izve©taj o raduprof. dr nikola rajakovi∆, elektroprivreda srbije, beograd branimir gvozdenovi∆,...

Jugoslovenski komitet Meunarodnogsaveta za velike elektriËne mreæe

26. SAVETOVANJE

IZVE©TAJ O RADU

Banja VruÊica - TesliÊ25 - 30. maj 2003.

26. SAVETOVANJE

Veliki sponzori Sponzori

Sponzori Studijskih komiteta

ELEKTROTEHNI»KIINSTITUT NIKOLA TESLA

KON»AR

DOMA∆IN SAVETOVANJA

JUGOSLOVENSKI KOMITET CIGRE

11000 Beograd, Vojvode Stepe 412,

tel/fax: 38111 3971 056 i tel: 38111 3972 920/ 209

e-mail: [email protected]

web site: www.jukocigre.org.yu

ELEKTROPRIVREDA Republike Srpske

89000 Trebinje, Obala Luke VukaloviÊa 3

IzdavaË: Jugoslovenski komitet CIGRE

Priprema: Sekretarijat JUKO CIGRE

Dizajn: Sneæana Trstenjak

©tampa: MST GajiÊ

Tiraæ: 800 primeraka

Beograd 2003. godine

SADRÆAJ

I IZVE©TAJ O RADU 26. SAVETOVANJA JUKO CIGRE ............... 6

II IZVE©TAJ STUDIJSKIH KOMITETA O RADU GRUPA ............... 12

SEKCIJA I: ELEMENTI I POSTROJENJA ................................... 12

SEKCIJA II: VODOVI I POSTROJENJA ....................................... 22

SEKCIJA III: MREÆE ....................................................................... 27

III PRATE∆I PROGRAM 26. SAVETOVANJA .................................... 40

IV PUBLIKACIJE 26. SAVETOVANJA ................................................ 42

V »LANSTVO U JUKO CIGRE ............................................................ 43

4 5

26. SAVETOVANJE

PROGRAMSKI ODBOR

prof. dr Dragan PETROVI∆

prof. dr Radovan RADOSAVLJEVI∆

prof. dr Milan S. SAVI∆

prof. dr Vladan VU»KOVI∆

prof. dr Predrag OSMOKROVI∆

prof. dr Stojan NIKOLAJEVI∆

Zoran VU»KOVI∆

prof. dr Dragutin SALAMON

dr Petar VUKELJA

mr –ore GOLUBOVI∆

Miroslav BELESLIN

Radomir NAUMOV

Vladimir VUJOVI∆

mr Emilija TURKOVI∆

prof. dr Neπo MIJU©KOVI∆

PO»ASNI ODBOR 26. SAVETOVANJA JUKO CIGRE

Radomir NAUMOV, JUKO CIGRE, Beograd

dr Pantelija DAKI∆, ELEKTROPRIVREDA Republike Srpske, Trebinje

prof. dr Ljubomir GERI∆, ELEKTROPRIVREDA Srbije, Beograd

dr Radomir MILOVI∆, ELEKTROPRIVREDA Crne Gore A.D. NikπiÊ

prof. dr Nikola RAJAKOVI∆, ELEKTROPRIVREDA Srbije, Beograd

Branimir GVOZDENOVI∆, ELEKTROPRIVREDA Crne Gore A.D. NikπiÊ

Drago SKULI∆, EKC, Beograd

mr Rade DR»A, EI NIKOLA TESLA, Beograd

mr Vladan BATANOVI∆, Institut MIHAJLO PUPIN, Beograd

Gordana SpaiÊGeneralni sekretar JUKO CIGRE

I IZVE©TAJ O RADU26. SAVETOVANJA JUKO CIGRE

Dvadesetπesto savetovanje Jugoslovenskog komiteta CIGRE, odræano je u BanjiVruÊici - TesliÊ od 25 - 30. maja 2003. godine.

DomaÊin 26. savetovanja

Jugoslovenski komitet CIGRE i

ELEKTROPRIVREDA Republike Srpske

POKROVITELJI

ELEKTROPRIVREDA Republike Srpske, generalni pokrovitelj

ELEKTROPRIVREDA Srbije, veliki pokrovitelj

ELEKTROPRIVREDA Crne Gore, veliki pokrovitelj

MINISTARSTVO ZA NAUKU, TEHNOLOGIJU IRAZVOJ REPUBLIKE SRBIJE, uËesnik u finansiranju skupa

6 7

26. SAVETOVANJE

mr »edomir PONO∆KO, ELEKTROISTOK, Beograd

Duπan MIJATOVI∆, ELEKTROPRENOS, Banja Luka

Radoslav BULATOVI∆, ELEKTROPRENOS, Podgorica

Milorad MARKOVI∆, MINEL HOLDING, Beograd

Branislav BO©KOVI∆, JUGEL, Beograd

Mladen SIMOVI∆, ENERGOPROJEKT ENTEL, Beograd

prof. dr Zdravko USKOKOVI∆, ETF, Podgorica

prof. dr Jovan NAHMAN, Beograd

doc. dr Zoran LJUBOJE, ETF Srpsko Sarajevo

prof. dr Miloπ MILANKOVI∆, ETF Banja Luka

Radomir KRSMANOVI∆, ENERGOINVEST, Srpsko Sarajevo

ORGANIZACIONI ODBOR26. SAVETOVANJA JUKO CIGRE

mr Emilija TURKOVI∆, EI NIKOLA TESLA, Beograd, predsednik

Gordana SPAI∆, JUKO CIGRE, Beograd

Milivoj KRI»KA, ELEKTROISTOK, Beograd

SreÊko MILI∆, ELEKTROISTOK, Beograd

Dragan AN–ELI∆, ELEKTROPRIVREDA Republike Srpske, Trebinje

Vladimir VUJOVI∆, ELEKTROPRIVREDA Crne Gore A.D. NikπiÊ

OTVARANJE SAVETOVANJA

U nedelju 25. maja 2003. u Velikoj dvorani hotela Kardial u Banji VruÊici - Tes-liÊ, u prisustvu oko 700 uËesnika, delegata iz Srbije, Crne Gore i Republike Srpske,kao i inostranih gostiju i zvaniËnika, skupu su se obratili i prigodnim izlaganjimapozdravili Predsednik JUKO CIGRE g. Radomir M. Naumov, v.d. generalnog di-rektora Elektroprivrede Republike Srpske dr Pantelija DakiÊ, Generalni direktor

Elektroprivrede Srbije prof. dr Ljubomir GeriÊ i Izvrπni direktor ElektroprivredeCrne Gore A.D. NikπiÊ, dr Radomir MiloviÊ. Skup je otvorio predsednik vlade Re-publike Srpske g. Dragan MikereviÊ naglaπavajuÊi u svom obraÊanju znaËaj elek-troenergetskog sektora u daljem razvoju u ovom delu Evrope.

SveËano otvaranje 26. savetovanja JUKO CIGRE

8 9

26. SAVETOVANJE

Otvaranje su pratili elektronski i πtampani mediji. Dodeljene su zahvalnice Gen-eralnom i Velikim pokroviteljima i izveden je prikladan umetniËki program. Tele-gram sa æeljom za uspeπan rad poslao je dr Jovo MandiÊ, predsednik JUKO CI-GRE od 1989. do 1992., koji je bio spreËen da kao poËasni gost uËestvuje u radusavetovanja. PoËasni Ëlan i predsednik JUKO CIGRE u periodu od 1993. do 2001.g.Vojislav MiliÊ, uËestvovao je u radu skupa.

Koktel posle SveËanog otvaranja 26. savetovanja JUKO CIGRE

RAD SAVETOVANJA

Dobri uslovi u Banji VruÊici i tehniËka podrπka Elektroprivrede Republike Srpske,doprineli su da 184 referata, koji su odgovorili na prethodno postavljene prefer-encijalne teme, bude uspeπno izloæeno u tri sale u toku Ëetiri dana rada pre i poslepodne. StruËni rad svih petnaest grupa, ocenjen je visoko i doneti su zakljuËci studi-jskih komiteta o radu grupa i preferencijalne teme za naredno 27. savetovanje JUKOCIGRE prema novoj strukturi studijskih komiteta.

Zahvalnost i priznanje za izvanredno organizovano 26. savetovanje i za odliËanizbor lokacije, uputili su brojni individualni uËesnici i firme.

Sednica Izvrπnog odbora JUKO CIGRE

SKUP©TINA

Redovna Skupπtina odræana je 28. maja 2003. i ostaÊe zapamÊena po usvajanjunove organizacije i sadræaja rada studijskih komiteta JUKO CIGRE. Nova struk-tura sadræi 16 STK sa novim oznakama od A1 do D2; 11 STK pretrpelo je manjeizmene, tri veÊe a dva su nova (C3 - Performanse sistema zaπtite æivotne sredine iC6 - Distributivni sistemi i distribuirana proizvodnja). U roku od 6 meseci, a naj-kasnije do kraja 2003. godine Izvrπni odbor u postojeÊem sastavu Êe oformiti iomoguÊiti rad novoformiranih STK JUKO CIGRE.

Dodeljene su plakete u znak priznanja i zahvalnosti za dugogodiπnju saradnju i do-prinos razvoju JUKO CIGRE sledeÊim Ëlanovima: prof. dr Draganu PetroviÊu,prof. dr Vladanu VuËkoviÊu, gi. Jovanki Gajici, dr Petru Vukelji, g. Miomiru Du-tini i posthumno g. Vlastimiru JovanoviÊu, koja Êe biti uruËena njegovoj porodi-ci.

10 11

26. SAVETOVANJE

2. Mesta ugradnje davaËa (mernih sondi) i broj davaËa ne mogu se generalnopreporuËiti, veÊ odluke treba donositi od sluËaja do sluËaja;

3. PreporuËuje se izrada elaborata koji Êe posluæiti kao podloga za realizacijuprograma uvoenja PDA metode u EPS. Izrada elaborata ne treba da zadræa-va kontakte sa isporuËiocem opreme;

4. StruËnjaci EPS-a treba da saËine plan nabavke i redosled ugradnje merneopreme za 2003. i 2004. godinu.

PREFERENCIJALNE TEMESTK A1 - OBRTNE ELEKTRI»NE MA©INE

1. Razvoj konstrukcije elektriËnih maπina i iskustva u eksploataciji

• Uticaj zahteva potroπaËa i operatora mreæe na konstrukciju i cenu obrtnihmaπina,

• Trendovi u tehnologiji hlaenja, poboljπanje stepena iskoriπÊenja i nove maπine,

• Trendovi i razvoj novih konstrukcija u cilju reπavanja opπte poznatih proble-ma (na primer oksidacija i zaËepljivanje parcijalnih πupljih provodnika u namo-taju, kvarovi na kapama rotora, vibracije glave namotaja, curenje vodenihkomora na krajevima πtapova) kod novih generatora, kao i kod rekonstrukcijei modernizacije postojeÊih.

2. Æivotni vek, procena rizika i metode upravljanja

• Odræavanje bazirano na oceni stanja / rizika

• Analiza kvarova i njihovo predvianje

• Prevencija kvarova

• Ispitivanja, monitoring i dijagnostika

3. Uticaj zahteva elektroenergetskog sistema i uslova koji se odnose naelektriËne maπine

• Rad u uslovima znaËajniih varijacija konzuma(svakodnevno pokretanje/cikliËki rad)

• Kvarovi u mreæi

• Nenormalni uslovi u mreæi, harmonici i stabilnost

12 13

26. SAVETOVANJE

II IZVE©TAJI STUDIJSKIH KOMITETAO RADU GRUPA

26. savetovanje JUKO CIGRE je odræano prema postojeÊoj organizaciji, kojasadræi tri sekcije i petnaest studijskih komiteta. Preferencijalne teme za 26. save-tovanje, usvojene od strane studijskih komiteta i Izvrπnog odbora na 25. saveto-vanju bile su osnov za struËni rad na 26. savetovanju. Na Skupπtini JUKO CIGREodræanoj za vreme 26. savetovanja usvojena je nova organizaciona πema studijskihkomiteta sa πesnaest studijskih komiteta koji imaju nove oznake i izmenjen pred-met rada. Tako ZakljuËci sa 26. savetovanja odgovaraju starim studijskim komite-tima a preferencijalne teme za 27. savetovanje odgovaraju novim studijskimkomitetima JUKO CIGRE.

Sekcija I - ELEMENTI I POSTROJENJA

Grupa 11: OBRTNE MA©INE

Predsednik: prof. dr Dragan PetroviÊ, ETF Beograd

Sekretar: Vojislav ©kundriÊ, EPS Direkcija za proizvodnjuenergije i prenos Beograd

StruËni izvestioci: Branislav Maoduπ, TENT, Obrenovac;Veljko VidakoviÊ, –ERDAP, Beograd;Vojislav ©kundriÊ, EPS, Beograd;Zoran ∆iriÊ, EI NIKOLA TESLA, Beograd

ZAKLJU»CI

Studijski komitet je raspravljao o inicijativi da se uvede u EPS-u dijagnostiËkametoda parcijalnih praænjenja i doneti su zakljuËci:

1. Metoda je ocenjena kao perspektivna i STK A1 JUKO CIGRE preporuËujeEPS-u da otpoËne sa nabavkom opreme, ugradnjom i merenjima po metodiPDA;

• Karakteristike pobudnih sistema

• Promene u zahtevima træiπta

NAJZAPAÆENIJI REFERAT

R 11-06Digitalni automatski regulator pobude sinhronog generatora–. StojiÊ, Z. ∆iriÊ, I. StevanoviÊ

Grupa 12: TRANSFORMATORI

Predsednik: prof. dr Radovan RadosavljeviÊ, ETF, Beograd

Sekretar: Zoran MilivojeviÊ, MINEL, Ripanj

StruËni izvestioci: Milorad OpaËiÊ, TENT A, Obrenovac;»edomir PonoÊko, ELEKTROISTOK, Beograd;Aleksandar BojkoviÊ, EI NIKOLA TESLA, Beograd;Zoran MilivojeviÊ, MINEL Transformatori, Ripanj;Vladimir PantiÊ, Beograd

ZAKLJU»CI

1. Potrebno je usvojiti statistiËko praÊenje stanja i broja otkaza naponskih trans-formatora (kapacitivnih i induktivnih), da bi se dobili podaci za preporukuprimene istih.

2. Utvrditi kriterijume za nivo signala za opomenu i iskljuËenje u kombinacijisa merenjem tgδ i kapacitivnosti.

3. Konstatuje se da danas posedujemo etalone mernih transformatora za 110 kV,ali je potrebno proveriti klase istih za 220 i 400 kV.

4. Treba uvesti preciznije analize ulja (HPLC , IR i granulometrijska merenja)u standardna ispitivanja.

5. Treba meriti vibracije pumpi primenjenih kod dirigovanog hladjenja, sobzirom da su oπteÊenja pumpi moguÊi izvori metalnih Ëestica.

6. Kao najduæi vremenski dozvoljeni period ekspozicije aktivnog dela transfor-matora atmosferi sa azotom prihvata se period 3 meseca, a svako prekoraËen-je tog perioda zahteva obavezne analize ocedjenog ulja (ispitivanja probo-jnosti, tg ( i sadræaja vlage); definisati postupke za dalji tretman transforma-tora (vakumiranje itd.).

7. U sluËaju velikog prenosnog odnosa potrebno je konstruktivno predvidetiekranizaciju tercijara.

8. Dimenzionisanje distributivnih transformatora treba sprovesti prema stva-rnom dijagrama optereÊenja umesto maksimalne snage u zimskom periodu.

9. Potencirati istraæivanja u zameni mernih transformatora sa SF6 gasom.

10. Inicirati aktivnosti na tehniËkim preporukama za ispitivanje energetskih imernih transformatora.

11. Animirati korisnike termovizijske opreme u smislu razmene steËenih iskus-tava i prezentacija informacija o dosadaπnjoj primeni ove metode.

12. Inicirati aktivnosti za ispitivanje odvodnika prenapona na terenu u cilju efikas-nije zaπtite energetskih transformatora od prenapona.

13. U cilju dobijanja polazne referentne vrednosti potrebno je uvrstiti merenje in-duktivnosti rasipanja u obavezna merenja na transformatorima.

14. Pri merenju otpornosti izolacije i faktora dielektriËkih gubitaka izolacionogsistema mernih transformatora na terenu, potrebno je eliminisati uticaj smet-nji, a jedno od reπenja je izolovanje mernog transformatora od postolja odnos-no mase ili ekranizovanje mernog transformatora.

15. Gasnohromatografska analiza gasova sakupljenih u Buholc releu energetskihtransformatora je veoma korisno sredstvo u dijagnostici stanja transformato-ra, ali se u praksi rezultati ove analize Ëesto pogreπno tumaËe, πto za posledicuima pogreπno postupanje smenskog osoblja. Zbog toga je potrebno da odlukedonose lica sa velikim iskustvom i da se omoguÊi meusobna razmena iskus-tava.

16. Prilikom premeπtanja velikih transformatora u prenosnoj mreæi, potrebno jeobaviti veoma sloæene pripreme, a izmeu ostalog i prethodno merenje karak-teristika izolacionaog sistema, koje se moraju dobiti i posle premeπtanja.

17. Kvarovi izolatora transformatora ponekad mogu da dovedu do ozbiljnihkvarova aktivnog dela. Zbog toga je potrebno blagovremeno servisiranje izo-latora ukljuËujuÊi i njihovu zamenu.

14 15

26. SAVETOVANJE

18. Revitalizacija i eventualno poveÊanje snage blok transformatora tesno suvezani za rezultate obimnih elektriËnih, elektrohemijskih i hemijskih meren-ja i proraËana. VeÊina tih merenja se inaËe izvode u fabriËkim uslovima, alije to potrebno izvesti u pogonskim uslovima i po moguÊstvu sa πto manjimtroπkovima. Ovi zahtevi su doveli do razvoja specifiËnih metoda: ogledi PHi KS preko opreme postavljene direktno na blok transformator, skidanjeelastiËnih veza izmeu transformatora i generatora, merenje porasta temper-atura namotaja metodom direktnog optereÊenja preko porasta otpornostimerenih specijalno razvijenom metodom za eliminisanje jednosmernog fluk-sa i td.

19. Procenu ostarelosti papirne izolacije treba izvoditi kombinacijom proraËunana bazi istorijata optereÊivanja, standardnim metodama analize ulja i savre-menim metodama kao πto su infracrvena spektroskopija, teËna hromatografi-ja i metodama za merenje granulometrijskog sastava i viskoznog indeksapolimerizacije.

20. Kvarovi sekundara strujnih transformatora u SF6 izvoenju mogu se otklonitii na terenu koriπÊenjem nove metode. BuduÊi da joπ ne postoje eksploatacionaiskustva, πira primena ove metode je vezana za pojaËana praÊenja na mestugde se ova metoda eksperimentalno proverava.

21. Novi tip inverznog transformatora IST 123-2 ima dobre osobine u pogleduveÊe otpornosti na dinamiËku i kratkotrajnu termiËku struju i malu rasipnureaktansu pogodnu za numeriËku zaπtitu. ©ira primena ovog tipa uslovljenaje paæljivim praÊenjem u eksperimentalnom radu.

PREFERENCIJALNE TEME STK A2 - TRANSFORMATORI

1. TermiËke karakteristike transformatora, novog i u pogonu

• Napredak u know-how: projektovanje, novi materijali, proraËuni (vruÊa taËka),komponente i oprema, specifikacije, eksperimenti, toplotna merenja (optiËkavlakna),

• Transformatori u pogonu: razmatranja sposobnosti preoptereÊenja putem pro-raËuna i/ili preko eksperimenata u razliËitim uslovima okoline, kontrola ter-miËkog starenja ukljuËujuÊi i tehnike usporavanja procesa starenja,

• Novi zahtevi s obzirom na radne uslove transformatorskih jedinica (dinamiËkooptereÊivanje), step-up jedinice (transformatorske Êelije, gasne turbine) i osta-lo (industrija, DC konvertori, pomeraËi faza) i odgovarajuÊa nova reπenjaukljuËujuÊi poveÊanja bazirana na modifikacijama hlaenja.

2. Odræavanje transformatora na terenu

• Operacije sa malim troπkovima kao πto su filtriranje, degazacija ulja, suπenje,ukljuËujuÊi monitoring sa obradom podataka,

• Kompletna obnova namotaja (ËiπÊenje, ponovno pritezanje), regeneracija ulja,ukljuËujuÊi i modifikaciju opreme,

• OdgovarajuÊi alati na terenu ukljuËujuÊi ispitivanja, kontrolu kvaliteta,

3. Eksploatacioni vek energetskih i mernih transformatora, praÊenje i di-jagnostika, proraËun i ispitivanje u postupcima revitalizacije.

4. Nove tehnologije i metode u konstrukciji, eksploataciji i praÊenju ener-getskih i mernih transformatora.


R 12-12Ispitivanja blok transformatora snage 380 MVA na HE –ERDAP I u ciljupoveÊanja snage, II deo: Merenja pri ispitivanjima u pogonskim uslovimaR. RadosavljeviÊ, Z. RadakoviÊ, V. MilosavljeviÊ, M. DamjanoviÊ, P. NikoliÊ, A.PopoviÊ, B. MilosavljeviÊ

16 17

26. SAVETOVANJE

Grupa 13: RASKLOPNI APARATI

Predsednik: prof. dr Milan S. SaviÊ, ETF, Beograd

Sekretar: Marko VasoviÊ,MINEL Elektrooprema i postrojenja, Ripanj

StruËni izvestilac: prof. dr Saπa StojkoviÊ, TehniËki Fakultet, »aËak

ZAKLJU»CI

1. Potrebno je da elektroprivredne organizacije - korisnici rasklopne opreme radena definisanju parametara vezanih za stanje i znaËaj prekidaËa. Cilj je razvojmetoda odræavanja prekidaËa zasnovanih na pouzdanosti sistema.

2. Ukazuje se na revitalizaciju laboratorije visokog napona IRCE - Srpsko Sara-jevo sa ciljem da se oprema domaÊih proizvoaËa ispituje radi podizanja nivoakvaliteta.

3. Projektantskim organizacijama treba ukazati na sloæenost revitalizacije kadase radi o prekidaËima. Analize novih projektantskih reπenja treba da budusveobuhvatnije.

PREFERENCIJALNE TEME STK A3 - VISOKONAPONSKA OPREMA

1. Razvoj opreme visokog napona

2. Problemi koriπÊenja opreme visokog napona

3. Odræavanje opreme visokog napona

4. Procedure ispitivanja opreme visokog napona


R 13-01Upravljanje æivotnim vekom prekidaËa

S. StojkoviÊ, M. PopoviÊ

Grupa 14: JEDNOSMERNI PRENOS I OPREMAENERGETSKE ELEKTRONIKE

Predsednik: prof. dr Vladan VuËkoviÊ, EI NIKOLA TESLA, Beograd

Sekretar: mr Æarko Janda, EI NIKOLA TESLA, Beograd

StruËni izvestioci: prof. dr Vladimir KatiÊ, FTN, Novi Sad;prof. dr Predrag PejoviÊ, ETF, Beograd

ZAKLJU»CI

1. NajveÊi odziv, 5 od 8 referata, bio je na treÊu preferencijalnu temu "Energets-ki pretvaraËi i regulatori za elektroprivredna postrojenja". Svi ovi referatiodnose se na opise novih ostvarenja naπih saradnika na ovom polju (regulaci-ja sinhronih generatora i motora, sinhronizacija generatora, ureaji za uπteduenergije kod asinhronih pogona itd.) U petoj preferencijalnoj temi ("Korekci-ja faktora snage i potiskivanje viπih harmonika") u 2 referata je analiziran uti-caj viπih harmonika koji stvaraju elektromotorni pogoni na mreæu.

2. Svi referati predstavljaju konkretne doprinose naπih istraæivaËa na polju ener-getske elektronike i u uskoj su vezi sa praktiËnim potrebama naπe elektro-privrede. »injenica da nijednim referatom nije obuhvaÊena prva tema ("Stan-je i tendencije u razvoju jednosmernog prenosa i fleksibilnosti naizmeniËnihprenosnih sistema") moæe se opravdati time da se kod nas joπ ne predvia,uvoenje ovakvih ureaja, mada bi bar noviji prikaz stanja u svetu na ovompolju bio koristan za naπu struËnu javnost.

PREFERENCIJALNE TEMESTK B4 - HVDC I ENERGETSKA ELEKTRONIKA

1. Prenos jednosmernom strujom (HVDC) i fleksibilni sistemi naizmeniËnestruje (FACTS):

• Studije pogodnosti primene• Nove primene i projekti, ukljuËujuÊi povezanost sa okolinom• Upravljanje i komunikacija• Iskustva iz pogona

18 19

26. SAVETOVANJE

2. Primene energetske elektronike i inovacije u novim oblastima:• Distribuirani sistemi• Kvalitet elektriËne energije (PQ)• Distribuirana proizvodnja• Elektrane na vetar

3. Sistemi energetske elektronike:• Sistemi za besprekidno napajanje transformatorskih stanica, elektrana i

dispeËerskih centara• Energetski pretvaraËi i regulatori za elektroprivredna postrojenja• StatiËki kompenzatori• Koncepcija, realizacija i ispitivanje opreme energetske elektronike,

ukljuËujuÊi upravljanje i zaπtitu


R 14-02Automatski regulator pobude sinhronog generatora sa BUCK izlaznimstepenom J. Dragosavac, N. SelakoviÊ

Grupa 15: MATERIJALI ZA ELEKTROTEHNI»KE SVRHE

Predsednik: prof. dr Predrag OsmokroviÊ, ETF, Beograd

Sekretar: Jelena LukiÊ, EI NIKOLA TESLA, Beograd

StruËni izvestilac: prof. dr Predrag OsmokroviÊ, ETF, Beograd

ZAKLJU»CI

1. Studijski komitet treba da nastavi sa radom pod novim imenom uvaæavajuÊidelimiËno promenu sadræaja rada. Tu se pre svega misli na intencije uvoenjatehnoloπkih procesa u tematiku i jedan trend ka ispitivanju najsavremenijihtehnologija (vidljivo iz spiska preferencijalnih tema) kao i tehnologija mater-ijala povezanih sa alternativnim (obnovljivim) izvorima energije.

2. UoËeno je da se moæe oËekivati odreeno preklapanje u pogledu oblasti radasa novoformiranim komitetom C3 Performanse sistema zaπtite æivotne sredinei da treba pomoÊi da ovaj komitet zaæivi eventualnim preusmeravanjem rado-va.

PREFERENCIJALNE TEME STK D1 - MATERIJALI I SAVREMENE TEHNOLOGIJE

1. Nove tehnologije u stvaranju i skladiπtenju energije.

2. Novi materijali za inoviranja u primeni elektriËne energije.

• Fini i nano materijali

• Smanjenje permitivnosti i stepenovanje

• Dielektrici otporni na visoku temperaturu, sa visokom termiËkom provodnoπÊu

• Veoma fini kompoziti za odvodnike

• Polimerna izolacija u HVDC sistemima

• Razvojne tehnologije, npr. sa smanjenim uticajem na okolinu kao πto supoluprovodnici i izolacija zasnovana na biljnom ulju

3. Trendovi u ocenjivanju baznih metoda za HV isprobavanje, merenje inapredak u savremenim dijagnostiËkim metodama za starenje materijalai izolacije.

• Analize viπe promenljivih

• Traæenje podataka

• Tehnike znanja o dobijanju sistema napajanja

4. Ocena izolacije i dalja dijagnostika za nove tehnoloπke sisteme.

• HTS primene

• Sistemi napajanja na vetar

• PV sistemi

• Druge obnovljive energetske primene

20 21

26. SAVETOVANJE


R 15-05Degradacija transformatorskog ulja na bazi PCB-a bez naruπavanja posto-jeÊeg kvaliteta æivotne sredine

D. ManojloviÊ, O. CvetkoviÊ, S. NikoliÊ

Sekcija II: VODOVI I POSTROJENJA

Grupa 21: ENERGETSKI KABLOVI

Predsednik: prof. dr Stojan NikolajeviÊ, EDB, Beograd

Sekretar: mr Biljana StojanoviÊ, EDB, Beograd

StruËni izvestioci: prof dr Stojan NikolajeviÊ, EDB, Beograd;mr Biljana StojanoviÊ, EDB, Beograd;Milutin SredojeviÊ, EI NIKOLA TESLA, Beograd

ZAKLJU»CI

1. Kako postoje svi preduslovi da domaÊa industrija moæe ravnopravno sa svet-skim proizvoaËima da uËestvuje u proizvodnji opreme za izradu integralnoenergetsko-optiËkih vodova, potrebno je raditi na strateπkom opredeljenjureπenja postavljanja optiËkih kablova u odnosu na energetske kablove.

2. Neophodno je veÊe angaæovanje domaÊih fabrika kao i struËnjaka iz institutai sa fakulteta koji se bave problematikom razvoja i izgradnje integralno ener-getsko-optiËkih vodova od strane EPS-a.

3. Potrebno je intezivirati rad na donoπenju internih standarda u preduzeÊima EPS-a, sa ciljem da se sve oblasti u kojima ne postoje odgovarajuÊi nacionalni ilimedjunarodni standardi definiπu internim standardima.

4. U okviru Zavoda sa standardizaciju i JUKI-a, treba da se aktiviraju grupe zausaglaπavanje nacionalnih standarda sa medjunarodnim standardima iz oblastikablovskog pribora, i da se za ovu oblast takoe donese odgovarajuÊi tehniËkipropis o obaveznoj sertifikaciji.

PREFERENCIJALNE TEME STK B1- KABLOVI

1. Primena optiËkih elemenata u elektroenergetskim kablovskim sistemima.

2. Kablovski pribor.

3. Promena osobina kablova tokom koriπÊenja.

4. Odreivanje trajno dozvoljene struje (CCC) kablova u razliËitim uslovima.


R 21-04Uticaj termiËke nehomogenosti zemljiπta na strujnu opteretljivost kablova D. TasiÊ, M. StojanoviÊ

Grupa 22: NADZEMNI VODOVI

Predsednik: Zoran VuËkoviÊ, Beograd

Sekretar: Ljiljana SamardæiÊ,MINEL Elektrogradnja-DV, Beograd

StruËni izvestilac: Ilija NikoliÊ, MINEL Elektrogradnja-DV, Beograd

22 23

26. SAVETOVANJE

ZAKLJU»CI

1. Potrebno je πto pre uvesti jedinstvenu terminologiju u oblasti nadzemnih vodo-va.

2. Saradnja sa hidrometeoroloπkim sluæbama nije zadovoljavajuÊa. Treba ob-noviti kontakte i utvrditi stanje nekada postavljenih ureaja za merenje dodat-nih tereta i brojaËa atmosferskih praænjenja kako bi se nastavilo sa merenjimai njihovom analizom koja je neophodna za pravilan pristup projektovanju iz-gradnji i odræavanju nadzemnih vodova.

3. Na osnovu dosadaπnjih iskustava i veÊ obavljenih radova (kako teoretskih takoi praktiËnih), utvrditi jedinstvenu metodologiju i prilaz za revitalizacijunadzemnih elektroenergetskih vodova. Takoe treba πto pre uraditi i programsa planom revitalizacije i potrebnim sredstvima za naredni period.

4. Na osnovu uvida na terenu, stanje AK zaπtite stubova je krajnje nezadovol-javajuÊe, tako da bi svako dalje odlaganje obnavljanja zaπtite moglo da izazovemnogo teæe probleme i nemoguÊnost adekvatne zaπtite. Neophodno je da se naosnovu detaljnog pregleda na terenu utvrdi stvarno stanje i predloæi redosled itehnologija radova na obnavljanju zaπtite, uz obavezanu konsultaciju struËnja-ka i njihov nadzor kod izvoenja radova.

5. Kao najpovoljnija, tehniËki i ekonomski, smatra se DUPLEX zaπtita kako novihtako i starih pocinkovanih stubova.

PREFERENCIJALNE TEME STK B2 - NADZEMNI VODOVI

1. Upravljanje (gazdovanje) nadzemnim vodovima u deregulisanim ikonkurentskim uslovima

• KoriπÊeni alati i tehnike

• Viπenamensko koriπÊenje stubova

2. Faktori koji se moraju uzeti u obzir za odluËivanje u vezi sa nadzemnimvodovima

• Kada i kako graditi

• Optimalni trenutak za odræavanje, rehabilitaciju ili poveÊanje napona nadzem-nih vodova

• Ekonomski i regulatorni faktor (ukljuËujuÊi pouzdanost, sposobnost i procenarizika za komponente)

3. Nove komponente (npr. izolatori) i nove tehnike za nadzemne vodove

• Projektovanje

• Izgradnja

• Odræavanje (ukljuËujuÊi odnos nadzemnih vodova sa okolinom).


R 22-25Obnavljanje antikorozione zaπtite ËeliËno-reπetkastih konstrukcijadalekovodnih stubova Z. VuËkoviÊ, D. JaπoviÊ, S. Stupar

Grupa 23: POSTROJENJA

Predsednik: prof. dr Dragutin Salamon, ETF Beograd

Sekretar: Radivoje Crnjin, ELEKTROISTOK Beograd

StruËni izvestioci: prof. dr Jovan Nahman, ETF Beograd;prof. dr Ljubomir GeriÊ, EPS Beograd;prof. dr Dragutin Salamon, ETF Beograd

24 25

26. SAVETOVANJE

ZAKLJU»CI

1. Raste znaËaj i uloga postrojenja u uslovima novog, deregulisanog træiπta en-ergije, pa Êe doÊi do porasta zahteva u pogledu fleksibilnosti i pouzdanosti pog-ona.

2. Potrebno je nastaviti rad na primeni metoda monitoringa za pojedine elementepostrojenja, naroËito za transformatore i prekidaËe, za potrebe redovnog inaroËito preventivnog odræavanja.

3. Treba teæiti πto veÊem stepenu unifikacije i tipizacije opreme u postrojenjimazbog lakπeg odræavanja.

4. Potrebno je konkretnije precizirati barem tehniËke uslove pri kojima bi postro-jenje ulazilo u proces revitalizacije.

5. Treba nastaviti rad na usaglaπavanju terminologije i oznaËavanju elemenatapostrojenja u cilju olakπavanja komunikacija u uslovima proπirenog træiπta en-ergije.

PREFERENCIJALNE TEME STK B3 - POSTROJENJA

1. Revitalizacija, odræavanje, eksploatacija i proπirenje kapaciteta postro-jenja.

2. Pouzdanost i sigurnost postrojenja.

3. SpecifiËna i inovirana projektantska reπenja, koncepti i funkcije.

4. Projektovanje, eksploatacija i odræavanje gasom SF6 izolovanih postro-jenja.


STK 23 je doneo odluku da na ovom savetovanju ni jedan rad ne proglasi kaonajzapaæeniji.

Sekcija III: MREÆE

Grupa 33: PRENAPONI I KOORDINACIJA IZOLACIJE

Predsednik: dr Petar Vukelja, EI NIKOLA TESLA, Beograd

Sekretar: Jovan MrviÊ, EI NIKOLA TESLA, Beograd

StruËni izvestilac: doc. dr Zlatan StojkoviÊ, ETF, Beograd

Grupa 36: ELEKTROMAGNETSKA KOMPATIBILNOST EES

Predsednik: Radomir Naumov, EI NIKOLA TESLA, Beograd

Sekretar: Aleksandar PavloviÊ, EI NIKOLA TESLA, Beograd

StruËni izvestilac: prof. dr Vladimir KatiÊ, FTN, Novi Sad

ZAKLJU»CI STK 33 i 36

1. Koordinacija izolacije postrojenja za spoljaπnju i unutraπnju montaæu je i dal-je aktuelna pa su potrebna odgovarajuÊa istraæivanja.

2. Saznanja o sklopnim i atmosferskim prenaponima u mreæama svih naponskihnivoa su vaæna i treba nastaviti sa njihovim istraæivanjima, posebno eksperi-mentalnim.

3. Nastaviti sa istraæivanjima prenapona na metalnim oklopima SF6 postrojenjai u niskonaponskim kolima istih pri radu rasklopne opreme.

4. Zaπtita elektroenrgetskih objekata od prenapona i atmosferskih praænjenja mo-ra biti i dalje predmet interesovanja i istraæivanja.

5. Razmotriti moguÊnost kontrole stanja odvodnika prenapona u elektroenerget-skim objektima.

26 27

26. SAVETOVANJE

6. Nastaviti sa istraæivanjima stepena zagaenja lokacija i istraæivanjima ponaπan-ja izolacionih konstrukcija u elektroenergetskim objektima.

7. Nastaviti za istraæivanjima viπih harmonika u elektroenergetskom sistemu, kaoi drugih pojava koje utiËu na kvalitet elektriËne energije.

8. Nastaviti sa istraæivanjima elektromagnetskih polja i uticaja elektroenergetskihobjekata na instalacije i objekte u okolini.

PREFERENCIJALNE TEME STK C4 - TEHNI»KE PERFORMANSE EES

1. Kvalitet elektriËne energije - PQ (viπi harmonici, fluktuacije napona,naponske nesimetrije, regulativa).

2. Elektromagnetska kompatibilnost (uticaj energetskih vodova i postrojen-ja na telekomunikacione vodove, metalne cevovode i niskonaponska kola,zaπtita kola i ureaja); Istraæivanja elektromagnetskih polja.

3. Atmosferski i sklopni prenaponi (istraæivanja, metode ograniËenja, zaπti-ta).

4. Usavrπavanje metodologije koordinacije izolacije.


R 33-06ProraËun porasta potencijala metalnog oklopa gasom SF6 izolovanogpostrojenja izazvanog sklopnim operacijama rastavljaËemZ. StojkoviÊ, A. Miri , G. MitriÊ

Grupa 34: ZA©TITA, AUTOMATIKA I MERENJA

Predsednik: mr –ore GoluboviÊ, ELEKTROISTOK, Beograd

Sekretar: Jovan JoviÊ, ELEKTROVOJVODINA, PanËevo

StruËni izvestioci: mr –ore GoluboviÊ, ELEKTROISTOK, Beograd;mr Gojko DotliÊ, ELEKTROISTOK, Beograd;Zdravko DabiÊ, ELEKTROISTOK, Beograd;Jovan JoviÊ, ELEKTROVOJVODINA, PanËevo

ZAKLJU»CI

1. Prilikom zanavljanja zaπtitne opreme smatra se da je najekonomiËnije i tehniËkiopravdano da se prvo izvrπi zamena u transformatorskim poljima a zatim sukce-sivno na kritiËnim izvodima. Meutim, ukoliko se vrπi zanavljanje zaπtitneopreme i ureaja za upravljanje, onda je potrebno zanoviti kompletan zaπtitno-upravljaËki sistem.

2. Potrebno je nastaviti sa istraæivanjem u oblasti algoritama za ureaje relejnezaπtite, vodeÊi raËuna o praktiËnoj primenljivosti predloæenih reπenja. Da bi seizvrπila potvrda efikasnosti predloæenih reπenja potrebno je ostvariti viπestrukuverifikaciju u praksi.

3. UoËena je pojava nekoliko savremenih ureaja za zaπtitu, lokalno upravljanjei merenje, realizovanih od strane domaÊih proizvoaËa. Studijski komitet,uglavnom, podræava ovakve tendencije uz naznaku da je potrebno izvrπiti tip-ska i komadna ispitivanja i proveru rada u "æivom" sistemu.

4. Postavilo se pitanje opravdanosti realizacije projekta za nabavku nacionalnogetalona jedinice elektriËne energije, klase 0,01%. Miπljenja su bila podeljena.Postavilo se pitanje svrsishodnosti nabavke i upotrebe mernih etalona visoketaËnosti (Ëak i klase 0,01%) ako sistem nije kompletiran izvorom odgovara-juÊih karakteristika.

5. Utvreno je da ne treba podlegati autoritetu renomiranih proizvoaËa, veÊ jepotrebno izvrπiti detaljna funkcionalna ispitivanja zaπtitnih ureaja, pogotovuπto su uoËeni problemi u radu pri radnim parametrima u graniËnim podruËji-ma opsega podeπavanja.

6. Postavljen je problem obuke veÊeg broja ljudi na zaπtitnim ureajima nove gen-eracije.

28 29

26. SAVETOVANJE

PREFERENCIJALNE TEME STK B5 - ZA©TITA I AUTOMATIZACIJA

1. Upotreba i prednosti informacionih tehnologija (IT) u automatizacijipostrojenja, zaπtiti i lokalnom upravljanju.

2. Potrebe za softverskim alatima u oblasti upravljanja i razvoj u oblastizaπtite: aplikacije, baze podataka, ispitivanje/sertifikacija.

3. Novorazvijeni algoritmi za ureaje relejne zaπtitne. MatematiËki modeli isoftveri za proraËun parametara za podeπavanje relejne zaπtite ili efeka-ta u EES bitnih za njihov rad.

4. Savremeni ureaji za zaπtitu, lokalno upravljanje i merenje. Realizacijasavremenih domaÊih i/ili inostranih reπenja, metode ispitivanja i ocenakvaliteta, tipska i komadna ispitivanja.

5. Analiza rada postojeÊih ureaja za zaπtitu, lokalno upravljanje i meren-je. Predlozi za poboljπanje njihovog rada, bazirani na eksploatacionimiskustvima ili analizi vaænijih pogonskih dogaaja u EES. Kriterijumi zazamenu ili rekonstrukciju.


R 34-22Podeπavanje rezistivnog dosega numeriËkih distantnih zaπtita D.TrijiÊ, G. DotliÊ, B. Rener

Grupa 35: TELEKOMUNIKACIJE I DALJINSKO UPRAVLJANJE

Predsednik: Miroslav Beleslin,EPS Direkcija za telekomunikacije, Beograd

Sekretar: Jovanka Gajica, Institut MIHAJLO PUPIN, Beograd

StruËni izvestioci: Ljiljana »apalija,EPS Direkcija za telekomunikacije, Beograd;Slavka MarkoviÊ, EPCG NikπiÊ;Dragoljub PopoviÊ, Beograd

ZAKLJU»CI

1. Izgradnja magistralnih telekomunikacionih mreæa za sopstvene i komercijalnepotrebe, baziranih na primeni optiËkog kabla u zemljovodnom uæetu (OPGW)i koriπÊenje SDH tehnologija, je najπire prihvaÊeno reπenje u najveÊem brojuelektroprivreda. S obzirom na vrlo velika investiciona ulaganja i specifiËnos-ti svake elektroprivrede u pogledu træiπta i naËina komercijalizacije resursa,neophodno je veÊ u fazi projektovanja ovakvih mreæa izvrπiti adekvatne studi-jske analize (privredno okruæenje, træiπte, vrste usluga i servisa, dinamikapovraÊaja, poslovna organizacija, kadrovi i sl.). Nalazi ovakvih studija uz nji-hovu doslednu realizaciju su nezaobilazan preduslov za ekonomski, tehnniËkii eksploataciono racionalnu izgradnju mreæa.

2. Digitalne VF veze po vodovima visokog napona imaju odgovarajuÊe mesto uregionalnim ravnima elektroprivrednih TK mreæa. PreporuËuje se ubrzana za-mena postojeÊih analognih VF veza po vodovima visokog napona digitalnim,svuda gde je to tehnoekonomski opravdano.

3. StruËnjaci zaduæeni za odræavanje TK opreme treba da budu pravovremenoukljuËeni u proces nabavke nove, poËev od izrade tenderske dokumentacije,evaluacija ponuda, isporuke i montaæe.

4. U cilju adekvatnog testiranja u real-time okruæenju i obezbeenja primene re-al-time NT/SE paketa preporuËuje se tesna saradnja sa potencijalnim koris-nicima (vlasnici instaliranih VIEW SCADA sistema). Poæeljno je (kao stan-dardno reπenje) obezbediti koriπÊenje jedinstvenog MMI interfejsa za svefunkcije novorazvijenog SCADA/EMS sistema.

5. PreporuËuje se primena objektno orijentisanih komunikacionih driver-a za svekomunikacione protokole u sastavu novih verzija VIEW SCADA paketa.

6. Minijaturni RTU ureaji Ëine znaËajan deo distributivnih teleinformacionihmreæa. Za ove RTU-ove, po pravilu, treba koristiti iste komunikacione pro-tokole kao i za familiju RTU-ova standardnih veliËina, uz redukovanufunkcionalnost primerenu funkcijama minijaturnog RTU-a.

30 31

26. SAVETOVANJE

PREFERENCIJALNE TEME STK D2 - INFORMACIONI SISTEMI I TELEKOMUNIKACIJE

1. Razvoj i izgradnja digitalnih sistema prenosa za elektroprivredni TK sistem,ukljuËujuÊi koriπÊenje medijuma kao πto su dalekovodi, usmerene radioveze, optiËka vlakna (kablovi) i mobilne radio veze. Planiranje, projektovan-je i izgradnja digitalnih telekomunikacionih sistema koji koriste navedene idruge prenosne medijume, moguÊnost formiranja i stepen integracijefunkcionalnih mreæa (govor, podaci, daljinsko upravljanje i sl.). Nadzor i up-ravljanje telekomunikacionim mreæama, telekomunikacioni softver. Odræa-vanje i obezbeenje kvaliteta postojeÊeg TK sistema.

2. Razvoj i iskustva u sistemima daljinskog upravljanja, hijerarhijski sistemidaljinskog upravljanja u EES. Zahtevi za performanse, projektovanje sistemadaljinskog upravljanja, primeri izgraenih sistema poËev od planiranja doprocedura prijemnih ispitivanja. Komunikacije, protokoli i modeliranjeservisa i podataka. Odræavanje sistema daljinskog upravljanja (hardver i soft-ver). Karakteristike ureaja sa stanoviπta odræavanja i organizacije odræavan-ja (instrumenti, procedure, statistika, daljinska dijagnostika, upravljanjeodræavanjem i sl.). Obezbeenje pouzdanosti rada sistema daljinskog upravl-janja. Prenos signala daljinske zaπtite.

3. KoriπÊenje internet tehnologija u telekomunikacionim i teleinformacionimsistemima elektroprivrede.

4. Novi IT aspekti u centrima upravljanja u okruæenju deregulisane i træiπnoorijentisane elektroprivrede

• Konfigurisanje podataka poËev od kolektiranja do razmene sa eksternimpartnerima

• Aspekti sigurnosti, podaci, transakcije, back-up koncepti

• Koegzistencija real-time i non-real-time aplikacija

• Novi tehniËki razvoji, web bazirana SCADA, IP, distribuirane baze podata-ka, veπtaËka inteligencija, ekspertski sistemi.


R 35-06Integracija NT/SE paketa u okviru real-time SCADA/EMS sistema M.StojiÊ, G.JakupoviÊ, J.Trhulj, N.»ukalevski

Grupa 37: PLANIRANJE I RAZVOJ EES

Predsednik: Vladimir VujoviÊ, EPCG A.D. NikπiÊ

Sekretar: SreÊko MiliÊ, ELEKTROISTOK, Beograd

StruËni izvestioci: prof. dr Dragan PopoviÊ, EI NIKOLA TESLA, Beograd;prof. dr Branislav –oreviÊ, Graevinski fakultet, Beograd;prof. dr Ilija VujoπeviÊ, ETF, Podgorica;dr Slobodan RuæiÊ, Ministarstvo rudarstva i energetikeRepublike Srbije, Beograd;mr Nenad PavloviÊ, Srpska agencija za energetskuefikasnost, Beograd;Tomislav PeruniËiÊ, EPS, Beograd

ZAKLJU»CI

1. KoriπÊenje regionalnog modela (SECI; PSS/E) daje prve pozitivne rezultate.Treba obuËiti πto viπe struËnjaka za koriπÊenje ovog modela i programskogpaketa jer je upotrebljiv i biÊe koristan u viπe oblasti.

2. Prevoenje dela voda Tare u MoraËu se pokazuje toliko znaËajnim da zasluæujekonaËno reπenje. U tome svakako treba da daju doprinos struËnjaci kroz ak-tivnosi u okviru JUKO CIGRE.

3. Spregnuta proizvodnja toplotne i elektriËne energije kao tehniËko reπenje, kodrevitalizacije postojeÊih TE-TO i izgradnje novih, otvara niz znaËajnih pitan-ja koja u buduÊe traæe odgovore. S toga doprinos aktivnostima u okviru JUKOCIGRE treba da Ëini jedan od znaËajnih faktora kod donoπenja konaËnih od-luka o konceptu reπenja za koja treba doneti odluku o investiranju i realizovatiih.

32 33

26. SAVETOVANJE

4. Za proizvodnju elektriËne energije iz energije vetra potrebne su verifikovanepodloge potencijala izuËavanih i definisanih lokacija i kvalitetna a jednostavnazakonska regulativa za izgradnju. Kvalitet podloga, zakonska regulativa, jed-nostavnost procedure i jasan status potencijalnih investitora je preduslov za iz-gradnju svih alternativnih izvora i malih HE.

5. Aktivnosti autora se oËekuju u okviru dosadaπnjih tema uz uvaæavanje aktuelneproblematike (revitalizacije, sanacije, proπirenja i dr.) i usvojenih preferenci-jalnih tema.

PREFERENCIJALNE TEMESTK C1 - EKONOMIJA I RAZVOJ EES

1. Metode i alati za statiËke i dinamiËke analize.

2. Problematika razvoja.

3. Planiranje, metode i strategije upravljanja resursima


R 37-01Uklapanje HE Buk Bijela i HE Srbinje u elektroenergetski sistem M. VukoviÊ, P. Mikπa, Z. NeπovanoviÊ

Grupa 38: ANALIZA EES

Predsednik: mr Emilija TurkoviÊ, EI NIKOLA TESLA, Beograd

Sekretar: doc. dr Zoran RadojeviÊ, ETF, Beograd

StruËni izvestioci: prof. dr Milenko –uriÊ, ETF, Beograd

ZAKLJU»CI

1. U okviru promena koje sa sobom nosi proces deregulacije i restrukturiranjajavnih preduzeÊa posebnu ulogu dobija menadæment, koji treba da iskoristi sin-ergiju kumulusa znanja i iskustva kako bi sistem javnog preduzeÊa preveo izpostojeÊeg stanja u novo æeljeno stanje. Pri tome, predloæeno reπenje treba dauvaæava organizacionu πemu i tradiciju javnih preduzeÊa i teæi savremenimreπenjima koja veÊ funkcioniπu u zemljama razvijene træiπne ekonomije.

2. Osnivanje Regulatorne agencije za energetiku u znaËajnoj meri treba da do-prinese poveÊanju efikasnosti u sektoru elektroenergetike i stvori uslove za re-gionalnu integraciju u ovom sektoru. OËekuje se da Êe u najskorijoj buduÊnos-ti Agencija preuzeti sve nadleænosti i funkcije koje Êe biti definisane Zakonomo energetici.

3. U uslovima deregulacije, restrukturiranja elektroenergetskog sektora i pojaveliberalizovanog træiπta elektriËne energije, razmena tehniËkih podataka izmeupojedinih subjekata se smanjuje. Otuda, ekvivalentiranje "spoljnih" sistema za-snovano na merenjima u poveznim vodovima (bez poznavanja strukture iparametara sistema koji se ekvivalentira) postaje vrlo znaËajno za praktiËnuprimenu. Potrebno je nastaviti dalji rad na ovoj problematici kako bi se dobioznaËajno robustniji algoritam primenljiv za razliËite operativne uslove i pri de-tekciji pogreπnih merenja.

4. ZapoËete reforme elektroenergetskog sektora u buduÊem periodu zahvatiÊeEES u veÊini zemalja sveta, pa i EES Srbije i Crne Gore. Na razvoj EES-a do2020.g. najveÊi uticaj Êe imati promena strukture proizvodnih kapaciteta pri-mena novih informacionih tehnologija i materijala i uspostavljanje liberalizo-vanog træiπta elektriËne energije. Neophodno je da se struËna javnost u naπojzemlji blagovremeno pripremi za promene koje Êe doÊi, kako novi tehniËki iza-zovi za dolazeÊe generacije ne bi predstavljali nepremostive prepreke.

5. Energetska efikasnost EES Srbije i Crne Gore, posmatrana kroz veliËinu gu-bitaka elektriËne energije nije na zadovoljavajuÊem nivou, posebno kad je reËo distributivnom podsistemu. Potrebno je pojaËati napore za razradu i primenumera za sniæenje gubitaka elektriËne energije na svim nivoima prenosa energijeod izvora do potroπaËa.

6. TehniËka efikasnost termoelektrana EPS-a nakon obavljenih remonta jeznaËajno poveÊana, πto je rezultiralo u bitno poveÊanje raspoloæive snage i en-ergije u EES-u Srbije. Potrebno je i dalje unapreivanje planiranja rada ter-

34 35

26. SAVETOVANJE

moelektrana u cilju taËnijeg predvianja moguÊe proizvodnje i jaËanja sposob-nosti i odgovornosti same proizvodne kompanije.

7. U uslovima sadaπnjeg i buduÊeg rada EES-a problem kvaliteta elektriËne en-ergije (PQ) sve viπe dolazi do izraæaja. Neophodno je u znatno veÊem stepenukoristiti svetska iskustva i moguÊnosti koje pruæaju nove tehnologije za do-voenje parametara kvaliteta u okvire svetskih standarda.

8. Uvoenje distribuirane proizvodnje elektriËne energije u EES-e, posebno za-padnih razvijenih zemalja, danas je veÊ stvarnost. OËekuje se da u buduÊemperiodu distribuirana proizvodnja u nekim od ovih EES-a dostigne 20-30% odukupne proizvodnje. Ova Ëinjenica nameÊe posebne zahteve pri planiranju, pro-jektovanju i eksploataciji EES-a. Neophodno je πto pre sagledati ulogu ob-novljivih izvora u EES Srbije i Crne Gore u buduÊem periodu i razraditi prav-ila za njihovu integraciju u EES (posebno kad je reË o vetrogeneratorima zbogspecifiËnosti vezanih za njihov rad).

9. Treba iskoristiti sve moguÊnosti i prednosti koje pruæa Internet. Za pripremubuduÊih inæenjera koji Êe raditi u znatno izmenjenom okruæenju, neophodno jeuvesti Internet u nastavu EES-a.

PREFERENCIJALNE TEMESTK C5 TRÆI©TE ELEKTRI»NE ENERGIJE I DEREGULACIJA

1. Deregulacija EES-a i liberalizacija træiπta elektriËne energije i njihov uti-caj na analizu EES-a. Evaluacija prenosnih moguÊnosti i prateÊih uslugaelektroenergetskih interkonekcija u uslovima deregulacije i konkure-ntskog træiπta elektriËne energije. Iskustva vezana za koriπÊenje metoda i"alata" za odreivanje troπkova prenosa elektriËne energije.

2. SteËena iskustva i naËini organizovanja træiπta elektriËne energije. Iskust-va postojeÊih razliËitih tipova træiπta, institucionalni izazovi, tehniËki iza-zovi, ekonomski izazovi i ograniËenja vezana za integraciju træiπta (poli-tiËka, geografska, ekonomska itd.). Osnovi træiπta u nastajanju (regulati-va, pristup mreæi, organizacija træiπta, prateÊe usluge).

3. Sadaπnje stanje i buduÊe tendencije u strategiji finansijskih rizika koji suvezani za energetske transakcije u modelima novih sektora elektroener-getike. Metode za upravljanje rizikom.

4. Problemi prenosa elektriËne energije u novom okruæenju. Sadaπnje stan-je i buduÊi trendovi u eksploataciji prenosne mreæe. Metode i sredstva zaobezbeenje optimalnih perfomansi velikih sistema sa viπestrukim in-terkonekcijama u novom okruæenju.


R 38-06Elektroenergetski sistemi 2020. godine - pogled u buduÊnostM.TurkoviÊ, E.RadojiËiÊ-TurkoviÊ

Grupa 39: UPRAVLJANJE I EKSPLOATACIJA EES

Predsednik: prof. dr Neπo MijuπkoviÊ, ELEKTROISTOK, Beograd

Sekretar: Sneæana MijailoviÊ, EKC, Beograd

StruËni izvestioci: prof. dr Dragan PopoviÊ, EI NIKOLA TESLA,Beograd; dr Ninel »ukalevski, Institut MIHAJLOPUPIN Beograd; dr Slobodan RuæiÊ, Ministarstvorudarstva i energetike Republike Srbije, Beograd; Dragan VlaisavljeviÊ, EPS, CIIS Beograd

ZAKLJU»CI

10. Sistematski nastaviti sa transformacijom rada STK 39, prema buduÊemradu STK C2.

11. Nastaviti intenzivan istraæivaËki rad u domenu definisanih preferencijalnihtema.

12. Nastaviti zajedniËki rad sa srodnim STK, a naroËito sa STK C5.

13. Uspostaviti teπnju saradnju sa STK C2 iz okruæenja - susednih zemalja.

36 37

26. SAVETOVANJE

PREFERENCIJALNE TEMESTK C2 UPRAVLJANJE I EKSPLOATACIJA EES

1. Mehanizam balansiranja snage.

2. OgraniËenja u prenosnoj mreæi.

3. Razvoj upravljaËkih centara.

4. Aktuelni problemi upravljanja i eksploatacije EES Srbije i Crne Gore.


R 39-05Aplikacije za proraËun moguÊnosti optereÊenja transformatora i

dalekovoda T. Sajdl, G. JakupoviÊ, N. »ukalevski, S. KrstonijeviÊ, S. CvetiËanin, M. PavloviÊ, Z. NedeljkoviÊ

Prevod Preferencijalnih tema CIGRE 2004 dat je za dva nova studijska komitetaJUKO CIGRE: C3 - Performanse sistema zaπtite æivotne sredine, Ëiju strukturuÊe formirati g. Milan GavriloviÊ, EPS, Beograd i C6 - Distributivni sistemi i dis-tribuirana proizvodnja, Ëije je formiranje u nadleænosti g. Desimira BogiÊeviÊa,Elektrosrbija, Kraljevo.

PREFERENCIJALNE TEMESTK C3 - PERFORMANSE SISTEMA ZA©TITE ÆIVOTNE SREDINE

1. OgraniËenja sa stanoviπta zaπtite æivotne sredine i elektroenergetskatræiπta

• TekuÊi i buduÊi uticaji ograniËenja sa stanoviπta zaπtite æivotne sredine naliberalizovani elektroenergetski sistem uticaji na cene elektriËne energije

• Promene u vrednosti kapitala i upravljanju firmama u okviru træiπnih prome-na usled preduzimanja mera zaπtite æivotne sredine

• Instrumenti i mehanizmi koji se koriste radi uvaæavanja ograniËenja sastanoviπta zaπtite æivotne sredine i njihov relativni uticaj

• Potencijalni uticaj mera zaπtite æivotne sredine na planiranje, projektovanje,rad i odræavanje regulisanih prenosnih i distributivnih mreæa; ekonomskeprednosti i nedostaci

• Briga za zaπtitu æivotne sredine, energetska efikasnost i razdvajanje ak-tivnosti u okviru elektroenergetskog sistema (proizvodnja, prenos, distribuci-ja i napajanje elektriËnom energijom); izazovi, povoljni izgledi i deobaodgovornosti.

2. Odræivost u javnim elektroenergetskim kompanijama; Pojave i izazoviu oblasti prenosa elektriËne energije

• Identifikacija kljuËnih pojava za odræivi razvoj i izazovi koji stoje pred elek-troprivredom

• Inicijative i praktiËni pristupi koje preduzimaju javne kompanije radi ost-varivanja odræivih ciljeva

• Glavni kvantitativni i kvalitativni indikatori koji se koriste

• PraktiËni putevi za integraciju brige za odræivi razvoj u sisteme za upravljan-je i investicione odluke

• Strategije komuniciranja; primeri i kritiËna evaluacija odræivog razvoja iliizveπtaja o performansama zaπtite æivotne sredine

• Metodologije i kriterijumi koji se koriste za analizu i rangiranje javnih kom-panija prema njihovom radu i stavovima u vezi sa odræivim razvojem idruπtvenom odgovornoπÊu

• Vaænost odræivih indeksa na berzama akcijama; postojeÊa situacija i tren-dovi.

38 39

26. SAVETOVANJE

PREFERENCIJALNE TEMESTK C6 - DISTRIBUTIVNI SISTEMI I DISTRIBUIRANA

PROIZVODNJA

1. Razvoj distributivne i prenosne mreæe u okruæenju distribuirane proizvod-nje elektriËne energije

• Pravila planiranja i projektovanja distribuirane proizvodnje u cilju ostvarenja.maksimalne dobiti i minimalnog negativnog uticaja.

• Uticaj veÊeg udela neupravljive distribuirane proizvodnje elektriËne energije.

2. Uticaj distribuirane proizvodnje na pouzdanost, sigurnost i kvalitet snab-devanja elektriËnom energijom

• Sposobnost distribuirane proizvodnje za suoËavanje sa poremeÊajima u mreæi.

• Sposobnost distribuirane proizvodnje za obezbeenje pomoÊnih usluga (odræa-vanje nazivnog napona i frekvencije u sistemu).

3. Elektrifikacija ruralnih podruËja

• MoguÊnosti koje nude koncepti unapreenih mreæa i obnovljivih izvora en-ergije.

• ©eme finansiranja i naËini administriranja nad izvorima energije (merenje,naplata energije...).

• Iskustva u pogledu partnerstva i inicijativa.

III PRATE∆I PROGRAM 26. SAVETOVANJA

Sve prateÊe aktivnosti 26. savetovanja, realizovane su prema Programu. Odræanaje Aktuelna tema 28. maja 2003. pod naslovom "Perspektive elektroprivrede u Re-publici Srpskoj" u sklopu reforme elektroenergetskog sektora Bosne i Hercegovine,koju su profesionalno i na visokom tehniËkom nivou izloæili g. Duπan MijatoviÊ ig. Dragan AneliÊ iz Elektroprivrede Republike Srpske. Diskusije kao i dobraposeÊenost pokazali su veliko interesovanje auditorijuma za ovu problematiku.

Aktuelna tema

Takoe je odræana struËna Tribina "Elektronska brojila, tehnoloπke moguÊnosti isavremene potrebe", koja je privukla paænju uËesnika, Ëiji je moderator bio prof.dr Slavoljub MarjanoviÊ.

Na Izloæbi je uËestvovalo 28 firmi iz Srbije, Republike Srpske, Hrvatske, Sloveni-je i predstavniπtva firmi iz Engleske, Austrije, Francuske, NemaËke i Italije. Pose-tioci Izloæbe - uËesnici Savetovanja i gosti, dobili su odgovore na konkretna pi-tanja i sklopili viπe poslovnih aranæmana.

Takoe je odræan Poslovni klub i 14 firmi je predstavilo svoje programe. Ostvarenisu brojni poslovni kontakti.

Na Pikniku je 27. maja posle podne ostvareno druæenje svih uËesnika uz nacionalnispecijalitet - bik na raænju i BanjaluËko pivo.

Pored ovih sadræaja, za uËesnike 26. savetovanja su organizovane posete Sajmuelektromaπinstva u Banja Luci i turistiËke posete Banja Luci i Manastiru Liplje uokolini TesliÊa (XIII vek).

40 41

26. SAVETOVANJE

Manastir Liplje (XIII vek)

IV PUBLIKACIJE 26. SAVETOVANJA

Za 26. savetovanje JUKO CIGRE πtampan je Zbornik radova sa 184 rada 15Izveπtaja struËnih izvestilaca u 14 knjiga (grupe 33 i 36 πtampane su u istoj knjizi).

CD sadræi Zbornik radova i poslovne prezentacije.

V »LANSTVO U JUGOSLOVENSKOMKOMITETU CIGRE

JUGOSLOVENSKI KOMITET CIGRE uspeπno deluje 52 godine.

»lanovi JUKO CIGRE, koji dolaze iz elektroprivrede, elektroindustrije, instituta,obrazovnih ustanova i drugih kolektiva, uËeπÊem u radu ove organizacije dobija-ju moguÊnost za usavrπavanje i obogaÊivanje znanja i iskustava kao i priliku zastruËnu afirmaciju u zemlji i svetu. Rezultati rada i obimni materijali savetovanja,simpozijuma, kolokvijuma i struËnih konsultacija su uvek i bez ograniËenja naraspolaganju Ëlanovima. Pored toga, kroz rad u studijskim komitetima i radnimgrupama, neposredno se saznaju i sagledavaju aktuelni problemi u domaÊoj i svet-skoj elektroenergetici i upoznaju najsavremeniji pristupi njihovom reπavanju.

JUKO CIGRE ima dve vrste Ëlanova:

INDIVIDUALNI »LANOVI

Dobrovoljnim pristupanjem u Ëlanstvo (popunjavanjem formulara "ZAHTEV ZAU»LANJENJE U JUKO CIGRE" - u delu INDIVIDUALNI »LAN) i urednimplaÊanjem Ëanarine postaje se Ëlan JUKO CIGRE.

»lanovi JUKO CIGRE imaju pravo da istaknu kandidaturu, uz pismenu podrπkufirme u kojoj rade, na upraænjeno mesto Ëlana Studijskog komiteta po svom opre-deljenju, da biraju i budu birani u organe JUKO CIGRE, da opozivaju organe JUKOCIGRE, da iniciraju i daju predloge za pokretanje akcija i donoπenje odluka od za-jedniËkog interesa u vezi sa radom JUKO CIGRE, da sarauju i uËestvuju nanauËnim i struËnim skupovima i u izradi struËnih publikacija, da izvrπavaju obavezepredviene STATUTOM, da budu informisani o radu organa i tela JUKO CIGRE,da uredno plaÊaju Ëlanarinu.

Individualni Ëlanovi se redovno i blagovremeno obaveπtavaju o svim aktivnosti-ma JUKO CIGRE i CIGRE i dobijaju glasilo JUKO CIGRE Informator koji se ob-javljuje jednom godiπnje.

Godiπnja Ëlanarina za individualne Ëlanove iznosi:

Godina 2000 2001 2002 2003

Iznos u din. 60,00 100,00 200,00 300,00

42 43

26. SAVETOVANJE

KOLEKTIVNI »LANOVI

Kolektivima se pruæa prilika da Ëlanstvom u JUKO CIGRE stiËu poslovnu i struËnuafirmaciju u zemlji i svetu.

Kolektivni Ëlan se postaje popunjavanjem formulara ("ZAHTEV ZA U»LA-NJENJE U JUKO CIGRE" - u delu KOLEKTIVNI »LAN) i urednom uplatomËlanarine.

Kolektivni Ëlan ima pravo na tri glasa prilikom donoπenja odluka na zasedanjimaSkupπtine JUKO CIGRE.

Kolektivni Ëlanovi se redovno i blagovremeno obaveπtavaju o svim aktivnostimaJUKO CIGRE i CIGRE i dobijaju po 10 primeraka glasila JUKO CIGRE Infor-mator.

Godiπnja Ëlanarina za kolektivne Ëlanove iznosi:

Godina 2000 2001 2002 2003

Iznos u din. 4000,00 6000,00 10 000,00 15 000,00

Sekretarijat JUKO CIGRE

11000 Beograd, Vojvode Stepe 412

tel/fax: (011) 39 71 056 ili tel. 39 72 920/lok. 209

E-mail: [email protected]

Web site: http://www.jukocigre.org.yu

TekuÊi raËun: 290 - 1458 - 37

44 45

26. SAVETOVANJE

izve©taj o raduprof. dr nikola rajakovi∆, elektroprivreda srbije, beograd branimir gvozdenovi∆,...

Documents