ИЗ ИСТОРИЈЕ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

мр Драгана Тодоровић

ИЗ ИСТОРИЈЕ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Део I –   Прехришћанско образовање

„Мудрост се не састоји у знању,

него у истини.“

Сократ

Образовање је старо колико и друштво. Постоји теорија по којој се образовање развилосасвим природно – из људске борбе за преживљавањем. Човек је морао да „учи“ да бипреживео; стицао је знања и вештине потребне за опстајање у одређеној култури. Човексе борио против природних појава, против животиња, али и против других бића.

У старом веку образовање и васпитање није могло бити издвојено у посебну науку. Оносе сводило на преношење различитих искустава. Иако је првобитни образовни процессадржао информације о начину сакупљања хране, о припремању скровишта и прављењуоруђа, није изостајало ни учење језика, стицање вредности, подучавање законима иобичајима рода, подучавање религијским обредима, уопштено – усвајање обичаја иверовања. Путем природног образовања родитељи, старешине племена или свештеницису децу учили децу вештинама и улогама које ће им бити потребне касније, када будузрели. Образовање и васпитање се спроводило кроз непосредни живот, и то

1 / 6

ИЗ ИСТОРИЈЕ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

подражавањем.

Пошто су били неписмени, главну улогу у образовању и васпитању је имала усменатрадиција. Није прављена разлика између умног и радног васпитања. То ће се догодититек поделом друштва на класе.

Образовање је почињало код куће, и најчешће се стицало од мајки. Оно је често билопресудно у каснијем формирању личности.

Иако у почетку не можемо говорити о правим институцијама, у којима се образовањенастављало, ипак су постојале неке теорије које су биле мерило школском образовању. УАзији је то била наука Конфучија, која је темељена на етици. У старом Египту то су билимногобожачки свештеници, који су, поред владајуће религије, децу учили писању,математици и нечему што бисмо данас назвали архитектуром. И у Индији је образовнирад поверен свештенству још 2000 година пре Христа. Они су подједнако подучавализаконима Веде, граматици, математици и филозофији. Нешто касније, у периоду од 8. до2. века п. Х. из наставног плана се не изоставља ни песништво.

Образовање постаје захтевније појавом школа. Посебно се подучавају будући писари ипреписивачи, које су школовали за потребе свештенства и различите послове дворова 1 .С друге стране, образује се свештенство. Оваква подела је била најзаступљенија кодСумера, Јевреја и Египћана. Насупрот њима, Персијанци цене физички рад, који користеда изграде јаку личност; духовно образовање поверавају свештенству.

Супротно Спартанцима, Атињани су свој циљ усмерили интелектуалном делу личности.Васпитаник је морао проучити филозофију, медицину, историју, дијалектику,књижевност.

Образовање у старој Грчкој је било нешто специфичније и сложеније. Веома рано, још у6. в. п. Х, издвојила су се два система образовања и васпитања: атинско и спартанско.Спартанско образовање и васпитање је за свој циљ имало припрему војника. Сходнотоме, училе су се различите вежбе издржљивости и сналажљивости. Писање и читањесу запостављени, те је култура била на ниском ступњу. Добре стране оваквогобразовања биле су тê што је оно сматрано најважнијим послом државе, те су подизане

2 / 6

ИЗ ИСТОРИЈЕ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

посебне институције, и што жене нису биле изостављене из система образовања.Супротно Спартанцима, Атињани су свој циљ усмерили интелектуалном делу личности.Васпитаник је морао проучити филозофију, медицину, историју, дијалектику,књижевност. Колико су Атињани ценили широко образованог човека показује и речкојом су таквог човека називали – калокагатиос (снажан, морално и умно образован,васпитан у добром и лепом, од речи калокагатија- спој лепог и доброг).

Што се тиче Римљана, на првом месту било је морално васпитање у циљу покоравањабоговима, родитељима и држави.

Претеча хришћанског васпитања је старозаветно васпитање. Оно је имало својуособеност у односу на све друге облике васпитања. Темељи старозаветног образовањаи васпитања постављени су на вери да је Бог открио истину кроз Светописмо. Зато су све чињенице, методе и циљеви били подређени Библији.

У првим годинама живота највећу улогу су имали родитељи. Они су децу подучаваливери у Једног Бога, верском закону и моралу. Кроз обележавање празника учили су ихобичајима, као и изрекама и молитвама, које су биле неодвојиве од култа празника.Старозаветни људи су знали да деца осећају склоност према особама које су у њиховојнепосредној близини, да од тих особа дете зависи због својих потреба, да оно постајеосетљиво и прима утиске преко њих и временом их подражава: директно – путемслушања и индиректно – путем посматрања. Тако је постало важно да родитељ будепрви и прави пример деци 2 . Задатак родитеља је био да речима и делима откривају ипрослављају Бога. С друге стране, њихов задатак је био и да децу припреме за опстанаку овоземаљском животу, те су их, сходно томе, учили одређеним занатима: зидарском,грнчарском, кожарском, ковачком, златарском, дрводељском.

Улогу васпитања и образовања настављали су свештенослужитељи. Прва књига оцаревимакроз Самуилов пример сведочи да је васпитање потицало од куће и да су даљу бригупреузимали свештеници (о Самуилу најпре брине мајка, а затим га предаје свештеникуИлији). Да су они били носиоци образовања потврђују и други старозаветни списи. Нпр.

3 / 6

ИЗ ИСТОРИЈЕ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

У 2. Дн. 15, 3 пише: „Дуго је Израиљ без правог Бога и без свештеника учитељаи без закона.“ Основа подучавања свакако су били старозаветни списи. Веома брзо судодате и друге науке: аритметика и геометрија – за потребе грађења брана око Тигра иЕуфрата, затим читање и писање – за потребе преписивања светих списа3.

Старозаветна педагогија је на неки начин педагогија  врлине.

Стари завет јесте био темељ подучавања, али је важно поменути да у њему не можемонаћи систематски разрађен систем васпитања.

Старозаветна педагогија је на неки начин педагогија  врлине. Она приближава многеживотне ситуације: блискост са Свевишњим, стање након греха, осећај заштите,поверења, али и страха, благослов и проклетство, и при свему томе наглашава човековуслободу избора. Зато је улога многих списа не историјска, већ социолошка и етичка.Можда није претерано ако кажемо да су догађаји и личности стварани за потребеподучавања преко примера (довољно је да сетити се праведног Јова или пророка Јоне).Циљ је био да се очисте греси и умноже врлине, да се оно што је написано у светимсписима чини кроз спствени живот. Пошто је човек посматран с аспекта бића које у себиноси лик Божији, васпитање је морало ићи у правцу просветљења тог лика. Томе супомагале заповести, и то не само оних десет, које и данас представљају темељхришћанске етике, већ и све остале садржане у старозаветним списима. Тако је Бог,преко Мојсија, подсећао на поштовање родитеља (2. Мој. 21, 17), на поштовање другога(2. Мој. 21, 16), поштовање старијих (3. Мој. 19, 32), на забрану псовања (2. Мој. 22, 28).Читава поглавља говоре против блуда, крађе, зла. Једанаеста глава Прича Соломонових позива направедност, шеста на рад, а пета говори против разврата. Као велики греси помињу се ипрељуба и врачање, те су они који су то чинили подвргавани тешкој казни.

4 / 6

ИЗ ИСТОРИЈЕ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Мојсијеве књиге су препуне прописа о приношењу жртви и обележавању празника. Зате прописе слободно можемо рећи да су зачетак литургијског васпитања.

Иако звучи да је старозаветно васпитање функционисало на принципу награде и казне,пре би се могло рећи да је то био позив на промену – из грешног у савршено стање. Тоће се потврдити испуњењем старозаветног пророштва и доласком Господа ИсусаХриста.

–        наставиће се –

слике:

dragana todorovic 1 потпис: Дете које клечи, грчка скулптура, Харпократ?

dragana todorovic 2 потпис: Античка играчка

dragana todorovic 3 потпис: Кадар из филма АГОРА

1 Поуздано се зна да је чак 2500 г.п.Х. у Египту настала посебна школа за синовецарских великана.

2 То има везе са  веровањем о наслеђивању родитељског греха и благослова, које сепомиње у 2. Мој. 20, 5-6.

5 / 6

ИЗ ИСТОРИЈЕ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

3 Писари су постојали и на дворовима Давида и Соломона. Њихов посао био је дабележе живот и обичаје царевог живота. Након 6.в.п.Х. ангажовани су у подучавањудеце.

6 / 6