IZDAJE STUDENTSKA UNIJA EKONOMSKOG FAKULTETA Beograd, april 2009.

/ GODINA XIII - BROJ 61 / www.monopollist.org

Prošao je mart.Pregazio sam stotinu ulica.Prespavao neprospavane noći.Slušao distorzije zarđalih mašina.Kloparanje vagona uz vetar.Zakrčeni mostovi.Flaša biva odbačena iz toplog stiska.Sivo nebo i krezube fasade.Raščupana svetiljka u ulici.Sećam se toplih zraka sunca jednog dana krajem marta.Onda je isplivao april.Zakoračio sam.

Glavni i OdGOvORni uRedniK:davor MiHailOviĆFaKulTeT: Bojana džePinaeKOnOMiJa: Bojan ČaliJadRuŠTvO: Maja RadaKMOZaiK: nikola ŠKOndRiĆ

diZaJn & PrePress: Branislav ninkovićdejan Cvetkovićtrid studio, Beogradwww.studiotrid.com

leKTuRa: Marija JOCiĆ, Jovana STevKO­viĆ, Bojana laZiĆMaRKeTinG: Sonja PlOviĆ

ČlanOvi RedaKCiJe: Bojana džepina, vladimir Gojković, Branko Kubat, Jelena ljubišić, nikola Ćirković, anđela dukovski, Mile Bijelić, davor Mihailović, Marija Starčević, Maja Radak, Matea Rakić, Milica Bo-žanić, nikola Škondrić, dragiša Otašević, Pavle Mihajlović, uroš živaljević, Rastko Radenković, Sanja Mitić, Sonja Jakovljević, Jugica ignjatović, Marija Timotić, Tatjana Raičević, Bojan Stanko-vić, Tatjana Janković, Branka Prišunjak, Miloš Obradović, vuk vujović

„MonopolList” časopis Studentske unije ekonomskog fakulteta

Kamenička 6, 11000 Beograd, SrbijaTelefon: + 381 11 30 21 165monopollist@gmail.comadresa sajta: www.monopollist.org

Glavni i odgovorni urednik: davor MiHailOviĆTelefon: + 381 64 255 18 17davor.mihailovic@gmail.comMenadžer: Bojan ČaliJaTelefon: + 381 64 848 15 66 bojancalija@gmail.com

TeKSTOvi Su auTORSKi, niSu CenZuRiSani i ne PRedSTavlJaJu ZvaniČan STav STudenTSKe uniJe eKOnOMSKOG FaKulTeTa.

ZaHvalJuJeMO Se RuKOvOdSTvu eKOnOMSKOG FaKulTeTa na POMOĆi u RealiZaCiJi OvOG BROJa

Uvodnikm

embe

r of:

Sadržaj

CiP - KATalOGiZaCiJa u PuBliKACiJinarodna biblioteka Srbije, Beograd378

MOnOPOlliST/Glavni urednik GoranJavorac.-199?, br. 1- . - Beograd(Kamenička 6): Studentska unijaekonomskog fakulteta u Beogradu,199? -. - 28cm

iSSn 182-3450=MOnOPOlliSTCOBiSS.SR-id 117255180

4. Međunarodna StudentSka nedelja u BeograduISWIB 2009 - CHallenge oF CHangeS6. Centar za Međunarodnu SaradnjuCentar za karIjerno vođenje I Savetovanje7. evropSka StudentSka organIzaCIja eStIeMCaSe Study SHoW 20099. znanje za BudućnoSt – MladI u akCIjI‘’AlAsi’’10. oBnovljIvI IzvorI energIjeSunCeM na SrBIju12. SIndIkalnI SoSkrItIka SoS prodavnICa14. Mere vlade za BorBu protIv krIzevećI porez, SpaS za SrBIju16. preduzetnIštvoMala preduzeća, velIkI BIznIS18. «šInvoz»agonIja koja traje22. „prvI korak je jednoStavan kao gašenje Svetla“60 MInuta

24. SvetSkI dan poezIjene Slušaj njIH- kažI Svoj StIH26. SanjajMo kreatIvno luCIdnI SnovI28. duH StarIH vreMena za nove generaCIjenovI Sjaj Stare kaldrMe30. Moderna džunglada lI naS u Svakoj kanCelarIjI StrpljIvo čeka MoBIng?32. ženSke roMSke Mreže vojvodInepoSle Snova... pogled u Sutra34. kako Su završIle neke od najvećIH rok-zvezdadroga, alkoHol I rokenrol37. kapetan MIša anaStaSIjevIćvelIkI trgovaC trgovaC I pokrovItelj proSvete40. eHo FIlterIzBor42. torontoIMIgrantSko odredIšte45. Sve što Ste HtelI da znate, a nISte SMelI da – pIjete!ruM – pIće roBova, pIće guSara, pIće za Ceo Svet...

Davor MihailovićGlavni i odgovorni urednik

�

Fakultet

Međunarodna studentska nedelja u Beogradu

ISWIB 2009nestranačka, neprofitna i nevladina studentska organizacija Svetski omladinski talas (World youth Wave) po treći put organizuje festival pod nazivom Internatinal Student Week in Belgrade koji će se u našem glavnom gradu odžati od 09. do 16. avgusta tekuće godine.

CHallenge oF CHangeS!

svetski Omladinski Talas je skup studenata, postdiploma-ca i stručnjaka u usponu obje-dinjenih u ideji da mladi ljudi

treba da budu stub svakog društva i da neizostavno moraju da imaju prili-ku da izraze svoje ideje, stavove, želje i težnje, kao i šansu da iste hrabro i samostalno sprovedu u delo. Ova re-lativno mlada organizacija (formirana 2005. godine) smatra da osnova sva-kog društva treba da bude demokrati-ja, međusobno poštovanje, razumeva-

nje, upoznavanje i uvažavanje brojnih različitosti kako u svakoj državi poje-dinačno, tako i u celom svetu. u uslo-vima u kakvim danas živimo većini mladih ljudi “beli svet” je, neospor-no, prilično daleko. Zato će ovog leta, ponovo, svet doći kod nas!

šta je zapravo ISWIB 2009?

international Student Week in Belgra-de (iSWiB) je festival koji će se održa-ti u Beogradu od 09. do 16. avgusta i

okupiće 200 studenata iz Srbije, evro-pe i celog sveta razvrstanih u 10 razli-čitih radionica. Radionice nose nazive u skladu sa temama koje obrađuju: Kultura i umetnost, Zaštita životne sredine, ekonomija, Zdravlje, ljudska prava, Mediji, aktivizam mladih, druš-tvo, umetnost fotografije i, na kraju, umetnost filma. Studenti se prema afinitetima priključuju nekoj od ovih radionica. Potom se u okviru svake od njih održava niz predavanja, prezenta-cija, kao i interaktivni rad koji podra-zumeva otvoreno i slobodno iznošenje znanja, pitanja i sučeljavanje različitih stavova. Tako na primer, u okviru radi-onice umetnost i film, polaznici će biti u prilici da pomoću video kamere i ra-čunara za montažu učestvuju u proce-su stvaranja dokumentarnog filma, od rada na scenariju, snimanja na terenu, montaže, pa sve do postprodukcije.

�

Fakultet

otvorena predavanja I panel dISkuSIja

Osim radionica, u okviru edukativnog programa iSWiBa predviđeno je i odr-žavanje dva predavanja koja će obrađi-vati aktuelne teme vezane za probleme društva i identiteta kao i problem nasilja nad ženama i decom. u okviru iSWiBa 2007 ( prvi put se ovaj festival održao 2006., a 2008. godine je iz objektivnih razloga izostao) je upravo predavanje anti-trafiking centra koji se žestoko bori protiv sve masovnije pojave trgovine ljudima, privuklo najviše pažnje i inte-resovanja publike. S druge strane, panel diskusija okupiće najistaknutije ljude iz sveta politike, ekonomije, medija i sl. (na iSWiB-u 2007. neki od predavača bili su i Radovan Jelašić i dušan Janjić) koji će, ovog puta, govoriti o svojim stavovima i argumentima za ili protiv evropskih

integracija. Oba predavanja, kao i panel diskusija, otvorena su za sve zaintereso-vane građane.

party all tHe tIMe

Broj studenata koji će učestvovati na festivalu ogranicen je na 200, i to 150 ljudi iz sveta i 50 iz Srbije. Osim nesum-njivo kvalitetnog, edukativnog progra-ma, predviđen je i bogat i interesantan zabavni program. Pored Salsa žurke, ka-raoke večeri, odlaska na Beer fest, stran-ci će takođe biti u prilici da upoznaju i osete čari Skadarlije kao i nekog od be-ogradskih splavova. najveće interesova-nje, ipak, tradicionalno postoji za Sajam država (Country fair) u okviru koga će svi učesnici imati mogućnost da na im-provizovanim štandovina izlože svoju hranu, piće i ostala nacionalna obeležja. Takođe, planiran je i Sportski dan na adi Ciganliji.

poStanI I tI deo ISWIB-a 2009!

Pravo učešća na ovom festivalu imaju svi studenti, bez obzira na oblast studiranja i godinu studija. Participacija za inostra-ne studente iznosi 50 evra (i uključuje smeštaj, hranu, učešče u radionicama i promotivni materijal) dok je za naše stu-dente cena upola manja (pod uslovom da smeštaj i ishrana budu u njihovoj, sop-stvenoj režiji). Za učešće možete aplici-rati na zvaničnom sajtu iSWiB-a: www.iswib.org, i to do 30. aprila. upoznavanje novih kultura, jezika, sticanje novih sa-znanja, sklapanje brojnih prijateljstava su neoizostavni deo iSWiB-a 2009! Zašto ne budes i ti? Požuri i prijavi se!

Maja RADAK

aplIkaCIje

aplikacije za učešće na ISWIB-u 2009 nalaze se na zvaničnom sajtu www.iswib.org. pravo učešća imaju svi studenti fakulteta u evropi i Srbiji, bez obzira na godinu studija. jedini uslov je dobro poznavanje engleskog jezika, jer je on zvanični jezik festivala. participacije za inostrane studente iznose 50 evra (cena uključuje i smeštaj i ishranu), a za domaće 25 evra (bez prethodno navedenog). rok za prijave je 30. april.

projektI

ISWIB važi za centralni i najznačajniji projekat organizacije Svetski omladinski talas (World youth Wave). osim njega, značajan projekat WyWa je i Wave Magazine (International web magazine for students). takođe, Svetski omladinski talas je doveo i erasmus Student network odeljak u Beograd i organizovao erasmus day u aprilu 2007. Sve informacije o WyW mogu se naći na sajtu www.iswib.org.

radIonICa

dosadašnja praksa ISWIBa pokazala je odlične rezultate saradnje sa drugim, manje ili više sličnim organizacijama kojima je prepuštana realizacija radionica. ove godine, Monopollist će imati čast i zadovoljstvo da koordinira radom radionice ekonomija čija ce tema biti Svetska ekonomska kriza.

�

Fakultet

Ekonomski fakultet u saradnji sa Potsdam Univerzitetom, Berlin, Nemačka raspisuje konkurs za letnji seminar koji će se održati od 13. - 18. jula 2009. u poslovno-rekreativnom centru «RelaX» Kovačica, na 50 km od Beograda.

u programu učestvuje 20 studenata i to, pored 10 studenata sa Ekonomskog fakulteta iz Beograda, 10 studenata sa Pos-tdam univerziteta, sa predavačima sa oba univerziteta.

Čitav program je finansiran od strane daad (deutscher aca-demischer austausch dienst) fondacije. ZVANIČAN JEZIKEngleski

Glavni preduslovi: studenti ii, iii i iv godine studja, prosečna ocena minimum 8.00, dobro znanje engleskog jezika, komuni-kativnost i interesovanje za timski rad.

Potrebna dokumenta:1. Potvrda o studiranju (na srpskom jeziku)2. uverenje o položenim ispitima (na srpskom jeziku)3. Cv na engleskom jeziku4. Motivaciono pismo na engleskom jeziku5. Popunjena prijava (može se skinuti sa sajta Fakulteta ili

uzeti lično u kancelariji Centra za međunarodnu saradnju eF-a, kabinet 154)

Prijem prijava: od 01.04.- 10.05.2009. od 10-12h kabinet 154

više informacija na sajtu ekonomskog fakulteta ili na telefon 3021068,

Jelena Cvetanović, Centar za međunarodnu saradnju cis@one.ekof.bg.ac.yu

Centar za međunarodnu saradnju

Institutions, Social Security and recessionBe responsible for your future!

konkurS - SuMMer SCHool

Centar za karijerno vođenje i savetovanje

održano predStavljanje koMpanIjeCentar za karijerno vođenje i saveto-

vanje i u ovoj godini, godini svetske ekonomske krize, i dalje širi svoj klub partnera-poslodavaca, koji žele da una-prede svoje konkurentske prednosti angažovanjem studenata Fakulteta.

Ovog puta, te interese je prepoznala i kompanija nelt, vodeći distributer u Srbiji, koja se u utorak, 17.03.2009.god., u punom amfiteatru 6 i predsta-vila studentima Fakulteta. ispred kom-panije su govorile ivana lazor i Zorana Radić iz sektora za ljudske resurse.

nakon uvodnih reči o samoj kompani-ji, ivana i Zorana su prisutnima pribli-žile sam proces selekcije i regrutacije u kompaniji nelt. Proces selekcije kom-panije nelt započinje testom koji svi prijavljeni kandidati moraju da polažu, da bi zatim oni koji isti i polože bili kon-taktirani za dalje intervjue. nakon in-tervjua, sektor za ljudske resurse zajed-no sa ljudima iz datog sektora u kojem je otvorena pozicija za zaposlenje, od-lučuje kojem kandidatu ponuditi dato zaposlenje. Međutim, tu se ne završava ciklus regrutacije kandidata. naime,

svi oni koji pokažu određene veštine i sposobnosti, koje intervjueri procene da će biti korisne za samu kompaniju, se zadržavaju u bazi podataka nelt-a, koja se redovno ažurira i proučava po otvaranju novih radnih pozicija. Sam primer da se ta baza zaista i iskorišćava, jeste zaposlenje Zorane, našeg gostuju-ćeg predavača.

nakon izlaganja, prisutni su postavlja-jući veliki broj pitanja, pokazali veliko interesovanje o mogućnostima sticanja svog radnog iskustva u nelt-u.

nelt

�

sama ideja o realizaciji Case Study Show-a rodila se kod mladih stu-denata iz eSTieM-a, koji su bili spremni na nove izazove, željni no-

vih iskustava, prilika, šansi i znanja. eSTieM je evropska studentska orga-nizacija industrijskog inženjerstva i me-nadžmenta osnovana u Holandiji 1990. godine. Trenutno okuplja više od 45.000 aktivnih studenata iz 25 zemalja koji delu-ju u 60 lokalnih grupa. lokalna grupa eSTieM Beograd posto-ji od 2005. godine, a 2007. godine stiče i status punopravnog člana. Kroz različite projekte, grupa ima za cilj da oplemeni nastavni program dodatnim temama i praktičnom primenom znanja.Case Study Show – Show What You Know bio je slogan pod kojim su se po prvi put 2007. godine okupile kompanije i studenti spremni na izazove. Sam projekat zamišljen je 2006. godine i imao je za cilj da okupi studente završnih godina Fakulteta organizacionih nauka i suoči ih sa zahtevima modernog poslo-vanja najistaknutijih svetskih i domaćih kompanija. najistaknutiji studenti imali su priliku da dobiju zaposlenje, stipendiju i/ili praksu, a kompanije koje neguju zdra-vu kadrovsku politiku dobile su priliku da zaposle najbolje. Studija slučaja predstavlja savremen način učenja koji zahteva da studenti sva svoja teoretska znanja stečena tokom studiranja integrišu i za kratko vreme prikažu u vidu rešenja konkretne problematike. Kompa-nije su zadavale studije slučaja u skladu sa svojim potrebama, a studenti, radeći sa ko-legama iz cele evrope, verno su odgovorili na njihove zahteve. Selekcija studenata od

strane kompanija vršena je na osnovu Cv-a i motivacionog pisma, ali studenti su dobili i priliku da odaberu za koju kompaniju bi voleli da rešavaju studiju slučaja. učestvo-

vanjem na Case Study Show-u naši studen-ti dobili su mogućnost da rade u timovima internacionalnog karaktera, da razmenjuju znanja i iskustva u okruženju u kome gra-nice gube svaki smisao. Oni nešto mlađi – srednjoškolci, imali su priliku da dođu i osete put uspeha, ali i izazova koji će morati da ponesu kao bu-dući studenti. ali ni tu priči nije kraj. Ove godine događaj smo proširili uvođenjem stručnih predavanja koja su bila otvore-nog karaktera za sve zainteresovane. Ta-kođe, Company day predstavljao je još jednu priliku i za one studente koji nisu bili uključeni u Case Study Show. naime, studenti su mogli da dođu na prezentaciju kompanije, ostave svoj Cv i time potraže

put do svog prvog zaposlenja.Kako prošle tako i ove godine uz Case Study Show verno su stale Coca-Cola Hellenic i Holcim, ali veličinu projekta uvidele su i kompanije British american Tobacco i Kon Tiki travel, koje su ove go-dine po prvi put učestvovale na događa-ju. na ovaj način kompanije su pokazale društveno odgovorno poslovanje i samim tim pozitivno se pozicionirale u svesti stu-denata, potencijalnih budućih kadrova. Takođe, i ove godine dobili smo mnogo-brojnu podršku. veliku zahvalnost du-gujemo Fakultetu organizacinih nauka, gradu Beogradu, narodnoj kancelariji predsednika Republike Srbije, potom Mi-nistarstvu za omladinu i sport, svim kom-panijama koje su učestvovale na projektu, PR agenciji attache, zatim Foreign ine-stors Council, medijima koji su omogući-li da se naš glas daleko čuje i naravno na kraju studentima zbog kojih je Case Study Show i održan treću godinu za redom. Priču i ove godine privodimo kraju, ali samo kao uvertiru za Case Study Show 2010. nova imena, ideje, izazovi i uspesi čekaju nas i sledeće godine. da li ste i vi spremni za nove izazove?

Fakultet

“dobrodošli” nije prva reč koja je dočekala učesnike Case Study Show-a 2009, već rečenica: “da li ste i vi spremni za nove

izazove?”. po treći put na Fakultetu organizacionih nauka mogle su se videti „užurbane kravate”, kao vesnici novih izazova.

CaSe Study

evropska studentska organizacija eStIeM

SHoW 2009Sam projekat zamišljen je 2006. godine i imao je za cilj da okupi studente završnih godina Fakulteta organizacionih nauka i suoči ih sa zahtevima modernog poslovanja najistaknutijih svetskih i domaćih kompanija. najistaknutiji studenti imali su priliku da dobiju zaposlenje, stipendiju i/ili praksu, a kompanije koje neguju zdravu kadrovsku politiku dobile su priliku da zaposle najbolje.

8

Fakultet

Vest 1

SARA DNJA MONOPOLLISTA I NARODNE BANKE SRBIJE

Kao rezultat saradnje Narodne banke Srbije i re-dakcije “MonopolList”-a, nastala je web prezen-tacija u okviru akcije NBS «Štednjom pobedi». Kampanja je sastavni deo fi nansijske edukacije koju sprovodi Narodna banka Srbije i imaće du-goročan karakter. Zasniva se na nizu aktivnosti sa edukativnim i takmičarskim karakterom koje promovišu koncept dečije dinarske štednje.

Redakcija “MonopolList”-a se uključila u ovu akciju i izradila web prezentaciju u kojoj se osnovncima nudi mogućnost da se, kroz igru, oprobaju kao štedište. Za sada se prezentacija nalazi samo na Internetu, ali se planira postavljanje ove prezentacije na računare sa touchscreen ekranima, koji će se naći u holu zgrade Narodne banke na Slaviji.Prezentaciju možete pogledati na adresi htt p://www.nbs.yu/stednjom_pobedi.

Vest 2

NOVOSTI IZ MARKETING WORKSHOP-A

Istraživanje stavova i mišljenja studenata 2009. – Statistike, procenti, procene svuda su oko nas i u svim sferama života. Ali ovakva situacija nije za čuđenje s obzirom na veliki broj aktuelnih globalnih tema i pitanja koja se svaki dan po-stavljaju. Zato će MW tokom aprila 2009. god, šestu godinu za redom, realizovati istraživanje u cilju dobijanja mišljenja i stavova, samo što će u ovom slučaju ispitanici biti studenti Beogradskog univerziteta. Na taj način pokušaćemo da ukažemo na sve probleme sa kojim se mladi susreću u društvu, njihove kulturne navike, pogled na bitna globalna pitanja. Iskreno se nadamo da će ovi rezultati dopreti i do onih koji su u poziciji da nešto po ovom pitanju promene i učine sutrašnjicu studenata izvesnijom i sigurnijom.

Sajt MW-a – I Marketing Workshop prati globalni trend sve veće i češće komu-nikacije putem interneta i različitih virtuelnih društvenih sajtova, pa je u skladu sa tim omogućio svim zainteresovanim da na jednom mestu mogu saznati šta se sve dešava i radi u našoj organizaciji, pružiti svoje savete i sugestije, pročitati zanimljivosti i aktuelnosti iz sveta marketinga ali i drugih oblasti. Još mnogo toga smo spremili za vas i trudićemo se da vas u kontinuitetu i uvek na nov način način iznenadimo. Proverite koliko smo u toj nameri uspeli, posetite nas na www.mar-keting-workshop.org i na taj način postanite deo našeg kreativnog sveta.

FAKULTETSKE VESTI Odlukom uprave Fakulteta, u Računar-skom centru je ukinut pristup internet sajtu facebook. Za one kojima je neophodan ovaj vid vurtuelno-društvenog života biće do-stupni računari u poslednjem redu u ERC-u. Konačno će studenti kojima su internet i kompjuteri potrebni za ozbiljan rad u vidu istraživanja, pravljenja prezentacija i slič-nog moći da dođu do istih bez višesatnog čekanja.

*****

Posle 2 godine, sajt „Monopollist“-a je pono-vo u funkciji! Svaki broj će, od prethodnog 60-og pa na dalje, biti dostupan i u arhivi i u lokaciji NOVI BROJ u tekstualnom obli-ku kako bi bio olakšan pristup čitaocima koji nemaju brzu internet konekciju, i zbog toga čekaju previše dugo na učitavanje bro-jeva u pdf formatu. Proveravajte vesti na sajtu kako biste bili u toku sa raznim kon-kursima, seminarima i najavama dogođaja. Uskoro se očekuje još inovacija na sajtu.

Bela maska

Vest 331.marta je održana proslava Dana

Fakulteta u profesorskoj sali na prvom spratu. Na svečanoj sednici je iskazano veoma optimistično iščeki-vanje odluke o akreditaciji Ekonom-skog fakulteta. Deljene su jubilarne

nagrade za doprinos u radu Fakulteta za 10, 20, 30 i 40 godina rada u nastavi i van nastave. Nagradu za 40 godina je dobio prof dr Jurij Bajec. Na proslavu su bili pozvani svi zaposleni Fakulteta, kao i predstavnici svih studentskih or-ganizacija na Fakultetu i predstavnici Studentskog parlamenta. Svečanost se kasnije premestila u restoran na

sedmom spratu i tamo se nastavila uz koktel.

9

gIMnazIjalSke akCIje

učenIčko preduzeće

u devetoj gimnaziji, ’’Mihailo Petrović alas’’, već nekoliko godina postoji uče-ničko preduzeće ’’alasi’’. Ono funkcioniše po principu akcionarskog društva. Pod pokroviteljstvom profesora Milke ivić i Milorada dašića učenici uče prve korake preduzetništva. Svake godine formira se upravni odbor koji rukovodi akcijama i sveukupnim radom. upravni odbor biraju profesori zaduženi za preduzeće iz redova učenika treće i četvrte godine. Maturanti uglavnom dobijaju savetodavne funkcije, dok su izvršni direktori učenici treće go-dine. On na pocetku godine daje oglas za prodaju akcija kompanije po unapred utvrđenoj ceni. Broj akcija je ograničen, a potencijalni vlasnici mogu biti profesori, đaci i zaposleni u školi. Kupovina akcija vrši se u vreme i na mestu utvrđenom oglasom koji kompanija izdaje. u kon-kretnom primeru, ‘’alasi’’, kao učenička kompanija su se oglašavali na školskim panoima i ostalim površinama u školi pogodnim za to. Svi oni koji ispunjavaju

uslove oglasa mogu se pojaviti i kupiti že-ljeni broj akcija, sa naglaskom da je mak-simalan broj akcija ograničen na 20%, radi povećanja broja akcionara i učesnika u preduzeću. dalje, koristeći prodajom akcija stečen kapital, upravni odbor inve-stira u projekte koje smatra profi tabilnim. Shodno uzrastu, organizuju se kulturno-obazovni programi, sajmovi koji omogu-ćavaju svim učenicima da pokažu znanje koje se ne bazira na školskom gradivu.

Igra IlI preduzetnIštvo

novogodišnji sajam je pružio šansu mla-dim kuvarima i kuvaricama da pokažu svo-je veštine u spremanju kolača, slikarima da prikažu svoje talente, programerima da pokažu da umeju da naprave korisne programe upotrebljive u kući. naravno, sve je moralo da ima i svoje ekonomske efekte tako da je preduzeće od učesnika naplaćivalo 15% od ostvarenog prome-ta i time pokrivalo troškove organizacije i ostvarilo dobit. na osmomartovskoj izložbi koja je postala redovni deo plana

i programa ‘’alasa’’, pored učenika sa po-klonima urađenim u kućnoj radionici,i sama uprava preduzeća sredstvima za-rađenim u ranijim akcijama štampala je čestitke koje je prodavala. Obezbeđeno je i cveće kupljeno na cvetnom kvantašu po izuzetno povoljnim cenama, tako da su mnogi za svoje majke i sestre baš kod njih kupovali. Bilo je tu i kulturnih deša-vanja bez ekonomske pozadine u cilju popularisanja nauke, a time marketinškog propagiranja samog preduzeća. Svesrdna pomoć profesora učenicima, a i lično an-gažovanje dovelo je do toga da su rezultati učenika i njihove aktivnosti bili zapaženi na nivou Srbije. Kao rezultat toga „alasi“ su pozvani da predstavljaju našu zemlju u Segedinu na evropskom sajmu Junior achivementa sa još četiri učenička predu-zeća iz naše zemlje. na ovom takmičenju učestvovalo je 15 kompanija iz norveš-ke, Mađarske, Srbije i Švedske. i tamo su „alasi“ pokazali da su spremni za ovakvu vrstu izazova i da su naučili neke osnove i načine na kojima se zasniva preduzetniš-tvo. Osvojili su prvu nagradu za marke-ting, zahvaljujući ideji da vuk vujović sa klarinetom iz koga su se čuli zvuci i naše, a i poznate svetske muzike, šeta vašarom sa reklamom na mađarskom, zakačenom na leđima, koja je pozivala sve da posete štand Srbije. Ovde su kompanije iz Srbije pokazale da su uspešno savladale veštinu rukovođenja preduzećima, pa su u šest kategorija osvojile čak 3 nagrade! Još je-dan vid poslovne aktivnosti su „alasi“ naučili fi nansirajući školski parlament u akcijama organizacije igranki i muzičkih večeri u školi i učestvujući u podeli dobiti od prodatih ulaznica. na taj način se u devetoj gimnaziji, već dugi niz godina odigrava kurs ekonomije kroz ra-znolikost, druženje, zabavu i ozbiljan rad u kojem uživaju i učenici i profesori.

Vuk VuJOVIĆ

„AlAsi’’znanje za budućnost – mladi u akciji

pod pokroviteljstvom junior achivementa Serbia, već dugi niz godina fukcioniše akcija organizovanja učeničkih preduzeća po srednjim školama.

10

ekonoMIja

oBnovljIvI IzvorI energIje

u obnovljive izvore energije (Oie) spada-ju energetski resursi koji se konstantno ili ciklično obnavljaju. To je pre svega ener-gija koja se dobija od sunčevih zraka, bi-omase, biogasa i uopšte biogoriva, geoter-malnih izvora i hidroenergija. Ovi izvori energije, suprotno konvencionalnim koji obuhvataju ugalj, naftu i gas, ne proizvode emisije štetnih gasova u atmosferu i stoga ne štete životnoj sredini. ideja korišćenja

ovih izvora nije nova. Oni su se koristili u prošlosti, ali su potisnuti nižim cenama fosilnih goriva kao i činjenicom da je po-nekad bilo teško do njih doći. danas se situacija menja. Kolebanje cena fosilnih goriva, ozbiljne posledice koje stvaraju po ljudsko zdravlje i svest o njihovoj ogra-ničenosti vraćaju na ponovnu upotrebu energije koje u prirodi ima u izobilju i koju samo treba privesti nameni, a to moderne tehnologije na relativno lak način sve više uspevaju da omoguće.

energetSka SItuaCIja u SrBIjI

Srbija je siromašna energentima. Poseduje nešto veće rezerve uglja koji je uglavnom niskog kvaliteta, dok su domaće rezerve nafte i gasa male. najveći deo tehnički iskoristivog i ekonomski opravdanog hi-dropotencijala je u upotrebi. dodatno, spadamo u red zemalja sa niskom energet-skom efikasnošću kako u proizvodnji tako i u potrošnji energije. nepovoljna je struk-tura energenata primarne energije koji se koriste. dominira ugalj sa 53%, sledi nafta sa 28% i gas sa 13%. učešće obnovljivih izvora energije je svega 6% (prema ener-getskom bilansu za 2008.). Proizvodnja električne energije je u velikoj meri bazi-rana na upotrebi uglja koji proizvodi oz-

biljne negativne posledice po kvalitet vaz-duha i klimatske promene. 2005. godine usvojena Strategija razvoja energetike do 2015. godine i za naredni period predvi-đa korišćenje uglja kao primarnog goriva u proizvodnji električne energije. Potroš-nja energije raste iz godine u godinu, tako da se procenjuje da će u 2009. godini biti utrošeno za 1% više nego prethodne go-dine. Pri tome, iz domaće proizvodnje biće obezbeđeno 55%, a preostalih 45% iz neto uvoza. Ovo pokazuje trend poveća-vanja energetske zavisnosti naše privrede koja može imati ozbiljne posledice što je potvrdila gasna kriza početkom godine. Posebna odlika energetskog sistema su ispodekonomske cene električne i toplot-ne energije. Takva situacija na tržištu ne stvara dovoljno podsticaja za smanjenje potrošnje ni u privatnom ni u državnom sektoru, koja je po stanovniku iznad pro-seka jugoistočne evrope. To takođe čini neprofitabilnim izgradnju proizvodnih kapaciteta za eksploataciju obnovljivih izvora energije iako postoje mogućnosti.

oIe u SrBIjI

najznačajniji obnovljivi energetski resurs u Srbiji je hidropotencijal. On već sada učestvuje sa 32% u proizvodnji električne

SunCeM naoBnovljIvI IzvorI energIje

Sve ukazuje na to da upotreba obnovljivih izvora energije ne predstavlja više samo pitanje

ekologije i zaštite životne sredine, već pitanje racionalnog

ekonomskog ponašanja. zemljama koje su uvozno zavisne

od energenata, poput naše, preusmeravanje na obnovljive

izvore energije može da donese višestruke dobiti – smanjenje

fiskalnog deficita usled smanjenog obima subvencija

neefikasnom energetskom sektoru, smanjenje

platnobilansnog deficita, nezaposlenosti kroz otvaranje

novih radnih mesta u ovoj industriji i konačno- smanjenje

upravo te uvozne zavisnosti koja bi mogla da bude iskorišćena za

vršenje političkih pritisaka na zemlju. povrh svega toga, dolaze prednosti koje „zelena“ energija

ima na život i zdravlje ljudi.

11

ekonoMIja

energije. Ovo učešće bi moglo da se pove-ća za oko polovinu jer u zemlji postoji 856 lokacija za izgradnju manjih hidroelek-trana. To bi na godišnjem nivou donelo uštedu od oko 4.3% ukupno proizvedene električne energije. Solarni potencijal je sa druge strane u pot-punosti neiskorišćen iako smo zemlja sa većim brojem sunčanih dana u godini od većine evropskih zemalja, pa i onih kod kojih se mnogo ulaže u ovaj vid dobijanja energije. Kako spada u jedan od najsku-pljih obnovljivih izvora energije, solarna energija bi u našim uslovima bila ispla-tiva samo za stvaranje toplotne energije. uštede po tom osnovu koje bi se ostvarile (ukoliko bi svaka stambena jedinica u ze-mlji postavila solarne kolektore) prema-šile bi nekoliko puta onih 100 milijardi deficita u budžetu koje teraju vladu na nepopularne poteze, poput onog omraže-nog poreza na zarade.ni kada je u pitanju eolska energija i ge-otermalni izvori nije se daleko odmaklo. nijedan vetrogenerator trenutno ne pro-izvodi struju, ali je sklopljen sporazum sa Španijom o saradnji u oblasti korišćenja energije vetra. Tokom 2008. godine pot-pisani su protokoli o saradnji u realizaciji tri projekta merenja brzine vetra, koji tre-ba da pokažu jasnu sliku našeg pravog po-tencijala koji nije prevelik. Slaba iskorišćenost geotermalnih izvora je posledica nesistematičnosti u istraživanju potencijala pojedinih izvora, kao i nedo-statku podsticaja za njihovo korišćenje.

oIe u Svetu

u svetu je već odavno prepoznat značaj alternativnih izvora energije i smatra se da bi do kraja veka mogli postati glavni izvor za dobijanje električne energije. lider u ovoj oblasti je Sad. Samo u prethodnoj godini, godini najvećeg udara recesije, tr-

žište je ostvarilo rast od čak 17%. u evro-pi, nemačka krupnim koracima gazi ka postajanju najznačajnije zemlje na svetu u pogledu upotrebe obnovljivih izvora energije. Tajna nemačkog uspeha i brzog rasta tržišta se ogleda u tome da je uočena potreba državne podrške u vidu subvenci-ja razvoju ove industrije, jer je korišćenje solarne energije još uvek skuplje od kla-sičnih izvora električne energije iako cena opada za oko 5% svake godine. Još 1999. godine nemačka je uvela tzv. „feed-in-tariff “ koja podrazumeva da sva-ko ko proizvodi struju iz solarne, eolske ili hidroenergije dobija garantovanu na-knadu u visini četiri puta tržišne kamate, što trenutno iznosi oko 35 centi po jednoj jedinici u sledećih 20 godina. Ovo skraću-je vreme otplate na manje od 10 godina i daje prinos na investiciju od 8-9%. Troš-kovi se dele na sve korisnike i to uvećava prosečan račun za oko €1.50 na meseč-nom nivou. Podrška države omogućava win-win-win situaciju. Profitiraju kompa-nije koje se bave ovim sistemima jer lakše mogu da donose dugoročne planove zbog smanjene neizvesnosti poslovanja, profiti-raju korisnici kroz niže račune na srednji i dugi rok, ali i država na makro nivou.danas se ova tarifa primenjuje u 19 zema-

lja evropske unije i 47 država širom sveta. ni naši susedi nisu zanemarili svetski trend u ovoj oblasti. Prošle godine je u Bugar-skoj otvorena najveća solarna elektrana, ne samo u zemlji već u čitavoj Jugoistoč-noj evropi, kapaciteta 1 250 Mwh koja će uštedeti planeti 900 tona ugljen-dioksida godišnje. 2006. godine i Slovenija je po-stala bogatija za jednu solarnu elektranu.

BudućnoSt oIe

neosporno je da obnovljivi izvori energije predstavljaju budućnost sektora energeti-ke. i to nije samo posledica razvoja eko-loške svesti. ekonomski efekti su takođe izraženi. visoke cene instaliranja ovih kapaciteta i potreba subvencionisanja od strane države mogu predstavljati u odre-đenoj meri kočnicu, ali predviđa se da bi do 2012. godine sektor solarne energije mogao da prepolovi troškove čime bi au-tomatski bila eliminisana potreba za vladi-nim subvencijama na značajnim tržištima poput Sad, Japana i određenih zemalja južne evrope koje imaju visok stepen sun-čanog zračenja. To bi oslobodilo kapital za eventualno investiranje u zemlje u ra-zvoju. Srbija kao privreda koja je energetski ino-zadužena treba da se fokusira na diversi-fikaciju izvora snabdevanja i iskoristi pri-rodne pogodnosti koje joj omogućavaju da određeni procenat energije dobija i iz obnovljivih izvora. ukidanje subvencija sektoru energetike i podizanje cena elek-trične energije na nivo koji u potpunosti odražava troškove, otklanja veštačku kon-kurentnost električne energije i usmera-va privredu na ove nove izvore energije. Postojeće subvencije kojima se finansira energetska neefikasnost bi mogle da se plasiraju u podršku izgradnji solarnih ka-paciteta i za uvođenje ekonomskih pod-sticaja za električnu energiju proizvedenu iz obnovljivih izvora energije. To bi privu-klo strane investitore, a prema procenama moguće je otvoriti 20 000 radnih mesta u oblasti primene novih i obnovljivih izvora energije do 2012. godine. Povećanje energetske efikasnosti, uštede u proizvodnim troškovima, rast zaposlenosti, povećanje produktivnosti uz društveno od-govoran odnos prema životnoj sredini ne-sumnjivo bi doveli do rasta konkurentnosti privrede na međunarodnom planu.

Tatjana JANKOVIĆ

SrBIjuo značaju novih izvora energije govori i to da je u jednom od svojih govora novi američki predsednik obama izjavio: „da bismo konačno pokrenuli stvaranje privrede koja počiva na čistoj energiji, udvostručućemo proizvodnju alternativne energije u naredne tri godine. Modernizovaćemo više od 75% federalnih zgrada i poboljšaćemo energetsku efikasnost dva miliona američkih domova, štedeći potrošačima i poreskim obveznicima milijarde na našim računima za struju.“

12

Maloprodajno preduzeće Ja-buka i aSnS (asocijaci-ja slobodnih i nezavisnih sindikata) započeli su ovaj

projekat. Prva SOS prodavnica otvo-rena je u Beogradu krajem marta u maloprodajnom objektu u Bulevaru kralja aleksandra. Preduzeće Jabuka će za sada otvarati prodavnice u Be-ogradu, a plan aSnS-a je otvaranje

prodavnica u svakoj opštini glavnog grada. Smanjenje marži i skraćene roka isplate dobavljačima na 35 dana će omogućiti pad cena u proseku za 30%. Pravo kupovine bi imao svaki vlasnik kartice, čeka od penzije odno-sno drugog definisanog dokumenta. Socijalne kartice bi delili sindikati koji učestvuju u ovom programu. na prvi pogled u ovom predlogu nema ništa

sporno. Međutim, gledano iz ekonom-skog ugla postoji niz argumenata koji se protive otvaranju SOS prodavnica na ovakav način.

ko će dobiti kartice?

Prvo se javlja problem kriterijuma za odre-đivanje pojedinaca koji mogu kupovati u tim SOS radnjama. najavljuje se da će pra-vo imati svi koji dobiju kartice od sindikata (članovi sindikata koji primaju minimalac odnosno 15.150 dinara), penzioneri koji primaju ispod 20.000 dinara mesečno, nezaposleni prijavljeni na birou rada, in-validi, ljudi koji primaju socijanu pomoć i raseljena lica. To praktično znači da će biti diskriminisani svi oni koji su na minimalcu ili imaju još niža primanja, ali nisu u sindi-katima. Zbog čega, na primer četvoročlana porodica sa dvoje dece i mesečnim pri-manjima u visini dve prosečne plate (oko 60.000 dinara) nije socijalno ugrožena? a pojedinac sa minimalcem ili bez prihoda jeste, iako možda u njegovom domaćinstvu postoje drugi natprosečni prihodi. Takođe, u Srbiji postoji dugogodišnja praksa da deo plate ide preko računa i tako se legalno pla-ća porez koji je i često u visini minimalca ,a drugi deo plate se isplaćuje u kovertama. Javna je tajna i ta da deo nezaposlenih po-sluje u nekim domenima sive ekonomije, pa prihodi pojedinih “ugroženih“ prevazi-laze minimalac. To implicira da će postojati određen broj ljudi koji imaju više od mini-malca, a dobili bi priliku da kupuju jeftiniju

krItIka prodavnICa

sindikAlni sos

domaća privreda je već mesecima na udaru ekonomske krize. vlada je do sada predložila veliki broj kratkoročnih mera za suzbijanje efekata nadolazeće recesije, a većina njih je doživela oštru kritiku ekonomske javnosti. Međutim predloge su iznosili i sindikati. jedna od poslednjih ideja koja je već

krenula u svoju realizaciju je otvaranje prodavnica jeftine robe za najugroženije građane

sosekonoMIja

13

robu, a pojedini koji primaju značajno ma-nje neće dobiti priliku.

diskriminacija potrošača?

drugo, nije teško uvideti da se ova ide-ja može protumačiti i kao diskirminacija potrošača u čisto ekonomskom smislu. Podelom kartica odvaja se deo prodajnog tržišta na kome se jeftina roba plasira. Po-stoje i određena količinska ograničenja u kupovini, ali ona nisu jasno definisana, a različita su tumačenja pravila o kupovini od strane Jabuke i sindikata. Ostavljen je pro-stor za naknadno redefinisanje pravila, a to su potvrdile i izjave čelnika sindikata i pro-davaca. Jabuka i dobavljači SOS prodavni-ca smanjiće svoje marže na takav nivo da omoguće da cene dobara u prodavnicama padnu 30% u proseku. naravno sav profit koji se formira u ovim radnjama će zadržati prodavci i dobavljači. dakle, osim toga što će izdvojiti deo kupa-ca sa nižim primanjima, srpski trgovci bi naplatili niže cene- no i dalje sa maržom. Time će značajno povećati prodaju i da-lje preko nabavne cene proizvoda što im potencijalno može omogućiti povećanje profita. Ministar trgovine je izjavio pri otvaranju prve jeftine radnje da je planiran profit u poslovanju SOS prodavnice, a to je potvrdio i direktor Jabuke.

SoS prodavnice u Sloveniji

Cela ideja o SOS prodavnicama potekla je iz Slovenije. Tamo je oformljena neprofitna organizacija koja je u saradnji sa lokalnom upravom, dobavljačima i trgovcima omo-gućila spuštanje cena za oko 70% u proseku što je značajnije sniženje nego u Srbiji. Za razliku od Jabuke, sav profit koji se ostvari u jeftinim prodavnicama za najugroženije u Sloveniji biće upućen u fond za otvaranje novih radnih mesta.u ljubljani je sredinom marta otvorena prva prodavnica jeftine robe. najavljeno je širenje projekta na sve gradove Slove-nije. Pravo na kupovinu imaju svi građani sa mesečnim primanjima ispod 500 evra, odnosno porodice sa primanjima ispod 800 evra. na taj način sindikati i prodavci ne utiču na to ko će kupovati u SOS pro-davnicama. Šta god mislili o slovenačkom sistemu činjenica je da su marže u Sloveniji već godinama značajno relativno niže u maloprodaji nego kod nas, a ipak prodavci,

proizvođači, transporter i lokalna samo-uprava su našli prostor za smanjenje cena proizvoda. Postavlja se pitanje da li su naši SOS-ovci spustili cene radi pomoći siro-mašnima ili radi povećanja svog profita? ne može se tvrditi niti jedno niti drugo, ali se čini da ovaj predlog sindikata i proda-vaca ima puno skrivenih ideja. Znajući da prodavci imaju hronični problem sa likvid-nošću sada u doba krize, činjenica je da ova ideja ima dobru marketing podlogu. Sma-njenje cena će svakako povećati prodaju i napraviti dodatni obrt sredstava i to preko ili u visini nabavne cene, uz oslobađanje verovatno delimično nataloženih zaliha. Ja-buka je najavila da će prodavnica biti otvo-rena za sve prvih nekoliko dana dok se ne izdaju prve kartice kao i da će svoje marže spustiti na 5 do 6% sa sadašnjih 25 do 30%. indikativno je da se prodavci nisu odrekli marži ili ih bar zadržali na nivou troškova svog poslovanja. Ove dve činjenice dobri su argumenti u prilog tvrdnji da iza ideje o pomoći ugroženima stoji i marketinški motiv za povećanje prodaje i likvidnosti. iz ugla konkurencije i potrošača bilo bi isprav-

no da prodavci otvore SOS prodavnice sa nižim cenama, ali da budu dostupne svima. ili da se jednostavno značajnije odreknu marži na celom tržištu i smanje cene u svim maloprodajnim objektima za određeni procenat. Takva praksa se širi evropom još od početka ekonomske krize.

povratak devedesetih

Primetno je da ova ideja neslavno podseća na devedesete pa i razmišljanje navodi na ekonomske zakone koji su tada vladali. Re-dovi su se pojavili u ranu zoru prvog dana pred otvaranje. u radnju je puštano po dva-desetoro ljudi kako se ne bi stvarala gužva. Ograničena je količina dobara koja se može kupiti prvih nekoliko dana kako bi zalihe

ostale stabilne. Osim toga, ograničenje na ulje, šećer i brašno je pored ostalog uvedeno kako ne bi kupovali previše svi oni koji su u prvih par dana dobili priliku da se snabde-vaju u SOS radnji, ali nemaju pravo na kar-ticu. Pritom se kartice za kupovinu izdaju na samo dva mesta za zaposlene sindikalce. Takođe, pitanje je koliko će vremena prote-ći pre nego što se roba iz SOS prodavnica pojavi na pijacama, tezgama, buvljacima po nižim cenama nego u običnim marketi-ma, a višim nego u jeftinim radnjama. na osnovu iskustva iz devedesetih možemo zaključiti da će se razlika u ceni vrlo brzo i lako realizovati. Sindikati najavljuju borbu

protiv ove pojave ukoliko se javi, ali sindi-kati nemaju niti pravo niti ljudstvo da izvrše ove sankcije, a državni inspektori ne mogu da se izbore ni sa prodavcima Cd-ova po celom gradu. Ko nam garantuje da se ova roba neće preprodavati?

Mnogo pitanja, malo odgovora

na kraju treba istaći da postoji veliki broj ljudi kojima bi jeftine prodavnice po-mogle. Mnogi su pod velikim pritiskom ekonomske krize, pada realnih nadnica i inflacije koja je počela da se ubrzava od početka 2009. godine. Svakako se može razumeti ideja i motiv za formiranje SOS prodavnica. Jasno je da u doba krize soci-jalno odgovorno poslovanje treba podržati i ohrabriti. Ovakva ideja sigurno nije slu-čajno podržana u drugim zemljama poput Slovenije, Hrvatske i BiH. Međutim,ostaju pitanja, da li bi sindikati trebalo da budu ti koji određuju ko će moći da kupuje jefti-nu robu i da li je dohodak (možda i delom nelegalan) jedini kriterijum za dodelu kar-tica? Takođe, još nema adekvatnih rešenja koja bi sprečila potencijalne zloupotrebe kartica. i na kraju, postavlja se pitanje koje je možda i najinteresantnije, da li je sniže-nje cena od 30% dovoljno i kakav će efekat imati ukoliko je praćeno potencijalnim su-kobom sa pravima potrošača i konkurenci-jom u cilju povećanja prihoda dobavljača i prodavaca?

Pavle MIhAJlOVIĆ

Ideja o otvaranju SoS prodavnica za socijalno ugrožene na prvi pogled deluje razumno. Međutim, posmatrano iz ekonomskog ugla ispostavlja se da postoji niz argumenata koji potvrđuju suprotno.

Ministarstvo trgovine je do sada samo poručilo da će predlog za otvaranje SoS prodavnica razmotriti, a da će svoje mišljenje i vid učešća definisati do kraja aprila. aSnS je najavio da je ministarstvo u načelu podržalo predlog i da su trenutno u toku pregovori sa asocijacijama prodavaca i sindikatima kako bi jeftine prodavnice bile otvorene i u drugim gradovima Srbije. asocijacija je najavila da će ministarstvo ubrzo doneti uredbu o osnivanju ovakvih prodavnica gde bi definisali smanjenje pdv-a na jeftinu robu.

ekonoMIja

1�

ekonoMIja

26. marta vlada Srbije je završila pregovore o kreditnom aranžma-nu sa MMF-om, koji

su za temu imali ublažavanje posledica ekonomske krize. dogovorom je našoj zemlji stavljeno na raspolaganje oko tri milijarde evra, od kojih će 2,2 milijarde moći da se iskoriste do kraja ove godi-ne. Kamata će biti minimalna, i iznosiće 1,47% ako se iskoriste sredstva do 200 odsto od precizirane kvote.

ali, kao uslov realizacije ovog dogovora naša vlada se obavezala da će deficit u budžetu za ovu godinu održati u okvi-ru od 3 procenta BdP-a. Ovo praktič-no znači da će morati da se pronađe još oko sto milijardi dinara u odnosu na prethodno usvojeni budžet. Zato je na-javljena štednja na svim nivoima, sma-njenje javne potrošnje, kao i povećanje poreza na prihode građana. Zadatak koji se našao pred našom vladom sva-kako zahteva krajnju ozbiljnost i koor-

diniranu akciju kako bi se pomenuti dogovor realizovao i kako bi što manje koštao građane Srbije.

usvojeni plan

da bi se ispunili uslovi MMF-a, dogo-voreno je da se prihodi povećaju za 34 milijarde dinara, a troškovi smanje za 67 milijardi. Smanjenje troškova će se reali-zovati kroz zamrzavanje plata i penzija na svim nivoima, smanjenje troškova lokalne

većI porez, SpaS za SrBIju

Mere vlade za borbu protiv krize

da bi se smanjio budžetski deficit, najavljeno je povećanje poreza na zarade i penzije od 6 odsto, kao i drastično smanjenje državnih rashoda.

1�

ekonoMIja

samouprave, smanjenje rashoda za robe i usluge budžetskih korisnika, kao i niz pro-pratnih akcija.Mera koja građane najviše zanima je sva-kako veći porez na plate i penzije, jer će on biti glavni izvor povećanja prihoda. imaju-ći u vidu da on ide zajedno sa zamrzava-njem istih, građani sa manjim primanjima već imaju razloga za brigu.Razmatrane su dve opcije. Prva je bila ta-kozvani „solidarni porez“ od 5 odsto bruto zarade, koji bi plaćali skoro svi zaposleni i penzioneri narednih 6 meseci. Od toga se odustalo pod pritiskom javnosti, jer je smatrano da bi najveći deo tereta, kao i u većini zapadnih zemalja, trebalo da pod-nesu oni najbogatiji.

druga varijanta, koja je na kraju i usvo-jena, predviđa povećanje poreske stope sa 12 na 18 procenata od bruto zarade. istovremeno, deo zarade na koji se porez ne obračunava će se povećati sa sadašnjih 5.938 dinara na 12.000 dinara. Zbog po-većanja neoporezivog dela, takse će biti nešto bolje raspoređene, pa će oni sa rela-tivno dubljim džepovima pokriti veći deo tereta. Mada je najavljeno da će i ovo biti privremena mera, ona će se primenjivati bar godinu dana, mada kako stvari stoje, postoje indicije da bi ovaj period mogao da traje značajno duže.u praksi, brojkama izraženo, ove mere znače da će neko sa mesečnim primanji-ma od 31.121 hiljade (prosečna plata u februaru ove godine) sada dobijati oko 1.150 dinara manje, dok će oni sa zarada-ma od oko 105 hiljada (poslanička plata u februaru), biti kraći za 7500 dinara. Ove mere, osim poreza na zarade, biće pove-ćane i porezima na luksuzna dobra, kao što su automobili, jahte i privatni avioni. Takođe, uvešće se i taksa za sve koji imaju stan veći od 60 kvadrata.Očekuje se da se sve potrebne zakonske promene, zajedno sa rebalansom budžeta, završe i usvoje do kraja ovog meseca. To znači da bi nova poreska stopa počela da se primenjuje od početka maja. ukoliko sve bude urađeno po planu, tada će i predlog o aranžmanu sa Srbijom biti predstavljen izvršnom odboru MMF-a na odobrenje.

Zvaničnici vlade se slažu da će građanima usvojene mere teško pasti, ali ističu da je u toku velika ekonomska kriza i da nemaju izbora. O ozbiljnosti situacije svedoče i reči aktuelnog guvernera narodne banke Srbije, koji je izjavio da bez ovih mera Sr-bija ne bi mogla da pokrije deficit budžeta kao i da bi finansiranje penzija i plata u jav-nom sektoru bilo dovedeno u pitanje.

da li je moglo bolje

iako vlada ističe da je socijalna pravednost u osnovi ovih mera, mnogi ekonomisti smatraju da je vladin plan daleko od toga. Prvo, porez računa samo visinu individu-alnog dohotka, ali ne i prihode porodice kao celine. na primer, ako dva člana poro-dice rade i zarađuju po 30 hiljada meseč-no, oni će plaćati manje nego ako samo jedan član porodice radi i zarađuje 60 hi-ljada. iako je zarada za celu porodicu ista, u drugom slučaju, oni plaćaju dve hiljade više. Ovaj problem je bio prisutan i ranije, ali sada je, sa povećanjem neoporezivog dela dohotka, još više izražen.u Sad i još nekim zemljama porez se odavno obračunava za supružnike kao jednog obveznika. To bi moglo da bude rešenje i u Srbiji, a valjalo bi ga razmotriti s obzirom na visinu naših plata i broj ne-zaposlenih.druga stvar koju prigovaraju ovm pri-stupu je da nedovoljno opterećuje najbogatije, i da bi trebalo da primeni metodu progresivnog poreza na zarade. Tada najviša stopa može dostići i 50%. u zapadnim zemljama, ovaj princip se primenjivao još pre krize, a maksimalna stopa je bila i viša. ako vlada sledi ideju da najbogatiji plate najviše, stopa ne bi trebalo da bude ista za sve.Takođe, vladi je ponuđen i model koji je našao primenu u većini zemalja eu. One su, paralelno s povećanjem stope Pdv-a, smanjile isti na osnovne životne namirnice sa 8 na 5 odsto, kao jednu od mera pomoći siromašnijim građanima.

alternativno rešenje

Od objavljivanja svog paketa mera, vla-da je izložena velikom pritisku javnosti zbog neravnomernog oporezivanja. njih su pratile i optužbe da se teret krize pre-valjuje na sve građane, a da glavni pro-blem - glomazna državna administracija

- ostaje nerešen.Zato su početkom aprila počeli dogo-vori da se postojeći program delimično izmeni. Premijer Mirko Cvetković je najavio primenu dodatnog poreza samo na zaposlene u javnim preduzećima, umesto primene na sve plate i penzije. Paralelno s tim, državni troškovi će se smanjiti otpuštanjem viška radnika u tim službama.

Taj potez bi svakako više odgovarao na-šoj privredi, a i većini građana. ne zna se, međutim, da li će to biti dovoljno da se popuni rupa u budžetu. delegacija MMF-a je naglasila da nije važno kako će se obezbediti sto milijardi dinara, ali ako deficit bude veći od 3 odsto BdP-a, ugovor neće biti realizovan. Premijer,

međutim, veruje da je moguće prikupiti sredstva na ovaj način.na sednicama vlade u narednim nedelja-ma će biti doneta odluka o tome. To će izvesno biti rešeno do kraja aprila, jer bi do tada trebalo da se pripreme potrebni zakoni.Ono što jeste izvesno je da će vlada ispuni-ti uslove ugovorene sa MMF-om. ukoliko to ne uradi smanjenjem javnih rashoda i oporezovanjem državnih preduzeća, biće-mo prisiljeni da solidarno podržimo vladu novcem iz naših džepova. Jer, kako su rekli ministri, taj kredit je neophodan!Zaista, sa tri milijarde evra možemo da pokrijemo kompletan deficit budžeta, i ostaće nam značajna suma novca (više od jedne milijarde) koju možemo da investi-ramo u našu privredu. ali, ako se setimo da taj dug treba da se vrati, da spoljni dug Srbije iznosi još 30 milijardi dolara, da smo pritisnuti svetskom ekonomskom krizom, kao i dodatnim porezima - veliki oprez pri raspoređivanju ovog novca jed-nostavno se nameće kao imperativ!

Rastko RADeNKOVIĆ

planirano je smanjenje rashoda za oko 67 milijardi dinara, kao i povećanje prihoda za 34 milijarde dinara

„Bez ovih mera Srbija ne bi mogla da pokrije deficit budžeta i finansira penzije i plate u javnom sektoru.” – radovan jelašić

poreska stopa će se povećati sa 12 na 18 odsto, a neoporezivi do bruto zarade će umesto 5.938 dinara bito 12.000 dinara.

1�

ekonoMIja

Mala i srednja preduzeća sve više dobijaju na značaju po-slednjih godina. u razvije-nim zemljama ova preduzeća

predstavljaju jedan od najznačajnijih privrednih sektora sa sve većim ude-lom u formiranju bruto društvenog proizvoda. Značaj ovog sektora ogleda se ne samo u smanjenju nezaposleno-

sti, već i u razvijanju novih proizvoda i usluga, kao i u većoj fleksibilnosti i lakšem prilagođavanju izmenjenim okolnostima na tržištu.

radItI za SeBe

Biti sam svoj gazda nije nimalo lako, po nekim procenama od 3 do 5% ljudi

se rađa sa preduzetničkim kvalitetima. Bez obzira na to, bez velikog i upor-nog rada ne može se ništa postići čak i ako ste rođeni za to. Raditi za sebe ima svoje pogodnosti poput: fleksibilnog radnog vremena, mogućnosti da radite kod kuće bez svakodnevnih putovanja na posao itd. ali ima i dosta poteško-ća: nemate određeno radno vreme, u

Mala preduzeća, velIkI BIznIS

preduzetništvo

Mala preduzeća su ona preduzeća koja retko kad dospevaju na naslovne strane novina, ali njihov značaj u savremenoj privredi je sasvim suprotan od malog.

1�

ekonoMIja

početku niste plaćeni za svoj rad, od-govorni ste za vaš ali i za rad vaših sa-radnika kao i još mnogo toga.Sektor malih i srednjih preduzeća po-staje sve značajniji u srpskoj privredi. Prema jednom istraživanju iz 2007.godine svaki peti čovek u Srbiji je že-leo da pokrene sopstveni biznis. u 2004. godini učešće ovih preduzeća u bruto društvenom proizvodu Srbije je bilo oko 30%, dok je prema izveštaju iz prošle godine udeo tih preduzeća u BdP-u dostigao 36%, tako da se naša zemlja u ovom sektoru približila nivou nekih zemalja evropske unije poput Bugarske, Rumunije i Mađarske, ali je i dalje na nešto nižem stupnju nego Slovenija. Takođe, ova preduzeća su dosta doprinela i spoljnotrgovinskoj aktivnosti Srbije, pošto su u 2007. go-dini ostvarila više od dve petine izvoza i dve trećine uvoza.dinamičan razvoj malih i srednjih preduzeća od 2001. godine duguje se uglavnom većoj pravnoj i privrednoj sigurnosti, dok potencijalne opasnosti za njih predstavljaju slaba ekonomska snaga, kao i visoka regionalna i granska koncentracija, koje prati niska zastu-pljenost grana visoke tehnologije.administrativne prepreke su i dalje prisutne kao kočnica ka daljem razvoju malih i srednjih preduzeća. Po izvešta-jima Svetske Banke, za osnivanje pre-duzeća u Srbiji potrebno je 11 različitih procedura, na šta se potroši 23 dana, dok za dobijanje raznih licenci i dozvo-la preduzeća potroše čak 204 dana! u cilju smanjenja te prepreke vlada Srbije je počela da primenjuje sveobuhvatne reforme propisa čiji je zadatak smanje-nje birokratske procedure i stavljanje van snage nepotrebnih zakona. Sa inte-resantnim nazivom “Giljotina propisa”, sprovešće se reforma koja ima zadatak da do 2010. unapredi pravni i poslovni ambijent, smanji pravnu nesigurnost i uskladi domaće zakone sa zakonima evropske unije. Srbija trenutno ima 15.000 različitih zakona i propisa čiji bi broj trebalo da se redukuje za treći-nu, čime bi administrativni troškovi bili smanjeni za čak 25%, što bi za mala preduzeća bila velika stvar.uvođenjem elektronskog potpisa drža-va polako stvara mogućnosti za poče-tak primene elektronskog poslovanja u

državnoj upravi (e-government). uvo-đenje ovog vida poslovanja bi ubrzalo debirokratizaciju naše privrede i stva-ranje bržeg i efikasnijeg državnog apa-rata. Što bi pomoglo privredi u celosti, ali najviše malim preduzećima koja najviše problema imaju sa obimnim državnim aparatom.

kredItI

S obzirom na to da je tranzicija kroz koju prolazimo dosta bolan period, gde mnogi ljudi ostaju bez posla, ne-ophodno je postojanje institucije koja bi podsticala i pomagala ljudima da razviju sopstveni biznis. Kod nas ovu funkciju vrši agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća. u toj agenciji početnici i budući preduzetnici dobi-jaju veoma korisne savete, prisustvuju stručnim seminarimai mogu se pri-javiti za besplatnu obuku, kao što se mogu prijaviti za dodelu kredita za početnike, tzv.start-up kredite. država Srbija je u martu ove godine odobrila 4 milijarde dinara kredita za početnike kojima će biti otvoreno više od 2000 preduzeća u Srbiji. Prošle godine od ukupnog broja dodeljenih kredita naj-veći broj je bio odobren u Beogradu, a početnici su najviše plasirali sredstva u prehrambenu intustriju, oblasti usluga i prerade drveta. Po procenama agen-cije, najperspektivnje grane u koje bi potencijalni preduzetnici trebalo da ulažu u ova krizna vremena, su sektori drvne industrije i informacione tehno-logije, a trgovinski i tekstilni sektor bi trebalo izbegavati.nakon početka poslovanja preduzet-nik se i dalje može osloniti na pomoć stručnjaka iz agencije, koji će mu po-moći u svim najvažnijim aspektima po-slovanja preduzeća. agencija posebnu pažnju poklanja mladima od 18 do 35 godina koji žele da otvore svoj biznis. Jedan od saradnika agencije, u cilju ve-ćeg uključivanja mladih, je i norveška neprofitabilna organizacija BiP (Busi-ness inovation Programs), koja će po-moći u obuci mladih ljudi i poslovnom planiranju, takođe će nagraditi najbo-lje ideje mladih preduzetnika. u nor-veškoj, u srednjim školama, postoji izborni predmet “Omladinska predu-zeća“. na bazi tog predmeta razvijen je

program podrške omladinskom predu-zetništvu putem koga je osnovano bli-zu 5000 preduzeća i otvoreno 10000 novih rednih mesta.

ko će preplIvatI do druge oBale?

Svetska finansijska kriza ozbiljno “drma“ svetsku privredu. u našoj ze-mlji se procenjuje da 60000 preduzeća ima blokiran račun u bankama i taj broj može stići do čak 80000 u mesecima koji dolaze. Postavlja se pitanje kakav će biti efekat na mala i srednja predu-zeća. Po nekim procenama prednost tog sektora će biti u većoj fleksibilno-sti u odnosu na velike firme. Međutim, ne treba zaboraviti da će u sadašnjim uslovima dobijnje kredita od banaka biti još teže nego ranije. isto tako, doći će do smanjenja tražnje u uslovima recesije pa i izvoza, što direktno po-gađa mala preduzeća. Međutim, mala i srednja preduzeća će svakako opstati u ovim teškim vremenima zahvaljujući inovativnoj i snalažljivoj ljudskoj pri-rodi i predstavljaće jedan od stubova privrede budućnosti.

Bojan STANKOVIĆ

čInjenICe

aplikacije za učešće na ISWIB-u 2009 nalaze se na zvaničnom sajtu www.iswiboko 75% preduzetnika započinje svoj posao bez prethodne provere tržišta i testiranja tražnje za odredjenim proizvodom/uslugom.

u ukupnom broju preduzeća u Srbiji, sektor malih i srednjih preduzeća učestvuje sa 99,7%.

Srbija trenutno ima 15.000 različitih zakona i propisa čiji bi broj trebalo da se redukuje za trećinu, čime bi administrativni troškovi bili smanjeni za čak 25%, što bi za mala preduzeća bila velika stvar.

u norveškoj, u srednjim školama, postoji izborni predmet “omladinska preduzeća“. na bazi tog predmeta razvijen je program podrške omladinskom preduzetništvu putem koga je osnovano blizu 5000 preduzeća i otvoreno 10000 novih rednih mesta.

18

prIvatIzaCIja

Proces privatizacije «Šinvoza» počeo je 1990. godine, po odredbama tadašnjeg Za-kona o društvenom kapitalu. Radnici ovog preduzeća su do 1993. otkupili 14% akci-onarskog kapitala, ali dalja privatizacija je obustavljena zbog hiperinfalcije, koja je po-godila našu privredu devedesetih godina. Privatizacija je nastavljena 2004. godi-

ne, ovoga puta po odredbama Zakona o privatizaciji. na aukcijskoj prodaji, sa početnom cenom od 62,6 miliona dina-ra, «Šinvoz» je kupljen za 240 miliona dinara, uz obavezno investiranje u iznosu od blizu 18 miliona dinara u narednih go-dinu dana. Po osnovu ispunjenja investici-onog programa, omogućeno je povećanje vlasničkog udela u kapitalu. novi vlasnik postao je izvesni nebojša ivković, kome je pripalo 56% ukupnog kapitala, dok je 30% otišlo bivšim i sadašnjim radnicima «Šinvoza». Šinvoz je tada imao 870 za-poslenih. novi vlasnik je 2005. godine kupio pet dizel lokomotiva, ispunivši tako ugovor-nu obavezu investiranja. Time se vlasnički udeo u kapitalu popeo na 67%. Međutim, ovo ulaganje naišlo je na veliko osporava-nje radnika «Šinvoza», koji su se odmah obratili agenciji za privatizaciju. Radnici su je obavestili da se učinjene investicije sastoje od pet dizel lokomotiva bez toč-kova i motora, nabavljenih isključivo radi pretvaranja u staro gvožđe i prodaje. Za-htevali su od «agencije za privatizaciju» da izvrši kontrolu ispunjavanja ugovornih obaveza novog vlasnika. u narednih ne-koliko godina «agencija za privatizaciju» je vršila naknadne kontrole ispunjenja in-vesticione obaveze, ali one nisu otkrile ni-kakve nepravilnosti.Posle nekoliko jednočasovnih štrajkova, leta 2006. radnici kreću u potpunu obu-stavu rada, protestujući zbog neisplaćenih zarada. Posle dve nedelje, a uz posredova-nje Ministarstva privrede, štrajk je obu-stavljen. Ovo je bio samo prvi od mnogih protesta radnika «Šinvoza».

šinvoz

agonIja ekonoMIja

Fabrika za proizvodnju i remont šinskih vozila

«šinvoz» iz zrenjanina počela je sa radom pre ravno 122 godine. u 21.

vek ušla je kao jedna od retkih fabrika u evropi

koja se bavila opravkom i izradom delova za parne

lokomotive. upravo su radnici «šinvoza» omogućili

da se ponovo čuje pisak lokomotive na čuvenoj

pruzi uskog koloseka na «šarganskoj osmici»,

na Mokroj gori. jedino preduzeće za proizvodnju i popravku šinskih vozila

već duže vreme nalazi se u velikim problemima, čiji se

kraj ne nazire.

koja traje

19

Stečaj

Firma «Trans trejd logistik» podnela je krajem oktobra 2007. zahtev za pokre-tanje stečajnog postupka u «Šinvozu». Podnošenje zahteva o stečaju usledilo je nakon blokade računa zrenjaninske fabri-ke usled velikih dugova. Trgovinski sud u Zrenjaninu dao je rok radnicima i malim akcionarima da se do 14. novembra izja-sne o pokretanju stečaja. Mali akcionari «Šinvoza», među kojima su radnici i bivši radnici, optužili su vlasni-ka ove fabrike da namerno želi da izazove stečaj, kako bi postao njen stoprocentni vlasnik. Pritom su istakli da iza podnosi-oca zahteva za stečaj stoji upravo ivković, pošto je to njegova firma. Radnici su tražili isplatu dela neisplaćenih zarada iz 2005. i neisplaćenih zarada od marta 2007., kao i svih putnih troškova dnevnica. Oni su istakli da od početka godine fabrika nije ugovorila nijedan posao, a da se njena ce-lokupna delatnost svela na seču starih va-gona, što se nikada nije radilo. Radnici su tražili poništenje kupoprodajnog ugovora kojim je «Šinvoz» privatizovan. direktor «Šinvoza» dragan Jevtović oštro je reagovao na sve optužbe radni-ka i malih akcionara. istakao je da je u vreme privatizacije fabrika bila u jako lošem stanju. Fabrička hala od 22 hiljade kvadratnih metara je prokišnjavala, po-svuda u joj je bilo đubreta, a cela fabrika dugovala je preko blizu milion evra po osnovu neisplaćenih poreza i doprinosa. Sva dugovanja pre privatizacije izmirio je novi vlasnik, tvrdi Jevtović. On je rekao da nema ničeg lošeg u tome da vlasnik preko svojih preduzeća, u vidu zajmova, ulaže u fabriku, jer je tako u nju ušlo nekoliko mi-liona evra. Jevtović je istakao da nelogično reći da je neko uložio veliku svotu novca u firmu koju je namerno doveo do stečaja. Pokretanjem stečaja, smatra on, bila bi iz-mirena sva dugovanja. On smatra da svi problemi dolaze od lica koja ne žele da rade, a želela bi da saču-vaju povlašćeni status koja su imala do privatizacije fabrike. «Od kraja 2006. i u 2007. godini Šinvoz nijednog meseca nije ostvario plan proizvodnje više od 60 ili 70 odsto, pa je fabrika sa 500 zaposlenih prakticno radila sa polovičnom efikasnoš-cu, što je moralo dovesti do nelikvidnosti. Prosečno odsustvovanje sa posla bilo je

40 odsto, dok je normalno oko 15 od-sto.», izjavio je on. Jevtović je odbacio optužbe da nije bilo posla: «Fabrika je 1. januara 2007. imala stopostotnu uposlenost za sledećih devet meseci, ali je za tih devet meseci urađeno koliko bi bilo normalno za tri, upravo zbog opstrukcije. Fabrika ima nezavršenih po-slova, i plan nije likvidacija, već reorgani-zacija u kojoj bi sto ljudi praktično odmah posle ispitnog ročišta počelo da radi, posle čega bi bilo uposleno od 200 do 250 ljudi. Planirano je da fabrika obavlja rekonstruk-ciju novih modernih teretnih vagona, za kojima u svetu postoji velika potreba, u fa-brici ih trenutno ima oko 400, što je posao za naredne dve godine, deset vagona već očekuje kupac u inostranstvu.» Stečaj je na kraju ipak pokrenut, i to polo-vinom novembra 2007. u stečajnom po-stupku vrednost «Šinvoza» procenjena je na 969,5 miliona dinara, dok su dugovi iznosili 1,2 milijarde. Pokretanjem stečaja, 400 radnika «Šinvoza» ostalo je bez posla.

BorBa Se zaoštrava

nakon šest žalbi radnika, agencija za pri-vatizaciju je u decembru 2007. utvrdila da novi vlasnik nije izvršio svoje ugovorne obaveze po osnovu investicija, i odobrila mu je rok od 15 dana da to učini. Radnici kao odgovor na to krajem decembra upa-daju u krug fabrike, gde provode novu go-dinu i prve dane 2008. godine. doslovno «čuvajući» svoja radna mesta, oni traže poništenje privatizacije i proglašenje ste-čanja. Tokom protesta u beogradskom domu sindikata, Radislav Stojanov, jedan od radnika Šinvoza, umire od posledice in-farkta. njegove kolege radnici, potrešeni njegovom smrću, prekidaju protest, ali ne odustaju od svojih zahteva. agencija za privatizaciju daje novi rok vlasniku da izvrši svoje investicione obaveze. Pošto on to nije učinio, krajem januara 2008. agen-cija za privatizaciju raskida kupoprodajni ugovor. Početkom februara 2008., viši trgovinski sud u Beogradu odbacuje žalbu radnika na odluku zrenjaninskog Trgovinskog suda o pokretanju stečaja. Stečajni uprav-nik nebojša Balić izjavio je da stečaj «Šin-voza» nije moguće završiti nikako druga-čije nego bankrotstvom, pošto su ukupni dugovi prešli iznos od 250 miliona dinara.

Mali akcionari smatrali da bi saniranjem duga i zapošljavanjem radnika poslovanje moglo biti više nego profitabilna, pošto je «Šinvoz» jedina fabrika za proizvodnju i popravku šinskih vozila u Srbiji. Kako ste-čaj nije obustavljen, radnici nastavljaju sa protestima.u martu 2008. protestovali su u Beogradu i Zrenjaninu, tražeći detaljnu inspekciju poslovanja «Šinvoza» u periodu 2005.-2008. u aprilu iste godine udruženje

čInjenICe

početna cena «šinvoza» bila je 62,6 miliona dinara, a 56% kapitala kupljeno je za 240 miliona dinara, uz 18 miliona dinara investicija. u stečajnom postupku 2007. godine vrednost «šinvoza» procenjena je na 969,5 miliona dinara, dok su dugovi iznosili 1,2 milijarde.

Borbu radnika i malih akcionara za poništavanje stečajnog postupka dosad su podržali noam čomski, američki pisac i levičar, kao i organizacija Industrijskih radnika sveta (IWW). Svoju podršku dali su i radnici španske fabrike «Frape Behr» koji su, poput svojih kolega u šinvozu, takođe bili prinuđeni da zauzmu svoju fabriku nakon najave otpuštanja 295 zaposlenih. radnici «šinvoza» gotovo uvek zajedno protestuju sa radnicima klanice «Bek» iz zrenjanina, koji su takođe nezadovoljni privatizacijom njihove firme. Borbu radnika «šinvoza» ovekovečio naš čuveni režiser, želimir žilnik, u svom dokumentarnom filmu «Slučaj: stečajna masa».

dugu i mučnu bobru za svoja prava, prati i borba sa materijalnom oskudicom. u 2008. godini najugroženijim radnicima «Bek»-a i «šinvoza» podeljeno je 400 sindikalnih paketa u kojima su pored sredstava za higijenu bile i najneophodnije životne namirnice.

u izveštaju anketnog odbora o razlozima za pokretanje stečaja početkom ove godine navodi se: - da je stečaj «šinvoza» režiran,- radnički štrajkovi nisu krivi za propast firme, već su za to odgovorni bivši vlasnik i menadžment,- nalaže se hitno pokretanje sudskog postupka za pobijanje svih pravnih poslova stečajnog dužnika.

ekonoMIja

20

ekonoMIja

malih akcionara «Šinvoza» i udruženje granskih sindikata «nezavisnost» pod-neli su tužiocu za organizovani kriminal krivičnu projavu protiv dragana Jevtovića, bivšeg direktora «Šinvoza», kao i službe-nika i čelnika «želvoza» i Javnog predu-zeća «železnica Srbije». Oni se optužuju da su prekoračenjem i zloupotrebom služ-

benog položaja i fiktivnim pravnim poslo-vima sebi i drugima pribavili imovinsku korist, a na štetu «želvoza», JP «žele-znica Srbije», «Šinvoza» i Republike Sr-bije. Takođe su optužili bivšeg vlasnika da je preko svojih firmi «Šinvozu», za posao popravke 1000 vagona po narudžbini JP «železnice Srbije», prodavao rezervne delove po visokim cenama. Sindikalci i mali akcionari istakli su kako je čudno da se do pokretanja stečajnog postupka nije zahtevalo izmirenje obaveza po osnovu ovih nabavki.

reorganIzaCIja

Firme “Trans trejd logistik” iz Beograda, “Trans trejd Kargo aG Buks” iz Švajcar-ske i “Trans trejd Kargo aG vaduz” iz lih-tenštajna podnele su plan reorganizacije «Šinvoza». One zajedno drže oko 30% neobezbeđenih potraživanja u Šinvozu. njihovim planom predviđeno je da se za-drži celokupna imovina «Šinvoza», da se njegova poslovna delatnost ne menja i da se zadrži proizvodni program. Odgovor-nost za poslovanje ovim bi preuzeli pove-rioci. Kao garancija svemu tome poslužilo je pismo o namerama, potpisano sa špan-

skom kompanijom «Temoinsom»,koje se tiče posla rekonstrukcije i moder-nizacije 30 putničkih vagona. ujedno je i sa «Simensom» trebalo da se ugovori remont tramvaja, uz moguće poslovanje sa drugim inostranim partnerima. Takođe su najavljeni poslovi sa železnicama Make-donije i Crne Gore. nameru da pokrene

proizvodnju u Šinvozu imala je i francuska kompanija «lor», no ona je na kraju od toga odustala.Radnici i mali akcionari nisu bili zado-voljni izloženim planom reorganizacije. istakli su da iza njega stoje povezane firme bivšeg vlasnika koji je «Šinvoz» i doveo do stečaja. Tim planom stalni posao našlo bi tek 50 ljudi, dok bi proizvodni radinci bili angažovani privremeno. njih stoti-nak navodno bi imalo posao od marta do oktobra 2009., a na projektu saradnje sa «Simensom» radilo bi samo 150 ljudi, i to tek 2010. Stečajni upravnik osporio je potraživanja radnika i malih akcionara u iznosu od 483 miliona dinara. Oni će moći da iz-mire samo deo od ukupno obračunatih, a nenaplaćenih potraživanja koja imaju i to zato što spadaju u poverioce četvrtog reda. Po ovom planu organizacije poveri-oci prvog, drugog i trećeg reda naplatili bi svoja potraživanja u punom iznosu.na sve to predlagači plana reorganizacije istakli su da je tri godine pre privatizacije preduzeće poslovalo sa gubitkom, a da je do stečaja došlo usled unutrašnjih nesu-glasica i loše produktivnosti. dodali su da je tačno da bi samo 50 radnika bilo anga-

žovano ako bi plani bio usvojen, ali bi nji-hov zadatak bio da pokrenu proizvodnju, koja bi omogućila zapošljavanje većeg broja radnika. Oko 150 i 200 radnika bi bilo zaposleno u kratkom roku, sa ciljem da broj zaposlenih bude oko 1000. udruženje malih akcionara i sindikat «nezavisnost» odbili su plan reorganiza-cije uz zahtev da se pronađe strateški par-tner koji bi namirio dugove fabrike i zapo-slio 800 bivših radnika. Bez obzira na to, plan je, uz proteste radnika, na kraju ipak usvojen u Trgovinskom sudu, a početkom ove godine odbijene su sve žalbe stečajnih poverilaca.

neMa kraja

dve nedelje po usvajanju plana reorganiza-cije, odbornici Skupštine grada Zrenjanina usvojili su u februaru izveštaj anketnog odbora o razlozima za pokretanje stečaja u ovoj zrenjaninskoj fabrici. u izveštaju se zaključuje da je stečaj «Šinvoza» režiran, a bivši vlasnik i menadžment optužen je za upropašćavanje ove firme. Radnički štrajkovi i protesti nisu krivi za propast ove fabrike. Proglašenjem stečaja, bivšem vlasniku faktički je dat poklon u vidu oslo-bađanja od obaveza iz investicionog i soci-jalnog programa. nalaže se hitno pokre-tanje sudskog postupka za pobijanje svih pravnih poslova stečajnog dužnika, a to bi moglo da omogući izlazak firme iz stečaja i vraćanje akcija državi i akcionarima. Borbu radnika i malih akcionara za po-ništavanje stečajnog postupka dosad su podržali noam Čomski, američki pisac i levičar i organizacija industrijskih radnika sveta (iWW). Svoju podršku dali su i rad-nici španske fabrike «Frape Behr» koji su, poput svojih kolega u Šinvozu, takođe bili prinuđeni da zauzmu svoju fabriku nakon najave otpuštanja 295 zaposlenih. Radnici «Šinvoza» gotovo uvek zajedno protestuju sa radnicima klanice «BeK» iz Zrenjanina, koji su takođe nezadovolj-ni privatizacijom njihove firme. O životu ovih ljudi i njihovoj borbi želimir žilnik snimio je dokumentarni film «Slučaj: Ste-čajna masa». Zasad ostaje neizvesno kako će usvoje-ni izveštaj anketnog odbora uticati na usvojeni plan reorganizacije, ali nadajmo se da će se agonija «Šinvoza» okončati ove godine.

Nikola ŠKONDRIĆ

21

nedavno je iz štampe izašla dugoočekovana iv knjiga dragiše Ristovskog “lider je u vama“, koja je izazvala veliko interesovanje još u samoj najavi. O čemu zapravo govori ova knjiga za koju se očekuje da će nadmašiti čitanost predhodne tri : Granice i ograde! Ko ih postavlja? Odgovor je sam čovek. a ko ih pomera? Samo pravi lider! u potrazi za boljim, većim, širim, humanijim i dubljim ciljevima najvažniji je faktor čovek. na tom putu progresa i napretka, koliko daleko će čovečanstvo stići zavisi od stava svih lidera i od njihove percepcije. da li će biti fokusirani na prepreke ili na svoje vizije.

na ovom svetu danas ima puno stručnih ljudi, vođa projekata, šefova, raznih direktora i menadžera, predsednika i rukovodilaca. i svi oni su u nekom segmentu bitni za funkcionisanje jedne kompanije, organizacije, korporacije, države... ali da bi jedna organizovana društvena grupa postala celina i napra-vila značajan napredak u rastu i pomeranju granica potrebni su novi profili rukovodioca – potrebni su lideri!

Ova knjiga je namenjena svima onima koji su već lideri, onima koji bi to želeli da postanu, kao i svima ostalima koji veruju da je lider zaista u svima nama!“

Knjigu možete poručiti preko d.R.Gilbert Centra po promotivnoj ceni od 457,00 din

D.R. GILBERT CENTAR

22

društvo

ne tako davno, na dalekom istoku, preciznije u australi-ji pokrenuta je inicijativa za očuvanje planete. Globalno

zagrevanje i klimatske promene moti-visale su WWF (Svetski fond za priro-du) organizaciju da podignu svest kod ljudi kako bi svi zajedno učinili nešto dobro za Zemlju. iako je ovo tek treća godina postojanja te ideje, ispostavilo se da „Sat za planetu“ postaje global-ni ritual. Poslednje martovske subote 2009. godine procenjuje se da je mili-jardu ljudi učestvovalo u pokazivanju kolektivne brige za planetu. u 20.30h po lokalnom vremenu, počevši od au-stralije, sa zalaskom sunca, delovi pla-nete su ostajali u mraku. Simbolično, širom sveta ugašena su svetla na civili-zacijskim tekovinama kao što su akro-polis (atina), Koloseum (Rim), velike piramide (Kairo). Grad svetlosti je na sat vremena bio samo grad, jedan od 4000 koji je dao svoj glas planeti.

„prvi korak je jednostavan kao gašenje svetla“

602007 - Sidnej, 19.30h, 2,2

miliona stanovnika učestvuje u akciji „60 minuta za

zemlju“ gaseći (nepotrebne) potrošače električne energije

na sat vremena. 2008. – 7 kontinenata, 35 zemalja, 400

gradova, 36 miliona ljudi. 2009. – 1 milijarda ljudi. da

li ste i vi dali svoj glas za zdravlje zemlje?

MInuta

23

tIka taka

Poslednji poziv ljudima da se probude! Klimatske promene su najveća pretnja prirodi i čovečanstvu u XXi veku, a jedan od njihovih najznačajnijih uzročnika je-ste karbon-dioksid. Zadržava se u atmos-feri i po nekoliko decenija, tako da ako se

i uspostave značajne redukcije u njego-voj emisiji, opet će se posledice osećati tokom čitavog XXi veka, ako ne i duže. Međutim, hitne akcije se moraju predu-zeti povodom toga. Što su veće i brže klimatske promene, to su i njeni efekti negativniji. Povećanje temperatura do-vešće do veće učestalosti talasnih vrućina i teških kiša. dalje, otopljavanje ledenih bregova podiže nivo mora. Predviđa se da će taj nivo porasti za 0,1-0,9 metara u periodu 1990-2100. godine. Zanimljivo je da bi nivo veći za 0,5 metara ugrozio živote 6 miliona ljudi u Bangladešu.Zemlje u razvoju, kojima nedostaje od-govarajuća infrastruktura i resursi kako bi odgovorili na napade globalnog za-grevanja, će biti naročito pogođene.

najsiromašniji će izvući najdeblji kraj – klimatske promene će ih „pokositi“. dugoročni globalni napori da se stvori zdraviji, prosperniji i održiviji svet mogu biti onemogućeni upravo dešavanjima u prirodi koji su se otrgli kontroli. Za-datak osmišljavanja i sprovođenja stra-tegija kako bi se prilagodili na posledice

klimatskih promena zahtevaju saradnju čitavog sveta i zahtevaju kooperaciju fi-zičara, prirodnjaka, inžinjera, sociologa, medicinskih naučnika, poslovnih orga-nizacija i ekonomista. Problem je glo-balnog karaktera i kao takav zahteva da svi ljudi, iz svih branši, budu uključeni u proces njegovog rešavanja.iako sam čin isključivanja potrošača električne energije na sat vremena ne pospešuje ekološku sliku naše planete niti sprečava emisiju karbon-dioksida, on treba da postigne efekat podizanja svesti da problem postoji, i da ga treba re-šiti. 60 minuta za našu planetu edukuje svet. Ove godine, barem šestina planete je pokazala da veruje da možemo sačuva-ti ono što imamo. a vera je itekako važna.

vera i želja su koraci koji vode do uspeha ove inicijative.

SjedInjene zeMljIne države

Sa svih kontinenata preko 80 država uje-dinilo se u demonstracijama za spas pla-nete. Transkulturna aktivnost moralne odgovornosti zaista je postala globalni događaj koji dokazuje da je moguće „ži-veti u drugačijem svetu“, svetu gde motiv nije brend, potrošnja, novac. Kaže se da „earth Hour“ nije Koka kolina lekcija „učimo svet da peva u savršenoj harmo-niji“ niti najkijeva „Just do it“, već „gla-sajmo za Zemlju“ i malim znakom pažnje učinimo mnogo. učestvovanje u ovoj akciji nije samo način da se podigne svest o ozbiljnosti ekoloških problema, već i da se pošalje signal da je pomoć u iznalaženju rešenja neophodna i sa oznakom „hitno!“. Mno-ge organizacije odgovaraju na signale svojim doprinosima kroz istraživanja i konkretne akcije.WWF očekuje da će „Sat za planetu 2009“ inspirisati ljude da prave male promene u njihovim svakodnevnim ži-votima. Mali koraci koje čine pojedinci, preduzeća i zajednice imaju za rezultat značajne i osetne efekte. Jednostavnim „šteker-klik“ potezom daje se glas global-noj solidarnosti protiv klimatskih pro-mena, za zdravlje Zemlje.

Marija STARČeVIĆ

o Svetskom fondu za prirodu:

WWF je jedna od najvećih, širom sveta priznatih, nezavisnih organizacija koja se bavi zaštitom prirode i ima skoro 5 miliona pristalica i aktivnu globalnu mrežu u više od 100 zemalja. zadatak WWF-a je da zaustavi uništavanje životne sredine i da stvori budućnost u kojoj ljudi žive u skladu sa prirodom i to kroz očuvanje svetske biološke raznovrsnosti, korišćenje obnovljivih izvora prirodnih resursa i promovisanje smanjenja zagađenja i preterane potrošnje.široka mreža WWF ima preko 30 timova koji rade u zemljama kao što su Brazil, grčka, Indija, peru, španija, švajcarska, Italija, rusija, Sad, Francuska itd. WWF podržava sprovođenje akcije earth Hour u Srbiji i ostalim zemljama u regionu.

društvo

24

društvo

ovako je počelo: „ Svrha progla-šenja ovog dana jeste promo-cija čitanja, pisanja, publiko-vanja poezije i širenja znanja

o poeziji širom sveta, kao i davanje podrške nacionalnim, regionalnim i internacionalnim pesničkim pokre-tima.” (World Poetry day, uneSCO session, 1999.) a ovako se nastavlja: 21. mart svake godine je posvećen upravo Svetskom danu poezije. Pri-hvaćen je i kod nas, kao način da se propagira značaj savremene pesničke reči, sa težnjom da se utiče na širu jav-nost i omogući svima onima koji su zaljubljenici u stihove, da učestvuju ili proprate bogat sadržinski program.u ovom vremenu, može se slobodno reći da je poezija, kao jedan od najsnaž-nijih umetničkih izraza, zapostavljena od strane savremenog, slobodnog i klonovskog društva. Malo je onih što je čitaju, još manje onih što je govore. nekada su se stihovima obeležavale epohe, prenosile ljudske istine i nego-vala istorijska i kulturna nasleđa. da-nas je sve utihnulo pod navalom jefti-ne beletristike i do sitnice serviranog i opisanog ljudskog (ne)morala. Zbog sveprisutnog činjeničnog stanja, svaki pokušaj poetskog izraza treba podržati i ukalkulisati u moderan režim kultur-nog opštenja.

SvetSkI dan poezIje

ne Slušaj njIHkažI Svoj StIHpre deSet godIna uneSCo je 21.Mart proglaSIo SvetSkIM danoM poezIje. kulturnI Centar Beograda Svakog Marta organIzuje nIz prograMa poSvećenIH poezIjI Među kojIMa poSeBan StatuS IMa upravo ovaj dan. „ne Slušaj njIH- kažI Svoj StIH” je nazIv ovogodIšnje ManIFeStaCIje, u okvIru koje Su Se realIzovale trI prograMSke CelIne: govorI poezIju, čItaj poezIju I Igraj poezIju.

šeldža patel (Shailja patel), pesnikinja, pozorišna umetnica i mirovna aktiviskinja iz kenije

25

društvo

Govori poeziju, čitaj poeziju i gledaj po-eziju su tri programske celine ovogodiš-njeg Svetskog dana poezije, čiji nazivi, oblikovani kao poziv, naglašavaju akti-van odnos prema stvaranju, razumeva-nju i predstavljanju poezije danas.Tim povodom okupili su se pesnici različitih generacija, poznati i anonimni, različitih orijentacija, kao i političkih i verskih ube-đenja. Sloboda stiha je bila potpuna, sve se prihvatalo i slušalo, bilo kritički ili ne, svako je mogao da se upusti u stvaralačke vode i da bar pasivno otprati sva dešava-nja. iako posvećen pre svega savremenoj poeziji, ovaj dan se bavi i poetskom bašti-

nom, ukazujući na kontinuitet pesničkog stvaralaštva i diskontinuitet pojedinih društvenih i kulturnih ideja.

čItaj poezIju!

u okviru dela „Čitaj poeziju!“ organi-zovane su četiri radionice tumačenja poezije, edukativnog ali i zabavnog ka-raktera. Koncept jednog termina podra-zumeva zajedničko tumačenje stihova samog autora, kritičara, moderatora i ostalih prisutnih učesnika. demonstri-raju se različite strategije čitanja, teorije i mogućih pristupa. Cilj je da se publi-ka motiviše na samostalno izlaganje i iznošenje sopstvenog mišljenja, kao i na poistovećivanje ili mimoilaženje sa autorskim stavovima, čime se na jed-nostavan i slobodan način upoznaje struktura pesništva. autori ovogodiš-nje radionice tumačenja stihova bili su: ana Ristović, dragan Jovanović dani-lov, vojislav Karanović, Saša Jelenković i dragan Bošković.

govorI poezIju!

deo „Govori poeziju!“ je obelezilo pri-sustvo najprevođenijeg italijanskog pe-snika. u pitanju je valerio Magreli, čija poezija predstavlja prekretnicu u razvo-ju italijanskog pesništva, u drugoj po-lovini XX veka. Magreli je rođen 1957. godine u Rimu. Predaje modernu fran-cusku književnost na univerzitetu u Kasinu. Objavio je sedam knjiga poezi-je, od kojih su dve prevedene na srpski - „Prirode i šare” i „vežbe iz tiptologije”. Prevodio je valerija, debisija, verlena.. autor je monografije o žozefu žuberu, studije o dadaizmu, antologije francu-ske poezije XX veka i nekolicine eseja. Prvo književno veče je obeležilo upravo njegovo predavanje, o čijem interesova-nju svedoči i veliki odziv publike.Pesničenje, kao trening aktivne poezije, vezuje se takođe za deo „Govori poezi-ju!“. Kao takvo, nastalo je slučajno, odbi-janjem grupe ŠKART da na dizajnerskoj izložbi grupe Od-dO izloži svoje rado-ve. umesto toga, ŠKART poziva pesniki-nje i pesnike iz hora PROBa da izvedu javnu probu i odrecituju svoj repertoar. neočekivani odziv i entuzijazam publike ohrabrili su inicijatore da čitavu akciju ponove i za mesec dana. Tako se Pesni-čenje održalo i danas, neprekidno se ob-navljajući i šireći u pogledu kreativnosti, komunikacije i spremnosti za akciju. Pri-log od ulaznica odlazi na štampanje zbir-

ke nekog od učesnika. Ovaj put publici je besplatno podeljena zbirka autora Đorđa ilića, pod nazivom „Knap”.

Igraj poezIju!

u delu “igraj poeziju!“, pojavljuje se Šeldža Patel (Shailja Patel), pesnikinja, pozorišna umetnica i mirovna aktivi-skinja iz Kenije. izvela je performans Migritude, u režiji Kim Cook-a. naziv Migritude kovanica je same autorke. Ona označava simbiozu reči: migrant-

imigrant, attitude-stav, negritude-stav crne rase, a odnosi se na novu generaci-ju imigranata afrike koji ne prihvataju ćutanje kao način samozaštite. Od domaćih izvođača, nastupalo je narodno pozorište Sterija iz vršca, sa predstavom Zamak slepih, koja je pri-kazana kao mozaička misterija omogu-ćavajući gledaocima pristup različitim vremenima. Čovek je u središtu svakod-nevnog dešavanja koje otkriva i skriva, ali i unutar simbola, zvukova i pokreta. Superiornu igru omogućio je kolaž tek-stova Đelua nauma (Gellu naum).Posle tri dana pesničkih dešavanja, de-setina učesnika i nebrojenih pročitanih i ispisanih stihova, nemoguće je ostati bez jakih utisaka. Suština je u jednom: svaku priliku treba koristiti za beg u stihove! dovoljno je prepustiti se, či-tati, govoriti, igrati, pevati sebi i svetu oko sebe, sa malom dozom cinizma i sa puno, puno dobrote. Priznali ili ne, svima nam je to potrebno.

Marija TIMOTIĆ

„ što se mene tiče, volim da zatežem nit smisla da bih video koliko drži, da bih video kad uže počinje da se froncla, da bih stigao do tačke u kojoj se kida. ali zanima me pre, tokom i dok, ne posle. posle, to jest odbacivanje označenog, ne vodi daleko. to je plićak, dodiruje se odmah. eto zašto i dalje smatram da se najbolji odgovor nalazi u slavnoj predstavi golubice koju je dao Imanuel kant: misliti, naime, o poeziji koja bi letela koristeći fizičke zakone jezika, trvenje izmedju zvuka smisla, između reči i iskustva, između gramatike i istine.” ( v. Margelli)

„ Svet veoma malo zna šta se ovde dešava. Svojim nastupima pokušavam da prenesem skrivenu realnost ove zemlje. za mene je umetnost način da se započne menjanje slike koju svet ima o africi.” (S. patel)

đelu naum

đelu naum

đelu naum

26

SanjajMo kreatIvno

luCIdnI snoviSkoro trećinu života provedemo spavajući, i za to vreme imamo različite snove, bez obzira da li ih se sećamo ili ne. oni mogu biti ispunjeni nekim prijatnim iskustvima, našim najdubljim strahovima, mogu predstavljati predskazanja, nizove nepovezanih slika, a između ostalog mogu predstavljati naš mali, po želji uređeni svet, u kome su jedini validni zakoni zakoni naše mašte. ovo poslednje podrazumeva sposobnost lucidnog sanjanja.

šta je to luCIdnI San?

lucidan san je san u kome smo svesni da sanjamo. iako je to uobičajena definicija, nivo svesnosti može biti različit što, sa dru-ge strane, utiče na kvalitet lucidnosti sna. na primer, nakon što smo shvatili da je „sve smo san”, možemo odabrati da u da-ljem razvoju događaja igramo ulogu koja nam je data ili možemo odabrati da zagos-podarimo celom situacijom i radimo šta god i koliko god nam naša mašta dozvo-

ljava.Tako bi cilj lucidnog sanjanja upravo bio, osim postizanja svesnosti, uticaj na ishod u snu. no, tada se postavlja pitanje: čemu to uopšte služi?

FantazIje

Odgovor se krije u beskrajnim mogućno-stima koje ovakav način sanjanja pruža, jer tu više nema mesta za bilo kakve zakone fizike i društvene norme. Kako mi sada možemo kreirati svoj san, prvo što nam

pada na pamet je da se bacimo na isproba-vanje stvari koje smo oduvek želeli. Među ljudima koji su do sada imali lucidne snove u najčešće „teme” ubraja se letenje i ispu-njenje seksualnih fantazija. u čemu god da se krije naš individualni užitak, ovo je sva-kako način da se domognemo značajnih količina pozitivne energije i probudimo puni elana baš kao u reklamama za top-shop. Šalu na stranu, postoje ljudi koji pate od stalnih noćnih mora i lucidno sanja-nje može predstavljati izlaz. njihov uzrok

društvo

27

su, najčešće, problemi sa kojima “sanjač” zbegava da se suoči, a koji se u snu inter-pretiraju u vidu čudovišta. Kada se osoba „osvesti” u snu ona zna da joj se ništa loše ne može dogoditi i bira da se suoči sa ču-dovištem. Rezultat ovih sukoba je da ču-dovište zauvek nestaje ili se transformiše u ono što u budnom stanju i jeste izvor naše frustracije. Takođe, prevazilaženje fo-bičnih strahova se može postići lucidnim sanjanjem. Kad jednom shvatimo da naša kreativnost nema granica, lucidni snovi mogu poslužiti kao izvori ideja ili inspira-cije za neki poduhvat u „stvarnom” svetu. Možemo isprobati sve što nam padne na pamet: od držanja javnih govora do nekih komplikovanih fizičkih aktivnosti, pa čak i transformacija. i na kraju, zar lucidan san, u kome smo mi apsolutni centar sveta, ne bi odlično poslužio za podizanja našeg samo-pouzdanja do plus beskonačno?

kako ovo da naučIM?

ljudi se ne rađaju sa veštinom lucidnog sanjanja, već je postepeno savlađuju. Prvi korak se sastoji u tome da poboljšamo pamćenje onoga što sanjamo. To se posti-že stalnim zapisivanjem naših snova. Ovo je bitno jer ćemo vremenom, analizom onoga što smo zapisali, uvideti da postoje neki naši lični znaci koji ukazuju da sanja-mo. Svaki sledeći put kada ugledamo taj znak postavićemo sebi pitanje „Sanjam li?” i potražiti bezbedan način da to proveri-mo. ukoliko dovoljno često postavljamo sebi to pitanje na javi, konačno ćemo ga postaviti i u snu, i kada tamo dobijemo po-tvrdan odgovor, jako je bitno da ostanemo pribrani kako se ne bismo probudili. ako smo ostali u snu, sve dalje zavisi od našeg nivoa svesnosti (pre svega o tome da smo potpuno bezbedni) i spremnosti da istra-žimo sopstvene granice.

odAklE svE ovo…

lucidno sanjanje je utvrđeno kao pojava i kasnije razvijano kao veština od strane na-učnika. Čovek koji je ove snove nazvao lu-cidnim je Frederik van eden, a čovek koji je na naučnoj bazi izvršio njihovu analizu je la Berž. Značajna otkrića do kojih je on došao jesu da ti snovi nastaju u ReM fazi spavanja, kada najintenzivnije sanjamo i kada su naše fiziološke funkcije aktivne kao da smo budni. Takođe, zaključio je da

vreme u lucidnom snu prolazi približno isto kao i vreme na javi. i najvažnije, lucid-ni snovi nam nikako ne mogu štetiti. Jedini način da se probudimo umorniji nego što smo legli jeste da se sve vreme lucidnog sna intenzivno nerviramo i sekirati, što je malo verovatno. Mnogi ljudi smatraju da kroz san podsvest često ima nešto značaj-no da nam poruči. naučnici tvrde da, ako je zaista tako, koliko god mi kreirali san podsvest će iskoristiti mogućnost da nam to stavi do znanja. iako cela ova priča pod-seća na serijal filmova Matrix, ukoliko se desi da umremo u lucidnom snu nema ra-zloga da se to desi i na javi. i na kraju, uko-liko strahujete od toga da ćete večno ostati u svom savršenom snu, ništa ne brinite, u tome nas sprečava biologija, osim ako vas nije ujela muva ce-ce.

Srećno

danas postoje instituti, različite radionice, čak i mašine (doduše u Sad-u) koje vam mogu pomoći da brzo savladate ovu ne-običnu veštinu. ako se pak osmelite da je isprobate sami, preporučljivo je da konsul-tujete detaljniju literaturu. u svakom slu-čaju biće u najmanju ruku zanimljivo.

Marija TIMOTIĆ

jedan od najpoznatijih istraživača u ovoj oblasti, Steven la Berge, osnivač Instituta za lucidno sanjanje u kaliforniji kaže: „lucidni sanjači” mogu svesno uticati na događaje u snu…Mogu stvarati i preoblikovati objekte, ljude, situacije, svetove, čak i sami sebe. prema standardima fizičke i društvene stvarnosti, mogu činiti nemoguće.”

Iako se danas snovima pristupa i sa naučnog stanovišta nije poznato koji delovi mozga učestvuju u njihovom nastajanju.

ljudi koji se iz nekog razloga probude u toku reM faze spavanja, bolje se sećaju svojih snova.

deset minuta nakon buđenja devedeset posto sna se zaboravi.

Muškarci više sanjaju druge muškarce, dok žene podjednako sanjaju i žene i muškarce.

deca se u svojim snovima pojavljuju tek od treće ili četvrte godine.

dok hrčete, ne sanjate.

društvo

28

društvo

IStorIja BoeMSke četvrtI

dugo godina ova poznata beogradska ulica bila je nazivana cigan-malom, jer su Romi bili njeni prvi stanovnici. Tek 1872. godine taj naziv je promenjen u današnje ime, a tamošnji stanovnici su se preselili na Čuburu, na zahtev gradskih vlasti. Često su tokom istorije menjani nazivi be-ogradskih ulica. Kako su se vlasti smenji-vale tako su samovoljno kreirale ova obe-ležja prestonice. Skadarskoj je, međutim, samo jednom promenjeno ime. Za vreme okupacije u Prvom svetskom ratu, austri-janci su joj stavili natpis Ružina ulica.Za “naseljavanje” pesnika, književnika, glumaca, slikara u kaldrmske kafane, “krivo” je zatvaranje poznate kafane “dar-

daneli” koja je srušena 1901. godine. Od tada počinje slavna boemska povest ove četvrti.u to vreme su skromni ugostitelji svojim još skromnijim gostima, usluge pružali, uglavnom na veresiju, po principu “Platiš kad zaradiš“. ulicom su šetali mađioničari, svirači sa žirado šeširima, dobošari, gatare i recitatori, zabavljajući prolaznike i pose-tioce, nudeći im umetnost, pesmu ili čaro-liju. Sumnjivi umetnički kvalitet nije bio bitan za dobar provod mladih čitave biv-še Jugoslavije, koji su Skadarliju smatrali glavnim gradskim šetalištem. u kafana-ma su nekad nastupali Mokranjac i elitni operski muzičari, u njihovim dvorištima bile su organizovane pozorišne predstave, umetničke slike su punile slikovne galeri-

duh starih vremena za nove generacije

novI Sjaj krivudava i strma, oko 500

metara duga, Skadarska ulica još uvek ume da

svom Beogradu udahne romantični, boemski šmek.

gotovo da nema nijednog drugog mesta u ovom

gradu, koje može mladim ljudima da ispriča priču o

dobrim starim vremenima kad se uz zvuke tamburica

recitovala tek napisana poezija, ili govorili već dobro poznati stihovi. I Skadarlija je počela

da posustaje u večitoj borbi tradicionalnog sa

modernim, kada je na inicijativu turističke

organizacije Beograda ustanovljen kodeks

ponašanja njenih ugostitelja i posetilaca.

ogromni turistički potencijal koji ima ova

četvrt možda sada bude i iskorišćen.

Stare kaldrMe

29

društvo

je, a na ulici su se prodavali suveniri i znač-ke. i sve je to bilo lako dostupno svakom prolazniku, slučajnom ili namernom.devedesete su protutnjale kroz Skadarsku ulicu poput košave, ostavivši za sobom gomilu “đubreta“, prljavog nanosa koji nije tako lako otkloniti. Terase su dobile pla-stificirana ruha žute boje, bašte plastične zelene stolice, ulice parkirane automobile, suvenire za prodaju koji se više uklapaju u kič nego u antikvitetno filigranstvo, turbo-folk muzika se čula iz starih kafana.Sve se izmenilo. i gosti i ugostitelji. ne-kako su, u isto vreme, ugostitelji shvatili da je boemski duh dobro plativa roba, a novopečeni bogataši da se malo “stila” može kupiti posećivanjem uglednih sta-rih kafana. Tako je krenuo krah autentič-nosti. Porcije u restoranima su bile manje obilne, nacionalnoj kuhinji su pridodate italijanska, kineska hrana, ulične priredbe i galerije su nestale, recitatori zamenjeni estradnim umetnicima, ali se sve to moglo papreno naplatiti. i naplaćeno je, uglav-nom skorojevićima, jer su gotovo samo oni imali novca, a samim tim bili u mo-gućnosti da diktiraju način rada i karakter usluge skadarlijskih kafana. Zakon profita je lako pobedio.

novo ruHo BajlonIja

u septembru mesecu 2008. godine tre-balo je da otpočne izvođenje radova na preuređenju tržnog centra “Skadarlija pod krovom“, ali tome su se isprečili sukobi između korisnika lokala i novih vlasnika. Još 2006. firma “Star imobilijere“ kupila je BiP-ov kompleks “Skadarlija“ sa idejom izgradnje komercijalno-poslovnog centra na mestu nekadašnje pivare Bajloni, sa preko 100 miliona evra investicije. Suko-bi, a zatim i sudsko rešavanje istih, osujetili su ceo plan. naime, korisnici lokala sta-rog tržnog centra su tokom devedesetih predfinansirali obnovu BiP-ovog objekta, plaćajući od tri do pet hiljada maraka po kvadratu, što je odgovaralo punoj tadaš-njoj tržišnoj ceni. Zaključivani su konkret-ni ugovori kojima su udruživana sredstva BiP-a kao vlasnika, fizičkih lica kao ko-risnika lokala i izvođača radova. Budući korisnici su sredstva uplatili pre početka radova koji nikada nisu okončani, i iako su neki od njih podneli tužbu protiv BiP-a za utvrživanje prava svojine još 1999., BiP je 2006. godine prodao kompleks firmi Star imobilijere. i dok advokati novog vlasni-

ka tvrde da potpisani ugovori dokazuju samo postojanje zakupa na deset godina, a advokati nesuđenih vlasnika dokazuju njihova vlasnička prava, “Skadarlija pod krovom“ čeka novo ruho.Bez obzira na to da li će se i kada ove dve strane dogovoriti, arhitektonsko idejno

rešenje postoji. Od postojećih lokala biće sačuvani kafana “Stara Skadarlija”, sporni tržni centar, kula, dva autentična zida pi-vare, kotlarnica i lagumi, jer su zaštićeni spomenici kulture. u prizemlju i na pr-vom spratu bili bi smešteni restorani, dok su ostali spratovi rezervisani za rezidens hotel. Projektantski tim je predviđa da bi takva celina ubrzo postala pravo pešačko carstvo, jer novi, stakleni, svetlucavi doda-ci ne bi narušili ambijentalnu celinu.

uvođenje “StarIH novIna”

Đura Jakšić, pesnik i slikar, najpoznatniji stanovnik Skadarske ulice rekao je da je Skadarlija mera svega, i dobrog i lošeg. i baš takva je trebalo da ostane. vreme ju je menjalo, a da li se sada može “na silu” na-činiti autentičnom i jedinstvenom, da li joj se može vratiti duša koju je imala? Prema pričama vremešnijih Beograđana, niko u potpunosti ne može biti siguran. ipak na-činjen je pokušaj. Turistička organizacija Beograda, Privredna komora Beograda i Skupština grada ustanovili su Kodeks po-našanja u Skadarskoj ulici. Zvuči čudno da jedna ulica poseduje pravilnik o pona-šanju svih koji borave u njoj, ali Skadarska ulica je još 1975. godine “zaslužila“ i imala jedan, koji međutim nije bio dosledno im-plementiran. Turistički potencijal koji stoji u pozadini potrebe da se stari boemski duh vrati među zidove kafana i na kaldrmu uli-ce, objašnjava svaki napor da se kodeksom donesena pravila i primene. Predstojeća univerzijada koja će dovesti mnogo stra-naca u prestonicu bila je samo jedna od motiva za što brže usvajanje “starih novi-na”. Kroz favorizovanje spomenika kul-

ture, kuća iz 19. veka i starih česmi, kakva je fontana Milice Ribnikar, najlepši ukras Skadarske ulice, prema mišljenju mnogih, ne sme se zanemariti sve što Skadarliju čini savremenom. novo i staro treba uskladiti tako da se ovaj sokak opet može opravda-no porediti sa pariskim Monmartrom ili

praškom Zlatnom ulicom. Kodeksom se propisuje radno vreme, vr-sta muzike koja se sme puštati, ali i boja stoljnaka i tendi na lokalima, kao i pribor za jelo, koji će biti potpuno unificirani. na ulicu će se vratiti prodavci cveća i suveni-ra, starinskih lonaca i čuturica, fotografi, turistički vodiči i majstori starih zanata. Pravila igre će se uspostaviti među ugo-stiteljima i vlasnicima lokala, tačno će biti definisana sva obeležja usluge koja utiču na njen kvalitet. Sam prilaz četvrti urediće “Gradsko zelenilo“.Tako bi se uz određeni iznos ulaganja moglo uticati na nastanak najatraktivnije destinacije prestonice za sve turiste. Tome pogoduju sva njena obeležja: lokacija u sa-mom centru grada, koncentracija velikog broja ugostiteljskih objekata (čak 34) i spomenika kulture na malom mestu, i ne-zaobilazni šarm kaldrme i tamburica.

Bojana DžePINA

„zovem se Skadarlija, ili Skadarska ulica, kako hoćete. ja nisam ni bulevar, ni avenija, ni magistrala. ja sam obični strmi krivudavi sokak usred Beograda. I to bi bilo sve što vredelo reći o meni da nema moje boemske povesti, da nema mojih trošnih krovova, rasklimatanih stolica i rasporenoga jendeka“... zuko džumbur, putopisac, boem, karikaturista.

u to vreme su skromni ugostitelji svojim još skromnijim gostima, usluge pružali, uglavnom na veresiju, po principu “platiš kad zaradiš“. ulicom su šetali mađioničari, svirači sa žirado šeširima, dobošari, gatare i recitatori, zabavljajući prolaznike i posetioce, nudeći im umetnost, pesmu ili čaroliju.

30

društvo

termin „mobbing“ je prvobitno korišćen za objašnjavanje speci-fičnog ponašanja ptica kada osete da su u opasnosti od većeg i jačeg

protivnika. u tom trenutku celo jato se ustremljuje na protivnika u naletima od-

vraćajući mu pažnju i maltretirajući ga sve dok ne odustane od napada. Osam-desetih godina Hajnc lejman, švedski psiholog, ovaj je termin preneo iz klasič-ne džungle u našu modernu da bi njime objasnio pojavu napada grupe ili poje-

dinca na „nepodobnog“ zaposlenog. On je takođe utvrdio da žrtve mobinga prati posttraumatski stres koji može dovesti do teških psihičkih problema. Mobing ne treba mešati sa jednokratnim napa-dom ili svađom između zaposlenih, jer

Moderna džungla

da lI naS u Svakoj kanCelarIjI

StrpljIvo čeka“Ma samo da ja završim faks i zaposlim se…posle će sve biti u redu.” Ili neće, jedno od ta dva je sigrno. jedan od problema koji će nas vrlo verovatno čekati kada se budemo zaposlili je mobing. poslušajmo velikog mislioca Sun Cua i upoznajmo neprijatelja kako bismo mogli da se odbranimo...

MoBIng?

31

društvo

on predstavlja dugotrajan proces ugro-žavanja ljudskih prava kolege sa posla koji je unapred isplaniran i dobro pripre-mljen. Ono što plaši je činjenica da su vidovi napada često suptilni i prikriveni pa je mobing teško prepoznati. Mobing može započeti kolega sa istog hijerarhij-skog nivoa ili nadređena osoba, ali pravi teror počinje kada se ponižavanje, isklju-čivanje iz svih socijalnih tokova i maltre-tiranje svih drugih vrsta počne širiti or-ganizacijom kao infekcija. Često su neki od „mobera“ nesvesno u toj ulozi, po staroj narodnoj „kud’ svi Turci..“. napadi se produžavaju sve dok meta samu sebe ne eliminiše dajući otkaz.Kako neko postaje žrtva mobinga? veći-na istraživanja na ovu temu kaže da uko-liko se po bilo čemu izdvajamo i razliku-jemo od drugih potencijalna smo žrtva. dakle to može biti bilo šta: naša rasa, religijska, politička ili seksualna opre-deljenost, način oblačenja, pol, obrazo-vanje, boja kose... Originalnost u bilo kom smislu možemo jako skupo platiti. naime, predatori moderne džungle (tj. moberi) biraju svoje žrtve po principu- „ti si drugačiji od mene i većine zapo-slenih u ovoj firmi i zalužuješ da budeš kažnjen za to“. najčešće mete su radnici pred penzijom i mladi koji tek počinju sa radom. Mete obično na neki način ugro-žavaju položaj mobera svojim izgledom, nastupom ili znanjem. iako bi nam bilo logično da je mober taj koji je „jači“ od žrtve, zapravo su žrtve mobinga upravo te koje su pametnije, obrazovanije i kre-ativnije. iz straha mobera da ne ostane bez unapređenja ili bude zamenjen bo-ljim od sebe, on napada upravo tog bo-ljeg, slepo prateći životinjski instinkt za opstankom. Mober onda uvlači u svoju igru i druge zaposlene predstavljajući im metu kao neprijatelja i osobu koja može ugroziti njihovu egzistenciju u kompa-niji. napadi počinju uglavnom suptilno: kolege nas nisu pozvale na piće posle posla, ogovaraju nas ili ismevaju. novo-nastala situacija na početku može delo-vati bezopasno. Međutim, ovakve stvari se nastavljaju, pa i pogoršavaju: ignorišu naše predloge na sastancima, stalno nas izoluju, ne obraćaju nam se na hodniku... ukoliko ne uspemo da se izborimo ni na jedan način počećemo u jednom trenut-ku i sami sebe da krivimo i da se trudimo da ne ostvarujemo socijalne kontakte sa

drugima, jer to dovodi do napada. na-kon toga može doći i do zaista ozbiljnih oblika maltretiranja: psovanja, seksual-nog uznemiravanja, nepravedno niskih ocena učinka, pretnji fizičkim napadima i slično. ukoliko je mober nadređeni onda nas može prisiliti da obavljamo zadatke koji narušavaju naše zdravlje, ili nas premestiti u kancelariju koja je uda-ljena od ostalih. Tada već počinju i ose-ćaji anksioznosti, depresije, glavobolje, poremećaji sna, pa čak i srčane smetnje jer se ovi napadi događaju tokom dužeg vremenskog perioda (nekada i godina-ma) i obično postaju sve učestaliji. Ovo sve utiče i na narušavanje odnosa sa po-rodicom i prijateljima jer ćemo nakon tako provedenog dana na poslu biti ner-vozni, depresivni i neraspoloženi. Kada nas napuste i oni, bićemo izgubljeni i sami, ne znajući kako da se odbranimo od svega. na kraju ćemo ispuniti želju moberima i daćemo otkaz.

BorBa gladIjatora

Organizaciona klima može umnogo-me biti podsticajna za mobing poseb-no ukoliko su poslodavci sujetni, nisu otvoreni za komunikaciju i shodno tome- šire takve odnose i među zaposle-nima. S obzirom na današnje turbulen-tne uslove u kojima firme posluju kao i na ekonomsku krizu koja vlada u svetu, otpuštanja su brojna što stvara plodno tle za rast mobinga. Mnogi smatraju da je u nekim firmama mobing zapra-vo organizaciona politika koja podsti-če dobrovoljni „downsizing“, pa tako menadžerima ostaje samo da gledaju borbu gladijatora i čekaju da oni najjači ostanu i da na taj način nemaju proble-ma sa viškom radne snage. Koliko god ovaj stav izgledao primamljivo on ipak košta kompaniju mnogo. u velikoj Bri-taniji se godišnje izgubi oko 18 miliona radnih dana zbog odsustva žrtava sa po-sla kako ne bi doživljavali mobing. Za to vreme u Švedskoj su troškovi koji nasta-ju kako bi se žrtve oporavile od mobin-ga procenjeni na 30 do 100.000 dolara po zaposlenom. doduše, pune troško-ve koje kompanija mora podneti zbog mobinga nemoguće je proceniti, ali i ova dva primera nam dovoljno govore o posledicama koje bi svaka kompanija i država želela da izbegne.

kako protIv MoBInga?

ukoliko želimo sami da se odbranimo od mobinga neki stručnjaci preporučuju da se potrudimo da se ni po čemu ne iz-dvajamo. ne smemo se oblačiti specifič-no, govoriti određenim akcentom, biti isuviše pametni ili uspešni. da li je to zaista rešenje?! Šta ako smo “pogrešne“ rase ili nacionalnosti? To ne možemo tako lako promeniti kao stil oblačenja. u tom slučaju moramo naći načina da dokažemo potencijalnim moberima da im nismo pretnja ni u kom pogledu i

da prihvatamo vrednosti njihove grupe, iako se razlikujemo od njih. naravno, ako nikako ne možemo da se izborimo onda moramo potražiti stručnu pomoć psihologa i advokata. dobar početak je i da se obratimo udruženjima za borbu protiv mobinga. Kod nas postoji udru-ženje „Stop mobbing“ koje je onima koji su im se obratili pomoglo da se izbore sa posledicama mobinga, kao i da mo-bere izvedu pred lice pravde. Međutim, ni sami zakoni nisu najbolji te se tek u poslednjih nekoliko godina donose oni rigorozniji, pa se često dešava da procesi traju godinama i da je jako teško dokaza-ti krivicu. naravno ima i svetlih primera presuda u korist žrtava mobinga kako u svetu tako i kod nas.

Branka PRIŠuNJAK

prema nekim istraživanjima nešto više više od 5% zaposlenih su žrtve mobinga. Međutim brojka je verovatno mnogo veća jer se dosta slučajeva ne prijavljuje iz straha ili zbog toga što nekad ni same žrtve mobinga ne doživljavajuu probleme koje imaju na poslu kao mobing.

Horizontalni mobing se javlja ukoliko ga primenjuje osoba/e sa istog hijerarhijskog nivoa. vertikalni mobing je usmeren od menadžera ili druge nadređene osobe ka nekome ko je nižeg hijerarhijskog nivoa.

Iako su zakoni protiv mobinga novijeg datuma već postoje brojni slučajevi zloupotreba. kako ne bi prošao kao bivši kolega, jedan profesor je morao da na slici sa studentima podigne ruke u vazduh kako se ne bi pomislilo da nešto pokušava sa njima da uradi u masi.

32

društvoženSke roMSke Mreže vojvodIne

PoslE snovA... pogled u Sutraromkinje se u društvu suočavaju sa dvostrukom diskriminacijom, kao pripadnice romske zajednice, i kao žene sa brojnim ograničenim pravima. ženske romske organizacije postoje da bi kroz različita prezentovanja i javne nastupe izložile svoj problem i podstakle druge da im se pridruže u njegovom prevazilaženju.

33

društvo

Hladno martovsko jutro, sivilo u novom Sadu i one. nasmeja-ne, energične, neumorne. Par razmenjenih rečenica i nešto

propagadnog materijala u rukama i sli-ka je dobrim delom shvaćena. Romki-nje, žene iz kraja, iz naše ili vaše ulice, iz ovog, a ne prošlog vremena. Samo-svesne i sa jasnom vizijom - raditi sa ciljem da se društvu skrene pažnja na sebe i tako omogući prilaz svim šansa-ma iz kojih su ne retko bile ispuštane. ne traže bajke, već osnovni prostor u kom će moći da rade na sebi, da brinu o sebi, da se nadogradjuju, uče i eman-cipuju. Mali je broj onih koje nisu ose-tile nemoć ili neku vrstu diskrimina-cije. danas, kada je sve manje polnih podela, moraju se izbeći i rasne i sve ostale. Ono što posebno oduševljava jeste njihova upornost i optimističan pogled u sutra. a one opet ne prestaju da rade i da pronalaze nove puteve na koje će se preusmeriti.Romi su narod poreklom iz indije oda-kle su se raselili početkom X veka u zemlje azije, severne afrike i evrope. imaju svoj jezik i kulturu zasnovanu na obrascima podešenim prema njiho-vom načinu života. u našem društvu postoje tri podgrupe Roma - oni koji su pod uticajem pravoslavne, katoličke ili muslimanske religije. u Srbiji živi 600.000 Romkinja i Roma što pred-stavlja 10% totalne populacije.

šta Su žroM?...

ženske romske mreže vojvodine bro-je dvadeset i tri romske nevladine or-ganizacije širom vojvodine. neka od mesta koje obuhvataju su Bogojevo, Klenak, Stari Banovci, novi Sad, Som-bor, Zrenjanin ...iz manifesta, koji je tog martovskog dana deljen građanima saznaje se glavnica onoga za šta se Romkinje najpre zalažu. u uvodu stoji da je čak 80% romske populacije funkcional-no nepismena, a samo 0,2% je steklo fakultetsko obrazovanje. Romkinje predstavljaju najmanje obrazovanu grupu žena. u vojvodini 22,6% Rom-kinja nije uopšte pohađalo osnovnu školu, samo osnovnu školu je završilo 22,5%, dok je srednju završilo samo 16% Romkinja. u većini slučajeva one

nemaju prava da samostalno odluču-ju o svom školovanju (u prilog tome stoji podatak da 44,4% ispitanica nije odlučivalo o svom školovanju kako pokazuju istraživanja Kancelarije za inkluziju Roma). iako pokazuju dobar uspeh, devojčice su se u pubertetskom periodu povlačile iz škola kako bi saču-vale nevinost i pripremile se za udaju. viši nivoi obrazovanja često su nedo-stupni zbog teške materijalne situacije u kojoj Romi žive, što dodatno oteža-va napredak u ovoj oblasti. Prosečna starost nepismenih Roma i Romkinja je 41 godina. navodi se i da opisme-njavanje žena nije dovoljno za njihovo uključivanje na tržište rada i konačan izlazak iz siromašta i neobrazovanosti, već je potreban pristup kompletnom obrazovnom programu.visok je procenat i nezaposlenih Roma i Romkinja u odnosu na njihov proce-nat u ukupnom stanovništvu. Podatak se kreće oko 4%, s tim da ne postoji rodna statistika i nije poznato koliko je Romkinja među nezaposlenima.Tu je i nekorišćenje zdravstvenog osi-guranja, nepoznavanje svojih prava, problematičan pristup institucijama zdravstvene zaštite, pre svega zbog raširenih predrasuda među zdravstve-nim radnicima, kao i zbog uvedenih novčanih participacija.

žrtve dvoStruke dISkrIMInaCIje

Romkinje su u praksi često žrtve dvo-struke ili višestruke diskriminacije (po osnovu pola i nacionalne pripad-nosti). Mnoge imaju status izbeglih i raseljenih lica , žive na selu i to često u izdvojenim, neregistrovanim i nehigi-jenskim naseljima.u nacionalnom savetu Roma dve su žene.njihovi pravci delovanja usmereni su upravo ka donošenju nacional-nog plana za unapređenje žena koji će obuhvatiti i posebne grupe kao što su Romkinje. Tu je i podrška medija na srpskom i romskom jeziku koja će promovisati Romkinje i ženska ljud-ska prava kao najvažnije klime za me-njanje društvene svesti, organizovanje političkog obrazovanja i uvođenje po-sebnih mera za poboljšanje pristupa sistemu obrazovanja, kao i kažnjava-

nje u slučajevima diskriminacije pri-likom zapošljavanja. Kada se govori o nasilju misli se pre svega na ukidanje maloletnih, ugovorenih brakova i pro-daja nevesti, ali i nasilja u okviru samih brakova. naglašava se značaj formira-

nja savetovališta za mlade i edukacije romske populacije o odrednicama običajnog prava.

šta na kraju učInItI?

važan preduslov za ispunjenje svih ci-ljeva jeste pribavljanje ličnih dokume-nata. Romkinje uglavnom žive u nele-galnim naseljima, bez adrese, a samim tim i bez prebivališta, zbog toga ne po-seduju lična dokumenta, a bez njih ne mogu ostvariti pravo na obrazovanje, zdravstvenu zaštitu, rad. Ostaju ne-vidljive za društvo, uskraćene za prava koja im neotuđivo pripadaju. Opšti cilj je edukacija Romkinja o ženskim ljud-skim pravima koja su im garantovana međunarodnim dokumentima, kao i jačanje njihovih kapaciteta za samo-stalno zastupanje ženskih prava Rom-kinja na lokalnom nivou. Treba početi od buđenja svesti o ženskim pravima jer mali broj njih je poseduje dovoljno da bi znale kako i gde se usmeriti. Po-stojanje upravo ovih organizacija služi da se pobijanjem predrasuda i nepra-vilnosti kojima smo svi skloni napravi mesta za one kojima je prostor najpo-trebniji.

Marija TIMOTIĆ

“u svetu od koga zahtevamo da poštuje različitost i individualne slobode, u skladu sa principima za koje se

zalažemo, i mi moramo negovati, slaviti i podržavati sve one individualnosti koje se javljaju i kod nas samih.” ( iz

manifesta)

romi su šest puta siromašniji od najsiromašnijih slojeva društva, a samo jedan od sto roma doživi 60. godinu. u oblasti obrazovanja ima pomaka, ali su nedovoljni. na novosadskom univerzitetu 1992. godine su studirala samo četiri

romska studenta, dok danas na istom univertzitetu studira više od 200

romkinja i roma.

3�

MozaIk

Rok ’n’ Rol

Rolingstonsi postoje toliko dugo (od 1962. godine) da se verovatno retko ko seća Brajana džonsa. Brajan je zajedno sa Mikom džegerom i Kitom Ričard-som osnovao bend i u početku je sma-tran za vođu. Kako je bend postajao sve uspešniji, tako je Brajanov uticaj slabio. On je bio odličan muzičar, ali je njegov uticaj na stvaranje novih pe-sama bio minimalan. navodno je kori-stio lSd, marihuanu, kokain i mnogo je pio. dva puta je uhapšen zbog dro-ge, 1967. i 1968. godine. Konačno je otpušten iz benda 1969. godine. Samo tri nedelje kasnije, 3. jula 1969. godine nađen je mrtav na dnu bazena. imao je 27 godina. njegova smrt do dan-danas nije razjašnjena. Zvaničan uzrok smrti bio je „smrt usled nesrećnih okolnosti“. doktori su dodali u izveštaju da su mu srce i jetra bili u jako lošem stanju zbog korišćenja droga i alkohola. džeger i Ričards nisu otišli na njegovu sahranu.džimi Hedriks se danas smatra za jednog od najboljih gitarista svih vre-mena. Bio je poznat po odličnoj teh-nici sviranja gitare, koju je odlično

svirao iza leđa, čak i jezikom. Pored neospornog talenta Hendriks je imao i nezgodnu narav – često je lomio i palio gitaru na sceni i znao je da bude veoma nasilan prema prijateljima. Ko-ristio je lSd, verovatno i heroin, a pio je i mnogo alkohola. nađen je mrtav u hotelskoj sobi u londonu, 18. septem-bra 1970. godine udavio se u sopstve-noj povraćki posle povratka sa jedne žurke. i danas postoje neke nejasnoće oko njegove smrti i ne zna se da li je ona posledica alkohola ili kombinaci-je alkohola, pilula za spavanje i droga. imao je 28 godina.džim Morison, pevač grupe The do-ors, bio je jedna od najvećih rok-zve-zda šezdesetih godina. Morison je bio zavisan od heroina i imao je 27 godina kada je umro. nekoliko meseci pred smrt preselio se u Pariz sa svojom devojkom Pamelom Kurson. nađen je mrtav u kadi 3. jula 1971. godine, tačno dve godine posle smrti Brajana džonsa. na telu nije bilo vidljivih zna-kova fizičkog nasilja i francuske vlasti nikada nisu izvršile autopsiju. Pamela je davala kontradiktorne izjave o nje-govoj smrti, spominjući da ga je slu-

kako su završile neke od najvećih rok-zvezda

rok muzika se oduvek povezivala sa neprekidnim

žurkama, alkoholom i drogom, a ponašanje mnogih zvezda samo je dokazalo da to nisu

priče. činilo se da su neki rokeri imali sve – slavu, mnogo

para, devojke, putovanja, ali kao da im to nije bilo dovoljno. Mnogi su prerano završili svoj

život, a neki su uspeli da se izvuku.

droga, alkoHolRokEnRol

elvis u svojoj „čizburger” fazi pred kraj života. pored pilula veoma je

voleo sendviče i masnu hranu.

3�

MozaIk

čajno ubila. Morison je najverovatnije umro zbog srčanog udara izazvanog prevelikom dozom heroina. ni Pamela nije dugo poživela – umrla je tri godine kasnije od predoziranja heroinom.

tužan pad kralja

elvis Prisli je ostao jedna od najvećih rokenrol legendi sa jednostavnim na-dimkom – kralj. Poslednje godine nje-govog života i njegova smrt nisu bile tako glamurozne kao što se obično za-mišlja. elvis je u početku živeo životom prave rokenrol zvezde – imao je puno novca, devojaka, svako veče je uživao u provodu. Snimao je uspešne albume i filmove. Kako bi izdržao takav tempo on je počeo da uzima amfetamine, koji su mu pomagali da ostane budan, a če-sto je uzimao i pilule za spavanje kako bi na kraju nekako zaspao. Sedamdese-tih godina elvisova karijera je propa-dala. nije snimao filmove, ploče su mu se slabo prodavale i morao je da bude neprekidno na turneji kako bi zaradio dovoljno novca. ali nije odustao od svog stila života. i dalje je imao veliki broj devojaka i danonoćne žurke iako mu je zdravlje ubrzano propadalo. Šesnaestog avgusta 1977. godine elvis je umro u toaletu u svojoj vili u Grej-slendu. našli su ga na podu, pošto je pao sa WC šolje. Bio je umazan sop-stvenom povraćkom. lekari su izdali zvanično saopštenje da je umro od problema sa srcem, ali uskoro su se pojavile informacije da je umro od pre-doziranja tabletama. navodno je elvis u trenutku smrti imao tragove čak 14 različitih tableta u organizmu, uključu-jući opijate, pilule protiv bolova i leko-ve za spavanje. elvis je imao 42 godine kada je umro, a mnogi njegovi oboža-vaoci i dan-danas misle da je lažirao svoju smrt.

alkoHol

Osamdesete godine počele su smrću tri rok-legende. džon lenon, Bon Skot i džon Bonam umrli su 1980. godine. lenona je ubio ludi obožavalac Majk dejvid Čepman, koji je hteo da se pro-slavi. Skota i Bonama je ubio alkohol.Bon Skot, prvi pevač benda aC/dC, imao je velikih problema sa alkoholom

kao i većina ostalih članova. 18. febru-ara 1980. godine on je otišao na „par“ pića sa svojim prijateljem alisterem Kinerom. navodno je Bon te noći po-pio dve flaše viskija. Bon se obeznanio u klubu i alister ga je nekako ubacio u automobil. Kada su došli do hotela alister je pokušao da probudi Bona, ali nije uspeo. Ostavio ga je na zadnjem se-dištu automobila da odspava. Sledećeg

jutra Bon je nađen mrtav. ugušio se u sopstvenoj povraćki. imao je 33 godi-ne. Postoje mnoge teorije o njegovoj smrti – po nekima on je umro od pre-doziranja heroinom, a postoje i teorije koje sugerišu da je namerno ostavljen u kolima i da je ugušen izduvnim ga-sovima. Prema nekim teorijama alister Kiner uopšte nije postojao. Bend je na-šao drugog pevača, Brajana džonsona, koji i dalje nastupa sa aC/dC. album koji su snimili u Bonovu čast, Back to Black, postao je drugi najprodavaniji album svih vremena.led Cepelin je sedamdesetih godina bez konkurencije bio najveći rokenrol bend na svetu. Članovi benda bili su poznati po svom raskalašnom životu, alkoholisanju i drogiranju. Prednjačio je bubnjar džon Bonam, koji je ne-retko znao da demolira hotelske sobe u kojima su članovi benda odsedali. Bonam je imao velikih problema sa heroinom, ali se pred kraj života „ski-nuo“ sa njega. Septembra 1980. godine grupa se spremala za američku turneju. Bonam je svoj poslednji dan započeo „doručkom“ koji se sastojao od 4 kva-driple (16 čašica) votke. do kraja dana je nastavio da pije sve dok se nije obe-znanio. Sledećeg dana, 25. septembra, nađen je mrtav. Slično Skotu, i on je popio previše i ugušio se. u poslednja 24 sata života popio je oko 40 votki. Bend je dva meseca posle njegove smr-ti objavio da prestaje sa radom.

the Who

grupa the Who osnovana je u engleskoj 1964. godine. pit taunšend, rodžer daltri, džon entvisli i kit Mun postali su prvi rokeri koji su privukli pažnju svojim šokantnim nastupima – oni su prvi lomili instrumente na sceni. kit Mun je umro 1978. godine od preterane doze clomethiazole, sedativa koji je uzimao da bi se odvikao od alkohola. doktor mu je dozvolio najviše tri pilule dnevno, a on je u trenutku smrti imao 32 u organizmu. Imao je 32 godine. džon entvisli je umro 2002. godine u hotelskoj sobi u las vegasu u 57 godini. otišao je u krevet sa prostitutkom i nije se probudio sledećeg dana. umro je od kokaina koji je uzimao veći deo života. daltri i taunšed i dalje nastupaju kao the Who.

kurt kobejn, kris novoselić i dejv grol vladali su rok scenom početkom

devedesetih. posle smrti kobejna novoselić je svirao u manje uspešnim bendovima, a grol je postigao uspeh

sa grupom Foo Fighters.

3�

MozaIk

Brzo SagoretI

Kurt Kobejn je prvi put probao heroin 1986. godine, kada je imao 19 godina. Počeo je da ga uzima jer mu je poma-gao kod bolova u stomaku koji su ga pratili celog života. album nevermind iz 1991. doneo je nirvani svetsku sla-vu, a Kobejnova zavisnost se pogorša-vala. dešavalo mu se da se onesvesti na snimanjima i imao je velikih problema na koncertima. Prvi put je otišao na le-čenje 1992. godine, ali se ubrzo vratio heroinu. njegov život je komplikovao i odnos sa ženom Kortni lav koja je isto imala probleme sa drogom. dve godi-ne kasnije Kortni je zvala policiju jer je Kurt navodno hteo da se ubije. Ko-

načno je marta 1994. godine Kobejn pristao da opet ode na lečenje. Posle samo jednog dana pobegao je iz klini-ke u Sijetlu. nađen je devet dana kasni-je u svojoj vili. Pucao je sebi u glavu i ostavio je oproštajnu poruku. njegova smrt je dugo bila pod velom sumnje zbog čudnih okolnosti. Jedna od naj-češćih teorija jeste da ga je ubila žena zbog novca. Ono što je zaista čudno kod Kobejnove smrti jeste analiza nje-gove krvi. imao je toliko heroina i vali-

juma u krvi da je mnogima čudno kako je uopšte uspeo da puca sebi u glavu. imao je samo 27 godina kada je umro.

onI Su Se IzvuklI

neke zvezde su imale sreće. Pevač gru-pe depeche Mode dejv Gan je veći deo života imao problema sa drogama

i alkoholom. Još kao tinejdžer je bio hapšen zbog krađa i sitnijih prekršaja. uspeh benda je samo pogoršavao nje-govo stanje i 17. avgusta 1995. godine pokušao je samoubistvo oštricom bri-jača. Godinu dana kasnije srce mu je stalo kada se predozirao mešavinom heroina i kokaina. Od tada je čist.Guns ’n’ Roses je bio poznat kao bend koji je, bukvalno, imao apetit za samo-uništenje. Prvi bubnjar Stiven adler je izbačen 1990. godine iz benda zbog heroina. Ostali članovi nisu bili u mno-go boljem stanju. Sleš je uzimao toliko droge i alkohola da mu je jednom srce stalo u hotelu i doktori su ga jedva spa-sili injekcijom adrenalina u srce. Basisti dafu Monahanu je 1994. godine pukao pankreas zbog dugogodišnjeg korišće-nja droga i alkohola i jedva je preživeo. navodno su obojica od tada čisti.Ozi Ozborn je veći deo svoje karijere imao problema sa drogom i alkoholom. Zbog droge je izbačen iz benda Black Sabath i kako je sam izjavio mesecima

nije izlazio iz sobe – samo je pio, dro-girao se i gledao Tv. Pod uticajem opi-jata u javnosti je odgrizao glavu živom golubu i slepom mišu, i te epizode se i danas prepričavaju. Jednom je navod-no sačmarom ubio svih 17 mačaka ko-liko ih je bilo u njegovoj vili, a takođe je pokušao i da ubije svoju ženu Šeron, sa kojom je i danas u braku. Kako je sam izjavio u MTv šou Ozbornovi, danas je samo na lekovima.

jedan I jedInI

Priču je možda najbolje završiti tamo gde je i počela – sa Rolingstonsima. apsolutni šampion, čovek koji je sam više puta izjavio da ne zna kako je i dalje živ - je Kit Ričards. u decembru prošle godine napunio je 65 godina, iako je preko četrdeset pod uticajem najrazličitijih opijata. Šezdesetih i se-damdesetih godina je više puta hapšen zbog posedovanja različitih droga – od marihuane do heroina. u njegove ve-like „uspehe“ spada i jedna epizoda iz sedamdesetih, kada je devet dana bio budan zahvaljujući različitim drogama. Kada je konačno zaspao, pao je i slo-mio nos. više puta je bio na lečenju, ali ne zna se pouzdano da li se ikada izlečio. nedavno je imao više bizarnih izjava, poput one kada je izjavio da je ušmrkao pepeo svog oca sa kokainom ili da ga droga više „ne radi“. Ono što je sigurno, to je da on i dalje puši i pije i da je i dalje živ. ni pad sa palminog drveta 2006. godine mu nije mogao ni-šta, a 2010. godine očekuje se njegova autobiografija. Kit je izjavio da će u pi-sanju imati velikih problema da se seti svog života.

ko je SledećI?

Teret slave je verovatno mnogim mu-zičarima pretežak. Mnoge zvezde nisu našle mesto u ovom tekstu, jer bi on bio predugačak. nisu samo rokeri žrtve, mnoge poznate ličnosti imaju problema sa drogom, alkoholom ili sektama. iza glamura koji vidimo na te-leviziji često se krije pakao koji zvezde tera u samouništenje. a možda je istina drugačija – možda se zvezde uništavaju zato što to mogu sebi da priušte.

Branko KuBAT

Sex pistol

Sid višz je bio osnivač benda Sex pistols. pre smrti je bio okrivljen za ubistvo svoje devojke koja je nađena mrtva u krevetu pored njega. Branio se izjavama koje je često menjao, a u nekima je spominjao kako je možda ubio, ali da je bio pod dejstvom heroina. posle plaćanja kaucije je pušten, ali je umro četiri meseca kasnije, 1. februara 1979. godine. Imao je 21 godinu i umro je od preterane doze heroina.

neuništivi kit ričards iz Stonsa. nedavno je izjavio da ga droga «više

ne radi».

3�

MozaIk

detInjStvo

Rođen je 24. februara 1803. godine u Po-reču, na dunavu, u današnjem donjem Milanovcu. Majka Ruža umrla je na po-rođaju, a otac anastas umire kada su Miši bile nepune tri godine. Brigu o Miši pre-uzima njegova pomajka Milja, koja ga je volela kao svoje rođeno dete. Poreč je u to vreme bio važno tranzitno mesto. Brodogradnja i trgovina su bile vrlo razvijene. žitelji su bili poznati lađari i pra-vi «stručnjaci» za plovidbu Đerdapom. Plovili su ne samo svojim brodovima, već

su pomagali i tuđim brodovima kroz vi-rove, vrtloge i klisure. Prvi srpski ustanak donosi značajne probleme ovom malom mestu. u strahu od turskih vojnika, žitelji Poreča bežali su u austriju, preko dunava. isto su morali da urade i Miša i Milja, kra-jem 1805. godine. Turci su uspeli da zauz-mu mali Poreč, ali to nije trajalo dugo, jer su ga srpski ustanici povratili već počet-kom 1806. godine. Za vreme izbeglištva, Milja i Miša su se upoznali sa trgovcem Stojanom Matrošlijem. Miša je od svog oca, pored kuće i malog vinograda, nasle-dio i skromni dućan, pa Stojan predlaže

Milji da se uortače. Kod Milje i Miše se po povratku u Poreč useljava i Stojan, sa svo-jom ženom nastom i ćerkom Marijom. Milja se sa nastom i Marijom starala o kući, dok se Stojan bavio trgovinom. Or-takluk je bio vrlo profitabilan, a zarada se delila po pola. Miša se upisuje u osnovnu školu, koja je osnovana 1807. kao jedna od prvih škola u Srbiji. Stojan umire 1812. godine, a krah Prvog srpskog ustanka sledeće godine ponovo prisiljava Mišu i Milju da pređu u austriju.

utočište su pronašli kod popa Jove, Milji-nog rođaka. izbeglištvo ne traje dugo, i Miša i Milja se među prvima vraćaju u Po-reč. Povratnici su angažovali malog Mišu kao učitelja, pošto se stari još nije bio vra-tio. Miša, koji se do tada bavio samo ču-vanjem ovaca pope Jove, sada dobija platu od osam groša mesečno. i ne samo to – sa nepunih jedanaest godina Miša postaje učitelj šesnaestorici učenika od kojih su

kapetan Miša anastasijević

velIkI trgovaC trgovaC I pokrovItelj proSvete

Svi ga znaju kao kapetana, iako je bio major. kako je promenio čin, niko ne zna, kao što mu ni pravo kršteno ime nije poznato. radio je puno, stekao je veliko bogatstvo, ali je našao vremena i pravi način da ga potroši. ovo je priča o Miši anastasijeviću.

njegovo «preduzece» za trgovinu solju posedovalo je 74 broda za prevoz soli, 23 stovarišta za so u raznim mestima

na Savi i dunavu i zapošljavala je 10000 ljudi. glavna kancelarija bila je

u Bukureštu, a uprava u Beogradu.

38

MozaIk

mnogi bili stariji pa i jači od njega. Kada se stari učitelj vratio iz izbeglištva, Miša mu je odmah ustupio mesto.Posao učitelja dao mu je priliku da bude lični pisar Bejšir-age sa ada Kalea. Miša nije mogao da podnese tursku nepravdu i njihove zulume, pa je pobegao u Poreč. Zaposlio se kao trgovački pomoćnik, sa znatno manjom platom od one koju je imao kod Bejšir-age, ali jedino mu je bilo važno da bude sa svojom porodicom.

trgovaC

Posle drugog srpskog ustanka, Poreč ula-zi u sastav male srpske kneževine. Knez Miloš 1817. dolazi u Poreč i za načelnika postavlja Joksu Milosavljevića. Čuvši za Mišine sposobnosti, Joksa ga zapošljava kao đumrugdžiju (carinika). Miša je kao đumrugdžija radio do 1822. godine i us-peo je da prikupi 300 groša ušteđevine. Pomagao je i pri tegljenju brodova, a kao starešina jednog od njih savladao je sve tajne zanata plovidbe na dunavu. Miša odlučuje da krene sa bavljenjem tr-govinom. Posao mu je išao sjajno i krajem prve godine, kapital mu je prelazio 6000 groša. Time je uspeo, kao dvadesetogo-dišnjak, da se svrsta među bogate ljude ta-dašnje Srbije. ženi se Hristinom, ćerkom pope ilije uroševića, iz sela Brzaski, na rumunskoj strani dunava. Hristinin brat Sima urošević bio je jedan od sekretara

kneza Miloša, što verovatno nije bilo za-nemarljivo pri njegovom izboru. upravo preko Sime, Miša stupa u vezu sa knezom Milošem, najvećim trgovcem u Srbiji toga vremena. Tako prestaje da se bavi sitnom trgovinom i započinje trgovinu stokom.

u to vreme, austrija je zabranila austrij-skim trgovcima stokom da prelaze na srpsku teritoriju. Knez Miloš je na vreme odgovorio na to i zabranio je srpskim tr-govcima da pređu na austrijsku teritoriju. Međutim, nije zabranjivao austrijskim tr-govcima da kod prelaza i sa skela kupuju srpsku stoku. Miša je to, kao iskusni lađar, znao na najbolji način da iskoristi. Kupo-vao je stoku od seljaka iz unutrašnjosti i terao je na skele radi prodaje. u austriji je u to doba bila velika tražnja za rogovi-ma. Jelenski su se koristili za dugmad, a od volovskih su se pravili češljevi. Samo od izvoza rogova uspeo je da zaradi oko 40 000 groša. u znak sećanja na ovaj posao, na odžak nove dvospratne kuće u Poreču stavlja jelenske rogove.

Knezu je bilo važno da se poboljša trgovi-na na dunavu, kod Poreča, pa 1833. go-dine Miši anastasijeviću dodeljuje zvanje dunavskog kapetana. Mišina dužnost bila je da rešava trgovačke i prevozničke sporo-ve i donela mu je veliki prestiž u zemlji.

Monopol nad trgovInoM Solju

Trgovina solju bila je u to vreme izuzetno profitabilna. Knez Miloš počeo je njome da se bavi još 1817. godine. najveći pro-met imao je 1828-1829. godine, kada je uspeo da obezbedi monopol na izvoz soli i njenu prodaju na Balkanu. To je uspeo da dogovori kao protivuslugu za snabde-vanje turske vojske hranom iz austrije.Kneževa vlast i samovolja nije svima od-govarala. njegovi protivnici zahtevaju donošenje ustava kako bi se kneževa vlast ograničila, što se desilo 1835. godine. Ovim ustavom ukida se Milošev sveopšti monopol na trgovinu, pa ona postaje do-stupna svima. Mnogi trgovci ipak ostaju uz kneza, a nezadovoljstvo uprkos ustavu raste. novi «turski» ustav donet je 23. februara 1839. u Beogradu. Podela vlasti sa Savetom Milošu nije odgovarala i on abdicira. Ostavio je vlast svom sinu Mila-nu, a sa drugim sinom Mihailom otišao je u vlašku. nije mu bilo dopušteno da išta ponese sa sobom, pa čak ni novac, stoga je bio prinuđen da pozajmi 400 dukata od Miše anastasijevića.

Svi njegovi poslovi zajedno donosili su mu velike prihode. u jednom trenutku raspolagao je gotovinom od 1 500 000

dukata, što je za ono vreme bila ogromna svota novca. čak je dva puta pozajmio državnoj kasi Moldavije više od 5 000

000 leja, uz kamatu od 10% i 12%.

39

MozaIk

Kapetan Miša je uspeo da pronađe dobre ortake i 1840. godine zakupio je na 7 go-dina pravo da izvozi vlašku so. Postojala je tačno određena količina soli koja se mo-gla izvesti, a izgubio bi svu so koja bi se po isteku zakupa našla na obali. uvidevši po-tencijalnu veliku štetu koja bi ovim nasta-la, u Rustuku je 1843. sagradio 74 velike lađe za prevoz soli, ne želeći da zavisi od iznajmljivanja brodova. nemirno vreme revolucija u evropi 1848. usporava trgovinu, no ona posle toga po-činje ponovo da se razvija. Miša preuzima otkup soli iz vlaške, Moldavije i austrije, a prodaje je po Srbiji, Bosni i Hercegovini i Bugarskoj. Ortake uspeva brzo da isplati i tako postaje jedini zakupac soli na du-navu i Savi i to od Siska pa sve do Suline

na Crnom moru. njegovo «preduzeće» posedovalo je 74 broda za prevoz soli, 23 stovarišta za so u raznim mestima na Savi i dunavu i zapošljavalo je 10 000 ljudi. Glavna kancelarija je bila u Bukureštu, a uprava u Beogradu. na vrhuncu svoje trgovačke karijere kapetan Miša je bio u periodu izmedu 1850. i 1865. godine.Krimski rat doveo je pred velike izazove njegovo «preduzeće». u tom ratu protiv Rusije našle su se italija, Francuska, engle-ska i Turska. narasla je tražnja za hranom i Miša je to znao da iskoristi. S druge strane, austrija i Turska su verovale da Miša nije obični trgovac i da se sigurno nalazi na ne-koj političkoj misiji. austrija mu je zabra-nila da putuje preko njene teritorije. vidi-snku paša uviđa da je Miša mnogo dobio svojom flotom, pa pušta glasinu da on u stvari vrbuje dobrovoljce za rusku voj-sku. istovremeno, paša svojim ortacima dozvoljava nesmetan uvoz soli iz vlaške. uz intervenciju Francuske, sve se rešava u Mišinu korist i on nastavlja nesmetano da se bavi trgovinom.imao je i veliki broj poseda. Svi njegovi poslovi zajedno donosili su mu velike pri-hode. u jednom trenutku raspolagao je gotovinom od 1 500 000 dukata, što je za ono vreme bila ogromna svota novca. Čak je dva puta pozajmio državnoj kasi Mol-

davije više od 5 000 000 leja, uz kamatu od 10% i 12%.

polItIka

Miša je imao pet kćeri. Sve su bile udate za ljude koji su bili važne političke ličnosti, ili će to tek postati. Persida je bila udata za Jovana Marinovića, prvog ministra i pred-sednika Srpskog senata, kao i poslanika u Parizu. Saru je udao za Đorđa Karađorđe-vića, Karađorđevog unuka. Ružica se uda-la za arsenija Crnojevića, veleposednika u Mađarskoj, inače potomka stare familije Crnojević. anka je bila žena Radovana Raje damjanovića, jednog od učesnika u zaveri protiv kneza aleksandra Karađor-đevića. Jelena se udala za vasu Garašani-na, sinovca ilije Garašanina.Knez aleksandar Karađorđević došao je na vlast 1842. godine. Sa njim Miša uspostav-lja prijateljske odnose. Priređivao je balove i večere u čast knjeginje Perside, a za nju i njeno društvo zakupljivao je parobrod od austrijskih kompanija radi izleta do novog Sada i drugih mesta na dunavu.Krimski rat čini položaj kneza aleksandra vrlo nezavidnim. Rastao je broj njegovih protivnika, a među njima bio je i Mišin zet, Raja damjanović. On je bio osuđen na dugogodišnju robiju zbog učestvova-nja u zaveri, a svaki Mišin pokušaj da iz-dejstvuje pomilovanje bio je bezuspešan. Raja umire u zatvoru, a Miša obećava da će podržati svaku akciju za svrgavanje kneza. namera mu je bila da za kneza do-vede Đorđa Karađorđevića, Karađorđe-vog unuka, inače sinovca tada vladajućeg kneza. Bio je predsednik Svetoandrejske skupšti-ne, na kojoj je izvršena dinastička smena. umesto Karađorđevića, za kneza je pono-vo izabran Miloš Obrenović. Miša napu-šta Srbiju i svega par puta se vraćao.

doBročInItelj

uz sve poslove sticanja svog ogromnog bogatstva, stigao je i da ga podeli sa drugi-ma. njegova dobročinstva su pritom bez-brojna i velika. Smatrao je da narod koji je siromašan treba da pomažu imućni ljudi.Zamisao o izgradnji velelepnog zdanja po-čeo je da ostvaruje 1857. godine. Pretpo-stavlja se da je ono trebalo da posluži kao dvor, ali ga je politički neuspeh primorao da od te zamisli odustane. Zdanje je na

kraju sagrađeno i on ga 1863. poklanja «svome otečestvu», u prosvetne svrhe. Knez Mihailo mu se zahvalio na poklonu. u njemu su bile smeštene Gimnazija, ve-lika škola, Ministarstvo prosvete, Muzej i narodna biblioteka. u Kapetan-Mišinom zdanju danas je smešten Rektorat univer-ziteta u Beogradu. Kroz razvoj prosvete, verovao je da je moguće postići da se na-rod duhovno uzdigne i opstane. Pomagao je mnoge pisce tako što je pla-ćao štamparske troškove za izdavanje njihovih knjiga ili im je davao poklone u novcu. vuku Stefanoviću Karadžiću nije značajnije pomagao, osim novčanim po-zajmicama.imao je velike troškove, ali ih je sve us-pešno pokrivala trgovina solju. Trošio je puno, jer je smatrao da bez muške dece i nema «za koga da čuva». Trgovinom so-

lju prestaje da se bavi 1865-66, kada mu posedi postaju jedini izvor prihoda. Tada je počeo da putuje po evropi sa rodbinom i prijateljima, a na svojim imanjima prire-đivao je velike zabave. Takav način života pravio je velike troškove, ali on je odbijao da proda svoje posede da bi ih namirao, rekavši: «neću da prodam ono što sam stekao, a posle mene naslednici neka čine šta hoce.»Bio je odlikovan Takovskim krstom ii reda, turskim nišan-iftikarom, Ordenom rumunske zvezde, Ordenom svetog Sta-nislava i nemačkim valdekom.umro je 27. januara 1885. u svojoj kući u Bukureštu. Sahranjen je u u svojoj zaduž-binskoj crkvi u Kležanima. iako je 1909. osnovan poseban odbor sa zadatkom da se posmrtni ostaci velikog srpskog dobro-tvora prenesu u Beograd, to se još uvek nije desilo. Kapetan Miša anastasijević i dalje počiva u crkvi u Kležanima, ruinira-noj od posledica zemljotresa iz 1977.

Nikola ŠKONDRIĆ

Bio je veliki dobročinitelj. Smatrao je da narod koji je siromašan treba da pomažu

imućni ljudi. kroz razvoj prosvete, verovao je da se može postići da se narod

duhovno uzdigne i opstane. u kapetan-Mišinom zdanju su bile smeštene

gimnazija, velika škola, Ministarstvo prosvete, Muzej i narodna biblioteka.

danas je smešten rektorat univerziteta u Beogradu.

Bio je pastir, učitelj, carinik, lađar, trgovac i filantropa. njegovi posmtrni ostaci i

dalje počivaju u njegovoj zadužbinskoj crkvi u kležanima, ruiniranoj od

posledica zemljotresa iz 1977.

40

eHo

oo

oo

ooFIlterRRRRRR

nikad nije voleo bolničke hodnike. Postojao je neki tmurni osećaj koji se gnez-dio duboko u njemu svaki

put kada bi njima koračao. Ali ovaj put nije koračao.Neko je gu-rao bolnički ležaj na kome je bio, i to sa povećom žustrinom, što se dalo zaključiti po škripi zarđalih točkića ispod njega. Neonska sve-tla bolničkog plafona izgledala su kao svetiljke nekog inostranog autoputa po kome se mogu ne-kažnjeno ostvariti velike brzine. Ležaj je udario u lagana metalna

vrata kroz koja se ulazi u operaci-onu salu. Iznad njega se prikazuje čudna maskirana pojava, na čiju ljudskost ukazuju samo krupne braon oči koje se nalaze u proce-pu tog kamuflažnog svetlozele-nog materijala.

„Gospodine, jako je bitno da pa-žljivo saslušate šta imam da Vam kažem. Vaš mozak je postao pre-opterećen čulnim nadražajima i polako prestaje da funkcioniše. Nema nam druge nego da Vam odstranimo jedno od čula, ne bi li

smanjili napor Vašeg uma. Plašim se da ćete u suprotnom umreti. Molim Vas, dok ste još pri svesti, recite nam koje čulo želite da Vam oduzmemo; ne bismo želeli da tu odluku donesemo bez Vaše sagla-snosti. Budite brzi, preklinjem Vas, nemamo puno vremena. Jedi-no nemojte uzimati dodir u obzir. Odstranivši Vam osećaj za dodir, osudili bismo Vas na život pod staklenim zvonom, a to Vam, kao lekari, poslednje preporučujemo. Razmislite o Vašoj odluci.”

IzBor

�1

eHo

oo

oo

oo

FIlterRRRRRR„Jedno od mojih čula, a da nije Do-dir. Hm.. bez kojeg bih mogao..? Čini mi se da je Ukus najnepotreb-niji. Najzad ću moći da jedem sve ono za šta me od malena ubeđuju da je ukusno, i najpre mnogo zdra-vo, tipa spanaća ili cvekle.. Eto! Od sad će mi biti svejedno da li jedem brokoli ili Pavaroti pileće medaljo-ne s pirinčem u gorgonzola sosu.. uh, što su to dobri medaljoni. Nadam se da ću zapamtiti njihov ukus.. kao i ukus mamine torte sa piškotama.. i zrelih trešanja.. i koka kole iz staklene ambalaže.. Hmm.. nije ovo baš tako lako…

A Njuh? Da li mi je stvarno potre-ban.. Da li će mi uopšte faliti opojni „miris” starijih građana u sredstvi-ma gradskog transporta usred leta, na +40 stepeni? Ili onih prvih pola sata nakon očevog buđenja koji prođu u razgovoru, pre nego što opere zube..? Sumnjam. Možda će mi biti teško da ukapiram kad da promenim čarape, ali bože moj, tu je okolina da me uputi.. ili ću ih jednostavno prskati parfemom na dnevnoj bazi.. Parfem! Nikad više neću osetiti onaj Njen parfem koji čuva za posebne prilike! Više neću znati kad ga je stavila samo za mene, pošto zna koliko ga samo volim…

Jedan od omiljenih strip junaka iz mladosti mi je Daredevil, pravični maskirani osvetnik koji je tako ve-što baratao motkama iako je osle-peo još kao dečak.. Kasnije, kad sam odrastao, njegovo mesto je za-uzeo slepi samuraj Zatoiči.. Možda bih mogao da krenem njihovim putem, da se odreknem Vida, ali da istreniram sva ostala čula da na-doknade nedostatak. Da postanem kao oni.. Da moje oči više nikad ne vide svu ovu tugu, bedu i sramotu koja nas okružuje, da nikad više

ne izgubim milione nervnih ćeli-ja zverajući u ekran od televizora ili kompjutera, na kojima ionako već duže vreme ništa pametno ne može da se vidi.. Možda čak i spa-sem ovo malo duše što mi je ostalo. Iako će ta duša ostati uskraćena za lepotu duginih boja u kišne proleć-ne dane, za osmehe dragih osoba, njihova lica koja se menjaju skoro na dnevnoj bazi, pa čak i za svoj svopstveni odraz u ogledalu. Biće to jedna siromašna duša. Duša nes-posobna da pogleda u oči druge duše. Duša koja živi u ambisu…

Preostaje mi.. Sluh! A ne, to nikako ne mogu. Možda je ovaj svet jako bučan i naporan, ali da nikad više ne čujem muziku, da budem osu-đen samo na posmatranje drugih dok plešu uz sve te silne taktove i note kojih je svakog dana sve više i više, ne, to jednostavno ne mogu.. Šta je sve ovo nego Igra. Od prvog udaha, do smrtnog izdaha, mi ple-šemo kroz život, nekad na vesele,

nekad na tužne, nekad na ljubav-ne, ali nekad i na agresivne melo-dije koje nam komponuje sudbina. Kako se toga odreći?!

Zar je moguće da se ne mogu od-lučiti.. Iako znam da je sama moja egzistencija dovedena u pitanje i da ništa nije vrednije od života, za-što, zašto ne mogu odlučiti?? „Molimo Vas, recite nam šta da

Vam odstranimo.” „Ne znam.. Ne mogu.. Ne mogu

doneti takvu odluku.” „Razumemo Vas. Onda ćemo je

mi doneti umesto Vas.” „Ne! Molim vas! Nemojte!!” „Žao nam je, ali Vaš život je u pi-tanju…”

***Otvorio je oči. Svetla koja su do-lazila sa ulice pravila su svojevrsni umetnički performans po plafonu njegove sobe. Uspravio se i pogle-dao oko sebe čisto da se uveri da nije u bolnici već u zgužvanoj po-steljini svoga kreveta. Nagao se do stola, otvorio drugu fioku i izvadio milku s keksom od 100 grama. Ceo prvi red je stavio u usta, i pustio da se polako otopi. Kroz pet minuta muzički uređaj se našao na ivici destrukcije jer su zvučnici po prvi put bili prinuđeni da reprodukuju muziku „iz sveg grla”.. Kroz sat vre-mena koračao je Kalemegdanom, posmatrajući predivne skulpture koje su oblaci toga dana stavili na izložbu. Na omiljenoj klupici, sa-čekao je da Ona dođe. Nosila je parfem, ne sluteći koliko je samo prilika posebna.

„Sve što znamo vuče korene iz naših čula”

Leonardo da Vinči

Veselo Perce

da moje oči više nikad ne vide svu ovu tugu, bedu i sramotu koja nas okružuje, da nikad više ne izgubim milione nervnih ćelija zverajući u ekran od televizora ili kompjutera, na kojima ionako već duže vreme ništa pametno ne može da se vidi..

42

MozaIk

IMIgrantSkoodredIšte

toronto svoje ime duguje indijanskom plemenu Mohavk i označava klisuru i „mesto gde drveće stoji u vodi“. to je sasvim razumljivo jer je toronto okružen vodom i nalazi se na velikom jezeru ontario. ovo ime nosi i provincija čiji je on «glavni grad».

na području angloamerike, Toron-to je četvrti grad po veličini od-mah iza nju Jorka, los anđelesa i Čikaga. Toronto je najveći grad

u Kanadi, koji sa svojim širim područ-jem broji preko 5 miliona stanovnika. On predstavlja najbogatiji grad u Kanadi i ujedno je najznačajniji poslovni centar

ove zemlje. u poslovnom delu grada, samom centru, nalazi se veliki broj jakih finansijskih institucija uključujući i samu berzu – «Toronto Stock exchange» (TSe ili Torex), koja je sedma berza po veličini u svetu. Sedište 5 najvećih bana-ka Kanade se nalazi upravo u Torontu, a najvišu zgradu u ovom gradu, sa preko

350m, koristi upravo jedna banka, «Bank of Montreal».

dolazak

Toronto ima veliki i lepo uređeni aero-drom. Zaposleni na aerodromu u Torontu su doterani i ljubazni, i sve nekako deluje

toronto

�3

MozaIk

„svetski”. Službenici imigracione kontrole su krajnje ozbiljni. naoružani su kako fi-zički tako i znanjem, ali nisu nevaspitani. „Cia snajka, Cia” je prvo što pomislite kada ih vidite. iako su fini, ta ljubaznost ne može biti topla kada vidite svu tu silu i snagu koja vas gleda sa svih strana. Prolazeći kroz aerodrom uživate u njego-vom enterijeru. Krase ga origami radovi, razne skulpture, čak i fosilni ostaci dinosa-urusa. imate utisak kao da se nalazite u ne-kom muzeju. O toaletima , «fri-šopovima» i drugim stvarima ne treba ni govoriti. na izlazu iz aerodroma nećete se susresti sa gomilom neobrijanih taksista i različi-tih vozila, naravno sa sasvim različitim ce-nama za istu vožnju. Gospodin u gotovo svečanom crvenom odelu će vas ljubazno pitati da li želite aerodromski taxi, odno-sno ponudiće se da vam pomogne oko vašeg prtljaga, ali neće biti dosadan i napa-dan. lepo poređane crne limuzine («lin-coln Town Car») su zapravo taxi vozila, ali budući da samo ona voze sa aerodro-ma, na njima nema nikakvih oznaka. One pružaju mogućnost uživanja u privatnosti i ekskuzivnosti, a za sve to se ne plaća ve-lika cena. ispred pomenutog aerodrom-skog izlaza i taxi službe, ugledaćete široku saobraćajnicu i pravi «sajam» novih au-tomobila na njoj. ako vas neko čeka ili vi nekoga čekate, postoji i za to predviđeno stajalište, sa sve klupama za sedenje i zašti-tom od padavina i vetra, naravno uz veliki časovnik, čistu kantu i sl. Ceo izlaz i stajali-šte se redovno održavaju i čiste.Razlike između našeg i aerodroma u To-rontu su lako uočljive, jer je poređenje nažalost neizbežno, a njime najviše gubi upravo naš aerodrom. Ovo posebno dobi-ja na težini kada se uzme u obzir da naš ae-rodrom nosi ime jednog «nikole Tesle».

žIvot u torontu

Klima je ovde povoljnija nego u drugim, severnijim oblastima Kanade gde zimi temperature dostižu (i prelaze) –40 ste-peni Celzijusa. u Torontu zimi ima dosta snega, temperatura ume da se spusti i ispod -20°, ali Sunce tokom čitavog dana sija i najmanje do 18h osvetljava grad. život u Torontu zahteva da imate au-tomobil, naročito ako imate porodicu i malu decu. Toronto ima svoj javni prevoz što je još jedan plus za ovaj grad. autobusi, tramvaji i metro su tačni, čisti i najčešće sa viškom slobodnih mesta. Razlog za to leži

u tome da se taj prevoz plaća i nije tako povoljan, pa vam se isplati samo ako ste sami. u slučaju da imate porodicu računi-ca može pokazati da će vam biti povoljnije da posedujete svoj automobil. no, nije to jedini razlog zbog koga vam javni prevoz ne može zameniti vaš automobil. Stanice javnog prevoza nisu na svakih dvesta me-tara i ne postoji mnoštvo linija, kao što je npr. situacija kod nas. u tom smislu, be-ogradski prevoz je odličan jer postoji pri-ličan broj linija kao i vozila na njima. Sta-nice su česte i nema mnogo pešačenja za one koji dobro poznaju tu mrežu. Pri tom je pokrivena celokupna teritorija grada, a polasci su česti. u Torontu je situacija drugačija, manji broj linija javnog prevoza, manje vozila na tim linijama, manji broj polazaka u satu. nije pokriveno baš sve i ponekad ćete morati da pešačite više od 1 km. do sledeće stani-ce Sa druge strane, sva vozila javnog pre-voza se uredno održavaju, stanice takođe. Postoji digitalno odbrojavanje vremena do novog dolaska autobusa koje je uvek precizno. ako dodje do nekog zastoja ili slično, na displeju izlazi objašnjenje i izvi-njenje uz novo odbrojavanje vremena. u Torontu se koristi isključivo bezolovni benzin i goriva koja su „eco-friendly”. isto važi i za privredu. na pumpama ćete vi-deti samo jednu cenu, cenu za bezolovni benzin i ona je oko 0,8 kanadskih dolara (Cad) odnosno dosta niža nego u evro-pi. ima naravno i pumpi gde se može ku-piti dizel, ali su one daleko ređe. nivo kriminala u Torontu je nizak. visok životni standard se manifestuje i u većim zaradama u odnosu na druge gradove u Kanadi, ali su i cene više. Sve gradske sre-dine su potpuno ravnopravne i nema do-minacije centra u odnosu na druge delove grada. vrednost kuće udaljene 20 ili 30 km od centra grada može biti veća od vredno-sti stana u centru. Poslovnice velikih kom-panija, poput sportskog brenda «najk» ili proizvođača procesora «aMd» mogu se naći i u predgrađima. Ta naselja su mir-ne zone u kojima nema puno saobraćaja, a ima puno parkova, staza za šetnju, dečijih igrališta... drugim rečima, život u predgra-đu uopšte nije tako loš kao u nekim dru-gim gradovima sveta, Parizu, na primer. ljudi uglavnom žive u kućama, ali ima i stambenih zgrada. Svaka od njih pomalo podseća na hotel iz više razloga. Obave-zno mora postojati najmanje jedna podze-mna garaža kao i parking sa dovoljno me-

sta za one koji samo privremeno borave u zgradi. Kada uđete u zgradu setićete se neke lepe recepcije ili prijemne sobe jer se odmah na ulazu nalazi jedan uvučeni deo sa mekanim kvalitetnim čistim tepihom, kožnim nameštajem, stolom, cvećem, sli-kama, novinama, telefonskim imenikom i sl. liftovi su besprekorno čisti i savre-meni. na zidovima svih spratova možete naći slike ili druge dekorativne elemente, naravno uz tepihe u hodnicima, a na poje-dinim spratovima se nalaze i dobro uređe-ni toaleti. Stambene zgrade često imaju i

oBavezno vIdetI

ne bi trebalo propustiti obilazak «Cn tower» koji je simbola grada, visok preko 550m i koga godišnje poseti preko 2 miliona ljudi. takođe, ljubitelji umetnosti morali bi svratiti u «royal ontario Museum» i «art gallery of ontario». naravno, tu je i simfonijski orkestar i druga kulturna ponuda. za ljubitelje filma tu je «ontario Science Centre», a u njemu IMaX bioskop - 3d bioskop gde sve izgleda jako realno i kao da ne postoji film i publika, već da su oni jedno.

SHoppIng & rekreaCIja

od velikih tržnih centara, ljubitelji kupovine morali bi da posete «eaton Centre». toronto ima i svoj zoo vrt, svoju plažu, jezero, lepe parkove i trgove, pa će onima koji vole prirodu i šetnju takođe prijati. Sportistima i svima koji uživaju u sportu sigurno će se dopasti veliki stadion – «rogers Centre». tu su mnogobrojni restorani, od onih klasičnih pa do onih koji su po principu vrlo obilnog „švedskog stola”. zatim su vam na raspolaganju prodavnice srpske hrane i uopšte proizvoda, gde možete pazariti sve: od kafe i plazme, pa do pršute...

StanovnIštvo

oko 50% stanovništva toronta je rođeno van kanade. najviše ima kineza, Indusa, pakistanaca, Filipinaca, japanaca, koreanaca i drugih. od evropljana, najviše ima Britanaca, Iraca, Francuza i Italijana. takođe je značajna jevrejska emigracija. Ima dosta i grka, rusa, ukrajinaca, turaka, albanaca, Hrvata i Srba. naših ljudi najviše ima upravo u torontu.

��

MozaIk

svoju teretanu, malu saunu i đakuzi. Kao i zgrade, i kuće su dobro sređene. Po pravilu sve kuće u ulici i četvrti su iste ili bar mo-raju zadovoljiti određene «estetske stan-darde». u pitanju su klasična predgrađa, a kuće dosta liče jedna na drugu. ubrzo vidite da je to jako pametna stvar jer ne možete videti straćaru i vilu koje deli neka korodirana žica ili trula taraba. no, nekada je to malo i preterano, pa se može desiti da svoju satelitsku antenu morate držati u kući jer napolju narušava estetski izgled naselja. isto tako, ako imate raskošnu tera-su ne možete baš svašta držati na njoj. Međutim, te prostrane kuće podsećaju malo na onu izreku „spolja gladac, iznutra jadac”. Osim temelja i stubova koji su be-tonski i drže kuću, ostatak je drvo i „kar-

ton”. nekada vas je strah da se prilikom tuširanja naslonite na zid kako ne biste za-vršili u drugoj prostoriji, a nekada morate da šapućete i šunjate se kao miš da ne bi-ste smetali nekome ko čak nije ni na istom spratu. Materijali i građevinski standardi su drugačiji i prate potrošački mentalitet angloameričkog društva, gde čak i kuća ima status nekog potrošnog dobra poput televizora i gradi se što brže i što jeftini-je. Možda je to tako baš zato što znaju da 30 godina nakon gradnje neće biti isto i da može postojati potreba za rušenjem tog istog objekta. i u tome ima smisla, ali problem je što su kuće od samoga početka nekvalitetne.

Metropola

Toronto jeste megalopolis, ali to ne znači samo oblakodere i zgrade pripijene jed-ne uz druge. ne stiče se utisak da je pre-naseljen, iako je multimilionski grad. To je bitna razlika u odnosu na neke druge megalopolise koji broje preko 10 milio-na stanovnika i često znaju da podsete na «kutiju šibica». Spomenute staze i parkovi su često pusti, odnosno ne koriste se, čak i u letnjem pe-riodu. Razlog tome je zatvorenost i uop-šte drugačiji mentalitet i navike od onih na koje smo mi navikli. Bilo bi pogrešno zaključiti da se ovde ljudi ne druže i ne komuniciraju, ali društveni odnosi svaka-ko nisu tako bliski i spontani kao kod nas

ili u nekim zemljama koje nas okružuju. Generalno, sve je nekako pasivnije, ljudi se manje kreću. To je posledica njihovog standarda i načina života. Kanada ima status useljeničke zemlje i svake godine odobri ne mali broj use-ljeničkih zahteva. Sasvim je razumljivo zašto broj stanovnika Toronta (i Kanade uopšte) raste. Oko 50% stanovništva To-ronta je rođeno van Kanade, tj. najmanje polovinu stanovništva čine čisti imigranti. Od naroda iz azije, najviše ima Kineza, indusa, Pakistanaca, Filipinaca, Japanaca, Koreanaca i drugih. Rame uz rame sa nji-ma su imigranti iz evrope. ako govorimo o onima koji su među prvima došli, onda

su to svakako Britanci i irci, a zatim Fran-cuzi i italijani. Jevreja takođe ima dosta. Tu su zatim Grci, Rusi, ukrajinci, Turci, albanci, Hrvati, Srbi... Kad smo već kod naših ljudi, treba reći da ih u Kanadi najviše ima upravo u Toron-tu. nemaju neko „svoje” mesto (Grčka četvrt ili sl.) ali su najbrojniji u Misisagi (Mississauga). inače, u ulici ‘River Street 203’ se nalazi crkva Sv. Save, naše Srpske Pravoslavne crkve. u istoj ulici nalazi se i srpska biblioteka, i sala za razne kulturne prilike. lepo je videti sve ovo, u stranoj državi na dalekom kontinentu.Toronto sačinjavaju brojne kulture. Bez obzira na njihove različitosti, poštova-nje među ljudima je svugde prisutno i očigledno. ne možete primetiti diskri-minaciju i nepoštovanje ljudi zbog boje njihove kože, religije, jezika i porekla. Sa druge strane, upravo zbog tih velikih ra-zlika, postoji zatvorenost među ljudima i ne očekujte da sa komšijom ćaskate ili pijete kafu. Pojedini delovi grada mogu biti dominan-tno naseljeni od strane jednog istog naro-da i tu je onda situacija nešto drugačija. u tim delovima grada situacija nije potpuno etnički „čista” i što je zapravo najvažnije, nije situacija koja podseća na geto u kome ne možete ili ne smete da se nađete jer će vam život biti u opasnosti. To je veliki plus u odnosu na druge metropole širom ame-ričkog kontinenta (severnog i južnog). u Torontu živi i dolazi da živi veliku broj imigranata – mladih ljudi. Krasi ga dobar životni standard, nizak nivo kriminala, po-štovanje različitih kultura, nezagađenost itd. upravo zato on može biti odlično mesto za porodični život, odnosno sve one ljude koji žele i planiraju zasnivanje porodice.dodatni razlozi su ti što deca uživaju mnogo toga: od čistih i opremljenih par-kova, igrališta, kreativnih i edukativnih vrtića, besplatnog školskog autobusa i besplatnog državnog osnovnog i srednjeg obrazovanja, pa do drugih vidova zaštite i pažnje. Takođe, socijalna politika i vidovi socijalnog osiguranja su na humanijem i višem nivou od susednih Sjedinjenih dr-žava gde ima oko 50 miliona beskućnika. Grad čiji se žitelji diče motom «Različi-tost naša snaga» ima puno toga da ponudi i svakako zaslužuje svoj nadimak: «dobri Toronto» (Toronto the Good).

Srećko BABIĆ

��

MozaIk

RUMRum potiče još iz Xvii veka i jedno

je od najstarijih alkoholnih pića na svetu. njegova istorija počinje sa dolaskom evropljana na tlo Sred-

nje i Južne amerike. Oni iz istočne indi-je na Karibe donose šećernu trsku, koja zbog pogodnih klimatskih uslova ubrzo postaje proizvod broj jedan na Karipskim ostrvima, a trgovina šećerom jedan od naj-unosnijih poslova na svetu. u procesu pro-izvodnje šećera iz šećerne trske kao spo-redni proizvod izdvaja se melasa – lepljiva, braonkasta smesa. Tu smesu su prvi kon-zumirali robovi, koji su na karipskim plan-tažama evropljana radili do iznemoglosti. Zbog ogromne količine šećera davala im je energije, ali je zbog procesa proizvodnje iz kog je ostala bila jako oporog ukusa i lošeg kvaliteta. Melasu su ostavljali da fermentira i destilovali je i tako je nastao rum koji je u početku, zbog loših metoda destilacije koji su bili dostupni robovima, bio jako lošeg kvaliteta i izuzetno jak. Zbog toga je uglav-nom bio piće robova. Međutim, daljom destilacijom i rafinacijom, rum je postao blaži, pitkiji i popularniji. Širenju njegove popularnosti doprineli su najviše gusari i moreplovci, koji su ga raširili po celom sve-tu. danas je rum jedan od najprodavanijih alkohola na svetu, zahvaljujući velikim i moćnim kompanijama koje ga proizvode.Šećerna trska raste i do 6 ili 7 metara u visi-nu. ima pulpu koja sadrži i do 90% slatkog soka, a koji sadrži oko 18% šećera u sebi. Melasa koja nastaje kao rezultat kuvanja šećerne trske je toliko bogata šećerom da proces fermentacije ne može da počne dok se ne razredi vodom. u proizvodnji ruma postoje dva različita procesa destila-

cije, koji daju rum izrazito različitog ukusa i arome, pa čak i kvaliteta. u tradicionalnom metodu proizvodnje koriste se kazani za destilaciju u kojima se aromatični sastojci ne razdvajaju od alkohola. Rezultat je bo-gat i jak rum. Ovakvi aromatični rumovi su karakteristični za Jamajku, Haiti itd. laki rumovi se proizvode metodom neprekid-ne destilacije, koja se sastoji od nekoliko kazana cevastog oblika, u kojima se izdva-jaju pojedini proizvodi destilacije. Ovaj način proizvodnje omogućava bolju de-stilaciju neželjenih aromatičnih supstanci. Tako se dobija lagani rum, koji na tržištu daleko prevazilazi popularnost jačih vrsta ruma. da li će biti taman ili svetao, zavisi samo od procesa zrenja ruma i tu razliku-jemo “light“ tj. svetli rum koji ne stoji u ba-čvama već se flašira odmah po stabilizaciji alkohola i “gold“ ili zlatni rum koji dobija boju starenjem u hrastovim bačvama od 1 do 21 godine. Tamni ili “dark“ rum je najčešće mešavina različitih vrsta rumova uz dodatak karamele i po pravilu je najja-če arome (pomenuta razlika u procesu proizvodnje). Postoje još i aromatizovani rumovi tj. rumovi sa dodatom aromom raznih voća i sl. Takođe, postoji i tzv. “over-proof rum“ – rum sa količinom alkohola preko 75%. Ti rumovi se ne mogu naći u slobodnoj prodaji, već se isključivo distri-buiraju barovima i ugostiteljskim objekti-ma direktno od strane proizvođača.najpoznatiji proizvođači rumova su: “Ba-cardi“ (Porto Riko), “Captain Morgan’s“ (Jamajka), “Myer’s“ (Jamajka), “Havana club“ (Kuba), “demerara“ (Gvajana), “Old Pascas“ (Barbados) i dr.

uroš ŽIVAlJeVIĆ

Sve što ste hteli da znate, a niste smeli da – pijete!kako su nastala najpopularnija pića na svetu, kako se služe, uživaju i

šta treba da znate o njima...

piće robova, piće gusara, piće za ceo svet...

��

6 7 5 4 33 2 7

6 5 12 5 6 9 4

7 19 1 7 5 85 3 8

8 9 37 6 1 3 9

laganica

8 1 5 74 7 9 3

3 8 1 66 2 3

8 64 8 7

3 8 5 44 5 8 79 6 4 8

ono kao…

1 9 42 8 1 7

33 5 7

1 5 4 67 2 93

6 1 9 54 1 9

ledilo!

Istorijske i mitske ličnosti

GDE BI ONE BILE DANAS?ALADIN bi pokušao da protrlja sijalicu i ubila bi ga struja. SVETI ĐORĐE bi se našao na meti društava za zaštitu životinja i verovatno bi bio dekanonizovan. HOMERU I FILIPU VIŠNJIĆU bi se sudilo zbog klevete i širenja lažnih vesti. MOJSIJE bi bio optužen za izazivanje opšte opasnosti i remećenja prirodne okoline zbog epizode sa razdvajanjem mora. CEZAR bi bio lustriran zbog neodgovorne politike na Rubikonu i osuđen zbog nezakonite kocke. ŠEHEREZADA bi imala svoj „džeri Springer Šou”. ODISEJ bi se, po povratku kući na itaku, suočio sa brakorazvodnom parni-com s Penelopom, ozbiljnom alimentacijom kao odštetom za neispunjavanje bračnih dužnosti i za prevaru. JUDA bi radio za državnu Bezbednost. KRALJEVIĆ MARKO bi dobio trajnu zabranu na dozvolu za jahanje zbog pijanstva, kao i tužbu zbog navođenja životinja na alkoholizam i uništavanje putne infrastrukture. SIZIF bi nosio rokericu i pevao „it’s only rock and roll but i like it”. EDIP bi pronašao dobrog psihoanalitičara i izbegao krvavi incest. ARHIMED bi imao đakuzi i ne bi ga bilo briga za nauku. SVETI ILIJA GROMOVNIK bi radio za elektrodistribuciju . NOSTRADAMUS bi imao agenciju za proricanje i sopstveni plaćeni termin na televiziji. DIOGEN bi se oduševio kvalitetom modernih plastilčnih buradi (i kamp ku-ćica) i odustao bi od potrage za čovekom. DEKART bi rekao: „Mislim...vidi «veliki brat» na Tv-u!” HIPOKRAT bi imao privatnu kliniku, a medicinska zakletva bi počinjala sa: „lekar je dužan da pomogne, bez obzira na vrstu viskija”. FILIPIDES bi bio šampion u maratonu, a sponzor bi mu bila «nokia». FROJD bi rekao: „aman, ljudi - zezao sam se!” TESLA bi i dalje bio ispred svog vremena.

sUdokU