jagodinska_nahija_1830-1835.pdf

Историјски архив „Средње Поморавље” Јагодина

Архивска грађа

КЊАЖЕСКА КАНЦЕЛАРИЈА

ЈАГОДИНСКА НАХИЈА 1830 – 1835 КЊИГА ТРЕЋА

Приредили Зоран Марковић – Светлана Мишковић

Едиција:

Извори за историју Средњег Поморавља, Ресаве и Левча у 19. веку

Издавање ове књиге омогућило је Министарство културе Републикер Србије

Историјски архив „Средње Поморавље” Јагодина

Едиција: Извори за историју Средњег Поморавља, Ресаве и Левча у 19. веку

Приредили:

Зоран Марковић и Светлана Мишковић

Издавач: Историјски архив Јагодина

Уредник:

мр Дејан Танић

Рецензенти: Проф. др Бранко Јовановић мр Добривоје Јовановић

Редакциони одбор:

Зоран Марковић, мр Добривоје Јовановић, мр Дејан Танић, Драгослав Дедић и Светлана Мишковић

Технички уредник: Бобан Поповић

Штампа:

Тираж: 200 примерака

ISBN 978-86-87479-09-8

Papirgraf, Jagodina

5

ПРЕДГОВОР

Ово је трћа књига у едицији „Извори за историју Средњег Поморавља, Ресаве и Левча у 19. веку” и трећа књига у којој објављујемо архивску грађу Јагодинске нахије, једне од тематских јединица архивског фонда Књажеска канцеларија (1815–1839).

Рукопис који објављујемо под именом Јагодинска нахија 1830–1835. година, трећа књига, само је наставак објављивања докумената (архивске грађе) за један кратак временски период, који је истражен у архивском фонду Књажеска (Кнежева) канцеларија (1815–1839) који се налази у Ариву Србије у Београду. Са сигурношћу се може рећи да је то један од најзначајних архивских фондова за изучавање, како националне, тако и локалне историје за територију Београдског пашалука у првој половини 19. века.

Књажеска канцеларија је била лична канцеларија кнеза Милоша Обреновића и није била успостављена никаквим посебним актом, већ је постепено настајала и изграђивана из потребе коју су наметале нове околности у Београдском пашалуку. Она је била надређена свим другим установама из тог периода и зато документа настала у њеном раду имају тако велики значај.

Сва објављена архивска грађа у овој књизи односи се на Јагодинску нахију, која је у том периоду била само једна од 12 нахија у Београдском пашалуку. Она се састојала од две кнежине, Левачке, која је обухватала 82 насељена места и Темњићке кнежине која је у свом саставу имала 60 насељена места.

Архивска грађа која се објављује, односи се на период од почетка 1830. до краја 1835. године. За овај период може се рећи да је веома значајан у стицању аутономије Кнежевине Србије. У том периоду донета су два хатишерифа (1830. и 1833), први Устав у Србији, под именом „Сретењски устав” 1835. године, први закон о школама 1833. године и низ других прописа који су били од значаја за Србију у развоју њене самосталности.

Објављивањем ове, као и предходних њига у наведеној едицији, врши се највиши облик заштите архивске грађе. Поред тога, приступ истраживача драгоценим историјским изворима чини лакшим, а престаје и потреба да се исти у изворном облику више користе од стране заинтересованих истраживача, а тиме се свакако постиже и одређени економски ефекат.

Представљена архивска грађа у овој књизи садржи укупно 307 јединица, односно докумената, која је архивистички сређена и микрофилмована, а оштећени документи су лечени и заштићени. Међутим, оштећења неких

Јагодинска нахија 1830-1835

6

докумената су таква да њихове поједине делове није било могуће прочитати, а тиме и утврдити њихов садржај. Такође, дошло је и до одређених оштећења на микрофилму, где се налази снимљена ова грађа, па је један број докумената морао да буде дигитализован са оргиналних докумената.

Објављена докумената су ћириличне провенијенције, писана црквенословенском ћирилицом на екавском наречју. Изузетак чине два документа писана на турском језику. Како у том периоду није било стандаризованог правописа, поједини словни знаци су употребљавани у складу са писменошћу или навиком писара. Једни су имали добар, односно лако читљив рукопис, други су писали нечитким рукописом, трећи су писали без икакве интерпункције, четврти без одвајања речи, пети су писали све истим словима, неки су почели да користе слово ј (јота), док већина њих не користи слово „х”. Евидентиран је и велики број страних речи у документима, на првом месту турског порекла, које се касније губе из говорног језика, а свакако да је и оштећење једног броја докумената и микрофилма причињавало доста тешкоћа у њиховом читању и разумевању садржаја. Из наведеног се закључује да припрема рукописа за објављивање ове књиге није била лака и једноставна, већ је тражила много стрпљења, упоређивања, више пута читање једног документа, консултације и на крају пажљиво сравњивање сваког документа.

Архивску грађу из фонда Књажеска канцеларија–група Јагодинска нахија (КК XII) у највећем чине писма и друга акта настала од локалних нахијских, кнежинских, капетанијских и сеоских власти, црквених лица, сеоских спахија, других турских старешина и других појединаца из Јагодинске нахије, упућена кнезу Милошу Обреновићу, или његовим људима од поверења, од преко 20 различитих личности и институција власти.

У преписци највише учествују Милета Радојковић, Димитрије Ђорђевић, Миленко Радојковић, Милоје Вукашиновић, Јован Николић, Стефан Стојановић, пуковник и подунавско–тимочки војни командант, Живко Шокорац, Мита Тирић, Аврам Петронијевић, Суд нахије јагодинске, Јагодинска општина и др.

Захваљујући документима који су стизали из Јагодинске нахије на адресу Господара кнеза Милоша Обреновића, сачувани су драгоцени историјски подаци о животу народа и народних старешина овог краја, обичајима, лошим и добрим странама обичних људи и њихових световних и духовних старешина, односима Срба и Турака у нахији, српским депутацијама у Цариграду, о борбама Црногораца и Херцеговаца против Турака, страним делегацијама и појединаца у посети Јагодини, односима Србије и Босне, стању и збивањима у Турској, Влашкој и Грчкој, бунама народа у појединим крајевима, жалбама против старешина, распоред војника на капетаније према пореским главама, о тржишту и ценама производа, црквама, санитету, занатима, о промету њива, ливада и других некретнина, поправкама народних добара, порезу и харачу, временским непогодама–плављењу Мораве, лову, гоњењу хајдука и других одметника и о тадашњим моралним и друштвеним навикама становништва овог краја. Такође,


7

треба истаћи да су занчајно заступљени извори који указују да су јагодински кнезови пажљиво пратили кретање Турака и других странаца у граду и османске војске на границама Београдског пашалука и о томе ревносно обавештавали кнеза Милоша Обреновића. Објављени докменти говоре и о проблемима досељавања нових становника на простору Јагодинске нахије, као и о личном односу локалних старешина са кнезом Милошем. Сва њихова писма почињу и завршавају се устаљеним фразама и молбама. Нису пропуштали прилику да Кнезу честитају велике празнике, славу, рођење деце, и друге значајне празнике. Поклони који су кнезу Милошу долазили из Јагодинске нахије били су разноврсни, као примерци уловљене дивљачи, разне врсте воћа,вина и друго.

Приликом приређивања докумената за објављивање, приређивачи су се трудили да преписи буду верни оригиналу. Ништа није мењано у језику, реду речи и интерпункцији. Када су слова и речи била удвојена, стављано је само једно слово или једна реч. Како су тадашњи писари у писању великог слова приступали произвољно, то је у приређивању извршена интервенција (где се могло) да се примењује данашњи правопис у употреби великог и малог слова.

Корисницима књиге напомињемо да су сви датуми који се јављају у документима, по старом календару и да их тако треба рачунати.

За сваки документ је урађена кратка регеста са којом почиње и да сваки документ има свој број и то само у сврху његовог лакшег коришћења.

Такође, за лакше коришћење докумената објављених у овој књизи урађени су регистри и речник страних и мање познатих речи.

Надамо се да ће објављени документи својим садржајем, методолошком обрадом и временом о коме говоре изазвати одређено интересовање код истраживача, волели би да изазову интересовање и код шире јавности.

Користимо прилику да се захвалимо Министарству културе Републике Србије које је обезбедило средства за издавање ове књиге, као и Архиву Србије и његовим радницима на помоћи приликом истраживања за припрему овог рукописа.

Зоран Марковић

КЊАЖЕСКА КАНЦЕЛАРИЈА

Ј А Г О Д И Н С К А Н А Х И Ј А

1830 – 1835.



11

427.

Јагодина, 5. фебруара 1830.

Јанаћ (Јанићије) Радовић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу јавља да је татарин Кара–Абдула донео вест из Цариграда да се цару родио син по имену Абду–Азиз. Даље јавља да данас полазе из Филибе царски човек и кнез Ђока .

Ваше сијатељство, милостивши Господару

С овим писмом не пропуштам вашем сијатељству покорнејше јавити како је приспео данас татарин Кара-Абдула–онај који је код Марашлије служио из Цариграда–који ми је показивао да се је цару Син родио и да су му име нарекли Абдул Азиз и да је он зато послат из Цариграда нашем везиру на муштулук–и казао ми је да је данас пети дан како је изашао из Цариграда и да ће данас царски човек и кн: Ђока из Филиде овамо да пођу. То јављајући остајем и јесам вашем сијатељсву покорнејши

У Јагодини слуга 5. фебруара 1830-года Јанаћ Радовић Оригинал АС, КК XII 515

428.


Радисав Јовановић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу: обавештава га да се пре три године са породицом из Бесарабије доселио у Јагодину и моли за помоћ у храни за својих шест чланова породице.

Сијатељнешњи и светлејши милостиви Господару Господару

Доходим покорно вашему сијатељству и милост просим. Смилујте се на моје убогоје прошеније, уже има три године дана како сам с мојом фамилијом сиротом из Бесарабије овде у Јагодини дошао. За ове три године дана потрошили, за које нас је и кнез Милета које у чему нагледао, које смо му благодарни на његову благонаклоност који није нас заборавио и упустио, које овог прошастог лета, што смо помало усева у земљу бацили, сирото посејали, то година плода не донесе да би се (х)раном задобили, а особито од више части нисмо могли да жита посејемо, да нам што год више буде рана, јербо смо слаби и о делу (раду) пољском нисмо толико искусни радети (радити), као што су искусни паори о делу пољском, ми смо били мало обучени помало дућана держати, које мало занатом купити и продати, сад капитала свог немамо да се потрудимо што купити или на пример што продати да себе ранимо, на које просим милост вашег сијатељства; смилујте се на моје убогоје прошеније,


12

обдарите нас малом раном да зараним моју сиротињу да не помру на овој оскудној години и глади, које имадем шесторо живи у мојој кућици. Тога ради се препоручујемо, не заборавите нас, и при том остајем, ожидавајући (очекујући) вашего сијатељства милост и јесам

Писа(но) всепокорнејши и нижајши У Јагодини убоги раб 17-го фебруара 1830. года Радисав Јовановић

Оригинал АС, КК XII 516

429.

Превод Оџиног тефтера прихода са вакуфског миљака у Јагодини.

Приход с оџиног тевтера колико има вакуфски миљак

овде у Јагодини 29-ог марта 1830. године

г: (грош)

1-во место на коме је мезулана узимата кирија годишња 100 2-го место на коме је урађена кавана узимата кирија год. 30 3-ће место на коме је барјактарова кава узимата кирија годишње 10 4-то место на коме је Меметова кава узимата кирија годишње 10 5-то има 4-ри дана орања у ограђу Ђурђеву кирија годиш. 12 6-то има 2 плуга земље у Стојанову ограђу кирија годиш. 30 7-мо има један плуг земље у ограђу старога Стојана кирија 3 8-мо пак за половине плуга земље у Живанову ограђу - ки - 3 9-то место на коме је Јове механџије механа узимата кирија 50 10-то место на коме је Стојанчићева механа узимата кирија 22 11-то место на коме је Ивкова механа узимата кирија 18 12-то од Хаџи Аметова дућанска бивша места узимао хоџа на годину 30 13-то једна ливада од 15 коса која граничи до кир Аврамове

Стојанчићеве ливаде - ______ сума од све годишње кирије 318


430.

Обреж, 1. априла 1830.

Миленко Радојковић, темнићки капетан, кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–јавља да шаље хајдука Рајка из Сабанте, ухваћеног у Обрежу, који је признао да се његови другови налазе у Сабанти.


13

Сијатељнешњи Господару Здравствујте на многаја љета

Ми долу (доле) подписани служитељи всепокорнејши јављамо Вашем сијатељству заради они ајдукови људи који сте нам по пандуру Вуче у писмо тражили да су из Сабанте у ајдуке отишли што ради у тај час издао сам заповестда свуд по селима наредио сам страже чувати се од који сам једнога уфатио у село Обрежи именоватог Рајка испитивао сам га за дружство његово гди су то јест за Радоња Колашинца и Благоја што је тамо служио а он казује да су у Сабанту остали и није више за њи умео казат. Сада Рајка шињем по пандуру Вуче к Вами, а и за његово држство остајемо у строгу зренију да и како год и њи могли уватит и везани као и Рајка к Вами пратит.

Со тим остајем всепокорнејши и код случаја

приготовши ( спреман ) У Обрежи Миленко Радојковић 1-го априлија 1830. года Капетан Темнићки Оригинал АС, КК XII 519

431.

Каленић, 21. априла 1830.

Павле Штула кнезу Милошу Обреновићу–јавља да је примио преко ужичког магистрата његову заповест у вези са војницима, затим да је из капетаније Црне Горе пописано 17 војника, а из Рујне 8 војника. Даље јавља да шаље новац од чибука, заједно са тефтерима, као и 43 комада курјака и лисица.

Ваше сијатељство, всемилостивши Государу

Нижајши сообштавамо Вашему сијатељству да смо преко Мађистрата ужичког примили височајшу заповест Вашега сијатељства за солдате гди смо се согласили са сердаром Мићићем и од Капетаније Церне горе наредили смо 17 солдата вод руини у које смо већ нашли и очекујемо заповест када ћемо и(х) послати.

Мирију завати чибук изкупили смо које ето и шиљем к хазни Вашего сијатељства и новце и тевтере по писару нашем с којим шиљем и 43 комада курјака и лисица. За (нечитко) обстојатељства благодарим вишњем творцу, сва су добра у Вашему здрављу. Со тим остајем и јесам нижајши слуга Вашего Књажеског Сијатељства.

У Каленићима Павле Штула 21ог априлија 1830го Оригинал АС, КК XII 520


14

432.

Јагодина, 23. априла 1830.

Јанићије Радовић кнезу Милошу Обреновићу у Пожаревцу–шаље коверат Спандоније и два писма , која је донела немачка пошта из Цариграда. Даље јавља да су један девлет татарин и један енглески курир дојурили из Цариграда у Јагодину и да је енглески курир изјавио само толико да носе вести од велике важности и да ће се о љима ускоро чути. Татари који су прошли са поштом кажу да су Руси оставили Једрене и отишли ка Бургасу и да су Богдана срели у Ихтиману.

Ваше сијатељство, милостивши Господару!

Сад овај час дође пошта немачка и донесе ми ова писма прикључена у коперти (нечитко) Спандоније и по препоруци (нечитко) Лазара Теодоровића пошиљем и незадржно Вама на благоусмотреније.

Никаково друго не имамо, кроме да су од пре овуда један девлет татарин а по њега један енглески курир на ови саата узастопце трчећи прошли и тако су хитно трчали да су и оба овде 5-ти дан из Цариграда стигли. Девлет татарин све је једнако обзирао се да га енглески курир не стигне, зашто су тако хитали, не знам! Толко ми је само енглески курир казао да не питам ништа, ствар је од велике важности и да ћемо ју до неки дан и сами чути.

Ови татари који су с поштом прошли кажу да су Руси у прошли петак из Једрена дигли се и отишли к Бургасу. Богдана су срели у Ихтиман, по њиовом рачуну стигао је у Цариград данас.

Целујући скут и с Аврамом јесам У Јагодини Вашега сијатељства 23. априла всепокорнејши слуга 8 саати од дана Јанаћко Радовић


433.

Јагодина, 20.маја 1830.

Јанаћије Радовић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–јавља да је синоћ, кад је приспео у Јагодину, ту затекао сардинског еглију, који ће доћи тамо да се с њим сретне.


Не изостављам Вашему сијатељству покорнејше јавити како сам синоћ овде у Јагодину приспео и затекао овди Сардинског еглију којему изјавивши


15

Вашег сијатељства поздравља. Он ми је ома казао да је рад с Вама лично састати се и долазимо тамо на конак. То јављајући остајем и јесам Вашему сијатељству

У Јагодини всепокорнејши слуга 20-ог маја 1830. Јанаћ Радовић


434.

Јагодина, 31.маја 1830.

Јанаћије Радовић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–јавља да ће његово писмо заједно са пакетом послати првом поштом за Цариград. Даље јавља да је јуче стигао из Цариграда један татарин и донео вест да Богдан сутра полази овамо са једним шатором.


Високо почитајемо писмо Ваше послато ми по суруџији купно с прикљученим пакетом јутрос примио сам и постараћу се по прве полазеће поште за у Цариград пакет гди надлежи испратити га као што истом и заповедате.

Друго не изостављам Вашему сијатељству покорнејше јавити како је јучер један мене непознат татарин из Цариграда приспео–и казао ми за Богдана да је остао спремајући се и да ће други дан по његовом поласку и Богдан с једним шатором овамо да пође. То јављајући остајем и јесам Вашему сијатељству

У Јагодини всепокорнејши слуга 31-ог маја 1830. Јанаћ Радовић


435.

Јагодина, 5.јуна 1830.

Петар Митровић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу – пише да се пре три године оженио са Станком, ћерком Мине из Маскара, која му је родила дете које није било његово, већ кнеза Милете, који му је за ову срамоту обећао дукате, али му их још није исплатио, па моли кнеза да га он примора да то учини.


Пре три године дана оженио сам се ја узевши за супругу девицу Станку кћер Мине из Маскара и по истеченију 5 месеци осетио сам да је она још девојком затруднела и то од Г. Милете кнеза. Ово је мене тако огорчало да сам одма кн: Милети јавио да ћу ја то височајшој власти јавити. Но он ми да три кесарска дуката и обећа ми још 15 дуката дати само да ја ту ствар даље не


16

јављам. Ја на његово предложење престанем и никоме ни речи не споменем. Но будући да ми он обећани ми још 15 дуката на чест требовања моја дати ми и сасвим одриче се зато усуђујем се Вашему сијатељству все понизнејшом молбом припасти просећи да би он по обичном Вашом милости и на мене смиловати се и кн. Милету да ми обећани ми 15 дуката да: принудити благоизволили будући да је ово трећа година како ја на дете које се од њега зачело трошим.

Вашего сијатељства все поданејши

Петар Митровић У Јагодини 5-ог јунија 1830. Оригинал АС, КК XII 524

436.

Јагодина, 6. јуна 1830.

Јагодинска општина кнезу Милошу Обреновићу у Јагодини– захваљује се што је дошао међу њих да извиди узроке нереда. Даље га моле да уклони из њихове средине Милету Радојковића, члана Народног Суда.

Сијатељнешњи кнеже! Все милостивши Господару!

Безчислени непоредци који су се међ нама догађали навлачили су на нас праведно негодованије Вашег сијатељства и Ваше сијатељство је на последак по природном благоутробију доброг отца благоизволило међ нас доћи лично узроке непоредака међ нама извидити. Дозволите нам милостивши Господару да са поданическим страхопочитанијем и сердечнијшу синовну благодарност нашу к стопама светлости Ваше излијемо што нашег ради благостанија при толиким важним делима којима сте обремењени потрудили се доћи и међу нас благодетељни увести поредак који по богохранимој држави Вашој цвета и који до сад признајемо и с нашом кривицом код нас оскудевамо. Благодарећи Вам синовно на милосердију Вашем којим сте праве узроке непоредка међ нама благоволили извидити : все покорнејше молимо не отреците се извадити између нас члана Суда Народног Г: Милету Радојковића, да се не би он на нас, а ми на њега и унапредак изговарали у чему, подвргавамо се строгости правоусуднијим и знаћемо да смо ми сами криви, завештавајући се, да ћемо височајше по нас благотворене уредбе Вашег сијатељства, као светињу хранити и савестно испуњавати и остајемо с истиним страхопочитанијем

У Јагодини Вашего сијатељства все поданејше 6-г јунија 1830-го Обшћество Јагодинско



17

437.


Винка Станкова кнезу Милошу Обреновићу у Јагодини–жали се на кнеза Милету да је на превару довео у кућу њене стрине и одузео јој част, обећавши јој 3000 гроша и скупоцене хаљине. Даље моли кнеза Милоша да извиди ову ствар.

Ваше сијатељство, Милостивши Господару

Већ пет година готово има како ја и без отца и мајке у врло хрђавом стању живим. Нисам за све то време заједно с браћом могла сиротујући највише девство и с њим скопчану чест и поштење, аки највеће пола нашег сокровишта сохранити старала се. Но пре ове недеље дана дође стрина кући нашој и позове ме к себи да ми брдило да јербо сам била изломила, да ми ако би имала каково на послугу да, вслед чега ја ништа зло не сумњајући пођем одма за њом, пак како уђем у њену собу видим на шта ме је довела. Онде застанем кнеза Милету и стрина изишавши напоље из собе забрави врата, а мене с кнезом у соби остави. Но како себе саму с кнезом у соби видим, почнем му се најпре молити да ми девство моје сачува. Кад видим да молба код њега не помаже, плакала сам и готово из гласа јаукала, но он на то ништа не гледајући салети ме по соби, и обећавши ми три хиљаде гроша дати, к тому даће ми хаљине, ђердан и тепелук такав начинити какав ниједна друга у Јагодини имати неће, готово насилује ме.

То је моју савест тако узмучило да ја себе за најнесрећнију под небом почитујем. Нисам одма моју њим убијену чест тражити хтела, но никако срам којој нибуд власти открити није ми допустио; сад пак видећи да ће то и с друге стране а с веће чести мојом ушћербом открити морати, усудила сам се Вашем сијатељству коленопреклоно припасти да би все милостивше на мене смиловавши се дело ово извидити и чест моју ако не сасвим, оно барем уколико је могуће опрати благоизволили. Остајем

Вашем сијатељству Милостившем мом Господару У Јагодини покорнејша 7-г јунија 1830. Винка Станкова


438.


Јанаћије Радовић кнезу Милошу Обреновићу у Пожаревцу–шаље му писмо наших депутата, које је донела пошта из Цариграда.


18

Ваше сијатељство, Милостивши Господару,

Данас пролазећа пошта из Цариграда изручила ми је ово писмо од наши депутата из Цариграда, које прикључавамо овди и шиљемо га Вашем сијатељству. То јављајући с истиним страхопочитанијем остајем и јесам Вашему сијатељству

У Јагодини все покорнејши слуга 22-го јунија 1830-го Јанаћ Радовић


439.


Димитрије Ђорђевић кнезу Милошу Обреновићу–честита му рођење сина.

Ваше сијатељство, Милостивши Господару!

Известије о новорођеном Вашем Сину причинило ми је радост толику да никако нисам мого пропустити Вашем сијатељству радост тим причињену ми, кад ми није возможно устмено, писмено барем открити и изјавити, купно и новорођеног Вам Младенца честитати и поздравити, просећи всемилостившег Творца, да Вам га здрава и весела много лета сохрани, и да он с растењем година његови, како у умном, тако и у нравственом усовершенствованију поступке учини таке, да и Вама, љубезнејшем свом родитељу, и нама свима, чест, утеху и весеље под старост нашу причини, а народ Србски да у њему ону славу коју у Вама има и ужива, нађе. В прочем поздрављајући Вас и целујући Вам десницу

Вашег сијатељства Милостившег мог Господара У Јагодини нижајши слуга 23-г јунија 1830. Димитрије Ђорђевић


440.


Димитрије Ђорђевић кнезу Милошу Обреновићу у Пожаревцу–јавља да је према његовом налогу, а у договору са капетаном Миленком, покосио све јагодинске ливаде и попластио сено.


19


По писменом налогу Вашег сијатељства од 13. т.м. ја сам у согласију с капетаном Миленком све овдашње ливаде покосио и попластио све, једну само част од једне ливаде због времена нисам мого попластити, но и ту ћу први који се покаже леп дан попластити. –Учинио сам такођер за кола к наменију сена потребна наредбу, које ћеду за неколико дана доћи и постараћу се да се сено што скорије свезе и добро здене, о чему ћу како свршим Ваше сијатељство известити. Остајем

Вашег сијатељства У Јагодини нижајши слуга 23-го јунија 1830. Димитрије Ђорђевић


441.


Димитрије Ђорђевић кнезу Милошу Обреновићу у Пожаревцу – пита хоће ли добити налог да скупља арач по својој капетанији.

Ваше сијатељство, милостивши Господару!!

Показао ми капетан Миленко писмо од Вашег сијатељства, у ком налажете да како он, тако и капетан Живко, сваки по својој капетанији араче покупи; но будући да у оном писму ништа у призренију купљења арача по мени врученој капетанији благоизволисте, зато да се не би скупљање арача по мојим селима закаснило и усуђујем се с писмом овим Ваше сијатељство всепонизнејше за удовољеније хоћу ли и ја наредбу да се и по мојој капетанији арачи зберу учинити, молим и остајем всемилостивши одговор очекујући

Вашем сијатељству У Јагодини покорнејши 28-г јунија 1830.года Димитрије Ђорђевић


442.

Јагодина, 1. јула 1830.

Димитрије Ђорђевић кнезу Милошу Обреновићу у Пожаревцу–јавља да је примио налог за прикупљање арача у својој капетанији и да је са тим налогом обавестио капетане Миленка и Живка и да су сви почели купити арач. Даље јавља да су са свих ливада сено свезли и добро зденули и то 40 великих сена.


20

Ваше сијатељство, милостивши Господару!!

Ваше писмо у призренију купљења арача по мени подручној капетанији писано ми примио сам и по височајшем налогу Вашем ја сам капетану и Миленку и Живку Вашег сијатељства височајшу препоруку изјавио, и они су сваки по селима находећима се у својим арачским тефтерима араче купити већ почели.

Не изостављам Вашему сијатељству јавити да смо са свију ливада сено свезли и добро зденули. Овогодишњи сена изнило је 40 велики сена, а од лањског има јошт 48 такођер велики сена. Јављајући Вам да сам и ја од Ваши ливада до 25 кола за ради коња дотеро остајем

Вашем сијатељству У Јагодини покорнејши слуга 1-г јулија 1830. Димитрије Ђорђевић


443.


Димитрије Ђорђевић кнезу Милошу Обреновићу у Пожаревцу – изражава му своје најлепше жеље поводом крштења његовог сина и шаље му Живку да присуствује том весељу.


Писмо Ваше од 18-ог о.м. примио сам из ког разумео сам да сте у намеренију у идућу недељу новорођеног Сина крстити в след чега и приветствујем Вам његово крешћење, желећи да се њим на њега сва она блага која прави христјанин од Бога просити и ожидавати може излију, а получивши иста, да по всемилостившег Творца вољи живећи, од дана на дан смирени и богобојазљиви Вама, Родитељу свом, а и свима нама на највећу радост и утеху, а по смрти наиди на славу нашу млого лета срећно и задовољно поживи. По налогу Вашем шиљући Живку тамо, да и она участница Вашег весеља и радости буде, остајем

Вашег сијатељства У Јагодини нижајши слуга 11-г јулија 1830. Димитрије Ђорђевић



21

444.


Димитрије Ђорђевић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу – јавља да је примио његово писмо од 4. текућег месеца са налогом да среде сено и да кметови одвоје десетак по досадашњем обичају. Даље јавља да су нека села већ предала десетак, заједно са рачуном и ускоро ће то и друга да учине. Затим, да није истинита тужба Вољавчана да им је одузео ливаде које су пре шест година добили од кнеза, већ је само са њих узимао шевар ради покривања кнежевих кошара.


Ваше писмо од 4. о.м. примио сам и из њега одобреније Вашег сијатељства у призренију сређивања сена уразумео сам, како и налог да кметови десетке по досадашњемобичају отдвоје. Десетци су већ у свим селима отдвојени и нека села предали су ми већ рачун колико се у њини селима десетка нашло, а до неколико дана известићеду ме и друга села колико има у њи десетка, о чем ћу ја Ваше сијатељство кад захтевали будете, у готовљености будући известити.

Што су Вам Вољавчани тужбу да сам им ја ливаде које сте им Ви пре шест година отдвојили, одузо, није истина! Ја им никакова ливада одузо нисам, но код ливада које сте им Ви отдвојили има шевара који такођер они косе, ал сваке године узимато је од истог колико је год к покривању кошара овдашњи Вашег сијатељства потребно било, тако сам и ја од 40 пласти отдвојио само 4, а до сад је увек више узимато, и то у присуствију њином. Њима то противно није било, а како су се после пресетили и Вашем сијатељствузато на тужбу дошли, не знам! В прочем остајем

Вашег сијатељства У Јагодини нижајши слуга 27-г јулија 1830. Димитрије Ђорђевић


445.

Јагодина, 3. августа 1830.

Милоје Вукашиновић, протопрезвитер кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–захваљује за звона која ће им послати, једно за јагодинску цркву, а друго за белу цркву у Варварину. Затим јавља да шаље кола за њихов пренос и 60 лубеница од своје стране и од стране кнеза Стевана.

Ваше сијатељство, милостивши Господару Свима је нама добро познато да Ваше сијатељство како о целој

держави Вашој благопромишљавате тако и о нами.


22

Кнез Милета казао нам је да је Ваше милостивше сијатељство благоволило послати нам 2 звонета, једно нашој церкви, једно у белу церкву за које с највећим страхопочитанијем благодаримо Вами милостивши Господару за толику Вашу к нами милост и благонаклоност.

При том шиљемо кола за звона и шаљемо 60 лубеница од нас и кнеза Стевана које желимо да их у здрављу употребите.

Јесам Вашего сијатељства всепокорнејши и всенижејши слуга У Јагодини Милоје Вукашиновић 3. августа 1830. протопресвитер


446.


Димитрије Ђорђевић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу – јавља да ја према његовом налогу Турке лепо дочекао, дао им конак и вечеру и јутрос их испратио у Крагујевац.


Јучер донео ми је Вашег сијатељства момак глас да ћеду неки Турци овуд к Вами проћи и да им конак наредимо и пристојно дочекавши да их испратимо к Вашем сијатељству. Тек што сам ја Ваш налог уразумео, речени Турци приспели су у Јагодину и ја сам им конак и пристојну вечеру дао, а од јутрос испратио сам их с момцима у Крагујевац. Остајем

Вашег сијатељства У Јагодини нижајши слуга 3. августа 1830. Димитрије Ђорђевић


447.


Димитрије Ђорђевић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–јавља да га је обрадовала вест што ће султан признати наследност књажеског достојанства у Србији. Даље јавља да ће турски и руски комесари доћи да извиде границе и да ће према његовом налогу наредити да се обере виноград.


23


С највећом радошћу примио сам писмо Вашег сијатељства од 2. о.м. (нечитко) известије од живота мог милије уразумео сам, то јест да је Султан (нечитко) достоинства књажеског признао нам и да ће комисари, како турски, тако и руски доћи да границе извиде, прошеће и народу нашем предаду. Да се хоће всеблаги Бог смиловати и учинити да исти што скорије дођу и жељу и Вашег сијатељства и свог народа нашег већ једанпут испуне, а Вама и свима Србског рода и трудима Вашег сијатељства толико година подноси конац учине. Дај Боже срећно да буде.

Наредбу учинићу да се по налогу Вашем виноград обере, о чем ћу Ваше сијатељство кад свршимо известити. Остајем

Ваш У Јагодини нижајши слуга 3-г августа 1830. Димитрије Ђорђевић


448.


Димитрије Георгијевић, капетан јагодински, чланови суда Нахије јагодинске и Обштество вароши Јагодине кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу – захваљују за звона, која је поклонио овој нахији.

Сијатељнешњи књаже, всемилостивши Господару!

Између прочи наклоности и доброте од стране Вашег сијатељства нам учињене–а за особито ову наклоност који сте нас и с звонима која никад имали нисмо обдарили која смо јучер назвонару наместили и у Вашем здрављу свјати праздник Преображеније Христово торжествовали. За овакову неизказану Вашу милост учињену нам с овим нашим нижајшим писмом приходимо к стопама светлости Ваше–нашу поданическу благодарност излити, надајући се и за убудуште Ваше отеческе наклоности и љубећи Ваш светли скут с истиним страхопочитанијем остајемо и јесмо Вашему сијатељству

всепокорнејши слуга Димитрије Георгијевић капетан јагодински У Јагодини Членови Суда Н. Јагодинске 7-г августа 1830. Обштество Вроши јагодинске



24

449.


Димитрије Ђорђевић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–обавештава да ће се трудити да руске официре што боље дочека и испрати. Даље јавља да му је послао кола лубеница и две котарице грожђа.


Ваше писмо од 8. о.м. у призренију дочекивања и испраћања Руски овамо доћи имући официра писано ми, примио сам и постараћу се по налогу Вашем њи што год боље будем мого и дочекати и испратити. Послао сам Вашем сијатељству једна кола лубеница и две котарице грожђа, и молећи да и драговољно примите и благоизволите остајем

Вашег сијатељства У Јагодини нижајши слуга 9-г августа 1830. Димитрије Ђорђевић


450.


Димитрије Ђорђевић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу – јавља да је примио његово писмо са 150 талира, на чему се захваљује. Даље га обавештава да ће послати његово писмо за кнезове у Цариграду, као и да је у Јагодин дошао руски официр кога ће испратити за Баточину.


С писмом Вашим од 12. о. м. послати ми на трошак 150 талира примио сам, за које Вашем сијатељству всепонизнејше благодарим и молим да бисте у будуште мени благонаклони бити благоизволили, а ја ћу да би се благонаклоности Ваше достојним учинио, потрудити се у свему Вашег сијатељства вољу и заповести точнејше извршавати.

Писмо Вашег сијатељства у Цариград послао сам у договору с Јанаћем постараћу се по првом тамо идућем татарину кнезовима пратити, о чем ћу Ваше сијатељство како пошљем известити.

Напоследак не изостављам Вам јавити да је Господин официр Руски јучер овамо дошо, гди ће се данас задржавати, а сутра ћемо га до у Баточину испратити. Јесам и остајем


25

Вашег сијатељства У Јагодини нижајши слуга 13-г августа 1830. Димитрије Ђорђевић


451.


Димитрије Ђорђевић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–јавља му да је писмо за наше кнезове послао Јанаћије Радовић по бечкој пошти.


Писмо Вашег сијатељства послато ми да га кнезовима нашим у Стамболу находећима се пратим отслато је 14. о.м. по бечкој пошти. Ја се нисам тревио код куће кад је пошта овуд прошла, јер сам онај дан испратио Руског официра до у Баточину и тако Јанаћ га је предо пошти који ме и уверава да се сигурнија прилика тревити не може. Јављајући Вам то остајем

Вашег сијатељства У Јагодини нижајши слуга 18. августа 1830. Димитрије Ђорђевић


452.


Јанаћије Радовић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу – јавља да је данас приспео из Манастира Ода баша нашег везира и да је са њим путовао капетан Јованча од Манастира до Куманова и даље јавља да је од њега сазнао да ће Садразам кренути са војском на Јањине и Превез, да је 270 везаних Арнаута испратио за Цариград, а бегове и ајане од Манастира до Јањине сменио и поставио друге. Затим јавља да се Ода баша у Нишу видео са шведским елчијом, који је изразио жељу да се види са кнезом. И на крају јавља да је послао пакет за Цариград по аустријској пошти.

Ваше сијатељство, милостивши Господару :

Совим мојим нижајшим писмом не пропуштам Вашем сијатељству всепокорнејше јавити како је данас овди Ода баша нашег везира из Манастира приспео у шест сати и који ми је показао да је он с капетана Јованчу из Манастир до у Куманова у дружству дошао и да је капетан Јованча за у разлог отишао и да му је капетан Јованче поручио да мене јави и ја Вашему сијатељству да јавим да га је Садразам тамо у Манастиру честно примио и да га је код њега два пута излазио и то два сахата хелвет чинио и то казао ми исти Ода баша да ће Садразам


26

ови дана кренути за у Јањина и Превеза и да је на њином походу два табора војску за тамо опремио и да је Садразам 270 арнаута везани за у Цариград испратио и што год су били бегови и ајани из Манастира до у Јањина њих касирао и друге нове од његове стране наместио. Ова исти ода баша долазећи овамо нашао у Нишу елчију шведског који долази овамо и да му је исти елчија поручио да мене јави да је он рад с Ваше сијатељство лично састати се. У томе молим всепокорнејше–сутра елчија овде доћиће како ћу му ја одговорити. Пакет за у Цариград још 13. о. м. са аустријском поштом испратио сам. То јављајући Вам остајем и јесам Вашем сијатељству всепокорнејши

У Јагодини слуга 21-г августа 1830. Јанаћ Радовић


453.


Михајло Јовановић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу – моли га да изда налог капетанима јагодинске нахије да га потпомогну даскама и осталом потребном грађом да би могао ове јесени да заврши започети подрум.

Ваше сијатељство, милостивши Господару Наклоношћу и благодетељством које сте до сад не само мени, него

и свима Вашег сијатељства служитељима милостивејше указивали возбужден усудио сам се Вам с овом мојом молбом покорнејше и коленопреклоно припасти, и всепонизнејше просити да би по досад свагда указиваној милости и сад неотрекли ГГ. Капетанима Н. ове милостивше наложили да ме с даскама и другом к грађењу подрума нуждном грађом подпомогну да би започети подрум ове јесени к концу привести могао. На особиту Вашег сијатељства милост надајући се остајем светлу десницу и скут целујући

Вашем сијатељству У Јагодини покорнејши 24-г августа 1830. Михајло Јовановић


454.


Димитрије Ђорђевић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–јавља да је прегледао војнике из своје капетаније и одвојио здраве, а наместо болесних поставио друге и све их заједно послао у Крагујевац. Затим наводи које је


27

измене у појединим селима извршио, да сви војници носе преобуку и да за свакога од њих шаље у Крагујевац по 50 ока жита.


По височајшем налогу Вашег сијатељства постарао сам се солдате из мени вручене капетаније прегледати и здраво тамо послати, а на место болесни нове изабрати и купно с старима у Крагујевацотправити и јесу : из Рибара Мирко Пчелић, а Петар Јовановић пре ове недеље без знања кметског у Београд кирију и ја сам на место његово Ђурђа Радосављевића избрао. Из Праћине Милутин Савић, Петар пак Станковић од грознице лежи и на место његово полази Мијаило Николић. Из Драгоцвета Станоје Савић, а из Штипља Горњег Јован Гајић. Сви ови носу са собом нуждну преобуку, а ја сам по налогу В. сијатељства наредбу учинио да се сутра за њи потребна рана, то јест на сваког по 50 ока жита у Крагујевац довезе. Молећи за удовољеније како ћу с Петром Јовановићем кад из Београда дође и с Петром Станковићем кад оздрави поступити остајем

Вашем сијатељству У Јагодини покорнејши 25. августа 180. Димитрије Ђорђевић


455.


Живко Шокорић кнезу Милошу Обреновићу у Пожаревцу–јавља да је прегледао гардисте из своје капетаније и нашао да су сви здрави, које шаље у Пожаревац заједно са преобуком и карабинима.


С овим мојим нижајшим писмом не пропуштам Вашему сијатељству всепокорнејше јавити како сам ја прегледао находеће се гардисте у капетанији овој и благодареније Богу–сви су тдрави и по височајшем налогу Вашег сијатељства исте гардисте који су и пређе били шиљемо и с карабинима и с преобуком тамо у Пожаревцу од којих имена и списак овде стављам. То јављајући с истиним страхопочитанијем остајем и јесам Вашему сијатељству всепокорнејши

У Јагодини слуга 25. августа 1830. Живко Шокорић

2. страна :

Овде назначујем имена гардиста Капетаније Левачке Нахије Јагодинске

1. Илија Вукићевић – из Опарића

2. Анта Игњатовић – из Калудре


28

3. Јова Павловић – из Сабанте

4. Манојло Савић – из Кавадара

Живко Шокорић


456.

Јагодина, 27.августа 1830.

Димитрије Ђорђевић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу – јавља да је руски официр, који је раније био у Јагодини, поново дошао. Лепо су га дочекали, угостили и испратили за Крагујевац.


Руски официр, који је и од пре овамо долазио, дошо је јучер пре подне у Јагодину; ми смо га пристојно дочекали, угостили и данас ћемо га такођер честно у Крагујевац испратити. Впрочем остајем

Вашем сијатељству У Јагодини покорнејши 27. августа 1830. Димитрије Ђорђевић


457.


Кметови јагодиске општине кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу – моле га да изда налог да их Нахија новчано помогне око оправке чесама у Јагодини.

Ваше сијатељство! Милостивши Господару!

Свака Вашег сијатељства заповест нама је света била, и ми смо се свагда трудили Налоге Ваше точно и ревноснејше извршити, јер смо сасвим уверени у то, како на наше, тако још више на потомака наши шчастије и спокојствије клоне. И ово се (нечитко) Вашег сијатељства у призренију оправљања у вароши нашој чесама урежденије нас још више о благонаклоности Вашој уверава и ми смо готови по Вашем урежденију под сав трошак подлећи, но будући да смо ми пре око чесама велике трошкове имали, зато и усуђујемо се Вашем сијатељству с писмом овим всепонизнејше и коленопреклоно припасти и молити Вас да по обичној Вашој милости смилујете се на нас и налог да нам Нахија у трошковима чесминим уколико Ваше сијатељство благоизволи, помогне, издати благоизволите. На Вашег сијатељства милост ожидавајући остајем


29

Вам У Јагодини покорнејше слуге 28-г августа 1830. Кметови Обштества Јагодинског


458.


Димитрије Ђорђевић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу – јавља да је погрешно разумео његов налог о слању војника и да то сада исправља и шаље двојицу, као и 300 ока жита за храну 6 војника.


Из писма Вашег од 27-г о. м. увидио сам да смо ми Вашег сијатељства у призренију пошиљања Солдата налог точно неразумевши уместо грозничавог и отишавшег у Београд солдата друге избрали и на њино место послали вслед чега по налогу В. сијатељства шиљем Петра Станковића грозничавог, а и Петра Јовановића како из Београда дође оправићу тамо. Шиљући и 300 ока жита, то јест на В. солдати припадајућу рану остајем

Вашем сијатељству У Јагодини покорнејши 28-г августа 1830. Димитрије Ђорђевић


459.


Димитрије Ђорђевић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–пита га када да почну са бербом винограда у Деоницама и јавља да шаље 2 котарице грожђа.


Будући да су виногради већ зрели тако да и(х) најдаље до недеље дана брати треба, зато и усуђујем се с писмом овим Ваше сијатељство за уведомљеније кад да у Деоницама брати почнемо, молити и остајем шиљући две котарице грожђа

Вашег сијатељства У Јагодини нижајши слуга 31-г августа 1830. г. Димитрије Ђорђевић



30

460.

Јагодина, 1. септембра 1830.

Димитрије Ђорђевић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу – јавља да шаље војника Петра Јовановића који је са киријом био у Београду.


Петар Јовановић бивши с киријом у Београду дошо је јучер кући, ког ја по налогу Вашег сијатељства пошиљући тамо остајем

Ваш У Јагодини нижајши слуга 1. септембрија 1830. г. Димитрије Ђорђевић


461.


Димитрије Ђорђевић кнезу Милошу Обреновичу у Крагујевцу – јавља да ће се постарати да преко кметова своје капетаније што пре покупи кусур летошњег пореза. Даље јавља да је јуче био код њих на ручку руски официр, кога су после испратили за Ћуприју.

Ваше сијатељство! Милостивши Господару

Височајши Вашег сијатељства преко Магистрата овдашњег издани налог да сваки капетан у подручној му капетанији кусур летошњег пореза, то јест по 7 гроша од главе покупи и у касу што скорије преда, уразумео сам в след чега дао сам призвати кметове подручне ми капетаније да им Вашег сијатељства заповест обајавим, и постараћу се порез по гласу тефтера (ког сам ја још летос преписати дао) порезака, у мени подложној капетаниј, покупити и у касу Народну изручити.

Јучер дошо је овамо Господин Официр Руски и ручо је код нас, а по ручку испратили смо га у Ћуприју, које јављајући Вам остајем

Вашег сијатељства У Јагодини нижајши слуга 2-г септембрија 1830. Димитрије Ђорђевић



31

462.


Димитрије Ђорђевић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу – јавља да су обрали виноград у Деоницама, који је родио четири велике бачве вина.


Не изостављам Вашему сијатељству јавити да смо виноград у Деоницама обрали, и четир велике бачве вина нашли, с којим и остајем

Вашем сијатељству У Јагодини покорнејши 6. септембрија 1830. Димитрије Ђорђевић Оригинал АС, КК XII 551

463.


Димитрије Ђорђевић кнезу Милошу Обреновићу у Пожаревцу – пита га да ли капетани Живко и Миленко могу своје трошкове да разрежу у порез. Даље јавља да су варошани поднели своје трошкове од ове године начињене приликом доласка кнеза у Јагодину.


Г. Г. капетани и Живко и Миленко долазили су к мени и престављајући ми овогодишње њине трошкове договорили се са мном били шта у порез разрезати, или не; но будући да смо ми то без знања Цашег сијатељства учинити (нечитко), зато и усуђујем с писмом овим трошкове њине, који се у приложеним њиовим контима садржу; и износе: капетана Живка 896 гр. И 4 пар. А капетана Миленка 714 гр. И 25 пара представити Вам, и купно молити Вас за уведомљеније хоћеду они речене трошкове њине у порезу разрезати смети. Такођер и варошани представили су ми да су трошка кад сте у Јагодину долазили 807 гроша и 10 пар. А други разни друмски трошкова 482 гр. и 16 пар. И тако свега 1289 гр. и 26 пара трошка ове године имали. Јављајући то Вам остајем одговор очекујући

Вашег сијатељства У Јагодини нижајши слуга 9-г септемврија 1830. Димитрије Ђорђевић

Оригинал АС, КК XII 552 а)


32

464.


Живко Шокорац (Шокорић) кнезу Милошу Обреновићу – подноси спецификацију трошкова, које је направио приликом доласка у Јагодину од Митровдана 1829. године.

Назначеније трошкова капетана Живка долазећи у Јагодини

које кад што је потрошио од Митровадана 1829- године

У Крагујевцу долазећи потрошио сам..................... 288 гроша 24 У Јагодини долазећи потрошио................................ 421 - За ћуприје што је трошено........................................ 150 20

860 4 Па пратећи руског капетана...................................... 36 сума 896 У Јагодини 9. септембр. 1830. Живко Шокорац

Оригинал АС, КК XII 552 б)

465.


Миленко Радојковић кнезу Милошу Обреновићу–подноси трошкове које је начинио приликом доласка у Јагодину од Митровдана 1829. године.

Назначеније трошкова капетана Миленка Радојковића у Јагодини

које кад шта је потрошио од Митровдана 1829. године

684 гроша кад Москова дочекаше и испратише потроши 30 25 п.

714 25 У Јагодини 9 септем. 1830 г. Миленко Радојковић

Оригинал АС, КК XII 552 в)


33

466.


Димитрије Ђоршевић кнезу Милошу Обреновићу у Пожаревцу – јавља да је по његовом налогу, а у договору с капетанима Живком и Миленком, „ расположио'' трошкове на нахију. Изашло је 5936 гроша и 14 пара на 6379 пореских глава.


По всемилостившем Вашег сијатељства одобренију ја сам у согласију с капетанима Живком и Миленком трошкове на Нахију расположио и како:

капетанске и друмске трошкове у суму 3200 гр. 11 пара кнезова Магистратски трошак 900 око таванисања и покривања канцелар. 118 за стаклене пенџере на канцелар. 110 хајлук Г. Докторов 1150 к тому још 135 3 5963 14

друмског трошка за које Вашем сијатељству нисам у писму јавио јер се у онај пар писар треви овде, а кнез варошки у тефтерима није више трошка нашао био.

Све горње суме, осим трошка Г. Г. кнезова Магистратски и хајлука Г. Докторовог ми смо по налогу Вашем у долње новце побили, у којим чини трошак 4770 гроша и 20 пара; и на 6379 порески глава расположивши исти, долази на сваку главу по 130 пара, впрочем остајем

Вашем сијатељству У Јагодини покорнејши 15-г септембрија 1830. Димитрије Ђорђевић


467.


Димитрије Ђорђевић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу – јавља да је према његовом налогу са капетанима Живком и Миленком ишао код ћупријског војводе да набави греде потребне за поправљање ћуприја. Даље јавља да су људи довезли материјал и пита колико да им плати и да ћупријски војвода напомиње да грађење ћуприје треба почети што пре.


34


По височајшем налогу Вашег сијатељства од 7. о. м. у призренију сечења греда за ћуприју потребни даном ми, ја сам незадржно купно с капетанима Живком и Миленком к војводи ћупријском био и с њим смо се о том, прегледавши каква је јапија потребна, разговарали. Војвода ће оне две велике греде, које ћеду одозго бити, што скорије из Параћинске Нахије дотерати постарати се и бићеду 35 педи дугачке и са сваке стране по две педи широке; за постављање пак тавана ћуприје, нашли смо да равно 360 греди (колико сте нам и Ви писали) 35 педи дугачки и са страна по једну пед широки потребује и ми смо исте на Нахију нашу разрезали; које су људи по већој части к ћуприји већ извезли и најдаље до три све ћеду бити извучене. Нисам људима заказо да ћеду им се греде платити, но на питање њино колико, без уведомљенија Вашег сијатељства нисам им ништа казати мого.

Војвода ћупријски јучер ме је писмено пито од куд ћеду се мајстори узети, говорећи да треба што пре ћуприју градити почети; вслед чега и молим за уведомљеније шта ћу му на то одговорити и остајем

Вашег сијатељства У Јагодини нижајши слуга 16-г септемврија 1830. Димитрије Ђорђевић


468.


Димитрије Георгијевић кнезу Милошу Обреновићу у Пожаревцу – јавља да је синоћ у Јагодину, враћајући се из Цариграда, приспео мађарски гроф Сачини Барон–Волтештајн, који је изјавио да жели да сврати у Пожаревац да се види са кнезом. Данас креће у Баточину, преноћиће у Свилајнцу и сутра ће бити у Пожаревцу.


С овим писмом не пропуштам Вашему сијатељству покорнејше јавити: како је синоћ приспео овде из Цариграда један гроф мађарски по именом Сачини Барон – Волтештајн, који је показао да је намеран свратити у Пожаревцу к Вашему сијатељству и данас полази тамо на Баточину и вечерас биће у Свилајнцу, а сутра тамо биће у Пожаревцу. То јављајући остајем и јесам Вашему сијатељству все покорнејши

У Јагодини слуга 18. септембрија 1830. Димитрије Георгијевић



35

469.

Пожаревац, 19. септембра 1830.

Кнез Милош Обреновић капетану Димитрију Ђорђевићу у Јагодину – обавештава га да полази из Пожаревца за Јагодину гаваз једренског везира Икинџи Хасан и да ће у Јагодини остати док се не покупи марва и да га лепо дочекају и припреме му конак и храну.

Љубезни Димитрије!

Данас полази одавде Икинџи Хасан Равас Ч. (честитога) везира Једренског, који ће онде док се марва покупи и до мог пришествија остати, зато препоручујем Вам да га пристојно дочекате и како с конаком тако и с нужном раном снабдете. Впрочем остајем Вас поздрављајући

Ваш доброжелатељ У Пожаревцу Милош Обреновић 19. септембра 1830. Књаз Србски


470.

Јагодина,25. септембра 1830.

Милета Радојковић кнезу Милошу Обреновићу у Пожаревцу – јавља да је према његовом налогу обишао целу јагодинску нахију и једва да је скупио 100 грла говеда, затим пита да ли треба да их дотера у Јагодину. Даље јавља да су у Јагодини неки трговци покуповали око 100 комада говеда, од којих свега 30 крава има добрих.


Совим мојим нижајшим писмом не пропуштам Вашему сијатељству покорнејше јавити како сам по височајшем налогу Вашега сијатељства обишао сву Нахију Јагодинску и једва саставио сам 100 комата говеди које крава, које волова, старао сам се и за више да саставим но нисам могао, из узрока што су једни калаузи пре нас стоку изкапарисавали, а неки су и после пошто смо у Нахију изашли изкапарисали. Дошавши овде у Јагодину затекао сам три буљука говеди код трговаца – једно стотину комата говеда између којих има 30 комати крава добри, а говеда мршава видео сам; ако и(х) не крену до пришествија Вашег сијатељства и сами видећете их. Ову пак покупљену говеду што сам ја по Н. скупио оћу ли и овде у Јагодини дотерати. Јуче примио сам писмо од Г. Васе Поповића у којему пише ми да је он кренуо говеду и да ће и прогнати преко Темнића и да ће ју сутра у Јагодини говеда приспети. Не пропуштам јавити да сам и у Крушевцу прелазио и гледао онде трговачку говеду коју су на скупу


36

имали и нису ми се нимало допала малечка и мршава. То јављајући очекујем Ваше милостивше настављеније и јесам Вашему сијатељству все покорнејши

У Јагодини слуга 25-ог септемб. 1830-г. Милета Радојковић


471.

Јагодина, 29.септембра 1830.

Димитрије Ђорђевић кнезу Милошу Обреновићу у Шетоњи–јавља да је примио његов налог да му припреми конак за његов долазак у Јагодину.


Писмо Ваше од 26-г о. м. у призренију преправљања конака Вашем сијатељству писано ми примио сам. Нисам на прво још известио да ћете у Јагодину доћи: нашу кућу Вам за конак био припремио; но будући да сам се из писма Господар Милете отслатог известио да сте ради или у његовој кући или у Магистрату на конаку бити, зато сам купно с њим прегледао гди би боље било, и нашли смо да је његова кућа за конак Вашем сијатељству сасвим неудобна, јер је скоро олепљена и ни у чем још сасвим оправљена, а Магистрат издали смо заповест да се изчисти и биће до среде сасвим за конак Вашем сијатељству приуготовљено. С којим и остајем

Вашем сијатељству У Јагодини покорнејши 29-г септемврија 1830. Димитрије Ђорђевић


472.

Јагодина, 7. октобра 1830.

Димитрије Ђорђевић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–јавља да су по његовом налогу ослободили од Турака '' оно двоје ропчади'' тако што су преварили Турке изводећи лажну узбуну и даље јавља да су они овде добро склоњени и да док Турци мало измакну, послаће их кнезу.


По налогу Вашег сијатељства ми смо се потрудили и избавили смо оно двоје робчади од Турака који су овде на конаку ономад били. Сами и(х) никако нисмо могли у руке наше добити, но били смо принуждени и Сеиза они Турака родом Бугарина купно с њима прикрити, а да не би Турци у том што на нас подозревали, учинили смо уредбу су неколико људи баш у оно време кад су


37

Турци да им је робчади нестало осетили (ако би из Ћуприје ишли) у Јагодину дошли; ови су Турцима објавили да су сви троје к Ћуприји трчећи отишли, и ми смо на њину молбу људе за робчадима у потеру к Ћуприји шиљали, но будући да су ови за њима трчали, зато су Турци у великој за робчадима жалости данас из Јагодине отишли у надежди да ћеду их до Ниша стићи. Међутим ми и(х) овде у потаји добро држимо и сутра док Турци мало даље измакну послаћемо и(х) Вашем сијатељству, впрочем остајем

Ваш У Јагодини нижајши слуга 7. октомбрија 1830. года Димитрије Ђорђевић


473.

Јагодина 8. октобра 1830.

Димитрије Ђорђевић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–јавља му о избављењу ропчади и заједно са сеизом их шаље њему.


Оно двоје робчади, које смо по налогу Вашем из Робства Турског избавили, држали смо до данас у потаји, а данас купно с бившим Турским Сеизом с њима заједно прикривеним шиљемо и(х) Вашем сијатељству с којим и остајем

Вам У Јагодини покоран 8. октомбрија 1830. Димитрије Ђорђевић


474.


Димитрије Ђорђевић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу – јавља му да је скупио кусур пореза Ђурђевског у својој капетанији и да данас шаље у Хазну да се преда.


Кусур пореза Ђурђевског подручне ми капетаније, скупио сам, и послао данас у Хазну да се преда, с којим и остајем


38

Вашем сијатељству Милостившем мом Господару У Јагодини покорнејши 18. октомврија 1830. года Димитрије Ђорђевић


475.

Јагодина 8. октобра 1830.

Јанаћ Радовић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–јавља му да шаље писмо Хасан-паше једренског, које је данас стигло цариградском поштом. Даље пише да не зна да ли је кнез Марко са Риџалом кренуо на пут из Цариграда.

Ваше сијатељство, Милостивши Господару!

Данас око десет сати прошла је овуд пошта цариградска, и предала ми је приложено Хасан паше Једренског писмо да га Вашем сијатељству отправим. Ја сам их пито је ли се Кнез Марко с Риџалом на пут из Цариграда кренуо, но они су ми одговорили да су имали известије да ћеду скоро овамо поћи, но на путу нигди срели нису и не знаду јесу ли се већ кренули на пут или не. Јављајући Вам то остајем

Вашем сијатељству У Јагодини покорнејши 8. октомбрија 1830. Јанаћ Радовић


476.


Димитрије Ђорђевић кнезу Милошу Обреновићу у Пожаревцу–јавља му да је вино у Деоницама већ за отакање и пита да ли ће овде сместити, или послати за Крагујевац. Даље пише да ће према његовом налогу са осталим капетанима постарати се да одврати ток реке, који је ишао преко ливада.


Будући да су вина у Деоницама већ за отакање, зато не изостављам Ваше сијатељство за известије молити, оћемо ли отакати овде у једну бачву сасути га или у Крагујевац оправити.

Ваш височајши преко Магистрата дани ми налог да би се с Г. Г. капетанима у договору постарао реку која је преко ливада ишла одвратити,


39

примио сам и учинио сам с њима купно уредбу да се у идући понедељник о томе радити почне и постараћу се да би што скорије исто дело совершило се. С којим и остајем

Вам У Јагодини покоран 17-г октомврија 1830. Димитрије Ђорђевић


477.


Димитрије Ђорђевић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–јавља му да ће се према налогу његовом постарати се да припреми конак за њега и комесара.


Ваше писмо од 26- г о. м. у призренију преправљања конака за Ваше сијатељство и комисара примио сам и потрудићу се по налогу Вашем назначене ми куће који час пре изчистити и с потребнима снабдети, в прочем остајем

Вашег сијатељства Милостившег мог Господара У Јагодини нижајши слуга 27-г октомврија,1830. года Димитрије Ђорђевић


478.


Димитрије Ђорђевић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу – јавља му да је према његовом налогу наредио да се очисти конак за дочек царског човека и да је потребно да се доведе у ред друм од Ћуприје до Јагодине, јер се чује да је пун пањева.


Писмо Ваше од 29-г о. м. у призренију приготовљања за дочек Царског овамо идућег човека примио сам. Ја сам још по пријатију првог писма конак уколико смо год боље могли изчистио и у свем тако припремио да би га по достоинству пристојно дочекали. Само ми још остаје друм од Ћуприје до Јагодине изчистити, будући да ми кумови Јокса и Милисав јављају да је пун


40

пањева, и а то да се уради учинио сам уредбу и друм ће сутра што лепше бити изчишћен, в прочем остајем

Вашем сијатељству У Јагодини покорнејши 30-г октомбрија 1830. Димитрије Ђорђевић


479.


Димитрије Ђорђевић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу – јавља му да се ноћас појавила ватра у кнежевом сену и да су успели да спасу свега четири сена. Сумња да су пожар изазвала четири Арнаута из Ћуприје и да је за њима послао потеру.


С великим тјажкосердијем и бригом усуђујем се Вам Сијатељнешњи Господару догодивше се овде нешчастије објавити и како ноћас око пет сати појави се усред сена Ваши ватра. У чаршији су људи били поспавали и нико то, докле чувар сена дотрчо и ватру објавио није, није приметио. Чувши ја тај нешчастни глас подиго сам сву чаршију да би барем колико могуће буде сачували и од ватре невредимо сохранили. Но труди су наши готово сасвим сујетни били, јер смо с великом муком само четири сена у целости срећу сачувати имали, а још за готово четири изнели смо из ватре на руку и тако свега до осам сена, и кошару избавили смо од пожара, а проћа сва сена не могући им ни најмање помоћи, морали смо с највећом жалошћу горити гледати. Штете ове причинитеља управ дознати још не можемо, но по свој прилици то су учинили четир из Ћуприје Арнаутина. Они су јучер у Јагодин били, и отишли су пред сами мрак у Ћуприју, а неки Рајко ћурчија идући из Темнића засто и(х) је под Ђурђевом брду на ћуприји једној, и Шокорац је одма по известију о том за њима потеру с момцима трчо, но до Ћуприје и(х) стиго није, а и од људи који су с колима у онај пар од Ћуприје овамо ишли није ништа известити се мого. Зато сам људе још ноћас наредио да око Ћуприје на њи пазе, а од јутрос с првом зором разасло сам људе на све стране у потеру за њима. В прочем остајем са сваким страхопочитанијем

Вашег сијатељства У Јагодини нижајши слуга 31-г октомврија 1830. Димитрије Ђорђевић



41

480.

Јагодина, 1. новембра 1830.

Димитрије Ђорђевић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу – јавља му да се постарао да добави још сена код Шокорца и Симе из Опарића и да цену није уговорио. Даље пише да је наредио да се пази на Стојана из Шантаровца и нада се да ће га ускоро ухватити.


По всемилостившем Вашег сијатељства налогу да 10 – 12 још сена к оном од пожара избављеном сену прикупим, потрудио сам се такова гди наћи и купити и дозно сам да у Шокорца и Симе из Опарића сена на продају има. Ја сам ишо у обојице њи. Сена прегледавши нашао сам 15 сена добри и определио сам и(х) за потребу Вашег сијатељства; но будући да се они овде тревили нису, зато писо сам по њи да дођу да прекинемо, које ћу Вам како погодили будемо незадржно јавити, а сена ћу к прочима пренети добро сложити дати.

Од ватре на руку сено избављено дао сам зденути и изишло је 5 добри велики сена и тако заједно с она четири у целости од огња сахрањена сена има девет сена, који онај исти чувар чува и чуваће и(х) до Вашег овамо пришествија.

На Стојана из Шантаровца учинио сам уредбу да се пази, и ако се гди нибуд овуда наодио буде надам се да ћемо га скорим временом уватити, о чем ћу Вас одма известити, в прочем остајем

Вашег сијатељства У Јагодини нижајши слуга 1. новембрија 1830. года Димитрије Ђорђевић


481.


Димитрије Ђорђевић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу – јавља му да је чуо од француског секретара из Цариграда, који је ноћас прошао кроз Јагодину да се царски комесар спрема на пут.


Синоћ у 12 сати прошао је овуда Француски Секретар из Цариграда; од њега известили смо се да је он у прошли четвртак с Комисаром Царским у Софији заједно био и показао нам је да је при његовом из Софије долазску разумео да се и Комисар на пут спрема, које јављајући Вам остајем


42

Вашем сијатељству Милостившем мом Господару У Јагодини покорнејши 2. ноембрија 1830. года Димитрије Ђорђевић


482.


Димитрије Ђорђевић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу – јавља му да је овуда прошао татарин царског комесара и да му је казао да ће комесар ускоро бити у Јагодини на конаку.


Од јутрос у 12 сати прошо је овуд Татарин Царског овамо идућег Комисара у Београд. По његовом казивању Комисар је ноћас био у Нишу на конаку и данас ће у Алексинац, куд су и Г. Г. Кнезови Јокса и Милосав за предусрести га и до овамо допратити већ одшли, а у среду најдаље овамо, т.ј. у Јагодини биће на конаку, в прочем остајем

Ваш У Јагодини нижајши слуга 3-г ноемврија1830. Димитрије Ђорђевић


483.


Стефан Арамицки, учитељ, кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу – моли да му се изда плата за његов прошлогодишњи рад по судовима.


По всемилостившем Вашег сијатељства опредељенију, ја сам лрез прошло 1829-то лето од части у Магистрату Свилајначком, од части у Пожаревачком и од части у Суду Народном и Магистрату Смедеревском службу писарску одправљао; на свим тим местима трудио сам се дужност моју точнејше извршавати и једина је моја брига била у свему тако владати се да би високе Вашег сијатељства милости достојним учинио се. Напоследак сам био принужден Вашем сијатељству за одпуст молити се, који и получивши тражио сам мој у предпоменутим Судовима заслужени Хајлук. Магистрати су ме отбили на Суд Народни, а Суд Народни упућиво ме је Г. Јакшићу Хајлук искати. Но, будући да сам и од њега одбијен, из причине што у сваком месту заслужени Хајлук полазећи одунуд нисам узимао, зато и усуђујем се (крајњом нуждом на то


43

гоњен) Вашем сијатељству коленопреклоно припасти и всепокорнејше молити Вас да се по обичном Вашем благоутробију и сваком до сад указиваној милости и на мене смиловати благоизволите, и мене о Хајлуком чрез прошлог года лету по Судовима заслуженим помиловати благоусердствујете. На Вашег сијатељства неизсказану милост надајући се остајем светли скут целујући

Вашем сијатељству Милостившем мом Господару покорнејши У Јагодини Стефан Арамицки 6-г ноемврија 1830. года учитељ


484.


Стеван Васић кнезу Милошу Обреновићу у Јагодини–моли за запослење на какво писарско место.


Неизбројена благодељанија Ваша, чрез која сте премноге благополучним учинили, дају ми слободу всепокорнејше прошеније моје Вашему сијатељству учтиво поднети, уверени будући о височајшеј милости Вашег сијатељства, с којом сте и погрешку моју при Благодарном Кнезу Топаловићу учињену милостивејше опростили, да ми прошеније одбацити нећете.

Преварен будући усудио сам се паре од Благодарног Кнеза Топаловића прошлог года потајним начином узети (за које је и Вашем сијатељству познато било) чрез које сам у крајње подозреније бачен, из ког узрока и службу на сваком месту губим. Зато, немајући ни од куд помоћи, нити пак надежде, кроме благонаклоњенија Вашег сијатељства, усудио сам се с прошенијем мојим Вашему сијатељству прибећи, с којим себе у височајшу милост препоручујући, всепокорнејше усуђујем се молити да бисте милостивши Ваш поглед на мене обратити благоизволили, и службу писарства гди год – из височајше милости определити ми смиловали се.

Примите дакле, сијатељнешњи Господару, всепокорнејше прошеније моје, милостиво, и не отреците требујућем од Вас помоћи, препостанија (нечитко) дати, да би и ја и најмању част благодељанија Ваши под скутом Вашег покровитељства уживати могао. У прочем на височајшу милост (нечитко ) и светли скут целујући с крајњим страхопочитанијем пребивам

Вашег сијатељства У Јагодини всепокорнејши раб 6. декембра 1830. года Стеван Васић



44

485.


Димитрије Ђорђевић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу – јавља му да је заједно с Пећанином прегледао трошкове, које је кнез учинио приликом доласка у Јагодину, и они износе 883 гроша и 11 пара.


По налогу Вашем дошао је овамо Пећанин трошак при дооду Вашег сијатељства у Јагодину учињени, извидити; с њим заједно прегледо сам и ја трошкове; и све што смо год нашли ди је први пут поскупо прецењено било обалили смо уколико је год јевтиније бити могло, и нашли смо начисто трошка 883 гроша и 11 пара, које се у приложеном трошкова списку по реду гди је шта трошено видити може, в прочем остајем

Вашег сијатељства У Јагодини нижајши слуга 14. ноембрија 1830. года Димитрије Ђорђевић


486.

Паланка, 24. новембра 1830.

Јанаћ Радовић кнезу Милошу Обреновићу у Београду – шаље му писма наших депутата из Цариграда, која су стигла немачком поштом.

Вашему сијатељству Милостивши Господару

Пошта немачка стиже ме овди у Паланки и даде ми коперт Цариградски од депутати, једно за Ваше сијатељство, а друго за Господина Давидовића и пошиљем Вашему сијатељству по особито суручии.

Јесам Ваш У Паланки покорнејши слуга 24. ноемврија 1830. Јанаћ Радовић


487.

Јагодина, 24. децембра 1830.

Милоје Вукашиновић, протопресвитер, кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–јавља му да су примили његово писмо и звона. Највеће шаљу кнезу Милети, а остала три задржали су у Јагодини и захваљује се на поклону.


45

Ваше сијатељство, милостивши Господару Господару

Ваше милостивше писмо и звона у великој радости примили јесмо, за које благодаримо Вашему сијатељству – милостиви Господару, и молимо всевишњега Творца да Вас и Вашу фамилију поживи у многолетном и благополучном здравију, који сте род србски освободили и избавили и свем превелику радост придобили. По Ваше заповести послали смо једно звоно највеће кнез Милети, два овде остали, а нови сва три дигли смо овди.

Ја сам Вашега сијатељства всепокорнејши и всепонизнејши У Јагодини Милоје Вукашиновић 24. декемвра 1830. Протопресвитер


488.


Димитрије Георгијевић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу – јавља да је примио његово писмо са налогом да његовом слуги Абдули нађе кућицу у Јагодини, у којој би пробавио једно краће време, међутим, Абдула је већ отишао у Ћуприју.


Високо почитајемо Ваше писмо од 23-г овог м. за № 1969 – примио сам у којему заповедате ми да Абдули Вашем момку нађемо једну кућицу за кратко време овде поседити–за које не пропуштам Вашему сијатељству всепокорнејше одговорити да су истом Абдули дали бесу његови крвници да преседи у Ћуприју неки дан слободно – и тамо ономадне отишао је–то јављајући остајем и јесам Вашему сијатељству

У Јагодини всепокорнејши слуга 30-г декемв. 1830-г. Димитрије Георгијевић


489.

Јагодина, 4. јануара 1831.

Димитрије Ђорђевић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу – јавља му да, према његовом налогу, шаље два стара јагодинска звона.


По налогу Вашем у призренију стара сва овдашња звона преко момка Вашег сијатељства (нечитко) и писмом Господину Проти писаном, даном ми,


46

шиљем и(х) обадва тамо. Од та два звона било је једно у Белој Цркви, но будући да је тамо напукло, зато смо га по заповести Вашој овамо донели, пославши тамо друго здраво, в прочем остајем

Вашег сијатељства У Јагодини нижајши слуга 4-г јануарија 1831. года Димитрије Ђорђевић


490.

Ратковић, 6. јануара 1830.

Живко Шокорац протопрезвитеру Милоју Вукашиновићу у Крагујевцу – јавља за случај Стевана Милића из Сугубине, чија је жена летос била одбегла у село Ратаре, у крушевачкој нахији, и тамо се удала за Милету Илића и моли да се Стеван може венчати са девојком коју је испросио.

Прилог: писмо Цветка буљубаше капетану Живку Шокорцу – којим га обавештава да се Стеванова жена по налогу крушевачког бега удала за Милету из Козника.

Пречастнејши Господин Протопрезвитељ здравствујте

Стеван Илић из Сугубина ниже капетаније из Сугубина побегла му жена летос у Наију Крушевачку у село Ратаје и удала се за за Милету Илића и ја нисам и(х) тражио, но сам шиљао Анту из Медвеђе те гледао је ли истина и тако сведочише да је истина. Сад овај вишеречени Стеван испросио девојку пак не сме да се венча без нашег знања, но ето долази к Вама на Ваше благосужденије

У Ратковића Ваш доброжелатељ 6. ијануара 1831. капетан Живко Шокорац

Прилог:

Будући да је Милена бивша жена Стефана Милића из Сугубина Н. Јагодинске Кап. Живка Шокорца, летос 1830. г. у Н. Крушевачку одбегла, и по писму Цветка Буљукбаше из Козника, а по налогу бега Крушевачког, удала се за неког Милету у Кознику, то се дозвољава реченому Стефану Милићу с другом женом венчати се.



47

491.


Димитрије Обреновић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу – јавља да су из Цариграда у Јагодину стигла три Холанђанина, које је њихова држава послала да пропутују кроз Турску и да би желели у повратку да посете кнеза.


Синоћ дошли су овамо из Цариграда три човека. Они се казују да су Нидерландези и да су од Правитељства њиовог одаслати по Турском Царству

промотренија ради проћи. Сва тројица говоре Французски и од части Немачки и Турски, и идући сад преко Београда у Отечество своје натраг ради су Ваше сијатељство посетити, које јављајући Вам остајем

Вам У Јагодини покорнејши 16 јануарија 1831. года Димитрије Ђорђевић


492.


Јанаћ Радовић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу – јавља да је данас по повратку из Крагујевца прошао кроз Јагодину Димитрије Атанацковић, царско- краљевски терџоман и да је од њега сазнао да је грчки капетан Стрнар побио 1000 Низама у Трикама, као и да је Силифтар заратио са Мур-сајбијом.

2. страна: кнез Милош Обреновић Јанаћу Радовићу–захваљује се на послатим новостима и распитује се за говеда.


Из Цариграда натраг враћајући се прошо је данас овуд Димитрије Атанацковић кесара краљевског терџомана. Он је био разумео да ће Ваше сијатељство или овде или у Београду застати и веома му је драго нило с Вами састати се и разговарати се. Но, будући да сте Ви сад у Крагујевцу зато му је врло жао да му дела његова не допуштају с пута сврнути и Вами подворење своје учинити. Он ми је казо да је с Инџом пре 12 дана у Ћућукчекмеџе размимоишо се. При том казо ми је да је Капетан Грчки Стрнар у Трикама 1000 Низама побио. Напоследак разумео сам да је Силифтар пода оружије на Мур Сајбију подиго.


48

Ако и убудуште што ново разумео будем јавићу то Вашем сијатељству незадржно, а остајем

Ваш У Јагодини нижајши слуга 17. јануарија 1831. года Јанаћ Радовић

П. П. приложено писмо, које ми је гореречени К. К. Трџоман из Цариграда предо изволите примити.

Горњи

2. страна:

Љубезни Јанаћко!

Примио сам писмо Ваше од 17. о. м. и к њему приложено. Будите мукаст и у напредак дознати што од новости, које ту на друму имате прилику докучити.

Не јављате ми овом приликом ништа за говеда, како су? Које не пропустите други пут учинити. Пребивам

Вам Доброжелатељни


493.


Јанаћ Радовић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу – јавља му да су говеда његова добро, само нема довољно сена, као и да се јуница Сремчица отелила, али нема довољно млека и пита шта ће са телетом.

2. страна:

Крагујевац, 23. јануара 1831.

Доброжелатељ кнез Милош Обреновић Јанаћку Радовићу – даје налог да се поменуто теле пребаци у Крагујевац и да потребно сено прибави, како стока не би оскудевала.


С овим мојим покорнејшим писмом не пропуштам Вашему сијатељству покорнејше јавити да су благодареније Ваша говеда находећа се овде сва здрава и весела. Само што ће им сена мало бидне, но стараћемо се да им набавимо. Друго јављам да се је пре неколико дана једна јуница Сремчица отелила, а с


49

млеком је оскудна. У томе шта ћемо с телетом – очекујемо Ваше милостиво настављеније. То јављајући остајем и јесам Вашему сијатељству всепокорнејши

У Јагодини слуга 22- г јануара 1831-го Јанаћ Радовић

2. страна:

Љубезни Јанаћко!

Из писма Вашег од 22. о.м. извештење да се је јуница Сремчица отелила, препоручујем Вам да поменуто теле пошиљете овамо, а при том да се постарате да и сена нуждна за говеда прибавите, да у њим не оскудевају.

У Крагујевцу Ваш 23.г јануар. 1831. доброжелатељ


494.


Димитрије Ђорђевић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу – јавља да су у Јагодину приспели неки Турци, са писмом од једренског валије за њега. Имају налог да купе ситну стоку, због чега су и 30 чобана повели са собом.


Данас пристигли су овде неки Турци. Они се казују да су од Усеин Једренског валије и да имају од истог писмо на Ваше сијатељство. Јесенашњима што су говеда овуд купили у свему су подобни и кажу да налог ситну стоку купити имају, за коју такођер и до 30 чобана са собом воду, в прочем остајем

Вашег сијатељства У Јагодини нижајши слуга 30. јануарија 1831. Димитрије Ђорђевић


495.


Јанаћ Радовић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–јавља да ће по његовом налогу наставити да му шаље вести које буде чуо од татара и курира који пролазе кроз Јагодину. Даље јавља да су ноћас прошла два татарина београдског везира из Цариграда и да је од њих чуо да су из Елбасана и из Дебра прогнали Садразамове новонамештене муселиме.


50

Ваше сијатељство, всемилостивши Господару!

Високо почитајемо писмо Вашег сијатељства од 28 - г прошлог м. за № 249–примио сам и содержаније његово точно разумео сам –на које не пропуштам Вашему сијатељству всепокорнејше одговорити – да ћу се убудуште старати – да би могао за сваког татарина или курира овуда пролазеће–и од њи што би новости разумео Ваше сијатељство извештавати.

Потом не пропуштам Вашему сијатељству всепокорнејше јавити како су ноћас у 9 сахати два татарина нашег везира из Цариграда овде приспели. Један Сари Мемет, а други Исмаил, који показали су ми да су они заједно с видинским татарима из Цариграда изашли и да су се ш њима у Ебипче одвојили–они отишли за у Видин, а ови овамо, и по казивању њином да су они јучер у Видину приспели. Ова исти Сари Мемет показао ми је да је он на путу од неког другог татарина разумео да су из Елбасан и из Дебру Садразамове ново намештене тамо муселиме прогнали. За у Цариград каже да је сад тамо јевтиноћа и тишина. Јучер ми је један трговац приходјашћи из Битоља показао да је костурски бег с 500-на људи к Садразаму отишао, а за коју страну није ми могао казати. То јављајући остајем и јесам Вашему сијатељству всепокорнејши

У Јагодини слуга 1-г фебруара 1831-го Јанаћ Радовић


496.


Димитрије Георгијевић, Живко Шокорац и Миленко Радојковић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–јављају да је Магистрату мало 600 гроша, колико добија за храну за 6 месеци и питају може ли се ова сума повисити.

Одговор кнеза Милоша Обреновића–нека повисе према своме нахођењу средства Магистрату и о томе га обавесте.

Ваше сијатељство, всемилостивши Господару

С овим нашим всепокорнејшим писмом не изостављамо Вашему сијатељству јавити како смо до сада Магистрату овдашњем за рану на шест месеци по 600 гроша давали и сада нам исти Магистрат представља да им је опредељени 600-на гроша за рану на шест месеци мало, а и сами видимо да је сада рана скупља него што је била. У томе оћемо ли им за сада што више дати за рану очекујемо Ваше всемилостивше настављеније. То јављајући остајемо и јесмо Вашему сијатељству


51

всепокорнејше слуге Димитрије Георгијевић У Јагодини Живко Шокорац 1-г февруара 1831-го Миленко Радојковић

Одговор:

Одговарајући вам на писмо ваше од 1. т. м. у ком ме питате оће ли се опредељена сума за раану тамошњег магистрата повисити, јављам вам да у тај трошак по вашем размотренију и сматрајући на цену раане – слободно повисити можете, о којем ћете ме повишенију писмом вашим известити, да знам колико сте за право нашли.


497.


Димитрије Ђорђевић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–јавља да је ових дана послао момке у хајку и да су уловили једног срндаћа, кога шаље.


Ово дана шиљао сам момце у Хајку и уловили су једног Срндаћа, ког по предатељу писма овог Вашем сијатељству шиљем, и остајем

Вам У Јагодини покорнејши 2-г февруарија 1831. Димитрије Ђорђевић


498.


Димитрије Ђорђевић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–јавља да су њих тројица решили да Магистрату јагодинском дају још 300 гроша за храну.


По писму Вашем од 2. т. м. којим одобравате да кнезовима Магистрата овдашњег суму на рану им опредељену повисимо, уколико сматрајући на цену ране за право нашли будем, састали смо се ми сва тројица и у согласију додали смо још 300 гроша. Ово јављајући Вам остајем


52

Вашем сијатељству У Јагодини покорнејши 7. фервуарија 1831. г. Димитрије Ђорђевић


499.


Димитрије Ђорђевић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу – јавља да су говеда одавде кренула, вечерас ће бити на Таборишту, а сутра у Крагујевцу.


Пандур Вашег сијатељства донео ми је од Вас налог да говеда одавде у Крагујевац одтерати наредбу учиним; по заповести дакле Вашој говеда су одавде кренута и конаковаћеду вечерас на Таборишту, а сутра приспећеду тамо. Остајем

Вашег сијатељства Милостившег мог Господара У Јагодини нижајши слуга 9-г февруарија 1831. г. Димитрије Ђорђевић


500.


Јанаћ Радовић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–јавља да шаље пакет, који је данас донео енглески курир, који је стигао из Цариграда са енглеском и немачком поштом. Дознао је да је пре неки дан, кад је био одсутан, стигла француска пошта. Даље јавља да је чуо од Бугара, који су дошли из Зајечара, да су тамо стигли наши комесари и одмах сутрадан прешли на другу страну Тимока, до границе.


С овим мојим всенижајшим писмом не пропуштам Вашему сијатељству јавити како су данас из Цариграда овде приспели куријер Енглески с поштом енглеском и пошта немачка, који су ми овај пакет предали под адресом Вашег сијатељства. Ономадашња пак пошта што је прошла кад сам се ја у село трефио, разумео сам да је била француска пошта. То јављајући–шиљем и пакет–и јесам Вашему сијатељству всепокорнејши слуга


53

У Јагодини Јанаћ Радовић 9-го февруара 1831-го

П. П. данас разумели смо од Бугара који су из Зајечара дошли–показали су–да су наши комесари у четвртак у Зајечар дошли, а у петак прошли с оне стране Тимока до међе.

Горњи


501.

Јасика, 14. фебруара 1831.

Миленко Радојковић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу – јавља му да су му комесари јавили из Алексинца да ће 14. фебруара бити у Крушевцу. Даље јавља да су почели да спремају конак за кнеза у Трстенику, али да су од Јагодинског суда добили писмо да се кнез спрема за Карановац, па су онда престали то да раде.

Крагујевац, 14. фебруара 1831.

Кнез Милош Обреновић Миленку Радојковићу–јавља да неће доћи у Трстеник, већ сутра полази за Карановац.

Високо милостивому сијатељству его

Јављам Вашему сијатељству како су ми писали комесари где су у Алексинац и јављају да ће бити уочи недеље у Крушевац, то јест 14. фебруара, ми смо конак за Ваше сијатељство спремали, пак нама стиже писмо од суда јагодинског да сте Ваше сијатељство казали да ћете у Карановац ићи, те смо престали спремати, ако Ваше сијатељство захтева, оно да знамо

У Јасики Остајем Ваш понизни 14.фервара 1831. года Миленко Радојковић

Одговарајући Вам на писмо Ваше од 14. т. м. јављам Вам да ја у Трстеник нећу доћи, већ ћу се у Карановцу, куда сутра полазим, с комисарима састати.

Ваш благожелатељ М. О.



54

502.


Јанаћко Радовић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу – јавља да је према налогу из његовог писма одмах послао комесарима по суруџији пакет и шунку са језицима. Даље јавља да комесари нису дали никакво писмо, већ су му казали да ће се кнезу јавити из Крушевца.

Ваша светлост! Милостивши Господару!

Како сам получио високопочитајемо писмо Ваше од 13. т. сместа сам отправио по мом суруџији пакет и шунку с језицима комисарим. Исти суруџија дошо ми је сада обратно, и каже да је комисара јучер нашао код Делиграда, идући за Крушевац, да им је тачно изручио што сам му вручио; но писма никаква од њи није ми донео. Казали су му устмено да ће Вам одговорити из Крушевца. По сказивању суруџином мислим да ћеду комисари данас у Крушевцу бити. Колико ће се пак онди забавити, то не знам. Целујући скут и десницу, јесам

Ваше светлости У Јагодини всепокорнејши слуга 15. февру. 1831. Јанаћко Радовић


503.

Каленићи, 24. фебруара 1831.

Павле Штула кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–јавља да шаље гардисте Петра Зарића из Косјерића и Пантелију Јовановића из Радановца, који су били на боловању код својих кућа. Напомиње да је тек сада дознао да се Пантелија оженио.

Ваше Књажеско сијатељство, всемилостивши Государу

Сваком покорностију усуђујемо се сообштити Вашему сијатељству за Гардисте који су код своји кућа због болести заостали били. Петар Зарић из Косјерића Наије ужичке, Пантелија Јаковљевић из Радановаца. Реченог Петра Зарића јешће (јоште) летос у Пожаревцу заболеле ноге, од који и сада јауче и казује да га боле, такођер и Пантелија био је сво лето болестан и казује да га и сада грозница вата.

Ја сада примивши височајшу заповест Ваше сијајности преко I сердара Јована Митића ето и(х) обојицу пошиљем у Крагујевац и при полазку њиовом дознао самда се вишеречени Пантелија Јаковљевић зимус оженио, за које ни ја прије дозно нисам да се није оженио до сада. Пошиљући и(х) остајем и јесам покорнејши слуга Вашег Књажеског Сијатељства


55

У Каленићима 24-го фервара 1831-г года Павле Штула


504.


Димитрије Ђорђевић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу – јавља да су му долазили људи из околних села и моле да им што одвоји од хране, која је по кнежевом налогу у сваком селу сакупљена. Очекује кнежеву одлуку.

Крагујевац, 2. марта 1831.

Кнез Милош Обреновић Димитрију Ђорђевићу у Јагодини – даје налог да сво жито покупи на једно место и да се окружи, па онда раздели само оним лицима, која ни на који начин не могу да дођу до жита и то тако да издатак не пређе половину свег жита.


Налазе се у неким овуд селима људи, који су сасвим без жита остали, и будући да су по свему сиротни, зато велику у рани оскудност трпе. Долазили су и к мени просећи да им се од ране у сваком селу по Вашег сијатељства налогу сакупљене понешто, да би се изранити могли, одвоји. Јављајући Вам то и всевисочајшу одлуку очекујући остајем

Вашег сијатељства У Јагодини нижајши слуга 28. февруарија1831. г. Димитрије Ђорђевић

Љубезни Димитрије!

На питање писма Вашег од 28. пр. м. у призренију раздавања жита одвећ убогим људима одговарајући препоручујем Вам, да сво жито, које је у капетанији Вашој по заповести мојој скупљено по селима налази, скупите на једно место и окрунити дате. Од окруњеног овог после раздајте људима, но само онима, који себи другим начином никако жита набавити не могу и толико раздати можете, да издатак не пређе полу свега жита. До полак можете издати, а пола нека се свагда у готовости нађе.

У Крагујевцу 2. марта 1831.



56

505.

Каленићи, 3. марта 1831.

Павле Штула кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу – јавља да је примио писмо од Васе из Карановца, у коме му јавља за кнежев налог да треба да пошаље 12 војника из капетаније Црне Горе, Ужичке нахије. Даље јавља да шаље ове војнике и са њима 1200 гроша за њихов трошак.

Ваше Књажескоје сијатељство, всемилостивејши Государу

Сваком покорностију усуђујемо се сообштити Вашему Књажеском сијатељству да смо примили писмо од Господина Васа из Карановца у којем пише нам по височајшој заповести Ваше светлости за отречени 12 солдата од капетаније Церное Горе у Н. ужичкој које ето и пошиљемо на височајше захтевање. Реченим солдатима опремили смо 1200 гроша за трошак од они наијски трошкова по пређашњем налогу од Вашег сијатељства. Исте новце шиљемо по солдатима и под печатом нашим до тамо.

Со тим остајем јесам покорнејши слуга Вашего Књажеског сијатељства.

У Каленићима Павле Штула 3-го марта 1831-го

П. П. Вишепоменуте новце предајемо у руке Марку Лазовићу солдату, то јест: 50 дуката по 24 гроша сума 1200.

Горњи


506.

Јагодина, 12. марта 1831.

Димитрије Ђорђевић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу – доставља му писмо које је стигло од Мите из Ниша.

Ваше сијатељство, милостивејши Господару

Дошло је од Мите из Ниша једно писмо Вашем сијатељству које приложивши овом пошиљем Вам и остајем

Вашег сијатељства У Јагодини нижајши слуга 12. марта 1831. Димитрије Ђорђевић



57

507.

Каленићи, 13. априла 1831.

Павле Штула кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–јавља да шаље 150 кесарских талира, сакупљених по његовом налогу у добринској турији за црквено звоно. Затим јавља да шаље дивљач, коју су зимус уловили у капетанији Црној Гори. За звоно у Белој Цркви јавља да је од почетка било чуруг и сад се већ ништа не чује.

2. страна:

Крагујевац, 21. априла 1831.

Кнез Милош Обреновић Павлу Штули у Каленићима–даје налог да покварено звоно из Беле Цркве пошаље у Крагујевац.

Ваше Књажеско сијатељство, всемилостивејши Государу

Сваком покорностију сообштавамо Вашој светлости да смо по височајшој заповести Ваше светлости од турије добринске новце за звоно сакупили, које новце ето и пошиљемо 150 талира ћесарским новцима к асни Вашој.

С којим шиљем и звериње што смо зимус у Капетанији Црној Гори с народом ловили лисица 34 и курјака 9, срнетине 5.

Всепокорнејше сообштавамо Вашој светлости и за звоно код Беле Цркве (нечитко) да је сасвим батале, будући да је код мајстора (нечитко) изашло и било је с нечим заливено. После када је стало звонити показало је фалинику своју и сада ни најмање не чује се, вособито ни за (нечитко) његову (нечитко) настављенија немамо од Ваше светлости за које покорнејше молимо се да нам јавите како Ваша милост захтева за речено звоно како ћемо поступити.

Со тим остајем и јесам покорнејши слуга Вашего Књажеског сијатељства

У Каленићима 13-г априла 1831-го Павле Штула

2. страна:

На представљеније Ваше од 13. т. јављам Вам да покварено звоно у Белој Цркви по удобној прилици амо у Крагујевац пошиљете.

У Крагујевцу 21. априла 1831.



58

508.


Димитрије Ђорђевић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–јавља да му је синоћ преминула супруга.


Синоћ у један сат ноћи пресели се супруга наша Живка у вечност, које јављајући Вам остајем

Ваше светлости У Јагодини нижајши слуга 15-г априлија 1831-го Димитрије Ђорђевић Оригинал АС, КК XII 595

509.

Јагодина, 1. маја 1831.

Јанаћ Радовић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–јавља да је данас из Ниша дошао један Турчин и од њега је сазнао да су нишке ерлије по повратку од Мамут-паше одмах истерале Арнауте из Ниша. Мамут-пашиног ћехају, нишког ајана држе у граду под стражом. Кад су сазнали да је Карафејзић дошао до Пирота, све су Нишлије прешле у град да га спрече да уђе у Ниш. О хватању Мамут-пашиног ћехаја и ајана Хаџи-Алије известили су везире.

Ваше сијатељство, всемилостивејши Господару

Данас је један Турчин приспео на Мезул из Ниша који је послат од Ерлија у Београду Усеин паши. Он је нама показао овако–да Ерлије нишевачке како су дошли који су били с Мамут пашу отишли–ома Арнауте што су били у Нишу истерали–и ће(х)ају Мамут пашиног с 20 људи у град под тврдом стражом држе, Аџи Алију пак ајана нишевачког у варош под стражом држе га и како су разумели за Карафеизића да је он до у Пирота дошао–нишлије и турско и кавурско у град пренели се и чувају се да не би упуштили Карафеизића у Ниш и како су ће(х)ају Мамут пашиног–и ајан Хаџи Алију похватали јавили су великом везиру, јавили и једренском везиру, јавили и видинском везиру, јавили Хусеин паши у Београду. Разговарајући се с истог Турчина и примио сам високопочитајемо писмо Вашег сијатељства и разумевши содержаније ома испратио сам једног суруџију до у Праћина, да би могао штогод у Нишу што се ради разумети – и што ми јавио буде нећу пропустити всепокорнејше јавити. То јављајући с истиним страхопочитанијем остајем љубећи Ваш светли скут и јесам Вашему сијатељству


59

У Јагодини всепокорнејши слуга 1-г маја 1831-го Јанаћ Радовић


510.


Цветко папуџија Јагодинац кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу – моли га за дозволу да се четврти пут ожени, да би имао кога да му чува његово троје ситне деце.

Молимо Вас Господару милостиви и љубимо Вашу руку и Ваш светли скут Господару милостиви и јављамо Вам како се случило нама несрећа али од Бога фала Богу и Вама Господару милостиви–3 жене су ми умрле–3 деце мали остали нема који да и(х) гледи молимо Вас Господару смилујте се ради оне деце сиротињу немам сестру или снау да и(х) гледи него сам сам молим Вас Господару милостиви смилујте се на нас да би се окућио чрез ону децу да и(х) гледи

Цветко папуџија Јагодина


511.


Јанаћ Радовић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–јавља да ће по налогу задржати Богдана док се Стојко не врати из Ниша. Даље јавља о вестима које је чуо: да се Карафејзић сукобио са лесковачким Турцима код села Кочанац, да му ови ништа нису могли да учине и да је отишао у арнаутлук. Оружје које је остало за Карафејзићем у Бањи, Нишлије су довукле у Ниш. Неки буљубаша Жабота са неколико Турака је такође напао Карафејзића кад је кренуо из Бање и они су му отели 14 кола његове „ богажње”.


Високо почитајемо писмо Вашег сијатељства од * овог м. за № 1112 данас примио сам и по височајшем налогу нећу пропустити задржати Богдана нашег док би се повратио Стојко из Ниша и разуменију јесу ли сигурни друмови даље од Ниша.

Потом не пропуштам Вашему сијатељству всепокорнејше јавити како су данас једна тројица из Ниша приспели који су јучер из Ниша пошли. Они кажу да је Карафејзић ономад у недељу из Бање кренуо се и пошто је прегазио на курвин град Мораву и пошао к Добричу близ села Кочане, онде пречекају


60

лесковачки Турци и ударили на њега. Нису могли ништа да учине – продро је у исти арнаутлук.

Кад се је Карафејзић из Бање кренуо оставио је 3 топа и један кубуз 30 кола пексимет. То су узели Нишлије и довукли у Ниш.

Жабота неки буљукбаша пошао из Ниша с неколико Турака и ударио на Крафејзића. 14 кола његове богажње–кад је Жабота исту богажњу у Ниш догнао, дали су 1000 гроша и поклонио му сву ону богажњу што је од Карафејзића отео и убудуште што разумео будем нећу пропустити Вашему сијатељству всепокорнејше јавити. То јављајући с истиним страхопочитанијем остајем љубећи Ваш светли скут и јесам Вашему сијатељству

У Јагодини всепокорнејши слуга 5-г маја 1831. Јанаћ Радовић


512.

Јасика, 8. маја 1831.

Миленко Радојковић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–јавља да је чуо, кад је дошао у јасички кованлук, како Шкодра скупља војску на Косову и да сваком коњанику плаћа 150 гроша, а пешаку 100 гроша месечно. Даље јавља да је од једног Арнаутина, који је дошао у Крушевац, сазнао да му је у помоћ дошло 7000 Бошњака, а Мехмед-Али паша му је писао да ће му послати помоћ. Хафиз-пашином млађем сину Мамут-бегу дошли су тугови, да му је Ниш „максут”.

Ваша светлост, милостивејши Господару

Дао сам признати Сејдију како сам дошао у кованлук јасички и он ми је показао да Шкондра како сад бере војску у Косову на Ћуприју и даје коњанику по 150 гроша на месец, а пешаку по 100 гроша, а он седи у Приштину а казао пашаларима вас нећу ни једнога, само ми војску дајте и скупио војску подоста и дошао један Арнаутин у Крушевац и казао дошло му 7 иљада бошњака и још иду о трагу бошњаци – тако казивао и сад ноћом (нечитко) од виса Сеиди Манџина зарекоше се да отиду у Косово да виде како је и Сејдија – да им напише једно писмо на Арапа Делибашу ако има каки ред и како њиово намереније да би и он тамо отишао – у индат к њима или брата послао са једно иљаду људи као да би искусио како стоје и казао ми је за Мур Сајбију како је послао у Скопље да му готве и шћиру и он почео сабирати а да је трчаоТатарин од муур сајбије стани нека стоји засад и он се вратио и отишао у Јањукојега показао Силистар пода са 30 иљада војске и неки бимбаша Шкодрин – како му је име не знам и вам јавит и за Карафејзића кад прошао више Ниша на Добрич код Орљана ту се мало побили али никаке штете није било ни с једне стране само бацили неколико пушака колико да рекну били се и који су му били тевабија из аранаутлука само сврнули


61

те се променили и узели себи ашлука и ома отишли за њима и три виса јесу се заватила који су најјачи у арнаутлук за његов арем дај ти твоју рз нама ако се сви ми затремо – тако ће се он погазити и тако му арем остао услишен код (нечитко) сина у Пусту Реку а он удари на Прокупље и ноћио у Куршумлију и оданде отишао право на Косово а оне Арнауте које смо послали тамо да виде и они се зарекоше (нечитко) за седам дао сам дана да отиду да виде и да дођу и прави абер да донесу и показивао Исмаил паша како има писмо Шкодрино од Мемет али-паше. Пише му слободно да се преда и ја сам рад да добијеш један наши ја те у свачем издат нећу и даћу ти помоћ и оно писмо дао свем пашаларима те га Сими читали и тако ми казује како су дошли тугови Авиз пашином сину плаћам да ми је максуп Мамут бегу. И ако што добијем унапредак нећемо задржати оћемо јавит Ваше светлости

Ваш покорни слуга Миленко Радојковић 8. маја 1831. остајем у Јасики


513.


Јанаћ Радовић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу – јавља да је примио његово писмо, заједно са господин Аврамовим писмом. Даље јавља да је сазнао вест да је обнародован ферман да се Махмуд-бег обукао у низамске хаљине, затим је посекао Хаџи-Алију, ајана нишког, Мехмед-бега, велепољског спахију и кнеза Живка нишког, а да призренског ћехају Махмуд-пашу још држе под апсом.


Високо почитајемо писмо Вашег сијатељства од 12-г слато по суруџији купно с Г. Аврамов. примио сам и по височајшем налогу ја сам још синоћ по доброг суруџију одавде шиљао. На путу стигну Г. Аврама и изручили му. Опремио сам и тако се надам да је ноћас до Ражња стигао.

Потом не пропуштам Вашему сијатељству јавити новине што сам јутрос од једног Нишлије разумео–да је у среду дошао један Садразамов чиновник у Нишу који је (нечитко) донео и да су у четвртак обнародовали ферман и оду истом Мемет-бегу низамске и потом (нечитко) Хаџи Алију нишевачког.

Синоћ је овде приспео Сима из Битоља који каже да је девети дан овде стигао. Он каже да је Садразам у Битољу оставио ствари (нечитко) и убудуште што разумео будем нећемо задржати всепокорнејше јавити. То јављајући с истиним страхопочитанијем остајем љубећи Вам светли скут и јесам Вашему сијатељству всепокорнејши


62

У Јагодини слуга 10-г маја 1831. Јанаћ Радовић


514.

Катун, 12. маја 1831.

Милета Радојковић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу – јавља да се састао са Сејдијом и да је платио једном његовом момку да иде на Косово и да види шта Шкодра тамо ради. Кроз два дана послаће и Сејдија другог момка тамо. Један Арнаутин из Приштине прича да се Шкодра добро „ осигурао” и да има у својој војсци 6000 Бошњака, а друге војске на тефтер под ајлук 80 хиљада. Мехмед али-паша и Пода Силистар му дају подршку да и даље напредује. Исмаил-паша почео је да сакупља војску, не зна се коме ће у помоћ.


Како смо се састали са Сејдијом 27-го маја и Сејдија опреми једног својега момка управ у Косово да види очима Шкодру и да види његову сигурност и о свачему да се онде извести и да дође нама да јави и дали смо му мало трошка а кад дође и абер донесе оћемо му пошту дати и оћемо Ваше светлости абер оправит како добијемо отуд и сад сам послао Рајка писара код Сејдија и прочитао му Ваше писмо како нам заповедате да се постарамо добро дознати како је Шкодра и где је и Сејдија казао како прође и јоште 2 дана па ћу и другога послат а надам се да ће они први скоро доћи и донети прави абер и сад му дошо један старац из Приштине Арнаутин казивао Сејдије за Шкодру добро па се осигурао, сабрао војску подоста. Дошло му Бошњака 6 иљада и друге војске ждадут под ајлук: 80 иљада има свега и јоште се нада Бошњацима да му дођу 46 иљада који су се спремили и писмо му дошло од Мехмед али паше Мисирца и од Поде Силистара – ајде шта чиниш напредуј за муур сајбијом зашто је био велики везир а сад се мало застидео, а ти се не бој ми те издат нећемо само тако нек нам остане ти си започео, не стој, а ми му и сами можемо свршит посао а ми те нећемо млого чекати оћемо да ударимо на њега, па како ни Бог да и сад Садразам у манастир седи и писао писмо Поде Силистару – чији си или си мој или си Шкодрин а ја му јавио нисам ни твој ни Шкодрин но своју главу оћу да чувам ал Исмаил паша почео да бере војску и казао Сејдија не знам којем ће у помоћ а кад дознам оћу казат а ови се Турци једностранили како чули где се Шкодра сигура не знаду ка коме ћеју да се обрну а сви се сигурају коње купују подкивају

слуга покорни Милета Радојковић 12-г маја 1831. остајем у Катун



63

515.


Јанаћ Радовић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу – јавља да се распитивао за Хасан-бега и Саву и да је јутрос сазнао од царевог татарина да већ има седам дана како их је оставио у Једрену и мисли да ће стићи за три дана овамо. Даље јавља да пакет који је јуче примио од инџе још стоји, јер нико не иде у Цариград.


Ноћас прође везиров татарин Терцанија из Цариграда питао сам га за које каке ствари и ништа не зна да ми каже и питао сам га за Хасан бега и Саву и каже чуо сам да су пошли а нисам видео но јутрос прође царев татарин, каже да је оставио Асан бега и Саву у Једрене данас седми дан зашто је ударио видинским друмом и тако по његовом казивању доћи ће до три дана. Јучерашњи пакет што ми је оставио овде стоји јербо нема нико да пође у Цариград. Остајем Вам покорнејши понизнејши слуга

У Јагодини 13-г маја 1831. Јанаћ Радовић


516.

Катун, 22. маја 1831.

Милета Радојковић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–јавља да је по одобрењу Сеиди Манџе, а са знањем Сулиман-бега, Стојко отишао у арнаутлук са Сеидиним братом Нифтаром и са још три Арнаута, који ће га довести „ до реченог места ”. Чуо је од Сулиман-бега да је Силистар-Подин син победио Мур-сајбију код Фолерина, 6 часова удаљеног ок Битоља. Од истог бега дознао је да се Шкодра и Силистар Пода налазе заједно у Дебру.


У Крушевац с Стојком дошли смо, и код Сеиди Манџе били смо, и зборили смо му за једног арнаутина да допусти да иде с Стојком кроз арнаутлук до реченог места; тако је Сеидија радостно реч нашу примио и рекао је и кола за то; но само да јавимо и Сулиман бегу да зна; ми смо ишли те и њему јавили, и он такођер реч нашу радостно примио и рекао је за Ваш атар не само једног но и више ће пратит арнаута; и Сеидија баш његовог брата Нифтара опремио и ш њиме још три арнаута, те су с Стојком отишли до таир кубуре; од таир-кубуре Нифтар ће да врне 2 арнаута натраг да кажу како су прошли, јербо Сејдија каже као доста страшно проћи дотле; од таир-кубуре Нифтар ће да иде с Стојком до моста таир-кубуре прштевачка нахија; одатле тамо слободно проћи.


64

Казао ми Сулиман бег да је Силистар Подин син био се с мур сајбијом код Фолерина 6 сата од Битоља два дана и кад последњи дан био Подин син Силистар надјачао мур сајбију надбио га и отерао га чак у Битољ.

Сулиман бег и то ми је казивао да је врањски паша пратио његовог татарина код Шкодра те га је тражио у Призрен; из Призрен тражио га у Скадар; и ту су му казали да га тражи у Дебру: и тамо је отишао и нашао га је у Дебру са Силистар Подом заједно тамо седе; тако је казивао татарин. Кад се врнуо у Лесковац код Исмаил паше да је Шкодра са Силистар Подом у Дебру остали; више ништа није казивао татарин а Исмаил паша казивао Сулиман бегу; те је он за Шкодру казиво гди је сада. Више ништа друго нам казивао није.

Ваш У Катуну покорни слуга 22-го маја 1831. года Милета Радојковић


517.


Димитрије Ђорђевић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу – јавља да му према његовом налогу шаље 5000 ћерамида и да, ако буде нашао још, послаће. Даље јавља да шаље две котарице трешања.

Ваше сијатељство, милостивејши Господару!

По писму Вашем од 28. т. № 1369 шиљем Вам 5000 ћерамида; оволико сам за сад који од моји, а које у чаршији добијени, саставити мого; притом ако и јошт гди тревио будем послаћу Вашем сијатељству незадржно. С писмом овим шиљем Вам две котарице трешања и остајем

Вашег сијатељства У Јагодини нижајши слуга 30. маја 1831. Димитрије Ђорђевић


518.


Димитрије Ђорђевић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–према налогу из његовог писма јавља да му шаље још 4000 комада ћерамида.


65

Ваше сијатељство, всемилостивејши Господару!

Ваше почитајемо писмо примио јесам (нечитко) да зактевате јоште ћерамиде које смо се постарали наћи и ето шаљемо Вашему сијатељству 4000 комада ћерамиде, остајем Вашег сијатељства

У Јагодини покорнејши слуга 4. јунија 1831. Димитрије Георгијевић


519.


Стефан Недељковић, кмет вароши Јагодине, кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–јавља да је према налогу из његовог писма наредио да се подрум у Сарампову очисти, затвори и на издату заповест кнеза Милете, покрије.

Ваше сијатељство, милостивејши Господару !

По височајшем налогу Ваше светлости од 27-г маја № 1350 дао сам подрум овамо у Сарампову находећи се изчистити и затворио сам добро, а покрио сам га на прву Г. Кнеза Милете издату ми о том заповест, в прочем остајем

Вашем сијатељству Милостивејшем мом Господару Покорнејши У Јагодини Стефан Недељковић 8. јунија 1831. К. Вароши Јагодине


520.

Каленић, 24. јуна 1831.

Живко Шокорић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу – јавља поводом случаја Цветка Радивојевића из села Ратаја, Нахије Крушевачке, кога је крушевачки бег био одредио за нахијског буљубашу, да је по налогу ишао у Црану Гору да носи писмо Ајуб-паши пазарскоме из Крушевца, и кад се вратио рани га жупски сердар, претећи му убиством. Цветко је породицу склонио у Стопању.

2. страна:

Кнез Милош Обреновић Живку Шокорићу – јавља да Цветка из крушевачке нахије склони на сигурно место, где не би био узнемираван.


66

Ваша светлости, милостивши Господару, здравствујте

Јављамо Вашој светлости заради Цветка Радивојевића Наије Крушевачке из Жупе из села Ратаја који је наређен био од бега крушевачког на буљукбашу наиског да служи и наредио га бег да носи писмо из Крушевца паши пазарскоме и оно однео писмо паши а кад да се врати дочеко га сердар жупски те га ватао да га убије и порани га и после му прети да га убије и сва ватром изгори. Онај се уплаши и поручи за нека рођака у Стопању, те му пренесу жену и децу у Стопању и он сам к мене дође и покаже ми његову причину, ја га нисам смео задржати овде но га шиљем к Вашој светлости а жена и деца остали су у Стопањи код рођака његови на нашој страни. При којем остајем на служби покорнејши слуга

У Каленићу Живко Шокорић 24-г ијунија 1831. лето Капетан левачки

2. страна:

На писмо Ваше од 24. о. м. којим ме о пребегшем из Наије Крушевачке Цветку извештавате, одговарајући Вам, препоручујем да не би Цветка узнемиравали било у Стопањи или другом коме месту пашалука нашег; слободно му је настанити се гди себи уживања нађе.


521.


Димитрије Георгијевић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу – јавља да су неки „подручници” Маралаја Исмет-бега и Риза-бега прошли данас кроз Јагодину, на путу од Софије до Београда. У Београду се кратко задржавају, а затим иду за Ћесарију (Аустрију). Нису желели да причају о циљу свог путовања, већ само кажу да је с тим упознат Хасан-бег, који се сада налази код кнеза.


Не изостављам Вашему сијатељству јавити како су овуда данашњег датума неки подручници са четири своја момка прошли Маралаја Исмет бега и Ризабега по кмету Муфтабег и Мамутбег и по разговору нашем к Вами послати су. Они горе поменути старешина у Београд из Софије који ће се у Београду три дана задржати и оданде у ћесарију проћи којим послом нису нам хтели јавити него кажу да Асан бег који се код Вашег сијатељства находи зна каковим царским послом тамо иду, при којем остајем Вашему сијатељству покорнејши


67

У Јагодини 24 јунија 1831. слуга Димитрије Георгијевић

Оригинал АС, КК XII 609 а)

522.


Димитрије Ђорђевић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу – јавља да је примио његово писмо с налогом да људи из Ресаве треба да у Пожаревцу косе ливаде. Затим јавља да је распустио косаче из села око Мораве. Уговорио је с капетаном Миленком како да се косе ливаде; косачи већ долазе. Моли га да нареди да се у Рековцу покосе ливаде, јер кажу да Шокорац омета да се ово тамо учини.


Из Вашег почитајемог писма од 31. датума разумео сам да сте Ресаву отрадили, да у Пожаревцу ливаде косе то кума Милосав Ресавац још на Павловдан послао из ови око Мораве оближњи села неколико косача те су овде косили, које ја по пријатију Вашег писма таки сам и распустио. Договор сам учинио с капетаном Миленком да ми ове ливаде покосимо, лишће зденемо како што нам и пишете и косачи су већ почели данас долазити.

Јављајући Вашему сијатељству и ово да сам пратио мога момка у Рековац да и оне ливаде око села која су досад радила покоси приде, но момак ми је дошао и казао да се они противе и неће да раде, говорећи да им Шокорац не допушта него их на његов рад отгони из ког узрока не знам. Зато молим милостиви Господару учините наредбу нека се покосе, зашто је врло добра трава пак куда нуждна буде онде ће преостати, при којем остајем Вашему сијатељству

У Јагодини покорнејши слуга 1. јула 1831. Димитрије Ђорђевић

Оригинал АС, КК XII 609 б)

523.


Димитрије Ђорђевић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу – јавља да су покосили ливаде и зденули 20 великих сена. Даље јавља да је јуче у Јагодину у један сат стогао господар Милентије, а да су га у 12 сати испратили.


68


По височајшем налогу Ваше светлости ливаде смо уколико је било за кошњу покосили и зденули, нашли смо 20 велики(х) сена.

Јављајући Вам да је јучер Господ. Милентије у један сат овде приспео, а у 12 сати испратили смо га, остајем

Вашег сијатељства У Јагодини нижајши слуга 13. јулија 1831. года Димитрије Ђорђевић


524.

Јагодина,26. јула 1831.

Димитрије Ђорђевић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–јавља да је по његовом налогу пренео ракију из Деонице и да је разделио механџијама по цени грош на оку. Укупно је продао ракију за 1170 гроша. Даље пита да ли да проширује подрум у Деоници и да набаве још неколико бачви.


По височајшем налогу Вашег сијатељства од 25. јунија № 1638 кренуо сам ракију из Деонице, и овдашњим меанџијама раздо сам ју; ракије је изашло 1170 ока коју наплативши по грош оку (као што се и по меанама продаје) шиљем Вам по приложеној ноти 1170 гроша.

Не изостављам Вашој светлости јавити да је подрум у Деоницама преко мере тескобан и ако овогодишњи род до руке дође нећемо имати гди сместити, јер ће још неколико бачви више, него што се досад налазило, бити, чега ради и молим за всемилоствше уведомљеније оћемо ли подрум, уколико је потребно, попустити и потребне још бачве начинити дати, остајем

Вашем сијатељству У Јагодини покорнејши 26. јулија 1831. г. Димитрије Ђорђевић


525.


Димитрије Ђорђевић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу – поново пита да ли да проширује подрум и да направи још неколико бачви. Даље јавља да је издао налог да се опраши виноград.


69


Бившу ми у Крагујевцу хтео сам Вашему сијатељству за оправљење подрума споменути и настављеније како ћу у том поступити од Вас испросим, но будући да сам остављајући то док други проширим (нечитко), зато усуђујем се за уведомљеније подрум мало распустити и још неколико бачви начинити дати.

Виноград будући да је веома отрављен дао сам налог опрашити, в прочем остајем

Вашем сијатељству У Јагодини покорнејши 3. августа 1831. г. Димитрије Ђорђевић


526.


Стеван Недељковић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–јавља да је по његовом налогу послао суруџију у Ниш да види да ли су тамо дошли Бошњаци. И овде се јуче чуло да су сви Турци превукли своје „богажње” у град и да је сва чаршија позатварана, јер се надају да ће Карафејзић напасти Ниш. Међутим, татарин нишког паше на путу за Београд–везиру, каже да су се Бошњаци измирили са Садразамом и из Приштине вратили у Босну, а Карафејзић, који је кренуо на Ниш, вратио се натраг, кад је чуо да је објављен мир. Даље јавља да је поменути татарин био у Битољу са капетаном Јованчом, који ће сутра стићи у Јагодину.

Ваша светлости, милостивши Господару!

Високо почитајемо писмо Ваше светлости од 15-г овог ме. послато ми примио сам и по височајшем налогу Ваше светлости суруџију за у Ниш испратио сам с препоруком да што брже отидне и врати се да нам каже јесу ли истина тамо Бошњаци дошли. Што нам јавио буде нећемо пропустити всепокорнејше Вашој светлости јавити.

Друго не изостављамо всепокорнејше јавити да смо и ми овде јучер разумели да су се Нишлије све Турци превукли богажње своје у граду и да је у Нишу сва чаршија позатварана надајући се Карафејзићу да удари на њи. Но на ова час приспео је нишевачког паше татарин овде који иде за у Београд, к везиру на муштулук да су се Бошњаци сас Садразама јамачно помирили и из Приштину повратили се натраг у Босну и ова исти татарин показао је нам да он како је из Битоља пошаоза овамо седми дан до данаси тамо се наодио с нашег капетан Јованчу и каже да ће до сутра и капетан Јованча да стигне.Ова татарин каже да је истина Крафејзић око Куршумлије с 10 000 Бошњака дошао био с намеренијем да удари на Ниш, но како му јавили да је мир, он се повратио с војском натраг, и


70

то каже ова татарин да он данас је код Садразама био у Битољу није ништа имало разговор за мир, но враћајући се за у Ниш срео Чивтета ага пашина у Куманово из Цариград отишли к њему у Скопље и да је јучер дошао лесковачког паше татарин у Нишу на муштулук да је с Бошњацима дати му показао, а нишевачки паша овога испратио за у Београд. То јављајући остајем љубећи скут Ваше светлости и јесам Ваше светлости всепокорнејши

У Јагодини слуга 16. августа 1831-го Стеван Недељковић


527.

Кукљин, 17. августа 1831.

Милета Радојквић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу – јавља да је прошао границом, потврдио Котроманце и издао им наређења. Даље јавља да му је писао Сејдија да су , по једним вестима, Бошњаци закључили мир са царем, а по другима је босански везир ударио на Сарајево.

Ваша светлости, милостивејши Господару!

По височајшем Вашем налогу прошао сам границом и потвердио Котроманце и ону Вашу заповест заказо им и кад сам био у Јасику дође ми човек и донесе писмо од Сејдије и јавља ми у писму заради бошњака–како се вратио натраг од капетан паше – али једни говоре учинио мир са царем а други веле–није мир но босански везир ударио на Сарајево али баш право није дознато а кад се боље известимо па ћемо Ви јавит а Мутлак се вратио из Косова натраг–зашто је човек Сејдије био у Косово кад се кренуо и дошао и казао Сејдије и ми сад Вама јављамо и један татарин у недељу прошао кроз Параћин и казивао (нечитко) помири се цар с Бошњацима и ја идем у Београд код Усеин паше замужде и био онде један наш човек који је разумео турски кад се разговарали и кад се боље известимо па ћемо Ви јавит Ваше светлости

остајем покорни У Кукљин Ваш слуга 17. августа 1831. Милета Радојковић


528.


Стеван Недељковић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–јавља да се вратио суруџија из Ниша и донео вест да је нишки паша допустио Турцима да изнесу из града своју „богажњу” коју су унели пре три дана, бојећи


71

се Карафејзићевог напада. Каже да се говори по Нишу да су се Бошњаци помирили са Садразамом; неки тврде да су они пристали да буду низами.

Ваша светлости, милостивши Господару

Не изостављам все покорнејше Вашој светлости јавити да се је суруџија што смо га јучер сабајле у Нишу пратили из Ниша вратио и овде у шест сати стигао. Он каже да је јучер у 10 сати у Нишу ушао и онде разумео да је допустио нишевачки паша Турцима да своју богажњу из града износе коју су пре два три дана од стра Карафејзићев у град унели и каже да се говори по Нишу да су се Бошњаци са Садразамом помирили и повратили се натраг, а којим начином помирили се – једни говоре да су Бошњаци подлегли да буду низам, други говоре да нису подлегли и каже да су се Нишлије ослободили кад су разумели да се је Карафејзић натраг с војском повратио. То јављајући остајем љубећи Ваш светли скут и јесам Ваше светлости

У Јагодини все покорнејши слуга 17-г августа у 7 сати 1831-го Стеван Недељковић


529.


Димитрије Ђорђевић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–јавља да је по његовом налогу јуче разгледао и поставио стражу на раскрсници мијатовачког друма. Стражу чини велики буљубаша са 20 момака и њен је задатак да спречи да ко из Ћуприје пређе без контумацијског пасоша. Овоме су се успротивили Арнаути. Ћупријски бимбаша је најпре хтео претњом, а затим молбом, да га одврати од ове намере, тврдећи да је Ћуприја арнаутлук и да ту не може бити контумац, али у томе није успео.


По височајшем налогу Вашег сијатељства изишо сам јуче извидити гди би најзгодније било стражу, која ће да нико овамо из Ћуприје без контумацког пасоша не прелази, чувати и поставио сам через сата до Ћуприје на раскрстницама друма мијатовачког и великог буљукбашу једног с 20 момака, к тому заказо сам и Мијатовчанима и Јовчанима да на Ћупријце позор имају да не би кроз села њина пролазили. Арнаути су се постављању речене страже сила противили и послали су били Анту к мени с препоруком да од тог одустанем, но будући да сам ја не обзирући се на претње њиове и даље по налогу Вашем наредбе чинио зато изишо је бимбаша ћупријски к мени на разговор, и с почетка готово с претњом говорећи да је Ћуприја Арнаутлук и да онди контумац бити не


72

може, а потом и с молбом да се за неколико дана претрпимо док везира бива ли то с његовим знањем запита, гледао је од наређивања страже одбити ме, но ја сам не сматрајући ни на претњу ни на молбу његову, све по заповести Вашег сијатељства уколико сам боље мого наредио, и стараћу се да страже дужност своју точно извршују, в прочем остајем

Вашем сијатељству У Јагодини покорнејши 20. августа 1831. г. Димитрије Ђорђевић


530.


Кнез Миљко, трговци и сви кнезови кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–моле га да опрости живот неком Станоју из Варварина, који је у самоодбрани убио човека.

Благородному и високо изабраному сербскому власти великому комендату Обреновићу Господару Милошу здравствујте о милости Господње Вашу сјајности љубимо сви ми који се находимо у животу у турскоме суд и истоме молимо Господа Бога за Вашу славу и рукодељаније Ваше који сте свима сербске вере штит и крепост и снага велика и слава избрани народу и тако Вас молимо покорно заради твојега једнога човека који је пострадао заради своје погрешке и зла несрећа се догодила Станоју из Варварина те је човеку живот узеја. Ово и пре сте за њега разумели како је и уз ког узрока била несрећа како је Радосав 2 или 3 пута насиловао на Станоја и Станоју тад му се догодило зло намере нагушио на работу код толике работнице и нико од толики народ не рече немојте људи није то добро што ви чините, но сав народ гледа што да буде. Када би једно зло рада видоше и злу вероваше и Станоје побега како сваки зло чињеник али како дође овуда управо у Свети отац Роман паки игумен Тимотеј јави њега турскому суду и Турци заради овај Храм њему поклоне учинише и Ви њега не потражисте или њега не знадосте а сада велике муке и болести њему одолеше како свакому смерт који смо дужни сви тај дуг и смилуј се Господару заради наше прошевине заради Станоја да му поклониш живот зашто тебе Господ перво даривао с више паки помиловао и ти се смилуј на наше прошење зашто Господ уклони се од зло и отвори благо и блажени помиловани будите уготовано ваше царство небеско а ми смо дужни друг другу тјаготу носити и тако законе Христове исполнити а није бија зло хуљаника ни пре ни после (нечитко) и паки молим славнога Господара нашега и љубим му руку и љубим му скут (нечитко) Миљко кнез (нечитко) да се заради (нечитко) поклоните ту


73

погрешку и сви налог моле мог славног Господара Милоша. Ми трговци и сви књазови за и овога човека и за другога да би (нечитко) сви уватили и теби га пратили


531.


Стефан Радичевић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–јавља да је примио писмо од Аврама, а затим и разговарао са њим о своме венчању и дознао да треба да се венча сутра ујутру и да одмах са младом отпутује за Крагујевац. Јављајући, очекује кнежево решење које ће послати Авраму.

Ваша светлости, милостивши Государу

На један сат пре него што ћу у Јагодину приспети сретнем суруџију од брат Аврама пред мене посланог, од ког писмо примим и видим да је посао намерени по жељи свршио, само да се бракосочетам сутра рано, а с младом у Крагујевац пођем; знајући да је брат Аврам и у другом писму, који је суруџија к светлости Вашој намеравао донети, вишеречено описао – да се шреч сутра венчање свршити жели, решим се истог суруџију вратити, док се најпре с брат Аврамом сам разговорим, и њему последње решеније светлости Ваше доставим. Доставивши му ово намерње Ваше, уверио ме је и устмено да все Миовљева фамилија предложеније његово, за особиту милост Ваше светлости прима, и да је готова, предмет, за који сам амо дошао, дати ми. Тако дакле све је овде свршено, само јошт милостиво решеније Ваше очекујемо, кад ћу се венчати.

Јављајући ово и очекујући милостивејше даље заповести, имам чест називати се

Ваше светлости У Јагодини покорнејшим слугом 23-г августа 1831. Стефан Радичевић


532.


Димитрије Ђорђевић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–јавља да је ноћас извршен оружани напад на стражу код Ћуприје. Не зна да ли су ово учинили Арнаути или хајдуци. Ћупријски војвода се сутрадан распитивао каква је то ларма била ноћас, уверавајући га да они нису извршили напад. Даље јавља да је стражу појачао са неколико момака и да ћупријски Турци беже у Ниш.


74


Ноћас у два сата ноћи ударило је неколико људи на страну нашу код Ћуприје. Један од њи кад је стража осетивши и(х) запитала који су, окресо је на њи пиштољ, на које стражари наши почну и(х) гонити и пушкарајући се ш њима терали су и(х) до Ћуприје, но будући да је тавно било нису могли дознати да ли су Арнаути или су Ајдуци какви били. Јутрос пак, кад сам ја стражу прегледати к Ћуприји стигао, посло је војвода два момка к мени питајући ме каква је то ларма ноћас била, и ко је стражу нападо; овима одговорио сам ја да је то војводи и бимбаши боље него мени познато, и да се они такове између себе пронаћи постарају, но они су уколико су боље могли уверавали да од њине стране то било учињено није. Да би пак стража убудуште од подобни (ноћашњем) нападенија безопаснија била подкрепио сам ју још с неколико момака.

Турци ћупријски у великом су страу и побегли су ономад ноћу три, а ноћас две куће с фамилијама својима у Ниш, в прочем остајем

Вашега сијатељства У Јагодини нижајши слуга 24. августа 1831. г. Димитрије Ђорђевић


533.


Милоје Тодоровић и Аранђел Милосављевић, чланови Суда, Димитрије Ђорђевић и Сима Вукићевић, капетан из Опарића, кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–моле га да могу да заграде планину код села Врбе и Слатине, како би спречили даље довођење стоке из села преко Мораве и били у стању да своје свиње ужире, као и сељани поменутих села. На крају пишу да ће за жировницу учинити онако како кнез нареди.


С писмом овим припадамо ми долуподписани и коленопреклоно и всепонизнејше молимо се Вашој светлости Господару и Књазу нашем да би настојеће прошеније милостиво примити, и просбу нашу всемилостивејше одобрили и нас помиловати и по прошенију нашем даровати нам благоусердствујете и како у Наију нашу у ове жиром родне планине дотерујући са свију страна од прекопоморавља свиње приподпуњавају планине утолико, да ће се сав жир за кратко време поарчити, јер сваки који год долази није рад далеко стоку да тера, и тако један по један подпунили су на неки мести и одвише стоке, вслед чега и усудили смо се ми всепокорнејше молити Вам се да по обикновеној и нам досад увек милостивејше указиваној милости и сад милост нам указати благоизволите, и да нам дозволите да заједно с селима Врбом и Слатином можемо планину села њини заградити, и тако од стране стоке бранећи да се може


75

њина и наша стока ужирити мало и поправити, а за жировницу како Ваша светлост благоизволи, или било на прецену, или под жировницу пак да пустимо колико буде прилично стоке, ми смо готови по заповести Вашој на сваки начин пристати, всемилостивејшем решенију надајући се љубимо Вам светли скут и остајемо

Вашој светлости покорнејши Милоје Тодоровић Аранђел Милосављевић} членови Суда У Јагодини Димитрије Ђорђевић капетан 6. септемврија 1831. Сима Вукићевић из Опарића


534.

Јагодина, 19.септембра 1831.

Димитрије Георгијевић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–јавља да је синоћ стигла вест од владике да се налази у Нишу и да ће данас бити у Ражњу, а сутра у Јагодини и да шаље владикино писмо упућено кнезу.


Не изостављајући Вашем сијатељству јавити које смо известије добили ноћас у 10 сати од Господин Владике да су изостали у Нишу и данас да ћеду у Ражњу доћи, које ћеду сутра сигурно у Јагодину приспети које шаљемо од њега Вашем сијатељству послато писмо при којем остајем Вашем сијатељству

У Јагодини покорнејши слуга 19. септ. 1831. Димитрије Георгијевић


535.


Јанаћије Радовић кнезу Милошу у Крагујевцу–јавља да је био код капетана Димитрија (Ђорђевића) и видео његову младу. Она има 25 година, родом је из Ниша и била је удовица неког Ђоке из Колара.


По височајшем Ваше светлости налогу био сам данас заједно с Тодором к Господ. Капетану Димитрију и видили смо његову младу; она је око 25 година стара и уколико смо од други дознати могли, она је из Ниша родом и удовица неког Ђоке из Колара. Овај је имао брата Лазу који је код болтаџије неког у Београду служио, куд и њега у службу одведе. Пре четир године изиђе Лаза из


76

службе и отвори сам болтару уортачивши с Ђоку; сад се он одма ожени а по једној години ожени и Ђоку с девојком из Земуна; но по малом времену Лаза умре, а Ђока по смрти његовој осиротивши стане код Здравка болтаџије у службу, гди и он умре, и Г. Капетан Димитрије узме сад његову удовицу. Толико сам за сад од пријатеља разумети мого, које и јављајући Вам остајем

Вашем сијатељству У Јагодини покорнејши 22. октомбрија 1831. года Јанаћије Радовић П. П. Она је девојком из Ниша у Земун прешла, од куд се и за Ђоку

удала.


536.


Јанаћ Радовић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу – јавља да је данас кроз Јагодину прошло једно царско ропче, путује из Цариграда за Београд к везиру, а затим за Беч, неким царским послом. Личи на Грка или Француза и оба ова језика говори.Не сећа се кад је заробљено, јер је тада било мало. Пита где се кнез налази. Даље јавља како је од њега сазнао да су у Грчкој велики немири и да су Грци убили Капудистрију. О немирима у Грчкој сазнао је и од свог пријатеља из Битоља.


Данас прошо је овуда из Цариграда Надрбег неки Ђоле (робче) царски у Београд послом к везиру, а отуда ће у Беч послом царским да иде. Он је у хусарским хаљинама, а у лицу приличи да је или Грк или Француз и говори обадва та језика добро; гди се заробио не зна да каже, будући да је врло мален заробљен. Пито ме је гди се Ваше сијатељство находи. Од њега разумео сам да је у Грчкој велики немир и да су Грци Капудистрију убили, о чем и из приложеног писма, које сам јуче од пријатеља нека из Битоља примио, известити се можете, с којим и остајем

Вашем сијатељству У Јагодини покорнејши 29. октомврија 1831. года Јанаћ Радовић



77

537.

Јагодина, 30 октобра 1831.

624 (1-2)

Суд Нахије јагодинске кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–према његовом налогу јавља да је пронашао оне људе, који су у Карађорђево време узимали црквене паре, и наводи њихова имена са износима новаца које су узели.

624 (3-4)

Тефтер црквеног новца из јагодинске цркве, од које су поједини људи узимали на зајам.


По височајшем налогу Ваше светлости учињеним нам од 26-г овог м. за № 2632 изнашли смо оне људе који су у Карађорђево време црковне паре поузимали по гласу тевтера које и овде по реду назначујемо:

прво – на почившег Макарију калуђера јошаничког................ гроша 140 на попа Риста којему се сва фамилија затрела и он сам........... гроша 300 на Радоњу лончара почившег којему се је фамилија затрела и он................................................................................... гроша 120 на почившег Симиона калуђера јошаничког,попа Живана овдашњег оца................................................................................ гроша 95 на старца Пренду почившег........................................................ гроша 206 од који гласи у истом тевтеру да је у Немачку дао Михајлу Јовановићу, житељу овдашњем................................... гроша 20 Станимиру Никићу, житењу овдашњем..................................... гроша 20 и да је остало начисто код почившег поменутог Пренде од вишепоменути 206 гроша........................................................ гроша 166

у томе пристегну овдашњи тутори поменутог почившег Пренду да он поменуту суму новаца исплати, но он неимајући новца издати замолио је овдашње дућанџије те им неки дућански еспап распрода, с термином да они еспап продаду и даду му новце да исплати цркве и потом за мало време умрео поменути Пренда, и тевтер она(ј) од еспап што је коме раздао изгуби, у томе има неколико дућанџија, и без тевтера плаћају, и пре би они исплатили да им је хтео ко примити без тевтера, у томе шиљемо Ристу Јовановића, унука почившег Пренде, за свог деде, шиљемо и Михајла Јовановића, и Станимира Никића, поменули смо и попу Живану овдашњем, будући да је његов отац 95 гроша цркви дужан–он одговориоје да је свог брата Јеврема за то испратио у томе и исти тевтер овде прикључавамо, па како Ваша светлост милостивејше благоволи. То јављајући с истиним страхопочитанијем остајемо љубећи Ваш светли скут и јесмо Вашој светлости


78

У Јагодини всепокорнејше слуге 30-г октомврија 1831-го Суд Н. јагодинске

Оригинал АС, КК XII 624 (1-2)

(нечитко) што писмо сваком казнине којигођ има ово писмо прочитати за исто па има веровати како сам ја старац Пренда предао оно новаца што су били у мене дао сам Станимиру 20 гроша у Белу Церкву и па сам даја кујунџије Милију у Панчево 20 гроша. Потом посла начисто у мене остају 166 гроша.

Знати се што је који дужан од церквске новце јагодинске

на калуђера Макарија из Ошаницу...... ..........................гроша 140 у Милију ћурчију Крстића..............................................гроша 200 у попа Ристу........................................... ..........................гроша 300 у Радоњу пердара.............................................................гроша 120 у Стевана штербога................................ .........................гроша 120 у коту.................................................................................гроша 110 у калуђера Симона пређашњи новци.............................гроша 45 на калуђера Симона.........................................................гроша 50 940 940 у унука Пренду.......................................................................... 206 1146

Знати се што потроши у церкву унук Пренда

перви за Светога Георгија................... ..........................гроша 5 господину за кирију......................................................................12 за даске Нипару у Коларе.................... ..........................................2 за брашно.........................................................................................2 за греде.............................................................................................3 за свеће...........................................................................................20

Оригинал АС, КК XII (3-4)

538.


Јанаћ Радовић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–јавља да је дознао од суруџије, који је био у Ражњу, да су Шкодран-пашу ухватили у граду његови дворани и предали га Садразаму живог у руке, заједно са целом фамилијом. Садразам је ушао у град, а Шкодран-пашу са харемом, испратио у Цариград султану. Даље јавља да му пише Анта, писар ћупријског контумаца, да ће од сада и мезулске коње да задржава у контумацу по 24 сата.


79


На ови час стиго ми је суруџија из Ражња који је Инџу татарина одпратио донде, који каже да му је поручио Инџа да јавим Вашој светлости–како је он од ражањског мезулџије разумео да су Шкодран пашу у среду његови дворјани ухватили и предали га жива са свом фамилијом Садразаму у руке и у град сам Садразам уишао– а Шкодран пашу са све аремом испратио у Цариград Султану.

Друго не пропуштам Вашој светлости все покорнејше јавити како ми пише Анта писар од контуманца да ће од саде и мезулске коње по 24 сата у контуманцу да задржава. То јављајући с истиним страхопочитанијемостајем љубећи Ваш светли скут и јесам Вашој светлости

У Јагодини все покорнејши слуга 6-г ноемвра 1831-го Јанаћ Радовић


539.


Јанаћко Радовић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–јавља да је данас кроз Јагодину прошао Омер, татарин Хусеин-паше, који каже да је од царских татара у Битољу чуо да је цар позвао Садразама да га пошаље у Анадолију, јер се тамо побунио Абдилобуд-паша са 40 000 људи, а Мехмед-паша је са својих 60 лађа војске код Дераца. Садразам је вратио Шкодран-пашу сувим путем у Цариград. Француских 150 војничких лађа налазе се у Тенедосу и нико не сме да пита зашто су ту. Даље јавља да је капетан Јованча у Битољу, где чека одговор. Рекета се налази болестан у Ћупурлији (на 20 сати од Битоља).

Ваша Књажевска светлости, премилостивши Государу

По дужности (нечитко) усуђујем се Вашој светлости незадржно јавити како је прошао Омер татарин Усеин паше данас у осам сати то јест из Битоља, будући да сам имао са њим разговор.

Читак ми је усмесно казао да је се налазио са царским татарима у Битољу и да су му казали они да је цар сада позивао Садразама натраг да га крсти у Анадолску јербо Абдилобуд паша подиго се са 40 хиљада и појавио се у Кање.

Мехмед али паша је ферманлија и тако се појавио са његови 60 лађа војске које се појавио код Дераца.

Дакле кад ме Садразам разумео, таки је повратио Скодран пашу и дао га сувотом пратити до у Цариград јербо бојо се да би га они отели.

Ка тому каже да је од исти татара разумео да су се француски 150 лађа војнички појавили у Тенидос и тако и(х) нико не сме запитати за кој узрок седе и


80

чекају. Потому каже ди је Садразам дао одговор цару да ако би могао мало га потрпити док потврди арнаутлук. После тога ће се одповратити на заповест цару.

На послетку казао ми је за капетана Јованчу да је и њега видео у Битољу где га очекује одговор, а за Рекету каже разболео се одовуд идући и да га оставио у Ћупурлији болесна одувуд Битоља–20 сати.

Вашој светлости У Јагодини покорнејши слуга 6-г декемвра 1831. Јанаћко Радовић


540.


Димитрије Ђорђевић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–јавља да је према његовом налогу био у Ћуприји да распусти стражу. По обавештењу, које је добио од контуматског писара Анте Степановића, сазнао је да се на нашу страну кришом много преноси и да је стража неопходна, због тога је оставио неколико момака на стражи до друге кнежеве заповести.

Кнез Милош Обреновић Димитрију Ђорђевићу у Јагодини–шаље писмо да му одобрава његов поступак и налаже му да постави једног буљубашу под платом са још 2-3 момка, која ће му помагати.

Ваше сијатељство, милостивши Государу!

По Вашем налогу ишо сам јучер у Ћуприју да стражу ако би могуће било, распустим: но Г. Степа Степановић писар контумациски показо ми је да се много у нашу страну крадом преноси (које сам и сам дозно) и да је стража необходимо нуждна, чега ради и оставио сам неколико момака на стражи до друге Вашег сијатељства о том заповести, в прочем остајем Вам

У Јагодини покорнејши 8. декемвриа 1831-г. Димитрије Ђорђевић

Одговор:

Из писма Вашег од 8. о. мца видио сам да многи крадом без да би у речено време у контумац одстојали и крадом пролазећи ствари којекакви уносе и да сте видевши непоредак овај и опет стражу поновили. На које одговарајући Вам одобравам уредбу Вашу и препоручујем да само једног буљукбашу наместите, који ће под платом бити предодавајући му по 2-3 момка у помоћ из ти околни села на измену, како Ви за добро нађете или сваке недеље или пак у 15 дана.



81

541.


Милоје Вукашиновић, протопрезвитер, кнезу Милошу Обреновићу у Београду–јавља да га је, према његовом налогу, заменио у кумству при крштењу Аврамовог детета.


Високопочитајемо писмо Ваше од 26. т. м. у призренију крешћења синчића Аврамовог с воскишћенијем неизреченим проучио сам–милоту такова којом сте ме из јединственог благоволенија Вашег у датој преизлила је душу моју радости, ја сам по високој препоруци Ваше 27 више опомјату кумче Ваше узео на руке и законе крешћења (нечитко) извадимо, а потом исти дан у собранију свију чиновника Ваши адети у дому Аврамовом благосивљајући светлу особу Вашу, и испијајући у здравље Ваше и светле фамилије Ваше били смо ваздан весели–јављајући понизнејше из вермане–височајшег овог налога Вашег и с истиним страхопочитанијем

и јесам Ваше светлости всепокорнејши слуга У Јагодини Милоје Вукашиновић 28. декемвр. 1831. протопресвитер


542.

Свилајнац, 29. децембра 1831.

Атанасије Јовановић из Јагодине кнезу Милошу Обреновићу у Пожаревцу –пише да жели да купи под аренду јагодинску мукаду, заједно са околним селима, која јој припадају.


Ја долу подписати коленоприпадам, уверен сам и засведочен, чрез разни многи прилика да многи великоблагодарније и милост од Ваше светлости ужива, између који(х) сам се и ја нашао да би мене отеческо благоутробије показали: жеља је моја и намереније купити под аренду Мукаду Јагодину и она друга села која к њој принадлеже. У цењеној аренди која је била до данас са уредбом на три године; ако Ваша светлост милостивши Господару благоутробије отеческо показати хоћете да и ја могу као један младић и Ваше светлости верни подајник једну кору хлеба код те исте аренде коју желим закупити себе да предобијем, које и намереније имам, колико је до сад уцењена била, свагда вишу цену на исту аренду додајем. Надам се да ће Ваша светлост као милостивши Господар на ово предложеније мије смиловати се и мене учаснику ове аренде коју желим куптит, учинити:


82

и јесам Вашеј светлости всепокорнејши подајник У Свилајнцу Атанасије Јовановић 29-г декемвра 1831. житељ јагодински


543.


Ђурђе Стојановић, Ђорђе Прокупчанин, Јован Крстић и Груја механџија кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–моле да им допусти да пренесу со у Јагодину, која по његовом наређењу већ 4 месеца лежи у Параћину.


Кнез Милош Обреновић поменутим трговцима–допушта им да со, коју су по његовом наређењу оставили у Ражњу, тамо и продају, где су је и купили, јер у Србији се забрањује њено продавање.

Ваша светлост, все милостивши Государу

Долу понизни припадају на (нечитко) Вашој светлости понизно молити да би нашу погрешку опростили и наши (нечитко) сол која нам већ 4 месеца дана у Параћину лежи, а ми смо ту исту сол јоште пре Ваше заповести купили и до Параћина донели, и по заповести оставили. Данас је нас такова нужда дотерала Вашу светлост плачећи молити да нами садашњу погрешку коју смо ми у нашим незнању учинили, опростите, и нами поклоните да речену сол претерамо јер што сермије имадосмо све у сол уложисмо, да смо данас без никакова трошка остали, ништа не имамо с чим радити докле не би ту сол продали.

понизни раби Ђурђе Стојановић Ђорђе Прокупчанин У Јагодини Јоан Крстић 8-г фебруарија 1832. Груја механџија

Одговор:

Будући молбеници наводе да не имају с чим радити, ако им се не допусти со у Сербији продати, коју су, по заповести мојој, у Ражњу оставили, то им одговарам, да им на вољи стоји речену со онде продати где су је и купили; јер им се њено продавање једанпут за свагде у Сербији забрањује.

У Крагујевцу Милош Обреновић 11-г февруара 1832. Књаз Србски



83

544.


Димитрије Ђорђевић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–јавља му да, уместо два враћена гардиста, шаље друга три.


По налогу Вашем нашо сам на место враћена два гардиста друга три и како:

Стевана Ђокића из Каленовца

Васу Тодоровог из Врановца

Велисава Николиног из Праћине; они су доста добри сва тројица и тамо долазе, да Ваше сијатељство коју двојицу од њи(х) благоизволи прими. Остајем

Вашем сијатељству У Јагодини покорнејши 2-г марта 1832. Димитрије Ђорђевић


545.


Јанаћије Радовић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–јавља да су синоћ кроз Јагодину прошла два царска татарина који носе београдском Хусеин-паши ипка ферман. Од њих је сазнао да се сви везири налазе на својим местима. Садразам се сада налази у Исћупу, а у Нишу му се спрема конак и да је Мехмед Али-паша пре извесног времена освојио Јаћу.


Синоћ прошли су овуд два царска татарина носећи Хусеин паши Београдском ипка ферман. Ја сам њи(х) пито имају ли новина какви, а они су ми показали да сваки везир на свом месту седи. К тому казали су ми да се Садразаму у Нишу конаци готове, а сад да је у Исћупу. Пито сам и(х) и за Јаћу и кажу да ју је Мемед Али паша пре неколико времена освојио. Јављајући Вам то остајем

Вашем сијатељству У Јагодини покорнејши 3-г марта 1832. Јанаћије Радовић



84

546.

Пчелице, 12. марта 1832.

Живко Шокорић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–јавља му по његовом налогу да је извршио „расположеније” људи у левачкој капетанији и да ту има 563 пешака и 65 коњаника. Даље јавља да шаље списак прве половине тих људи.

Прилог: списак пешака и коњаника из села левачке капетаније.

Ваша височајша светлост, милостивши Господару

По Вашему височајшему налогу ми смо имали разположеније заради људи и припало је на Капетанију Левач 563 пешака и 65 коњаника које смо све по имену пописали, које ето шиљемо списак од свију и од прве половине људи који ћеду бити

Прочем остајем У Пчелицама все покорнејши слуга 12. март 1832. Живко Шокорић

№ 1 Сабанта долња 1. Илија Савић 2. Јован Грујић 3. Радосав Којић 4. Раденко Јовановић 5. Стеван Петровић 6. Радивоје Лукић 7. Павле Петровић 8. Мојсило Радовановић 9. Радисав Јовановић 10.Недељко Марковић 11.Стеван Маринковић 12.Живко Мартиновић 13.Младен Павловић № 2 Сабанта горња 1. Јанићије Стојановић 2. Стеван Милутиновић 3. Ђоко Миљковић 4. Милован Радичевић 5. Марко Миливојевић 6. Стеван Спасојевић 7. Радован Павловић 8. Јова Вукашиновић

№ 3 Сугубина 1. Антоније Митровић 2. Прока Јовановић 3. Јоксим Павловић 4. Јаков Благојевић 5. Јоксим Мијаиловић 6. Милован Мијаиловић 7. Павле Радовић 8. Јовица Јововић № 4 Дулене 1. Радован Марковић 2. Обрад Антонијевић 3. Милосав Милетић 4. Никола Ћировић 5. Агатон Миловановић № 5 Лукар 1. Миладин Јовановић 2. Никола Миљковић


85

№ 6 Опарић 1. Петар Ивановић 2. Милета Милисављевић 3. Јаковић Миловановић 4. Паун Јовановић 5. Стева Радовановић 6. Јован Маринковић 7. Милета Петровић 8. Симо Павловић 9. Петар Милисављевић 10. Милош Бабић 11. Стеван Јоксимовић 12. Ивко Милисављевић 13. Крста Стевановић 14. Јова Миленковић 15. Радован Вилиповић 16.илован Чардић № 7 Превешт 1. Лаза Николић 2. Триун Јоксимовић 3. Никола Миловановић 4. Марко Кандић 5. Арсо Видосављевић 6. Јован Гмитровић 7. Милован Ђурић 8. Милосав Кандић № 8 Малешево 1. Павле Здравковић 2. Радосав Величковић № 9 Калудра 1.Теодор Марковић 2. Вељко Марковић 3. Милован Влашковић 4. Илија Ранковић 5. Сима Марковић 6. Радован Станковић 7. Јован Арсенијевић 8. Петар Ћирић 9. Крста Симоновић № 10 Прњавор Кален. 1. Вилотеј Милосављевић

2. Лазар Милисављевић 3. Мија Петровић 4. Нићивор Милисављевић 5. Марко Томашевић № 11 Жупањевац 1. Апостол Јовановић 2. Милован Бркић 3. Павле Јовановић 4. Радосав Миливојевић № 12 Богалинце 1. Милија Јаковљевић 2. Мијаило Митровић 3. Ристо Максимовић 4. Ђурђе Мијаиловић 5. Стојан Вељковић 6. Милисав Пауновић 7. Крста Гајић 8. Мијаило Живановић 9. Радоје Јовичић № 13 Волујак 1. Вилип Вукојичић 2. Марко Величковић 3. Сима Гмитровић 4. Јован Симић 5. Пера Живановић 6. Коста Симоновић 7. Панта Гмитровић 8. Стеван Срећковић 9. Јаков Ђорђевић 10. Петар Петровић № 14 Надрље 1.Стеван Радосављевић 2. Јовица Петрушић 3. Гмитар Јездимировић 4. Ђорђе Максимовић 5. Јован Мићић 6. Јаков Радојевић


86

№ 15 Доброселица 1. Недељко Павловић 2. Петар Јевђенијевић 3. Димитрије Минић № 16 Лепојевић 1. Радисав Топличанин 2. Саво Милошевић 3. Симион Милутиновић 4. Тимо Обрадовић 5. Петар Марковић 6. Стеван Антонијевић 7. Никола Причанин 8. Недељко Јовановић № 17 Дубич горњи 1. Павле Ивановић 2. Симо Арсић 3. Мато Ристић № 18 Сиљевица 1. Обрад Јаковљевић 2. Васо Миљковић 3. Панто Радовановић 4. Станко Гендић 5. Тодор Радовановић 6. Мијаило Вучковић № 19 Мотриће 1. Радивоје Вуловић 2. Ђорђе Вуловић 3. Милисав Вуловић 4. Вучко Спасојевић 5. Симо Јовичић 6. Гарвило Миловановић № 20 Комарице 1. Радисав Вукојичић 2. Тодор Бошковић № 21 Кавадар 1. Никола Радовановић 2. Тодор Бошковић 3. Веселин Славковић 4. Обрад Мијаиловић

5. Миленко Мијаиловић 6. Милош Љубтенац 7. Алексендра Радојевић 8. Радосав Топаловић 9. Радосав Карашлаковић 10. Живко Ивановић № 22 Течић 1. Станоје Стојановић 2. Атанаско Милутиновић 3. Јова Милосављевић 4. Степа Ивановић 5. Вуле Јовановић 6. Анто Стојановић 7. Милосав Милановић № 23 Врба 1. Милован Прокић 2. Јевта Здравковић 3. Миливоје Перишић 4. Јовко Стојковић № 24 Цикот 1. Аксентије Степановић 2. Аврам Миливојевић 3. Мина Мијаиловић 4. Мијаило Марковић № 25 Лозовик 1. Стеван Марјановић 2. Дамњан Прњаворац 3. Милисав Томић 4. Јован Илић 5. Благоје Недељковић 6. Стојан Радисављевић № 26 Бунар 1. Митар Милошевић 2. Никола Миљковић 3. Стеван Вучићевић 4. Радован Живановић 5. Живко Стевановић 6. Милосав Живановић


87

№ 27 Слатина 1. Марко Савић 2. Милоје Ђорђевић № 28 Баре 1. Јаков Стевановић 2. Лазар Јовановић № 29 Крушевица 1. Сава Секулић 2. Стеван Којић 3. Илија Радовановић 4. Анто Милутиновић 5. Стеван Ћирић 6. Рако Савић 7. Ђорђе Петровић № 30 Рековац 1. Лазар Анђелић 2. Илија Ивановић 3. Јован Обрадовић 4. Јован Маринчанин 5. Сава Дробњак 6. Милић Томић 7. Радован Стојановић 8. Мита Миловановић 9. Нићивор Петровић 10. Степо Јовановић 11. Јаков Спасић 12. Стеван Милисављевић 13. Вучко Гудура

№ 31 Рабеновац 1. Милета Ивановић 2. Илија Јовановић 3. Стојко Ивановић № 32 Лукар 1. Миладин Јовановић 2. Никола Миљковић

№ 33 Вукмановац 1. Милутин Величковић 2. Пана Стевановић 3. Илија Андрејић 4. Илија Мијаиловић

5. Јаков Илић 6. Стеван Милосављевић 7. Стојко Стевановић 8. Марко Колић 9. Максим Лазић 10. Ранђел Нешић 11. Стојан Динић 12. Вилип Ракић

№ 34 Медојевац 1.Радосав Стојановић 2. Кузман Вујадиновић 3. Анто Ђурђиновић 4. Лазар Марјановић № 35 Урсуле 1. Јован Милићевић 2. Милоје Вучићевић 3. Ћирко Живковић 4. Јевто Станковић 5. Димитрије Ђошић 6. Станоје Миленковић 7. Павле Лазић № 36 Белица 1. Милисав Радивојевић 2. Симо Величковић 3. Максим Антић 4. Стеван Јанковић 5. Никола Ђурић 6. Симион Величковић № 37 Мишевић 1. Петар Милетић 2. Марко Павловић 3. Коста Јовановић 4. Миленко Милићевић № 38 Лоћика 1. Радоје Павловић 2. Јован Ђурђевић 3. Степан Ивановић 4. Јовица Радовановић 5. Живан Ђорђевић 6. Недељко Милојковић 7. Никола Миљковић 8. Петар Ристић


88

9. Јанко Маринковић 10. Ђорђе Живић 11. Игњат Јовановић № 39 Шантаровац 1. Никола Милосављевић 2. Јовча Николић 3. Јаћим Милисављевић 4. Мошо Миљковић 5. Игњат Марковић 6. Миленко Миловановић 7. Илија Ристић 8. Петар Павловић 9. Милосав Андрејић № 40 Ломница 1. Мијаило Лазаревић 2. Павле Лапић 3. Вељко Ивановић 4. Милосав Вукосављевић 5. Стеван Чорбић № 41 Сибница 1. Миливоје Недељковић 2. Стеван Стојадиновић 3. Тодор Милутиновић 4. Милисав (нечитко) 5. Јован Милошевић 6. Гарвило Петронијевић 7. Миленко Радичевић 8. Петар Павловић 9. Радован Павловић 10. Стеван Арсенијевић № 42 Ратковић 1. Вулета Милосављевић 2. Панто Мијаиловић 3. Мато Марковић 4. Петар Арсенијевић 5. Стеван Павловић 6. Милоје Поповић 7. Симион Мијаиловић 8. Јован Радашевић 9. Милисав Ђорђевић 10. Спасоје Миливојевић 11. Илија Милојевић

12. Ђурђе Марковић 13. Вилип Петровић 14. Милоје Вукићевић 15. Степан Павловић 16. Спасоје Тодоровић № 43 Белушић 1. Јован Моравкић 2. Милосав Миљковић 3. Јован Пауновић 4. Стота Сејатлић 5. Никола Петровић 6. Милутин Миловановић 7. Димитрије Јовановић 8. Јован Савић 9. Стоша Магдић 10. Величко Стојановић 11. Стеван Миленковић 12. Милета Кузмановић 13. Мијаило Ћорић № 44 Пулце 1. Стеван Радосављевић 2. Младен Деспотовић 3. Алекса Ристивојевић 4. Гмитар Милошевић 5. Јевта Мандић 6. Матеја Јовановић 7. Петар Гајић 8. Симо Мијаиловић 9. Јован Марковић 10. Максим Кузмановић 11. Јован Јанковић 12. Стеван Мијатовић № 45 Шуљковац 1. Петар Милетић 2. Боро Петровић 3. Ђорђе Илић 4. Павле Митровић 5. Ђуро Јанковић 6. Матеја Цветковић 7. Ђорђе Миленковић 8. Јован Стевановић 9. Игњат мутавчија 10. Радован Васић


89

11. Стеван Ћосић № 46 Брајновац 1. Ћиро Грујић 2. Петар Радосављевић 3. Јанићије Радовановић 4. Јован Петровић 5. Милутин Марковић 6. Цветко Стевановић 7. Пеша Радомировић 8. Обрад Станојевић № 47 Пчелице 1. Милован Јовановић 2. Степан Митровић 3. Јовица Васић 4. Рако Милић 5. Јовица (нечитко) 6. Ђорђе Симовић 7. Лазо Браковић 8. Јован Весовић 9. Гајо Пеперић 10. Радован Радосављевић 11. Марко Ветнић 12. Јова Милетић 13. Јанко Топличанин 14. Милан Илић 15. Вула Стевановић 16. Пантелеа Мијатовић 17. Милосав Пауновић № 48 Дренова мала 1. Милоје Николић 2. Петроније Недељковић 3. Гаја Стевановић 4. Стеван Ђорђевић 5. Мијаило Павловић 6. Станоје Мијаиловић 7. Анђелко Радојевић 8. Милован Ивановић 9. Сава Јовановић № 49 Божуровац 1. Стојан Јовановић 2. Петар Симић 3. Милоје Радосављевић

4. Јован Радосављевић 5. Јездимир Јоксимовић 6. Тодор ковач № 50 Руишник 1. Ђока Николић 2. Миленко Алексић № 51 Риљац 1. Павле Тодоровић 2. Радоња Конић 3. Стеван Новковић 4. Радивоје Бранковић 5. Вукоман Стевановић 6. Обрад Јовановић 7. Миша Илић 8. Спасоје Николић № 52 Дубич долњи 1. Милован Мијаиловић 2. Настасије Милојевић 3. Сава Павловић № 53 Грабовац 1. Лазар Петровић 2. Вукадин Мартиновић 3. Радојица Миловановић 4. Миљко Ђорђевић 5. Стеван Радовановић 6. Стеван Живановић 7. Стеван Мијаиловић 8. Пана Велимировић 9. Милован Марковић 10. Божа Спасић 11. Јован Милосављевић 12. Паја Станојловић 13. Петко Радовановић № 54 Планиница 1. Павле Илић 2. Радосав Спасојевић 3. Алекса Мијаиловић № 55 Сугубина 1. Велимир Павловић 2. Недељко Миловановић 3. Павле Мијаиловић


90

4. Недељко Лазић 5. Мијаило Павловић № 56 Богдање 1. Милисав Попадић 2. Милоје Петровић 3. Милутин Ђокић 4. Сима Апостоловић 5. Стеван Катић 6. Радоје Анђелковић 7. Стеван Цветковић 8. Гарвило Нешић 9. Раденко Нешић 10. Јован Веловић 11. Јован Ракић 12. Ђока Стојановић 13. Андреја Ђорђевић 14. Живан Илић 15. Никола Ђорђевић 16. Стојко Апостоловић № 57 Милутовац 1. Паун Милићевић 2. Радоје Миловановић 3. Станоје Веселиновић 4. Вучко Радосављевић 5. Ћиро Петровић 6. Милија Микић 7. Милован Милисављевић 8. Милутин Миликић 9. Милета Станојевић 10. Тома Јаћовић 11. Анђелко Јаћовић 12. Тома Милутиновић 13. Риста Попадић 14. Милосав Миљковић 15. Вукоје Пантић 16. Рака Мирковић № 58 Лободер 1. Илија Веселиновић 2. Обрад Веселиновић 3. Радован Вучићевић

№ 59 Раинац 1. Саво Богићевић

2. Јаков Матић 3. Никола Стевановић 4. Мијаило Милојичић 5. Вулета Ковачевић 6. Иван Спасојевић 7. Атанаско Јаковљевић 8. Мина Радојичић 9. Стеван Милутиновић 10. Максић Митровић 11. Милосав касапин 12. Петар шилопера № 60 Страгаре 1. Аленпије Јовановић 2. Милован Милетић 3. Маринко Илић 4. Радич Радосављевић 5. Вукоица Ристић 6. Сима Ђорђевић 7. Огњан Радовановић 8. Мијаило Марковић 9. Стеван Петровић

№ 61 Милутовац 1. Милован Вучићевић 2. Милета Вучетић 3. Недељко Николић 4. Илија Миливојевић 5. Сима Петровић 6. Радосав Митровић № 62 Стопања 1. Јован Трипковић 2. Симо Ристић 3. Милоје Цветковић 4. Максо Милојевић 5. Радосав биров 6. Милосав Нешић 7. Илија Стојановић 8. Миљко Кезић 9. Радован Анђелић 10. Миладин Пешић 11. Тома Позледић 12. Вучко Шарић 13. Милета Батођанић 14. Милија Радојевић 15. Илија Радосављевић


91

№ 63 Селиште 1. Богосав Марковић 2. Мијаило Маринковић 3. Сима Глетаковић 4. Мијаило Сринац 5. Ђурђе Мијаиловић 6. Спасоје Ђорђевић 7. Никола Дељанин 8. Јован Вучићевић 9. Марко Срдић 10. Пантелеа Јаћовац 11. Панта Миљковић 12. Јанко Шогољац № 64 Медвеђа 1. Милован Јаношевић 2. Миленко Радовановић 3. Милован Јовановић 4. Петар Белчевић 5. Димитрије Стојковић 6. Бранко Николић 7. Милован Стојановић 8. Стеван Живковић 9. Марко Тодоровић 10. Вукадин Брадић 11. Димитрије Сремац 12. Милета Станић 13. Милосав Рачић 14. Радивоје Рошанин 15. Петар Живановић 16. Марко Здравић 17. Никола Трошић 18. Сава Бајић 19. Ђорђе Кезић 20. Степан Панић 21. Милосав Игњашовић 22. Стојко Стаматовић 23. Обрад Павловић 24. Марко Гарвиловић 25. Марко Рисимић 26. Милосав Ковачевић 27. Тодор Причанин 28. Стеван Причанин 29. Нешко Ђаволовић 30. Милован Богосављевић 31. Гмитар Бугарин

32. Миљко Костић 33. Милоје Радовановић 34. Обрад Макрачић 35. Илија Аћанин 36. Миленко Ичуровић 37. Ђорђе Анђелковић 38. Милоје терзија 39. Стојко Шоповић 40. Јован Станичић 41. Здравко Живикић 42. Аврам Станковић 43. Јован Трошић 44. Ђорђе Шарац 45. Панта Велимировић 46. Милосав Ристић 47. Панта Топличанин 48. Радосав Пејтановић 49. Иван макрачија 50. Петар Гмитровић 51. Миљко Марковић 52. Цветко Троша 53. Стојко Бугарин № 65 Дренова 1. Стеван Јанковић 2. Вељко Антић 3. Милоје Јовановић 4. Симо Ћосић 5. Стеван Станимировић 6. Петар Тодоровић 7. Тодор Стојановић 8. Милета Трипковић 9. Миленко Трипковић 10. Никола Димитријевић 11. Вукоје Јовановић 12. Јовица Игњатовић 13. Јован Игњатовић 14. Сава Миленковић 15. Сима Милосављевић 16. Обрад Левићанин 17. Павле Станојкић 18. Никола Гошић 19. Милош Нешић 20. Павле Ђерковић 21. Милојко Ђурђевић 22. Радивоје Баћић


92

23. Стеван Ћосић 24. Симо Мијаиловић 25. Лазо Павловић 26. Радован Лекић 27. Анђелко Миловановић 28. Вукоје Живковић 29. Триун Николић 30. Миљко Павловић 31. Радивоје Ћеличанин 32. Петар Ратаиц 33. Петар Војиновић 34. Павле Војиновић 35. Милић Дунђеровић 36. Павле Настић 37. Вуле Баћић 38. Милета Радић 39. Петко Радивојевић 40. Недељко мутавџија 41. Милић кулак 42. Анђелко Левићанић 43. Смиљко Вилиповић 44. Станко Бугарин 45. Јован Милисављевић 46. Јанко Бугарин 47. Милош Настић 48. Мијаило Куландрић 49. Миљко Станикић 50. Младен Радојковић 51. Вучко Арсенијевић 52. Миладин Ђорђевић 53. Нестор Савић 54. Миладин Илић 55. Радован Андрејић Велика Дренова Овде назначујемо коњанице подписате 1. Нешо Коларовић коњаник 2. Миленко Дамњановић 3. Мијат Ђулак 4. Миленко Петковић 5. Максим Милисављевић Селиште 1. Младен Гашић

2. Ђорђе Гашић 3. Милосав Ђогатовић 4. Васо Милисављевић Опариће 1. Филип Стевановић 2. Милосав Ђорђевић Превешт 1. Стојко Вукадиновић 2. Тимотеа Миловановић Калудра 1. Јован Ђорђевић 2. Цвеја Миловановић Жупановац 1. Радосав Недељковић 2. Милић Ћосић 3. Радосав Стевановић 4. Радивоје Крстић 5. Милутин Илић 6. Илија Радосављевић 7. Антоније Радовић Цикоте 1. Милован Смиљковић 2. Гмитар Симоновић Слатина 1. Радован Николић Баре 1. Милојко Милојевић Комаране 1. Васо Газдић Течиће 1. Радосав Милетић 2. Ђорђе Милетић Вукмановац 1. Милисав Николић


93

Крушевица 1. Јоксим Радичевић Рековац 1. Сава Спасић 2. Симо Остојић 3. Видосав Топличанин Ратковиће 1. Деспот Ћусић 2. Никола Степановић 3. Милован Станковић 4. Ристо колак Медвеђски коњици 1. Ћиро Радивојевић 2. Мијаило Савић 3. Јован Савић 4. Мијаило Брадић 5. Јован Стевановић 6. Петар Рисимић 7. Јован Ћеранац 8. Крста Стојић 9. Јован Стевановић 10. Милија Терзић 11. Рако Ивковић 12. Стеван Стојић Планиница 1. Илија Радошевић 2. Јован Нешић 3. Симо Стојковић Богдање 1. Стеван Катић Раинац 1. Недељко Судимац 2. Никола Митровић Страгаре 1. Маринко Ђулум

Милутовац 1. Милија Луговић 2. Живко Марковић Мала Дренова 1. Илија Бранковић Белица 1. Милосав Радивојевић 2. Степан Милосављевић 3. Живко Марковић Лоћике 1. Урош Величковић 2. Јанићије Бојанић Шантаровац 1. Јанићије Драгутиновић Шуљковац 1. Станко Живковић Пчелице 1. Радован Ђорђевић 2. Радич Милентијевић 3. Милашин Марковић 4. Војин Качаревић 5. Стеван Јанковић Пулце 1. Јован Вујашевић Сабанта горња 1. Петар Радосављевић 2. Тодор Арсенијевић 3. Васо Милетић 4. Радован Милисављевић Сабанта долња 1. Милош Митровић 2. Милован Вукомановић 3. Петар Симуншиле



94

547.

Сугубина, 15. марта 1832.

Живко Шокорац кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–извињава се што су у списку војника Левачке капетаније, који је доставио, изостала два села. Сада шаље имена војника ових села. КК XII 634 (1-2)

Прилог: Списак војника из села Полње и Коњица. КК XII 634 (3-4)

Ваша височајша светлост, милостивши Господару

Ваше високопочитајемо писмо примио јесам и дерктајућим седрцем разумео што ми пишете за Полну па молим покорно и љубим Вашу руку и ногу, опростите ми. Ја признајем моју кривицу што нисам тевтер прегледао који је Вашој светлости принешен и тевтер који код мене од војске остаје, у њему су записати као и проча вели у капетанији сваки по имену које сад с устрашеним сердцем пошиљем списак њина имена.

А прочем препоручујем се. У Сугубини Остајем и јесам все покорнејши

слуга 15. марта 1832. Живко Шокорац


Полња 1. Мијаило Недељковић 2. Радован Миловановић 3. Радован Илић 4. Гаја Марковић 5. Јован Стевановић 6. Никола Стевановић 7. Никола Марковић 8. Мијаило Миловановић 9. Јован Николић 10. Милосав Радосављевић Коњици 1. Радован Томић 2. Петар Радисављевић 3. Прока Петровић 4. Цветко Љутовац



95

548.


Димитрије Ђорђевић кнезу Милошу Обреновићу у Пожаревцу–јавља да је по његовом налогу извршио „расположеније” војника у капетанији својој према пореским главама и да је на његову капетанију дошло 300 пешака и 36 коњаника. Даље даје списак села са одговарајућим бројем војника.


По височајшем Ваше светлости налогу ми смо назначено нам число војника, на Капетаније по отношенију глава порезски, по којем дошло је на подручну мени Капетанији 300 пешака и 36 коњика. Ово число ја сам на села овако ударио:

- из Јагодине писо сам 50 пешака и 20 коњика - Праћине 19 2 - Мијатовца 14 1 - Ракитово 10 1 - Пањевац 13 1 - Ланишта 21 / - Копривница 16 / - Буковче 7 / - Рибника 6 / - Долња Штипља 8 1 - Рибара 21 2 - Горња Рачника 6 / - Г. Штипља 5 / - Врановца 6 / - Долња Рачника 10 1 - Деоница 8 1 - Црнче 7 1 - Сиоковца 8 / - Винораче 11 1 - Трнаве 11 1 - Вољавче 8 / - Драгоцвета 16 1 - Међуреча 8 / - Главинца 7 1 - Бресја 6 1 - Колара 8 1

300 36


96

Ови су момци на услузи на Ваше светлости готови поћи, а к тому на сваки 5 момака и једну комору наредио сам.

У Јагодини Вам покорнејши 17. марта 1832. Димитрије Ђорђевић


549.


Јанаћије Радовић кнезу Милошу Обреновићу у Пожаревцу–јавља да му шаље писмо од цариградске депутације, које је јутрос с немачком поштом донео татарин Халил. Даље јавља да је од њега чуо да су у Цариграду велики немири, да је у Шћудор дошло 600 лађа и не зна њихову намеру.

Кнез Милош Обреновић Јанаћију Радовићу–обавештава га да је примио пакет наше депутације у Цариграду, затим да шаље писмо за ову депутацију, које татарин треба да однесе са првом аустријском поштом.


С немачком поштом прошавши данас овуд за у Београд Халил татарин предо ми је приложено од Депутације Цариградске на Ваше сијатељство управљено писмо, које и шиљем Вам. Овог татарина пито сам за новине у Цариграду; и он ми је показо, да је тамо сила немирно и да се нигди на једном месту три човека скупа видити не могу. К тому показо ми је да је у прошли вторник с ове стране чекмеџе око 600 лађа, које су у Шћудар дошле видио, но какве су, и шта је у њима и куд намеравају ш њима није ми знао казати. Остајем

Ваш У Јагодини нижајши слуга 22. марта 1832. г. Јанаћије Радовић

Одговор:

С писмом Вашим од 22. т. м. примио сам пакет депутације наше у Цариграду. И ја (нечитко) одговоривши на исти пакет; зато и прилажем ово писмо на име исте депутације; и препоручујем да га по првој пошти австр. (аустријској) оправите, како кроз Јагодину прође. Татарину, по ком га оправите, да без закасненија исто писмо однесе депутацији или ономе од ког татари писма депутације обично примају, те и(х) амо доносе.



97

550.

28. марта 1832.

Тефтер чибука за козе и овце Капетаније Левач, јагодинске нахије за 1832. годину.

На 1832. года мца марта 28-го дна Од Чибука у Нахије Јагодинске Капетаније Левчу за 1832-у годину

на козу на овцу по 2 паре Капетанија Левач

№ 1 Пчелице 1. Милија Сталевић 25 2. Гмитар Танасковић 22 3. Стеван Илић 10 4. Милашин Марковић 42 5. Максим Остојић 10 6. Петар Ковач 80 7. Стеван Јанковић 180 8. Јово Милетић 25 9. Стеван Кумрић 10 10. Илија Топличан 86 11. Јован Петровић 75 12. Лаза Пауновић 35 13. Милован Јовановић 4 14. Вуле Стевановић 10 15. Пантелија Грбић 21 16. Мића Тодоровић 10 17. Ћиро Пауновић 10 18. Станко Јанковић 5 19. Вук Ђуровић 15 20. Милан Илић 25 21. Јован Весовић 80 22. Димитрије Батћевић 65 23. Милета Петрашин 10 24. Станко Перишић 11 25. Гмитар Марић 32 26. Радич Аџић 61 27. Мијаило Ђуковић 13 28. Војин Качаровић 35 29. Ђурђе Јанковић 4 30. Ђурђе Тодоровић 5 31. Живко Тодоровић 6 32. Лазо Миловановић 40 33. Гаја Теодоровић 10

34. Риста Павловић 10 35. Петар Павловић 5 36. Јован Милошевић 2 37. Марко Ђуровић 3 38. Миленко Николић 10 39. Никола Пиперин 7 40. Милосава удовица 5 41. Јовица Василијевић 3 42. Милић Милошевић 3 43. Обрад Ђуковић 90 44. Стево Топличанин 3 45. Радован Ђорђевић 5 № 2 Дулене 1. Петар Јовановић 10 2. Радосав Мијаиловић 17 3. Мијаило Бачевић 3 4. Пана Маринковић 11 5. Марко Инђић 55 6. Антоније Недељковић 20 7. Милован Недељковић 28 8. Радован Миловановић 5 9. Мијаило Гајић 5 10. Анђелко Лукић 45 11. Никола Ћирић 5 12. Мојсило кмет 7 13. Симион Ћирић 5 14.Ставин Милетић 75 231 № 3 Сабанта 1. Петрашин Мијаиловић 39 2. Стеван Радосављевић 2 3. Вуле Јовановић 3


98

4. Сава Арсенијевић 5 5. Стаменко Вилиповић 20 6. Јоца Лукић 40 7. Милија Савић 5 8. Милета Савић 20 9. Ђорђе Марковић 13 10. Васо Радосављевић 15 11. Гмитар Марковић 25 12. Живко Радовановић 15 13. Радосав Којић 16 14. Петар Илић 29 15. Грујо Радовић 33 16. Живко Мартеновић 35 17. Радосав Рајковић 15 18. Живан Павловић 25 19. Стеван Маринковић 85 20. Сава Милојевић 60 21. Андреја Марковић 6 22. Милош Марковић 11 23. Арсеније Николић 30 24. Неша Марковић 27 25. Мојсило Радовановић 80 26. Гмитар Богдановић 33 27. Стеван Петровић 30 28. Јово Јелић 25 29. Милета Стевановић 40 30. Јован Раденковић 40 31. Ђорђе Петровић 70 32. Ћира Павловић 20 33. Коста Илић 25 34. Митар Милошевић 8 35. Милосав Гмитровић 23 36. Милован Вукомановић 16 37. Петар Гашић 3 987 № 4 Горња Сабанта 1. Никола Павловић 15 2. Милован Арсенијевић 45 3. Марко стари 40 4. Ђорђе Ковачевић 40 5. Петар Милутиновић 21 6. Тодор Арсенијевић 26 7. Коста Марковић 17 8. Петар Радосављевић 5 9. Васа Милетић 32

10. Милован Радичевић 15 11. Радован Милисављевић 25 12. Јован бекрија 15 13. Милутин Милисављевић 10 14. Благоје Мутавџић 7 15. Марко Миливојевић 10 16. Стеван Милутиновић 11 17. Недељко Мијаиловић 15 18. Стојан Милутиновић 20 19. Недељко Цветић / 20. Илија Левићанин 10 21. Цветко Левићанин 7 22. Гаја Милутиновић 5 23. Радојка удовица 3 24. Милета кмет 20 25. Петроније Глигорић 15 26. Риста Миливојевић 22 27. Степан Спасојевић 14 28. Милован дугачки 27 502 № 5 Ратковић 1. Урош Мијајловић 10 2. Петар Симоновић 25 3. Димитрије Прибил 9 4. Тома Радосин 7 5. Танаско Миљковић 10 6. Радосав Милићевић 7 7. Ђорђе Симић 4 8. Степан Павловић 15 9. Никола Степановић 8 10. Смиљко Лазаревић 8 11. Гаја стари 25 12. Илија Миљковић 11 13. Петар Стевановић 2 14. Коста Милошевић 23 15. Вулета Милосављевић 16 16. Јован Милосављевић 3 17. Павле Марковић 38 18. Ђурђе Марковић 30 19. Радосав Степановић 12 20. Нестор Милосављевић 21 21. Симо Милићевић 15 22. Стеван Павловић 52 23. Милован Милутиновић 20 24. Миленко ћоса 10 25. Маријан Вучићевић 10


99

26. Петар Арсенијевић 10 27. Јевто Весовић 5 28. Тодор Живановић 10 29. Милосав Поповић 13 30. Ђорђе Радосављевић 30 31. Милош Милосављевић 5 32. Тодор Станковић 10 33. Милован Ђоковић 16 34. Тимотије Миливојевић 7 35. Симион Мијаиловић 5 36. Тодосије Здравковић 18 37. Миленко Јакшан 5 535 37. Вуча Недељковић 27 38. Радош дошљак 4 39. Поп Живан 20 40. Риста Колаковић 35 41. Милован Колаковић 20 42. Милосав Ера 4 43. Маринко Вучићевић 3 44. Деспот терзија 19 45. Милован Станковић 15 46. Милош Радошевић 2 47. Перуника удовица 4 48. Тодор Здравковић 3 49. Радован Милић 2 693 № 6 Сугубина 1. Глигорије кмет 50 2. Јоксим Мијаиловић 13 3. Јанићије Јовановић 20 4. Јеремија Радивојевић 15 5. Радован Јовановић 20 6. Јоксим Павловић 40 7. Алекса Гмитровић 15 8. Ђорђе Јовановић 20 9. Марко Јовановић 20 10. Марко Павловић 30 11. Мијаило Марисављевић 20 12. Обрад Милисављевић 25 13. Ћирко Мијаиловић 15 14. Арсеније Петровић 6 15. Милић Милисављевић 10 16. Стојан Маринков 7 17. Петар Ивановић 8 18. Мијаило Радовић 5

19. Павле Радовић 15 20. Ђока Радовић 11 21. Благоје стари 15 22. Милосав Миловановић 10 23. Јова Угарин 10 400 № 7 Врба 1. Милован Прокић 50 2. Гмитар кмет 70 3. Миладин Петровић 20 4. Миливоје Перишић 31 5. Здравко Стеванов 18 6. Радуле Јовановић 35 7. Марко Ристић 5 8. Павле Здравковић 18 9. Радојко Радосављевић 11 10. Младен Мијаиловић 6 11. Цветан Прибил 4 12. Ивко Стојковић 40 13. Дима Стојковић 15 324 № 8 Слатина 1. Стојан Мојсиловић 50 2. Сава Радивојевић 50 3. Гмитар кмет 20 4. Милоје Ђорђевић 8 5. Ивко Сараманда 6 6. Радоје Милићевић 11 7. Павле Милићевић 4 8. Радојко Милићевић 6 9. Иван Милићевић 4 10. Благоје Милићевић 13 172 № 9 Белица 1. Симион Величковић 20 2. Никола Ђуровић 45 3. Иван Стевановић 4 4. Гаја Ерић 11 5. Милован Петровић 11 6. Иван Јанковић 30 7. Анђелко Пантић 10 8. Лазар Радивојевић 60 9. Радосав Милетић 10 10. Јанко Бугарин 7 11. Милета Недељковић 31 12. Анта Милосављевић 50


100

13. Симион Величковић 15 14. Миленко Недељковић 5 15. Степан Милосављевић 55 16. Анђелко Стевановић 9 17. Милутин Милосављевић 41 18. Милован Милисављевић 10 19. Станимир кмет 25 20. Стана удовица 5 21. терзија Стојан 21 466 № 10 Лозовик 1. Вукић Павловић 25 2. Никола Стевановић 56 3. Алекса Живановић 10 4. Петко Маријановић 7 5. Дамњан дошљак 7 6. Недељко Стојановић 5 7. Милан Илић 10 8. Агатон Павловић 10 9. Сима стари 10 10. Стеван Маријановић 21 168 № 11 Прњавор јошанички 1. Спаса 7 2. Петар 25 32 № 12 Мишевићи 1. Гаја Милосављевић 87 2. Живан Милосављевић 50 3. Мијаило Милосављевић 35 4. Миленко Милекић 25 5. Јован Павловић 26 6. Стеван Пеперин 27 7. Марко Павловић 15 8. Павле Павловић 16 9. Радоје Николић 5 10. Милоје Павловић 7 11. Петар Милетић 4 12. Неша Стојановић 5 302 № 13 Шантаровац 1. Кмет Радосав 60 2. Гмитар стари 10 3. Илија Ристић 5 4. Петар Ђорђевић 2 5. Милоје Станковић 5

6. Павле Андрејић 25 7. Милосав Андрејић 16 8. Живко Миљанић 8 9. Јово Лесковчанин 7 10. Стојан Станојкић 10 11. Игњат Марковић 20 12. Лазар Радовановић 17 13. Никола Петровић 10 14. Трајан Ивановић 3 15. Јанићије Драгутиновић 47 16. Савка удовица 8 17. Милић Јоцић 13 18. Милић Грк 21 287 № 14 Бунар 1.Тодор Миљковић 28 2. Стеван Миљковић 28 3. Милован Милојковић 50 4. Јевта Павловић 60 5. Стеван Вучићевић 34 6. Петар кмет 60 7. Димитрије сирота 6 8. Живко Стевановић 22 9. Иван Стевановић 10 10. Жива Миљковић 5 11. Јевта Јовановић 15 12. Јован Миљковић 17 13. Иван Миљковић 11 14. Јован Тоска 7 15. Живко Станојловић 9 16. Радован Живановић 21 17. Станко змијар 7 18. Рака Миливојевић 23 413 № 15 Шуљковац 1. Милош Обрадовић 13 2. Гмитар Бугарин 18 3. Петар Миловановић 4 4. Матеја Цветковић 5 5. Павле Гмитровић 15 6. Станко Бугарин 45 7. Анђелко Марковић 30 8. Милета Станојловић 32 9. Живко Миљанић 11 10. Павле пасторак 5 11. Петар Николић 21


101

12. Петко Дирак 13 13. Илија Милосављевић 19 14. Дамњан стари 28 15. Станоје Илић 11 16. Јанча Илић 16 17. Станко Живковић 120 18. Петар Обрадовић / 19. Недељко Обрадовић / 20. Стеван Јанковић 18 21. Лазар Петровић 40 457 № 16 Ковачевац 1. Прока кмет 15 2. Ђура мутавџија 23 3. Вељко стари 7 4. Станко Вељковић 17 5. Живко Вељковић 17 79 № 17 Цикоте 1. Ђорђе Старчевић 27 2. Мина Петровић 18 3. Панта Петровић 16 4. Обрад Марковић 12 5. Обрад Николић 19 6. Триун Миливојевић 12 7. Јова Симоновић 24 8. Митар Милисављевић 20 9. Степан стари 14 10. Гмитар Николић 21 11. Андреја Цветић 9 12. Андреја Накић 14 13. Милован Смиљковић 40 није 14. Гаја Николић 5 15. Максим Николић 8 16. Ђока Стевић / 17. Недељко 4 18. Трајан Јовановић 30 19. Милутин Гајић 2 295 № 18 Мотриће 1. Стоша Мијаиловић 35 2. Милисав Ристић 11 3. Вучко Вуловић 30 4. Радисав Вуловић 35 5. Гмитар Вуловић 13 6. Крста Топличанин 8

7. Тодор Жупањац 3 8. Спасоје Борчанац 6 9. Гарвило Миловановић 12 10. Јован Мирничанин 6 11. Спасоје Топличанин 6 12. Милета Мирничанин 7 13. Јовица Николић 15 14. Мијаило Николић 4 15. Ђорђе Вуловић 30 222 № 19 Крушевица 1. Обрад кмет 15 2. Ћиро Мијаиловић 10 3. Јова Мијаиловић 4 4. Анта Милутиновић 10 5. Вуја Степановић 7 6. Радован Радовановић 13 7. Марко Прибил 10 8. Милосав Јовановић 8 9. Лаза Максимовић 21 10. Секула Давидовић 7 11. Крста Давидовић 43 12. Војин Прибил 8 13. Јоксим Радичевић 15 14. Илија Грбић 13 15. Милоје Стевић 17 16. Стеван Јоцић 21 17. Стојан Петровић / 236 № 20 Баре 1. Милисав Арсенијевић 20 2. Алекса Арсенијевић 17 3. Благоје Арсенијевић 15 4. Лазар Арсенијевић 2 5. Димитрије Јовановић 23 6. Стеван Петровић 17 7. Лазар Јовановић 15 8. Милојко Милојевић 15 9. Лука Марковић 7 10. Радосав Марковић 3 11. Ђорђе Петровић 3 12. Радисав Станковић 2 129 № 21 Комаране 1. Лазар Бушетић 10 2. Младен Петровић 10


102

3. Миљко Петровић 15 4. Сима Вукићевић 8 5. Игњат терзија 3 6. Радојица Вукојичић 15 7. Радован Анђелковић 5 8. Васа Јовановић 20 9. Вукојица Ђуровић 40 10. Василије Петровић 5 11. Мијаило Милошевић 5 12. Милета кмет 15 153 № 22 Богалинци 1. Гаја ваљар 5 2. Радоје кмет 10 3. Ђорђе Костић 7 4. Илија Костић 12 5. Ћира ваљар 6 6. Јовица Спасојевић 13 7. Мијаило Гмитровић 9 8. Јаков Пауновић 17 9. Мијаило Спасић 31 10. Гаја Спасић 7 11. Радојко Радивојевић 11 12. Живан Спасић 14 13. Стојан Вељковић 15 14. Славко Пауновић 5 15. Сава Пауновић 4 16. Павле Гачанин 2 17. Паун Спасић 13 18. Никола Пуриа 4 19. Пана Јаковљевић 25 20. Павле Живановић 16 21. Радосав Радосављевић / 22. Милован Радовановић 3 23. Јаков Младеновић / 248 № 23 Жупањевац 1. Илија Радосављевић 37 2. Веселин Пауновић 40 3. Радисав Блажевац 70 4. Милутин Блажевац 30 5. Постол Јовановић 20 6. Лука Веселиновић 8 7. Стеван Богићевић 5 8. Милић Симић 25 9. Јанко Радовић 11

10. Марко Јовичић 5 11. Јован Матовић 22 12. Радосав Стевановић 27 13. Благоје Савић 5 14. Тодор Лазић 4 15. Антоније Радовић 35 16. Милија Радосављевић 25 17. Петар Миливојевић 5 18. Новак 11 19. Радован Крстић 40 20. Сава Игњатовић 12 21. Никола Јовановић 4 22. Мата биров 9 23. Павле Ђорђевић 20 24. Јован Г.(нечитко) 17 25. Јевта кмет 12 26. Живан Миликић 5 27. Никола брка 8 522 № 24 Лоћика 1. Јања ваљар 3 2. Јанко Маринковић 6 3. Ђурко Маринковић 8 4. Антоније Јованић 8 5. Гаја Симонић 6 6. Обрад Радуновић 6 7. Јевто Дујдић 8 8. Павле Дујдић 8 53 № 25 Топола 1. Милић Милић 2 2. Милоје Лазаревић 8 3. Радосав Љубичић 7 17 № 26 Доброселица 1. Маринко Радошевић 100 2. Павле Томић 20 3. Јевћеније Томић 20 4. Мина стари 15 5. Веселин виљар 20 6. Милован Јетић 7 182 № 27 Кавадар 1. Ђорђе Јочић 11 2. Миљко Слепчевић 7 3. Степа Видојевић 4


103

4. Обрад Панић 8 5. Милош Прибил 6 6. Мијаило Топал 5 7. Сава Ћирковић 6 8. Радоје Илић 12 9. Радован Ђурђевић 31 10. Бошко Куштрић 15 11. Павле Добросављевић 70 12. Милосав Љубенац 15 13. Милисав Љубенац 8 14. Радојко Љубенац 7 15. Радосав Љубенац 3 16. Милован биров 5 17. Јанко Ђуричић 4 18. Стеван Ђуричић 5 19. Јован Ђуричић 4 20. Гмитар Милић 5 21. Стеван Дамњановић 5 22. Живан Јочић 18 23. Славко Јочић 10 24. Јован Јочић 11 25. Мијаило Јочић 30 26. Милета Аврамовић 9 27. Живко црни 1 28. Рајко Мијаиловић 11 29. Стеван Аврамовић 5 30. Јанко Ђуричић 5 331 № 28 Рабеновац 1. Иван Вукањац 10 2. Јанко Даничић 9 3. Лука Даничић 4 4. Мијаило Даничић 3 5. Миленко Мицић 5 31 № 29 Вукмановац 1. Јевта Милисављевић 10 2. Станко Стевановић 40 3. Максим Лазић 2 4. Милутин Величковић 5 5. Милета Ћурчић 4 6. Никола Гарабин 4 7. Милета Ристић 5 8. Милутин Ћурчић 4 9. Јова Марушичанин 10 10. Марко Колић 25

11. Радован Раденковић 5 12. Ћирко Стевановић 2 13. Никша Николић 4 14. Стојадин Стевановић 3 15. Илија Грбић 3 16. Веселин Живановић 5 17. Филип Милосављевић 20 18. Лука Јовановић 5 19. Пантелеја Стевановић 20 20. Милош Илић 7 21. Мијаило Живић 3 22. Ристо Ракић 2 23. Сима кмет 25 24. Ђорђе Грбић 5 25. Василије Маринковић 11 26. Јаков Илић 5 235 № 30 Малешево 1. Мијаило кмет 33 2. Милета Величковић 29 3. Маринко Марковић 8 4. Петар Здравковић 20 5. Тривун Радовић 18 6. Петар Марковић 45 153 № 31 Медојевац 1. Ђурђан Павловић 25 2. Стојадин Здравковић 15 3. Гмитар Здравковић 5 4. Илија кмет 5 5. Паунко Стојановић 10 6. Кузман Вујадиновић 5 7. Маријан Вујадиновић 5 70 № 32 Течић 1. Радисав Милетић 30 2. Ђорђе Милетић 13 3. Милутин Ђукић 10 4. Милосав Милановић 10 5. Вуја Либерка 15 6. Ђорђе Стојановић 10 не! 7. Иван Ђукић 4 8. Мијаило Милановић 5 9. Јаков Ђукић 7 10. Степа Ивановић 20 11. Мато Ивановић 15


104

12. Мато Марковић 10 13. Миливоје сирома 3 14. Риста Топличанин 6 15. Анта Стојановић 20 16. Живко Мусић 5 17. Вуле Јовановић 11 18. Вељко Јовановић 20 19. Јова Милосављевић / 20. Сима Ђукић 2 216 № 33 Надрље 1. Митар Јездимировић 20 2. Илија Петрушић 31 3. Мића Стојановић 42 4. Павле Лукић 14 5. Радивоје Петровић 21 6. Илија Бранисављевић 13 7. Јевта Степановић 26 8. Јаков Радовановић 6 9. Милован Лукић 6 10. Панта Вулетић 6 11. Сава Јездимировић 20 12. Вулета Јовановић 4 13. Милосав Арсенијевић 10 14. Иван Радосављевић 32 15. Максим Радовановић 11 16. Панта Јездимировић 12 17. Марко Бранисављевић 6 18. Коста кмет 60 340 № 34 Ломница 1. Стеван Чорбић 21 2. Живко Ивановић 10 3. Недељко Марковић 15 4. Миленко Марковић 11 5. Петар Тодоровић 10 6. Милета Радивојевић 2 7. Мијаило Радивојевић 4 8. Вукосав Дабић 10 9. Мида Илић 13 10. Ђока Радивојевић 3 11. Радован Лапић 6 12. Радисав Вукосављевић 2 107 № 35 Рековац 1. Лазар Анђелић 15

2. Јован Маринчан 3 3. Рако Миловановић 7 4. Радован Грк 22 5. Панто Максимовић 4 6. Спаса Миливојевић 24 7. Радован Стојановић 15 8. Станко Стојановић 3 9. Стеван Јовичић 11 10. Петко Ивановић 7 11. Јован Обрадовић 4 12. Мита Милановић 20 13. Видосав Јовановић 5 14. Милосав Степановић 7 15. Мијаило Ђорић 4 16. Стева Петровић 9 17. Милосав Петровић 18. Јова Петровић 6 19. Милета Ђорић 14 20. Тодор Павловић 6 21. Стеван Милосављевић 11 22. Милић Тошић 21 23. Радивоје Божић 4 24. Сава Спасић 31 25. Нићивор Петровић 20 26. Милић Качаревић 15 27. Радоје Остојић 3 28. Сава Д. (нечитко) 8 29. Манојло Стојановић 3 30. Гмитар Радовановић 4 31. Илија Ивановић 10 32. Милета Ђорђевић 4 33. Симо Милетић 10 34. Прока Јовановић 20 35. Радивоје Раденковић 10 36.Јевта Милисављевић 9 376 № 36 Сиљевица 1. Гаја Симиновић 7 2. Милош Симоновић 11 3. Радован Терзић 2 4. Павко Бугарин 4 5. Милоје Станић 6 6. Ђорђе мајстор 4 7. Панто Матеић 5 8. Марта удовица 4 9. Павле Бугарин 6


105

10. Ђорђе Великић 6 11. Радован Видић 44 12. Јаћим Гендић 26 13. Ђурица Петровић 21 14. Милисав кмет 35 15. Мијат Живановић 63 16. Милоје Николић 25 17. Миленко Гендић 36 18. Илија Радовановић 32 19. Василије Миљковић 37 20. Обрад Милићевић 21 21. Марко Точкић 25 22. Вучко Весковић 12 23. Милош Стојков 13 445 № 37 Лукар 1. Миљко дошљак 24 2. Марко дошљак 7 3. Панта дошљак 5 36 № 38 Урсуле 1. Ћирко Живковић 21 2. Миленко Бугарче 2 3. Димитрије Ђошић 11 4. Милован стари 4 5. Димитрије Кајић 7 6. Милић Ивановић 5 7. Ђорђе Јовановић 4 8. Обрад Милосавић 2 9. Сима Милосавић 5 10. Јевто Станковић 4 11. Јова Милутиновић 4 12. Лаза Живковић 7 13. Арса Живковић 5 14. Мијаило Миловановић 4 85 № 39 Сибница 1. Миљко терзија 4 2. Милић Несторовић 3 3. Радич Несторовић 11 4. Мијаило Реовац 5 5. Симо Веселиновић 6 6. Симо Радовановић 30 7. Симо Мијаиловић 34 8. Миленко Мијаиловић 9 9. Јован Урошевић 5

10. Вукоица Урошевић 9 11. Радован Живановић 10 12. Стојан Веселиновић 12 13. Алекса Мијаиловић 15 14. Марко Ивановић 31 15. Радоје Величковић 20 16. Гмитар Радосављевић 3 17. Мина кмет 20 18. Милоје Томић 11 19. Сима Стојадиновић 12 20. Петар Лазић 4 21. Павле Тијанић 3 22. Миливоје Промицић 20 23. Прока Промицић 3 24. Ђорђе Недељковић 10 25. Веселин Курандић 17 26. Добривоје Курандић 10 27. Петар Антић 5 28. Милутин Лазић 15 29. Мијаило Курандић 4 30. Мијаило Бугарин 10 351 № 40 Милутовац 1. Милић Василијевић 40 2. Стеван Стошић 25 3. Милисав Миловановић 40 4. Недељко Миливојевић 18 5. Милић Југовић 11 6. Јован Радисављевић 15 7. Благоје Миловановић 20 8. Милић Вучић 30 9. Недељко Стевановић 20 10. Радован Вучићевић 15 11. Миљко Додић 30 12. Лука Срећковић 20 13. Живадин Деспотовић 11 14. Симон Петровић 24 15. Вељко Андрејић 6 16. Радосав Митровић 23 17. Милисав Јаћовац 16 18. Јевта Станојевић 15 19. Анђелко Јаћовац 30 20. Милутин Миликић 25 21. Јован Додић 17 22. Јован Николић 30 23. Радисав Јовановић 8


106

24. Станко Гроздић 25 25. Милић Гроздић 4 26. Вучета Радковић 24 27. Тома Јаћовић 25 28. Миливоје Станојевић 7 29. Миљко Јевтић 20 30. Видоје Качаревић 14 31. Милутин Јевтић 16 32. Живко Миловановић 20 33. Тома Додић 20 34. Марко Милићевић 5 35. Младен Пантић 57 36. Мијаило Арсенијевић 26 37. Миљко Милићевић 12 38. Милета Ђорђевић 8 39. Јован Радовановић 22 40. Јован Белостенац 7 41. Крста Белостенац 7 42. Младен Белостенац 12 43. Спасоје Марковић 6 44. Радисав Вучић 13 45. Тодор Марковић 5 46. Миленко Свучетић 5 47. Милија Милојевић 44 48. Никола Божић 21 49. Риста Попадић 14 50. Иван Радисављевић 6 51. Лазар Радосављевић 25 52. Марко Ђорђевић 6 53. Јован Радосављевић 10 54. Миленко Јевтић 8 55. Рако Марковић 12 995 № 41 Дренова Велика 1. Нестор Савић 18 2. Вучко Маринковић 14 3. Петко Радивојевић 20 4. Вељко Почековац 20 5. Милован Почековац 17 6. Живко Почековац 16 7. Вукоје Ивановић 30 8. Јован Глиборовић 7 9. Милић Дунђеровић 27 10. Ђорђе Љубисављевић 14 11. Петар Трипковић 11 12. Вучко Јовановић 10

13. Павле Станојчић 23 14. Стеван Јаћовац 29 15. Стана удовица 27 16. Мијаило Јаћовац 12 17. Нешо Коларевић 25 18. Станимир Цветковић 20 19. Сима Маринковић 13 20. Милоје Јовановић 13 21. Милосав Левићанин 20 22. Радивоје Ратајац 21 23. Петар Ратајац 20 24. Лана Чулић 23 25. Павле Крва 12 26. Никола Јовановић 7 27. Миладин Качаревић 25 28. Милосав Ивановић 8 29. Стеван мутавџија 7 30. Милисав Ступљанин 20 31. Обрад Клубаровић 12 32. Миленко Ступајанче 8 33. Милојко Ступљанин 10 34. Андреа Белостарчевић 5 35. Петар Ивановић 8 36. Вучко Воиновић 25 37. Павле Воиновић 18 38. Здравко Вељковић 13 39. Милета Радић 10 40. Петроније Златановић 11 41. Милош Нешић 20 42. Илија кожарче 6 43. Анђелко качар 15 44. Милован кожарче 6 45. Милутин кожарче 10 502 46. Милосав Левићанин 17 47. Радојица Баћић 17 48. Обрад Левићанин 20 49. Јован Мутавчић 9 50. Ранђел Качаревић 15 51. Недељко Мутавчић 7 52. Радивоје Баћић 25 53. Миленко Петковић 11 54. Павле Милићевић 16 55. Вукоје Живковић 19 56. Милета Трипковић 50 57. Веселин Цветковић 13


107

58. Тома Николић 8 59. Стеван Ћосић 31 60. Младен Радојковић 8 61. Сава Миленковић 9 62. Ћиро Чатић 12 63. Радосав Чатић 10 64. Младен Стевчић 10 65. Миладин Браћанче 6 66. Риста Бугарин 4 67. Милан Новаковић 12 68. Радоје Новаковић 15 69. Димитрије Ђорић 13 70. Стојан Станојевић 16 71. Јанко Бугарин 10 72. Милосав ћурчија 12 73. Миленко Клубарче 9 74. Мијаило Лакић 15 75. Мијат Ћулик 25 76. Стеван Којић 21 77. Мијаило Бабић 8 78. Миленко Радић 15 79. Иван Радић 15 80. Милија кошарче 7 610 81. Гаја Стевчић 10 82. Миљко Белостарчевић 45 83. Милојко Ђурић 25 84. Миленко Дамњановић 23 85. Максим Милосављевић 10 86. Мијат Реовац 8 87. Обрад Марковић 5 88. Цмиљана удовица 11 89. Мијаило колар 9 90. Миљко Радовановић 15 91. Мијаило Радовановић 5 92. Миленко Костић 20 93. Стоилко Вилиповић 10 94. Димитрије Цветковић 5 95. Милован Милосављевић 4 96. Никола Левићанин 17 97. Милош Настић 15 98. Вучко Арсенијевић 10 99. Тома Бугарин 12 100. Теодор Радисављевић 18 101. Урош Ђорић 20 102. Недељко Савић 10

103. Милосав Трипковић 8 104. Мијаило Недић 10 105. Лука Недић 8 106. Павле Стојадиновић 10 107. Никола Радивојевић 15 108. Величко Стругаровић 12 109. Вељко Антић 25 110. Радован Милошевић 5 111. Миленко Трипковић 23 112. Вуле Баћић 15 113. Маринко Ступљанин 14 114. Мијаило Ступљанин 12 115. Радивоје Ристивојевић 20 484 116. Анђелко Ђерковић 20 117. Јован Стојадиновић 8 118. Станисав Стојадиновић 8 119. Милић Ђулак 15 120. Петар Ђерковић 16 121. Стеван Арсић 10 122. Вуксан Јовановић 15 123. Милосав Цветковић 10 102 124. Милован Петковић 20 125. Срећко Ћосић 17 126. Симо Ћосић 16 149 сума од первог обрана 204 друго 500 треће 510 четврто 484 Сва сума Дренове 1847 № 42 Страгаре 1. Радич Радисављевић 14 2. Јован Брзаковић 20 3. Мијаило Илић 17 4. Вукоица Ристић 10 5. Иван Јовановић 20 6. Милован Милетић 20 7. Луко Петровић 25 8. Мијаило Пантић 20 9. Бојо Стевановић 12 10. Рашо Арсенијевић 15 11. Радојко Павловић 30 12. Симо Павловић 13


108

13. Величко Арсенијевић 4 14. Благоје Стевановић 23 15. Маринко Радосављевић 45 16. Јован Бугарин 4 292 17. Миленко Пајић 9 18. Коста Николић 7 19. Радосав Павловић 20 20. Стеван Брзаковић 54 21. Мијаило Белостенац 39 22. Петар Исаиловић 20 23. Стеван Симиновић 23 24. Ранча Савић 20 25. Радован Бушета 5 26. Јован Радовановић 18 27. Обрад Исаиловић 30 28. Марко Радосављевић 45 29. Мијат Ђорђевић 15 305 преносим суму 292 597 № 43 На Стопању брава 58 № 44 Селиште 1. Јован Катунац 27 2. Мина Николић 20 3. Младен Гашић 14 4. Анђелко Радовановић 15 5. Радивоје дошљак 3 6. Маринко Гашић 2 7. Панта Миљковић 15 8. Стеван Дољанац 12 9. Вуча Стопањац 20 10. Миљко Вучковић 15 11. Ђорђе Ђогатовић 6 12. Васо Милошевић 20 13. Марко Унић 7 14. Милован Велимировић 8 184 15. Ђока Лакчанин 7 16. Ђорђе Унић 3 17. Миленко Велимировић 6 18. Милета Живковић 12 19. Мијаило Јеринац 15 20. Миленко Благојевић 19 21. Пантелеа Јаћовац 13

22. Радојко Удовичић 2 23. Ђурђе Мијаиловић 15 24. Прока Мијаиловић 4 25. Радивоје Ђогатовић 12 26. Васо Милисављевић 7 27. Јован Милисављевић 16 28. Гарвило Јаћимовић 3 29. Марко Шогољац 2 30. Јанко Шогољац 3 31. Велика удовица 3 32. Милован Маринковић 17 33. Петар Стојковић 4 34. Спасоје Ђорђевић 4 35. Симо Милисављевић 10 36. Мијаило Стојковић 8 37. Стеван Стојковић 10 38. Богосав Марковић 12 39. Радосав глетак 7 40. Павле Петровић 18 41. Милисав Ђогатовић 20 42. Радојко Пурић 9 261 преносим суму 184 445 № 45 Медвеђа 1. Петар Тодосијевић 34 2. Веселин Бреснопољац 11 3. Милосав Тодосијевић 19 4. Обрад Бугарче 7 5. Радивоје Дубљанин 7 6. Сава Игњатовић 13 7. Милован Поскић 5 8. Миленко Палуровић 43 9. Недељко Павловић 20 10. Лука Бајић 8 11. Стојан Стаматовић 36 12. Милован Јаћимовић 11 13. Стеван Јевтић 20 14. Никола Градиштанац 24 15. Пантелеа Топлички 10 16. Благоје Топлички 8 17. Лазо Андрејић 36 18. Стојко Стојадиновић 52 19. Вукадин Ђаволовић 14 20. Милосав Ђукић 44 21. Стеван Мудраковац 56


109

22. Никола Троша 22 23. Даница удовица 10 24. Марко Здравић 20 25. Мина Босоћанац 7 26. Сава Милошевић 9 27. Миленко Рашковић 15 28. Јоксим Стојадиновић 24 29. Мијаило Савић 8 30. Јовко Манчука 38 31. Станко Шоповић 26 32. Јован Бајић 7 33. Милосав Игњатовић 10 34. Димитрије Рашковић 12 35. Петар Бреснопољац 10 36. Спасоје Јаћић 3 37. Мијајло Станковић 7 722 38. Миљко Станојевић 20 39. Живко Стојаковић 35 40. Макса Илић 16 41. Симо Ивановић 12 42. Симо Милошевић 20 43. Ђорђе Аћанин 25 44. Ћиро Радивојевић 30 45. Мијаило Брадић 18 46. Стојан Стојић 20 47. Ђоро Ивановић 26 48. Милосав Рачић 49 49. Миленко Брадић 12 50. Стеван Миливојевић 10 51. Стеван Бугарин 7 52. Здравко Стојановић 15 53. Гмитар Троша 45 54. Анто Дубљанин 8 55. Милета Миловановић 8 56. Јован Промицић 11 57. Миленко Сремац 20 58. Јевта Брадић 10 59. Недељко Ковачевић 13 60. Стеван Панић 12 61. Миленко Радовановић 15 62. Никола Јоскић 14 63. Ђорђе Шарац 16 64. Спасоје Станојевић 36 65. Радосав Станојевић 7 66. Миленко Ристић 6

67. Ђорђе Томић 12 68. Радоје Петровић 6 69. Иван макрачија 40 70. Панта Велимировић 15 71. Славко Велимировић 6 72. Цветко Троша 40 73. Стеван стари 20 74. Лука Троша 10 75. Јочка Троша 17 76. Миленко Здравић 39 77. Никола Ристић 10 751 78. Петар Живановић 16 79. Јеремија Николчић 9 80. Вукоман Панпуз 13 81. Мијаило Поповић 15 82. Тодор Нупарац 28 83. Панта Ерић 5 84. Радивоје Грошанин 12 85. Ђорђе Ђенић 34 86. Никола Вукмировић 15 87. Станко Бугарин 11 88. Спасоје Нупарац 14 89. Илија Јаћанин 28 90. Гаја мутави 13 91. Јован Топличанин 5 92. Стојадин Панић 5 93. Милоје Ристић 6 94. Арса Милисављевић 14 95. Илија Пољанац 30 96. Милутин Станковић 5 97. Величко Нупарац 7 98. Мијаило Јаћанин 15 99. Милосав Сардаковић 5 100. Обрад Павловић 10 101. Мијаило Јовановић 5 102. Агатон Ковачевић 10 103. Илија Јовановић 10 104. Илија ковач 19 105. Антоније Јанашевић 36 106. Милоје Радовановић 20 107. Алекса Јанашевић 11 108. Илија Причанин 28 109. Милета Причанин 30 110. Симон Голетић 10 111. Петар Белчевић 15


110

112. Ђорђе Јевтић 14 113. Стојан Милошевић 28 114. Анђелко мали 15 115. Милосав Дубљанин 9 116. Обрад Алуровић 17 117. Радосав Јоскић 8 118. Милосав Јоскић 24 995 119. Маринко макрачија 10 120. Миљко Поскић 9 121. Мијаило Шоповић 11 122. Лазар Топличанин 11 123. Стојан Топличанин 15 124. Мијаило Торалић 4 125. Богдан Терзић 20 126. Стеван Анђелковић 21 127. Гарвило Потудњак 15 128. Милован Рисимић 16 129. Миладин Рисимић 15 130. Вилимон Илић 13 131. Петар Рисимић 7 132. Милован Стојановић 9 133. Стеван Капларевић 7 134. Јован Ковачевић 6 135. Ђорђе Митровић 5 136. Бранко Здравковић 2 137. Петар Благојевић 15 138. Милош Јаковљевић 2 139. Станоје Брадић 10 140. Јанићије Томић 12 141. Гмитар Бугарин 14 142. Благоје Зулић 10 143. Иван Стевановић 20 144. Павле Видојевић 16 145. Стеван Брадић 18 146. Ђорђе Ратајац 12 147. Радосав Наупарче 13 148. Илија Стојковић 10 149. Илија Рисимић 10 150. Јован Јаћић 7 151. Недељко Спасојевић 10 152. Миљко Пеливановић 10 153. Мијаило Ђорђевић 10 154. Веселин Ратајац 12 155. Петар Николчић 7 156. Бранко Николчић 5

419 631 № 48 Грабовац 1. Марко Обрадовић 43 2. Радивоје Радосављевић 15 3. Миљко Лекић 32 4. Радивоје Ђорђевић 8 5. Смиљко Ђорђевић 5 6. Мијаило Вучић 5 7. Милосав Томић 8 8. Ђорђе Миловановић 10 9. Јован Мошутанац 14 10. Павле Илић 8 11. Ђоко Радовановић 7 12. Јован Велимировић 11 13. Петроније Радовановић 7 14. Мијаило Николић 5 15. Ђорђе Словић 12 16. Стеван Милић 3 17. Гмитар Радовановић 8 18. Марко Мутавчић 10 19. Миљко Левић 10 20. Павле Томић 13 21. Радојица Миловановић 15 22. Анто Јовановић 6 23. Петко Радовановић 20 24. Стеван Живковић 8 25. Стеван Радовановић 20 26. Мијаило Миловановић 5 27. Панта Илић 15 28. Милутин Мошутанац 16 29. Стеван Мошутанац 10 30. Андреја Живковић 13 31. Сима Тодосијевић 14 32. Вучко Стојковић 23 33. Стеван Петровић 12 34. Јован Илић 8 35. Петар Великић 14 36. Мијаило Бабовић 22 453 № 49 Прњавор Љубостински 1. Ђуро Ивковић 10 2. Милосав Миловановић 15 3. Величко Милутиновић 12 4. Јован Миловановић 8 5. Раденко мутавџија 9


111

6. Андреја Нешић 8 7. Миљко Радовановић 14 8. Вилип Николић 15 9. Радован Дабић 12 10. Алексија удовица 14 11. Јован Крунић 12 12. Милија Радивојевић 4 13. Марјан Стојаковић 4 14. Инђија удовица 5 15. Коста Ковачевић 7 16. Илија биров 12 17. Сима Ћалић 12 18. Радивоје Савић 5 19. Богдан Бајић 8 20. Јаблан Поскудица 7 21. Никола Поскудица 5 22. Миленко Бајић 4 23. Јоца Бајић 3 24. Петкана удовица 4 25. Вуксан Угриновић 5 26. Милија Петковић 12 27. Јован Водица 15 241 № 50 Богдање 1. Радоје Анђелковић 22 2. Стојан Бугарин 10 3. Недељко Стојановић 5 4. Цветко Бугарин 5 5. Никола Катић 52 6. Никола качар 7 7. Миљко Палић 30 8. Марија удовица 11 9. Стеван Митровић 15 10. Мијаило Митровић 10 11. Живко Милићевић 3 12. Симо Поповић 15 13. Арсеније Митровић 14 14. Јован Веловић 15 15. Јован Коларовић 9 16. Младен Николић 7 17. Јован Постоловић 15 18. Милоје Милићевић 5 19. Никола Постоловић 23 20. Маринко Јовановић 4 21. Стојан Живковић 6 22. Младен Стаменковић 15

23. Милисав Петровић 15 24. Илија Максић 28 25. Милоје Радосављевић 15 26. Стеван Ђукић 20 27. Станисава удовица 13 28. Стеван Стаменковић 5 29. Јеремија Ђукић 35 30. Илија Ракић 23 31. Милован Постоловић 20 32. Никола Стојановић 2 33. Јован Ђукић 14 34. Никола Ђорђевић 15 35. Тимо Илић 10 36. Димитрије дошљак 15 37. Миљко Ђурић 10 38. Јанићије Илић 3 39. Мина Ђорђевић 3 40. Милован Симоновић 11 41. Ђорђе Томић 18 42. Миленко Нешић 16 43. Раденко Нешић 21 44. Јован Петровић 20 45. Миленко Марковић 13 46. Милета Јанковић 16 47. Милић Симионовић 10 679 № 51 Планиница 1. Павле Илић 50 2. Илија Радошевић 45 3. Петар Илић 30 4. Милисав Андрејић 30 5. Јован Нешић 20 6. Сима Станковић 15 7. Вукашин Нешић 11 8. Радосав Блажевац 13 9. Вилип Андрејић 12 10. Гмитар Нешић 2 11. Алекса Мијаиловић 14 12. Милутин Андрејић 20 13. Маринко Ђорђевић 30 14. Арсеније Илић 20 312 № 52 Долњи Дубич 1. Радован Петровић 16 2. Гајо Петровић 20


112

3. Стеван Павловић 10 4. Васо Миловановић 15 5. Станко Петканић 12 6. Младен Вељковић 14 7. Сава Вељковић 15 8. Милија Ровела 16 9. Сава Павловић 5 10. Петар Вељковић 16 11. Мијаило Петровић 35 12. Томо Милетић 25 209 № 53 Рајинац 1. Максим Митровић 12 2. Прока Митровић 24 3. Мата Алексић 11 4. Милић ковач 20 5. Тома Митровић 10 6. Недељко Максић 14 7. Милета Максић 11 8. Миленко Максић 9 9. Недељко Судимац 20 10. Стеван Милутиновић 20 11. Миљко Митровић 12 12. Илија Милутиновић 6 13. Живко Ђорђевић 7 14. Стеван Вулићевић 8 15. Петар Милићевић 11 16. Милета Милојевић 24 17. Мијаило Васиљковић 21 18. Симо Ђорђевић 13 19. Мина Радојичић 18 20. Богић Николић 34 21. Никола Борчанац 7 22. Вељко Петровић 20 23. Агатон Борчанац 10 24. Спасоје Миленковић 11 25. Мијаило Јаковљевић 15 26. Деша Спасић 8 27. Мијаило Милакић 11 28. Лазо Милакић 10 29. Радован Милакић 10 30. Милосав Гребић 7 31. Радосав Милакић 5 32. Петар Радојевић 14 33. Радосав Милутиновић 20 34. Ђорђе Божановић 9

35. Никола Митровић 20 482 № 54 Лободер 1. Обрад Веселиновић 20 2. Јездимир Степановић 27 3. Тодор Јездимировић 13 4. Миливоје Вучићевић 11 5. Анто Јовановић 7 6. Јовко Весковић 11 7. Веселин Весковић 21 8. Вулета Јовановић 4 9. Станка удовица 5 119 № 55 Дубич Горњи 1. Војин Ивановић 20 2. Сава Панић 11 3. Милета Пешић 30 4. Алекса Ристић 16 5. Никола Ристић 15 6. Ристо стари 18 7. Ђорђе близнак 7 8. Спасоје Давидовић 7 9. Јован Давидовић 3 10. Симион Арсић 20 11. Стеван Арсић 12 12. Мијаило Арсић 10 13. Васо Арсић 5 174 № 56 Риљац 1. Тодор Аралић 18 2. Радивоје Аралић 10 3. Милета Аралић 15 4. Миљко Ивановић 15 5. Манојло Ђорђевић 40 6. Илија Штављанин 20 7. Никола Црешничанин 12 8. Стеван Радовић 18 9. Радован Јабланац 13 10. Вукоица Радовановић 12 11. Милета Гочанин 14 12. Јован Новковић 10 13. Степан Ћосић 15 14. Антоније Милошевић 20 15. Павле Тодоровић 8 16. Радоје Станишић 15 17. Мијаило Новковић 10


113

18. Милосав Јевтић 25 19. Бранко Петковић 15 20. Тодор Глишић 18 21. Петар Новковић 8 22. Вукоман Стевановић 9 23. Сима Ивановић 8 24. Милосав Николић 20 25. Сава Степановић 18 26. Радован Бранковић 14 27. поп Сима 15 28. Ничо Милутиновић 12 29. Петар Јовановић 6 450 № 57 Сугубина 1. Павле Милојевић 14 2. Мијаило Великић 33 3. Игњат Мијаиловић 22 4. Антоније Петровић 16 5. Павле Мачуга 28 6. Триун Мачуга 23 7. Обрад Мачуга 30 8. Марко Митровић 15 9. Миљко Нешковић 17 10. Милован стари 15 11. Зарија Радосављевић 17 12. Лазо Шавранац 8 13. Деспот биров 6 14. Павле Алобиа 40 15. Милутин Шумана 7 16. Јанко Милетић 11 17. Величко Миловановић 4 18. Секула Миљковић 33 339 № 58 Божуровац 1. Јован Троша 50 2. Симо Троша 41 3. Мијаило Степановић 24 4. Јован Радосављевић 15 5. Милета Радосављевић 20 6. Јовша Стевановић 7 7. Стеван Лубодерац 7 8. Јаћим Јоксимовић 15 9. Раче Степановић 20 10. Миљко Шлера 20 12. Никола Мијаиловић 12 13. Живко Мијаиловић 12

14. Петар Промицић 15 15. Павле Бератлић 6 16. Павле Промицић 11 17. Никола Дробњак 12 18. Стеван Живкић 7 19. Јова Бератлић 3 20. Теодор мутавчија 10 310 № 59 Полња 1. Милован Милошевић 9 2. Спасоје Величковић 12 3. Лазар Стевановић 30 4. Мина Гарвиловић 15 5. Никола Стевановић 20 6. Анђелко Стевановић 7 7. Триун Вучковић 12 8. Спасоје Вучковић 15 9. Милисав брка 55 10. Јован Чека 10 11. Стојан Дачић 5 12. Ђорђе Стевановић 9 13. Ђока Николић 37 14. Стеван Шоша 10 15. Јован Стевановић 50 16. Мијаило Недељковић 31 17. Павле Николић 30 18. Милован Живковић 8 19. Миљко куроња 6 20. Никола Марковић 40 21. Максим Пантић 20 22. Ђорђе Мићић 20 23. Јоксим мутавчија 25 24. Анђелко Миленковић 35 25. Станоје Петрашиновић 32 26. Јован Бобота 20 27. Ђорђе Плањанин 10 28. Петар Шковра 45 29. Радован Савић 30 30. Јован Ђорђевић 30 31. Стеван тувечија 23 32. Петар Петковић 40 33. Јована удовица 15 34. Радован Томић 30 35. Павле Томић 18 36. Симо Мађарац 20 37. Стојан Ђорђевић 20


114

38. Дима Младеновић 15 39. Анђелија удовица 17 40. Стана удовица 9 41. Милован Тресавац 25 42. Радосав Тавра 10 43. Радош Илић 20 44. Радосав Илић 5 45. Павле Ђорић 25 46. Илија Вилотејић 5 47. Јован Петровић 6 48. Ђорђе Љутовац 23 49. Петар Љутовац 13 50. Павле Митровић 5 51. Миленко Петровић 15 52. Радован Тавра 4 53. Милутин Љутовац 20 54. Вилип Вучковић 30 55. Риста Шошић 5 56. Никола Тавра 10 57. Урош Милић 12 58. Стоша Милић 6 59. Смиле Таврић 4 60. Недељко Васић 10 61. Марко Остојић 5 62. Тоша Јовановић 6 1149 № 60 Опариће 1. Мијаило Пешић 10 2. Петар Марковић 11 3. Јован Мариновић 23 4. Јевта Марковић 8 5. Мијаило Томашевић 20 6. Недељко Андрејић 28 7. Ивко Милисављевић 18 8. Арсо Радисављевић 15 9. Стево Радовановић 8 10. Лазо Мирковић 5 11. Јова Томашевић 20 12. Ђорђе Топличанин 17 13. Јеша Јоцић 12 14. Петроније Ђорђевић 18 15. Стеван Јоксимовић 9 16. Иван Маринковић 18 17. Глишо Радојичић 25 18. Миљко Милићевић 17 19. Петар Матић 10

20. Радован Вилиповић 5 21. Вучко Јевтић 15 22. Маринко Брашић 20 23. Здравко Топличан 17 24. Сава Новаковић 10 25. Крста Стевановић 15 26. Тима Радовановић 6 27. Илија Станимировић 15 28. Милош Манојловић 15 29. Јаков Дачић 17 30. Петар Савић 29 31. Вилип Стевановић 60 32. Стојадин Дамњановић 12 33. Милутин Савић 16 34. Стеван Глигоријевић 22 35. Арсеније Колашинац 10 36. Миленко Пауновић 65 37. Радивоје Живковић 12 38. Милован Урошевић 20 39. Бојо Глигоријевић 11 40. Танаско Јовановић 4 41.Стеван Милисављевић 16 42. Милета Ђорђевић 5 43.Милан Новаковић 9 44. Павле Новаковић 10 45. Стеван Петрушић 12 46. Гарвило Поповић 15 47. Илија Ђокић 14 48. Милован Николић 11 49. Јеремија Савић 34 50. Марко Симић 12 51. Иван Чворајац 2 52. Радивоје Савић 15 53. Станица удовица 8 54. Иван Ћ(Ђ)елић 20 55. Јова Милисављевић 6 56. Обрад Манојловић 3 57. Панто Раденковић 10 58. Вучић Марковић 25 59. Јован Вукићевић 28 60. Цветко Ђорђевић 10 953 № 61 Лепојевиће 1. Арсо Игњатовић 25 2. Радисав Топличанин 15


115

3. Милош Топличанин 20 4. Милутин Павловић 30 5. Обрад Мијаиловић 14 6. Јован Перић 13 7. Игњат Јовановић 15 8. Ристо Јовановић 9 9. Анто Максић 22 10. Марко Николић 15 11. Маринко Николић 20 12. Живан Томић 16 13. Живан Николић 17 14. Ђорђе Јевремовић 11 15. Тома Јевремовић 20 16. Радосав Јошић 10 17. Радисав Смиљковић 15 18. Живан Ћалић 5 19. Ђура Вуловић 14 20. Миљко Јоксимовић 8 21. Никола Причанин 35 22. Јован терзија 6 23. Максим Илић 6 361 № 62 Волујак 1. Павле Радивојевић 5 2. Тодор Радосављевић 40 3. Илија Милосављевић 17 4. Никола Вукојичић 15 5. Гмитар Радосављевић 15 6. Стеван Ђуровац 12 7. Петар Стевановић 5 8. Васо Ђуровић 20 9. Стеван Бакалац 12 10. Јаков Ђорђевић 54 11. Марко Величковић 49 12. Исаило Петронијевић 10 13. Риста Тодоровић 4 14. Павле Јовановић 5 15. Марко Лазић 50 16. Гмитар Ћирковић 25 17. Ђука Маринковић 35 18. Милосав Милошевић 25 19. Стеван Срећковић 20 20. Перо Станојловић 19 21. Јова Јовановић 20 22. Симон Јовановић 20 23. Петко Радосављевић 10

24. Петар Петковић 25 25. Никола Милић 4 26. Радивоје Илић 8 27. Милош Јовановић 10 28. Рајо Симоновић 10 29. Мато Веселиновић 5 30. Ђорђе Пантић 10 559 № 63 Пулке 1. Јован Анђелић 40 2. Петар Гајић 42 3. Стеван Јевтић 52 4. Петар Јовичић 32 5. Љубисав Бугарин 20 6. Радосав Деспотовић 39 7. Јован Вујашевић 46 8. Јован Нешковић 80 9. Лазар Вујашевић 20 10. Младен Деспотовић 40 11. Стојан Станисављевић 23 12. Јован Марковић 35 13. Максим Кузмановић 8 14. Митар Вујашевић 12 15. Симо Кузмановић 4 16. Луко Јовановић 40 17. Алекса Ристивојевић 20 18. Мојсило Јовановић 13 19. Милета Недељковић 11 20. Миладин Миловановић 5 21. Јова Илић 8 22. Мијаило Илић 9 23. Сима Мијаиловић 20 24. Гмитар Милошевић 18 25. Коста Петровић 5 26. Живан Николић 3 645 № 66 Калудра 1. Јован Ђорђевић 11 2. Крста Цветковић 23 3. Гмитар Лазић 9 4. Тодор Ђорић 13 5. Јевта Марковић 14 6. Мина Илић 15 7. Арсеније Пантић 14 8. Јоксим Пантић 11 9. Петар Ранковић 3


116

10. Павле Ранковић 5 11. Петар Марковић 15 12. Крста Симоновић 10 13. Милета Марковић 15 14. Стојко Пантић 15 15. Анђелко Игњатовић 8 16. Ђоко Обрадовић 17 17. Миливоје Триуновић 14 18. Петар Триуновић 15 19. Вилип Стојановић 5 20. Никола Недељковић 12 21. Мијаило Антић 12 22. Јован Марковић 30 23. Алекса Миловановић 14 24. Петар Марковић 14 25. Тодосије Пантић 5 26. Радован Станковић 9 27. Милован Радојевић 20 28. Стеван Миљковић 15 29. Петар Ђорђевић 2 30. Миленко Дамњановић 6 31. Милоје Симоновић 20 32. Милић Ђорђевић 20 411 № 67 Превешт 1. Радован Новковић 10 2. Радивоје Јовановић 17 3. Милован Ђурић 16 4. Максим Стојановић 15 5. Ђорђе Славковић 16 6. Мијаило Јовановић 11 7. Павле Лазић 15 8. Марко Николић 13 9. Јован Кандић 15 10. Милић Кандић 9 11. Радисав Миљковић 5 12. Тимотије Миловановић 27 13. Милован Милићевић 8 14. Милосав Кандић 19 15. Никола Марковић 14 16. Милета Терзић 6 17. Никола Јанковић 9 18. Вуксан Милићевић 20 19. Анто Милић 20 20. Гајо Славковић 24 21. Величко Мирковић 10

22. Веселин Здравковић 31 23. Милован Кандић 20 24. Јован Живковић 10 25. Гајо Матић 11 26. Јоксим Кандић 22 27. Радосав Судимац 14 28. Миленко Видосављевић 5 29. Јован Митровић 27 30. Мирко Јанковић 13 31. Арсеније Видосављевић 31 32. Вукадин Угриновић 20 33. Илија Јанковић 21 34. Иван Вучетић 2 526 № 68 Прњавор Каленицки 1. поп Павле 6 2. Рашо Степановић 21 3. поп Јован 15 4. Петар Аранђић 13 5. Лука Брацановић 14 6. Милосав Обрадовић 20 7. Милован Томашевић 20 8. Никола Милисављевић 6 9. Максим Мијушковић 20 10. Петар Мијушковић 15 11. Симо Алобиа 9 12. Глишо Ђуровић 12 13. Милић Милосав 35 14. Миљко Милић 16 15. Вучко Јовановић 20 16. Милисав Милић 24 17. Миленко Давидовић 14 18. Недељко Лазаревић 20 19. Никола Лазаревић 20 20. Милосав Јовановић 30 350 № 69 Дренова Мала 1. Ђорђе Павловић 37 2. Недељко Стојаковић 11 3. Никола Стојаковић 10 4. Живко Петковић 20 5. Мијаило Павловић 45 6. Милета Раичевић 21 7. Радивоје Рајичић 25 8. Стеван Шувечија 18 9. Илија Бранковић 30


117

10. Миленко Ђорђевић 17 11. Милосав Радовановић 8 12. Милош Радовановић 15 13. Арсеније Радовановић 9 14. Тодор Ђорђевић 15 15. Радован Луковац 16 16. Милован Ивановић 10 17. Милета Ђорђевић 15 18. Јован Стевић 24 19. Јован Радојевић 20 20. Обрад Исаиловић 20 21. Видан Вилиповић 10

22. Марко Јовановић 15 23. Јован Томић 12 24. Мијаило Томић 10 25. Маринко Јовановић 15 26. Радисав Миловановић 17 27. Јевта Павловић 29 28. Аврам Милисављевић 30 29. Павле Ивановић 20 30. Недељко Томић 12 31. Јеврем Исаиловић 20 572



118

551.


Миленко Радојковић кнезу Милошу Обреновићу у Пожаревцу–јавља да је према његовом налогу ухватио одбеглог гардисту Милована Радојевог из Јовца и истог шаље под стражом.


По налогу Вашем од 24. т. № 739 ухватио сам побегшег Ваше светлости Гардисту Милована Радојевог из Јовца подручне ми Капетаније и шиљем га с писмом овим под стражом, в прочем остајем

Вашој светлости У Јагодини покорнејши 30. марта 1832. Миленко Радојковић


552.


Димитрије Ђорђевић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–јавља да се жале сељани из Мијатовца, Раинова и других села с ове стране Мораве на Турке, који су почели да ору и сеју њиве у Скелином пољу, те ће их тако приморати да затру сву стоку. Први је овако поступио Мула Ибраим, који је имао за ово кнежеву дозволу, а други су пошли његовим примером. Даље јавља да ће у Крагујевац доћи мијатовачки кметови да поднесу кнезу молбу да се Турцима из Ћуприје забрани да и даље ово чине.

2. страна:

Одговор кнеза Милоша Обреновића–свим Турцима, осим Мули Ибраиму, не дозволити да обрађују земљу на овој страни Мораве.


Мијатовац, Раиново и друга Ћуприји с ове стране Мораве ближња села предстали су ми с тужбом на Турке Ћупријце показујући да су они с ове стране Мораве у скелином пољу њиве орати и сејати почели; ово показујући жалили су се да ћеду сва речена села стоку своју затрти морати ако се то Турцим(а) не забрани, будући да нигди више испуст за стоку немају, и овог ради изишо сам ја под Ћуприју за извидити то; Мула Ибраим показује да има од Ваше светлости дозвољење да оре у реченом пољу, и он почео први то чинити, а други следујући његовом примеру, почну такођер орати и заватили су велики комад земље, тако да ћеду поменутим селима с тим велику штету чинити и зато показо сам им да престану од даљег обработавања земље у скелином пољу, док ја Вашој светлости


119

ствар ту представим, и височајше од Вас настављеније у том примим; на ово предстали су они, а кметови мијатовачки долазе с писмом овим у Крагујевац молити се Вашој светлости да Ћупријцима у реченом пољу орати забраните, в прочем остајем

Вашој светлости У Јагодини покорнејши 10. маја 1832. г. Димитрије Ђорђевић

2. страна:

Одговорено 11-г да осим Мулаибраимове све Турке од њива с ове стране Мораве одбије на ону страну.


553.

Калудра, 20. маја 1832.

Живко Шокорац кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–јавља да је по налогу из његовог писма постарао се да нађе браћу или братунчад каплара који су у војсци, да би ови заузели њихова места.

Височајша светлости, милостивши Господару

Примили смо Ваше високопочитајемо писмо из ког смо разумели што ни пишете за капларе од војника да пошиљем њиову браћу или братучеди на њиова места у Солдате но ја сам по Вашој височајшој заповести капларе и њиову браћу пре звао и Вашу им заповест показао, а Тодор Урошевић и Панта Николић остају опет у службу у коју су били, а Стеван Ђорђевић, не имајући млађег брата ни братучеда за себе, кроме једног старијег брата, који у служби бити не може, но ако Ваша милост буде даваћемо другог за њега Солдата. За Радивоја Јовановића из Дренове брата Милосава приписујем у службу.

Проче остајем всепокорнејши слуга У Јагодини Живко Шокорац 20. маја 1832. К. Л.


554.


Димитрије Ђорђевић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–јавља да му шаље писмо наших кнезова, које је из Цариграда донео нови београдски мула. Даље јавља да ће ускоро косити ливаде, чији је већи део оштећен од поплаве. Затим јавља да шаље 20 Цигана на кулук.


120

Ваше сијатељство, всемилостивши Господару

С овим писмом не изостављам Вашем сијатељству јавити како је овде ноћио ноћас Мула београдски нови, који из Цариграда иде, и сад одлази у Београд.Аи писмо је Вам довде от кнезова донео којега Вама шаљемо.

За ливаде Вашему сијатељству јављам како сам свуда по њима ишао и већа је част от воде остало, те није потопљена и трава је већ готово сазрела, ако се поукаже вријеме може се и косити.

Шаљемо Вам 20 цигана тамо на кулук и ако још кога трефим, послаћу. Више и(х) нисам трефио, при којем остајем Вашему сијатељству покорнејши

У Јагодини слуга 15. јунија 1832 Димитрије Ђорђевић


555.

Медвеђа, 22. јуна 1832.

Живко Шокорац кнезу Милошу Обреновићу у Топчидеру – јавља да је примио и разумео његово писмо заради соли коју су Пећанин и Стеван премерили и оставили код кметова у селима Дренови, Медвеђи, Богдању и Грабовцу.


Ваше високопочитајемо писмо примили смо из ког разумели што ни пишете заради соли коју је Пећанин са Стеваном премерио и код кметова у реченим селима оставио да пошаљемо у Крагујевац. Тако сам ја по Вашем височајшем налогу речену со потовари, које је изишло

у Дренови 311 ока у Медвеђи 479 ока у Богдању 230 ока у Грабовцу 2702 оке оне изишао 23 оке по Вашему писму 3722 оке у Грабовцу Проче остајем препоручујући се и јесам всепокорнејши слуга У Медвеђи 22.јунија 1832. Живко Шокорац



121

556.


Димитрије Ђорђевић кнезу Милошу Обреновићу у Пожаревцу–јавља да су покосили ливаде и зденули сено у 27 великих стогова.


По височајшем Ваше светлости налогу покосили смо ливаде и сено зденули смо у стогове. Сена нашли смо прилично, има 27 велики(х) стогова, и ово је све добро, није плављено било, в прочем остајем

Вашој светлости У Јагодини покорнејши 10. јулија 1832. Димитрије Ђорђевић


557.


Живко Шокорац, капетан, кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–јавља да по његовом налогу шаље људе код којих је свраћао, бежећи у Турску, Миленко лопов, који је покрао капетана Петра. Неки од људи које шаље правдају се да нису знали да је Миленко под кривицом, а други кажу да нису могли да га ухвате.


По височајшем Ваше светлости налогу од 5. т. за № 2202 шиљем Мијаила Недељковог из Сибнице, Милоја Симоновог кмета из Калудре, Станисава Јовановог из Лепојевића и кмета овдашњег Арсу Игњатовог, Милоја Брадића из Медвеђе и Ђорђа Томића ондашњег, Мијаила Недића из Велике Дренове, њуде, код који(х) је Миленко, лопов , поаравши Капетана Петра, бегајући у Турску, свраћо, а они нису га уватили. Они се изговарају, како једни да нису ни знали да је он под кривицом и да се вата, а други опет да су сами били и да га нису могли уватити. У Сибницу стигао је око подне, и само запито је Мијаила, додајући да иде из Крагујевца,, може ли стићи на конак у Медвеђу, а онде били су сви готово Сибничани на скупу, но ништа даље нису га питали. Калудрански кмет познавајући Миленка питао га је гди пребива, одкуд иде, и гди намерава, а он одговоривши му да се налази у Крагујевцу, у конаку момачком, да одонуд иде и да намерава у Полну к родбини, очо је из Калудре даље. И с Лепосвићаним познаво је се Миленко, а и њима као и у Калудри казо је да иде из Крагујевца за у Полну, но да је задоцнио се да преноћи код њи(х), а сутрадан оде у Медвеђу и ови тројица нису знали да се на њега позор даје и да се он вата, такођер и Милоје Брадић из Медвеђе није Миленка познаво ни да је под кривицом, а Ђорђе Станић


122

из Медвеђе и Мијаило Недић из Велике Дренове знали су, но сами будући нису га могли уватити. Код Ђорђа свраћо је да запали чибук, а код Мијаила назво је жени Бога и пито је за Мијаила, а обојица док су очли Кмету и јавили за њега, побего је он с обадва места. Они су се предали и овако изговарали, а ја шиљући све изречено Вашој светлости остајем

Ваш нижајши слуга У Јагодини Живко Шокорац 11. августа 1832. капетан


558.


Милета Радојковић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–јавља да је примио његово писмо и одговара да су на Морави од Ланишта до Ћуприје сви бродови покварени и да се Морава нигде на тим местима не може прегазити. Даље јавља да су од беглучког жита у Јагодини спремили хлеба за људе и јечма за коње толико, да ће бити довољно и за Кнежеву и Кнегињину свиту.


Писмо Ваше од 10. т. за № 2265 примио сам на које одговарајући јављам Вашој светлости да су на Морави од Ланишта до Ћуприје сви бродови покварени, и нигди туд не може се Морава прегазити. Од беглучког пак жита прибавили смо у Јагодину како хлеба за људе, тако и јечма за коње толико, да ни Ваши, ни њихове светлости Государкиње и Књагиње наше свита у том оскудевати неће.

Љубећи Вам десницу и скут остајем

Вашој светлости Государу и Књазу мом У Јагодини овдашњи 11. августа 1832. г. Милета Радојковић


559.


Аранђел Милосављевић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–јавља да је по његовом налогу јуче био у Ћуприји и тражио од Дагли Мустафе, буљубаше у Шаром пољу, 7500 гроша, које је од Карафејзића позајмио. Он тврди да овај новац није добио на зајам од Карафејзића, већ да му га је он дао


123

да њиме врбује војску и са њоме га сачека у Филиби. (То је било време кад је Карафејзић са својим истомишљеницима припремао отпор против султана) У својој тврдњи Дагли Мустафа буљубаша је био толико сигуран да је спреман да изађе пред суд због овог новца и да зна тачно колико је коме од њега дао.


По височајшем налогу Вашем од 25. т. № 2404 ишо сам јучер у Ћуприју и нашавши Дагли Мустафу буљукбашу у Шаром пољу поздравио сам га од стране Ваше светлости да ми да 7500 гр. које је од Карафејзића позајмио. Ја сам од њега паре учтивим начином иско, потом представљао сам му да је Каравејзићу опрошћено и да је сад у Едбаји Садразамовој, па да ће му, ако такове дати узстеже се, сместа послати бумбашира Садразамовог и ондак да ће му горе бити. Но при свем том он је не одрицајући да је поменуту од Карафејзића примио суму показо ми да ју није на зајам узо, а тако да му управ ни дужан није, а повод зашто му је Карафејзић такову дао доводи он овако: у оно још време говори Даглиа кад је Карафејзић код куће своје у Бреснику седећи, с прочими јединомисленици својими к опоменију против Султана приуготовљаво се, био је он један од најверниј(их) његови(х) и тако он (Карафејзић) на верност његову ослањајући се да му речену суму новаца да иде у Филибску страну и ш њима колико мого буде војника врбује и скупи му, па ш њима да га причека у Филибе, куд ће он на Стамбол као што је говорио, идући ударити, и ш њим састати се онде. Дагли Мустафа каже да је по Карафејзићевом налогу у свему точно поступио; примљене од њега новце раздо је Ајлукџијама, а са скупљеном војском очекиво је на њега старешину свог у Филибе, но да је по кратком по том времену онај на Софији разбијен побего. Зато и овај чувши да се приближује Једренски паша, уплаши се и побегне и сва око њега скупљена војска растури се; Карафејзић побегне на другу страну, а Мустафа у наш Пашалук дође, и каже да се од оног доба ш њим није видио, а изговор његов за паре следујући је: једно каже да и(х) није на зајам узо, тако да му ни дужан није, а што му је облигацију дао, говори да му је дао писмо које је примио од њега новце, а не да је позајмио и(х) , друго каже да му нема ни одкуд вратити и(х); он с голом душом овамо добего, и каже, а га пеко, а га секо да му нема одкуд ни 7000 пара, а камоли 7500 гр. дати; имућства је све изгубио вели, и пребија се сад да би главу сачувао само, а готов је свуд куд га позову било пред Садразама или куд било поћи, и за паре поменуте судити се, па како му Суд донесе, но он показује да пару по пару зна ком је колико дато и зато моли се да му Карафејзић ако може од Садразама бурунтију извади, да му сваки, ком је колико дато поврати и тако каже да ће му новце његове подпуно извадити и ниједна пара да му пропасти неће. Враћајући Вам уместо облигације послаћу квиту, остајем

Ваше светлости У Јагодини нижајши слуга 27. августа 1832. Аранђел Милосављевић



124

560.


Стефан Недељковић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–јавља да према његовом налогу шаље овдашњег табака, који се зове Волк, и носи један сахтијан и једну урађену мешину, а за сада немају урађених овлака.


По височајшем налогу Вашем од 10. т. шиљем табака овдашњег, њему је име Волк и он носи по захтевању Ваше светлости један сахтијан и мешину једну урађену, а овлака немају урађени, но он ће и такове по заповести Вашој начинити.

С табаком заједно долази и сарач овдашњи Мемет.

В прочем остајем Вашој светлости У Јагодини покорнејши 11. септемвриа 1832. г. Стефан Недељковић


561.


Стефан Недељковић кнезу Милошу Обреновићу у Пожаревцу–јавља да је по његовом налогу прегледао коње у овдашњој мезулани и нашао два ћорава. Уместо њих, мезулана је купила здраве коње.

Ваше сијатељство, милостивши Господару! По височајшем налогу Ваше светлости од 19. т. № 2649 прегледо

сам коње у овдашњој мезулани, и само два нашо сам ћорава, једног овде, а другог у Баточини. Ове извадио сам из Мезулана, заказавши мезулџији да њино место друге и здраве коње купи, које је он и учинио;

В прочем остајем Вашој светлости Государу и Књазу мом У Јагодини покорнејши 24. септемврија 1832. г. Стефан Недељковић



125

562.

Јасика, 15. новембра 1832.

Милета Радојковић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–јавља да је по његовој заповести био у Крушевцу и однео писмо Аки–бегу, којим кнез тражи да Турци поврате отете девојке. Аки–бег се правда да не може то да уради, јер се Турчин, који је отео девојке, налази под заштитом паше и само му он може судити. Даље јавља да је Селим–бег полудео, да га држе окованог и читају му молитве.


По Ваше заповести отишо сам у Крушевац и однео писмо Аки – бегу и он прочита и кад виде шта му пишете и није му по воље нимало било и говори застидео: сав свој род и неваљали урадио и говори Аки бег да је као други Турци, ја би му сад судио, но њему нико не може судит осим Паша, па говори Аки бег – молим Господара Милоша од Божје стране, пиши му нека се мало време претрпи, да не јавља надаље, докле ја пишем Паше, а до четвртка или до петка, неће даље бити, дође ми абер од Паше па ћу ти једнак послат како ми је заповедао. И оно друго писмо дадо Сејди аге и он прочита и говори како год Аки бег вели да је у другога Турчина, ја би му сад судио, али њему не могу, не смем од Паше и заклиње се у турску веру, вели да су оне девојке у другога Турчина, сад би узео све моје момце и отишао би теби, обе извадио и тебе дао, води Господару, али не смем од Паше и оста да се спрема Сејдија да иде код Паше и говори Аки бег и Сејдија уздамо се да ће се посао свршит, неће Паша Господару за толико атар по квадрат – и Паша дошао у прошли четвертак сас 4 друга. Ја им велим – боље ви је дајте девојке без штете, а бити ви не може друго докле и(х) не вратите – вели – ја ћу тако да пишем и Паше и Селим бег, вала Богу, полудео уочи Свете Врачи и држе га у желези и о њему читали и он лаје на њи(х) и једнако виће – оро дајте нека игра – и Пашин Јаћимин дошао код њега да га лечи – и казаше да му да је мало боље и како друго ново добијем нећу задржати

Ваш покорни остајем на служби 1832. Милета Радојковић ноеврија 15. у Јасику



126

563.


Милета Радојковић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–јавља му да су бегови Вренчевићи побегли из Крушевца са обе девојке у Лесковац. Крушевачки Сеиди–ага им је одузео посед и затворио мајку. Од њега је сазнао и вест да су се у Жупи подигла нека момчад и истерују сердаре, господаре и субаше, говорећи да ће они сами скупљати вергију и давати паши и да не дају да Турци више по њима иду. Сеиди–ага даље пита да ли ти момци из Жупе за ово што раде имају кнежеву заповест или су се „из своје главе побунили”.

2. страна:

Кнез Милош Обреновић Милети Радојковићу–јавља да је у 2 сата ноћу примио од жупске општине писамце (које прилаже) у коме му јављају да су истерали сердара и остале Турке из Жупе и поставили стражу у Врбници. Питају за савет како убудуће да поступају.

Велике Вериге, 20. новембра 1832.

Поп Јован и поп Петроније кнезу Милети Радојковићу–захваљују њему, капетанима и кнезовима што су послали свога човека. Даље јављају да су се они подигли против Турака из Жупе и истерали их из нахије, а на граници су поставили своје пандуре.

Ваше Сијатељство, милостивши Господару!

Бегови Вренчевићи побегли су прву потом ноћ из Крушевца, кад сам се ја одунуд, бивши онде по налогу Ваше светлости кући вратио. А о том извештава ме и Аки бег ајан крушевачки и Сејдија с писмом, а и устмено известио сам се од неки(х) Турака преко јасичког кмета Анђелка. Сејди менџа ми пише тајно да је Вренчевић побего у Лесковац с обадве девојке, а арачлук његов и мајку узаптио је он. Аки бег пак одписује ми другчије. Ја сам очекиво да ми он јави шта је Паша за речене две девојке одговорио му, и напоследак не добивши од њега никаква о том известија, послао сам к њему Кмета јасичког, по овом отписо ми је он да нема од Паше никаква још одговора, да је Вренчевић с девојкама побего у Ниш и да му је он аганлук узаптио. Но ово је он све неправо говорио; Кмет јасички известио се у Крушевцу од Турака да је он зацело у Лесковац побего. К томе још на позивање Пашино, од ког пише Аки бег да ни одговора добио није, а да је он аганлук му узаптио и то није истина, то је Сејдија учинио. Ово јављајући Вам прилажем и Аки бегово и Сејдино писмо и још једно од Аки бега турско, у ком шта пише не имавши писара да ми прочита нисам дозно. Сејдија у писму свом јавља ми да су се у Жупи нека момчад подигла, истерују Сердаре, Господаре и Субаше говорећи да ћеду они сами вергију што на њи(х) пада брати и Паши давати и да не даду да Турци више по њима иду, и за ово пито ме је да ли


127

је од Ваше светлости заповест, или су сами из своје главе побунили се; на ово одговорио сам му ја то прв од њега чујем и да ништа о том не знам.

Аки бег ми је јавио да ће за речене девојке доћи од Паше човек један, и писо ми је да ће поручити онда за мене да одем и разговорим се ш њим; ја пак не смејући без дозвољења Вашег то учинити, молим за настављеније у том. В прочем остајем

Вашој светлости У Јагодини покорнејши 21. ноемврија 1832. Милета Радојковић

2. страна:

Љубезни Милета!

Примио сам оба писма Ваша од 21. т. и видио како Турци Вренчевића изговарају и траг му крију. Кад код Аки бега човек од Паше дође, да се с Вами за девојке разговори, а Ви се с њим састаните, па кад Вас и за поступак Жупског обштества и остали Срба узпитају што су Турке између себе изтерали, а Ви им одговорите, да су право учинили што су и(х) изтерали јер они чују и виде да Турци неће човечески с њима да поступају већ скотски, пак неће то више да трпе и утолико мање што знају да су поступци њини по вољи царској сасвим противни. Кажите међу осталим и то да је Аврам Руменлаш вољан у Битољ отишао да извиди с којим правом Турци таке нашима чине и да за остале неке неправде њине уговор учини, пак ћемо се онде с њима другчије разговарати, а донде да се претпе, а они за жупске људе реците им да девојке што брже врате јер ће и(х), бојим се, после морати с придом вратити кад и(х) станем гонити, пећи и клати!!!

Жупском обштеству пак јавите да се само Нишлија чувају, то јест да никаква Турчина не бију разме у случају, ако би који на њи(х) напао, у осталом нека све, што Паши ваља, саберу и предаду, пак ће мирни бити, и онда им неће Субаше толико досађивати.

У Крагујевцу

22. ноемврија 1832.

Ваша светлости, милостивши Господару,

На ови час примио сам ово внутр прикључено писамце од жупско обштество у којему пишу да су сердари изтерали и проче турце из Жупу и у Врбницу стражу поставили–но ишту од нас совјет да и(х) посаветујемо-како ћеју у будуште да поступају и како ћеју турцима да одговарају, но будући да ми је та ствар позната, и ништа им одговорио нисам но очекујем за ствар од Ваше


128

светлости милостивше настављеније–па како благоволите, то јављајући остајем и јесам Вашој светлости

У Јагодини все покорнејши слуга 21-го ноемв. у два сата ноћи Милета Радојковић 1832-го

Благодарни Господару кнеже Милета

Молимо Вас ми сви народски јављамо се Вама и молимо Вас ниско и преклоно и љубимо Ваш скут Паво, поп Јова, поп Петроније и Веселин и вала Богу Господару нашему Милошу и нашем кнезовима које сте за нас сетили Бог и ви и пратили вашега човека и ми смо сви се возрадовали и на ноге востали и востали на ноге и турце из наие изгнали пандуре по граници пратили но молимо вас сад, ми смо опет ваш одговор и милост Божју и вашу тај час како наше писмо вам стигне ви од човека писмо опремите.

1832. лето мсца ноемриа 20 ден дању у Велике Вериге


564.


Стефан Недељковић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–јавља му да господин Аврам, који је по кнежевом налогу отишао у Битољ Садаразамовом сину, мора у Јањину, јер је овај из Битоља отишао тамо.


Господин Аврам послани Вашом светлости у Битољ к Румелији Валесу, Садаразамовом сину, препоручио ми је преко некиј трговаца из Урумелије с којима се са стране Лесковца срео, да Вам јавим да је Румелија из Битоља у Јањину очо, куд и он сад к њему полази. Јављајући остајем

Вашој светлости Милостившем мом Господару У Јагодини овдашњи 24. Ноемв. 1832. г. Стефан Недељковић



129

565.

Крагујевац, 25. новембра 1832.

Кнез Милош Обреновић Милети Радојковићу–јавља му како треба да умире Крушевљане, Алексинчане и Ражањце, који су се дигли против својих Турака.

Милети Радојковићу

Ја сам желио да ми дођете у Крагујевац, да се разговоримо, како ћемо мирити Крушевљане, који су се дигли против своји(х) Турака, и зато сам Вам писао јуче, да ми дођете амо. Но данас чујем да су и Алексинчани и Ражњевци почели нешто букати. Зато за нужно налазим да се најпре Крушевљани к миру приволу, пак после ће они други и сами зар престати бунити се. Тога ради и не очекујем Вашег долазка к мени, већ ускоро Вам послати Арсенија Андрејића нашег у Крушевац да што пре тамо отиде, и умири Крушевљане. Дао сам му и отворено писмо к свему народу тамошњему, клонеће се к утишанију његову. И Вама препоручујем да заједно с Арсенијем к њима отидете, и писмо оно моје јавно пред свима прочитате и добро исто чујете. Исто тако сазовите и Турке и кажите и њима да не дирају у Србе, и да се претрпе долке Аврам наш дође од сина Садразамова, пак ћемо онда сви заједно уговорити која ће сношенија између Срба и Турака бити, и једну и другу страну позваћу овамо те ћемо овде све послушати.

Можете сазвати и Ражањце и Алексинчане и њима то исто јавити, како Србима тако и Турцима, вообште кажите им који у кога дирне, онај ће пак или већи одговор доћи.

Вам

благонаклони Милош Обреновић Књаз Србски


566.

Јасика, 27. новембра 1832.

Милета Радојковић и Арсеније Андрејић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–јављају да нису сазвали ражањску и алексиначку нахију да прочитају његово писмо, уз образложење да је тамо мир. Даље образлажу да су у Крушевцу били присутни људи из ових нахија када су читали његово писмо. Затим јављају да ражањски ајан хоће да покупи оружје од народа у нахијама и да су они поручили вилајетском кнезу да се оружје не предаје.


130


С писмом Вашим што препоручујете да сазовем Наију Ражањску и Алексиначку и од светлости Ваше писмо прочитамо (нечитко) у миру находе, од које било је људи из Наије, између њима архимандрит из Светог Романа, који су слушали писмо Вашој светлости у Крушевцу када смо народу читали, народ пак како се узнемирио, не знам шта ће и до сутра да буде за оне две нахије. Но при том чујући да мене ражањски нахијски кмет зове да им покупи оружје, поручили смо на кнеза вилајетског да се не би ни под који начин усудили оружје дати.Од 26-г т. послато писмо од Ваше светлости примили смо и народу добро по заповести Вашој изтолковали јавно и тајно.

Вашој светлости всепокорнејше слуге У Јасики Милета Радојковић 27. ноембрија 1832. Арсеније Андрејевић


567.

Крушевац, 27. новембра 1832.

Милета Радојковић и Арсеније Андрејић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–јављају да су у Крушевцу затекли народ на окупу. Позвали су и Србе и Турке и прочитали им кнежево писмо. Народ је изјавио да ће кнеза слушати, али са Турцима не жели мир док Вренчевић не врати девојке које је отео. Дуж целог Јастрепца постављена је српска војска, јер се пронела вест да паша са војском долази у Крушевац. (КК XII 654)

Кнез Милош Обреновић Милети Радојковићу и Арсенију Андрејићу–јавља да је примио њихова два писма и препоручује им да из Крушевца пређу у Јасику и одатле управљају ситуацијом и да народу кажу „ само у бој да не залази”, али нека тражи своја права од Турака. (КК XII 653)

Ваша светлости, всемилостивши Господару!

Успоравајући из Крагујевца К.(кнеза) Милету сусретнем који је на позивање Вашој светлости пошао, тако вратимо се и јуче у Јасику на конак приспимо ни мало не задржавајући се, сутра отиднемо у Крушевац и народ упути да смо народ на скупу гледали који се не одустају нимало Крушевца и кад налог разуме да ми по Вашој светлости долазимо к њима ускоро ће у Н. (нахију) доћи 2 или 3 стотине добре оружиа те људи тако ми по налогу Ваше светлости дамо призвати обе стране и Србе и Турце, и прочитамо благоналоженије и поздраве Ваше народу, кому сви јединодушно повикали да Бог живи нашег Господара и оца, ми његову реч оћемо слушати но само нека Турци зулум утише. На то ми народу говоримо одлазите кући онако као што сте Ви нама изволили наложити. Но народ из гласа виче нећемо мира чинити догле год не врати Вренчевић наше сестре што је заробио ако ћемо сви изгинути од пазарске границе до Суповца,


131

свуда редом Јастребцом србска војска лежи, чујући преко људи да паша са војском иде у Крушевац устрашивајући народ, но ми кажемо није истина, народ пак од нас траже совјета да Турце к себи не пуштају да не би какова била буна, зато призовемо Амет Ђоле Пашина човека (нечитко) советујући да паша не иде овамо са војском јербо ће вилајет да узбуните више, будући да се ова ватра са војском не може да утули него да се старамо другчије сретство учинити, потом поменути Амет Ђоле о томе тај час паши, а ми пишемо Вашој светлости како ћемо за дело даље поступати османскоме код Ваше светлости тамо долазио и Амет Ђоле говоре ми ћемо војску повратити натраг ако би икака пошла амо.

Вашој светлости всепокорнејше слуге У Крушевцу Милета Радојковић 27. ноемврија 1832. Арсеније Андрејевић


Одговор:

Примио сам сва ваша писма од 27. т. м. једно из Јасике, једно из Крушевца, и видио сам шта тамо бива. Ја вам не могу дати другог налога више у том призренију, него, који сам вам веће дао прошастим мојим писмима. Само вам то препоручујем, да не стојите у Крушевцу, већ пређите у Јасику, да не би Турци рекли, а што ви стојите у Крушевцу. И из Јасике можете управљати. Народу кажите само у бој да не залази, но нек иште права своја, што има искати од Турака*. Што пак Паша вели, да ће да доведе војску у Крушевац, ја сам тога мненија, да он не има те војске да доведе, него само плаши; но и ако ју има, слободно пустите, нека ју доведе, пак нека седи тамо као у Котару. А ја данас пишем Цукићу, нек закаже Жупљанима да и они дођу к овима, нека и(х) је више на гомили. Данас ћу и Татарина испратити у Цариград с известијем за исту ствар, не само Крушевљанима, већ и Жупљанима, Ражањчанима и Алексинчанима.

*Нека ишту једнако и притврдите и(х) да нипошто не одступају од своји захтевани нити да се даду преварити или претњама или обећањима, да меру само, а после да оладне и да се повуку, те да нас осрамоте; оваквим постоинством пре ће се дела свршити и ја добијем више снаге, подватим тиме код Девлета за њи(х).

У Крагујевцу 28. т. 1832.


568.

Јасика, 29 новембра 1832.

Милета Радојковић и Арса Андрејевић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–извештавају га да су им Турци донели од Шашид-пашиног сина из Лесковца писмо у коме им налаже да дигну војску са крушевачке границе. Што се тиче српских захтева, он поручује да ће се о томе договорити са


132

кнезом. Добили су вест да се и параћинска нахија побунила и тамо одлазе, а ражањска и алексиначка нахија још се нису побуниле.

Ваша светлост, милостивши Государ!

Турци ови, који од Шашид пашинога сина из Лесковца к Вашој светлости одлазе, донесу нам од њега и писмо, у ком нам он пише да војску са границе крушевачке дигнемо, а што се тиче њиови зактевања, да ће се он са Вашом светлостију разговарати. Ми држећи се настављенија Вашег одговорили смо им да ћемо им писати да се тргну и да свак на своје место иде.

У овај исти ма добијемо известије од параћинске Наије да се је и она побунила, куд и ми спроћу Параћина сад одма одлазимо, да им Ваше настављеније као и крушевачкој Наији јавимо и што буде по овом последовало одма ћемо светлости Вашој јавити. Што се тиче Алексиначке и Ражањске Наије, јошт се нису побуниле. Надамо се да ће нам до сутра абар доћи да су се и оне подигле, које јављајући

остајемо Ваше светлости Милостившег Государа Покорнејши У Јасики Милета Радојковић 29. новембра 1832. г. Арса Андрејевић


569.

Јасика, 5. децембра 1832.

Милета Радојковић и Арса Андрејевић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–јављају му да су према његовом налогу саопштили кметовима и кнезовима из алексиначке, ражањске и параћинске нахије да не дирају трговце, татаре или пошту која пролази царским друмом.

Ваша светлост, милостивши Государ! По височајшем налогу светлости Ваше од 29. про. м. № 3424 у

смотренију Срба крајева Алексиначког, Ражањског и Параћинског, да не би позатварали царске друмове, ми смо одма испуњавајући овај налог, свима кнезовима и кметовима речени крајева повторитељно заказали, јер смо им свима кад смо у Ражњу били говорили, да се за живот главе не усуде дирнути у трговце и татаре које му драго, у поште или какога ту драго путника који царским друмом иде и коме би год штету или најмањег квара учинили, да ће и(х) скупо коштати, а при том ће и казњени строго бити. На ово се особито кнезови и кметови обећаше да ће одма свуда своје страже поставити да на свашто мотре и свакога да чувају, који би царским друмом ишо. Саветно


133

Ваше светлости Милостившег Государа покорнејше слуге У Јасики Милета Радојковић 5. декембра 1832. Арса Андрејевић Оригинал АС, КК XII 656

570.


Милета Радојковић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–јавља да су код њега били људи из села Мозгова, очеви оних девојака које су Вренчевићи насилно одвели у Ниш. Каже да су мајке ових девојака биле у Нишу и састале се са њима. Девојке су тражиле и молиле да се врате Србима, па макар од стида морале ићи у друго село. Од паше су добиле одговор да он не може ништа да учини, јер то зависи од његовог претпостављеног.


Покорнејше Вашој светлости јављамо како наши дођоше овде они људи из села Мозгова Н. (нахије) Алекси. (алексиначке) којима су ћерке Френчевићима насилно одведене и показаше да су мајке девојачке кћерима својима у Ниш ишле и њи од Турака искале. Турци су се затезали и никако и(х) к ћерима својима да се састану пустити нису ктели, док најпосле Паша Нишки допусти и позове к себи и мајке и ћерке, те се онде у Сарају његовом састану. Девојке како су своје момке угледале залете се к њима у објатије и молећи и с плачем да и од турског насилија избаве, кад су ли момке упитале, да не волу они код Турака остати, одговориле су уприсуствију Пашином и други Турака, да они воле код Срба, ако се и не могу од срамоте у своје село вратити, а оно барем у друго, него у турским рукама да остану.

Мајке девојачке кад су од паше своје кћери заискали да им врати, коме су казале да су се за ове наше девојке пет Наија подигле и да се донда проћи неће док наше робље не поврате, а и сам ће Господар Милош од вас девојке тражити, да им је Паша одговорио да то од мене не зависи него од мојег старијег, тако да поздравите све кнезове и кметове ваше и да им моје ове речи кажете, како мој стари уреди и ја морам онако пристати.

Ваше светлости Милостившег Господара У Јасики покорнејши слуга 5. Декембра 1832. Милета Радојковић



134

571.


Милета Радојковић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–јавља да је био у Крушевцу код Аки–бега и да је сазнао да је паша из Прокупља отишао за Лесковац. Затим јавља да је Аки–бег задовољан „ уредбом” , којом је одређено шта све треба од Срба да прима месечно. Харем његовог брата, Сулејман–бега, кренуо је за Прокупље, а свој ће довести у Крушевац. Рођаци отетих девојака питају да ли смеју да их кришом избаве из турских руку.


Како сам приспео на своје опредељено место овде у Јасику одма сам прешо на ону страну у Крушевац, гди кад дођем одем к Аки бегу ајану крушевачком, по довољном с њиме разговору. Кад сам га упитао гди се Паша сад налази? казао ми је да је у прошасти вторник отишо из Прокупља у Лесковац. Аки бег предамном се показо, да је он сасвим задовољан с уредбом коју су му кнезови крушевачки одредили и рече: да му се од вилајета доноси и даје на сваки мц (месец) по 1200 гроша, такође леба, зоби и сена колико му од прилике потребовало буде, и он каже да ће за њега ово доста бити, за ову уредбу он је и Паши јавио, па је Паша одобрио, и одговорио му да буде с њоме задовољан. Данас је кренуо Арем свога брата Сулејман бега у Прокупље, а свој ће у Крушевац да доведе, тако он каже. Неке од зликоваца диже из Крушевца сасвим, каже да ће све оне који су зло чинили кренути, да се више у Крушевцу међу народом не би налазили.

Народ у Наији Крушевачкој држи се у предузетом свом намерењу тврдо, капетанима и прочима старешима својима послушање и свакој се уредби засад повинује.

Сродници они девојака, које се потурчене код Турака налазе, долазе код мене и питају ме смеду ли они своје сроднице из турски руку крадом избавити, јер су се многе зактевале да побегну од Турака, па им ја ништа нисам знао одговорити, док Вашој светлости о предмету овом не јавим, које јављајући остајем и јесам

Ваше светлости Милостившег Государа У Јасики покорнејши слуга 12. Декембра 1832. Милета Радојковић



135

572.

Калудра, 14. децембра 1832.

Кметови Милоје и Милић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–моле га и образлажу да Стојка Пантића из Калудре ослободи плаћања пореза.

Всенародному милостивоме Вашем сијатељсву Господару

Наше мало писмо од села Клаудре и нашего заклетве будем оцем и сином и верни смо милостивоме господару верно сведочимо поради тога Стојка Пантића молимо кметови калударски поради ослобођенија пореза три је сина оженио два су му сина ожењени умрли и сиротиња на њега остала севап и један ожењен пореза дава а човек ослабе валио је и снагом и очима молимо се кметови калударски и верни смо на сведоџби поради Стојка Пантића из Калудре кметови Милоје и Милић

Остајемо у Калудри верни Верни смо Господару Гда 1832: Декемрија 14. ден


573.

Катун, 18. децембра 1832.

Милета Радојковић кнезу Милошу Обреновићу у Пожаревцу – јавља му да откако је Мемет Тошић добио кнежеву дозволу да може сакупљати десетак са глободерског и бреснопољског читлука, све остале читлук – сајбије траже да им се то право да. Даље јавља да су наводаџију који је Вренчевићима издао девојке убили из пушке сељани из Мозгова, а затим га обесили.

Ваша светлост, милостивши Господару

Пре неки дана кад ме Мемет Тошић од Ваше светлости писмо за десетак глободерски и бреснополски да му се донесе од оба читлука, тако сада и други читлук сајбије своје читлуке десеце изискују, наводећи да немају шта јести, када је Господар дао њему и нама дајте. На то Крушевачки Суд мени пишу оћеју ли они дати, будући да су у погодби мира тако обећали да им овогодишњу рану летину даду сад. Ја одговарајући судијама да се претрпе докле Вашој светлости не јавити будем, пак како Ваша светлост благоизволи одговорити ми.

Наводаџија који је оне девојке Вренчићима издао, писао јесам моравском капетану да отиде у село Мозгово и призове сво село за извидити што говоре о њему људи, је ли истина, заиска да му сво село осведочи из гласа викајући мали


136

велики да би га до сада камењем убили да се нису већој власти убојавали, за које и убијен из пушака буде, а потом обесе га, који је и сада на вешалу.

Вашој светлости У Катуну всепокорнејши слуга 18-г дек. 1832. Милета Радојковић


574.


Милета Радојковић кнезу Милошу Обреновићу у Пожаревцу – јавља му у вези са послатим писмом од Давидовића и шаље своје објашњење о зајечарској молби. Зајечарци, кад су чули да су се Крушевљани побунили, и они су хтели да устану против турског зулума, али им је он рекао да буду мирни док не извести кнеза о њиховој намери.

Ваша светлост, всемилостивши Господару

Од 17.г Декемвра послато ми писмо од Г. Давидовића разумео сам да и иштанција с писмом мојим заради зајечарска прошенија, није се, у точности разуменија изјаснила, за које умољавам за опрошћење, будући да се није потревио писар који би Вашој светлости писати могао; зато сам преко Милана Лачета у мало речи, оправио иштанцију нашему буљугбаши, да би се прије Вашој светлости преставила, доноситељ писма из Зајечара, ово је представљао.

Дански трговац зајечарски, потревио се у Крушевцу када се је зачне крушевачка буна, који је с прочим народом слушао од Ваше светлости послато писмо када се читало, затим ни мало не задржавајући се отиде у Зајечар и некијима кметовима што је слушао јави; на то му кметови после и согласе се начине ишћанцију Вашој светлости, као преко мене. Ја пак видећи човека доста глупа и неразумна, повратим га натраг с додатком, да тамошње кметове поздрави, да буду у тајности и миру за време докле ствар Вашој светлости представим. Но човек је сасвим неразуман био, друго ништа даљше није знао говорити, до само толико: да су ради и они као и друге наије устати не могући подносити тегобу и зулуме од Турака.

Вашој светлости У Катуну покорни слуга 19. Декемвра 1832. Милета Радојковић



137

575.

Катун, 20 децембра 1832.

Милета Радојковић кнезу Милошу Обреновићу у Пожаревцу – јавља му да кад је лесковачки паша сазнао да ће му кнезови крушевачке нахије давати порез и рест пореза, захвалио је и обећао да никада неће против њих заратити.

2. страна (одговор):

Кнез Милош Обреновић Милети Радојковићу - јавља му да је стигао списак злочина које су Турци починили у Крушевачкој нахији. Даље даје налог да крушевачки суд пише лесковачком паши да пошаље у Крушевац једног бега, који ће заједно са кметовима разрезати вилајетски порез на Крушевачку нахију и на сва три среза: параћински, ражањски и алексиначки.

Вашој светлости, милостивши Государу

Шиљемо Вам ишћанциј Крушевачке Наије, јављамо Вашој светлости како им је био дошао један Пашин човек код кнезова да и(х) поучава од паше и паша кад је чуо да ће му кнезови давати порез и рест пореза што му је остало повише ту велико је захвалио и рекао вала да се не боје од мене кад они мене што је моје дају што сам давао буљубашама боље ја сам дочујем и зарекао се да неће никад навојштит само будите уверени мене моје давати па будите слободни свагда ја јављам ради вренћевичког жита када су почели кнезови растурати казали су му неколико села да имаду муштереци нека деца из Станбола тако сам ја казо да застане оно жито што имаду муштереци докле Вашој светлости јавимо и то су Вренчевићи узели под интизам а када је разумео Аки бег рекао зашто узимате жито несте ли рекли да нећете тући а кнезови су рекли ми друго нећемо но само Селим бегове што је тад су казали Турци за неколико села да имаду муштереци из Станбола које су држали Вренчевићи под интизам и тако је засад застало док Ви нам обзананите

У Катуну Со тим остајем покорни слуга Декемврија 20 дн. 1832 Милета Радојковић

Одговор:

С писмом Вашим од 20. т. м. дошли су ми списци злочини који су Турци по Крушевачкој наији починили. Засад не могу им ништа на то одговорити, докле ми Аврам или Татарин наш из Цариграда не дођу.

Будући да ми јављате да је Паша Лесковачки склоњен из свему само да му се дација његова изда; то препоручујем Вам да по пријатију овог писма Суд Крушевачки пише Паши писмо од своје стране и да му јави да је народ готов дати порез и дације царске, но да Паша пошље оног бега што је к мени у Крагујевац долазио – заборавио сам му име, Ви ћете га знати, и казати им, који је


138

– нека дође к њима у Крушевац, пак да и они, и кметови с истим бегом разрежу порез вилајетски*. Нека дође Паши и то дознајем, да сам им ја советовао, да тако поступају. Писмо с тим Паши нек однесе нарочито човек од главни људи. Пак, кад дође бег у Крушевац, а оно наредите да се кметови и Н. крушевачке и срезова поменути састану и разрежу, што је за разрезавање.

Добро сте учинили, што сте зауставили растуривање жита Вренчевићева, у ком имају они и (нечитко).

*и на крушевачку, и на сва три среза Параћински, Ражањски и Алексиначки.

У Пожаревцу 24. дек. 1832.


576.


Стефан Недељковић и Ђорђе мезулџија кнезу Милошу Обреновићу у Пожаревцу–јављају да су примили његово писмо заједно са приложеним писмом за Аврама, његовог секретара. Ово последње су по суруџији послали у Битољ господину Авраму.

Ваше сијатељство, милостивејши Господару!

Писмо од 26. т. № 3702 заједно с приложеним на Господ. Аврама Ваше светлости Секретара, писмом примили смо; и ово последње испратили смо по налогу Вашем у Битољ Господ. Авраму, наложивши сурукџији да иде што брже може а притом мотри да се ш њим како у путу не мимоиђе, и уверени смо да ће исти брзо и поуздано наложено му извршити. Но много сумњали смо се да ли би испратили писмо, због татарина, ноћас из Битоља овуд за у Пожаревац прошавшег, омишљајући да ћете Ви сад може бити, исто писмо или сасвим задржати или преиначити га у чем, но нисмо усудили се учинити то и испратили смо га по најпоузданијем овдашњем суруџији ком смо послани нам 500 гр. у име његовог трошка и вручили, у чем ако погрешили будемо всепонизнејше молимо, да нам учињену погрешку опростите, в прочем остајемо

Ваше светлости нижајше слуге Стефан Недељковић У Јагодини и 28. Декемвр. 1832. Ђорђе мезулџија



139

577.


Миленко Радојковић, капетан темнићки, кнезу Милошу Обреновићу у Пожаревцу–извештава га које су новосаграђене цркве у његовој капетанији. (Бела Црква код Варварина сазидана је 1822, храм Св. Тројице у Јасики 1827, црква у Јовцу 1829. и храм Св. Тројице у Комаранима 1828)


Височајши налог од 9-г т. м. № 3523 за цркве новосаграђене у капетаније моје колико се игде нашло је икако (нечитко) Бела Црква коју је Ваша светлост одобрила зидати каменом у 1822 лета, храм Успњније Свете Богородице у Јасики, олтар је мало каменом које тако је од донета (нечитко) 1827-г лета. Храм Свете Тројице у Јовцу црква (нечитко) и олтар и мало каменом а остало дрветом саграђена (нечитко) Храм Света Тројица у Комаране од камена сазидана (нечитко). Храм Свјати Николај.Ове четири ново зидане у (нечитко) наше церкве Вам јављајући остајем и јесам

Вашој светлости Милостивши Господару У Катуну нижајши слуга 28 декемвра 1832. Миленко Радојковић


578.


Димитрије Ђорђевић кнезу Милошу Обреновићу у Пожаревцу–јавља да у јагодинској капетанији има само једна новосаграђена црква, у Јагодини, подигнута 1818. године.


По височајшем Ваше светлости налогу од 9-г т. м. № 3523 не изостављам Вам јавити , да у подручној капетанији само једна новограђена црква има, и као, у Јагодини, грађена је 1818 лета, а храм јој је Свети архангел Михаил. Јављајући Вам ово остајем

Вашој светлости Милостившем Господару и Књазу У Јагодини покорнејши 28-г декемвра 1832. Димитрије Ђорђевић



140

579.


Стефан Недељковић и Ђорђе мезулџија кнезу Милошу Обреновићу у Пожаревцу–јављају да је синоћ у Јагодину стигао Арслан, син Давичета из Београда, лепо су га дочекали и угостили. Даље јављају да су писма за Цариград испраћена 27. т. м. по немачкој пошти.

Ваша светлост, милостивши Господару!

С писмом Вашим од 28-г т. приспео је овде синоћ у један сат по Акшаму Арслан син Давичета из Београда, и ми смо га по налогу Ваше светлости пристојно дочекали и угостили; но писма за у Цариград била су пре испраћена; Петар Татарин дошо је још ономад т. ј. 27. т. овде из Крагујевца гди и ноћивши јучер сабајле сам собом предо је писма пошти немачкој, и оправио и(х) по истој у Цариград. Јављајући ово остајемо

Вашој светлости Государу и Књазу нашем овдашњи Стефан Недељковић У Јагодини и 30-г декемвра 1832. Ђорђе мезулџија


580.

Горажде, у Ордији, 8. маја 1832.

Мита Тирић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–јавља му да је синоћ стигао тамо и предао везиру његово писмо. Ту је сазнао да се јуче предао везиру, заједно са стотину Бошњака, Хасан-бег из Горажда, Хусеин-капетанов ћехаја и да већ неколико дана везир превози војску преко Дрине.

П. С. Вишеград, 8. маја 1832.

Мита Тирић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–наставља да јавља: сад је стигао Димитраћ, граматик везиров, и донео је његову поруку да треба обојица да иду у Вишеград, да виде да ли иштира долази. До сада је стигло до 4000 ока. Сутра одавде креће војска да удари на Рогатицу, да стигне везирову војску, која је пошла на Горажде. Говори се да су Сарајлије дале један другом реч да се бију „докле један траје”.

Крагујевац, 12. маја 1832.

Кнез Милош Обреновић Мити Тирићу -јавља му да је примио његово писмо и сматра да је да сад требало тамо да стигне доста хране, јер и његов


141

брат и Петар Лазаревић већ одавно тамо шаљу храну. Ваљевска нахија ће послати око 276 000 ока брашна и налаже му да објасни турској господи да се храна налази растурена по вилајету и да је потребно време да се она прикупи. Шаље му писмо за босанског везира Махмуд-пашу.


Синоћ стигли смо Ч. (честитог) везира овде у Горажде, код Дрине. Јавили смо се и предали писмо Ваше светлости. Ч. везир упитао је за Вашу светлост–како је је ли здраво; ја сам му одговорио здраво је и поздравља Вас и жели да ви буде срећно предпријатије. Потом питао је имате ли што ново тамо. Ја му кажем за Вашу светлост да сте чули за Препоље како је он победу одржао и да Ви је врло мило било. Потом каже Ч. везир ја сам се надао почесто писма да ми долазе од мојега доста. Ја сам одговорио–Бог да Вас поживи унапредак долазиће–потом каже камо заира да долази у Вишеград. Пише ми мухардар да само по 5 и по 10 товара на дан долази, а не више и да само њему није онде довољно, камоли мене да шиље овамо. Ја сам му одговорио да ће ови дана сва иштира да стигне. Он пише и Вашој светлости и спремио бијаше Татарина нарочито да пошље, после ја говорим Димитраћу да ћу ја Стојка одавде у Вишеград да пошљем и да може он и писмо да испрати Вашој светлости и на то задржа ме Татарина два пута је Ч. везир поручио да заира што скорије дође.

Потом не пропуштам и радостне новине Вашој светлости јавити–јучер дође Асан бег из Горажде Усеин капетанов ћеаја са стотину бошњака, предаде се Ч. везиру и казао да је Усеин капетан у Сарајево–војска Ч. везира још од ономад једнако превози се преко Дрине и одлази у напредак за неколико дана и сам Ч. везир оће да прође само докле сву војску превезе и прочи муимат.

Од Челеби Пазар послали су Ч. везиру иљам на предају да се предаду. Од Сарајлије још никако хабер нема. За Сточанина говори се овде да је он још на своје место и кад бидне Ч. везир близо Сарајеву да ће и он ондак са оне стране да удари и у Сарајево да се састану.

Ја пак како сам опремио Стојка у Вишеград ома враћам се у Нову Варош. То јављајући с истиним страхопочитанијем остајем љубећи Ваш светли скут и јесам Вашој светлости

У Горажде у Ордин все покорнејши слуга 8-г маја 1832. Мита Тирић

П. П. Такем да запечатим ово писмо и да испратим Стојка у Вишеград дође Димитраћ, граматик Ч. везира. Каже ми зове Вас Ч. везир, отиднемо к њему. Ч. везир каже нама да ми обојица у Вишеград дођемо да видимо иштира долази и потом даде нама по 250 гроша на трошак; у томе ми оба са Стојка навеземо се у лађу и прођемо с оне стране Дрине. Пролазећи низ Дрину кроз бошњачки села бошњаци беже од нас – а ми бежимо од њи. Кад стигнемо у село Међеђу, нађемо једног бошњака, питамо га за пут, док поче бошњак да прича, каже ту су


142

долазили Усеин капетанови стотину Бошњака и терају нас у Рогатицу, онде да чекамо везирску војску и каже да има у Рогатици 3 000 Бошњака–једва измакли смо оданде кад дођемо у Вишеград. Сви се чуде како смо живи дошли од Бошњака, зашто није нико с оне стране Дрине пролазио за у Вишеград, ми смо први дошли.

Кад дођосмо у Вишеград виче муселим за иштиру. Каже ови дана поче да долази мало више, али све немлевено. Каже шта ћу да радим са жито, куд ћу да га мељем. У томе послали смо пандура капетану Штулу да млевено шиље. И Стојко остаје овде у Вишеград, а ја одлазим у Нову Варош да видим што се тамо ради. Овде је у у Вишеград до саде свега иштире дошло до четерес иљада ока.

Сутра ће одавде да се креће војска да иде да ударе на Рогатицу и да раде да стигну везирску војску која је на Горажде прешла. Вашој светлости

У Вишеграду всепокорнејши слуга 8-г маја 1832. горњи

Овде се говори да су се Сарајлије сви један другоме заклели да се бију докле један траје.

Одговор:

Примио сам писмо Ваше од 8. т. и разумео стање тамошњи обстојатељства. Што се пошиљања ране тиче, ја мислим да је до данас већ велико количество морало тамо приспети јер ја од брата Јована и од Петра Лазаревића Цукића известија имам да су рану одавне већ почели шиљати и да сваки дан шиљу, а ја сам међу тим и Ваљевску Наију дао подићи, да одма пшеницу мељу и брашно што брже у Вишеград шиљу, које ће око 276 иљада ока изнети. Ви ћете дакле мукајет бити да и из Ваљевске Наије рану примите кад тамо приспе; а Господи Турској одговорите да је време кратко, онолико ране, колико они сад требају, на једанпут послати им, јер се рана не налази на једном месту, већ у вилајету, која се тек сабирати мора, чему такође времена треба. Овде се на врат на нос меље и носи тако да су готово сви путеви из Вишеграда закрчени и надам се да ће до сад већ подоста ране тамо бити, но Ви ми опет првом приликом јавите, колико је међу тим ране тамо већ приспело? И је ли из Наије пожешке, ужичке и соколске сва рана већ донешена?

Ово писмо на везира босанскога Мамуд пашу оправите по Стојку кафеџији или ка каквој другој прилици, како Вам се боље свиди, и настојте да се коњи, који из нашега предела тамо рану донесу, одма врате, нити да се на млевене пшенице или друге какве потребе задрже, јер нећу имати по чему другу рану, која им јошт узтреба, шиљати им.

У Крагујевцу 12. маја 1832.



143

581.

Нова Варош, 11. маја 1832.

Мита Тирић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–јавља му да су до сада нововарошком муселиму предали 57 901 оку заире и да он неће да прими више од 50 000 ока. Даље јавља да је Исмаил-ага из Гацка са око 50 коњаника отишао у Пљевље код везира. Ноћас је Хусеин-паша врањански био у Сјеници на конаку. Не зна се да ли је и везир прешао на ону страну Дрине. Овдашњи Кафтан-ага понудио је Старовлашчанима да служе везиру, као остала босанска раја и они су то прихватили.


Не пропуштам Вашој светлости всепокорнејше јавити како смо већ да сада теслимили нововарошком муселиму заиру 57 901 оку. Муселим виче да више од од 50 000 примити неће, а и Ваша светлост тако нама наложила, но нисмо могли људима доказат јер туже се да су им коњи сустали и ране немају и не можемо до у Вишеград однети и истога и ону повишицу од 50 000 ока предали смо овде, сада пак од јучер навалило те долази једнако. Овде има стотину коња више заира. Муселим неће више да прима. Ј се чудим шта ћу да радим, пак најпосле одказа људима да носе у Вишеград да теслиме Стојку с оним цедуљама што на мене пишу. Једни људи послушаше и оће да пођу за у Вишеград, а ране нема. Једни изговарају се да не можеју коњи им сустали. Ја им кажем да за ту заиру нећу да знам. Зато јављајући очекујем Ваше милостивше настављеније. И људи овде чекају друго. Пак, кад се овде с муселимом прорачунам и узнем тавил оћу ли у Вишеград после ићи и онде тавил да узнем или ћу чекат Стојка да он донесе тавил из Вишеграда, пак оданде друмом да идемо Ч. везиру за тавил. Очекујем Ваше милостивше настављеније.

За саде то ново имам да јавим Вашој светлости ономадне је Исмаил ага из Гацка са 50 коњаника у Плевље дошао и отишао по Ч. везира. Усеин паша врањски чујем овде да је ноћас у Сеницу на конак био. За Ч. везира не знам је ли је и он на ону страну Дрине прошао–а војска његова да је прешла јавио сам пре Вашој светлости. Муселим овдашњи Кафтан ага говори код мене да му је јучер дошло писмо од Ч. везира у којему заповеда да он призове старовлашке кметове и да иште од њи(х) одговор оћеју ли они њи(х) служит као остала босанска раја или нећеју – пак ако нећеју да ће ондак оставити Босну и да ће му преча посла бидне на Стари Вла ударити и погазити и каже да је дозвао старовлашане и да су они одговорили да ћеју служит ама да је њима тешко две стране служити–за сада дотерују коње за иштиру и понеко село старовлашко и убудуште што дознали будемо нећемо пропустит всепокорнејше јавити. То јављајући с истиним страхопочитанијем остајем љубећи Ваш светли скут и јесам Вашој светлости

У Нову Варош все покорнејши слуга 11-г маја 1832. Мита Тирић Оригинал АС, КК XII 668 (1-2)


144

582.

Крагујевац, 12. маја 1832.

Кнез Милош Обреновић Мити Тирићу–пише да је незадовољан што Кафтан-ага неће да прими сву већ приспелу храну и шаље писмо за њега, као и поруку да не прети, јер то ни његови старији не смеју да чине. Даље јавља да има налог од везира за милион ока хране и поручује да муселим прими сву храну, ако жели да му глава остане. Затим даје налог ако он неће више од 50000 ока хране да прими, нека да писмено обавештење. У том случају храну сместити у неку магазу.

Љубезни Мито!

Овога часа сам писмо Ваше од 11. т. примио и из њега не с малим негодовањем видио да Муселим нововарошки Кафтан ага неће рану да прими која је тамо већ приспела зато што му више од 600 товара не треба. Поводом тим решио сам се писмо ово, које Вам прилажем писати му, које ћете му предати соопштити, и на претњу његову да ће војском и на нас ударити, устмено одговорити, да то ни он ни његов (нечитко) не сме чинити, јер су они јошт мали људи, да ме оваквим претњама предусретају. Ја од великог везира двоструки налог, који су ми два татарина један за другим донели, имам, у ком ми зактева да милион ока ране свезем, пак из прочитанија овоме ја толике људе узнемирим, да час пре налогу овом соответствујем и готовост моју к Девлету засведочим, а за љубав Муселима не бих ни зрна шиљао, а још мање толике људе мучио. Кажите му да рану прими, ако је рад, да му главе остане, јер ја не видим међутим великоме везиру писати намеравам и доста творенија искати, кажите му да не мисли он да ми то из дужности какве чинимо, већ из јединственога пријатељства, јер ми нисмо старовлашани који су им дужни кулучити, и њиној заповести повиновати се, и којима ћете заказати да се забитима повинују и повода не дају, да их силом к повиненију приморају, већ смо ми народ непосредствено Султану и његовом девлету подложан, а не муслиманима, као он што је.

А Ви пак знајте и слепом том муселиму кажите да при првој препоруци Вел. Везира у којој је само 400 000 ока ране захтевао није остало, већ ми је нарочитога човека свога овде послао са захтевањем, да као што горе рекох милион ока ране у Вишеград и Нову Варош свезем за које сам одмах и расположеније учинио, да рану из три нахије у Вишеград, а две у Нову Варош носе и међутим два нова татарина од великога везира добио, по којима ми ову последњу препоруку обновио да час пре назначену суму ране у речена места допратимо.

Ако поред свега тога он не узхте рану примити а Ви гледајте, да од њега писмено поручите, да неће више од 50 000 ока да прими, а сву рану стоварите у какву магазу, и мене јавите шта сте учинили, да Вам на то дело настављеније пошиљем. А ако ћете и за тавил по Стојка поздравите ми Амет агу и Дома агу да


145

Вам магазу или кућу коју изруче у коју ћете сву рану моћи сместити, јер рана не може на равни остати, а онај који томе буде крив што се рана одма не прима оће горко одговарати.

Међутим, и Садразамов човек, који се тога ради овде наоди, Кафтан аги пише, да рану прими.

Оригинал АС, КК XII 668 (3)

583.


Мита Тирић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–јавља да је примио његова писма и његов налог разумео и чим је Кафтан-ага примио његово писмо и саслушао Тирићев савет одмах је прихватио да прими вишак хране преко 50 000 ока, правдајући се да је ово досад чинио из страха према везиру. Даље јавља да је везир још у Горажду, а ћехаја-бег да је са војском отишао према Сарајеву и да је писао Стојку да извести кнеза колико је од које капетаније стигло досад заире.


Ваша светла два писма од 12. овог м. на ови час примио сам по пакети и налог височајши разумео сам–за које нисам пропустио одма овдашњем муселиму Кафтан аги отићи и Ваше светло писмо предати му–муселим пошто је прочитао писмо и ја сам му ондак с лепим начином почео говорити да он прими заиру да ће боље бити за њега и ако би га неки окривио што је он од 50 000 ока више примио да га о те кривице Ваша светлост може отети а када не би примио да га можете сапрети–он ондак каже баш тако и јест и једнак заповеда ћатипу да се наша заира прима и отовара и почели смо мерити–муселим каже поздрави мојега доста да не мисли да сам ја то заинат учинио–но од стра Ч. везира каже да му је још пређе писао да ће се овде 50 000 ока отовара а не више–а саде кад мој дост пише примићу зато Долмат и Аметат писмо нисам дао.

Од ново ништа нема исправно да јавим Вашој светлости. Но говори се овде да је Ч. везир још у Горажде–а Ћехаја бег отишао је унутра к Сарајеву с војском – но кажу да има и Бошњака доста и чули смо да су се мало и куцнули око шареног ана ама није ствари – мало нешто пушкарали се –

И Стојку писао сам да он тамо у Вишеград прорачуна колико је заира досад донешена од које капетаније и да јави Вашој светлости.

И пакету ома одавде опремили смо џадом–то јављајући с истиним страхопочитанијем остајем љубећи Ваш светли скут и јесам Вашој светлости все покорнејши

У Н. Варош слуга 14-г маја 1832. Мита Тирић


146


584.


Мита Тирић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–јавља да је сазнао да Намик али-паша скадарски, Курт-паша дебарски, Ћефер-паша из Пећина, Ибрахим-бег из Каваје, Сефеден-бег из Тиране и муселим албасански дошли су са војском до Подгорице и траже од брђана да се предају. После овог миридатски капетан ушао са војском у Црну Гору да пљачка по њој. Црногорци су га потукли, као и Намик-пашу, који је са истим намерама ударио на њих. Говори се да се Сточевић помирио са Сарајлијама. Градашчевићева војска се потукла са Тоском код Шареног Хана. У Гласинцу има 17 000 војника босанске војске. До сада је стигло из рудничке и пожешке нахије 165 000 заире. Јуче је у Сјеницу стигла низамска војска.


Данас приспели су једни ђаковалије овде с којима састављао се наш исраим и разговарајући се ш њима казали му овако–да што су тамне биле паше сас Намик али пашу скадарског–Курт паша дебарски Јафер паша из Пећи–и Ибраим бег из Кавају и Сефедин бег из Тирана, и муселим елбасански и отишли су с војском до Подгорице и оданде дозивали она брда говорећи им да се предаду. Брђани одговорили су им да су и(х) много пута варали и да се сада без сабље помирити и покорити нећеју, после тога миридитски капетан избере од орди једно три хиљада добре војске и отидне у Црну Гору пљачкајући и арајући; Црногорци трпели су све док су и(х) дубље унутра напуштили–пак после ударе Црногорци с једне стране–а с друге стране Кучи и Пипери и тако им пресечу путове да се није могао ниједан повратити и истога узрока нам к Али паше дигне оданде ордију и дође испод Подгорице до Блата и суотом из ордије у Скадар нема пут да би могао проћи, но каиком Спуж и Жабљак с Црногорцима заједно, потом јављамо како се овде говори да је се Сточевић сас Сарајлијама помирио и да су сви босански капетани више Сарајева на царину с војском и тамо кажу да је Градашчац одовуд Сарајева код Козје ћуприје–а војска му је код Шареног ана и побили су се онде и да су онде разбили Тоску и ухватили 500 живе и отерали и(х) онако барјаком, и тако чули смо данас да има и у Гласинац бошњачке војске 17 иљада, а ми смо казали почесто јављати за свашто, но нисмо могли једно што смо на крају, а друго што смо се бавили око заиру. Прихваћајући, заира је из предела нашег досад дошла куриру 96 јечам, пшеница, брашно, свега 165 000 које из рудничке, које из пожешке наије и сада је пресекла заира долазити и муселим сада се мекше разговара, из прилике и лепим начином приговорио сам му да је рано почео старовлашанима претити–млого смо се мучили око кантара, зашто млого једе и овде у чаршију сви говоре да су овдашњи кантари по 3 оке на стотину од наши кантара тежи.


147

Низамска војска са Садразамовог Силихтара јучер у Сеницу стигла је до 5 000 људи које пешака које коњика. Био је тертит да прође пола овуда за у Вишеград, а пола џадом к везиру, па им опет стиже абер да се задрже неки дан у Сеници.

Заира ако више не долази овамо како ћу се владати. Очекујемо милостивше настављеније. То јављајући остајем љубећи Ваш светли скут и јесам Вашој светлости

У Н. Варош все покорнејши слуга 19-г маја 1832-го Мита Тирић


585.


Мита Тирић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–јавља му да ће се по налогу из његовог писма постарати да у Сјеници пронађе неког писара који ће примити заиру. Даље јавља да су синоћ дошли неки људи из војске из Рогатице, који кажу да је царска војска потукла Видајића и Градашца на Палама. Низамска војска креће из Сјенице за вишеградску ордију у Рогатици. Од јуче је почела да долази заира из пожешке нахије.


Високо почитајемо Ваше светло писмо од 15-г овог м. за № 1313 синоћ примио сам и светли налог разумео сам, и ако је нисам пропустио ома послати Ибраима у Сеницу да тамо јави и да нађе онде ако може неког писара да примају тамо заиру, ако ли пак не може писара тамо наћи–ондак Ибраима овде да оставимо, а у Сеницу да отидем.

Потом не пропуштам јавити да су неки синоћ из Рогатице из ордију дошли, који кажу да је у понедељник велика битка на Палама била, и да је у они дан и Видајић и Градашчац на царску војску два пута јуриш чинили, и да су се оба разбили, и каже да је од обе стране млога војска изгинула, и да је дошао татарин Ч. везира у Рогатицу и казао Исмаил паши лесковачком да је Видајић побегао к Зворнику, и да је у уторник ома војска отишла, и тако каже да се је Ћехаја бег Ч. везира с царском војском близо домакао, сат до Сарајева до Градашчеве војске од онуд Палима, а Ч. везир за саде кажу да је у Прачу. Једни пак говоре да има млога војска Градашчева у Гласинац. Ономадне јавио сам Вашој светлости да ће се низамска војска неки дан у Сеници задржи –у исти дан прошо је татарин Ч. везира и кренуо да иду што брже у ордију–што му је коњик јучер отишао џадом, а пешаци има до 4 иљада и осам топа вуку са собом. Синоћ су овде дошли на конак и одавде полазе за у Вишеградску ордију у Рогатицу. Млого портаља вуку и млого шатора коње нема. Муселим да је кабил у мишју рупу да се сакрије, псују му Низами и оца и матер. Ономадне пак на Спасовдан


148

посвадише се тоске и чече помеђу себе побише се. Једнога чечу на место убише и једнога ранише–од тоске један барјактар порани се и он жив остати неће. Од пожешке наије од јучер поче да долази заира. Ја како сам разумео за војску да овде долази пратио сам човека да се мало задрже у Рувац док ова војска прође. Стра ме да им коње у комору не отерају, доиста да муселим неће ама војска калабалук који кога гледа. То јављајући с истиним страхопочитанијем остајем љубећи Ваш светли скут и јесам Вашој светлости

У Н. Варош все покорнејши 21-г маја 1832. Мита Тирић


586.

Нова Варош, 21. маја (ноћу) 1832.

Мита Тирић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–јавља да ће му доћи Ибраим да да објашњење зашто није хтео у Сеници да прими заиру за војску. Даље јавља да је Градашчац са војском напустио Козју ћуприју. Бошњаци су једну битку добили, а затим су потучени.


Не пропуштам Вашој светлости јавити како сам јучер сабајле испратио Ибраима у Сеницу да пре уграби од наши(х) заираџије и да се јави тамо муселиму. Ибраим кад стигао тамо у Сеницу јавио се муселиму и казао му да је Садразам писао Вашој светлости да се овде за војску заира отовара, ондак муселим одговорио–да неће он ниједно зрно примити, нити он каже од кога заповест за ту заиру да је онде отовара има, но дају ми заповест да оданде у ордију к везиру шиље, кад јутрос стигла заира наша у Сеницу, муселим викне ондак Ибраиму ајде терај иштиру к везиру. Ибраим рекао му да он за у Сеницу заповест има отоварати заиру–а не даље, и рекао људма Ибраим да отоваре заиру онде, па да јави Вашој светлости за случај, ондак викне муселим па зар ћете истина ви да отоварате ту, а нећете даље да терате, па окупи једно сто коња товарни и отера и(х) друмом све бијући наше људе, а двојицу разломили бијући и остали онде лежећи–ка види то чудо што се ради Ибраим уседне коња–и потрчи пред људма говорећи им да се враћају натраг и повратио и(х) до над Јавор, оданде дотрча к мене и каже ми како су наши људи прошли. После тога дођоше неки екмеџије из Сеницу и кажу ми да пошто је Ибраим овамо измакао да су отишли Турци изнад Јавора и отерали наше људе што су онде нашли, и тако кажу да је томе узрок неки Исмаил Туркменовић Нововарошанин–коме је тамо у Сеницу као већил муселимов. У томе долази Ибраим за случај да престави Вашој светлости од кога ћете и устмено за случај разумети.

Прочем не пропуштам все покорнејше јавити да данас један Татарин у једанаест сати који је казао је муселиму да је Градашчац утекао с ордијом од


149

оног места гди је био од Козје ћуприје, а да ли је истина не знам. Коморџије који долазе они пак овако кажу да се једнако бију и да су у првом боју Бошњаци добили, а други дан кад се побили–да је и сам везир отишао и да су она дан Бошњаци разбивени, па су се уторник 8 сата били, а који су добили не можемо исправно да разумемо. То јављајући с истиним страхопочитанијем остајем љубећи Ваш светли скут и јесам Вашој светлости

У Н. Варош все покорнејши 21-г маја ноћу 1832 года Мита Тирић


587.


Мита Тирић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–јавља му да су у последњем боју Бошњаци до ногу потукли царску војску; терали су је до Палима до у Бара. Многи Арнаути су изгинули. Пећки Арслан-паша жив је ухваћен.


Из жалости моје не пропуштам все покорнејше јавити, како сам синоћ разумео од приходјашће људе из Ордију да се је у последњу битку царска војска страшно разбила и да су и(х) терали Бошњаци од Палима до у Бара, и једва се онде задржала и ушанчила. Тако кажу да је млога тоска заплатила и да су пећског Арслан пашу жива ухватили, потом јављам да Татари једнако трче за војску. Неки Ћор Ибраим паша ноћас је био на конак у Сеницу, и низамска је војска већ стигла у ордију, тако кажу да је ордија неки дан врло у тескоби била. Провели су неколико Латина и неколико Бошњака живи и неколико глава џадом к Садразаму. То јављајући с истиним страхопочитанијем остајем љубећи Ваш светли скут и јесам Вашој светлости

У Н. Варош все покорнејши слуга 24-г маја 1832-го Мита Тирић


588.


Мита Тирић кнезу Милошу Обреновићу у Пожаревцу–јавља да је био код нововарошког муселима и саопштио му кнежево наређење у вези са „ истраживањем” пореза код Старовлаха, који су иза Јавора. Поп Ђоко и Аврам били су код муселима да се договоре о комори и мезулским коњима. Дошла је вест да је везир ушао у Сарајево, а Хусеин-капетан са неколико


150

коњаника побегао. До сада је примио од рудничке и пожешке нахије 179 652 оке заире.


Високо почитајема и светла Ваша два писма од 24-г овог мц: прво за № 1418 и друго под истим датумом од Ибраима примио сам и светли налог точно разумео сам, на које не изостављам все покорнејше одговорити–да пошто сам испратио Ибраима у Сеницу отишао сам овдашњем муселиму и изручивши му Ваш светли поздрав сообшти му и Ваш светли налог, у призренију истјазивања пореза од Старовлашана који су преко Јавора тамо, Муселим овдашњи–саслушавши изговара се да он за то изстјазивање пореза абера нема нити је за то неком поменуо–нити да он има од некога заповест таково истјазивати–и каже ми да пишем Вашој светлости да он достлуку Вашем који га совјетујете да се чува од ага нововарошки да га не би на танки лед навукли–благодари и каже ми да он и од Ч. везира Мамут паше заповест има да се старовлашким кнезовима у достлуку држи, и каже ми да он само ту заповест има од Старовлашана тражити коње за комору и неколико коња за мезулану, а за порезе да абера нема каже, и благодарећи Ви на совјет поздравља Вашу светлост. Јучер су овде Ђоко и Аврам код муселима били на разговор заради комору и заради мезулске коње да расположеније учине–потом јављам како је дошао овде муштулукџија да је везир у Сарајево уишао и да је Усеин капетан с неколико коњаника побегао и да је за њиме Силистар у потеру отрчао и тако се овде говори да око Сарајево пушка није пукла и да је Ч. везир Сточанина у град пустио, а сам остао у поље у ордију.

Потом не пропуштам все покорнејше јавити колико сам од које сорте до данас заиру овде примио од Н. рудничку и пожешку назначујем

кукуруза у зрно примио сам................. 58 046 јечма примио у зрно ............................. 28 884 брашно кукурузно ................................ 18 765 пшеницу у зрно ..................................... 41 887 брашно пшенично ................................. 2 070

179 652 Данас свега толико сам примио и убудуште колико примао будем

нећу пропустити все покорнејше јавити–то јављајући с истиним страхопочитанијем остајем љубећи Ваш светли скут и јесам Вашој светлости все покорнејши

У Новој Вароши слуга 27-г маја 1832-го Мита Тирић



151

589.


Мита Тирић кнезу Милошу Обреновићу у Пожаревцу–јавља му да је дознао да су Црногорци заузели Подгорицу; царска војска затворила се у град у Скадру. Говори се да су Црногорци, удружени са Херцеговцима ударили на Столац.


Не пропуштам Вашој светлости все покорнејше јавити, како сам синоћ од једног пећанца арнаутина који је из Пећи приспо, разумео показивајући ми да су Црногорци Подгорицу узели, и да се је сва малисија с Црногорцима согласила и тако обе стране согласно на ордију царску удару, и разбију–и принуди ју да се у Скадар у град затворе–и тако ми каже да је сад Скадар у муасеру.

Овде се говори да су се Црногорци и с Ерцеговцима согласили и како је Столчанин из Столац изишао, и пошао за у Сарајево–да су Црногорци на Столац ударили. За саде тако се овде говори и убудуште што разумео будем нећу пропустити все покорнејше јавити–то јављајући с истиним страхопочитанијем остајем љубећи Ваш светли скут и јесам Вашој светлости

У Новој Вароши все покорнејши слуга 30-г маја 1832.го Мита Тирић


590.

Нова Варош, 17. јуна 1832.

Мита Тирић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–јавља му да је јуче преко пакета примио његово писмо, заједно са 1000 гроша за трошак. Затим јавља да је био у Сеници и узео сенет на послату храну и он износи 142 643 оке. Ћор-Зука је изјавио да не може још да иде кнезу у Крагујевац, јер очекује абер од Ејуб-паше. Трговци из Скадра причају о поразу царске војске.


Високо почитајемо и светло писмо Ваше од 13-г овог ме: за № 1620 по пакети јучер примио сам–купно с послате нам на трошак 1000 гроша–и налог светли точно разумео сам по којему стараћемо се валдати се. Пакета је још ономадне овде приспео, но сам ја био у Сеници и тамо од мемуда Ч. везира колико је рана наша онде теслимлена Сенет узео, и оданде шиљао сам Ибраима к Ћор Зуки казати му да ако је рад свом животу да иде у Крагујевац Вашој светлости. Ибраим каже ми да му је Ћор Зука одговорио да је он и сам рад тамо доћи, но сад не може из узрока што је он пре неколико дана код Ејуп паше био и


152

да му је он казао да ће му он од Сардазама рајбурунтију извади и да зато сад не сме нигде од куће да макне док му каки год абер од Ејуп паше не дође, а како му абер дође, да ће одма у Крагујевац доћи а ето Ибраима који ће устмено Вашој светлости пространије јавити.

У Сеницу разумео сам од трговаца који су управо из Скадра дошли били, они кажу за тамошњу царску ордију, да како се је једанпут од Црногораца разбила била да се није проста војска ни у граду задржала, већ сваки одакле је дошао отишао, а старешине њине у Скадру изостали–и како исти трговци показују да није била малисија–да би страдали Црногорци–а за саде обе стране ћуте.

Потом не пропуштам јавити на колико сам ране у Сеници што је предата сенет узео–

пшеница ..................... 6 279 – ока пшеничног брашна ... 61 957 кукуруза ..................... 26 434 кукурузног брашна ... 25 557 јечма ........................... 22 416 сума свега 142 643 – ока

Тефтере послате она писар што је са Ибраимом онде био, и његов сам трошак што је у Сеници трошио наплатио и данас с пакетом у Вишеград полазимо. То јављајући с истиним страхопочитанијем остајем љубећи Ваш светли скут и јесам Вашој светлости

У Новој Вароши все покорнејши слуга 17-г јунија 1832-го Мита Тирић


591.

Вишеград, 20. јуна 1832.

Мита Тирић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–јавља му да је стигао у Вишеград и ту затекао везировог човека, који је дошао да прими овнове. Предао му је 2 000 овнова и од њега узео сенет. Такође, Стојко му је предао тавил на 284 724 оке хране, коју је узео од вишеградског везировог мемура. Оба тавила Тирић доноси у Сарајево. КК XII 677 (1-2)

Тефтер примљене хране за царску војску од нахија ужичке, ваљевске и соколске. КК XII 677 (3-4)


153


Ми смо приспели овде у Вишеграду ономадне у петак, 17-г овог ме: и затекли смо овде везировог човека који је послат да овнове прими. У тим пречекали смо два дана док су овде и овнови стигли, којем и теслимили смо подпуно 2 000 овнова и од њега сенет узели–којег по височајшем налогу Ваше светлости поносим исти тавил да од Ч. везира други узнем. Такођер и Стојко предао ми је тавил од раане што је узео од овдашњег везировог мемура, и колика је у њему сума овде назначујем сваку сорту по иманце.

брашно пшенично ............162 085 брашно кукуру .................. 80 651 пшенице ............................ 62 750 јечам .................................. 19 210 јечам и крупник ............... 58 031 384 727

Како тавиле од предате ране тако и од овнова поносећи собом данас с пакетом полазимо за у Сарајево Ч. везиру. То јављајући с истиним страхопочитанијем остајем љубећи Ваш светли скут и јесам Ваше светлости все покорнејши

У Вишеграду слуга 20-г јунија 1832-го Мита Тирић Оригинал АС, КК XII 677 (1-2)

Тефтер

Од примања хране за царске војске од Нахије Ужичке од Капетаније Павла Штуле, по гласу његовог тефтера

брашна кукурузна 20 834 јечма и зоби 19 838 пшенице 29 544 брашна пш. 1 341 71 527 особитог јечма 2 022 73 549

Нахије Ужичке Капетаније Јоана Мићића примите хране

брашна кукурузна 52 073 особитог јечма 6 650 зоби, јечма и крупник 21 334 брашна пшенична 4 207

84 264

Од Ваљевске Нахије Капетаније Подгорске Анте Јовановића

брашна пшенична 28 491 пшенице 15 862 јечма 1 162


154

45 515

Од Нахије Ваљевске Капетаније Колубарске Николе Ракића

брашна пшенична 47 493 пшенице 1 476 јечма 1 899 51 168

Од Нахије Ваљевске Капетаније Посавске примите

брашна пшенична 74 553 пшенице 3 529 јечма 7 462 85 544

Од Капетаније Соколске примите заире за царске војске

брашна пшенична 8 000 брашна кукурузн. 7 776 јечма и зоби 16 859 пшенице 12 054 44 689

Назначујем по гласу брашна пшенична 164 085 брашна кук. 80 651 пшенице 62 765 јечма, зоби и крупника 58 031 особитог јечма 19 196 384 728

Свега сума од Ужичке Нахије брашна пш: пшенице зоби јечма и кр.

кукурузна брашна 157 813 Од Соколске Нахије свега хране 44 689 Од Ваљевске Нахије свега хране 182 226 384 728


592.


Стефан Недељковић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–јавља му да је по његовом налогу извидио има ли кнез Живко ортака у Јагодини. Дознао је да је био у ортаклуку са Мирчом Стојановићем из Јагодине, више нису у ортаклуку; рачуне су пречистили.


155


По налогу Ваше светлости заповедио ми је Милета високог Суда Народног член извидити има ли Нишевачки кнез Живко ортака ког у Јагодини. Он ортака овде у вароши нашој нема. Мирча Стојановић овдашњи (бивши мухадџија), био је ш њим у неком меду ортак, но очистили су рачун; кнез Живко одлазећи одавде у Ниш диго је у меду што је на његово име припало, а и Мирчи, што је по учињеном рачуну да се исплати дошло, исплаћено је и сад никакве од тог ортаклука мешавине немају. Јављајући Вам то остајем

Вашој светлости У Јагодини покорнејши 13-г јануарија 1833. Стефан Недељковић Оригинал АС, КК XII 678

593.

Јасика, 18. јануара 1833.

Милета Радојковић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–јавља му да је према његовом налогу био у Параћину, Крушевцу и Ђунису и издао кнежеву заповест. Даље јавља да је питао оне две бабе чије су кћери заробљене, да ли би желеле да се виде са њима; одговориле су да не смеју, јер су им Турци запретили. Кнезови крушевачки су дознали да Мехмед-бег, Шашид-пашин син, жели да пређе код раје, само ако га она хоће да прими. Пита шта да одговори кнезовима.

Крагујевац, 21. јануара 1833.

Кнез Милош Обреновић Милети Радојковићу–јавља му да поручи оним бабама, чије су кћери Вренчевићи отели, да се могу слободно састати са њима; нека искористе прилику кад их ови буду повели у Београд. Крушевачки кнезови треба да одговоре Шашид-пашином сину да га неће примити док не казни зулумћаре.

Ваша светлост, милостивејши Государ

По налогу Вашој светлости био сам у Параћин и заповест издао тако отидем у Крушевац и оданле у Бугарску Мораву у Ђунису које дођу ражањски и алексиначки кнезови и њим Вашу заповест кажемо и дођу оне две бабе што су им кћери заробљене и ја и(х) упитам би ли смеле да идете па да ваше ћери да се састанете оне су казале да не смеду јербо су им Турци казали да ћеду и(х) сећи чим и(х) виде да су дошле. Тако сам сву Вашу светлејшу заповест издао и она се три среза врло лепо слажу добро живе кнезови крушевачки казали су ми да су добили абер од Мемед бега Шашид пашиног сина онај што је пијаница говорио да знам да и(х) оће раја примити ишао би сам други код њи да седим на то им ја ништа нисам могао одговорити док од Вашој светлости одговор не добијем.


156

Такођер Младен из абера који је био Вам писма шиљао и Вама је со продао и сада к Вама полази.

У Јасику С тим остајем Ваш покорни Јануар 18 дне слуга Милета Радојковић

Одговор:

У Крагујевцу 21. јануара 1833.

Из писма Вашег од 18. т. видио сам цео поступак Ваш у извршенију моји налога, и разумео сам, шта су Вам оне две бабе одговориле, кад сте и(х) запитали, да л` се смеду са својим кћерима, које су им Вренчевићи отели, састати се? на које одговарајући препоручујем, да тим двема бабама, и соталом роду речени девојака закажете, да се сада, кад Вренчевићи с девојкама кроз ражањски и параћински предео у Београд прођу, слободно састати могу, не бојећи се, да ће им Вренчевићи буди какво насилије смети учинити; нека се дакле постарају слободно с њима састати, гди год у поласку њином у Београд, прилику улуче; а то ће им најприличније за руком поћи, кад за њима у Београд пођу, и путем, гди у нашем пределу на конак падну, јавно узишту, да се с њима састану, које им се неће смети–мислим–ни одрећи, ако им пак* не допусте јавно састати се**, не бојећи се нимало претње Вренчевића, пак кад се с њима састану, нека разберу у каквом су расположенију њине кћери: да л` су намериле у турској вери с Вренчевићима остати, или својим родитељима вратити се.***

На питање Кнезова крушевачки(х) шта ће Шашид Пашином Сину Мемед бегу на понуду његову одговорити? Препоручујем, да му одговоре, да они никога међ` себе не пуштају, док им се на тужбе њине суд не учини и док се зулумћари не казне, који су им толико зла починили. То кажите им, да Мемед бегу поруче.

*изван нашег предела

** То ми одма јавите, да наредбу учиним, да се буди у Јагодини или на другом ком месту у нашем пределу с њима састану, а оне међутим, како на наш предео наступе, нека слободно у стопе за њима иду.

*** Ако л` буду намериле у турској вери за Вренчићима остати, то нека се род њин потруди од тога одвратити и(х), обећањем да ћу и(х) 5 под моје старање примити и да ћу и(х) при свему томе, што су Турцима оскверњене, опет за добре људе удати, и удомити, само да не остану Туркиње.


594.


Стефан Недељковић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–јавља да шаље две уштављене воловске коже.



157

Оне две воловске коже, које сте ми из Пожаревца дали овде код ђонђија овде уштавити дам, уштављене су и шиљем и(х) по доноситељу писма овог, по самом ђонџији. Козје пак коже које сам из Крагујевца доно, јоште нису стасале, но како буду готове послаћу и њи одма. В прочем остајем

Вашој светлости Милостившем мом Господару У Јагодини покорнејши 28. јануарија 1833. г. Стефан Недељковић


595.

Катун, 28. јануара 1833.

Миленко Радојковић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–јавља да је према његовом налогу наредио својим људима да купују пушке, међутим нема довољно пушака на продају да би се могли сви снабдети.

Ваша светлост, милостивши Государу!

Височајши налог Ваше светлости од 9-г дек. године 1832-го, под № 3523 разумео сам што ми пишете у призренију куповања дуги пушака по капетанији мени врученој. Ја сам по височајшем налогу Ваше светлости от оног дана и до данас настојао да би се Ваш налог што скорије извршио. Но вслед чега јављајући всенижајше Вашој светлости, у призренију том да у врученој мени капетанији сваки човек имаде радо извршити налог Ваше светлости, но само зато не можеду што пушака на продају не има, но притом ипак је већа част људи покуповала; а ја ћу се старати и унапредак најлепшим начином да се иста заповест што скорије спроведе.

У Катуну Ваше светлости всенижајши слуга 28-г јануарија 1833. года Миленко Радојковић


596.


Милета Радојковић кнезу Милошу Обреновићу у Пожаревцу–јавља да ће поступити по налогу из његовог писма у погледу друмова и ћуприја.


Имао сам чест получивши писмо Ваше светлости од 2. т. м. № 240 и поступићу по височајшем налогу како у призренију друмова, тако и ћуприја да подигну вишим крајевима.


158

Впрочем љубећи Ваш скут и десницу остајем с страхопочитанијем

Ваше светлости У Јагодини понизнејши 3. февруара 1833. Милета Радојковић


597.

Параћин, 6. фебруара 1833.

Милета Радојковић кнезу Милошу Обреновићу у Пожаревцу–јавља му да су неки Арнаути из Крушевца у свађи убили једног међу собом, а затим при бежању убили и једно момче из Рутевца, алексиначке нахије. Народ појури за њима и затворе их код бега. Милета је наредио да их не пуштају док им не стигне кнежева заповест.

Ваша светлост, милостивши Государ

Јављамо Вашој светлости како се је потревио један случај у Крушевцу међу Арнаутима. Посваду се и убију једнога међу њи и почну бежати па сретну једно момче из Рутевца алексиначке наије и њега убију, па се затворе код сејдије, а народ за њима потрчи и привичу на сејдију оне Арнауте што су зло учинили, ја л` друго бити не може. Тако и(х) сејдија отера код бега и затворе и(х). Ја сам и(м) писао да и(х) не пуштају док од Вашој светлости заповест не примимо.

У Параћину Ваш покорни слуга 5. февруара 1833. года Милета Радојковић


598.

Катун, 11. фебруара 1833.

Милета Радојковић кнезу Милошу Обреновићу у Пожаревцу–ближе објашњава случај који се догодио у Крушевцу у свађи Арнаута.


Високо почитајемо писмо Ваше примио сам и разумео што пишете заради случаја који се потрефио у Крушевцу. Одговарајући на писмо Ваше свенижајше јављам Вам да се је овим начином потревио седећи Амет Цанић у кафани, посвади се с неким Арнаутином, оданда тада и(х) они прочи Турци који су се потревили у кафани истерају обадва напоље, а они изишавши напоље одма из пиштоља један на другог гађали. Арнаут пре потрефи и убије Амета Цанића, потом почне бегати, а с њим заједно и фис његов сусретне на сокаку идућег једног човека спрам Селим бега Вренчевића куће, и из дуге пушке убије га, после се затвори у Сејидименџин подрум, тада Сербљи опколе около подрума говорећи


159

Сејидименџи дај га нама. После тога преда и(х) Сејдименџа Аки бегу ајану крушевачком. Ја ћу сад ови час полазити да кажем Аки бегу да га не пушта до Ваше заповести, а и пре сам му писао да га не пушта.

У Катуну Ваш всенижајши слуга 11-го фебруара 1833. Милета Радојковић


599.


Милета Радојковић кнезу Милошу Обреновићу у Пожаревцу–јавља да је његов налог објавио крушевачким кнезовима, да Ибраим може несметано да продаје стоку и храну браће Вренчевића. Међутим, народ је из освете растурио скоро све жито поменуте браће. Даље јавља о случају убиства у Крушевцу. Срби сматрају да је Бошњака из Крушевца убио његов сестрић, а не Арнаутин. Сада су обојица у затвору; Аки-бег их држи у оковима.


Ваше светло писмо од 9-г овог ме: по Френчевића човека Ибраима примио сам и налог светли разумео сам, на које все покорнејше одговарајући јављам да сам у Крушевцу ондашњим кнезовима Вашу височајшу и светлу налог изјавио да може поменути Ибраим Френчевићима стоку и рану продавати да му они не (нечитко).

Будући да се је поменутим Френчевића стрвно жито све растурило, а од кукуруза нешто на скупу стоји, сад ова поменути Ибраим пита кнезове куд је толико жито и истражује који га је однео, ономе говорили да како су Френчевићи народу нажао учинили и ону теранцију и у калабалуку који је носио то жито да они не знаду, инату одговор ућутео Ибраим, и говори да он има налог само жито и живу стоку да продаје–а не (нечитко).

Потом не пропуштам всепокорнејше јавити да сам код Аки бега у Крушевцу био заради оне убилце, да и(х) он у апсу задржи до заповести Ч. везира. Аки бег каже да ће он његовом паше у Лесковац за ствар да јави, па како му он заповеда. Ја сам му казао да он убилце по заповести његовог паше не пушта, зашто ова заповеда који може судити и твојег пашу и тебе. Онда Аки бег поменуте убилце метну у синџиру, а пре мене нису били у синџиру.

Но сад Аки бег оног Арнаутина одговара говорећи да он није убио Србина–но каже да га је убио погибшем Бошњаку сестрић трчећи по Арнаутима и бацајући на њега пушке да је он убио Србина–а христијанство пак који су у оном случају онде били и с очима видели они кажу да је Арнаутин Србина убио који је и Турчина. Сад је Аки бег и погибшег Бошњака сестрића уапсио и напоследак обећао се да ће убилце по заповести Ч. везира држати–то јављајући остајем и јесам Вашој светлости


160

У Јагодини все покорнејши слуга 14. фефруара 1833-го Милета Радојковић


600.


Димитрије Ђорђевић кнезу Милошу Обреновићу у Пожаревцу–јавља да на место гардисте Василија Јовановића из Врановца, отпуштеног због слабог здравља, шаље другу двојицу: Милована Славковића из Рибника и Милоша Милосављевића из Међуреча.


На место отпуштеног због слабог здравља свог из Гарде Ваше светлости Василија Јовановића из Врановца подручне ми Капетаније, изабрао сам по налогу Вашем од 8-г т. м. № 347 другу двојицу: Милована Славковића из Рибника и Милоша Милосављевића из Међуреча, коју обојицу и шиљем, а Ваша светлост ког благоизволи од њи(х) на место Василијево у Гарду примити. В прочем остајем

Ваш У Јагодини нижајши слуга Февруар 17-г 1833. г. Димитрије Ђорђевић


601.


Коста Страдалец кнезу Милошу Обреновићу у Пожаревцу–тражи и моли га за неку службу, да не би умро од глади. У писму наводи где је све живео, шта је радио и шта може да ради.

Ваша светлост, всемилостивши Государ!

С всепотданејшеју преданостију и полнопреконенијем плачевнима и суза пунима очима усуђувам се просбу моју всемилостившему вашему Отчету и Государском благорасужденију поднети, милости и штедраљубија просити. У Лапову нисам могао више као у Селу седети; зато сам више глад трпио и прочаја подобнаја – отишао сам до Смедерева, гди би могао парче хљеба имати; но капетан Јованче без особите заповести више није допустио; у Колари био сам се погодио и сагласио са обштеством за не умирати од глади и молим вашу Светлост, неколико дечице учити; да би макар само дневно препитније имати могао. Четврти дан дође капетан Јованче и јави ми да је ваша Светлост


161

всемилостивше мени место у Јагодини определити благоизволила и отанде отправи ме са колима до Јагодине где се и ја данас налазим.

Моје беднејшеје состојаније (-----) свију; то је вами познато; не допушта ми нити имам са чим трговати; слабост моја и будут сакат у леву руку, радити нити могу нити знам; а просити за вашега живота и ваше Светлејше фамилије; стидим се тога ради всеподанејше и припадам Вашему благоутробију и покорнејше молим како никога оставили нисте, немојте ни мене оставити од глади умирати без ухлебљенија макар најмањег овде у Јагодини. Да сам имао најмање писмено у рукама од ваше Светлости, могао сам у Смедереву и на другом месту имати макар најмање за уживање, но без онога и заповести Ваше не могу места сам наћи; а остадо сасвим и гол и бос, а глад ми највише досађује, јошт и тому нити куће ни кућишта, нити покрова, ни пребежишта.

Всемилостивши Господар ! Милост и штердрост монарша неизчерпијема бивајет и изливајетсја на злија и благија, јако же и небо дожд даје и излива на грешне и праведне без всјакаго призренија. Живи Бог вас и долголетствује Светлејшују вашу фамилију; не оставите и мене једнога без милости, без ухлебљенија, без покрова и прибежишта; који свагда јесам готов у сваком случају за Вас и Вашу фамилију у богоданој Вам вашеј держави, и изван оне, последњу капљу крви пролити и живот жертвовати; у надежди удостојити Монари и Вашеј милости и штедраго спомоштествованија, Светлост узимам назвимис.

У Јагодини Вашој Светлости 1 – г марта 1833. лета Всемилостившего

Господара вернопотданиј Коста Страдалец

Оргинал, АС, КК XII 687

602.

Кавадар, 11. марта 1833.

Капетан Живко Шокорац кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–јавља му да је по налогу из његовог писма нашао баштину у Бунару за Милана Стојановића, који је досад био на имању протераног Стојана из Шантаровца. Међутим, Бунарци моле да им га не шаљем, јер су много зла од њега видели.

Вашој Светлости милостивши Господару

Из писма Вашег високо почитајемог 4. т. послатог разумео сам за Милана Стојановића који по протераном Стојану из Шантаровца на оној баштини ућивао и сад по височајшој Вашој заповести да му нађемо баштину где ће живети. Но будући да у Бунару Вељкова баштина без сајбије сада стоји који је са Стојаном


162

заједно протерат у Ресаву, но Бунарци су ми искали писмо да се моле Вашој светлости да га мед њини више не вратите јер су они млого зла од њега имали. Сад на то ако Ваша милост буде да Милана онде населимо ви ми јавите.

У Кавадару Проче препоручујући се остајем и јесам 11. марта 1833. све покорнејши слуга Живко Шокорац к. л.

Оригинал, АС, КК XII 688

603.

Милутовац, 23. марта 1833.

Анђелко из Милутовца кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–моли за новчану помоћ.

Млого поздравље живот и здравље от мене вашег слуге Анђелка боле с нооги из Милутовца и Вами отац милостиви Господару Милоше Обреновичу верујте Бога истинога Вама сам био веран свакад и оћу бити веран до моје смрти а ко сам кад го ћу помислио Вама зло радити је ли ако помислим зло радити до моје смрти дабогда прсле мене обадве очи што са ш њима гледам и опростите ми милостиви Господару што често просим а што ћу кад нема ниодкуд трошка да добијем но из Ваше светле руке и сад молим Вас от Божје стране да нас помогнете Вашом светлом руком. Са тим остајем Бога молећи за Ваше здравље и Бог да срећно то провели Свето Восхресеније сад и на млого лета с Божјом вољом и с Вашом општом светлом фамилијом

23. марта 1833. г. Благородному Господару Милошу Обреновичу предводитељу Србског народа


604.

Алексинац, 25. марта 1833.

Милета Радојковић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–обавештава га да је послао Миту Тирића везиру и да га је овај лепо примио и обукао му један бињиш. Од њега је сазнао да ће поћи из Ниша и за три дана бити у Јагодини на конаку. Шаље му писмо упућено од везира.

Ја сам јучер у петак овде у Алексинац приспео, и разумевши да је у петак и ч. Везир у Нишу приспео, послао сам Миту Тирића с писмом Вашеј светлости изручити га у Нишу ч. Везиру и да се извести у који ће дан из Ниша кренути и


163

колико му дана по конацима требају. Миту је добро примио дао му 250 гроша и обуко му један бињиш. Ч. Везир кренуће се из Ниша у понедеоник 27-г овог месеца, а у четвртак биће у Јагодини на конаку–тако је устмено показао ћехаја бег Мити Тирићу и шаљем ово писмо ч. везира оправљено на Вашу светлост–то јављајући остајем љубећи Ваш светли скут и јесам Вашој светлости

У Алексинцу все покорнејши слуга 25-г марта 1833-го. Милета Радојковић


605.


Коста Страдалец кнезу Милошу Обреновићу у Пожаревцу–моли га за какву службу.

Ваша Светлост Всемилостивши Государ Всеподанејше и коленопреклоненијем плачевнима очима пуни суза

љубећи скут и руку прошеније подносим и просим милости, помилованија и услишенија. Не имајући начина живота молим у Вашој богохранимој Держави наново место за не умирати од глади и босу и голу ходити Внисочајше и Всемилостивше назначити благоскаонити–Ви као отац штедри и Милостиви, никога от чад вернопотданих ваших нисте презрели, надежда ме пита бити у слишану и просзбе мојеј примљеној в њим светлост узимам всепотданејше подносим и назвами

У Јагодини Вашеј Светлости 4-г априла 1833. лета Всемилостивши Господару верноподаниј Коста Страдалец


606.

Ражањ, 9. априла 1833.

Милета Радојковић кнезу Милошу Обреновићу у Пожаревцу–јавља које је све новости данас сазнао од везира Усеин–паше.

Ваша Светлост милостивши Господару

Данас приспевши у Ражањ здраво и весело у Вашему здрављу-после вечере позвао ме ч. Везир Усеин–паша и каже ми да му је данас чивте говори из Цариград и да су му ове следујуће новине донели.

Да је Порта сас Мехмет Али пашу истинити мир учинила, овим начином да му дода Порта окром Мисира под његово прављеније тараболуз алет


164

Јерусалим, на булус Сирију, Сајду и Бејрут и да ће се ови дана Ибраим паша Ђотаје крене и поврати се на свој мансут који му је и био у Џиду и каже да ће се онда и русијска флота из Цариграда да крене за Аметчи ефендију да што је говорено било да је он по други пут у Мисиру отишао, каже да није у Мисиру и други пут отишао, но у ћотају к Ибраим паше и ова мир изради.

Друго каже ми да је нишевачки Мамут паша Азул на његово место у Нишу поћиће Сали паша дукаћински који је се тамо с Арнаутима завадио био и сад на овом тафцату сви везири остају сваки на своје место–само је Азул Махмут паша нишевачки пошто ми је исказао ово ново. Ч. везир поздравио је вашу Светлост љубезно благодарећи на (----) Вашем–то јављајући остајем љубећи Ваш светли скут и јесам Вашој светлости

У Ражњу все покорнејши слуга 9 – г априлија ноћу 1833.го Милета Радојковић


607.


Димитрије Ђорђевић кнезу Милошу Обреновићу у Пожаревцу–јавља му да је у Јагодину дошао Мустаф-ага, гаваз Ага–паше из Цариграда. Води му у Пожаревац и три коња, а каже да има и других пошиљки за кнеза од стране поменутог аге.

Ваше сијатељство, милостивши Господару !

Овде је данас приспео Мустафа ага гаваз Ага паше из Цариграда, водећи Вашој светлости три хата; по његовом сказивању има он и други неки од реченог паше на Вас аманате; њему говорио сам ја да иде у Крагујевац па оданде куд се опреми; но он се изговора да има налог ићи гди Ваша светлост да је чује, и тако кренуће се сутра одавде за у Пожаревац, а данас задржо се овде за одморити хатове. Ово јављајући Вам по његовом захтевању пре његовог одлазска остајем

У Јагодини Вашој светлости 12. априлија 1833.г. Милостившем Господару мом покорнејши Димитрије Ђорђевић


608.

Манастир св. Петка, 12. априла 1833.

Милета Радојковић кнезу Милошу Обреновићу у Пожаревцу–јавља му да је приликом испраћаја везира у Алексинцу срео 4 кмета из Јошанице


165

(бањска нахија) и саопштио им његов налог да се не буне неко време. То исто је саветовао и црноречким кметовима у манастиру св. Петке.

Ваша Светлост, милостивши Господару

Испраћајући ч. везира у Алексинцу нађем онде 4 кмета из бањске наије из Јошаницу.Призвавши и (х) к мене изручим и (м) Ваш светли налог да они се прођу буне за неко време: у противном случају ако би се побунили да им Ваша светлост помоћи неће и оданде повратим и (х) да иду да повраћају људе од буне – зашто по њином казивању да су се људи већ узрујали били и ома су отишли.

Потом враћајући се из Алексинца свратим у манастир св. Петку и ту призовем неколико црноречки кметова, и њима тако исто покажем као Бањчанима и ома и (х) испратим да казују људима да се прођу буне. Они ми показаше да су јучер Турци одзвали из Кривог Вира у Зајечар, и зашто су га звали још се ништа не може разуме, и кажу ми да су субаше њине све дознале заради ове буне и ови поменути кметови обећали ми се да ћеју за сада уташкати ову буну. Ја сам њима и то казао ако би турци од њи некога узели на око, да он бежи к нама. То јављајући остајем љубећи Ваш светли скут и јесам Вашој светлости

У Манастир Петку все покорнејши слуга 12- г априла 1833. –го Милета Радојковић


609.

Катун, 15. априла 1833.

Миленко Радојковић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–јавља да му шаље барјак Хајдук Вељка, који је затекао код Милосава Стојановића из Бачине.

Одговор:

Кнез Милош Обреновић Миленку Радојковићу–јавља да је примио његово писмо са послатим барјаком.

Ваша светлост, всемилостивејши Господару !

С писмом овим всепокорнејше Вашој светлости до знања доставити не пропуштам; будући да је поч. Вељко поклонио био барјак један војводи ражањском Петру Ђорђевићу, а Петар пак вручи га неком Здравку момку своме и определи га као за барјактара; после Петар поменути погине на Делиграду, и тако барјак остане при реченом Здравку; а Здравко пак пређе на ову страну и да га на оставу заједно с један пар сребрени пиштоља и једним великим ножом код Милосава Стојановића из Бачине Н. (нахије) јагодинске, по неком времену престави се и често поменути Здравко, а сад пак када се побунише ове


166

придобијене нахије, дође реченог Здравка син и узме пиштоље и нож, а барјак ипак застане при Милосаву Стојановићу. Мени пак докажу да има таква ствар код њега, од којег узмем га и пошаљем Вашој светлости, којег изволити примити, притом остајем Ваше светлости

У Катуну и всемилостивејшег Государа 15-г Априлија 1833. покорнејши слуга Миленко Радојковић

Иста страна:

Љубезни Миленко,

Примио сам писмо ваше заједно с послатим (барјаком)


610.


Коста Страдалец кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–моли за било какву службу, да би могао да преживи.

Ваша Светлост, всемилостивши Государ

Целујући скут и руку всеподанејше молећи Бога за здравље Ваше и Ваше Светле фамилије, да вас Бог у Вашој богохранимој Держави невредима многа лета сохрани и собљуде; Бога ради помилујте ме и поместите ме у какву службу и примите ме у число Вашије вернопотдани служитеља да би и ја верност моју, способност колико сам могућ како сваки човек једне руке лишени послужити могао; њем додавши тому и друге лишијујше, остатак крви пролити, и ово мало живота жертвовати. Надоле чедност и оскудност, у отчајаније падо, спасенија другог немам, кроме Ваше Милости, Помилованија и Услишенија.

У Јагодини Ваше Светлости 2 –г маја 1833. лета всемилостившега мојега Государа вернопотдани Коста Страдалец


611.


Стефан Недељковић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–јавља да му по његовом налогу шаље све фишекџије из Јагодине у Крагујевац.


167

Ваше Сијетељство милостивши Господару !

По налогу Ваше светлости од данашњег датума за № 1312 шаљем све фишекџије из Јагодине и оне који знају фишеке правити, који (х) числом 12 има и сви долазе тамо, в прочем остајем

У Јагодини Ваше светлости 2 –г маја 1833. г. покорнејши Стефан Недељковић


612.


Стефан Недељковић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–јавља да је по његовом налогу био у Параћину, са намером да пошаље у Крагујевац топ, који је Параћинци требало да украду од Турака. Ту је сазнао да су Турци из Параћина молили нишког пашу за помоћ у војсци.

Ваше Сијатељство милостивши Гоподару !

По налогу вашем од 2. т. м. за № 1311 ишао сам јучер у Параћин за опремити топ у Крагујевац ако га буду Параћинци из шанца ондашњи украли. Они су га више пута обилазили да га украду, но досад није им посо за руком ишао; Турци испратили су ареме у Ниш, а они сами остали су у Параћину и сваку ноћ затварају врата од шанца, ноћивајући у шанцу, и тако досад није возможно било украсти, а да га не би они сами украли и из шанца у Ћуприју или на другу куд страну однели и склонили, казо сам Параћинцима да мотре и чувају, које ћеду они и чинити, а ако би Ваша Светлост заповедити благоизволио да топ Анијћаре узмемо то можемо одма како заповест примимо учинити, Турака је шанцу око десет и без једне речи даћеду топ.

Притом не изостављам Вашој Светлости јавити да ми је један трговац Нишлија казиво да су гургосовачки Турци шиљали у Ниш паши за индат молити се. Он каже да им је Малут паша одговорио да он престаје бити паша, но да иду пред новодолазећег, пред ког и ишли су, а овај напротив одговорио им је вели, да им он у том помоћи не може нити сме будући од Султана заповести нема да купи војску.

У Јагодини в прочем остајем 3 – г маја 1833. г. вашој Светлости Милостившем мом Господару покорнејши Стефан Недељковић



168

613.


Стефан Недељковић Авраму Петронијевићу у Крагујевцу–јавља му да је по кнежевом налогу одвео говеда у Змич, јер је испаша тамо добра, али воде нема.

Благородни Господине

По височајшем налогу његове Светлости учињеног ми од 4–г овог месеца да с говедима до у Змијач одем и онде и (х) на пашу оставим и да Пеливановићу препоручим да и (х) он почесто обилази–то сам и учинио, на које одговарајући јављам да је у Змијчу паша добра, али је нуждно за воду–треба чак у Параћин да се поје или у Ћуприју, то има сат, место или у Параћин ишли или у Ћуприју. У томе ишао сам и до у Параћин да би боље место за говеда нашао. Кмет параћински каже ми да је најбоље за годведу у Шупељачку реку. Каже ми да је онде и паша добра и вода близо–а разумео сам да је боља паша и у Иванковцу неголи у Змијчу–молим преставите његовој Светлости–па како благоволи–то јављајући остајем и јесам Вашему благородију покорнеши.

У Јагодини слуга 5 – г маја 1833. г. Стефан Недељковић П.П. Вуча момак његовој Светлости пошто намести говеду оће доћи

овамо. горњи


614.


Стефан Недељковић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–јавља да му шаље топ из Параћина, о коме је раније било речи.

Ваша Светлост, милостивши Господару

По височејшем налогу Вашој Светлости ето она топа параћински шаљем на колима. То јављајући остајем љубећи Ваш светли скут и јесам Вашој Светлости все покорнејши.

У Јагодини слуга 6- г маја 1833-г Стефан Недељковић



169

615.

Јагодина,8. маја 1833.

Стефан Недељковић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу – јавља да је одвео његову говеду у Шупељачку реку, само нема говедара за њих.

Ваше Сијатењство милостивши Господару !

Говеда ваше Светлости наместио сам у Шупељачку, тамо сам нашао да је најзгоднија трава је добра а воде има довољно, а и обор гди ћеду говеда лежати нашли смо, само нисам могао да нађем говедаре који ћеду и (х) чувати и зато препоручио сам ражањском суду да буду мукаст на говеда док говедаре не погодимо, и они одредили су једно селце, да људи из њега редом чувају и (х) док чобане не нађемо, а и субарци сами одлазићеду и почесто надгледаћеду говеда. В прочем остајем

У Јагодини вашој Светлости

8 – г маја 1833. г. Милостившем мом Господару

покорнејши Стефан Недељковић

Оригинал, АС, ККXII, 701

616.


Димитрије Ђорђевић кнезу Милошу Обреновићу у Пожаревцу–јавља му да је

У Јагодину стигао господин Карибогић и да су га по његовом налогу момци са колима испратили до Зајечара.

Ваше Сијатељство милостивши Господару !

Господин Карибогић приспео је ономад овде у 7 сати дана гди сам једнак по налогу ваше Светлости од 28. т. м. Но 1854 тражио још једна да наместо вашег Интова до Зајечара под Г.Карибогићем иду, но да се друга кроме моја и Г. Кнеза Милетина кола нису могла наћи. Зато и одавде отишао је ваш Интов с нашим колима још два наша момка да га до поменутог места допрате, и били су кад су одавде очли у Параћину на конак, а оданде су сутрадан даље пут предузели, а проче двоја кола крагујевачка вратила су се одавде натраг, које јављајући остајем вашој Светлости


170

У Јагодини покорнејши слуга 30. маја 1833. –г. Димитрије Ђорђевић

Оригинал, АС, КК XII, 702

617.

Пољна, 24. јула 1833.

Живко Шокорац кнезу Милошу Обреновићу у Пожаревцу–моли за дозволу да би са својим бившим ортаком бојаџијом поново у Медвеђи отоврили дућан, али без плаћања аренде.

Вашеј Светлости милостивши Господару

У предашње време када су се држали дућани изван паланки држао сам један дућан у Медвеђи са Живком бојаџијом из истог села који је свој занат у њему радио и што смо кадри били другог еспапа држали, пак по височајшеј заповести изданој да се у селима дућани не држе без аренде на годину 50 талира оставили смо и до сада ништа у њему не радили.

А сад с глубочајшим стракопочитанијем усуђујем се вашој Светлости јавити да би се смиловали и без аренде поклонили држати поменути дућан.

У Полној Проче с глубочајшим 24. јулија 1833. стракопочтанијем остајем и јесам все покорнејши

слуга Живко Шокорац к. л.

Оригина, АС, КК XII, 703

618.


Коста Страдалец кнезу Милошу Обреновићу у Топчидеру–поново га моли за службу јер нема од чега да живи.

Державни Всемилостивши Государ !

Ваша Светлост благоволили су височајше и всемилостивше лично устмено мени заповедити да одлазим и кући спремити се и готов поћи у Крушевац и примити службу, то јест војну команду. Ја сам јошт онај час био готов и једнако чекам височајшега вашега повеленија: живљећи у оној надежди и мислећи по словом спаситељним, слово божје и једнога земног владетеља, реч или слово не пориче се и испремењава, но бива што с толико заповеда. Следоватељно и ја желим до последњего мојега издиханија последњу капљу крви


171

прелити, живот мој маловремени у вашој служби у сваком случају нештедивши жертвовати како за вашу Светлост тако и Светлу фамилију.

Всемилостивши Монарх ! все потданејше молим, призрите вашим благоутробним оком и штедерними руками на моје беднејшеје сотојаније, не имајући начина живљења. Јесен дође, зима се приближи, кирије за куће, рана, свашта је скупо, остадо и гол и бос. Возрите и на моје више од дволетног терпенија и сношениј; умилостивите се и на мене једанпут, и ухлебите, да видите и моју способност у испољавању наложене мени должности от вашеј Светлости; толико само желим имати височајше наставленије и предел мојеј служби, у надежди услишан и што скорије отправљен и ухлебљен бити, не имам смелост љубићи руку и скут како више, тако и Светлог вашег Семејства, назим се.

У Јагодини Вашеј Светлости 12-г августа 1833. лета Всемилостившег Господара мојег Вернопотдани Коста Страдалец


619.


Аврам Петронијевић кнезу Милошу Обреновићу у Свилајнцу–јавља му да се постарао према његовим ранијим налозима да преко капетана Јове Вељковића што боље дочека господина Бурберга. Затим му честита на успешно завршеним преговорима у Цариграду и јавља му да је у Јагодини било поводом тога молественије у цркви.

Ваша Светлост милостивши Господару!

Ономад мислећи да ћете поћи у суботу из Пожаревца писао сам вашој Светлости једно писмо у Баточину јављајући да сам коње по Ђурђевцу и (----) спремио у Мутницу и да сам по капетану Јови Вељковићу послао да и (х) онде намести, и с њима причека. Г –дина Бурбергово пришествије. Јучер пак поручивши пуно за мене и за цели род српски радсти, високопочитајемо писмо од 16. т. за Но 3274 из којег сам видео да је ваша Светлост још до данас у Пожаревцу заостала, одмах сам описао капетану Јови налог височајши у призренији коња из Змичара дошавши, а данас му пишем да ће онамо приспети и Интов по другом милостивом писму од 17. т. за Но 3288. препоручујући му да тачно изврши височајши налог у призренији дочека пропрате овамо Г–дина Бурберга као што ми ваша Светлост излаже у горе наведеним писмима.

Овако срећно конченије дела наши (х) у Цариграду честитајући вашој Светлости, желим од свемилостивог Бога, који је највише у том поспешествовао, да постојано и дуговечно пребуде, вашем имену на велику славу о одахновеније послужи, и потомцима вашим нека орудије буде, к возвишенију и


172

распрострањенију веће славе и слободе, и чрез њи (х) нека отца наша виде временом и царство србско устројено. Темеље, поставњени сада вашим неизбројеним трудом, јест донета превелики ми га, може бит, још не умемо по достојанију његови уживати, но потомци ће доиста знати боље уважавати и возвеличати, кад виде из историје каква је Србија пре 18 година била, какво је сада њезино стање и надежда била; и како је напоследак за ваше време избављена, и на оваки степен благополучија постављена. Од сад унапредак земљоделац радиће почву земље српске весело, пастир ће чувати стадо уз фрулу своји свирајући, отац неће више мислити да ће му варварин чедо из крила изтргнути и на извориште есирско носити, православна је црква од гоњенија избављена, просвештање процветаће, а витија и поета стараће се превозносит похвалама име устроитеља ови блага, великога (Милоша).

Ја сам данас превесео, и Господа и обштество овадашње у највећој радости, како сам им сообштио, скупило се данас и мало и велико у цркву, гди је молебствије за ваше и целе фамилије светле здравље и благоденствије било, а потом отпевано Тебе Бога хвалим ! Пушке нисам дао метати, премишљавајући да неће по том од вас формални к њима гласоноша, ови вести доћи, па ће ондак опет морати овако молебствије следовати, а кад то буде, нека ондак и паљба пушака следује.

При концу писма овога, стише ми и писмо ваше за Но 3285 по којему владајући се, гледаћу дочекати Г-дина Бурберга како најбоље мого будем, и ако данас приспе, сјутра ћу одавде доцније с њиме поћи, како ћемо на Таборишту ручати, а у Крагујевац на конак приспети.

Целујући и са синовима мојима, благодетељну десницу, с истиним стахопочитанијем остајем и јесам

У Јагодини ваће Светлости 18. септ. 1833. све покорнејши слуга Аврам Петронијевић


620.


Милета Радојковић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–јавља му да су са господим Бурбергом преноћили у Кривом Виру, а затим у Јагодини и преко Таборишта крећу за Крагујевац.

Ваша Светлост милостивши Господару !

Јуче на ноћ ноћили смо са Гдином Бурбергом у Кривом Виру, оданде смо мислили у Параћин на конак, но Гдин исти није ктео и морали смо теглити овде на конак. Овде смо га пристојно дочекали, ноћас одморио се, и сада око 2 сата


173

после 12 полазимо преко Таборишта у Крагујевац. Гдин ће одавде на Интов, а довде је јашио. Интов је стигао у Параћину јошт оданде су враћени коњи из Зајечара дошавши са Бруљом момком у Пожаревац, а последњи коњи вуку Интов, које тера Павле кочијаш.

Молимо пошаљите нам суруџију овога да нас око Сабанте сретне, и јавите нам јесте ли готови с причеком, ми ћемо мало у Таборишту позабавити се с ручком, и гледаћемо како ћемо у Крагујевац доспети. Целујући светли скут јесам

У Јагодини ваш покорнејши слуга 19. септембра 1833. Милета Радојковић

Оригинал, АС, КК , 706

621.


Алекса Симић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–јавља му да је стигао у Крушевац и овде је све у добром стању затекао. Сутрадан је са инжењером изабрао место за чаршију у Крушевцу, одредили четири главна сокака и место за пијацу.

Ваша Светлост всемилостивши Государу !

У прошли петак приспео сам у Крушевац, и овде све у добром поретку затекао. У суботу примио сам високо почитајемо писмо Светлости ваше од 22. т. м. под Но – 3348 и у недељу повео сам инџинира по Крушевцу и свуда око Крушевца, који је изабрао место за чаршију онде, гди је стара чаршија била и гди је ваша Светлост бегенисала, кад сте у Крушевац дошли, и онде је расположио главна 4 сокака и место за пијацу, које смо кољем побележили, а план није могао онде свршити да ми га преда, него ће поново сам донети вашој Светлости, кад се из Ражња врати, куда је јутрос отишао с Пећанином. И ја сам јутрос из Крушевца пошао, наредивши онде да се приреди за конак што треба, и вечерас сам овде на конаку, а сутра полазим к Пожаревцу, гди ћу очекивати и пушествије Светлости ваша. Момке које сам са Сабанте одвео отуд вратићу сутра, нек иду тамо. Не имајући ништа важније јавити Светлости вашој љубим скут и руку и јесам

У Јагодини ваше Светлости 27. септембра 1833. всепокорнејши слуга Алекса Симић



174

622.

Jагодина, 15. октобра 1833.

Димитрије Ђорђевић кнезу Милошу Обреновићу у Пожаревцу–јавља да му је дошао неки Абдул, кога је београдски везир послао као бинаемуна у Ћуприју, са молбом да му се набаве греде за овај посао. Даље, од Кнеза тражи дозволу за овај посао.

Ваше Сијатељство милостивши Господару !

С писмом овим не изостављајући вашој Светлости јавити да је неки Абдул послати везиром београдским као бинаемин дошао у Ћуприју да ћује гди је врло потребно да покрпи, но будући да јапију за поправку такове нема, тога ради дошо је к мени и рекао је да му 300 греда јапије коју сам по височајшем налогу ваше Светлости за речену ћуприју приуготовио, продам, и ако не, а оно бар да му допистим да сам (----) ту јапију продати, ми ће мо ићи да такову (----) допустити без дозволе важе Светлости нисам смео, но ја ову ствар очекујем височајше у том настављеније, в прочем остајем

вашем Сијатељству покорнејши слуга Димитрије Ђорђевић

623.

Бачина, 17. октобра 1833.

Миленко Радојковић кнезу Милошу Обреновићу у Позаревцу–јавља му да је по његовом налогу тржио по селима доброг вина и да од оног које му шаље на пробу бољег није могао да нађе. Даље му јавља детаље око послатог вина.

Ваша светлост милостивејши Господару !

Високопочитајемо писмо Ваше светлости од 13. т. 1833. года за Но 3580 послато по Вучи момку Вашем заједно с пробом од вина примио сам и следствије његово разумео, што ми касатељно доброг вина препоручујете да вам нађем; ја сам одма по воспријатију писма Ваше светлости по оним селима гди сваке године бивају добра вина, сам собом ишао и пробао и (х), али нисам могао наћи од овог боље, што Вашој светлости пошиљем на пробу, а то нема више, него до 1000 –ока, а цени га сваку оку 28 пара, а имаде пак вина и нижом ценом али нису оваква. Зато всенижајше молим Вашу светлост да би ли сте одговорили како ми у таквовом призренију треба поступити.


175

У Бачини Ваше светлости 17. октобра 1833. Милостивејшег Государа покорнејши слуга Миленко Радојковић

П.П. вино је то које Вам пошаљем на пробу јошт неоточено

горњи


624.

Жупањевац, 17. новембра 1833.

Кметови Мића и Јевта из Жупањевца кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–моле га да се неки сиромах из Надрља ослободи плаћања пореза.

Господару Милостиви Сунце огрејано молимо вас за овога сирома (х) а из Надрља три године како село даје порез на њега има сиротиње не може ни на себе давати код куће своје ништа нема и жена му саката и три детета има и они просу те се ране име ту подписује се Мића и сви кметови из другога села како је истина тако кмет Мића и кмет Јевта из Жупањевца и Антоније и Веселин и Павле и сви кметови из другога села знају како истина убот сирома

17 ноевриа 1833 лета


625.


Анонимна достава кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–против кнеза Илије да туче људе; против Петра, кнез Милетиног сина и Мите Тирића да су досадили људима у чаршији и да овај други глоби људе и против кнеза Милисава да се опија и задужује.

Милостивши Господару молим Бога за ваше здравље и јављамо по вашем налогу заради кнеза Илију варошкога он је почео горе него Стеван Пироћанац он не гледа ни слуша за право већ како он зна сам па туче људи и оће људи доћи к вама на тужбу и викла сиротиња на нама.

Јављамо заради Петра кнеза Милетина сина и Миту Тирића од њи двојицу не може се у чаршију живети ако би који (----) човек дошао они се (----) људима чаршијским и Мита Тирић он је изглобио људи са десетак винограцки коме 50 коме 80 коме 100 ока то је преко више узимао па је људима тешко ићанију дамо доћи пред вашој Светлости на жалбу милостивши господару.


176

И јављамо за кмета Милисава он не излази никуд да је трезан већ свакад је пијан и сила је се шета и по чаршију али људи гледају на њега (-----)

У Јагодини 20. ноембра 1833.

Оригинал, АС, KK XII, 711

626.

Jагодина 22. новембра 1833.

Суд нахије јагодинске кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–јавља му да су заједно са писмом примили 3023 ½ гроша из масе почившег Ђорђа Коларца, бившег супруга Јованке капетана Димитрија Ђорђевића и шаљу њену квиту на новац који су јој предали.


Послати нам с писмом од 13. т. Но 3911 30237 гроша који су из оставштине покојног првог мужа капетан Димитријеве супруге Јованке, именом Ђорђа Коларца, по рачуну Суда београдског, њој Јованки Димитрија Ђорђевића припали, предали смо јој, а узету од ње квиту, Судом овдашњим потврђену заједно са тапијом турском од куће њеног почившег мужа шаљемо писму овом прилагајући вашој Светлости.

У Јагодини Суд наије Јагодинске

22. ноембрија 1833. года

Оригинал, АС, КК XII, 712 (1 – 2)

627.


Јованка Димитрија Ђорђевића–квита на 3023 гоша и 20 пара са овером Суда нахије јагодинске.

Квита

Сверху 3023 гроша и 20 пара које сам ја долу потписана припадши ми моје покојног првог мужа мог Ђорђа Коларца вишег житеља београдског, преко сл. Суда наије Јагодинске, исправно примила у Јагодини 18. ноембра 1833. года

то јест 3023 гроша и 20 пара Јованка Димитрија

Ђорђевића У Јагодини Ову квиту потврђује Суд наије Јагодинске 22. ноембрија 1833.


177

Следи спис на турском језику на чијој позадини пише: Сенет од куће

саџије то је саџија дао

Оригинал, АС, КК XII, 712 (3, 4 )

628.

Крагујевац, 22. новембра 1833.

Ђорђе Станковић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–јавља му и моли га да се постара да му Исмаил–паша исплати дуг од 911 гроша и 20 пара, који је његов отац поч. Шашид–паша, пре седам година направио у Лесковцу код Станковића, његовог тадашњег бакалина. Ђорђе Станковић је прошле године побегао из Лесковца у Јагодину због турског зулума.

Књажескаја светлост, милостивејши Государ

По предноведеној ноти на турском писму, с којимсам ја исписавши из тефтера у Лесковцу ишао Исмаил Паши сину умрлог Шишид Паше да ми исплати дуг од 911 гроша и 20 пара које сам ја пре седам година бивши Пашин бакал баша давао за конак еспап, и по смрти овај рест заостане, његов син изговара се да он зна да је узимато, но одговара се да не може бити исплаћено, ја се позивљем на мој тефтер гди све по реду стоји, и по смрти Пашиној узео је особито његов син пославши свога ћаја бега Усеин бега и узме масла 73 гро. 20 па. И то неће да плати изговарају се један на другога зулума ради збегнем из Лесковца у державу Ваше светлости и населим се у Јагодину прошасте године. За које све горе писато припадам к ногам Вашеј светлости љубећи скут да би ми Ваша светлост високим ходатаиством издејствовали да се наплати. С којим остајем и јесам

У Крагујевцу 22 ноембрија 1833. Ваше светлости Всепокорнејши роб Ђорђе Станковић из

Јагодине


629.

Коњуси, 2 децембра 1833.

Милета Радојковић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–јавља да му по његовој зповести шаље фамилије и хајдуке Стевана Петровића, Милете Митрошанића и Игњата Ђорђевића.

Ваша светлост милостивејши Государу


178

Писмо Ваше од 27. ноембра примио сам и све известно разумео, што ми заповедате, које смо извршили по Вашој милостивој заповести. Шаљемо фамилију овдашњи ајдука, а такођер с њима и стоку што су имали. Стевана Петровића из Брајковца 2 говечета и 11 оваца Милета Митрашање–4 говечета, а Игњат Ђорђевић из Велике Дренове ништа од стоке није имао.

У Коњусима Покорнејши слуга 2.-г Декемврија 1833 года Милета Радојковић

Оругинал, АС, КК XII, 714

630.

Пољна, 2. децембра 1833.

Живко Шокорац кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–јавља да по његовом налогу му шаље у Крагујевац Игњата Ђорђевића из Велике Дренове, заједно са женом и два детета и имовином.

Вашој Светлости милостивши Господару

По налогу вашег високо почитајемог писма Но 4142 јављам да је Игњата Ђорђевић из Велике Дренове Капетаније левачке по гласу писма вашег жена и два детета и све са његове стране шаљемо под надзиранијем у Крагујевац, и будући да речени Игњат никакве стоке нема от послатог к нам то чуо сам.

У Полној Проче остајем 2. декембра 1833. најподанејши слуга Живко Шокорац К. левачки

Оригинал АС, КК XII, 715

631.

Јагодина, 4.јануара 1834.

Јеврем Поповић кнезу Милошу Обреновићу у Пожаревцу–јавља му да је татарима Осману и Хаџи Асану, који су дошли са немачком поштом, предао пакет за српску депутацију у Цариграду, као и сто грша које је Кнез дао за татаре.

Светлејши Милостиви Государу

Ову прошасту ноћ у 8 сати прошла је пошта немачка из Београда, са којом 2 татара именом Осман и Хаџи Асан, који препоручени нам пакет чрез депутације у Цариград предали смо им и препоручили да га предају они исти сат како би приспели у Цариград, којима приложевт сто гроша, то вам је дар од милостившег Государа нашег што ћете пакет однети и незадржано у депутацију


179

предати, који примили су и благодаре на дар говорећи да ћеју без сваког задржанија одма предати, љубећи ваш светли скут.

У Јагодину јесам 4.-г јануара 1834. все нижајши слуга Јеврем Поповић

Оригинал, АС, КК XII, 716.

632.

Јагодина, 12 фебруара 1834.

Димитрије Ђорђевић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–јавља му да по његовом налогу шаље Стојка Здравковића из Пањевца (данас Кочино Село), који се понудио лађару Милораду из Рајкинца да код њега учи занат, а овај није хтео да га прими.

Ваше Сиатељство милостивши Господару !

По височајшем налогу ваше Светлости преко Богдана татарина шаљем с писмом овим к вама Стојка Здравковића из Пањевца Капетаније наше коме је код Милорада из Рајкинца Н. (нахије) ћупријске понуђивао да занат код њега учи, и који га примити није хтео, в прочем остајем

У Јагодини вашој Светлости 12. февруарија 1834. покорнејши Слуга

Димитрије Ђорђевић Оригинал, АС, КК XII, 717

633.


Јова, Стојчин зет кнезу Милошу Обреновићу и књегињи Љубици Обреновић у Крагујевцу–моли да добије службу како би могао да преживи.

Милостивши Господару и милостива госпођо Љубице молимо вас и љубимо вашу десну руку и ваш скут молимо вас ви отац ви мајка ми смо ваши молимо вас милостивно господару смилуј се на нас да и ја не плачем у вашему здрављу да не скитам по Јагодину и гладан и на муке молим вас господару милостивни и љубимо вашу десну руку и госпође Љубице и љубимо руку бегу Милану и бегу Мијаилу смилујте се на нас сиротињу ваши служитељи смилујте се да смо у вашој служби да служим што год ви заповедате и ја сам ваш да не плачем у вашем здрављу смилујте се на нас господару

Јова Стојчин зет ваш служитељ из Јагодину.



180

634.


Мештани села Ратковић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу – жале се на своје комшије Рековчане, од којих већ 16 године трпе разне пакости. Све зло потиче од Саве, рековачког писара. Моле да им пошаље комисију која ће утврдити штете које су им Рековчани нанели.

Ваша Светлост милостивши Государ !

Долепотписани осамдесет и две главе Ратковчана, и особито у тешкој нужди и зулуму од комшија наши Рековчана налазећи се, усуђујемо се с овим понизним прошенијем пред вашу Светлост предстати, и милости заради ослобожденија злобе и гоненија Рековчана поменути всепокорнејше просити.

Као што смо горе казали да се у толикој беди и нужди налазимо, никако другачије нисмо могли израдити, него се једанпут вашој Светлости пред очи изаћи, иначе би свима, а не нама свима но и нашој деци на врат би се могло навући каково зло, које нисмо ради.

Рековчани су нам прошасте године 13 свињаца попалили, 19 копа врљика, и 10 пласта сена, пак им доста не би, него нам от дана на дан све грђе пакости чине, за који узрок не знамо, но само можемо знати, да откако је бећир спаија рековачки и Вукашин Ђусић излазио наше распре извидити, и ништа нам по правици израдити није могао–има од тог времена већ 16 година, от како гоњеније от поменути Рековчана трпимо–не знамо шта смо им на нашој правој дедовини криви, да нам ни самој нашој стоки преко ливаде слободно проћи није.

Десет смо пута Суду Јагодинском тужбе за те послове подносили, и ништа се помоћи нисмо могли–но знајући и имајући благодареније суда все вишњему Творцу вашу Светлост штедрог покровитеља, тврдо надамо се да нам писар Сава раковачки никаква препјатствија нашој радњи, и на нашим добрима учинити не може, на кога сви жалимо, и от кога сви плачемо, које ћемо и вашој Светлости устмено казати, да штогод су живећи покори и угњетенија, све от поменутог Саве произилази, А ако нам се Милостивши наш покровитељу не би могло веровати, всепокорнејше једногласно молимо, да бисте изелали нам Комисију, те ћеду вам по реду казати. За поменуте штете от Рековчана нам учињене.

В прочем препоручујући се с рабском смиреносћу у превисоку милост ваше Светлости.

У Крагујевцу 23. фебруарија 1834.

Оригинал, АС, КК XII, 719 (a)


181

635.

Свилајнац, 12. марта 1834.

Кнез Милош Обреновић Миленку Радојковићу, темнићком капетану у Катуну–даје налог да виноград свештеника Огњена, који се преселио у пожаревачку капетанију, обрађује за Кнеза.

Благородном Господину Миленку Радојковићу капетану

За онај виноград оног свештеника именом Огњена, који се из ваше Капетаније у Пожаревачку преселио, препоручујем вам, да одма по пријатију овог писма ограду стару истог винограда свалите и нову подигнете (и то прошћем да заградите) и исти виноград за потребу моју обдељавате.

Оригинал, АС, КК XII, 719 (б)

636.


Милета Радојковић кнезу Милошу Обреновићу у Пожаревцу–јавља да му Гургосовачки окружни суд пише да је 200 црноречких и 200 сврљишких овнова остало без сена, које се тамо не може купити. Тражи Кнежеву дозволу да овнове може продати. Даље јавља да је касапница у Јагодини продата на лицитацији. Прилаже рапорт подручног сердарства.

Ваша Светлост милостивши Господару

Суд гургосовачког окружја пише ми да су 200 црноречки и 200 сврљишки овнова сасвим без сена и што год је било сена појели су. К томе и купили су једно сено, које су такођер појели, и сад ни најмање сена немају, а речени суд јавља ми да се не може ни тамо више да купе. Ово представљајући ми додаје, да би се могли тамо овнови, кад би ваша Светлост одобрила, продати, чивте по 44 и 5 и 46 гроша, на које писмо одговорио сам им ја, да и (х) до другог писма с житом прирањују, а вашој Светлости представљајући то, очекујем наставленије како ћу у смотренију том поменутом Суду одговорити.

Такођер и овдашња говеда била су омалила с сеном, но ја сам по писму Г. Симе Паштрнца из Параћина два стога дотерати дао, и за сад имају сена доста.

Притом не изостављам вашој Светлости јавити да смо јагодинску касапницу и кантар лицитирали. Лане држата је касапница за 160 талира, а сад изашло је на 301 талир и 2 цванцика; кантар пак био је продат лане за 87, а сад 100 талира и 2 цванцика.

Прилажујући писму овом Рапорт од подручног ми Сердарства за прошлу недељу, остајем са сваким страхопочитанијем.


182

У Јагодини Вашој Светлости 18 –г марта 1834. года на службу готовши Милета Радојковић 3. страна:

Рапорт

Ове недеље то јест од 10. до 18. т. м. у подручном ми великом Сердарсатву Расинском ништа примечанија достојно догодило се није. В прочем било је све мирно и благополучно.

У Јагодини Милета Радојковић 18. марта 1834. года в. сердар расински


637.


Марија, супруга поч. кнеза Милоја кнезу Милошу Обреновићу у Пожаревцу –жали му се да јој Јевта, син кнеза Милоја не даје наследство које јој је муж оставио.

Друга страна:

Пожаревац, 27. марта 1834.

Кнез Милош Обреновић Милети Радојковићу–јавља му да извиди да ли постоји тестамент кнеза Милоја, по коме би се утврдило да ли је он својој жени оставио шаре, па ако јесте, нека јој се дају.

Ваше Сијатељство всемилостивши Господар

Просим ваше всемилостивше власти и љубим скут и руку да увидите и мене једну удовицу оставшу по смрти покојног кнез Милоја без никоја живљења. Само једну кућу купљену за 300 гроша што је се остало код мене. Он је све однео, мени није ништа оставио и он је покојни при смрти својеј поручио да ми даде Јевта његов син двадесет дуката, а Јевта његов син узео ома по смрти кључеве и отишао у село и он нека мени даје што остало од новаца нити је Јевта мени по смерит његовој пару једну дао нити покојни кнез оставио што је било оно је код њи (х) било у село и молим вашеј всемилостившеј власти ви отац ја никога нем (ам) до вас и љубим скут и руку и молим вас да ви смилујте се на мене једну удовицу и остало је два капута што је код мене задобио и ја молим да би и мене један капут оставио а Јевта не даје никако аљина немам нити ми је остало зашто сам ја отишла за њега старога да имам живљенија а ја по његовој смерти немам никаквог живљенија


183

У Јагодини и притом остајем се Марта 19 –г 1834. года Марија супруга покојног кнеза

Друга страна:

Великом сердару Милети Радојковићу

Удовица покојног кнеза Милоја, именом Марија, поднела ми је овоје прошеније, да уредим да син њеног мужа Милоја, именом Јевта, њојзи 20 дуката изда,које јој је њен муж на смрти оставио. Ако има каква тестамента, или она може доказати, да јој је муж Милоје оставио те паре, а ја препоручујем вам да тај посао изгледате, како право доноси

У Пожаревцу 27. марта 1834.


638.


Милета Радојковић кнезу Милошу Обреновићу у Пожаревцу–јавља му да је био код њега Бећир–спахија из Ћуприје и понудио да прода земљу на потесу „Сарина међа”, коју је наследио од оца, а сада је држе Јагодинци. Пита Кнеза да ли да откупи ову земљу, јер је врло добра и плодна.


Бећир спаија из Ћуприје, предстао је мени с неколико чивчија својим, поради Сарине међе, која му је од оца заостала била, и сад је Јагодинци држе. Он на исту међу нема тапије, но само сенет заоставши од оца његова, како је ту земљу јоште он купио. Све чивчије, а и Јагодинци, знаду, да је та међа оца Бећировог, од старине била, коме како је припала, и да ли ју је он, као што поменути у Бећира сенет гласи, заиста купио, нико не памти. Исти чивчије придодају да ову често поменуту Сарину међу нико други кроме њи до заратења Карађорђевог није држао, а љи да је 15 до 16 кућа на тој земљи живело. Од Карађорђевог завладенија, до пропасти, држали су ту земљу понајвише дошљаци, како је који наишао, а од пропасти до нашега времена је давао Бећир час овом час оном, под кирију. Од почетка пак нашега Прављенија, кад је Арем ћаја изишао и казао да Срби држе све што је од кошева, а Турци овамо што је до џамије, да се већ у њу није мешао, нега да је Јагодинцима подељена, који је и данас држе.

Ја сам пак данас у друштву с Г. Протом овдашњим и капетаном, и с неколико варошана изишао и видио ту земљу, која на 6о дана орања у себи може имати, а на толико и сенет Бећиров гласи. Он каже да је купљена иста земља за 1200 гроша, и види му се да би он сада по ту исту цену, а може бити јоште и за мању, дао је. Зато би ако ваша Светлост височајше одобрити благоизволи, моје мњеније било, да ударимо на људе који ту земљу држе, и одкупимо је, колико да


184

би сенет из руку Бећирови извадили, а мислим, да би се од исти људи, толико и у касу узети могло, колико њему дамо, јербо је земља одвећ добра и плодоносна, које вашој Светлости с најдубљим страхопочитанијем саобштавајући, и милостившега решенија очекујући, остајем

У Јагодини ваше Светлости 21 – г марта 1834. Милостившега Господара Покорни и верни подајник Милета Радојковић


639.


Милета Радојковић кнезу Милошу Обреновићу у Пожаревцу–јавља му да је још зимус у присуству Ћаја–бега у Алексинцу донешена пресуда да Турци исплате Миљку Крстићу из Сврљиг–бање 2300 гроша за кућу коју су му упалили. Како ништа од овог новца није примио, то је преко параћинског суда послао жалбу.


Зимус јоште, кад је Г. Ресавац, Г. Јоксо и Г. Алекса Симић је у Алексинцу био, где сам се и ја догодио, пресуђено је, у присуствију Ћаја Бега и Азнадара паше нишкога, да Турци они, који су Миљку Крстићу из Сврљиг бање кућу запалили, плате истоме Миљку за изгорелу му кућу и покућанство 2300 гроша. Миљко је по изреченој пресуди овој одма у Ниш отишао, и тамо читав месец дана о свом трошку, на паре чекајући, пробавио; и кад му се најпосле досади чекати, он се замоли Турцима да му већ једанпут даду пресечених 2300 гроша, да се кући врати и овде не троши. Но они му уместо речене суме новаца, обећају само 600 гроша дати, па најпосле и ово не изврше, нега га са празним рукама одпусте, као што им је и дошао био.

Сад је он даклем, с писмом Суда параћинског од 19. т. м. Но 57 мени за ту ствар предстао, и ја не могући му ништа определитељно одговорити, с најдубљим страхопочитанијем, жалбу његову вашој Светлости предлажем, и остајем

У Јагодини ваше Светлости 21. марта 1834. Милостившег Господара Покорни и верни подајник Mилета Радојковић



185

640.


Милета Радојковић кнезу Милошу Обреновићу у Пожаревцу–јавља му да је према његовом налогу премерио нову кућу и плац Аврама Петронијевића.


По височајшем налогу, који ми је ваша Светлост при поласку своме из Крагујевца дала, ишао сам ја данас к новој Аврама Петронијевића кући, и премерио је. Она се дели на два реда соба. С десне стране је, како се уђе у предсобље (форцимер) сала која је 9 дунђерски архина дугачка, и 8 широка, имајући 5 великих пенџера, на којима су, као и на свима другима, гвоздене пречаге (гатејш). Из сале се у другу собу улази, укојој је 6 аршина дужине, а5 ширине. Напоследак, с ове десне стране, последња је собица каве оџак, у који се и из сале, кроз собу до ње стојећу, и из кујне споља ући може, и ова је оџаклијица 5 аршина дуга, а 3 широка, С леве пак стране, улази се пак из пресобија у други ред соба, од који (х) су две по 7 аршина дужином и 6 ширином. До њи (х) је сарачана, 4 аршина дуга 3 широка, и до сарачане омамџик 3 аршина дуг и толико широк. У ове се собе само из пресобија, кроз прву собу и после из једне у другу улази, а споља се из кујне не може у њи (х) ући. По среди је између ова два реда соба, повелико, честопоменуто предсобије и кујна доста пространа с немачким оџаком и огњиштем. Из кујне су пак, као у неком, с лепим вратима снабдевеном долапу, изидани басамаци, с једне стране на таван, а с друге у подрум, да се не би у њега морало ноћу наоколо ићи. Тван је видан и сложенсве од једне у другу, греда, по којима с педља дебело блато помазано, и на њему се свашта, као и у соби држати може; а цела је кућа покривена, нјпре прво тврдом шиндром,а после ћирамидом, и под истим покривачем су два чиста заода, у које се из куће улази.

Подрум је подигнут широким каменитим зидом, до изнад земље, а после је од добро печени (х) цигала изведен свод, који је и темељно и лепо сазидан. Дужина подрума је 9 ½ фати, а ширина 3 фата. У њему има лепи нови с гвозденим обручевима немачки буради 10 комада десетачки, 10 петачки, 2 двојке и 4 аковчета, више каца и прости буради.

Цео плац под кућом, с авлијом и баштом заједно, износи 54 фата дужине и 22 ширине. К томе нанешене су све греде које су к прављењу ара, шупе и други (х) ситни (х) спаја нужне. Једом реч(ј) у, кућа је темељна и сва од добро печени(х) цигаља сазидана, које је главни зид, две и по цигле уз дуз широк. Собе су сразнерно високе, и све је штогођ треба на једноме месту и при руци. Басамци, по којима се унутра у предсобије улази, иззидани су над подрумни из авлије басамци, и ту је једна лепа, за неколико персона, диваница, над самим подрумним вратима начињена, над коју је , на два сазидана дебела стуба, кров од куће изведен. А кућа с лицем к црквеној авлији и путу од Црнога вра окренута. Које вашој Светлости с најдубљим страхопочитанијем сообштавајући, и светли скут љубећи остајем


186

У Јагодини ваше Светлости 21. марта 1834. Милостившег Господара Покорни и верни подајник Милета Радојковић


641.


Милета Радојковић кнезу Милошу Обреновићу у Пожаревцу–јавља да је извршио све налоге из његових писама. Писао је гургусовачком суду да црноречке и сврљишке овнове прода што скупље. Пооштрио је наредбу судовима да сваке недеље шаљу рапорт са своје територије. Даље јавља да су она два Енглеза стигла у Јагодину и ручала код њега.

Ваша светлост, милостивши господару!

Сва три високопочитајема писма Ваше светлости од 20. и 21. т. м. за № 1009, 1013 и 1014 примио сам и одма по гласу свакога все височајше налоге Ваше светлости точно извршио. Бабу Стану шиљем. За овнове црноречке и сврљичке сам Суду гургусовачком писао, да и(х) што скупље могу продаду; а и за неизоставно шиљање сваке недеље рапорта, судове сам мени подручне пооштрио. Напоследак не изостављам Вашу светлост всепокорнејше известити, да су она два Енглеза (они се сами кажу да су то)јутрос око три сата по дванајест, у Јагодину стигли и код мене ручали; и какогођ што су изненада синоћ у Параћин око два сата ноћи на конак стигли, тако је и мени изненада мало пред њима вест дошла да ће овамо на ручак, који сам ја одма, колико се у итошти могло, и преправио. Они су своје задовољство на то показали, и особито су ми наручили, да Вашој светлости од њине стране, најтоплију благодарност изручим. Ми се, веле они, за срећне држимо, да нас је кнез Србски, свуда тако лепо дочекати дао, и ми ћемо му из Београда и сами писмено благодарити, а за сада му само Ви нашу усредну благодарности признателност изјавите. Они врло јако терају и отичшли су данас у Паланку на конак, које Вашој светлости с најдубљим страхопочитанијем сообштавајући и Светли Скут љубећи остајем

Ваше светлости Милостившег Господара У Јагодини покорни и верни подајник 22. марта 1834. Милета Радојковић



187

642.


Милета Радојковић кнезу Милошу Обреновићу у Пожаревцу–извештава га о стању у свим њему подручним окрузима. Свуда је било мирно, осим у Крушевачкој нахији, где су Арнаути срушили на Јанковој клисури једну умку, на којој је један Арнаутин погинуо.


Милета Радојковић кнезу Милошу Обреновићу у Пожаревцу – јавља да ће му доћи неки Мирча да моли за посатвљење у ражањској мезулани.

Пожаревац, 29. марта 1834.

Кнез Милош Обреновић Милети Радојковићу у Јагодини–обавештава га да ће се ражањска мезулана продавати на лицитацији. Затим даје налог да пише лесковачком паши и подсети га на обавезе које је дао Стојану Симићу, да добро мотри на Арнауте да не нарушавају мир на граници и оне немирне уклони на другу страну, а они који учине било какав овакав преступ, биће кажњени смрћу.

Његовој светлости Милостившем Господару и Књазу Великога Сердарства Расијнског

всепокорнејши рапорт

Којим с највећим страхопочитанијем јавити усуђујем се, да је за ову седмицу, шреч од 18. т. м. у свима Њиове светлости милосћу врученима мени окружијама мирно и у свакоме поредку; осем што се у Наији Крушевачкој Арнаути крадом умку нашу на Јанковој клисури, где је неки Арнаутин погинуо, разтурили; и да по известију буљубаше Ђоке, брат убијенога Арнаутина, који је к њему истом долазио, прети да се неће манути, докле крв за брата свога не врати. Исти Арнаути су из села Чучала и зову се Пржићи. Које с најдубљим страхопочитанијем Њиовој светлости сообштавајући и Светли Скут љубећи, остајем

Њиове светлости Милостившег Господара У Јагодини покорни и верни

подајник 27. марта 1834. Милета Радојковић



188


Знајући, уколико Ваша светлост сваког невољника благоутробном својом милосћу осењава, усуђујем се Вашој светлости Мирчу всепокорнејше послати, који онако осакаћен, већ за никакав рад способан будући, а знајући, да цело своје биће, и уживљење Вашој светлости благодарити има, жели опет Светломе Скуту Вашем припасти и молити, да се Ваша светлост смилује дати му мезулану Ражањску. За овај посао, и ја мислим, да би способан био, јербо је човек врстан и вредан, само да га сакатлук његов из свакога другога рада изкључава. И со тим повторитељно поменутог сиромашка, у Милост Ваше светлости с најпокорнијом молбом препоручујући, и с најдубљим страхопочитанијем Светли Скут љубећи, остајем

Ваше светлости Милостившег Господара У Јагодини покорни и верни подајник 27. марта 1834. Милета Радојковић


Благородному Господину Милети Радојковићу Вел. Сердару Расинском у Јагодини

На представљеније Ваше од 27. марта т. л. № 50 у призренију препоруке Ваше за Мирчу, да му се Ражањска Мезулана даде, извештавам Вас овим, да ће се та Мезулана лицитандо продавати, и да ће Мирча морати на лицитацију изићи, и јавно је купити.

У сојузу известија Вашего од 27. марта т. л. № 49 како су Арнаути крадом умку нашу на Јанковој клисури у Наији Крушевачкој растурили, препоручујем Вам да пишете од Ваше стране Паши Лесковачком и да га опоменете на она непријатељства арнаутска, која су нам ови пре месец дана чинили, коко је онда Амет-Ага Имраор Стојану Симићу и Коџа-Башама арнаутским доказао да одсад такова немира на граници бити не сме и да ћете добро Арнауте мотрити, да таково шо не учине. Пишите му како нам је Асан бег из Прокупља писао, да Арнаути, што су тражили, иако су нашли, и како нас је у писму том уверавао, да одсад на Куче Сербско Арнаути напасти неће. Кад га на то опоменете, приповедите му да су Арнаути заборавили на оно пређашње, да су се окупили и умку нашу на Јанковој клисури, онде гди је неки Арнаутин погинуо, растурили, и да брат убијенога Арнаутина прети, да се неће манути, докле крв брата свог не освети. Сад му представите да су ти Арнаути сасвим противно речима Амет-Аге Имроара у писму Асан-Беговом поступили и да ми не знамо и не можемо веровати, да су они то учинили са знањем његовим, т. ј. Паше Лесковачког. Зато га замолте, нека он те немире и пакостне Чучалце одатле крене и на другу страну пресели, да буде мир. Притом јавите му да ћемо ми одсад онога, кога год видимо, да нам пакост чини, и умке растура, одма убити, чим ће се заједно и (нечитко) и гранични мир нарушити, које нити је нама мило, нити ће Цару и његовој уредби


189

повољно бити, јер Цар оће да ми у миру живимо, а и ми такођер мир оћемо, само нека чист буде мир од његове стране и од Арнаута.

У Пожаревцу, 29. март 1834.


643.


Милета Радојковић кнезу Милошу Обреновићу у Пожаревцу – јавља му о молби Сињовирчана и Равновчана за дозволу да га могу да напусте своја села због плављена Мораве и да имају намеру да се населе око села Трешњевице и испод Остриковца. Даље јавља да је имање „Сарина Међа” у Јагодини откупио за 1400 гроша и узео тапију од Турчина.


Сињовирци и Равновчани престали су, с жалбом да и(х) је Морава ороњавајући се, тако пристеснила, да већ никако више с селом онде остати не могу, ман у њиве да изађу, а ови и тамо мало имају, да се једва ранити могу. Зато се и једни и други моле, ако би се Ваша светлост смиловала допустити им, да се населе: Сињовирцима код Трешњевице, до дебелога дрвета; а Равновчанима изпод Остриковца код Гиља око чесме. –Места ова као што је Вашој светлости познато, прилична су за насеље; само ако је височајша Ваше светлости воља к томе.

Не пропуштам Вашој светлости всепокорнејше јавити да сам Сарину Међу за 1400 гроша одкупио, и од Турчина узету тапију и сенет Г. Јакшићу по височајшем налогу Ваше светлости послао. А људи су ми, за исту Међу одшаитили, да ће безмало бити 100 дана орања у њој, и земља је заиста изрјадна и плодоносна.

Напоследак, очекујући у смотрењу прозбе горепоменути(х) Сињовираца и Равновчана, височајшега и милостившега од Ваше светлости настављенија, с најдубљим страхопочитанијем, остајем

Ваше светлости Милостившега Господара У Јагодини покорни и верни подајник 30. марта 1834. Милета Радојковић



190

644.

Пожаревац, 1. априла 1834.

Кнез Милош Обреновић Милети Радојковићу у, сердару расинском у Јагодини–јавља му да је Стефана Михаиловића, бившег смедеревског ђумрукџију и привременог надзиратеља београдског ђумрука, поставио за ђумрукџију у Алексинцу. Нека му да војводину кућу за стан.

Благородном Г. Милети Радојковићу, В. Сердару Расинском у Јагодини

Јављајући Вам да сам Стефана Михаиловића, бившег ћумрукџију Смедеревског и привременог Надзиратеља Ћумрука Београдског, ћумрукџијом Алексиначким поставио, и шиљући га за његово опредељеније за Алексинац, препоручујем Вам да му куће оне у којим је војвода за квартир и ћумрукану предат (даљи текст није читљив).

У Пожаревцу априлиа 1834.


645.


Милета Радојковић кнезу Милошу Обреновићу у Пожаревцу–јавља да је по његовом налогу призвао у Јагодински суд Марију, удовицу кнеза Милоја, њеног пасторка Јевту и сведоке и да су се стране у спору поравнале.


По височајшем налогу Ваше светлости од 27. марта т. № 1101 да удовици покојнога кнеза Милоја, Марији, од пасторка њенога Јефте, 20 дуката, за које је она Вашој светлости прошеније поднела, наплатим, ако има каква тестамента, или узможе она шаитима доказати, да јој је то муж њен Милоје на смрти оставио; призвао сам ја овде у Суду јагодинском, поменуту удовицу, пасторка јој Јефта, и оне, који су се при смрти Милојевој догодили Кнеза вароши овдашње Илију, Перишића неког и Стоилка, који су на душу своју узели; да је кнез Милоје пред њима на смрти реко: „Ја сам дао Марији 15 дуката, а више не остаје ни онима горе; а доста јој је виноград што сам одкупио и кућа”. Но будући се је она пред нама позвала и на Г. Капетана Димитрија (који због своје слабости није могао у Суд доћи) за они 20 дуката; то је Г. Браљинац ишао к њему и он вели, да је пред њиме покојни Милоје у две руке говорио: једанпут шреч, да јој се да 15 дуката, а у други ма, да јој је доста дато. И тако смо дакле и једну и другу страну поравнали; по пресуди Ваше светлости и Суда Народнога, давши удовици 300 гроша, које је Јефта одма у Суду положио, и да јој остане кућа и виноград, к томе


191

дао јој је сам Јефта сад, преко свега тога јоште 100 ока жита, и они су обоје помирени отишли; које Вашој светлости с најдубљим страхопочитанијем сообштавајући, остајем

Ваше светлости Милостившег Господара У Јагодини покорни и верни подајник 2. Априлиа 1834. Милета Радојковић


646.


Милета Радојковић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–шаље му извештај за прошлу недељу. Између осталог, јавља и ово: Стојку буљубаши, са вуканске страже у моравској капетанији, Арнаутин из села Клисурице изјавио је да ће се Арнаути оштро успротивити ако наши подигну пограничну караулу на Грепцу. Павле Трајанић, трговац из Крушевца, известио је крушевачки суд да се хајдук Митрашиновић са својим друштвом налази у селу Блажеву. У хваћен је и стављен у окове Стојан Стевановић из Беле Воде, јатак поменутог хајдука.

Рапорт

Скојим Његовој светлости милостившем Господару и Књазу, за ову прошлу недељу дана, имам всеподанејше јавити:

Да је у свим прочим Великог Сердарства Расинског окружијама мирно и у своме поредку, осем окружија Крушевачког, у коме су се следујућа догодила:

1. У Капетанији Моравској,дошо је на вуканску стражу к Стојку буљубаши, неки Арнаутин, из недалеко оданде стојећега села Клисурице, и казао му, да им ништа друго од наше стране мучно није, но само то, ако пограничну караулу, на Гребцу начинимо, које да они никако трпити неће, но да ће се и побити с онима, који ту на стражи буду.

2. У Капетанији Жупској, седило је једно дете из села Рамне код стоке, под једним подгорелим грмом, који нечајано на њега падне и убије га.

3. Догодила се је прека смрт на жени Милосава Бекрића из села Рибара, Ружици, за које отац и мајка Ружице, на мужа њенога Милисава подозревају, будући су се, од некога времена овамо, почели били зложивити, и зато је Милисав у Суду Крушевачком уапшен, до совршеног извиђења.

4. Предстао је 29. марта т. г. Павле Трајанић трговац крушевачки Суду ондашњему и казао да се ајдук Митрошанић и друштво му, за цело пол сата преко границе наше у селу Блажеву, код некога Благоја Ковачевића, у једноме


192

камену налази, где су и целу ову зиму боравили, и будући, да у томе селу нема више него три куће, то да би се поменути ајдуци, с тријестину људи обколети, па онда или живи или мртви уватити, или потући могли; на које сам ја одма Суду крушевачкоме наложио, да поменутоме Павлу Трајановићу, не само речено, но и веће число људи даду, и што пре поитају, да ајдуке на својој зимници затеку, па да и(х) или живе, ако могну поватају, или им главе донесу.

Напоследак 5. уваћен је неки Стојан Стевановић из Беле Воде, који је горепоменутим ајдуцима лебац давао, и онај дан, када су јатака Милоша у Брајковци на коло турили, у Турску побего, па сад дошавши у село Степош, заиште од једног човека сикиру, да себи сплав на Морави огради, и ту буде уваћен; а сада се окован у Суду Окружија Крушевачког налази; које све с најдубљим страхопочитанијем, Њиовој светлости сообштавајући, остајем:

Њиове светлости Милостившег Господара и Књаза У Јагодини верни и покорни подајник 2. априлиа 1834. Милета Радојковић


647. Јагодина, 3. априла 1834.

Милета Радојковић кнезу Милошу Обреновићу у Пожаревцу–јавља му да га је обавестио Суд крушевачког округа да је у Крушевац дошао Караман-бегов посланик да наплати прошлогодишњи кантар од 4 касабе: Крушевца, Ражња, Параћина и Алексинца.


Суд Окружија Крушевачког јавља ми с писмом својим од 31. марта т. г. № 180 да је посланик Караманбегов с приложеним овде писмом турским, дошао у Крушевац, да наплати лањске године кантар, и то од све 4 касабе, шреч: Крушевца, Ражња, Параћина и Алексинца, у суми свега 700 гроша. Лањске године, наплатио се је он, и сад тражи опет, и од лањског до овога марта да се наплати; пре да је ова аренда јоште о Дмитрову дне, Суду Народноме за прошлу половину године, од све 4 касабе предата, и сад су и са овом другом половином године готови, да о Ђурђеву дне предаду. Но будући ја у смотрењу овоме Суду крушевачком ништа нисам одговорити мого; то с најдубљим страхопочитанијем, Вашој светлости представљам, на којег милостившег настављенија очекујући, остајем:

Ваше светлости Милостившег Господара У Јагодини верни и покорни подајник 3. априлиа 1834. Милета Радојковић Оригинал АС, КК XII 731


193

648.


Кнез Милош Обреновић Милети Радојковићу у Јагодини–јавља да он и Хусеин-паша видински намеравају да овог лета дођу у бању у Топлицама. Даље му налаже да изврши све потребне припреме за њихов дочек, а ако у бањи има добрих ливада, нека их откупи за државу.

Благодарному Господину Милети Радојковићу, Вел. Сердару Расинскому у Јагодини

Будући да намеравам ја овог лета у Бању у Топлице доћи, а и ч. Хусеин Паша видински у то исто време речене Топлице употребљавати жели. То ја Вама препоручујем, да где се може поправите, а где се поправити или нема шта, или не може, да изнова направите нуждне куће у Бањи, да можете и мене и ч. Хусеин Пашу поштено дочекати.

Што се тиче жита десетчарского поступите у том и задержите га за речени калабалук, као што имате од мене устмено упутствованије у том. Тако исто препоручујем Вам, да се постарате за времена придержати по оближњим Нахијама Сердарства Вашег што јошт треба за дочек мој и Хусеин Пашин пшенице, јечма, и т. д.

За масло тако, месо, и (нечитко), подаћу Вам доцније. Договорите се о свему овом с вел. Сердаром Тимочким Стојановићем. У Пожаревцу, 5. Априлија 1834.


649.


Милета Радојковић кнезу Милошу Обреновићу у Пожаревцу–јавља му да шаље извештај за последње две седмице. Хајдука Митрашиновића и његову дружину нису успели ухватити. Јавио је лесковачком паши да су Арнаути порушили нашу умку на Јанковој клисури, као и да Арнаутин Пржић прети. Лесковачки паша обећава да ће ствари смирити, јер жели да са суседима живи у миру.


Будући сам, обе ове седмице, све на путу био тако да нисам мого Рапорте послати; то с најдубљим страхопочитанијем, Вашој светлости сад јављам да се за обе ове прошле седмице ништа чрезвичајнога није догодило, осем што се је у Окружију Ћупријском 9. т. м. у селу Дубници, неки Стеван Станојловић, сам својевољно из пиштоља убио; иначе свуда је како по внутрености, тако и по границама Великог Сердарства Расинског све Богу фала мирно и у своме поредку било.


194

Митрошанића пак ајдука, за кога сам Вашој светлости јавио, да сам с Павлом Тројановићем Крушевљанином, нуждно число људи послао, да га у Турској, у селу Блажеву, где је с друштвом својим на зимници био, пбколе, па или живе поватају, или и(х) поубијају, нису могле изаслате чете наше уватити, из узрока, што је наше људе, нека девојка опазила, која на коња уседне и к ајдуцима одлети, па им за потеру докаже. И тако кад наши к ономе месту стигну, не затекну никог од ајдука, а ни девојке; нити су је могли дознати, чија је.

У смотрењу пак Арнаута за које сам Вашој светлости с Рапортом мојим од 27. марта т. г. № 49 покорно јавио да су нашу унку, на Јанковој клисури крадом развалили; и за неког Арнаутина Пржића из села Чучала који прети да ће крв да врати; на које ми је Ваша светлост под 29. марта т. г. милостивше изволела наложити да се за овог на пашу лесковачког однесем, писао сам му ја све онако исто, што ми Ваша светлост у предпоменутом височајшем налогу своме назначила; и паша лесковачки ми је писмом својим од 3. т. м. одговорио да он жели свакад с нама у пријатељском комшилуку живити, и да га је онај у Јанковој клисури поступак Арнаута врло оскорбио; да ће он Арнаутима запт дати, како им више неће на ум падати, да у нас дирају, и да ће Пржиће одма с границе наше дигнути. К тому се моли, да би му најтакви од стране Арнаута, нама нанешени врес одма обзнанили, које ће он строго казнити.Со тим с најдубљим страхопочитанијем, Светли Скут љубећи, остајем

Ваше светлости Милостившег Господара У Јагодини покорни и верни подајник 16. априлиа 1834. года Милета Радојковић


650.


Милета Радојковић кнезу Милошу Обреновићу у Пожаревцу–јавља му да је према његовом налогу био у Бањи и постарао се да све припреми за његов и Хусеин-пашин дочек. Даље јавља да је капарисао ливаде у Бањи.


По височајшем налогу Ваше светлости од 5. т. м. № 1230 да идем у Бању и нуждне конаке које поправим, које изнова, к дочеку Ваше светлости и честитога везира видинског Хусеин паше, у согласију с Г. Стеваном Стојановићем, великим Сердаром Тимочким, оградим, и турске ливаде које побоље буду одкупим; ишао сам ја у Бању и све ово к извршењу привео; онај нови конак кога смо не имајући други цигаља, с малим плочицама сазидали, које је врло лепо, и за сад ћемо га шиндром покрити, докле чирамида приспе, и биће до Васкрса с дуваром и покривачем готов, само је за даске јоште нуждно; но ја сам писао капетану ресавском, да што скорије нуждно число дасака до Параћина


195

пошље, од куда ће се после до Ражња, и оданде опет у Бању послати. Онај други пак конак, кога је Коста градио, мало је поснизак; зато сам ја с мајсторима уговорио уколико треба повисе; и он ће до Воскресенија готов бити. За ливаде пак, нисам се могао с Турцима погодити, нити и(х) одкупити из узрока што од Турака онде нико није био; него смо изабрали 7 лепи ливада, које су све једна до друге и задржали и(х); и за њи(х) сам примљене от овнова гургусовачки(х) новце, око 8000 гроша у Суду бањском оставио, зато што су сами Бешлуци били и могу се онде потрошити, препоручивши истоме Суду, да ми одма како Турци сајбије од поменути(х) ливада дођу, јаве, те ћу отићи, и с њима се погодити; и за нуждну рану сам ја наредбу учинио, која је у Темнићу и Левчу остављена; а у Наији Ћупријској нашо сам само јечам непродат, од кога сам 6000 ока оставио и наредио да се у Ћуприју носи. Које Вашој светлости с најдубљим страхопочитанијем сообштавајући, остајем:

Ваше светлости Милостившег Господара У Јагодини покорни и верни подајник 16. Априлиа 1834. Милета Радојковић


651.

Јагодина, 23. априла

Милета Радојковић кнезу Милошу Обреновићу у Пожаревцу–шаље извештај за прошлу седмицу. Између осталог, јавља му да је свуда по окрузима и по границама мирно. У Окружију крушевачком, на Тешици, преко Мораве, два су се човека и две девојке утопиле, превозећи се у чуну. Куршумлијски Алит-буљубаша је са својим Арнаутима обалио пет наших удутских умки и стално хода око границе и прети нашем буљубаши. Даље јавља да је послао наше људе да прате поменутог арнаутског буљубашу, како би успели да га смакну, пре него што он учини неки непријатељски корак према нама. У вези са штетом, коју су Турци нанели Миљку Крстићу из Сврљиг-бање, писао је Хаџи Али аги, нишком капиџи-баши; копију његовог одговора прилаже уз ово писмо.

Рапорт

Којим имају се Његове светлости милостившем Господару и Књазу следујуће која су се за прошлу седмицу, шреч до 23. априлиа т. г. у Окружјем Великог Сердарства Расинског догодила, всепокорнејше јавити:

1. Да је благодареније Богу, свуда по Окружјама и по границама мирно, осем, што се у окружју Крушевачком, на Тешици, преко Мораве, на чуну превозећи се, два човека и две девојке удавиле, које су теле у виноград на нашу страну прећи. Од ови утопљеника је само они човек, што је превозио из наше стране, а оно друго троје из Турске. К томе је, у почетку прошле ове седмице, на граници Капетаније Жупе, код села Шошице, Алит буљубаша Куршумлијски са


196

своима Арнаутима обалио пет наши умки удучки, и све оне белеге на ти пет места, које су на дрветима начињене и закрштене биле, изтесали и непрестано да око границе ода, тражећи нашег буљубашу Симона Чоловеа, који около Шошице по граници налази се, да убије. За ово пак, послати су већ људи наши, к поменутоме буљубаши арнаутском, да га питају, шта му је криво од наше стране, те је белеге удутске порушио, и јошт оће и крв да заметне, и наређени су опет наши људи, који ће на њега добро око имати тако, да ако би видили, каково непријатељско од стране његове предпријатије, одма да гледе они њега смаћи пре него што би он нашем коме вред какови нанео.

2. У смотрењу штете оне, коју су Турци Миљку Крстићу из Сврљин Бање, попаливши га учинили, о чему сам ја Његову светлост под 21. мартом т. г. бр. 20 покорнејше известио, и височајши налог добио да се на Пашу Нишкога за то отнесем, писао сам ја на Капиџи Башу Нишкога Хаџи Али агу, рекавши у писму моме на њега управљеном: „да је поменути Миљко дошао до мене био, и тео ићи Његовој светлости на тужбу, но да га нисам тео пустити, већ да га њему (Хаџи Алији) к удовљетворенију за претрпљену од Турака штету шиљем” на које ми ово дана од Хаџи Алије одговор дође, којега копију код себе оставивши, оригинал покорнејше овде прилажем. Које све с најдубљим страхопочитанијем рапортирам, остајем:

Његове светлости Милостившег Господара и Књаза У Јагодини покорни и верни подајник 23. Априлиа 1834. Милета Радојковић


652.

Ниш, 3. априла 1834.

Хаџи Али-ага, капиџи-баша, кнезу Милети Радојковићу у Јагодини–јавља му да је данас предао Миљку Крстићу 2 000 гроша, као надокнаду за кућу и покућство, које су му Турци изгорели.

Благородному и племенитому кнезу Милету Радојковићу великому сердару расинскоме моје љубезно поздравље

Драго ми је било кад сам чуо о Вашем много летном здрављу здравство Вашим писмом и пришавшим к нам илиџоланским Милком како у Алексинце чрез Милка сас првим ћеја бегом Ваши разговор били јест (и сад к нама Вашим писмом дошаја) који ожидује о Махмут пашу попаљени дом и ствари јего бивши в дом јего изгорети к том таком бивши како што сте разумели ким случија оног долазили ти ствар данас Миљку теслимујемо 2 000 гроша који га прија ---- о Махмут пашу за јего безумство без путни учињења квар истом Миљку теслимивши који (нечитко) како нам пишете да је он овде читав месец седео чрез своји штете бивши јему и неје ништо предобио потом дошо к Вашему


197

благородију и тужбу предао и намереније имао да и за подаље иде него благодарим Вашему благородију која га не смела пуштати подаље тако и треба како замил такви ствар да се не гледају велики људи и слутња међ нама да не бидне чрез такви мали ствари и рад сам свагда известити нама такви мали ствари колико нам до руку дође совершићемо како помеђе велики људи квар да не буде а ови исти горноименовати Миљко 200 гроша данас о нашу руку прими зато уверени будите со тим остајем свагда достлук ожидајући сваким случијам потребна и подобна Ваш доброжелатељ

Априлија 8. 1834. Капиџи Баши Ниш Хаџи Али Ага


653.


Кнез Милош Обреновић Милети Радојковићу у Јагодини–у вези са његовим извештајем одговара да је добро учинио што је Алит-буљубаши дао на знање да ће му вратити жао за срамоту, само ако настави са непријатељством.

Одговор: Благородному Господину Милети Радојковићу,

Великом Сердару Расинскому у Јагодини

Видио сам из рапорта Вашег од 23. тек. № 169 како је Алит Буљукбаша 5 умка наши(х) развалио, и белеге наше на дрвама отесао. Добро сте учинили што сте му дали на знање да ћете му вратити жао за срамоту само ако Вас буде непријатељски узнемиравао.

Но осим тога, препоручујем Вам, да пишете Ви паши његовому, да он ту штету нама накнади, и да истог немирног Алит буљукбашу одатле уклони*. Притом запитајте га је ли он то с његовим знањем учинио, и кажите му, да Ви то њему зато јављате, да после не рекне, да му нисте за времена потужили се на непријатељство реченог Амит буљукбаше. То му све кажите, да по налогу мом пишете.

*и другог мирног човека уместо њега намести, јер ћемо се бојим се потући на граници, па после да не кривимо један другог.

У Пожаревцу 25. априлиа 1834.


654.



198

Кнез Милош Обреновић Милети Радојковићу у Јагодини–враћа му списак штете коју су зимус бошњачки бунтовници починили на вишеградској граници. Даље налаже да Радојковићев секретар Николић списак поправи, а убудуће нека добро пази како пише.

Благодарному Господину Милети Радојковићу, Великом сердару Расинском у Јагодини

Шиљем Вам овај списак штете почињене на вишеградској граници, који је начинио Ваш Николић, ког сте Ви за Вашег великог сердарског секретара изабрали. Ми за овог гледасмо и читасмо и никако не можемо да нађемо у њему ни краја ни конца. Чудим се како је тако могао написати с почетка се већ зна, шта је и како је, и види се да је правим путем пошао пописивати штету, ал` оно после што пише, из оног не може се знати ништа*. Ето Вам дакле узрока, зашто Вам тај списак шиљем, т.ј. да га том Вашему секретару предате, нека га прегледа и нека види како је с почетка писао, а како је после наставио, и нека сам суди шта се о њему мислити мора, кад је једно онако, а друго другчије написао. Кажите му нека га поправи и људски напише**, па други пут нека добро мотри, шта пише, јер ћете морати свагда уз њега ићи, да казујете оно што је он написао. Кад смо читали тај списак, рекли смо, каква је то магарчина писала, па и његов таст то је исто казао, а кад узеде наочаре, па погледа га, и то узеде у руку, казао је, да за то нипошто веровао, да је то зет његов писао, да му није рукопис познао. Иако ми је зет (нечитко), бар ми је кћер мудра и разумна, паметна***, па што то није питао, она би га научила, зато нека је одсад и пита. А то ће му казати и Симић.

У Пожаревцу 24. априлиа 1834.


655.


Милета Радојковић кнезу Милошу Обреновићу у Топчидеру–објашњава му како је дошло до тога да је његов секретар Николић направио толике грешке при изради списка штете, коју су босански бунтовници починили на нашој граници.


Високо почитајемо писмо Ваше светлости од 24. т. м. № 1556 примио сам и видио како је Николић зимус при преписивању штете, коју су Босански бунтовници, на граници нашој починили погрешио; зато и не закасњавам Вашу светлост с највећим страхопочитанијем известити, како је та погрешка учињена, сиреч: од Ваше светлости је дошо био височајши налог на Његово сијатељство Господара Јована, да сву штету од Бошњака нашима учињену попишемо, које ми одма и учинимо; а међутим дође нам, од Суда Народнога налог, да све главе које се у кућама оштећени налазе и што имају ране попишемо да би им се према


199

главама којима рана оскудева из оближњи села старе наше државе од десетерачке ране, понешто одвојило, како би иззимити могли; и тако се је морала та погрешка учинити коју покорно молим да би Ваша светлост благоутробном својом милосћу извинити и опростити изволела; а списак сад начисто преписан шиљем високославној Ваше светлости канцеларији натраг, и со тим с најдубљим страхопочитанијем, светли скут љубећи, остајем:

Ваше светлости милостившег Господара и Књаза У Јагодини покорни и верни подајник 28. априлиа 1834. Милета Радојковић


656.

Јагодина, априла 1834.

„Списак од поара, које су бунтовници вишеградски у Заовинама и Кршанима починили”.

Списак од поара, које су бунтовници вишеградски, у Заовинама и Кршанима,

починили.

1. Попу Ђоку из Заовина Однешено: 3 ката чоани његови, и 2 ката такођер чоани женски аљина, свега у

прецени око1200 гроша, 13 мушки и 17 женски кошуља, 12 чифта чарапа, 22 оке сукнене пређе, 2 велика пешкира софранска, 7 врећа, 3 покровца коњска, 150 ока соли, 120 ока сира, 15 ока масла, 10 ока меда, 50 ока кајмака, 4 косе, 3 раоника, 2 влачега (синџири што се вуку дрва), 3 сикире, 2 мотике, 25 аршина сукна, 1000 ока јечма, 300 ока крупника,6 кошница, 200 ока ракије, које попијено, које просуто, 1 говеђа кожа, 9 пастрма и јошт млоги покућни ситница, за које не може да се сети.

2. Тривку Ђурићу из Заовина Стерат: 1 коњ са самаром, и однешено: 2 покровца, 4 вреће, 1 седло с целим

такумом јахаћим, 1 кантар, 4 оке воска, 6 товара крупника, 10 кошуља мушки и 7 женски, 20 мали и 10 велики мара,а,3 женски превезе, 4 мараме шарене Београдске,3 чифта мушки и 4 женски чарапа, 10 ока тежине, 2 мотике, 2 сикире, 4 кошнице, 30 ока кајмака, 40 ока сира, 4 оке меда, 30 ока сува меса, 2 пастрме овчије,1 влачег, 2 губера, 1 бакрач мали, 5 товара шљивова кома просуто, и јоште којекакови кућни ситница однешено, за које се не може да сети.

3. Тривковом рођаку Спасоју, који није био сам да казује

Однешено: 1 дуга пушка, и 1 мала, 1 говеђа кожа, 4 товара жита, 1 кошница, 20 ока сира и 20 кајмака, 50 гроша пара, 1 костретни бисази, 3 зобнице,


200

1 вунена торба, 1 раоник, 1 говеђа кожа, 5 зубуна мушки и 3 женски, 40 ока соли, 2 срдла, 1 кесер и сав алат качарски, троје тозлуке, 1 вермен, 12 арћина сукна, 2 коњска нова, 3 билеђије и отерат 1 во. Ово је све место Спасоја његов рођак Тривко показао.

4. Веселину Ђурићу из Заовина

Одтерано: 25 оваца, 1 кобила, и однешено: 3 бакрача, 1 од 9, други од 7, а трећи од 2 оке бакара, 3 мале и 1 дуга пушка, 1 велики нож, 15 товара жита, 40 ока говеђа меса, 5 пастрма овчији, 1 тепсија од 2 оке, 1 сач, 1 маша, 2 таве, 10 плоча коњски и ков уз њи, 12 врећа, 4 зобнице, 3 покровца, 4 сандука пуни рува женског, 2 гвозђа, двоје букагије, 2 раоника,2 влачега, 1 гуњ, ђелерма и зубунић мућки, 7 чифта чарапа, сав гвоздени алат, 1 вериге, 3 стране сира, 100 ока кајмака, 100 ока соли, 1 говеђа кожа, 5 коса, 1 чоане тозлуке и 30 клинаца гвоздени из дрљаче.

5.Ђоку Лазићу из Заовина

Однешено: 1 казан од 21 оке, за кога је 411 гроша јесенас дао, 1 лула казанска, купљена за 4 талира, 600 ока јечма, 300 ока крупника, 50 ока сува говеђа меса, 6 пастрма овнових, 100 ока ракије, 10 ока меда, 50 ока сира, 40 ока кајмака, 10 ока масла, 5 сандука пуни женском рубом, 25 ока сукнене пређе, 150 аршина беза, 6 трмни убили, 2 сикире однешене, 4 косе, 2 раоника, сав алат дунђерски, 50 аршина ваљанога сукна, 1 кожу говеђу, 4 велика мушка зубуна, 2 пешкира по од 20 аршина, 10 кошуља мушки и 10 женски, 40 ока соли, 5 врећа и 3 покровца.

6.Попу Петру из Кршана

Однешено: чоане аљине од 450 гроша и двоје женске чоане од 130, једне, а друге од 120 гроша, оглавља женског од 250 гроша, 12 кошуља мушки и 5 женски, 14 чифта чарапа, 9 велики марама женски, 2 зубуна женски,11 ока сукнене пређе, 22 оке повесма, 2 губера, 600 ока пшенице, 200 ока ракије, 8 товара јечма, сав алат мајсторски од 150 гроша, 2 таве, 3 бакрача, 1 од 4, други од 3 ½, а трећи од 2 оке, 2 тепсије, 1 сач, 12 кошница, 1 дугу пушку од 125 гроша, 4 гвожђа, 1 гуњ, 50 ока сира, 50 ока кајмака, 8 ока масла, 60 аршина беза, 30 аршина ваљана сукна, 2 сандука пуна женске рубе, 3 сана, 2 косе, 3 нова коњска, 2 говеђе коже, 1 раоник, 1 маше, 1 влачег, 1 сикира, 3 мотике, запаљена му једна зграда у којој је пуно којекакви ствари било, и 1 салаш, а друго му све однешено, осем онога што је на њему и на чељадима било.

7. Арсенију Чанчаревићу из Кршана

Однешено: 40 товара жита, салаш сав како његов тако и беглучки обијен, из који је однешено из првога 60, а из другога шреч беглучкога 86 врећа


201

кукуруза, 3 бакрача по од 5, 3 и 1 ½ оке, 2 тепсије по од 1 ½ оку, 1 сач, 2 сана, 2 сикире, 2 раоника, 3 мотике, 1 будак, 1 влачег, 2 ката аљина, сваки до 100 гроша вредности, 4 сандука женски аљина, 80 ока сира, 50 ока кајмака, 3 косе с два кова, 6 трмана, пол ђема коњски плоча, 1 говеђа кожа, 1100 аршина из његове ваљарице сеоскога и 100 аршина његова сукна, 20 казана кома, 3 товара граа, 1 маше и вериге, и све друго штогођ је у кући имао осем онога што је на њему и на чељадима му било и две му штале запаљене.

8. Николи Шарцу из Кршана

Однешено: 3 гуњца крџалијска, 3 феса, на једноме амајлије, 1 женске аљине од 100 гроша, 4 пуна женска сандука, 30 чифта опанака, 50 ока кајмака, 30 ока сува меса, 10 товара јечма, 1 казан од 21 оке, бакара Стевана Туруџије из Мокре Горе, који је у зајам био узео и 2 кобиле отерате. Једним словом: све му је однешено покућанство које је на 6 кеса изношло и само му је стока остала, која му се онда у планини десила.

9. Максиму Чанчаревићу из Кршана

Однешене: 3 стране соли, 4 товара јечма и пшенице, доње аљине чоане, око 200 гроша вредности, и 2 женске аљине, 2 сандука пуна женске рубе, 1 бакрач од 2 ½ оке, 3 сикире, 2 мотике, 1 раоник, маше и вериге, 1 говеђа кожа, и све друго штогођ је у кући покретно било, осем стоке, која се у планини десила.

10. Маринку Чанчаревићу из Кршана

Однешено: 6 сандука пуни које мушки, које женски аљина, на 2000 гроша вредности, 10 товара јечма и 4 пшенице, 2 товара граа, и 6 крупника, 1 кожа говеђа, 116 ока соли, и све друго од покућанства до најмањега парчета, осем стоке, која је у планини била.

11. Аксентију Тошићу из Кршана

Однешено: 4 сандука рубе, које женске, које мушке у вредности на 500 гроша, 2 велика гуња, 3 губера, 6 товара жита, 5 чифта врећа, 2 бакрача од 4 оке бакара у њима, 130 ока соли, 50 ока кајмака, 100 ока сира, 3 сикира, 3 мотике, 1 раоник, 30 плоча коњски, 5 пастрма меса, 40 ока суве говеђине, 2 коже говеђе, 2 коњске орме, 1 седло и самар, 3 покровца, 30 ока повесма, и све друго покућанство осем једног бакрачића и 100 ока сукна, које је у итошти склонио, и велики каца, које нису могли понети.


202

12. Црквена штета 3 ката нови службени аљина у вредности од 3000 гроша, 22 комада различни књига, 32 кандила, међу њима 7 сребрни, 6 чирака, 1 велики сребрни путир, од 5 литара сребра, и све посуђе око путира сребрно, 2 кадионице од који је једна сребрна, а 1 дрвена, 3 крста, међу којима 2 сребрна, а 1 дрвен, 1 дискос од 300 гроша. На темплу 7 велики јошт од Косова заоставши икона, у вредности од 25 000 гроша, и други разни икона нови, који је више од 20 било у вредности на 5000 гроша, 1 антимис, купљен од владике сарајевског за 500 цванцика, Богородичино коло од 300 цванцика, и други разни, које свилени, које сребрни црквени утвара, свега у вредности што је у цркви било на 100 000 гроша.

Следујући пак, које Заовињани, које Кршњани, који су овде кућне главе и заоставша рана, по налогу високославног Суда Народнога, пописана, били су оно време јоште у планини са својим чељадима и стоком, и нису могли на позив наш доћи, да штету своју попишу, него су за ни напред писати комшије њини, не знајући по именце шта је коме нестало, казивали, колико који има глава у кући и од прилике шта му је ране иза грабежа турског остало, придодавши да је свакоме овим отсуствујућима све покретно из куће однешено, и само им оно остало што се на њима при бежању затекло.

У Заовинама: 1. Поп Ђоко Ђурић, који је и напред записан, има сва 17 глава у кући, 10 мушки и 7 женски. Од ране му остало 6 товара елде и више никаква смока. 2. Глишо Поповић има 6 глава у кући, није му ништа од ране остало, а и друго му све из куће однешено. 3. Ђоко Лазић, који је напред већ писан; има 32 главе у кући, остало му 10 товара жита; а друго све однешено. 4. Веселин Ђурић, и он напред већ писан, има 16 глава у кући, ране му нимало није остало, а и друго му све из куће однешено. 5. Милисав Ђурић, има 8 глава у кући, нити му је ране, ни чега другог остало. 6.Тривко Ђурић, напред писан, има 11 глава у кући, ништа му није остало. 7. Спасоје Вукосављевић, напред писан, има 8 глава у кући, ништа му није остало. 8. Јевта Милутиновић, има 14 глава у кући, од ране му остало 4 товара, које крупника, које јелде, а друго све однешено. 9. Рако Којадиновић, има 7 глава у кући, ништа му није остало. 10. Симо Којадиновић, има свега 12 глава у кући и остало му је од ране за 5 товара жита, а друго све однешено. 11. Остоја Јездић, има 8 глава у кући, ништа му није остало. 12. Ђоко Поповић, има 6 глава у кући, ништа му није остало. 13. Тодор Василић, има 11 глава у кући, ништа му није остало. 14. Јован Марић,има 7 глава у кући, није му ништа остало. 15. Димитрије Којадиновић, има свега 8 глава, ништа му није остало.


203

16. Лазо Јездић, има 12 глава у кући, остало му 3 товара жита, а друго све однешено. 17. Мијаило Божић, има 13 глава, остало му 7 товара жита, а друго му све однешено. 18. Милосав Којадиновић, има 5 у кући, ништа му није остало. 19. Вилип Милосављевић, има 7 глава у кући, ништа му није остало.

У Кршанима; 1. Арсеније Чанчаревић, 20 глава има у кући, и од 40 товара остало му 2 товара жита, напред записан. 2. Поп Петар, напред записан, има 11 глава у кући, ништа му остало није. 3. Никола Шарац, напред записан, има 9 глава, жита му доста остало, а друго све однешено. 4. Миливоје Чанчаревић, напред писан, има 13 глава у кући, остало му 1 товар кукуруза. 5. Маринко Чанчаревић, има 15 глава у кући, жита му остало 20 товара; а друго што му је однешено напред писано. 6. Аксентије Тошић, има 16 глава у кући; ране му остало доста, а друго му је однешено, напред писано. 7. Никола Тошић, има 7 глава у кући, остало му 6 товара жита, а друго све однешено. 8. Алесендра Плакаловић, има 7 глава у кући, остало му 2 товара жита, а друго све однешено. 9. Јован Плакаловић, има 12 глава у кући, остало му 2 товара жита, а друго му све однешено. 10. Андрија Плакаловић, има 11 глава у кући, остао му 1 товар жита, а друго му све однешено. 11. Никола Остојић, има 18 глава у кући, остало му до 20 товара жита, а други сав покретни мал, осем стоке однешен. 12. Милић Остојић, има 9 глава у кући, остало му 10 товара жита, а друго му све као и Николи однешено.


657.


Кнез Милош Обреновић Милети Радојковићу у Јагодини–јавља му да је добио писмо од ећим Ђоке из Бање, да су му тамо потребне две каде оковане гвожђем.

Благородному Господину Милети Радојковићу, великому сердару расинскому у Јагодини

Пише ми ећим Ђока из Бање да би требало тамо у Бањи направити 2 каде и оковати и(х) гвожђем. Препоручујем Вам дакле, да испитате реченог ећим Ђоку за те каде и да их начините онако, као што он мисли да ће бити добро.


204

Писмо није потписано, али све указује У Пожаревцу да је писмо од кнеза Милоша, упућено 25. Априлиа 1834. Милети Радојковићу Оригинал АС, КК XII 737

658.


Кнез Милош Обреновић Милети Радојковићу у Јагодини–налаже му да уреди да мезулану у Ражњу ортачки држе Мирча и Мијалковић, који су се досад због ње парничили.

Благородному Господину Милети Радојковићу, вел. сердару расинскому у Јагодини

Мензулана Ражањска остала је на Мирчи, и то врло јефтино. И будући да чујем, да је она зато тако јефтина остала, што се Мирча за њу тера: то препоручујем Вам, да њи обојицу к себи призовете и уортачите, па нека је обојица држе, као ортаци. Из узрока пак, што је мензулана та јефтина, ја ћу, колико за добро нађем, плату на коње повисити.

У Пожаревцу Писмо није потписано, али све указује 26. Априлиа 1834. да је писмо од кнеза Милоша, упућено Милети Радојковићу


659.


Димитрије Ђорђевић кнезу Милошу Обреновићу у Топчидеру–јавља да ће му доћи гардиста Милован Станковић из Ланишта, да моли за дозволу да се венча.


Гвардиста Ваше светлости Милован Станковић из Ланишта подручне нам Капетаније даровао је девојку кћер Мице Петровића ондашњег пол године пре јошт него је се у Гварду уписо, и по сказиванију његовом и кметова ондашњи да га већ три године чека, а синоћ т. г. 28. т. м. сама дошла је за њега, јутрос пак дошо је к мени Милован молећи за дозвољење да се венчају, које му ја ни најмање дозволити нисам мого, но с најдубљом покорношћу јављам, и поменутог Милована Вашој светлости шиљем, в прочем остајем

Вашем сијатељству У Јагодини покорнејши 29. Априла 1834. г. слуга Димитрије Ђорђевић


205


660.


Милета Радојковић кнезу Милошу Обреновићу у Топчидеру–јавља да му се жали Јово, капетан параћински, да се мезулана у Доњој Мутници рђаво одржава. Предлаже да се ова мезулана затвори, а она из Лукова премести у Криви Вир и ту постави човек, који ће се о њој старати.


Капетан Јово параћински тужио ми се је за ону мезулану, што је у Долњој Мутници, да се много којекакви мезулски ствари губи и ломи, зато што није једноме човеку предата да је држи, него се наијски одржава, и оно који с њоме рукују смењују се; зато би моје мненије било ако Ваша светлост на то благоизволи, да се она мезулана из Лукова у Криви Вир премести, где да се намести човек, који ће на њу пазити и за њу одговарати, а мутничка да се сасвим касира; јербо Криви Вир готово на сред пута, из Јагодине к Зајечару долази, будући да из Јагодине до њега 9, и оданде опет 10 сата до Зајечара.

Сотим височајшега и милостившега у смотрењу овоме налога очекујући, с најдубњим страхопочитанијем остајем

Ваше светлости милостившег Господара и Књаза У Јагодини покорни и верни подајник 2. маја 1834. года Милета Радојковић


661.


Милета Радојковић кнезу Милошу Обреновићу у Топчидеру–шаље извештај за прошлу седмицу, у коме, поред осталог, јавља да се Арнаутин Алит-буљубаша примирио и да се правдао нашем буљубаши на Јанковој клисури.

Рапорт

С којим се Његовој светлости милостившем Господару и Књазу има всепокорнејше јавити да је за прошлу седмицу свуда по Окружју Великог Сердарства Расинског како по внутрености, тако и по границама мирно, и у своме поредку; а исто тако је и на Шошићима, граници жупској, где су наши 5 умки од Алита Буљубаше Куршумлијског разваљене, и који је к томе јоште претио да ће и нашега буљубашу онде, Симона Чоловеа, да убије, сотим мир повраћен што је исти Алит буљубаша нашему буљубаши на Јанкову клисуру долазио и правдао се да није он унке наше развалио, но то да је учинио онде


206

близу стојеће село Трећак, будући да је неколико села тога (нечитко) овамо к нама зашло; придодајући к томе да он царску наредбу високо почитује, и да жели свакад на комшилуку с нама у љубави и пријатељству бити. Но ово је правдање његово, као што ми је до знања дошло, онда тек следовало, пошто га је паша лесковачки, чувши од њини људи, за учињену нам пакост тео га апсити. – Које с најдубљим страхопочитанијем сообштавајући, остајем

Ваше светлости милостившег Господара и Књаза У Јагодини покорни верни подајник 2. маја 1834. года Милета Радојковић


662.


Милета Радојковић кнезу Милошу Обреновићу у Топчидеру–шаље му извештај за прошлу недељу дана. У том извештају јавља: 1. У окружју Крушевачком, на Грепцу, неки Арнаутин је смртно ранио старца Јанка из села Породина; 2. Поп Константин , са нуријом у Наупарима побегао је у Турску; 3. У Окружју ћупријском удавио се на Морави Спасоје, син скелеџије црквеначког, Мила Јовановића; 4. Сали-паша нишевачки јавља да су му Палиграчани, Врелчани и Окрупчани поднели тужбу против наших људи због неких њива у Дражевачком и Шаревачком кључу.

Рапорт

Покрај кога имају се следујућа, која су се у Великом Сердарству Расинском, за прошлу седмицу догодила, Његове светлости, милостившем Господару Књазу јавити:

1. У Окружју Крушевачком убијен на Гребцу неки Јанко из села Породина у Капетанији Моравској, око 65 година стар, који је у Турску био отерао трговачку стоку и натраг се вратио. Предречени Јанко је јоште жив, за један пушкомет, преко удута, у држави нашој нађен, који је казао да га је млад један Арнаутин, на том истом месту убио, и зар може бити што је сам исти Арнаутин био, није га тео пљачкати, но одма је оданде утекао.- По свој прилици, морао је тај Арнаутин из оближњега онде села Клисурице бити, јербо је старац казивао да је покрај тога села прошо. Но који је поменути убилац од Арнаута био, нису могли наши јоште досад дознати.

2. Из Окружја Крушевачког утекао је у Турску неки поп Константин, кога је нурија у селу Наупари била, а он у Крушевцу удовац будући, своје 4 деце држао, од који је најстарије око14 година стара оженио. За узрок његовог бегања наводе то што је многима дужан и што се је у снау своју задевао, премда јој ништа учинио није. Но будући га је она објавила; то он, које за избећи резилу, које курталисати се дужника, јоште зимус хтеде у Турску утећи, но буде уваћен


207

на Јастребцу и у Крушевац враћен, где код Проте читави поста под надзиранијем пребуде, и морадне чрез цело велике посте сам у Цркви, покајанија ради служити. Но он како се кући пусти, почне се опет с снаом задевати, а и дужници га окупе за дуг; те тако буде одма натраг к Проти враћен и већма притегнут, док се за њега вишој духовној власти не јави; које он опазивши, уграби прилику и трећу ноћ од Проте у Турску утече, нити се је за њега могло досад разабрати где је.

3. У Окружју ћупријском удавио се у Морави Спасоје син скелеџије црквеначког Мила Јовановића и један слуга његов са скеле, по имену Рашко; који су тели заједно с Милом, посла неког ради на једноме малом чуну на другу страну Мораве прећи; но кад на сред Мораве буду, чун се изврне, и њи сва тројица у воду падну; Миле изплива, а син му и слуга удаве се.

4. Писао ми је Сали паша Нишевачки, да су му се Палиградчани, Врелчани и Окрупчани и долњи и горњи тужили, да у кључу Дражевачком и Шаревачком имају неке њиве, које су изван удута нашег у Нишевачку зашле, па који и(х) наши не даду орати. Ја сам на ово дакле одговорио Паши, да ћу уредити, докле извидим како та земља стоји. А писао сам капетану Јови Параћинском, да изиђе с капетаном Илијом Павићем, и извидивши, је ли истина онако, као што ми Паша пише, да ме о свему известе, према чему ће после и наредба учинити моћи. На последак што се внутрењег поредка тиче, свуда је како у поменутим двама Окружијама, тако и у осталима и на границама, осем догодившег се на Гребцу убијства, до данас мирно, и народ у доброме здрављу и разположењу.

Које с најдубљим страхопочитанијем сообштавајући јесам Његове светлости милостившег Господара и Књаза

У Јагодини покорни и верни подајник 8. маја 1834. года Милета Радојковић


663.


Милета Радојковић кнезу Милошу Обреновићу у Пожаревцу–шаље извештај за прошлу недељу. Поред осталог јавља: да се у селу Рутевцу у капетанији алексиначкој удавила једна девојчица из Текије, у капетанији параћинској. Одбегли поп Константин налази се код Асан-бега у Прокупљу. Капетан Јово из Параћина распитао се за земљу у Шаревачком кључу и сазнао да она од старина припада нама.

Рапорт

Покрај ког се Његовој светлости милостившем Господару и Књазу, за прошлу седмицу, има покорнејше јавити; да је по свима Окружијама и на


208

границама Великог Сердарства Расинског мирно и народ у доброме здравља разположењу и само се је један у селу Рутовцу Капетанији Алексиначкој, случај догодио, да се је девојчица једна, која је с додолама играла, и дошавши на Мораву, с прочим девојчицама, тејући окупати се, удавила. Ова је девојчица из Текије у Капетанији Параћинској, и дошла је била својој тетки у госте. Такођер и за попа за кога сам под 8. т. м. № 281 рапортирао, да је у Турску утеко, извештава ме Суд Крушевачки с рапортом својим од 13. т. м. за № 331 да се у Прокупљу код Асан бега налази.

Напоследак не пропуштам свепокорнејше јавити, да ме је Г. Јово Параћински Капетан, кога сам послао био, да извиди ону земљу, у Кључу Шаревачком, за коју ми је Паша Нишки писао био, да су му се Палиградчани, Врељчани и Окрупчани горњи и долњи тужили, да им наши не даду ту земљу орати, и премда је иза удуџијски белега, на страни нишевачкој остала, и за које сам ја под 8. т. м. № 281 Његовој светлости рапортирао; известио писмом својим од 17. т. м. да је тај Кључ од старина јошт, Тешички, и у граници нашој, а не изван удута, премда су истина предречена села изкрчила га, али су свакад, десетак у Тешицу носили; а и сад кад су удуџије прошле, зактевала су честопоменута села да им се тај Кључ остави, но Ђашиф Ага никако није тео, и ограничио га њима. Но будући су људи Нишевачки, осем 10 дана орања, сав остали Кључ поорали, то се они покорно моле, да им се бирићет те земље остави за ову годину; будући је то баш права њина крчевина, на које височајшега настављења очекујући остајем

Његове светлости милостившег Господара и Књаза У Јагодини покорни и верни подајник 14. маја 1834. года Милета Радојковић


664.

Пожаревац, 18. маја 1834.

Кнез Милош Обреновић Милети Радојковићу у Јагодини–пише да је примио његов извештај и да га чуди какав је тај буљубаша, који је допустио да нишевачки људи поору у кључу Шаревачком сву земљу. Нека као неразумног и неуредног избаци из службе. Даље налаже да Нишевчани саберу плод са земље коју су обрађивали, а убудуће нека се не усуђују да обрађују нашу земљу и пре него што дође на Скупштину, да прибави мајсторе за грађење ћуприје.

На рапорт Ваш од 14 т. м. № 328 у призренију оне земље у Кључу Шаревачком, одговарам Вам овим, и чудећи се какав је тај буљук-баша био, који је допустио да људи Нишевачки сву ту земљу осим 10 дана орања поору, препоручујем Вам да га избаците из службе те за време, као неразумног и неуредног, и да другог човека поставите на његово место, који ће боље мотрити на дела такова. Друго, кад су већ људи Нишевачки поорали ту земљу, то нека је и


209

држе за ову годину, но да не саберу пре плода с ње, док десетак најпре у Тешицу не однесу; а одсад да се не усуде више орати и обдељавати наше земље. А што се тиче они 10 дана орања, која јошт нису узорана, не дајте им зиратити, већ нек зирате наши људи.

Овом приликом препоручујем Вам и то, да настојите и изтражите мајстора речни ћуприја, колико више можете, и то пре, него што на Скупштину дођете: јер како се са Скупштине вратите, први ће Вам посао бити градити ћуприју, тако нека Вам мајстори у преправности буду.

Писмо није потписано, али је од кнеза Милоша,

упућено Милети Радојковићу


665.


Милета Радојковић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–шаље извештај за прошлу седмицу, у коме пише: у Јагодини је 18. т. м. из дућана Миљка Банковића украдено 7000 гроша. Он сумња на свог уседа Ристу Предића, терзију. У крушевачкој капетанији, на друму код Мојсиња, појавили су се хајдук Митрашиновић и његова дружина. У истој капетанији похарана су три вајата. У ћупријском округу ухваћен је један крадљивац волова. У жупској, моравској капетанији и параћинском округу је мирно.

Рапорт

С којим се имајући следујућа, која су се за прошлу седмицу у Великом Сердарству Расинском догодила, всепокорнејше јавити:

1. У Јагодини је 18. т. м. поаран дућан Миљка Банковића, из ког му је у готову новцу, у једној кеси однешено 7000 гроша; подозреније за ову поару, има покрадени Миљко на Ристу Прендића терзију, који близу Мијаљковог дућана кафану држи; из узрока што је и дућан и кавана под једним кровом, а на оџаклији како каванској тако и дућанској тавана нема, и може се из каване таваном у Мијаљкову оџаклију, које само један дућан раставља ући; из које се после у дућан лако улази, будући га Мијаљко није затворио, но само споља и из авлије оџаклијска врата, имао обичај затварати, а он у одељној у истој авлији од дућана кући седи. Мијаљко јошт и сотим више, на Ристу подозрева, што је овај имао код њега, нешто еспапа на продаји, и које поради тога, које каву купујући, сваки дан му на дућан долазио, и видити је могао, где он кесу с новцима оставља; коју он вели, да није у сандук затварао, но у рафовима, међу еспапом држао; особито пак, што је Риста једном ноћу на два три дана пред поару, око три сата к њему долазио, и од своји налазећи се код Банковића на продаји фесова зактевао, који му је Банковић и дао, ушавши са свећом с њиме из авлије у дућан, којом приликом је могао видити, да је како оџаклија без тавана, тако и дућанска из


210

оџаклије врата без затвора; а к томе и да нико онде не спава. – Суд овдашњи је дакле Ристу уапсио, и више пута строго испитивао; но он јоште није досад признати тео. У прочем пак све је у Окружју Јагодинском мирно, и у своме поредку.

2. У Окружију Крушевачком Капетаније Крушевачке на друму код старе карауле, код Мојсиња; појавио се је био ајдук Митрошанић са својим дружством и увати три човека из села Јаглове, од који један утече, и дотрчи те јави Суду Крушевачком, а ону другу двојицу одведу везане с собом; но кад буду преко границе наше већ у арнаутлуку, одпусте и ову двојицу без икаквога вреда, казавши им: „поздравите Сердара, Симиће и Кнезове, ако ћеду нас на тврду веру узети, ми ћемо се прадати, и то ћемо за 15 дана чекати; ако ли нас нећеју на веру узети, а ми ћемо и старо и младо сећи и убијати, не би ли се који срећан нашао да и нас убије и смири; јербо нам се овај живот већ досадио, да од своје браће и фамилије оцепљени, као вуци, по шумама живимо и кријемо се”. Поменута два Јагловчана који су ајдуци одили и одпустили казали су да је с Митрошанићем, осем његова два друга и Цена Стелић из Јасике у Јагодинској, којим је био ракију и барут донео; и пошто је видио да га један од поменути Јагловчана познаје, не смеде се натраг вратити, но с ајдуцима отиде. Суд Крушевачки је био одма потеру за ајдуцима диго; но док је ова до Јастребца приспела, били су ајдуци преко границе већ измакли. У истој овој Капетанији поарана су 3 вајата у селу Трмчари, из који је однешено платно, кошуље и наниз женски; но није се мого Рсузин изнаћи, јербо се сви сељани један за другога јемче. У Капетанијама, пак Жупској и Моравској, за сада је све добро и мирно.

3. У Окружију Параћинском, није се ништа чрезвичајно догодило, но све је мирно и у своме поредку.

4. У Окружију Ћупријском, уваћен је један Рсузин из села Влашке истога Окружија, који је 2 вола из Ћуприје украо; и сад се оковастављен у Суду Окружија Ћупријског налази; у прочем све је у поменутом Окружију мирно ; које све с најдубљим страхопочитанијем сообштавајући, остајем:

Његове светлости милостивејшег Господара и Књаза

У Јагодини покорни и верни подајник 25.маја 1834. Милета Радојковић


666.


Милета Радојковић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–шаље извештај за прошлу седмицу, у коме јавља да је у параћинској нахији, капетанији алексиначкој, Јанко Радосављевић, из села Дреновца, убио своју


211

жену из пушке. Ово је учинио на њен захтев, пошто је већ 20 година живела слепа. Даље јавља да се у нахији јагодинској, капетанији темнићкој, десила смрт једног чобанчета и једна похара. У осталим окрузима и на границама је мирно.

Рапорт

С којим се за прошлу седмицу, која су се у Великом Сердарству Расинском догодила, имају следујућа јавити:

1-во У Наији Параћинској Капетанији Алексиначкој, убио је вољно Јанко Радосављевић из села Дреновца своју жену из пушке, и то по гласу испита Суда Параћинскога на њено собствено зактевање, будући је већ од 20 године ослепила, а и од 7 месеци, на једној постељи лежи, тако, да се није могла ни дићи, ни помаћи; зато је и молила и богорадила свога мужа, да је једним маом теретног њеног живота ослободи; које он у почетку не тедне послушати; већ јој рекне, да је и њему живот додијао, једно стар од 80 година, а друго и сам од 7 месеци на тешкој постељи будући, да је наумио сам себе, мучног таквог живота кутралисати; на које и довати пушку и обрнувши је на себе три пута је скреше; но она не свати. Но кад га жена његова и опет опомене да јој испуни последњу молбу њену и убије је; а он управи пушку на њу, која на први скрешај састави, и она мртва на земљи остане. Јанко је које од старости, које од болести, једва жив; има само једног ожењеног сина и сад се уапшен у Суду Наије Параћинске, до даљег решенија високославнога Суда Народнога коме је испит убилца послат, налази.

У прочему пак све је у овоме Окружију Параћинском, мирно и народ у доброме здравља разположењу.

2. У Наији Јагодинској Капетанији Темнићској догодило се је да је једно дете из села Горњег Крчина стоку чувајући било једну врбу запалило, под коју после легне спавати; но међутим док је оно спавало врба прегоре и сваливши се на њега, на место га убије. К томе догодила се је у Јагодини једна поара, састојећа се из 32 рубије старе које је једно Циганче, нашавши кућу отворену, учинило било; но одма је уваћено, и све паре код њега нађене; Циганче пак, налази се до даље пресуде, у апсу Суда Јагодинског; осем ова два догађаја, све је иначе у Окружију Јагодинском мирно и у своме поредку; а тако исто је и у Окружјима Ћупријском и Крушевачком, и на границама све мирно. Које с најдубљим страхопочитанијем сообштавајући, остајем

Његове светлости милостивејшег Господара и Књаза

У Јагодини покорни и верни подајник 29. маја 1834. Милета Радојковић



212

667.

Крагујевац, 3. јуна 1834.

Кнез Милош Обреновић Димитрију Ђорђевићу, капетану беличком у Јагодини–шаље распис за купљење ђурђевског пореза. Даље налаже да се узима 18 гроша од главе, да овај данак буде што праведније разрезан и да не буде разлике између пореских и харачких тефтера.

Љубезни Димитрије

Како је време расположенија овополугодишњег пореза Ђурђевског давно прошло, а казне Народној требају паре за данак Порти, за плату Чиновницима нашим, и за друге земаљске трошкове; и за грађење ћуприје на Морави, које су сасвим срушене и која ће млого трошка требати; и како смо се на Скупштини од 1. јунија ове године сви скупа договорили, да се порез и за ову половину године по староме покупи; то сам нашао за нужно, да се и ова сорта данка сада покупи.

По тому и долазим препоручити Вам, да по пријатију овог писма покупите од народа Капетаније, Вама вручене, порез овогполугодишњег годишњи по досад у обичају бившим правилама, и узимајући по 18 гроша с главе на главу. Договорите с кметовима, како ће се исти данак најправеднијим начином на народ разрезати.

Новце узимајте у порез по долњему, или досадашњему порескому теченију. И кад и(х) покупите, донесите и(х) и предајте заједно с тевтерима Народној казни у Крагујевцу.

Народу капетаније вручене Вам препоручујем, да и овај данак изда са сваком покорностију, као што га је и досад давао. Капетани да набљудавају, да између њини порезски и харачки тефтера харачијски, разлике не буде.

Вам благонаклони У Крагујевцу Милош Обреновић 3. јунија 1834 Књаз Оригинал АС, КК XII 746

668.


Милета Радојковић кнезу Милошу Обреновићу у Пожаревцу–јавља да је Аџија из Београда, који сада полази к њему, био с њим у Ћуприји и прегледао је целу грађу и не усуђује се да се прими посла грађења ћуприје.



213

Аџија из Београда, који Вашој светлости сад полази, био је самном у Ћуприји и целу грађу прегледао; но он се изјасњава да му се је страх, а и готово да се не сме тога дела примити, из узрока, што нова јапија за горњу част ћуприје, нимало неће бити способна, за старе под њом тумбасе; јербо су и ови сасвим поремећени и иструли. Напоследак Аџија ће поради тога сам к Вашој светлости предстати, па како Ваша светлост милостивејше наредити благоизволи. Остајем с најдубљим страхопочитанијем

Ваше светлости Милостивејшег Господара У Јагодини покорни и верни подајник 8. јунија 1834. Милета Радојковић


669.


Милета Радојковић кнезу Милошу Обреновићу у Пожаревцу–јавља да шаље извештај за последње две седмице, у коме пише да су се два човека из Јагодине удавила и да се хајдук Митрашиновић појавио код селс Сушице у Крушевачкој нахији, а затим опет вратио на Јастребац.

Рапорт

Којим с најдубљим страхопочитанијем јављам да се и за прошлу и за ову седмицу у Великом Сердарству Расинском ништа друго чрезвичајно није догодило, осем што су се два човека из Јагодине, купајући се у наперу неком, удавила; и да је Митрошанић с својим друштвом, прошле седмице преко Мораве овамо прешо био, и 8. т. м. враћајући се натраг на Јастребац, код села Сушице, у Крушевачкој, од жена, које су с гробља ишле, поскурице поузимао, запретивши им да никоме не кажу. – У прочем је у свима Окружијама мирно, и народ у доброме здрављу. Остајем са сваким страхопочитанијем

Његове светлости Милостившег Господара и Књаза У Јагодини покорни и верни подајник 11. јунија 1834. Милета Радојковић


670.


Милета Радојковић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–јавља да је наредио да се измери ширина Мораве, где би требало да буде скела постављена. Недостаје му канап за овај посао. Пита шта даље да ради.


214


Ја сам ширину Мораве, где ће се скеле наместити, дао измерити, и цела дужина канапа, кад би вода највећма дошла износи 230 фати, а сада је вода само 136 фати широка. У магазину се налази 6 дебели беглучки, за тај поса способни конопаца, што је Г. Ресавац задржао,који сваки 20 фати дужине у себи садржи, но кад би се поизнадвезивали велике би кврге имали, и не жнам би л` онда за употребљеније били, а к тому и при садњој малој од 136 фати састојећој се ширини Мораве, недостају; јербо сви 6 конопаца кад се надвежу, не износе више од 120 фати, а треба 136. За то Вашој светлости всепокорнејше сообштавајући, страхопочитатељно молим за настављење, како ће се у томе поступити; сиреч дали да се Аџији у Београд за други конопац пише, који ће за целу дуж од 230 фати имати; или да се к овима, који се већ налазе јошт овим подобни конопаца начини и с овима надвежу. – С најдубљим страхопочитанијем Светли скут љубећи остајем

Ваше светлости милостившег Господара и Књаза У Јагодини покорни и верни подајник 19. јунија 1834. Милета Радојковић


671.


Милета Радојковић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–јавља да шаље извештај за прошлу седмицу. Свуда по окрузима и границама влада мир.

Рапорт Којим всепокорнејше јављам, да се за прошлу седмицу у целом

Великом Сердарству Расинском, ништа чрезвичајно догодило није, но је по свим Окружијама и на границама мирно.

Ваше светлости милостившег Господара и Књаза У Јагодини покорни и верни подајник 19 јунија 1834. Милета Радојковић


672.


Милета Радојковић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–јавља да шаље извештај за прошлу седмицу.


215


Чест имам Вашој светлости јавити да се за ову прошлу седмицу у Великом Сердарству Расинском, ништа чрезвичајно догодило није, но да је свуда, како по Окружијама, тако и по границама мирно. Остајем:

Ваше светлости Милостившег Господара У Јагодини покорни и верни подајник 28. јунија 1834. Милета Радојковић Оригинал АС, КК XII 751

673.


Јован Николић, заменик великог сердара расинског Милете Радојковића, кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–јавља да шаље извештај за прошлу седмицу. Поред осталог, у извештају пише: 30. јуна убијен је у јасичком брегу хајдук Митрашиновић и његова глава донешена у Јагодину. Одбегла је жена неког Живадина Здравковића из Ћуприје.

Рапорт

Којим се с најдубљим страхопочитањем, јавља, да је се за прошлу ову седмицу у Великом Сердарству Расинском, следујуће чрезвичајно догодило:

1-во 30-га прошлога месеца јунија, убијен је у брегу јасичком, ајдук Митрошанић, и глава му овамо донешена. Издао га је Јасичанин Цека Стрелић, који је о летошњем Светом Николи, к њему,( по његовом сказивању, не ајдуковања ради, но да би га како овамо домамио, и власти жива или мртва предао ) отишао. Како Цека Стрелић, тако и Митрошанића глава, с описанијем ствари, послата је у Суд Народни.

2-го Утекла је неког Живадина Здравковића из Ћуприје жена, и подозреније је да је с Арнаутима ћупријским, кад су се поселили, отишла; но Суд Параћински, коме је о случају овом писмо пре стигло, него што су Арнаути, са својим партаљем у Ражањ дошли, претресили сва кола њина, никакове следи о поменутој жени није наћи мого.

Осем ова два случаја, ништа се друго чрезвичајно није догодил; и свуда је, како по границама, тако и по Окружијама мирно.

Сотим с најдубљим страхопочитањем Светли скут љубећи, остајем:

Његове светлости милостившег Господара У отсуствију вел. Сердара У Јагодини покорни слуга 3. јулија 1834. Јован Николић



216

674.

Јагодина, 6.јула 1834.

Милета Радојковић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–јавља да је по његовом нлогу испитао на Брзећу случај копаоничких ливада.


По височајшем налогу Ваше светлости од 28. прошлог месеца јунија № 2254 да изиђем на Брзеће и извидим оне ливаде копаоничке, за које се је Паша Лесковачки Вашој светлости тужио да су и(х) наши људи, а именом Член Суда Крушевачког Вучко, прешавши границу покосили; отишао сам у Крушевац и више дана онде очекивао да какав посланик од Паше дође, с којим би отишавши онамо на место, ту ствар извидио; но од Паше нико не дође, за то молим најпосле оправио једнога човека на Брзеће, да пита оне људе, којима је неправда учињена, и он вративши се, известио ме је да ливаде, и њине и наше јоште непокошене стоје, нити да се је ко тужио на наше Паши; ман ако буде, неки буљубаша турски онде, који је на наше, све нешто режи. – И тако ја дакле, не могући више на посланика Пашиног чекати, вратио сам се у Јагодину натраг да извршујем друге послове, који ми се налажу. Сотим светли скут љубећи с најдубљим страхопочитањем остајем

Ваше светлости Милостившег Господара У Јагодини покорни и верни слуга 6. јулија 1834. Милета Радојковић Оригинал АС, КК XII 753

675.


Милета Радојковић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–јавља да шаље извештај за прошлу седмицу, у коме стоји да се у Великом Сердарству Расинском ништа значајније није догодило.

Рапорт

Којим всепокорнејше јављам, да се за прошлу седмицу у Великом Сердарству Расинском, ништа чразвичајно није догодило, но је све, како по внутрености Окружија, тако и по границама мирно.

Његове светлости Милостившег Господара и Књаза У Јагодини покорни и верни слуга 9. јулија 1834. Милета Радојковић



217

676.


Милета Радојковић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–пише да Мирча и Михаљковић нису могли да се сложе да ортачки држе ражањску мезулану, већ су се разортачили.

Ваша светлост, милостивејши Господару!

Будући се Мирча и Михаљковић нису могли уортачени узете мезулане Ражањске соглашавати; то су се они сами међу себе посулили, и Мирча узевши нешто фајде на новце своје, сасвим је мезулану Михаљковићима уступио; које Вашој светлости с најдубљим страхопочитање, не пропуштам по истоме Мирчи, који Вашој светлости полази, сообштити и сотим светли скут љубећи, остајем:

Ваше светлости милостивејшег Господара и Књаза

У Јагодини покорни и верни слуга 9. јулија 1834. Милета Радојковић


677.


Крста Николић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–жали се у име Јагодинаца против Стефана Недељковића, бившег варошког кнеза, чију неправду више не могу да трпе.

Ваша светлост, всемилостивејши Государ,

Тко није припао с прозбоју к сијатељнешњим стопам Вашеј светлости онај није богоуслишан и помилован ревност наша и верно поданство наше заставила су и нас с коленоприклоненијем всеподанејше сије прошеније молебно рабски као штедрољубивоме монарху и всемилостивејшему отцу чад својих поднести погледајте милосрдним оком на нашу прозбу које Стефана Недељковића бившег варошког кнеза сносити не можемо међу нами доста је радио о неправди и да се нас омрзнути Ваше светлости, а по налогу Ваше светлости данас видимо да у лањском рачуну двеста глава рача да је однео и тридесет талира варошки више узео. О всемилостивејши Государ возрите милосердним оком на нашу прозбу и не оставите га у Јагодини узимајући смелости рабски поднести јесмо верно подани раби житељи јагодински Вашеј светлости всемилостивејшег нашего Государја


218

јесам У Јагодини верноподани раб Јулија 9-г 1834. Крста Николић


678.


Милета Радојковић кнезу Милошу Обреновићу у Пожаревцу–јавља да шаље извештај за прошлу седмицу, у коме, поред осталог, стоји:да је 15. јула поп Живан у Јагодини нашао једно женско одојче, крстили су га и нашли му дојкињу. Пита, треба ли да спроведе истрагу, да установи ко су детињи родитељи?


Чест имам Вашој светлости рапортирати да је за прошлу ову седмицу, свуда по Окружијама, и по границама Великог Сердарства Расинског мирно, и само се је један мали случај у Јагодини догодио, сиреч у прошлу недељу т. г. 15. т. м. идући поп Живан пре развитка у Цркву, чује детињи плач на звонари; кад се попне на први бој звонара, а он заиста нађе мало, повијено дете. Он га одма однесе својој кући, и развивши га види да је женско, које беше лепо окупано и у чисте пелене повијено, поред њега беше у пеленама и једна цедуљица, на којој само ове речи стану „није крштено”. Ми смо дете дали крстити и нашли му дојкињу. Родитељи се пак, јоште не знају, који су, и да л` су са села ил` из вароши; нити сам и(х) ја досад дао полицајно истраживати, из узрока, што очекујем Ваше светлости милостивејшег настављења за то оћу ли сиреч у Јагодину и околна села дати претрести да се родитељи детињи нађу, или не.

В чему с најдубљим страхопочитањем; височајшег и милостивејшег настављења очекујући, остајем:

Ваше светлости Милостивејшег Господара и Књаза У Јагодини покорни и верни слуга 19. јулија 1834. Милета Радојковић


679.


Милета Радојковић кнезу Милошу Обреновићу у Пожаревцу–јавља да му је Суд окружја крушевачког писао да су посланици лесковачког паше долазили на Брзеће због ливада, за које је било речено да су их наши покосили.


219

Међутим, члан крушевачког Суда, Вучко, и жупски капетан Марко тврде да се Турци не парниче само због ових ливада, већ и због два села.


Суд Окружја Крушевачког јавља ми писмом својим од 17. т. м. № 475 да су посланици Паше Лесковачког, Амет Ага и Мулафезула, поради они(х) ливада, што се је исти Паша Вашој светлости тужио, да су и(х) наши, прешавши грницу, покосили, на Брзеће долазили; но член Суда Крушевачког, Вучко и Капетан Жупски, Марко, које сам ја, моравши се вратити, место мене онде оставио, да Пашинце те дочекају, кажу, да се исти Турци не терају само за оне ливаде, о којима је пре реч била, него ишту цела два села наша, Шошиће и Жарево; прво у Крушевачкој, а друго у Новопазарској Наији, доказујући да у оном писму, што је Ћајан Ага кад је из Крушевачке на Бело Брдо у Новопазарску искочио, њима од Крушевачке Наије удут и белеге пописане дао, стоји, да морају бити белеге и удут с ове стране планине, покрај Липовца, на Мраморац, па на Бело Брдо, а не куде смо ми за комесарима ограничили, и белеге поударали.Но кад би онуде, куд они веле удут био, онда би заиста и Шошићи и Жарево њима остало, премда су ова два села свакад овамо принадлежала. Најпосле, по дугом препирању, остало је све онако како је и пре побележено било, јербо наши нису тели ни педи попустити; а они опет нису могли ништа силом узети; него су казали да ће с оним писмом Ђашиф Агиним Вашој светлости да предстану, па како буде; а дотле да нећеју од свог зактевања одустати. Најпосле говорио је Амет Ага и то, да допустимо њиовим људима оно сено покосити и зденути, па пошто се код Ваше светлости пресуде, коме припадне, макар га вели они нама после исплатили, ако њима не припадне, но наши ни то не допусте. Ја пак учинио сам наредбу да те ливаде наши покосе, и овамо мало подаље од границе унутра снесу; доклеод Ваше светлости височајшега настављења, у смотрењу томе, не добијем. Целој пак овој терби, потврђују наши, да је повод Алит Буљубаша, неки Србин Ђорђе Муса, и још два три ли човека из њине стране, који имају у Шошићима и Жареву своје ливаде.

Које све с најдубљим страхопочитањем Вашој светлости сообштавајући и милостивејшег настављења очекујући, остајем:

Ваше светлости Милостивејшег Господара и Књаза У Јагодини покорни и верни слуга 19. јулија 1834. Милета Радојковић



220

680.


Милета Радојковић кнезу Милошу Обреновићу у Пожаревцу–јавља да шаље извештај за прошлу седмицу, у коме стоји да у целом Великом Сердарству Расинском ништа се није значајно догодило.

Рапорт

Којим всепокорнејше јављам да се за прошлу ову седмицу у Великом Сердарству Расинском ништа чрезвичајно догодило није, но је свуда како по внутрености, тако и по границама мирно и своме поредку, које с најдубљим страхопочитањем јављајући, остајем

Његове светлости Милостивејшег Господара и Књаза У Јагодини покорни и верни слуга 24. јулија 1834. Милета Радојковић


681.


Милета Радојковић кнезу Милошу Обреновићу у Пожаревцу–јавља да шаље извештај за последње две седмице, у коме пише да се ништа вачно није догодило у Великом Сердарству Расинском.


Чест имам Вашој светлости јавити да се за обадве ове прошле седмице у Великом Сердарству Расинском ништа чрезвичајно није догодило, и свуда је, како по внутрености Окружја, тако и по границама мирно.

Остајем с најдубљим страхопочитањем

Ваше светлости Милостивејшег Господара и Књаза У Јагодини покорни и верни слуга 6. августа 1834. Милета Радојковић



221

682.


Милета Радојковић кнезу Милошу Обреновићу у Пожаревцу–јавља да је по његовом налогу дочекао, угостио у Јагодини и испратио до Баточине царског тескерџију.


Полазећи с великим царским тескерџијом, да га по височајшем налогу Ваше светлости од 9. т. м. № 2760 до Баточине испратим, с највећом покорносћу јављам, да је овде у Јагодини код мене ноћио, и што се је боље могло дочекан. К томе не пропуштам Вашој светлости покорнејше јавити, да он није за Ражањске и Јагодинске мезулске коње платио, само што је у Ражњу за конак 130 и у Параћину за ручак 38 гроша дао. Он ме је питао, да л` да плати коње Ражањске и Јагодинске, но ја му нисам мого ништа одговорити. И он је најпосле рекао, да ће о томе расположеније учинити док се с Вашом светлости састане; па ако што за плаћање буде, да ће паре послати. Но он вели: „ чуо сам да Бег од Амеџи ефендије кад је прошо никаква трошка није зактевао, надам се да и од мене неће искати”. Које с најдубљим страхопочитањем јављајући, остајем:

Ваше светлости Милостившег Господара У Јагодини покорни слуга 11. августа 1834. Милета Радојковић


683.


Милета Радојковић кнезу Милошу Обреновићу у Пожаревцу–јавља да су по његовом налогу он и Стојан Симић сазвали народ у Алексинцу и објавили да је кнез именовао Манојла за капетана. Народ је задовољан овим избором.

Ваше светлост, милостивејши Господару!

По височајшем налогу Ваше светлости био сам с Г. Стојаном Симићем у Алексинцу где смо народ сазвали, и обзнанили му да је Ваша светлост благоутробно изволеле Манојла за капетана произвести им. Народ је с избором веома задовољан и Вашој светлости за то благодари.

Контуманац се нагло ради тако да ће, уздам се, за кратко време готов бити. У осталом целујући Вашу светлу десницу с најдубљим страхопочитањем остајем


222

Ваше светлости Милостившег Господара и Књаза У Јагодини покорни слуга 3. септемвра 1834. Милета Радојковић


684.


Милета Радојковић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–јавља да у последње две седмице у целом Великом Сердарству расинском влада мир. Само што је народ почео да побољева од срдобоље, нарочито у горњем делу Жупе, где је више људи, а нарочито деце помрло од ове болести.


Чест имам Вашој светлости јавити, да је за цело време отсуствија мога и за ову седмицу по свим Окружијама и по границама, Великог Сердарства Расинског, мирно било, осем што на млоги мести народ од срдобоље, а нарочито у горњој части Жупе болује, где је од те болести више људи, а особито деце помрло.

Сотим светли скут љубећи, с најдубљим страхопочитањем остајем:

Ваше светлости Милостивејшег Господара У Јагодини покорни слуга 3. Септемвра 1834. Милета Радојковић


685.


Живко Шокорац кнезу Милошу Обреновићу у Пожаревцу–јавља да је примио његово писмо и да није разумео да ли треба заградити све алије.


Писмо Ваше светлости од 1-г текућег м. у смотрењу заграђивања алија примио сам и нисам могао известити се оћемо ли све алије заградити: Комаране у Темнићу, и Тополу и Лукар у Левчу закупио је Недељко из Витановца Крагујевачког Окружија, и ова пут алије заградићемо одма, прву капетан Миленко, а последње ово ја. Тополница пак остала је на селима Медвеђи и Великој Дренови, а Весељак на Митру Вукићевићу из Опарића и Сави Остојићу из Рековца, које оћемо ли као и прве три алије заградити, всепонизнејше молим, да ме милостивејше о том благоизволите.


223

В прочем остајем с глубочајшим почитанијем

Ваше светлости Милостивејшег мог Господара У Јагодини покорнејши слуга 5. Септемвриа 1834. Живко Шокорац Оригинал АС, КК XII 764

686.


Милета Радојковић кнезу Милошу Обреновићу у Топчидеру – јавља да доставља извештај за прошлу седмицу, у коме стоји да се ништа значајно није догодило у Великом Сердарству Расинском, само срдобоља узима све више маха, већ је 78 лица од ње умрло. Један младић, болестан од великих краста, извршио је самоубиство.


Чест имам Вашој светлости јавити, да се прошле ове седмице ништа чрезвичајно у Великом Сердарству Расинском догодило није, но је свуда како по границама, тако и по внутрености Окружија мирно, осем што се у горњем крају Жупе срдобоља тако осилила и умложила, да је од ње досад, које мушки, које женски већ 78 глава умрло, а један момак из Паруновца такођер у Окружију Крушевачком лечећи се од велики краста, спопадне га мука, у којој довати пиштољ и сам себе убије.

Које Вашој светлости, с најдубљим страхопочитањем сообштавајући, остајем:

Ваше светлости Милостивејшег Господара У Јагодини покорни и верни слуга 10. Септемвра 1834. Милета Радојковић


687.


Милета Радојковић кнезу Милошу Обреновићу у Топчидеру–јавља му да га је обавестио Никола из Јагодине да неки његов пријатељ из Цариграда, из компаније „Спандони” намерава да код нас набави јапију и да је водом пошаље за Цариград.


Предстао ми је житељ овдашњи Никола ми стане и каже ми, да му је неки пријатељ његов из Цариграда, од Кумпаније Спандони, рад овде јапију особито дугу за бурад сећи, коју у Дунав да спушта и водом је у Цариград носи; а таксу


224

коју Ваша светлост за гору што ће се сећи определи, да плати. Ја му на ово никакова одговора нисам мого дати; но Вашој светлости ствар с најдубљим страхопочитањем сообштавајући и милостивејшег у томе смотрењу настављења очекујући, остајем:

Ваше светлости Милостивејшег Господара и Књаза У Јагодини покорни и верни слуга 13. Септемвра 1834. Милета Радојковић


688.


Милета Радојковић кнезу Милошу Обреновићу у Топчидеру–јавља да му је долазио и жалио се Амет-ага, нишки мезулџија, да су неки наши младићи преморили и сатрли два коња његовог суруџије на путу од Ражња до Ниша. Даље пита шта да ради у овом случају.


Долазио ми је Амет ага мезулџија нишки и жалио ми се да је суруџија његов доневши пошту до Ражња и вративши се натраг у Ниш, из Ражња био повео неку момчад Вашу, која путем трчајући, јако, два му коња сатре. Он је јоште и то придодао, да иста момчадија, теравши да коњи липцау, њему пола цене давала за њи; но вели: „ Ја нисам пристати тео, него сам дошао до тебе, да ми сву цену за коње наплатиш”. – Ја на ово представљење његово пишем Суду Параћинском, да ме точно извести, како је се та ствар догодила, и које су то момчадија била? – На које ми Суд Параћински под 5. т. м. № 346 одговори да су два момчета из Параћина, по имену Миливој и Благоје, догодивши се у Ражњу, кад је суруџија Амет Агин с поштом дошао, истога суруџију запитали, да ли би их он смео узгред, до наше границе донети, будући, нешто посла у Нишу имају, на које им је он одговорио; да ако му сваки по 100 пара даде, оће их до границе однети. Сутра дан пође Миливој и Благоје пре суруџије, који их тек код Шабазовице стигне, затекавши с њима и једног кириџију. Ту се дакле одма Миливој на једног, а Благоје на другог коња попне; но идући им путем, рекне кириџија суруџији: „Тај коњ под тобом неће више мезулану служити, јербо је сасвим балдисао, него да говориш твоме газди, да ми га прода, јербо је коњ за мезулану тежак, а за мене је добар; будући је јак, а кад се почну силазити низ брдоу (нечитко) виде да је коњ сасвим балдисао и суруџија тедне с њега седло турити на другога коња, на које му Миливој рекне, да га јаши полако до Делиграда, па онда да промени. Кад стигну на Делиград, затекну ту неког Стоилка, чирака Јове мутавџије из Ражња, који такође иђаше у Ниш. Овај запита суруџију, не би ли и њега до границе понео, па да му плати онолико, колико су и они други погодили; на које му суруџија одмах онога балдисанога коња, што је с


225

њега седло скино даде, да га голог јаше. Кад буду према Бобовишту, почне коњ под Стоилком дрхтати, на које кад суруџију опомену, одговори он: „ Ајде ти, ајде, тако је њему адет”. И тако дођу до Алексинца 1 ½ сат се одморе и одатле пођу; но тек што се на један пушкoмет, низ брдо силазећи се удаље; а коњ под Стоилком падне, и онај час липче. Момчад пак наша, кад то види, врати се одма натраг, нити су се већ они с Амет Агом после тога састајали, нити му што за коња давали. Ја пак Амет Аги на зактевање његово никаква удовљетворења нисам учинити могао; но целу ствар како се је збила Вашој светлости с најдубљим страхопочитањем сообштавајући, и височајшега у томе решенија очекујући, остајем:

Ваше светлости Милостивејшег Господара У Јагодини покорни и верни слуга 13. Септемвра 1834. Милета Радојковић

П. П. Амет Ага, преко свега овог, каже, да су му два коња липцала и зактева за једнога 6, а за другога 7 стотина гроша.


689.


Милета Радојковић кнезу Милошу Обреновићу у Пожаревцу – јавља му да је у Великом расинском сердарству мирно. Болест срдобоља је почела да јењава, али се појавила друга болест, названа „љута бољка”. Од ове болести излазе красте по глави, лицу и врату и смртност је од ње велика.

Рапорт

Којим Вашој светлости чест имам јавити да је у Великом Сердарству Расинском , свуда како по границама, тако и по внутрености Окружија мирно, и да се је и срдобоља у Капетанији Жупској, где је за неко време јако свирепствовала, умаљавати почела; него је на место ње по селима Жупе и Капетаније Крушевачке сад друга болест појавила се, сиреч изиђе човеку гдегођ на глави, на образу, иза ушију, или за вратом бела краста, која за два три дана нарасте, а потом разиђе се од ње оток око врата и главе, и сотим трећи дан умре. Од ове болести су два човека до сад умрла и једна девојка сад у Ражњу од ње лежи; имајући предречену красту за увом. Неки зову често поменуту болест: „љута бољка” неки: „блага рана” а неки опет „далак”. Које све с снајдубљим страхопочитањем сообштавајући, остајем

Ваше светлости Милостивејшег Господара и Књаза У Јагодини покорни и верни слуга 17. Септемвра 1834. Милета Радојковић



226

690.


Милета Радојковић кнезу Милошу Обреновићу у Пожаревцу – јавља му да Сента Степановић из Ћуприје моли да се прегради кућица код Ћуприје, у којој он станује са својим момцима. Примећује да би и саму ћуприју требало оправити.


Представио ми је Сента Степановић из Ћуприје, да би врло нуждно било, ону кућицу код Ћуприје, у којој он с момцима пребива преградити, јербо је сасвим рђава; а и јест баш рђава, да ће се тешко у њој презимити моћи.

К томе и за ћуприју, да би се могла за зимус баш добро оградити, кад би се само онде, где је се спустила, ударио још један руш.

Ја му нисам мого, ни за једно ни за друго никакова одговора дати, док Вашој светлости не јавим, за које од Ваше светлости милостивејшег и височајшег настављења и очекујући, остајем, с најдубљим страхопочитањем

Ваше светлости Милостивејшег Господара и Књаза У Јагодини покорни и верни слуга 17. септемвра 1834. Милета Радојковић


691.


Милета Радојковић кнезу Милошу Обреновићу у Пожаревцу–јавља да свуда у Великом Сердарству Расинском влада мир. Болести су сасвим нестале. Прошле недеље се у Жупи појавио пожар у 10 подрума, штета је велика, али одвојени десетак није страдао.

Рапорт

Којим Вашој светлости чест имам јавити, да је у прочем свуда, како по граници, тако и по внутрености у Окружијама Великог Сердарства Расинског мирно, и болести које су до сад свирепствовале, сасвим утаманиле се; само што су се прошле седмице у Жупи подруми у пољани Ракљи запалили од који њи 10; три казанице, 30 товара жита и 225 товара џибре изгоре, но у одвојитом десетку није никакове штете било. Којим је пак начином тај пожар произишо, није се могло дознати.


227

Сотим Светли скут љубећи, с најдубљим страхопочитањем, остајем:

Ваше светлости Милостивејшег мог Господара У Јагодини покорни слуга 9. октомвра 1834. Милета Радојковић


692.


Милета Радојковић кнезу Милошу Обреновичу у Пожаревцу–јавља да се према његовом налогу обавестио преко ражањског суда о појединостима случаја са коњима нишког мезулџије.


По височајшем налогу Ваше светлости, од 18. т. м. Септемвра № 3144 да су момчад она, под којима су коњи мезулџије Нишког липсали, дужни такове платити, и да се за другога оног коња известим је ли одма како је у Ниш дошо, црко или није; које Вашој светлости да сообштим, поступио сам ја сходно реченому височајшем налогу. За коња оног другог известио сам се ја собом од суруџије да је чак трећи дан липсао; прво вече кад је дошо, да је зоб појео, а преко ноћи се поболео. Суд пак Ражањски извештава ме да није ни липсао коњ, но да га је Амет Ага лечивши га један дан ваздан, и немогавши га излечити, дао преко суруџија своји заклати. Такође и момчад су му наша, с којима се та штета догодила ишла у Ниш, да би се с њиме угодили и подмирили; но он ни главе на њи није обрнути тео, већ им рекне „ Ја знам од кога ће моје коње наплатити; а с вама никаква посла немам”. И Суд га је Ражањски по препоруци мојој дао да се код њих с момчадма подмири, но он јоште досад није долазио, него ствар тако неокончано стоји. Које Вашој светлости с најдубљим страхопочитањем сообштавајући, и посмо ово на Вашу светлост које је пошта из Цариграда донела овде прикључавајући, остајем:

Ваше светлости Милостивејшег мога Господара и Књаза У Јагодини покорни слуга 9. Октомвра 1834. Милета Радојковић



228

693.


Милета Радојковић кнезу Милошу Обреновићу у Пожаревцу–јавља да је из његовог писма сазнао да је кнеза цар одликовао орденом. Придружује се народној радости и од срца му честита.


Високопочитајемо писмо Ваше светлости од 3. т. м. № 3324 у којем ми радост ону сообштавате, којом је Вашу светлост, а и цео Народ Србски 30. дан месеца септемвра озарио увенчавши Вас знаком превелике, но Ваши трудова достојне милости Цареве, примио сам, с пуним душе задовољством, и с онаковом радосћу, какова јоште до данас прси моје испуњавала није. – То је за мене најумиљатији глас; јербо ме уживљава у радости обштенародној; а подмлађује надеждама, које ћу јоште у Великом Государу моме доживити. – Честито Вам ознаменован милости Цареве, које светле Ваше прси красило било, и да Бог да корак, к млогочисленим коракљајима у Слави Народној и Вашега Имена, која да се на најпоздније потомке Ваше светлости разпростре и умложива. Бог нека Вам премилостиви Господару мој, јоште млоге онакове дане, као што је 30. прошлога месеца Септемвра био, даде доживити тако да и(х) и с Праунучадма Вашима празновати можете, као што ми срећни кад је светлом скутом Вашим, овај данас празнујемо, Ваша пак светлост, молим нека ми опрости да сам се у радости мојој толико распустио; ја јој предела не могу да положим, већ непрестано благодарне сузе к Небу шиљем, што ме је удостојило участником бити радости; Пресветлог Господара и љубимог Народа Србског; с којим остајем, светли скут и десницу љубећи:

Ваше светлости Милостивејшег мога Господара и Књаза У Јагодини верним и покорним слугом 12. Октомвра 1834. Милета Радојковић


694.


Милета Радојковић кнезу Милошу Обреновићу у Пожаревцу–јавља да му шаље извештај за прошлу седмицу, у коме стоји: да одликовање које је кнез добио од цара прослављено је молественијем, бацањем плотуна, звоњењем звона и пијењем здравица намењених кнезу.

Рапорт


229

Чест имам Вашој светлости јавити, да се за прошлу ову седмицу ништа чрезвичајно није догодило; осем Радости при којеј смо 29-ти месеца Септемвра, дан за Србију и Народ Србски знаменитнејши благодарственим к всевишњему молебствијем, бацањем плотона, грујењем звона, пијењем здравица за Вашу светлост, Светле наследнике, потомке и целе Фамилије, до саме ноћи у недељу, честитајући један другоме срећу у којој смо се, под светлим скутом Вашим, и мудрим владанијем нашли, провели. Народ који се је као у дан недељни млогочислен био скупио у чаршију, и коме није до онога часа обшта ова радост била позната; заборавивши, да је дошо куповати ил` продавати, летио је стотинама, у шареног обојега пола гомилама, к нашем торжествовању које се је у мојој кући проводило! Ја нисам за чест мога Пресветлога Господара оног дана поштедио ни пића, ни јела, и сваки ми се који је гођ дошо, чинио брат и сродник, кога сам се зажелио био да ми дође; па ми је једва дошо. А и сад се јоште радостни јек и грујење плотона по свима селима Великог Сердарства Расинског разлеже, торжествовањем, прерадосног Светломе своме Господару и целој држави догађаја – а да га Бог да, да овакове и овим подобне радости непрекидне остану, у Народу Србском, које све то више да се размложавају и учесћавају, у Светлом Племену Обреновића.

Љубећи Светли Скут и Десницу остајем

Ваше светлости милостивејшег Господара и Књаза У Јагодини покорни и верни слуга 16. Октомбра 1834. Милета Радојковић


695.


Милета Радојковић кнезу Милошу Обреновићу у Пожаревцу–јавља да је по његовом налогу дочекао и испратио Садик–пашу, бившег ћехају босанског везира, заједно са његовим харемом.


По височајшем налогу Ваше светлости, од 6. т. м. № 3039 дочекао сам ја Садик Пашу бившег ћехају Босанског везира, заједно с аремом његовим, и пропратио до границе наше к Нишу. Ја сам с надлежним капетанима све оно употребио, како ће с дочеком нашим задовољан бити; и он је заиста задовољан био тако, да је више пута реко, да се не може Вашој светлости довољно наблагодарити, да сте га свуда тако лепо дочекати дали, за које да Вашој светлости, усрдњејши поздрав од стране његове изручим, с тим уверењем да ће он свакад признателан остати, на указаној му од Ваше светлости чести. Које Вашој светлости с најдубљим страхопочитањем сообштавајући, остајем:


230

Ваше светлости Милостивејшег Господара и Књаза У Јагодини најпокорнији слуга 22. Октовра 1834. Милета Радојковић


696.


Милета Радојковић кнезу Милошу Обреновићу у Пожаревцу–јавља да му шаље извештај за прошлу седмицу у Великом Сердарству Расинском, у коме стоји да се ништа значајно није догодило и да свуда влада мир.

Рапорт

Којим чест имам Вашој светлости јавити, да се за прошлу ову седмицу у Великоме Сердарству Расинском ништа чрезвичајно није догодило, и свуда је како по границама тако и по внутрености Окружија мирно.

Сотим Светли Скут и Десницу љубећи, с најдубљим страхопочитањем остајем:

Ваше светлости Милостившег Господара и Књаза У Јагодини најпокорнији слуга 22. Октовра 1834. Милета Радојковић


697.


Милета Радојковић кнезу Милошу Обреновићу у Пожаревцу–јавља му да је примио његово писмо заједно са приложеним писмом нишког паше. Даље јавља да тврђење нишког паше није тачно, да су мештани села Горњокрупца и Сечанице неправедно узели десетак са њива и винограда.

Ваша светлости, милостивејши Господару!

Високопочитајемо писмо Ваше светлости од 12. т. м. № 3406, заједно с прикљученим Паше Нишког писмом примио сам, и одма, трефивши се при пропраћивању из Босне идућег Садик Пашу на граници, ствар за коју је Паша Нишки Вашој светлости писао извидио њиве оне и виногради села Горњокрупца и Сечанице, за које Паша вели, да су наши неправедно десетак од њи узели; не само што нису изван границе наше, него треба један цели пушкомет прећи, док се до њи дође; и природно су ограничене тако, да их планина Јастребац и поток, до у саму Мораву од Нишевачке одцепљава; особито сеничске њиве су свакад


231

под Крушевачку подпадале, па их само Сеничани обработавали; а и караула им наша, која далеко од ови њива, унутра к Нишевачкој стоји сведочи какогођ и умке, које су комисари пометали, да те њиве никако под Нишевачку не припадају, но њима ништа друго није, но је спаијама онима чија су села жао, да њиве и виногради овамо, а села онамо остану; па гледе какогођ да и то на име села приграбе. Ја сам писао све Паши како и у чему се ствар состоји, и да наш ниједан педаљ нису, што њино прекорачили; но досада јоште никакова одговора нисам добио. О чему Вашу светлост покорнејше извештавајући и писмо Пашино, које сте ми изволели послати враћајући, остајем с најдубљим страхопочитањем:

Ваше светлости Милостивејшег Господара и Књаза У Јагодини најпокорнији слуга 22. октовра 1834. Милета Радојковић


698.

Пожаревац, 29. октобра 1834.

Кнез Милош Обреновић Милети Радојковићу у Јагодини–даје му налог да у Јагодини оправи и очисти подрум до амама, да и се у њему сместило вино од жупског десетка.

Благородному Господину Милети Радојковићу вел. Сердару Расинскому у Јагодини

Будући да оно вино од десетка жупскога не имам где сместити ни у Пожаревцу ни у Крагујевцу, зато ћу га морати наместити у Јагодини. К тому намеренију Вама препоручујем, да онај подрум код амама у Јагодини добро очистити, и да не би у њега киснуло, да зданије оно над њим ћерамидом покрити и вообште све оправити дате, што год к тому требало буде, да подрум тај честит и сигуран буде.

Ја сам дао налог Капетану Јованчи и он ће Вама буради из Смедерева послати, нешто ово дана, нешто доцније; а Ви, кад бурад буду код Вас, и кад видите, да ћете с тим подрумом готови бити, учините потребну наредбу, да се вино оно из Жупе у Јагодину донесе, како нећете морати за њим оклевати, већ да Вам посао на скоро свршите, и да вино пораније у подрум сместити можете.

У Пожаревцу

17. Октоврија 1834.



232

699.


Милета Радојковић кнезу Милошу Обреновићу у Баточини–јавља да му шаље извештај за прошлу седмицу, у коме стоји: избио је сукоб на граници код Алексинца између младића Павла Станковића из Јагодине са неким Турчином Скендером, због пиштоља, који је Турчин хтео да отме Павлу. У сукобу је тешко рањен буљубаша Неша, док је Турчин погинуо.

Репорт

Којим с највећом покорносћу Вашој светлости јављам, да се је за прошлу ову седмицу, у Великом Сердарству Расинском чрезвичајно догодило следеће:

Неки Павле Станковић, млад момчић из Јагодине, идући послом својим у Ниш, састане се и здружи с Турчином неким Скендером кириџијом. Кад буду између наше границе и Алексинца, стигну и(х) јоште три Турчина сејмена, који су из Београда на вилајет ишли. Идући им неколико тако заједно, изтргне један од они сејмена, Павлу с насилијем пиштољ иза појаса, и мете га свој појас. На које Павле, побојавши се и већег насилија, тедне се натраг у Алексинац вратити, од ког нису далеко били; но кириџија Скендер рекне му: „ не враћај се, да чиниш буну, за тако малу ствар; ако ти он вели не дадне твој пиштољ, ја ћу ти дати мој”. И тако пођу даље, препирући се с оним сејменином. Кад већ дођу на караулу нашу, и Павле ни од Скендера, ни од сејменина пиштољ не добије, а он се потужи нашем буљубаши Неши на караули, и Неша узме од сејмена пиштољ те да Павлу. На ово пак разјарен сејменин, потегне из свога пиштоља, и Нешу буљубашу у бутину тешко рани, и почне бегати. Но Тодор момак буљубашин видећи свога газду, где полумртав паде полети за Турчином, да га увати, и кад овај, другим пиштољем, управи на њега, предупреди га он својим и Турчина на место убије.

Буљубаша наш Неша, однешен је на коли кући својој; а Тучин њиним караулџијама мртав предат.

Осем овг догађаја, свуда је како по границама, тако и по внутреностма Окружија Великог Сердарства Расинског мирно, и народ у доброме здравља разположењу; које с најдубљим страхопочитањем Вашој светлости, јављајући остајем:

Ваше светлости Милостивејшег Господара У Јагодини покорни и верни слуга 1. Ноемвра 1834. Милета Радојковић



233

700.


Милета Радојковић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–јавља му да архимандрит манастира Св. Романа Сава Петровић желео би за манастир да купи од Селим–бега Вренчевића земљу, звану „Мировиште”. Пита, шта да каже архимандриту.


Господин Архимандрит манастира Светог Романа Сава Петровић представља ми, да Вренчевић Селим Бег, неку онде, близу манастира лежећу земљу, која се Моравиште зове, продаје; ако би Ваша светлост милостивејше изволела допустити. Истина, да Турчин, као што ми Г. Архимандрит у своме писму наводи, на земљу тапију показује, и каже да је од Ваше светлости дозвољење добио, да је може продати; но Г. Архимандрит се о томе сумња, особито што неки људи онде има који су у поменутом месту Моравишту нешто отрсили, и сад сваки своје тражи од Турчина, без новаца да отргне, које вели ако им се допусти, онда земља не вреди онолико, колико Турчин за њу иште, сиреч 12 кеса.

Ја пак не могући за ово Господину Архимандриту никакова одговора дати, с најдубљим страхопочитањем долазим Вашој светлости милостивејше и височајше у томе смотрењу настављења просити, на које всепокорнејше очекујући, остајем: Ваше светлости

Милостивејшег Господара и Књаза У Јагодини најпокорнији слуга 6. Ноемвра 1834. Милета Радојковић


701.


Милета Радојковић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–јавља му да шаље извештај за прошлу седмицу, у коме стоји да се ништа значајније није догодило у Великом Сердарству Расинском.

Репорт

Којим чест имам Вашој светлости јавити да се за прошлу ову седмицу ништа чрезвичајнога у Великом Сердарству Расинском догодило није.

Љубећи с најдубљим страхопочитањем светли скут, остајем:


234

Ваше светлости Милостивејшег Господара и Књаза У Јагодини најпокорнији слуга 13. Новембра 1834. Милета Радојковић


702.

Милета Радојковић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–јавља му да га је параћински капетан Јован Вељковић известио да параћинска општина има намеру да огради цркву на вакуфској земљи, на којој је била џамија.


Капетан Параћински Јован Вељковић јавља ми писмом својим од 16. т. м. да му је обштество Параћинско предстало, с намерењем, да Цркву онде у Параћину огради; за то и да се моли дза вакупску онде земљу, која је под Џамију била, да на њој Цркву огради. Место је заиста лепо, и за Цркву згодно; но ја нисам мого Капетану Јови ништа одговорити, докле Вашој светлости всепокорнејше то не представим, на које с најдубљим страхопочитањем, милостивејшег и височајшег настављења и очекујући, остајем:

Ваше светлости Милостивејшег Господара и Књаза У Јагодини покорни и верни слуга 15. Ноемвра 1834. Милета Радојковић


703.


Милета Радојковић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–моли га да изда налог да се почне са уређивањем чаршије у Крушевцу.


Кад сам по височајшем налогу Ваше светлости, летос у Крушевцу, с Господином Симићем, поради уређивања чаршије био, измерили смо ми и пресекли куће, куда ће чаршија проћи; заказавши људима, да се јошт овог лета измичу и чаршију височајшем налогу сходно, уређивати почну. Но људи се нешто затежу, и јошт до данас, све онако по староме стоји; за то с највећом покорносћу долазим то Вашој светлости сообштити, и всенижејше молити, ако би Ваша светлост за добро нашла, у смотрењу томе височајши налог издати, који да се онде међу њима прочита.


235

Љубећи с најдубљим страхопочитањем и Светли Скут и Десницу, остајем

Ваше светлости Милостивејшег Господара и Књаза У Јагодини покорни и верни слуга 17. Ноемвра 1834. Милета Радојковић


704.


Милета Радојковић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу – јавља му да Ислам „криви потурчењак” из Параћина жели да се заједно са сојим сином врати у хришћанску веру. Пита шта с њим да ради?


Ислам криви онај потурченик из Параћина, више пута ми је представљао да би се желио опет у пређашњу своју христијанску веру повратити, какогођ и једнога свога деветолетног сина покрстити. Он је се као што и ми сви овамо знамо из невоље потурчио, а не из неваљалства каквог, или шпекулације; зато сад тим већма и жели пређашњу своју веру, коју је из нужде, и само за спасти свој живот, оставио; особито што и браћу овде има, поред који би се мого мало спомоћи и живити. Ја му на вишекратно ово представљење његово нисам мого ништа друго одговорити, него да ћу то Вашој светлости представити, које сад с најдубљим страхопочитањем чинећи, и милостивејшег Ваше светлости решенија очекујући, остајем:

Ваше светлости Милостивејшег Господара и Књаза У Јагодини најпокорнији слуга 22. Ноемврија 1834. Милета Радојковић


705.

Јагодина, 26. новембра 1834. Милета Радојковић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу –

јавља да му шаље извештај за прошлу седмицу, у коме пише да се ништа значајно није догодило у Великом Сердарству Расинском.

Репорт

Којим чест имам Вашој светлости јавити да се за прошлу ову семицу ништа чрезвичајно у Великом Сердарству Расинском догодило није; које с


236

најдубљим страхопочитањем Вашој светлости сообштавајући и Светли Скут љубећи, остајем:

Ваше светлости Милостивејшег мог Господара У Јагодини најпокорнији слуга 26. Ноемврија 1834. Милета Радојковић


706.


Милета Радојковић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу – јавља му да Амет-Ага Гуц моли за дозволу да може у Јагодини продати неку земљу, која је некада припадала његовом почившем тасту, Шерив-Аги.


Амет Ага Гуц предстао ми је с тапјимо једном од 75 година старом на неку земљу овде у Јагодини, која под истом тапијом лежи. Та земља је пак Шерив Агина, и он је на њу кирију до онога времена узимао, кад су наши Депутати отишли у Цариград. А будући у то доба умре Шерив Ага, то од онда до сада никакова кирија на ту земљу није узимата; премда су на њој готово све саме куће ограђене и врло је мало празни баштени места остало. По смрти дакле Шерив Агиној поменути Амет Ага Гуц; имајући кћер Шерив Агину за собом, почне исту земљу као наследник тражити да прода, за који узрок је и више пута у Јагодину долазио; но ми му је не даднемо продати, зато што тапије није имао на њу, иако смо знали да је он Шерив Агин зет, и да му је та земља као мираз уз жену припала. Тапију пак, била је сакрила сестра Шерив Агина, и није је тела Амету никако издати, до сад кад је Честити везир видински Хусеин Паша у Нишу прогласио: „да сваки Турчин, којигођ има у Сербији земље, иде је одма продати, јер иначе да ће му се у Беглук узети”. То она чувши, побојавши се да земља не пропадне, даде Амет Аги Гуцу тапију земље Шерив Агине, таста Амет Гуциног.

Но будући се иста земља толико дуго време без сајбије затрајала, то ја зактевању Амет Гуцином, да је продати може, ни сад нисам удовљетворити мого; него га заједно с тапијом ради височајшега и милостивејшега, у томе смотрењу решења, Вашој светлости, с најдубљим страхопочитањем оправљам, и остајем Светли Скут љубећи

Ваше светлости Милостивејшег Господара У Јагодини најпокорнији слуга 28. Ноемврија 1834. Милета Радојковић Оригинал АС, КК XII 785


237

707.


Милета Радојковић кнезу Милошу Обреновићу у Пожаревцу – јавља кнезу да му Суд окружја крушевачког пише да буљубаше и момци у граничним караулама, као и ђумручки писари, од свога постављења нису примили плату и храну. Пита шта да ради у овом случају?


Суд Окружја Крушевачког, писмом својим од 24. т. м. № 793 представља ми да по граници њиовој налазећи се на караулама буљубаше и момци, какогођ и писари ђумручки свој ак и рану које јоште од како су понамештани до сада примили нису, ишту. Исти Суд јавља ми и то, да су они сад при предавању рачуна, то Суду Народноме представљали; и Суд Народни им је одговорио, да се за то на свога сердара отнесу. Ја пак не имајући никакова настављења одкуда ће се како плата, тако и рана реченима узети; долазим всепокорнејше Вашу светлост о томе припитати; на које височајшега настављења с најдубљим страхопочитањем и очекујући, остајем:

Ваше светлости Милостивејшег Господара У Јагодини најпокорнији слуга 28. ноемврија 1834. Милета Радојковић


708.


Милета Радојковић кнезу Милошу Обреновићу у Пожаревцу–извештава га да је свуда дуж граница и по окрузима мирно. Једино у крушевачкој нахији, на Јастрепцу, једног ловца је повредио медвед.

Репорт

Којим чест имам Вашој светлости јавити, да је свуда како по границама, тако и по внутрености Окружија мирно, и само се је следујући овај, чрезвичајни случај у Крушевачкој догодио:

Неки Анђелко Савић из Јабланице, села под Јастребцем, изиђе у Јастребац ради лова, и нашавши једну мечку, двапут је гађао. На други удар пушке, падне мечка и учини се мртва; Анђелко пак тедне је још једанпут поизближе гађати, и приближи јој се на два три корака разтојанија између њега и ње, које кад мечка спази ђипи изненада, и ловца пода се счепав разчупа му један образ, три зуба избије, 2 прста на десној руци сасвим прегризе, а један изврне, и свуда га по ногама изуједа и изгребе тако, да је слаба надежда о животу његовом, који је од мечке тиме спасао, што је мечка зар изливши из себе млого крви


238

малаксала била, те се он изпод ње извуче, и буде кући однешен, а мечка на оном месту цркне.

Љубећи с најдубљим страхопочитањем Светли Скут и Десницу, остајем:

Ваше светлости Милостивејшег Господара и Књаза У Јагодини најпокорнији слуга 5. Декемврија 1834. Милета Радојковић


709.


Милета Радојковић кнезу Милошу Обреновићу у Пожаревцу–извештава га да је прошле седмице у Великом Сердарству Расинском све било мирно.

Репорт

Којим чест имам Вашој светлости јавити, да је свуда за прошлу ову седмицу, како по границама, тако и по внутрености Великог Сердарства Расинског мирно било; нити се је што чрезвичајно догодило.

Љубећи са сваким страхопочитањем Светли Скут и Десницу, остајем:

Ваше светлости Милостивејшег Господара У Јагодини најпокорнији слуга 11. Декемврија 1834. Милета Радојковић


710.


Милета Радојковић кнезу Милошу Обреновићу у Пожаревцу – извештава га да је прошле седмице у Великом Сердарству све било мирно.

Репорт

Којим чест имам Вашој светлости јавити, да се за прошлу ову седмицу, у Великом Сердарству Расинском ништа чрезвичајно догодило није; но је свуда, како по границама, тако и по внутрености Окружија ови мирно.

Љубећи со сваким страхопочитанијем Светли Скут и Десницу, остајем:


239



711.


Милета Радојковић кнезу Милошу Обреновићу у Пожаревцу–захваљује му на божићној честитки и честита му наступајуће празнике.


Всемилостивејши поздрав к наступајућем празнику Рождества Христовог, који ми је Ваша светлост благоутробно изволела послати, примио сам с онаковом радосћу какову није кадар језик човечески изразити. Толики знак владетељске милости мора сваког оног, на коме се излије у самој души обсјатељном радосћу потрести тако да ништа друго не може бити кадар учинити, но само једну њему благодарност. Источнику свому среће воздати! – Тако примите какле, Достојни, Премилостиви Владетељу мој, страхопочитатељну моју благодарност, најмилостившем поздраву Ваше светлости из дубине душе и срца, какогођ и најтоплије моје жеље, које су с јединим молебствијем к всевишњему шиљем; да и Ваша светлост у кругу Пресветле своје Фамилије, не само наступајуће, но и млоге друге безчислене празднике Рождества Христовог здраво и мирно дочека и весело проведе с увеличавајућом и славом Вашом и Народа Вашег. – Бог да Ваше светлости и Потомке порода Вашег благослови и пресветло име Обреновића по најудаљенијим крајевима Света разнесе! –То су највеће жеље моје, то су најтоплије молитве к всевишњему!

Сотим љубећи Вашој светлости Скут Светли Госпођи и Сијатељним Беговом руке, остајем с најдубљим страхопочитањем:


Оригинал АС, КК 790


240

712.


Тодор Радивојевић из Јагодине кнезу Милошу Обреновићу у Пожаревцу–моли да га, као старог, ослободи дација и кулука.

Ваша светлост, премилостиви Господару!

Долуподписати принужден јесам пред Вашу светлост приступити и милостиву Вашу десницу и скут љубити и покорно молити да бисте благоизволили милост обратити на ме! Старога од 65 истекше године и невољног с једним сином сакатим и с пет особитом дечицом, све голо и босо, ништа друго немајући, кроме јединог Бога и у Вашу светлост надежду имајући да бисте само учинили милост опростити ми од дације и кулука као старем и невољнем човеку, јербо немам одкуд више давати, милостиви Господару.

Смилујте се штедрољубиви покровитељу на једног и невољног мене сиромаха погледајте милостивим оком и Светлим лицем Вашим; које свагда за Ваше здравље и Светле фамилије Ваше Бога молимо да бисте всевисочајшу милост на мене сиромаха показали.

Остајем у надежди очекујући милост и јесам всепокорнејши раб Тодор Радивојевић из вароши Јагодине


713.


Станисав Стефановић кнезу Милошу Обреновићу у Пожаревцу – јавља му да је, путујући преко Свилајнца за Јагодину, видео много људи како спремни под оружјем очекују заповест. У Јагодини му је речено да они не иду против кнеза и његове фамилије, већ против рђавих закона и уредаба.


Јављам Вашој светлости како сам прешао преко Свилајнца и стиго у Јагодну путем видећи млоге људе да су спремни сас оружијем и очекују заповест. Како приспем у Јагодну одма отидем сердару Милети и ту ноћим Г. Аврама Петронијевића и заведем се у разговор и све Ваше поздравље њима јавим по налогу, а кад саслушаше моје речи они почеше говоритии заклињући се ми против Господара не идемо нити пак против његове фамилије. То ми сами знамо како смо били од почетка њему вернии он нама тако треба и од сада с њим и сас


241

целим народом, него идемо против зли закона и уредбе и за њега и за нас. Ја њима кажем оставте оружије пак се договорите. Они мене кажу ми не смемо другојаче нити пак може бити другојаче него како смо наредили и пре се договарали. Ја њима кажем смо та ваша разговор сада или одавно. Они мене кажу да је одавно разговор с неким била. Ја њима кажем како је одавно кад ми нисмо за то знали. Они кажу као с вама магистратима нисмо а кусур сви су знали и све Наије. Само очекивала време. Сада видим једнако људи овде долазе очекују Параћинску и Крушевачке да ће све бити у Крагујевцу. Ја мислим да се враћам пак наједно премисли да идем у Крагујевац. Тамо ће бити више пак онде како видим или ћу писати или сам собом доћи. Све су Наије распите само кажу да нису ктели Пожаревац и она знаде него због Вашега двора да се не би чинила каква квар.

Вам услугам У Јагодини 1835. год. 7-го јануарија Станисав Стефановић


714.

Јагодина, 10 јануара 1835.

Јагодинска општина кнезу Милошу Обреновићу у Пожаревцу–извињава се што су се њени делегати–кметови одмах вратили својим кућама са Скупштине у Крагујевцу.


Премда је високославни Суд Народни јуче и од наше, као и од остали неки Наија кметове Вашој светлости посло, да Вам ови обшту Народа нашег жељу изјаве, и опет на последње предложење Ваше светлости, ми смо одма, који смо позвати, у Крагујевцу били, својим кућама вратили се, будући је Ваша Књажеска светлост милостивејше нам обећати благоизволела, да ће се скоро главна скупштина држати, и тако, ако смо у чем погрешили, молимо прекорно да нас извините и милостивејше опет у число остали верни подајника примите, а ми од стране наше обећавајући се, да ћемо за свагде верни и покорни бити Вам, остаје и јест свагда

Вашој Књажеској светлости У Јагодини покорна 10. Јануарија 1835. года Обштина Јагодинска



242

715.


Живко Шокорац, капетан левачки, кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–моли кнеза да и даље остане у капетанској служби, иако је именован за члана Јагодинског суда.

Ваше височество, милостивејши Господару!

По милостившем опредељенију Високославнога Народног Србског Суда, будем наименован и одређен у Славни Суд Јагодински за члена истог Суда; но ја благодарећи на високој тој милости, и себе за то високо званије не толико способна налазећи, као што би дужност истог званија изискивала; за то особено благодарим, и всепокорнејше Ваше височество умољавам да би мене у овој мојој досадашњој служби капетанској милостивејше задржати благоизволели, у којој осећам да су ми силе за то званије снажне извршити је.

Повторитељно Ваше височество свепокорнејше умољавајући, с синовним страхопочитанијем (нечитко)

Вашег височества најпокорнији слуга Живко Шокорац У Крагујевцу 5-г фебруара 1835. Капетан Левачки


716.


Стефан Михаиловић и Манојло Јовановић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–јављају му да су царског риџала дочекали на граници у Алексинцу. Синоћ је преноћио у Ражњу, вечерас ће бити у Јагодини, а сутра заједно са њим полазе за Крагујевац.


Јавио сам Вашој светлости из Алексинца за царског риџала Набај Ефендију да смо га на граници нашој и у Алексинцу пречекали и синоћ у Ражњу ноћили и вечерас у Јагодини дошли. Сутра полазимо ш њиме за у Крагујевац к Вашој светлости о којему всепокорнејше јављамо, и остајемо Вашеј светлости целујући Скут


243

всепокорнејше слуге У Јагодини Стефан Михаиловић и 13-ог фербруара 1835. года Манојло Јовановић


717.


Радисав Јовановић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–моли га за пар волова да би могао да узоре њиву, јер нема чиме да исхрани породицу.

Ваша светлост, всемилостивејши Господар Милош Обренович

Молим Ваше сијатељство всемилостивејши Господар да ја доле подписати дошавши из Бесарабије 1824 године 30 октомбрија до у Јагодину и потрошио се сасвим докле сам доао под Ваш скут у варош Јагодину са седморо деце и немам како живљеније нити сам имао какве њиве а саде веће три године окрчио сам једну њиву четири дана орања и саде немам са чим поорати да би како заранио моју ситну децу но молим Ваше сијатељство и љубим Скут и руку учините милост Божију да ми дате једне волове да радим како би изранио моју ситну децу.

И покорнејше молим У Јагодини и љубим Скут и руку 16. ферфарија 1835. года Радисав Јованович


718.


Димитрије Ђорђевић кнезу Милошу Обреновићу у Пожаревцу–јавља да му се здравље знатно побољшало и захваљује му што је послао лекара у Јагодину.

Ваше височество, всемилостивејши Господару!

С најдубљим страхопочитанијем долазим Вашем височеству јавити, да ми се фала Богу здравље, од пређашње моје слабости побољшавати почело, и да сам како ја, тако и супруга моја Јованка сад у доброме разположењу, но ће Вам и Г. Глигориј Рибаков с највећом покорношћу јавити, долазећи сад тамо, што сте свемилостивејше благоусердствовали послати нам Доктора ради побољшања здравља нашег, остајемо Вашем височеству до конца живота нашег всепокорнејше благодарни, молећи преблагога Бога да Вас и сву Светлу фамилију височества Вашег, много година у најповољнијем здрављу поживи, мени и свију подајника Ваши на највећу срећу и радост, в прочем остајем


244

Вашем височеству Свепокорнејши У Јагодини Слуга 28. фебруара 1835. Димитрије Ђорђевић


719.


Житељи Јагодине: Аврам Радуловић, Цека Поповић и Цветко Јовановић кнезу Милошу Обреновићу у Пожаревцу–јављају да су прошле године узели под трогодишњи закуп јагодинску касапницу и да су прошле године претрпели велику штету у раду и моле га да им одобри закуп касапнице и за ову годину.

Ваше височество, многомилостивши Господар!

Тко није приступио и припао к Светлим Стопам Вашего височества с рабеноју просбоју, онај није био услишан и помилован; того ради и ми долуподписаввшије с коленопреклоненијем молбу нашу рабени подносим, всепотданејше молим услишанија и помилованија.

Прошасте 1834. године узели смо ми долуподписаније касапницу Јагодинску, на три године ценоју 301 талир и 2 цванцика, подписали смо и подлегошмо месо за уречену цену давати; и то у В. С. Суду Народном; та година би оскудна у свачему како што је познато. Суша голема, сена нимало, а друге ране такођер није било, са чим би могли стоку подкрепљавати и обдержавати; стока слаба би, и много од глади и жеђи полипса; три смо бунара копали, алове вукли, трошили на све а саде не само виласту задовољство с месом учинити: но све бадава било; воља Божја тако би и нам штета голема и неизсказана и ми све то и не гледасмо, само Вашему височеству и В.С. Суду Народном да се не замеримо, и зимус смо се ми подвезали и подвергли нашу должност исполњавати до уреченога времена за три године. Ова година би нам убитак и штета голема за нас и наше фамилије; но надајући се на будуште јошт две године и на особити благослов Божији у берићету за то и далњег времја Вашего владенија; набавили смо стоке за касапницу и до 3000 хиљаде гроша похарчили на њу; ове зиме и(х) ранили да би се што боља стока за будуште време нашла, то јест, које сад и наступа у другу годину. Но из новина од 23-г фефруарија по изданому височајшему Указу Вашего височества, разумевамо да се аренда од Ђурђева да касапнице пресеца; и нови залог дао.

Будући да смо ми само једну годину касапницу држали, и нова учрежденија и установљенија у свим струкам народним; пресекла наш контракт, и не могошмо испунити речене три године; да би и ми какову помоћ и фајду нашем занату, са трудом нашим видити могли; како и прочи – који су касапнице


245

прошасти година, на годину дана држали и помагали се; тако и ми желимо оно исто за ову годину платити што су прочи плаћали за годину дана овде у Јагодини.

Ваше височество многомилостиви Господар! Всепотданејше молимо, милосердним оком на нас, примите рабску нашу молбу са штедром руком; услишите, помилујте, како сте сваког помиловали који с прозсбоју припао – погледајте на нашу премерњену и поднешену штету за годину дана у касаплуку; и да не пропаднемо ми подписани са нашим фамилијама за Ваше здравље; и Светле Ваше фамилије; всемилостивејше заповедити кому следује нашу прозсбу удовлетворно решити благоутробно, склонити је; у ожиданија височајшего Вашег милостивејшего решенија; љубећи Руку и Скут:

јесам вернопотданије раби Аврам Радуловић Цека Поповић У Јагодини Цветко Јовановић 1-г марта 1835. лета житељи Јагодински


720.

Пожаревац, 3. марта 1835. Кнез Милош Обреновић Милети Радојковићу у Јагодини–налаже му

да извиди ситуацију око издавања у закуп јагодинске касапнице људима, који су му се жалили.

Благородному Господину Милети Радојковићу Попечитељу војени дела и Дејствитељному Државному Советнику

у Јагодини

Прикључавам Вам под % прошеније неки Јагодинаца касапа у оригиналу № 627 које су ми јуче ови поднели. Мени се види, да је то њино прошеније сасвим праведно, и зато Вам га шиљем с препоруком, да призовете к себи членове Суда Јагодинског, и с њима и с овим проситељима, како се год узможе, определите једну таксу, па нека исти касапи кољу, јер не би право било, да људи савим штетују, који су, као што је обшче познато, лане онако здраво штетовати морали. Уредите дакле тако, да ти људи под тим условијем доиду стоку него, дајте им лане у Суду Народном учињени контракт гласи. По учињеном употребљенију пошаљите ми прикључено прошеније натраг, купно с известијем, како је ствар свршена.

У Пожаревцу 3. марта 1835.


721.


246

Избеница, 8. марта 1835.

Миленко Радојковић кнезу Милошу Обреновићу у Београду–јавља му да по његовом налогу, који је добио од Милете Радојковића, шаље вино и ракију из Избенице.

Ваше височество, милостивши Господару!

Известивши се из писма Господ. Милете Радојковића, с којим ми јавља да да му је Ваше милостиво височество благоизволило с писмом наложити, да вино из Избенице пренесе; зато га и управљам на двоје коли, у два бурета који садрже 300 ока вина, код истог вина и ракију праћам, једну вучиу која садржи 70 ока, будући да ни ракија ни вино више не остаје; које надлежни атом надгледатељ да изволи примити: 300 ока доброг вина и 70 ока ракије; које најучтивије јављајући

Вашег височества У Избеници покорни слуга остају 8-го марта 1835. Миленко Радојковић


722.


Милета Радојковић кнезу Милошу Обреновићу у Београду – јавља да му је сва стока здрава. Сена има довољно у Ћуприји и Параћину.

Ваше височество, милостивејши Господару!

На писмо Ваше од 1-г т. № 612 у смотренију говеди Вашего височества одговарајући јављам, да је сва стока здрава, и млого боља него што је јесенас била; седам крава отелиле су се, а сена у Ћуприји има још три; момак Ђура дао је јошт неколико сена из Параћина дотерати, и с овима биће доста сена и неће бити нуждно да се стока у Јагодину на рану дотерује.

В прочем остајем Вашем височеству У Јагодини покорнејши 9-г марта 1835. Милета Радојковић



247

723.


Милета Радојковић кнезу Милошу Обреновићу у Пожаревцу – јавља да је по повратку из Крагујевца прегледао подрум и установио да у њему има доста вина. Потребан је само искусан подрумџија, да га сачува од квара.


Како сам дошо из Крагујевца очо сам у подрум и прегледао сам вино: вина има доста, но човека вешта, који би исто надгледати и чувати знао, нема овде. Засад надгледа га Полицај варошки Илија, но он се у чувању вина слабо разумева, и бојим се да се не поквари и зато ако Ваше височество благоизволи подрумџију једног наћи и послати овамо добро би било.

А будући да је обично да у резидбу винограда врлу вина; тако и почела су у свим бачвама врети: ја сам ишо с Г. Алексом Симићем и прегледали смо и не знамо како ћемо ш њим поступати; њуди, који се разумевају говоре да га не треба сада док не преври обциговати, а ја јављам Вам и очекујем настављеније у том.

В прочем остајем с глубочајшим почитанијем

Вашег височества Милостивејшег мог Господара У Јагодини нижајши слуга 2-г Априлија 1835. года Милета Радојковић


724.


Мита Тирић кнезу Милошу Обреновићу у Пожаревцу–јавља да је по његовом налогу објавио свим околним селима да се продаје кнежево сено. Даље јавља колико је сена продао и да нису сви имали новца да одмах плате.


По височајшем Вашег височества налогу, од 28-г марта № 1004 објавио сам свим околним овде селима, да се Ваша овде наодећа се сена продају и зато који је у сену оскудан да дође и пазари. Неки су дошли и продао сам им ја с Вашег височества момком Вучом два од седам сена по 14-талира, и три мала, два по 10-талира, а једно за 9 ½ талира и сва пет за 57 ½ талира засад нису имали људи да плате и оставили смо им термин Ђурђевдан и онда како примим новце


248

послаћу одма, више сена засад није се могло продати. Неки Јагодинци пазарили су и сасвим мало дају, будући нису у сену сасвим оскудни.

Јављајући да јошт 45-сена има остајем с глубочајшим почитанијем

Вашег височества У Јагодини всепокорнејши слуга 3-г Априла 1835-го Мита Тирић


725.


Кнез Милош Обреновић Стефану Стојановићу, пуковнику и војноме команданту подунавско–тимочком, јагодинском , ћупријском и крушевачком суду и Анђелку Јовановићу, параћинском капетану–налаже да прикупе што већи број кола са запрегом за превлачење камена и пошаљу у Београд, како би се могло наставити зидање државних зграда.

Благодарном Господину Стефану Стојановићу Полковнику и војеному команданту Подунавско–Тимочкому и Судовима: Јагодинском, Ћупријском и Крушевачком, Капетану Анђелку Јовановићу Параћинском

За Државна Зданија, која смо у име Божије у Београду градити почели, нуждно нам је повеће количество кола, за превлачење камења, и за нуждно сам нашао, да се расположеније за кола учини и по осталим Окружијама Державе наше, која ће се на послугу речени зданија под плату узимати, зато вама препоручујем, да у полковничеству вашем за 15 добри кола с по два вола и једним човеком расположеније учините, и то: из Задружни кућа, које неће с тим ништа* штетовати, и од они људи који обично под кирију иду и раде, да такове одма по пријатију писма овога, одредите и ти сви 15 кола управо у Београд, к Дејствитељному Державном Совјетнију Вучићу Перишићу** одправите. А људима тим кажите, да они то неће кулуковати, но да ће им се сразмерна плата за кирију њиову давати, колико год времена у Београду бавили се и работали буду.

*код куће своје ** с писмом Вашим


726.


Мита Тирић кнезу Милошу Обреновићу у Пожаревцу–јавља да је по његовом налогу продавао сено. У прилогу шаље списак продатих сена.


249

Ваша светлост, всемилостивејши Господару!

По всевисочајшој Ваше свтлости заповести продаво сам сена и продао сам свега 10-разне величине сена и једну подину за 144 ½ талира као што ћете из приложеног списка видити, онде остаје јошт 35-сена, а за продата шиљем новце по Вучи момку Ваше светлости у талирима 144 ½ комата.

Говеда су Ваша благодареније Богу здраво.

В прочем с глубочајшим почитанијем остајем

Ваше светлости У Јагодини всенижајши слуга 26 – априла 1835-го Мита Тирић Оригинал АС, КК XII 804 (1)

Списак продати сена за колико је талира сено дато

Кмету Коларском Станоју ............................. 10 1 Кмету Параћинском Миловану .................... 9 1 Кмету Вољевачком Станоју .......................... 10 1 Тапал Стојку и Драгоцвећанима ................... 13 1 Николи Цинцару меанџији и рабаџијама ..... 15 ½ 1 Ћоси Стојановићу у Рибаре ........................... 18 1 Мијајлу симиџији Јагодинцу ......................... 17 1 Кмету Пањевачком ......................................... 15 ½ 1 Кмету Главиначком Радосаву ........................ 15 1 Кмету Лаништанском Пеши .......................... 16 ½ 1 Домузарцима једну подину ............................ 5 1 144 ½ 11


727.

Пожаревац, 9. јуна 1835.

Кнез Милош Обреновић Милети Радојковићу, државном саветнику, у Јагодини–јавља да му је татарин Петар из Цариграда донео 5 писама од великог везира и да ће их послати куда треба. Даље тражи да у Темнићу набави 6 ока добре свиле и распрода земљу у Параћину и новац донесе у Крагујевац.

Благородному Господину Милети Радојковићу, Дејствитељному Державному Совјетнику у Јагодини

Данас ми је дошао Петар татарин из Цариграда, и донео ми је пет повољна писама, сва од вел везира, једно за мене, друго на босанскога везира


250

Рауб Пашу, треће на Али Пашу Столчанин, четврто на Махмуд Пашу, а пето на Али Пашу Видајића. Овима двојиц пребацује се врло поступак њиов, налаже им се да с пљачканим мал Србским Сербљима поврате, и да се више не усуде подобно што ни сами чинити, ни својим (нечитко) дозволити да чине. Онима пак двојици налаже се, да надзиравају, да не би бошњаци више подобни злочинија чинили, и да настоје, да трговина између Србије и Босне води се.

Ово писмо донеће Вам Ваш син Петар, ког Вам шиљем да код куће буде за ово време, док не пођем у Цариград, а кад приспе време пришествија овога, ја ћу га позвати.

Требаће ми мало свиле, зато Вам и препоручујем, да у Темнићу купите ми 6 ока добре свиле, а ако нађете, и више. Немојте много разгађати цену, само нека је свила добра, па кад пођете у Крагујевац, донећете ми ју и ја ћу Вам онда платити шта коштала буде та свила. Од Јакшића примићете неке тапије од неке земље*.

*у Параћину, коју сам ја куповао. Ви ћете видити какве су те земље и пошто су куповане, па ћете се потрудити, да ту земљу распродате, и кад у Крагујевац пођете, да понесете новце.

У Пожаревцу 9. јунија 1835. Оригинал АС, КК XII 805

728.


Милета Радојковић кнезу Милошу Обреновићу у Пожаревцу–јавља да је по његовом налогу лепо дочекао генерала који иде из Цариграда.


Генерал, за ког сте ми писали да иде из Цариграда, приспео је вечерас овде и ја га по налогу Вашем дочеко сам га лепо, но у Крагујевац да пође нисам га мого склонити. Представљајући ми оно, да ће Ваша Књажеска светлост то прв у четвртак у Крагујевац доћи, изговара се да он у четвртак у Београд стићи мора, и тако да му никако возможно није на Крагујевац ударити; а једнако изражава се да би млого рад био, и да сожалује што му дела његова не допуштају да с Вашом светлошћу састане се: он је на Вашу Књажеску светлост писмо једно предо ми, које ја прилажем, и покорнејше јављајући да он сутра друмому Београд полази остајем

Ваше светлости Милостивејшег Господара мог У Јагодини покорнејши слуга 18-г јунија 1835. г. Милета Радојковић



251

729.


Милета Радојковић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–одговара му у вези са његовим писмом да нема више потребе да тражи косаче из Крушевачке нахије, јер ће тај посао обавити Темнићани.


На писмо Ваше од 24. т. № 2195 у смотренију косача за овдашње ливаде одговарајући јављам, да ми није потребно да са из Крушевачког Окружија косаче иштем. Пре су 200 долазили, те су помогли Темнићанима, и све смо ливаде покосили, осим оне, што је најближе до Рибара, која се није могла пре косити, будући је у води сасвим лежала. Сада истеро сам Темнићане те и њу косим, а што је досад покошено, то и покупили смо данас. Трава је истина у води била, но добро изсушена је , и није ни мање, нит је гора од лањске, а зденули смо у пластове по досадашњем обичају, по једна, двоја кола сена, а у неке пластове и више.

В прочем с глубочајшим почитанијем остајем

Ваше светлости Милостивејшег Господара мог У Јагодини покорнејши слуга 24. јунија 1835. года Милета Радојковић


730.

Варварин, 30. јула 1835.

Живко Миловановић из Варварина кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–моли га да му поново врати варваринску скелу, коју је раније држао под арендом, а сада му је одузета.

Светлост Ваша, милостивејши Господару!

Молимо Вас покорно за Вашу благонаклоност да би се смиловали на нас за оволико време био сам служитељ за које и сами знате, а саде сам остао при своје куће видели смо да већи послови од писарлука настају а ми нисмо ни видели а камоли да смо учили и не знамо а друго и старост пристигла и није време учити а ми смо ради да будемо у служби али кад видесмо да није време учит зато смо и оставили али смо чували својем старејем правицу с наше стране није га било стид перед Вашем светлем лицем а сад старос пристиже а у кесе немам највише сам за леб дао јели нисам имао добре баштине за које можеју и моји сељани засведочити зато молим Вас милостивејши Господару–покровитељу Сербије–отечески смилуј се на нас–и допуштите нам шкелу–на Варварину и


252

зими помало заошлук пристојало онда помало а сад нимало–нема друма на њу–али како ми исече Пећанин–саде сам сасвем ослабео–ако је икако могући допуштите ми а био сам 20 година писар код Кнеза Милете Радојковића–и очи ме издали писајући араче и (нечитко) а ја никога немам да се сети за мене осем Бог–и Ви–Господару.

Благодарим на ово Ваше речено прошеније на које сте ми додали и допуштили оградити цкелу на Варварину и дали Ваше писмо и печат али ми одузели –има година и по од нас–а снаге немам–да се мотиком копајући раним–а Вас молим–да да Бог Вашој светлој вамилије и да свагда–срећно с народом бити –и народ верно Вас послужит–и да Бог –да срећно Ваше путешествије буде и у здрављу вратити се к своје куће

Слуга покорни најнижајши бивши писар Кнеза Милети Живко Миловановић из Варварина


731.


Господар Јефрем Обреновић кнезу Милошу Обреновићу у Цариграду–јавља ми да је дошао у Јагодину да буде стари сват најмлађем сину саветника Милете Радојковића. Даље јавља да је упознат са његовим дочеком у Цариграду. Потрудиће се да по његовом налогу што боље дочека Јусуф–пашу.

Светл. Књазу Србском

У Јагодини 19. авг. 1835.

Дошавши овамо да по височајшем налогу С. В. стросватујем најмлађем сину * Совјетника Милете Радојковића, примио сам милост. Писма од 11. т. № 2564 и 2565 која ми је Татарин Риста донео. Вис. писмо под № 2564 содржавајући у себи како је С. В. кад би у Порти торжествено дочекана, и како на највеће царство отоманскоуправљајући лица, тако и Европејски дипломата дочекања и предусретања служи и мене и свима којима сам писмо исто сообштио на највећу радост. Копију овог писма засебно с једним на брата Јована управљеним оправио сам му јуче. По височајш. пак налогу даном ми милост. писмом под № 2565 дочекаћу Г. Јусуф-Пашу као што боље узмогу, Милету послати у Алексинац пред њега, и постараћу се дознати предварително колико људи с Јусуф Пашом да иде, да се може за онолико наредити свуда дочек кроз земљу нашу.

По известијама, која како из внутрености отечества нашег тако и са крајева добијам свуда је хвала Богу мирно и здраво као што се С. В. могла


253

уверити из дојако шиљања рапорта војеног коменданта, и као што ћете се уверити из рапорти која ће често имати првом приликом послати.

Примио сам овде из Правитељства влашког два писма, који копије овде покорно прилажем, и у којим писмама зактева исто Правитељство да им вратим неке бегунце. Што једног свог сељака ишту да им се врати, позивајући се на согласији арминији – која би морала суштествовати између оба Књажества, то је узрок на који се позвати могу, а особито што обећавају да ћеју у подобном случају и оно нама услугу такову учинити, но што зактевају у другом писму да им се врате три солдата побегша на нашу страну, и позивају се на нека међу њима и нама суштествујућа правила, томе се доста начудити не могу, знајући да међу њима и нама није досад уговора какви или други какви трактата везано. Зато и усуђујем се ствар ову С. В. представити и зато височајшег настављења молити. Међутим сам ја Полков. И Ком. Дунав-Тимочком писао и наложио му да се за бегунце предпоменуте извести јесу ли прешли на нашу страну јел тачно, и где се налазе, зашто од овог у служби својој точног коменданта никаква известија о бегунцима тима добио до данас нисам.

Познато С. В. за неку турску жену Бативу, која је с другом потурченицом** одбегла, и за коју је исправничество најпре јавило да је такође потурченица, и као такова није се она Турцима на зактевање њиово издамо.

Асан-Ага*** из Прокупља искао је речену Бативу као Туркињу, наводећи да је и он нама једну нашу лане вратио, која је к њима одбегла била, и поручи да ако Бативу не издамо беса да се међу нама уговорена квари. Ово Исправничество Крушевачко који јави, то да је Батива Туркиња **** , да јој је сиреч отац прави Турчин, а мати потурченица. Да не би се мир у крају кварио, и људи били у време највећег рада свог, собирајући летину узнемиравали, намеравао сам исту Бативу као Туркињу вратити. Међутим добијем из Исправничества Крушевачког опет известије, да Турци они, којису пре били с Асан Агом, претисли да бесу кваре, од тог намерења одустали су и изјавили су да они због једне одбегле жене мир на комшилуку кварити нећеју. При свем том је Асан Ага претио имајући два рсуза из апса нашег к њему побегла; да ће место Бативе ове наше жене преко исти рсуза дати уватити и к себи као (нечитко) за одбеглу довест. Да би ове рсузе добити мого дао сам реченом Исправничеству налог са Асан Аги, нека нам рсузе изда, а ми смо готови њему жену као Туркињу, о чему смо се осведочили, вратити. Оћел` Турчин на овоме (нечитко) бити још ми није рапортирано.

*3. брака ступајућем сину ** из Прокупља *** ајан места и предела истог **** права, као што су се боље известили


732.


254


Милета Радојковић генерал мајору Јефрему Обреновићу у Београду – јавља му да је допратио до Јагодине нашег везира Јусуф-пашу. Он тражи да бесплатно добије мезулске коње. Пита шта да ради.

Његовом сијатељству милостивејшем Господару Генерал Мајору Ефрему Обреновићу

Књажеског Совјетника Милете Радојковића рапорт

Данас допратио сам Ч. везира Јусуф Пашу у Јагодину и он шиље одавде унапред на мезаљски коња ћају свог у Београд послом до Веча Паше; од мене зактево је коње без плате, а будући да ми је представљао да је од Једрена довде свуда на поклон добиво мезил зато нисам му ни ја то одрећи мого, и дао сам му да не плаћа до Београда коње и ако Ваше сијатељство одобри да му на поклон буду, а у противном случају, он ће кад ја у Београд дођем, платити.

То јављајући остајем и јесам

Вашем сијатељству Покорнејши 13. Септемвр.1835. года Милета Радојковић У Јагодини Књажески Совјетник


733.


Димитрије Ђорђевић кнезу Милошу Обреновићу у Крагујевцу–моли га да му по доносиоцу овог писма пошаље његову зимушњу плату.

Ваше сијатељство, милостиви Господару!

С писмом овим долазим Ваше сијатељство најпонизније молити да благоусердствује препоручити Књажескому Хазнадару да ми по овом доноситељу писма пошље зимушњу (полгодишњу) плату речену ми Његовом Књажеском светлошћу милостившим Господаром и Књазом нашим. Ја би по такову и сам дошо, но као што је Вашем сијатељству слабост мога здравља позната, због које нисам смео упустити се по овој зими собом доћи, а нуждно ми је сад за паре, да дрва и друга потребна за зимус приуготовим. Препоручујући се остајем

Вашег сијатељства понизнејши 2. Ноемвра 1835. слуга У Јагодини Димитрије Ђорђевић


255

РЕЧНИК СТРАНИХ И МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ

А

Абер, глас, вест. Авлија, двоериште Ага, газда, добростојећи грађанин, назив свих заповедника плаћене војске, додаје се као титула иза личног имена. Адет , обичај Ајан, старешина места. Ајлук, плата. Арем, харем. Аманет, безбедност , остава. Анатема, клетва Антерија, врста горње хаљине са рукавима. Апса, затвор Арач, харач, врста порезе на земљу коју плаћа свако мјушко лице од 7 до 77 година од 3 гроша и 2 паре. Аренда, најам, закуп земљишта. Арпалук, апанажа, плата, пензија. Аршин, мера. Асура, простирка. Атом, нагледатељ.

Б Бакалин, трговац са малопродајном робом. Барјак, застава. Бакрач, врста посуде од бакра. Баталити, запустити. Бачва, врста посуде за вино. Баштина, приватни посед. Башчалук, част Белег, ознака. Бегенисати, уочити. Бимбаша, заповедник у турској војсци Бињиш, огртач. Биров, викач, објављивач вести, сазивач људи. Благодареније, потпора, наклоност Благоутробије, доброта. Богохранима, чувана од бога. Бојаџија, зантлија који прави боје. Букагија, оков за затвореника.

В Вајат, покривен простор. Вакат, време, доба.

Везир, високи турски достојанственик. Вилајет, место, предео, покрајина, провинција. Виљар, занатлија који израђује сукно. Високопочитајеми, велепоштовани. Високородни, високог племенитог рода. Влах, сточар који живи номадским животом. Внутреност, унутрашњост. Возар, кочијаш. Возвишеније, уздизање. Војвода,војни достојанственик. Воспријатије, пријем. Врес, штета, повреда, Вурсат, згодна прилика. Вручен, предат. Втори, други.

Г Гавез, стражар, пандур. Год. година. Государ, господар. Грош, назив за сребрени новац, у Србији је вредео 20 пара. Губер, покривач

Д Девлет, влада, царевина. Дејаније, делатност. Делија, јунак, јуначина. Дело, рад. Депутат, посланик. Дискос (у цркви), тањир на коме стоји путир. Диваница, тераса. Делија, јунак, јуначина. Димница, врста порезе коју је плаћала свака кућа своме свештенику. Дне, дан Дожд, киша. Дост, пријатељ. Достојнопотајемни, поштовани пријатељ. Дубара, подвала. Дувар, зид. Дуз, дужина. Дунђер, градитељ, зидар. Дурати, подносити, трајати.


256

Дућанџија, трговац у радњи.

Ђ Ђумрук, царина, трошарина. Ђумрукђија, цариник Ђумрукана, царинарница

Е Екмеџија, пекар, хлебар. Ечлија, посланик иностране државе. Ефендија, господин, титула муслиманског свештеника, или образованог муслимана. Ерлије, турско варошко становништво. Еспап, роба

З Заира, храна. Запт, забрана, затвор. Зирати, обрађивати земљу. Зданије, зграда Зубун, врста капута.. Зулум, насиље. Зулумћар, насилник, тиранин.

И Ибрик, бакарни суд. Изум, дозвола. Илам , извештај. Имам, муслиманаски свештеник коме је главна дужност да предводи групно клањање у џамији. Инџинир, инежењер. Исе, хисе, део Искати, тражити Искусурити, исплатити последњи део дуга. Исцеленије, оздрављење. Ићанија, потраживање, порез. Иштра, храна за војску.

Ј Јако же, као што. Јапија, дрвена грађа. Јасак, забрана, наредба којом се нешто забрањује Јасакџија, чувар, стражар Јатак, оној који помаже и скрива хајдуке. Јелда, хељда Јелчија, изасланик, посланик Јендек, ров, шанац Јол-тескера, путна исправа

К Кабил, кабул, пристанак, одобрење Кадија, исламски судија Калабалук, мноштво, пуно бројно Капара, новац који се даје унапред приликом уговарања неког посла Капиџи – баша, главни вратар Караула, стражарска кућа на граници Касаба, варошица Касирити, затворити, угасити Кафеџија, онај који кува кафу, држи кафану Качар, занатлија који израђује каце Квартир, стан Квита, признаница Кирија, новац који се даје станодавцу Кириџија, онај који коњима и колима превози робу Кованлук,пчеларник Колиичество, количина Коморџија, онај који иде уз натовареног коња Конак, преноћиште Конац, крај Конченије, завршетак Копоран, кратак горњи капут са рукавима Кострет, козја длака Кроме, осим, поред тога Крџалија, припадник наоружаних нерегуларних војнних одреда Кулучити, радити под присилом Курталисати, ослободити Кусур, остатак новца при плаћању

Л Лађар, онај који ради на лађи Лане, прошле године Лето, година

М Магаза, зграда у којој се чувају житарице Магистратура, управно надлештво Мал, благо, иметак Малисија, злоба, пакост Маша, машице, жарач Мезил, место где се путник зауставља, пошта Мезилџија, мезулџија, онај који преноси пошту на коњу


257

Мезулана, поштанска станица где се мењају коњи Механџија, онај који држи кафану Миљак, милк, мулк, посед, имање Мирија, врста државног пореза Мњеније, мишљење Молебствије, молественије, молитва Муасера, опсада Мубашир, гласник, изасланик Мукада, муката, царско или државно добро које се обично даје под привремени закуп Мукаст, ћутљив Мула, учен човек, титула коју је султан додељивао ученим људима Муселим, турски војвода, највиши полицијски орган у нахији Мутавџија, онај који прави и продаје покровце Муштулук, мушчулук, дар за добру вест

Н Набљудавати, надледавати Надежда, нада Нахија, управна јединица Неимар – баша, надзорник градње Нечајано, случајно Новосел, досељеник Нурија, парохија

О Обдељавати, обрађивати Ограбити, отети, опљачакати Одахновеније, олакшање Ока, мера од четири литра Опредилитељно, одређено Оскорбети, огорчити Отеватити, отпратити Отечески, очински Оџаклица, просторија у којој се ложи

П Панађур, вашар Пандур, чувар јавне безбедности Паша, титула турског виског достојанственика Пенџер, прозор Поара, пљачка Повеленије, наредба Повборитељно, понављајући, поново

Подрумџија, подрумар, човек задужен за пића Покровац, покривач Ползна, корист Помеђе, између Поскурица, врста хлева Почитајемо, поштовано Предстати, доћи Препјатсвије, преправка Преправити, припремити Прецена, процена Признателност, признавање Призреније, очекивање, обзир, поглед Призрити, погледати Примечаније, пажња Причек, дочек Пришествије, пристизање, долазак Просба, молба Протопрезвитер, црквени старешина Прочи, остали Прошаста, проста Прошће, пруће Пришествије, путовање Пусат, оружје, коњска опрема Пусула, докуменат, исправа Путир, златна, или сребрена чаша из које се врши причес верника

Р Раб, слуга Рабаџија, онај који се бави превозом путника и робе теретним запрежним возилом Раз, осим, сем Расположити, одредити Расужденије, мишљење, одлука, пресуђивање Рахат, задовољан Резил, срамота Рем, залог Рест, остатак Риџал, достојанственик, великаш Рсуз, лопов, крадљивац Рув, руво, рухо, одећа

С Сабајле, рано ујутру Сајбија, власник Самар, седло, товар који носи коњ на леђима Сапрети, ограничити


258

Сарачана, просторија за одлагање предмета Сач, посуда у којој се пече хлед на ватри Сеиз, коњушар Сејбија, сајбија, власник, сопственик Сејмен, војник јаничарског пука, писар, стражар, пандур Сенет, потврда, признаница Сербез, слободно, смело Сердар, главар, старешина, Сефер, ратни поход Сијатељство, светлост Симиџија, пекар, који поред осталог прави симите Синор, међа, граница Синџир, конопац, ланац Скелеџија, сплавар, превозник путника, стоке и робе преко реке на скели Скорб, мука, бол Сердарство, административно територијална јединица Следоватељно, оно што следи Сношеније,однос, издржавање Совјет, савет, препорука Сојуз, сагласност Сокак, кратка и узана улица Солдат, војник Сохранити, сачувати Спахија, поседник спахилука, који је дужан да као коњаник иде у војску у случају рата Срдобоља, врста болести Страженије, битка Страхопочитаније, страхопоштовање Субаша, надзорник имања, онај који убира агинске и беговске приходе Сударац, судија, судац Сургун, прогонство Суруџија, гонич, пратилац уз коња Сушествотати, постојати

Т Тахвил, преносно писмо о подели имовине Талир, аустријски сребрни новац Такум, коњска опрема, прибор Тапија, докуменат којим се потврђује власништво Татарин, поштар-коњаник, који преноси служену пошту Тевабија, свита, пратња

Терзија, онај који шије чоју, плиш, кадифу, штоф и друге тканине Тескерџија, онај који издаје путне исправе Теслимиити, предати Тефтер, књига забележака Теченије, ток Тозлуци, доколенице од чоје или сукна Торжествено, свечано Туфекџија, пушкар

Ћ Ћаја – бег, старешина, надзорник Ћата, писар, администратор, службеник Ћеремида, цреп Ћесар, цар Ћехаја, помоћник, заступник везира, паше Ћифта, трговац, тврдица Ћуприја, мост Ћурчија, крзнар, кожунар

У Удовљетвореније, задовољење, накнада Удут, граница међа Ужиштити, потражити Узаптити, запленити Укоп, сахрана Улучити, добити Умка, гроб Устројено, створено Ухлебити, ухлебљен, дати некоме посао Ушур, десетак

Ф Фајда, корист, добит Фес, муслиманска капа Ферман, писмена наредба Фишекџија, онај који прави фишеке Фешеклија, место за смештај мунице Фришко, свеже

Х Хазна, ризница, благајна Хајван, животиња, стока Хајдук, одметник од власти Хапс, затвор Харамбаша, хајдучки старешина Харати, красти, пљачкати Харач, порез Харачлија, скупљач пореза


259

Харем, одвојено одељење у коме живе жене Хат, ат, коњ Хатиб, проповедник који држи проповеди петком и за време бајрама Хатиз, онај који читав куран напамет Хаџија, онај који је посетио свето место Хашлук, трошак, новац за трошење Хећим, доктор, лекар

Ц Целивати, љубити Цванцик, врста новца

Ч Чаир, ливада Чарка, свађа, почетак узнемиравања непријатеља Чаркаш, војник на предњем положају који замеће чарку Чаршија, пословни и трговачки део града Част, део Черек, једна четвртина Черибаша, цигански старешина Чест, част Чибук, порез на овца и козе Чибукчија, израђивач чибука Чивчија, кмет, сељак, беземљаш на беговој зељи Чирак, свећнак Число, број Чоја, тканина Чрез, кроз, преко Чрезвичајно, необично, значајно Чун, чамац

Џ Џада, пут, друм Џамија, већа муслиманска богомоља Џебана, муниција Џевапити, говорити Џерима, глоба

Ш Шаит, сведок Шамија, женска марама Шенлук, весеље Ширет, шерет, лукав човек Шреч, то јест

261

РЕГИСТАР ГЕОГРАФСКИХ ПОЈМОВА

А Албасан, 141, 142. Алексинац, 40, 51, 157, 159, 178, 183, 185, 213, 216, 222, 233, 243. Анадолија, 75.

Б Бања, 153. Бањска, 159. Бар, 144. Баре, 83, 88, 98. Баточина, 23, 24, 33, 165. Бачина, 160, 168, 212, 222. Бејрут, 158. Бела Вода, 184, 185. Бела Црква, 54. Белица, 83, 89, 96. Бело Брдо, 210. Белушић, 84. Београд, 28, 29, 40, 63, 66,67, 72, 75, 92, 136, 137, 150, 180, 183, 204, 206, 223, 236, 238, 239, 241, 244. Бесарабија, 11, 244. Беч, 72. Битољ, 48, 58, 60, 66, 72, 75, 125, 126, 135. Блажево, 184, 186. Бобовиште, 216. Богалинци, 80, 98, 99. Богдање, 86, 90, 108, 109, 118. Божуровац, 85, 111. Босна, 66, 221, 240. Брајновац, 84, 171. Бресје, 92. Брзеће, 207, 208, 210. Буковче, 92. Бунар, 97, 156. Бургас, 14.

В Ваљевска нахија, 137, 149, 150. Варварин, 68, 135, 242. Велес, 126. Велика Дренова, 88, 103, 104, 105, 119, 120, 171, 172, 214. Весељак, 214. Видин, 185, 186. Винорача, 92. Витановац, 214.

Вишеград, 137, 138, 139, 140, 143, 147, 148, 149, 190. Влашка, 202. Волујак, 81, 112, 113. Вољавче, 92, 239. Врба, 70, 96. Врановац, 92. Врбница, 124, 125. Вукмановац, 83, 89.

Г Гацко, 138, 139. Гиље, 182. Главинци, 92, 239. Гласинац, 141, 142, 143, 144. Горажде, 137, 138, 139, 141, 142. Горња Сабанта, 80, 90, 95. Горње Штипље, 26, 92. Горњи Дубич, 81, 110. Горњи Крупац, 221, Горњи Крчин, 203. Горњи Рачник, 92. Грабовац, 85, 108. Грабовица, 118. Гребац, 184, 198. Грчка, 72. Гургусовац, 175, 179, 187.

Д Дебар, 47, 48, 60, 61. Делиград, 51, 160, 216. Деоница, 28, 29, 30, 36, 64, 65, 92. Дераца, 75. Добрич, 57. Доброселица, 81, 100. Домуз Поток, 239. Доња Мутница, 197. Доња Сабанта, 79, 90. Доње Штипље, 92. Доњи Дубич, 85, 109. Доњи Рачник, 92. Драгоцвет, 26, 92, 239. Дражевац, 198. Дренова, 87, 118. Дреновац, 203. Дрина, 137, 138. Дубница, 186.


262

Дулене, 80.

Ђ Ђунис, 150. Ђурђево брдо, 138.

Е Елбасан, 48. Есир, есирско, 166.

Ж Жабљак, 142. Жарево, 210, 211. Жупа, 62, 123, 124, 125, 184, 188, 213, 214, 216, 218, 222. Жупањевац, 99, 169.

З Зајечар, 50, 133, 159, 163, 166, 197. Заовине, 191, 192, 194, 195. Зворник, 143, 144. Земун, 72. Змијач, Змич, 162, 165.

И Иванковац, 162. Избеница, 236, 237. Исћуп, 99. Ихтиман, 14.

Ј Јабланица, 228. Јавор, 144, 145, 146. Јаглово, 202. Јагодина, 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20, 21, 22, 23, 24, 25, 26, 27, 28, 29, 30, 31, 32, 33, 34, 35, 36, 37, 38, 39, 40, 41, 43, 44, 45, 46, 47, 48, 49, 50, 52, 53, 54, 55, 56, 57, 58, 59, 60, 61, 62, 63, 64, 65, 66, 68,69, 70, 72, 73, 74, 75, 76, 77, 78, 79, 91, 91, 92, 94, 116, 117, 118, 119, 120, 121, 122, 123, 124, 125, 126, 128, 129, 130, 135, 136, 137, 149, 150, 151, 152, 154, 155, 159, 160, 161, 162, 163, 164, 165, 166, 167, 169, 170, 172, 173, 175, 176, 177, 178, 179, 180, 181, 182, 183, 184, 185, 186, 1877, 188, 189, 190, 191, 196,197, 198, 200, 201, 204, 205, 206, 207, 208, 209, 211, 212, 213, 214, 215, 216, 217, 218, 219, 220, 221, 222, 223, 224, 225, 226,

227, 228, 229, 231, 232, 233, 234, 235, 236, 237, 238, 239, 240, 242, 244, 245. Јагодинска нахија, 13, 17, 26, 27, 34, 94. Јагодинска општина, 27. Јанкова клисура, 180, 181, 186, 187, 188. Јањина, 24, 125. Јасика, 50, 57, 123, 129, 130, 131, 132, 135, 136, 150, 207. Јастребац, 128, 199, 202, 205, 221, 228.Јаћа, 79. Једрене, 14, 59, 224.Јерусалим, 158. Јовац, 116, 135. Јошаница, 159.

К Кавадар, 27, 81, 100, 156. Каваја, 141, 142. Каленић, 13, 53, 54, 55, 62, 63. Калудра, 27, 81, 89, 114, 117, 119, 120, 132. Карановац, 50, 51, 53. Катун, 59, 60, 61, 132, 133, 134, 135, 136, 152, 153, 160, 174. Клисурица, 184, 199. Ковачевац, 98. Козја ћуприја, 142, 143, 144. Коларе, 74, 92, 155, 170, 239. Колубарска капетанија, 150. Комаране, 81, 88, 99, 135, 136, 214. Коњици, 90, 91. Коњуси, 171. Копаоник,207. Копривница, 92. Косјерић, 52. Косово, 57, 58, 59, 67, 194. Кочанац, 56. Кочане, 57. Крагујевац, 11, 14, 15, 21, 22, 23, 24, 25, 26, 27, 28, 29, 3о, 31, 32, 33, 35, 37, 38, 39, 40, 43, 44, 45, 46, 47, 49, 50, 51, 52, 53, 54, 55, 56, 57 58, 59, 60, 61, 62, 63, 64, 65, 66, 67, 68, 69, 70, 72, 73, 74, 75, 76, 77, 78, 79, 90, 116, 117, 118, 119, 120, 121, 122, 123, 124, 125, 126, 127, 128, 129, 130, 131, 132, 137, 139, 140, 142, 143, 144, 147, 148, 150, 151, 152, 156, 157, 159, 160, 162, 163, 166, 167, 169, 170, 171, 172, 173, 174, 178, 184, 185, 201, 203, 204, 206, 207, 208, 209, 222, 223, 224, 225, 226, 232, 234, 237, 240, 241, 244. Криви Вир, 159, 166, 197.


263

Крушевац, 34, 51, 57, 62, 63, 123, 124, 126, 128, 130, 131, 133, 134, 150, 153, 154, 164, 167, 180, 181, 184, 185, 188, 199, 208, 210, 221, 225, 232, 238, 243. Крушевица, 89, 98. Кршани, 191, 192, 195. Крушевачка нахија, 44, 62, 63, 131, 134, 135. Куманово, 24, 25, 66. Куршумлија, 58, 66, 188.

Л Ланиште, 91, 120, 239. Лапово, 155. Левач, 187, 214. Левачка капетанија, 26, 79, 90, 94. Лепојевић, 81, 113, 119,120. Лесковац, 123, 124, 126, 129, 131, 154, 171, 181, 182, 186, 187, 207, 210. Липовац, 210. Лободер, 85, 109. Лозовик, 96, 97. Ломница, 83, 101. Лоћика, 83, 89, 99. Лукар, 80, 102, 214. Луково, 197.

М Мала Дренова, 85, 89, 114, 115. Малешево, 81, 101. Манастир св. Петка, 159. Медвеђа, 86, 106, 107, 118, 119, 120, 164, 214. Медојевац, 83, 101. Међуреч, 92, Мијатовац, 91, 116. Милутовац, 86, 89, 102, 103, 156. Мисир, 158. Мишевић, 83, 97. Мозгово, 130, 133. Мојсиње, 201. Морава, 57, 64, 70, 117, 120, 182, 185, 188, 198, 200, 204, 205, 206, 221. Моравиште, 223, 224. Мотрић, 81, 97, 98. Мраморац, 210. Мутница, 165.

Н Надрље, 81, 101, 169. Наумпаре, 198.

Ниш, 24, 40, 55, 56, 57, 58, 65, 66, 67, 70, 71, 72, 79, 130, 157, 161, 162, 178, 188, 189, 215, 216, 218, 220, 221, 223. Нова Варош, 138, 139, 140, 141, 142, 143, 144, 145, 146, 147, Нови Пазар, 210.

О Обреж, 12, 13. Опарић, 27, 39, 70, 80, 88, 112, 214. Остриковац, 182.

П Паланка, 180. Пале, 143, 144, 145. Панчево, 74. Пањевац (сада Кочино Село), 91, 173, 239. Параћин, 67, 150, 153, 161, 162, 163, 166, 175, 180, 185, 187, 203, 212, 215, 224, 225, 232, 237, 238, 239, 240. Параћинска нахија, 32, 129. Паруновац, 214. Планиница, 85, 90, 109. Пећ, 141, 142, 143, 146, 147. Пећина, 142. Пирот, 55, 169. Пљевља, 138, 139. Подгорица, 141, 142, 143, 146, 147. Пожаревац, 13, 17, 19, 20, 26, 30, 33, 34, 37, 52, 64, 77, 91,92, 116, 119, 122, 132, 133, 134, 135, 145, 146, 147, 152, 153, 154, 155, 157, 158, 159, 163, 164, 165, 167, 168, 172, 175, 176, 177, 178, 179, 180, 182, 183, 185, 186, 187, 188, 190, 196, 200, 204, 205, 209, 210, 211, 212, 213, 214, 216, 217, 218, 219, 220, 221, 222, 227, 228, 229, 231, 232, 234, 235, 236, 237, 238, 239, 240. Пожаревачки магистрат, 40. Пожешка нахија, 144. Пољна, 90, 111, 112, 113, 114, 120, 164, 172. Породин, 198. Посавска капетанија, 150. Праћина (данас Кончарево), 26, 91. Прач, 143. Призрен, 60. Приштина, 59, 66. Прњавор Јошанички, 97. Прњавор Каленићки, 80, 114. Прњљвор Љубостињски, 108. Прокупље, 58, 131, 181, 200.


264

Пулце, 84, 90, 113. Пуста Река, 58. Пчелица, 79, 84, 90, 94.

Р Рабеновац, 100. Радановац, 152. Ражањ, 71, 74, 78, 158, 160, 163, 167, 180, 181, 185, 187, 196, 207, 208, 212, 215, 216, 218, 233. Раиново, 182. Рајинац, 109, 110. Рајкинац, 173. Ракља, 218. Ракитово, 91. Рамна, 184. Ратаја, 62. Ратаре, 44. Ратковић, 44, 84, 89, 95, 173, 174. Рековац, 64, 89, 101, 102, 173, 174, 214. Ресава, 64, 156. Рибаре, 92, 155, 184, 239, 241. Риљац, 85, 110, 111. Рогатица, 137, 142, 143, 144. Рувац, 143. Руишник, 84. Румелија, 126. Рутевац, 200.

С Сабанта, 12, 13, 27, 166, 167. Сајда, 158. Сарајево, 66, 138, 142, 143, 146, 147. Сарина Међа, 177. Свилајнац, 33, 77, 165, 174, 231. Свилајначки магистрат, 40. Сврљиг, 175, 178, 179, 188. Селиште, 87, 88, 105, 106. Сечаница, 221. Сибница, 84, 119, 103. Сиљевица, 101, 102. Сиоковац, 92. Сињи Вир, 182. Сирија, 158. Сјеница, 138, 139, 141, 142, 143, 144, 145, 146, 147, 148. Скадар, 60, 142, 146, 147, 148. Слатина, 70, 88, 95, 96. Скелино поље, 116. Скопље, 66.

Смедеревски магистрат, 40. Смедерево, 155, 183, 222. Соколска капетанија, 150. Соколска нахија, 149, 150. Софија, 40, 63. Спуж, 142. Србија, 22, 78. Стамбол (Истамбул), 24, 134. Степош, 185. Стопања, 62, 86. Столац, 146, 147. Страгаре, 89, 105. Сугубина, 44, 79, 85, 90, 95, 96, 110, 111. Сушица, 205.

Т Табориште, 49, 166. Текија, 200. Темнић, 34, 187, 203, 214, 240, 241. Течић, 81, 89, 100, 101. Тенедоса, 95. Тешица, 188. Тимок, 50. Тирана, 141, 142, 143. Топлице, 185, 186. Топола, 100, 214. Тополница, 214. Топчидер, 118, 164, 191, 197, 198, 214, 215. Трећак, 198. Трешњевица, 182. Трмчари, 202. Трнава, 92. Трстеник, 50, 51. Турска, 45, 119, 198, 199, 200.

Ћ Ћесарија (Аустрија), 63. Ћуприја, 29, 38, 39, 43, 67, 68, 70, 76, 117, 120, 121, 162, 167, 168, 177, 186, 202, 204, 217, 237, 238.

У Ужичка нахија, 52, 53, 149, 150. Урсуле, 83, 102.

Ф Фелерин, 60, Филибе, 11, 121.

Ц


265

Цариград, 11, 13, 14, 15, 17, 23, 24, 25, 33, 36, 39, 40, 45, 46, 47, 48, 50, 59, 60, 66, 72, 74, 75, 92, 118, 134, 136, 137, 158, 159, 165, 172, 215, 226, 240, 242. Цикоте, 88, 98. Црквенац, 198. Црна Гора, 13, 53, 62, 141, 142, 143. Црна Река, 159, 175, 179. Црни Врх, 179.

Ч Чачак, 181, 187.

Џ Џида, 158.

Ш Шабазовица, 215. Шантаровац, 39, 83, 89, 97, 156. Шаревачки кључ, 198, 200, 201. Шарен Хан, 141, 142, 143. Шаро Поље, 121. Шетоња, 34. Шошићи, 198, 210, 211. Шошица, 188. Шуљковац, 84, 90, 97. Шупељевачка река, 162, 163.

267

РЕГИСТАР ЛИЧНИХ ИМЕНА

А Абдул, Београд, 174. Абдул Азис, син султанов, 11. Абдолобуд – паша, 75. Авиз – паша, 58. Аврам, 58, 69, 76, 128, 137, 138, 149. Аврам, кир, 12, 135. Аврамовић Милета, Кавадар, 103. Аврамовић Стеван, Кавадар, 103. Ага – паша, Цариград, 159. Ађанин Илија, Медвеђа, 87. Азнадар – паша, Ниш, 184. Ајуб – паша, 62. Аки – бег, ајан, Крушевац, 125, 126, 134, 159. Алексија, удовица, Љубостињски Прњавор, 111. Алексић Мата, Рајинац, 112. Алексић Миленко, Руишник, 89. Али – паша, Столчанин, 240. Алит – буљубаша, Куршумлија, 195, 197, 205. Алобиа Павле, Сугубина, 113. Алобиа Симо, Каленићки Прњавор, 116. Алуровић Обрад, Медвеђа, 110. Амеџи – ефендија, 164, 221. Амет – ага, нишки мезулџија, 144, 219, 224, 225, 227. Амет - ага Гуц, 236. Амет – ага Имраор, 188. Амет – Ђоле, 130. Андрејић Арсеније, Јагодина, 128, 129, 130, 131, 132, 133. Андрејић Вељко, Милутовац, 105. Андрејић Вилип, Планиница, 111. Андрејић Илија, Вукмановац, 87. Андрејић Лазо, Медвеђа, 108. Андрејић Милисав, Планиница, 111. Андрејић Милосав, Лозовик, 96. Андрејић Милисав, Шантаровац, 88, 100. Андрејић Милутин, Планиница, 111. Андрејић Недељко, Опарић, 114. Андрејић Павле, Шантаровац, 100. Андрејић Радован, Дренова, 91. Анђелија, удовица, Пољна, 114. Анђелић Јован, Пулце, 115. Анђелић Лазар, Рековац, 87, 104. Анђелић Радован, Стопања, 90. Анђелко, качар, В. Дренова, 106.

Анђелко, кмет, Јасика, 126. Анђелко, мали, Медвеђа, 110. Анђелко, Милутовац, 162. Анђелковић Ђорђе, Медвеђа, 91. Анђелковић Радован, Комаране, 102. Анђелковић Радоје, Богдање, 90, 111. Анђелковић Стеван, Медвеђа, 110. Анта, писар, 75. Антић Вељко, В. Дренова, 91, 107. Антић Максим, Белица, 87. Антић Мијаило, Калудра, 116. Антић Петар, Сибница, 105. Анто Дубљанин, Селиште, 109. Антоније, кмет, Жупањевац, 175. Антонијевић Обрад, Дулене, 84. Антонијевић Стеван, Лепојевић, 86. Апостоловић Сима, Богдање, 90. Апостоловић Стојан, Богдање, 90. Аралић Милета, Риљац, 112. Аралић Радивоје, Риљац, 112. Аралић Тодор, Риљац, 112. Арамицки Стефан, учитељ, 40, 41. Аранђић Петар, Каленићки Прњавор, 116. Арем – ћаја, 177. Арса Игњатов, кмет, Јагодина, 121. Арсенијевић Алекса, Баре, 101. Арсенијевић Благоје, Баре, 101. Арсенијевић Величко, Страгаре, 108. Арсенијевић Вучко, В. Дренова, 92, 104, 107. Арсенијевић Јован, Калудра, 85. Арсенијевић Лазар, Баре, 101. Арсенијевић Мијаило, Милутовац, 106. Арсенијевић Милисав, Баре, 101. Арсенијевић Милован, Г. Сабанта, 98. Арсенијевић Милосав, Надрље, 104. Арсенијевић Петар, Ратковић, 88, 99. Арсенијевић Рашо, Страгаре, 107. Арсенијевић Сава, Сабанта, 98. Арсенијевић Стеван, Сибница, 88. Арсенијевић Тодор, Г. Сабанта, 93, 98. Арсић Васо, Г. Дубич, 112. Арсић Мијаило, Г. Дубич, 112. Арсић Симо, Г. Дубич, 86. Арсић Симион, Г. Дубич, 112. Арсић Стеван, В. Дренова, 107. Арсић Стеван, Г. Дубич, 112. Арслан, син Дивичета из Београда, 140. Арслан – паша, Пећ, 149.


268

Асан – бег, 60, 141, 188, 208, 253. Атанацковић Димитрије,45. Аћанин Ђорђе, Медвеђа, 106, 109. Аћанин Илија, Медвеђа, 91. Аџић Радич, Пчелице, 97.

Б Бабић Мијаило, В. Дренова, 107. Бабић Милош, Опарић, 85. Бабовић Мијаило, Грабовац, 110. Бајић Богдан, Љубостињски Прњавор, 111. Бајић Јован, Медвеђа, 109. Бајић Јоца, Љубостињски Прњавор, 111. Бајић Лука, Медвеђа, 108. Бајић Миленко, Љубостињски Прњавор, 111. Бајић Сава, Медвеђа, 91. Банковић Миљко, дућанџија, Јагодина, 209,210. Батива, Туркиња, 253. Батођанић Милета, Стопања, 90. Батевић Димитрије, Пчелице,97. Баћић Вуле, Дренова, 92. Баћић Радивоје, В. Дренова, 91, 106. Баћић Радојица, В. Дренова, 106. Бачевић Мијаило, Дулене, 97. Бекрић Милосав, Рибаре, 191. Белостарчевић Андреа, В. Дренова, 106. Белостарчевић Миљко, В. Дренова, 106, 107. Белостенац Јован, Милутовац, 106. Белостенац Крста, Милутовац, 106. Белостенац Мијаило, Страгаре, 108. Белостенац Младен, Милутовац, 106. Белчевић Петар, Медвеђа, 91, 109. Бератлић Јова, Божуровац, 113. Бератлић Павле, Божуровац, 113. Бећир – спахија, Ћуприја, 183, 184. Благоје, 13. Благоје, момак, Параћин, 224. Благоје, стари, Сугубина, 99. Благојевић Јаков, Сугубина, 84. Благојевић Миленко, Селиште, 108. Благојевић Петар, Медвеђа, 110. Блажевац Милутин, Жупањевац, 102. Блажевац Радисав, Жупањевац, 102. Блажевац Радосав, Планиница, 111. Бобота Јован, Пољна, 113. Богдан, 14, 15, 56.

Богдан, татарин, Јагодина, 173. Богдановић Гмитар, Сабанта, 98. Богићевић Саво, Рајинац, 90. Богићевић Стеван, Жупањевац, 102. Богосављевић Милован, Медвеђа, 87. Божановић Ђорђе, Рајинац, 110. Божић Мијаило, Заовине, 203. Божић Никола, Милутовац, 106. Божић Радивоје, Рековац, 104. Бојанић Јанићије, Лоћика, 93. Босоћанац Мина, Медвеђа, 109. Борчанац Агатон, Рајинац, 112. Борчанац Никола, Рајинац, 112. Борчанац Спасоје, Мотрић, 101. Бошковић Тодор, Кавадар, 86. Бошковић Тодор, Комарице, 86. Брадић Вукадин, Медвеђа, 91. Брадић Јевта, Медвеђа, 109. Брадић Мијаило, Медвеђа, 92, 109. Брадић Миленко, Медвеђа, 109. Брадић Милоје, Медвеђа, 121. Брадић Станоје, Медвеђа, 110. Брадић Стеван, Медвеђа, 110. Браљинац, 190. Бранисављевић Илија, Надрље, 104. Бранисављевић Марко, Надрље, 103. Бранковић Илија, М. Дренова, 93, 116. Бранковић Лазо, Пчелице, 89. Бранковић Радивоје, Риљац, 89. Бранковић Радован, Риљац, 113. Брацановић Лука, Каленћки Прњавор, 116. Брашић Маринко, Опарић, 114. Бреснопољац Веселин, Медвеђа, 108. Бреснопољац Петар, Медвеђа, 109. Брзаковић Јован, Страгаре, 107. Брзаковић, Стеван, Страгаре, 108. Бркић Милован, Жупањевац, 85. Бурберг, 171,172. Бушета Радован, Страгаре,108. Бушетић Лазар, Комаране, 101.

В Васа, Карановац, 53. Василијевић Јовица, Пчелице,97. Василијевић Милић, Милутовац, 105. Василић, Тодор, Заовине, 202. Васиљковић Мијаило, Рајинац, 112. Васић Јовица, Пчелице, 89. Васић Недељко, Пољнa, 114.


269

Васић Радован, Шуљковац, 88. Васић Стеван, 41. Велика, удовица, Селиште, 108. Великић Ђорђе, Сиљевица, 105. Великић Мијаило, Сугубина, 113. Великић Петар, Грабовац, 110. Велимировић Јован, Грабовац, 110. Велимировић Миленко, Селиште, 108. Велимировић Милован, Селиште, 108. Велимировић Пана, Грабовац, 89. Велимировић Панта, Селиште, 91, 109. Велимировић Славко, Селиште, 109. Величковић Марко, Волујак, 85, 115. Величковић Милета, Малешево, 103. Величковић Милутин, Вукмановац, 87, 103. Величковић Радоје, Сибница, 105. Величковић Радосав, Малешево, 85 Величковић Сима, Белица, 87. Величковић Симион, Белица, 87, 99, 100. Величковић Спасоје, Пољна, 113. Величковић Урош, Лоћика, 93. Веловић Јован, Богдање, 90, 111. Вељко, Бунар, 161. Вељко, стари, Ковачевац, 101. Вељковић Живко, Ковачевац, 101. Вељковић Здравко, В. Дренова, 106. Вељковић Јован, капетан, Параћин, 171, 234. Вељковић Младен, Д. Дубич, 112. Вељковић Петар, Д. Дубич, 112. Вељковић Сава, Д. Дубич, 112. Вељковић Станко, Ковачевац, 101. Вељковић Стојан, Богалинци, 84, 102. Веселин, В. Вериге, 128. Веселин, виљар, Доброселица, 102. Веселин, кмет, Жупањевац, 175. Веселиновић Илија, Лободер, 90. Веселиновић Лука, Жупањевац, 102. Веселиновић Мато, Волујак, 113. Веселиновић Обрад, Лободер, 90, 112. Веселиновић Сима, Сибница, 105. Веселиновић Станоје, Mилутовац, 90. Веселиновић Стојан, Сибница, 105. Весковић Веселин, Лободер, 112. Весковић Вучко, Сиљевица, 105. Весковић Јовко, Лободер, 112. Весовић Јевто, Ратковић, 99. Весовић Јован, Пчелице, 89, 97. Ветнић Марко, Пчелице, 89. Веча, паша, 244.

Видајић Али-паша, 146, 147, 250. Видић Радован, Сиљевица, 105. Видојевић Павле, Медвеђа, 110. Видојевић Степа, Кавадар, 102. Видосављевић Арсеније, Превешт, 85, 116. Видосављевић Миленко, Превешт, 116. Вилиповић Видан, М. Дренова, 117. Вилиповић Радован, Опарић, 80, 114. Вилиповић Смиљко, Дренова, 91. Вилиповић Стаменко, Сабанта, 98. Вилиповић Стоилко, В. Дренова, 107. Вилотејић Илија, Пољна, 114. Винка Станкова, 16, 17. Влашковић Милован, Калудра, 85. Водица Јован, Љубостињски Прњавор, 111. Воиновић Вучко, В. Дренова, 106. Воиновић Павле, В. Дренова, 92, 106. Војиновић Петар, Дренова, 92. Вренчевићи, 126, 127, 130, 133, 135, 137, 138,155, 156,158. Вујадиновић Кузман, Медојевац, 87, 103. Вујадиновић Маријан, Медојевац, 103. Вујашевић Јован, Пулце, 93, 115. Вујашевић Лазар, Пулце, 115. Вујашевић Митар, Пулце, 115. Вукадиновић Стојко, Превешт, 92. Вукањац Иван, Рабеновац, 103. Вукашиновић Јова, Г. Сабанта, 84. Вукашиновић Милоје, протопрезвитер, 21, 43, 44, 76,77. Вукићевић Илија, Опарић, 27. Вукићевић Јован, Опарић, 114. Вукићевић Милоје, Ратковић, 88. Вукићевић Митар, Опарић, 222. Вукићевић Сима, Комаране, 102. Вукмировић Никола, Медвеђа, 109. Вукојичић Вилип, Волујак, 85. Вукојичић Никола, Волујак, 115. Вукојичић Радисав, Комарице, 86. Вукојичић Радојица, Комаране, 102. Вукомановић Милован, Д. Сабанта, 93. Вукосављевић Милосав, Ломница, 88. Вукосављевић Радисав, Ломница, 104. Вукосављевић Спасоје, Заовине, 202. Вулетић Панта, Надрље, 104. Вулићевић Стеван, Раjинац, 112. Вуловић Вучко, Мотрић, 101. Вуловић Гмитар, Мотрић, 101. Вуловић Ђорђе, Мотрић, 86, 101.


270

Вуловић Ђура, Лепојевић, 115. Вуловић Милисав, Мотрић, 86. Вуловић Радивоје, Мотрић, 86. Вуловић Радисав, Мотрић, 101. Вуча Стопањац, Селиште, 108. Вуче, пандур, 12, 13. Вучетић Иван, Превешт, 116. Вучетић Милета, Милутовац, 90. Вучић Мијаило, Грабовац, 110. Вучић Милић, Милутовац, 105. Вучић Радисав, Милутовац, 106. Вучићевић Јован, Селиште, 91. Вучићевић Маринко, Ратковић, 95. Вучићевић Марјан, Ратковић, 98. Вучићевић Миливоје, Лободер, 109. Вучићевић Милоје, Урсуле, 87. Вучићевић Милован, Милутовац, 90. Вучићевић Обрад, Лободер, 85. Вучићевић Радован, Лободер, 90. Вучићевић Радован, Милутовац, 105. Вучићевић Стеван, Бунар, 86, 100. Вучко, члан крушевачког суда, 216, 218. Вучковић Вилип, Пољна, 114. Вучковић Мијаило, Сиљевица, 86. Вучковић Миљко, Селиште, 108. Вучковић Спасоје, Пољна, 113. Вучковић Триун, Пољна, 113. Вучо, момак, 162, 168, 247.

Г Гавриловић Марко, Медвеђа, 91. Газдић Васо, Комаране, 92. Гаја, ваљар, Богалинци, 102. Гаја, мутави, Медвеђа, 109. Гаја, стари, Ратковић, 98. Гајић Јован, Г. Штипље, 26. Гајић Крста, Богалинци, 85. Гајић Мијаило, Дулене, 97. Гајић Милутин, Цикоте, 101. Гајић Милутин, Шуљковац, 97. Гајић Петар, Пулце, 88, 115. Гарабин Никола, Вукмановац, 103. Гарвиловић Мина, Пољна, 113. Гачанин Павле, Богалинци, 102. Гашић Ђорђе, Селиште, 92. Гашић Маринко, Селиште, 108. Гашић Младен, Селиште, 92, 108. Гашић Петар, Сабанта, 98. Гендић Јаћим, Сиљевица, 105. Гендић Миленко, Сиљевица, 105.

Гендић Станко, Сиљевица, 86. Георгијевић Димитрије, 22, 43, 48. Глетаковић Сима, Селиште, 91. Глиборовић Јован, В. Дренова, 106. Глигорије, кмет, Сугубина, 99. Глигоријевић Бојо, Опарић, 114. Глигоријевић Стеван, Опарић, 114. Глигорић Петроније, Г. Сабанта, 98. Глишић Тодор, Риљац, 113. Гмитар Бугарин, Медвеђа, 110. Гмитар Бугарин, Шуљковац, 100. Гмитар, кмет, Врба, 99. Гмитар, кмет, Слатина, 99. Гмитар, стари, Шантаровац, 100. Гмитровић Алекса, Сугубина, 99. Гмитровић Јован, Превешт, 85. Гмитровић Мијаило, Богалинци, 102. Гмитровић Павле, Шуљковац, 97. Гмитровић Панта, Волујак, 85. Гмитровић Петар, Селиште, 91. Гмитровић Сима, Волујак, 85. Голетић Симон, Медвеђа, 109. Гочанин Милета, Риљац, 112. Гошић Ђорђе, Селиште, 88. Гошић Младен, Селиште, 88. Гошић Никола, Дренова, 91. Градашчац, 146, 147, 148. Грбић Ђорђе, Кавадар, 100. Грбић Илија, Вукмановац, 103. Грбић Илија, Вукмановац, 103. Грбић Илија, Крушевица, 101. Грбић Пантелија, Пчелице, 97. Гребић Милосав, Рајинац, 112. Гроздић Милић, Милутовац, 106. Гроздић Станко, Милутовац, 106. Грошанин Радивоје, Медвеђа, 109. Груја, механџија, Јагодина, 77, 78. Грујић Јован, Д. Сабанта, 84. Грујић Ћиро, Брајновац, 89. Гудура Вучко, Рековац, 87.

Д Дабић Вукосав, Ломница, 104. Дабић Радован, Љубостињски Прњавор, 111. Давидовић, 136. Давидовић Јован, Г. Дубич, 112. Давидовић Крста, Крушевица, 101. Давидовић Миленко, Каленићки Прњавор, 116.


271

Давидовић Секула, Крушевица, 101. Давидовић Спасоје, Г. Дубич, 112. Дагли Мустафа, буљубаша, 122, 123. Дамњан, дошљак, Лозовик, 100. Дамњан, стари, Шуљковац, 101. Дамњановић Миленко, В. Дренова, 92, 107. Дамњановић Миленко, Калудра, 116. Дамњановић Стеван, Кавадар, 103. Дамњановић Стојадин, Опарић,114. Даница, удовица, Медвеђа, 109. Даничић Јанко, Рабеновац, 103. Даничић Лука, Рабеновац, 103. Даничић Мијаило, Рабеновац, 103. Дачић Јаков, Опарић, 114. Дачић Стојан, Пољна, 113. Дељанин Никола, Селиште, 91. Деспот, биров, Сугубина, 113. Деспот, терзија, Ратковић, 99. Деспотовић Живадин, Милутовац, 105. Деспотовић Младен, Пулце, 88, 115. Деспотовић Радосав, Пулце, 115. Димитраћ, везиров граматик, 140, 141. Димитрије, дошљак, Богдање, 111. Димитрије, сирота, Бунар, 100. Димитријевић Никола, Дренова, 91. Динић Стојан, Вукмановац, 87. Дирак Петко, Шуљковац, 101. Добросављевић Павле, Кавадар, 103. Додић Јован, Милутовац, 105. Додић Миљко, Милутовац, 105. Додић Тома, Милутовац, 105. Дома – ага, 144. Драгутиновић Јанићије, Лозовик, 97. Драгутиновић Јанићије, Шантаровац, 93, 100. Дробњак Никола, Божуровац, 113. Дробњак Сава, Рековац, 87. Дубљанин Анто, Селиште, 106. Дубљанин Милосав, Медвеђа, 110. Дубљанин Радивоје, Медвеђа, 106. Дујдић Јевто, Лоћика, 102. Дујдић Павле, Лоћика, 102. Дунђеровић Милић, В. Дренова, 92, 106.

Ђ Ђаволовић Вукадин, Медвеђа, 108. Ђаволовић Нешко, Медвеђа, 91. Ђашиф – ага, 208, 219. Ђелић Иван, Пољна, 114. Ђенић Ђорђе, Медвеђа, 109.

Ђерковић Анђелко, В. Дренова, 107. Ђерковић Павле, Дренова, 91. Ђерковић Петар, В. Дренова, 107. Ђогатовић Ђорђе, Селиште, 108. Ђогатовић Милисав, В. Дренова, 106. Ђогатовић Милосав, Селиште, 92, 108. Ђогатовић Радивоје, Селиште, 105. Ђока, буљубаша, 187. Ђока, ећим, Сврљиг бања, 203. Ђока, кнез, Коларе, 11, 71. Ђока, поп, Заовине, 199, 200. Ђокић Илија, Пољна, 114. Ђокић Милутин, Богдање, 90. Ђокић Стеван, Каленовац, 78. Ђоковић Милован, Ратковић, 99. Ђоле, ропче, 72. Ђорђе, близнак, Г. Дубич, 112. Ђорђе, Коларе, 176. Ђорђе, мајстор, Сиљевица, 104. Ђорђе, мезулџија, 138. Ђорђе Муса, 219. Ђорђевић Андреја, Богдање, 90. Ђорђевић Димитрије, капетан белички, Јагодина, 18, 19, 20, 21, 22, 23, 24, 26, 27, 28, 29, 30, 32, 33, 34, 35, 37, 38, 39, 40, 44, 45, 47, 50, 52, 53, 54, 55, 61, 63, 64, 65, 67, 68, 70, 71, 72, 75, 78, 91, 116, 117, 118, 119, 121, 139, 160, 164, 169, 170, 174, 179, 243, 245, 254. Ђорђевић Живан, Лоћика, 87. Ђорђевић Живко, Рајинац, 112. Ђорђевић Игњат, , хајдук, В. Дренова, 177, 178. Ђорђевић Јаков, Волујак, 85, 115. Ђорђевић Јован, Калудра, 92, 115. Ђорђевић Јован, Пољна, 113. Ђорђевић Манојло, Риљац, 112. Ђорђевић Маринко, Планиница, 111. Ђорђевић Марко, Милутовац, 106. Ђорђевић Мијаило, Медвеђа, 110. Ђорђевић Мијат, Страгаре, 108. Ђорђевић Миладин, Медвеђа, 86. Ђорђевић Миленко, М. Дренова, 117. Ђорђевић Милета, М. Дренова, 117. Ђорђевић Милета, Милутовац, 106. Ђорђевић Милета, Пољна, 114. Ђорђевић Милета, Рековац, 104. Ђорђевић Милисав, Ратковић, 88. Ђорђевић Милић, Калудра, 116. Ђорђевић Милоје, Слатина, 87, 99. Ђорђевић Милосав, Опарић, 92.


272

Ђорђевић Миљко, Грабовац, 89. Ђорђевић Мина, Богдање, 111. Ђорђевић Никола, Богдање, 90, 111. Ђорђевић Павле, Жупањевац, 102. Ђорђевић Петар, војвода, Ражањ, 165. Ђорђевић Петар, Калудра, 116. Ђорђевић Петар, Шантаровац, 100. Ђорђевић Петроније, Опарић, 114. Ђорђевић Радивоје, Грабовац, 110. Ђорђевић Радован, Пчелице, 93, 97. Ђорђевић Сима, Страгаре, 90. Ђорђевић Симо, Рајинац, 112. Ђорђевић Смиљко, Грабовац, 110. Ђорђевић Спасоје, Селиште, 91, 108. Ђорђевић Стеван, 117. Ђорђевић Стеван, М. Дренова, 89. Ђорђевић Стојан, Пољна, 113. Ђорђевић Тодор, М. Дренова, 117. Ђорђевић Цветко, Опарић, 114. Ђорић Димитрије, В. Дренова, 107. Ђорић Мијаило, Рековац, 104. Ђорић Милета, Рековац, 104. Ђорић Павле, Пољна, 114. Ђорић Тодор, Калудра, 115. Ђорић Урош, В. Дренова, 107. Ђошић Димитрије, Урсуле, 87, 105. Ђукић Иван, Течић, 103. Ђукић Јаков, Течић, 103. Ђукић Јеремија, Богдање, 111. Ђукић Јован, Богдање, 111. Ђукић Милосав, Медвеђа, 108. Ђукић Милутин, Течић, 103. Ђукић Сима, Течић, 104. Ђукић Стеван, Богдање, 111. Ђуковић Мијајло, Пчелице, 97. Ђуковић Обрад, Пчелице, 97. Ђулак, Мијат, В. Дренова, 92, 107. Ђулак Милић, В. Дренова, 107. Ђулум Маринко, Страгаре, 93. Ђура, момак, Јагодина, 237. Ђура, мутавџија, Ковачевац, 101. Ђурђевац, 165. Ђурђевић Живан, Лоћика, 83. Ђурђевић Јован, Лоћика, 83. Ђурђевић Милојко, Дренова, 91. Ђурђевић Радован, Кавадар, 103. Ђурђиновић Анто, Медојевац, 87. Ђурић Веселин, Заовине, 200, 202. Ђурић Ђоко, поп, Заовине, 149, 202. Ђурић Милисав, Заовине, 202.

Ђурић Милован, Превешт, 85, 116. Ђурић Милојко, В. Дренова, 107. Ђурић Миљко, Богдање, 111. Ђурић Никола, Белица, 87. Ђурић Спасоје, Заовине, 199. Ђурић Тривко, Заовине, 199, 202. Ђуричић Јанко, Кавадар, 103. Ђуричић Јован, Кавадар, 103. Ђуричић Стеван, Кавадар, 103. Ђуровац Стеван, Волујак, 115. Ђуровић Васо, Волујак, 115. Ђуровић Вук, Пчелице, 97. Ђуровић Вукојица, Комаране, 102. Ђуровић Глишо, Каленићки Прњавор, 116. Ђуровић Марко, Пчелице, 97. Ђуровић Никола, Белица, 99. Ђусић Вукашин, Рековац, 180.

Е Ејуб – паша, 151, 152. Ерић Гаја, Белица, 99. Ерић Панта, Медвеђа, 109.

Ж Жабота, буљубаша, 56. Живан, 12. Живан, поп, 73. Живан, поп, Јагодина, 218. Живан, поп, Ратковић, 99. Живановић Алекса, Лозовик, 100. Живановић Веселин, Вукмановац, 103. Живановић Мијаило, Богалинци, 85. Живановић Мијат, Сиљевица, 105. Живановић Милосав, Бунар, 86. Живановић Павле, Богалинци, 102. Живановић Пера, Волујак, 85. Живановић Петар, Медвеђа, 91, 109. Живановић Радован, Бунар, 86, 100. Живановић Радован, Сибница, 105. Живановић Стеван, Грабовац, 89. Живановић Стеван, Медвеђа, 86. Живановић Тодор, Ратковић, 99. Живикић Здравко, Медвеђа, 91. Живић Ђорђе, Лоћика, 88. Живић Мијаило, Вукмановац, 103. Живкић Стеван, Божуровац, 113. Живко, бојаџија, 170. Живко, кнез, Ниш, 58, 154. Живко, црни, Кавадар, 103.


273

Живковић Андреја, Грабовац, 110. Живковић Арса, Урсуле, 105. Живковић Вукоје, В. Дренова, 92, 106. Живковић Јован, Превешт, 116. Живковић Лаза, Урсуле, 105. Живковић Милета, Селиште, 108. Живковић Милован, Пољња, 113. Живковић Радивоје, Опарић, 114. Живковић Станко, Шантаровац, 97. Живковић Станко, Шуљковац, 93, 101. Живковић Стеван, Грабовац, 110. Живковић Стеван, Медвеђа, 91. Живковић Стојан, Богдање, 111. Живковић Ћирко, Урсуле, 87, 105.

З Зарић Петар, Косјерић, 52. Здравић Марко, Медвеђа, 91, 109. Здравић Миленко, Медвеђа, 109. Здравко, момак Петра Ђорђевића, Ражањ, 165, 166. Здравковић Бранко, Медвеђа, 110. Здравковић Веселин, Превешт, 116. Здравковић Гмитар, Медојевац, 103. Здравковић Живадин, Ћуприја, 215. Здравковић Јевта, Врба, 86. Здравковић Милосав, Ресавац, 64. Здравковић Павле, Врба, 99. Здравковић Павле, Малешево, 85. Здраввковић Петар, Малешево, 103. Здравковић Стојадин, Медојевац, 103. Здравковић Стојко, Пањевац, 179. Здравковић Тодор, Ратковић,99. Здравковић Тодосије, Ратковић, 99. Златановић Петроније, В. Дренова, 106. Зулић Благоје, Медвеђа, 110.

И Ибрим, 148, 152, 160. Ибраим – паша, Ђотаје, 163, 164. Ибраим – бег, Каваја, 146. Иван, макрачија, Медвеђа, 91, 109. Ивановић Вељко, Ломница, 88. Ивановић Вукоје, В. Дренова, 106. Ивановић Ђоро, Медвеђа, 109. Ивановић Живко, Кавадар, 86. Ивановић Живко, Ломница, 101. Ивановић Илија, Надрље, 101. Ивановић Илија, Рековац, 87, 104. Ивановић Марко, Сибница, 105. Ивановић Мато, Течић, 103.

Ивановић Милета, М. Дренова, 115. Ивановић Милета, Рабеновац, 87. Ивановић Милић, Урсуле, 105. Ивановић Милован, М. Дренова, 89, 117. Ивановић Милосав, В. Дренова, 106. Ивановић Миљко, Риљац, 112. Ивановић Павле, Г. Дубич, 86. Ивановић Павле, М. Дренова, 117. Ивановић Петар, В. Дренова, 106. Ивановић Петар, Опарић, 85. Ивановић Петар, Сугубина, 99. Ивановић Петко, Рековац, 104. Ивановић Сима, Риљац, 113. Ивановић Симо, Медвеђа, 109. Ивановић Степа, Течић, 86, 103.. Ивановић Степан, Лоћика, 87. Ивановић Стојко, Рабеновац, 82. Ивановић Трајан, Лозовик, 100. Ивко, механџија, 12. Ивковић Ђуро, Љубостињски Прњавор, 110. Ивковић Рако, Медвеђа, 93. Игњат, мутавџија, Шуљковац, 88. Игњат, терзија, Комаране, 102. Игњатовић Анђелко, Калудра, 113. Игњатовић Анто, Калудра, 27. Игњатовић Арсо, Лепојевић, 112. Игњатовић Јован, Дренова, 91. Игњатовић Јовица, Дренова, 91. Игњатовић Милосав, Медвеђа, 91, 109. Игњатовић Сава, Жупањевац, 102. Игњатовић Сава, Медвеђа, 108. Игњатовић Сава, Мотрић, 99. Икинџи Хасан, везир, Једрене, 33. Илија, биров, Љубостињски Прњавор, 111. Илија, кмет, Медојевац, 103. Илија, кнез, Јагодина, 175, 190. Илија, ковач, Медвеђа, 109. Илија, кожарче, В. Дренова, 106. Илија, полицајац, Јагодина, 247. Илић Арсеније, Планиница, 109. Илић Вилимон, Медвеђа, 110. Илић Ђорђе, Шуљковац, 88. Илић Живан, Богдање, 90. Илић Јаков, Вукмановац, 87, 103. Илић Јанићије, Богдање, 111. Илић Јанча, Шуљковац, 101. Илић Јова, Пулце, 115. Илић Јован, Грабовац, 110. Илић Јован, Лозовик, 86. Илић Коста, Сабанта, 98.


274

Илић Макса, Медвеђа, 109. Илић Маринко, Страгаре, 90. Илић Мида, Ломница, 104. Илић Мијаило, Пулце, 115. Илић Мијаило, Страгаре, 107. Илић Миладин, Дренова, 92. Илић Милан, 97. Илић Милан, Лозовик, 100. Илић Милан, Пчелице, 89, 97. Илић Милета, 44. Илић Милош, Вукмановац, 103. Илић Милутин, Жупањевац, 92. Илић Мина, Калудра, 115. Илић Миша, Риљац, 89. Илић Павле, Грабовац, 110. Илић Павле, Планиница, 89, 111. Илић Панта, Грабовац, 110. Илић Петар, Планиница, 111. Илић Петар, Сабанта, 98. Илић Радивоје, Волујак, 115. Илић Радован, Пољна, 94. Илић Радоје, Кавадар, 103. Илић Радосав, Пољна, 114. Илић Радош, Пољња, 114. Илић Станоје, Шуљковац, 101. Илић Стеван, Пчелице, 97. Илић Тимо, Богдање, 111. Инђић Марко, Богдање, 97. Инђија, удовица, Љубостињски Прњавор, 111. Инџа, 74. Исаиловић Јеврем, М. Дренова, 117. Исаиловић Обрад, М. Дренова, 117. Исаиловић Обрад, Страгаре, 108. Исаиловић Петар, Страгаре, 108. Ислан, потурчењак, Параћин, 225. Исмаил – ага, Гацко, 143. Исмаил – паша, Лесковац, 147, 177. Исмаил, татарин, 48. Исмет – бег, 63. Ичуровић Миленко, Медвеђа, 91.

Ј Јабланац Радован, Риљац, 112. Јаковљевић Атанацко, Рајинац, 90. Јаковљевић Мијаило, Рајинац, 112. Јаковљевић Милија, Богалинци, 85. Јаковљевић Милош, Медвеђа, 110. Јаковљевић Обрад, Сиљевица, 86. Јаковљевић Пана, Богалинци, 102.

Јакшан Миленко, Ратковић, 99. Јакшић, 189, 250. Јанашевић Алекса, Медвеђа, 109. Јанашевић Антоније, Медвеђа, 107. Јанко Бугарин, Белица, 99. Јанко Бугарин, В. Дренова, 92, 107. Јанко, старац, Породин, 206. Јанковић Ђурђе, Пчелице, 97. Јанковић Ђуро, Шуљковац, 84. Јанковић Иван, Белица, 99. Јанковић Илија, Превешт, 116. Јанковић Јован, Пулце, 88. Јанковић Милета, Богдање, 111. Јанковић Мирко, Превешт, 116. Јанковић Никола, Превешт, 116. Јанковић Станко, Пчелице, 97. Јанковић Стеван, Белица, 87. Јанковић Стеван, Дренова, 91. Јанковић Стеван, Пчелице, 93, 97. Јанковић Стеван, Шуљковац, 101. Јаношевић Милован, Медвеђа, 91. Јања, ваљар, Лоћика, 102. Јаћанин Илија, Медвеђа, 107. Јаћанин Мијаило, Медвеђа, 109. Јаћимовић Гарвило, Селиште, 108. Јаћимовић Милован, Медвеђа, 108. Јаћимовић Милоје, Медвеђа, 106. Јаћић Јован, Медвеђа, 110. Јаћић Спасоје, Медвеђа, 109. Јаћовац Анђелко, Милутовац, 105. Јаћовац Мијаило, В. Дренова, 106. Јаћовац Милисав, Милутовац, 105. Јаћовац Пантелеа, Селиште, 91, 108. Јаћовац Стеван, В. Дренова, 106. Јаћовић Анђелко, Милутовац, 90. Јаћовић Тома, Милутовац, 90, 106. Јафер – паша, Пећ, 142. Јевђенијевић Петар, Доброселица, 86. Јевремовић Ђорђе, Лепојевић, 115. Јевремовић Тома, Лепојевић, 115. Јевта, кмет, Жупањевац, 102, 175. Јевта, син кнеза Милоја, 182, 183, 190, 191. Јевтић Вучко, Опарић, 114. Јевтић Ђорђе, Медвеђа, 110. Јевтић Миленко, Милутовац, 106. Јевтић Милосав, Риљац, 113. Јевтић Милутин, Милутовац, 106. Јевтић Миљко, Милутовац, 106. Јевтић Стеван, Медвеђа, 108.


275

Јевтић Стеван, Пулце, 115. Јездимировић Гмитар, Надрље, 85. Јездимировић Јован, Лободер, 109. Јездимировић Митар, Надрље, 104. Јездимировић Панта, Надрље, 104. Јездимировић Сава, Надрље, 104. Јездимировић Тодор, Лободер, 112. Јездић Лазо, Заовине, 203. Јездић Остоја, Заовине, 202. Јелић Јово, Сабанта, 98. Јеринац Мијаило, Селиште, 108. Јетић Милован, Доброселица, 102. Јова, механџија, 12. Јова, мутавџија, Ражањ, 224. Јова, Стојчин зет, 179. Јова Угарин, Сугубина, 99. Јова, бекрија, Г. Сабанта, 98. Јован Бугарин, Страгаре, 108. Јован Г, Жупањевац, 99. Јован, капетан, Параћин, 25, 66, 75, 160, 198, 205, 207, 208, 231, 234. Јован Катунац, Селиште, 108. Јован, поп, В. Вериге, 126, 128. Јован, поп, Каленићки Прњавор, 116. Јован, терзија, Лепојевић, 115. Јована, удовица, Пољна, 113. Јованић Антоније, Лоћика, 102. Јованка, удовица Д. Ђорђевића, 176, 243. Јованов Станислав, Лепојевић, 119. Јовановић Аленпије, Страгаре, 90. Јовановић Анђелко, капетан, Параћин, 248. Јовановић Анта, капетан ваљевске капетаније, 153. Јовановић Анто, Грабовац, 110. Јовановић Анто, Лободер, 112. Јовановић Апостол, Жупањевац, 85. Јовановић Атанасије, Јагодина, 77. Јовановић Васа, Комаране, 102. Јовановић Василије, гардиста,Врановац, 160. Јовановић Вељко, Течић, 100. Јовановић Видосав, Рековац, 104. Јовановић Вукоје, Дренова, 91. Јовановић Вуксан, В. Дренова, 105. Јовановић Вуле, Сабанта, 97. Јовановић Вуле, Течић, 86, 104. Јовановић Вулета, Лободер, 112. Јовановић Вулета, Надрље, 104. Јовановић Вучко, В. Дренова, 106.

Јовановић Вучко, Каленички Прњавор, 116. Јовановић Димитрије, Баре, 101. Јовановић Димитрије, Белушић, 84. Јовановић Ђорђе, Сугубина, 99. Јовановић Ђорђе, Урсуле, 105. Јовановић Иван, Страгаре, 107. Јовановић Игњат, Лепојевић, 115. Јовановић Игњат, Лоћика, 88. Јовановић Илија, Медвеђа, 109. Јовановић Илија, Рабеновац, 87. Јовановић Јанићије, Сугубина, 99. Јовановић Јевта, Бунар, 100. Јовановић Јова, Волујак, 115. Јовановић Коста, Мишевић, 87. Јовановић Лазар, Баре, 87, 101. Јовановић Лука, Вукмановац, 103. Јовановић Лука, Пулце, 115. Јовановић Манојло, Јагодина, 242, 243. Јовановић Маринко, Богдање, 111. Јовановић Маринко, М. Дренова, 117. Јовановић Марко, М. Дренова, 117. Јовановић Марко, Сугубина, 99. Јовановић Матеја, Пулце, 88. Јовановић Мијаило, Медвеђа, 109. Јовановић Мијаило, Превешт, 116. Јовановић Миладин, Лукар, 84, 87. Јовановић Милован, Медвеђа, 91. Јовановић Милован, Пчелице, 89, 97. Јовановић Милоје, Дренова, 91, 106. Јовановић Милосав, Дренова, 118. Јовановић Милосав, Каленићки Прњавор, 116. Јовановић Милосав, Крушевица, 98. Јовановић Милош, Волујак, 115. Јовановић Михајло, 25, 73. Јовановић Мојсило, Пулце, 115. Јовановић Недељко, Лепојевић, 86. Јовановић Никола, Жупањевац, 102. Јовановић Никола, В. Дренова, 106. Јовановић Обрад, Риљац, 89. Јовановић Павле, Волујак, 115. Јовановић Павле, Жупањевац, 85. Јовановић Пантелија, Радановац, 52. Јовановић Паун, Опарић, 85. Јовановић Петар, 26, 28. Јовановић Петар, Дулене, 97. Јовановић Петар, Риљац, 113. Јовановић Постол, Жупањевац, 102. Јовановић Прока, Надрље, 101. Јовановић Прока, Сугубина, 84.


276

Јовановић Раденко, Д. Сабанта, 84. Јовановић Радивоје, Дренова, 118. Јовановић Радивоје, Превешт, 116. Јовановић Радисав, 11, 12. Јовановић Радисав, Д. Сабанта, 84. Јовановић Радисав, Јагодина, 243. Јовановић Радисав, Милутовац, 105. Јовановић Радован, Сугубина, 99. Јовановић Радосав, Сибница, 103. Јовановић Радуле, Врба, 99. Јовановић Ристо, Лепојевић, 115. Јовановић Сава, М. Дренова, 89. Јовановић Симон, Волујак, 115. Јовановић Степо, Рековац, 87. Јовановић Стојан, Божуровац, 89. Јовановић Танаско, Пољна, 114. Јовановић Тоша, Опарић, 114. Јовановић Трајан, Цикоте, 101. Јовановић Цветко, Јагодина, 244, 245. Јовица, Пчелице, 89. Јовичић Марко, Жупањевац, 102. Јовичић Петар, Пулце, 115. Јовичић Радоје, Богалинци, 85. Јовичић Симо, Мотрић, 86. Јовичић Стеван, Рековац, 104. Јово, Лесковчанин, Лозовик, 100. Јововић Јовица, Сугубина, 84. Јокса, кнез, 40. Јоксим, мутавџија, Пољна, 113. Јоксимовић Јаћим, Божуровац, 113. Јоксимовић Јездимир, Божуровац, 89. Јоксимовић Миљко, Лепојевић, 115. Јоксимовић Стеван, Опарић, 85, 114. Јоксимовић Триун, Превешт, 85. Јоксић Милосав, Медвеђа, 110. Јоксић Никола, Медвеђа, 109. Јоксић Радосав, Медвеђа, 110. Јоско, 178. Јоцић Јеша, Опарић, 114. Јоцић Милић, Лозовик, 100. Јоцић Стеван, Крушевица, 101. Јочић Ђорђе, Кавадар, 102. Јочић Живан, Кавадар, 103. Јочић Јован, Кавадар, 103. Јочић Мијаило, Кавадар, 103. Јочић Славко, Кавадар, 103. Јошић Радосав, Лепојевић, 115. Југовић Милић, Милутовац, 105. Јусуф – паша, 252, 254.

К Кајић Димитрије, Урсуле, 105. Кандић Јован, Превешт, 116. Кандић Јоксим, Превешт, 114. Кандић Марко, Превешт, 85. Кандић Милић, Превешт, 116. Кандић Милован, Превешт, 116. Кандић Милосав, Превешт, 85, 116. Капларевић Стеван, Медвеђа, 110. Капудистрија, 72. Кара – Абдула, 11. Карађорђе, 183. Караман – бег, 192. Карафејзић, 55, 56, 57, 65, 66, 67, 122, 123. Карашлаковић Радосав, Кавадар, 86. Карибогић, 169. Катић Никола, Богдање, 111. Катић Стеван, Богдање, 90, 93. Кафтан – ага, муселим, Нова Варош, 143, 144, 145. Качаревић Видоје, Милутовац, 106. Качаревић Војин, Пчелице, 93, 97. Качаревић Миладин, В. Дренова, 106. Качаревић Милић, Рековац, 104. Качаревић Ранђел, В. Дренова, 106. Кезић Ђорђе, Медвеђа, 87. Кезић Миљко, Стопања, 87. Клубаровић Обрад, В. Дренова, 103. Ковачевић Агатон, Медвеђа, 107. Ковачевић Благоје, Блажево, 191. Ковачевић Вулета, Рајинац, 90. Ковачевић Ђорђе, Г. Сабанта, 98. Ковачевић Јован, Медвеђа, 110. Ковачевић Коста, Љубостињски Прњавор, 111. Ковачевић Мијаило, Медвеђа, 87. Ковачевић Милосав, Медвеђа, 107. Којадиновић Димитрије, Заовине, 202. Којадиновић Милосав, Заовине, 203. Којадиновић Рако, Заовине, 202. Којадиновић Симо, Заовине, 202. Којић Недељко, Медвеђа, 109. Којић Радосав, Д. Сабанта, 84, 98. Којић Стеван, В. Дренова, 107. Којић Стеван, Крушевица, 87. Колаковић Милован, Сугубина, 99. Колаковић Риста, Сугубина, 99. Коларовић Јован, Богдање, 111. Коларовић Нешо, коњаник, В. Дренова, 92, 106.


277

Колашинац Арсеније, Пољна, 114. Колић Марко, Вукмановац, 87, 103. Конић Радоје, Риљац, 89. Константин, поп, Наумпаре, 206, 207. Коста, 195. Коста, кмет, Течић, 104. Костић Ђорђе, Богалинци, 99. Костић Илија, Богалинци, 102. Костић Миленко, В. Дренова, 107. Костић Миљко, Медвеђа, 91. Крва Павле, В. Дренова, 106. Крстић Јован, 77, 78. Крстић Милија, ћурчија, 74. Крстић Миљко, Сврљиг бања, 184, 195, 196. Крстић Радивоје, Жупањевац, 92. Крстић Радован, Богалинци, 102. Крунић Јован, Љубостињски Прњавор, 111. Кузмановић Максим, Пулце, 115. Кузмановић Милета, Ломница, 88. Кузмановић Симо, Пулце, 115. Куландрић Мијаило, Дренова, 92. Кумрић Стеван, Пчелице, 97. Курт – паша, Дебар, 146. Курандић Веселин, Сибница, 105. Курандић Добривоје, Сибница, 105. Курандић Мијаило, Сибница, 105. Кучи, 146. Куштрић Бошко, Кавадар, 103.

Л Лаза, 72. Лазаревић Мијаило, Ломница, 83. Лазаревић Милоје, Топола, 102. Лазаревић Недељко, Каленићки Прњавор, 116. Лазаревић Никола, Каленићки Прњавор, 116. Лазаревић Петар, 141, 142. Лазаревић Смиљко, Ратковић, 98. Лазић Гмитар, Калудра, 115. Лазић Ђоко, Заовине, 200, 202. Лазић Максим, Вукмановац, 87, 103. Лазић Марко, Волујак, 115. Лазић Милутин, Сибница, 105. Лазић Недељко, Сугубина, 90. Лазић Павле, Превешт, 116. Лазић Павле, Урсуле, 87. Лазић Петар, Сибница, 105. Лазић Тодор, Жупањевац, 99.

Лазовић Марко, 53. Лакић Мијаило, В. Дренова, 107. Лакчанин Ђока, Селиште, 108. Лапић Павле, Ломница, 88. Лапић Радован, Ломница, 141. Лачета Милан, 136. Левић Миљко, Грабовац, 110. Левићанин Анђелко, Дренова, 92. Левићанин Илија, Г. Сабанта, 98. Левићанин Милосав, В. Дренова, 106. Левићанин Никола, В. Дренова, 107. Левићанин Обрад, В. Дренова, 91, 106. Левићанин Цветко, Г. Сабанта, 98. Лекић Миљко, Грабовац, 110. Лекић Радован, В. Дренова, 92. Либерка Вуја, Течић, 103. Лубодерац Стеван, Божуровац, 113. Луговић Милија, Милутовац, 93. Лукић Анђелко, Дулене, 97. Лукић Јоца, Сабанта, 98. Лукић Милован, Надрље, 101. Лукић Павле, Надрље, 104. Лукић Радивоје, Д. Сабанта, 84. Луковац Радован, М. Дренова, 117.

Љ Љубенац Милисав, Кавадар, 103. Љубенац Милосав, Кавадар, 103. Љубенац Радојко, Кавадар, 103. Љубенац Радосав, Кавадар, 103. Љубисав Бугарин, Пулце, 115. Љубисављевић Ђорђе, В. Дренова, 106. Љубичић Радосав, Топола, 102. Љуботенац Миленко, Кавадар, 81. Љутовац Ђорђе, Пољна, 114. Љутовац Милутин, Пољна, 114. Љутовац Петар, Пољна, 114. Љутовац Цветко, Коњиц, 94.

М Магдић Сташа, Белушић, 88. Мађарац Симо, Пољна, 113. Макарије, калуђер, Јошаница, 73, 74. Макрачић Обрад, Медвеђа, 91. Максимовић Ђорђе, Надрље, 85. Максимовић Лаза, Крушевица, 101. Максимовић Панто, Рековац, 104. Максимовић Ристо, Богалинци, 85. Максић Анто, Лепојевић, 113. Максић Илија, Богдање, 111. Максић Миленко, Рајинац, 112.


278

Максић Милета, Рајинац, 112. Максић Недељко, Рајинац, 112. Малут – паша, 167. Мамут – бег, 57, 58, 63. Мамут – паша Азул, Ниш, 55, 139, 164, 189, 240. Мандић Јевта, Пулце, 88. Манојло, капетан, Алексинац, 221. Манојловић Милош, Опарић, 114. Манојловић Обрад, Опарић, 114. Манчука Јово, Медвеђа, 109. Марашли – Али – паша, београдски везир, 11. Марија, супруга кнеза Милоја, 182, 183, 190. Марија, удовица, Богдање, 111. Марјановић Петко, Лозовик, 100. Марјановић Стеван, Лозовик, 100. Маринко, макрачија, Медвеђа, 110. Маринков Стојан, Сугубина, 99. Маринковић Василије, Вукмановац, 103. Маринковић Вучко, В. Дренова, 106. Маринковић Ђука, Волујак, 115. Маринковић Ђурко, Лоћика, 102. Маринковић Иван, Опариће, 114. Маринковић Јанко, Лоћика, 88, 102. Маринковић Јован, Опарић, 85. Маринковић Мијаило, Селиште, 91. Маринковић Милован, Селиште, 108. Маринковић Пана, Дулене, 97. Маринковић Сима, В. Дренова, 106. Маринковић Стеван, Д. Сабанта, 84, 98. Мариновић Јован, Опарић, 114. Маринчанин Јован, Рековац, 87, 104. Марисављевић Мијаило, Сугубина, 99. Марић Гмитар, Пчелице, 97. Марић Јован, Заовине, 202. Марјановић Лазар, Медојевац, 87. Марјановић Стеван, Лозовик, 86. Марко, дошљак, Лукар, 105. Марко, капетан, Жупа, 219. Марко, кнез, 36. Марко, стари, Г. Сабанта, 98. Марковић Андреја, Сабанта, 98. Марковић Анђелко, Шантаровац, 100. Марковић Богосав, Селиште, 91, 108. Марковић Вељко, Калудра, 85. Марковић Вучић, Опарић, 114. Марковић Гаја, Пољна, 94. Марковић Гмитар,Сабанта, 98.

Марковић Ђорђе, Сабанта, 98. Марковић Ђурђе, Ратковић, 88, 98. Марковић Живко, Белица, 93. Марковић Живко, Милутовац, 96. Марковић Игњат, Лозовик, 96. Марковић Игњат, Шантаровац, 88, 100. Марковић Јевта, Калудра, 115. Марковић Јевта, Опарић, 114. Марковић Јован, Калудра, 116. Марковић Јован, Пулце, 88, 115. Марковић Коста, Г. Сабанта, 98. Марковић Лука, Баре, 101. Марковић Маринко, Малешево, 103. Марковић Мата, Ратковић, 88. Марковић Мато, Течић, 104. Марковић Мијаило, Страгаре, 90. Марковић Миајло, Цикоте, 86. Марковић Милашин, Пчелице, 93, 97. Марковић Миленко, Богдање, 111. Марковић Миленко, Ломница, 104. Марковић Милета, Калудра, 116. Марковић Милован, Грабовац, 89. Марковић Милош, Сабанта, 98. Марковић Милутин, Брајновац, 89. Марковић Миљко,Селиште, 91. Марковић Недељко, Д. Сабанта, 84. Марковић Недељко, Ломница, 104. Марковић Неша, Сабанта, 98. Марковић Никола, Пољна, 94, 113. Марковић Никола, Превешт, 116. Марковић Обрад, В. Дренова, 107. Марковић Обрад, Цикоте, 101. Марковић Павле, Ратковић, 98. Марковић Петар, Калудра, 116. Марковић Петар, Лепојевић, 86. Марковић Петар, Малешево, 103. Марковић Петар, Опарић, 114. Марковић Радован, Дулене, 84. Марковић Радосав, Баре, 101. Марковић Рако, Милутовац, 106. Марковић Сима, Калудра, 85. Марковић Спасоје, Милутовац, 106. Марковић Теодор, Калудра, 85. Марковић Тодор, Милутовац, 106. Марта, удовица, Сиљевица, 104. Мартиновић Вукадин, Грабовац, 89. Мартиновић Живко, Д. Сабанта, 84, 98. Марушчанин Јова, Вукмановац, 103. Мата, биров, Жупањевац, 102. Матеић Панто, Сиљевица, 104.


279

Матић Гајо, Превешт, 116. Матић Јаков, Рајинац, 90. Матић Петар, Опарић, 114. Матовић Јован, Жупањевац, 102. Махмуд – паша, босански везир, 141, 142, 196, 250. Мачуга Обрад, Сугубина, 113. Мачуга Павле, Сугубина, 113. Мачуга Триун, Сугубина, 113. Мемет – Сари, татарин, 48. Мехмед – бег, Шашид –пашин син, 155, 156. Мехмет Али – паша, 57, 58, 59, 75, 79, 163. Мијаило Бугарин, 102. Мијаило, кмет, Малешево, 103. Мијаило, колар, В. Дренова, 107. Мијаило Недељков, Сибница, 121. Мијаиловић Алекса, Сибница, 105. Мијаиловић Алекса, Планиница, 89, 111. Мијаиловић Ђурђе, Богалинци, 85. Мијаиловић Ђорђе, Селиште, 87. Мијаиловић Ђурђе, Селиште, 91, 108. Мијаиловић Живко, Божуровац, 113. Мијаиловић Игњат, Сугубина, 113. Мијаиловић Илија, Вукмановац, 87. Мијаиловић Јова, Крушевица, 101. Мијаиловић Јоксим, Сугубина, 84, 99. Мијаиловић Миенко, Кавадар, 86. Мијаиловић Миленко, Сибница, 105. Мијаиловић Милован, Д. Дубич, 89. Мијаиловић Милован, Сугубина, 84. Мијаиловић Мина, Цикоте, 86. Мијаиловић Младен, Врба, 99. Мијаиловић Недељко, Г. Сабанта, 98. Мијаиловић Никола, Божуровац, 113. Мијаиловић Обрад, Кавадар, 86. Мијаиловић Обрад, Лепојевић, 115. Мијаиловић Павле, Сугубина, 89. Мијаиловић Панто, Ратковић, 88. Мијаиловић Петрашин, Сабанта, 97. Мијаиловић Прока, Селиште, 108. Мијаиловић Радосав, Дулене, 97. Мијаиловић Рајко, Кавадар, 103. Мијаиловић Сима, Дренова, 92. Мијаиловић Сима, Пољна, 113. Мијаиловић Симион, Ратковић, 88, 99. Мијаиловић Симо, Пулце, 88, 115. Мијаиловић Симо, Сибница, 105. Мијаиловић Становје, М. Дренова, 89. Мијаиловић Стеван, Грабовац, 89. Мијаиловић Стеван, Лоћика, 100.

Мијаиловић Стоша, Мотрић, 101. Мијаиловић Ћирко, Сугубина, 99. Мијаиловић Ћиро, Крушевица, 101. Мијаило, симиџија, Јагодина, 249. Мијајловић Урош, Ратковић, 98. Мијалковић ( Михаиловић, Михаљковић) Стефан, бивши ђумрукџија из Смедерева, Ражањ, 190, 204, 217, 242, 243. Мијатовић Пантелеа, Брајновац, 89. Мијатовић Стеван, Пулце, 88. Мијушковић Максим, Каленићки Прњавор, 116. Мијушковић Петар, Каленићки Прњавор, 116. Микић Милија, Милутовац, 90. Миладин Браћанче, В. Дренова, 107. Милакић Лазо, Рајинац, 112. Милакић Мијаило, Рајинац, 112. Милакић Радован, Рајинац, 112. Милакић Радосав, Рајинац, 112. Милановић Мијаило, Течић, 103. Милановић Милисав, Течић, 82. Милановић Милосав, Течић, 86, 103. Милановић Мита, Рековац, 104. Милекић Миленко, Мишевић, 100. Милена, Сугубина, 44. Миленко Бугарче, Урсуле, 105. Миленко, клубарче, В. Дренова, 107. Миленко, лопов, 121. Миленко, ћоса, Ратковић, 98. Миленковић Анђелко, Пољна, 113. Миленковић Ђорђе, Шуљковац, 88. Миленковић Јова, Опарић, 85. Миленковић Сава, В. Дренова, 91, 107. Миленковић Спасоје, Рајинац, 112. Миленковић Станоје, Урсуле, 87. Миленковић Стеван, Белушић, 88. Миленковић Стеван, Ломница, 84. Милентијевић Радич, Пчелице, 93. Милета, кмет, Г. Сабанта, 98. Милета, кмет, Комаране, 102. Милета, Козник, 44. Милетић Васа, Г. Сабанта, 93, 98. Милетић Ђорђе, 92, 103. Милетић Јанко, Сугубина, 113. Милетић Јова, Пчелице, 89, 97. Милетић Милован, Страгаре, 90, 107. Милетић Милосав, Дулене, 84. Милетић Петар, Мишевић, 87, 100. Милетић Петар, Шуљковац, 88.


280

Милетић Радисав, Течић, 100. Милетић Радосав, Белица, 99. Милетић Радосав, Течић, 92, 103. Милетић Симо, Рековац, 104. Милетић Ставин, Дулене, 97. Милетић Томо, Д. Дубич, 112. Миливој, момак, Параћин, 224. Миливоје сирома, Течић, 104. Миливојевић Аврам, Цикоте, 86. Миливојевић Илија, Милутовац, 90. Миливојевић Марко, Г. Сабанта, 84, 98. Миливојевић Недељко, Милутовац, 105. Миливојевић Петар, Жупањевац, 102. Миливојевић Радосав, Жупањевац, 85. Миливојевић Рака, Бунар, 100. Миливојевић Риста, Г. Сабанта, 98. Миливојевић Спаса, Рековац, 104. Миливојевић Спасоје, Ратковић, 88. Миливојевић Стеван, Медвеђа, 109. Миливојевић Тимотије, Ратковић, 99. Миливојевић Триун, Цикоте, 101. Милија, кошарче, В. Дренова, 107. Миликић Живан, Жупањевац, 102. Миликић Милутин, Милутовац, 90, 105. Милисав, брка, Пољна, 113. Милисав, кмет, Сиљевица, 105. Милисав, кнез, Јагодина, 40, 175, 176. Милисав, Сибница, 88. Милисављевић Аврам, М. Дренова, 117. Милисављевић Арса, Медвеђа, 109. Милисављевић Васо, Селиште, 92, 108. Милисављевић Ивко, Опарић, 114. Милисављевић Јаћим, Шантаровац, 88. Милисављевић Јевта, Вукмановац, 103. Милисављевић Јевта, Рековац, 104. Милисављевић Јова, Пољна, 113. Милисављевић Јова, Дренова, 92. Милисављевић Јован, Селиште, 108. Милисављевић Лазар, Каленићки Прњавор, 85. Милисављевић Максим, В. Дренова, 92. Милисављевић Милета, Опарић, 85. Милисављевић Милић, Сугубина, 99. Милисављевић Милован, Белица, 100. Милисављевић Милован, Милутовац, 90. Милисављевић Милутин, Г. Сабанта, 98. Милисављевић Митар, Цикоте, 101. Милисављевић Никола, Каленићки Прњавор, 116.

Милисављевић Нићивор, Каленићки Прњавор, 85. Милисављевић Обрад, Сугубина, 99. Милисављевић Петар, Опарић, 85. Милисављевић Радован, Г. Сабанта, 93, 98. Милисављевић Симо, Селиште, 108. Милисављевић Стеван, Опарић, 114. Милисављевић Стеван, Рековац, 87. Милић Анто, Превешт, 116. Милић Гмитар, Кавадар, 103. Милић, Грк, Лозовик, 100. Милић, кмет, Калудра, 135. Милић, ковач, Рајинац, 112. Милић, кулак, Дренова, 92. Милић Милисав, Каленићки Прњавор, 116. Милић Милић, Топола, 102. Милић Милосав, Каленићки Прњавор, 116. Милић Миљко, Каленићки Прњавор, 116. Милић Никола, Волујак, 115. Милић Радован, Ратковић, 99. Милић Рако, Пчелице, 89. Милић Стеван, Грабовац, 110. Милић Стеван Сугубина, 44, 45. Милић Стоша, Пољна, 114. Милић Урош, Пољна, 114. Милићевић Благоје, Слатина, 99. Милићевић Вуксан, Превешт, 116. Милићевић Живко, Богдање, 111. Милићевић Иван, Слатина, 99. Милићевић Јован, Урсуле, 87. Милићевић Марко, Милутовац, 106. Милићевић Миленко, Мишевић, 87. Милићевић Милован, Превешт, 116. Милићевић Милоје, Богдање, 111. Милићевић Миљко, Опарић, 114. Милићевић Миљко, Милутовац, 106. Милићевић Обрад, Сиљевица, 105. Милићевић Павле, В. Дренова, 104. Милићевић Павле, Слатина, 99. Милићевић Паун, Милутовац, 90. Милићевић Петар, Рајинац, 112. Милићевић Радоје, Слатина, 99. Милићевић Радојко, Слатина, 99. Милићевић Радосав, Ратковић, 98. Милићевић Симо, Ратковић, 98. Милован, биров, Кавадар, 103. Милован, дугачки, Г. Сабанта, 98.


281

Милован, кмет, Параћин, 249. Милован, кожарче, В. Дренова, 106. Милован Радојев, гардиста, Јовац, 118. Милован, стари, Сугубина, 113. Милован, стари, Урсуле, 105. Миловановић Агатон, Дулене,84. Миловановић Алекса, Калудра, 116. Миловановић Анђелко, Дренова, 92. Миловановић Благоје, Милутовац, 105. Миловановић Васо, Д. Дубич, 112. Миловановић Величко, Сугубина, 113. Миловановић Гарвило, Мотрић, 86, 101. Миловановић Ђорђе, Грабовац, 110. Миловановић Живко, Варварин, 251, 252. Миловановић Живко, Милутовац, 106. Миловановић Јаковић, Опарић, 85. Миловановић Јован, Љубостињски Прњавор, 110. Миловановић Лазо, Пчелице, 97. Миловановић Мијаило, Грабовац, 110. Миловановић Мијаило, Пољна, 94. Миловановић Мијаило, Урсуле, 105. Миловановић Миладин, Пулце, 115. Миловановић Миленко, Шантаровац, 88. Миловановић Милета, Медвеђа, 109. Миловановић Милисав, Милутовац, 105. Миловановић Милосав, Љубостињски Прњавор, 110. Миловановић Милосав, Сугубина, 99. Миловановић Милутин, Белушић, 88. Миловановић Мита, Рековац, 87. Миловановић Недељко, Сугубина, 89. Миловановић Никола, Превешт, 85. Миловановић Радисав, М. Дренова, 117. Миловановић Радован, Пољна, 94. Миловановић Радоје, Милутовац, 90. Миловановић Радојица, Грабовац, 89, 110. Миловановић Рако, Рековац, 104. Миловановић Тимотије, Превешт, 92, 116. Миловановић Цвеја, Калудра, 92. Милоје, кмет, Калудра, 135. Милоје, кнез, Јагодина, 176, 183. Милоје Симонов, кмет, Калудра, 121. Милоје, терзија, Медвеђа, 91. Милојевић Илија, Ратковић, 88. Милојевић Максо, Стопања, 90. Милојевић Милета, Рајинац, 112. Милојевић Милија, Милутовац. 106. Милојевић Миљко, Баре, 92, 101.

Милојевић Настасије, Г. Дубич, 89. Милојевић Павле, Сугубина, 113. Милојевић Сава, Сабанта, 98. Милојичић Михајло, Рајинац, 90. Милојковић Милован, Бунар, 100. Милојковић Недељко, Лоћика, 87. Милорад, лађар, Рајкинац, 179. Милосав, Ера, Ратковић, 99. Милосав, касапин, Сугубина, 90. Милосав, ћурчија, В. Дренова, 107. Милосава, удовица, Пчелице, 97. Милосавић Обрад, Урсуле, 105. Милосавић Сима, Урсуле, 105. Милосављевић Анта, Белица, 99. Милосављевић Аранђел, 70, 71, 122, 123. Милосављевић Васо, Селиште, 80. Милосављевић Вилип, Заовине, 203. Милосављевић Вилотеј, Каленићки Прњавор, 85. Милосављевић Вулета, Ратковић, 88, 98. Милосављевић Гаја, Мишевић, 100. Милосављевић Живан, Мишевић, 100. Милосављевић Илија, Волујак, 115. Милосављевић Илија, Шуљковац, 101. Милосављевић Јова, Течић, 86, 104. Милосављевић Јован, Грабовац, 89. Милосављевић Јован, Ратковић, 98. Милосављевић Лазар, Каленићки Прњавор, 80. Mилосављевић Максим, В. Дренова, 107. Милосављевић Мијаило, Мишевић, 100. Милосављевић Милован, В. Дренова, 107. Милосављевић Милош, Међуреч, 160. Милосављеви Милош, Ратковић, 99. Милосављевић Милутин, Слатина, 96. Милосављевић Милутин, Белица, 100. Милосављевић Нестор, Ратковић, 98. Милосављевић Никола, Шантаровац, 88. Милосављевић Нићифор, Каленићки Прњавор, 80. Милосављевић Петар, Мишевићи, 97. Милосављевић Радован, Г. Сабанта, 90. Милосављевић Сима, Дренова, 91. Милосављевић Стеван, Вукмановац, 87. Милосављевић Стеван, Рековац, 104. Милосављевић Степан, Белица, 93, 100. Милосављевић Филип, Вукмановац, 103. Милош, јатак хајдука Митрошанића, 192. Милошевић Антоније, Риљац, 112. Милошевић Васо, Селиште, 108.


282

Милошевић Гмитар, Пулце, 88, 115. Милошевић Јован, Пчелице, 97. Милошевић Јован, Сибница, 88. Милошевић Коста, Ратковић, 98. Милошевић Мијаило, Комаране, 102. Милошевић Милић, Пчелице, 97. Милошевић Милован, Пољна, 113. Милошевић Милосав, Волујак, 115. Милошевић Митар, Бунар, 86. Милошевић Митар, Сабанта, 98. Милошевић Радован, В. Дренова, 107. Милошевић Сава, Медвеђа, 109. Милошевић Саво, Лепојевић, 86. Милошевић Симо, Медвеђа, 109. Милошевић Стојан, Медвеђа, 110. Милутин, кожарче, В. Дренова, 106. Милутиновић Анта, Крушевица, 87, 101. Милутиновић Атанаско, Течић, 86. Милутиновић Величко, Љубостињски Прњавор, 110. Милутиновић Гаја, Г. Сабанта, 98. Милутиновић Илија, Рајинац, 112. Милутиновић Јевта, Заовине, 195. Милутиновић Јова, Урсуле, 105. Милутиновић Милован, Раткововић, 98. Милутиновић Ничо, Риљац, 113. Милутиновић Петар, Г. Сабанта, 98. Милутиновић Радосав, Рајинац, 112. Милутиновић Симон, Лепојевић, 86. Милутиновић Стеван, Г. Сабанта, 84, 98. Милутиновић Стеван, Рајинац, 90, 112. Милутиновић Стојан, Г. Сабанта, 98. Милутиновић Тодор, Сибница, 88. Милутиновић Тома, Милутовац, 90. Миљанић Живко, Лозовик, 96. Миљанић Живко, Шантаровац, 100. Миљанић Живко, Шантаровац, 100. Миљко, дошљак, Лукар, 105. Миљко, кнез, 69. Миљко, куроња, Пољна, 113. Миљко, терзија, Сибница, 105. Миљковић Василије, Сиљевица, 86, 105. Миљковић Ђоко, Г. Сабанта, 84. Миљковић Жива, Бунар, 100. Миљковић Иван, Бунар, 100. Миљковић Илија, Ратковић, 98. Миљковић Јован, Бунар, 100. Миљковић Милисав, Милутовац, 90. Миљковић Милосав, Белушић, 88. Миљковић Моша, Шантаровац, 88.

Миљковић Никола, Бунар, 86. Миљковић Никола, Лоћика, 87. Миљковић Никола, Лукар, 84, 87. Миљковић Панта, Селиште, 91, 108. Миљковић Радисав, Превешт, 116. Миљковић Секула, Сугубина, 113. Миљковић Стеван, Бунар, 100. Миљковић Стеван, Калудра, 114. Миљковић Танаско, Ратковић, 98. Миљковић Тодор, Бунар, 100. Мина, кмет, Сибница,105. Мина, Маскаре, 15. Мина, стари, Доброселица, 102. Минић Димитрије, Доброселица, 81. Мирковић Величко, Превешт, 116. Мирковић Лазо, Опарић, 114. Мирковић Рака, Милутовац, 90. Мирничанин Јован, Мотрић, 101. Мирничанин Милета, Мотрић, 101. Мирча, Ражањ, 180, 181, 196, 208. Митић Јован, 52. Митровић Антоније, Сугубина, 84. Митровић Арсеније, Богдање, 109. Митровић Ђорђе, Медвеђа, 110. Митровић Јован, Превешт, 116. Митровић Максим, Рајинац, 90, 112. Митровић Марко, Сугубина, 113. Митровић Мијаило, Богалинци, 85. Митровић Мијаило, Богдање, 109. Митровић Милош, Д. Сабанта, 93. Митровић Миљко, Рајинац, 112. Митровић Никола, Рајинац, 93, 112. Митровић Павле, Пољна, 114. Митровић Павле, Шуљковац, 88. Митровић Петар, 16. Митровић Прока, Рајинац, 112. Митровић Радосав, Милутовац, 90, 105. Митровић Стеван, Богдање, 111. Митровић Степан, Пчелице, 89. Митровић Тома, Рајинац, 112. Митрошанић (Митрашиновић, Митрошања) Милета, хајдук, 177, 178, 191, 193, 194, 209, 210, 213, 215. Мића, кмет, Жупањевац, 175. Мићић Ђорђе, Пољна, 113. Мићић Јован, капетан ужичке капетаније, 153. Мићић Јован, Надрље, 85. Мицић Миленко, Рабеновац, 103. Младен, 155.


283

Младеновић Дима, Пољна, 114. Младеновић Јаков, Богалинци, 102. Мојсило, кмет, Дулене, 97. Мојсиловић Стојан, Слатина, 99. Моравкић Јован, Белушић, 88. Мошутанац Јован, Грабовац, 110. Мошутанац Милутин, Грабовац, 110. Мошутанац Стеван, Грабовац, 110. Мудраковац Стеван, Медвеђа, 108. Мула Ибраим, 118. Мула Фезула, посланик лесковачког паше, 219. Мурсајбија, 60. Мусић Живко, Течић, 104. Мустаф – ага, Цариград, 164. Мутавић Јован, В. Дренова, 104. Мутавчић Марко, Грабовац, 110. Мутавчић Недељко, В. Дренова, 106. Мутавџић Благоје, Г. Сабанта, 98. Муфта – бег, 63.

Н Набај ефендија, царски риџал, 242. Накић Андреја, Цикоте, 101. Намик Али – паша, Скадар, 146. Настић Милош, Дренова, 92, 107. Настић Павле, Дренова, 92. Наупарче Радосав, Медвеђа, 107. Недељко, Витановац, 222. Недељко, мутавџија, Дренова, 92. Недељко, Цикоте, 101. Недељко, Шуљковац, 97. Недељков Мијаило, Сибница, 119. Недељковић Антоније, Дулене, 97. Недељковић Благоје, Лозовик, 86. Недељковић Вуча, Ратковић, 95. Недељковић Ђорђе, Сибница, 105. Недељковић Мијаило, Пољна, 94, 113. Недељковић Миленко, Белица, 100. Недељковић Милета, Белица, 99. Недељковић Милета, Пулце, 115. Недељковић Миливоје, Сибница, 88. Недељковић Милован, Дулене, 97. Недељковић Никола, Калудра, 116. Недељковић Петроније, М. Дренова, 89. Недељковић Радосав, Жупањевац, 92. Недељковић Стефан, 62, 65, 66, 67, 124,, 128, 138, 140, 154, 155, 156, 157, 166, 168, 169, 217. Недић Лука, В. Дренова, 104. Недић Мијаило, В. Дренова, 107, 121.

Несторовић Милић, Сибница, 103. Несторовић Радич, Сибница, 105 Неша, буљубаша, 232. Нешић Андреја, Љубостињски Прњавор, 111. Нешић Вукашин, Планиница, 111. Нешић Гаврило, Богдање, 90. Нешић Гмитар, Планиница, 111. Нешић Јован, Планиница, 93, 111. Нешић Миленко, Богдање, 111. Нешић Милосав, Стопања, 90. Нешић Милош, В. Дренова, 91, 106. Нешић Раденко, Богдање, 90, 111. Нешић Ранђел, Вукмановац, 87. Нешковић Јован, Пољна, 113. Нешковић Миљко, Сугубина, 113. Низами, 147. Никола, брка, Жупањевац, 102. Никола, Градиштанац, Медвеђа, 108. Никола, Јагодина, 223. Никола, качар, Богдање, 111. Никола, Цинцар, 249. Николин Велисав, 78. Николић Арсеније, Сабанта, 98. Николић Богић, Рајинац, 112. Николић Бранко, Медвеђа, 91. Николић Вилип, Љубостињски Прњавор, 111. Николић Гаја, Цикоте, 101. Николић Гмитар, Цикоте, 101. Николић Ђока, Руишник, 89. Николић Живан, Лепојевић, 115. Николић Живан, Пулце, 115. Николић Јован, Милутовац, 103. Николић Јован, Пољна, 94. Николић Јован, секретар и заменик великог Сердара расинског, Милете Радојковића, 198, 215. Николић Јовица, Мотрић, 101. Николић Јовча, Шантаровац, 88. Николић Коста, Страгаре, 108. Николић Крста, Јагодина, 209. Николић Лаза, Превешт, 85. Николић Максим, Цикоте, 101. Николић Маринко, Лепојевић, 115. Николић Марко, Лепојевић, 115. Николић Марко, Превешт, 116. Николић Мијаило, 26. Николић Мијаило, Грабовац, 110. Николић Мијаило, Мотрић, 98. Николић Миленко, Пчелице, 97.


284

Николић Милисав, Вукмановац, 92. Николић Милован, Опарић, 114. Николић Милоје, М. Дренова, 89. Николић Милоје, Сиљевица, 105. Николић Милосав, Риљац, 113. Николић Мина, Селиште, 108. Николић Младен, Богдање, 111. Николић Недељко, Милутовац, 90. Николић Никша, Вукмановац, 103. Николић Обрад, Цикоте, 101. Николић Павле, Пољна, 113. Николић Панта, 118. Николић Петар, Шуљковац, 100. Николић Радован, Слатина, 92. Николић Радоје, Мишевић, 100. Николић Спасоје, Риљац, 89. Николић Тома, В. Дренова, 107. Николић Триун, Дренова, 92. Николчић Бранко, Медвеђа, 110. Николчић Јеремија, Медвеђа, 109. Николчић Петар, Медвеђа, 110. Новак, Жупањевац, 102. Новаковић Милан, В. Дренова, 107. Новаковић Милан, Опарић, 114. Новаковић Павле, Опарић, 114. Новаковић Радоје, В. Дренова, 107. Новаковић Сава, Опарић, 114. Новковић Јован, Риљац, 112. Новковић Мијаило, Риљац, 112. Новковић Петар, Риљац, 113. Новковић Радован, Превешт, 116. Новковић Стеван, Риљац, 89. Нупарац Величко, Медвеђа, 109. Нупарац Спасоје, Медвеђа, 109. Нупарац Тодор, Медвеђа, 109.

О Обрад, Бугарче, Медвеђа, 108 Обрад, кмет, Крушевица, 98 Обрадовић Ђоко, Калудра, 116. Обрадовић Јован, Рековац, 87, 104. Обрадовић Марко, Грабовац, 110. Обрадовић Милосав, Каленићки Прњавор, 116. Обрадовић Милош, Шуљковац, 100. Обрадовић Недељко, Шуљковац, 101. Обрадовић Петар, Шуљковац, 101. Обрадовић Тимо, Лепојевић, 86. Обрадовић Јефрем, генерал мајор, 252, 254.

Обрадовић Љубица, кнегиња, 179. Обреновић Милан, бег, 179. Обреновић Милош, кнез, 5, 6, 7, 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19 , 20, 21, 22, 23, 24, 25, 26, 27, 28, 29, 30, 31, 32, 33, 34, 35, 36, 37, 38, 39, 40, 41, 42, 43, 44, 45, 47, 48, 49, 50,51, 52, 53, 54, 55, 56, 57, 58, 59, 60, 61, 62, 63, 64, 65, 66, 67, 68, 69, 70, 71, 72, 73, 74, 75, 76, 77, 78, 79, 80, 81, 82, 83, 84, 94, 95, 96, 118, 119, 120, 121, 122, 124, 125, 126, 128, 129, 130, 131, 132, 133, 134, 135, 136, 137, 138, 139, 140, 143, 145, 146, 147, 148, 149, 151, 152, 154, 155, 156, 157, 158, 159, 160, 161, 162, 163, 164, 165, 166, 167, 168, 169, 170, 172, 173, 174, 175, 176, 177, 178, 179, 180, 181, 182, 183, 184, 185, 186, 187, 189, 190, 191, 192, 193, 194, 195, 198, 204, 205, 206, 207, 209, 210, 212, 213, 214, 215, 216, 217, 218, 220, 221, 222, 223, 224, 225, 226, 228, 229, 230, 232, 233, 234, 235, 236, 237, 238, 239, 240, 241, 241, 243, 244, 246, 247, 248, 250, 251, 252, 254. Обреновић Михајло, бег, 179. Огњен, свештеник, Свилајнац, 17481. Омер, татарин, 75 Осман, татарин, 178. Остојић Максим, Пчелице, 97. Остојић Марко, Опарић, 114. Остојић Милић, Кршане, 203. Остојић Никола, Кршане, 203. Остојић Радоје, Рековац, 104. Остојић Сава, Рековац, 222. Остојић Симо, Рековац, 93.

П Павић Илија, капетан, 207. Павко Бугарин, Сиљевица, 104. Павле, кмет, Жупањевац, 175. Павле, кочијаш, 166. Павле, пасторак, Шуљковац, 100. Павле, поп, Каленићки Прњавор, 116. Павловић Агатон, Лозовик, 100. Павловић Велимир, Сугубина, 89. Павловић Вукић, Лозовик, 100. Павловић Ђорђе, М. Дренова, 116. Павловић Ђурђан, Медојевац, 103. Павловић Живан, Сабанта, 98. Павловић Јевта, Бунар, 100. Павловић Јевта, М. Дренова, 117. Павловић Јова, Сабанта, 27.


285

Павловић Јован, Мишевић, 100. Павловић Јоксим, Сугубина, 84, 99. Павловић Лазо, Дренова, 92. Павловић Марко, Белица, 83. Павловић Марко, Мишевић, 87,100. Павловић Марко, Сугубина, 96. Павловић Мијаило, М. Дренова, 89, 116. Павловић Мијаило, Медвеђа, 109. Павловић Мијаило, Сугубина, 90. Павловић Милоје, Мишевић, 100. Павловић Милутин, Лепојевић, 115. Павловић Миљко, Дренова, 92. Павловић Младен, Д. Сабанта, 84. Павловић Недељко, Доброселица, 86. Павловић Недељко, Медвеђа, 108. Павловић Никола, Сабанта, 98. Павловић Обрад, Медвеђа, 91, 109. Павловић Павле, Мишевић, 100. Павловић Паво, В. Вериге, 128. Павловић Петар, Пчелице, 97. Павловић Петар, Сибница, 88. Павловић Петар, Шантаровац, 88. Павловић Радивоје, Лоћика, 83. Павловић Радован, Г. Сабанта, 84. Павловић Радован, Сибница, 88. Павловић Радојко, Страгаре, 107. Павловић Радосав, Страгаре, 105. Павловић Риста, Пчелице, 97. Павловић Сава, Д. Дубич, 112. Павловић Симо, Опарић, 85. Павловић Симо, Страгаре, 107. Павловић Стеван, Д. Дубич, 112. Павловић Стеван, Ратковић, 88, 98. Павловић Степан, Ратковић, 88, 98. Павловић Тодор, Рековац, 104. Павловић Ћира, Сабната, 98. Пајић Миленко, Страгаре, 108. Палић Миљко, Богдање, 111. Палуровић Миленко, Медвеђа, 108. Панић Обрад, Кавадар, 103. Панић Сава, Г. Дубич, 112. Панић Стеван, Медвеђа, 109. Панић Степан, Медвеђа, 91. Панић Стојадин, Медвеђа, 109. Панпуз Вукоман, Медвеђа, 109. Панта, дошљак, Лукар, 105 Пантић Анђелко, Белица, 99. Пантић Арсеније, Калудра, 115. Пантић Вукоје, Милутовац, 90. Пантић Ђорђе, Волујак, 115. Пантић Јоксим, Калудра, 115.

Пантић Максим, Пољна, 113. Пантић Мијаило, Страгаре, 107. Пантић Младен, Милутовац, 106. Пантић Стојко, Калудра, 116, 135. Пантић Тодосије, Калудра, 116. Пауновић Веселин, Жупањевац, 102. Пауновић Јаков, Богалинци, 102. Пауновић Јован, Белушић, 88. Пауновић Лаза, Пчелице, 97. Пауновић Миленко, Опарић, 114. Пауновић Милисав, Богалинци, 85. Пауновић Милосав, Пчелице, 89. Пауновић Сава, Комаране, 102. Пауновић Славко, Комаране, 102. Пауновић Ћиро, Пчелице, 97. Паштрнац Сима, Параћин, 181. Пејтановић Радосав, Селиште, 91. Пеливановић, 168. Пеливановић Миљко, Медвеђа, 110. Пеперин Стеван, Мишевић, 100. Пеперић Гајо, Пчелице, 89. Перић Јован, Лепојевић, 115. Перишић Вучић, државни саветник, Београд, 248. Перишић Илија, кнез, Јагодина, 183 Перишић Миливоје, Врба, 86, 99. Перишић Станко, Пчелице, 97. Перуника, удовица, Ратковић, 99. Петар, Јошанички Прњавор, 100. Петар, капетан, 121. Петар, кмет, Бунар, 100. Петар, ковач, Пчелице, 97. Петар, поп, Кршане, 200, 203. Петар, син кнеза Милете Радојковића, Јагодина, 175, 250. Петар, татарин, 140, 249. Петар, шилопера, Рајинац, 90. Петкана, удовица, Љубост. Прњавор, 111. Петканић Станко, Д. Дубич, 112. Петковић Бранко, Риљац, 113. Петковић Живко, М. Дренова, 116. Петковић Миленко, В. Дренова, 92. Петковић Милија, Љубост. Прњавор, 111. Петковић Милован, В. Дренова, 107. Петковић Петар, Волујак, 115. Петковић Петар, Пољна, 112 Петрашин Милета, Пчелице, 94 Петрашиновић Станоје, Пољна, 113. Петровић Антоније, Сугубина, 113. Петровић Арсеније, Сугубина, 99. Петровић Бора, Шуљковац, 88.


286

Петровић Василије, Комаране, 102. Петровић Вељко, Рајинац, 112. Петровић Вилип, Ратковић, 84. Петровић Гајо, Д. Дубич, 111. Петровић Ђорђе, Баре, 101. Петровић Ђорђе, Крушевица, 87. Петровић Ђорђе, Сабанта, 98. Петровић Ђурица, Сиљевица, 105. Петровић Јова, Рековац, 104. Петровић Јова, Богдање, 111. Петровић Јован, Брајновац, 89. Петровић Јован, Пољна, 114. Петровић Јован, Пчелице, 97. Петровић Коста, Пулце, 115. Петровић Лазар, 98. Петровић Лазар, Грабовац, 89. Петровић Луко, Страгаре, 107. Петровић Мија, Кален. Прњавор, 85. Петровић Мијаило, Д. Дубич, 112. Петровић Миладин, Врба, 99. Петровић Миленко, Пољна, 111. Петровић Милета, Опарић, 85 Петровић Милисав, Богдање, 111. Петровић Милован, Белица, 99. Петровић Милоје, Богдање, 90. Петровић Милосав, Рековац, 104. Петровић Миљко, Комаране, 102. Петровић Мина, Цикоте, 101. Петровић Мица, Ланиште, 204. Петровић Младен, Комаране, 101. Петровић Никола, Белушић, 88. Петровић Никола, Лозовик, 96. Петровић Никола, Шантаровац, 100. Петровић Нићивор, Рековац, 104. Петровић Нићифор, Рековац, 87. Петровић Павле, В. Дренова, 106. Петровић Павле, Д. Сабанта, 84. Петровић Павле, Селиште, 108. Петровић Панта, Цикоте, 101. Петровић Петар, Волујак, 85. Петровић Прока, Коњиц, 94. Петровић Радивоје, Надрље, 104. Петровић Радован, Д. Дубич, 111. Петровић Радоје, Медвеђа, 109. Петровић Сава, архимандрит манастира Св. Роман, 233. Петровић Сима, Милутовац, 90. Петровић Симон, Милутовац, 105. Петровић Стева, Рековац, 104. Петровић Стеван, Баре, 101.

Петровић Стеван, Грабовац, 110. Петровић Стеван, Д. Сабанта, 84, 98. Петровић Стеван, хајдук, Брајковац, 171 Петровић Стојан, Крушевица, 98 Петровић Ћиро, Милутовац, 86 Петроније, поп, 124 Петронијевић Аврам, Крагујевац, 162, 165, 166, 178, 231 Петронијевић Гаврило, Сибница, 84 Петронијевић Исаило, Волујак, 112 Петрушић Илија, Надрље, 101 Петрушић Јовица, Надрље, 81 Петрушић Јован, Пољна, 114 Пећанин, 167, 242 Пеша, кмет, Ланиште, 239 Пешић Мијаило, Опарић, 112 Пешић Миладин, Стопања, 87 Пешић Милета, Г. Дубич, 110 Пипери, 142 Пиперин Никола, Пчелице, 94 Плакаловић Алесендар, Кршане, 195 Плакаловић Андрија, Кршане, 195 Плакаловић Јован, Кршане, 195 Плањанин Ђорђе, Пољна, 112 Пода Силистар, 59, 60, 61 Позледић Тома, Стопања, 87 Пољанац Илија, Медвеђа, 107 Попадић Милосав, Богдање, 86 Попадић Риста, Милутовац, 86, 103 Поповић Васа, 34 Поповић Гарвило, Пољна, 114 Поповић Глишо, Заовине, 195 Поповић Ђоко, Заовине, 195 Поповић Мијаило, Медвеђа, 107 Поповић Милоје, Ратковић, 84 Поповић Милосав, Ратковић, 95 Поповић Симо, Богдање, 109 Поповић Цека, Јагодина, 235, 236 Поскић Милован, Медвеђа, 106 Поскић Миљко, Медвеђа, 107 Поскудица Јаблан, Љубост. Прњавор, 108 Поскудица Никола, Љубост. Прњавор, 108 Постоловић Јован, Богдање, 109 Постоловић Никола, Богдање, 109 Постоловић Милован, Богдање, 109 Потудњак Гарвило, Медвеђа, 107 Почековац Вељко, В. Дренова, 103 Почековац Живко, В. Дренова, 103 Почековац Милован, В. Дренова, 103 Предић Риста, терзија, Јагодина, 201, 202


287

Пренда, 73, 74 Пржићи, арнаути, 181, 186, 187 Прибил Војин, Крушевица, 98 Прибил Димитрије, Ратковић, 95 Прибил Марко, Крушевица, 98 Прибил Милош, Кавадар, 100 Прибил Цветан, Врба, 96 Причанин Илија, Медвеђа, 107 Причанин Милета, Медвеђа, 107 Причанин Никола, Пољна, 113 Причанин Стеван, Медвеђа, 87 Причанин Тодор, Медвеђа, 87 Прњаворац Дамњан, Лозовик, 82 Прока, кмет, Ковачевац, 98 Прокић Милован, Врба, 82, 96 Прокупчанин Ђорђе, 77, 78 Промицић Јован, Селиште, 106 Промицић Миливоје, Селиште, 106 Промицић Павле, Божуровац, 111 Промицић Петар, Божуровац, 111 Промицић Прока, 102 Пуриа Никола, Мотрић, 98 Пурић Радојко, В. Дренова, 106 Пчелић Мирко, Рибаре, 26

Р Раденковић Панто, Пољна, 113. Раденковић Радивоје, Надрље, 101. Раденковић Радован, Кавадар, 100. Радивоје, дошљак, Селиште, 105. Радивојевић Ђока, Ломница, 101. Радивојевић Јеремија, Сугубина, 96. Радивојевић Лазар, Белица, 96. Радивојевић Мијаило, Ломница, 101. Радивојевић Милета, Ломница, 101. Радивојевић Милија, Љубостињски Прњавор, 108. Радивојевић Милисав, Белица, 83. Радивојевић Никола, В. Дренова, 104. Радивојевић Павле, Волујак, 112. Радивојевић Петко, В. Дренова, 103. Радивојевић Петко, Медвеђа, 87. Радивојевић Раденко, Богалинци, 98. Радивојевић Сава, Слатина, 95. Радивојевић Тодор, Јагодина, 231. Радивојевић Ћиро, Медвеђа, 89. Радивојевић Ћиро, Селиште, 106. Радивојевић Цветко, 62, 63. Радисављевић Арсо, Опарић, 112. Радисављевић Иван, Сибница,103. Радисављевић Јован, Милутовац, 102.

Радисављевић Радич Страгаре, 105. Радисављевић Стојан, Лозовик, 82. Радисављевић Теодор, В. Дренова, 104. Радић Иван, В. Дренова, 104. Радић Миленко, В. Дренова, 104. Радић Милета, В. Дренова, 104. Радић Милета, Медвеђа, 87. Радичевић Јоксим, Крушевица, 98. Радичевић Миленко, Сибница, 84. Радичевић Милован, Г. Сабанта, 80, 95. Радивојевић Стефан, 69. Радичић Јоксим, Крушевица, 89. Радковић Вучета, Сибница, 103. Радован, Грк, Рековац, 102. Радовановић Анђелко, Селиште, 105. Радовановић Арсеније, М. Дренова, 115. Радовановић Вукоица, Риљац, 110. Радовановић Гмитар, Грабовац, 108. Радовановић Гмитар, Надрље, 101. Радовановић Ђоко, Грабовац, 108. Радовановић Илија, Крушевица, 82. Радовановић Илија, Сиљевица, 102. Радовановић Јаков, Надрље, 101. Радовановић Јанићије, Брајновац, 84. Радовановић Јован, Сибница, 103. Радовановић Јован, Страгаре, 105. Радовановић Јовица, Лоћика, 83. Радовановић Лазар, Лозовик, 96. Радовановић Максим, Надрље, 101. Радовановић Мијаило, В. Дренова, 104. Радовановић Миленко, Медвеђа, 86. Радовановић, Миленко, Селиште, 106. Радовановић Милован, Богалинци, 98. Радовановић Милоје, Медвеђа, 87, 107. Радовановић Милосав, М. Дренова, 115. Радовановић Милош, М. Дренова, 115. Радовановић Миљко, В. Дренова, 104. Радовановић Миљко, Љубостињски Прњавор, 108. Радовановић Мојсило, 80. Радовановић Никола, Кавадар, 81. Радовановић Панто, Сиљевица, 82. Радовановић Петко, Грабовац, 85, 108. Радовановић Радован, Крушевица, 98. Радовановић Симо, Сибница, 103. Радовановић Стева, Опарић, 80, 112. Радовановић Стеван, Грабовац, 85, 108. Радовановић Тима, Пољна, 112. Радовановић Тодор, Сиљевица, 82. Радовић Антоније, Жупањевац, 89, 99. Радовић Ђока, Сугубина, 96.


288

Радовић Јанаћије (Јанаћ), 11, 13, 14, 15, 17, 24, 25, 45, 46, 47, 50, 51, 55, 56, 57, 58, 60. 71, 72, 75, 79, 92. Радовић Јанко, Жупањевац, 99. Радовић Мијаило, Сугубина, 96. Радовић Павле, Сугубина, 80, 96. Радовић Стеван, Риљац, 110. Радовић Тривун, Малешево, 101. Радоје, кмет, Богалинци, 99. Радојев Милован, Јовац, 116. Радојевић Александар, Кавадар, 81. Радојевић Анђелко, М. Дренова, 85. Радојевић Јаков, Надрље, 81. Радојевић Јован, М. Дренова, 115. Радојевић Милија, Стопања, 87. Радојевић Милован, Калудра, 114. Радојевић Петар, Рајинац, 110. Радојчић Глишо, Опарић, 112. Радојевић Мина, Рајинац, 86, 110. Радојка, удовица, Г. Сабанта, 85. Радојковић Миленко, темњићки капетан, 12, 13, 18, 19, 30, 31, 32, 48, 50, 51, 57, 58, 64, 116, 135, 136, 160, 168, 174, 214, 236. Радојковић Милета, државни саветник, сердар крушевачког сердарства, 11, 15, 16, 17, 21, 34, 43, 59, 60, 62, 66, 67, 12о, 123, 124, 125, 126, 127, 128, 129, 130, 131, 132, 133, 134, 150, 153, 154, 157, 158, 159, 166, 167, 171, 175, 176, 179, 180, 181, 182, 183, 184, 185. 186, 187, 188, 189, 190, 196, 197, 198, 200, 202, 203, 204, 205, 206, 207, 208, 209, 210, 211, 212, 213, 214, 215, 216, 217, 218, 219, 220, 221, 222, 223, 224, 225, 226, 227, 228, 229, 236, 240, 242, 243, 244. Радојковић Младен, В. Дренова, 104. Радојковић Младен, Медвеђа, 88. Радомировић Пеша, Брајковац, 84. Радања Колашинац, 13. Радоња, лончар, 73, 74. Радосав, Биров, Стопања, 87. Радосав, глетак, Селиште, 106. Радосав, кмет, Главинци, 239. Радосав, кмет, Шантаровац, 97. Радосављевић Вучко, Милутовац, 86. Радосављевић Гмитар, 102. Радосављевић Гмитар, Волујак,112. Радосављевић Ђорђе, 26. Радосављевић Ђорђе, Ратковић, 95. Радосављевић Зарија, Сугубина, 110. Радосављевић Иван, Надрље, 101.

Радосављевић Илија, Жупањевац, 89, 99. Радосављевић Илија, Стопања, 87. Радосављевић Јанко, Дреновац, 203. Радосављевић Јован, Божуровац, 110. Радосављевић Јован, Сибница, 103. Радосављевић Лазар, Сибница, 103. Радосављевић Маринко, Страгаре, 105. Радосављевић Марко, Страгаре, 105. Радосављевић Милета, Божуровац, 111. Радосављевић Милија, Жупањевац, 99. Радосављевић Милоје, Божуровац, 85. Радосављевић Милисав, Пољна, 91. Радосаљвљевић Пдтар, Брајновац, 84. Радосављевић Петар, Г. Сабанта, 90. Радосављевић Петар, Коњиц, 84. Радосављевић Петко, Волујак, 113. Радосављевић Радивоје, Грабовац, 108. Радосављевић Радован, Пчелице, 85. Радосављевић Радојко, Врба, 96. Радосављевић Радосав, Богалинци, 98. Радосављевић Стеван, Надрље, 81. Радосављевић Стеван, Пулце, 84. Радосављевић Тодор, Волујак, 112. Радосин Тома, Ратковић, 95. Радош, дошљак, Ратковић, 95. Радошевић Илија, Планиница, 90, 109. Радошевић Јован, Ратковић, 84. Радошевић Маринко, Доброселица, 100. Радошевић Милован, Ратковић, 95. Радуловић Аврам, Јагодина, 235, 236. Радуновић Обрад, Лоћика, 99. Раичевић Милета, М. Дренова, 115. Рајко, писар, 59. Рајко, хајдук, Сабанта, 12, 13. Рајко, ћурчија, 38. Рајичић Радивоје, М. Дренова, 115. Ракић Вилип, Вукмановац, 83. Ракић Илија, Богдање, 109. Ракић Јован, Богдање, 86. Ракић Никола, 150. Ракић Ристо, Кавадар, 100. Ранковић Илија, Калудра, 81. Ранковић Павле, Калудра, 113. Ранковић Петар, Калудра, 113. Ратајац Веселин, Медвеђа, 107. Ратајац Ђорђе, Медвеђа, 107. Ратајац Петар, В. Дренова, 103. Ратајац Петар, Медвеђа, 87. Ратајац Радивоје, В. Дренова, 103. Рачић Милосав, Медвеђа, 86.


289

Рачић Милосав, Селиште, 106. Рауб – паша, босански везир, 240. Рашко, слуга, 199. Рашковић Димитрије, Медвеђа, 106. Рашковић Миленко, Медвеђа, 106. Рекета, 75. Реовац Мијаило, Сибница, 103. Реовац Мијат, В. Дренова, 104. Ресавац, 178, 205. Рибаков Глигорије, 234. Риза – бег, 63. Рисимић Илија, Медвеђа, 107. Рисимић Марко, Медвеђа, 87. Рисимић Миладин, Медвеђа, 107. Рисимић Милован, Медвеђа, 107. Рисимић Петар, Медвеђа, 89, 107. Риста Бугарин, В. Дренова, 104. Риста, поп, 73, 74. Риста, татарин, 243. Ристивојевић Алекса, Пољна, 113. Ристивојевић Алекса, Пулце, 84. Ристивојевић Радивоје, В. Дренова, 104. Ристић Алекса, Г. Дубиич, 110. Ристић Илија, Шантаровац, 83, 97. Ристић Марко, Врба, 96. Ристић Милета, Вукмановац, 100. Ристић Милисав, Мотрић, 97. Ристић Милоје, Медвеђа, 107. Ристић Милосав, Селиште, 87. Ристић Никола, Г. Дубиич, 110. Ристић Никола, Селиште, 106. Ристић Петар, Лоћика, 83. Ристић Симо, Стопања, 86. Ристо, колак, Ратковић, 89. Ристо, стари, Г. Дубич, 110. Ровела Милија, Д. Дубич, 109. Рошанин Радивоје, Медвеђа, 87. Ружица, Рибаре, 184.

С Сава, 59. Сава, Д, Надрље, 101. Сава, писар, Рековац, 173. Савић Анђелко, Јабланица, 228. Савић Благоје, Жупањевац, 99. Савић Илија, Д. Сабанта, 79. Савић Јеремија, Пољна, 114. Савић Јован, Белушић, 84. Савић Јован, Медвеђа, 89. Савић Манојло, Кавадар, 27. Савић Марко, Слатина, 82.

Савић Мијаило, Медвеђа, 89, 106. Савић Милутин, Пољна, 112. Савић Милутин, Праћина, 26. Савић Недељко, В. Дренова, 104. Савић Нестор, В. Дренова, 103. Савић Нестор, Медвеђа, 88. Савић Петар, Пољна, 112. Савић Радивоје, Пољна, 114. Савић Радован, Пољна, 112. Савић Рако, Крушевица, 80. Савић Ранча, Страгаре, 105. Савић Саноје, Драгоцвет, 26. Савка, удовица, Лозовик, 97. Садик – паша, 220, 221. Садразам, 24, 25, 47, 58, 66, 67, 74, 75, 79, 126, 140, 142, 144, 145, Сали – паша Дукатин, 146, 147, 148, 158, 198, 199. Сараманда Ивко, Слатина,96. Сардаковић Милосав, Медвеђа, 107. Свучетић Миленко, Сибница, 103. Сачини барон Волтештајн, 33. Сејатлић Стота, Белушић, 84. Сејдија, 59, 60, 66, 67, 123, 124. Сејдименџа, 153. Секулић Сава, Крушевица, 82. Селим – бег, 123, 153, 223. Сефеден – бег, Тирана, 141, 142. Силих (с) тар, 142, 145. Сима, Битољ, 58. Сима, Опарић, 39. Сима, поп, Риљац, 111. Сима, стари, 97. Симоновић Стеван, Страгаре, 105. Симоновић Милић, Богдање, 108. Симић Алекса, 167, 178, 225, 236. Симић Ђорђе, Ратковић, 95. Симић Јован, Волујак,81. Симић Марко, Пољна, 114. Симић Милић, Жупањевац, 99. Симић Петар, Божуровац, 85. Симић Стојан, 180, 213. Симовић Ђорђе, Пчелице, 85. Симон, калуђер, Јошаница, 73, 74. Симонов Милоје, Калудра, 119. Симоновић Гаја, Сиљевица, 101. Симоновић Гмитар, Цикоте, 88. Симоновић Јова, Цикоте, 98. Симоновић Коста, Волујак, 81. Симоновић Крста, Калудра, 113. Симоновић Крста, Лукар, 80.


290

Симоновић Милован, Богдање, 109. Симоновић Милоје, Пољна, 114. Симоновић Милош, Сиљевица, 101. Симоновић Петар, Ратковић, 95. Симоновић Рајо, Волујак, 113. Симуншиле Петар, Д. Сабанта, 90. Скендер, кириџија, 222, 223. Славковић Веселин, Кавадар, 81. Славковић Гајо, Превешт, 114. Славковић Ђорђе, Превешт, 114. Славковић Милован, Рибник, 155. Слепчевић Миљко, Кавадар, 100. Словић Ђорђе, Грабовац, 108. Смиљковић Милован, Цикоте, 88, 98. Смиљковић Радисав, Пољна, 113. Спаса, Јошанички Прњавор, 97. Спасић Божа, Грабовац, 85. Спасић Гаја, Богалинци, 99. Спасић Деша, Рајинац, 110. Спасић Живан, Богалинци, 98. Спасић Јаков, Рековац, 82. Спасић Мијаило, Богалинци, 99. Спасић Паун, Богалинци, 98. Спасић Сава, Надрље, 101. Спасић Сава, Рековац, 89. Спасоје Борчанац, Мотрић, 98. Спасоје, Црквенац, 198. Спасојевић Вучко, Мотрић, 81. Спасојевић Иван, Рајинац, 86. Спасојевић Јовица, Богалинци, 99. Спасојевић Недељко, Медвеђа, 107. Спасојевић Радосав, Планиница, 85. Спасојевић Стеван, Г. Сабанта, 80, 95. Срдић Марко, Селиште, 87. Сремац Димитрије, Медвеђа, 86. Сремац Миленко, Селиште, 106. Сремац Мијаило, Селиште, 87. Срећковић Лука, Милутовац, 103. Срећковић Стева, Волујак, 81, 113. Сталевић Милија, Пчелице, 94. Стаматовић Стојан, Медвеђа, 106. Стаматовић Стојко, Медвеђа, 87. Стаменковић Младен, Богдање, 109. Стаменковић Стеван, Богдање, 109. Стана, баба, Јагодина, 179. Стана, удовица, Белица, 96. Стана, удовица, В. Дренова, 103. Стана, удовица, Пољна, 112. Станика, Маскаре, 15. Станикић Миљко, Медвеђа, 87.

Станимир, кмет, Белица, 96. Станимир Никић, 73, 74. Станимировић Илија, Пољна, 112. Станимировић Стеван, Дренова, 87. Станисава, удовица, Богдање, 109. Станисављевић Стеван, Пољна, 113. Станић Ђорђе, Медвеђа, 120. Станић Милета, Медвеђа, 86. Станић Милоје, Сиљевица, 101. Станица, удовица, Пољна, 114. Станичић Јован, Медвеђа, 87. Станишић Радоје, Риљац, 111. Станка, удовица, Лободер, 110. Станко, Бугарин, Медвеђа, 107. Станко, Бугарин, Шуљковац, 97. Станко, змијар, Бунар, 97. Станковић Аврам, Селиште, 87. Станковић Ђорђе, 169. Станковић Јевто, Урсуле, 83, 102. Станковић Мијајло, Селиште, 106. Станковић Милован, гардиста, Ланиште, 197. Станковић Милован, Ратковић, 89, 95. Станковић Милоје, Шантаровац, 97. Станковић Милутин, Медвеђа, 107. Станковић Павле, Јагодина, 222, 223. Станковић Петар, 26, 28. Станковић Радисав, Баре, 98. Станковић Радован, Калудра 81, 114. Станковић Сима, Планиница, 109. Станковић Тодор, Ратковић, 95. Станоје, Варварин, 68, 69. Станоје, кмет, Вољевче, 239. Станоје, кмет, Коларе, 239. Станојевић Јевта, Милутовац, 103. Станојевић Милета, Милутовац, 86. Станојевић Миливоје, Сибница, 103. Станојевић Миљко, Селиште, 106. Станојевић Радосав,Селиште, 106. Станојевић Спасоје, Селиште, 106. Станојевић Стојан,В. Дренова, 104. Станојкић Павле, Дренова, 88. Станојкић Стојан, Лозовик, 96. Станојловић Живко, Бунар, 97. Станојловић Милета, Шантаровац, 97. Станојловић Паја, Грабовац, 85. Станојловић Перо, Волујак, 113. Станојловић Стеван, Дубница, 186. Станојчић Павле, В. Дренова, 103. Старчевић Ђорђе, Цикоте, 98.


291

Стеван, 74. Стеван, бакалац, Волујак, 112. Стеван Дољанац, Селиште, 105. Стеван, кнез, 21. Стеван, мутавџија, В. Дренова, 103. Стеван, Пирот, 169. Стеван, стари, Селиште, 106. Стеван, тувеџија, Пољна, 112. Стевановић Анђелко, Белица, 96. Стевановић Анђелко, Пољна, 111. Стевановић Благоје, Страгаре, 105. Стевановић Војо, Страгаре, 105. Стевановић Вилип, Пољна, 112. Стевановић Вукоман, Риљац, 85, 111. Стевановић Вула, Пчелице, 85, 94. Стевановић Гаја, М. Дренова, 85. Стевановић Ђорђе, Пољна, 91, 111. Стевановић Живко, Бунар, 82, 97. Стевановић Здравко, Врба, 96. Стевановић Иван, Белица, 96. Стевановић Иван, Бунар, 97. Стевановић Иван, Медвеђа, 107. Стевановић Јаков, Баре, 83. Стевановић Јован, Медвеђа, 89. Стевановић Јован, Пољна, 111. Стевановић Јован, Шуљковац, 84. Стевановић Јовша, Божуровац, 111. Стевановић Крста, Опарић, 80. Стевановић Крста, Пољна, 112. Стевановић Лазар, Пољна, 111. Стевановић Недељко, Милутовац, 103. Стевановић Никола, Лозовик, 96. Стевановић Никола, Пољна, 111. Стевановић Никола, Рајинац, 86. Стевановић Пана, Вукмановац, 86. Стевановић Пантелеја, Кавадар, 100. Стевановић Петар, Волујак, Стевановић Петар, Ратковић, 95. Стевановић Радосав, Жупањевац, 89, 99. Стевановић Станко, Вукмановац, 100. Стевановић Стојадин, Кавадар, 100. Стевановић Стојан, јатак, 184, 185. Стевановић Ћирко, Кавадар, 100. Стевановић Филип, Опарић, 88. Стевановић Цветко, Брајновац, 84. Стевић Ђока, Цикоте, 98. Стевић Јован, М. Дренова, 115. Стевић Милоје, Крушевица, 98. Стевић Гаја, В. Дренова, 105. Стевчић Младен, В. Дренова, 104. Стелић Цена, Јасика, 202.

Степан, стари, Цикоте, 98. Степановић Аксентије, Цикоте, 82. Степановић Анта, писар, 76. Степановић Вуја, Крушевица, 98. Степановић Јевта, Надрље, 101. Степановић Јездимир, Лободер, 109. Степановић Милосав, Рековац, 102. Степановић Никола, Ратковић, 89, 95. Степановић Радосав, Ратковић, 95. Степановић Раче, Божуровац, 111. Степановић Рашо, Каленићки Прњавор, 114. Степановић Сава, Риљац, 111. Степановић Сента, Ћуприја, 217. Степановић Станисав, Јагодина, 231. Стоилко, Јагодина, 183. Стоилко, Ражањ, 216. Стојадиновић Јоксим, Медвеђа, 106. Стојадиновић Павле, В. Дренова, 104. Стојадиновић Сима, Сиљевица, 102. Стојадиновић Стеван, Сибница, 84. Стојаљдиновић Стојко, Медвеђа, 106. Стојаковић Живко, Селиште, 106. Стојаковић Марјан, Љ“убостињски Прњавор, 108. Стојаковић Недељко, М. Дренова, 114. Стојаковић Никола, М. Дренова,114. Стојан, 12. Стојан Бугарин, Богдање, 108. Стојан, терзија, Белица, 96. Стојан, Шантаровац, 39, 156. Стојановић Анта, Течић, 82, 100. Стојановић Величко, Белушић, 84. Стојановић Вилип, Калудра, 114. Стојановић Ђока, Богдање, 86. Стојановић Ђорђе, 77, 78. Стојановић Ђорђе, Течић, 100. Стојановић Здравко, Селиште, 106. Стојановић Илија, Стопања, 87. Стојановић Јанићије, Г. Сабанта, 80. Стојановић Максим, Превешт, 114. Стојановић Манојло, Надрље, 101. Стојановић Милан, 156. Стојановић Милован, Медвеђа, 86, 107. Стојановић Милосав, Бачина, 160. Стојановић Мирча, Јагодина, 149, 150. Стојановић Мића, Надрље, 101. Стојановић Недељко, Богдање, 108. Стојановић Недељко, Лозовик, 96. Стојановић Неша, Мишевић, 97. Стојановић Обрад, Брајновац, 84.


292

Стојановић Паунко, Медојевац, 101. Стојановић Радован, Рековац, 82, 102. Стојановић Радосав, Медојевац, 86. Стојановић, седар тимочки, 186, 187. Стојановић Станко, Рековац, 102. Стојановић Станоје, Течић, 81. Стојановић Стефан, пуковник, 238. Стојановић Тодор, Дренова, 88. Стојановић Ћоса, Рибаре, 239. Стојанчевић, 12. Стојић Крста, Медвеђа, 89. Стојић Стеван, Медвеђа, 89. Стојић Стојан, Селиште, 196. Стојко, 56, 138, 139, 140, 147, 148, 149. Стојко, буљубаша, 184. Стојко, топал, Драгоцвет, 239. Стојков Милош, Рековац, 102. Стојковић Вучко, Грабовац, 108. Стојковић Дима, Врба, 96. Стојковић Димитрије, Медвеђа, 86. Стојковић Ивко, Врба, 96. Стојковић Илија, Медвеђа, 107. Стојковић Јовко, Врба, 82. Стојковић Мијаило, Селиште, 105. Стојковић Петар, Селиште, 105. Стојковић Симо, Планиница, 90. Стојковић Стеван, Селиште, 106. Столчанин Али – паша, 145, 240. Сточевић, 141, 142. Стошић Стеван, Милутовац, 102. Страдалец Коста, Јагодина, 155, 157, 160, 164. Стрелић Цека, Јасика, 207. Стругаревић Величко, В. Дренова, 104. Ступљанин, Маринко, В. Дренова, 104. Ступљанин Мијаило, В. Дренова, 104. Ступљанин, Миленко, В. Дренова, 103. Ступљанин Милисав, В. Дренова, 103. Ступљанин Милојко, В. Дренова, 104. Судимац Недељко, Рајинац, 89, 110. Судимац Радосав, Превешт, 115. Сулиман – бег, 60, 61, 131, 134.

Т Тавра Никола, Пољна, 111 Тавра Радован, Пољна, 111 Тавра Радосав, Пољна, 111 Таврић Смиле, Пољна, 111 Танасковић Гмитар, Пчелице, 94 Теодоровић Лазар, 14 Терзић Богдан, Медвеђа, 107

Терзић Милета, Превешт, 114 Терзић Милија, Медвеђа, 89 Терзић Радован, Сиљевица, 101 Терцанија, татарин, 60 Тијанић Павле, 102 Тимотеј, игуман манастира Св. Роман, 68 Тирић Мита, 137, 138, 139, 140, 141, 142, 143, 144, 145, 146, 147, 148, 149, 156, 157, 169, 238, 239 Тодор, Жупањац, Мотрић, 98 Тодор, ковач, Божуровац, 85 Тодор, момак буљубаше Неше, 223 Тодоров Васа, Врановац, 78 Тодоровић Гаја, Пчелице, 94 Тодоровић Ђурђе, Пчелице, 94 Тодоровић Живко, Пчелице, 94 Тодоровић Марко, Медвеђа, 86 Тодоровић Милоје, 70, 71 Тодоровић Мића, Пчелице, 94 Тодоровић Павле, Риљац, 85, 110 Тодоровић Петар, Дренова, 88 Тодоровић Петар, Ломница, 101 Тодоровић Риста, Волујак, 112 Тодоровић Спасоје, Ратковић, 84 Тодосијевић Милосав, Медвеђа, 106 Тодосијевић Петар, Медвеђа, 106 Тодосијевић Сима, Грабовац, 108 Тома, Бугарин, В. Дренова, 104 Томашевић Марко, Кален. Прњавор, 80 Томашевић Мијаило,Опарић, 112 Томашевић Милован, Каленићки Прњавор,114 Томашевић Тома, Опарић, 112 Томић Ђорђе, Богдање, 109 Томић Ђорђе, Медвеђа, 106 Томић Живан, Пољна, 113 Томић Јанићије, Медвеђа, 107 Томић Јевћеније, Топола, 100 Томић Јован, М. Дренова, 115 Томић Љуба, Јагодина, 119 Томић Мијаило, М. Дренова, 115 Томић Милисав, Лозовик, 82 Томић Милић, Рековац, 82 Томић Милоје, Рековац, 102 Томић Милосав, Грабовац, 108 Томић Недељко, М. Дренова, 115 Томић Павле, Грабовац, 108 Томић Павле, Пољна, 112 Томић Павле, Топола, 100


293

Томић Радован, Коњиц Томић Радован, Пољна, 112 Топал Мијаило, Кавадар, 100 Топаловић, кнез, 41 Топаловић Радосав, Кавадар, 81 Топличан Здравко, Пољна, 112 Топличан Панта, Селиште, 87 Топличанин Видосав, Рековац, 89 Топличанин Ђорђе, Опарић, 112 Топличанин Илија, Пчелице, 94 Топличанин Јанко, Пчелице, 85 Топличанин Јован, Медвеђа, 107 Топличанин Крста, Мотрић, 98 Топличанин Лазар, Медвеђа, 107 Топличанин Милош, Пољна, 113 Топличанин Никола, Лепојевић, 81 Топличанин Радисав, Лепојевић, 81 Топличанин Радисав, Пољна, 113 Топличанин Спасоје, Мотрић, 98 Топличанин Стево, Пчелице, 94 Топличанин Стојан, Медвеђа, 107 Топлички Благоје, Медвеђа, 106 Топлички Пантелеа, Медвеђа, 106 Торалић Мијаило, Медвеђа, 107 Торџамин, Цариград, 46 Тоска,141, 142 Тоска Јован, Бунар, 97 Точкић Марко, Рековац, 102 Тошић Аксентије, Кршане, 194, 195 Тошић Мемет, 132 Тошић Милић, Надрље, 101 Тошић Никола, Кршане, 195 Тресавац Милован, Пољна, 112 Трипковић Јован, Стопања, 86 Трипковић Миленко, В. Дренова, 88, 104 Трипковић Милета, В. Дренова, 88, 104 Трипковић Петар, В. Дренова, 103 Триуновић Миливоје, Калудра, 114 Триуновић Петар, Калудра, 114 Тројановић Павле, трговац, Крушевац, 184, 186 Троша Гмитар, Медвеђа, 106 Троша Јован, Божуровац, 110 Троша Јочка, Медвеђа, 106 Троша Лука, Медвеђа, 106 Троша Никола, Медвеђа, 106 Троша Симо, Божуровац, 110 Троша Цветко, Медвеђа, 106 Троша Цветко, Селиште, 87 Трошић Јован, Селиште, 87 Трошић Никола, Медвеђа, 87

Туркменовић Исмаил, 144

Ћ Ћајан – ага, 210 Ћалић Живан, Пољна, 113 Ћалић Сима, Љубост. Прњавор, 108 Ћелић Иван, Пољна, 114 Ћеличанин Радивоје, Медвеђа, 87 Ћеранац Јован, Медвеђа, 89 Ћефер – паша, 141, 142 Ћехаја – бег, 142 Ћира, ваљар, Богалинци, 99 Ћирић Петар, Лукар, 80 Ћирић Стеван, Крушевица, 82 Ћирковић Гмитар, Волујак, 112 Ћирковић Сава, Кавадар, 100 Ћировић Никола, Дулене, 80 Ћор – Зука, 147, 148 Ћорић Мијаило, Ломница, 84 Ћосић Милић, Жупањевац, 89 Ћосић Симо, В. Дренова, 88, 105 Ћосић Срећко, В. Дренова, 105 Ћосић Стеван, В. Дренова, 88, 104 Ћосић Стеван, Шуљковац, 84 Ћосић Степан, Риљац, 110 Ћулик Мијат, В. Дренова, 104 Ћулум Маринко, Страгаре, 89 Ћусић Деспот, Ратковић, 89 Ћурчић Милета, Вукмановац, 100 Ћурчић Милутин, Вукмановац, 100

У Угриновић Вукадин, Превешт, 115 Угриновић Вуксан, Љ. Прњавор, 108 Удовичић Радојко, Селиште, 105 Унић Ђорђе, Селиште, 105 Унић Марко, Селиште, 105 Урошевић Вукоица, Сибница, 103 Урошевић Јован, Сибница, 103 Урошевић Милован, Пољна, 113 Урошевић Тодор, 117 Усеин – бег ( види Хусеин – бег) Усеин – паша (види Хусеин – паша)

Х Хајдук Вељко, 160 Халил, татарин, 92 Хасан – бег, 137 Хасан – паша, Једрене, 36, 75 Хафиз – паша, 57 Хаџи Али – ага, капиџи – баша,


294

Ниш, 188, 189 Хаџи Алија, 55, 58 Хаџи Амет, 12 Хаџи Асан, татарин, 172 Херцеговац, 146 Хусеин – бег, 59, 60, 79, 137,139, 146, 171 Хусеин – капетан, 145 Хусеин – паша, Видин, 55, 138, 158, 185, 186, 187, 227

Ц Цанић Амет, 153 Цветић Андреја, Цикоте, 98 Цветић Недељко, Г. Сабанта, 95 Цветко, буљубаша, 44 Цветко, папуџија, Јагодина, 56 Цветковић Веселин, В. Дренова, 104 Цветковић Димитрије, В. Дренова, 104 Цветковић Матеја, Шуљковац, 84, 97 Цветковић Милоје, Стопања, 87 Цветковић Милосав, В. Дренова, 105 Цветковић Станимир, В. Дренова, 103 Цветковић Стеван, Богдање, 86 Цмиљана, удовица, В. Дренова, 104 Црешничанин Никола, Риљац, 110 Црногорци, 146 Цукић, 128

Ч Чанчаревић Арсеније, Кршане, 193, 195 Чанчаревић Максим, Кршане, 193 Чанчаревић Маринко, Кршане, 193, 195 Чанчаревић Миливоје, Кршане, 195 Чардић Милован, Опарић, 80 Чатић Радосав, В. Дренова, 104

Чатић Ћиро, В. Дренова, 104 Чворајац Иван, Пољна, 114 Чека Јован, Пољна, 111 Чивтет – ага, 66 Чоловеа Симон, буљубаша, 188, 198 Чорбић Стеван, Ломница, 83 Чулић Лана, В. Дренова, 103 Ш Шавранац Лазо, Сугубина, 110 Шарац Ђорђе, Медвеђа, 106 Шарац Ђорђе, Селиште, 87 Шарац Никола, Кршане, 193, 195 Шарић Вучко, Стопања, 87 Шашид – паша, 129, 150, 171 Шерив – ага, 226, 227 Шковра Петар, Пољна, 112 Шкодра, 57, 58, 59, 60, 61, 74, 75 Шлера Миљко, Божуровац, 111 Шогољац Јанко, Селиште, 87, 105 Шогољац Марко, Селиште, 105 Шокорац (Шокорић) Живко, капетан левачки, 19, 26, 27, 30, 31, 32, 38, 39, 44, 48, 62, 63, 64, 79, 90, 91, 117, 118, 119, 120, 150, 156, 164, 172, 214, 233 Шоповић Мијаило, Медвеђа, 107 Шоповић Станко, Медвеђа, 106 Шоповић Стојко, Медвеђа, 87 Шоша Стеван, Пољна, 111 Шошић Риста, Пољна, 111 Штављанин Илија, Риљац, 110 Штула Павле, 13, 52, 53, 54, 55, 149 Шувечија Стеван, М. Дренова, 115 Шумана Милутин, Сугубина, 110

jagodinska_nahija_1830-1835.pdf

Documents