kada je uspela da zadobije Merinu pažnju, En je tiho pokušalada je uveri da su njihov otac i gospodin Eliot već godinama utakvim rđavim odnosima kakvi ne dozvoljavaju i nepoželjnim činesvaki pokušaj zbližavanja.

Međutim, ona je osećala potajno zadovoljstvo što je videlarođaka, i što se uverila da je budući vlasnik Kelinča bez ikakvesumnje pravi gospodin, i da se doima veoma razboritim. Nijehtela, ni po koju cenu, spomenuti da se i po drugi put susrela s

njim; Meri, na sreću, nije naročitu pažnju obratila na njihov susretu šetnji ranije tog jutra, ali bi smatrala da joj je načinjenanepravda kada bi saznala da je En naletela na njega u hodniku, i

9 Baronight u originalu, konobar je u jednoj reči spojio i reč baronet i vitez, pokazujući time da ga

razlike u društvenom rangu ne zanimaju. (Prim. prev.)

108

Zvončica & neky



da joj se on učtivo izvinio kada se ona sama nije našla u njegovojblizini; da, ta mala učtiva rođačka razmena mora ostati skrivena.

- Razume se - rekla je Meri - da ćeš u narednom pismu koje

budeš slala u Bat spomenuti da smo videli gospodina Eliota.Mislim da otac mora to znati; molim te, spomeni sve u vezi s njim.

En je izbegla da joj odgovori jer je smatrala da ne samo danema potrebe da ovaj susret spominje, već i da mora da krije da jedo njega došlo. Znala je za uvredu nanetu njenom ocu pre mnogogodina; i sumnjala je da je Elizabet u tome imala udela; i nije bilonikakve sumnje da je u njima oboma sama pomisao na gospodinaEliota izazivala srdžbu. Meri nikada nije pisala u Bat; sva muka

održavanja spore i nezadovoljavajuće prepiske sa Elizabet pala jena En.

Nedugo nakon doručka pridružiše im se kapetan i gospođaHarvil i kapetan Benvik; sa kojim su se dogovorili da poslednji putprošetaju Lajmom. Pre jedan je trebalo da krenu za Aperkros, i dotada je trebalo da, što je duže moguće, provedu zajedno navazduhu.

En je primetila da joj se kapetan Benvik približava čim su

izašli na ulicu. Razgovor koji su vodili prethodne večeri nije gapokolebao u nameri da ponovo potraži njeno društvo; pa su nekovreme išli zajedno i kao i prethodnog puta razgovarali o Skotu ilordu Bajronu, i kao i prethodnog puta nisu bili kadri, kao štonikada dva ljubitelja knjige nisu kadra, da se usaglase u pogleduvrlina ovih dvaju pisaca, dok nešto nije izazvalo uopštenupromenu raspoloženja čitavog društva, pa se umesto kapetanaBenvika, pored nje našao kapetan Harvil.

- Gospođice Eliot - rekao je prilično tiho - dobro ste deloučinili što ste naveli sirotana da u ovolikoj meri razgovara. Voleobih kada bi on češće imao ovakvo društvo. Znam, znate da je ponjega rđavo da se toliko povlači u sebe; ali šta se tu može? Nemožemo se rastati s njim.

109

Zvončica & neky



- Ne - rekla je En - lako mi je poverovati da je to nemoguće; alimožda će vremenom i to doći - znamo koliko značajnu ulogu igravreme kada nas pogodi velika nesreća, i morate imati na umu,

kapetane Harvile, da se patnja vašeg prijatelja još uvek možesmatrati svežom - koliko sam razumela, nesreća ga je zadesila tekprošlog leta.

- Jeste, istina je - rekao je (uz dubok uzdah) - tek prošlog juna.

- A on je za nju kako mi se čini, još i kasnije saznao.

- Tek u prvoj nedelji avgusta, kada se vratio kući s Rta dobrenade, tek što je postao kapetan Graplera. Ja sam bio u Plimutustrahujući od vesti o njemu; slao je on pisma, ali je Grapler imao

naređenje da plovi za Portsmut. I vesti je trebalo tamo da ga slede,ali ko da mu ih prenese? Ne ja. Radije bih da me okače o katarku.Niko nije bio kadar da to učini, osim onog dobrog čoveka -

(pokazao je glavom kapetana Ventvorta). - Lakonija je uplovila uPlimut sedmicu ranije; i nije bilo opasnosti da je opet pošalju namore. Ostalo je reskirao; pisao je molbu i tražio odsustvo, pa je ine čekajući odgovor putovao i danju i noću dok nije stigao uPortsmut, i čamcem otišao na Grapler onog časa kada je stigao i

čitave sedmice se od sirotana nije odvajao. To je učinio, niko drugine bi mogao spasti sirotog Džejmsa. Možete samo zamisliti,gospođice Eliot, koliko nam je drag!

En je to mogla zamisliti i savršeno je takvo osećanje razumela,i tako mu je u odgovor i rekla pazeći da je osećanja ne izdaju, ali ida njega njegova ne savladajujer ga je ovaj razgovor tolikopotresao da nije bio kadar nastaviti, pa je načeo sasvim novu temukada je ponovo progovorio.

Gospođa Harvil je izrazivši kao svoje mišljenje da će se njensuprug sasvim dovoljno napešačiti dok stignu kući, odlučila kojimće putem društvo krenuti u poslednju zajedničku šetnju; otpratićeih do kuće, a zatim se vratiti, pa i sami krenuti na put. Prema svimnjihovim proračunima taman su dovoljno vremena imali, ali kadasu se približili lukobranu, zavlada opšte mišljenje da bi trebalo još

110

Zvončica & neky



jedanput da njime prošetaju i svi su bili za to raspoloženi, a Luizaje bila toliko rešena, da uskoro dođoše do zaključka da odlaganjeputa od četvrt sata i nije preterano; i tako su se uz sve učtive reči

oproštaja i srdačnu razmenu poziva i obećanja kakva se samomogu zamisliti, rastali od kapetana i gospođe Harvil na njihovompragu, pa su, i dalje u pratnji kapetana Benvika, koji je, činilo se,rešio da do poslednjeg časa ostane s njima, otišli da se oproste odlukobrana.

En je opet u svojoj blizini opazila kapetana Benvika. Pogledpred njima neizbežno je opet razgovor naveo na “mračna, plavamora” lorda Bajrona i ona mu je rado posvetila svu svoju pažnju

dokle je god to bilo moguće. Jer ju je nešto drugo uskoro silomprivuklo.

Vetar je bio suviše snažan pa damama ne beše prijatno nagornjem delu lukobrana, te se složiše da stepenicama siđu nadonji deo, i sve one se zadovoljiše time da se u miru i pažljivospuste strmim stepenicama, osim Luize; ona je želela da uz pomoćkapetana Ventvorta skoči sa stepenica. U svim njihovim šetnjamamorao je da joj pomaže da skoči sa stepenika; njoj je to bio divan

osećaj. U ovoj prilici on nije bio voljan da to učini jer je kamen biosuviše tvrd da ona na njega doskoči; ali je ipak to učinio.Bezbedno se dočekala i odmah je, da pokaže koliko uživa, ustrčalauz stepenice da je on opet spusti. Savetovao ju je da to ne čini,smatrao da je udarac suviše snažan; ali ne, uzalud je govorio iubeđivao je, samo se nasmešila i rekla: - Namerena sam da toučinim. - Pružio je ruke, ali je ona za delić sekunde požurila istrmoglavila se na kamen donjeg dela lukobrana sa kog jepodigoše beživotnu! Na njoj nije bilo ni rane, ni krvi, ni vidljivemodrice; ali oči je sklopila, i nije disala i lice joj je bilo poput smrti.Trenutak užasa za sve koji stajaše tu! Kapetan Ventvort se umučnoj tišini spustio na kolena držeći je u naručju i gledajući jelica bledog kao njeno što je bilo. - Mrtva je! Mrtva je! - vrisnula jeMeri, pa zgrabila muža uvećavši tako njegov ionako silan strahkoji ga je sasvim paralisao; a u sledećem trenutku je i Henrijeta,

111

Zvončica & neky



podlegla pod težinom ove njene izjave izgubila svest i srušila bi sena stepenice da je nisu kapetan Benvik i En uhvatili i podigli.

- Zar mi niko neće pomoći? - bile su prve reči koje su provalile

iz kapetana Ventvorta, i toliko su bile pune očajanja kao da ga jesva snaga napustila.

- Pomozite mu, pomozite mu - povikala je En - za ime boga,pomozite mu. Mogu ja i sama da je pridržavam. Ostavite mene,idite njemu. Trljajte joj ruke, trljajte joj slepoočnice; evo vam soli;uzmite ih, uzmite ih.

Kapetan Benvik ju je poslušao, a u tom času se i Čarlsoslobodio stiska svoje supruge pa su mu obojica pritekli u pomoć,

i podigli Luizu i čvrsto je među sobom držali, i učinili su sve kakoih je En uputila, ali uzalud; a kapetan Ventvort se sav drhtećinaslonio na zid da ga noge ne izdaju i u najdubljem očajanjupovikao:

- O, Bože! Njeni otac i mati!

- Hirurga zovite! - rekla je En.

Čuo je njene reči; kao da su ga u taj mah protresle, i samo jerekao: - Istina, istina, hirurga valja zvati ovog časa - i već pojurio,kada En žurno predloži:

- Kapetan Benvik, ne bi li bolje bilo da kapetan Benvik pođe?On zna gde da ga pronađe.

Svi koji su bili kadri da razmišljaju uvideli su prednost ovezamisli, i začas je (a sve se dešavalo u svega nekoliko trenutaka)kapetan Benvik predao beživotno telo na staranje bratu i unajvećoj hitnji požurio u varoš.

Što se tiče društva koje je ostavio za sobom sveg u očajanju,teško se moglo reći ko je od ono troje prisebnih patio najviše:kapetan Ventvort, En ili Čarls, koji se, kako je odista mnogo voleosestru, nadvijao nad Luizom jecajući neutešno, i mogao je samo dačas gleda jednu sestru, čas drugu i vidi da je i ona u potpunobesvesnom stanju, ili je mogao da posmatra histeričnu pometnju

112

Zvončica & neky



svoje supruge koja je vapila da joj on pomogne, a on to nije biokadar da učini.

En je, starajući se za Henrijetu, svom snagom i revnošću i

pribranošću koje joj je instinkt nalagao, i dalje na mahovepokušavala da ohrabri druge, da umiri Meri, da obodri Čarlsa istiša osećanja kapetana Ventvorta. A činilo se da i jedan i drugi unju gledaju da im da dalja uputstva.

- En, En - vikao je Čarls - šta nam je dalje činiti? Šta nam je, zaime nebesa, dalje činiti?

I kapetan Ventvort je pogled upravio prema njoj,

- Zar ne bi bilo bolje da je odnesemo u gostionicu? Da, sigurna

sam: odnesite je polako u gostionicu. - Tako je, tako je, u gostionicu - ponovio je kapetan Ventvort,

koliko-toliko pribran i željan da nešto čini.

- Ja ču je odneti. Mazgrouve, postarajte se za ostale.

Sada se već vest o nesrećnom događaju raširila međuradnicima i ribarima na lukobranu, i mnogi su se okupili oko njih,da se nađu pri ruci ukaže li se potreba, a u svakom slučaju da se

nauživaju pogleda na mrtvu mladu gospođicu, ne, na dve mrtvemlade gospođice, jer se pokazalo da je istina dvostruko bolja odprvog glasa. Henrijetu su predali na staranje nekima od ovihdobrih ljudi čiji je izgled ulivao najviše poverenja, jer je, premda jepovratila prisebnost, bila sasvim slaba; i tako su, dok je En išlapored nje, a Čarls pomagao svojoj ženi, krenuli, sa neizrecivimosećanjima gazeći tlo kojim su ne tako davno, odista tek nedavno,i tako vedro već jednom prošli.

Nisu još ni sišli sa lukobrana kada su ih presreli Harvilovi.Videli su kapetana Benvika kada je proleteo pored njihove kuće, anjegov izgled im je kazao da se nešto rđavo desilo; pa su tog časakrenuli, a svet im je na svakom koraku davao obaveštenja iupućivao ih do tog mesta. Premda potresen, kapetan Harvil im jesvojom razboritošću i pribranošću bio od velike koristi; a

113

Zvončica & neky



dovoljno je bilo da samo jednom pogleda svoju ženu, pa da odlučešta im ja dalje činiti. Moraju je odneti u njihovu kuću; svi onimoraju poći kod njih i tamo sačekati da hirurg dođe. Ustručavanja

i snebivanja nisu želeli ni da čuju: poslušati su ga; i svi su ušli podnjegov krov; i dok su Luizu prema uputstvima gospođe Harvilnosili na sprat, i smestili je u gospođin krevet, njen muž se staraoda pruži pomoć, okrepljenje i osveženje svima kojima su bilipotrebni.

Luiza je jednom otvorila oči, ali ih je uskoro ponovo sklopilane dajući nikakvog znaka da je svest povratila. Ovo je, međutim,bio znak života i od velike koristi njenoj sestri; i Henrijetu je,

premda sasvim nesposobnu da boravi u istoj prostoriji sa Luizom,previranje nade i straha držalo da se opet i sama ne obeznani. A iMeri se polako smirivala.

Hirurg je došao skoro i pre nego što su smatrali da je moguće.Obuzeo ih je mučan strah dok ju je pregledao; ali on nije biosasvim bez nade. Ozbiljno je udarila glavom, ali video je da se ljudioporavljaju i od težih ozleda: nipošto nije bio bez nade; i govorioje vedro.

To što nije smatrao da je slučaj beznadežan, to što nije rekaoda će se sve okončati za koji sat u prvi mah se činilo da prevazilazii najsmelija nadanja većine; i samo se može zamisliti ushićenjekoje ih je obuzelo usled ovog srećnog obrta, i radost, duboka inema koja se spustila nakon nekoliko žarkih izraza zahvalnostinebesima.

En je uverena bila da nikada neće zaboraviti ton i izgledkapetana Ventvorta kojima je propratio svoje “Hvala Bogu!”; kao

ni pogled na njega kasnije dok je sedeo kraj stola, pognut nad njimskrštenih ruku i skrivenog lica, kao da su mu dušu pritisla teškaosećanja pa pokušava da ih molitvom i razmišljanjem umiri.

Luizini udovi nisu bili povređeni. Samo je glavu povredila.

Došao je čas da društvo razmotri šta bi bilo najbolje činiti sobzirom na opšte stanje. Sada su bili kadri razgovarati i savetovati

114

Zvončica & neky



se jedni s drugima. Nije bilo mesta sumnji da Luiza mora ostatigde je, ma koliko da je njene prijatelje pogađalo što morajuHarvilovima da nameću toliku brigu. Nisu je smeli pomerati.

Harvilovi su opet utišali svako ustručavanje; i koliko je bilo unjihovoj moći, svako izražavanje zahvalnosti. Oni su unapred osvemu razmislili i sve već udesili pre nego što su drugi i počeli darazmišljaju, Kapetan Benvik će morati da prepusti svoju sobu inađe sebi prenoćište na drugom mestu; i sve je bilo rešeno. Njimaje samo bilo žao što u kuću ne mogu da prime još koga; ali ako bimožda “decu smestili u služavkinu sobu, ili negde sklonilikolevku”, jer im je teško bilo pomisliti da ne pronađu mesta za jošdvoje ili troje pod pretpostavkom da oni imaju želju da ostanu;mada su gospođicu Mazgrouv sasvim mirne duše i bez časakolebanja mogli da prepuste na brigu gospodi Harvil. GospođaHarvil je bila iskusna bolničarka, a i njena dadilja, koja je s njomdugo živela i svuda s njom išla, je takode to bila. Pored njih dvejunikakva joj druga nega neće biti potrebna ni danju ni noću. I sve jeovo rečeno sa iskrenošću i ubeđenjem kojima se nije mogloprotivrečiti.

Čarls, Henrijeta i kapetan Ventvort su se savetovali, i nakratkoje ta razmena bila satkana samo od smetenosti i straha. -

Aperkros, nužnost odlaska u Aperkros; vest moraju dobiti; kakoda je saopšte gospodinu i gospođi Mazgrouv; već je odmaklo prepodne; prošao je čitav sat otkako je trebalo da krenu na put;nemogućnost da se stigne na vreme. - U prvi mah nisu bili kadri niza šta osim da ovako uzvikuju, ali je kapetan Ventvort, koji jenakon nekog vremena ovladao sobom, rekao:

- Moramo biti odlučni i ne smemo više ni časa časiti. Svakinam je trenutak dragocen. Neko će se morati ovog časa zaputiti zaAperkros. Mazgrouve, ili ćete poći vi ili ću poći ja.

Čarls se složio, ali je izjavio da je rešen da nikuda ne ide.Gledaće da bude što je manje moguće na smetnji kapetanu igospođi Harvil, ali on niti sme niti hoće sestru napustiti u

115

Zvončica & neky



ovakvom stanju. To je bilo rešeno; i Henrijeta je u prvi mah istuodluku donela. Ali nju su, međutim, uskoro naterali da drugačijemisli. Ima li koristi da ona ostane! Ona, koja nije bila kadra da

boravi sa Luizom u sobi, niti da je pogleda, a da je ne savladapatnja koja joj je oduzimala svaku snagu! Bila je primorana daprizna da ne može biti ni od kakve koristi, ali ipak nije bila voljnada ode, dok nije, ganuta mišlju na oca i majku popustila; i pristalaje da pođe kući sve jedva čekajući da kući i stigne.

Plan je došao do ove tačke kada se En, silazeći iz Luizine sobe,našla primorana da čuje sledeće reči jer su vrata salona bilaotvorena:

- Onda smo sve rešili, Mazgrouve - rekao je kapetan Ventvort -da vi ostanete, a da ja otpratim vašu sestru kući. Ali što se ostalogtiče, što se drugih tiče, ako neka od njih treba da ostane dapomaže gospođi Harvil, mislim da je za to podesna samo jednaosoba. Gospođa Čarlsa Mazgrouva će, razume se, želeti da se vratisvojoj deci, ali ako bi En bila voljna ostati, nema od nje nikogprimerenijeg i sposobnijeg.

Zastala je na trenutak da se oporavi od navale uzbuđenja što

je čula da se o njoj ovako govori. Ostalo dvoje se od srca složiše saonim što je rekao, pa ona tada uđe u sobu.

- Ostaćete, uveren sam; ostaćete i negovati je - povikao jeokrećući se prema njoj i govoreći sa žarom, ali i nežnošću koja je utaj čas gotovo oživela prošlost. Oblilo ju je tamno rumenilo, a onse pribrao i udaljio. Izjavila je da je veoma voljna, pripravna i radaostati. O tome je baš i razmišljala, i želela je dajoj dozvole daostane. Njoj će sasvim odgovarati i “postelja na podu Luizine sobe,

ako bi se gospođa Harvil s tim složila”. Još samo je jedna stvar ostala pa da sve udese. Odista je

poželjno bilo da gospodina i gospodu Mazgrouv u izvesnoj merizabrine kašnjenje; ali bi im vreme koje bi njihovim konjima bilopotrebno da ih vrate odista strašno produžilo neizvesnost; pa jekapetan Ventvort predložio, a Čarls Mazgrouv se složio, da bi bilo

116

Zvončica & neky



najbolje kada bi on uzeo poštansku kočiju iz gostionice, i ostavioda se Mazgrouvova kočija i konji pošalju kući rano sledećeg jutra,i još bi dodatna korist bila što bi na ovaj način mogli da pošalju i

glas o tome kako je Luiza provela noć. Kapetan Ventvort je sada požurio da udesi sve što je do njega,a uskoro je za njim trebalo da pođu i dve dame. Međutim, kada suizneli ovaj plan pred Meri, svakom je miru došao kraj. Bila jetoliko očajna i toliko kategorična, i jadikovala je da su se o njuogrešili što su očekivali da ona ode kući, a En da ostane; En, kojaLuizi nije niko ni ništa, a ona joj je snaha, i ima sva prava dazauzme Henrijetino mesto! Zašto ne bi i ona bila od jednake

koristi kao i En? I još da ide kući bez Čarlsa, bez svoga muža! Ne,previše je to neuviđavno. Ukratko, rekla je više nego što je njenmuž mogao da podnese, a kako se niko drugi nije mogaousprotiviti kada je on popustio, nije bilo druge; neizbežno je biloda umesto En ostane Meri.

En nikada nije bila manje voljna da se povinuje Merinimzavidnim i nepromišljenim zahtevima; ali tako je moralo biti, pasu krenule za varoš, Čarls je pratio sestru, a kapetan Benvik nju.

Na trenutak se setila, dok su žurno prolazili pored lukobrana,sitnih pojedinosti kojima je to isto mesto svedočilo ranije togajutra. Tu je slušala Henrijetine planove koji su se ticali odlaskadoktora Šerlija iz Aperkrosa; malo dalje je prvi put videlagospodina Eliota; činilo se da se sada samo na trenutak pažnjamogla posvetiti ma čemu osim Luizi, i onima koji su se starali onjenom zdravlju.

Kapetan Benvik je bio krajnje pažljiv i uviđavan prema njoj; a

kako se činilo da ih je sve ujedinio nemio događaj koji se tog danazbio, ona je osetila kako u njoj raste naklonost prema njemu, pačak i zadovoljstvo pri pomisli da bi ovo možda mogao biti povodda se njihovo poznanstvo nastavi.

Kapetan Ventvort ih je čekao kao i poštanska kola sa četirikonja koja su, jer je njima tako najzgodnije bilo, stajala u dnu

117

Zvončica & neky



ulice; ali su njegovo očigledno iznenađenje i ljutnja što je jednasestra zamenila drugu, promene u izrazu lica, zapanjenost, rečikoje je zaustio da kaže, pa ugušio dok je slušao Čarlsa, za En

predstavljali strašno poniženje; ili su bar u najmanju ruku služilida je uvere da je on nju cenio samo u pogledu pomoći koju jemogla Luizi pružiti.

Nastojala je da ostane pribrana i pravična. Ona bi, njega radi,ne trudeći se da nadmaši osećanja Eme prema njenom Henriju10,Luizu negovala revnosnije nego što to nalažu osnovni red i obzir; inadala se da on neće dugo biti toliko nepravičan da pretpostavi dabi ona bez preke potrebe uskratila pomoć prijateljici.

Za to vreme se smestila u kočiju. On im je obema pomogao daudu i smestio se između njih; i ovako je En, pod ovakvimokolnostima, za nju čudnim i bremenitim osećanjima, napustilaLajm. I nije mogla ni da zamisli kako li će ovo dugo putovanjeproći; kako će uticati na njihovo ponašanje; o čemu li ćerazgovarati? Sve je, međutim, išlo svojim tokom. Bio je pažljivprema Henrijeti; uvek se okretao prema njoj; a kada bi ona neštorekla trudio se da podrži njene nade i obodri joj duh. I uopšte glas

i držanje bili su mu sračunato mirni. Činilo se da mu je prva brigabila da poštedi Henrijetu duševnog nemira. Samo je jedan put, dokje ona jadikovala zbog te poslednje neprimišljene i kobne šetnjelukobranom, i gorko se žalila što su uopšte na to i pomislili, iznjega provalilo, kao da su ga osećanja potpuno savladala...

- Ne govorite o tome, ne govorite o tome - povikao je. - O,Bože! Da joj nisam u odsudnom času popustio! Da sam postupiokako je red nalagao! Kako je samo nestrpljiva i kako odlučna bila!

Mila, slatka Luizal En se zapitala da li mu je sada palo na pamet da dovede upitanje opravdanost svog ranijeg mišljenja o sveopštoj blagodati i

10 Aluzija na pesmu Metjua Prajora, Henri i Ema, zasnovanoj na jednoj srednjevekovnoj baladi.

Pesma govori o Eminoj postojanosti, istrajnosti i volji da izdrži sve nedaće zarad voljenog. (Prim.

prev.)

118

Zvončica & neky



prednosti čvrstine karaktera; i nije li shvatio da bi i ona, kao i svedruge umne vrline, trebalo da ima meru i granice. Pomislila jekako on sada neće moći a da ne pomisli kako ponekad i

popustljiva narav može jemčiti sreću koliko i nepokolebljivkarakter.

Hitro su napredovali. En se iznenadila kada je veoma brzougledala poznate brežuljke i građevine. Zbog velike brzine kočijeuvećane neizvesnošću i strahom od konačnog ishoda, put im sečinio upola kraćim nego prethodnog dana. Međutim, sumrak seuveliko spustio kada su se obreli u susedstvu Aperkrosa, i tu jemeđu njima na neko vreme zavladao potpuni muk. Henrijeta se

šćućurila u uglu lica pokrivenog šalom budeći nadu da se suzamauspavala; kada je En, dok su se penjali uz poslednji brežuljak,iznenada shvatila da joj se kapetan Ventvort obraća. Tihim,obazrivim glasom je rekao:

- Razmišljao sam šta bi nam bilo najbolje da učinimo. Ona nesme odmah da se pojavi. Ne bi to mogla podneti. Mislio sam da bimožda najbolje bilo da vi ostanete s njom u kočiji dok ja vest nesaopštim gospodinu i gospođi Mazgrouv. Smatrate li da je ovo

dobar plan? Smatrala je da jeste: bio je zadovoljan i više ništa nije rekao.Ali sećanje na ovo njegovo obraćanje u njoj je probudilozadovoljstvo jer je bilo dokaz prijateljstva, i dokaz da on njen suduvažava - da, budilo je u njoj veliko zadovoljstvo; a vrednost munimalo nije umanjio nagoveštaj skorašnjeg rastanka.

Kada su obavljena mučna saopštenja u Aperkrosu, i kada jevideo da su i otac i majka pribrani kao što se i nadao, a da je

kćerka mnogo bolje samim tim što je sa njima, on ih je obavestio osvojoj nameri da se istom kočijom vrati za Lajm; pa je, kada sunamirili konje, otišao.

119

Zvončica & neky



Glava 13

Ostatak svog boravka u Aperkrosu, svega dva dana, En je

provela u vlastelinskom dvoru; i imala je zadovoljstvo da primetida je tu od velike koristi, jer je bila i družbenica i pomoćnik u svimpripremama za blisku budućnost koje bi za gospodina i gospoduMazgrouv, s obzirom na njihovo uznemireno stanje duha,predstavljale poteškoće.

Rano sledećeg jutra dobili su vest iz Lajma. Luizino stanje jebilo uglavnom isto. Nije bilo novih znakova pogoršanja. Čarls jestigao nekoliko sati kasnije i doneo novije i podrobnije vesti. Bio

je prilično vedar. Ne mogu se nadati brzom izlečenju, ali sve ideonoliko dobro koliko to priroda slučaja dozvoljava. Nije imao rečida njima izrazi ljubaznost Harvilovih, a naročito predanostgospođe Harvil. Pored nje Meri odista nema šta da radi. Ubedili sunjega i Meri da se rano sinoć vrate u krčmu. Meri je opet jutroszapala u histeriju. Kada je kretao, spremala se da pođe u šetnju sakapetanom Benvikom, koja će joj, nadao se, dobro činiti. Gotovoda je želeo da su je prethodnog dana uspeli nagovoriti da ode

kući; ali istina je bila da pored gospođe Harvil ni za koga drugognije bilo posla.

Čarls je trebalo da se tog poslepodneva vrati u Lajm, i njegovotac je gotovo bio rešio da pođe s njim, ali dame se s tim nisumogle složiti. Samo bi svojim odlaskom zadao dodatnog posladrugima, a on sam se još više uznemirio; pa je usledio jedanmnogo bolji predlog koji je odmah i sproveden u delo. Poslali supo poštansku kočiju iz Krukerna, i Čarls je poveo sa sobom jednu

daleko korisniju osobu, staru porodičnu dadilju, koja je, nakon štoje podigla svu decu, i u školu ispratila i poslednje dete,razmaženog i preterano zaštićenog gospodara Harija, gde sepridružio braći, ostala da sedi u napuštenoj dečjoj sobi i krpičarape i vida promrzline i modrice koje bi joj pale pod ruku pa,prema tome, njenoj sreći nije bilo kraja što su joj dozvolili da pođe

120

Zvončica & neky



i neguje milu gospođicu Luizu. I pre ovoga je gospođi Mazgrouv iHenrijeti neodređeno padalo na pamet da tamo pošalju Saru; alida nije bilo En, teško da bi se one na to odlučile i teško bi se to

sprovelo u delo. Narednog dana su zahvalnost za vesti o Luizi, koje je veomavažno bilo dobijati na svaka dvadeset četiri časa, dugovali ČarlsuHejteru. On je sebi stavio u zadatak da ode u Lajm i njegov ih jeizveštaj dodatno ohrabrio. Verovalo se da su periodi prisebnosti isvesti snažniji. A svaki izveštaj se slagao u tome da je, izgleda,kapetan Ventvort rešio da ostane u Lajmu.

En je sutradan trebalo da ih napusti, što je bio događaj od

koga su svi strahovali. Šta će oni bez nje? Žalosni su oni tešiteljijedni drugima. I toliko se o ovome govorilo da je En pomislilakako bi najbolje bilo da im prenese potajnu želju onih iz Lajma daoni svi dođu tamo i ubedi ih da tako i učine. Nije u ovome imalanikakvih poteškoća; uskoro su odlučili da podu; i to kolikosutradan, da pronađu prenoćište u nekoj krčmi, ih da uzmu stan,kako im već bude odgovaralo, i ostanu tamo dok mila Luiza nebude kadra za premeštaj kući. Moraju olakšati malo dobrim

ljudima kod kojih je boravila; mogli bi bar da oslobode gospođuHarvil brige o njenoj deci; i ukratko toliko su srećni bili zbog oveodluke da je En bila ushićena što se toga dosetila, i smatrala je dane bi mogla korisnije provesti poslednje jutro u Aperkrosu negopomažući njima da se spakuju i ispraćajući ih rano ujutro, premdaje nakon njihovog odlaska ona ostala da samuje u pustoj kući.

Poslednja je, ako se izuzmu dečaci, ostala u letnjikovcu;poslednja od svih onih duša koje su boravile i životom ispunjavale

obe kuće i svih onih koji su Aperkrosu davali vedrinu. Kakva jesamo promena nastala za nekoliko dana!

Ako se Luiza oporavi, sve će opet biti dobro. Zavladala bi iveća sreća nego ranije. Nije moglo biti sumnje, u njenom umu jenije bilo, u ono što će uslediti po njenom oporavku. Za nekolikomeseci možda će se ova soba, sada tako pusta, i u kojoj ona nema i

121

Zvončica & neky



zamišljena boravi, opet ispuniti svakom srećom i vedrinom i svimsjajem i žarom uzvraćene ljubavi, svime što nimalo nije nalik naEn Eliot!

Jedan čas dokolice ispunjen ovakvim razmišljanjima u jednomsumornom novembarskom danu dok sitna kiša magli, i ono maloprizora koji su se mogli videti s prozora, bilo je dovoljno da seneizmerno obraduje zvuku kočije ledi Rasel; a ipak, ma koliko daje želele da ode, ona se nije laka srca mogla rastati odvlastelinskog dvora, niti se mogla pogledom oprostiti odletnjikovca sa onom njegovom crnom, hladnom verandom štoprokišnjava, niti je kroz zamagljene prozore kočije mogla

pogledati poslednje skromne kućice u selu. Tu u Aperkrosu desilesu se stvari zbog kojih joj je on srcu prirastao. Svedočio je onmnogom bolu, nekada silnom, a sada ublaženom; i pokojemnežnijem osećanju, dašku prijateljstva i izmirenja kojima senikada više nije mogla nadati, i koji će joj uvek biti mili. Sve je toostavila za sobom, sve osim sećanja da su se te stvari desile.

En u Kelinč nije kročila otkako je u septembru otišla iz kućeledi Rasel. Nije za tim bilo potrebe i u onih nekoliko prilika kada

joj se pružala prilika da ode u Hol ona je iznalazila načina da ihizbegne i izvuče se. Po povratku je zauzela svoje mesto u otmenimi modernim sobama kuće ledi Rasel, i ugodila oku njenegospodarice.

U radosti ledi Rasel što je ponovo vidi bilo je i strepnje. Znalaje ona ko je često svraćao u Aperkros. Ali, na svu sreću, ili se Enodista malo popunila i prolepšala ili se ledi Rasel tako činilo; a Ense, saslušavši ove njene pohvale na račun svog izgleda, sa

zadovoljstvom setila nemog divljenja svog rođaka, i u njoj seprobudila nada da će biti blagoslovena još jednim kasnimcvetanjem mladosti i lepote.

Kada su zapodenule razgovor spoznala je da je i u njenoj dušidošlo do promene. Predmeti kojih je njeno srce bilo puno prenego što je napustila Keiinč, i za koje je smatrala za nezanimljive

122

Zvončica & neky



Mazgrouvovima pa ih je potiskivala dok je boravila među njima,sada su i za nju samu izgubili mnogo na značaju. U poslednjevreme je zaboravila čak i na oca i sestru i Bat. Njihove brige su

potisnule brige Aperkrosa; a kada je ledi Rasel spomenula njihoveranije nade i strepnje i kada je sa zadovoljstvom govorila o kući uKamden Plejsu koju su uzeli i izrazila žaljenje što je gospođa Klej idalje s njima, En bi se postidela da je ona saznala koliko joj je umislima više bio Lajm i Luiza Mazgrouv i svi njeni tamošnjiprijatelji; koliko je njoj više bilo stalo do doma i prijateljstvaHarvilovih i kapetana Benvika nego do očeve kuće u KamdenPlejsu, ili sestrine bliskosti sa gospođom Klej. Morala je da uložinapor da bi pred ledi Rasel pokazala makar i prividno zanimanje ibrigu za sve one teme koje su po prirodi stvari morale da joj budunajveća briga.

U početku je među njima vladala izvesna nelagoda kada suprešle na razgovor o onoj drugoj stvari. Morao se povestirazgovor o nesreći koja se dogodila u Lajmu. Na ledi Rasel seprethodnog dana, ni pet minuta pošto je stigla kući, sručila vest oovom događaju; ali ipak se o tome moralo razgovarati, morala jeona postaviti pitanja, izraziti žaljenje zbog nepromišljenosti,jadikovati zbog posledica i obe su morale spomenuti imekapetana Ventvorta. En je bila svesna da joj to ne polazi tolikodobro za rukom kao što polazi ledi Rasel. Nije mu mogla izgovoritiime i pogledati ledi Rasel u oči dok se nije dosetila da joj ukratkoispriča kako je ona videla naklonost između njega i Luize. Kada jojje ovo ispričala, njegovo joj ime više nije pričinjavalo bol.

Ledi Rasel je imala samo pribrano da je sasluša i poželi imsreću, ali je u srcu potajno likovala u srditom zadovoljstvu, izadovoljnom prezrenju što je muškarac za koga se u dvadesettrećoj činilo da razume ponešto od vrednosti jedne En Eliotdozvolio da ga osam godina kasnije opčini jedna Luiza Mazgrouv.

Prva tri ili četiri dana su prošla sasvim mirno, i nije sedogodilo ništa što bi ih obeležilo osim što su poruka ili dve iz

123

Zvončica & neky



Lajma pronašle put do En, a da ona nije znala kako, i donelesasvim povoljne vesti o Luizinom oporavku. Naposletku učtivostledi Rasel više nije mogla mirovati, pa je odlučnijim tonom

ponovila nagoveštaje koje je u prošlosti u sebi gušila: - Moramposetiti gospođu Kroft; odista joj uskoro moram otići u posetu. En,imate li hrabrosti poći sa mnom i svratiti u posetu u tu kuću?Obema će nam to predstavljati iskušenje.

En nije ovo Želela da izbegne; upravo suprotno, istinski jeosećala ono što je i rekla kada je primetila: - Mislim da ćete vi višeod mene patiti tom prilikom; vaša se osećanja, za razliku odmojih, još nisu pomirila sa tom promenom. Ostavši u susedstvu, ja

sam se na nju navikla. Mogla je ona reći i više o ovoj stvari; imala je visoko mišljenjeo Kroftovima i smatrala je da je njen otac imao sreće u izboruzakupca, i smatrala je da oni predstavljaju dobar primer parohiji ida se sirotinji ukazuje najbolja pažnja i pruža sva pomoć, i da je,ma koliko žalila i stidela se zbog neophodnosti da napusti svojdom, ona po savesti morala priznati da su otišli oni koji nisu nizaslužili da ostanu, i da je Kelinč hol prešao u bolje ruke nego što

su bile ruke njegovih vlasnika. Ovakva uverenja su bez sumnjemorala da joj zadaju bol, i oštar je taj bol bio; ali ju je on štitio odbola koji će ledi Rasel osetiti kada ponovo kroči u kuću i prođepoznatim sobama.

U takvim trenucima En nije imala moć da sebi kaže: - Ove bisobe trebalo da su samo naše. O, kako li su samo unižene! Kakvinedostojni ljudi u njima obitavaju! Da jedna drevna porodica budetako istisnuta iz svog doma! Da neznanci zauzmu njihovo mesto! -

Ne, nija ona nijedan takav uzdah ispustila osim kada je razmišljalao svojoj majci, i sećala se gde je ona sedela i boravila.

Gospođa Kroft ju je uvek dočekivala ljubazno, što joj jepružalo zadovoljstvo da pomisli kako joj je naročito sklona, aovom prilikom joj je, kako ju je u toj kući primila, ukazala naročitupažnju.

124

Zvončica & neky



Uskoro je prevladala tema o nemilom događaju u Lajmu, akada su uporedile najnovije vesti o bolesnici, otkrilo se da su oneobe vest dobile u istom času juče ujutro; da je kapetan Ventvort

bio u Kelinču jučer (prvi put od nesreće), i da je doneo poslednjuporuku za En, kojoj ona nije znala tačno poreklo; da je ostaonekoliko sati a zatim se vratio u Lajm za sada nemajući nameru daga napušta. Pitao je za nju, saznala je, naročito se za njuraspitivao; izrazio je nadu da gospođici Eliot napori kojima seizložila nisu naškodili zdravlju, i rekao je da se ona zaista velikimnaporima izložila. Ovo je bilo veoma lepo od njega i pričinilo joj jeveće zadovoljstvo od gotovo svega ostalog.

Što se samog nemilog događaja tiče, o njemu su dve razborite,pouzdane žene koje su svoj sud imale zasnivati samo nautvrđenim činjenicama, mogle samo na jedan način govoriti; i onesu se sasvim složile da je on posledica velike nepromišljenosti ivelike nepažnje; da njegove posledice zadaju ozbiljan nemir ibrigu i da je strašno i pomisliti koliko će još vremena gospođicaMazgrouv imati da se oporavlja, i koliko će još nakon oporavkaimati da trpi posledice tog udarca u glavu! Admiral je izneo sažetzaključak rekavši:

- Jeste, rđava su to posla. Biće da je to neki novi način da semladić udvara devojci tako što će joj glavu razbiti, zar ne,gospođice Eliot? Bogami se može reći da joj je pamet pomutio!

Maniri admirala Krofta nisu sasvim bili po volji ledi Rasel, alije En njima bila ushićena. Dobrota njegovog srca i jednostavnostnjegovog karaktera njoj su bili neodoljivi.

- Eto, mora da vam ovo nikako ne godi - rekao je iznenada se

trgavši iz misli - da nas ovde gledate. Nisam se ranije setio, dušemi, ali mora da vam ne godi. Hajdete, ne držite se formalnosti.Ustanite i obidite sve sobe ako želite,

- Neki drugi put, gospodine, hvala vam, ali ne bih sada.

- Pa, kad god vam se prohte. Možete ući u kuću iz šumarka ubilo koje doba; i videćete da mi naše kišobrane vešamo kraj tih

125

Zvončica & neky



vrata. Zgodno je to mesto, zar ne? Ali -(prisetivši se) - vama se toneće činiti kao zgodno mesto jer ste vi vaše držali u batlerovojsobi. Jeste, uvek je to tako, čini mi se. Navike jednog čoveka su

jednako dobre kao i navike drugog, ali mi ipak svak svoje najviševolimo. I zato morate sami prosuditi da li bi za vas bilo bolje daobiđete kuću ili ne.

En je, otkrivši da ponudu može odbiti, to sa zahvalnošću iučinila.

- Veoma smo malo promena napravili - nastavio je admiralnakon što se nakratko zamislio. - Vrlo malo. U Aperkrosu smovara rekli da srao promenili vrata na perionici. To je sada mnogo

bolje. Čudo je kako je ma koja porodica na kugli zemaljskoj takodugo mogla trpeti da se ona onako nezgodno otvaraju! Reći ćeteser Volteru šta smo uradili, i da gospodin Separd misli da je tonajbolja izmena koja je u kući izvršena. Odista nam moram odatipriznanje i reći da ove malobrojne izmene koje smo načinilipredstavljaju veliko poboljšanje. Ali zasluge za to bi trebalo dapripadnu mojoj ženi. Ja nisam učinio ništa osim što sam sklonioneka od velikih ogledala iz moje garderobe, koja je nekada bila

garderoba vašeg oca. Dobar je on čovek i pravi gospodin uverensam: ali čovek bi pomislio, gospođice Eliot - (ozbiljno zamišljenogizraza) - pomislio bi čovek da on mora biti veliki kicoš za svojegodine. Tolika ogledala! Bože mili! Nisam mogao od sebe pobeći.Pa sam pozvao Sofi da mi pomogne i uskoro smo ih premestili; isada mi je baš lepo sa onim mojim ogledalcem za brijanje u uglu ijoš jednim velikim ogledalom koga se klonim.

En, koju je ovo i protiv njene volje zabavljalo, našla se u

neprilici ne znajući šta da mu odgovori, a admiral je, plašeći se danije bio dovoljno učtiv, ponovo načeo temu rekavši:

- Sledeći put kada budete pisali vašem dobrom ocu, gospođiceEliot, molim vas prenesite mu moje pozdrave i pozdrave gospođeKroft, i recite mu da smo se ovde sasvim lepo smestili i da nam jesve po volji i da nemamo nikakvih zamerki. Kamin u jutarnjoj

126

Zvončica & neky



trpezariji malo čadi, to priznajem, ali samo kada duva snažanseverac, a to se ne dešava ni tri puta zimi. I uzev sve u obzir, sadakada smo obišli sve kuće u susedstvu pa možemo da sudimo,

nema kuće koja nam se više od ove dopada. Molim vas da mu takoprenesete uz moje pozdrave. Biće mu milo to čuti.

Ledi Rasel i gospođa Kroft su se jedna drugoj veoma dopale:ali poznanstvu koje je ovom posetom otpočelo nije bilo suđeno dase u tom trenutku nastavi; jer su Kroftovi, kada su uzvratiliposetu, rekli da odlaze na nekoliko nedelja da posete rođake naseveru zemlje i da se verovatno neće vraćati pre nego što lediRasel pođe za Bat.

I tako je prošla svaka opasnost da će En sresti kapetanaVentvorta u Kelinč holu, ili ga videti u društvu svoje prijateljice.Sada je sve bilo bezbedno, i ona se smešila pomislivši koliko jeuzalud strepela.

127

Zvončica & neky



Glava 14

Iako su Čarls i Meri ostali u Lajmu mnogo duže nakon dolaska

gospodina i gospođe Mazgrouv nego što je En mogla i dapretpostavi da su bili potrebni, ipak su se oni od sve porodice prvivratili kući; i čim pre je bilo moguće nakon povratka u Aperkros,odvezli su se u posetu

Kelinču. Kada su otišli, Luiza je već počela polako da se pridižei sedi; ali iako joj je u glavi bilo bistro, osećala je veliku slabost, inervi su joj bili izvanredno osetljivi i razdražljivi; i premda semoglo reći da se ona sve u svemu lepo oporavlja, i dalje je bilo

nemoguće reći kada će moći da podnese premeštaj kući; a njeni seotac i mati, koji se moraju vratiti da dočekaju mlađu decu zaBožićne praznike, nisu smeli ni nadati da će smeti da je povedu sasobom kući.

Svi oni zajedno su uzeli stan u najam. Gospođa Mazgrouv ješto je više mogla sa sobom vodila decu gospođe Harvil, a izAperkrosa su dopremljene sve potrepštine da se ublaži svakanelagodnost Harvilovima, a ovi su opet želeli da im oni svakog

dana dolaze na ručak; ukratko, činilo se da se svaka strana svimsilama borila da baš ona bude nesebičnija i gostoljubivija.

Meri se imala na razna zla žaliti; ali je u celini, što se dalovideti po tome što se toliko tamo zadržala, doživela višeprijatnosti nego patnje. Čarls Hejter je u Lajmu boravio češće negošto je njoj pasalo; a kada su ručavali kod Harvilovih posluživao ihje samo jedan sluga, i u početku je gospođa Harvil ukazivalaprvenstvo gospođi Mazgrouv; ali potom je ona od nje primila baš

lepu ispriku kada je ova saznala čija je ona kćer, i toliko se togasvakog dana dešavalo, toliko su često odlazili do Harvilovih, iuzimala je i knjige iz biblioteke, i vrlo ih često menjala, pa je sve usvemu ona veoma povoljno mislila o Lajmu. Vodili su je i u Čarmuti kupala se u lekovitim vodama tamo i išla u crkvu, a u crkvi uLajmu je mogla da vidi mnogo više sveta nego u Aperkrosu; i sve

128

Zvončica & neky



je ovo, udruženo sa osećanjem da je bila od velike koristi,doprinelo da joj ovih četrnaest dana protekne veoma prijatno.

En je upitala za kapetana Benvika, Merino se lice odmah

smračilo. Čarls se nasmejao. - O! Kapetan Benvik je vrlo dobro, verujem, ali on je veoma

neobičan mladić. Ne znam šta je namerio. Kada smo ga pozvali dapođe s nama kući na dan ili dva, Čarls se ponudio da ga povede ulov, i on se činio baš ushićenim, ija sam, sa svoje strane, mislilakako je sve rešeno; kad vidi čuda! U utorak veče je izneo nekosasvim nespretno izvinjenje; “on ne lovi” i da smo ga mi “sasvimpogrešno razumeli”, i da je obećao ovo i obećao ono, a svrha svega

toga bila je, kako sam otkrila, da nije nameravao poći s nama.Pretpostavljam da se plašio da mu ne bude dosadno; ali na časnureč, mislila sam da smo mi u letnjikovcu sasvim dovoljno vedri začoveka tako slomljenog srca kao što je kapetan Benvik.

Čarls se ponovo nasmejao i rekao. - De, de, Meri, znaš ti dobrokako stvari zapravo stoje. Sve je to vaše maslo - (okrenuvši se En).- On je mislio da će, ako pođe s nama, vas zateći u našoj kući;mislio je da svi mi živimo u Aperkrosu; a kada je otkrio da ledi

Rasel živi nekoliko kilometara dalje, srce ga je izdalo, i nije imaohrabrosti da dođe. To je istina, časti mi, Meri zna da je tako.

Ali Meri se s ovim nije spremno složila, mora ostati da senagađa da li je to bilo zato što ona nije smatrala da kapetanBenvik bilo rođenjem bilo položajem polaže pravo na to da sezaljubi u jednu Eliotovu, ili zato što nije želela da je Aperkrosnjemu zbog En privlačniji, a ne zbog nje. Eninu vedrina, međutim,nije umanjilo ovo što je čula. Odvažno je priznala da je polaskana i

nastavila dalje da se raspituje. - O! On priča o vama - povikao je Čarls - i to tako...

- Meri ga je prekinula. - Na časnu reč, Čarlse, nisam ga čula daje preda mnom spominje ni dva puta. Tvrdim ti, En, on tebenikada ne spominje.

129

Zvončica & neky



- Istina - priznao je Čarls - ni ja ga nisam čuo da vas spominje,onako u govoru; ali jasna je stvar da se on vama neizmerno divi.Glava mu je puna nekih knjiga koje je čitao po vašoj preporuci, i

želi da s vama razgovara o njima; pronašao je nešto u nekoj odnjih zbog čega smatra... O! ne mogu se pretvarati da se sećam, alibilo je to nešto baš domišljato - čuo sam ga kada je Henrijeti otome govorio; a onda se o “gospođici Eliot ” govorilo samo ononajpohvalnije! E sad Meri, tvrdim da je tako bilo, sam sam ga čuo,a ti si bila u drugoj sobi. “Otmenost, ljupkost, lepota.” Ma nije bilokraja dražima gospođice Eliot.

- A ja sam uverena - povikala je Meri vatreno - da mu to, i da

jeste tako rekao, ne služi nimalo na čast. Gospođica Harvil seupokojila tek prošlog juna. Takvo srce nije vredno osvajanja; nijeli tako ledi Rasel? Uverena sam da ćete se vi složiti sa mnom.

- Moram upoznati kapetana Benvika pre nego što donesemsud - rekla je ledi Rasel smešeći se.

- Za to će vam se, čini mi se, uskoro i pružiti prilika, to vammogu reći, gospođo - rekao je Čarls. - Iako ga je hrabrost izdalakada je trebalo da pođe s nama, i da se kasnije uputi ovamo u

zvaničnu posetu, on će već pronaći put do Kelinča jednog dana isam, u to se uzdajte. Rekao sam mu kolika je udaljenost i kojim seputem ide, i rekao sam mu da crkvu baš vredi videti; jer sammislio da će to biti dobar izgovor kako on takve stvari voli, i uneose u slušanje sa čitavom dušom i pažnjom; i sudeći po njegovomdržanju, mišljenja sam će vam on uskoro doći u posetu. Ja vamsamo na to skrećem pažnju, ledi Rasel.

- Ja ću uvek dobrodošlicom dočekati ma kog Eninog poznanika

- glasio je ljubazni odgovor ledi Rasel. - O! Nisam sigurna da je on Enin poznanik - rekla je Meri -

mišljenja sam da je on više moj poznanik, jer sam ga ja viđalasvakog dana u poslednjih četrnaest dana.

- Pa, u tom slučaju ću kapetana Benvika smatrati za vašegzajedničkog poznanika, i drage ću ga volje upoznati.

130

Zvončica & neky



- Nećete u njemu naći ništa naročito prijatno, uveravam vas,gospođo. On je jedan od najdosadnijih ljudi koji su ikada živeli.Dešavalo se da pređe sa mnom plažu s kraja na kraj a da reč ne

izusti. Nije on nipošto lepo odgojen mladić. Uverena sam da vamse neće dopasti.

- Tu se razlikujemo, Meri - rekla je En. - Mislim da će se on lediRasel dopasti. Mislim da će njoj njegov um toliko biti po volji dauskoro neće videti nikakve mane u njegovom vladanju.

- I ja tako mislim, En - rekao je Čarls. - Uveren sam da će se onledi Rasel dopasti. On je upravo od one vrste koja se njoj dopada.Dajte mu knjigu i on će po vasceli dan čitati.

- To vala hoće! - povikala je Meri prezrivo. - Sedeće zadubljenu knjigu i neće ni primetiti kada mu se čovek obrati, niti kadaispusti makazice, ili ma šta drugo šta se dešava. Misliš li da će seto dopasti ledi Rasel?

Ledi Rasel nije mogla da se ne nasmeje. - Na časnu reč - reklaje - nikada ne bih pretpostavila, ma koliko sebe smatralapostojanom i razboritom, da će moje mišljenje o ma kome izazvatitakva razmimoilaženja u pretpostavkama. Odista sam radoznala

da vidim osobu koja izaziva takva suprotstavljena mišljenja.Nadam se da će se on dati nagovoriti da dođe u posetu. A kada toučini, Meri, verujte mi na reč da ćete čuti moje mišljenje; aliodlučna sam da sud o njemu ne donosim pre vremena.

- Neće vam se dopasti, to vam tvrdim.

Ledi Rasel je započela razgovor na drugu temu. Meri je živogovorila o tome kako je neobičan bio njihov susret sa gospodinomEliotom, ili radije, njihovo mimoilaženje s njim.

- On je čovek - rekla je ledi Rasel - kog nemam želju da vidim.Njegovo odbijanje da ostane u srdačnim odnosima sa glavomsvoje porodice je kod mene ostavilo toliko snažan utisak koji munimalo ne ide u prilog.

131

Zvončica & neky



Ovaj zaključak je obuzdao Merino oduševljenje i zaustavio jeusred opisa njegovih Eliotovskih crta.

U pogledu kapetana Ventvorta bilo je, premda se En nije

usudila za njega pitati, sasvim dovoljno dobrovoljnih saopštenja.Stanje duha mu se u poslednje vreme mnogo popravilo, kao što semoglo i očekivati. Kako se Luiza oporavljala, tako se i onoporavljao, i sada je bio sasvim drugačiji čovek od onoga kakav jebio prve nedelje. Nije video Luizu; i toliko je silno strahovao odrdavih posledica razgovora da nije ni zahtevao da razgovara snjom; i, upravo suprotno, činilo se da je rešio da otputuje nanedelju ili deset dana, dok joj glava ne ojača. Govorio je da će otići

u Plimut na jednu sedmicu, i želeo je da ubedi kapetana Benvikada pode s njim; ali Čarls nije odstupao od svoje tvrdnje, činilo seda je kapetan Benvik skloniji dolasku u Kelinč.

Nije bilo sumnje da su od ovog trenutka i En i ledi Raselpovremeno mislile na kapetana Benvika. Ledi Rasel nije moglačuti zvono na vratima da ne pomisli da bi to mogao biti neki glasod njega; niti je En mogla da se vrati iz neke od samotnih šetnji poočevom imanju u kojima je uživala, ili iz posete sirotinji u selu, a

da se ne zapita hoće li ga videti ili nešto o njemu čuti. Ali, kapetanBenvik nije došao. On je bio ili manje sklon ovoj poseti nego što jeČarls zamišljao, ili je bio suviše stidljiv; i nakon što ga je nedeljudana očekivala, ledi Rasel je zaključila da on nije vredan tolikoginteresovanja koje je počeo da pobuđuje.

Mazgrouvovi su se vratili da dočekaju povratak svojih srećnihdečaka i devojčica iz škole i poveli su sa sobom dečicu gospođeHarvil, da doprinesu larmi u Aperkrosu i umanje je u Lajmu.

Henrijeta je ostala sa Luizom; ali svi ostali članovi porodice vratilisu se u svoje odaje.

Ledi Rasel i En su ih jedanput posetile i En je tada osetila da jeAperkros opet sasvim oživeo. Premda ni

Henrijeta, ni Luiza, ni Čarls Hejter ni kapetan Ventvort nisubili tu, prostorija je predstavljala onoliko snažnu suprotnost

132

Zvončica & neky



koliko se to moglo poželeti stanju u kom ju je ona poslednji putvidela.

Oko gospode Harvil su se okupili mali Harvilovi, koje je ona

neumorno čuvala od tiranije dvaju dečaka iz letnjikovca, koji sužurno stigli da ih zabavljaju. Sjedne strane je stajao sto za kojim subile brbljive devojčice, koje su sekle svilu i zlatnu hartiju; a sdruge strane stolovi i poslužavnici koji su se ugibali pod težinommesa od divljači i hladnih narezaka, za kojima su razuzdani dečaciuz nesnosnu buku lumpovali; a sve je ovo upotpunjavalarazbuktala božična vatra u kaminu, koja kao da je bila rešena da inju čuju uprkos svoj buci koju su drugi nadizali. Za vreme njihove

posete su, razume se, došli i Čarls i Meri, a gospodin Mazgrouv jenaročito želeo da ukaže pažnju ledi Rasel i posedeo je pored njedesetak minuta i razgovarao s njom veoma povišenim glasom, alizbog larme dece na njegovim kolenima, to je bilo sasvim uzalud.Bio je ovo izvanredan porodični prizor.

En je, sudeći prema svom temperamentu bila sklona smatratitakav jedan uragan u kući rđavim lekom za nerve koje mora da jenjeno stanje ozbiljno potreslo. Ali gospoda Mazgrouv, koja je

prišla En s namerom da joj najsrdačnije, po ko zna koji put,zahvali za svu pažnju koju im je ukazala, zaključila je kratkipregled svojih patnji primetivši, i srećno se osvrnuvši poprostoriji, da joj nakon svega što je propatila ništa neće tolikodobra činiti kao malo veselog žamora kod kuće.

Luizin oporavak je sada tekao brzo. Njena majka se čak nadalada će ona moći da se vrati kući pre nego što joj braća i sestreponovo odu u školu. Harvilovi su obećali da će doći s njom i ostati

u Aperkrosu kada se ona vrati. Kapetan Ventvort je otišao, zasada, svome bratu u Šropšir.

- Nadam se da ću se setiti da ubuduće - rekla je ledi Rasel, čimsu se smestile u kočiju - ne idem u posetu u Aperkros o Božiću.

Kao i u drugim stvarima, svima nam se ukus kada je buka upitanju razlikuje; i zvuci su, više po svojoj prirodi nego po snazi, ili

133

Zvončica & neky



sasvim neškodljivi, ili nadasve uznemiravajući. Kada je ledi Raselnedugo zatim jednog kišnog poslepodneva ušla u Bat, i vozila sedugačkim nizom ulica od Starog mosta do Kamden Plejsa, usred

jurnjave drugih kočija, teške grmljavine teretnih kola i taljiga,dreke prodavaca novina, prodavaca pogačica i mlekara, ibeskrajnog zveketa drvenih i metalnih đonova kaljača, ona senijednom rečju nije požalila. Ne, bili su ovo zvuči koji su pripadalizimskim zadovoljstvima; kada bi ih čula, raspoloženje joj sepopravljalo; i kao i gospođa Mazgrouv, i ona je osećala, premda tonije govorila, da joj, nakon dugog boravka na selu, ništa ne možetoliko dobra činiti kao malo veselog žamora.

En nije delila ova njena osećanja. Ona je istrajavala u svojojveoma odlučnoj, mada nemoj odbojnosti prema Batu; nejasno jevidela prvi niz dugačkih zgrada kako se dime na kiši, ali nijepoželela da ih bolje vidi; osećala je da je njihov prolazak ulicama,ma koliko neprijatan bio, ipak suviše brz; jer ko će se njojobradovati kada stigne? I sa nežnošću i žalošću se sećalauskomešanosti u Aperkrosu i samoće u Kelinču.

U Elizabetinom poslednjem pismu nalazila se vest koja je

pobudila izvesno interesovanje. Gospodin Eliot je došao u Bat.Svratio je u Kamden Plejs; svratio je i drugi put, pa i treći; naročituim je pažnju ukazivao. I ako se Elizabet i njen otac nisu varali, onje silni trud ulagao da pokaže koliko mu je ova rodbinska veza važna i ulagao je onoliko truda u ponovno uspostavljanjeprijateljskih odnosa koliko ga je ranije ulagao da bi pokazaonemar. Bilo je ovo odista divno, ako je bilo iskreno; a ledi Rasel jebila u stanju veoma prijatne radoznalosti i preneraženosti u vezisa gospodinom Eliotom, i već je počinjala da se odriče mišljenjakoje je nedavno izrazila pred Meri da je on “čovek koga ona nemaželju videti”. Silno je želela da ga vidi. Ukoliko je on iskreno želeoda se s njima izmiri, kao što je i dužnost svakog ogranka porodice,mora mu se oprostiti što se otcepio od roditeljskog drveta.

134

Zvončica & neky



En ova okolnost nije u jednakoj meri oraspoložila, ali nijeimala ništa protiv da ponovo vidi gospodina Eliota, što je bilo višenego što je mogla reći za mnoge druge ljude u Batu.

Kočija ju je ostavila pred vratima kuće u Kamden Plejsu;nakon čega se ledi Rasel odvezla u svoj stan u u Ulici Rivers.

135

Zvončica & neky



Glava 15

Ser Volter je uzeo veoma dobru kuću u Kamden Plejsu, na

otmenom, dostojanstvenom mestu kakvo i dolikuje uglednomčoveku; i on i Elizabet su se u njoj nastanili na svoje velikozadovoljstvo.

En je u nju kročila teška srca, sluteći višemesečnozatočeništvo, i sa strepnjom govoreći u sebi: - O! Kada li ću teponovo napustiti? - Međutim, izvesna neočekivana srdačnost sakojom su je dočekali njoj je vrlo godila. Njenom ocu i sestri je bilomilo što je vide, pa su je ljubazno dočekali jer su mogli da joj

pokažu kuću i nameštaj. A za prednost su smatrali što je ona zastolom bila četvrta kada su seli da ručaju.

Gospođa Klej je bila veoma prijatna, i sva od osmeha, ali njenisu se nakloni i osmesi mogli očekivati. En je oduvek osećala da ćeona prikazati privid svega onoga što je red kada En stigne, ali seobziru drugo dvoje nije nadala. Jasno je bilo da su bili sjajnograspoloženja, i uskoro je imala da čuje i zašto. Nisu imali želje danju slušaju. Nakon što su pokušali da izmame komplimente kako

u starom susedstvu za njima duboko žale, u čemu im En nijemogla udovoljiti, imali su svega pokoje površno pitanje pre negošto su u potpunosti razgovor preusmerili na sebe. Za Aperkros senisu zanimali, a nisu pokazali ni neko posebno zanimanje ni zaKelinč; sve se vrtelo oko Bata.

Sa zadovoljstvom su je uverili da je Bat i više nego zadovoljiosva njihova očekivanja, u svakom pogledu. Njihova je kuća bezsumnje bila najbolja u Kamden Plejsu; njihovi saloni imali su

brojne prednosti nad svim ostalim salonima koje su videli ili zakoje su čuli, i ta preimućstva ogledala su se i u načinu opremanjasalona i ukusu prilikom izbora nameštaja. Poznanstvo s njima jebilo nadasve traženo. Svi su želeli da ih posete. Izbegli su mnogapredstavljanja, ali su im ljudi o kojima ništa nisu znali i daljeneprestano ostavljali posetnice.

136

Zvončica & neky



Ovo su bili izvori njihovog zadovoljstva. Zar se En mogla čuditišto su njeni otac i sestra srećni? Možda se i nije čudila, ali jemorala uzdisati što njen otac ne oseća nikakvo uniženje u ovoj

promeni, što smatra da nema razloga da žali za dužnostima idostojanstvom velikog zemljoposednika, što pronalazi tolikorazloga da bude sujetan u varoškoj beznačajnosti; i morala jeuzdisati i smešiti se, ali se i čuditi kada je Elizabet širom otvorilavrata i ushićeno krenula iz jedne sobe u drugu razmećući se ovimprostorom; što se ova žena koja je bila gospodarica Kelinč hola,sada gordi prostorom između dva zida u kome nema ni tridesetstopa.

Ali nije ovo bio jedini razlog njihove sreće. Imali su oni igospodina Eliota. En je imala mnogo toga čuti o gospodinu Eliotu.Ne samo da mu je sve bilo oprošteno, već su njime bili ushićeni. UBatu je već nekih četrnaest dana;

(prošao je kroz Bat u novembru, na putu ka Londonu, kada jedo njega, naravno, stigla vest da se ser Volter tu nastanio, premdau varoši nije bio ni dvadeset četiri časa, ali on tada nije bio umogućnosti da taj trenutak iskoristi); ali sada je već četrnaest

dana u Batu, i prvo što je učinio po dolasku bilo je da ostaviposetnicu u Kamden Plejsu, nakon čega je tako usrdno nastojao dase sretne s njima, a kada su se sreli, pokazao je takvu neizmernuotvorenost u vladanju, i takvu spremnost da se izvini zbogprošlosti, i takvu brigu da ga opet prime kao rod da su se njihoviraniji dobri odnosi iznova uspostavili.

Nisu mu nalazili zamerke. On je opravdao svaki privid nemarasa svoje strane. On je potekao iz sasvim pogrešnog razumevanja.

Nikada on nije želeo da raskrsti odnose s njima; plašio se da suoni njega odbacili, ali nije znao razlog, a ćutao je samo iznenametljivosti. Kada mu je nagovešteno da je o porodici iporodičnoj časti govorio sa nipodaštavanjem i nemarom, on se pokazao ogorčen. On, koji se oduvek dičio time što je Eliot, i čija suosećanja u pogledu ove rodbinske veze bila možda i suviše rigidna

137

Zvončica & neky



za ova moderna, nefeudalna vremena. Bio je zaprepašćen, odistajeste, ali njegov karakter i njegovo vladanje uopšte moraju toosporiti. On može uputiti ser Voltera na sve koji ga poznaju; i

naravno, napori koje je ulagao i ova prva prilika za pomirenje kojuje požurio da iskoristi, i da ponovo zauzme mesto srodnika kakodolikuje pravnom nasledniku, moraju biti snažan dokaz njegovogmišljenja o ovoj stvari.

I u okolnostima pod kojima je njegov brak sklopljen morale suse priznati mnoge olakšice. Ovo je bila stvar u koju on sam nijezalazio; ali je jedan njegov vrlo blizak prijatelj, izvesni pukovnikVolis, izvanredno ugledan čovek, savršen gospodin (i nipošto

neugledne spoljašnjosti, dodao je ser Volter), koji je živeo naveoma visokoj nozi u Marlboro zgradama, i koji je, na svoj naročitizahtev, sklopio s njima poznanstvo preko gospodina Eliota,spomenuo jednu ili dve pojedinosti koje su se ticale toga braka, akoje su bile od ključnog značaja da ga oni sagledaju sasvimdrugim očima.

Pukovnik Volis je gospodina Eliota dugo poznavao, apoznavao je i njegovu ženu, i savršeno je bio upoznat sa čitavom

pričom. Ona svakako nije bila žena iz ugledne porodice, ali je bilaobrazovana, prefinjena, bogata i silno zaljubljena u njegovogprijatelja. U tome je ležala sva draž. Ona je njega želela. Da toganije bilo, ni sav njen novac ne bi Eliota doveo u iskušenje, a još suser Voltera i ubedili da je ona bila izvanredno lepa žena. Ovo je uvelikoj meri ublažilo utisak koji je taj brak ostavio. Veoma lepažena i imućna, i još zaljubljena u njega! Činilo se da ga je ovo kodser Voltera u potpunosti opravdalo: i mada Elizabet nije moglasve to da sagleda u tako povoljnom svetlu, saglasila se da je tozaista velika olakšavajuća okolnost.

Gospodin Eliot je često svraćao, jednom je ručao s njima,očigledno ushićen što su mu ukazali čast i pozvali ga, jer oni nisupozivali na ručkove; bio je on, ukratko, ushićen svakim dokazom

138

Zvončica & neky



rođačke pažnje i svu je svoju sreću zasnivao na intimnosti sastanarima Kamden Plejsa.

En je slušala, ali nije sasvim razumela. Rezerva, velika je doza

rezerve, znala je, potrebna kada je u pitanju razumevanje onihkoji su ovo govorili. Sve što je čula bilo je ulepšano. Svemu onomešto je zvučalo preterano ili nerazumno u ovom izmirenju možda jejedini izvor bio jezik onih koji su sve ovo pripovedali. Ipak je,međutim, imala osećaj da u želji gospodina Eliota da ga oni, nakon toliko godina, lepo prime ima još nečeg osim onoga što se na prvipogled čini, U društvenom pogledu nije imao šta dobiti dobrimodnosima sa ser Volterom; ništa nije bilo dovedeno u pitanje

ukoliko se zavada među njima ne izmiri. Sva je verovatnoća bilada je on već bio bogatiji od njih dvojice, a Kelinč će mu svakakopripasti, kao i titula. Zašto bi razboritom čoveku, a delovao je kaorazborit čovek, tako nešto bilo u interesu? Mogla je da ponudisamo jedno rešenje; možda je to bilo Elizabet radi. Možda je ranijei postojala neka naklonost, premda su ga povoljna prilika i slučajodveli na drugu stranu; pa on sada, kada može da ugađa sebi,možda namerava da joj se udvara. Elizabet je svakako bila veomalepa, i lepo odgojena, sa lepim manirima, a njen karakter gospodinEliot nikada ne bi mogao da prozre jer ju je imao prilike sretatisamo u javnosti i još kada je i sam bio veoma mlad. Kako će njenanarav i pamet podneti ispitivanje ovog sadašnjeg, oštrijegživotnog doba sasvim je drugo pitanje i prilično zastrašujuće. Onaje najusrdnije želela da on ne bude suviše dobar, niti suvišepronicljiv ako mu je Elizabet zapala za oko; a da je sama Elizabetbila sklona tako misliti, i da je njena prijateljica gospođa Klej tuideju pothranjivala, činilo se očiglednim na osnovu pogleda koji surazmenile dok se govorilo o čestim posetama gospodina Eliota.

En je spomenula da ga je srela u Lajmu, ali na njene reči nikonije obratio naročitu pažnju. - O! Da, možda je to bio gospodinEliot. Nisu znali. Može biti da to i jeste bio on. - Nisu mogli dasaslušaju njen opis. Sami su počeli da ga opisuju; naročito serVolter. On je odao priznanje njegovoj gospodstvenoj pojavi,

139

Zvončica & neky



njegovom otmenom držanju i lepo krojenoj odeći, njegovom lepooblikovanom licu; ali u isti mah je morao da “žali što on imaveoma naglašenu bradu, što je bila mana koju je vreme samo još

dodatno istaklo”; niti se mogao pretvarati i tvrditi da deset godinanije izmenilo gotovo svaku njegovu crtu lica na gore. GospodinEliot je izgleda mislio da on (ser Volter) izgleda jednako kao što jeizgledao kada su se razišli - ali ser Volter “nije mogao da muuzvrati ljubaznost u potpunosti, što ga je dovelo u nezavidanpoložaj”. Nije se on, međutim, žalio. Gospodin Eliot je izgledaobolje od većine muškaraca, i nije imao nikakvih primedbi da gasvet vidi sa njim u društvu.

Čitave večeri se govorilo o gospodinu Eliotu i njegovimprijateljima u Marlboro zgradama - Pukovnik Volis je toliko bionestrpljiv da ga predstave! A gospodin Eliot je silno želeo da toučini! - a bila je tu i gospođa Volis, koju su za sada poznavali samoprema opisu jer je očekivala svaki čas da se porodi; ali je gospodinEliot o njoj govorio kao o “nadasve dražesnoj ženi, sasvimdostojnoj da se predstavi u Kamden Plejsu”, i imali su da se s njomupoznaju čim se ona oporavi od porođaja. Ser Volter je mnogorazmišljao o gospođi Volis; za nju se govorilo da je izvanrednolepa žena, prelepa. - Čeznuo je da je vidi. Nadao se da će onakoliko-toliko nadomestiti brojna sasvim neugledna lica koja suneprestano prolazila ulicama Bata. Najgore u Batu bio je brojneuglednih žena koje su u njemu obitavale. Nije on hteo da kažeda nije u Batu bilo lepih žena, ali je broj neuglednih žena biopreko svake mere veći. Često je primećivao, dok su šetali, da zajednim lepim licem, sledi trideset ili trideset pet rugoba; a jednomprilikom je, dok je stajao u prodavnici u Ulici Bond, izbrojao da je,jedna za drugom, prošlo osamdeset sedam žena, a da među njimanije bila nijedna čak ni podnošljivo lepog lica. Bilo je to ledenojutro, mora se naglasiti, oštar je mraz bio kakav samo jedna uhiljadu žena može da podnese. Ali ipak, u Batu je ipak živelostrašno mnoštvo ružnih žena; a što se muškaraca tiče! Oni su bilibeskrajno gori. Kakvih li su samo strašila ulice pune! Po utisku

140

Zvončica & neky



koji je jedan muškarac pristojne spoljašnjosti ostavljao, očiglednoje bilo koliko su malo žene bile svikle na ma šta podnošljivo.Nikada nije nekuda pošao ruku pod ruku sa pukovnikom Volisom

(koji je imao lepu vojničku spoljašnjost i držanje, premda je imaosvetlu kosu), a da ne primeti da se pogled svake žene na njemuzadržava; pogled svake žene je bez izuzetka padao na pukovnikaVolisa. - Kako je samo skroman ser Volter! Ali nije mu bilodozvoljeno da se tek tako izvuče. Njegova kćer i gospoda Klejudruženo su dale nagovestiti da bi i pratilac pukovnika Volisamogao imati jednako privlačnu spoljašnjost i da on svakako nemasvetlu kosu,

- Kako izgleda Meri? - upitao je ser Volter, sasvim na vrhuncudobrog raspoloženja. - Kada sam je poslednji put video nos joj secrveneo, ali se nadam da joj se to ne dešava svakog dana.

- O! Ne, mora da je to bilo sasvim slučajno. Uopšteno je biladobrog zdravlja i sasvim je lepo izgledala još od Miholjdana.

- Kada bih znao da je to neće navesti da se izloži oštrom vetrukoji će joj ogrubeti kožu, poslao bih joj novi šešir i krznenu bundu,

En je razmišljala da li da se usudi da iznese da se jedna haljina

ili kapa ne bi mogle na takav način zloupotrebiti, kada je kucanjena vratima prekinulo svaki dalji razgovor. Posetilac na vratima! Ijoš tako kasno! Bilo je deset sati. Da li bi to mogao biti gospodinEliot? Znali su da je trebalo da ruča u Lensdaun kresentu. Mogućeje da je zastao na putu kući da ih pita kako su. Nikoga drugog nisumogli da se sete. Gospođa Klej je sasvim sigurna bila da togospodin Eliot kuca. Gospođa Klej je bila u pravu. GospodinaEliota su u sobu uveli sa svim dostojanstvom koje batler i lakej

mogu da pruže. Bio je to isti onaj, baš isti onaj čovek, a jedino je različita na

njemu bila odeća. En se malo povukla, dok je on ostalimaupućivao pozdrave, a njenoj sestri izvinjenje što svraća u takoneuobičajen čas, ali “nije mogao proći tako blizu njihovog doma ada ne poželi da se uveri da ni ona ni njena prijateljica nisu

141

Zvončica & neky



prethodnog dana nazeble”, itd., itd.; što je sve rečeno i primljenošto je učtivije moguće, ali tada je morala da usledi njena uloga. SerVolter je govorio o svojoj najmlađoj kćeri; “Gospodin Eliot mu

mora dozvoliti da mu predstavi svoju najmlađu kćer” (nije biloprilike da se seti Meri); i En je, smešeći se i rumeneći što joj je bašlepo pristajalo, pokazala gospodinu Eliotu lepe crte lica koje onnipošto nije zaboravio, i odmah je sa zadovoljstvom primetila dase on malo trgao od iznenađenja, i da odranije nije znao ko je ona.Izgledao je potpuno zatečeno, ali je isto toliko bio i zadovoljan; očisu mu zasjale! I on je izvanredno pripravno pozdravio to srodstvo,pomenuo prošlost i zamolio da ga ona odmah primi kao prijatelja.Bio je jednako naočit kao što se činio u Lajmu, a njegov izraz licaje dok je govorio tome još više doprinosio, a držanje mu je bilo bašonakvo kakvo bi trebalo da bude, tako uglađeno, neusiljeno, takonaročito prijatno, da je po izvrsnosti mogla da ga poredi sadržanjem samo jedne osobe. Nije bilo jednako, ali je možda bilojednako dobro.

Seo je s njima, i umnogome doprineo njihovom razgovoru.Nije bilo sumnje da je bio razborit čovek. Deset minuta je bilodovoljno da se u to uveri. Njegov ton, izrazi, izbor tema, imanjemere; sve je to ukazivalo na razborit i pronicljiv um. Čim mu seukazala prilika zapodenuo je s njom razgovor o Lajmu, želeći dauporedi mišljenja u pogledu tog mesta, ali je naročito želeo dagovori o slučajnosti da su oboje bili gosti u istoj krčmi u istovreme; da priča o svom putovanju i da sazna kakvo je bilo njeno, iizrazi Žaljenje što mu je promakla takva jedna prilika da joj ukažepoštovanje. Ona mu je ukratko ispričala šta je radila u Lajmu i ukakvom je društvu bila. Njegovo je žaljenje kako je slušao bivalosve veće. Čitavo je veče proveo sam u sobi do njihove; čuo jenjihove glasove i smeh i mislio kako su to začelo divni ljudi,čeznuo da bude s njima, ali nije mu ni izdaleka na pamet palo dapolaže i senku prava na to da im se predstavi. Da je samo pitao kosu ti ljudi! Ime Mazgrouvovih bi mu reklo dovoljno. - Pa, to će gaizlečiti od te njegove besmislene navike da nikada ne postavlja

142

Zvončica & neky



pitanja u krčmama, koju je stekao još kao mladić rukovodeći setime da je nametljivo biti radoznao. - Verujem da su poimanjamladića od dvadeset jedne ili dve godine - rekao je - u pogledu

toga kakvi bi trebalo da mu budu maniri da bi on sam bio pravigospodin, smešniji od manira ma kog drugog soja ljudi na svetu.Ludost onoga čime se služe može samo da se uporedi ludošćunjihovih zamisli.

Ali nije smeo da se obraća samo En: znao je to; i uskoro seobraćao svima, i samo se povremeno vraćao na Lajm.

Međutim, njegova su je pitanja naposletku navela da ispričačemu je tamo svedočila nakon njegovog odlaska. Nakon što je

nagovestila da se desio “nesrećan slučaj”, on je poželeo da čuje sveo tome. A njegovo interesovanje, pobudilo je i interesovanje serVoltera i Elizabet, ali ona nije mogla da ne primeti razliku unačinu ispoljavanja tog interesovanja. Želja gospodina Eliota da upotpunosti razume šta se desilo i briga koju je pokazao zbogonoga što mora da je propatila svedočeći takvom jednomdogađaju, mogla je da se pored i samo sa željom i brigom lediRasel.

Ostao je s njima jedan sat. Otmeni mali sat na polici iznadkamina je otkucao “jedanaest svojim srebrnim zvoncem”, a udaljini su čuli i stražara kako počinje da priča istu priču pre negošto je gospodin Eliot ili ma ko od njih osetio da je on sedeodovoljno dugo.

En nije mogla ni da zamisli da je moguće da njeno prvo veče uKamden Plejsu protekne tako prijatno!

143

Zvončica & neky



Glava 16

U jednu bi se stvar En po povratku porodici rada bila uveriti

čak i više nego u činjenicu da je gospodin Eliot zaljubljen uElizabet: da njen otac nije zaljubljen u gospođu Klej; i nimalo nijebila spokojna u tom pogledu, nakon što je kod kuće provelanekoliko sati. Kada je narednog jutra sišla na doručak, otkrila jeda je gospođa upriličila sasvim lepo pretvaranje kako nameravada ih napusti. Mogla je zamisliti kako je gospođa Klej rekla da“sada kada se gospođica En vratila, ona ne može daljepretpostavljati da je njeno prisustvo neophodno”; jer joj je

Elizabet šapatom govorila: - To nipošto ne sme biti razlog, odista.Uveravam vas da ja to ne smatram za razlog. Ona meni upoređenju s vama ništa ne znači - i stigla je baš na vreme da čujeoca kako govori: - Draga moja gospođo, to ne sme biti. Još ništa odBata niste videli. Ovde ste bili samo da biste bili od koristi. Nesmete sada od nas pobeći. Morate ostati da se upoznate sagospodom Volis, prelepom gospođom Volis. Znam ja da je vašemistančanom ukusu pogled na lepotu pravo zadovoljstvo.

Govorio je i izgledao toliko ozbiljno da se En nije iznenadilakada je videla kako gospođa Klej krišom gleda Elizabet i nju. Njenje izraz možda i odavao izvesni oprez; ali je pohvala njenomistančanom ukusu kod njene sestre prošla neopaženo. Dama nijeimala izbora nego da se povinuje takvim udruženim molbama iobeća da će ostati.

Istog tog jutra se desilo da su En i njen otac ostali nasamo i onjoj je odmah uputio pohvalu da sada bolje izgleda; nalazio je da je

ona “manje mršava u pojavi i obrazima; da su joj se koža i tenumnogome popravili; da su svežiji, čistiji. Da li je koristila nekinaročiti preparat?”

“Nije, ništa.”

“Samo Goulandov losion”, pretpostavio je. “Ne, baš ništa.”

144

Zvončica & neky



- Ha! - Iznenadio se na ovo - i dodao: - Razume se da jenajbolje što možeš uraditi nastaviti kao i do sada; nema potrebeda se traži bolje od toga; inače bih ti preporučio Goulandov losion,

da ga koristiš u prolećnim mesecima. Gospođa Klej ga koristi pomojoj preporuci, i vidiš li kako je njoj koristio. Vidiš li kako su jojpege nestale.

Da je Elizabet mogla ovo čuti! Ovakva hvala bi je moždaotreznila, naročito pošto se En činilo da gospođa Klej nema ništamanje pega. Ali sve se mora prepustiti sudbini. Zlo tog braka bibilo daleko manje kada bi se i Elizabet udala. Što se nje tiče, ona ćeuvek imati dom kod ledi Rasel.

Pribranost ledi Rasel i njena uljudnost u ovom su pogledustavljeni na kušnju prilikom poseta Kamden Plejsu. Neprestano juje razdraživala milost koju je uživala gospođa Klej i nemar sakojim su se odnosili prema En; i sekiralo ju je ovo i kada je bilaodsutna, koliko neko ko boravi u Batu i pije lekovite vode, dobijasva nova štampana izdanja i ima mnoštvo poznanika i vremena dase sekira.

Kada je upoznala gospodina Eliota, postala je blagonaklonija,

ili ravnodušnija prema ostalima. Njegovo joj ga je vladanje smestapreporučilo; a nakon što je porazgovarala s njim otkrila je da kodnjega suštinski kvalitet toliko podržava ono što se spolja videlo daje najpre, kako je rekla En, bila gotovo spremna povikati: - Može liovo biti gospodin Eliot? - i nije mogla, bez ikakvog preterivanja,zamisliti prijatnijeg niti poštovanja dostojnijeg čoveka. Sve se unjemu sjedinilo; razum, ispravna načela, poznavanje sveta i toplosrce. Imao je snažna osećanja porodične naklonosti i časti, bez

gordosti ili slabosti; živeo je lagodnim životom imućnog čoveka,ali se nije bogatstvom razmetao; u svim je presudnim stvarimadonosio svoj sud, ali nije prkosio javnom mnjenju ni u jednojstvari koja se ticala uljudnosti. Bio je pouzdan, pronicljiv, umeren,otvoren; nikada nije dozvoljavao da njime ovlada trenutno stanjeduha ili sebičnost koja se smatrala za snažno osećanje; već se

145

Zvončica & neky



upravljao osećajem prema svemu što je ljupko i lepo i cenio je svusreću porodičnog života čime se retko kada odlikuju ćudljivi,neiskreni i preki karakteri. Bila je uverena da u braku nije bio

srećan, pukovnik Volis je tako rekao, a ledi Rasel je to i samavidela; ali nikakva gorčina nije zagadila njegov duh, niti ga (počelaje ubrzo da podozreva) sprečila da počne da razmišlja o drugojprilici. Njeno zadovoljstvo gospodinom Eliotom je odnelo prevagunad svim nevoljama koje je izazivala gospođa Klej.

Sada je već prošlo nekoliko godina otkako je En počela dashvata da ona i njena izuzetna prijateljica mogu ponekad imatisasvim različito mišljenje; i stoga je nije iznenadilo što ledi Rasel u

velikoj želji gospodina Eliota za izmirenjem nije videla ništasumnjivo niti nedosledno, i ništa što bi zahtevalo da se dubljepreispitaju objašnjenja i porivi koje im je on ponudio. Mišljenjeledi Rasel je bilo da je savršeno prirodno što gospodin Eliot usvojim zrelijim godinama smatra da je za njega od velike važnostida bude u dobrim odnosima sa glavom svoje porodice i da je tonešto što ga mora preporučiti svakom razboritom čoveku; da je tošto se desilo najbolji primer kako vreme utiče na pamet inačebistrog čoveka koji je grešio iz čiste mladalačke nesmotrenosti. Enje, međutim, dala sebi za pravo da se nasmeši svemu ovome inaposletku kaže: - Elizabet. - Ledi Rasel ju je slušala i gledala isamo je oprezno odgovorila: - Elizabet! U redu; vreme će pokazati.

Bilo je to pozivanje na budućnost i En je nakon što se kratkozamislila osetila da se tome mora povinovati. Sada se ništa nijemoglo utvrditi. U toj kući Elizabet mora biti prva; i na nju je svakomislio kada bi se spomenula “gospođica Eliot ”, pa se nemogućimčinilo da se njoj ne upućuje sva naročita pažnja. A mora se na umuimati i da gospodin Eliot nije bio udovac ni čitavih sedam meseci.Malo oklevanje s njegove strane sasvim je bilo razumljivo, istini zavolju, En nije mogla pogledati crnu traku oko njegovog šešira a dane oseti strah da je neoprostivo što mu pripisuje takve pomisli; jerje njegov brak, premda nije bio srećan, ipak tolike godine opstajao

146

Zvončica & neky



i ona nije mogla zamisliti mogućnost brzog oporavka od strašnogutiska da se on naposletku okončao.

Ma kako se ovo završilo, on je bez sumnje bio njihov

najprijatniji poznanik u Batu; nije mu videla ravnog; i veliko joj jezadovoljstvo pričinjavalo da povremeno razgovara s njim o Lajmukoji je i on, kao i ona, živo želeo ponovo da vidi i pobliže upozna.Prošli su kroz pojedinosti prvog svog susreta mnogo puta. Staviojoj je na znanje da ju je gledao sa izvesnim divljenjem. Ona je todobro znala; a setila se i pogleda jedne druge osobe.

Nisu uvek jednako mislili. On je više od nje cenio položaj irodbinske veze. Nije njega puka ljubaznost već iskreno

interesovanje teralo da se sa žarom upušta u brige njenog oca isestre u stvarima koje je ona smatrala nedostojnim takve pažnje.Novine su jednog dana objavile da je u Bat stigla udova vikontesaDalrimpl, i njena kći, blagorodna gospođica Karteret; i na duževreme je nestalo sveg mira u kući u Kamden Plejsu broj...; jer suDalrimplovi (na Eninu neizmernu žalost) bili rod Eliotovima; pasu se sada našli na muci kako da im se dolično predstave.

En nikada nije imala prilike da vidi sestru i oca u društvu

plemstva, i morala je sebi priznati da se razočarala. Nadala senečem boljem s obzirom na njihovo visoko mišljenje o svompoložaju, i naposletku je poželela nešto čemu se nikada ne binadala; poželela je da imaju više ponosa; jer joj je “naše rođakeledi Dalrimpl i gospođica Karteret ” i “naše rođake, Dalrimplove”po čitav dan odjekivalo u ušima.

Ser Volter je jednom prilikom bio u društvu pokojnog vikonta,ali nikada nije video nikoga drugog iz njegove porodice; a

poteškoće su u ovom slučaju proistekle iz činjenice da jeobustavljena sva zvanična prepiska nakon upokojenja pomenutogvikonta usled veoma zlosrećnog previda u Kelinču, jer se i serVolter baš u to vreme ozbiljno razboleo pa u Irsku nisu poslalipismo saučešća.

147

Zvončica & neky



Ovaj propust obio se o glavu grešniku; jer nakon smrti lediEliot ni u Kelinč nije stiglo pismo saučešća nakon čega su imaliisuviše razloga da naslute da Dalrimplovi smatraju svako

poznanstvo prekinutim. Pitanje je bilo kako sada ispraviti tuneprijatnu stvar i ponovo uspostaviti rodbinske odnose: i bilo jeto pitanje koje ni ledi Rasel ni gospodin Eliot, premda dalekoracionalniji, nisu smatrali za nevažno. Porodične veze uvek valjaodržavati, dobro društvo uvek valja tražiti; ledi Dalrimpl je uzelakuću u najam, na tri meseca, u Lora Plejsu, i živeće tamo navisokoj nozi. Bila je ona u Batu i prethodne godine, a ledi Rasel ječula da o njoj govore kao o veoma prijatnoj ženi. Vrlo je poželjnobilo da se rodbinske veze obnove, ako je moguće, a da Eliotovi nemoraju da čine ustupke po pitanju uljudnosti.

Ser Volter je, međutim, želeo pošto-poto sam da bira načinizmirenja, i naposletku je svojoj blagorodnoj rođaki poslao veomalepo pismo koje je obilovalo objašnjenjima, kajanjem i usrdnimmolbama. Ni ledi Rasel ni gospodin Eliot nisu se mogli o pismupovoljno izraziti; ali je ono postiglo sve što su želeli i izmamilo jetri nečitka retka od udove vikontese. - Silno je počastvovana, irado će se s njima upoznati. - Težak posao je obavljen, sada jedošao red da se uživa u plodovima. Posetili su Lora Plejs, imali suposetnice udove vikontese Dalrimpl i blagorodne gospođiceKarteret i stavljali su ih na svako vidljivo mesto: i svakome suspominjali samo “naše rođake u Lora Plejsu”... “Naše rođake, lediDalrimpl i gospođica Karteret ”.

En se stidela. Čak i da su ledi Dalrimpl i njena kći bile veomaprijatne žene, ona bi se i dalje stidela nemira koji su izazvale, alione se ničim nisu imale podičiti. Nisu imale nikakve izvanrednemanire, obrazovanje niti pamet. Ledi Dalrimpl je bila poznata kao“draga žena”, jer je za svakoga imala osmeh i uljudan odgovor.Gospođica Karteret, koja je imala još i manje od nje da kaže, je bilatoliko neugledna i toliko nezgrapna da je u Kamden Plejsu nikadane bi trpeli da nije bilo njenog porekla.

148

Zvončica & neky



Ledi Rasel je priznala da je očekivala nešto bolje; ali ipak “biloje to poznanstvo koje je valjalo održavati”; a kada se En odvažilada iznese svoje mišljenje o njima pred gospodinom Eliotom, on se

složio da one same nisu ništa, ali je i dalje tvrdio da one imajuveliku vrednost kao rod, i neko ko se smatra za dobro društvo ineko ko će oko sebe okupljati dobro društvo. En se nasmešila irekla:

- Dobro društvo je za mene, gospodine Eliote, društvo umnih,dobro obaveštenih ljudi koji imaju mnogo toga da kažu; to janazivam dobrim društvom.

- Varate se - rekao je nežno - to nije dobro društvo, to je

najbolje društvo. Za dobro društvo vam je potrebno samo dobroporeklo, obrazovanje i maniri, a što se obrazovanja tiče, ono i nijeneophodno. Dobro poreklo i maniri su od suštinskog značaja; alimalo znanja ni u kom slučaju nije opasno u dobrom društvu;upravo suprotno, može biti od koristi. Moja rođaka En odmahujeglavom. Nije zadovoljna. Ona je probirljiva. Draga moja rođako -

(sedajući pored nje) - imate više prava na probirljivost od ma kojedruge žene koju poznajem; ali da li vam je to zaista potrebno?

Hoće li vas to usrećiti? Zar ne bi bilo mudrije prihvatiti društvoovih dobrih dama iz Lora Plejsa i iskoristiti sve prednosti terodbinske veze što je više moguće? Možete se uzdati u to da će seone kretati najvišim društvenim krugovima ove zime, a kako jepoložaj ipak položaj, i kako se zna da ste s njima u rodu, to ćedoprineti da vaša porodica (dozvolite da kažem naša porodica)stekne ugled kakav svi samo poželeti možemo.

- Jeste - uzdahnula je En - odista će se znati da smo s njima u

rodu! - zatim je pribravši se i ne želeći da dobije odgovor, rekla: -Svakako sam mišljenja da je sasvim dovoljno truda uloženo usticanje tog poznanstva. Pretpostavljam - (smešeći se) - da jaimam više ponosa od ma koga od vas; ali priznajem da me to srdi,što se mi toliko staramo da se naše srodstvo prizna kada možemobiti veoma sigurni da je to njima sasvim nevažno.

149

Zvončica & neky



- Oprostite mi, draga moja rođako, nepravični ste premasopstvenom ugledu. Možda bi i bilo tako kako vi kažete da ste uLondonu i da vodite ovako miran život: ali će u Batu poznanstvo

sa ser Volterom i njegovom porodicom uvek biti od velikogznačaja: oni će uvek biti dragoceni poznanici.

- Dobro - rekla je En - ja sam svakako ponosna, suvišeponosna da uživam u dobrodošlici koja u tolikoj meri zavisi odpoložaja.

- Meni se dopada vaša ogorčenost - rekao je - ona je sasvimprirodna. Ali vi ste u Batu, a namera je da se porodica ovdenastani sa svim ugledom i dostojanstvom koji po pravu pripadaju

ser Volteru Eliotu. Govorite o ponosu; mene nazivaju ponosnim ija to znam, i ne bih ni želeo da je drugačije; jer naš ponos, akobismo se pažljivije u njega udubili uveren sam, počiva na istojosnovi, mada se možda čini da se po svojoj prirodi malo razlikuje.U jednoj stvari se moramo, uveren sam, draga rođako - (nastavioje govoreći tišim glasom premda u sobi nije bilo nikog drugog) - ujednoj stvari se, uveren sam, moramo složiti. Moramo se složiti daje svako novo poznanstvo vašeg oca među njemu jednakima ili

onima na višem društvenom položaju od njega, korisno jer će muskrenuti misli sa onih koji su ispod njega.

Dok je govorio pogledao je mesto na komje donedavno sedelagospođa Klej: što je bilo sasvim dovoljno obrazloženje onoga štomu je bilo na umu; i premda En nije mogla da veruje da je kod njihista vrsta ponosa u pitanju, bilo joj je milo što njemu gospođa Klejnije po volji; i njena je savest priznala da je njegova želja dapodstakne njenog oca da stekne važna poznanstva i više nego

dobro opravdanje kada se uzme u obzir da mu je svrha da pobedinju.

150

Zvončica & neky



Glava 17

Dok su ser Volter i Elizabet usrdno grabili svoju sreću u Lora

Plejsu, En je obnavljala prijateljstvo sasvim drugačije vrste. Posetila je svoju staru učiteljicu, i od nje čula da se u Batu

nalazi jedna njena stara školska drugarica koja je imala dvasnažna razloga da polaže pravo na njenu pažnju; prvi je biodobrota koju joj je ukazala u prošlosti, a drugi nesreća koja ju jesada zadesila. Gospođica Hamilton, sada gospođa Smit, joj jeukazala ljubaznost u jednom od onih trenutaka u njenom životukada joj je ona bila najdragocenija. En je u školu otišla nesrećna,

žaleći zbog gubitka majke koju je mnogo volela, snažno ju jepogodio i odlazak od kuće i patila je onako kako mora u takvimtrenucima patiti svaka preterano osetljivačetrnaestogodišnjakinja koja nije preterano vedra duha; agospođica Hamilton, koja je bila tri godine starija od nje, ali kojanije imala bliske rođake niti sređene porodične prilike, pa jeostala u školi još jednu godinu, joj je bila od koristi i bila je dobraprema njoj na način koji joj je znatno ublažio tugu i ona joj tu

ljubaznost nikada nije mogla zaboraviti. Gospođica Hamilton je otišla iz škole, i nedugo nakon toga se

udala, i pričalo se da se udala za imućnog čoveka, i to je bilo svešto je En o njoj znala dok iz priče njihove učiteljice nije saznalanjenu situaciju koja je bila umnogome drugačija od onoga što ječula.

Bila je udovica i pri tom siromašna. Njen suprug je biorasipnik; i u trenutku smrti, pre neke dve godine, on je bio u

strašnim dugovima. Morala je da se suoči sa mnogobrojnimpoteškoćama, a pored svih ovih nevolja pogodila ju je i reumatskagroznica koja ju je, kako joj se konačno spustila na noge, ostavilaza sada sasvim obogaljenu. Zbog toga je i došla u Bat, i sada jeboravila u stanu blizu termalnih banja, i živela je veoma skromno,

151

Zvončica & neky



nemoćna da sebi olakša čak ni toliko da uzme služavku i bila je,razume se, gotovo sasvim isključena iz društva.

Njihova joj je zajednička prijateljica rekla kakvo bi

zadovoljstvo poseta gospođice Eliot pričinila gospodi Smit, pa Ennije ni časa časila. Kod kuće nije spomenula ništa od onoga što ječula niti od onoga što je nameravala da uradi. Jer je znala da totamo neće pobuditi dolično interesovanje. Posavetovala se sa lediRasel, koja je sasvim razumela njena osećanja i bila i više negosrećna da je odveze onoliko blizu stana gospođe Smit u Vestgejtzgradama koliko En bude smatrala za zgodno.

Poseta je načinjena, prijateljstvo obnovljeno, a njihovo

uzajamno interesovanje i više nego ponovo probuđeno. Prvihdeset minuta proteklo je u nelagodi i izlivima osećanja. Dvanaestje godina prošlo otkako su se rastale, i nijedna od njih nije bilaonakva kakvu ju je ona druga zamišljala. Dvanaest godina je odEn, rumene, tihe i još nerazvijene petnaestogodišnje devojčicenačinilo otmenu mladu ženu od dvadeset i sedam godina, koju jekrasila svaka lepota osim te rumeni i sjaja, i držanja onolikosvesno doličnog koliko je bez izuzetka bilo blago; tih dvanaest

godina je preobrazilo naočitu, lepo razvijenu gospođicu Hamilton,rumenu od zdravlja i uverenu u svoju nadmoć, u siromašnu, slabui bespomoćnu udovicu koja posetu svoje nekadašnje štićeniceprima kao milost; ali svaka neprijatnost je uskoro prošla i ostalaje samo zanimljiva draž sećanja na ranije privrženosti urazgovorima o starim vremenima.

En je otkrila da je gospoda Smit i dalje vrlo zdravog razuma iprijatnog ophođenja, na šta se ona ranije u velikoj meri oslanjala, i

da je bila sklona razgovoru i vedra i više nego što je očekivala.Činilo se da ni rasipništvo iz prošlosti - a ona se mnogo kretalameđu svetom – ni oskudica u sadašnjosti, ni bolest ni žalost nisuzatvorili njeno srce niti joj pokorili duh.

Za vreme druge posete je veoma otvoreno govorila o svemu,pa je Enino zaprepašćenje poraslo. Teško je mogla zamisliti

152

Zvončica & neky



neveselije okolnosti od onih koje su zadesile gospođu Smit.Veoma je volela svog muža; sahranila ga je. Navikla se nabogatstvo: nestalo ga je. Nije imala deteta da je ponovo vrati u

život i povrati joj sreću, nije imala rođake da joj pomognu urešavanju zapletenih poslova, niti je imala zdravlja da jojpomogne da se sa svim tim nosi. Njen stanje bio ograničen nabučni salon i mračni sobičak koji se nalazio iza njega, a ona izjedne sobe u drugu nije mogla da pređe bez tuđe pomoći koju jemogla da joj pruži samo jedna služavka, a ona je bila zadužena začitavu kuću, i nikada nije izlazila osim kada su je nosili u toplukupku. A ipak je, uprkos svemu, En imala razloga verovati da jeona samo pokoji trenutak provodila u letargiji i malodušnosti učasovima koje je inače ispunjavala poslom i lepim raspoloženjem.Kako to može biti? Posmatrala je, opažala i razmišljala, inaposletku zaključila da ovde nije u pitanju samo hrabrost imirenje sa sudbinom. Slab duh je sklon trpljenju, snažna pametiznalaženju rešenja, ali bilo je ovde još nečega; bilo je ovde oneprilagodljivosti uma, one sposobnosti da se pronađe uteha, onemoći da se svako zlo spremno pretvori u dobro, i veštine da sepronađe zanimanje koje će joj pomoći da na samu sebe zaboravi,koji su mogli samo iz prirode proisticati. Bio je to najdragocenijidar nebeski; i En je posmatrala svoju priajteljicu kao jedan odonih slučajeva kojimaje, prema nekom milostivom naimenovanju,čini se, suđeno da prevaziđu gotovo svaku nedaću.

U jednom trenutku ju je, rekla joj je gospođa Smit, njen duhumalo izdao. Nije mogla sebe da nazove invalidom kada svojesadašnje stanje uporedi sa stanjem u kom je bila kada je prvi putstigla u Bat. Tada je, odista, bila vredna svakog žaljenja; jer je uputu nazebla, i jedva da je stigla u stan kada ju je za posteljuprikovao snažan i neprestan bol; i sve ju je to zadesilo međuneznancima, i morala je da se osloni na stalnu negovateljicu, anjene su finansije bile u takvom stanju da nije bilo prostora ni zakakav izvanredan izdatak. Međutim, prebrodila je to, i iskrenomože reći da joj je to dobro učinilo. Osećala se prijatnije jer je

153

Zvončica & neky



osetila da je u dobrim rukama. Suviše je ona sveta videla daočekuje da se neko iznenada i nesebično njoj posveti, ali njenabolest joj je dokazala da je njena stanodavka bila poštena i da je

nije želela iskoristiti; a naročito je imala sreće u pogledunegovateljice koja je bila sestra njene stanodavke i koja je bila pozanimanju bolničarka, i koja je uvek imala dom u toj kući kad godnije imala posla i baš se zadesilo da je bila slobodna u to vreme danju neguje. - A ona se - rekla je gospođa Smit - pored toga što meje hvale dostojno negovala, pokazala kao neprocenjiva prijateljica.Čim sam bila kadra koristiti ruke, naučila me je da pletem, čimesam se mnogo zanimala; i pokazala mi je kako da pravim ove malekutije za konac, i jastučiće za igle i kutijice za karte kojima mestalno zatičete da se bavim i koji mi omogućavaju da pomognemjednoj ili dvema veoma siromašnim porodicama u ovomsusedstvu. Stekla je brojna poznanstva, naravno preko posla,među onima koji mogu da priušte sebi da kupuju takve stvari, paona prodaje moju robu. Uvek odabere pravi trenutak da robuponudi. Znate, svakome je srce otvoreno ko je prebrodio veliki bolili povratio blagoslov zdravlja, a sestra Ruk odlično ume daproceni kada je trenutak da im se obrati. Oštroumna je, pametna irazborita žena. Ona ume da razume ljudsku prirodu; a ima idovoljno zdravog razuma i pronicljivosti što je čini beskrajnoboljom družbenicom od hiljada onih koji su samo primili “najboljeobrazovanje na svetu” i ne znaju ništa vredno pomena. Nazoviteto tračem ako vam je po volji, ali kada sestra Ruk ima pola časavremena da mi posveti, sigurno je da će mi preneti nešto zabavnoi korisno; nešto što pomaže čoveku da bolje upozna svoje bližnje.Čovek voli da čuje šta se dešava, da bude u korak sa najnovijim

načinima da se bude isprazan i budalast. Uveravam vas da jemeni, koja živim tako povučeno, razgovor s njom prava poslastica.

En je, ne želeći da joj zamera ovo zadovoljstvo, odgovorila: -Lako mi je u to poverovati. Žene njene profesije se sa mnogo čimesusreću pa još ako su i pametne, onda ih vredi slušati. Kakvuraznovrsnost ljudske prirode imaju one priliku videti! I ne

154

Zvončica & neky



susreću samo ljudske ludosti; vide one ljudsku prirodu usvakakvim okolnostima i zanimljivim i dirljivim. Kakve li su samoprimere strastvene, nesebične ljubavi i samoodricanja, junaštva,

trpeljivosti i predaje videle njihove oči: kakve samo primere svihonih sukoba i žrtava koje nas najviše oplemenjuju. Bolesničkasoba bila bi kadra pružiti materijal za čitave tomove knjiga.

- Tako je - rekla je gospođa Smit sumnjičavije - ponekad jestetako, premda strahujem da lekcije koje ona pruža nisu takoplemenite prirode kakvu vi opisujete. Ovde-onde ljudska prirodaume biti velika u trenucima iskušenja; ali uopšteno govoreći, ubolesničkoj se sobi ispoljava njena slabost, ne njena snaga: čovek

sluša o sebičnosti i nestrpljivosti pre nego o velikodušnosti itrpeljivosti. Tako je malo pravog prijateljstva u svetu! I nažalost -

(tihim i drhtavim glasom) - mnogo je onih koji zaboravljaju daozbiljno razmišljaju dok ne postane skoro sasvim kasno.

En je razumela jad takvih osećanja. Muž nije bio onakav kakavje trebalo, a žena se obrela među takvima od ljudskog roda koji suje naveli da rđavije misli o svetu nego što se nadala da onzaslužuje. Ali kod gospođe Smit je to bilo samo prolazno osećanje;

otresla ga se i uskoro sasvim drugačijim tonom dodala: - Mislim da mi zaposlenje koje moja prijateljica gospoda Ruk

sada ima neće obezbediti mnogo toga što bi me moglo zanimati ilime poučiti. Neguje samo gospodu Volis iz Marlboro zgrada; reklabih da je ona jedna obična lepa, budalasta i rasipna žena i pravapomodarka; i naravno neće mi imati šta preneti osim razgovora očipki i ukrasima. Ali nameravam da zaradim na gospođi Volis. Onaima mnogo novca, i meni je namera da je navedem da kupi sve

one skuplje stvari koje sam do sada napravila. En je prijateljicu posetila nekoliko puta pre nego što se zapostojanje takve jedne osobe saznalo u Kamden Plejsu.Naposletku je morala da je spomene. Ser Volter, Elizabet igospoda Klej su se jednogjutra vratili iz Lora Plejsa sa iznenadnimpozivom ledi Dalrimpl za to veče, a En je već dala reč da će to veče

155

Zvončica & neky



provesti u Vestgejt zgradama. Nije joj bilo žao što već ima izgovor.Bila je uverena da su poziv dobili samo zato što je ledi Dalrimplmorala ostati kod kuće zbog gadnog nazeba i što joj je bilo po volji

da iskoristi prijateljstvo koje joj je tako nametnuto; pa je vrlo živopoziv odbila. Već je dala reč da će veče provesti sa staromškolskom drugaricom. Nije ih mnogo zanimalo ništa u vezi sa En;ali su ipak postavili dovoljno pitanja da shvate položaj te stareškolske prijateljice; pa se Elizabet izrazila prezrivo, a ser Voltervrlo oštro.

- Vestgejt zgrade! - rekao je - a koga to gospođica En Eliot imada posećuje u Vestgejt zgradama? Neku gospođu Smit. Udovicu

gospođu Smit; a ko je bio njen muž? jedan od pet hiljada ljudi saimenom Smit koji se mogu sresti ma gde da čovek pođe. I koje sunjene draži? To što je stara i bolesna. Na časnu reč, gospođice EnEliot, baš imaš neobičan ukus! Sve što je drugim ljudima odbojno,niži slojevi, bedne prostorije, kužan vazduh i jezivi prijatelji, tebije privlačno. Ali mora da je moguće da odložiš posetu ovoj gospođido sutradan: pretpostavljam da nije baš na umoru i da se možemonadati da će dočekati da vidi još jedan dan. Koliko joj je godina?Četrdeset?

- Ne, gospodine, nema još ni trideset jednu; ali mislim da nemogu da odložim tu posetu, jer je to jedino veče koje, za izvesnovreme, pogoduje i meni i njoj. Ona sutra odlazi u termalnu banju, aznate da smo zauzeti čitavu ovu nedelju.

- Ali šta ledi Rasel misli o ovom poznanstvu? - upitala jeElizabet.

- Ona u tome ne vidi ništa čemu bi našla zamerku - odgovorila

je En. - Upravo suprotno, ona ga sasvim odobrava i ona me jesvojom kočijom i vozila u posete gospođi Smit.

- Vestgejt zgrade mora da su ostale prilično zatečene kada suvidele da pored trotoara ispred njih staje kočija - primetio je serVolter. - Udovica ser Henrija Rasela nema nikakve počasti kojeističu njen grb, ali su to ipak sasvim lepa kola i bez sumnje se zna

156

Zvončica & neky



da se u njima vozi gospođica En Eliot. Udovica gospođa Smit sastanom u Vestgejt zgradama! Siromašna udovica između tridesetei četrdesete koja jedva sastavlja kraj s krajem; obična gospođa

Smit, svakodnevna gospođa Smit, od svih ljudi i svih imena nasvetu, da bude odabrana za prijateljicu gospođici En Eliot, i još dajoj bude milija od porodičnih veza njene rođene porodice saplemstvom Engleske i Irske! Gospođa Smit! Kakvo ime!

Gospođa Klej, prisutna dok se sve ovo dešavalo, pomislila jekako bi sada bilo mudro da izađe iz prostorije, a En je mogla rećimnogo toga i čeznula je da kaže bar malo u odbranu ne takorazličitih prava njene prijateljice, ali ju je u tome sprečio osećaj

ličnog poštovanja prema ocu. Nije ništa odgovorila. Ostavila jenjemu da se seti da gospođa Smit nije bila jedina udovica u Batuizmeđu tridesete i četrdesete, sa malim prihodima i prezimenomkoje nije ukazivalo na plemenito poreklo.

En je održala svoju reč; ostali su otišli da održe svoju inaravno, naredno jutro je čula da su divno proveli veče.

Ona je jedina od njihovog društva bila odsutna, jer ne samo dasu se ser Volter i Elizabet sasvim stavili na raspolaganje njenom

gospodstvu, već su rado doveli i druge i potrudili su se da pozovui ledi Rasel i gospodina Eliota; i gospodin Eliot se postarao da seranije rastane od pukovnika Volisa, ledi Rasel je morala da iznovaprerasporedi sve svoje večernje obaveze da bi mogla da ode njoj uposetu. En je čitavu priču svega što je takvo jedno veče moglo dapruži čula od ledi Rasel. Njoj je najzanimljivije moralo biti što su onjoj mnogo razgovarali njena prijateljica i gospodin Eliot; što suželeli da je sa njima, žalili što nije i u isto vreme joj odavali počast

što je izostala zbog takvog jednog slučaja. Činilo se da su se njeneljubazne, saosećajne posete ovoj staroj školskoj drugarici, oboleloji uniženoj naročito dopadale gospodinu Eliotu. Smatrao ju je zanajneobičniju mladu ženu; i po naravi, vladanju i pameti zaprimer ženskog savršenstva. Mogao je čak i ledi Rasel da parira unabrajanju njenih vrlina; i En nije mogla da sluša sve ovo što joj je

157

Zvončica & neky



prijateljica govorila, nije mogla da spozna da je u tolikoj merivrednuje jedan razborit muškarac a da ne oseti sva prijatnaosećanja koja je njena prijateljica želela u njoj da probudi.

Ledi Rasel je sada sasvim odlučila kakvo je njeno mišljenje ogospodinu Eliotu. Bila je jednako uverena u to da on vremenomnamerava da osvoji En, koliko i u to da je on sasvim zaslužuje, ipočela je da broji koliko još nedalja mora da prođe da bi se onoslobodio svih preostalih stega koje društvo nameće udovcu, ipruži mu slobodu da vrlo otvoreno pokuša da joj se dopadne. Nijepred En htela da govori ni upola onako sigurno kako se osećala uovoj stvari, usuđivala se samo da joj uputi pokoji otvoreniji

nagoveštaj o onome što bi moglo da usledi, o mogućoj naklonostis njegove strane, o tome koliko bi taj brak bio poželjan, podpretpostavkom da je naklonost stvarna i uzvraćena. En ju jeslušala, i nijednom se nije žestoko usprotivila; samo se smešila,rumenela i nežno odmahivala glavom.

- Nisam ja nikakav provodadžija, kao što i sami znate - rekla jeledi Rasel - jer sam isuviše svesna koliko su svi ljudski planovi iproračuni nesigurni. Samo hoću da kažem da mislim da, ukoliko

bi vas gospodin Eliot u bliskoj budućnosti zaprosio, i ukoliko bi vibili radi da njegovu ruku prihvatite, postoji svaka mogućnost dazajedno budete srećni. Svako bi to morao smatrati sasvimprimerenom vezom, ali ja sam mišljenja da bi to bila veomasrećna veza.

- Gospodin Eliot je izvanredno prijatan čovek, i u mnogo čemuja o njemu imam visoko mišljenje - rekla je En - ali mi ne bismojedno drugom odgovarali.

Ledi Rasel je prešla preko ovoga, i samo je dodala: - Meni binajveće zadovoljstvo pričinilo kada bih vas mogla videti kaobuduću gospodaricu Kelinča, buduću ledi Eliot, kada bih se moglanadati da ćete zauzeti mesto svoje mile majke, da ćete bitidostojna naslednica svih njenih prava i ugleda, kao i svih njenihvrlina. Vi ste slika i prilika svoje majke po liku i naravi; i ako bih

158

Zvončica & neky



smela da vas zamislim onakvu kakva je ona bila, po položaju iimenu i u istom domu, kako upravljate i blagosiljate sa istogmesta, prevazilazeći je samo u činjenici da ste više cenjeni!

Najmilija moja En, to bi mi pružilo više zadovoljstva nego što se toobično može očekivati u mom životnom dobu!

En je morala da se okrene, da ustane i priđe jednomudaljenom stolu i pokuša da, naslanjajući se na njega ipretvarajući se da ima nekog posla, ovlada osećanjima koja je ovaslika probudila. Na nekoliko trenutaka su njena mašta i njeno srcebili opčinjeni. Pomisao na to da postane ono što je njena majkabila; da ona prva nakon nje ponese dragocenu titulu ledi Eliot; da

se vrati u Kelinč, ponovo ga nazove domom, da ga naziva domomzauvek, imala je draži kojima nije u prvi mah mogla odoleti. Ledi

Rasel nije više ni reč rekla, bila je voljna da pusti da se stvarrazvija svojim tokom; i verovala je, samo da je gospodin Eliot utom trenutku mogao govoriti u svoje ime! - ukratko, verovala je uono u šta En nije, I upravo je ta slika gospodina Eliota koji govori usvoje ime naterala En da se pribere. Privlačnost Kelinča i ledi Eliotje izbledela. Nikada ne bi mogla da prihvati njegovu ruku. I nije to

bilo zato što ona osećanja nije mogla da pokloni nikome osimjednom čoveku; njen se razum, kada je ozbiljno razmislila o ovojmogućnosti protivio gospodinu Eliotu.

Premda su se poznavali već mesec dana, ona nije mogla tvrditida odista poznaje njegov karakter. Jasno je bilo da je on razboritčovek i prijatan, da je umeo lepo da se izražava, da je imaoispravna načela, i da se činilo da rasuđuje kako dolikuje i da ječovek koji se drži svojih načela. Svakako je znao šta je pravo, i ona

nije mogla da pronađe nijedan primer kada se on ogrešio o nekumoralnu dužnost; ali ipak ne bi bila voljna da jemči za njegovovladanje. Nije imala poverenja u njegovu prošlost, ako ne isadašnjost. Imena nekadašnjih prijatelja koja je povremenospominjao, nagoveštaji ranijih navika i sklonosti, budili supodozrenje u vezi sa tim šta je on bio, koje mu nije išlo u prilog.

159

Zvončica & neky



Videla je da je imao rđave navike; da je za njega bilo sasvimuobičajeno da putuje nedeljom; da je postojao jedan periodnjegovog života (koji verovatno nije bio kratak) kada je bio, u

najmanju ruku, nemaran prema svim ozbiljnim stvarima; ipremda on možda sada misli sasvim drugačije, ko može jemčiti zaiskrenost osećanja jednog pametnog, opreznog čoveka koji jedovoljno dugo poživeo da ceni ispravan karakter? Kako da seutvrdi da je njegov duh zaista očišćen?

Gospodin Eliot je bio razborit, pažljiv, uglađen, ali nije biootvoren. Nikada se njemu nije desilo da naglo izrazi svojaosećanja, nikada nije ispoljio nikakvu žarku ljutnju ili ushićenje

nečim zlim ili dobrim kod drugih. Ovo je za En bila vrlo ozbiljnamana. Njeni prvi utisci se nisu mogli izmeniti. Ona je najviše cenilaiskren, otvoren i vatren karakter. Osećala je da se može mnogoviše uzdati u iskrenost osećanja onih koji su ponekad pokazivaliili govorili pokoju nemarnu ili ishitrenu stvar, nego u osećanjaonih koji nikada nisu gubili prisebnost i kojima se reci nisuotimale.

Gospodin Eliot je bio suviše prijatan. Ma koliko različite bile

naravi u kući njenog oca, on im je svima bio po volji. On je svesuviše dobro podnosio, suviše se sa svakim dobro slagao. Govorioje sa njom sa izvesnom dozom iskrenosti o gospođi Klej; činilo seda vrlo dobro vidi šta gospođa Klej smera, i činilo se da je prezire;a ipak ga je ona smatrala za jednako prijatnog kao i svi ostali.

Ledi Rasel je ili videla više ili manje od svoje mladeprijateljice, jer ona nije videla ništa što bi moglo probuditipodozrenje. Nije mogla da zamisli muškarca koji bi više od

gospodina Eliota bio slika i prilika savršenog gospodina; niti jeikada osetila nešto lepše od osećanja nade da će ga videti kakoprima ruku njene voljene En u crkvi u Kelinču, koliko već narednejeseni.

160

Zvončica & neky



Glava 18

Bio je početak februara i En je, kako je već čitav mesec bila u

Batu, postala veoma nestrpljiva da čuje vesti iz Aperkrosa i Lajma.Želela je da sazna mnogo više od onoga što joj je Meri prenosila.Prošle su tri nedelje otkako je poslednje vesti čula. Znala je samoda se Henrijeta vratila kući; i da je Luiza, mada su verovali da sebrzo oporavlja, ostala u Lajmu; i jedne večeri je baš mnogo mislilao svima njima, kada joj je od Meri stiglo deblje pismo nego što jebilo uobičajeno; a zadovoljstvo i iznenađenje joj je bilo tim većejer su s njim stigli i pozdravi od admirala i gospođe Kroft.

Kroftovi mora da su u Batu! Što je bila okolnost koja ju jezanimala. Oni su bili ljudi kojima se njeno srce sasvim prirodnookretalo.

- Šta je to? - povikao je ser Volter. - Kroftovi su stigli u Bat? OniKroftovi što su uzeli Kelinč u najam? Šta su ti doneli?

- Pismo iz Aperkrosa, gospodine.

- O! Ta pisma su baš zgodni pasoši. Ona obezbeđuju prijem. Alija sam u svakom slučaju nameravao da posetim admirala Krofta.Znam kakvo sam poštovanje dužan svom zakupcu.

En nije mogla dalje slušati; nije čak mogla ni da kaže kako jepropao ten sirotog admirala; pismo ju je sasvim obuzelo. Započetoje nekoliko dana ranije:

- Prvi februar...

Mila moja En, ne izvinjavam ti se što ti nisam pisala jer znamkoliko su pisma nevažna u mestu kao što je Bat. Mora da si suviše

srećna da bi marila za Aperkros koji, kao što i sama znaš, ne pružamnogo toga o čemu bi se moglo pisati. Božić nam je protekao uvelikoj dosadi; gospodin i gospođa Mazgrouv nisu priredilinijedan ručak za čitavo vreme praznika. Ne smatram Hejterove zanekoga važnog. Najzad su i praznici prošli: verujem da decanikada duže nisu ostajala na raspustu. Sigurna sam da ja nisam.

161

Zvončica & neky



Juče su sva deca osim malih Harvilovih otišla; iznenadićeš se kadačuješ da oni kući nisu ni išli. Gospođa Harvil mora da je odistaneobična majka kada se može rastati s njima na toliko dugo. Ne

razumem to. Moje je mišljenje da oni nikako nisu dobra deca; alise čini da ih gospođa Mazgrouv voli bar jednako koliko i svojuunučad, ako ne i više. Kakvo smo samo ružno vreme imali! Moždaga niste u Batu osetili, s obzirom na one vaše lepe trotoare, ali naselu se ono bogami dobro osetilo. Nisam imala žive duše u posetiod druge nedelje januara, osim Čarlsa Hejtera, koji je svraćaomnogo češće nego što mi je prijalo. Među nama rečeno, mislim daje velika šteta što i Henrijeta nije ostala u Lajmu onoliko dugokoliko je Luiza ostala; tako bi se koliko-toliko sklonila od njega.Danas je kočija otišla po Luizu i Harvilove, trebalo bi da stignusutra. Međutim, nisu nas pozvali na ručak sutra, već prekosutra,jer se gospođa Mazgrouv silno plaši da će Luiza biti izmorena odputa, što je malo verovatno s obzirom na to koliku će joj svipažnju ukazivati; a i meni bi bilo mnogo zgodnije da sutra ručamtamo. Milo mi je što nalaziš da je gospodin Eliot prijatan i volelabih da se i ja s njim upoznam; ali takve sam ti ja sreće: ja sam uveku nekom zapećku kada se dešavaju prijatne stvari; mene od sveporodice uvek poslednju zapaze. Koliko je samo dugo gospođaKlej ostala u gostima kod Elizabet! Zar ona ne spominje da bi išla?Ali ako bi ona otišla, a soba ostala prazna, možda biste naspozvali. Javi mi kako ti se to čini. Znaš da ne očekujem dapozovete i moju decu. Mogu ih baš i ostaviti u velikoj kući namesec dana ili šest nedelja. Upravo sam čula da Kroftovi gotovoovog časa kreću za Bat; misle da admiral pati od kostobolje, Čarlsje to sasvim slučajno čuo; nisu imali ni toliko obzira da me

obaveste ili se ponude da nešto ponesu. Kao susedi nam baš i nerastu u očima. Uopšte ih ne viđamo, a ovo je odista primer strašneneuviđavnosti. Čarls ti šalje pozdrave i sve ostalo što je red. Voli tetvoja, Meri M...

- Žalim što moram da te izvestim da sam daleko od toga da seosećam dobro; a Džemajma mi je upravo rekla da joj je kasapin

162

Zvončica & neky



rekao da vlada gadna gušobolja. Sve mi se čini da ću je i ja dobiti; amoje gušobolje su, znaš to i sama, uvek strašnije nego ma čije.

Tako se završio prvi deo pisma koje je kasnije stavljeno u

kovertu u kojoj se nalazilo još jedno gotovo jednako toliko. - Pismo nisam zapečatila da bih ti mogla poslati glas o tome

kako je Luiza podnela putovanje, i sada mi je baš milo što samtako učinila, jer imam mnogo toga da dodam. Prvo, juče samdobila pisamce od gospode Kroft, u kom mi je ponudila da tiponese ukoliko imam nešto da ti pošaljem; veoma lepo, srdačnopisamce odista, naslovljeno na mene, baš kao što je i red; stoga timogu poslati onoliko dugačko pismo koliko mi je volja. Admiral

ne izgleda kao da je mnogo bolestan i moja je iskrena nada da ćemu Bat dobro činiti. Baš ću im se obradovati kada se vrate. Nemože naše susedstvo dugo bez jedne takve prijatne porodice. Alisada o Luizi. Imam ti reći nešto što će te nemalo iznenaditi. Ona iHarvilovi su vrlo lepo doputovali u utorak, a mi smo uveče otišlida pitamo kako joj je, i prilično smo se iznenadili saznavši dakapetan Benvik nije došao s njima, jer je i on primio poziv jednakokao i Harvilovi; i šta misliš da je tome bio uzrok? Ni manje ni više

nego to što se zaljubio u Luizu, i nije želeo da dođe u Aperkros dokne dobije odgovor gospodina Mazgrouva; jer su se njih dvoje svedogovorili pre nego što je ona pošla nazad, a on je njenom ocuposlao pismo po kapetanu Harvilu. Istina je, na časnu reč! Nisi li iti zatečena? Silno ću se začuditi ako si ma šta od toga naslutila, jerja nisam. Gospoda Mazgrouv svečano tvrdi da ništa nije znala o tojstvari. Ali svi smo vrlo zadovoljni, jer premda to nije isto što iudati se za kapetana Ventvorta, daleko je bolje od udaje za ČarlsaHejtera; i gospodin Mazgrouv mu je poslao svoj pristanak, padanas očekuju kapetana Benvika. Gospođa Harvil kaže da njenmuž mnogo pati zbog svoje sestre; ali Luiza im je oboma velikamiljenica. I odista, gospođa Harvil i ja se slažemo da je volimo višeotkako smo je negovale. Čarls se pita šta će kapetan Ventvortimati da kaže; ali ako se sećaš, ja nikada nisam verovala da se onzagledao u Luizu; nikada ja ništa od toga nisam primetila. I ovo je

163

Zvončica & neky



kraj, kao što vidiš, uverenja da je kapetan Benvik tvoj obožavalac.Meni je uvek bilo potpuno nerazumljivo kako je Čarls mogao da tosebi uvrti u glavu. Nadam se da će sada biti prijatniji. Svakako nije

baš najbolji par za Luizu Mazgrouv, ali je milion puta i to bolje odudaje za ikoga od Hejterovih.

Meri nije morala da strahuje da je njena sestra u bilo kojojmeri bila spremna za ovakvu vest. Nikada se u životu nije tolikoiznenadila. Kapetan Benvik i Luiza Mazgrouv! Bilo je gotovosuviše čudesno da bi bilo istinito, i samo je uz silan napor voljemogla ostati u sobi i zadržati mir i odgovarati na uobičajenapitanja u takvim prilikama. Na njenu sreću nije ih bilo mnogo. Ser

Volter je želeo da zna da li su Kraftovi putovali u kočiji u koju jebilo upregnuto četiri konja, i da li je verovatno da će pronaći stanu takvom delu Bata koji bi bio priličan da ga on i gospođica Eliotposete; ali ništa ga osim toga nije zanimalo.

- Kako je Meri? - upitala je Elizabet, a zatim je, i ne sačekavšiodgovor, rekla: - Moliću, šta Kroftove dovodi u Bat?

- Dolaze radi admiralovog zdravlja, Veruju da ga mučikostobolja.

- Kostobolja i starost! - rekao je ser Volter, - Siroti starigospodin.

- Imaju li ovde poznanika? - upitala je Elizabet.

- Ne znam; ali pretpostavljam da je teško da on, s obzirom nanjegove godine i zanimanje, ima poznanika u mestu kao što je ovo.

- Držim - rekao je ser Volter hladno - da će admiral Kroft uBatu najpoznatiji biti kao zakupac Kelinč hola. Elizabet, da libismo se smeli odvažiti da njega i njegovu suprugu predstavimo uLora Plejsu?

- O, nel Mislim da ne bismo to smeli. S obzirom da smo rođaciledi Dalrimpl moramo dobro paziti da je ne postidimopoznanstvima koja ona možda ne bi odobrila. Da nismo u rodu, nebi to bilo od tolikog značaja; ali s obzirom da smo rođaci, ona bi

164

Zvončica & neky



osećala kako mora da ima obzira prema svakom našem predlogu.Bolje bi bilo da ostavimo Kroftove da nađu sebi ravne. Videla samna ulicama nekoliko muškaraca vrlo čudnovatog izgleda za koje

mi kažu da su mornari. Kroftovi će se s njima družiti. Toliko su se ser Volter i Elizabet interesovali za pismo koje jestiglo; nakon što je gospođa Klej dala svoj mnogo pristojnijidoprinos razgovoru upitavši za gospođu Čarlsa Mazgrouva i njenedečake, En je bila slobodna otići iz sobe.

U svojoj sobi je sve ovo pokušala da shvati. S pravom semožda Čarls pitao kako će se kapetan Ventvort osećati! Možda jeon dobrovoljno otišao, odustao od Luize, prestao da je voli, otkrio

da je ne voli. Nije mogla podneti pomisao na izdaju ilibezobzirnost, ili ma kakvu podlost između njega i njegovogprijatelja. Nije mogla podneti pomisao da se prijateljstvo kao štoje njihovo prekine nečasno.

Kapetan Benvik i Luiza Mazgrouv! Vesela, brbljiva i nemirnaLuiza Mazgrouv i potišeni, zamišljeni, osećajni, poetični kapetanBenvik činili su se kao upravo ono što onom drugom ne bi pasalo.Sasvim su različito razmišljali! U čemu li je mogla biti privlačnost?

Odgovor joj se uskoro sam ukazao. Privlačnost se nalazila usamim okolnostima. Nekoliko nedelja su silom prilika provelizajedno; živeli su u istom malom porodičnom krugu: otkako jeHenrijeta otišla, mora da su se gotovo u potpunosti oslanjali jednona drugo, a kako se Luiza oporavljala od bolesti nalazila se uzanimljivom duševnom stanju, a kapetan Benvik nije bioneutešan. To je bio utisak kome se En nije mogla otrgnuti ranije; iumesto da iz trenutnog razvoja događaja izvuče isti zaključak kao

Meri, oni su njoj poslužili samo da joj učvrste uverenje da se unjemu počela rađati izvesna nežnost prema njoj. Ali Meri je tu bilau pravu, nije ona imala tu veliko zadovoljenje svoje taštine. Bila jeuverena da bi on istu zahvalnost pokazao prema svakojpodnošljivo dopadljivoj mladoj ženi koja bi ga slušala i izgledala

165

Zvončica & neky



kao da saoseća s njim. Njegovo je srce bilo puno ljubavi. Morao jevoleti nekoga.

Nije videla razlog da ne budu srećni. Luiza je od samog

početka gajila veliku strast prema pomorcima, i ubrzo će onipronaći još mnogo toga zajedničkog. On će postati vedriji, a ona ćenaučiti da ceni Skota i lorda Bajrona; ne, to je verovatno većnaučila; naravno da su se jedno u drugo zaljubili zbog poezije.Pomisao da se Luiza Mazgrouv preobratila u osobu sa ukusom zaknjiževnost sklonu dubokim razmišljanjima je bila zabavna, aliona nije sumnjala da se upravo to desilo. Onaj dan u Lajmu, pad salukobrana mogao bi ostaviti večnog traga na njenom zdravlju,

nervima, hrabrosti i karakteru, jednako dubokog kao što se činiloda je ostavio traga na njenoj sudbini.

Sveukupan zaključak je bio da nema ničeg neobičnog u tojveridbi što bi moglo da izazove trajno čuđenje ako je moguće dažena koja je bila svesna vrlina kapetana Ventvorta zavoli drugog;a ako kapetan Ventvort nije pri tom izgubio prijatelja, onda tuzaista nije bilo ničega za čim se imalo žaliti. Ne, nije to žaljenjeteralo Enino srce da brže zakuca, uprkos svem obuzdavanju, i

natera joj krv u obraze kada je pomislila na kapetana Ventvortaoslobođenog stega i obaveza. U njoj se javilo osećanje koje sestidela podrobnije da ispita. Suviše je ono bilo nalik na radost,budalastu radosti

Čeznula je da vidi Kroftove; ali kada su se konačno videli,očigledno je bilo da do njih još nije stigao nikakav glas o ovojvesti. Formalna poseta je načinjena i uzvraćena; i Luiza Mazgrouvje spomenuta, i kapetan Benvik, ali bez i traga osmeha.

Kroftovi su pronašli stan u Ulici Gej, što je ser Volteru bilosavršeno po volji. Nije se ni najmanje stideo ovog poznanstva, i onje, istini za volju, razmišljao i govorio o admiralu više nego što jeadmiral ikada razmišljao ili govorio o njemu.

Kroftovi su poznavali onoliko ljudi u Batu koliko se moglopoželeti, i smatrali su odnos sa Eliotovima samo zadovoljenjem

166

Zvončica & neky



forme i ni najmanje nisu očekivali da im on priušti ma kakvozadovoljstvo. Poneli su sa sobom svoju palanačku naviku dagotovo uvek svuda idu zajedno. Njemu je izgleda bilo naloženo da

pešači da bi se oslobodio napada bolesti, a činilo se da je ona snjim sve u tolikoj meri morala da deli, pa i da pešači kao da jojživot od toga zavisi da bi njemu bilo dobro. En ih je sretala ma gdeda je pošla. Ledi Rasel ju je gotovo svakog jutra izvodila u svojojkočiji, i nikada joj se nije desilo da ne pomisli na njih ili da ih nesretne. A kako je ona dobro poznavala njihova osećanja, oni su unjenim očima predstavljali najprivlačniji prizor sreće. Uvek ih jepratila pogledom koliko je god to bilo moguće, i uživala što možeda zamisli o čemu razgovaraju dok šetaju tako srećni i sasvimnezavisni, ili bi isto tako uživala posmatrajući kako se admiralsrdačno rukuje sa nekim starim prijateljem koga bi sreo, ili kakoživo razgovaraju kada bi se s vremena na vreme našli sa grupompomoraca u kojoj bi gospođa Kroft izgledala jednako inteligentnoi oštroumno kao i bilo koji od oficira oko nje.

En je imala suviše obaveza sa ledi Rasel da bi često mogla daizlazi sama; ali desilo se da joj je jednog jutra, nedelju ili desetakdana nakon dolaska Kroftovih, baš odgovaralo da ostavi svojuprijateljicu i njenu kočiju u donjem delu grada, i sama se vrati uKamden Plejs, i imala je sreću, dok je išla Ulicom Milsom, da sesretne sa admiralom. On je sâm stajao ispred izloga jedneštamparije sa rukama na leđima, udubljen u posmatranje nekereprodukcije, i ne samo da je mogla pored njega proći a da je onne primeti nego je još i morala da ga dodirne i obrati mu se prenego što ju je primetio. Kada ju je primetio i prepoznao, učinio jeto sa svom svojom uobičajenom otvorenošću i dobrodušnošću -

Ha! Pa to ste vi? Hvala vam, hvala vam. Poneli ste se kao praviprijatelj. Vidite, evo stojim ovde i gledam ovu sliku. Ne mogu proćiovuda a da ne zastanem. Vidite li vi ovo čudo koje neko nazivabrodom! Molim vas da ga pogledate. Jeste li ikada videli neštoslično? Kakvi samo čudni prikani moraju biti ti veliki slikari kadamisle da bi neko stavio svoj život na kocku i isplovio u ovakvoj

167

Zvončica & neky



bezobličnoj staroj olupini? A ipak, na palubi se nalaze dvasavršeno spokojna gospodina i osvrću se i gledaju stene i planine,kao da se svaki čas neće na nešto nasukati, a to se neizbežno mora

desiti. Pitam se gde li je taj brod sagrađen! - (nasmejao se odsrca); - ja se ne bih usudio ni pojilo za konje u tome da pređem.Nego - (okrećući se) - recite vi meni kuda ste krenuli? Mogu li vamnešto učiniti ili vas nekuda otpratiti? Mogu li vam učiniti kakvuuslugu?

- Nikakvu, hvala vam, osim ako mi ne biste pružilizadovoljstvo da mi pravite društvo dok nam se putevi ne raziđu.Ja sam krenula kući.

- Hoću, od sveg srca, i još i dalje. Da, da, lepo ćemo zajednoprošetati, a ja vam imam nešto reći usput. Evo, oslonite se na mojuruku; tako je; ne osećam se prijatno ako mi se žena ne oslanja naruku. Gospode! Kakav brod! - rekao je pogledavši sliku poslednjiput pre nego što su krenuli.

- Da li ste rekli da mi imate nešto reći, gospodine?

- Da, imam, evo odmah. Ali evo prijatelja, kapetana Brigdena;samo ću ga pozdraviti u prolazu. Neću se zaustavljati. “Zdravi mi

bili”, Bridgden je zgranut što sa mnom nije moja žena. Ona je,sirota duša, ostala kod kuće zbog noge. Iskočio joj je žulj na peti,velik koliko i kovanica od tri šilinga. Ako pogledate preko putavidećete admirala Branda kako ide sa svojim bratom. Neuglednimomci, obojica! Milo mi je što ne idu s ove strane ulice. Sofi nemože očima da ih vidi. Vrlo su me bedno nasamarili jednom: uzelimi najbolje ljude. Drugom ću vam prilikom ispričati čitavu priču.Eno starog ser Arčibalda Drua i njegovog unuka. Pogledajte, video

nas je; ljubi vara ruku; misli da ste moja žena. Ah! Za tog mladca jemir stigao suviše rano. Siroti stari ser Arčibald! Kako vam sedopada Bat, gospođice Eliot? Nama mnogo godi. Neprestano seviđamo sa starim prijateljima; ulice su ih jutrom pune; ne moramostrahovati da nećemo imati s kim prozboriti; a onda pobegnemood svih i zatvorimo se u svoj stan, pa sednemo svako u svoju

168

Zvončica & neky



fotelju i lepo nam je kao da smo u Kelinču, jeste, ili kao što nam jebilo lepo čak i u Severnom Jarmutu i Dilu. Verujte mi da mi našstan ovde ništa manje ne volimo zato što nas podseća na stan u

kom smo živeli u Severnom Jarmutu. Vetar produvava baš kao itamo što je .

Kada su otišli malo dalje, En se usudila da ga ponovo podsetina to da je nešto želeo da joj kaže. Nadala se da će joj zadovoljitiradoznalost čim izađu iz Ulice Milsom; ali je ipak morala dasačeka jer je admiral rešio da ne započinje priču dok nisu stigli uprostraniju i tišu ulicu Belmont; a kako ona zaista nije bilagospođa Kroft, morala je da mu učini po volji. Čim su počeli da se

penju uz ulicu Belmont, on je počeo: - Bogami ćete sada čuti nešto što će vas iznenaditi. Ali mi

najpre morate reći ime mlade dame o kojoj se spremam govoriti.One mlade dame, znate, za koju smo se svi onoliko brinuli. Onegospođice Mazgrouv kojoj se sve ovo dešava. Njeno kršteno ime:uvek zaboravim njeno kršteno ime.

En se stidela da mu odmah pokaže da je shvatila na koga misli,ali je sada sasvim bezbedno mogla da kaže: - Luiza.

- Jeste, jeste, gospođica Luiza Mazgrouv, to joj je ime. Voleobih da mlade dame nemaju takvo mnoštvo lepih krštenih imena.Nikada im ne bih imena zaboravljao kada bi se sve zvale Sofi, ilitako nekako. Eto, ta Luiza Mazgrouv je trebalo, svi smo takomislili, da se uda za

Frederika. Udvarao joj se nedeljama. Jedino smo se svi čudilišta čekaju, sve dok se nije desilo ono u Lajmu; zatim je bilo sasvimjasno da moraju sačekati da joj se pamet vrati. Ali čak je i tada bilo

nečeg čudnog u njihovom odnosu. Umesto da ostane u Lajmu, onje otišao u Plimut, a zatim je otišao da vidi Edvarda. Kada smo semi vratili iz Majnheda otišao je Edvardu i kod njega je sve otada.Nismo ga videli od novembra. Čak ni Sofi to nije mogla razumeti.Ali sada se stvar okrenula nadasve neobično; jer umesto da se ova

169

Zvončica & neky



mlada dama, ista ta gospođica Mazgrouv, uda za Frederika, ona sesprema udati za Džejmsa Benvika. Poznajete Džejmsa Benvika.

- Površno. Površno poznajem Đžejmsa Benvika.

- Pa, za njega će se udati. Ne, sva je verovatnoća da su se većvenčali, jer ne znam šta imaju čekati.

- Kapetan Benvik mi se učinio kao veoma prijatan mladić -

rekla je En - i koliko sam razumela njegov karakter je za svakupohvalu.

- O! Jeste, jeste, ne može se reč reći protiv Džejmsa Benvika.On je doduše običan poručnik, istina je, unapređen tek prošlogleta, a ovo nisu dobra vremena da se napreduje, ali nema nijednu

drugu manu da ja za nju znam. Odličan je to, dobrodušan momak,uveravam vas; veoma aktivan, i revnostan oficir, što možda nebiste pomislili na osnovu onog njegovog blagog načina ophođenjakoje mu ne priliči.

- U tome se varate, gospodine; nikada ne bih na osnovunjegovog vladanja zaključila da kapetanu Benviku nedostaježivosti. Meni se njegovo vladanje učinilo veoma dopadljivim, idajem vam reč da je ono zaista dopadljivo svima.

- Dobro, dobro, dame su najbolje sudije; ali Džejms Benvik jesuviše miran za moj ukus; i premda je tu verovatno našapristrasnost u pitanju, Sofi i ja ne možemo da ne smatramoFrederikovo vladanje za bolje od njegovog. Ima u Frederikunečega što nam je više po volji.

En se našla u zamci. Ona je samo htela da se suprotstavi suvišeuvreženoj ideji da živost i nežnost ne idu zajedno, nije joj namerabila da predstavi vladanje kapetana Benvika kao najbolje moguće;pa je nakon kraćeg oklevanja zaustila da kaže: - Nije mi namerabila da poredim ovu dvojicu prijatelja - ali ju je admiral prekinuorekavši:

- I sve je to zasigurno istina. Nije u pitanju puki trač. SamFrederik nam je to rekao. Njegova sestra je juče od njega dobila

170

Zvončica & neky



pismo u kom nam je sve ovo rekao, a on je sve to upravo biosaznao iz pisma koje mu je Harvil poslao iz Aperkrosa. Čini mi seda su oni svi u Aperkrosu,

Ovo je bila prilika kojoj En nije mogla odoleti; stoga je rekla: -Nadam se, admirale, nadam se da nema ničega u pismu kapetanaVentvorta što bi moglo vama i gospodi Kroft da izazove nelagodu.Prošle se jeseni odista činilo kao da između njega i LuizeMazgrouv postoji naklonost; ali se nadam se ona s obe straneugasila u jednakoj meri i sasvim mirno. Nadam se da se on u tompismu ne izražava kao čovek o koga su se ogrešili.

- Nipošto, nipošto; nema u tom pismu nijedne kletve niti reči

prigovora, od početka do kraja. En je spustila glavu da sakrije osmeh.

- Ne, ne; Frederik nije čovek koji će se žaliti i jadikovati; suvišeje u njemu vatre za tako nešto. Ako se nekoj devojci više dopadadrugi muškarac, onda je red i da ga dobije.

- Razume se. Ali htela sam da kažem da se nadam da nema unjegovom pismu ničega što bi vas navelo da pomislite da onsmatra da se njegov prijatelj ogrešio o njega, a to bi se moglo

osetiti, znate, a da on to ne mora otvoreno da kaže. Silno bi mi biložao kada bi takvo jedno prijateljstvo kakvo postoji između njega ikapetana Benvika bilo uništeno, ili čak i narušeno, ovakvimjednim događajem.

- Da, da, razumem vas. Ali nema ničega takvog u njegovompismu. Ne srdi se on ni najmanje na Benvika; čak nijednom nijerekao: “Čudim se njegovom postupku, jer imam svojih razlogačuditi se.” Ne bi čovek mogao pretpostaviti, na osnovu njegovog

pisma, da je on ikada želeo ovu gospođicu (kako se ono bešezove?) za sebe. On se veoma plemenito nada da će oni biti srećnizajedno; a u tome nema nikakvih neprijateljskih osećanja, čini mise.

En nije saznala ono što je želela, premda se admiral trudio daje u to uveri, ali bilo bi bespredmetno da ga dalje zapitkuje. Pa se

171

Zvončica & neky



stoga zadovoljila iznošenjem uobičajenih primedbi i pažljivimslušanjem i povlađivanjem admiralu.

- Siroti Frederik! - rekao je naposletku. - Sada mora da krene

ispočetka s nekom drugom. Mislim da ga moramo naterati dadođe u Bat. Ima ovde sasvim dovoljno lepih devojaka, u to samsiguran. Nema svrhe da dalje odlazi u Aperkros, jer čujem da jeona druga gospođica Mazgrouv verena za svog mladog rođaka.Zar ne mislite, gospođice Eliot da bi bolje bilo da ga nateramo dadođe u Bat?

172

Zvončica & neky



Glava 19

Dok je admiral Kroft ovako šetao s En, i izražavao želju da vidi

kapetana Ventvorta u Batu, kapetan Ventvort je već bio na putu.Pre nego što je gospođa Kroft i stigla da mu piše, on je stigao, i Enga je, već pri sledećem izlasku videla.

Gospodin Eliot je pratio svoje dve rođake i gospođu Klej.Nalazili su se u Ulici Milsom. Počela je da pada kiša, ne jako, alidovoljno da žene požele da se sklone i sasvim dovoljno dagospođica Eliot poželi da iskoristi priliku i odveze se kući u kočijiledi Dalrimpl, koju je videla da čeka na maloj udaljenosti; ona, En i

gospođa Klej su stoga ušle u Molandovu poslastičarnicu, agospodin Eliot se uputio do ledi Dalrimpl da je zamoli zaljubaznost. Uskoro im se ponovo pridružio donoseći im, razumese, povoljne vesti; ledi Dalrimpl će ih drage volje povesti kući, ipozvaće ih za nekoliko minuta.

Njeno gospodstvo je imalo fijaker u koji nije moglo udobno dase smesti više od četvoro. Gospođica Karteret je bila sa svojommajkom; i stoga nije bilo razumno očekivati da ona poveze sve tri

dame iz Kamden Plejsa. Nije bilo sumnje da za gospođicu Eliotmora da se pronađe mesto. Ako će neko i trpeti neugodnost, tonikako ne sme biti ona, ali je bilo potrebno izvesno vreme da sepreostale dve dame dogovore. Kiša En nije smetala i ona jeiskrena bila kada je rekla da je sasvim rada da prošeta sagospodinom Eliotom. Ali kiša ni gospođi Klej nije smetala; ona jesmatrala da jedva da je i koja kap pala, a i obula je čvrste čizme!Mnogo čvršće od čizama gospođice En; i ukratko, ona je iz

učtivosti jednako koliko i En želela da se peške vrati sagospodinom Eliotom, i one su u svojoj raspravi pokazale takvuučtivost, velikodušnost i odlučnost, da su ostali bili primorani daumesto njih donesu odluku; gospođica Eliot je tvrdila da jegospođa Klej već malo nazebla, a gospodin Eliot je kada su od

173

Zvončica & neky



njega zatražili mišljenje, zaključio da su ipak čizme njegoverođake En najizdržljivije.

Stoga je rešeno da će gospođa Klej ići kočijom; i upravo su se

tako dogovorili kada je En, kako je sedela pored prozora, opazila,sasvim jasno i bez sumnje, kapetana Ventvorta kako ide ulicom.

Njen trzaj je samo ona mogla da primeti; ali je smestapomislila kako je najveći glupak na svetu, najneodgovornija i danema ni zrno pameti. Nekoliko trenutaka ništa pred sobom nijevidela; sva je bila zbunjena. Sasvim se izgubila, a kada je uspela daprisili sebe da se pribere, videla je kako drugi i dalje čekaju kočiju,a gospodin Eliot je (uvek na usluzi) upravo kretao prema Ulici

Junion da obavi neki nalog gospođe Klej. Osetila je veliku želju da ode do ulaznih vrata; želela je da

proveri pada li kiša. Zašto da podozreva da je posredi neki drugirazlog? Kapetan Ventvort mora da se već izgubio iz vida. Ustala je,htela da pođe; jedna njena polovina ne bi trebalo da je uvek tolikomudrija od one druge, niti bi uvek trebalo da sumnja da je tadruga gora nego što jeste. Proveriće da li pada kiša. Ali uskoro juje na mesto vratio ulazak samog kapetana Ventvorta u društvu

druge gospode i dama, očigledno njegovih poznanika, sa kojimamora da se sreo malo niže u Ulici Milsom. On je bio očiglednijepogođen kada je nju video nego što je to ona ikada pre primetila;sasvim je bio crven u licu. Po prvi put otkako su obnovilipoznanstvo, osetilaje da je, od njih dvoje, ona pokazala manjeosećanja. Imala je prednost u odnosu na njega i imala je ovihposlednjih nekoliko trenutaka da se pripremi. Nju je već prošaoonaj snažan, zaslepljujući i zbunjujući prvi nalet iznenađenja. Ali

ipak je imala još mnogo da oseti! Nemir, bol, zadovoljstvo, i neštoizmeđu krajnje sreće i najvećegjada.

Obratio joj se, a zatim se okrenuo. Njegovo vladanje govorilojoj je da je postiđen. Nije mogla njegovo držanje okarakterisati nikao hladno ni kao prijateljsko, niti bilo kakvo sa tolikomsigurnošću kao postiđeno.

174

Zvončica & neky



Ipak joj se nakon jednog trenutka približio, i ponovoprogovorio. Razmenili su pitanja na teme koje su im bilezajedničke: nijedno od njih, verovatno, nije upamtilo ono što je

čulo, a En je nastavila potpuno svesna da je njemu još nelagodnijenego pre. Kako su često imali prilike biti zajedno, oni su steklinaviku da se jedno drugom obraćaju sa značajnom dozomprividne ravnodušnosti i spokoja; ali on to sada nije mogao da učini. Vreme ga je promenilo, ili ga je Luiza promenila. U svakomslučaju mu je nešto bilo na pameti. Izgledao je lepo, nije se činiloda je patio bilo dušom bilo telom, i govorio je o Aperkrosu, iMazgrouvovima, čak i Luizi i čak mu je na trenutak licem prešaoonaj njegov vragolasti izraz kada ju je spomenuo; ali ipak, kapetanVentvort se osećao nelagodno, nemirno i nije to bio kadar prikriti.

Nije En iznenadilo, ali ju je ražalostilo što je primetila da gaElizabet neće pozdraviti. Videla je da je on video Elizabet, da jeElizabet videla njega, da su oboje jedno drugo prepoznali; bila jeuverena da je on bio spreman da ga ona prizna za poznanika, dato očekuje, i zabolelo ju je kada je videla kako se njena sestraokreće i dalje nepopravljivo ledeno.

Kočija ledi Dalrimpl, koju je gospođica Eliot sada već sanestrpljenjem očekivala je konačno stala pred vratima; sluga jeušao i najavio je. Ponovo je počinjala da pada kiša, i sve u svemudošlo je do odlaganja, meteža i razgovora koji je morao svima uposlastičarnici dati na znanje da je to ledi Dalrimpl došla dapoveze gospođicu Eliot. Naposletku su gospođica Eliot i njenaprijateljica izašle, a pratio ih je samo sluga (jer se rođak još nijebio vratio); a kapetan Ventvort se, nakon što ih je ispratiopogledom, okrenuo prema En i svojim držanjem, više negorečima, joj ponudio da joj bude na usluzi.

- Neizmerno sam vam zahvalna - odgovorila je - ali ne idem snjima. U kočiji nema mesta za sve. Ja ću ići peške. Više volim ićipeške.

- Ali pada kiša.

175

Zvončica & neky



- O! Neznatno. Ne smatram ja to za smetnju. Nakon jednogtrenutka je rekao: - Premda sam tek juče stigao, sasvim sam sepropisno opremio za Bat, vidite - (pokazao joj je svoj novi

kišobran). - Voleo bih da ga iskoristim ako ste već rešeni dapešačite; premda mislim da bi bilo razboritije da mi dozvolite davam pronađem nosiljku.

Bila mu je veoma zahvalna, ali je sve odbila ponovivši svojeuverenje da će kiša stati i dodala: - Čekam gospodine Eliota.Uverena sam da će svakog časa stići.

Tek što je izgovorila ove reči kada je gospodin Eliot ušao navrata. Kapetan Ventvort ga se savršeno sećao. Nije bilo razlike

između njega i čoveka koji je stajao na stepenicama lukobrana uLajmu i divio se En dok je prolazila pored njega, osim u držanja iizgleda i vladanja koji su govorili da je on sada privilegovanirođak i prijatelj. Ušao je žustro, činilo se da vidi samo nju i dasamo na nju misli, izvinio se što se zadržao, žalio što je morala daga čeka, i bio je nestrpljiv da krenu da ne gube dalje vreme da nebi kiša počela snažnije da pada; i u sledećem trenutku su zajednoizašli, držala ga je pod ruku, i nežan je i postiđen pogled uputila i

samo je imala vremena da kaže “Dobro vam jutro!”, pre nego štoje izašla.

Čim su izašli, dame iz društva kapetana Ventvorta počele suda govore o njima.

- Čini mi se da gospodinu Eliotu njegova rođaka nije mrska?

- O! Nipošto, to je jasno. Čovek može sasvim lepo dapretpostavi kako će stvar tu dalje teći. Uvek je s njima; praktičnoživi sa porodicom, rekla bih. Kako je on samo naočit muškarac!

- Jeste, a gospođica Atkinson koja je jednom prilikom ručala snjim u društvu kaže da je on najprijatniji muškarac sa kojim jeimala prilike biti u društvu.

- Mislim da je i ona lepa; En Eliot; veoma lepa, kada je čovekpažljivije zagleda. Nije moderno tako tvrditi, ali priznajem da jesmatram lepšom od njene sestre.

176

Zvončica & neky



- O! Slažem se.

- I ja se slažem. Ne mogu se porediti. Ali muškarci su sviopčinjeni gospođicom Eliot. En je za njih suviše nežna.

En bi bila veoma zahvalna svom rođaku da je mogao da jeisprati sve do Kamden Plejsa a da ne izgovori ni reč. Nikada jojnije bilo toliko teško da ga sluša, premda on nije mogao bitibrižniji i pažljiviji i premda je govorio o stvarima koje su njoj uvekbile zanimljive: toplo je i pravično i opravdano pohvalio lediRasel, i izneo sasvim razboritu kritiku na račun gospođe Klej. Aliona je sada mogla samo na kapetana Ventvorta misliti. Nije moglada razume njegova trenutna osećanja, da li je patio usled

razočarenja ili nije; i dok to ne sazna, ne može biti sasvim svoja. Nadala se da će vremenom postati mudra i razborita; ali avaj!

Avaj! Mora priznati sebi da još nije mudra.

Druga okolnost koju joj je bilo važno znati bila je koliko onnamerava ostati u Batu; nije to spomenuo, ili ona nije mogla da seseti. Možda je samo u prolazu. Ali verovatnije je bilo da je došaoda ostane. U tom slučaju, kako se u Batu svako obavezno morasresti sa svakim, ledi Rasel će ga, sva je prilika, negde sresti. Hoće

li ga se setiti? Na šta li će to sve izaći? Već je morala da kaže ledi Rasel da će se Luiza Mazgrouv udati

za kapetana Benvika. Koštalo ju je izvesnog napora da izdrži njenoiznenađenje; a sada, ako bi se kojim slučajem našla u društvukapetana Ventvorta ona bi, kako nije u potpunosti upoznata saokolnostima, mogla steći još jednu predrasudu protiv njega,

En je narednog jutra izašla sa svojom prijateljicom i prvih satvremena je bila na neprestanom oprezu i puna strepnje je pazila

hoće li ga ugledati; i najzad ga je, vraćajući se niz Ulicu Paltni,primetila s desne strane na takvoj udaljenosti da joj je bio predočima većim delom ulice. Oko njega je bilo mnogo drugih ljudi,mnoge su grupice išle istim putem, ali njega nije mogla ni sa kimzameniti. Instinktivno je pogledala u ledi Rasel; ali ne zato što jojse javila sumanuta pomisao da će ga prepoznati iz takve daljine

177

Zvončica & neky



kao ona sama. Ne, nije bilo razloga da pomisli da će ga onaprimetiti pre nego što se nađe tačno naspram nje. Ali ipak je svremena na vreme sa strepnjom bacala pogled na nju; a kada se

približio trenutak kada je morala da ga primeti, premda se nijeusudila da je ponovo pogleda (jer je znala da njeno lice nije bilo niza čije oči), bila je savršeno svesna da je ledi Rasel gledala unjegovom pravcu - da ga je, ukratko, pomno posmatrala. Mogla jesavršeno da pojmi kakvu je pogled na njega pometnju izazvao unjenim mislima, i koliko joj je bilo teško da skloni pogled s njega,uz zaprepašćenje koje mora da je osetila što je osam ili devetgodina preturio preko glave i još u stranim zemljama i drugačijimklimatskim uslovima i u aktivnoj službi, a da ga to nije lišilotelesne privlačnosti!

Naposletku je ledi Rasel okrenula glavu. Kako li će sadagovoriti o njemu?

- Pitaćete se - rekla je - šta mi je tako dugo zaokupilo pažnju;gledala sam zavese o kojima su mi ledi Alisija i gospođa Frenklandsinoć govorile. Opisale su mi zavese na salonu jedne od kuća naovoj strani i u ovom delu ulice, kao najlepše i najbolje nameštene

u Batu, ali nisam mogla da se setim tačnog broja kuće, pa sampokušavala da prepoznam koja bi to kuća mogla biti; međutim,priznajem da ne vidim nigde ovde zavese koje odgovaraju tomopisu.

En je uzdahnula i porumenela i nasmešila se, sa žaljenjem iprezirom, bilo prema sebi ili prema svojoj prijateljici. A najviše juje naljutilo što je u svem ovom oprezu i pripremama propustilapriliku da vidi da li je on video njih.

Prošao je dan ili dva a da se ništa nije desilo. Pozorišta idvorane za prijeme u kojima je najverovatnije bilo da će ga srestinisu bili dovoljno otmeni za Eliotove, čije su se večernje zabavesvodile isključivo na otmene budalaštine privatnih prijema nakoje su ih sve više pozivali; a En je, umorna od ovog mrtvila, sitaneobaveštenosti, i ubeđena da je snažnija jer nije svoju snagu

178

Zvončica & neky



iskušavala, sa nestrepljenjem očekivala koncertno veče. Bio je tokoncert u korist osobe koju je protežirala ledi Dalrimpl. Razumese da oni moraju da mu prisustvuju. Očekivalo se da koncert bude

izvrstan, a kapetan Ventvort je veoma voleo muziku. Samo kada biponovo mogla da razgovara s njim, samo na trenutak, uobrazila jeda bi je to zadovoljilo; a što se ticalo sposobnosti da mu se obrati,osećala je hrabrost da to učini samo kada bi joj se ukazala prilika.Elizabet je okrenula glavu od njega, ledi Rasel ga nije videla; oveokolnosti su joj osnažile nerve; osećala je da mu je dužnapokloniti pažnju.

Unekoliko je obećala gospodi Smit da će to veče provesti s

njom; ali je samo nakratko i žurno svratila da joj se izvini i obećajoj da će se duže zadržati u poseti sutradan. Gospođa Smit jesasvim dobrodušno pristala na to.

- Naravno - rekla je - samo mi ispričajte sve o koncertu kadadođete. S kim idete?

En ih je sve navela. Gospođa Smit joj nije ništa odgovorila; alikada je En odlazila, rekla je, napola u zbilji, a napola vragolasto. -Dobro, od srca vam želim da vam koncert godi; i nemojte me

izneveriti sutra ako uzmognete doći; jer počinjem da slutim da mevi više nećete posećivati.

En je bila zatečena i zbunjena; ali je, nakon što je jedantrenutak tako u nedoumici stajala, morala, i nije joj bilo žao što jetako bilo, žurno da ode.

179

Zvončica & neky



Glava 20

Ser Volter, njegove dve kćeri i gospođa Klej su među prvima

od sveg društva stigli u salone te večeri; i kako je trebalo čekati naledi Dalrimpl, zauzeli su mesto pored jednog od kamina uOsmougaonoj sobi. Ali tek što su se smestili, vrata su se ponovootvorila i kapetan Ventvort je ušao sam. En mu je bila najbliža, ijoš je zakoračila prema njemu i odmah počela da priča. On je biospreman samo da se nakloni i prođe, ali njeno nežno “Dobro veče”ga je navelo da skrene s puta i stane pored nje, i uputi joj nekolikopitanja uprkos tome što su iza nje stajali njeni strašni otac i sestra.

En je godilo što joj oni što je za leđima; nije videla njihovepoglede, i osećala je da je kadra za sve što je verovala da jeispravno da se uradi.

Dok su razgovarali, ona je čula šapat koji su razmenili njenotac i Elizabet. Nije mogla da razazna reči, ali je mogla dapretpostavi šta im je predmet razgovora; a nakon što se kapetanVentvort učtivo naklonio, shvatila je da je njen otac ipak tolikodobro rasuđivao da ga pozdravi kao poznanika, a taman je na

vreme pogledala ispod oka prema njima da uhvati i samu Elizabetkako se blago spušta u kniks. Ova učtivost, premda okasnela inevoljna i nametnuta ipak je bila bolja nego nikakva pa se njojraspoloženja popravilo.

Međutim, nakon razgovora o vremenu i Batu i koncertu,njihov razgovor je počeo da jenjava, i toliko je malo na krajurečeno da je ona očekivala da on svakog časa ode, ali on to nijeučinio; činilo se da mu se ne žuri da ode od nje; i uskoro je,

vedrijeg duha i uz mali osmeh, i rumenilo rekao: - Jedva da sam vas video od onog dana u Lajmu. Strahujem da

mora da ste pretrpeli šok, i da je on bio tim gori jer mu nisteodmah podlegli. Uverila ga je da nije.

- Bio je to strašan čas - rekao je - strašan dan! - pa rukamapokrio oči, kao da je sećanje na njega suviše bolno, ali mu se za

180

Zvončica & neky



trenutak poluosmeh ponovo vratio na lice i on je dodao: - Taj danje, međutim, ipak imao izvesne posledice; posledice koje semoraju smatrati sasvim suprotnim od strašnih. Kada ste vi,

zadržavši prisebnost, predložili kapetana Benvika kao najboljegčoveka da ode po hirurga, niste ni slutili da će upravo njemu njenoporavak najviše značiti.

- Svakako nisam ni slutila. Ali čini se... nadam se da je veomasrećan spoj. Oni oboje imaju ispravna načela i dobru narav.

- Tako je - rekao je ne gledajući pravo preda se - ali tu se,mislim završava sva sličnost među njima. Od sveg srca im želimsreću, radujem se svakoj okolnosti koja joj ide u prilog. Ne moraju

da se nose ni sa kakvim poteškoćama kod kuće, nema protivljenja,hirova niti odlaganja. Mazgrouvovi se drže baš onakvi kakvi su,nadasve časno i ljubazno, i samo od sveg srca žele, kao i svakiroditelj, da doprinesu lagodnosti svoje kćeri. Sve ovo veoma ide uprilog njihovoj sreći; možda čak i više nego da...

Zastao je. Iznenada kao da se pojavilo sećanje i probudilo unjemu nešto od onog osećanja koje je zarumenelo njene obraze inavelo je da obori pogled. Nakon što je pročistio grlo on je,

međutim, nastavio ovako: - Priznajem da smatram da tu postoji izvesna nejednakost,

suviše velika nejednakost, i u stvari ništa manje suštinska odnejednakosti u pameti. Luizu Mazgrouv smatram za veoma ljupku,veselu devojku kojoj razuma ne manjka, ali Benvik je mnogo više,Onje pametan čovek, načitan; i priznajem da sam doživeo izvesnoiznenađenje kada sam saznao da se on u nju zagledao. Da je toposledica zahvalnosti, da je on na nju obratio pažnju jer je

verovao da je on njoj miliji od svih ostalih, to bi bila sasvim drugastvar. Ali nemam razloga pretpostavljati da je tako. Čini se da je to,upravo suprotno, s njegove strane bilo sasvim spontano ničimiznuđeno osećanje, i to me čudi. Čovek kao što je on, pa još unjegovoj situaciji! Sa srcem punim žalosti, ranjen, gotovoslomljen! Fani Harvil je bila izvanredno biće, a njegova ljubav

181

Zvončica & neky



prema njoj je bila istinska. Ne oporavlja se čovek od takve istinskenaklonosti prema takvoj jednoj ženi. Ne bi smeo da se oporavi; ine oporavlja se!

Međutim, da li zbog svesti što se njegov prijatelj jesteoporavio, ili zato što se u njemu javila neka druga svest, on nijenastavio dalje; a En je, uprkos nemiru u glasu sa kojim je ovoposlednje izgovorio, i uprkos raznim zvukovima u prostoriji,gotovo neprestanom treskanju vrata, i žamoru sveta koji jeprolazio pored njih, razabrala svaku reč i bila pogođena ipolaskana i zbunjena i počela je ubrzano da diše i oseća stotinustvari u istom trenutku. Nemoguće je bilo za nju da načne tu temu;

a ipak, nakon kraće tišine, osećajući potrebu da progovori, inemajući ni najmanje želje da u potpunosti promeni temu, ona jesamo malo skrenula rekavši:

- Čini mi se da ste se vi prilično zadržali u Lajmu?

- Oko četrnaest dana. Nisam mogao da odem dok se sasvim neuverim u Luizin oporavak. Suviše sam bio upleten u tu nesreću dabi mi se savest ranije smirila. Ja sam je skrivio, niko drugi do ja. Nebi ona bila tako tvrdoglava da ja nisam bio slab. Okolina oko

Lajma je veoma lepa. I ja sam mnogo pešačio i jahao; i što sam viševideo, to sam nalazio više stvari kojima bih se divio.

- Mnogo bih volela da ponovo vidim Lajm - rekla je En.

- Odista! Nikada ne bih pomislio da biste vi u Lajmu moglipronaći ma šta što bi izazvalo takvo osećanje. Strah i patnja kojeste tamo pretrpeli, umni napor i duševna iscrpljenost! Pomisliobih da su ti poslednji utisci o Lajmu u vama probudili snažnognušanje prema tom mestu.

- Poslednji časovi su svakako bili veoma bolni - odgovorila jeEn - ali kada bol prođe, sećanje na njega često postanezadovoljstvo. Čovek ne voli neko mesto manje samo zato što je tupatio, ukoliko ga za njega ne vezuje samo patnja, i ništa osimpatnje, što se ni u kom slučaju ne može reći za Lajm. Pretpeli smostrah i strepnju samo u poslednja dva časa, ali smo pre toga

182

Zvončica & neky



mnogo uživali. Toliko novina i takva lepota! Ja sam tako maloputovala da bi meni svako novo mesto bilo zanimljivo; ali u Lajmuima istinske lepote; i ukratko - (blago porumenevši setivši se

nečega) - sve u svemu moji utisci o tom mestu su vrlo prijatni. Kada je završila, ulazna vrata su se ponovo otvorila i na njimase pojavilo baš ono društvo koje su očekivali. - Ledi Dalrimpl, lediDalrimpl - začulo se radosno; i ser Volter joj je radosno i žustro,koliko mu je to dozvoljavala želja da se prikaže otmenim, sasvojim dvema damama pošao u susret. Ledi Dalrimpl i gospođicaKarteret su ušle u odaju, u pratnji gospodina Eliota i pukovnikaVolisa, koji su, zadesilo se, stigli baš u isti čas. Ostali su im se

pridružili, i En je shvatila da su i nju neizbežno priključili svomdruštvu. Razdvojila se od kapetana Ventvorta. Njihov zanimljiv,gotovo suviše zanimljiv razgovor mora se na neko vremeprekinuti, ali suviše je malo imala trpeti u poređenju sa srećomkoja je to trpljenje izazvala! U poslednjih deset minuta je saznalaviše o njegovim osećanjima prema Luizi, i više o svim njegovimosećanjima nego što se usudila i nadati; pa se predala zahtevimadruštva, onim neophodnim učtivostima koje je trenutak nalagaosa izvanrednim, premda uzburkanim osećanjima. Bila jeblagonaklona prema svima. Ona je spoznala nešto što ju je naveloda prema svima bude pažljiva i srdačna, i da ih sve žali jer sumanje srećni od nje.

Ovo ushićenje je malo splasnulo kada je, iskoračivši iz društvada bi se opet vratila kapetanu Ventvortu shvatila da je on otišao.Taman se na vreme okrenula da ga vidi kako skreće u koncertnudvoranu. Otišao je; nestao je, na trenutak je osetila žaljenje. Ali“moraju se sresti ponovo. Potražiće je, pronaći će je ovde pre negošto se veče završi, i za sada je možda i bolje da su razdvojeni.” Biojoj je potreban trenutak da se pribere.

Kada se uskoro nakon toga pojavila ledi Rasel, čitavo sedruštvo okupilo i sve što im je preostalo bilo je da se pokrenu ismeste se u koncertnu dvoranu; i da izgledaju važno koliko im je

183

Zvončica & neky



to bilo u moći, da privuku brojne poglede, izazovu što višešaputanja i uznemire što je više ljudi moguće. Veoma, veoma susrećne bile i Elizabet i En Eliot dok su ulazile u salu. Elizabet je išla

pod ruku sa gospođicom Karteret, i gledala je u široka leđa udovevikontese Dalrimpl pred sobom, nije imala ništa poželeti što sečinilo da joj je izvan domašaja; a En - ali bila bi to uvreda prirodiEnine sreće uporediti je sa srećom njene sestre; jer je poreklojedne bilo sebična taština, a poreklo druge sva velikodušnostljubavi,

En nije videla ništa, niti je razmišljala o sjaju dvorane. Njenasreća je dolazila iznutra. Oči su joj blistale, a obrazi sijali

rumenilom, ali ona ništa od toga nije znala. Razmišljala je samo oposlednjih pola sata, i njene misli su se, dok su išli prema svojimsedištima, njima bavile. Njegov izbor predmeta razgovora, njegoviizrazi, i još i više njegovo držanje i izgled su bili takvi da je moglada ih vidi samo u jednom svetlu. Njegovo mišljenje o manjojvrednosti Luize Mazgrouv, mišljenje koje je, činilo se, bio brižanda izrazi, njegovo čuđenje kapetanu Benviku, njegova osećanjaprema prvoj, snažnoj ljubavi; rečenice koje je započeo a koje nijemogao da završi, njegove delimično oborene oči i više negodelimično izražajan pogled, sve je to, baš sve govorilo da senjegovo srce konačno vraća njoj; da nema više jeda, srdžbe niizbegavanja; i da ih je zamenilo ne samo prijateljsko osećanjepoštovanje, već i nekadašnja nežnost. Da, nešto od nekadašnjenežnosti. Nije mogla da misli kako ta promena u njemu ukazuje naišta manje. Mora da je voli.

Takve su bile misli, i slike što su ih pratile, koje su je tolikozaokupile i pomele da je sasvim izgubila sposobnost zapažanja: iprošla je dvoranom a da ga nije ni primetila, nije čak ni pokušalada ga pogledom pronađe. Kada su odabrali mesta i kada su se svismestili, osvrnula se da vidi da nije i on u istom delu dvorane, alinije bio; nije ga mogla videti; a kako je koncert počinjao, morala jeda se pomiri s tim da bude srećna na jedan skromniji način.

184

Zvončica & neky



Društvo se bilo podelilo i smestilo u dva susedna reda: En jesedela među onima napred, a gospodin Eliot je sve tako veštoudesio, uz pomoć svog prijatelja pukovnika Volisa, da se našao

pored nje; gospođica Eliot je, kako je bila okružena rođakama, ijedini predmet pažnje pukovnika Volisa, bila sasvim zadovoljna.

En je bila sasvim prijatnog raspoloženja i spremna da uživa uvečernjoj zabavi; bilo joj je to sasvim dovoljna zanimacija: imala jeosećanja za nežne, duha za vesele, pažnje za učenjake i strpljenjaza umorne; i nikada joj se koncert nije više dopao, bar za vremeprvog dela. Pred kraj prvog dela, za vreme pauze posle koje jesledila jedna italijanska pesma, ona je rastumačila reči pesme

gospodinu Eliotu. Zajedno su gledali koncertni program. - Ovo je - rekla je - vrlo približan smisao, ili možda pre

značenje reči, jer svakako nije red razgovarati o smislu italijanskeljubavne pesme, ali to je najbliže značenje koje mogu da vam dam;jer se ne pretvaram da razumem taj jezik. Veoma sam slabpoznavalac italijanskog.

- Jeste, jeste, vidim da jeste. Vidim da ne znate ništa o tome.Samo jedva toliko poznajete jezik da na prvi pogled možete da

prevedete ove naopake, ispreturane, skraćene italijanske stihovena jasan, razumljiv i otmen engleski jezik. Ne morate više ni rečreći o svom neznanju. Ovo je sasvim dovoljan dokaz.

- Neću se protiviti takvoj dobroti i ljubaznosti; ali bilo bi mestid kada bi moje reči pogledao istinski poznavalac.

- Još do sada nisam imao zadovoljstvo posetiti Kamden Plejs -

odgovorio je - a da ne saznam nešto o gospođici En Eliot; ismatram je osobom suviše skromnom da bi širi svet uopšte

mogao da se upozna sa makar jednim delom njenih postignuća, isuviše obrazovanom i ostvarenom da bi takva skromnost bilaprirodna kod ma koje druge žene.

- Stidite se! Stidite se! Preterali ste sa laskanjem. Zaboravilasam šta sledi. - Pogledala je program.

185

Zvončica & neky



- Možda sam ja - rekao je gospodin Eliot tiho - duže upoznat savašim karakterom nego što mislite.

- Odista! A kako to? Mogli ste ga upoznati tek nakon što sam

stigla u Bat, ako se izuzme mogućnost da ste mogli čuti mojuporodicu kako govori o meni.

- Poznavao sam vas iz priče mnogo pre nego što ste došli uBat. Čuo sam kako vas opisuju oni koji vas intimno poznaju.Mnogo godina ja već poznajem vaš karakter. Vaš izgled, vašanarav, postignuća i vladanje; sve mi je to već bilo poznato.

Gospodin Eliot se nije razočarao interesovanjem koje se nadaoda će pobuditi. Niko ne može da odoli draži takve tajanstvenosti.

Neodoljivo je saznati da su vas neki bezimeni ljudi davno jošpredstavili skorašnjem poznaniku; i En je izgarala od znatiželje.Čudila se i žudno ga ispitivala; ali uzalud. Uživao je u njenimpitanjima, ali nije ni reč želeo da joj kaže.

- Ne, ne, neki drugi put, možda, ali ne sada. Sada nije želeo daspominje imena; ali to je, uveravao ju je, bila istina. On je još premnogo godina čuo opis gospođice En Eliot koji ga je nadahnuonajuzvišenijim mislima o njenim vrlinama, i pobudio najtopliju

želju da je upozna. En nije mogla da se seti nikoga ko bi tako pristrasno o njoj

govorio pre mnogo godina osim gospodina Ventvorta izMonkforda, brata kapetana Ventvorta. On se možda našao udruštvu gospodina Eliota, ali nije imala hrabrosti da postavipitanje.

- Ime En Eliot meni već odavno ima naročit značaj. Odavnoono zaokuplja moju maštu; i ako bih smeo, ja bih izrazio želju da

se to ime nikada ne promeni. Verovala je da su to bile njegove reči, ali jedva da ih je čula

kada su joj pažnju privukli drugi glasovi neposredno iza nje, kojisu sve ostalo činili trivijalnim. Njen otac i ledi Dalrimpl surazgovarali.

186

Zvončica & neky



- Naočit muškarac - rekao je ser Volter - odista naočitmuškarac.

- Istinski naočit mladić! - rekla je ledi Dalrimpl. - Ima to

držanje kakvo se u Batu retko vida. Usudila bih se reći da je Irac. - Nije. Znam mu ime. Površan poznanik. Ventvort; kapetan

Ventvort iz mornarice. Njegova sestra je udata za zakupca mogimanja u Somersetširu, Krofta, on je uzeo u najam Kelinč.

Pre nego što je ser Volter ovo rekao, En je ispratila njegovpogled i videla kapetana Ventvorta kako stoji na izvesnojudaljenosti u grupi drugih muškaraca. Kada je njen pogled pao nanjega on je svoj sklonio s nje. Takav se utisak stekao. Činilo se kao

da je samo za jedan čas okasnila; i dokle god se usuđivala da gagleda, on je nije ponovo pogledao: ali koncert je ponovo počinjao, iona je morala da bar naoko posveti pažnju orkestru i gleda pravopreda se.

Kada joj se pružila prilika da ponovo pogleda prema njemu,videla je da se sklonio. Nije mogao da joj priđe bliže ni da je hteo,bila je sasvim okružena i sa svih strana zatvorena: ali je želela damu uhvati pogled.

A i govor gospodina Eliota ju je uznemiravao. Nije više bilaraspoložena da razgovara s njim. Želela je da ne sedi tako blizunje.

Prvi deo koncerta se završio. Sada se nadala nekoj povoljnojpromeni; i nakon što neko vreme niko u društvu ništa nije rekao,neki od njih su odlučili da potraže čaj. En je bila jedna odmalobrojnih koja je rešila da se ne pomera. Ostala je na svommestu, kao i ledi Rasel; ali je imala zadovoljstvo da se oslobodi

gospodina Eliota; i nije imala nameru, ma koliko obzira imalaprema ledi Rasel, da se uzdrži od razgovora sa kapetanomVentvortom, ako joj on pruži priliku. Držanje ledi Rasel joj je dalona znanje da ga je ona videla.

Ali on joj nije prišao. En se ponekad činilo da ga nazire udaljini, ali joj on nije prišao. Pauza je prošla a da se ništa nije

187

Zvončica & neky



desilo. Ostali su se vratili, dvorana se napunila, a ljudi su ponovozauzeli svoja mesta, i imao je još jedan sat sa uživanjem ili mukomda se odsedi, još jedan sat muzike trebalo je da pruži zadovoljstvo

ili izazove zevanje kako je već koji, stvaran ili lažan, ukus nalagao.Za En je on pretio da će biti čas nemira. Nije mogla s miromnapustiti dvoranu a da ne vidi kapetana Ventvorta još jednom, dane razmeni s njim prijateljski pogled.

U ponovnom zauzimanju mesta došlo je do brojnih izmenakoje su po nju bile povoljne. Pukovnik Volis je odbio da ponovosedne, a Elizabet i gospođica Karteret su pozvale gospodinaEliota, na takav način da on taj poziv nije mogao odbiti, da sedne

između njih; i zahvaljujući još nekim pomeranjima ali i svojojmaloj lukavštini, En je uspela da sedne mnogo bliže kraju redanego što je ranije sedela, da bi bila mnogo bliže domašajuprolaznika. Nije mogla da učini tako a da sebe ne uporedi sagospođicom Larols, jedinstvenom gospođicom Larols; ali je toipak učinila, ali nije postigla željeni rezultat; premda se moglo rećida je postigla izvesni napredak jer se, pošto su njeni najbližisusedi ranije otišli, ona na kraju koncerta našla na samom krajureda.

Takav je bio njen položaj, prazno mesto je bilo pored nje kadaje ponovo ugledala kapetana Ventvorta. Ugledala ga je nedaleko.Video je i on nju; ali je izgledao ozbiljan, i činio se neodlučan, i tekje vrlo polako na posletku prišao toliko da je mogao razgovarati snjom. Osećala je da nešto mora da je posredi. Promena je bilaneosporna. Razlika u njegovom sadašnjem držanju i nje govomdržanju u Osmougaonoj prostoriji bila je zapanjujuća. Šta li je upitanju? Pomislila je na svog oca, na ledi Rasel. Da nije bilo nekihneprijatnih pogleda? Započeo je time što je ozbiljno govorio okoncertu, više nalik na kapetana Ventvorta iz Aperkrosa; izrazioje da se razočarao, da je očekivao bolje pevanje, i ukratko, morapriznati da neće žaliti kada se koncert završi. En je odgovorila, itoliko je lepo govorila u odbranu izvođenja, ali u isti mah i satoliko obzira prema njegovim osećanjima da se njegovo lice

188

Zvončica & neky



Glava 21

En se narednog jutra sa zadovoljstvom setila svoga obećanja

da će posetiti gospođu Smit, a i namera joj je bila da joj to pružiizgovor da izađe iz kuće u vreme kada je sva verovatnoća bila daće ih gospodin Eliot posetiti; jer je njoj gotovo najvažnije bilonjega da izbegne.

Prilično mu je bila naklonjena. Uprkos šteti koju joj je njegovapažnja nanela, dugovala mu je zahvalnost i poštovanje, možda isaosećanje. Nije mogla da se uzdrži da se ne bavi u mislimaneobičnim okolnostima njihovog poznanstva, i time kako se ona

možda s pravom za njega zainteresovala s obzirom na sve u ovojsituaciji, i njegova osećanja i njegove prvobitne predrasude. Sve jeovo zajedno bilo veoma neobično; laskavo, ali bolno. Mnogo jezbog čega imala da žali. Nije vredelo glavu razbijati razmišljanjimakako bi se osećala da u ovom slučaju nije bilo kapetanaVentvorta;jer ga je bilo; i bio ishod ovih sadašnjih zbivanja dobarili rđav, njena će ljubav njemu pripadati zauvek. Verovala je da jeni njihova veridba ne bi mogla više otuđiti od drugih muškaraca

koliko njihov konačni rastanak. Nikada ulicama Bata nisu prošla lepša sanjarenja o zanosnoj

ljubavi i večnoj odanosti od onih koje je En pronela od KamdenPlejsa do Vestgejt zgrada. Gotovo da su bila dovoljna da čitavimputem oko sebe širi čistoću i miris.

Bila je sigurna u srdačan prijem; a činilo se da joj je prijateljicajutros naročito zahvalna na poseti, kao da joj se nije nadala, madasu posetu ugovorile.

Odmah je zatražila da joj prenese svoje utiske sa koncerta; aEnina sećanja na njega bila su takva da joj se ozarilo lice irazgovor o njemu joj je pričinjavao zadovoljstvo. Drage joj je voljekazala sve što je mogla, ali sve je to bilo malo onoj koja je bilatamo, i nikako nije moglo da zadovolji radoznalu dušu poputgospođe Smit koja je već bila saznala, od pralje i momka, mnogo

190

Zvončica & neky



više o opštem uspehu koncerta i prihodima od te večeri nego štoje En mogla da joj kaže, i koja je sada uzalud tražila da joj En kažepokoju pojedinost o društvu. Gospođa Smit je po imenu znala

svaku osobu od značaja i ugleda u Batu. - Došla sam do zaključka da su tamo bili mali Djurandovi -

rekla je - širom otvorenih usta poput goluždravih vrapčića štočekaju da ih roditelji nahrane. Oni nikada ne propuštaju nijedankoncert.

- Tako je; ja ih sama nisam videla, ali sam čula da gospodinEliot kaže da ih je video u sali.

- I Ibotsonovi, zar ne? I dve nove lepotice, sa onim visokim

irskim oficirom za koga se priča da će jednu od njih uzeti. - Ne znam. Mislim da nisu bili.

- I stara ledi Meri Maklin? Nema potrebe za nju ni da pitam.Znam da ona nikada ništa ne propušta; mora da ste nju videli. Onaje morala biti u vašem društvu; kako ste bili u društvu iediDalrimpl, sedeli ste na počasnim mestima, oko samog orkestra,razume se.

- Ne, od toga sam i strahovala. To bi za mene u svakompogledu bilo neprijatno. Ali ledi Dalrimpl na svu sreću bira da sedimalo dalje; pa smo imali izvanredna mesta, za slušanje, razumese; ne smem reći za gledanje, jer se čini da nisam mnogo videla.

- O! Videli ste dovoljno da mene razonodite. Razumem vas.Čak je i u velikoj masi sveta moguće uživatu u nekoj vrsti domaćeintime, a to ste vi imali. Bili ste vi sami po sebi veliko društvo i nijevam niko drugi bio potreban.

- Ali trebalo je da pažljivije gledam oko sebe - rekla je Ensvesna još dok je ovo govorila da istini za volju nije bilo nužde dagleda oko sebe, jer je predmeta za interesovanje manjkalo.

- Ne, ne; imali ste se vi čime boljim zanimati. Nema potrebe dami kažete da ste prijatno proveli veče. U oku vam vidim. Savršeno

191

Zvončica & neky



vidim kako su časovi prošli: i da ste sve vreme nešto prijatnoslušali. A u pauzama koncerta zanimali ste se razgovorom.

En se nasmešila i rekla. - Vidite li i to u mome oku?

- Vidim. Vaš me izraz lica savršeno obaveštava da ste sinoć biliu društvu osobe koju smatrate za najprijatniju na svetu, osobekoja vas u ovom času zanima više od sveg ostalog sveta zajedno.

Enine obraze obojilo je rumenilo. Nije mogla ništa da kaže.

- A s obzirom da tako stvari stoje - nastavila je gospoda Smitnakon kraće stanke - nadam se da mi verujete kada vam kažem daznam ceniti dobrotu koju ste mi ukazali došavši mi u ovu posetu.Odista je od vas veoma ljubazno što ste došli da sa mnom jutros

posedite kada začelo svoje vreme možete daleko prijatnijeprovesti.

En ništa od ovoga nije čula. Još uvek je bila začuđena ipometena pronicljivošću svoje prijateljice, i nikako nije mogla dapojmi kako je do nje mogao da dođe glas o kapetanu Ventvortu.Nakon kraće stanke:

- Budite ljubazni - rekla je gospođa Smit - pa mi recite zna ligospodin Eliot da se poznajemo? Zna li da sam u Batu?

- Gospodin Eliot? - iznenadila se En. Nakon kraćegrazmišljanja uvidela je svoju zabludu. Odmah ju je primetila; ipovrativši hrabrost i osećajući se sigurnije, uskoro je mnogopribranije dodala: - Zar poznajete gospodina Eliota?

- Veoma sam ga dobro poznavala - odgovorila je gospođa Smitsumorno - ali čini se da je naše poznanstvo izbledelo. Odavno senismo sreli.

- Ja za to nisam znala. Nikada mi to niste rekli. Da sam znala,sa zadovoljstvom bih porazgovarala s njim o vama.

- Moram vam priznati - rekla je gospođa Smit ponovo serazvedrivši - da bih upravo to zadovoljstvo htela da vam priuštim.Htela bih da sa gospodinom Eliotom povedete razgovor o meni.

192

Zvončica & neky



Htela bih da u njemu probudite interesovanje. On meni može bitiod velike koristi;

- I ako biste bili dobri, mila moja gospođice Eliot, da to

preuzmete na sebe, onda ću smatrati da je stvar rešena. - Rado ću to učiniti; nadam se da ne sumnjate u moju

spremnost da vam stojim na raspolaganja do i najmanje sitnice -

odgovorila je En - ali podozrevam da ste vi ubeđenja da ja imamvećeg uticaja na gospodina Eliota, da imam neko veće pravo da nanjega utičem, nego što je to odista slučaj. Uverena sam da vam jetaj utisak neko pogrešno nametnuo. Morate me smatrati samo zarođaku gospodina Eliota. Ako u tom svetlu postoji nešto što

smatrate da kao njegova rođaka imam prava od njega zahtevati,molim vas da se ne ustručavate da mi to kažete.

Gospođa Smit ju je prodorno pogledala, a zatim se nasmešila irekla:

- Uviđam da sam ishitreno govorila. Molim vas da mioprostite. Trebalo je da sačekam zvanično obaveštenje, ali sada,mila moja gospođice Eliot, kao stara prijateljica, nagovestite mikada mogu govoriti s vama. Iduće nedelje? Verujem da ću već

iduće nedelje moći da smatram tu stvar za rešenu i da ću moći dakujem svoje sebične male planove na sreći gospodina Eliota.

- Ne - odgovorila je En - ni iduće nedelje, ni one posle nje, pa nione posle nje. Uveravam vas da stvar koju vi imate na umu nećebiti svršena ni u jednoj nedelji. Ne udajem se za gospodina Eliota.Volela bih da znam zašto vi mislite da se udajem za njega?

Gospođa Smit ju je ponovo pogledala, značajno, nasmešila se,zatresla glavom pa povikala: - E sad, kako bih samo volela da vas

razumem! Kako bih samo volela da znam kako kod vas stojestvari! Mišljenja sam da nećete biti svirepi kada kucne pravi čas. Adok ne kucne, znate, mi žene nikada nemamo nameru da nekogmuškarca uzmemo. Znate, među nama budi rečeno, minameravamo da odbijemo svakog muškarca ali samo dok nas nezaprosi. Ali zašto biste bili svirepi? Dozvolite da se zauzmem za

193

Zvončica & neky



svog - ne mogu reći prijatelja - ali za bivšeg prijatelja. Gde ćetepronaći bolju priliku? Zar očekujete da ćete pronaći prijatnijeg iplemenitijeg muškarca? Dozvolite da vam preporučim gospodina

Eliota. Uverena sam da ste od pukovnika Volisa o njemu čuli samoreči hvale, a ko ga poznaje bolje od pukovnika Volisa?

- Draga moja gospođo Smit, tek što je prošlo pola godine odsmrti njegove supruge. Ne bi se smelo pretpostavljati kako onpažnju poklanja ma kojoj ženi.

- O! Ako vam je to jedina zamerka - povikala je gospođa Smitvragolasto - gospodin Eliot je bezbedan, i ja se neću više brinuti zanjega. Ne zaboravite me kada se udate, samo vas to molim. Dajte

mu na znanje da sam vam prijateljica, pa će mu odmah manja uočima biti neprilika koja je posredi, a koju on, sasvim prirodno, sobzirom na brojne poslove i obaveze izbegava i odbacuje na svemoguće načine; možda sasvim prirodno. Devedeset devet od stomuškaraca bi učinilo to isto. Razume se, on ne zna koliki to značajza mene ima. Dobro, draga moja gospođice Eliot, nadam se iuzdam da ćete biti veoma srećni. Gospodin Eliot ima dovoljnopameti da prepozna vrednost takve jedne žene. Vaš mir neće biti

razoren kao moj što je bio. Bezbedni ste u svim ovozemaljskimstvarima, i možete se uzdati u njegov karakter. On neće dozvolitida ga navedu na stranputicu; njega drugi neće odvesti u propast.

- Neće - rekla je En - verujem da je sve to istina što kažete. Činise da je on mirne ali odlučne naravi koja nimalo nije podložnaopasnim uticajima. Veliko poštovanje gajim prema njemu. Nemam

razloga, kada u obzir uzmem sve što sam do sada imala prilike das njim u vezi primetim, drugačije da mislim. Ali ne poznajem ga

dugo; a moje je mišljenje da on nije čovek koga možete brzoupoznati. Zar vas neće način na koji govorim o njemu, gospođoSmit, uveriti da mi on ništa ne znači? Mora da o njemu govorimdovoljno spokojno. Dajem vam reč da on meni ništa ne znači.Ukoliko me ikada zaprosi (a nemam razloga misliti da se onuopšte takvom mišlju bavi), neću njegovu prosidbu prihvatiti.

194

Zvončica & neky



Uveravam vas da neću. Uveravam vas da gospodin Eliot nemaulogu kakvu vi verujete da ima u ma kakvom zadovoljstvu koje jesinoćni koncert mogao da priušti: ne gospodin Eliot; nije gospodin

Eliot taj koji... Ućutala je i jarko porumenevši zažalila što je toliko otkrila; alida li bi bilo dovoljno da je manje rekla? Gospođa Smit bi teškopoverovala u neuspeh gospodina Eliota osim ako ne nasluti da jeposredi neko drugi. A kako je to bio slučaj, ona je odmahpopustila, naoko se više ne zanimajući za tu stvar; a En je, željnada izbegne svako dalje otkrivanje, sa nestrpljenjem želela dasazna zašto je gospođa Smit umislila da će se ona udati za

gospodina Eliota; gde je mogla doći na takvu pomisao, i od koga je takonešto mogla čuti.

- Molim vas recite mi kako vam je tako nešto palo na pamet.

- Najpre mi je na pamet palo - odgovorila je - kada sam videlakoliko vremena provodite zajedno, i smatrala sam da je tonajprirodnija stvar koju bi svako ko vam dobro misli mogaopoželeti; i možete biti uvereni da su svi vaši poznanici skloni

istom mišljenju kakvog sam i ja bila. Ali nisam čula da se o tomegovori sve do pre dva dana.

- I odista se o tome govorilo? - Jeste li primetili ženu koja vamje otvorila vrata kada ste me juče posetili?

- Nisam. Zar nije to bila gospođa Spid, kao i obično, ilislužavka? Nisam primetila nikoga naročitog.

- Bila je to moja prijateljica, gospođa Ruk; bolničarka Ruk; kojaje, uzgred budi rečeno, gajilu silnu znatiželju da vas vidi, i bila jeoduševljena što se zadesila tu da vam otvori vrata. U nedelju jedošla iz zgrada Marlboro; i baš mi je ona rekla da ćete se udati zagospodina Eliota. Čula je to od same gospođe Volis koju nijesmatrala za rđav izvor. Posedela je u ponedeljak uveče sa mnomjedan sat i ispričala mi čitavu priču.

195

Zvončica & neky



- Čitavu priču - ponovila je En smejući se. - Meni se čini da tapriča nije mogla biti veoma dugačka s obzirom da se oslanja najednu tako neosnovanu vest.

Gospođa Smit ništa nije rekla. - Ali - odmah je nastavila En - premda nema istine u tvrdnji da

ja polažem pravo na gospodina Eliota, drage vam se volje stavljamna raspolaganje, u svakom pogledu. Da li da mu kažem da ste uBatu? Da mu prenesem neku poruku?

- Ne, hvala vam: ne, nipošto. U žaru trenutka sam, i upogrešnom uverenju, možda i htela da vas zainteresujem zaizvesne okolnosti; ali sada to više ne želim. Ne, hvala vam, nemam

vas čime zamarati. - Mislim da ste rekli da gospodina Eliota poznajete već mnogo

godina?

- Tako je.

- I nije to bilo pre njegove ženidbe?

- Jeste; nije bio oženjen kada sam ga upoznala.

- I... jeste li ga dobro poznavali?

- Intimno. - Odista! Onda vas molim da mi kažete kakav je u to vreme

bio. Silno sam znatiželjna da saznam kakav je gospodin Eliot biokao mladić. Da li je i tada bio kakvim se sada čini?

- Nisam gospodina Eliota videla u ove tri godine - odgovorilaje gospoda Smit, i to toliko sumorno da je nemoguće bilo nastavitirazgovor na ovu temu; a En je osećala kako nije postigla ništa doprodubila svoju znatiželju. Ućutale su se; gospoda Smit se

zamislila. Naposletku je rekla: - Molim vas da mi oprostite, gospođice Eliot - povikala je

svojim uobičajenim srdačnim tonom - molim vas da mi oprostitena šturim odgovorima, ali kolebala sam se šta dalje da učinim.Kolebala sam se i premišljala šta da vam kažem. Mnogo je stvarikoje se moraju uzeti u obzir. Ne voli čovek da se nameće, da

196

Zvončica & neky



ostavlja pogrešan utisak, da izaziva nevolju. Čak i prividan skladporodice ponekad vredi sačuvati, pa makar i da pod površinomnema ničega trajnog. Međutim, odlučila sam; mislim da sam u

pravu; mislim da morate otkriti pravo lice gospodina Eliota. Ipremda sam u potpunosti uverena da vi u ovom trenutku nemateni najmanju nameru da se udajete za njega, ne može se znati šta semože zbiti. Možda će se vaša osećanja prema njemu jednog danapromeniti. Stoga poslušajte istinu sada dok još nematepredrasuda. Gospodin Eliot je bez srca i savesti; prepredenje, proračunat i hladnokrvan, i samo na sebe misli; i spreman je,zarad svoga interesa i lagodnosti počiniti ma kakvu svirepost, ima kakvu izdaju, ali na takav način da ne dovede u pitanje svojkarakter. Nema on osećaja za druge. One čiju je propast skrivio,zanemaruje i napušta bez i trunke griže savesti. On je lišen svakogosećaja za pravdu i nije kadar za saosećanje. O! Njegova je dušacrna, prazna i crna!

Enina zapanjenost i povici čuđenja na trenutak su je primoralida zastane, a zatim je, malo mirnija, rekla:

- Moje su vas reči prenerazile. Imajte na umu da je pred vama

ljutita žena o koju su se ogrešili. Ali pokušaću da ovladam sobom.Neću ga vređati. Samo ću vam reći šta sam o njemu otkrila.Činjenice će govoriti. On je bio blizak prijatelj moga pokojnogmuža koji mu je verovao i voleo ga, i smatrao ga valjanim kakav jei sam bio. Njihovo prijateljstvo je započelo pre našeg braka. Ja samga upoznala kao dobrog prijatelja moga muža; i meni je gospodinEliot mnogo omilio i o njemu sam samo najbolje mislila. Udevetnaestoj, znate, čovek ne razmišlja ozbiljno; a činilo se da jegospodin Eliot dobar koliko i svako drugi, i da je mnogo prijatnijiod većine, i skoro smo neprestano bili zajedno. Najviše smovremena provodili u gradu i živeli lagodno. Tada su njegoveprilike bile nepovoljnije; on je tada bio siromašan; imao je sobu uTemplu11, i to je bilo sve što je mogao da učini da se pred svetom

11 Jedna od četiri pravne komore u Londonu, gde su pravnici, učili i stanovali i radili. (Prim. prev.)

197

Zvončica & neky



prikaže kao gospodin. Vrata našeg doma uvek su mu bila otvorenai mogao je da dođe kad god mu je bila volja; uvek je biodobrodošao; bio je poput brata. Moj siroti Čarls, koji je imao

zlatno srce i po prirodi bio toliko velikodušan da mu na svetu nijebilo ravnog, sa njim bi podelio i poslednju paru; i znam da mu je iČarslova kesa bila širom otvorena; znam da ga je on čestomaterijalno pomagao.

- Ovo mora da je upravo onaj period života gospodina Eliota -

rekla je En - koji je u meni oduvek budio naročitu znatiželju. Morada je upravo negde u to vreme on sklopio poznanstvo sa mojimocem i sestrom. Ja ga nikada nisam upoznala; samo sam za njega

čula; bilo je tada nečega u njegovom vladanju prema mom ocu isestri, a kasnije i u okolnostima pod kojima je sklopio brak, štonikada nisam bila kadra izmiriti sa sadašnjošću. Sve to kao da jeoslikavalo sasvim drugačijeg čoveka.

- Znam sve o tome, znam sve o tome - povikala je gospodaSmit. - On se predstavio ser Volteru i vašoj sestri još i pre nego štosam ja upoznala njega, ali sam ga stalno slušala kako o njimagovori. Znam da su ga pozivali i podsticali, i znam da on nije želeo

da im ide. Možda vam mogu zadovoljiti znatiželju u stvarima kojei ne očekujete; a što se njegovog braka tiče, o njemu sam u tovreme sve znala. Ja sam znala za svako za i protiv; bila samprijatelj kome je poveravao svoja nadanja i namere; i premdanjegovu suprugu ranije nisam poznavala, jer je njen nizakdruštveni položaj to onemogućavao, ipak sam je docnijepoznavala do kraja njenog života i mogu vam odgovoriti na svakopitanje koje poželite da mi postavite.

- Ne - rekla je En - ne želim za nju ništa da pitam. Kako samrazumela, oni nisu bili srećni. Ali volela bih da znam zašto je u tovreme, on onako prezreo poznanstvo s mojim ocem. Moj otac jesvakako bio voljan da mu veoma ljubazno ukaže svako dužnopoštovanje. Zašto li se gospodin Eliot povukao?

198

Zvončica & neky



- Gospodin Eliot je - odgovorila je gospođa Smit - u to vremesamo jedno želeo: da se obogati, i to brže nego što bi se obogatiobaveći se pravom. Bio je rešen da bogatsvo stekne ženidbom; i

znam da je bio uverenja (razume se da ne mogu da sudim da li jeto bilo opravdano) da su vaš otac i sestra svojom ljubaznošću ipažnjom želeli da naslednika uvuku u brak sa mladomgospođicom, a i takav brak nikako ne bi zadovoljio njegovapoimanja o bogatstvu i nezavisnosti. To je bio razlog njegovompovlačenju, u to vas uveravam. Sve mi je ispričao. Od mene onništa nije krio. Zanimljivo je što je moje prvo značajno poznanstvonakon što sam vas ostavila za sobom u Batu bilo poznanstvo savašim rođakom; i da sam preko njega neprestano slušala o vašemocu i sestri. On je opisivao jednu gospođicu Eliot, aja sam savelikom nežnošću mislila na drugu.

- Možda ste - povikala je En iznenada se dosetivši – vi o menigovorili gospodinu Eliotu?

- Budite uvereni da jesam; i to često. Često sam se hvalisalasvojom En Eliot, i jemčila sam da ste vi sasvim drugačije biće od...

Zaustavila se na vreme.

- Sada razumem nešto što je gospodin Eliot sinoć rekao -povikala je En. - Sada razumem. Otkrila sam da je on navikao dasluša o meni. Nisam mogla da razumem kako. Kako se samo maštarazbukti kada se sobom bavimo! Kako je lako prevariti se! Alioprostite mi; prekinula sam vas. Gospodin Eliot se, kažete, oženiosamo zarad novca? Što je bila okolnost koja vas je verovatno poprvi put naterala da otvorite oči.

Ovde je gospođa Smit malo oklevala. - O! Te stvari su isuviše

uobičajene. Kada čovek živi u svetu, brak muškarca ili žene radinovca je suviše uobičajena stvar i ne iznenađuje čoveka koliko bitrebalo. Bila sam veoma mlada i u društvu mladih, i bili smolakomisleno i veselo društvo, i nismo se držali strogih pravilaponašanja. Živeli smo za užitak. Sada drugačije mislim; vreme i

199

Zvončica & neky



bolest i žalost su me naterali da drugačije na sve gledam; ali u tovreme, moram vam priznati, u ponašanju gospodina

Eliota nisam videla ništa dostojno prekora. “Učiniti najbolje za

sebe”, smatralo se za dužnost. - Ali zar nije ona bila žena veoma niska roda?

- Jeste; to sam mu i prigovorila, ali on se nije obazirao. Novac,samo je novac želeo. Njen je otac bio stočar, a deda kasapin, ali onnije mario. Ona je bila dobra žena sasvim pristojnog obrazovanja,u društvo su je uveli neki rođaci i pukim se slučajem našla ublizini gospodina Eliota, i zaljubila se u njega; a on se nije kolebaopo pitanju njenog porekla, i nije u tome video nikakve smetnje.

Svu je svoju predostrožnost usmerio na to da osigura za sebecelokupan iznos njenog bogatstva pre nego što se obaveže. Buditeuvereni, ma koliko gospodin Eliot sada uvažavao svoj položaj, kaomladić ga ni najmanje nije cenio. Prilika da nasledi posed uKelinču bila je nešto, ali porodičnu čast nije cenio koliko ni prahpod nogama. Često sam ga čula kako govori, da bi, kada bibaronetstvo bilo na prodaju, on za pedeset funti bio rad prodati igrb i moto i livreju i ime; ali neću sada da vam ponovim ni

polovinu od onoga šta sam ga čula da govori na tu temu. Ne bi bilopravično; a ipak bi trebalo da imate dokaz, jer za sve što sararekla imate samo moju reč, pa ću vam dokaz i pružiti.

- Zaboga, draga gospođo Smit, nije mi potreban - povikala jeEn. - Vi niste ustvrdili ništa protivrečno onome kakvim segospodin Eliot činio pre nekoliko godina. Sve je ovo samo potvrdaizveštaja koje smo dobijali i onoga u šta smo i sami verovali. Ja bihsamo rada bila znati zašto se sada toliko promenio.

- Ali, mog mira radi, da li biste mi učinili dobrotu i pozvoniliMeri; stanite: sigurna sam da ćete mi učiniti još veću dobrotu pasami otići u moju spavaću sobu i doneti mi intarziranu kutijicukoju ćete pronaći na gornjoj polici komode.

200

Zvončica & neky



da me nikada više ne uvredite pominjući ono moje drugo V, jer mije namera da do kraja života ostanem, iskreno vaš - Vm. Eliot.

Takvo jedno pismo se nije moglo pročitati a da se En obrazi ne

za žare; a gospođa Smit je primetivši ovo rumenilo rekla: - On u tom pismu, znam, izražava krajnje nepoštovanje. I

premda se ne sećam njegovih izraza, odlično se sećam opštegutiska. Ali ono vam razotkriva čoveka. Obratite pažnju na njegoveizjave mom mužu. Mogu li ti biti snažnije?

En nije mogla odmah da se oporavi od šoka i poniženja zbogreči koje su se odnosile na njenog oca. Bila je dužna prisetiti se dase čitanjem ovog pisma ogrešila o zakone časti, da se nikome ne

sme suditi niti bi ikoga trebalo upoznavati na osnovu takvihiskaza, da nije red da tuđe oko gleda privatnu prepisku, pre negošto se dovoljno pribrala da vrati pismo nad kojim se zamislila ikaže:

- Hvala vam. Ovo je bez sumnje istinski dokaz; dokaz svega štoste mi rekli. Ali zašto je sada rešio da obnovi poznanstvo s nama?

- I to mogu da vam objasnim - povikala je gospođa Smitsmešeći se.

- Možete li, zaista?

- Mogu. Pokazala sam vam gospodina Eliota kakav je bio predvanaest godina, a pokazaću vam ga i kakav je sada. Ne mogu vamu ovom slučaju pružiti nikakav pisani dokaz, ali vam mogu dationoliko verodostojno usmeno svedočanstvo, o onome što on sadaželi, i što sada čini, kakvo samo možete poželeti. On sada nijelicemeran.

On istinski želi vas da oženi. Pažnja koju sada ukazuje vašojporodici je iskrena: sasvim od srca. A izvor na koji se u ovomeoslanjam je njegov prijatelj, pukovnik Volis.

- Pukovnik Volis! Zar ga poznajete?

- Ne. Nisam ovo svedočanstvo dobila iz prve ruke, moralo jeono promeniti koju ruku pre nego što je do mene stiglo, ali to

202

Zvončica & neky



njegov značaj ne umanjuje. I ne razlikuje se mnogo od onoga što jeprvobitno rečeno, možda mu je svaka ruka nešto malo dodala, alito se lako dade odstraniti. Gospodin Eliot, bez ustezanja i

otvoreno, govori o svojim osećanjima prema vama predpukovnikom Volisom, i verujem da je ovaj pukovnik Volis, čovekrazborit, obazriv i pametan; ali pukovnik Volis ima veoma lepubudalastu ženu, kojoj on govori sve ono što bi bolje bilo da zadržiza sebe, i sve joj prenosi. A ona, preplavljena osećanjima usledozdravljenja, sve to prenosi svojoj bolničarki; a kako bolničarkazna da se vi i ja poznajemo, sasvim prirodno sve što čuje prenosimeni. U ponedeljak uveče me je moja dobra prijateljica gospođaRuk uputila u tajne Marlboro zgrada. Stoga vidite da nisam uonolikoj meri romantizovala stvari kako ste vi to pomislili kadasam spomenula čitavu priču.

- Draga moja gospođo Smit, vaš izvor se vara. To nije moguće.Ne može naklonost gospodina Eliota prema meni opravdatinapore koje čini da se izmiri sa mojim ocem. Jer se to desilomnogo pre mog dolaska u Bat. Ta ja sam ih još kada sam stiglazatekla u prijateljskim odnosima.

- Znam da je tako; odlično to znam, ali... - Odista, gospođo Smit, ne možemo očekivati da iz treće ruke

dobijemo pravu informaciju. Kada činjenice i vesti prođu kroztolike ruke, pa još kada ih jedni pogrešno shvate zbog svojeludosti, a drugi iz neupućenosti, teško da će se u njima zadržati izrno istine.

- Samo me saslušajte. Uskoro ćete moći da sudite kakve sezasluge kome mogu pripisati kada saslušate neke pojedinosti koje

i sami možete u ovaj čas opovrgnuti ili potvrditi. Niko i ne misli daje prvobitno s vašim ocem obnovio poznanstvo vas radi. On vas jeste video, i pre nego što je došao u Bat, i zagledao se u vas, alinije znao ko ste. Tako bar kaže moj izvor. Da li je to istina? Da livas je video prošlog leta ili jeseni - negde dole na zapadu - da seposlužim njenim rečima, ne znajući ko ste?

203

Zvončica & neky



- Zaista jeste. Do sada je sve istina. U Lajmu. Desilo se to uLajmu.

- Eto - nastavila je gospođa Smit pobedonosno - ukažite dužno

poverenje mojoj prijateljici sada kada smo utvrdili da je samaosnova priče istinita. Video vas je kada ste bili u Lajmu, i toliko stemu se dopali da mu je silno bilo milo kada vas je ponovo sreo uKamden Plejsu, kao gospođicu En Eliot, i od tog časa, ni najmanjene sumnjam, on je stekao i drugi razlog da vas posećuje. Alipostojao je još jedan razlog, raniji, koji ću vam sada objasniti.Zuastavite me ako u mojoj priči čujete nešto za šta znate da jeneistinito ili malo verovatno. Prema izveštaju koji je do mene

stigao, izvesna prijateljica vaše sestre, dama koja boravi kod vas uovom trenutku, i koju sam čula da pominjete, došla je u Bat sagospođicom Eliot i ser Volterom još u septembru (ukratko, stiglaje kada i oni), i boravi sa njima još otada; i ona je bistra, umiljata,lepa žena, siromašna i razumna, i sve u svemu, njene prilike iponašanje su takvi da među poznanicima ser Eliota ostavlja opštiutisak da nemarava da postane ledi Eliot, i budi jednako opšteiznenađenje što je gospođica Eliot, sva je prilika, slepa za tuopasnost.

Ovde je gospođa Smit na trenutak ućutala; ali En ni reč na sveovo nije rekla, pa je nastavila:

- U ovom se svetlu ta stvar prikazala onima koji su poznavaliporodicu, mnogo pre nego što ste se vi vratili; a pukovnik Volis jedovoljno dugo držao vašeg oca na oku da to primeti, premda nijeu to vreme posećivao

Kamden Plejs; ali je iz obzira prema gospodinu Eliotu sa

zanimanjem motrio šta se tamo dešava, i kada je gospodin Eliotdošao u Bat na dan ili dva, biće da je to bilo o Božiću, pukovnikVolis mu je kazao kako se čini da stoje stvari, a preneo mu je iglasine koje su počele da preovlađuju. Morate imati na umu da jevreme suštinski izmenilo mišljenje gospodina Eliota u pogleduvrednosti baronetstva. On je sada sasvim drugi čovek po svojim

204

Zvončica & neky



pogledima na poreklo i srodstvo. Kako već dugo ima novca kolikomu srce ište, i kako mu je svaka gramzivost i želja za rasipništvomveć zadovoljena, on je polako počeo da uči da svoju sreću vidi u

položaju koji će naslediti. Učinilo mi se da cam u njemuprepoznale naznake ovakve promene i pre nego što se našeprijateljstvo okončalo, ali sada je to osećanje u njemu već dubokoukorenjeno. Ne može da podnese da ne bude ser Vilijam. Stogamožete pretpostaviti da vest koju je od prijatelja čuo njemu nijebila preterano prijatna, i možete pretpostaviti do čega je dovela;rešenosti da se čim pre vrati u Bat, i da se tu na neko vremenastani s namerom da obnovi ranije poznanstvo i povrati takavpoložaj u porodici kakav bi mu mogao omogućiti da utvrdi kolikaje opasnost, i nadmudri damu o kojoj je reč ukoliko se pokaže daje opasnost velika. Prijatelji su se složili da je to jedino što se možeučiniti; a pukovnik Volis je imao da mu pomaže koliko je god tomoguće. Imao je on da se predstavi, i imao je pukovnik Volis da sepredstavi, i imali su svi da se predstave. Gospodin Eliot se vratiokako je i dogovoreno; i kao što znate primio je oproštaj nakon štoga je zatražio, pa je ponovo primljen u porodicu; i tu je stalnipredmet njegove pažnje, i jedini predmet njegove pažnje (dok muvaš dolazak nije dao novi razlog) bio da pazi na ser Voltera igospođu Klej. Nije propuštao priliku da bude s njima, nametao imse, dolazio u svako doba; ali nema potrebe da vam iznosim svepojedinosti. Možete i sami da zamislite šta je prepreden čovekkadar da uradi; i možda ćete se, rukovodeći se ovim, i sami setitišta ste ga videli da radi.

- Jeste - rekla je En - niste mi rekli ništa što se kosi sa onim sačim sam već upoznata, ili što ne bih mogla da zamislim. Ima nečeguvredljivog u lukavstvu. Sebični i licemerni postupci uvekizazivaju gnušanje, ali mene ništa od ovog što sam čula neiznenađuje. Poznajem ljude koje bi ovakva slika o gospodinuEliotu prenerazila, i koji u nju ne bi poverovali; ali ja nikada nisambila zadovoljna. Uvek sam smatrala da on ima neke drugačijerazloge za svoje ponašanje. Volela bih znati kakvo mu je sada

205

Zvončica & neky



mišljenje u pogledu verovatnoće da dođe do onoga od čegastrahuje; smatra li da je opasnost sada manja.

- Koliko sam razumela, smatra da je opasnost manja -

odgovorila je gospođa Smit. - Misli da ga se gospođa Klej plaši, daje svesna da ju je prozreo, i da se ne usuđuje da nastavi onakokako bi to činila u njegovom odsustvu. Ali kako će on kad-tadmorati da ode, ne vidim kako on može u ma šta biti siguran dokgod ona ima toliko uticaja. Bolničarka mi kaže da je gospođa Volisdošla na zanimljivu pomisao da se kao jedan od uslova bračnogugovora između vas i gospodina Eliota stavi da vaš otac ne sme daza ženu uzme gospođu Klej. Što je naum kakav u svakom pogledu

dolikuje pameti gospođe Volis; ali moja razborita bolničarka Rukuviđa koliko je on besmislen.

- Zaboga, gospođo - rekla je - taj ga uslov neće sprečiti da seoženi nekom drugom ženom. - I odista, istinu da priznam, mislimda se bolničarka u duši ni najmanje ne protivi ser Volterovojponovnoj ženidbi. Njoj, znate, ne smete zameriti, ona je strastvenizagovornik braka; a (lični interes uvek nađe načina da senametne) ko će reći da ona ne gaji potajne nade da će jednog dana

služiti novoj ledi Eliot zahvaljujući preporuci gospođe Volis? - Milo mi je što sam sve to saznala - rekla je En nakon što se

kratko zamislila. - U jednu ruku će mi biti bolnije boraviti unjegovom društvu, ali ću znati bolje šta mi je činiti. Držaću seotvorenije. Jasno je da je gospodin Eliot neiskren, izveštačen,koristoljubiv čovek koji se nikada nije rukovodio nekimplemenitijim načelom osim sebičnošću.

Ali nije još sve o njemu rečeno. Gospođa Smit se zanela i

skrenula sa teme koju je načela, i En je zaboravila, preokupiranaporodičnim brigama, koliko je zamerki na njegov račun bila upočetku iznela; ali je njenu pažnju sada privuklo objašnjenje onihprvih nagoveštaja, pa je slušala pripovest koja je, ako i nijesavršeno pravdala prekomernu ogorčenost gospođe Smit,

206

Zvončica & neky



pokazala da se on prema njoj poneo bezdušno; i da je bionepravičan i bezosećajan.

Saznala je da su (njihovo prijateljstvo se nesmetano nastavilo

i nakon ženidbe gospodine Eliota) kao i ranije vreme provodilizajedno, i da je gospodin Eliot svog prijatelja naveo da se upusti utroškove koji su prevazilazili njegova primanja. Gospođa Smit niježelela da preuzme krivicu na sebe, i veoma se brižno pazila da nisenku krivice ne baci na svoga muža; ali je En uspela da izmeđuredova nazre da oni nikada nisu živeli u skladu sa svojimprimanjima, i da su oni od samog početka živeli rasipnički. Premaizveštaju koji joj je o njemu dala njegova supruga, En je shvatila je

gospodin Smit bio čovek srdačan, blage naravi, sklon nemarnosti inevelike pameti; mnogo ljubazniji od svog prijatelja, i nimalonalik tom prijatelju za kojim se povodio, a koji ga je, sva je prilika,prezirao. Uzdigavši se ženidbom do velikog izobilja, i sklon da seprepusti svakom zadovoljstvu i udovolji taštini, ali tako da se onsam ni u šta ne upušta (jer je uprkos svem samoudovoljavanjupostao veoma obazriv), i počevši da se bogati, baš kada je njegovprijatelj počeo da siromaši, gospodin Eliot se izgleda nije obaziraona nepovoljne novčane prilike tog istog prijatelja već ga je,naprotiv, podsticao i hrabrio na izdatke koji su mogli samo da gaodvedu u propast; i propast je zadesila Smitove.

Smrt je njenog supruga poštedela potpune spoznaje propasti.Ranije su doživeli neprijatnosti koje su na probu stavile odanostnjihovih prijatelja, i pokazale da je odanost gospodina Eliota boljene iskušavati; ali tek se nakon njegove smrti u potpunostiobelodanilo u koliko su žalosnom stanju bile njegove prilike.Uveren u odanost gospodin Eliota, što je više na čast služilonjegovim osećanjima nego njegovom rasuđivanju, gospodin Smitga je odredio za izvršitelja svoje oporuke; ali gospodin Eliot niježeleo da dela, i poteškoće i očajanje koje joj je ovo njegovoodbijanje prouzrokovalo, udruženi sa neizbežnom tugom njenogpoložaja bili su takvi da se o njima nije moglo govoriti bez velike

207

Zvončica & neky



duševne patnje, niti se o njima moglo slušati a da se ne osetiistinski gnev.

En je u vezi s ovim pročitala i neka njegova pisma, odgovore

na očajničke molbe gospođe Smit, koja su sva odisala istomneumoljivom rešenošću da se ne upušta u jalove napore, i, podmaskom ledene učtivosti, istom neosetljivom ravnodušnošćuprema svim nesrećama koje bi je mogle snaći. Bila je to strašnaslika nezahvalnosti i nečovečnosti; i En je osećala, u nekimtrenucima, da nijedan sramni neskriveni zločin ne bi mogao bitigori. Imala je mnogo da sluša; sada se ona potanko bavila, sasasvim prirodnom slabošću, svim tančinama tužnih događaja iz

prošlosti i svakoj pojedinosti beskrajnog niza neprilika koje je unjihovim ranijim razgovorima samo nagoveštavala. En je savršenomogla da razume ovo izvanredno duševno olakšanje, i samo se jošviše čudila uopštenoj duševnoj pribranosti svoje prijateljice.

Zbog jedne okolnosti u čitavom nizu nepravdi bila je naročitoogorčena. Imala je snažne razloge da veruje da je jedan posednjenog muza na Zapadnoindijskim ostrvima, koji je godinama biopod nekom vrstom plenidbenog naloga zarad otplate dugovanja,

mogao da se povrati ukoliko bi se preduzele prave mere; a ovajposed bi, premda ne naročito velik, mogao daje učiniprilično bogatom ženom. Ali nije imala nikoga da se upusti urešavanje ovog slučaja. Gospodin Eliot nije hteo ništa da uradi, aona sama je bila bespomoćna, nesposobna da zbog telesneslabosti uzme stvar u svoje ruke, i nemoćna, zbog nedostatkasredstava, da unajmi druge da to učine u njeno ime. Nije imalarodbine da joj pomognu savetom, a nije mogla da plati pravnupomoć. Ovo je predstavljalo vrlo svirepo pogoršanje njenih većionako skučenih sredstava. Teško joj je bilo podneti osećaj da binjene okolnosti trebalo da su bolje, da bi se poboljšati mogle kadabi se samo malo napora uložilo na nadležnom mestu, i strahovatida bi svako odlaganje moglo da oslabi njena prava.

208

Zvončica & neky



I ona se nadala da će se upravo zbog ove stvari En u njeno imezaložiti kod gospodina Eliota. Ranije je ona, iščekujući njihov brak,strepela da će zbog njega izgubiti prijateljicu; ali kada se uverila

da on nije nikakav korak u tom smeru preduzeo, i kako nije čak niznao da je ona u Batu, odmah se dosetila da bi žena koju volimogla da utiče na njega u njenu korist, i žurno se pripremala daprobudi Enina osećanja koliko je to poznavanje njegovogkaraktera dozvoljavalo, kada je njeno poricanje ove tobožnjeveridbe u potpunosti izmenilo sve; i prerada joj je ugasilo tekrođenu nadu da će uspeti da reši svoju najveću brigu, bar joj jepružilo utehu da na svoj način ispriča čitavu priču.

Nakon što je saslušala potpun izvešaj o gospodinu Eliotu, Ennije mogla da ne izrazi izvesno iznenađenje što je gospođa Smitgovorila toliko povoljno o njemu na početku njihovog razgovora. -Činilo se da ga preporučuje i hvali!

- Draga moja - odgovorila joj je gospođa Smit - ništa drugo minije preostalo. Smatrala sam da je vaš brak rešena stvar, i poredtoga što vas on još možda nije zaprosio, i nisam vam mogla rećiistinu o njemu kao što je ne bih mogla reći ni da vam je već bio

muž. Srce mi se kidalo zbog vas dok sam vam govorila o sreći; aipak je on razborit, i prijatan je, i pored takve žene kao vi što ste,nije taj brak bio potpuno bez nade. On je prema svojoj prvoj ženibio veoma grub. Strašno su nesrećni bili. Ali ona je bila suvišeneuka i praznoglava da bi je mogao poštovati, i nikada je nijevoleo. Bila sam voljna nadati se da ćete vi proći bolje.

En je sebi priznala da je postojala mogućnost da je tuđi uticajnavede da se uda za njega, i zadrhtala je pri samoj pomisli na jad

koji mora da bi nakon toga usledio. Lako se moglo desiti da je lediRasel ubedi da se odluči na taj korak! I pod pretpostavkom da setako odista i desilo, koja bi od njih bila nesrećnija kada bi vreme,prekasno, sve ovo iznelo na videlo?

Veoma je važno bilo pokazati ledi Rasel u kakvoj je zabludibila; i jedan od zaključnih dogovora ovog veoma važnog

209

Zvončica & neky



razgovora, koji im je ispunio veći deo jutra, dao je En odrešeneruke da prenese svojoj prijateljici sve ono što se ticalo gospodeSmit, a što je govorilo o njegovom vladanju u čitavoj toj stvari.

210

Zvončica & neky



Glava 22

En je otišla kući da porazmisli o svemu što je čula. U neku

ruku joj je laknulo što je saznala sve ovo o gospodinu Eliotu.Prema njemu više nije osećala nikakvu nežnost. On je, u svojsvojoj nepoželjnoj nametljivosti, predstavljao suštu suprotnostgospodinu Ventvortu; i njegovu je sinoćnu pažnju i nepopravljivuštetu koju je mogla da nanese sada bezuslovno i sasvim jasnosmatrala za zlo. Nestalo je svakog sažaljenja. Ali ovo joj je bilajedina uteha. U svakom drugom pogledu, bilo da se osvrtala okosebe ili gledala preda se, videla je samo još više razloga za

nepoverenje i strepnju. Strepela je da će se ledi Rasel razočarati ida će je ova vest pogoditi; i strepela je od poniženja koje je pretilonjenom ocu i sestri, i pritiskala ju je žalost jer je predviđala brojnazla, a nijedno nije mogla da spreči. Neizmerno je zahvalna bila štoje sve ovo o njemu saznala. Nikada nije smatrala da je zalužila dabude nagrađena što nije prezrela staru prijateljicu kakva jegospođa Smit, a eto, nagrada je stigla! Gospođa Smit joj je reklaono što niko ne bi mogao. Da li bi se ovo ikako moglo preneti

njenoj porodici? Bile su ovo uzaludne misli. Mora govoriti sa lediRasel, reći joj, posavetovati se s njom, a kada uradi sve što je donje, sačekati neizbežno sa što je više moguće pribranosti; inaposletku, njen najveći nemir počivao je upravo u onom delićuduše koji ledi Rasel nije mogla otkriti; u onoj bujici strepnji istrahovanja koje mora da zadrži za sebe.

Saznala je, kada je stigla kući, da joj je pošlo za rukom, što jojje i bila namera, da izbegne susret s gospodinom Eliotom; on je

bio svratio u dugu prepodnevnu posetu; ali nije još stigla ni dačestita sebi na domišljatosti i oseti se bezbednom, kada je čula daće on uveče opet doći.

- Nisam imala ni najmanju nameru da ga pozivam - rekla jeElizabet sa izveštačenom nemarnošću - ali je on tolikonagoveštavao; bar tako kaže gospođa Klej.

211

Zvončica & neky



- Odista, kažem tako. Nikada u životu nisam videla da se nekotoliko trudi da izmami poziv. Siroti čovek! Iskreno sam ga žalila;jer čini se da je vaša neumoljiva sestra, gospođice En, rešila da

bude svirepa. - O! - povikala je Elizabet - nisam ja od juče pa da podlegnem

nagoveštajima gospode. Ali, kada sam videla koliko žali što se nijejutros sreo s ocem, odmah sam popustila, jer nikada ne bihpropustila priliku da udesim susret između njega i ser Voltera.Toliko su naočiti kada su zajedno. I obojica se tako lepo vladaju. Igospodin Eliot ga gleda sa toliko poštovanja.

- Kako divno! - povikala je gospođa Klej, ali se nije usudila da

pogled skrene na En. - Baš kao otac i sin! Draga, gospođice Eliot,smem li reći otac i sin?

- O! Nikome ja ne zabranjujem da koristi kakve god mu rečidrago. Kada ste već sebi to uvrteli u glavu! Ali, duše mi, ja neprimećujem da se njegova pažnja iole razlikuje od pažnje drugihmuškaraca.

- Draga gospođice Eliot! - povikala je gospođa Klej i podiglaruke i pogled i dozvolila da svaka njena dalja zapanjenost utone u

primerenu tišinu. - Pa, draga Penelopi, nemate razloga da se toliko brinete za

njega. Znate da sam ga pozvala. Otišao je od mene sa osmehom.Kada sam saznala da odlazi da provede čitav dan sa svojimprijateljima u Tornberi Parku, odmah sam se sažalila na njega.

En se divila sjajnoj glumi sestrine prijateljice, što je kadra dapokaže takvu radost kakvu je ona pokazala, zbog dolaska upravoone osobe čije joj prisustvo mora osujetiti najveći interes.

Nemoguće je bilo da ona oseća ma šta drugo do mržnju na samunjegovu pojavu, a ipak je uspevala da zadrži nadasve ljubazan ismiren izraz, i prikaže se kao da je sasvim zadovoljna što su jojprilike da se posveti ser Volteru ograničene i što to može da činiupola ređe nego što bi inače činila.

212

Zvončica & neky



En se strašno uznemirila kada je videla gospodina Eliota daulazi u sobu; i prilično joj je mučno bilo kada joj je prišao daporazgovaraju. Navikla je ona i ranije da oseća da ne može biti da

je on baš uvek iskren, ali sada je u svemu videla neiskrenost. Njegovo brižljivo poštovanja prema njenom ocu bilo joj jegnusno kada ga je uporedila sa rečima kojima je o njemu ranijegovorio; a kada se setila kako se okrutno poneo prema gospodiSmit, s mukom je trpela njegove osmehe i blagost, i izveštačeneizraze naklonosti.

Nameravala je da izbegava svaku promenu u držanju koja bimogla izazvati kakav prigovor s njegove strane. Snažnu je želju

imala da izbegne svako zapitkivanje i privlačenje pažnje; ali joj jenamera bila da prema njemu bude izrazito hladna u onoj meri ukojoj to njihovo poznanstvo dozvoljava; i da se vrati, što jeneprimetnije moguće, za onih nekoliko koraka što su je postepenonaveli da načini u pravcu nepotrebne intimnosti. Pa je stoga bilauzdržanija i hladnija nego prethodne večeri.

On je želeo da ponovo probudi njenu znatiželju o tome kako jei gde ranije čuo pohvale na njen račun; silno je želeo da mu ona

pruži to zadovoljstvo i nadmeće se za njegovu pažnju; ali magije jenestalo: otkrio je da taštinu njegove skromne rođake može dazapali samo vrelina i živost balske dvorane; ako ništa drugo,shvatio je da se to nikako neće desiti u tom trenutku i da to nećepostići pokušajima koje je smeo da rizikuje među ovim svetomkoji polaže pravo na njegovu pažnju. Ni slutio nije da je u pitanjustvar koja je u direktnoj suprotnosti sa njegovim interesima i dase ona u mislima bavi onim primerima njegovog ponašanja za

koje je bilo najmanje opravdanja. Osetila je koliko-toliko zadovoljstvo kada je otkrila da onzaista narednog jutra odlazi iz Bata, da odlazi rano i da ga nećebiti čitava dva dana. Pozvali su ga da svrati u Kamden Plejs istevečeri kada se vrati s puta; ali sasvim je izvesno bilo da će bitiodsutan od četvrtka do subote uveče. Dovoljno je rđavo bilo što

213

Zvončica & neky



joj je gospođa Klej neprestano pred očima; ali činilo joj se da bi prisustvo jednog još većeg licemera u njihovom društvupredstavljalo razaranje svakog mira i udobnosti. Strašno je

poniženje osećala pri pomisli kako njenog oca i Elizabetneprestano obmanjuju; kada bi se setila kakve im se uvrede saraznih strana spremajul Sebičnost gospođe Klej nije bila tolikokomplikovana i odbojna kao njegova; i En bi drage volje tog časaradila u korist tog braka, i pored svih njegovih zala, samo da seoslobodi sitnih lukavština kojima je gospodin Eliot pribegavao upokušaju da ga osujeti.

U petak je veoma rano nameravala da poseti ledi Rasel, i da joj

kaže ono što joj se mora reći; i bila bi otišla odmah nakondoručka, ali baš je tada i gospođa Klej morala da izađe da učiniljubaznost njenoj sestri i poštedi je truda, pa je rešila da sačeka dane bi morala da trpi njeno društvo. Stoga je sačekala da gospođaKlej podobro odmakne pre nego što je počela govoriti o tomekako namerava pre podne da provede u Ulici Rivers.

- Dobro - rekla je Elizabet - od mene joj nemaš šta poslati osimpozdrava. O! I ponesi joj onu dosadnu knjigu što mi je pošto-poto

htela pozajmiti i reci joj da sam je pročitala. Zaista ne mogu sebeterati da čitam sve nove pesme i izveštaje o stanju nacije. LediRasel baš zamara čoveka svim tim novim publikacijama. To jojnemoj reći, ali mislim da je ona haljina što ju je sinoć nosilaužasna. Nekada sam mislila da ima ukusa u odevanju, ali nakoncertu sam je se stidela. Da se drži tako zvanično i izveštačeno!I da sedi tako pravo! Razume se, prenećeš joj moje srdačnepozdrave.

- I moje - dodao je ser Volter. - Ljubazno je pozdravi. I možešjoj reći da mi je namera da je uskoro posetim. Ukazaću jojučtivost; ali ću samo svratiti da ostavim posetnicu. Jutarnje posetenisu zgodne ženama njene dobi koje se tako malo doteruju. Kadabi samo htela staviti malo rumenila ne bi strahovala od pogleda;

214

Zvončica & neky



ali poslednji put kada sam je posetio, primetio sam da su odmahnavukli zastore.

Dok je njen otac govorio začulo se kucanje na vratima. Ko bi to

mogao biti? En bi, setivši se poseta gospodina Eliota u svako doba,očekivala njega da nije znala da ima ugovorene obaveze nekolikokilometara dalje. Nakon uobičajene neizvesnosti, začuli suuobičajene zvuke koraka kako se približavaju i slugu kakonajavljuje “gospodina Čarlsa Mazgrouva i njegovu gospođu”.

Njihova pojava izazvala je ponajviše iznenađenje; ali En je bašbila radosna što ih vidi; a ni ostalima nije bilo baš toliko žao što sudošli da im ne požele sasvim pristojnu dobrodošlicu; i čim je

postalo jasno da ovaj njihov najbliži rod ne namerava da odsednekod njih u kući, ser Volter i Elizabet odmah su bili kadri za većusrdačnost i pokazali se kao pristojni domaćini. Došli su u Bat nanekoliko dana sa gospođom Mazgrouv, i odseli su u Belom jelenu.

Toliko je uskoro postalo jasno; ali tek kada su Volter i Elizabetpoveli Meri u drugi salon da se naslađuju njenim divljenjem, En jemogla da zatraži od Čarlsa da joj iznese potpunu priču o njihovomdolasku, i objasni osmehe i nagoveštaje o nekom naročitom poslu

kojima se Meri razmetala, kao i da joj razjasni poprilično zbrkanizveštaj o tome ko je sve s njima stigao u Bat.

Tada je saznala da su pored njih dvoje u Bat stigli gospođaMazgrouv, Henrijeta i kapetan Harvil. On joj je posve razumljivo ijasno objasnio čitavu stvar; a ona je iz tog njegovog objašnjenjashvatila da je u pitanju sasvim uobičajena priča. Plan se začeokada je kapetan Harvil poželeo da poslom dođe u Bat. Počeo je toda spominje pre nedelju dana; a čisto da bi imao čime da se

zanima, jer je prošla sezona lova, Čarls je predložio da pode snjim, a gospođi Harvil se ta zamisao mnogo dopala i smatrala jeda to ide u korist njenom mužu; ali Meri nije mogla da podnese daostane kod kuće, i ona je zbog toga bila silno nesrećna pa je na danili dva bilo neizvesno da li će se čitav plan ostvariti, a i činilo se daod njega ništa neće biti. Ali tada su ga podržali njegovi otac i

215

Zvončica & neky



majka. Njena majka je želela da obiđe neke stare prijatelje u Batu;i smatrali su da je to dobra prilika da Henrijeta dođe i kupivenčanu spremu sebi i sestri; i, ukratko, naposletku je njegova

majka preuzela na sebe da organizuje dolazak da se kapetanHarvil ne bi izlagao neprijatnostima i poteškoćama; a on i Meri sujoj se pridružili jer je tako svima bilo zgodno. Stigli su kasnoprethodne noći. Gospođa Harvil, njena deca i kapetan Benvikostali su sa gospodinom Mazgrouvom i Luizom u Aperkrosu.

En se samo začudila da su stvari tako uznapredovale da se većgovori o Henrijetinoj venčanoj spremi. Mislila je da su izvesnepoteškoće materijalne prirode najveća prepreka skorom

sklapanju njenog braka; ali je od Čarlsa saznala da je, skoro(nedugo nakon što je primila poslednje Merino pismo), ČarlsaHejtera jedan prijatelj zamolio da pričuva parohiju jednommomku koji zasigurno još mnogo godina neće moći da jepreuzme; pa su, oslanjajući se na njegov trenutni prihod, i imajućičvrsto uverenje da će se naći i nešto trajnije mnogo pre istekaovog roka, porodice popustile željama mladih i oni će za nekolikomeseci stupiti u brak, gotovo u isto vreme kada i Luiza. - I dobro jenameštenje dobio - dodao je Čarls - svega je četrdesetakkilometara udaljeno od Aperkrosa, i u lepom je kraju: u lepomdelu Dorsetšira. Usred je najboljih lovišta u kraljevstvu, okruženotrima velikim posednicima od kojih se ne zna koji je oprezniji izavidniji: a bar će dvojici od te trojice Čarls Hejter biti naročitopreporučen. Premda on to neće umeti da ceni koliko bi trebalo -

primetio je. - Čarls je suviše nezainteresovan za lov. To je njegovanajveća mana.

- Baš mi je milo, zaista mi je milo - povikala je En - naročito mije milo što se baš tako desilo; i što ovim dvema sestrama, koje toobe podjednako zaslužuju, i koje su oduvek bile tako bliske,izgledi za sreću jedne neće pomutiti sreću druge - i što će obeuživati u jednakom blagostanju i sreći. Nadam se da su vaši otac imati veoma srećni zbog njih obe.

216

Zvončica & neky



- O! Jesu. Moj otac bi bio srećniji da su gospoda imućnija, ali tomu je jedina zamerka, druge im mane ne nalazi. Novac, znate,mora pronaći novac - dve kćeri udaje odjednom - to mu nikako ne

može biti prijatno, i moraće mnogo čega da se odrekne. Alinamera mi nije da kažem da nemaju pravo na to. Red je da dobijuono što im sleduje kao kćerima; a ja se nemam prava žaliti jer jeon meni uvek bio dobar otac i široke ruke. Meri nikako nijezadovoljna Henrijetinom veridbom. Znate, nikada joj se taj mladići nije dopadao. Ali nepravična je prema njemu i ne razmišljadovoljno o Vintropu. Ne mogu da je nateram da uvidi da je toveoma vredno imanje. Dobro je odabrala i dobar je to brak; ičitavog života mi se Čarls Hejter dopada, i nemam nameru da sadamenjam mišljenje.

- Takvi divni roditelji kao što su gospodin i gospođa Mazgrouv- uzviknula je En - bi trebalo da se raduju brakovima svoje dece.Uverena sam da oni čine sve što je u njihovoj moći da doprinesunjihovoj sreći. Kakav je samo blagoslov za mlade što su u takvimrukama! Vaši otac i mati se čine potpuno lišeni onih ambicija kojesu uzrok brojnim rđavim postupanjima i nesreći, i kod mladih ikod starih. Nadam se da sada već možete da se nadate da se Luizau potpunosti oporavila?

Odgovorio je uz poprilično oklevanje: - Da, verujem da semogu tome nadati; poprilično se oporavila; ali promenila se; netrči više unaokolo i ne poskakuje, ne smeje se i ne igra; sada jesasvim drugačija. Ako se čovek zanese pa snažnije lupi vratima,ona se odmah trza i uzvrpolji se poput mladog gnjurca u vodi; aBenvik se ne odvaja od nje, po čitav dan joj čita stihove i šapućejoj na uvo.

En ne izdrža da se ne nasmeje: - Znam da to vama nije baš povolji - rekla je - ali verujem da je on zaista izvrstan mladić.

- I jeste. Niko u to ne sumnja; i nadam se da ne mislite da samtoliko netrpeljiv pa da mislim da bi svaki muškarac trebalo da imaista zadovoljstva i zanimanja kakvaja imam. Ja mnogo cenim

217

Zvončica & neky



Benvika; i kada čoveku pođe za rukom da ga navede da razgovara,on ima mnogo toga da kaže. Ljubav prema knjizi nije munaškodila, jer on se i borio, a ne samo čitao. Hrabar je on momak.

Prošlog sam ga ponedeljka bolje upoznao. Čitavo jutro smo lovilipacove u očevim velikim žitnicama; a on je svoj zadatak tolikodobro obavio da mi je otada još miliji.

Ovde ih je prekinula neophodnost da se Čarls pridružiostalima i propisno se nadivi ogledalima i porcelanu; ali En je čuladovoljno da se uputi u trenutno stanje stvari u Aperkrosu i da seraduje njegovoj sreći; i premda je uzdisala dok se radovala, unjenim uzdasima nije bilo zlovolje zavisti. I ona bi rado uživala u

sreći kakva je njihova kada bi mogla, ali nikako nije želela danjihovu sreću umanji.

Poseta je, sve u svemu, prošla u veoma dobrom raspoloženju.Meri je bila vrlo vesela, i prepustila se radosti i uživala u promeni,i toliko je bila zadovoljna putovanjem u svekrvinom četveropregui svojom potpunom nezavisnošću od Kamden Plejsa da je bila bašraspoložena da se svemu divi kako i dolikuje, i da vrlo spremnouvidi sve prednosti kuće koje su joj do tančina iznosili. Nije joj od

oca i sestre ništa bilo potrebno, a njihovi bogato namešteni salonitaman su dovoljno podizali i njen ugled.

Elizabet se, nakratko, našla u velikoj muci. Osećala je da bitrebalo da gospođu Mazgrouv i čitavu njenu pratnju pozove naručak; ali nije mogla da podnese da oni koji su uvek bili nižegpoložaja od Eliotovih iz Kelinča primete uniženje njihovih prilika ismanjen broj slugu to bi se tom prilikom svakako dalo primetiti. Unjoj su e to sukobili lepo vaspitanje i taština; i taština je pobedila,

pa je Elizabet opet bila srećna. Ovako se ona sama sa sobomubeđivala: - Staromodna načela; seoska gostoljubivost; mi nepriređujemo ručkove; malo ljudi u Batu to čini; ledi Misija ihnikada ne priređuje; čak nije na ručak pozvala ni porodicu svojesestre, premda su se ovde zadržali čitav mesec: a i usudila bih sereći da bi to bilo vrlo nezgodno gospođi Mazgrouv; da bi je dovelo

218

Zvončica & neky



u nepriliku. Uverena sam da ona radije ne bi došla; ne može seosećati lagodno u našem društvu. Sve ću ih pozvati da dođu uveče;to će biti mnogo bolje; njima će to biti novina i pravi užitak.

Nikada pre nisu videli ovakva dva salona. Sa zadovoljstvom ćenam doći sutra uveče. Biće to uobičajen prijem, mali, ali otmen. - Iovo je zadovoljilo Elizabet: a kada je poziv upućen dvomaprisutnima i kada je obećano da će ga primiti i odsutni, Meri jebila jednako zadovoljna kao i ona. Nju su naročito zamolili daupozna gospodina Eliota i da se predstavi ledi Dalrimpl igospođici Karteret koje su, na svu sreću, već pristale doći; pa nijemogla biti zadovoljnija ukazanom pažnjom. Gospođica Eliot ćeimati čast da poseti gospođu Mazgrouv u toku prepodneva; a En je odmah pošla sa Čarlsom i Meri da poseti nju i Henrijetu,

Morala je da odustane od svoje namere da posedi sa lediRasel. Sve troje su na nekoliko minuta svratili u ulicu Rivers; ali jeEn ubedila sebe da nije od nekog velikog značaja ako na jedan danodloži ovo svoje saopštenje pa je sa žarom istinske naklonostikojoj su doprinela mnoga lepa sećanja, požurila u Belog jelena daponovo vidi prijatelje i saputnike od prošle jeseni.

Zatekli su gospođu Mazgrouv i njenu kćer u njihovim sobama,i zatekli su ih same, a En su obe dočekale sa istinskom toplinom.Henrijeta je upravo bila u onom stanju koje je govorilo da su senjeni izgledi nedavno popravili i da je njena sreća još sveža, zbogčega je bila puna obzira i zanimanja za svakoga koga je ikadamakar i malo volela; a ljubav gospode Mazgrouv je stekla time štojoj je bila od velike pomoći kada su bili u onoj velikoj brizi. I En jeupravo uživala u srdačnosti i toplini i iskrenosti, i to tim više, jerna njenu veliku žalost, ovi blagoslovi nisu krasili njen dom.Zamolili su je da im posveti što je moguće više svog vremena,pozvali je da im dođe svakog dana i ostane po čitav dan, proglasilije za člana porodice; a ona se, zauzvrat, sasvim prirodno, pouobičajenoj svojoj navici odmah njima stavila na raspolaganje iposvetila im svaku pažnju, pa je kada ih je Čarls ostavio, saslušalaizveštaj gospode Mazgrouv o Luizi, i Henrijetin izveštaj o sebi, i

219

Zvončica & neky



davala je mišljenja o zanatlijama i preporučivala radnje; aprekidala je samo da bi pružila Meri svaku pomoć koja joj je bilapotrebna, od menjanja vrpce na šeširu do sređivanja računa; od

pronalaženja ključeva i sređivanja drangulija, do pokušaja da jeuveri da se niko nije prema njoj rđavo poneo: što Meri nije moglaa da povremeno ne uobrazi zabavljajući se kako je to običnočinila, stajanjem kraj prozora i gledanjem prema ulazu u sobu zaisprobavanje banjskih voda.

Trebalo je očekivati haotično prepodne. Kada se u hoteluokupi veliko društvo, moraju se očekivati iznenađenja ineočekivana dešavanja. U jednom trenutku stigla je poruka, u

narednom paket; a En nije bila kod njih ni pola sata, kada joj seučinilo da je njihova trpezarija, premda prostrana, gotovo punasveta; nekoliko pouzdanih starih prijateljica sedelo je okogospođe Mazgrouv, a Čarls se vratio sa kapetanom Harvilom ikapetanom Ventvortom. Njegova pojava samo ju je na trenutakiznenadila. Nemoguće joj je bilo da zaboravi da je zbog dolaskazajedničkih prijatelja njihov ponovni susret neminovan. Njihovposlednji susret je za nju bio naročito značajan jer joj je on otkriosvoja osećanja; i ona je iz tog susreta izvukla najprijatniji zaljučak;ali strahovala je, na osnovu njegovog izgleda, da ga još uvek držiisto ono nesrećno uverenje koje ga je nateralo da žurno napustikoncertnu salu. Činilo se da on ne želi da joj se približi dovoljnokako ne bi morao da s njom razgovara.

Pokušala je da ostane smirena i da pusti da se stvari odvijajusvojim tokom, i pokušala je da se uzda u ovo razborito uverenje: -Razume se da, ako sa obe strane postoji snažna naklonost, nećeproći mnogo i naša će se srca razumeti, mora biti tako. Nismo mideca, pa da upadamo u zamku obmane i plahovitosti, da nas uzabludu dovodi svaka trenutna nesmotrenost, i da se obesnopoigravamo sa sopstvenom srećom. - A ipak je, nekolikotrenutaka kasnije pomislila kako ih boravak u društvu onogdrugog, pod trenutnim okolnostima, može samo izložitinesmotrenosti i nesporazumima najštetnije vrste.

220

Zvončica & neky



- En - povikala je Meri i dalje stojeći pored prozora - enogospođe Klej, sigurna sam da je to ona, stoji pod kolonadom i sanjom je neki gospodin. Videla sam ih kada su malo pre skrenuli iz

Ulice Bat. Čini se da su udubljeni u razgovor. Ko je to? Dođi, recimi. Zaboga! Sećam se. Pa to je gospodin Eliot glavom.

- Nije - povikala je En žurno - ne može biti gospodin Eliot,uveravam te. On je jutros u devet trebalo da ode iz Bata i tek bisutra trebalo da se vrati.

Dokje govorila, osetila je na sebi pogled kapetana Ventvorta,pa se, postavši ga svesna, postidela i naljutila, i pokajala što jetoliko rekla, ma koliko to bilo beznačajno.

Meri je, uvređena pretpostavkom da ne poznaje svog rođaka,počela veoma toplo da se izražava o porodičnim crtama i sa jošvećim uverenjem tvrdi da to jeste gospodin Eliot, i ponovo jepozvala En da dođe i sama se uveri, ali En nije nameravla da sepomera, i trudila se da ostane pribrana i nezainteresovana. Alinemir je ponovo obuze kada je videla osmehe i poglede punerazumevanja koje su razmenile dve ili tri gospođe koje su im došleu posetu, kao da su verovale da i one znaju njenu tajnu. Jasno je

bilo da se glas koji se na nju odnosio raširio, i nastupila je kratkastanka koja ju je uveravala da će se on sada raširiti još i više.

- Molim te da dođeš, En - povikala je Meri - dođi i sama seuveri. Zakasnićeš ako ne požuriš. Rastaju se; rukuju se. On seokreće. Ja da ne prepoznam gospodina Eliota, zamisli, molim te!Čini se da si ti zaboravila na Lajm.

Da bi umirila Meri, a i možda prikrila svoju postiđenost, En seu tišini primakla prozoru. Stigla je taman na vreme da potvrdi da

to jeste gospodin Eliot, u šta zaista nije verovala ranije, pre negošto je nestao s jedne strane, dok se gospođa Klej žurno udaljavalas druge; i prikrivši iznenađenje koje nije mogla da ne oseti zbogovog očigledno prijateljskog razgovora dve osobe koje imajupotpuno različite interese, ona je mirno rekla: - Jeste, to jezasigurno gospodin Eliot. Pretpostavljam da je promenio čas

221

Zvončica & neky



polaska, to je sve, ili sam se možda ja prevarila, možda ga nisampažljivo slušala - a zatim se vratila na mesto, ponovo spokojna i uprijatnoj nadi da je uspela da se opravda.

Gošće su se oprostile od njih; a Čarls je, nakon što ih je učtivoispratio, a zatim složio lice u grimasu za njima, i srdito se pobuniošto su uopšte dolazile, ovako počeo:

- Pa, majko, uradio sam nešto što će vam se dopasti. Bio sam upozorištu, i obezbedio nam ložu za sutra veče. Nisam li dobardečak? Znam da volite dobru predstavu; i ima mesta za sve nas. Uložu staje devetoro. Pozvao sam i kapetana Ventvorta. En nećeimati ništa protiv da nam se pridruži, uveren sam. Svi mi volimo

dobru predstavu. Zar nisam dobro postupio, majko? Gospođa Mazgrouv je vrlo vedro krenula da izražava savršenu

spremnost da pogleda predstavu ako su Henrijeta i ostali voljni,kada ju je Meri oštro prekinula povikavši:

- Za ime boga, Čarlse! Kako možeš tako nešto i pomisliti?Iznajmiti ložu sa sutra veče! Zar si zaboravio da smo za sutra večedogovorili posetu Kamden Plejsu? I da su nas pozvali baš sanaročitom namerom da upoznamo ledi Dalrimpl i njenu kćer, i

gospodina Eliota - naše najuvaženije rođake? Kako možeš bititoliko zaboravan?

- Možeš misliti! - odgovorio je Čarls - šta je večernji prijem?Ništa vredno pamćenja. Tvoj nas je otac mogao pozvati na ručak,rekao bih, ako je želeo da uživa u našem društvu. Ti čini kako ti jevolja, a ja odoh u pozorište.

- O! Čarlse, tvrdim da će biti baš strašno ako to učiniš kada siim obećao da ćeš doći.

- Ne, nisam ja ništa obećao. Ja sam se samo usiljeno smeškao iklanjao se i jednom sam rekao “drago”, nikakvo ja obećanje nisamdao.

- Ali moraš poći, Čarlse. Neoprostivo bi bilo ne pojaviti se.Pozvali su nas s namerom da nas predstave. Uvek smo bili tesno

222

Zvončica & neky



povezani sa Dalrimplovima. Nikada se ništa ni sa jedne strane nijedesilo, a da to smesta ne bude objavljeno. A i blizak smo rod snjima, znaš; a i sa gospodinom Eliotom sa kojim se naročito moraš

upoznati! Gospodinu Eliotu dužni smo svaku pažnju. Pomislisamo, on je naslednik moga oca: budući predstavnik porodice.

- Ne govori mi o naslednicima i predstavnicima - povikao jeČarls. - Nisam ja od onih što okreću leđa sili koja vlada da bi seklanjali sili na pomolu. Ako ne idem radi tvoga oca, nečuveno bibilo da odem radi njegovog naslednika. Šta je gospodin Eliotmeni? - Ovaj izraz nemara je En vratio u život, jer je videla da sekapetan Ventvort sav u uho pretvorio i da je sa svom pažnjom i

svom dušom pratio ovaj razgovor; i da je na ove poslednje rečiupitno pogled skrenuo sa Čarlsa na nju.

Čarls i Meri su i dalje nastavili sve jednako; on se pola u šali, apola u zbilji bavio idejom da ode u pozorište, a ona se, bezizuzetka ozbiljna, vatreno tome protivila i nije propuštala da mustavi na znanje da će, ma koliko rešena bila da ona sama ide uKamden Plejs, smatrati da su se vrlo rdavo prema njoj poneli akoodu u pozorište bez nje. Gospoda Mazgrouv se umešala u

raspravu: - Bolje bi bilo da to odložimo. Čarlse, ti se vrati i uzmi ložu za

utorak. Bila bi prava šteta da se razdvojimo, a i gopođica En ne bimogla poći s nama, kako je prijem u kući njenog oca; a uverenasam da ni Henrijeta ni ja nećemo mnogo mariti ni za kakvupredstavu ako gospođice En ne bude s nama.

En joj je iskreno bila zahvalna na ovoj njenoj velikojljubaznosti; a još joj je više bila zahvalnajer joj se pružila prilika

da odlučno izjavi: - Gospođo, kada bi to zavisilo samo od mojevolje, prijem kod kuće (osim Meri radi) ne bi predstavljao nikakvuprepreku. Meni takva okupljanja ne pričinjavaju zadovoljstvo, irado bih prijem zamenila za predstavu, i još u vašem društvu. Ali,možda je bolje to ne pokušavati. - Rekla je; ali je sva drhtala kada

223

Zvončica & neky



je završila, svesna da je on njene reči čuo, ali se nije usudila dapodigne pogled da vidi kakvog su uticaja imale.

Uskoro su se svi složili da je utorak bolji dan za odlazak u

pozorište; jedino je Čarls zadržao pravo da zadirkuje svoju ženuuporno tvrdeći da će on sutra ići u pozorište pa makar niko drugine išao s njim.

Kapetan Ventvort je ustao i prišao kaminu; verovatno samozato da prikrije nameru da sedne pored En, što je uskoro i učinio.

- Niste dovoljno dugo u Batu - rekao joj je - pa ne umete dauživate u ovdašnjim večernjim prijemima.

- O! Ne. Mene ne privlači priroda takvih okupljanja. I nisam

vam ja neki kartaroš. - Znam da to nikada niste bili. Niste voleli karte; ali vreme

menja čoveka.

- Nisam se toliko izmenila - povikala je En pa zastala plašeći sekakvog nenadanog nesporazuma. Nakon što je nekoliko trenutakačekao, rekao je, kao da je tek tog časa shvatio: - Odista je to dugovremena! Osam i po godina je dugo vremena.

En je ostalo da u nekom spokojnijem trenutku razmišlja da libi on još nešto rekao jer joj je, još dok su joj njegove reči bilesveže u ušima, pažnju na druge teme skrenula Henrijeta željna daiskoristi ovaj predah da izađu u varoš, pa je pozvala društvo da neokleva i ne gubi vreme da im ne bi još neko svratio u posetu.

Morali su da krenu. En je rekla da je potpuno spremna ipokušavala je tako i da izgleda; ali je osećala da bi Henrijeta, da jemogla znati koliko je teška srca i koliko nevoljno ustala sa svoga

mesta pripremajući se da izađe iz sobe, zbog osećanja koja je onasama gajila prema svom rođaku, i zbog samog pouzdanja unjegovu naklonost, znala zbog čega da je žali.

Njihove su pripreme, međutim, uskoro prekinute. Začuo seneki metež; dolazili su novi posetioci, i uskoro se vrata otvoriše dapropuste ser Voltera i gospođicu Eliot, od čije pojave kao da ih je

224

Zvončica & neky



sve podišla jeza. En se odmah osetila kao da je nešto pritiska, i makoga da je pogledala videla je da i oni osećaju isto. Prijatnost,sloboda i veselje koji su u prostoriji vladali u tišini su se utopili u

hladnoj pribranosti, upornom ćutanju i ispraznom razgovorukojima su dočekali bezdušnu otmenost njenog oca i sestre. Kakose samo ona toga stidela!

Ali u jednom pogledu je njeno nepoverljivo oko pronašlozadovoljenje. I njen otac i njena sestra su pozdravili kapetanaVentvorta, a Elizabet ga je pozdravila mnogo blagonaklonije negopre. Čak mu se jednom i obratila, i više nego jednom ga jepogledala. Elizabet se, istini za volju, načisto prema njemu bila

promenila. Ono što je usledilo objasnilo je ovu promenu. Nakonšto je nekoliko minuta protraćeno na razmenu ispraznih reči,uputila je poziv kojima je obuhvatila i sve ostale Mazgrouvove. -Sutra uveče, da upoznate nekoliko naših prijatelja: nije zvaničniprijem. - Sve je ovo rekla vrlo ljupko, i na što je položila pozivnicekoje je sa sobom ponela, a na kojima je pisalo “Prijem kodgospođice Eliot ”, ljubazno se i široko osmehnuvši svima, a jedan jeosmeh ijednu pozivnicu naročito bila namenila kapetanuVentvortu. Istina je bila da je Elizabet dovoljno vremena boravilau Batu da uvidi značaj čoveka takvog držanja i pojave kakvi su bilinjegovi. Prošlost je bila nevažna. Sadašnjost je govorila da će onsvojom pojavom sasvim lepo pristajati u njenom salonu.Pozivnicu mu je neposredno uručila, nakon čega su ona i serVolter ustali i otišli.

Prekid je bio kratak, premda neprijatan, i većina prisutnih jepovratila raspoloženje i vedrinu čim su se vrata za njimazatvorila, ali ne i En. Ona je razmišljala samo o pozivu kome je sazaprepašćenjem svedočila, i načinu na koji je on primljen; načinukoji je mogao dvojako da se tumači, on je pre bio zatečen negozahvalan, i pre je poziv učtivo primio na znanje nego ga prihvatio.Poznavala ga je: videla mu je prezir u oku, i nije se odvažila dapoveruje da je resio da prihvati ovaj poziv kao iskupljenje zasvaku bezobzirnost u prošlosti. Duhom je potonula. Držao je

225

Zvončica & neky



posetnicu u ruci nakon što su otišli kao da se duboko nad njomzamislio.

- Čudi me je da je Elizabet svima uputila poziv! - prošaputala

je Meri čujno. - Nije ni čudo što je kapetan Ventvort oduševljen!Vidiš da ne da ispušta pozivnicu iz ruke.

En je uhvatila njegov pogled, videla kako su mu se obrazizažarili, i kako je na trenutak prezrivo stisnuo usne, a zatim seokrenula da više ne vidi i ne čuje ništa što bi je dalje nasekiralo.

Društvo se razišlo. Gospoda su otišla svojim poslom, damesvojim, i nisu se vise sretali dok je En bila s njima. Toplo su jezamolili da im se pridruži na ručku, i da s njima provede ostatak

dana, ali je bila toliko iscrpljena duhom da joj se činilo da ne moževiše izdržati i da je kadra još samo za to da ode kući gde će moćiboraviti u tišini do mile volje.

Obećavši im da će s njima provesti čitavo naredno jutro ona jezatim sav ovaj trenutni zamor okončala mučnom šetnjom doKamden Plejsa, da tu provede veče, ponajviše slušajući kako seElizabet i gospođa Klej užurbano pripremaju za sutrašnje veče,često nabrajaju one kojima je upućen poziv i u beskraj se bave

ukrasima koji treba da doprinesu da to bude najotmeniji prijem uBatu, a za sve to vreme nju je mučilo večito pitanje hoće li kapetanVentvort doći? One su smatrale da je njegov dolazak sigurna stvar,ali za nju je to bila briga koja ju je grizla i koju nije bila kadra daumiri ni na celih pet minuta. Uopšteno je mislila da će doći, jer jeuopšteno smatrala da bi trebalo da dođe; ali bio je to slučaj ukojem se nije mogla uzdati u dužnost ili obazrivost, koje bineizbežno prkosile nagoveštajima sasvim suprotnih osećanja.

Trgla se iz ovih nemirnih razmišljanja i uzburkanih misli samoda bi dala na znanje gospođi Klej da je viđena u društvu gospodinaEliota tri sata nakon što je on trebalo da ode iz Bata, a nakon što jeuzalud pazila hoće li gospođa dati neko obaveštenje o ovomrazgovoru. Resila je da ga sama spomene, i učinilo joj se da jevidela krivicu na licu gospođe Klej dok ju je slušala. Bila je

226

Zvončica & neky



prolazna; za tren je nestala; ali je En mogla da zamisli da je nanjenom licu pročitala svest o tome da je, usled neke složeneuzajamne lukavštine, ili neke njegove nadmene zapovesti, morala

da sluša (možda čak i pola časa) njegove ukore i ograničenja upogledu njenih namera u vezi sa ser Volterom. Ona je, međutim,uzviknula glasom sasvim pristojno nalik na njen prirodni:

- O! Zaboga! Istina je. Pomislite samo, gospođice Eliot, na svojeveliko iznenađenje sam u Ulici Bat susrela gospodina Eliota.Ostala sam načisto zatečena. Okrenuo se i dopratio me dobanjskog dvorišta. Nešto je iskrslo pa ga sprečilo da ode zaTornberi, ali sam zaboravila šta je to bilo u pitanju; jer sam žurila i

nisam ga pažljivo slušala, i mogu samo da kažem da je bio veomarešen da ne dozvoli da mu nešto odloži povratak. Želeo je da znakoliko rano možete sutra da ga primite. Samo je o sutrašnjemdanu govorio, a izgleda da sam se i ja potpuno sutrašnjim danomzanela otkako sam kročila u kuću i saznala za vaše skorašnjeplanove i sve što se desilo, jer da nije tako bilo nipošto mi ne bisusret s njim tako potpuno iz sećanja iščezao.

227

Zvončica & neky



Glava 23

Prošao je samo jedan dan od Eninog razgovora s gospođom

Smit; ali je jedno snažnije interesovanje istisnulo prethodno inju je sada toliko neznatno doticalo ponašanje gospodina Eliota,osim zbog posledica koje je ono imalo u jednom pogledu, da senarednog jutra prosto podrazumevalo da će do daljnjeg odložitiposetu ulici Rivers kojom je imala sve da objasni. Obećala je da ćekod Mazgrouvovih ostati od doručka do ručka. Dala je reč iobavezala se, pa je karakter gospodina Eliota, kao i glava sultanijeŠeherezade, dočekao još jedan novi dan.

Na ugovoreno druženje je, međutim, stigla sa zakašnjenjem;jer je vreme bilo ružno, i žalila je zbog vremenskih prilika svojeprijateljice radi, ali i sebe same radi, pre nego što se odvažila daizađe napolje. Kada je stigla do Belog jelena, i kada je pronašlaodgovarajuće odaje, shvatila je da nije stigla na vreme i da nijestigla prva. Pred njom je stajala gospođa Mazgrouv u razgovoru sagospođom Kroft i kapetan Harvil sa kapetanom Ventvortom; iodmah je saznala da su Meri i Henrijeta, suviše nestrpljive da

čekaju, izašle u varoš čim se razvedrilo, ali da će se uskoro opetvratiti i da su najstrože naložile gospođi Mazgrouv da je zadržidok se ne vrate. Nije joj ostalo ništa do da se povinuje i, naokospokojna sedne, i oseti kako u jedan mah ponire u sva onauzbuđenja koja je slutila da će okusiti pre nego što se jutro završi.Nije bilo oklevanja, ni časa odlaganja. U tren oka je uroniladuboko u sreću ove bede, ili u bedu ove sreće. Dva minuta pošto jeušla u sobu, kapetan Ventvort je rekao;

- Sada ćemo, Harvile, napisati pismo o kome smo govorili,Harvile, ako biste mi dali potreban pribor.

Pribor se nalazio na stolu, sasvim pri ruci; pa je seo za njega izaokupio se, gotovo im svima okrenuvši leđa, pisanjem.

Gospođa Mazgrouv je gospođi Kroft prepričavala tok veridbesvoje starije kćeri, i to baš onim nezgodnim glasom koji se

228

Zvončica & neky



savršeno mogao čuti i pored toga što se nazivao šapatom. En jesmatrala da joj nije mesto u tom razgovoru, a ipak, kako se činiloda se kapetan Harvil predao mislima i da nije raspoložen za

razgovor, ona nije mogla da ne čuje mnoge nepoželjnepojedinosti, kao što je: - kako su se gospodin Mazgrouv i moj bratHejter nekoliko puta sastajali da se o svemu dogovore; šta je mojbrat Hejter rekao jednog dana i šta je gospodin Mazgrouvpredložio narednog, i šta se desilo mojoj snaji Hejter, i šta sumladi želeli, i za šta sam u prvi mah rekla da na to nikada nećupristati, ali sam kasnije dozvolila da me ubede kako će to bitisasvim primereno - i još mnogo toga drugog izrečenog ovakoslobodno i otvoreno; pojedinosti koje su se i pored svih prednostiukusa i uglađenosti kojima se dobra gospođa Mazgrouv nijemogla pohvaliti, mogle istinski ticati samo glavnih učesnika ovepriče. Gospođa Kroft je sve ovo veoma ljubazno slušala i kad godbi progovorila, rekla je nešto veoma razborito. En se nadala da sugospoda suviše preokupirana svojim poslovima da bi bilo šta odovoga čula.

- I tako, gospođo, uzev sve u obzir - rekla je gospođa Mazgrouvsvojim moćnim šapatom - iako smo mi možda želeli drugačije,ipak smo naposletku zaključili da ne bi bilo pravično daljeodugovlačiti jer je Čarls Hejter već načisto bio poludeo, a niHenrijeta nije bila ništa bolja; i tako smo pomislili da bi bolje biloda se oni odmah uzmu i da to što bolje iskoriste, kao i mnogi štosu učinili pre njih. Kako bilo, rekla sam im, bolje je i to oddugotrajne veridbe.

- Upravo sam to htela primetiti - povikala je gospođa Kroft. -Više volim kada se mladi odmah priviknu na skromna primanja, ikada moraju da se zajedno uhvate u koštac sa nedaćama, nego dase upuste u dugotrajnu veridbu. Uvek sam mišljenja da nijednauzajamna...

- O! Draga gospođo Kroft - povikala je gospođa Mazgrouv, nemogavši da se uzdrži da joj dozvoli da završi - ničega se ne grozim

229

Zvončica & neky



toliko kada je mlad svet u pitanju koliko dugotrajne veridbe. Uveksam se tome protivila kod moje dece. Lepo je to, govorila sam, dase mladi vere ako imaju uslova da se uzmu za šest meseci, ili za

godinu; ali dugotrajna veridba... - Jeste, draga gospođo - rekla je gospođa Kroft - ili nesigurna

veridba, veridba koja bi se mogla otegnuti. Smatram da je veomanesigurno i da nipošto nije mudro upustiti se u veridbu ne znajućihoće li biti mogućnosti za brak, i smatram da je svaki roditeljdužan da to spreči koliko je god u njegovoj moći.

En se za ovo sasvim neočekivano zainteresovala. Osetila jekako bi se ovo i na nju moglo odnositi, osetila je to po treperenju

koje ju je čitavu obuzelo; i baš u onom trenutku kada je onapogled nagonski skrenula prema udaljenom stolu, pero kapetanaVentvorta je prestalo da se kreće preko hartije, i on je podigaoglavu, i zastao osluškujući, a zatim se okrenuo i uputio joj jedanbrz pronicljiv pogled.

Dve dame su nastavile da razgovaraju, nanovo uspostavljajuiste one već priznate istine, i potkrepljuju ih primerima koji su nazlo izašli kada se postupalo drugačije, a koje su one same imale

prilike da primete, ali En nije ništa od toga jasno čula; samo žamorreči u ušima jer joj je um bio u previranju.

Kapetan Harvil istini za volju ništa od svega nije čuo, i sada jeustao sa stolice i prišao prozoru i En je, a činilo se kao da ga pratipogledom, premda je to bilo iz čistog odsustva duhom, polakopočela da shvata da on to nju doziva da mu se pridruži. Gledao juje smešeći se, i dozivao je blagim pokretom glavom kao da kaže:“Dođite k meni, imam vam nešto reći”; a neizveštačena srdačnost i

prirodnost njegovog držanja koja je ukazivala na osećanjasvojstvenija mnogo dubljem poznanstvu nego što je njihovoodista bilo, dala su dodatnu snagu njegovom pozivu. Ustala je iprišla mu. Prozor pored kog je stajao nalazio se na drugom krajuprostorije od onog u kom su gospođe sedele, i premda bliže stoluza kojim je sedeo kapetan Ventvort, ipak ne preterano blizu. Kada

230

Zvončica & neky



mu se približila, na lice kapetana Harvila vratio se ozbiljan,zamišljen izraz koji je, činilo se, bio svojstven njegovomkarakteru.

- Pogledajte - rekao je razmotavajući smotuljak u ruci iprikazujući mali portret u minijaturi - znate li ko je ovo?

- Naravno, kapetan Benvik.

- Da, i možete i pretpostaviti za koga je. Ali - (dubljim glasom)- nije za nju poručen. Gospođice Eliot, sećate li se kako smozajedno šetali u Lajmu i kako nam se srce kidalo zbog njega?Nisam tada ni slutio - ali sada to nije važno. Ovo je naslikano naRtu dobre nade. Tamo je on upoznao jednog veštog mladog

umetnika Nemca kome je, da bi ispunio obećanje dato mojojsirotoj sestri, sedeo da načini ovaj portret za nju; a ja sam sadadobio zaduženje da ga dam na uramljivanje za drugu! Taj zadatakda meni poveri! Ali kome drugome da ga poveri? Nadam se damogu na njega da računam. Iskren da budem, ne žalim što toprepuštam drugom. On je na sebe uzeo - (rekao je gledajućikapetana Ventvorta) - sada o tome piše. - Dok mu je usnapodrhtavala čitav je govor završio rečima: - Sirota Fani! Ona njega

ne bi tako brzo zaboravila! - Ne - odgovorila je En tihim, osećajnim glasom. - U to mi je

lako poverovati.

- Nije joj to bilo u prirodi. Ona je njega bezrezervno volela.

- Ne bi to bilo u prirodi nijednoj ženi koja iskreno voli.Kapetan Harvil se nasmešio dok je govorio: - Tvrdite li vi to začitav ženski rod? - A ona mu je odgovorila na pitanje takođe sesmešeći: - Tvrdim. Mi zasigurno ne zaboravljamo vas onoliko brzo

koliko vi zaboravljate nas. Možda nam je to više sudbina negovrlina. Mi nemamo izbora. Ostajemo u kući, u miru i povučene usvoja četiri zida, prepuštene na milost i nemilost osećanjima. Viste primorani da radite. Uvek vas čeka neka dužnost, zanimanje iovaj ili onaj posao koji vas odmah vraćaju u svet, a stalnazaokupljenost i promena brzo oslabe svaki utisak.

231

Zvončica & neky



- Pod pretpostavkom da je istinito vaše uverenje dasvakodnevica odista muškarcima pomaže da se tako brzo oporave(sa čime mislim da se neću složiti), ipak se njome Benvikovo

ponašanje ne može opravdati. On nije bio primoran ni na kakavrad. Mir ga je vratio na kopno, i otada živi s nama, u krugu našeporodice.

- Istina - rekla je En - istina je sve to; nisam se toga setila; ališta sada da kažemo, kapetane Harvile? Ako promena ne dolazispoljnjim uticajem, onda mora da dođe iznutra; mora da je uprirodi, u prirodi muškarca, i mora da je priroda odradila svoje uslučaju kapetana Benvika.

- Ne, ne, nije to u prirodi muškarca. Ne dozvoljavam da je višeu prirodi muškarcu nego ženi da bude nedosledan i da zaboravljaone koje voli, ili je voleo. Verujem da je istina upravo obratna.Verujem u istinsku srazmeru našeg telesnog i duševnog sklopa;da su i naša osećanja, kao i naša tela snažnija; kadra da istrpe inajgrublje postupanje, i pregrme i najveće nevolje.

- Vaša osećanja možda jesu snažnija - odgovorila je En - ali ćuvam ja u duhu te iste srazmere s pravom ustvrditi da su naša

osećanja nežnija. Muškarac je snažniji od žene, ali ne živi duže; štoupravo precizno objašnjava moje poglede na prirodu Ženskihosećanja. Ne, suviše bi okrutno po vas bilo kada bi stvari stajaledrugačije. Imate vi dovoljno teškoća i muka i opasnosti sa kojimavam valja izboriti se. Vi vazda radite i mučite se, i izlažete sesvakom riziku i nedaćama. Morate da napustite i dom i prijatelje idomovinu. Ni svojim vremenom, ni zdravljem ni životom neraspolažete u potpunosti. Odista bi bilo okrutno - (rekla je

uzdrhtalim glasom) - kada bi se svemu ovome još dodala i ženskaosećanja.

- Nikada se nećemo složiti u ovom pogledu - zaustio jekapetan Harvil kada im neka tiha buka skrenu pažnju na deoprostorije u kom se nalazio kapetan Ventvort. To mu je samo perobilo palo; ali En se trgla kada je shvatila da joj je on bliže nego što

232

Zvončica & neky



je pretpostavljala i jednim delom je bila sklona varovati da mu jepero ispalo jer se zaneo njihovim razgovorom i trudio se da čujenjihove reči, koje nije verovala da je mogao razaznati.

- Jeste li završili pismo? - upitao je kapetan Harvil. - Nisam još, ostalo mi je još nekoliko redaka. Završiću ga za

pet minuta.

- Što se mene tiče nemate razloga za žurbu. Ja se u potpunostiravnam prema vama. Ja sam se ovde lepo usidrio - (rekao jesmešeći se En) - dobro sam snabdeven i sve mi je potaman. Nemapotrebe da žurite. Pa, gospođice Eliot - (rekao je spustivši glas) -

kao što sam vam rekao, pretpostavljam da se nikada nećemo

složiti u ovoj stvari. Verovatno se muškarac i žena i ne mogu utome složiti. Ali dozvolite da primetim da je istorija protiv vas -

sve priče, sva proza i poezija. Kada bih imao pamćenje kakvoBenvik ima, mogao bih vam za tren navesti pedeset citata u prilogmom stanovištu, a mislim da nikada u životu nisam otvorio knjigukoja nije imala nešto da doda na temu ženske prevrtljivosti.Pesme i poslovice sve govore o nestalnosti žene. Ali možda ćete vireći da je to zato što su ih sve pisali muškarci.

- Možda i hoću. Da, da, ako biste bili ljubazni, nemojte sepozivati na primere iz knjiga. Muškarci su uvek uživali svakuprednost u odnosu na nas jer su mogli da iznesu svoju priču.Obrazovanje je na njihovoj strani u mnogo većoj meri; pero je unjihovim rukama. Ne dozvoljavam da se knjigama išta dokazuje.

- Ali kako ćemo onda bilo šta dokazati?

- Nikada i nećemo. Ne možemo očekivati da ćemo ikada ma štau tom pogledu dokazati. To je razlika u mišljenju koja ne priznaje

dokaze. Svako od nas je, verovatno, od samog početka malopristrasan svom polu; i na toj pristrasnosti mi gradimo činjenicekoje joj idu u prilog a koje su se desile u našem krugu, a mnoge odtih činjenica (možda upravo one koje nas najdublje pogađaju) su baš takve da se ne mogu izneti na videlo a da se ne izda poverenje,ili da se, u izvesnom pogledu, ne kaže ono što ne bi smelo.

233

Zvončica & neky



- Ah! - povikao je kapetan Harvil glasom bremenitimosećanjima - kada bih samo mogao da učinim da shvatite štamuškarac oseća kada poslednji put pogleda ženu i decu i

posmatra brod kojim ih je poslao dok mu se ne izgubi iz vida, pase okrene i kaže: “Sam Bog zna hoćemo li se opet sresti!” A kadabih zatim mogao da vam oslikam toplinu u njegovoj duši kada ihopet vidi; kako, kada se nakon što je čitavu godinu odsustvovao,vrati primoran da pristane u neku drugu luku, preračunava kolikoće im biti potrebno da i oni tamo stignu i kako se pretvara iobmanjuje sebe i govori: “Ne mogu oni stići pre tog i tog dana”, asve se vreme nada da su stigli pola dana ranije, i kakva je samoradost kada ih vidi da naposletku stižu, kao da su im nebesa dalakrila, još i mnogo časova ranije! Kada bih mogao sve ovo da vamobjasnim, i sve ono što muškarac može da podnese i učini, i što sediči činiti zarad tog svog najvećeg blaga! Ja govorim, znate, samo omuškarcima koji imaju srca! - rekao je potiskujući snažnaosećanja.

- O! - povikala je En žustro. - Nadam se da ukazujem dužnopoštovanje svemu što vi osećate, i to osećaju oni nalik vama. Nedao mi Bog da potcenim topla i iskrena osećanja ma kog ljudskogbića! Bila bih vredna svakog prezira kada bih se drznulapretpostaviti da su samo žene kadre za istinsku naklonost ivernost. Ne, verujem da ste vi u bračnom životu kadri za sve onoveliko i dobro. Verujem da ste kadri uložiti svaki napor i istrpetisvaku domaću nedaću, dokle god - ako smem tako da se izrazim -

dokle god imate radi koga to činiti. Hoću da kažem, dok je živažena koju volite i dok ona živi za vas. Jedina povlastica na kojutvrdim da moj pol polaže pravo (i nije to povlastica vredna danam na njoj zavidite; nije nešto za čim bi trebalo da žudite) je dami volimo duže i nastavljamo da volimo i kada nema više ni životani nade.

Nije odmah mogla da kaže ništa više; srce joj se prelivaloosećanjima, a grlo se steglo.

234

Zvončica & neky



- Dobra ste vi duša - povikao je kapetan Harvil spustivšisasvim nežno dlan na njenu ruku. - Ne može se čovek raspravljatis vama. A kada se setim Benvika jezik mi se veže.

Pažnju su im privukli ostali. Gospoda Kroft se opraštala. - Izvoli, Frederiče, verujem da nam se putevi sada razdvajaju -

rekla je. - Ja idem kući, a ti imaš obavezu prema prijatelju. Večerasćemo možda imati zadovoljstvo da se ponovo sretnemo na vašemprijemu - (ove je reči uputila En). - Juče smo dobili pozivnicu vašesestre, a koliko sam razumela i Frederik ju je dobio, nije li tako,jednako kao i mi?

Kapetan Ventvort je žurno presavijao pismo pa ili nije mogao,

ili nije hteo da joj odgovori u celosti. - Da - rekao je - istina je; ovde se rastajemo, ali Harvil i ja ćemo

uskoro za vama; to jest, ako ste vi, Harvile, spremni i sam ću bitiza pola minuta. Znam da nećete imati ništa protiv da krenemo. Naraspolaganju ću vam biti za pola minuta.

Gospođa Kroft ih je napustila, a i kapetan Ventvort je, nakonšto je u velikoj žurbi zapečatio pismo, odista bio spreman da pođe,i čak je i izgledao nemirno i uzbuđeno kao da jedva čeka da krenu.

En nije znala kako da ovo tumači. Kapetan Harvil joj je uputionajtoplije “Prijatno vam jutro želim i Bog vas blagoslovio!” a odnjega ni reči, niti pogleda! Izašao je iz prostorije a da je nipogledao nije!

Ona je, međutim, imala taman toliko vremena da se približistolu za kojim je pisao kada je začula korake kako se vraćaju;vrata su se otvorila, a na njima je stajao niko drugi do on. Izvinioim se, ali zaboravio je da ponese rukavice, i odmah je prišao stolu

i ispod rasute hartije izvukao jedno pismo i spustio ga pred En ina trenutak je pogledao očima užarenim i molećivim pa žurnopokupio rukavice i ponovo izašao iz prostorije gotovo i pre negošto je gospođa Mazgrouv shvatila da se vratio: sve se odigralo ujednom trenu oka!

235

Zvončica & neky



Potpuni okret koji je taj jedan tren izazvao u En bio je takav dase gotovo nije dao rečima opisati. Pismo, na kom je jedva čitkostajalo “za gospođicu A. E...” je po svoj prilici bilo ono koje je on

onako žurno savijao. Dok su mislili da on piše samo kapetanuBenviku, on se i njoj obratio] Od sadržaja tog pisma zavisilo je svešto joj ovaj svet može ponuditi. Sve je bilo moguće, i moglo sesvemu odoleti, osim neizvesnosti. Gospođa Mazgrouv je imalaneka svoja posla da obavi za svojim stolom; morala se uzdati unjihovu zaštitu, pa je utonula u stolicu na kojoj je sedeo, i zauzelabaš ono mesto na kom se naginjao nad stolom i pisao i gutalaočima sledeće reči:

- Ne mogu više u tišini slušati. Moram govoriti s vama na načinkoji mi je dostupan. Kidate mi dušu. A tom dušom sam jednimdelom u samrtnom ropcu, a drugim delom se sav predao nadi. Nerecite mi da sam okasnio, da su sva ta dragocena osećanja zauvekiščezla. Nudim vam se ponovo srcem koje je još i više vaše negošto je bilo onomad kada ste ga pre osam i po godina slomili. Neusudite se da tvrdite da muškarac zaboravlja pre nego žena, danjegova ljubav prva umire. Nikoga osim vas nisam voleo.Nepravičan sam možda i bio, i bio sam slab i osvetoljubiv, alinikada nestalan. Vi ste razlog mog dolaska u Bat. Samo vas radi jarazmišljam i planiram. Zar to niste videli? Zar je moguće da nisterazumeli moje želje? Ne bih čekao ni ovih deset dana da sammogao da proniknem u vaša osećanja kao što slutim da ste viproniknuli u moja. S mukom vam pišem. U svakom času čujemnešto što me savladava. Utišavate glas, ali ja razaznajem zvuk togglasa i kada je on drugima nečujan. Suviše ste vi dobro i suvišeizvanredno biće! Odista ste prema nama pravični. Verujete da imeđu muškarcima postoji istinska naklonost i postojanost.Verujte da je ona nadasve žarka i nepokolebljiva i kod F.V.

- Moram otići ne znajući svoju sudbinu; ali ću se vratiti ovamo,ili ću poći za vama čim uzmognem. Jedna reč, jedan pogled bićedovoljan da odluči hoću li kročiti u kuću vašeg oca večeras ili jojnikada neću preći prag.

236

Zvončica & neky



Od takvog se pisma nije moglo brzo oporaviti. Možda bi jeumirilo da je mogla pola sata provesti u samoći i razmišljanju; aliovih deset minuta koji su prošli pre nego što su je prekinuli, uz

sva ograničenja njene trenutne situacije, nisu nikako mogli da jojdonesu spokoj. Svaki joj je trenutak donosio novi nemir. Bila je toneizmerna sreća. I pre nego što je u potpunosti postala svesnaovog osećanja, vratiše se Čarls, Meri i Henrijeta.

Apsolutna potreba da se pred njima ponaša prirodno odmahje dovela do pokušaja da se pribere; ali nakon nekog vremena nijeviše mogla. Uhvatila je sebe kako ne razume ni reč od onog što sugovorili, pa se našla primorana da se požali da je slaba i zamoli da

je izvine. Videli su da je bleda, i bili su iznenađeni i zabrinuti, i niza šta na svetu nisu bez nje hteli izaći. Bilo je to strašno. Lek bi jojbio da su svi oni hteli otići i ostaviti je samu; a ovako ju je samozamaralo ovo njihovo stajanje ili dvorenje, pa je u trenutkuočajanja rekla da bi htela kući.

- Svakako, mila - povikala je gospoda Mazgrouv - odmahpođite kući i odmorite se da biste mogli da izdržite veče. Volelabih da je Sara ovde da vas vida, ja nisam nikakav vidar. Čarlse,

pozovi i poruči nosiljku. Ne sme hodati. Ali nosiljka joj nikako nije odgovarala. To bi još od svega bilonajgore! Nipošto ne bi mogla podneti da propusti priliku daprogovori reč dve sa kapetanom Ventvortom za vreme mirne,usamljene šetnje kroz varoš (bila je gotovo potpuno sigurna da ćega sresti). Toplo se pobunila protiv kola, a gospođa Mazgrouv,koja je samo jedno smatrala za bolest se, nakon što se uverila, saizvesnom dozom strepnje, da u ovom slučaju nije bilo nikakvog

pada; da se En nije u skorije vreme okliznula i zadobila udarac uglavu; i da se sa potpunom sigurnošću može tvrditi da nikakvogpada nije bilo, veselo s njom rastala nadajući se da će joj dovečebiti bolje.

Strahujući da ne propusti neku meru predostrožnosti, En sena trenutak kolebala, pa rekla:

237

Zvončica & neky



- Plašim se , gospođo, da me nisu baš najbolje razumeli. Molimvas, budite dobri pa spomenite ostaloj gospodi da se nadamo daćemo čitavo društvo videti večeras na prijemu. Plašim se da je

došlo do neke omaške; i želela bih da naročito naglasite kapetanuHarvilu i kapetanu Ventvortu da se nadamo da ćemo ih obojicuvideti.

- O! Mila moja, sasvim je to jasno, na časnu reč. Kapetan Harvilni ne pomišlja da ne dođe.

- Odista ste tog mišljenja? Ali plašim se; i baš bi mi žao bilo.Hoćete li mi obećati da ćete im to spomenuti kada ih ponovovidite? Rekla bih da ćete ih obojicu videti još ovog prepodneva.

Molim vas da mi to obećate. - Hoću, bogami, ako vi tako želite. Čarlse, ako vidiš kapetana

Harvila negde, seti se da mu preneseš poruku gospođice En. Aliodista, mila, nemate razloga za nespokoj. Jamčim vam da kapetanHarvil smatra da se čvrsto obavezao; a rekla bih da tako smatra ikapetan Ventvort.

En nije više ništa mogla da učini; ali njeno srce je slutilo da bikakva nezgoda mogla da pomuti njenu savršenu sreću. Ali da to,

ipak, ne može dugo potrajati. Čak i ako on ne dođe u KamdenPlejs, moći će da mu pošalje koju jasnu reč po kapetanu Harvilu.Još jedna ju je trenutna briga snašla. Čarls je, iz iskrenezabrinutosti i čiste svoje dobrote, po svaku cenu rešio da jeotprati do kuće; nije ga mogla sprečiti. Ovo je bilo gotovo svirepo.Ali nije mogla ni dugo biti nezahvalna; odrekao se neke obavezekod puškara samo da bi njoj bio na usluzi; pa je naoko veomazahvalno pošla s njim.

Nalazili su se u Ulici Junion kada su joj jedan brži korak zaleđima, i neki poznat zvuk dali trenutak dva vremena da sepripremi za susret sa kapetanom Ventvortom. Pridružio im se; alije, kao da je neodlučan da li da im se pridruži ili produži dalje,ćutao, samo ju je pogledao. En je dovoljno vladala sobom dasretne njegov pogled, ali ne odbojno. Obrazi koji su bili bledi sada

238

Zvončica & neky



se zarumeneše, a oklevajućim pokretima vrati se sigurnost. Išao jepored nje. I baš u tom času, kao da se nečega dosetio, Čarls reče:

- Kapetane Ventvorte, kojim putem idete? Idete li samo do

Ulice Gej ili dalje u varoš? - Ni sam ne znam - odgovorio je kapetan Ventvort iznenađeno.

- Idete li gore Belmontom? Prolazite li pored Kamden Plejsa?Jer se u tom slučaju neću ustručavati da vas zamolim da meodmenite, i da ponudite En ruku i otpratite je do vrata njenog oca.Mislim da se jutros preterano umorila i ne sme ići tako daleko bezpratnje, a mene čeka onaj čovek na pijaci. Obećao mi je da će mipokazati jednu izvanrednu pušku koju se sprema da pošalje;

rekao je da će gledati da je ne zapakuje do poslednjeg trenutka dabih mogao da je vidim; i ako se sada ne vratim, propustiću prilikuda je vidim. Ako je suditi po njegovim rečima, u velikoj je merinalik na onu moju manju dvocevku iz koje ste pucali onomad uVintropu.

Nije se imalo šta prigovoriti. Mogao je samo pred svetompokazati najveću pripravnost, i najpredusretljivije se prihvatitidužnosti; dok se u njemu duša osmehivala i poigravala od

ushićenja. Za pola minuta se Čarls našao na kraju Ulice Junion, apreostalo dvoje je zajedno nastavilo dalje; i uskoro su razmenilidovoljno reči da se slože i upute prema relativno mirnoj ipovučenoj pošljunčenoj stazi gde će razgovorom ovaj časpretvoriti u pravi blagoslov, i udariti temelj besmrtnosti nasrećnim maštanjima o budućem njihovom zajedničkom životu. Tusu ponovo razmenili sva ona osećanja i obećanja za koja se činiloda su već jednom sve osigurala, a nakon čega su usledile mnoge,

mnoge godine razdvojenosti i otuđenja. Tu su se ponovo vratili uprošlost, možda još i srećniji u ovom ponovnom sjedinjenu negošto su bili kada su se prvi put jedno drugom zavetovali; nežniji,kušaniji, sa većim pouzdanjem da dublje poznaju karakter onogdrugog, njegovu vernost i istinu; spremniji i dorasliji za delanje. itamo su, polako idući blagom uzbrdicom, nesvesni sveta oko sebe,

239

Zvončica & neky



ne videći ni političare što su besciljno tumarali, ni užurbanedomaćice, ni kokete, ni dadilje s decom, mogli da se predaju onimosvrtima na prošlost i priznanjima, a ponajviše objašnjenjima

svega onoga što je neposredno prethodilo sadašnjem trenutku,koja su bila tako mučna i budila beskrajno zanimanje. Prošli sukroz sve one sitne promene od prošle nedelje; a razgovoru ojučerašnjim i današnjim teško da je moglo biti kraja.

Nije se prevarila u sudu. Ljubomora na gospodina Eliota bila jeteret, sumnja i muka što ga je sputavala. Počela je da ga nagrizajoš u prvom času boravka ovde u Batu; pa se vratila, posle kraćestanke da uništi koncert; i imala je uticaja na sve što je činio i

govorio, ili propuštao da učini ili kaže u posiednja dvadeset četiričasa. Ona je korak po korak počela da ustupa pred nadama koje sunjeni pogledi, ili reči ili dela povremeno budili; a konačno su jezauvek ugušila ona osećanja i ton njenog glasa koje je čuo dok jerazgovarala sa kapetanom Harvilom; a pod njihovim jeneodoljivim uticajem zgrabio list hartije i izlio na njega sva svojaosećanja.

Onome što je napisao nije se imalo šta oduzeti niti se šta imalo

pojasniti. On je uporno tvrdio da nije voleo nijednu osim nje.Nikada nijedna nije zauzela njeno mesto. Nikada čak nije sebe nizavaravao da joj je pronašao ravnu. Ali ovo je ipak morao daprizna: da joj je veran ostao nesvesno, ne, nenamerno; da jenjegova namera bila da je zaboravi, i da je on verovao da mu je to iuspelo. Verovao je da je ravnodušan, a samo je bio srdit; da jenepravičan bio prema njenim vrlinama jer su one bile razlognjegove patnje. Njen karakter je on sada smatrao za oličenjesavršenstva, lepšu ravnotežu nežnosti i čvrstine; ali morao je daprizna da je tek u Aperkrosu naučio da joj odaje dužnopoštovanje, i da je tek u Lajmu počeo da spoznaje i razumevasamog sebe. U Lajmu je naučio i više od jedne lekcije. Divljenjekoje joj je gospodin Eliot pokazao prolazeći pored nje u najmanjuruku ga je trglo, a dešavanja na lukobranu i kasnije u kući

240

Zvončica & neky



kapetana Harvila samo su još više učvrstila njenu nadmoć nadsvim ostalim ženama.

Tvrdio je da je, i dok je pokušavao da zavoli Luizu Mazgrouv

(a bili su to pokušaji rasrđene gordosti), u duši osećao da to nijemoguće; da nije mario, da nije mogao da mari za Luizu; premdasve do tog dana, sve do prilike da na miru razmisli, koja je nakonnjega usledila, nije razumeo savršenu nadmoćnost duha upoređenju sa kojim se Luizin duh nije mogao povoljno posmatrati,niti savršenu, neprikosnovenu vlast koju je ona nad njim imala. Tuje naučio da razlikuje postojanost načela od tvrdoglavosti isamovolje, odvažnost nesmotrenosti i odlučnost pribranog duha.

Tu je video sve što je u njegovim očima uzdiglo ženu koju jeizgubio; i tu je počeo da se kaje zbog gordosti, ludosti i ludila svojesrdžbe koja ga je sprečila da pokuša da je ponovo osvoji kada ju jesudbina nanela njemu na put.

Otada ga je mučilo samo gorko kajanje. Tek što se oslobodiostraha i kajanja koji su ga držali nekoliko dana nakon Luizinenesreće, tek što je ponovo počeo da se oseća živim, a on je počeoda oseća da, premda živ, nije slobodan.

- Otkrio sam - rekao je - da me Harvil smatra verenimčovekom! Da ni Harvil ni njegova žena nisu ni najmanje sumnjali unaša uzajamna osećanja. Ostao sam iznenađen i zapanjen.Donekle sam odmah mogao da mu protivrečim; ali kada sampomislio kako njegovo mišljenje mora da dele i ostali - njenaporodica, ne, možda i ona sama - nisam više bio svoj gospodar. Biosam čašću vezan za nju ako je tako želela. Poneo sam senepažljivo. Nisam o tome ranije ozbiljno razmišljao. Nisam uzeo u

obzir da bi moja preterana prisnost morala na mnoge načine narđavo izaći: i da nisam imao nikakvog prava da iskušavam mogu lizavoleti ma koju od devojaka, pa makar to nemalo nikakvihdrugih rđavih posledica osim neprijatnih glasina. Grdno sam biopogrešio i morao sam prihvatiti posledice.

241

Zvončica & neky



Ukratko, on je suviše kasno otkrio da se vezao; i da baš utrenutku kada se sasvim jasno uverio da za Luizu ni najmanje nemari, mora sebe smatrati vezanim za nju, ukoliko se pokaže da su

njena osećanja prema njemu onakva kakva je Harvilpretpostavljao. Zbog toga je rešio da napusti Lajm, i sačeka njenoporavak na nekom drugom mestu. Rado je bio spreman da uguši,koristeći se svim sredstvima koja mu je čast dopuštala, svakoosećanje ili nadu koju je ona u vezi s njim gajila; paje otišao svomebratu nameravajući da se nakon nekog vremena vrati u Kelinč, ipostupi onako kako to okolnosti od njega budu zahtevale.

- Šest nedelja sam proveo sa Edvardom - rekao je - i video da

je srećan. Nije za mene bilo drugog zadovoljstva. Nisam ga nizaslužio. On se naročito raspitivao za vas; pitao je čak jeste li seizgledom izmenili, i ne sluteći da vi u mojim očima nikako nistemogli drugačiji biti.

En se nasmešila i oćutala na ovo. Bila je to suviše laskavaomaška da bi mu zamerila. Jednoj ženi mnogo znači kada joj kažuda u dvadeset osmoj godini nije izgubila nimalo od mladalačkedraži; ali vrednost ovakve pošte je za En bila od neizrecive

vrednosti jer je, poredeći je sa njegovim ranijim rečima, osetila daje ona posledica, a ne razlog ponovnog rasplamsavanja njegoveljubavi.

Ostao je u Šropšajru oplakujući slepilo svoje gordosti, i svojepogrešne procene, dok ga obaveze prema Luzi nije oslobodilazapanjujuća i srećna vest da se ona verila sa Benvikom.

- Ovde su se - rekao je - okončale najgore moje muke; jer sambio slobodan da bar krenem putem sreće; bio sam slobodan da

preduzmem neke korake, učinim nešto. Ali bilo je strašno to dugočekanje bez delanja u kojem sam se samo zlu mogao nadati. Petminuta nakon što sam primio vest, rekao sam: “Biću u Batu usredu”, i tako je i bilo. Da li je bilo neoprostivo što sam pomislio dami vredi dolaziti? I što sam stigao gajeći izvesnu nadu? Bili steslobodni. Moguće je bilo da još uvek, kao i ja, gajite nekadašnja

242

Zvončica & neky



osećanja; a jedna stvar me je u svemu hrabrila. Nisam ni sumnjaoda su vas voleli i tražili i drugi, ali sam zasigurno znao da steodbili bar jednog muškarca koji je imao mnogo bolje izglede od

mene; a nisam mogao da se često ne zapitam: “Da nije to zbogmene?”

O njihovom prvom susretu u Ulici Milsom imalo je mnogo dase kaže, ali o koncertu još i više. To veče kao da je bilo sačinjenood odabranih trenutaka. Sa žestinom se zadržao na trenutku kadaje ušla u Osmougaonu sobu da govori s njim; trenutku kada sepojavio gospodin Eliot i odveo je, i još jednom ili dva trenutka kojisu usledili, a koji su bili obeleženi ponovnim buđenjem nade ili

očajanja. - Videti vas - povikao je - među svima onima koji mi nikako

nisu dobro mogli želeti; videti vašeg rođaka tako blizu vas, i videtikako razgovarate i osmehujete se, i uvideti sve one užasneprednosti i primerenosti toga braka! Smatrati da je on zasigurnoželja svakoga ko bi se mogao nadati da će moći na vas izvršitiuticaj! Pomisliti samo kakvu on moćnu podršku ima čak i da ste visami nevoljni ili prema njemu ravnodušni! Nije li to dovoljno da

od mene načini ludu kakvom sam se i pokazao? Kako sam mogaoda vas gledam bez bola? Nije li sam pogled na prijateljicu koja jesedela iza vas, sećanje na ono što se desilo, svest o njenom uticaju, onaj neizbrisiv, trajan utisak o tome šta je tuđi uticaj u prošlostiučinio - nije li se sve to urotilo protiv mene?

- Trebalo je da spoznate razliku - odgovorila je En.

- Nije trebalo da sada sumnjate u mene; ovaj slučaj je potpunodrugačiji, i u drugim sam godinama. Ako sam jednom pogrešila

što sam potpala pod tuđi uticaj i povinovala se, setite se da je tobilo radi bezbednosti, a ne rizika. Kada sam se povinovala, mislilasam da činim svoju dužnost, ali ovde se ni na kakvu dužnost nijemoglo pozvati. Udajom za čoveka za koga ne marim, ja bih seizložila svakom riziku i ogrešila se o svaku dužnost.

243

Zvončica & neky



- Možda je trebalo da tako rasuđujem - odgovorio je - ali nisammogao. Nisam se mogao okoristiti kasnom spoznajom vašegkaraktera. Nisam to mogao uzeti u obzir; bilo je to preplavljeno,

pokopano i izgubljeno pod onim ranijim osećanjima koja su megodinu za godinom kidala. Mogao sam o vama misliti samo kao oonoj koja je popustila pod pritiskom, koja me se odrekla, koja jedozvolila da na nju uticaj izvrši svako osim mene. Video sam vasupravo pored one osobe koja vas je savetovala one kobne godine.Nisam imao razloga da verujem da je njen uticaj sada manji.Morao sam uzeti u obzir snagu navike.

- A ja sam se nadala da vas je - rekla je En - moje ponašanje

prema vama u velikoj meri moglo poštedeti svega ovoga. - Ne, ne! Vaše je ponašanje moglo biti samo opuštenost usled

veridbe sa drugim. Ostavio sam vas sa ovim uverenjem; a ipaksam bio rešen da vas ponovo vidim. Do jutra mi se duh okrepio, iosećao sam da i dalje imam razloga ostati ovde.

Konačno se En našla kod kuće i bila je srećnija nego što je toiko u kući mogao i da pojmi. Sve čuđenje i neizvesnost, i svakidrugi bolan deo tog jutra ovaj je razgovor raspršio, i ona je u kuću

ušla toliko srećna da se osetila primorana da tu sreću umanjislutnjom da ona ne može potrajati. Trenutak udubljenosti u misli,trenutak ozbiljnosti kojim se izražava zahvalnost, najbolja je merada se izbegne svaka opasnost tako snažne sreće; pa je otišla usvoju sobu i predala se nepokolebljivoj i neustrašivoj zahvalnostiza svoju sreću.

Došlo je veče, saloni su osvetljeni, društvo se okupilo. Bilo jeto puko okupljanje za kartaškim stolovima, a okupili su se ljudi

koji se nikada pre nisu sreli i oni koji su se isuviše često susretali;uobičajena posla, društvo je suviše bilo brojno za intimnost, asuviše malobrojno za raznovrsnost; ali En nikada veče nije kraćetrajalo. Blistajući lepotom od sreće i nežnosti, i uživajući dalekoveće divljenje nego što je mislila ili marila, ona je prema svakomebila vedra i trpeljiva. Gospodin Eliot je bio tu; izbegavala ga je, ali

244

Zvončica & neky



ga je i žalila. Volisovi - zabavljao ju je razgovor s njima. LediDalrimpl i gospođica Karteret - one će uskoro postati njenebezopasne rođake. Nije marila za gospođu Klej, i nije imala

razloga da rumeni zbog ponašanja svog oca i sestre u javnosti. SaMazgrouvovima je veselo i savršeno opušteno neobaveznoćeretala; sa kapetanom Harvilom vodila je srdačni razgovor kakavbi vodila da su brat i sestra; sa ledi Rasel je pokušala da zapodenerazgovor ali ga je svaki put prekidala njena srećna spoznaja;prema admiralu i gospođi Kroft je iskazala naročitu srdačnost ižarko interesovanje koje je ta ista srećna spoznaja želela daprikrije, a sa kapetanom Ventvortom je neprestano bilo prilike zarazgovor i uvek nade da će ih biti više, uz uvek prisutnu svest daje on tu.

Upravo je prilikom jednog od ovih kratkih sastanaka, dok suoboje naoko bili zauzeti divljenjem cveću iz staklenika, ona rekla:

- Razmišljala sam o prošlosti i pokušala sam nepristrasno dasagledam svoje postupke, da procenim gde sam pravo, a gde krivopostupila, i moram da verujem da sam postupila pravo, premdasam zbog toga mnogo patila, da sam savršeno pravo postupila što

sam poslušala savet prijateljice koju ćete voleti mnogo više negošto je volite sada. Meni je ona umesto majke. Ali nemojte mepogrešno shvatiti. Ne kažem da njen savet nije bio pogrešan.Možda je to jedan od onih slučajeva kada je savet dobar ili rđav uzavisnosti od toga na šta događaj izađe; što se mene same tiče, janikada ne bih, ni pod kojim uslovima u slučaju makar i izdalekasličnom ovome, dala takav savet. Ali mislim da sam dobro učinilašto sam je poslušala i da bih, da sam drugačije postupila, patilaviše u nastavku veridbe nego što sam patila u njenom raskidu, jerbih patila od griže savesti. Sada nemam sebi, koliko je tako neštomoguće ljudskoj prirodi, zbog čega prebacivati, a ako se nevarama, nije loše u miraz doneti snažno osećanje odgovornosti.

Pogledao juje, pogledao ledi Rasel, pajoj, pogledavši je ponovo,odgovorio, kao da hladno veća:

245

Zvončica & neky



- Ne još. Ali postoji nada da će joj vremenom biti oprošteno.Verujem da će ona uskoro biti u mojoj milosti. Ali i ja samrazmišljao o prošlosti, i jedno pitanje se samo nametnulo, da mi

nije jedna osoba bila čak i veći neprijatelj od te gospođe? Ja sâm.Recite mi, da sam kada sam se osme godine vratio u Englesku sanekoliko hiljada funti, i kada sam dobio službu na Lakoniji, da samvam tada pisao, da li biste mi odgovorili na pismo? Da li biste,ukratko, tada pristali na obnovu veridbe?

- Da li bih! - bio je sav odgovor; ali je njen glas bio dovoljnoodlučan.

- Blagi bože! - povikao je. - Pristali biste! Nije da nisam na to

pomislio, ili da to nisam želeo, jer bi to bila kruna svih mojihuspeha, ali bio sam gord, suviše gord da ponovo zatražim vašuruku. Nisam vas razumeo. Sklopio sam oči i nisam želeo da vasrazumem, i prema vama budem pravičan. Ovo je sećanje koje bitrebalo da me nagna da oprostim svakome pre nego sebi.Poštedeo bih nas šest godina razdvojenosti i patnje. A to je zamene sasvim nova vrsta patnje. Navikao sam na zadovoljstvoiskrenog uverenja da sam zaslužio sve ono čime sam blagosloven.

Svoju sam vrednost merio časnim radom i pravičnim nagradama.Kao i drugi veliki ljudi koje snađe nesreća - dodao je uz osmeh. -Moram nastojati da potčinim svoj duh sudbini. Moram naučiti daprihvatim da sam srećniji nego što zaslužujem.

246

Zvončica & neky



Glava 24

247

Zvončica & neky



dobra žena, i ako sujoj razboritost i donošenje ispravnog suda bilina drugom mestu, na prvom mestu joj je bila Enina sreća. Više jemarila za En nego za svoje sposobnosti; i kada je prošla prvobitna

nelagodnost, njoj nije predstavljalo poteškoću da kao majka zavoličoveka koji je obezbedio sreću njenom drugom detetu.

Meri je, po svoj prilici, od sve porodice bila jedina kojoj je ovajsticaj okolnosti odmah pričinio veliko zadovoljstvo. Hvale jevredno bilo imati udatu sestru, a i mogla je da laska sebi da jeupravo ona doprinela ovom braku time što je zadržala En kodsebe prošle jeseni; a kako, kao njena sestra, mora biti bolja odmuževljevih sestara, veoma joj je godilo što je kapetan Ventvort

imućniji i od kapetana Benvika i od Čarlsa Hejtera. Možda ćemorati malo da pati kada se ponovo sastanu i kada vidi da je Enpovratila prava starije sestre i došla u posed veoma lepe malezatvorene kočije; ali imala se nadati veoma utešnoj budućnosti. Ennije čekao Aperkros hol, nije imala veliki posed, niti položajsupruge glave porodice; i samo kada bi još kako uspeli sprečiti kapetana Ventvorta da postane baronet, ona se nikako ne bi s Enmenjala.

I za najstariju sestru bi bilo dobro kada bi i ona jednako bilazadovoljna svojim položajem, jer su mali izgledi bili da će tu doćido neke promene. Uskoro je doživela to poniženje da vidi kako segospodin Eliot povlači, a nije se pojavio niko sličnog položaja daprobudi makar i neosnovane nade koje su joj s njim potonule.

Vest o veridbi njegove rođake En sasvim je neočekivanopogodila gospodina Eliota. Pokvarila mu je najbolji plan zapostizanje porodične sreće i najveću nadu da će uspeti da

budnošću na kakvu bi, kao zet, imao svako pravo, spreči serVoltera da se ponovo oženi. Ali on je, premda osujećen irazočaran, i dalje mogao da uradi nešto sebi u prilog i svogzadovoljstva radi. Uskoro je napustio Bat; a kada ga je uskoro zanjim napustila i gospođa Klej, i kada se zatim čula vest da ona uLondonu boravi pod njegovom zaštitom, na videlo je izašlo kakvu

249

Zvončica & neky



je dvostruku igru igrao, a u najmanju ruku, koliko je rešen bio daspreči jednu prepredenu ženu da osujeti njegove namere.

Naklonost gospođe Klej prevladala je korist, i ona je tog

mladića radi žrtvovala mogućnost da dalje plete mrežu oko serVoltera. Međutim, bila je lukava koliko i zaljubljena; i sada senameće pitanje čija li će prepredenost prevagnuti; da li će ona,nakon što ju je sprečio da postane žena ser Volteru, uspeti da ganežnostima i slatkim recima obrlati da je načini ženom serVilijama.

Nema mesta sumnji da su ser Volter i Elizabet bilizaprepašćeni usled gubitka družbenice i poniženi otkrićem da su

se u njoj prevarili. Imali su oni svoje uvažene rođake, razume se,od kojih su mogli da potraže utehu; ali odavno su već moraliuvideti da je samo polovično zadovoljstvo laskati i ulagivati sedrugima, a sam pri tom ne uživati u laskanju i ulagivanju.

Zadovoljivši se još na samom početku spoznajom da je lediRasel bila rešena da, kako dolikuje, zavoli kapetana Ventvorta,više ničega nije bilo što bi En moglo da pomuti buduću sreću, osimmožda svesti da ona nema bliskih rođaka kakve bi razuman čovek

mogao poštovati. Veoma je snažno osećala da je ona u tompogledu u nepovoljnijem položaju. Razlika u imetku bila jeništavna; nije se zbog toga ni najmanje kajala; ali nemati porodicuda ga kako valja primi i poštuje, ne moći uzvratiti poštovanjem,skladom i blagonaklonošću na svu onu pažnju i spremnudobrodošlicu koju su njoj ukazali njegovi braća i sestre, bio jeizvor onoliko oštre patnje koliko je bilo moguće osećati u takvomjednom stanju velike sreće. Samo je dve prijateljice mogla da doda

ovom spisku, ledi Rasel i gospođu Smit. Njima je on, međutim, bioi više nego voljan da ukaže naklonost. Ledi Rasel je, uprkos svimnjenim ranijim ogrešenjima o njega, sada mogao da ceni od srca. Ipremda nije bio obavezan da kaže kako veruje da je pravopostupila kada ih je prvi put rastavila, bio je spreman da kaže

250

Zvončica & neky



gotovo sve drugo njoj u prilog, a što se tiče gospođe Smit, nju sumu brzo i trajno preporučile raznovrsne njene vrline.

Usluga kojom je nedavno zadužila En bila je sama po sebi

dovoljna, a njihov joj je brak, umesto da je liši jednog prijatelja,obezbedio dva. Ona ih je prva posetila u njihovom zajedničkom

jane austen - pod tuđim uticajem.pdf

Documents