INTEGRALNA ZAŠTITA JABUKE U ATOS FRUCTUM, MALA REMETA 2009-2012 GODINE

Dr Marko Injac, Dipl.ing. Jovanka Petrović, Dr Slobodan Krnjajić

Integralna proizvodnja voća (IPV) je ekonomska

proizvodnja, visokog kvaliteta plodova, u kojoj se

prednost daje ekološki povoljnijim sredstvima,

minimiziranjem neţeljenih sporednih efekata pri

korišćenju agrohemikalija, koje mogu uticati na

bezbednost ţivotne okoline i zdravlja ĉoveka

(Cross, Dickler,1994).

1. Obuka kadrova

2. Odrţavanje ekologije voćnjaka

3. Izbor mesta, sorte, podloge i sistema sadnje

4. Ishrana zemljišta i biljaka

5. Odrţavanje travnog pojasa i prostora oko biljaka

6. Navodnjavanje

7. Rezidba voćnjaka u funkciji rodnosti i visine prinosa

8. Upravljanje kvalitetom plodova (proredjivanje)

9. Integralna zaštita jabuke

10. Efikasne i bezbedne metode aplikacije

11. Berba, skladištenje i kvalitet plodova

12. Odrţavanje biljaka posle berbe

13. Analiza plodova i izdavanje certifikata.

INTEGRALNA ZAŠTITA

JABUKE

Integralna zaštita jabuke je profitni pristup gde se pri

izboru pesticida daje se prednost onima koji su

selektivni za korisne organizme i ne ugroţavaju

ţivotnu sredinu a prskanje se izvodi samo ako štetni

organizmi predju pragove štetnosti i na osnovu

odnosa štetni organizam/plen.

Suzbijanje primarnih štetnih organizama: Venturia

inaequalis, Erwinia amylovora, Diaspidiotus perniciosus,

Dysaphis plantaginea i Cydia pomonella

Primarni štetni organizmi imaju prag štetnosti NULA

PROFITNI PRISTUP INTEGRALNE ZAŠTITE

Upravljanje sekundarnim štetoĉinama ispod pragova

štetnosti vodeći raĉuna o korisnim organizmima

A.pomi: 15% naseljenih mladara

D.devecta: 5% naseljenih stabala

D.plantaginea: 0% pre cvetanja

2% posle cvetanja

E.lanigerum: 2% naseljenih stabala u poĉetku vegetacije

10% adulta u toku leta

EKOLOŠKI PRISTUP INTEGRALNE ZAŠTITE

1. Vizuelni pregled 50 grana

2. 50 otresanja u entomološki keĉer

3. Pregled 25 listova biokularom

4. 30 lovnih pojaseva od talasastog papira

5. 30 lovnih pojaseva za prezimljavanje Ambliseida predatora

6. Ferotrapovi

7. Aparatura za praćenje uslova zaraze V.inaequalis

Svaka sorta se pregleda dvonedeljno

Na osnovu odnosa u ishrani predator/plen, pragova doletanja,

pragova polaganja jaja i pragova odletanja predatora pravi se

program zaštite jabuke.

Osnovne metode odredjivanja brojnosti korisnih i štetnih

organizama u Integralnoj zaštiti

SUZBIJANJE V.INAEQUALIS - PRAG JE NULA

Poĉetak vegetacije: preparati na bazi bakra

Fungicidi koji podnose niţe temp. pre kiše

8-10 dana posle Chorus 75 WG + Delan WG

8 dana posle Tercel WG

Cvetanje: Zato 50 WG

Plodovi: Fungicidi koji bolje štite plodove, kombinacija triazola,

6-8 dana razmak,uvek pre kiše

Rubigan + Merpan 80 WG

Rubigan + Shirlan SC

Score 250 EC + Merpan 80 WG

Score 250 EC + Merpan 80 WG

Krajem maja detaljno se pregledaju sve sorte i ako nema simptoma

V.inaequalis, prekida se zaštita a ako na nekoj sorti ima simptoma,

koristi se metod spaljivanja (burn up):

Rubigan 500 ml+Captan 2.5 kg/ha i ponoviti za 4-5 dana

Infekcije A.alternata se obavljaju preko lenticela

ili preko podĉašiĉnog kanala

Alternaria alternata na

plodu jabuke sorte

Braeburn

A.alternata prodire kroz podĉašiĉni kanal u semenu kućicu i

izaziva opadanje plodova na sorti Crveni delišes Camp Spur.

Iz grupe A.alternata izdvojio se poseban patotip Alternaria

pomi, koji se javlja na lišću. Pege su kruţne, a u centru je

naglašen beli krug. Javlja se uglavnom u toku leta.

Alternaria pomi na listu Braeburna i Zlatni delišes Reinders

Kalifornijska štitasta vaš. Hrani se ali se ne razvija na plodovima

D.perniciosus unesena je podlogama a kasnije prešla na sadnice.

Luĉi toksine na koje stablo reaguje crvenom bojom a dolazi do

odvajanja kore i stabla,koja se već u drugoj-trećoj godini suše

• Zimsko prskanje: letnje ulje 1%+ hlorpirifos - poĉetak budjenja larvi L1 (14 dana pre kretanja vegetacije)

• Pred cvetanje: piretroid

(poĉetak leta muţjaka)

• Posle cvetanja: suzbijanje muţjaka

i pokretnih: alternacija

neonikotinoida, OF, kombinacija

OF i piretroida hlorantraniliprol itd.

PRISTUP SUZBIJANJU KALIFORNIJSKE ŠTITASTE VAŠI

Jabukin smotavac (Cydia pomonella)

“K” selektirani organizam

• Osnovni pristup suzbijanju je da se jabukin smotavac

suzbija u F1 generaciji.

• Voćnjak je izolovan i nema doletanja sa strane pa nema

uslova za znaĉajniju pojavu u F2 generaciji.

• Jabukin smotavac je u Atos Fructum suzbijan u F1 sa

insekticidima koji su registrovani kod nas ili EU kao što

su tiakloprid, fosmet, hlorpirifos ili kombinacija

hlorpirfos+cipermetrin

• Za suzbijnje F2 korišćen je chlorantraniliprole jednom

meseĉno.

•Pragovi štetnosti nisu predjeni.

Pragovi štetnosti za

C.pomonella Agrios (2011):

Jun - 3 crvrljiva ploda na 1000

Jul - 5 crvrljivih plodova

Avgust - 8 crvrljivih plodova

Jabukin smotavac (Cydia pomonella)

Polj .fakulet, Novi Sad, postavio je ogled sa Auto-confusion System CM

(25 ferotrapa po ha) na 2 ha.

Feromoni su pomešani sa elektro-nestabilnim praškom koji se lepi

na krila i muţjake privlaĉe drugi muţjaci.

U F1 postavljen je ogled primene virusa granuloze (Madex) sa 3 prskanja

Auto-confusion System i virusi granuloze ne mogu drţati populacije

C.pomonella ispod pragova štetnosti.

BRAŠNASTE LISNE VAŠI

(Dysaphis plantaginea i Dysaphis devecta)

• “rK” selektirani organizmi

• Visoka reprodukcija, veći broj

generacija, imaju prelazne biljke

hraniteljke, polifagne, neki imaju

uskospecifiĉne parazitoide, bolesti

nemaju znaĉajniju ulogu u

smanjenju brojnosti.

• Imaju usko-specifiĉnog parazitoida

• Hrane se iz floema

• Pragovi:

5% naseljenih mladara sa D.devecta

0% pre cvetanja

2% posle cvetanja sa D.plantaginea

Aphis pomi

“r” selektirani organizam

• Veliki broj generacija (do12)

• Pokretna imaga lete na velike udaljenosti

• Visoko reproduktivna ţenka radja oko 60 larvi.

• Reproduktivnost zavisi od kvaliteta ishrane.

• Parazitoidi, predatori i bolesti su polifagni i ne igraju

znaĉajnu ulogu u smanjenju brojnosti.

• Siše iz parenhima.

Datum

pregleda

Dysaphis

spp

A.pomi Coccineli

dae

Anthocori

dae

Anystidae Syrphidae A.aphidi

myza

07.04. 10 0 20 3 39 0 0

15.04. 3 0 4 0 20 0 0

27.04. 10 0 2 1 8 0 0

05.05. 3 0 2 1 8 0 0

18.05. 0 19 0 0 37 0 0

27.05. 0 3 1 11 35 0 0

10.06. 0 0 0 5 16 0 0

30.06. 0 7 3 0 26 0 0

14.07. 0 7 2 0 6 0 0

28.07. 0 63 0 0 9 6 120

12.08. 0 1 15 9 26 10 15

25.08. 0 19 4 0 4 0 12

09.09. 0 1 37 14 25 0 0

Ukupno 26 120 90 44 255 16 147

Odnos lisnih vaši i korisnih organizama

Sorte. A.pomi Mravi Pauci Ch.

carnea

Coccinelidae Anthocoridae

Gala 1.god 130 0 1 1 2 0

Gala 2.god. 0 0 5 0 0 0

Braeburn 6 0 2 0 0 0

Zlatni delišes 4.god 6 15 0 1 0 0

Jonagoprince 1.god 0 7 5 1 1 0

Jonagoprince 3.god 28 0 0 0 0 0

Jonagoprince 4 god. 0 2 4 0 0 0

Pink Lady 0 1 0 0 1 0

Granny Smith 1 0 1 0 0 1

Fuji Kiku 8 4 1 1 0 0 0

Top Red 0 4 1 0 0 0

Red Chief 12 3 2 0 0 0

Zlatni delišes Crillard 15 2 0 1 1 0

Ukupno 202 34 22 4 5 1

Odnos lisnih vaši i korisnih organizama po sortama

13.07.2011.

Sorte S.balteatus A.

aphidomyza

Coccinelidae A.fuliginosus

Red Chief 0 7 o 0

0 0 0 0

0 2 0 0

0 5 0 0

Zlatni

delišes

5 1 1 1

6 3 1 0

5 7 0 0

Ukupno 16 25 1 1

Brojnost predatora u kolonijama A.pomi

PREDATORI LISNIH VAŠI

Anystidae - pauci

Aphidomites aphidomyza

(Cecidomydae)

Allothrombium fulginosum

Polifagni predator sitnih insekata,

larvi lisnih vaši, jaja Lepidoptera,

tripsa, grinja itd.

PREDATORI LISNIH VAŠI

Chrysopa septempunctata i

Ch.carnea

PREDATORI LISNIH VAŠI

Episyrphus balteatus (Syrphidae)

Polifagni predator lisnih vaši - jaja i larva u koloniji D.plantaginea

PARAZITOID LISNIH VAŠI

Parazitoid

Ephendrus persicae

(Hymenoptera,

Braconiae, Aphidiinae)

nema znaĉajnu ulogu

u smanjivanju

brojnosti

D.plantaginea

FITOFAGNE GRINJE “rk„ selektirani organizmi

Fitofagne grinje su bliţe karakteristikama „r“ selektiranih

organizama ili sitnu su, imaju veći broj generacija, veliki

potencijal razmnoţavanja ali su manje pokretne, razviće

zavisi od kvaliteta biljaka hraniteljki.

Fitofagne grinje su hrana specifiĉnih predatora kao što je

S.punctillum, A.andersoni i polifagnih organizama koji ih

prate ali nisu u stanju da ih drţe ispod praga štetnosti.

KORISNI ORGANIZMI U JABUĈNJAKU SU MERA

RELATIVNE STABILNOSTI JABUĈNJAKA KOJA SE MORA

ODRŢAVATI.

U jesen polaţe jaja na

plodove pa je znaĉajnija

od drugih grinja.

Panonychus ulmi

Javlja kada je jabuĉnjak

zakorovljen

širokolisnim korovima

odakle migrira na

jabuku.

Prezimljava “oranţ

ţenka“ ispod stelje i u

površinskom delu

zemlje.

Tetranychus urticae

RDJASTA GRINJA JABUKE

(Aculus schlechtendali)

Jabukova rdjasta grinja se posebno razvija na mladjim stablima.

0,151 0,5 0,372 0,13 KOEFICIJENT

“R” PORASTA

POPULACIJE

1,3 3,8 1,9 1,5 PLODNOST

ŢENKI PO DANU

35-99 23 26-30 16-19 TRAJANJE

POLAGANJA

JAJA U DANIMA

7,4 4,2 8 14 TRAJANJE

RAZVIĆA U

DANIMA

Amblyseius

andersoni

Aculus

schlechtendali

Tetranychus

urticae

Panonychus

ulmi

PREDATOR

FITOFAGNE GRINJE

KARAKTERISTIKE

Biološke karakteristike fitofagnih grinja jabuke

P. ulmi, zimski pregled:

1000 jaja/m duţine rodnog drveta ili 100 jaja na 50

mladara ili poloţena do 30-50 jaja po pupoljku

T.urticae, P.ulmi:

cvetanje do sredine jula: 50% naseljenih listova

(Nemaĉka 60-70%)

posle 15. jula: 30-40% naseljenih listova

A.schlechtendali: 20% naseljenih cvetnih/rodnih rozeta u

poĉetku vegetacije

Upravljanje populacijama fitofagnih grinja ispod pragova štetnosti:

PREDATORI FITOFAGNIH GRINJA

Stethorus punctillum-Buba mara “ĉistaĉ” fitofagnih grinja.

Preferira jaja Tetranichida koje isisa.

Ţenke polaţu jaja samo ako se hrane Tetranychidama

PREDATORI FITOFAGNIH GRINJA

Stenica (Orius minutus)

Ekstraoralni predator fitofagnih

grinja

Jaja Orius minutus

ubodena ispod kutikule

lista jabuke.

PREDATORI FITOFAGNIH GRINJA

Amblyseius andersoni

Stalno prisutan a posebno kada se smanji primena insekticida.

Brojnost Stethorus punctillum i grinja u 50 otresanja

odnosno na 25 listova

Sorte

Fitofagne grinje S.punctillum

A.schlech

tendali

P.ulmi T.urticae Imago jaja larve

Z.delišes 1.godina 16 0 8 0 0 4

2.godina 10 0 9 0 4 4

3.godina 18 2 1 9 0 0

Braeburn 20 1 12 2 0 4

Fuji Kiku 8 11 2 9 16 1 0

Grenny Smith 17 0 4 5 1 3

Red Chief 12 4 8 6 3 1

Top Red 12 0 4 10 2 0

28.08.2009 godine

Brojnost fitofagnih grinja i predatora

Sorte P.ulmi T.

urticae

Aculus

schlecht

A.

andersoni

S.

punctilum

Eulothrips

spp.

Gala 2011 god. 0 4 2 1 0 4

Jonagoprince

2011 god.

1 8 0 0 0 0

Braeburn 23 0 0 5 1 0

Fuji Kiku 8 0 0 0 0 0 0

Pink Lady 2010 2 24 0 1 1 0

Grenny Smith 0 0 0 9 0 0

Dacosta 9 0 0 21 0 0

Zlatni delišes 2g 0 0 0 11 0 0

9.avgust 2011. godine

Brojnost fitofagnih grinja i predatora na 25 listova po

sortama posle prskanja 23.7.20011. sa Envidorom

Sorte Broj naseljenih listova sa grinjama

P.ulmi T.urticae

22.07 9.08 18.08 22.07 9.08 18.08

Pink Lady 0 2 0 9 24 0

Z. deliišes Crillard 25 4 1 0 0 0

Dacosta 0 9 11 0 0 0

Z.delišes R 2008 17 9 10 0 0 5

Granny Smith 2 0 0 2 0 0

Braeburn 24 23 0 0 0 0

Jonagoprince 0 1 0 9 8 13

Na Braeburnu i Top Redu posle primene Envidora

i pragova prskanja 50% naseljenih listova, došlo je do

polaganja “neoplodjenih” jaja na plodove

Predatori “ĉistaĉi“

O.minutum, S.punctillum i A. andersoni oĉistili jaja na plodovima

IZMENA PRAGOVA ŠTETNOSTI KOD

FITOFAGNIH GRINJA

Kod inhibitora nove sinteze lipida: Spirodiclofen

(Envidor 240 SC) posle tretiranja, grinje koje imaju masti

nastavljaju ishranu.

Ţenke polaţu “neoplodjena” jaja. Da bi se spreĉile štete i

polaganje jaja na plodove, pragovi tretiranja se pomeraju

na 10-15% naseljenosti listova u zavisnosti od sorte

(crvene).

KORISNI ORGANIZMI SU MERA

STABILNOSTI JABUĈNJAKA KAO

STANIŠTA I POTVRDA DA SU PLODOVI

BEZBEDNI ZA ISHRANU

HVALA NA PAŽNJI

Dr Marko Injac, Dipl.ing. Jovanka Petrović, Dr Slobodan Krnjajić