IZVE©TAJ MINISTARSTVA VERA O POSETIPREDSTAVNIKA SAVEZNE VLADE

MANASTIRU VISOKI DE»ANI I PE∆KOJPATRIJAR©IJI

Predsednik Savezne vlade mr Zoran ÆiæiÊ i savezni mini-star vera prof. dr Bogoqub ©ijakoviÊ planirali su da posete ma-nastir Visoki DeËani na dan hramovne slave tog manastira ‡ 24.novembar 2000. godine. Dva dana pre toga, stigla je informacija odglavnokomandujuÊeg snaga KFOR-a na Kosovu i Metohiji, italijan-skog generala Kabioza, da zbog toga πto im se ne moæe garanto-vati bezbednost, neÊe im biti omoguÊen ulazak u ovu jugoslovenskupokrajinu.

Meutim, ministar ©ijakoviÊ, sa svojim savetnikom i πefomkabineta Budimirom AleksiÊem, krenuo je u Ëetvrtak 23. novembra,u 24 Ëasa, u manastir DeËane, kako bi sutradan ‡ 24. novembra, nadan Sv. kraqa Stefana DeËanskog bio na manastirskoj hramovnojslavi.

TaËno u 555 Ëasova 24. novembra stigli su na administrativnugranicu izmeu Crne Gore i Kosova i Metohije, u mesto Savinevode. Nakon kontrole, priπao im je πpanski oficir, izaslanikgenerala Kabioza, glavnokomandujuÊeg snaga KFOR-a na Kosovu iMetohiji, i saopπtio da ministar ©ijakoviÊ ne moæe da preegranicu, jer mu oni ne mogu garantovati bezbednost. Ministar jerekao da je poπao kao vernik na hramovnu slavu manastira VisokiDeËani, i da æeli da ide na sopstvenu odgovornost, te da ne traæiobezbeewe snaga KFOR-a, istiËuÊi da je spreman da o tome da pis-menu izjavu. ©panski oficir je objasnio da on samo prenosi nare-ewe svoje komande, te da jednostavno ne moæe dozvoliti ministruda nastavi put za DeËane, izrazivπi pri tom æequ da sledeÊe godi-ne slobodno i bez potrebe za pratwom ministar prisustvuje manas-tirskoj slavi.

Savetnik i πef kabineta ministra ©ijakoviÊa ‡ BudimirAleksiÊ je, u pratwi italijanskih vojnika, otiπao u DeËane, gde jeprisustvovao svetoj arhijerejskoj liturgiji koju su sluæili Wego-vo visokopreosveπtenstvo mitropolit crnogorsko-primorskiAmfilohije, Wegovo preosveπtenstvo episkop raπko-prizrenskiArtemije i Wegovo preosveπtenstvo bivπi episkop zahumsko-hercegovaËki i primorski Atanasije sa sveπtenstvom.

Liturgiji je prisustvovalo oko stotinu kosovsko-metohijskihSrba, meu kojima su bili i Ëlanovi Srpskog nacionalnog veÊaKosova i Metohije dr Rada TrajkoviÊ, Duπan RistiÊ i drugi. Nakonliturgije, za sve prisutne je prireen ruËak kome su, pored trojicepomenutih arhijereja, prisustvovali: general Kabiozu ‡ glavno-komandujuÊi snaga KFOR-a na Kosovu i Metohiji, Dejvid MiËels ‡naËelnik peÊkog regiona (UNMIK) i Budimir AleksiÊ ‡ savetniki πef kabineta saveznog ministra vera, kao predstavnik Saveznevlade.

Nakon ruËka, Budimir AleksiÊ je Wegovom preosveπtenstvuepiskopu Artemiju i bratstvu manastira DeËana uruËio darove odpredsednika Savezne vlade mr Zorana ÆiæiÊa i saveznog ministravera prof. dr Bogoquba ©ijakoviÊa: bogosluæbeno Ëetvorojevan-eqe, kandilo, ikonu sv. Arhangela Mihaila, kwigu „Srpsko sli-karstvo u doba kraqa Milutina“ (na engleskom), kwigu Fjodora Us-penskog „Istorija vizantijskog carstva“ i pet primeraka kwigeministra ©ijakoviÊa „Kritika balkanistiËkog diskursa“. Preno-seÊi pozdrave manastirskom bratstvu i episkopu Artemiju od pred-sednika Savezne vlade i saveznog ministra vera, Budimir AleksiÊje istakao da je zabrana ulaska ministru vera na teritoriju Kosovai Metohije Ëin koji predstavqa krπewe osnovnih qudskih prava, ito u najosetqivijoj oblasti tih prava, a to je pravo na veroispove-dawe.

1

Episkop Artemije je uloæio najoπtriji protest zbog tog pos-tupka, istiËuÊi da kosovsko-metohijski Srbi to doæivqavaju kaoiritirawe, i da zbog toga teπko mogu imati poverewe u snageKFOR-a i UNMIK-a.

General Kabiozu je taj postupak pravdao Ëiwenicom da nijeuspostavqena saradwa izmeu nove jugoslovenske Vlade i KFOR-ai UNMIK-a na Kosovu i Metohiji.

Nakon ruËka, u manastirskom konaku je usledio razgovor ogotovo svim aspektima kosovsko-metohijskog problema. U razgov-oru su uËestvovali: mitropolit Amfilohije, episkop Artemije,Budimir AleksiÊ, general Kabiozu i Dejvid MiËels.

Mitropolit Amfilohije je predstavnicima KFOR-a iUNMIK-a rekao da je poπtovawe rezolucije Saveta bezbednostiUN 1244 ‡ po kojoj je Kosovo i Metohija sastavni deo teritorijeSRJ ‡ conditio sine qua non za normalizaciju stawa u ovoj jugoslo-venskoj pokrajini, istakavπi da pre svega treba stvoriti uslove zapovratak prognanih kosovsko-metohijskih Srba na svoja ogwiπta.Mitropolit je pri tom naglasio da KFOR treba da πto pre uspo-stavi odnose sa novom jugoslovenskom Vladom, koju priznaje Ëitavsvet.

General Kabiozu je kazao da su opπtinska veÊa (koja bi bilasastavqena od predstavnika Srba i Albanaca) preduslov kojitreba da omoguÊi dijalog Srba i Albanaca. Taj dijalog bi, po wego-vom miπqewu, rezultirao stvarawem ambijenta u kome bi se Srbina Kosovu i Metohiji oseÊali bezbedno.

Episkop Artemije je naglasio da povratak prognanih Srba nemoæe biti stvar dobre voqe Albanaca, i dogovora sa wima, nego daje to stvar meunarodnog prava, te da Srbi samo traæe da se topravo i na wih primewuje.

Budimir AleksiÊ je rekao da se stiËe utisak kako neko neæeli da se prognani Srbi vrate na svoja ogwiπta. Jer, po wegovommiπqewu, teπko je objasniti Ëiwenicu da se za godinu i po skoroniko od Srba nije vratio na Kosovo i Metohiju, a da se pri tometniËko ËiπÊewe Srba iz ove pokrajine nastavqa.

U 15 Ëasova, mitropolit Amfilohije i Budimir AleksiÊ sunapustili manastir Visoki DeËani, i u pratwi italijanskih vojni-ka otiπli u PeÊku patrijarπiju.

UveËe, pre veËere, Budimir AleksiÊ je peÊkoj igumaniji Fe-vroniji preneo pozdrave i uruËio poklone od predsednika Saveznevlade mr Zorana ÆiæiÊa i saveznog ministra vera prof. dr Bogo-quba ©ijakoviÊa: prestoni krst sa raspeÊem, ikonu Sv. veliko-muËenika Georgija i kwigu „Srpsko slikarstvo u doba kraqaMilutina“ (na engleskom jeziku).

Sutradan, 25. novembra, u 10 Ëasova, u PeÊkoj patrijarπiji jeodræan sastanak posveÊen problemu povratka prognanih Srba saKosova i Metohije. Sastanku su prisustvovali: mitropolit Amfi-lohije ‡ izaslanik Wegove svetosti srpskog patrijarha Pavla, kaopredstavnik Srpske pravoslavne crkve, Budimir AleksiÊ ‡ savet-nik i πef kabineta saveznog ministra vera Bogoquba ©ijakoviÊa,kao predstavnik Savezne vlade, general Toreli ‡ komandantKFOR-a brigade Zapad, potpukovnik Romero ‡ πpanski oficir,πef Stanice bezbednosti za brigadu Zapad, zaduæen za vojno-civi-lne poslove, Dejvid MiËels ‡ sreski naËelnik peÊkog regiona(UNMIK), Bob Xorxsburi ‡ gradonaËelnik PeÊi, sinel PetarUlemek ‡ predstavnik Srpskog nacionalnog veÊa Kosova i Meto-hije, Qubiπa FoliÊ ‡ predstavnik prognanih Srba sa podruËjapeÊkog regiona, igumanija peÊka Fevronija i jeromonah Jovan ∆u-librk, kao prevodilac.

General Toreli se zaloæio za povratak prognanih Srba naKosovo i Metohiju, ali je rekao da je problem gde (u koja mesta) ikada da se vrate, te da to nije moguÊe u skorije vreme. On smatra dapre povratka treba stvoriti bezbednosne, politiËke, ekonomske i

2

druge uslove za to, kao i da treba poËeti sa malim koracima. Po we-govom miπqewu, treba stvoriti takav ambijent na Kosovu i Meto-hiji u kome bi Srbi mogli da æive bez zaπtite snaga KFOR-a i bezwihovog prisustva.

Dejvid MiËels je rekao da sve izbeglice moraju da se vratesvojim kuÊama, ali da je sada to nemoguÊe, osim u malom broju i umawim mestima.

Bob Xorxsburi je kazao da je osnovan Komitet za povratakizbeglica, ispoqavajuÊi veliki optimizam u pogledu rezultatarada tog komiteta.

Mitropolit Amfilohije je izrazio zadovoqstvo πto postojiKomitet za povratak izbeglica, ali je rekao da mu je æao πto u tomkomitetu nema onih o kojima se radi, a to su srpske izbeglice. Onje konstatovao da se za godinu i po niko od prognanih Srba nije vra-tio, iako ogromna veÊina wih æeli da se vrati. Zato ti qudi, kakoje rekao, imaju utisak da neko nije zainteresovan da se oni vrate nasvoja ogwiπta. Na kraju je upitao prisutne predstavnike KFOR-ai UNMIK-a πta on moæe reÊi izbeglicama u Crnoj Gori, i kakvuim poruku moæe odneti sa ovog sastanka.

Budimir AleksiÊ je rekao da Êe zabrana ulaska saveznog min-istra vera na Kosovo i Metohiju obeshrabriti prognane Srbe, jerako 50000 vojnika (koliko ih ima u sastavu KFOR-a), ne mogu garan-tovati bezbednost jednom ministru, πta onda mogu da oËekuju obi-Ëni graani srpske nacionalnosti. S druge strane, naglasio je Ale-ksiÊ, snage KFOR-a garantuju bezbednost svim Albancima, pa bi semoglo zakquËiti da se rezolucija Saveta bezbednosti UN 1244,Ëiji je glavni ciq stvarawe uslova bezbednosti za sve, primewujena samo jednu etniËku grupu na Kosovu i Metohiji. U takvim uslo-vima je, po wegovom miπqewu, iluzorno razmiπqati o povratkuprognanih Srba.

Sastanak je zavrπen u 12 Ëasova.Napomiwemo da je jedna od monahiwa fotografisala uËesni-

ke sastanka, ali je odmah jedan od prisutnih vojnika intervenisaotako πto joj je oduzeo fotoaparat i izvadio iz wega film, bez ikak-vog objaπwewa.

U 14 Ëasova, predstavnik Savezne vlade Budimir AleksiÊ ipredstavnik Srpske pravoslavne crkve mitropolit Amfilohije, upratwi italijanskih vojnika, napustili su teritoriju Kosova iMetohije.

ZAKQU»AK I PREPORUKA

Na osnovu svega kazanoga moæe se zakquËiti da su KFOR iUNMIK imali nameru da onemoguÊe prisustvo saveznih funkcio-nera u ovoj jugoslovenskoj pokrajini.

Savezno ministarstvo vera traæi od predsednika Saveznevlade da se sistematski, sveobuhvatno i hitno razmotri problemKosova i Metohije, konkretno ‡ da se razmotre ingerencije SRJ natoj teritoriji i status dræavqana SRJ na Kosovu i Metohiji, aposebno zaπtita imovine, specijalno duhovne i kulturne baπtinei ugroæenih lica.

Od ministarstva pravde traæimo da o ovome obavesti sve rel-evantne domaÊe i inostrane institucije za zaπtitu qudskih prava,i od wih zatraæi pomoÊ povodom ovog sluËaja i eventualnihsliËnih buduÊih sluËajeva.

Od ministarstva inostranih poslova traæimo da preko rele-vantnih meunarodnih faktora izdejstvuje nesmetano prisustvodræavnih funkcionera SRJ na Kosovu i Metohiji.

Od ministarstva za prava mawina traæimo da se odmah zalo-æi za prava maninskog srpskog i nealbanskog æivqa na Kosovu iMetohiji.

3

Savezni ministar veraProf. dr Bogoqub ©ijakoviÊ

MONA©EWA U METOHIJISa prestankom NATO bombardovawa i trijumfalnim ulaskom

„mirovoraca“ na Kosovo i Metohiju, poËiwe najteæi period stra-dawa naπeg naroda u istoriji. Iz Metohije je proterana gotovosvaka srpska porodica, a srpske crkve, manastiri, grobqa, kuÊe suuniπteni.

Ali kako se sila Boæija u nemoÊi projavquje, Gospod je blago-voleo da i u takvom vremenu gde-gde ostane da tiwa kandilo i da seprinose molitve za spa svega naroda.

Jedno od takvih mesta je i manastir Visoki DeËani, gde je uoËimanastirske slave, 23. novembra 1999. g. bilo monaπewe Ëetvoricemladih qudi u malu shimu.

1. Monah Andrej (Sajc). Svetovno mu je ime bilo Aleksandar.Roen je u Beogradu 4. X 1971. g. u nominalno rimokatoliËkoj, a ustvari komunistiËkoj, porodici u meπovitom braku Nemca i Slo-venke. U svetu trenira plivawe a po svrπetku vojnog roka krπtavase u DeËanima 1996. godine, gde Êe, po zavrπetku fakulteta Dram-skih umetnosti u Beogradu, smer za dramaturgiju, doÊi u prvoj polo-vini 1997. g. za iskuπenika.

2. Monah Ksenofont (TomaπeviÊ). Pre monaπewa se zvao Ne-nad. Roen je 25. decembra 1975. g. u Sisku. Æiveo je u Petriwi, gdeje zavrπio osnovnu i sredwu πkolu, a potom studirao engleski je-zik. Studije 1995. godine produæava u izbegliπtvu u Priπtini dabi 1997. doπao u DeËane da bude iskuπenik.

3. Monah German (VuËiÊeviÊ). Svetovno ime bilo mu je Dobri-voje i roen je 28. januara 1972. g. u Gorwem Milanovcu, gde je zavr-πio osnovnu i sredwu πkolu. Po okonËawu vojnog roka, 1992. g. ra-dio je u svojoj struci, a nakon obraÊewa stupa 20. maja 1997. g. u ma-nastir Crna Reka. Po posluπawu iste godine dolazi u manastirDeËani gde se narednih 10 meseci uËi duborezaËkom zanatu. U maju1998. g. prelazi u novoobnovqeni manastir Sv. Arhanela kod Pri-zrena u kom se nalazi i danas. U DeËanima je samo zamonaπen tokommanastirske slave.

4. Monah Benedikt (PreradoviÊ). Pre monaπewa zvao se Bra-nko. Roen je 27. XII 1976. g. u Beogradu i po zavrπetku πkole radiou πtampariji. Shvativπi svu ispraznost svetskog æivota poËiweda traæi manastir i duhovnika i 1997. g. stiæe u manastir SvetihVraËa u ZoËiπtu. Nakon zarobqavawa bratstva od strane tzv. OVKpreπao je u manastir Svetih Arhanela kod Prizrena. Zamonaπenskupa sa svojim sabratom Germanom u manastiru DeËani.

Iako 2000. godina nije donela nikakvo istinsko poboqπawesrpskom narodu u Metohiji, ipak u naπim svetiwama aktivno jetekao monaπki æivot i za ovogodiπwu slavu Svetog Kraqa Ste-fana u DeËanima su maπke zavete poloæila Ëetvorica novih isku-πenika.

1. Monah Isaija MilinkoviÊ. Svetovno ime mu bilo Slobo-dan. Roen je 6. VIII 1973. g. u Jagodini, ali je æiveo u Despotovcu,gde zavrπava osnovnu i sredwu tehniËku πkolu. U svetu vodi sa svo-jom majkom vrlo teæak æivot. Krπtava se 1992. g., a vojsku sluæi uPriπtini. TragajuÊi za smislom æivota poËiwe da vodi aktivanhriπÊanski æivot da bi 1997. godine, pred manastirsku slavu,pristupio deËanskim iskuπenicima.

2. Monah Jeremija Vico. U svetu se zvao Nemawa. Roen je uTrebiwu 27. XII 1970. g. Od roewa mu slabi vid i danas nazire samojaku svetlost. Prve Ëetiri godine specijalne πkole za slepe zavr-πava u Sarajevu a druge Ëetiri u redovnoj πkoli u Trebiwu, gde Êe

4

zavrπiti i sredwu ekoloπku πkolu. Od 1993‡1997. radi kao tele-fonista na centrali i krajem 1997. dolazi za iskuπenika u DeËane.

3. Monah Jezekiq StakiÊ, svetovno ime Jovan. U Beogradu jezavrπio osnovnu i sredwu πkolu i potom 1996. godine elektrote-hniËki fakultet. Krπten je 1991. g. tokom studija. Nakon okonËawafakulteta radi do marta 1997. godine u Institutu zaπtite na radu„Beograd“ i potom sluæi vojni rok u Podgorici. Ubrzo po odslu-æewu istog odlazi krajem marta 1998. godine u manastir Duqevo. Uavgustu iste godine prelazi u vrawsku eparhiju, gde boravi nared-nih godinu dana, i poËetkom avgusta 1999. godine konaËno stiæe uDeËane.

4. Monah Danilo KandiÊ, svetovno ime Æeqko. Roen je u Ni-kπiÊu 1. maja 1969. g. Osnovnu πkolu zavrπava u NikπiÊu a sredwupoqoprivrednu u Baru. U Priπtini zavrπava poqoprivrednifakultet. Krπten je 1990. g. u »aËku. Po odsluæewu vojnog roka,tragajuÊi za viπim duhovnim æivotom, obilazi mnoge naπe manas-tire i, najzad, 1998. g. stiæe na Veliki Petak u DeËane.

Sva Ëetvorica su zamonaπeni u malu shimu, polaæuÊi zavetepred skoro 300 gostiju u atmosferi punoj nade i vere u boqu budu-Ênost za Metohiju i naπ mnogonapaÊeni i mnogostradalni narod.

OSTALA MONA©EWA

Ova godina je bila blagoslovqena oæivqavawem nekolikostarih svetiwa meu kojima je i manastir Vavedewa Presvete Bo-gorodice u Dubokom Potoku. U wemu je ove godine, na bdeniju uoËislave Svetih VraËa Kozme i Damjana, jedan mladi Ëovek poloæiomonaπke zavete i dobio ime Nikita.

U svetu Boris RadoπeviÊ, roen je 1978. godine u Obrovcu,Srpska Krajina, gde je zavrπio i osnovnu πkolu. U Priπtinustiæe 1995. godine kao izbeglica i tu zavrπava sredwu ekonomskuπkolu. Nakon toga upisuje Teoloπki fakultet u Beogradu. Æeqanviπeg duhovnog æivota stiæe 1997. g. u manastir Crna Reka, odak-le 1998. prelazi u manastir ZoËiπte. Naπavπi se po ruπewu istogponovo u izbegliπtvu 2000. godine stiæe i sa ostalom bratijomobnavqa zapusteli manastir u Dubokom Potoku.

Manastir Crna Reka je i ove godine tradicionalno dobio no-vog monaha za manastirsku slavu. U Ëin male shime 21. novembra za-monaπen je Srboqub VeqkoviÊ, dobivπi ime Spiridon. Roen je uVrawu 10. februara 1969. g. Kao dete aktivnog vojnog sluæbenikapuno se selio. U Mostaru je zavrπio osnovnu πkolu, gde je otpoËeoi sredwu elektrotehniËku πkolu koju Êe, potom, zavrπiti u Kra-qevu. Posle dugogodiπweg lutawa po okonËawu vojnog roka krπta-va se 1996. godine a 1997. postaje iskuπenik u manastiru Crna Reka.

SUDSKI PROCES UVIKTORIJI

„Svetosavski vesnik“7. nov. 2000.

Sredinom oktobra 2000. godine, Vrhovni sud australijskedræave Viktorije, doneo je presudu u korist tuæioc, ArhiepiskopaStilijanosa, protivu „GrËke Pravoslavne zajednice Sv. Jovan Pre-teËa“ u Melburnu. Sudski proces je zapoËeo joπ 1995. godine i u we-mu se vodila parnica oko svrhe imovinskog trusta (poverenstva)ove grËke Crkvene opπtine.

Da bi se razreπilo pitawe upravqawa imovinom, tokom sud-skog procesa koji je trajao oko 5 godina, pretresana su i pitawa

5

koja se tiËu istorijskog i kanonskog ustrojstva Pravoslavne crkve.Sud je uzeo u obzir odluku o raπËiwewu dvojice episkopa Jerusal-imske patrijarπije u Australiji, kao i pretwu raπËiwewem sa-mom Jerusalimskom patrijarhu od strane grËkog Velikog i vrhov-nog sinoda u julu 1993. god., ukoliko patrijarh ne povuËe svoje kli-rike iz Australije i Amerike.

Glavni predmet ovog procesa koji je GrËka arhiepiskopijaAustralije i Novog Zelanda dobila, a to je pitawe imovine ovegrËke Crkvene opπtine, nije od πireg znaËaja. Meutim, intere-santno je osvrnuti se na evidenciju i svedoËewe predstavnikaArhiepiskopije na ovom suewu, u vezi kanona i ustrojstvaPravoslavne crkve.

ObrazlaæuÊi presudu na oko 58 stranica, sudija Vrhovnogsuda G. Mendi koristi opπirnu evidenciju podnetu od strane pred-stavnika grËke Arhiepiskopije, koja se bavi pitawem jurisdikcijei prvenstva Carigradskog patrijarha u Pravoslavnoj Crkvi. U wojse navodi suewe iz 1924. u vezi GrËke pravoslavne crkve u Vik-toriji, u kome sudija primeÊuje da „Sve Pravoslavne crkve, ukqu-ËujuÊi i Autokefalnu Crkvu GrËke, priznaju Vaseqenskog patri-jarha kao neospornog poglavara IstoËne Pravoslavne Crkve“ (str.9).

U presudi se navodi svih sedam Vaseqenskih sabora, kao ineke wihove odluke koje se ne citiraju doslovno, veÊ izlaæu opis-no. Na str. 7. presude, 28. kanon Halkidonskog sabora se citira nasledeÊi naËin: „U Pontu, Azijskoj i Trakijskoj dijecezi, mitropo-lite ovih dijeceza, kao i one koji su meu varvarima (zemqe dijas-pore, koje nisu nastawene HriπÊanima) treba da rukopolaæe pa-trijarh Konstantinopoqa“! Str. 8. presude, nastavqa kako: „Va-seqenski patrijarh Grigorije i Sveti sinod Konstantinopoqa,na osnovu kanonskog prava Konstantinopoqa da administrirazemqama dijaspore, 7. 3. 1924. osniva Mitropoliju za Australiju“!

Centralna taËka po pitawu jurisdikcije na ovom suewu, biloje svedoËewe GrËkog Episkopa za Melburn, W. preosveπtenstvaJosifa, koji je pred sudom izjavio da: „Razne autokefalne crkve usastavu Pravoslavne Crkve, imaju svoje teritorije, ali je Vase-qenska patrijarπija Konstantinopoqa tokom mnogih vekovaimala odgovornost ne samo za svoju teritoriju, veÊ i za drugeregione, ukquËujuÊi i ‘varvarske’ ili ‘dijasporu’, kao πto je Aus-tralija, tj. zemqe koje nemaju svoje autokefalne crkve.“ Dokaznimaterijal je izmeu ostalog ukquËivao i „KrmËiju“, kao i dok-torsku disertaciju Episkopa Josifa na ovu temu, u kojoj se izmeuostalog kaæe: „Van granica ovih patrijarπija, u dijaspori, tole-risano je, ali ne i prihvaÊeno (ili priznato) od strane Crkve daqudi mogu pripadati crkvi koja odraæava wihovo etniËko porek-lo... Ovo se dogodilo u ovom veku, i to Êe biti centralni predmetza ispravqawe na buduÊem Svetom sinodu. U svakom sluËaju, kanon-ski, Australija je uvek bila pod jurisdikcijom Vaseqenske patri-jarπije Konstantinopoqa.“ (str. 31)

Povodom ovog sluËaja, u razgovoru sa advokatima grËkearhiepiskopije saznali smo da Carigradska patrijarπija nastojida kroz razliËite postojeÊe sudske procese u Australiji, Americii Dijaspori uopπte, izgradi pravnu osnovu po kojoj bi se navodnovidelo da na temequ kanona i prava koje su Vaseqenski sabori daliCarigradskom patrijarhu, on, kao „Vaseqenski patrijarh“, ima za-konsko i istorijsko pravo jurisdikcije nad jerarhijom i svim Ëla-novima Pravoslavne crkve u svim „zemqama varvara“ t.j. dijaspore.

DIJASPORA, ME–UCRKVENIODNOSI I VASEQENSKE

HIPOTEZE

6

U posledwe vreme postaju sve oËiglednija nastojawa Cari-gradske patrijarπije da pokrene pitawe preureewa odnosa meuautokefalnim pravoslavnim crkvama u svetu. Predstavnici Cari-grada uglavnom zagovaraju ideju da „Vaseqenska patrijarπija“ tre-ba da ima ulogu „glasnogovornika“ i „koordinatora“ svih ostalihpravoslavnih crkava, kao to i da bi ona, u kanonskom i adminis-trativnom smislu, trebala da postane centar Pravoslavqa.

Od svih ovih ideja moæda je najznaËajnija ona o preuzimawujurisdikcije Carigradske patrijarπije nad celokupnom Dijas-porom, t.j. nad svim pravoslavnima koji æive izvan svojih matiËnihzemaqa.

Da bi se uverili da to nisu samo neËija „neobavezna razmiπ-qawa“ ili „pogreπno tumaËewe“, dovoqno je posetiti zvaniËnuprezentaciju „Vaseqenske patrijarπije Konstantinopoqa“ naInternetu (www.patriarchate.org) i proËitati πta ona sama o sebizvaniËno saopπtava. Moæe se izabrati bilo koji od mnoπtva Ëla-naka i tekstova koji se tu pojavquju, a koji su, kako izgleda, pisanitako da bez mnogo uvijawa predstave „Vaseqensku patrijarπijuKonstantinopoqa“, ni mawe ni viπe ‡ nego kao jedan mnogo maweispolitiziran i potpuno neukaqan ‡ pravoslavni Vatikan.

Prvi i uvodni tekst pod naslovom, „Vaseqenska patrijarπijaKonstantinopoqa“, poËiwe reËima: „Vatikan je srce Rimoka-toliËkog hriπÊanstva. Vaseqenska patrijarπija Konstantino-poqa je srce Pravoslavnog hriπÊanstva!“ SledeÊi nastavqa:„Funkcija Vaseqenske patrijarπije kao centra jedinstva u æivo-tu Pravoslavne crkve proizilazi ne samo iz wene izuzetne kano-nske prerogative na osnovu koje ona uæiva jednako uËeπÊe sa Cr-kvom Staroga Rima... veÊ takoe i iz wene drevne misije svedo-Ëewa, patronata i rasadnika Pravoslavne vere!“ (Perennial Ecclesi-astical Ministry, www.patriarchate.org)

„Crkva Konstantinopoqa, buduÊi prvi presto meu autoke-falnim pravoslavnim crkvama, i imajuÊi istorijsko i teoloπkopravo i odgovornost da inicira i koordinira akcije od meupra-voslavnog znaËaja... ima ekskluzivnu privilegiju da deluje u van-teritorijalnom kapacitetu u odnosu na crkve u Dijaspori, kao ipravo da sudi u sporovima.“ (Canonical Ecclesiastical Jurisdiction of theEcumenical Patriarchate, www.patriarchate.org)

»itajuÊi ovakve i sliËne izjave sa najviπih, zvaniËnih mestaCarigradske patrijarπije, Ëovek mora da se zapita: da li se to onazalaæe da i Pravoslavqe najzad dobije svoju „centralu“ i svoj „Va-tikan“?

Interesantno je da ostale pravoslavne crkve nemaju mnogovoqe da se udube niti pak reaguju na ovakav talas tendencija inovonastalih tumaËewa kanona Pravoslavne crkve.

U meuvremenu, teæwe Carigradske patrijarπije, kojeneodoqivo podseÊaju na izdanke politiËkog pokreta „paweliniz-ma“, razvijaju se do mere neke nove eklesiologije, t.j. novog uËewa oPravoslavnoj crkvi. Sveπtenik Æivko Panev, iz Pariza, u svomtekstu „Pitawe dijaspore! navodi primer okruæne poslanice Ca-rigradskog patrijarha, na Nedequ pravoslavqa, joπ davne 1950. go-dine:

„Crkva svetoga apostola Andreja Prvozvanoga, koja u poËe-tku bejaπe tako skromna i tako malena, uzrasla je i proπirila sei izdigla sve do prestola vaseqenskog i do centra PravoslavneCrkve. Ovaj centar i ovaj boæanski temeq zajedno dræe sve loka-lne i autokefalne Crkve. One pak, upravqajuÊi po kanonskoj iko-nomiji Crkvenim stvarima, i koordinirane od strane ovog centraËine jedinstveno i nevidqivo telo. Vaseqenski presto stara se ibdi nad ostalim sestrinskim crkvama, svaki put kada vanredneokolnosti spreËavaju pastirsku delatnost. Nikako drugaËije ne-go ovim Prestolom, opπtewem s wim i u kontaktu s wim pomesne

7

pravoslavne Crkve su povezane meusobno da bi formirale teloJedne, Svete, Saborne i Apostolske Pravoslavne Crkve, Ëija jeglava niko drugi nego Onaj koji je poËetak i ispuwewe vere, IsusHristos...“

Nedavno je u „Teoloπkim pogledima“ objavqeno i predavawepoznatog teologa, Mitropolita pergamskog Jovana („Vaseqenskapatrijarπija i wen odnos prema ostalim pravoslavnim crkvama“,Portokaras, Halkidik, 23‡28. septembar 1993., Teoloπki poglediBr. 1‡4 Beograd 1998.), koji uz vapaj jadikuje: „Eklesiologija je, avaj,zaista nedovoqno razvijena u Pravoslavnoj crkvi!“ Na kraju svogapredavawa on otvoreno ponavqa teze iz poslanice Vaseqenskog pa-trijarha 1950. godine, i tvrdi da Êe „nova situcija (u svetu) dopri-neti da se oseti duboka potreba... da se svi okrenu ka srediπtuCrkve (misli na Carigradsku patrijarπiju) koje moæe delovatiponekad kao posrednik u nesporazumima, a u svakom sluËaju kaokoordinator i glasno govornik ujediwenog Pravoslavqa“!

Mnogi Êe se zapitati od kada to Jedna, sveta, saborna i apos-tolska, pravoslavna crkva ima nekakvo svoje „srediπte“? I, zaπtose sada, nakon dve hiqde godina hriπÊanske istorije i nakon viπeod pet vekova od nestanka Vizantije, t.j. od kako se Carigrad viπene zove Konstantinopoq nego Istanbul ‡ odjednom u wega treba uz-dati i od wega oËekivati nekakvu svepravoslavnu „koordinaciju“,„posredovawe u nesporazumima“ i „suewe u sporovima“?

»IJA JE DIJASPORA

U posledwe vreme primera ima viπe nego dovoqno da potvrdeda je administracija Carigradske patrijarπije usvojila jedan novipravac u ciqu preureewa, ne samo odnosa pojedinih pravoslavnihcrkava meu sobom i sa carigradskim, „vaseqenskim prestolom“,nego i celokupne Dijaspore i to po cenu jedne nove koncepcije ka-nonskog predawa i novog razvitka pravoslavne eklesiologije ‡nauke o Crkvi.

ImajuÊi u vidu ovakve ideje, postaje nam jasniji i do sada obja-vqeni dnevni red tema buduÊeg Vaseqenskog sabora, Ëiju pripremukoordinira Carigradska patrijarπija, a koje su postavqene ovimredosledom:

1) Pravoslavna dijaspora2) Autokefalija i naËin na koji ona treba da se objavquje3) Autonomija i naËin na koji ona treba da se objavquje4) Diptisi5) Pitawe zajedniËkog kalendara6) Smetwe za brak7) Prilagoavawe kanonskih propisa koji se tiËu posta8) Odnosi Pravoslavnih crkava sa ostalim hriπÊanima9) Pravoslavqe i ekumenski pokret10) Doprinos pomesnih pravoslavnih crkava ostvarewu hriπ-

Êanskih ideala mira, slobode, bratstva i qubavi meu narodima iukidawu rasne diskriminacije.

Vidimo, da se 7 od 10 postavqenih tema odnose na organizaci-ju i ureewe pravoslavne Crkve, a posledwe tri ‡ kao da su pre-pisane sa neke od sednica jednog od pododbora Ujediwenih nacija*ne Ëine li nam se poznati slogani o „miru, toleranciji, slobodi,demokratiji, diskriminaciji, pravima Ëoveka, zaπtiti okoline“ it.d.?)!

Pitawe pravoslavne dijaspore nije mnogo obraivano ukanonskom pravu, kaæe Dr. Dimπo PeriÊ u Ëlanku „SPC i wenadijaspora“, i objaπwava: „Razlog je bio jednostavan. To pitaweniko nije postavqao sve dok bivπi atinski mitropolit Mele-tije Metaksakis, energiËan borac za ideju panjelenizma, nije po-stao Carigradski patrijarh (1921‡1923)“. Panjelinizam zastupa

8

ideju o jednoj pravoslavnoj dræavi i Crkvi, ne samo za sve Grke veÊi za sve druge pravoslavne narode ‡poput nekadaπwe moÊne Vizan-tijske imperije. (Vidi: Sergije Troicki, Crkvena jurisdikcija nadpravoslavnom dijasporom, Srem. Karlovci, 1932.)

Ovome treba odati i to da pitawe pripadnosti bilo koje ikakve Dijaspore samo po sebi uopπte nije logiËno jer, Dijasporamoæe biti to πto jeste ‡ Dijaspora, samo u odnosu na pripadnostnekoj jurisdikciji (na pr. srpska Dijaspora, ruska, grËka i t.d.)inaËe se uopπte ne bi mogla nazvati Dijasporom, veÊ stanovniπt-vom odreenih zemaqa. Sama Ëiwenica da se ona tako naziva odre-uje time i wenu pripadnost.

Sa pravoslavne taËke glediπta, pitawe bi trebalo da glasi:Da li Carigrad æeli da proπiri svoju jurisdikciju na sve geogra-fske teritorije koje su izvan granica pomesnih crkava ‡ bez obzi-ra na stanovniπtvo u wima; ili ak, naslednici Meletija IV od ne-kuda polaæu pravo na Ëlanove tih istih pomesnih crkava u Dijas-pori, samo zato πto su oni pravoslavni? Da budemo joπ jasniji: dali je predlog za preuzimawe Dijaspore od strane Carigrada posta-vqen, da tako kaæemo, na geografskoj ili qudskoj osnovi?

VASEQENSKA JURISDIKCIJA

Znamo da je titula patrijarha najviπe zvawe u jednoj autoke-falnoj pravoslavnoj crkvi. UobiËajeno je da patrijarh ima pravoda saziva ostale episkope na Sabor, da postavqa eparhijske arhi-jereje kojima daje gramatu o tome, i πaqe im sveto miro za wihoveeparhije. Prema tome, kakav novi smisao nastaje kada Jedna svetasaborna i apostolska crkva ima „vaseqenski presto“, „vaseqenskogpatrijarha“ i „vaseqensku patrijarπiju“?

Vaseqenski sabori su s pravom nazvani „vaseqenski“ jer su nawima uËestvovali episkopi i predstavnici celokupne Vaseqenskecrkve. Jedna sveta pravoslavna crkva se s pravom naziva i Vase-qenska, jer ne samo da se prostire na sve krajeve zemqe, nego se idaje Ëitavoj vaseqeni. Ali, odakle Carigradskoj patrijarπiji na-ziv „vaseqenska“ i arhiepiskopima Konstantinopoqa naziv „Vase-qenski patrijarh“?

Ni jedan Vaseqenski sabor uopπte ne pomiwe titulu „Vase-qenskog patrijarha“, a joπ mawe „Vaseqenske patrijarπije“. Ovajnaziv je najpre poËeo da se upotrebqava u smislu Vizantije koja jesebe nazivala „vaseqenskim carstvom“, t.j. svetskom imperijom, paje stoga i wen patrijarh poËasno nazivan „vaseqenski“. A iz poli-tiËkih razloga, carigradski patrijarsi Manojlo i German u 13.veku prvi poËiwu da svojoj titulaturi dodaju i epitet „vaseqenski“(M. PetroviÊ: StudeniËki tipik, str. 61).

Ono po Ëemu se Pravoslavna crkva razlikuje od KatoliËkejeste odsustvo jednog centra koji bi „koordinirao“ (upravqao) ra-dom svih ostalih pravoslavnih crkava i jednog „vrhovnog“ sudije,kao πto i 39. Pravilo Kartagenskog sabora nareuje: „Episkop pr-ve katedre neka se ne naziva egzarhom jereja ili vrhovnim jerejemili sliËno tome, nego samo episkopom prve katedre“. Takoe i 8.Pravilo Efeskog sabora dodaje: „...da ni jedan od najbogoqubivijihepiskopa ne zauzima drugu eparhiju koja nije bila od davnina i odsamoga poËetka pod wegovom, ili wegovih predstavnika rukom... dase pod nazivom sveπteniËke sluæbe ne potkrauje gordost svet-ske vlasti...“!

Izgleda da nije nikakva tajna da su teæwe Carigradske patri-jarπije upravo takve da ona æeli da bude centar Pravoslavqa i daima nekakvu „univerzalnu jurisdikciju“ nad celom Dijasporom. Jer,mora se priznati da, ako se ova titula usvoji i zvaniËno, bez obzi-ra kako je ko tumaËio, naziv „Vaseqenska patrijarπija“ ipak nosisa sobom i prizvuk „vaseqenske jurisdikcije“.

9

Znamo da su svi episkopi meu sobom jednaki, jer ni jedan odBoga nije primio veÊu blagodat od ostalih. Tako su i svi poglavariautokefalnih pravoslavnih crkava meusobno ravni, i „nije slu-Ëajno da je Sv. Teofan Ispovednik (+817) sve patrijarπije nazvaovaseqenskim, πto i jeste pravi odraz sabornosti u Pravoslavnojcrkvi. Nije sluËajno ni to πto se u kanonima niko od episkopa nenaziva vaseqenskim.“ (M. PetroviÊ, Pravoslavna dijaspora; Dræa-va, Beograd, 1994.) Apostoli, koji su predali vlast episkopima,nisu imali jednog predstavnika, glasnogovornika ili koordinato-ra meu sobom, nego su svi do jednog bili „uËiteqi vaseqene“. Tako,ili su svi episkopi vaseqenski, ili nije ni jedan. Jer, tamo gde jejedan episkop, sveπtenstvo i narod, tamo je i Jedna, sveta, sabornai apostolska crkva.

„Utemeqeno na iskustvu Crkve kao neba na zemqi, bogoslo-vqe Otaca je uvek bilo slobodno od ovoga sveta, i upravo zbog to-ga svagda kadro da se suoËi sa tim svetom, da ga ‘prosudi’ i da gamewa. Ispalo iz tog iskustva, danaπwe bogoslovqe se neprestanonalazi u krizi identiteta, u potrazi za sopstvenim temeqima,pretpostavkama i metodima, u potrazi za svojim ‘legitimite-tom’, a bez ikakvog stvaralaËkog uËinka, kako u Crkvi tako i usvetu“! (Prot. Aleksandar ©meman, Pravoslavqe na Zapadu, Ce-tiwe, 1997, str. 23.)

Ono πto je sada potrebno za reπavawe ovakvih bogoslovskihpitawa jeste pre svega, novo istinito i trezveno iskustvo savre-menog sveta, ali osloboeno wegovog pagubnog uticaja. Potrebno jetrezveno rasuivawe savremene stvarnosti i odricawe od mnogih,danas nepotrebnih istorijskih balasta koji ne odraæavaju suπtinuCrkve Hristove, veÊ wenu refleksiju ili odsjaj u qudskomdruπtvu ili u istoriji. Jer, buduÊnost Crkve se ne moæe graditi natemequ „saradwe“ sa ovim svetom niti na wenom sjaju iz proπ-losti, veÊ uz pomoÊ Duha Svetog na jedinom stvarnom i istinitomtemequ koji je za svagda postavqen, a taj temeq je Hristos.

Jerej Srboqub MiletiÊ

DNEVNIKDE»JEG HRANILI©TA SV. NIKOLE „BOGDAJ“ U

BITOQU

PISMA DEDA VLADIKE DECI U „BOGDAJU“

Episkop Ohridsko-bitoqski NikolajËlan Svetoga SinodaSremski karlovci 11/24 avg. 35. g.

+

Qubazna sestro Nado,Mir i radost Vam od Gospoda!

Primio sam Vaπe pismo. Vidim, delo Vaπe napreduje. No VihoÊete odgovora na mnoga pitawa. Ko moæe sve odgovoriti? Nekase stvar poËne, pa neka se razvija.

Pre svega treba da otkupimo i ono drugo graniËno imawe skuÊom od severne strane. Tada Êe biti viπe prostora. Pisao samzameniku mom, da Gligor upita turke za cenu. Nemam odgovora.

Za prvo vreme pri sredstvima koja imamo ‡ najboqe je imatiobdaniπte, bez prenoÊiπta. Davati sirotoj deci dva obroka; uz topesmu, molitvu, vaspitawe i zabavu.

Ako se i starija deca, siromaπna i oskudna, prijave za pojedan obrok ‡ ne otkazati.

10

Za pomoÊnicu moæete uzeti iskuπenicu Danicu iz Sv. PetkeCaparske, dok se ne uredi sa igumanijom u Kaliπtu, da poπaqemonahiwu sestru Saru, koja je radila u Beogradu na sliËnom poslu.

Ne æurite za Beograd. Zar ne vidite, da Vas je Proviewe do-nelo u Bitoq na plemenito delo? Bog da Vas blagoslovi.

odani Vam +Episkop Nikolaj

+

Qubazna sestro Nado,Primio sam sva pisma.I na sve πaqem kratke odgovore.Neka se ne qute na kratke odgovore.Misli su mi duge, od Karlovaca do Bogdaja.I u mislima sve vas gledam.U molitvama sve spomiwem,i u duπi sve nosim.Jesu li deca u Bogdaju gladna?Jesu li æedna?Jesu li vesela?Kako se sad æivi u Bogdaju?Bog je bogat i pomoÊiÊe.Sveti Nikola je dobar, i ËuvaÊe.Zemqa je Boæija rodna, i nahraniÊe.Voda je Boæija bistra, i napojiÊe.Sunce je Boæije svetlo, i razveseliÊe.A deda vladika daleko ‡ no doÊiÊe.Pozdrav sestri Sari, pozdrav svima.Bog da osnaæi sestru Nadu, da moæeda vodi i rukovodi.

+Ep. NikolajU Srem. Karlovcima. »etvrtak, 24. jan. (6. febr.) 1936.

PISMA DECU U BOGDAJU*

* Sva su pisma deci bila na æutim harticama. Decu su predati originali, aBogdaju su zadræane kopije.

PetriHvala na lepom pismu.I na divnom vezu.Bog da je æivi i blagoslovi.

E.N.

JovankiQubi ruku Jovankasvakom starijem.Malom Veqanublagodari na pismu.Neka deca u Bogdaju rastui neka drveÊe cveta,Kad doem da se zajednoradujemo.

Mariji MitroviÊmaloj πnajderkipozdrav i blagoslov.

N.E.

Malom Peri

11

Hvala na pismu.Bog da blagoslovisvu decu u Bogdaju.

RadojkiStankoviÊZdravqe i sreÊaod Boga u Bogdaju.

Malom obuÊaruJovi JovanoviÊuMnogo pozdrava i blagoslova.Zdravqe svima u Bogdaju.

Sestri Nadi,Danas me izvestiπe da je bezvlasniËki plac dobijen. Hvala

Bogu. ‡ Pismo primqeno. Nemojte se uplaπiti od nemaπtine.Obratite se prot. MiloπeviÊ i KaranoviÊ.Deci neupisanoj dati neπto hrane u ruke.

Pozdrav i blagoslov svima!E.N.

U Srem. Karlovcima, Ëetvrtak 24. jan. (6. febr.) 1936.

+

Episkop Ohridsko Bitoqski11/24 ‡ II ‡ 1936.S. K.

Nado sestro,Radujte se u Gospodu!

Pismo Vaπe me je obradovalo, jer mi donosi glasa o Bogdaju, io sreÊi malih stanovnika wegovih, i o trudu Boæijih trudbenica:Nade, Sare i Danice. Nadam se, da je pristala i Ëetvrta trudbeni-ca ‡ Stajka sestra iz Kaliπta.

U Jerusalim ja ne mogu iÊi ove godine.Ko zna ‡ da li ikad viπe.No biÊe mi veoma drago, ako se Vi reπite da idete. U tom slu-

Ëaju treba πto pre da se prijavite proti Stevi DimitrijeviÊu,prof. bogoslovskog fakulteta u Beogradu. Do sada se prijavilo ne-koliko, ne mnogo. Ja verujem, da Êe Sveti Nikola Ëuvati i saËuvatiBogdaj do Vaπeg povratka. Treba samo da se Ëuje po Bitoqu da ÊeteVi doÊi, da bi mnogi poslali po Vama priloge i imena za pomen nagrobu Boæijem. A moæda bi Vaπa odluka ohrabrila joπ nekoga dapoe. Æeleo bih Ëuti boqe vesti o Vaπem zdravqu. I o kakvoÊivode koju pijete. I o prevlaËewu kamena za zidawe u proleÊe, akoBog da. I o mnogoj mnogoj deci u Bogdaju, kako krπtenoj tako inekrπtenoj (muslimanskoj).

S blagoslovom i pozdravom+Ep. Nikolai

Blagoslov i pozdrav i zagrqaj svoj deci. Malom Brani zdra-vqa æelim. I Petri svako dobro. I svima, svima anelsku radost,zdravqe, æivot i spasewe.

Amin, daj Boæe!

PISMA DECI U BOGDAJU

+

12

Pomaæe vam Bog, deco!Kako ste?Ja se molim Bogu za vas i verujem da vam blagi Bog daje πta

vam treba. Primio sam slike πto su slikali: Todo RistiÊ, i Aspa-sija DimitrijeviÊ, i Anastasija ©uqeviÊ, i Marija NeπkoviÊ iQuba KrstiÊ.

Vrlo lepo i krasno.Zamirisalo je ono cveÊe πto su naslikali,Zapevale su one ptice sa slika u mojoj sobi.Zasijalo se ono sunce sa zvezdama,a one kuÊe opet na slikamanapunile se dece i piliÊa.Hvala, hvala, hvala, deco!Vodi li vas mati Sara u Crkvu?Kuva li vam sestra Danica?Kad Êe vam doÊi iz Jankovca sestra Nada?Jeste li poËistili baπtu ‡ proleÊe dolazi?Jeste li posadili mnogo cveÊa?Hranite li ptice pod drveÊem?Æiveli! Æiveli! Æiveli!Bog da vas blagoslovi.Joπ malo malo pa Êu vam doÊi.

vaπ Deda Vladika.

3/17 marta 1936.U S. Karlovc.

PISMOMOJOJ ZLATNOJ DECI U BOGDAJU

Pomaæe Bog, deco!Kako ste, harno li ste?Jeste li zdravo, deco?Imate li hleba?Imate li sve πto treba?Molite li se Bogu?Sluπate li sestru Nadu?Sluπate li mati Saru?Hodite li u Crkvu?Jeste li veseli?Jeste li Ëisti?Jeste li umiveni?Jeste li odeveni?Volite li drug druga?Pomaæete li drug drugu?Jeste li mirni na molitvi?Jeste li mirni u trpezariji?ViËete li i smejete li se ulicom?Poπtujete li stare qude i æene?Qubite li ruku Sestrama kad dolazitei odlazite?UËite li se deco?Znate li da postavqate trpezu?Znate li da metete kuÊu?Znate li da πijete i vezete?Znate li doneti vode i drva?Znate li saditi cveÊe?Kako æivite u Bogdaju?Zbogom, deco! Skoro Êu vam doÊi.Bog da vas blagoslovi!

vaπ Deda Vladika

13

februar 1936.U Srem. Karlovc.

DECI U BOGDAJU

+

Draga moja deco,

Bog da vas blagoslovi.»ujem, da ste se priËestili.Neka vam je na æivot i na zdravqe.»ujem, da imate hleba u Bogdaju ‡neka je hvala Bogu koji vam daje hleb.»ujem, da æivite u Bogdaju kao u Raju ‡slava Bogu i hvala Svetom Nikoli.»ujem da ste radosni, veseli, vredni,posluπni ‡ neka vas Gospod blagoslovi.»ujem, da se mnogo trudi za vassestra Nada i mati Sara i Danica‡ recite im: Hvala i molite seBogu za wih.»ujem, da dobro sluπate sestru Nadui mati Saru ‡ tako uvek da ihsluπate, jer one su od Boga poslateda vas hrane i uËe.»ujem, da vas akon uËi lepimpesmama ‡ kaæite mu: hvala ija mu kaæem: hvala!»ujem, da se svaki dan Bogu molite ‡neka vam blagi Bog pomoæe.»ujem, da imate veliku qubav meu sobom ‡tako nek uvek bude.»ujem, da idete u crkvu sa mati Sarom ‡to je dobro i blagosloveno.Draga moja deco, ja vas pozdravqam:Bog da vas æivi i blagoslovi.

Vaπ deda Vladika.

U Srem. Karlovc.uz »asni post 1936.

Sestri Nadi AxiÊ (Sv. Naum)

Episkop Ohridsko-Bitoqski10/29‡V‡1936.U S. K.

Nado sestroMir Vam i radost od Gospoda!

Primio sam Vaπe pismo i obradovao se Vaπem oporavqawu.Ostanite tamo joπ neku nedequ. Oporavite se joπ boqe. Imatevremena i za Bogdaj. I u Sv. Naumu moæe se raditi za stanovnikeBogdaja ‡ molitvenim seÊawem.

To je duhovna bawa, gde se duπa ojaËava. A kad se duπa ojaËa,ona dræi i nosi telo joπ viπe i snaænije nego u drugim prilika-ma ‡ u zemqanom mentalitetu ‡ πto telo dræi i nosi duπu.

S pozdravom i blagoslovom odani Vam+Ep. Nikolai

14

+

Episkop Ohridsko-Bitoqski

SESTRAMA I DECI U BOGDAJU

Pomozi vam Bog, sestre i deco!

Evo da vam se javim.Primio sam pismo od Petre i Anastasije i Stevanke.Divna pisma.Piπu mi da ste svi zdravi i veseli i zadovoqni.Daj Boæe, tako da bude uvek i do veka.Piπu mi da tice pevaju, jagawci rastu, cveÊe cveta, i da je u

Bogdaju kao u Raju. Amin Boæe, neka tako bude.Ja sam zdravo i dobro, hvala Bogu.»ujem, da je i sestra Nada ozdravila. Deca su se molila Bogu

za wu, pa je blagi Bog povratio woj zdravqe.Skoro Êu vam doÊi, ako Bog da.

Da vas vidim, da vas blagoslovim i da se sa vama radujem.Da li se radi na agiazmi?Da li akon Lambra uËi vas pevawu?

Sve vas pozdravqa, voli i blagosiqavaπ Deda vladika

UoËi Spasovdana1936. g.u S. Karlovcima

+

Episkop Ohridsko-Bitoqskiu kraqevu 13/26. sept. 1936.

Nado sestro,

Primio sam pismo i shvatio lepo opisanu situaciju u Bogda-ju. neka se radi koliko se moæe, u ime Boæije. Toliko mogu reÊi.Ako vas ima za sad 3 sestre, nije li to dosta za smaweni broj dece?

No ja uvek sawam o velikom broju dece u Bogdaju.Molim Vas zablagodarite na divnim pismima i pozdravima:

Qubici MarkoviÊ, Veqanu TaleviÊu, Dragoqubu ? i Dim. Radova-noviÊu.

Od Boga vam svima blagoslov, mir, zdravqe i radost.E. Nikolai

Ovde ubacujem pesmu snegu, koju je Vladika spevao u prisustvudece, kad je napoqu poËeo padati sneg i sve obelilo. Vladika seoæalosti i uplaπi kako Êe deca otiÊi kuÊama slabo obuvena u nan-ulama, pa kao general πto hrabri svoju vojsku pred boj, on poËepevati sa decom snegu.

Odma su je pevali i Vladika i deca sa mnogo oduπevqewa, onje æezlom davao takt o pod.

Istu je docnije pribeleæio i poslao u pismu. Docnije se Ëestopevala.

„Oj sneæe, sneæe, beloglavi kneæePadaj, padaj, napadajSvu nam zemqu pokrivajDa nam zemqa boqe raa

15

Da pπenica bude slaa!Oj sneæe, sneæe, beloglavi kneæe.Oj sneæe, sneæe, beloglavi kneæe.Na belo nam liËiπ mlekoAl’ od tog si ti daleko! Oj sneæe...I na πeÊer liËiπ mnogoAl’ ko bi te jesti mogo? Oj sneæe...LiËiπ dosta i na pepoTo od tebe nije lepo! Oj sneæe...I na mnogo drugo liËiπTuim perjem ti se kitiπ! Oj sneæe...Al’ kakav si da si baπTi si opet sneæe naπ. Oj sneæe...Nemoj samo da se mrzneπNemoj vodu da zamrzneπ. Oj sneæe...Niti naglo da okopniπDa ulice ne potopiπ. Oj sneæe...Slabe su nam obuÊeA daleko od kuÊe! Oj sneæe...Jer kad vikne sestra Nada,Ode tebi bela brada! Oj sneæe...Deca Êe te oterati,Iz avlije isterati. Oj sneæe...Motikama, lopatamaI zubatim grabuqama. Oj sneæe...Nego mirno da leæiπA u prolet da beæiπ. Oj sneæe...

2-XI-1936. god.

NEKA DE»JA PISMA DEDI

Bogdaj 17. sept. 1936.Blagoslovi Deda Vladiko.Mi smo se nadali da vas priËekamo na stanici i pevali smo uz

put Ispolajeti Despota. Mi smo onda Ëekali u Bogdaju. Molili smose kod vodice Sv. Nikole, pravili smo metanije. Vikali smo kodvodice, Sveti Nikola, dovedi nam Deda Vladiku naπeg, u Bogdaj.Nabrali smo mnogo lepog cveÊa. Pravili smo vence, metnuli smokod ikone. Hvala vam za bonbone, mi smo se mnogo obradovali i po-delili. U Bogdaju su deca mnogo vesela. Æiveo naπ Deda Vladika.Æiveo!

Blagoslovite Deda Vladiko. Qubi ruku Qubica MarkoviÊ uË.IV r.

Blagoslovite Deda Vladiko.Hvala za pismo, mnogo smo se obradovali kad nam je doπlo

pismo iz Beograda. U sredu svi smo se priËestili. Kada smo se vra-Êali iz Sv. Dimitrija padao je sneg i svi smo bili beli kao Aneli,i smo mu pevali: Oj sneæe, sneæe, beloglavi kneæe. Mi smo seklizali i sankali. U utorak smo imali proslavu godiπwu kako jeoæiveo naπ Bogdaj. Mi smo se veselili i pevali smo gostima. Æaonam je Dedo πto nismo znali kada si pobegao iz Bitoqa u Beograd.Mi smo te tri dana Ëekali. Mi se molimo Bogu da nam doeπ preBoæiÊa, opet da te veæemo za oceve.

Qubim ruke blagoslovite Deda Vladiko vaπegaVanela StojanoviÊa. Bogdaj 10-XII-1936.

Blagoslovite Deda Vladiko.Hvala za pismo mnogo smo se obradovali. Kada ste decu priËe-

stili u Beogradu, i mi smo se ovde priËestili. Kad je bila prosla-va Bogdaju pevali smo, veseli smo bili. Mi veselo Ëekamo BoæiÊ i

16

da idemo sa peπterom. Kad je padao sneg mi smo mu pevali, mi smose radovali, klizali smo se i grudvali se, pravili Ëoveka od snega.

Dedo, mi smo vam poslali jedno bakarno legenËe i ibrik umanastir ÆiËu, kad bude Sveta Liturgija da umijete ruke da semolite Bogu za nas.

Qubim ruke. Blagoslovite Deda Vladiko. Veqan TaleviÊuË. IV raz. horovoa u Bogdaju. 10-XII-1936. g. Bogdaj

Blagoslovite Deda Vladiko.Evo da vam se javim deda Vladiko. Hvala za πeÊer i za pismo

πto ste nam poslali za Slavu Sv. Nikolu. Nismo imali mesta goregosti gde da stoje, bilo je mnogo gostiju, pa smo kolaË sekli kodSvete vodice napoqu. Pevali smo lepo, bilo je lepo vreme, grejaloje sunce. Mi smo mislili πta radi naπ deda Vladika. Imali smolep ruËak, bilo je dece mnogo, nas 90 dece. Sva deca Ëekaju vas zaoceve. Spremili smo uzice, da vas veæemo. Vodile su kaluericemuslimansku decu u xamiju na win praznik.

Qubi ruke Dragoqub JoksimoviÊ. Bogdaj 1936. g. 27‡14. decem-bar.

(»ika Dimitrije, krojaË, Ëlan X.3. je decu uveo u xamiju, a ses-tre su ih dovele do vrata xamije.)

PISMO STARICE BABA ZAHE VLADICI

(Baba Zaharija, koja mesi prosfore za crkve Bitoqske, pris-ustvuje svakoga dana na svima bogosluæewima. Prikupqa prilog zaporuπenu crkvu u poruπenom svome selu Trnovu i stara se opodizawu iste, svu duπu zalaæuÊi. Crkva trnovska, Trnovo i Mag-arevo su poruπeni do temeqa Solunskim frontom 1915‡1918. god.)

Deda Vladiko pozdrav mnogo, sreÊan praznik, da si æiv πtootvori Raji Boæiji Bogdajo.

Da napraviπ crkva na drugata godina, Boæe daj.Mnogo se radovamo site. Samo ti πto ne beπe tuka, mi je æal.

Drugo sve veselo beπe. ©to pejawe pejet i πto dobro kaæet.I kaluerke dobro napravismo veËerwe i se zadovoqisme.Sega, za Bogorodicu Trnovsku.Da mi te daje πto sakaπ i da mi te varle (Ëuva) od sat loπ.Miro od kosti da ti teËe.Bogorodica Trnovska se radi sega ikonostas. Doπao je Ne-

stor.Ovo je æeqa naπa, da sluga πo bil toj go sakala da dojde.Ote ideet sega prasiwa iz izvorat koske od grobje.Sega pozdrav od baba Zaha Ti pravi metanije, ti baci reka

(qubi ruku) i da ni blagosloviπ.Ti imaπ misli od Boga. Ti πo misliπ sve je dobro za nas.

Bitoq, 18-XI/1-XII-1936. god.

PISMOiz sred Beogradadeci u Bogdaju.

Pomozi vam Bog, draga deco!Evo vaπ deda vladika javqa vam se iz Beograda.Zdravo sam i dobro, hvala Bogu.I vama æelim svako dobro od miloga Boga i mnogo zdravqa i

radosti. Ovde su se danas priËestila deca. A ja se mislim, da li suse i moji mali piliÊi iz Bogdaja priËestili?

17

A prvi sneg je pao juËe. Obelio sav Beograd. Ali ne zna nikoovde da peva onu pesmu: Oj sneæe, sneæe, beloglavi kneæe ‡ kako liono beπe? A kad vikne sestra Nada ‡ kako ‘no daqe?

Deda Patrika+ pokazao mi je onaj lepi vez πto ste mu poslali.Mnogo mu drago i blagosiqa vas, zajedno sa

vaπim dedom vladikom.

+ Patrijarπ Varnava

U Beogradu19. nov. (2 dec.) 1936. god.

Sestri Nadi i svima sestrama u Bogdaju blagoslov i pozdravπaqe

EPISKOP OHRIDSKO-BITOQSKI NIKOLAJMnogo blagodari na poslatom legenu za ÆiËu i sudovima za

naforu. Veoma fino i ukusno izraeno. Sv. Sava vidi ‡ i platiÊe.

Manastir Sv. ÆiËapred Sv. Nikolu 1936.

Qubaznoj i dragoj mi deci u Bogdaju

Pomozi vam Bog, deco!Jeste li zdravo svi Bogdajci?Jeste li svi junaci?Jeste li sloæni i poboæni?Jeste li Ëili i veseli?»ujem da ste se svi priËestili, neka vam je na æivot i spasewe.»ujem i za muslimansku decu me vama da su posluπna, dobra i

vesela. I to mi je milo.»ujem da ste lepo proslavili godiπwicu Bogdaja. OdliËno!Æiveli na mnogo i mnogo leta, Boæe daj!»ujem da su vam doπle dve nove sestre iz Jankovca, dve kÊeri

Svete Bogorodice. Sluπajte ih dobro, kao i sestru Nadu.Bogorodica ih poslala vama zato πto vas voli.»ujem da vam se πporet puπi, pa dim moju decu guπi. Ali

neka, neka ‡ skoro Êemo ga napoqe u sneg, a drugi nov u kuÊu, da seraduje sestra Danica i wena Jovankica.

A sad vam blagodarim na pismima i pozdravima.»estitam vam praznik Svetog Nikole. I πaqem vam jednu ve-

liku kesu, da kasnete (okusite) ‡ i setite se da Svetog Nikolu sla-vi i vaπ Deda Vladika.

Deca iz Bogdaja

»estitaju svome Deda Vladici novu 1937. godinu(svi svojeruËno) i æele da mu Bog da:Da vam Bog otvori rajska vrata da uete u raj. Ilinka

JovanoviÊ, uË. IV r.Bog da Vam da zdravqe. Marija StankoviÊ.Bog da Vam da Carstvo Nebesko. Pandalinka ©ampaweviÊ.Bog da Vam daje zdravqe i æivot. StojËe TaleviÊ.Bog da dedi Vladiki da sazida jedan manastir za wegovo

zdravqe. Vanelije KrstiÊ uË. III r.Bog da mu da πto æeli. Remzija AsanoviÊ, uË. III r.Bog da da sreËa Dedi Vladiki. Vasilije CvetkoviÊ, uË. III r.Da mu Bog da dobra sreËa i zdravqe. Josif AntonoviÊ.Da bude zdrav i æiv. Petar StojanoviÊ.Bog da vas poæivi. Emine Hasan.Bog da da zdravqe i sreÊu deda vladiki. Melek Mamut.Bog da da zdravqe. Veqa SpaseviÊ, uË. II r.

18

Da sretno provodi mnogo godina. Vera IliÊ, uË. III r.Æiv da bude. (Mala) Jovanka JoksimoviÊ.Zdrav i æiv. (Mala) Olgica.Bog da nam poæivi Dedu Vladiku. Vanelica TaleviÊ, uË. IV r.Da poæivi Deda vladika i da doe kod nas. StefanoviÊ Blago-

je, uË. III r.Bog da dade dedi Vladiki æivot. Mihailo –oreviÊ, uË. II r.Ja æelim da da Bog Deda Vladici Raj. Dragoqub JoksimoviÊ,

uË. II r.Ja æelim Vama od Gospoda spasewe i æivot veËni. Petra Ris-

tiÊ.Bog da da na Dedi Vladika πto hoÊe. Teki Selakudin.Bog da mu otvori Rajska vrata. Sava i Ruæica JeftoviÊ.Da da Bog neku Veliku sreÊu na Deda Vladika. Milorad

RadovanoviÊ.Deda Vladika da se stvori Patrijarh. Veqan TaleviÊ, horo-

voa, IV r.Ja volim da se Deda Vladika stvori Aneo. Vanel Sto-

janoviÊ.Ja volim da ue u Carstvo Nebesko. Krsta PetroviÊ, πegrt.Ja volim da Bog stvori da Deda Vladika bude Svetac. Radojka,

uË. IV r.Ja volim da ga Bog pretvori u Sveti Sava. Petar DeloviÊ.

(Ova Ëestitka sa deËijim æeqama pisana je na tabaku bez pre-pisa, zato je sa svima pogreπkama originalna poslata Deda Vladi-ci. Pisano sa crvenom i plavom olovkom po æeqi, kako je ko hteoπarati.)

+

Episkop ÆiËkiPomozi vam Bog, deco!

Evo da vam se javi vaπ deda vladika i da vas sve pozdravi iblagoslovi.

Hvala Vam na pismima i pozdravima. Da ste mi svi zdravi iveseli.

Imate li hleba deco?Imate li gra i kupusa i luka?Molite li se Gospodu?Sluπate li sestru Nadu?Poπtujete li sestre kaluerice?»uvate li onu Svetu vodicu Sv. Nikole?Cveta li drveÊe?Raste li trava?©areni li se cveÊe?Evo Ëujem vaπe odgovore, da je sve dobro.Amin, daj Boæe!zbogom, deco iz Bogdaja!

vaπ deda vladika

9/22 marta 37 g.U ÆiËi

+

Episkop ÆiËkiNado sestro,

Radujte se Gospodom!Kad veÊ poznajete tu vaqanu LiËanku, zaπto je ne bi pozvali?

(Samo ako ne traæi neku „Beogradsku“ platu!) Moæda wu sam Bogπaqe u Bogdaj. Ja sam se u proπli petak vratio iz Beograda zbog

19

smrti arhimandrita Rafajla. Vi ste ga, mislim, znali. On je dola-zio u Bogdaj, i mnogo se radovao Bogdajskoj maloj Carevini. Veli-ki duhovnik.

Ako Bog hoÊe, ja Êu tamo doÊi u nedalekom vremenu.

S blagoslovom i pozdravomE. Nikolai

9/22 marta 1937.u Kraqevu

+

Sestri Nadiza decu u Bogdaju.

Pomozi vam Bog deco!Primio sam πarno cveÊe iz Bogdajaka’ iz Raja.Primio sam sve bukete,ruka vaπa πto isplete.I prstenke, qubiËice,i metvice i duπice.O al’ divno sve miriπe,k’o da deËja duπa diπe!Na mom stolu cveÊa eno,pa me gleda zaËueno.I pita me cveÊe ovo:πta imade, dedo, novo?Zaπto veÊe ne dolaziπ?ObeÊawe zaπto gaziπ?Deca tebe pozdravqaju,za Uskrs se joπ nadaju.Ne doeπ li Ëak ni tada,ne æele te za nikada!»uvπi πta mi cveÊe zbori,od stida mi lice gori.Dobro, dobro, cveÊe milo,rastanka je dosta bilo!Evo idem, evo æurim,ka Bogdaju slavnom jurim.Pa kad stara vrata πkripnu,sva Êe deca da uzviknu:Evo dede, ustanite,i u red se postavite.S naπim dedom da stojimo,milog Boga da slavimo!

S blagoslovom i pozdravomVaπ Deda ‡ Vladika.

Blagovesti, 25 maja/7 apr. 1937.U ÆiËi

+EPISKOP ÆI»KI

Nado sestro,Pomaæe Bog!

MuËite li se?MuËite li se Hrista radi?Znam, da se muËite. No te muke Bog Svojim pogledom pozla-

Êuje.Primio sam sve bukete cveÊa od maloga Bogdajskog naroda, za-

mislite, nije uvenulo! I evo ga na stolu ‡ ne uvelo. A danas je Ëe-

20

tvrti dan kako je poslato. Slava Bogu, koji sve dræi i svemu dajesnagu.

Danas opet primih krasno pismo od oca Dragoquba Mija-toviÊa. On je oËaran Bogdajem. Uz wegovo pismo stigoπe joπ 4 pi-sma, i to: jedno od Dragoquba JoksimoviÊa Srbijanskog SokoliÊa,drugo od Milojke i Vasilije, πto mi jako duπi prija. A treÊe iËetvrto od dve Qubice, dve Bogdajske lastavice.

Svima ‡ hvala. Sve blagosiqam.Sve pozdravqam. Sestru Nadu na prvom mestu.U ime Boæije ‡ evo dolazim.Ali ako sam suviπe odocnio, neka mi deca piπu da ne dolaz-

im.E. Nikolai

Petak 27. mart (9/IV) 1937.Kraqevo

Draga deco,Hristos vaskrse!i pomozi vam Bog!

Primio sam vaπa pisma. Blagodarim.Blagodarite Gospodu za sve, jer sve od Wega imate.Radujte se i veselite se, jer vas Gospod qubi.Dali ste belo jagwe manastiru Sv. Hristifora ‡ to je vaπ

prilog za zdravqe. Dobro ste uËinili. Neka vam je Sv. Hristiforna pomoÊi.

Pa ste dali i beloga petla.A za to sad imate slavuje da vam peva.Hvala sestri Jeleni πto vam je darovala kokicu.O kom to Josifu govorite?Poπtujte majstore. Posluæite ih. Neka malo i oni „kasnu“ iz

vaπe Ëanice. Budite milostivi, pa Êe i vas Bog pomilovati. Kaddolazite u Bogdaj, prvo idite na agiazmu, prekrstite se i uzmitemalo Svete vodice. A koji noÊiva u Bogdaju, neka to svako jutroËine pre doruËka. Bogu je to ugodno i Sv. Nikoli.

Ostajte s Bogom, deco.DoÊiÊu vam, ako Bog da skoro.

Vaπ deda Vladika.(na istom pismu)

U Beogradu, Patrijarπija.20. maja (2/VI) 1937.

+

Qubazna sestro Nado,Hristos voskrse!

Sad primih Vaπa pisma, kao i pisma dobre dece, Boæije deceiz sela Bogdaja. Sva ta pisma doπla su mi kao sunËani zraci.

Zadovoqstvo sviju vas oseÊam i ja.U radosti vaπoj uËestvujem. S vama Boga hvalim i Bogu blago-

darim na blagodati Wegovoj. Kaæete i suviπe Vam je tamo dobro.Slava Bogu! A kako li je pak onamo u svetu veËne svetlosti i veËneradosti!

Ovoga Ëasa spremam se na put za OpariÊ u LevËu ‡ po æeqiW.S. Patrike ‡ da osveπtamo novu crkvu. Zato oprostite πto Vamviπe i duæe ne piπem.

SrdaËan pozdrav i Boæiji blagoslov najpre Vama kao najvred-nijoj i najbriænijoj duhovnoj materi tolike dece; pa onda Ëasnimsestrama pomoÊnicama, koje trudom oko tue dece spasavaju svojeduπe; pa vaqanim zidarima naπim, i najzad i svoj deci, naroËito

21

onoj koja mi se pismima javiπe: Æivku, Veqanu, Vaneliji, Radoj-ki, Dragoqubu, Qubici i ostalim. Pozdrav akonu. Pozdrav ikomπijama, Radiπi i wegovoj Gospoi i Bosiqki.

Odani Vam u Gospodu+E Nikolai

U Blagoveπtewu, OvËarPetak, 27. juli (po pravosl. kalend.) 1937. g.

Nado sestro,Veoma se radujem πto ste se u Sv. Naumu oporavili. Kako je

divan Bog u delima Svojim, naroËito kad usahlog bolesnika poma-lo opaæa snagom i ukrasi vedrinom i veseqem.

Zlatni Bogdaj naπ! Nekako mi je miliji i srcu bliæi od svegaostaloga. Nema dana da se duh moj ne spusti u taj tihi i svetiperivoj, gde Sveti Nikola vlada, gde Duh Boæji vijori i lahori, igde sestra Nada sa 70 svojih sinova i kÊeri obitava.

Mnogi su zbog moga premeπtaja opustili se i olabavili upreaπwoj revnosti. U toliko mi je milije πto sestra Nada divnorezonuje, da i ako sam ovamo ipak sam i tamo. Zaista i tamo! TamoÊu poruËiti da mi se grob kopa.

Pozdravite decu!Radujte se s decom!Javite se, kako Êe biti letos?Ja se nadam tamo druge polovine avgusta.

S Boæjim blagoslovom i pozdravomE. Nikolai

Qubazna sestro Nado,mir Vam i radost od Gospoda

Ovo je veÊ drugo Vaπe pismo na koje nisam odgovorio. No poonom prvom naredio sam mome zameniku da uËini πta treba.

Pozdravqam i blagosiqam poËetak rada u Bogdaju. Neka bivas sve πtitio Sveti Nikola.

Duhom sam sa decom. Gledam ih kako se skupqaju, sastaju, raz-govaraju po tom Boæjem perivoju. Pa, vaqda, zaËueno gledaju svojenove dvore!

Ah! kad doem! Kako Êemo se svi radovati! Daj Boæe!Sve je u Boæjoj ruci, pa i moj æivot. Vaπa bojazan za mene

jeste kao neko intuitivno predoseÊawe. Zaista, zaista, opasnoπÊusmo okruæeni dan i noÊ+. No gledam Ëuda kako se ostvaruje ona bib-lijska reË: „Padut vo mreæu svoju grjeπnici.“

+ U doba konkordata.

Hvala vam svima za molitve. Vaπe molitve πtite me u opas-nosti.

Bog neka vas blagosloviE. Nikolai

Na dan Sv. Adrijana i NatalijeÆiËa(26-VIII/8-IX-1937.)

Bitoq ‡ Bogdaj3 (16) sept. 1937.

(Pozdrav od dece)

„Pozdravqaju te naπ dobri Deda Vladiko sva deca iz Bogdaja“.

Ovo su deca napisala i spakovala korpu sa jabukama, duwama,orasima i groæem uzrelim u Bogdaju, okitili vinovim liπÊem icveÊem. Ovo odnese u ÆiËu Dedi Vladici mati Veronika i sestraAna i pooπe u Srbiju svojim poslom.

22

(DeËije pismo svome Dedi Vladici)

Blagoslovite Deda Vladika.

Evo da vam se javimo. Mi smo hvala Bogu æivi i zdravi a takoæelimo i vama joπ i boqi æivot i zdravqe. JuËe smo svi radosnozapokladovali, iπli smo u crkvu, mi smo se oprostili svi juËe. Isada i vas molimo da nam oprostite Deda Vladiko πto smo Vasuvredili i naqutili. Mi mnogo volimo da nam doete za oceve i daBoæiÊ provedemo sa vama, da unesemo badwak u vaπu sobu i svizajedno veselo da pevamo „Roædestvo Tvoje Hriste Boæe naπ“ i svedruge pesme. Kad doete za BoæiÊ oÊete da vidite novu trpezarijusa lepim prozorima. Deda Vladika, evo da vam nacrtamo prozor.

Blagoslovite Deda Vladika. Qubimo ruke i mole za oproπtajsva vaπa deca iz Bogdaja i Qubica TaleviÊ.

U Bogdaju 28-15-XI-1937. g.

Vrednim sestrama i deci u Bogdajuπaqem blagoslov i pozdrav.Draga deco moja,

Pomozi vam Bog!

Primio sam pismo od vas i od sestre Nade. Hvala i hvala.Milo mi je πto ste svi zdravi i zadovoqni.Zeleni Bogdaj proe, a doe beli Bogdaj. Oj sneæe, sneæe!Pevate li?Radujete li se?Volite li se?Molite li se?Svetog Nikolu ja Êu slaviti ovamo u ÆiËi. A vi tamo u Bog-

daju.Da pomogne i vama i meni.A za BoæiÊ ne znam, da li tamo da doem ili ovde da ostanem?Kako vi mislite? Da li vi volite da ja tamo doem?Vezete li srmom?

Blagosiqam i pozdravqamvaπ deda Vladika

Na dan Sv. Katarineu ÆiËi24-XI/7-XII-1937. g.

Premeπtaj ‡ odlazak iz Bitoqa (1938)

Na dan Svetoga JovanaDraga moja deco u Bogdaju,

Zbogom ostajte!

Æao mi je πto se rastajem od vas. Voleo bih da sam s vamaneprestano.

NoÊas dok vi spavate, ja Êu biti na putu, daleko od Bitoqa.Ali duπa moja biÊe s vama. Sve sam uredio i naredio πta treba zavas.

Ostaje mi joπ da se stalno za vas molim Gospodu, da Vam Ondade zdravqa i dobar duh. Sestre da sluπate i poπtujete mnogo,mnogo. I one vas vole mnogo, mnogo.

No ako Bog hoÊe, opet Êu vam doÊi, uskoro, uskoro.Æiveo Bogdaj!Æivela deca u Bogdaju!Æivele dobre sestre Bogdajske!Bog vam svima u pomoÊ.

Pozdravqa vas, vodi i blagosiqa

23

vaπ deda Vladika

Sestro Nado,Moram da idem.Naredio sam o. MijatoviÊu da vam izlazi u susret u svemu πto

vam je potrebno. Za baπtu, s leve strane, doneto je reπewe, i pot-pisano. Sad ste vi gospodari.

pozdrav i blagoslovE. Nikolai

Jovan dan, veËe, 1938.U Bitoqu.

Kroz dan dva poËiÊe komisija u Trnovo da vam preda imawe.Prota MiloπeviÊ sve zna. On zna πta treba i sa imawem uOrizarima. Samo, da ne bi zaboravio, ËeπÊe mu se javqajte i pita-jte πta je uradio.

O Sv. Savi 1938. g. (Pismo Deda Vladici iz Bogdaja)

Blagoslovite PreosveÊeni naπ dobri Deda Vladiko.Mnogo blagodarimo sa decom za Vaπu preveliku OËinsku

qubav za nas nedostojne i mnogo greπne. Mi ne umemo da zahvalimoBogu. Bog da Vas hvali. Kolika je naπa radost sa Vaπim dolaskom,tolika je i naπa æalost sa Vaπim odlaskom. Ali bi ona bila joπveÊa, da Vaπ duh ne ostaje sa nama. Onako kao πto Gospod posleUteπiteqa apostolima. Ako smo na molitvi, sa nama ste u moli-tvi, ako smo za ruËkom, na trpezi je Vama postavqeno mesto. IzProloga Ëujemo Vaπu spasonosnu i nazidatelnu svetu reË, ako smosa decom preko dana iz svih deËijih usta se samo Ëuje ime „naπ DedaVladika“. Ako ko prima milostiwu koja mu se daje, blagoslov muide iz uta: „nek nam je æiv Deda Vladika, wega Bog da nam saËuva.“Ako se polazi veËerom na san, idemo kod Deda Vladike u Êeliju zablagoslov.

Eto ovako se teπimo i radujemo duhom Vaπim koji je sa namaneprestano. Mi smo Vam zahvalni za Vaπe svete molitve koje namdaju ovaj dobri duh, koji nas ovde Ëuva i sa Svetim Nikolom πtitiod svega zla.

Gospodu slava i Vama hvala.I uz to uvek joπ stiæe Vaπa æiva reË kroz pisma i darovi iz

Vaπe πËedre milosrdne ruke. Hvala mnogo, ne za kajmak nego zaqubav Vaπu koja nas greje kao neko sunce.

Hvala za pismo koje ostaviste na polasku za nas, hvala naseÊawu, na starawu za opredeqenu baπtu. Sad Êemo u ime Boga pre-duzeti rad kako rekoste.

Po Vaπem odlasku je pao joπ jedan sneg, pa su odnele sestreËetvora kola drva na Bajir i razdelile i obiπle sirote porodice.

Da ne brinete, PreosveÊeni, i kad niste Vi ovde, mi wih neÊe-mo napustiti. Deca nova dolaze sa Bajira, wih 6. I neke æene do-laze za hranu i svoje potrebe u odeÊi i obuÊi.

Ne znam PreosveÊeni kako treba, da li da beleæim rad ovaj,delewe i obilaæewe sirotiwe po Bitoqu ‡ ili ne?

Oprostite PreosveÊeni za sve.Blagoslov Vaπ Sveti mole blagodarne sestre i deca iz Bog-

daja.Nedostojna i greπna sestra Nadeæda.

Bitoq, na Sv. Savu 1938. god.

Blagoslovite Deda VladikoEvo da vam se javimo da smo æivi i zdravi. Kako ste vi, Deda

Vladiko hvala za pisma koja ste ostavili u Mitropoliji. Mi smo semnogo obradovali i mnogo smo i plakali za vas Deda Vladiko πto

24

ste nam otiπli. Mi nismo zasluæni da ti nas toliko voliπ. Danasna Sv. Savu dobili smo od vas dve Ëabrice kajmaka. Hvala DedaVladiko za kajmak, mi smo mnogo zadovoqni i zahvalni vama. Svakiput se molimo za tebe Bogu da nam budeπ zdrav i æiv. Ti si Dedosva radost naπa. Mi nemamo drugu radost. Danas smo vam pratilitelegram da vam Ëestitamo u æiËi Slavu Sv. Savu, da nam budete ivi kao Sv. Sava. Mi smo deca u Bogdaju napravili malu crkvu Sv.Savi i danas smo zapalili sveÊu Sv. Savi i molili smo se Bogu zavas. Mi se molimo za duπu Patrijarha Srpskog Varnave.

Pozdravqaju vas sva deca i Stevan –. MiloπeviÊ, uË. I r. im.PoreËani

Pravoslavni EpiskopÆiËa25/II (10-III) 38. Sestrama i deci u Bogdaju

Pomozi vam Bog!Primio sam pisma od sestre Nade i dece. Sva pisma divna i

lepa. Hvala svima. Od Boga vam svima zdravqe i veseqe, milost iradost, amin. Vaπu molitvu za mene Bog je usliπio; sad mi je boqe.

Sve vas pozdravqam i blagosiqamVaπ Deda VladikaÆiveo Bogdaj!

Pravoslavni EpiskopÆiËa6/19 marta 1938.

Nado sestro,Hristos po sredi nas!

Piπem Vam ovo zbog iznenaewa koja mogu nastupiti u tojeparhiji. Da se ne uplaπi srce Vaπe niti sestre u Bogdaju. Bog je svama, a i ja Êu biti s vama. Ne bojte se niπta. Otac Irinej Êe VamreÊi podrobnije.

Pozdravite decu u Bogdaju. Bog da ih blagoslovi. I AneliBoæji da ih zaπtite od svake neprijazni.

Stareπina StudeniËki sam je predloæio da vam poπaqe 2vreÊe pasuqa. Kaæe, ima ga i suviπe.

SreÊu i zdravqe i napredak i radost Bogdaju i wegovim æite-qima æeli, pozdravqa i blagosiqa

+ E. Nikolai

Blagoslovite Deda Vladiko.Danas je za nas veoma radosan dan Dedo. Danas smo uπli u novu

trpezariju i u novoj kujni kuvali jelo. JuËe je bio dovrπen πporeti doneπeni novi stolovi. Svi smo se radovali.

Danas na ruËku kada smo hteli da sednemo za sofru Sv. Niko-la nam je poslao oca Vasilija stareπinu crkvi Sv. Dimitrija. Onje bio negde da sveti vodicu i svratio se kod nas iznenada. Doneonam je jednu prosforu i mi smo tu prosforu razdelili svi.

Danas smo Deda Vladiko imali u novoj trpezariji goste, poz-vali smo majstore koji prave kaldrmu oko trpezarije sa nama daruËaju. Na ruËku je bio otac Vasilije i sa wim smo Ëitali blago-darewe. A na veËeri bila je komπika sestra Marica Ëika Radiπi-na æena.

Tako smo mi Deda Vladiko danas proveli vrlo radosno i vassmo mnogo spomiwali πto bi voleli da ste sa nama danas bili.Mnogo je lepo u naπoj novoj trpezariji i blagodarni smo mnogoBogu, Svetom Nikoli i vama. Deda Vladika πto se trudite za nas iπto nas volite.

U Nedequ Pravoslavqa mi Êemo da pevamo na koncertu uBogosloviji, doite Deda Vladiko i vi da smo zajedno. JuËe je biokod nas jedan Vladika Nestor, mnogo dobar. Pevali smo. Dobili

25

smo puno pasuqa iz manas. Studenica i blagodarili smo kartom.Blagoslovi nas Deda Vladiko, mi idemo sutra svi Bogdajci da sepriËestimo. Qubimo ti svetu desnicu sva tvoja deca iz tvoga Bog-daja.

Bitoq, 10-III/25-II-1938. god.

Za sestru Nadu ‡ Bogdaj.(ceduqa)

Krstivoj stigao sa Milunkinom majkom dobro i zdravo.PriËa, priËa bez taËke i zapete! Oduπevqen.No priËa mi neke priËe o Bogdaju (o tri Nikole itd.) koje bi

trebalo zapisati. Kad bi sestra Nada sve to zapisala πta je zapazi-la od poËetka, i πta pokazuje Boæji promisao i dejstvo Sv. Nikole.

Pozdrav i blagoslovE. N.

26-IV/13-IV-1938.

Pismo Deda Vladici.Blagoslovite PreosveÊeni naπ Deda Vladiko.Mnogo smo Vam zahvalni. Mnogo se izradovasmo ovih dana sa

Vaπim pismima i darovima.Hvala Vam hvala, naπ OËe!Belo jagwence je bilo najveÊa radost deci. Mnogo ga vole deca,

jer je to wima dar od winoga Deda Vladike, igraju se sa wime i vese-le se.

Koliko radosti mi imamo od Vas PreosveÊeni. I jaja ste namπarana poslali i kajmak divan. Sada svaki dan deci maæemo nahleb za doruËak i za uæinu u 4 sata.

Proslavqawe Slave letweg Sv. Nikole je takoe dar nov Bog-daju od Vas. I obradovaπe se tome mnogo i deca i narod, a osobitokomπije. Mnogi su doπli po podne, sa decom posedeli i proπetalipo Bogdaju. »ude se svi kako je sad prostrano i lepo. Prelepo je sadovde u bujnom mladom zelenilu, sav vazduh miriπe i ptice pevaju.

Do podne su bili sa protom MiloπeviÊem G. izaslanik Bogo-slovije i G. Rektor. Otac prota KaranoviÊ, o. Radoslav, o. Mijato-viÊ, o. Mirko PavloviÊ i neki nov prota Crne Gore. Bio je g. Zdra-vko RadojeviÊ i proËitao je Vaπ divni pozdrav. Hvala Vam Pre-osveÊeni. Sveta nije bilo mnogo, ali se usrdno prihvati ova novaSlava i proslavi. Æelimo da je i kod Vas Sv. Nikola radosno do-πao; Da Ëujemo da ste zdravi i dobro.

Blagoslovite nas PreosveÊeni blagodarnu Vam, Vaπu decu uBogdaju.

greπna iskuπenica Nadeæda.

Blagoslovite Deda Vladiko.Hvala za kajmak i za jagwe kad su doneli mi smo se mnogo

obradovali i zahvalili vam. Kad smo ga pustili, koze su ga lepoprimile i jariÊi i poqubili su ga. Hvala za πareno jaje lepo je. Mismo Deda Vladiko mnogo lepo proveli praznik i pevali smo. I decasu okretala kolaË i ja sam i pevali smo svi, svjati muËenici. Spre-mili smo æito i podelile su nam sestre sve za ruËak. Kad smo oti-πli u Smoqevo pevali smo kad smo tamo ruËali, kazali smo zaπtonije sada ovde sa nama naπ zlatni Deda Vladika, svi bi se radovaliviπe.

Molimo te da doeπ mi te svi Ëekamo celom duπom.Pozdravqaju sva deca iz DeËjeg Hraniliπta Deda Vladikua najviπe Vasilija CvetkoviÊ, uË. IV raz. o.π.

Æiveo Deda Vladika!

Zapisala Nadeæda S. AxiÊ (igumanija Ana)

Kancelarija eparhije raπko prizrenske

26

IZVE©TAJ O„SRPSKO ALBANSKOM

DIJALOGU“ODRÆANOM U SKOPQU

OD 16‡19. NOVEMBRA 2000. GOD.

Od 16‡19. novembra 2000. god. u Skopqu je odræan Ëetvrtiokrugli sto „Albansko-srpski dijalog“ u organizaciji Helsinπkogodbora za qudska prava.

Tema okupqawa je bila „Pakt stabilnosti za jugoistoËnuEvropu kao okvir za reπavawe problema na Balkanu“. Ovo je prviput da je pozvana delegacija „Raπko-prizrenske eparhije“, a u we-nom sastavu su bili g. Milutin BojiÊ, Saπa »epkanoviÊ, DejanIliÊ i Ivana DamjanoviÊ.

Moderator diskusije je bila g-a Mira Mesner, sociolog ikoordinator u Helsinπkom Odboru, po stavovima i nastupunaklowena Srpskoj strani.

Skup je poËeo projekcijom filma „Plavooki“, ameriËki filmkoji razmatra rasistiËke odnose u Americi i oseÊawima tog odba-Ëenog crnaËkog biÊa u druπtvu, nakon Ëega je usledila diskusija.PriËa nam je delovala malo tendenciozno jer se u sadaπwemtrenutku vodi velika kampawa o napaÊenom albanskom narodu isrpskom narodu kao onom koji vrπi „genocid“.

SledeÊe predavawe odræala je Safeta Biπevac, novinarlista „Danas“, a o ulozi medija i znaËaju novinara. O stawu uπiptarskim medijima na Kosovu nismo mnogo saznali jer oni nisuhteli da priËaju o tome, sem πto su se hvalili (i upadali sami sebiu reË) da radio Kosovo ima program na srpskom, turskom i alban-skom jeziku, a onda drugi izleÊe s komentarom „kao da neko sluπataj program...“, ili „nema Turaka i EgipÊana...“ itd.

Sutradan je bilo reËi o filosofiji Jaspera (nemaËki fi-losof izmeu dva rata), suoËavawu i odgovornosti, g-e Jawe BeË,sociologa i predavaËa na univerzitetima u NemaËkoj i VelikojBritaniji. U uvodu su pomenuti genocidi Turaka nad Jermenima,nacista nad Jevrejima, i devedesetih sluËaj Srebrenice. Samimuvodom svrstani smo u „nepravedne i genocidne narode“.

Posle riËe iz kwige „Cepawe duπe“ (Jawa BeË; ispovest mus-limanskih æena u izbegliπtvu), usledio je timski rad i diskuto-vawe o moralnoj, politiËkoj, kriviËnoj i metafiziËkoj odgov-ornosti likova iz priËe.

Politika simbola ili simboli politike bila je sledeÊa temakoju je obradio g. Pavel Domowi, a wegova sugestija je bila priz-navawe nezavisnosti Kosovu.

Sastav qudi koji su bili u grupi iz Srbije je bio veoma πaro-lik. Pozvani su predstavnici Saveznog ministarstva za naciona-lne mawine, DS, DSS, INGE projekt, Otpor, Socijal-demokratskaunija, Socijal-demokratska omladina, Studentska unija, Druπtvoza zaπtitu æivotiwa (!?), Radio Beograd, Free Serbia i RP Epar-hija, sve ukupno tridesetak uËesnika. Odmah su se izdvojile dvestruje, tvrda srpska i liberalna (ekumensko-hipi).

Ekipa RP Eparhije je bila sve vreme na udaru i na diskusija-ma i na ruËku i u pauzama. Veliku pomoÊ smo imali u pred-stavnicima DSS, DS, Otpor Novi Sad, Otpor Subotica (Maar)kao i naklonost organizatora. Posebno bih pomenuo naklowenostg-e Mire Mesner i g-e Aleksandre ©aweviÊ pravnice u Beograd-skoj kancelariji Helsinπkog odbora.

Albanska ekipa nije bila sastavqena od razliËitih organi-zacija i sve vreme su bili jedinstveni. Voa grupe je visoki intele-ktualac dobro „potkovan“ Ëiwenicama i sa utvrenom platformomza rad. Kod Albanaca su postojali qudi koji su govorili, koji su

27

galamom iskupqivali vreme (dok se voe usaglase) i statisti kojisu sve vreme Êutali.

Naπa ekipa je kulturno, smireno i argumentovano svedoËilao Kosovskoj stvarnosti. Nekoliko primeraka „Raspeto Kosovo“ jebilo sve vreme izloæeno, a imali smo i nekoliko brojeva „Glasni-ka“ (posebno interesovawe je bilo za broj sa Deklaracijom iz Er-lija).

Za vreme jedne æustre rasprave kada sam govorio o sprovoe-wu genocida nad Srbima na Kosovu, a u prisustvu KFOR-a bio samprekinut od g-e Jawe BeË s obrazloæewem da je „genocid podefiniciji sistematska i planska likvidacija odreenog entite-ta“ na πta sam ostao pri svojoj tvrdwi da se upravo sada sprovodinad Srbima i nad srpskim svetiwama na Kosovu i Metohiji. U tomtrenutku je skoËio razjareni izvesni Xelal Ramadani (poruËnikOVK kako se predstavio) i sa mesta moderatora svima priznao ipokazao u „Raspetom Kosovu“ crkve koje je liËno sruπio i da muniko niπta ne moæe, da mu nije æao, a ako treba u Hagu Êe moÊi dase odbrani.

Kao zakquËak, svi su se sloæili da je dobro πto su se pred-stavnici Srba i Albanaca ponovo sreli i razgovarali (prvi putposle ratnog sukoba) i da bi bilo poæeqno prisustvo veÊeg brojaSrba sa Kosova i Metohije.

Naredni susret zakazan je za sredinu decembra tekuÊe godine.

podnosilac izveπtajaDejan IliÊ

Eparhiji raπko-prizrenskoj

SAU»E©∆E MINISTRA VERA

Savezni ministar vera Bogoqub ©ijakoviÊ juËe je, povodompronalaska tela i sahrane monaha Haritona iz manastira Svetihapostola kod Prizrena, uputio telegram sauËeπÊa eparhiji raπko-prizrenskoj i manastiru.

„Ærtva oca Haritona i ostale naπe sabraÊe sa Kosova iMetohije i ovoga puta je posvedoËila neraskidivu vezu srpske cr-kve i srpskog naroda kroz istoriju“, kaæe se u telegramu sauËeπÊa.

PREPODOBNI O»E HARITONE,MOLI BOGA ZA NAS

TELO MONAHA HARITONA DONESENO UMANASTIR GRA»ANICU

GraËanica, 11. novembar 2000. Danas je telo monaha HaritonaLukiÊa (1960) koga su proπle godine kidnapovali pripadnici eks-tremistiËke OVK doneseno u manastir GraËanicu. Otac Hariton jebio monah manastira Sv. Arhangeli kod Prizrena i 14. juna 2000.,neposredno po ulasku nemaËkih snaga KFOR-a u Prizren, on je poposluπawu otiπao da obie jednu srpsku porodicu u Prizrenu. Kodbivπeg Doma JNA, a sada πtaba Kosovskog zaπtitnog korpusa ne-koliko pripadnika ozloglaπene Vojne policije OVK u crnim uni-formama zaustavila su vozilo koje je vozio otac Hariton i odveliga u nepoznatom pravcu. Ceo dogaaj video je jedan nemaËki novinarkoji je odmah obavestio Vladiku Artemija. I pored svih naporaCrkve da pronae o. Haritona o wemu se viπe niπta nije Ëulo svedo avgusta ove godine kada je Komisija za ekshumaciju pronaπlawegovo telo u jednom improvizovanom grobu u albanskom nasequ

28

Tusus, u predgrau Prizrena. Na istom grobqu je pronaeno joπnekoliko tela Srba nestalih nakon zavretka rata dok je procesidentifikacije ostalih joπ u toku.

Na telu je pronaena odeÊa na osnovu koje je o. Hariton iden-tifikovan, jer su se u xepu mantije nalazili wegova liËna karta imonaπka brojanica. Autopsija je pokazala da je smrt o. Haritonabila nasilna jer uz ostatke tela nije pronaena glava dok je neko-liko kosti bilo slomqeno. Na mantiji i xemperu se u predelu srcavidi nekoliko uboda noæem dok je predwi deo xempera rasporenoËigledno oπtrim predmetom.

Telo oca Haritona smeπteno je u priprati manastirske crkveu GraËanici gde sestre monahiwe neprestano Ëitaju Psaltir, a ver-nici dolaze da odaju posledwu poπtu postradalom monahu. Sutra nadan manastirske slave Sv. Kraqa Milutina vladika Artemije Êeodsluæiti parastos zajedno sa prisutnim sveπtenstvom. SahranaÊe biti 13. novembra 2000. u manastiru Crna Reka gde je o. Haritonpre pet godina dao monaπke zavete.

U manastiru Crna Reka u ponedeqak je episkop raπko-prizrenski i kosovo-metohijski gospodin Artemije sluæio Svetuarhijerejsku liturgiju, a sasluæivali su stareπine, jeromonasi ijeroakoni iz manastira Studenice, Visoki DeËani, SopoÊani,Tvrdoπ, –urevi Stupovi, Sveti Arhaneli, kao i sveπtenici izEparhije raπko-prizrenske. Pojale su monahiwe iz ÆiËe, GraËa-nice, KonËula...

Mnoπtvu monaha i monahiwa vernom narodu vladika Artemi-je se obratio reËima:

Sabrani smo, braÊo i sestre, sa svih strana naπe otaxbine uovom malom manastiru Crna Reka. Sabra nas Gospod povodomispraÊaja naπeg brata, monaha Haritona, koji je u ovom manastiruæiveo i podvizavao se, sluæio Bogu i rodu svome, a koji je postra-dao od zloËinaca na Kosovu, u Prizrenu, joπ u junu mesecu proπlegodine.

Viπe od godinu dana nismo znali πta je sa wim, ali Boæjavoqa bila je da se wegovo telo pronae pre nekog vremena, da gadobijemo i da ga onako kao πto dolikuje po hriπÊanskom zakonu iobiËaju i o monaπkom zakonu da ga pogrebemo i sahranimo. Tajdogaaj, braÊo i sestre, sabrao nas je danas ovde.

Mi smo zavrπili Svetu liturgiju, prineli Bogu beskrvnu ær-tvu, pomolili se Bogu za duπu oca Haritona, ali i za ceo naπ narodda nam Gospod daruje milosti, da nam daruje mudrosti, da nam daru-je snage, duhovne i telesne, da istrajemo na naπem hriπÊanskom,krstonosnom putu.

Jer, Gospod danas u Jevanequ pita svoje uËenike, iako on znasve, ali radi pouke ih pita: „©ta govore qudi, ko sam ja?“

A uËenici rekoπe: „Govore da si Jovan PreteËa, neki prorokIlija, neki da je neki od starih proroka. A Gospod pita: „A πta vimislite, ko sam ja?“

Petar, apostol Petar, koji se uvek isticao da odgovori u imeostalih uËenika, reËe: „Ti si Hristos, sin Boga æivoga!“ A Gospodim reËe: „Nemojte to joπ razglaπavati po narodu.“ I poËe im gov-oriti o onome πto Êe sa Wim biti ‡ da Êe biti predat u ruke qudi,zloËinaca, da Êe Ga raspeti na krst, da Êe Ga ubiti i da Êe treÊi danvaskrsnuti.

Drugom jednom prilikom Gospod je rekao: „Gde sam ja, hoÊu dai sluga tu moj bude.“

Mnogi misle ‡ samo da budemo u carstvu nebeskome. A Gospodje mislio svuda sa Wim ‡ i u æivotu i u smrti, i u stradawu i u pro-gonstvu. I te Wegove reËi se ispuwavaju, evo dve hiqade godina.Uvek je i u svim vremenima bilo onih koji su iπli za Gospodom,koji su Mu sledovali ne samo u vrπewu zapovesti Boæjih, nego isvuda sa Wim, noseÊi krst svoj, krst stradawa, ali sa verom u

29

Vaskrsewe, jer je rekao Gospod: „Ko veruje u mene, ako i umre,æiveÊe.“

Otac Hariton je verovao u Gospoda i to tvrdo verovao. Tawegova vera dovela ga je u manastir. Napustio je sve, ostavio je sveono πto svet nudi i πto moæe ponuditi i krenuo za Gospodom kojije rekao: „Ko hoe za mnom da ide, neka se odrekne sebe i uzme krstsvoj i za mnom ide.“

I otac Hariton je pre nekoliko godina doπao baπ u ovaj man-astir i mi smo ga primili kao brata u Hristu, kao iskuπenika. AjuËe ovaj manastir ga doËeka kao muËenika Hristovog. I zaistajeste. On koji nikome nije nikakvo zlo naneo ili uËinio, postradaoje u junu od ruku zloËinaca.

Zaπto je postradao?Zato to je hriπÊanin, zato πto je monah, zato πto je Srbin.Mi verujemo da je Gospod primio wegovu ærtvu, da Êe ga Gos-

pod proslaviti i meu qudima, a sigurno ga je na nebu veÊ pro-slavio.

Mi smo se danas sabrali da po reËima Gospodwim predamoprah prahu, telo zemqi od koje je i nastalo, a duπu Bog da primi iupokoji u rajskim naseqima, tamo gde svi pravednici blaæenstvuju,tamo gde je veËna radost, gde nema bola, tuge i uzdisaja, nego jeæivot beskonaËni.

Amin.Potom je odræano opelo na kome se od oca Haritona oprostio

Otac Milutin TimotijeviÊ, rektor Bogoslovije u Prizrenu: „Prednama je Ëovek, pred nama leæi hriπÊanin, pred nama je inok, odnos-no monah Hariton. Tri vrednosti u jednoj liËnosti. Kao Ëovekobdaren Boæjim likom, znao je svoje mesto u ovom æivotu ‡ da onoπto od Boga primi Bogu i vrati i posveti. Poslat je otac Haritonu ovaj svet da ispuni duænosti koje je Bog pred wega stavio daposveti æivot svoj Bogu i na taj naËin uzvrati qubavqu na qubav.Kao hriπÊanin, Ëuo je reËi iz Svete kwige koje kaæu:

A vama je dano ne samo da u Boga verujete, nego i za Wega dastradate.

»uvπi te reËi i znajuÊi da nema Ëoveka na zemqi bez muke, bezstradawa, dobrovoqno se opredelio za tiho stradawe i svakod-nevno umirawe u monaπkom æivotu. Hteo je da na razboju svogaæivota tka muku po muku, nevoqu po nevoqu, dok ne doe sa Hris-tom u carstvo nebesko. A kao monah, on se opredelio i za veËnu ibesmrtnu qubav koja zraËi i koju oseÊa od Boga ka nama i da Muuzvrati tom istom qubavqu. Wemu, Wemu Spasitequ naπem.

Otac Hariton je to sve znao i poπao je putem boæanskim, pu-tem stradawa. Znao je on da muËenici stradaju u jednom mahu, ali onnije ni pomislio da Êe doæiveti taj dar Boæji, dar muËeniπtva,nego je hteo da muËeniπtvom razviËenim kroz ceo æivot dostignesvete i velike muËenike koji su u jednom dahu to zavrπili, kao πtosu Sveti Dimitrije, Georgije, Plakida i mnogi drugi i mnogidrugi.

Ali wemu bi dato da bude muËenik Hristov i u jednom mahu ito veliki muËenik. Od neprijateqa, od zloËinaca, od qudi kojinisu qudi, koji ga uzeπe i na krst raspeπe, krst muke i stradawa.Hariton je to podneo.

I sada kao da ga gledam kako stojimo zajedno za pevnicom uprizrenskoj crkvi, kao da ga gledam kako hoda kroz hodnik velikecarske Lavre Svetih Arhangela kod Prizrena, kako divno ipredano Ëita one molitve koje su mu zapale, i psalme, i kako divnostoji sa nama sluæeÊi svako jutro i veËe, traæeÊi Boga u svakomËoveku. Nije nalazio ni u jednom Ëoveku loπega i zloga, svuda jevideo lepotu i dobrotu. Zato se tako i slobodno kretao.

Joπ posledweg dana pre nego πto Êe biti uhvaÊen, on je svojimautomobilom odvezao jednog Srbina ubijenog ispred poπte do bol-nice, sam, bez igde ikoga. Joπ dok traæismo pratwu da poe sa wim,

30

on je veÊ otiπao.To bejaπe Hariton, samopoærtvovani i samoærtvovani, onaj

koji nije æeleo ni æalio sebe ni svoga truda. Tom qubavqu disaoje otac Hariton. Tu qubav imao je koja je veËno gorela u srcu wegov-om, okrenuta ka veËnom Bogu. Nije prezao ni od Ëega, jer je samoimao Boga pred sobom kome je verno sluæio. Taj Hariton, na wemuse ispunilo i tiho monaπko podvizavawe i muËeniπtvo koje Bogsamo odabranima daje. Dao je i wemu da bi ga imali, da bi ga Crkvaimala, da bi ga manastir i raπko-prizrenska eparhija imala, da biga Srpska Pravoslavna Crkva imala kao prvoga meu muËenicima uovom nesreÊnom ratu i u ovim nesreÊnim dogaawima.

I zato danas naπe misli, naπa srca su okrenuta ka wemu, a miznamo i verujemo u nelaænu reË Boæju koja kaæe:

VeÊe qubavi od ove nema, kad ko æivot svoj poloæi za bliæwesvoje.

A otac Hariton je poloæio æivot svoj za Hrista Boga Ra-spetoga i Vaskrsloga i samim tim uπao je u red velikih muËenika.I moja posledwa reË bi bila danas wemu okrenuta i upuÊena, koja uisto vreme izraæava veliku veru reË Boæju koja je nelaæna, a onaglasi:

Prepodobni oËe Haritone, moli boga za nas.Amin.“

31

MONAH HARITON (1960‡1999)

Gospodwe reËi: „Ne bojte se onih koji ubijaju telo, veÊ se boj-te onih koji vam mogu ubiti duπu“ nadahwivale su mnoge hriπÊan-ske generacije za ovih dve hiqade godina, od krsne ærtve naπeg Is-kupiteqa i Spasiteqa Isusa Hrista. Naπ, iako greπan, ali ipakkrstonosni narod, sledovao je tim reËima i dao mnoge muËenike isvetiteqe od trenutka primawa hriπÊanstva pa sve do sada.

U novije vreme u naπem narodu, iako udaqenom od Hrista, joπuvek ima BogoËeæwivih duπa koje su spremne da za Hristom idukroz smrt u æivot veËni. Takav je u naπe dane bio otac Hariton.

Ovaj svet je otac Hariton ugledao na Aranelovdan, 21. novem-bra 1960. godine u selu LukovaËka Reka kod Kurπumlije. Roen je uradniËko-seqaËkoj porodici LukiÊa, koja je imala viπe dece, i nakrπtewu je dobio ime Radoslav. Tim imenom, koje Êe i namonaπewu kasnije nositi (na grËkom Hariton ima isto znaËewe),kao da se predskazuje πta Êe wegov æivot biti u Crkvi Hristovoj,jer je svako stradawe za Hrista radost ujedno na Nebu i na Zemqi.

Svoj æivot pre manastira on provodi najpre u svom selu, gdeusrdno pomaæe svojoj porodici, da bi kasnije, πkolujuÊi se iradeÊi kao profesionalni vozaË dvadeset godina, revnovao utraæewu istine i pravde. Æeleo je, kao πto je i bio vaspitan u svo-joj porodici, da poπteno æivi i da se trudi da pomogne svima.

U æeqi za dobrom, u prvo vreme je æeleo da pristupi Komu-nistiËkoj partiji, ali ne biva primqen u wu. Vrlo brzo sagledavasve negativnosti takvog reæima, koji je do kraja æivota ostao uwemu kao sinonim svih prethodnih stradawa i naπeg naroda i svihostalih koji su bili pod tim reæimom. Iako ovde na zemqi nijedoæiveo wegov pad, Ëija je i on ærtva bio, sada se s neba raduje zaje-do sa svima onima koji su stradali, a ipak nisu biil uzaludnootrgnuti cvetovi iz baπte naπeg naroda.

ÆiveÊi joπ u svetu pomiπqo je i na brak, jednom je bio Ëakpred samu æenidbu, ali Gospod, pozivajuÊi ga na podvig, ustrojavaput wegovog spasewa na drugi naËin. Obrativπi se iskreno i svimsrcem ka Bogu, on i poæeli da ide za Wim, πto savreπnije i is-krenije. Zbog toga jei poæeleo da poe u Svetu Zemqu i da tamoposluæi SladËajπem Isusu. Stigavπi tamo kao poklonik, zaæeleoje da kao monah ostane u Manastiru svetog Save kod Jerusalima, alipo tajanstvenom i samo Bogu znanom Promislu, wega ne primiπe utu svetu lavru, i on se vraÊa u svoj zaviËaj.

Otac Hariton je nekoliko zadwih godine pre manastira pro-veo æiveÊi radeÊi u Niπu. Bio je poznat, i samo po dobru zapamÊen,od svih tamoπwih vernika. Vrativπi se u tu sredinu, on ipak neodustaje od svoje Bogougodne namere da postane monah. Traæio jesamo pogodnu priliku i vreme da tu svoju nameru i sprovede u delo.Traæio je samo pogodnu priliku i vreme da tu svoju nameru isprovede u delo. ZnajuÊi da Gospod neÊe ostaviti sluge svoje, on seusrdno molitvom obraÊa Gospodu, moleÊi ga da mu pokaæe putspasewa.

Kakvu je on veru i qubav imao ka Gospodu, okazuje jedanprimer dok je æiveo joπ u svetu. Jednom kada se vrlo teπko razbo-leo, on usrdno, sa suzama i molitvom pripade pred svoju ikonu Maj-ke Boæje TrojeruËice, i od we ne usta dok ne dobi isceqewe svomenedugu. To je joπ viπe utvrdilo wegovu veru, koja Êe se puno puta ikasnije potvrditi u wegovom æivotu.

Voen Bogom, otac Hariton 1995. godine odlazi u manastirCrna Reka kod RibariÊa, da bi tamo, sluæeÊi svetim Arhangelimai svetom Petru Koriπkom, sluæio i svome voqenom Gospodu. We-govim stupawem u manastir, poËiwe i wegova borba sa starim Ëove-

32

kom. Pun odluËnosti i samopoærtvovanosti, otac Hariton stremiviπim idealima monaπkog æivota.

Okruæen qudima mlaim od wega, nenaviklim na teæak naËinæivota, on, pun usra, trudio se da svakome pomogne na zajedniËkomposluπawu, i onome kojima je pomoÊ bila potrebna, dawu i noÊu, negledajuÊi da li je vreme odmora.

Po blagoslovu svoga igumana pomagao je i manastirskim suse-dima, posebno starim i iznemoglim, hitajuÊi uvek radosno na takavposluπawa. Malo govorqiv i staloæen, izgledao je svima kao nekone od ovoga sveta. Stupivπi u manastir sa æeqom ka samovawu, od-lazio je po blagoslovu, ne ropÊuÊi, gde god ga je iguman, kao isku-snog vozaËa, poslao. Koliko je bio paæqiv prema onima koje je vo-zio, pokazivao je time da, iako j voleo brzo da vozi, uvek vodio ra-Ëuna o svojim bliæwim, vozeÊi onako kako bi drugi bili zadovo-qni.

Ponekad, revnujuÊi za istinu, izgledao je straπan i strogprema drugima, ali je ipak osnovna crta wegovog karaktera bilaobojena qubavqu i poærtvovawem, pokazanim na delu, a ne reËima.Uvek Êutqiv i ozbiqan, govorio je rado samo onda kad oseti da Êeono πto kaæe moæe biti na opπtu korist, pazeÊi pri tom da πtetune nanese ni drugima ni sebi.

Neprestano sluπajuÊi u manastiru æitija svetih i poukesvetih Otaca, æeleo je da im podraæava, ali, puËavan svojim duho-vnikom, trudio se da to niko oko wega ne primeti.

Tako revnosno provodi svoj æivot kao iskuπenik u manastiruCrna Reka, a posle dve godine, kao onaj koji niπta nema, a sve ima,biva od strane svoga duhovnika, episkopa Artemija, premeπten dapomogne obnovu manastira svetih Arhangela kod Prizrena.

Ponovo pozvan da sluæi svojim svetim Arhangelima, kojima jeprizvan od roewa, neumorno sebe ulaæe u novu svetiwu. RevnosnopomaÊuÊi svome novom stareπini, hita da uradi sve πto moæe, nebi li tako osposobio nove konake da se bratija u wih πto pre use-li. Ne gledajuÊi na zamor, bilo da vozi ili hita na bilo koje poslu-πawe, on sebe ne πtedi. I daqe, staloæeno i Êutqivo ispuwavasvoju misiju sa ozbiqnoπÊu. P