______________________________________________________________________________________________________________________________________________

АС - Центар за оснаживање младих особа које живе са ХИВ-ом и АИДС-ом

ПИБ: 1 0 6 6 2 1 8 7 7

Матични број: 2 8 0 1 3 9 7 3

Рачун: 145-18285-22

Телефон: +381605030402

Мејл: office@aids-support.org Сајт: http://aids-support.org/ Светогорска 18, Стари Град, 11000 Београд Мајке Јевросиме 21, Стари Град, 11000 Београд

Зашто нам треба измена Законa о кривичном поступку - члан 250

Опис Дискриминација и стигматизација се сматрају једним од главних препрека у борби против ХИВ инфекције и АИДС-а у свету1. Дискриминацијом се спречава ефективно лечење ове болести и самим тим поспешује њено ширење. То се, између осталог, манифестује кроз смањену употребу превентивних услуга и услуга тестирања; закаснело саопштавање ХИВ статуса окружењу; одлагање или одбијање примања третмана, неге и подршке; појачаног ефекта дискриминације међу маргинализованим групама. У законима Србије се не помињу особе које имају ХИВ инфекцију или АИДС, осим у дискриминаторној норми кривичног закона2 која непотребно експонира људе са овом инфекцијом у негативном контексту тиме што постоји посебан члан који се односи на то да ће се казнити казном и до 5 година затвора особа која има хив и пренесе га другој особи. Та норма не само да је дискриминаторна него је и штетна јер спречава људе да обелодане најближима да имају хив. Из тог разлога предлажемо да се брише или мења постојећи члан 250 Кривичног законика у вези са преношењем ХИВ инфекције.

Предлог број 1. - наслов члана 250 Кривичног законика који гласи „Преношење инфекције ХИВ вирусом“ мења се у

„Преношење ХИВ инфекције“ и последично читав текст члана 250. Објашњење: ХИВ је скраћеница за вирус хумане имунодифицијенције (енг. human imunodificiency virus) због тога, се предлаже терминолошка измена и промена назива одредбе Кривичног законика а последично и читавог текста, јер је постојеће решење граматички и литерарно неправилно. Сама скраћеница ХИВ садржи у себи појам вирус. Рећи ХИВ вирус је неправилно исто као нпр. „МУП министарство“.

Предлог број 2. - Члан 250 Кривичног законика се брише Објашњење: Постоји одредба у члану 249 КЗ. Председник Србије господин Томислав Николић је у разговору са представницима организација цивилног друштва за подршку особама које имају ХИВ или АИДС, пружио уверавања да ће када Закон о кривичном поступку буде мењан, дати подршку за брисање Члана 2503.

Предлог број 3. (алтернативно) - Постојећи члан 250 мења се тако да гласи:

Објашњење: Имајући у виду постојање одредби у члану 249 КЗ Који гласи „Преношење заразне болести: „Ко не поступа по прописима, одлукама или наредбама за сузбијање или спречавање заразних болести, па услед тога дође до преношења заразне болести, казниће се затвором до три године“. Из тог разлога ова материја треба да постане предмет регулисања Закона о заштити становништва од заразних болести4 или да се, ове одредбе измене у складу са захтевима јавног здравља и људских права.

1 Смањење стигме и дискриминације због ХИВ статуса: важан део националних програма за АИДС, децембар 2007, стр. 9. (прев. аут). Reducing HIV Stigma and Discrimination: a critical part of national AIDS programmes. 2 Кривични законик, Службени гласник РС, 85/05; 3 http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/Dru%C5%A1tvo/1221146/Predstavnici+JAZAS-a+kod+Nikoli%C4%87a.html 4 Закон о заштити становништва од заразних болести, Службени гласник РС, 125/04.

Преношење инфекције ХИВ вирусом

(1) Ко свесно другог доведе у опасност од инфекције ХИВ вирусом, казниће се затвором до две године. (2) Ко се свесно не придржава прописа и мера који се односе на спречавање ширења ХИВ инфекције и тиме из нехата доведе до преношења инфекције ХИВ вирусом на друго лице, казниће се затвором од једне до пет година. (3) Ко знајући да је заражен ХИВ вирусом свесно пренесе на другог ту инфекцију, казниће се затвором од две до дванаест година. (4) Ако је услед дела из став 3. овог члана наступила смрт зараженог лица, учинилац ће се казнити затвором од пет до петнаест година. (5) Ако је дело из ст. 3. и 4. овог члана учињено из нехата, учинилац ће се казнити за дело из става 3. затвором до три године, а за дело из става 4. затвором од шест месеци до пет година.

Преношење ХИВ инфекције

Члан 250

(1) Брише се - последично се мењају бројеви осталих ставова (1) Ко се свесно не придржава прописа и мера који се односе на спречавање ширења ХИВ инфекције и тиме из нехата доведе до преношења инфекције ХИВ-ом на друго лице, казниће се затвором од једне до пет година. (2) Ко знајући да је инфициран ХИВ-ом свесно пренесе на другог ту инфекцију, казниће се затвором од две до дванаест година. (3) Ако је услед дела из став 3. овог члана наступила смрт инфицираног лица, учинилац ће се казнити затвором од пет до петнаест година. (4) Ако је дело из ст. 2. и 3. овог члана учињено из нехата, учинилац ће се казнити за дело из става 2. затвором до три године, а за дело из става 3. затвором од шест месеци до пет година.

______________________________________________________________________________________________________________________________________________

АС - Центар за оснаживање младих особа које живе са ХИВ-ом и АИДС-ом

ПИБ: 1 0 6 6 2 1 8 7 7

Матични број: 2 8 0 1 3 9 7 3

Рачун: 145-18285-22

Телефон: +381605030402

Мејл: office@aids-support.org Сајт: http://aids-support.org/ Светогорска 18, Стари Град, 11000 Београд Мајке Јевросиме 21, Стари Град, 11000 Београд

Образложење за предлоге.

Кривични законик од 2005. године, поред тога што као кривично дело задржава преношење заразних болести (чл. 249), по први пут у домаћем законодавству кажњава преношење ХИВ инфекције. Законодавац је то учинио прописивањем строге затворске казне (од једне до пет година) за преношење инфекције на друго лице (чл. 250. ст. 2 и 3). Поред тога, кажњавају се затвором до две године и само довођење у опасност од инфекције, без услова да је дошло до преношења вируса (ст. 1), као и нехатно преношење ХИВ-а (ст. 5). При томе се законодавац не изјашњава око врсте или степена нехатног поступања или нечињења. Најстроже се кажњава у случајевима ако се пренос инфекције ХИВ-ом заврши смрћу инфицираног лица (ст. 4). Намера законодавца била је да строгим законским казнама превентивно утиче на ширење ХИВ-а, с тим што се потенцира одговорност носиоца инфекције за ширење инфекције. Није јасно да ли особе инфициране ХИВ-ом терет кривичне одговорности подносе и у случајевима преношења инфекције лаким нехатом (повреда на радном месту!?), и у случају свесног довођења друге особе у опасност од преношења инфекције, што би се могло различито тумачити имајући у виду особености ХИВ-а као инфекције (три утврђена начина преноса и теоретску могућност за пренос неким другим контактом, нпр. пољупцем). У Србији још не постоји судска пракса која би показала како ће судови тумачити и примењивати овај пропис. Пропис иначе нуди разне теоретске могућности за покретање кривичног поступка у ситуацијама када то не би било оправдано са моралног становишта. За сада је по том основу покренут један судски поступак. *** Криминализација преноса ХИВ-а занемарује личну одговорност за сопствено здравље и јавну обавезу на превенцију и заштићене односе на којој би требало инсистирати код свих грађана. Глобална мрежа ПЛХИВ је представила Члан 2505, Извештај УНАИДС-а „Криминализација преношења ХИВ инфекције6“ и Анализу законодавства Србије везано за ХИВ/АИДС, 20087, који указују на то да је у кривичним законима преношење ХИВ инфекције на друга лица, или излагање других лица ризику од инфекције, кажњиво у неколико земаља међу којима је и Србија, али да не постоје јасни подаци који потврђују да широка примена кривичног законика у погледу ширења ХИВ инфекције не обезбеђује задовољење правде у кривичним поступцима и превенцију од преношења инфекције. Напротив, таква пракса ризикује умањење значаја јавног здравља и људских права. Услед тога, УНАИДС апелује на државе да кажњавање ограниче на случајеве намерног преношења, при чему је особа свесна ХИВ позитивног статуса, поступа са умишљајем, и тако доводи до преношења ХИВ инфекције. Кажњавање не би требало примењивати у случајевима када не постоји велики ризик од преношења инфекције, када инфицирана особа није знала да је ХИВ позитивна или није знала како се ХИВ преноси, затим када је друго лице упознала са својим ХИВ позитивним статусом, није открила да је ХИВ позитивна услед опасности од насиља или других негативних последица, или када је предузела неопходне мере да смањи ризик од преношења инфекције, нпр. употребом презерватива. Међународна препорука број 4 у вези са ХИВ/АИДС-ом и људским правима8, и УНАИДС указују да су државе дужне да обезбеде примену одредаба кривичног закона у вези са преношењем ХИВ-а у складу са међународним обавезама у вези са заштитом људских права9, као и спровођење националних као што су Устав Републике Србије, Службени гласник РС, бр. 98/2006, члан 22, Закони о забрани дискриминације, „Службени гласник РС“ бр. 22/09, о Уставном суду, Службени гласник РС, 109/07; о породици, Службени гласник РС, 18/05; о раду, Службени гласник РС, 24/05 и 61/05; о здравственом осигурању, Службени гласник РС, 107/05; о основама система образовања и васпитања, Службени гласник РС, 107/05 и 109/05 - исправка; о палијативном збрињавању, о јавном здрављу10; Кривични законик11; о равноправности полова12; о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом13; о здравственој заштити14; о заштити података о личности15. Закон о заштити становништва од заразних болести16 указује да сваки носиоц инфекције има обавезу да се придржава савета и препорука лекара, посебно оних који се односе на даље ширење инфекције. Другим речима, пацијент је правно обавезан да се придржава налога лекара, јер уколико дође до преноса инфекције, он може бити кривично одговоран. На пример, у случају да лице које зна да је инфицирано ХИВ-ом, не употреби презерватив у сексуалним односима са особом која није свесна њеног ХИВ статуса, а дође до инфекције.

5 http://www.gnpplus.net/criminalisation/sites/default/files/original_serbian_language_version_of_2005_criminal_law.pdf 6 Криминализација преношења ХИВ инфекције, УНАИДС, август 2008. / Criminalisation of HIV Transmission, UNAIDS, August 2008. 7 http://bit.ly/1yh3Cxv 8 Међународне препоруке у вези са ХИВ/АИДС-ом и људским правима, усаглашена верзија из 2006. International Guidelines on HIV/AIDS and Human Rights, 2006, Consolidated Version, Office of the UNHCHR and Joint UN Progarmme on HIV/AIDS. 9 Пре свега у вези са заштитом права на приватност, највишег могућег стандарда здравствене заштите, забране дискриминације и једнаког приступа правди (чл. 3, 7 и 12 Универзалне декларације о људским правима и чл. 12 Међународног пакта о економским, социјалним и културним правима) 10 Службени гласник РС бр.72/09 11 Службени гласник РС бр.85/05, 88/05, 107/05, 72/09 и 111/09 12 Службени гласник РС бр.104/09 13 Службени гласник РС бр.33/06 14 Службени гласник РС бр.107/05, 72/09 - др. закон, 88/10 и 99/10 15 Службени гласник РС бр.97/08 i 104/09 - др. закон

16 Службени гласник РС бр.125/04

______________________________________________________________________________________________________________________________________________

АС - Центар за оснаживање младих особа које живе са ХИВ-ом и АИДС-ом

ПИБ: 1 0 6 6 2 1 8 7 7

Матични број: 2 8 0 1 3 9 7 3

Рачун: 145-18285-22

Телефон: +381605030402

Мејл: office@aids-support.org Сајт: http://aids-support.org/ Светогорска 18, Стари Град, 11000 Београд Мајке Јевросиме 21, Стари Град, 11000 Београд

Све већи број доказа указује да је криминализовање необјављивања ХИВ статуса, потенцијалне изложености ризику од преношења инфекције, изложености и ненамерног преношења ХИВ-а, учинила више штете него користи у смислу њеног утицаја на јавно здравље и људска права17. Боља алтернатива употреби кривичног закона су мере које стварају окружење које омогућава људима да траже тестирање, подршку и благовремено лечење, а да безбедно обелодане свој ХИВ статус18. Уместо криминализације преношења ХИВ-а, државе би требало да прошире програме и мере за које се показало да смањују учесталост преношења ХИВ-а, а чиме се обезбеђује заштита људских права како особа које живе са ХИВ-ом, тако и особа које су ХИВ негативне. Иако можда постоји ограничена улога кривичног права у ретким случајевима у којима људи преносе ХИВ са злом намером, желили би да видимо људе који живе са ХИВ-ом подржане и оснажене од момента постављања дијагнозе, тако да се чак и ови ретки случајеви инфицирања могу спречити. Уместо казнене политке и кривичноправног приступа превенцији ХИВ-а, потребан је приступ који је усресређен на заједницу, где су стручност и разумевање ХИВ питања најбољи доказ19. Постојеће кривичне одредбе које се односе специфично на ХИВ треба укинути, у складу са УНАИДС препорукама20. Ако се после темељних доказа и прегледа националног законодавства21, кривично гоњење ХИВ-а и даље сматра потребним, требало би да се заснива на принципима пропорционалности, предвидљивости, намере, каузалности и недискриминације, најновијих информација ХИВ науке и медицине; стварне штете а не штете засноване на ризику од преношења инфекције, и да буде у складу са циљевима јавног здравља и међународних стандарда и обавеза поштовања људских права22. ХИВ епидемија је вођена недијагностиковањем ХИВ инфекције, а не од стране особа које знају свој ХИВ позитиван статус23. Незаштићени секс носи ризик од многих могућих евентуалности - позитивних и негативних - укључујући и ризик од добијања многих других много опаснијих полно преносивих инфекција као што су хепатитиси Б и Ц који се веома лако преносе, сифилис, трипер или ХИВ24. Издвајање ХИВ-а у посебним законским одредбама и кривично гоњење даље стигматизира особе које живе са ХИВ-ом и оне који су погођени. Стигма везана за ХИВ је највећа препрека за тестирање, лечење, објављивање статуса и успех земаља у постизању међународног циља "достизање нула нових инфекција, нула смрти везаних за АИДС и нула дискриминације25". Кривични закони не мењају понашање укорењено у сложеним друштвеним питањима, посебно понашање које се заснива на жељи и утицају стигме према ХИВ-у26. Такво понашање се мења саветовањем и пружањем подршке особама који живе са ХИВ-ом, која има за циљ да се постигне здравље, достојанство и оснаживање27. Правосудни систем и медији тренутно нису добро опремљени да се носе са кривичним процесима везаним за ХИВ28. Надлежни органи би требало да обезбеде адекватну обуку у вези ХИВ-а за полицију, тужилаштво, адвокате, судије, пороте и медије. Када се ХИВ статус особе принудно објави у медијима, та информација ће увек бити доступна преко интернет претраге. Људи оптужени за "злочине" везане за ХИВ за које нису (или не би требало да буду) проглашени кривим имају право на приватност. Јавно здравље нема корист у идентификовању таквих појединаца29. Устав и Кривични законик Србије забрањују дискриминацију и особе које имају ХИВ инфекцију или АИДС могу се позвати на члан: 15. до 27. У члану 27. изричито се забрањује дискриминација на основу здравственог стања и он у најширем смислу обухвата и дискриминацију на основу ХИВ инфекције или АИДС-а.

У Београду, 22. октобар 2014. године

Изворни текст написао Ненад Петковић - Удружење грађана Q-клуб са малим изменама допунио: ________________________ Ђурица Станков, извршни директор АС Центра

Подсећање: Асоцијација за борбу против сиде (ЈАЗАС) и Удружење грађана Q-клуб су заједно са организацијама цивилног друштва пре извесног времена покренуле иницијативу30 за измену члана 250 али без објављених резултата и видљивих исхода.

17 UNAIDS. Report of the Expert Meeting on the Scientific, Medical, Legal and Human Rights Aspects of Criminalisation of HIV Non-disclosure, Exposure and Transmission, 31 August- 2 September 2011. Geneva, February 2012. 18 UNAIDS/UNDP. Policy Brief: Criminalization of HIV Transmission. Geneva, July 2008; Open Society Institute. Ten Reasons to Oppose the Criminalization of HIV Exposure or Transmission. 2008; IPPF,GNP+ and ICW. Verdict on a Virus. 2008. Видети такође: IPPF. Verdict on a Virus (documentary) 2011. 19 GNP+/UNAIDS. Positive Health Dignity and Prevention: A Policy Framework. Amsterdam/Geneva, January 2011. 20 UNAIDS/UNDP. Policy Brief: Criminalization of HIV Transmission. Geneva, July 2008. 21 Анализа законодавства Србије везано за ХИВ/АИДС, 2010, УНДП, Београд, проф. Војин Димитријевић, Ненад Петковић, Ана Маричић. 22 UNAIDS. (2012) Ибид 23 Marks G et al. Estimating sexual transmission of HIV from persons aware and unaware that they are infected with the virus in the USA. AIDS 20(10):1447-50, 2006; Hall HI et al. HIV transmissions from PLHIV who are aware and unaware of their infection, United States. AIDS 26, online edition. DOI: 10.1097/QAD013e328351f73f, 2012. 24 Bernard EJ, Hanssens C et al. Criminalisation of HIV Non-disclosure, Exposure and Transmission: Scientific, Medical, Legal and Human Rights Issues. UNAIDS, Geneva, February 2012; Carter M. Hepatitis C surpasses HIV as a cause of death in the US. Aidsmap.com, 21 February 2012. 25 UNAIDS. Getting to Zero: 2011-2015 Strategy. Geneva, December 2010. 26 Bernard EJ and Bennett-Carlson R. Criminalisation of HIV Non-disclosure, Exposure and Transmission: Background and Current Landscape. UNAIDS, Geneva, Feb. 2012. 27 GNP+/UNAIDS (2011) Ibid 28 Bernard EJ and Bennett-Carlson R (2012) Ibid 29 UNAIDS. Opening up the HIV/AIDS epidemic: Guidance on encouraging beneficial disclosure, ethical partner counselling & appropriate use of HIV case-reporting, 2000. 30 http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/351441/Inicijativa-da-prenosenje-HIV-infekcije-vise-ne-bude-krivicno-delo