Ivan Petrovič Pavlov - Klasično uslovljavanje

Ivan Petrovič Pavlov (14.09.1849-27.02.1936.) bio je ruski lekar i naučnik, osnivač Instituta za eksperimentalnu medicinu, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1904. godine. Njegova teorija o uslovnom refleksu snažno je uticala na mnoge naučne discipline, posebno na psihologiju, psihijatriju i medicinu.

Klasično uslovljavanje je oblik asocijativnog učenja i ovaj oblik učenja se odnosi kako na fiziologiju, tako i na emocije. Na osnovu ovog principa nastaje veliki broj emotivnih i fizioloških i socijalnih problema a najočigledniji je nastanak stahova i fobija.

Klasično uslovljavanje je postupak u kome se draž koja prirodno izaziva odredjenu reakciju (bezuslovna draž BD), uparuje sa nekom draži koja ne izaziva reakciju (neutralna draž ND). Nakon uparivanja , bezuslovne draži (BD) i neutralna draži (ND), postiže se to da na draž na koju ranije nismo imali nikakvu reakciju (neutralnu draž ND), sad reagujemo kao na (bezuslovnu draž BD) i to je trenutak kad (neutralna draž ND) postaje (uslovan draž UD) jer je izazvala uslovni refleks.

• Bezuslovna draž - draž koja bez predhodnog učenja izaziva reakciju (npr. hrana)

• Bezuslovna reakcija – reakcija koja automatski sledi nakon bezuslovne draži (npr. salivacija)

• Neutralna draž – pre uslovljavanja ne izaziva reakciju (npr. zvuk zvona)

• Nakon uslovljavanja neutralna draž počinje da izaziva reakciju.Stoga ga zovemo uslovnom draži, a reakciju koju izaziva uslovna reakcija.

U istoriji klasičnog uslovljavanja, veoma važnu ulogu ima slučaj “mali Albert” Jedanestomesecnom malom Albertu su 7 puta za dve nedelje uparivali belog miša sa jakim zvukom. Nakon perioda od dve nedelje, mali Albert je imao burnu reakciju na belog miša. A svoju burnu reakciju je kasnije ispoljavao i na beli mantil, i na belog zeca, klupko vune, bradu…

Ako je stimulus veoma jak, dovoljno je samo jedno spajanje uslovne i bezuslovne draži, da bi se ostvarila veza. Primer malog Alberta, može poslužiti kao odličan životni primer kako nastaju naši stavovi prema odredjenim pojavama. Svi smo mi bili u situaciji kao mali Albert, s tim , da vremenom zaboravimo šta je izazvalo našu emociju prema nekoj pojavi, a samo ostane ta emocija, koja se javlja automatski uvek kad smo izloženi toj pojavi.

Npr. Dok je dete malo, roditelji često kad su u društvu, traže da dete izrecituje neku pesmicu ili pokaže šta je naučilo. Iz nekog razloga dete se zbuni i u tom trenutku, roditelj počne da ga kritikuje i omalovažava. Dete jednostavno poveže loš osećaj, kritiku, nisko samopouzdanje, zbunjenost, sa grupom

ljudi. Vremenom dete zaboravi da ga je roditelj kritikovao,a li je zadržao osećanja vezana za grupu ljudi, za ceo život. Ovo je jedan od scenarija, kako nastaju socijalne fobije ili trema od javnog nastupa.

Averzivno uslovljavanje je vid uslovljavanja kojim organizam uči da izbegava izvesno ponašanje koje je praćeno nekim neprijatnim ili bolnim dražima. Averzivno uslovljavanje postiže se na dva načina.

1. Kao klasično uslovljavanje, kada se averzivni stimulus primenjuje neposredno pre nepoželjnog ponašanja.

2. Kao operatno uslovljavanje, kada nepoželjno ponašanje prati neki averzivni stimulus (npr. bol, patnju, potištenost) ili kada takvo ponašanje prati ukidanje pozitivnih stimulansa koji služe kao nagrada (npr. ukidanje neke privilegije nakon ispoljenog nepoželjnog ponašanja). Kao metoda bihejvioralne terapije, averzivno uslovljavanje je neprihvatljivo u procesu socijalizacije iako ga mnogi roditelji praktikuju, što često za posledicu ima povećan broj zlostavljane dece.