iv broj / april 2020. - zt rss

ODJECI EP ZA RUKOMETAŠESvetski rukomet ide dalje, srpski stoji

DOGAĐAJI

ISTRAŽIVANJE

REPORTAŽA

STRUČNA TEMA

OMAŽ NAJBOLJIMA

EHF Euro 2020 – Početak nove ere

Ko vodi srpsku rukometnu elitu

Naši fizioterapeuti u Mađarskoj

Taktičke varijante "brzog centra"

Gužvin pečat

MAGAZIN ZAJEDNICE TRENERA RUKOMETNOG SAVEZA SRBIJE

IV broj / april 2020.

2 ZAJEDNICA TRENERA RSS 3WWW.TRENERI-RSS.RS

Piše: dr Saša Marković UVODNIKSADRŽAJ U ovom broju čitaćete

D ragekolege,treneri,četvrtibrojmagazina40x20 je pred vama.U situaciji u kojoj ječitavsvetpogođenpandemijomkoronavirusa,kaoZajednicaipojedincičvrstoverujemodajenašaosnovnaulogadapoštova

njemsvihpreporukadržavnihorganasačuvamozdravljeiživotesvihljudi.

Usituacijistopiranihsportskihaktivnosti,utakmicaitreninga,pravajeprilikadasejošvišeimotivisanijeokrenemostručnomusavršavanju.Zatoiprvoizdanjenašegmagazinau2020.godinidolaziuperiodukadaželimodainaovajnačinporučimodaživotnesmedastane,adapozitivanstavpremastvarimakojetajživotpredstavljaju,moradapreovlada.

Misijamagazina40x20kojismokaoZajednicatreneraRSSpokrenulijuna2019.godine,jestedapromovišenašsport,pokrećeodređeneteme,prikazujenajboljeprimereizprakseidaješansučlanovimadaseostvareikaoautori.Vratasuotvorenazasve.Takojebiloiovogputa.Takoćebitiiunarednomperiodu.

Nadamo se da ćete biti zadovoljnim onim što je uređivački timmagazinapripremio za ovaj broj, a ostajenamdapoželimodaseštoprevratimonormalnomfunkcionisanju, trenažnom procesu i takmičenjima,azatim i svi zajednookupimonanekomodnaših seminarainastavimodaradimoonoštonajviševolimo,podučavajućinovegeneracijerukometašairukometašicaširomnašelepezemlje.

Želimovampunozdravljaisreće.

VREME ZA usavršavanje

UVODNIKVreme za usavršavanje ____________________________________________________ 03

IZ ZAJEDNICE TRENERA RSSSeminari održani u Beogradu, Vrbasu, Kragujevcu i Nišu _______________ 04-05

DOGAĐAJI: EVROPSKO PRVENSTVO ZA RUKOMETAŠE 2020.EHF Euro 2020 – Početak nove ere________________________________________ 06-07

ODJECI: EURO 2020 NA SKENERU DRAGANA ĐUKIĆASvetski rukomet ide dalje, srpski stoji ________________________________ 08-19

ISTRAŽIVANJE: KO VODI SRPSKU RUKOMETNU ELITUOd Komnenića do Obradovića_________________________________________ 20-23

REPORTAŽA: NAŠI FIZIOTERAPEUTI U MAĐARSKOJ"Od 0 do 24 posvećeni poslu" _________________________________________ 24-29

AKTUELNOSTIKorona kroji kalendar, rukomet na pesku i snegu... _________________ 30-33

STRUČNA TEMAMetodički postupak obuke hvatanja lopte prilikom šuta sa krila __ 32-37

STRUČNA TEMAPro pri o cep tiv ni tre ning i nje go va ulo ga u pre ven ci ji po vre da ______ 38-41

STRUČNA TEMATaktičke varijante "brzog centra" _____________________________________ 42-47

OMAŽ NAJBOLJIMA: NIKOLA JEVREMOVIĆ GUŽVA (14.7.1950. – 18.1.2010.)Gužvin pečat ____________________________________________________________ 48-51


DOGAĐAJI

E vrop sko pr ven stvo 2020 u Austri ji, Norve škoj i Šved skoj, po pr vi put, sa 24 repre zen ta ci je, ozna či lo je po če tak jed ne no ve ere u sve tu ru ko me ta ko ju je Evropska ru ko met na fe de ra ci ja na ja vi la pot pi

si va njem no vih mar ke tin ških ugo vo ra do 2030.

“Ovo Evrop sko pr ven stvo bi lo je pot pu ni uspeh. Kon cept sa 24 re pre zen ta ci je se po ka zao is pravnim. Sa sport ske tač ke gle di šta tur nir je bio iz vanred na re kla ma za naš sport. Ve li ka je stvar po ve ćanje bro ja ti mo va. Sa da ve ći broj na ci o nal nih ti mo va ima pri li ku da uzme uče šće na ve li koj sce ni, a samim tim po ve ća am bi ci je i in ve sti ci je u ru ko met. Kre i ra na su ne ka no va tr ži šta i po ve ćan in te res tamo šnjih za jed ni ca”, ka že pr vi čo vek Evrop ske ruko met ne Fe de ra ci je, Mi hael Vi de rer, i do da je:

Ogrom na gle da nost

“Po ve ćan broj utak mi ca do neo je i ve ći broj su di ja, a po seb no smo po no sni da ni je bi lo utak mi ca na či

ji is hod su uti ca le nji ho ve od lu ke. Ko ri šće nje vi deo teh no lo gi je, si stem vra ća nja spor nih si tu a ci ja ve oma je vre dan u tom smi slu.”

Sig nal sa EHF EURO 2020 pre u zi ma lo je čak 90 te le vi zi ja ši rom sve ta. Gle da nost u od re đe nim zemlja ma bi la je iz u zet na. Ta ko je utak mi cu Ne mačke i Hr vat ske u glav noj fa zi gle da lo 6.4 mi li o na u Ne mač koj, dok je fi na le Špa ni je i Hr vat ske pu tem RTLa pra ti lo čak 1.6 mi li o na Hr va ta (65% svih TV gle da la ca).

Teh no lo gi ja po me ra stan dar de

Po pr vi put je fi nal ni vi kend igran na sta di o nu na Te le 2 Are ni u Stok hol mu. Na fi nal noj utak mi ci izme đu Špa ni je i Hr vat ske bi lo je 18.000 gle da la ca.

Ukup na je me če ve u šest gra do va EURO 2020 – Beču, Gra cu, Trond haj mu, Mal meu, Ge te bor gu i Stokhol mu gle da lo 500.000 na vi ja ča što je ap so lut ni

re kord u isto ri ji kon ti nen tal nih tak mi če nja ko ja se or ga ni zu ju od 1994. go di ne. Po red vi deo teh no logi je ko ja je bi la na uslu zi su di ja ma, za ni mlji vi jem do ži vlja ju utak mi ca do pri ne lo je i do bi ja nje poda ta ka pra će nje utak mi ca pre ko “pa met ne lop te” kom pa ni je Ki ne xon. Ta ko su gle da o ci i pred stav nici me di ja mo gli da sa zna ju ko je imao naj ja či šut, ko je naj br že tr čao, ko ji je tim imao naj vi še do dava nja, a ko ji je igrač naj vi še ska kao.

Ne ka se spre me Ma đar ska i Slo vač ka

Naj ja či šut iz me ren to kom EURO 2020 bio je Ma ke don ca Fi li pa Ta le skog u me ču sa Če škom (141km na čas). Naj vi še do da va nja to kom turni ra imao je Šve đa nin Džim Got frid son, ukup no 1414, a naj br ži sprint vi đen je od stra ne nje govog sa i gra ča iz re pre zen ta ci je Dže ri ja Tol brin ga (32km na čas).

Naj vi še vre me na na te re nu pro ve lo je nor ve ško de sno kri lo Kri stjan Bjorn sen (7 sa ti i 46 mi nuta), dok je naj vi še pre tr ča la re pre zen ta ci ja Špa ni je (ukup no 280.9 km).

Na red no Evrop sko pr ven stvo za mu škar ce bi će održa no od 14. do 30. ja nu a ra 2022. go di ne u Ma đarskoj i Slo vač koj. Gra do vi do ma ći ni bi će Bu dim pe šta (ka pa ci tet dvo ra ne 14.000), De bre cin (6.500) i Sege din (8.143), Bra ti sla va (12.500) i Ko ši ce (8.350).

U slu ča ju iz grad nje ve li ke are ne u Bu dim pe šti (18.000 me sta) ona će bi ti do ma ćin fi nal nog vi kenda ume sto Pap La slo Are ne ko ja je tra di ci o nal no do ma ćin fi nal nog tur ni ra žen ske EHF Li ge šam pi ona. Žreb kva li fi ka ci ja za EURO 2022 tre ba lo bi da se odr ži u Bra ti sla vi 23. apri la.

Po red dve se lek ci je do ma ći na, di rek tan pla sman na EURO 2022 iz bo ri li su fi na li sti EHF EURO 2020, Špa ni ja i Hr vat ska. Dva de set se lek ci ja iz bori će pla sman na kon ti nen tal no tak mi če nje kroz kva li fi ka ci je.

Konačan plasman 1. Španija2. Hrvatska3. Norveška4. Slovenija5. Nemačka6. Portugal7. Švedska8. Austrija9. Mađarska10. Belorusija11. Island12. Češka13. Danska14. Francuska15. Severna Makedonija16. Švajcarska17. Holandija18. Crna Gora19. Ukrajina20. SRBIJA21. Poljska22. Rusija23. Bosna i Hercegovina24. Letonija

EHF EURO 2020 – Početak nove ere

Po završetku EP za rukometaše u Austriji, Norveškoj i Švedskoj (9-26. januar 2020.)


ODJECI Evropsko prvenstvo za rukometaše 2020 na skeneru poznatog srpskog stručnjaka, Dragana Đukića

„Od jek, Eho-grč ki, pred-sta vlja re flek si ju zvu ka

ko ji do pri ma o ca sti že sa od re đe nim za ka šnje njem. Ka šnje nje je sra zmer no raz-da lji ni iz vo ra zvu ka i nje go vog pri ma o ca“. Ne gde ov de – iz me đu

ove dve re če ni ce ko je na Wi ki-pe di ji de fi ni šu zna če nje sa mog poj ma – re či od jek, že leo bih da za poč nem svo je vi đe nje: „re flek-si je“ ko ja je na na šu ru ko met nu stvar nost osta vi lo po sled nje EP, i to „i sa za ka šnje njem“ i „sra zmer-

no raz da lji ni iz vo ra i nje go vog pri ma o ca“. Ru ko met već du go ne sta nu je ov de, i bri ga nje ga za ono što mi mi sli mo o to me, ide svo jim pu tem, me nja se (na mer no ne pi-

šem „raz vi ja se“), i sra zmer no sve vi-še uda lja va a da to ga ne ka ko ni smo ni sve sni… Ipak, iz po što va nja pre ma či ta o ci ma ovih re do va i pre ma sve mu ono me što ru ko met me ni lič no zna či, po tru di ću se da iskre no od go vo rim na pi ta nja ko ja ste mi po sta vi li i otvo rim ne ka dru ga. Jer: “Co gi to, er go sum“ ili

„Mi slim, da kle po sto jim“.

Dragan Đukić, autorizovani tekst

O d 9. do 26. ja nu a ra 2020. u Austri ji, Norve škoj i Šved skoj održa no je 14. evrop sko pr ven stvo za ru ko me

ta še. Tri jum fo va la je se lek ci ja Špa nije ko ja je u fi na lu bi la bo lja od Hr vatske. Bron zu je pri gra bi la Nor ve ška. Sr bi ja je sa tri po ra za iz isto to li ko utak mi ca za vr ši la šam pi o nat po sle pr ve fa ze tak mi če nja. Na kra ju joj je pri pa lo 20. me sto u generаlnom pla sma nu, što je naj lo ši ji pla sman na še re pre zen ta ci je na šam pi ona ti ma Sta rog kon ti nen ta. Kroz for mu in ter vjua za sve o bu hvat nu ana li zu pro te klog kon ti nen tal nog pr ven stva iza bra li smo na šeg pozna tog struč nja ka Dra ga na Đu kića, jed nog od ret kih tre ne ra na sve tu ko ji mo že da se pod u či da je bio kor mi lar čak šest re prezen ta ci ja (Cr na Go ra, Iz rael, Ma ke do ni ja, Jor dan, Švaj carska i Ve li ka Bri ta ni ja).

EURO 2020 bio je po sled nje ve li ko tak mi če nje u ci klusu do To ki ja. U kom pravcu ru ko met ide ako se pogle da ju tur ni ri od Ri ja na ova mo? U če mu na pre duje, u če mu na za du je, a u kom seg men tu igra najvi še mo že da se raz vi ja?

Ka ko se na ža lost či ni u ovom tre nut ku, mo žda ja nu ar sko pr ven stvo Evro pe bu de i po sled nje veli ko tak mi če nje u ovoj go di ni, ma da to de fi ni tivno ni ko ne bi že leo. Ži vot ide ne kim sa mo nje mu zna nim pu te vi ma, a na ma pre o sta je da osta ne mo po zi tiv ni i ve ru je mo da iako u ovom tre nut ku situ a ci ja ne iz gle da baš ta ko sjaj no, (od lo že ni su olim pij ski kva li fi ka ci o ni tur ni ri, pre ki nu te sve klup ske/re pre zen ta tiv ne tre na žne i tak mi čar ske ak tiv no sti…), da će ži vot i sport do bi ti i ovu bit ku te da će To kio bi ti je dan no vi po če tak, i po tvr da da je sve ovo sto či ni na šu stvar nost da nas, ostavlje no iza nas... Mo žda je me sto (i vre me!), da se na glo bal nom ni vou gla sno po sta vi to ta ko če sto iz be ga va no pi ta nje „hi pe rin fla ci je ru ko met nih tak mi če nja“ i kao „pi ta nje svih pi ta nja“ otvo re na, jav na, ja sna, ar gu men to va na di sku si ja o Ka len daru tak mi če nja u sve tu ru ko me ta! Za gle da ni svako u svo je dvo ri šte, Evrop ska i Svet ska ru ko metna fe de ra ci ja, sva ko sa svo jom, na glas iz ra že nom „bri gom o ru ko met nom spor tu“, a sva ka do kra ja za ko pa na u svom ro vu i vo de ći ra ču na je di no o sop stve nim in te re si ma, za jed no obe smi šlja va ju

sa mu igru i či ne je su žnjem za ko na pro fi ta, stavlja ju ći ga ta ko is pred sve ga ono ga u šta se najče šće za kli nju: bri ge za naš sport, spor ti ste, igru, ge ne ra ci je ko je do la ze… Da bi bi lo ja sno o če mu tač no go vo rim, za mo li ću sva kog ko je već odvo jio vre me da pro či ta ove re do ve da na tre nu tak zasta ne, i po ku ša da u se bi (bez po mo ći Go o glea!), iz go vo ri ime na po bed ni ka ve li kih tak mi če nja samo u ovom Olim pij skom ci klu su – od Ri ja do Toki ja! Ako to ne bu de mo u sta nju, a ma li broj će nas za i sta i bi ti, on da ne što ni je u re du sa ovom ig-rom a ne sa na ma sa mi ma ili pak onim ne sreć nim tre ne rom se lek ci je Sr bi je i nje go vim već odav no „le gen dar nim“ pi ta njem: Evrop sko? Svet sko?... Pre ki da njem klup skih tak mi če nja usred se zo ne, od la skom na naj va žni ja re pre zen ta tiv na tak miče nja bez iole ozbilj nih pri pre ma (a sve vi še smo sve do ci i na do la ze ćeg tren da do la ska na tak mi čenja sa eki pa ma „se lek ti ra nim“ od onih igra ča ko ji že le da bu du deo ova kvo „or ga ni zo va nih“ šam pio na ta), svi za jed no, bi lo sve sno ili ne sve sno učestvu je mo u obe smi šlja va nju va žno sti ta kvih ti tu la

Svetski rukomet ide dalje,

SRPSKI STOJI

Norveška je igrala ubedljivo najbolji rukomet na EP, a Hrvatska je u onih 80 minuta u Tele2 areni idejama, mudrošću i lukavošću svog trenera, te fanatičnom voljom i verom tima u sebe, napravila podvig



ISTRAŽIVANJE Ko vodi srpsku rukometnu elitu?

K om ple tan sport u Sr bi ji stao je u tre ćoj ne de lji mar ta na kon uvo đenja van red nog sta nja zbog ši re nja ko ro na vi ru sa. Su per Li ga Sr bi je za mu škar ce do bi la je epi log u po gle du

uče sni ka plejofa i plejauta ko lo pre kra ja re gu larnog de la se zo ne. Eki pe Di na ma, Že le zni ča ra, Par tiza na i No vog Pa za ra bo ri će se za ti tu lu i pla sman u evrop ske ku po ve sa Voj vo di nom i Me ta lo pla stikom, uče sni ci ma re gi o nal ne SE HA li ge u do i gra vanju ko je je tre ba lo da poč ne pr vog vi ken da apri la.

Za op sta nak u li gi bit ke će vo di ti Ki kin da, Pro le ter, Obi lić i Cr ve na zve zda. Če ti ri od 14 klu bo va elit nog srp skog tak mi če nja me nja li su tre ne re to kom ove se zo ne (Cr ve na zve zda, Ki kin da, Ša mot i Par ti zan).

Naj mla đi tre ner u Su per li gi, Akim Kom ne nić (1983), sa svo jim ti mom pan če vač kim Di na mom osvo jio je pr vo me sto u re gu lar nom de lu pr venstva. Naj sta ri ji tre ner u se zo ni 2019/2020 bio je Lju bo mir Ob ra do vić (1954), šef struč nog šta ba zre nja nin skog Pro le te ra i se lek tor žen ske re prezen ta ci je Sr bi je sa ko jom je osvo jio še sto me sto na Svet skom pr ven stvu u Ja pa nu pro šlog de cem bra.

Najtrofejniji u SrbijiTre ner no vo sad ske Voj vo di ne, Bo ris Ro jević, za ma nje od dve go di ne man da ta na klu pi sed mo stru kog uza stop nog šam pi o na Sr bi je, osvo jio je čak pet tro fe ja. Vr ba ša nin, ko ji je pret hodno vo dio sve ka te go ri je klu ba iz “Sla ne ba re”, za jed no sa svo jim iza bra ni ci ma u vi tri ne klu ba doneo je po dva pe ha ra Su per li ge i Su per Ku pa, od no sno, tro fej Ku pa Sr bi je. Od tre ne ra ko ji su osva ja li pe ha re u srp skom klupskom ru ko me tu, tu su i is ku sni Ve se lin Vu ko vić i Lju bo mir Obra do vić. Ob ra do vić je kao tre ner Cr ve ne zve zde osvo jio ti tu lu 1996. go di ne, kao i Kup ta da šnje SR Ju gosla vi je u dva na vra ta (1994 i 1995), dok je sa Par ti za nom osvo jio Kup u se zo ni 1997/1998. Ve se lin Vu ko vić je osvo jio Kup Sr bi je sa ša bač kom Me ta lo pla sti kom 2016. go di ne.

OD Komnenića DO Obradovića

Najstariji trener u Super ligi: Ljubomir Obradović

Boris Rojević

REPORTAŽA Naši fizioterapeuti u Mađarskoj, Đorđe Ignjatović i Nemanja Vučić, ponos rukometne Srbije

V e li ki broj čla no va srp ske ru ko met ne za jed ni ce svoj hleb za ra đu je u inostran stvu. Na ra znim me ri di ja ni ma i u raz li či tim ste pe ni ma tak mi če nja na ši struč nja ci pre no se zna nje ko je

su sti ca li go di na ma, a ret ko ko po put sa go vor ni ka ma ga zi na 40x20, ima pri li ku da to ra di na naj većoj mo gu ćoj sce ni. Oni ni su tre ne ri, ali bez njih ni je mo gu će za mi sli ti struč ni štab jed nog pro fe si o nalnog klu ba ili re pre zen ta ci je. O ulo zi fi zi o te ra pe u ta u ru ko me tu raz go va ra li smo sa čla no vi ma me dicin skih ti mo va ma đar skih ru ko met nih ve li ka na, Ne ma njom Vu či ćem (Ve sprem) i Đor đem Ig nja tovi ćem (Pik Se ged).

I je dan i dru gi, “pe kli su za nat” ra de ći u ne kim od naj bo ljih srp skih klu bo va, a svo ja zna nja usa vr ši li i kroz spe ci fič no is ku stvo ra da u re pre zen ta tiv nim se lek ci ja ma. Za jed nič ko im je i to da su iste go di ne, u na po čet ku se zo ne 2014/2015 po sta li deo dva ve li ka ri va la – ti mo va sa naj vi šim am bi ci ja ma u evrop skim okvi ri ma.

Re pre zen ta ci ja „od skoč na da ska“

– Igrao sam ru ko met ta ko da je sve kre nu lo iz ljuba vi pre ma spor tu. Još dok sam igrao, mo ja za misao je bi la da za vr šim ško lu za fi zi o te ra pe u ta. Svide lo mi se to an ga žo va nje u spor tu. Dok sam još igrao na tom ama ter skom ni vou, kre nuo sam da ra dim kao fi zio u Cr ve noj zve zdi. To je bi lo 2005. go di ne. Ta mo sam uz Acu Mi haj lo vi ća učio ne ke stva ri ko je ni sam mo gao u ško li i pro veo go di nu i po da na u klu bu. Za tim sam po čeo da ra dim sa ka det skom re pre zen ta ci jom u struč nom šta bu sa Alek san drom Br ko vi ćem i Mi šom Dra sla rom. Posle to ga na po ziv Br ko vi ća do šao sam u Par ti zan (2007.), ko ji je bio mo ja ku ća do 2014. go di ne, uz ra zna an ga žo va nja u re pre zen ta tiv nim se lek ci jama. Bio sam deo žen ske re pre zen ta ci je u vre me osva ja nja sre br ne me da lje na SP 2013 u Be o gra du na šta sam ve o ma po no san – ka že fi zi o te ra pe ut Vespre ma, Ne ma nja Vu čić.

Pri ča ko le ge iz Se ge di na, Đor đa Ig nja to vi ća je nešto raz li či ta:

– Sa svim slu čaj no sam za vr šio u ru ko me tu. Za vr šio sam sred nju me di cin sku u Šap cu za fi zi o te ra pe u ta i Vi šu u Be o gra du. Ka da sam se vra tio u Ša bac da od ra dim pri prav nič ki staž bi la je po tre ba za fi zi o

te ra pe u tom u Me ta lo pla sti ci. Ta da je di rek tor Meta lo pla sti ke i re pre zen ta ci je bio Vla di ca Spa so jević, ta ko da sam igrom slu ča ja kre nuo da ra dim i sa re pre zen ta ci jom. Bio sam po moć nik Vla di Ra du lovi ću, za jed no smo ra di li ne ko li ko go di na. Otvo ri la su se me sta u Ve spre mu i Se ge di nu. Od ra dio sam prob ni pe riod u Se ge di nu i ostao ov de, evo še stu go di nu. Vuč ko (Ne ma nja Vu čić) je do šao dva me seca pre me ne u Ve sprem.

Vu čić je u Ve sprem sti gao na po ziv ta da šnjeg igrača, a sa da tre ne ra u Ve spre mu, Mo mi ra Ili ća:

– To kom Evrop skog pr ven stva za ju ni o re u Austri ji do bio sam po ziv od Mo mi ra ko ji me je pi tao da li sam ras po lo žen da do đem u Ve sprem da klub vi di ka ko i šta ra dim. To se i do go di lo, imao sam raz govor sa lju di ma iz klu ba, bio sam na prob nom radu 7 do 10 da na, za do vo ljio kri te ri ju me ta da šnjeg tre ne ra Kar lo sa Or te ge, upra ve i igra ča, i za tim na obo stra no za do volj stvo sa rad nja je po če la. Te ško je na ći bo lji klub za rad u ru ko met nom sve tu od Ve spre ma. Bli zu je i Sr bi ja, što je isto bi tan fak tor. Ve sprem je je dan od če ti ri naj bo lja klu ba u Evro pi una zad 10 go di na. Imao sam ogrom no za do voljstvo sa mim do la skom ov de i do dat nu ener gi ju da sve pro ce se po dig nem na vi ši ni vo.

Dve am bu lan te, tri dok to ra i pet fi zi o te ra pe u ta

Ig nja to vić de li mi šlje nje svog ko le ge o ra du u ve likom klu bu:

– To ne mo že mo po re di ti sa ra dom u na šim klu bovi ma. Ov de je to pot pu ni pro fe si o na li zam ko ji vuče ve li ku od go vor nost. Sve je pod re đe no opo ravku igra ča i vra ća nju na te ren bez ri zi ka od ne kog da ljeg po vre đi va nja. Naš tre ner Pa stor je mno ge stva ri po di gao na vi ši ni vo ne go što je to bi lo ra nije. Mno gi seg men ti u klu bu su po dig nu ti na da le ko vi ši ni vo, me đu nji ma i me di ci na. U okvi ru klupskih pro sto ri ja po sto ji jed na ba zič na me di ci na gde tri ko le gi ni ce i je dan ko le ga ra de te ra pi je, dok sam ja za du žen za fi zi kal nu te ra pi ju i sve što se ti če tima u ha li. U ha li ima mo am bu lan tu sa kom plet nom opre mom. Ka da je igrač van tre na žnog pro ce sa, radi sva kim dan sa mnom u ha li i do dat no te ra pi je sa ko le ga ma. Sva ko dnev no se pra ti nje gov opo ra vak, ko mu ni ci ra sa ko le ga ma u klu bu i dok to ri ma. Dijag no sti ka je naj bit ni ja i tu smo do sta do bro po kri

"OD 0 DO 24 posvećeni poslu"

23WWW.TRENERI-RSS.RS22 ZAJEDNICA TRENERA RSS

Đorđe Ignjatović i Nemanja Vučić


STRUČNA TEMA Piše: Žikica Milosavljević, trener RK Crvena zvezda i nekadašnji reprezentativac naše zemlje

Metodički postupak obuke hvatanja lopte prilikom šuta sa krila

Tehnika u rukometu

Sportskom tehnikom nazivamo efikasno i racio-nalno izvođenje pokreta i kretanja čiji je krajnji cilj postizanje maksimalnih rezultata u uslovi-ma takmičenja. U najvažnije osobine tehničkog izvođenja pokreta pored ostalih, ubrajamo: slo-bodu, lakoću i ekonomičnost pokreta uz elimini-sanje nepotrebnog naprezanja mišića. Poznato je da tehnička usavršenost utiče na postizanje brzog i racionalnog kretanja, snalaženja u svim nepredviđenim situacijama, a samim tim i na efikasnost izvršavanja određenih zadataka kako u napadu, tako i u odbrani.

Jedan od bitnih zahteva u racionalnoj tehnici je, pre svega, zauzimanje takvog položaja koji mak-simalno otklanja poremećaje ravnoteže tela u određenom i neophodnom stavu ili pokretu. Ti položaji i stavovi zavise od specifičnosti pokreta u konkretnoj situaciji igre ( kretanje u svim pravci-ma u napadu i odbrani, hvatanje i dodavanje lopte, fintiranje, šutiranje na gol itd. )

Uradu sa rukometnom ekipom, kada se radi na obučavanju tehnike, prisutno je mišljenje da je rad na tehnici isključivo vezan za rad sa loptom. Ali već smo napomenuli, da bi se obavio neki tehnički zadatak sa loptom, potrebno je telo dovesti u takav položaj koji je najcelishodniji za pravilno izvršavanje zadatka koji je vezan za loptu. Može se zaključiti da dobra motorika čitavog tela predstavlja neophodan preduslov za uspešno usvajanje elemenata tehnike sa lop-tom.

Poznato nam je da na tehniku u velikoj meri utiču i promene previla igre, pa stoga pojedi-ne tehničke vežbe postaju u tom slučaju neef-ikasne i podležu eliminaciji, dok neke druge vežbe stiču veću prednost. Umešno uvođenje

novih tehničkih elemenata, kao i njihova pri-mena pruža vrlo često bitnu mogućnost za pos-tizanje uspeha. Pored neophodnosti individual-nog pristupa u radu sa sportistima, kada se radi na usvajanju i usavršavanju tehnike, potrebno je dosta rada na tome da usvojena tehnika bude maksimalno zastupljena u određenim situacija-ma rukometne igre.

Tehničkotaktičke aktivnosti u rukometu

Tehničkotaktičke aktivnosti u rukometu moguće je podeliti na kretanja bez lopte i kretanja sa lop-tom. Značajne za ovu temu su tehničkotaktičke aktivnosti sa loptom, stoga je i definisanje os-novnih pojmova usmereno u tom pravcu.

Osnovni elementi rukometne igre sa loptom su:

• Hvatanje i dodavanje lopte

• Vođenje lopte

• Šutiranje na gol

• Fintiranje

S obzirom da ne možemo odvojiti ove elemente jedan od drugog, jer posle hvatanja sledi neka od akcija ponovno dodavanje, fintiranje, zabadan-je, ukrštanje, vođenje ili šutiranje. U daljem radu prikazaćemo neke od metodoloških jedinica i vežbi za savladavanje bazičnih TeTa elemenata napada kao što su: hvatanja, dodavanja, vođenja, fintiranja, šutiranja, zabadanja, ukrštanja, utrča-vanja…Znači sve elemente koje jedan krilni igrač mora da poseduje da bi bio vrhunski.

Hvatanje i dodavanje

Hvatanje i dodavanje lopte su praktično neod-vojivi elementi tehnike, pa se zbog toga opisuju i svrstavaju kao jedan zajednički element.

Hvatanje lopte predstavlja tehnički element ko-jim igrač dolazi u posed lopte koja se kreće kroz vazduh i iz njega se dalje mogu vršiti razne aktiv-nosti – dodavanje, šutiranje, fintiranje.

Ovo je jedan od osnovnih elemenata i primenjuje se konstantno tokom igre. Lopta se može hvatati

obema rukama, jednom rukom uz pomoć druge ili samo jednom rukom.

Izbor načina hvatanja lopte zavisi od više faktora, a to su brzina lopte koja se treba uhvatiti, vreme i prostor koji igrač ima na raspolaganju, prostor za amortizaciju lopte ( Foretić i Rogulj, 2007 ).

Dodavanje lopte predstavlja saradnju loptom između dva igrača, tj. u momentima započinjanja

42 43WWW.TRENERI-RSS.RSZAJEDNICA TRENERA RSS

OMAŽ NAJBOLJIMA Sećanje na autentičnu figuru srpskog rukometa, Nikolu Jevremovića Gužvu (14.7.1950. – 18.1.2010.)

Dva puta na krovu sveta sa juniorimaNi ko la Gu žva Je vre mo vić je ro đen u Va lje vu 14. ju la 1950. Ru ko met je po čeo da tre ni ra u Osnov noj ško li „Mi ša Du dić“, a ubr zo je po stao član Me tal ca. Za se ni or sku eki pu ovog klu ba de bi to vao je 1967. Iste go di ne sa Me tal cem je osvo jio ti tu lu ju ni or skog pr va ka Sr bi je i Du nav ski ju ni or ski kup u Bra ti sla vi. Bio je je dan od naj bo ljih igra ča va ljev skog klu ba u Je din stve noj li gi Sr bi je, ko ja je ta da bi la dru gi rang tak mi če nja u Ju go sla vi ji. Od 1972. do 1976. bra nio je bo je Cr ve ne zve zde, a od 1977. do 1981. Me ta lo pla sti ke s ko jom je osvo jio Kup Ju go sla vi je. U rod no Va lje vo se vra tio 1981. i do 1987. u Me talcu je oba vljao dvo stru ku ulo gu. Bio je igrač i tre ner. Tu je ujed no po če la nje go va trener ska ka ri je ra. Po red Me tal ca bio je tre ner Pe li ste ra, Me ta lo pla sti ke, Cr ve ne zve zde, Ju go vi ća, Be ra na, Ru da ra, Cr ven ke, Rad nič kog Fi de lin ke (dru go me sto u šam pi o na tu), Par ti za na (osvo jen Kup) Bu duć no sti (osvo jen šam pi o nat). Ne ko li ko go di na vo dio je juni or sku re pre zen ta ci ju Sr bi je. Kao član struč nog šta ba ju ni or ske re pre zen ta ci je Ju go

sla vi je osvo jio je zla to na svet skim ju ni or skim pr ven stvi ma u Ri je ci 1987. i u Ati ni 1991, bron zu na Svet skom ju ni or skom

pr ven stvu 1989. u Špa ni ji. i pe to me sto na Svet skom juni or skom pr ven stvu 1995. u Ar gen ti ni. Pre mi nuo je 18. ja nu a ra 2010. u 60toj go di ni. Sa hra njen je na No vom gro blju u nje go vom rod nom Va lje vu.

D e ce ni ja je pro šla ot ka ko se u več nost pre se li la auten tič na fi gu ra na šeg ruko me ta. Ni ko la Je vre mo vić Gu žva pre mi nuo je 18. ja nu a ra 2010. ostaviv ši ne iz bri siv trag u ovom spor tu

ko me se da vao du šom i sr cem či tav svoj ži vot. Jedan od naj po zva ni jih da pri ča o li ku i de lu sva kako je Vo ji slav An drić, is tak nu ti dru štve ni i sport ski pre ga lac iz Va lje va. Po zna vao je Gu žvu u du šu. Bio mu je sa i grač u Me tal cu, sve dok nje go vih tre nerskih po če ta ka u ovom klu bu, po vrh sve ga du gogo di šnji ver ni pri ja telj. Evo ci ra nje uspo me na na Gu žvu po či nje mo pi ta njem ko ja je pr va aso ci ja ci ja ka da se po me ne nje go vo ime.

– Aso ci ja ci ja ima vi še – mak si mal na po sve će nost ruko me tu, osmi šljen i si ste ma ti čan rad, ta le nat, i igrački i tre ner ski, ne ve ro vat na hra brost, bor be nost do po sled njeg ato ma sna ge, stro gost pre ma se bi i oni ma sa ko ji ma je igrao i ko je je tre ni rao, ve li ka lu cid nost, dru že lju bi vost, iskre nost... – na vi ru se ća nja An dri ća na pr vi po men ime na Ni ko le Gu žve Je vre mo vi ća.

Ču ve ni va ljev ski pro fe sor ma te ma ti ke pri se tio se i mno go broj nih aneg do ta iz bi ti sa nja sa Ni ko lom Je vre mo vi ćem ko je oži vlja va ju se ća nja na Gu žvi nu spe ci fič nost i je din stve nost.

– Me ta lo pla sti ka an ga žo va la no vog tre ne ra Se a da Ha sa ne fen di ća. Sead for si ra mla đe igra če i dr ži Gužvu u re zer vi. Šu ter ski deo tre nin ga. Gu žva se di na klu pi za re zer vne igra če i iz sve sna ge ba ca lop tu na obli žnji gol. Sead ga pi ta: „Šta to ra diš Je vre movi ću“? Gu žva od go va ra: „Pa zar ni si re kao da sva ko šu ti ra sa svog me sta“.

– Jed nu se zo nu, zbog ne spo ra zu ma sa upra vom kluba, igrao sam za va ljev ski Kru šik. Ima li smo za i sta do bru eki pu i u ne kom spa ring me ču ko ji je Gu žva tra žio da vi di tre nut nu sprem nost eki pe Me tal ca (on

se ni je ski dao), oni iz gu be utakmi cu, pri če mu bu du i baš le po nad i gra ni. Mi se na rav no ra du jemo, a on njih na tri bi ne: tr ča nje go re do le, sko ko vi na jed noj no zi, su no žno, skle ko vi... Oku pa mo se i uđe mo u ha lu, a Gu žvin ka zne ni tre ning još uvek tra je.

– Za vr ši la se pr va se zo na Me tal ca u Dru goj sa ve znoj li gi „Jug“. Pre ko sva kih oče ki va nja sa sa mo dva po ja ča nja Me ta lac kao no vaj li ja u li gi osvo jio tre će me sto, a Gu žva nam uzeo du šu. Po sled njih ne ko li ko tre nin ga se gle da sa ce lim timom pre ko ni ša na. Na kra ju po sled nje utak mi ce u svla či o ni ci sa op šta va: „Mom ci su tra je tre ning u 12 sa ti na Gra cu, kod bra ne na De gu ri ću“. Ja, kao ka pi ten i čo vek od po ve re nja, znam o če mu se ra di, ali ne smem da zuc nem. Eki pa do đe, u tre ner ka ma i pa ti ka ma, a on spre mio i do neo gi ba ni cu, to plo jag nje, sa la tu, ko la če, so ko ve, dva san du ka pi va...

– Na jed noj utak mi ci, na le vom kri lu „po lo mim“ kraj njeg u od bra ni je dan put u ja ču, dru gi put u slabi ju stra nu, a pro tiv nič ki tre ner čo ve ka pre ba ci na su prot nu stra nu. Gu žva me ne zov ne i ka že da idem na de sno kri lo i opet ga lo mim. Ja mu opet dam gol. Tre ner čo ve ka pre ba ci na le vog hal fa. Gu žva lu cidno me ne po sta vi na de snog be ka. Kad sam mu dao i če tvr ti gol, tre ner ga iz ve de iz igre.

– Gu žva je vo leo ži vot i bio je ve li ki bo em. Po sebno me sto u nje go vom ži vo tu ima la je mu zi ka. Danas spi sko ve obo ža va nih kom po zi ci ja za ka fan sku upo tre bu ima ju svi. Pr vi spi sak sa sta ro grad skim pe sma ma ko je su mu pe va li va ljev ski mu zi ča ri vi deo sam kod Gu žve. Na spi sku su bi le pra ve stva ri: „Oj spo men če pla vo cve će“, „E da je tvo ga bi strog oka“, „Gde ćeš bi ti le pa Ke jo“, „Ne ka da sam i ja vo leo pla vo cve će“, „Zo ri ce, Zo ro mo ja“, „Ah kad te be lju bit ne smem“...

Po mi šlje nju An dri ća Ni ko la Je vre mo vić Gu žva je imao ve o ma dobru kom bi na ci ju neo p hod nih tre ner skih oso bi na.

– U svo joj igrač koj ka ri je ri i ka sni je, ka da sam kao ru ko met ni rad nik sve mo gao da po sma tram i iz dru gog ugla imao sam pri li ku da sret nem

mno go pra vih tre ne ra. Ne mo gu da tvr dim da je Gu žva bio naj bo lji ili naj kom plet ni ji, ali je si gur no imao ne što što je bi lo neo p hod no da

bu de od li čan tre ner. Ka da je od nos pre ma tre nin gu u pi ta nju on je za nje ga, i kao igra ča i kao tre ne ra, bio sve ti nja. Ni je to le ri sao

iz o stan ke i ka šnje nja. Isto ta ko ni za bu ša va nje na tre nin gu. Kod Gu žve se uvek zna lo kad tre ning po či nje, ali ni ka da i ka da se

za vr ša va, jer do ma ri su mu osta vlja li ključ od sa le na neo grani če no ko ri šće nje. Imao je ne ve ro vat nu že lju za po be dom.

Ni je vo leo da gu bi. Ne sa mo ru ko met ne utak mi ce, već ni tre ning utak mi ce, na tre nin gu na dva go la, ma li fud bal,

ba sket, ta blić, re mi, do mi ne... Taj po bed nič ki duh preno sio je i na svo je igra če ko ji ma je mo gao da is to le ri še

loš dan, ali ni ka da ma lo du šnost, ne bor be nost i od sustvo že lje za po be dom. Bio je sja jan de mon stra tor.

Umeo je da de mon stri ra sva ki ele me nat in di vi dual ne teh ni ke. I to ne sa mo za be kov skih po zi ci ja i

od bram be na kre ta nja. Uspe šno je de mon stri rao i teh nič ke ele men te kri la, pi vot me na i gol ma na – na bra ja An drić i na sta vlja u jed nom da hu:

– Ve li ku pa žnju je po sve ći vao in di vi du al nom ra du sa igra či ma. Igra či su kod Gu žve ima li pau zu sa mo pet na e stak da na zi mi i dva de se tak da na le ti. Sva ku pa u zu u pr ven stvu ko ri stio je za

in di vi du a lan rad sa igra či ma. Svi po sle pr vog ma

GUŽVIN PEČAT

ImpresumOsnivač i izdavač: Zajednica trenera Rukometnog saveza Srbije, Tošin bunar 272, 11070 Beograd Telefon: +381 64 8827 283 E-mail: [email protected] Broj žiro računa: 160-480967-50 Za izdavača: Dr Saša Marković Glavni i odgovorni urednik: Života Bogdanović

Tekstovi: Života Bogdanović i Novo Bojičić Stručne teme: Žikica Milosavljević (trener RK Crvena zvezda i nekadašnji reprezentativac naše zemlje), prof. dr Marko Isaković (assistant coach Rukometnog kluba Konstanca, Rumunija) i Miloš Simić (trener seniorskog tima i mlađih kategorija R.K. ASA Tel Aviv, Izrael) Recezent stručnih tema: dr Zoran Valdevit Dizajn i prelom: Novo Bojičić Foto: EHF, IHF, Jozo Čabraja/kolektiff, HRS, Slavko Kolar, SEHA Gazprom Liga, Dragan Zabunović, Ivica Veselinov/RSS, Mladen Lazić, Miroslav Lavrenčić, Drammen HK, Žika Bogdanović

Štampa: PRESSIA doo, Emila Zole 30a, Beograd Tiraž: 500 primeraka Časopis izlazi tromesečno

Rešenjem Ministarstva za informacije Republike Srbije br. 651-03-00323/1999-03, od 17. 1. 2000. god. „40x20” je upisan u registar javnih glasila, pod rednim brojem 2928

U situaciji stopiranih sportskih aktivnosti, utakmica i treninga, prava je prilika da se još više i motivisanije okrenemo stručnom usavršavanju

4 ZAJEDNICATRENERARSS 5WWW.TRENERI-RSS.RS

IZ ZTRSS Bogat program predavanja u režiji Zajednice trenera Rukometnog saveza Srbihe u proteklom preiodu

U ci lju kon ti nu i ra ne edu ka ci je tre ner skog ka dra u or ga ni za ci ji Za jed ni ce tre ne ra Ru ko met nog sa ve za Sr bi je odr ža ni su re gi o nal ni se mi na ri po čet kom mar ta u Vr ba su, Kra gu jev cu, Be o gra du i Ni

šu. Zo ran Abra mo vić odr žao je pre da va nja na te mu “hva ta nja i do da va nja lop te – obu ka mla đih ka te gori ja”, od no sno “fa za u ru ko met noj igri sa po seb nim osvr tom na br zu igru sa lop tom” u Vr ba su, dok je Zo ran Bar bu lo vić go vo rio o “ten den ci ja ma raz vo ja ru ko met ne igre uoče ne na Svet skom pr ven stvu za ru ko me ta ši ce i Evrop skom pr ven stvu ru ko me ta ša”.

Se mi nar u Vr ba su za vr šen je iz la ga njem pred stavnik Za jed ni ce su di ja i kon tro lo ra, Slo bo da na Više kru ne na te mu “In struk ci ja za pri me nu Pra vi la igre pre ma kri te ri ju mu su đe nja na SP 2019. za žene i EP 2020. za mu škar ce”. Na iste te me “hva tanja i do da va nja lop te – obu ka mla đih ka te go ri ja”,

od no sno “fa za u ru ko met noj igri sa po seb nim osvr tom na br zu igru sa lop tom” go vo ri li su u

Kra gu jev cu Slo bo dan Je dok sić i Da ni jel Petko vić, dok se “ten den ci ja ma raz vo ja ru komet ne igre uoče ne na Svet skom pr ven stvu za ru ko me ta ši ce i Evrop skom pr ven stvu ru ko me ta ša”, kao i u Vr ba su i Ni šu, ba vio Zo ran Bar bu lo vić.

U Ni šu su pre da va či bi li Ne boj ša Bo kić i Đorđe Te o do ro vić, dok su u Be o gra du na dve za da

SEMINARI ODRŽANI u Beogradu, Vrbasu, Kragujevcu i Nišu te te me iz la ga li Ve li mir Pe njo vić i Ne nad Mak sić. “O

ten den ci ja ma raz vo ja ru ko met ne igre uoče ne na Svet skom pr ven stvu za ru ko me ta ši ce i Evrop skom pr ven stvu ru ko me ta ša” go vo rio je Sa ša Kan dić.

Dru gi re gi o nal ni se mi na ri pre ma po sto je ćem planu tre ba lo bi da se odr že u ma ju, a Cen tral ni se minar tra di ci o nal no u ju nu.

Uprav ni od bor ZT RSS or ga ni zu je i spro vo di Re gio nal ne i Cen tral ni se mi nar ru ko met nih tre ne ra na ko je ga kao oba ve zu stal nog struč nog usa vr ša va nja oba ve zu je Za kon o spor tu Re pu bli ke Sr bi je. Pri sustvo na re gi o nal nim i Cen tral nom se mi na ru kroz pred vi đen fond ča so va struč nog usa vr ša va nja neop hod no je u po stup ku do bi ja nja i ob na vlja nja Dozvo le za rad i li cen ci za vo đe nje eki pa u zva nič nim tak mi če nji ma.

Produžen rok za uplatu članarineZbog van red nog sta nja pro du žen je rok za upla tu godi šnje čla na ri ne tre ne ra za 2020.go di nu (ak tiv ne – 4.000,00 di na ra i pa siv ne – 2.000,00 di na ra) i tra ja će 15 da na po uki da nju van red nog sta nja.



DOGAĐAJI

E vrop sko pr ven stvo 2020 u Austri ji, Norve škoj i Šved skoj, po pr vi put, sa 24 repre zen ta ci je, ozna či lo je po če tak jed ne no ve ere u sve tu ru ko me ta ko ju je Evropska ru ko met na fe de ra ci ja na ja vi la pot pi

si va njem no vih mar ke tin ških ugo vo ra do 2030.

“Ovo Evrop sko pr ven stvo bi lo je pot pu ni uspeh. Kon cept sa 24 re pre zen ta ci je se po ka zao is pravnim. Sa sport ske tač ke gle di šta tur nir je bio iz vanred na re kla ma za naš sport. Ve li ka je stvar po ve ćanje bro ja ti mo va. Sa da ve ći broj na ci o nal nih ti mo va ima pri li ku da uzme uče šće na ve li koj sce ni, a samim tim po ve ća am bi ci je i in ve sti ci je u ru ko met. Kre i ra na su ne ka no va tr ži šta i po ve ćan in te res tamo šnjih za jed ni ca”, ka že pr vi čo vek Evrop ske ruko met ne Fe de ra ci je, Mi hael Vi de rer, i do da je:

Ogrom na gle da nost

“Po ve ćan broj utak mi ca do neo je i ve ći broj su di ja, a po seb no smo po no sni da ni je bi lo utak mi ca na či

ji is hod su uti ca le nji ho ve od lu ke. Ko ri šće nje vi deo teh no lo gi je, si stem vra ća nja spor nih si tu a ci ja ve oma je vre dan u tom smi slu.”

Sig nal sa EHF EURO 2020 pre u zi ma lo je čak 90 te le vi zi ja ši rom sve ta. Gle da nost u od re đe nim zemlja ma bi la je iz u zet na. Ta ko je utak mi cu Ne mačke i Hr vat ske u glav noj fa zi gle da lo 6.4 mi li o na u Ne mač koj, dok je fi na le Špa ni je i Hr vat ske pu tem RTLa pra ti lo čak 1.6 mi li o na Hr va ta (65% svih TV gle da la ca).

Teh no lo gi ja po me ra stan dar de

Po pr vi put je fi nal ni vi kend igran na sta di o nu na Te le 2 Are ni u Stok hol mu. Na fi nal noj utak mi ci izme đu Špa ni je i Hr vat ske bi lo je 18.000 gle da la ca.

Ukup na je me če ve u šest gra do va EURO 2020 – Beču, Gra cu, Trond haj mu, Mal meu, Ge te bor gu i Stokhol mu gle da lo 500.000 na vi ja ča što je ap so lut ni

re kord u isto ri ji kon ti nen tal nih tak mi če nja ko ja se or ga ni zu ju od 1994. go di ne. Po red vi deo teh no logi je ko ja je bi la na uslu zi su di ja ma, za ni mlji vi jem do ži vlja ju utak mi ca do pri ne lo je i do bi ja nje poda ta ka pra će nje utak mi ca pre ko “pa met ne lop te” kom pa ni je Ki ne xon. Ta ko su gle da o ci i pred stav nici me di ja mo gli da sa zna ju ko je imao naj ja či šut, ko je naj br že tr čao, ko ji je tim imao naj vi še do dava nja, a ko ji je igrač naj vi še ska kao.

Ne ka se spre me Ma đar ska i Slo vač ka

Naj ja či šut iz me ren to kom EURO 2020 bio je Ma ke don ca Fi li pa Ta le skog u me ču sa Če škom (141km na čas). Naj vi še do da va nja to kom turni ra imao je Šve đa nin Džim Got frid son, ukup no 1414, a naj br ži sprint vi đen je od stra ne nje govog sa i gra ča iz re pre zen ta ci je Dže ri ja Tol brin ga (32km na čas).

Naj vi še vre me na na te re nu pro ve lo je nor ve ško de sno kri lo Kri stjan Bjorn sen (7 sa ti i 46 mi nuta), dok je naj vi še pre tr ča la re pre zen ta ci ja Špa ni je (ukup no 280.9 km).

Na red no Evrop sko pr ven stvo za mu škar ce bi će održa no od 14. do 30. ja nu a ra 2022. go di ne u Ma đarskoj i Slo vač koj. Gra do vi do ma ći ni bi će Bu dim pe šta (ka pa ci tet dvo ra ne 14.000), De bre cin (6.500) i Sege din (8.143), Bra ti sla va (12.500) i Ko ši ce (8.350).

U slu ča ju iz grad nje ve li ke are ne u Bu dim pe šti (18.000 me sta) ona će bi ti do ma ćin fi nal nog vi kenda ume sto Pap La slo Are ne ko ja je tra di ci o nal no do ma ćin fi nal nog tur ni ra žen ske EHF Li ge šam pi ona. Žreb kva li fi ka ci ja za EURO 2022 tre ba lo bi da se odr ži u Bra ti sla vi 23. apri la.

Po red dve se lek ci je do ma ći na, di rek tan pla sman na EURO 2022 iz bo ri li su fi na li sti EHF EURO 2020, Špa ni ja i Hr vat ska. Dva de set se lek ci ja iz bori će pla sman na kon ti nen tal no tak mi če nje kroz kva li fi ka ci je.

Konačan plasman 1. Španija2. Hrvatska3. Norveška4. Slovenija5. Nemačka6. Portugal7. Švedska8. Austrija9. Mađarska10. Belorusija11. Island12. Češka13. Danska14. Francuska15. Severna Makedonija16. Švajcarska17. Holandija18. Crna Gora19. Ukrajina20. SRBIJA21. Poljska22. Rusija23. Bosna i Hercegovina24. Letonija

EHF EURO 2020 – Početak nove ere

Po završetku EP za rukometaše u Austriji, Norveškoj i Švedskoj (9-26. januar 2020.)



„Od jek, Eho-grč ki, pred-sta vlja re flek si ju zvu ka

ko ji do pri ma o ca sti že sa od re đe nim za ka šnje njem. Ka šnje nje je sra zmer no raz-da lji ni iz vo ra zvu ka i nje go vog pri ma o ca“. Ne gde ov de – iz me đu

ove dve re če ni ce ko je na Wi ki-pe di ji de fi ni šu zna če nje sa mog poj ma – re či od jek, že leo bih da za poč nem svo je vi đe nje: „re flek-si je“ ko ja je na na šu ru ko met nu stvar nost osta vi lo po sled nje EP, i to „i sa za ka šnje njem“ i „sra zmer-

no raz da lji ni iz vo ra i nje go vog pri ma o ca“. Ru ko met već du go ne sta nu je ov de, i bri ga nje ga za ono što mi mi sli mo o to me, ide svo jim pu tem, me nja se (na mer no ne pi

šem „raz vi ja se“), i sra zmer no sve vi-še uda lja va a da to ga ne ka ko ni smo ni sve sni… Ipak, iz po što va nja pre ma či ta o ci ma ovih re do va i pre ma sve mu ono me što ru ko met me ni lič no zna či, po tru di ću se da iskre no od go vo rim na pi ta nja ko ja ste mi po sta vi li i otvo rim ne ka dru ga. Jer: “Co gi to, er go sum“ ili

„Mi slim, da kle po sto jim“.

Dragan Đukić, autorizovani tekst

O d 9. do 26. ja nu a ra 2020. u Austri ji, Norve škoj i Šved skoj održa no je 14. evrop sko pr ven stvo za ru ko me

ta še. Tri jum fo va la je se lek ci ja Špa nije ko ja je u fi na lu bi la bo lja od Hr vatske. Bron zu je pri gra bi la Nor ve ška. Sr bi ja je sa tri po ra za iz isto to li ko utak mi ca za vr ši la šam pi o nat po sle pr ve fa ze tak mi če nja. Na kra ju joj je pri pa lo 20. me sto u generаlnom pla sma nu, što je naj lo ši ji pla sman na še re pre zen ta ci je na šam pi ona ti ma Sta rog kon ti nen ta. Kroz for mu in ter vjua za sve o bu hvat nu ana li zu pro te klog kon ti nen tal nog pr ven stva iza bra li smo na šeg pozna tog struč nja ka Dra ga na Đu kića, jed nog od ret kih tre ne ra na sve tu ko ji mo že da se pod u či da je bio kor mi lar čak šest re prezen ta ci ja (Cr na Go ra, Iz rael, Ma ke do ni ja, Jor dan, Švaj carska i Ve li ka Bri ta ni ja).

EURO 2020 bio je po sled nje ve li ko tak mi če nje u ci klusu do To ki ja. U kom pravcu ru ko met ide ako se pogle da ju tur ni ri od Ri ja na ova mo? U če mu na pre duje, u če mu na za du je, a u kom seg men tu igra najvi še mo že da se raz vi ja?

Ka ko se na ža lost či ni u ovom tre nut ku, mo žda ja nu ar sko pr ven stvo Evro pe bu de i po sled nje veli ko tak mi če nje u ovoj go di ni, ma da to de fi ni tivno ni ko ne bi že leo. Ži vot ide ne kim sa mo nje mu zna nim pu te vi ma, a na ma pre o sta je da osta ne mo po zi tiv ni i ve ru je mo da iako u ovom tre nut ku situ a ci ja ne iz gle da baš ta ko sjaj no, (od lo že ni su olim pij ski kva li fi ka ci o ni tur ni ri, pre ki nu te sve klup ske/re pre zen ta tiv ne tre na žne i tak mi čar ske ak tiv no sti…), da će ži vot i sport do bi ti i ovu bit ku te da će To kio bi ti je dan no vi po če tak, i po tvr da da je sve ovo sto či ni na šu stvar nost da nas, ostavlje no iza nas... Mo žda je me sto (i vre me!), da se na glo bal nom ni vou gla sno po sta vi to ta ko če sto iz be ga va no pi ta nje „hi pe rin fla ci je ru ko met nih tak mi če nja“ i kao „pi ta nje svih pi ta nja“ otvo re na, jav na, ja sna, ar gu men to va na di sku si ja o Ka len daru tak mi če nja u sve tu ru ko me ta! Za gle da ni svako u svo je dvo ri šte, Evrop ska i Svet ska ru ko metna fe de ra ci ja, sva ko sa svo jom, na glas iz ra že nom „bri gom o ru ko met nom spor tu“, a sva ka do kra ja za ko pa na u svom ro vu i vo de ći ra ču na je di no o sop stve nim in te re si ma, za jed no obe smi šlja va ju

sa mu igru i či ne je su žnjem za ko na pro fi ta, stavlja ju ći ga ta ko is pred sve ga ono ga u šta se najče šće za kli nju: bri ge za naš sport, spor ti ste, igru, ge ne ra ci je ko je do la ze… Da bi bi lo ja sno o če mu tač no go vo rim, za mo li ću sva kog ko je već odvo jio vre me da pro či ta ove re do ve da na tre nu tak zasta ne, i po ku ša da u se bi (bez po mo ći Go o glea!), iz go vo ri ime na po bed ni ka ve li kih tak mi če nja samo u ovom Olim pij skom ci klu su – od Ri ja do Toki ja! Ako to ne bu de mo u sta nju, a ma li broj će nas za i sta i bi ti, on da ne što ni je u re du sa ovom ig-rom a ne sa na ma sa mi ma ili pak onim ne sreć nim tre ne rom se lek ci je Sr bi je i nje go vim već odav no „le gen dar nim“ pi ta njem: Evrop sko? Svet sko?... Pre ki da njem klup skih tak mi če nja usred se zo ne, od la skom na naj va žni ja re pre zen ta tiv na tak miče nja bez iole ozbilj nih pri pre ma (a sve vi še smo sve do ci i na do la ze ćeg tren da do la ska na tak mi čenja sa eki pa ma „se lek ti ra nim“ od onih igra ča ko ji že le da bu du deo ova kvo „or ga ni zo va nih“ šam pio na ta), svi za jed no, bi lo sve sno ili ne sve sno učestvu je mo u obe smi šlja va nju va žno sti ta kvih ti tu la

Svetski rukomet ide dalje,

SRPSKI STOJI

Norveška je igrala ubedljivo najbolji rukomet na EP, a Hrvatska je u onih 80 minuta u Tele2 areni idejama, mudrošću i lukavošću svog trenera, te fanatičnom voljom i verom tima u sebe, napravila podvig




i od ru ko me ta stva ra mo je dan in stantpro iz vod, da ne na pi šem ne ku te žu reč. U sve mu to me, i mi sa mi, (tre ne rise lek to ri), baš oni „od ko jih sve zavi si“, upa da mo u zam ku i sa mi se če mo gra nu na ko joj se di mo: pre pi su ju ći jed ni od dru gih, idu ći li ni jom ma njeg ot po ra i ne za me ra nja (sa sre dinom, fe de ra ci jom, sop stve nim igra či ma), i uzalud no po ku ša va ju ći da kom pro mi si ma oko se lekti ra nja, vre me nu za pri pre me, na či nu pri pre ma, pra vom da bu de mo dru ga či ji itd.), sa mi „raz re šimo“ na ve de ne pro ble me u ko ji ma se ru ko met u stvar no sti na la zi… Bez na me re da pe rem ru ke od kri vi ce, ali i du žan da u ime svih ovih lju di po dignem glas i ja sno ka žem da smo svi za jed no ta o ci go re na ve de nih či nje ni ca i da je to što ru ko met ka ska (pa ra fra zi ra ću: „ako se ne me njaš i ne napre du ješ on da je si gur no je di no da na za du ješ“), de fi ni tiv no bri ga svih su bje ka ta ru ko met ne igre! I da bu dem do volj no ja san u od go vo ru, ni je bi lo pri li ke da vi di mo ne kih po seb nih no vi te ta ka da su u pi ta nju od bram be ne for ma ci je, spe ci jal no nije bi lo ni šta re vo lu ci o nar no no vo kad su u pi ta nju na pa dač ke ak ci je (do bro po zna te „va ri ja ci je na te mu“ pre ne te iz klup skih ru ko met nih sre di na), a da ne bih bio shva ćen kao pe si mi sta ili kri ti zer jer to za i sta po vo ka ci ji ni sam, mo ram da is tak nem ono što ra du je (ma ko li ko to ne su vi slo zvu ča lo na kon tri jum fa ube dlji vo naj sta ri je eki pe na tak

mi če nju – Špa ni je (sa 31,2god u pro se ku), je poja va jed ne no ve ge ne ra ci je igra ča – uze ću tu kao pri mer na stup se lek ci je Ma đar ske (sa 24,8 god. dru ga naj mla đa na šam pi o na tu!) ili re ci mo Norve ške ko ja svo je uspe he u po sled njim go di na ma ostva ru je sa ti mom ko ji je još uvek i te ka ko mlad (25,9 god. u pro se ku), ta ko da mo že mo re ći da je bor ba za no vi svet ski po re dak i Olim pij ske Igre u Pa ri zu, kao pri rod ni ci klus i vr hu nac svih onih tak mi če nji ma u go di na ma ko je nam pred sto je, već po če la!

Da li su no vi for mat tak mi če nja, me če vi na sva ka dva da na i vi še pro sto ra za od mor za naj bo lje, po mo gli da gle da mo kva li tet ni ji ru ko met? Pr ven stvo je tra ja lo 18 da na, fina li sti su od i gra li 9 me če va.

Haj de da pro go vo ri mo pr vo ne ko li ko re či o samom for ma tu: 24 eki pe ili dva pu ta vi še od „origi nal nog“ po čet ka u Por tu ga li ji pre dva de set šest go di na, 3 ze mlje or ga ni za to ra (AUT/SWE/NOR), 6 gra do va (Beč, Grac, Trond hajm, Mal me, Ge teborg, Stok holm) i že lja EHFa, da po ka že/do ka že „glo bal nost“ na šeg spor ta. Što se me ne lič no ti če osta će mi upam će no kao jed no od ret kih na kojem ni sam bio ne po sred ni sve dok, (još od 1990e ka da sam kao je dan od nas 50tak (!) iz tre ner ske de le ga ci je RSSa ko ji smo pri su stvo va li ta da šnjem

šam pi o na tu sve ta u CSSR i ko ji ma je bla že no po čivši Ka zi mir – Mi ro Ful go si de lio i kon kret ne za dat ke u pra će nju sta ti sti ke, za pa ža nja, bio sam pri su tan na go to vo svim. Da me ne ko ne shva ti po gre šno, „on da šnji“ RSS bio je tek or ga ni za tor pu to va nja, tro ško ve smo po kri va li sa mi, a sva ko da lje po ređe nje sa da na šnjom si tu a ci jom osta vljam va ma na du šu... Elem, zbog oba ve za pre ma se lek ci ji Gru zi je či ji sam deo eks pe di ci je bio u istom ter mi nu (smatram da EHF kao krov na or ga ni za ci ja ne bi tre ba la ni da do zvo lja va or ga ni za ci ju bi lo ko jih dru gih ruko met nih tak mi če nja u vre me odr ža va nja Pr venstva Evro pe a ne da ih još i sa ma or ga ni zu je(!), a ne zbog (po)pri lič no vi so kih ce na kom ple ta ka ra ta (u gru pi 113€177€, u glav noj fa zi 306€478€ a

na dnev nom ni vou 62€93€), bio sam u pri li ci da za hva lju ju ći mom pro vaj de ru is pra tim na ekra nu svog kom pju te ra kom ple tan šam pi o nat i bu dem isto vre me no u tri raz li či te ze mlje „ak ti van“ prati lac svih de ša va nja. Da bi se do bi la pra va sli ka ova ko za mi šlje nog pr ven stva, i de kla ra tiv no pove ća nog bro ja da na za od mor, „oslu ški va nja“ onoga što ka žu igra či, bri ge za kva li tet ru ko me ta itd. mo ra li bi se sta vi ti u ko žu ne po sred nih uče sni ka. Ako već spo mi nje mo fi na li ste, haj de da pro go vori mo i o to me, da su po red na ve de nih 9 utak mi ca, mo ra li da do pu tu ju na šam pi o nat i da se sa njega vra te, a da pri to me pro me ne naj ma nje dve/tri ze mlje (u slu ča ju Špa ni je to bi iz gle da lo ova ko

Od 2000e do danas održano je neverovatnih 26 rukometnih takmičenja! (11 EP, 10 SP i 5 OI) Tokio bi trebalo da bude 27o, a četiri ubedljivo najuspešnije nacije su bez dileme: Francuska sa 16 medalja, te Danska, Španija i Hrvatska, sve sa po 11. A o kakvom šampionskom karakteru se radi kad je u pitanju selekcija Francuske, najbolje nam govori podatak da su od 11 odigranih finala dobili 10 (fantastičnih 91%) i čak 6 od svojih 7 mečeva za bronzu (86%)!

Utakmica koja je trebala da donese najbolji rukomet i jedno spektakularno finale, donela nam je duel dva grogirana boksera, u kojem je tim, koji je malo bolje rasporedio svoje snage i imao za nijansu raspoloženijeg golmana, na kraju i trijumfovao

Šampioni Evrope 2020: reprezentacija Španije



Trond hajm (NOR), Beč (AUT), Stok holm (SWE), dok je Hr vat ski ze mljo pis bio ne što „hu ma ni ji“ – Grac, Beč (AUT), Stok holm (SWE). Po mno ži te sad to sa bro jem pre vo znih sred sta va ko ja su mo ra li da pro me ne, ho te li ma, dvo ra na ma i raz li či tim kli matskim uslo vi ma ko ji vla da ju u Ja nu a ru na na šem kon ti nen tu (i u na ve de nim ze mlja ma!), po ve ćanim obi mom ska u tin ga jer se i broj po ten ci jal nih ri va la po ve ćao, pa će vam bi ti ja sni je ko li ko se u stvar no sti do bi lo, a ko li ko iz gu bi lo ova kvom or gani za ci jom pr ven stva i ko li ko su slo bod ni da ni bi li i za i sta „slo bod ni“... Je ste li ču li da je ne ko uop šte spo me nuo tre nin ge, opo ra vak, re ge ne ra ci ju? Neka ko je po sta lo uobi ča je no da u ovo do ba go di ne go vo ri mo, tač ni je uglav nom sa mo kon sta tu je mo o spe ci fič nom „dan ku u kr vi“ ko je pla ća ju igra či i to oni naj bo lji od njih, oni zbog ko jih pu bli ka i do lazi u dvo ra ne (se ti mo se Ne a gu i Kur to vić na prošlom EP za že ne, ili na pri mer Ro da i Cin dri ća kod mu ška ra ca ove go di ne, kao sa mo ne kih od ta kvih

pri me ra). Moj lič ni „fa vo rit“ ne bri ge je utak mi ca za bron za nu me da lju ko ja je „po pu nja va la“ pra zni hod u su bot njem pro gra mu, a u ko joj je se lek ci ja Nor ve ške ma nje od 24h po sle jed nog od naj u pe čatlji vi jih ru ko met nih spek ta ka la u po sled njoj de ceni ji mo ra la po no vo na te ren… I kao „šlag na tor ti“, utak mi ca ko ja je tre ba la da do ne se naj bo lji ru komet i jed no spek ta ku lar no fi na le, do ne la nam je duel dva gro gi ra na bok se ra, u ko jem je tim ko ji je ma lo bo lje ras po re dio svo je sna ge i imao za ni jansu ras po lo že ni jeg gol ma na, na kra ju i tri jum fo vao.

Fran cu ska je u pa du od 2017. go di ne uprkos ve li kom bro ju kva li tet nih igra ča. Gde vi di te pro blem fran cu skog ti ma i da li je on sa mo na klu pi?

Ne znam da li mo gu da se slo žim sa ovom va šom kon sta ta ci jom. Sre bro 2016e na OI u Ri ju, zla to na SP 2017, bron ze na EP 2018 i SP 2019 po tvr da su to ga da je Fran cu ska još uvek na sa mom vr hu, ali da i osta li u ru ko me tu že le svoj ko ma dić sla ve! Prilič no „bez bol no“, u svoj se ni or ski tim uve li su gene ra ci ju igra ča ro đe nih 1994e i mla đe (Tur no ’94, Re mi li ’95, Fa bre gas ’96, Mem, La gard i Ri čard son ’97, Pran di ’98…) ko ji će na Olim pij skim igra ma na do ma ćem te re nu 2024e bi ti u naj bo ljim go di nama. Ne za bo ra vi mo da su EP u Be o gra du 2012 zavr ši li kao 11. (!) i da su svi još on da go vo ri li da je to kraj Fran cu ske do mi na ci je, a oni su sa mo par mese ci ka sni je osva ja njem Olim pij skog tur ni ru u Londo nu po ka za li da vr lo do bro zna ju šta že le i ka ko to da ostva re. Fran cu ska je da nas mno go vi še od do mi nant nog ti ma ka ko je to bi lo do pre par go dina, to je u ovom tre nut ku li der Evrop skog ru ko meta po naj zna čaj ni jim fak to ri ma kao sto su: sta bil no do ma će tak mi če nje – Li ga sa naj ve ćim ula ga nji ma u Evro pi, si gur nim fi nan si ja ma, od lič nom or ga niza ci jom i stal no ra stu ćim in te re so va njem; je dinstve ni si stem ra da sa mla đim ka te go ri ja ma – akade mi je pod pa tro na tom dr ža ve, pro gram raz vo ja ru ko me ta raz vi jen do naj sit ni jih de ta lja, pla no vi, pro gra mi i kon stant no pra će nje sva kog po ten ci jalnog po je din ca; ori gi nal ni na čin edu ka ci je tre ne ra za sno van na sa rad nji sa naj vi šim obra zov nim insti tu ci ja ma, ku ća ru ko me ta sa fe no me nal nim uslovi ma za rad svih se lek ci ja, (kan ce la ri je sa ve za, dve dvo ra ne, dva ho te la, kon gre sne sa le). I sve to isto ta ko i u žen skoj kon ku ren ci ji… Ako jed nom bu demo za i sta pro pa da li pri stao bih da to bu de baš ovako! No, u ljud skoj pri ro di je že le ti vi še, že le ti bo lje, že le ti još, pa je to ovog pu ta svo jim po slom pla tio i je dan Di di je Di nar po tvr đu ju ći ko li ko je raz li či to bi ti da nas na če lu ne kog ti ma (na kon EP ista sud

Golovi po pozicijama (struktura napada na dva poslednja EP)9 m 25%Prolaz 10%6m/PV 20%Krila 20%Kontranapad 15%7 m 10 %

Preraspodela strukture napada: Još od SP 2009. broj golova sa linije od 6 m konstantno je veći od broja golova sa 9 m. Ukupan broj napada na EP 2018. po jednoj ekipi bio je 56, a broj tehničkih grešaka po timu 10.

Struktura trenerskog kadra na EP 2020.<45 god. 745.65. god. 16>65 god. 1Prosek 48 god

Od ukupnog broja trenera, samo tri reprezentacije su predvodili stranci! (13 %). Stranci selektori: EP 2014. (2), EP 2016. (7), EP 2018 (5), sve od 16 ekipa. EP 2020 od 24 ekipe (3). Nakon EP promenjeno je sedam selektora (30%) od čega su čak četvorica iz grupe <45 god.

bi na za de si la je i Pro ko pa (GER), Kok ša ro va (RUS), An der so na (SWE), Be be ška (UKR), Uš čin sa (LAT), pa i na šeg Pe ru ni či ća (SR), ne go u vre me nje go vih le gen dar nih pret hod ni ka Kon stan ti ni ja (19852001) ili One ste (20012016). Ali, zar ni je ta ko i u ne kim dru gim obla sti ma ži vo ta? I na rav no da što se me ne lič no ti če, ne de lim mi šlje nje da je ovo nešto če mu tre ba te ži ti, jer je op šte po zna to da bez kon ti nu i te ta ne ma ni uspe ha a ni re zul ta ta, ali je isto ta ko i pre u zi ma nje od go vor no sti na čin da poka že te svo ju zre lost i ve li či nu.

Špan ci su is tr pe li Ri be ru na klu pi po sle start nog ne u spe ha na SP 2017 i u tri go dine do šli do dva zla ta. Da li je špan ski uspeh pro dukt, pre sve ga, tre ner skog pe ča ta u odno su na in di vi du al ni kva li tet?

Ni šta ne uspe va kao uspeh! I ako go vo ri mo o uspehu a ne go vo ri mo o ne u spe hu vi di mo sa mo po lovi nu sli ke! Da, gle da no glo bal no špan ski tre ne ri su osvo ji li sva pr va me sta! Na Pan Ame rič kim igrama (u bor bi dva špan ska struč nja ka), u Azi ji (domi na ci ja Ka tra i su per ti ma sa či nje nog uglav nom od stra na ca po la ko ble di ali još uvek tra je), pr vak Afri ke je Egi pat Gar si je Pa ron da (ali je i do ma ćin Tu nis ko ji je iz gu bio ti tu lu i di rek tan pla sman u To kio imao na klu pi To ni ja Ge ro nu). Ili se ti mo se ka ko su pro šli Var dar, Brest Me škov ili la ne CSM, sa ne kim ka drov skim re še nji ma gde je po se do vanje pa so ša sa nat pi som „Espa na“ bi lo naj ve ća prepo ru ka… Mo žda je is prav ni je re ći da su špan ski tre ne ri svu da pa da otu da do la zi i nji ho va do mina ci ja. Ne mi nov no sve ovo im pli ci ra pi ta njem: otkud Špan ci svu da? Da li je raz log to me pro duk ci ja

Doveo Norvežane do bronze: Sandre Sagosen



igra ča, zna nje je zi ka, ru ko met ne tak ti ke, bes prekor na ana li za pro tiv ni ka ili mo žda spe ci fič na vr sta so ci jal ne in te li gen ci je da igra či ma do zvo le znat no ve ću ulo gu u „do no še nju od lu ka“. Tru dim se da pažlji vo pra tim evrop ski klup ski ru ko met, ali se baš ne se ćam ne kog vr hun skog mla dog igra ča za sve ove go di ne ko jeg su pla si ra li špan ski tre ne ri u timo vi ma ko je vo de. I šta će se de si ti kad jed nog odu iz njih? Ili da mo žda ma lo ana li zi ra mo „Aso bal“ Ligu i ko u njoj sa da igra: mla di špan ski igra či – što bi bi lo oče ki va no ima ju ći u vi du ve li či nu po pu la cije i kva li te tan tre ner ski ka dar ili pak jef ti ni Bra zilci, Ita li ja ni, Ar gen tin ci… Ne mam za i sta ni šta protiv tre ner skih ve li či na Ri ve re, Ka de na sa, Pa sto ra, pri ja te lji su mi i ga jim lič ne sim pa ti je i po što va nje pre ma nji ma i nji ho vom ra du, ali pi tam se ot kud to da smo u sta nju da is tr pi mo i da mo stvar nu pri liku jed nom Pa ron du, Da vi su ili Pi so ne ru (uz du žno po što va nje nji ho vog tre ner skog ume ća), a da nema mo ni trun ku str plje nja za ne kog Ma ti ća, Pe rića, Pe ru ni či ća,? I u ko jem su to ele men tu ru ko meta bi li bo lji i kroz igrač ke ka ri je re (od spo me nu tih aso va svet skog ru ko me ta), ili či me su to kon kret no baš nas, ov de za du ži li a da to ni je uči nio na pri mer je dan Ste fa no vić, An đel ko vić ili Ilić? Ako me pi tate da li je vre me tre ne ra ko ji gra de i stva ra ju iza nas, ja za i sta mi slim da ni je, a da to što su go to vo „ne pri met ni“ i mo žda tre nut no van „in te re so vanja“, ni je raz log da ih ne gi ra mo, jer „sva ka mo da do vre me na“. A ako smo već spo me nu li Žor di ja Ribe ru, mo ra mo bi ti do kra ja is kre ni pa re ći da je on je dan ti pič ni pri mer upor no sti, stu di o zno sti, marlji vo sti i da je kroz či ta vu svo ju ka ri je ru po jam re či „tre ner“ sta vljao u ram ko ji ona i za slu žu je. Ne će te us pe ti da bu de te na ni jed nom tak mi če nju, klupskom ili re pre zen ta tiv nom, se ni or skom ili mla đih ka te go ri ja, a da ne pri me ti te ne gde u uglu dvo ra ne tog ti hog, ne na me tlji vog čo ve ka ka ko pa žlji vo prati, za pi su je sve što se de ša va na te re nu i oko nje ga. Ski ca je to za por tret čo ve ka ko ga tre ner ski put nije ma zio i gra dio ga je u skla du sa svo jim ka rak terom str plji vo i upor no, na klu pa ma „ma lih“ klu bova: Ara tea, Gal da ra, Bi da soe… če kav ši (i do če kav ši svo ju pri li ku!), u če ka o ni ca ma Ar gen ti ne i Bra zi la, da pred vo di se lek ci ju svo je ze mlje tek on da ka da se Špa ni ja 2016–e ni je pla si ra la na OI u Ri ju, da bi da nas če ti ri go di ne ka sni je, sto jao sa svo jim timom po dru gi put na kro vu Evro pe (ti tu le 2018. i 2020.), po tvr đu ju ći još jed nom da zna nje, rad i istraj nost ni ka ko ni su slu čaj nost, a da je tim sna žni ji od sva kog po je din ca... I za to, sa mo bez ge ne ra li zaci je mo lim!

i ve rom ti ma u se be, na pra vi la pod vig na lik na onaj ope va noj u na rod noj pe smi (kad Obi lić ka že: „Jao me ni do Bo ga mi lo ga…“). I ako pri tom zna mo da su bi li jed na od naj mla đih eki pa na šam pi o na tu (sa 25,9 go di na), da su im naj bo lji igra či, no si o ci igre, u naj bo ljim dva de se tim (Sa go sen 25, Ber ge rud 26, Rajn kind 27, i da igra ju u vr hun skim Evrop skim klu bo vi ma (PSŽ, Flen sburg, Kil) on da nam je ja sno da će na vr hu još du go i osta ti. I kao od go vor na Vaše pi ta nje, po slu ži ću se pri me rom iz ne ta ko davne pro šlo sti (isto ri ja je uči te lji ca ži vo ta i ka da nema mo od go vor na ne ko pi ta nje če sto je do volj no sa mo da ba ci mo po gled una zad!). Elem, Dan ska je po čet kom ovog ve ka – u pe ri o du od 2000. do 2008. bi la si no nim za eki pu sa kom plek som po lu fi na la. U tri uza stop na na Evrop skim pr ven stvi ma i dva na svet skim ri va li bi se me nja li ali su oni re dov no gubi li te me če ve, i naj ve ći eks per ti ove igre su jav no go vo ri li o nji ho vom „kom plek su“ a evo njih da nas, u ulo zi va že ćih Olim pij skih i Svet skih šam pi o na, i sa još dve evrop ske ti tu le u ri zni ci, sa ukup no 11 me da lja od 2000. pa na ova mo, u kru gu naj u spešni jih Evrop skih na ci ja – od mah iza ne stvar nih fran cu skih 16(!) i uz ra me sa Špan ci ma i Hr va ti ma, ko je ima ju ta ko đe po 11.

Hr vat ska je do mi ni ra la od bra nom 5:1 sa Duv nja kom kao pred njim. Ko je su osnov ne ka rak te ri sti ke te od bra ne?

Li no Čer var – pri log za bi o gra fi ju jed nog šam pio na. Ka ko dru ga či je u jed noj re če ni ci na zva ti sve

Broj napada po utakmici (osam najboljih ekipa)SP 2009. 58,1SP 2011. 61,5SP 2013. 59,3SP 2015. 53,9SP 2017. 54,1SP 2019. 51,0

Trend smanjenja broja napada i broja golova na utakmici (kod osam najboljih ekipa) kontinuirano traje još od SP 2011!

ono što je Hr vat ska po ka za la na ovom šam pi ona tu. Tre ner ski ru ko pis ta ko vi dljiv u igri jed nog TI MA, od bra na kao pre po zna tljiv, za štit ni znak i ka da su ih svi već ot pi sa li (iz o sta nak Cin dri ća, Kara či ća u naj va žni jim tre nu ci ma), fa na tič na ve ra u se be, svo ju fi lo zo fi ju ru ko me ta, ono što tre ni raju, igra ju, ra de, i ogrom no ne skri ve no po što va nje pre ma dre su ko ji no se… 5:1 ili 3:2:1? (stal na dile ma kod onih ko ji ih pra te, a oni će valj da bo lje zna ti šta to tač no igra ju), uz hra brost da se iza đe iz okvi ra i ri zi ku je kad god je to po treb no – bi lo da je to igra bez gol ma na (u ob li ku 7:6 ili u situ a ci ja ma sa čo ve kom ma nje), ili pro me ni zon ska

Nor ve ža ni su po če tvr ti put bi li u po lu fi nalu i po no vo osta li bez zla ta. Da li će do ći i nji ho vih “pet mi nu ta” ili ovo kod jed ne selek ci je mo že da iza zo ve kom pleks ve li kih utak mi ca?

Go vo ri ti o Nor ve škoj, zna či go vo ri ti o ti mu ko ji se go di na ma tru dio da iza đe iz sen ke iz u zet no uspešne žen ske se lek ci je. Sa pod sme hom se gle da lo na nji ho ve na po re, i u žar go nu go vo ri lo o „ski jaši ma“ ko ji isti na ima ju in di vi du al nog po ten ci ja la (Ege, Lo ke, Tved ten, Kje ling…), ali ni su u sta nju da bu du tim. Tre ba lo je da se po ja vi je dan su per star ka kav Sa go sen već je ste (a ako ga zdra vlje po služi još du go će to i bi ti), i jed na ge ne ra ci ja mla dih igra ča ko ja ne ma re spek ta ni pre ma ko me i ko ja je glad na tro fe ja, uspe ha, ve li kih tak mi če nja, da sve to iz bri še u tre nu! Moj dra gi pri ja telj Dra gan Adžić, če sto zna da ovaj po sve mu neo p ho dan kri te ri jum uspe šno sti na zi va „ka rak te rom“ ili „NE da va njem NA se be“, a me ne za i sta ma lo ko u da na šnjem ruko me tu na pra vi na čin pod se ća – sem spo mi nja ne Nor ve ške i even tu al no Pe re i ri nog Por tu ga la u sezo ni za na ma, ko li ko je „glad“ va žan fak tor sva kog re zul ta ta. Sta ri lav se ne će od re ći pre sto la sve dok mla di ne po ka že ze lju da ga oda tle i sklo ni, a oni su već tu, sna žni, bes kom pro mi sni, „mo der ni“ sa zre li kroz dva fi na la na po sled nja dva pr ven stva sve ta i ovom bron zom. Bu di mo is kre ni, Nor ve ška je igrala ube dlji vo naj bo lji ru ko met na EP, a Hr vat ska je u onih 80 mi nu ta u Te le2 are ni ide ja ma, mu drošću i lu ka vo šću svog tre ne ra, te fa na tič nom vo ljom

Hrvatska igra je potvrda tako često isticane i još češće zaboravljane floskule da je odbrana osnovna karakteristika jedne rukometne škole, tj. baš onaj element igre po kojem vas prepoznaju, ono što ste vi sami!Prepoznatljiva odbrana: Hrvatska u meču sa Nemcima



for ma ci ja ako je to po treb no – jer tim ko ji ima sa mo jed nu, u stvar no sti ne ma ni jed nu…. Sve to za jed no, po tvr da je ta ko če sto is ti ca ne i još če šće za bo ra vlja ne flo sku le da je od bra na osnov na karak te ri sti ka jed ne ru ko met ne ško le, tj. baš onaj ele ment igre po ko jem vas pre po zna ju, ono što ste vi sa mi! Ume sto ne iz go vo re nog pi ta nja o nama, na ovom me stu po tru di ću se da nas sve podse tim pra po čet ka zon skog si ste ma 5:1, sta rom go to vo kao i sa ma ru ko met na igra, nje go ve „nado grad nje“ (stva ra njem 3:2:1 zo ne kao po ku šaja da se uklo ne „ne do sta ci i ma ne“), pre ko sko ro pot pu nog za bo ra va pa do tri jum fal nog po vrat ka na kri li ma Fran cu za i one nji ho ve na knad ne, poma lo „mi ste ri o zne“ od lu ke od pre par go di na da ga vi še ne igra ju… U če mu je da kle taj na, ako svi već odav no po zna je mo osnov ne po stu la te ove zone, ako ži vi mo u sve tu gde in for ma ci je pu tu ju brzi nom sve tlo sti, i gde se „sve zna“, i ka ko to da ni naj bo lje eki pe sve ta (Špan ci, Nor ve ža ni, Nem ci) ne mo gu da re še tu „jed no stav nu“ jed na či nu koju im je za dao pro fe sor Li no, naj vre me šni ji trener od svih 24 na pr ven stvu, (čak 9 tj. 10 go di na vi še od dvo ji ce sle de ćih po go di na ma naj sta ri jih – Šev co va ili Gud mund so na)!? Od go vor je pri lično „lak“ na o ko jed no sta van, tre ba te „sa mo“ da ube di te svo je igra če, po seb no one naj bo lje me đu nji ma, stvar ne li de re ti ma u va žnost, u zna čaj, u pred no sti ko je igra u od bra na do no si. I da, to je to! Jer na pad do bi ja utak mi ce, a od bra na do no si tro fe je. Go vo ri ti o Hr vat skoj 5:1 zo ni a ne go vo riti o Duv nja ku, je isto kao ne re ći da je Ri čard son bio baš onaj „Xfak tor“ u Fran cu skoj va ri jan ti. Ali, zar naj ve će sport ske pri če iz isto ri je spor ta nisu slič ne? Džor danDžek son, Zi na i daIgor ili pak Iva noLi no, po tvr de su da su oni naj bo lji za i sta naj bo lji u svim ele men ti ma igre! I da, kad je dan ta kav as, da je ce log se be ti mu i usred sre đen je na svoj za da tak kao na naj va žni ju stvar na sve tu, onda jed no stav no ne mo žeš da ga u to me i ne pra tiš! Ali tek da ne po mi sli te da pu te vi do uspe ha vode pre či ca ma i „pre ko no ći“, Hr vat ska je ovu gene ra ci ju stva ra la ka le ći je još na Me di te ran skim igra ma u Špa ni ji 2018, (dok smo mi „ju ri li“ oko lo tra že ći igra če i tre ne ra ko ji bi oti šli na to „bez vezno“ tak mi če nje), osvo jiv ši zlat nu me da lju sa timom sa či nje nim od ve ći ne ovih mo ma ka, igra ju ći pri tom je dan eks tra za ni mljiv meč u po lu fi na lu sa do ma ći nom (re šen tek na kon pro du že ta ka!), u su da ru ti mo va valj da „slu čaj no“ pred vo đe nim sa baš ova dva tre ner ska ime na vr lo spo mi nja na u tek stu… IHF Se mi nar u Tbi li si ju 2019, do neo je vr lo za ni mlji vo pre da va nje špan skog struč nja ka

nje ener gi je i ja ne bih da to ra dim. Sva lji va nje kri vi ce na ple ća sa mo jed nog čo ve ka pa ma kar bi la ono li ko ve li ka ka kva ima Ne nad Pe ru ni čić ili sa dru ge stra ne, po si pa nje pe pe lom ka ko „više ne ma mo igra ča“, zna či lo bi ono naj go re – da smo se pre da li, da ni sa mi ne ve ru je mo da mo že bo lje, da mo že dru ga či je. Ru ko met u Sr bi ji je u

ovom tre nut ku u bor bi za sop stve ni op sta nak, za pre ži vlja va nje i to uop šte ni je fra za! Da bih pribli žio či ta o ci ma o če mu za i sta pri čam, po i gra ću se ne kim zva nič nim po da ci ma, a ko po že li mo že i sam da na sta vi svo ju lič nu po tra gu. U sve tu ima 27.000.000 (re gi stro va nih) spor ti sta ko ji se ba

Žor ža Du e nja sa o kon stant nom sma nje nju broja na pa da na ve li kim tak mi če nji ma. Pod vu ci mo ov de još jed nom, od bra na ni ka da ni je bi la trend, ona je uvek bi la stra te gi ja, fi lo zo fi ja! Upi taj mo se ko li ko joj pa žnje po kla nja mo na tre nin zi ma, ko liko stra sti za igra nje u njoj pre no si mo na igra če sa ko ji ma ra di mo, na kra ju i ko li ko uva ža va mo ovaj deo igre kad vred nu je mo na še igra če ili da li baš svi ima mo tre ne re gol ma na u svo jim klu bo vi ma i ko li ko smo sve sni va žno sti nji ho vog ra da… Pri ču o tre ner skim ti mo vi ma – ne ka ipak osta ne za bele že no da je Nor ve ški tim imao čak njih pe to ri cu na ovom EP (!), o Li nu ko ji odav no pri pre ma svoju za me nu na kon OI u To ki ju u li ku ta len to va nog Hor va ta, o Ma ke don ci ma ko ji uve li ko gu ra ju u tre ner ske vo de igra če iz pret hod ne ge ne ra ci je – Bre stov ca i Alu šev skog na pri mer, ali i ne ke dru ge ko ji već ra de po nji ho vim klu bo vi ma, ili o to me šta smo to mi do sa da uči ni li da po mog ne mo jednom Ro je vi ću, Kom ne ni ću, Te o do ro vi ću, Sto ja novi ću, Mak si mo vi ću…O sve mu to me ne ki dru gi put.

Uči nak re pre zen ta ci je Sr bi je na EURO 2020? Raz o ča ra va ju će ili u skla du sa kva lite tom sa sta va ko ji je Pe ru ni čić po veo?

Bra ni ti 20, 18. i ne ka slič na me sta (pla sma ni na ši re pre zen ta ci je na po sled nja dva ve li ka tak mi čenja), una pred je iz gu blje ni rat i uza lud no ra si pa

Pitam se otkud to da smo u stanju da istrpimo i damo stvarnu priliku jednom Parondu, Davisu ili Pisoneru (uz dužno poštovanje njihovog trenerskog umeća), a da nemamo ni trunku strpljenja za nekog Matića, Perića, Peruničića...? I u kojem su to elementu rukometa bili bolji i kroz igračke karijere (od spomenutih asova svetskog rukometa), ili čime su to konkretno baš nas ovde zadužili, a da to nije učinio na primer jedan Stefanović, Anđelković ili Ilić?

Razočaravajući ili realan učinak na EP 2020: reprezentacija Srbije

16 17WWW.TRENERI-RSS.RS



Rukomet u odnosu na druge sportove u Srbiji po broju klubova/sportistaSport Klubovi SportistiFudbal 2.035 122.854Košarka 785 45.000Karate 282 21.000Odbojka 212 6.277Rukomet 335 5.319

Napomena: Podaci Ministrstva omladine i sporta iz 2006.

ve ovim na šim div nim spor tom. U pro cen ti ma to iz no si ne znat nih 0,35% svet ske po pu la ci je. Narav no, sta ti sti ka je kao bi ki ni, po ne što ot kri je ali ono naj va žni je do bro sa kri je! Gde se na la zi mo mi u sve mu to me? Po zva nič nom po dat ku Mi ni starstva Pro sve te i Spor ta (isti na iz 2006, ali ne veru jem da je sa da si tu a ci ja pu no dru ga či ja, ma kar ne na bo lje…), u Sr bi ji po sto ji 335 re gi stro va nih ru ko met nih klu bo va sa ukup no 5.319 spor ti sta što či ni ne pojm lji vih 0,075%!!! Sko ro pa pet puta ma nje od svet skog pro se ka!!! Ko li ko je kri za za i sta du bo ka, po sta je ja sni je tek kad se upo redi mo sa ne kom ze mljom slič ne ve li či ne – uze ću za pri mer Dan sku gde 127.358 re gi stro va nih spor ti sta tre ni ra u 1057 ru ko met nih klu bo va! Do bro ste pro či ta li, na sva kog ru ko me ta ša/ru kome ta ši cu ov de, kod nas, do đe njih 24 u Dan skoj, pa nam se ta ko mo žda uči ni ra zu mlji vi ja du bi na pro ble ma u ko jem se na la zi mo. Bor ba za sva ko no vo u pi sa no de te u ru ko me tu = bor ba za eg zisten ci ju ru ko me ta! I da ne mi sli te da je iz re če no sa mo pu sta de ma go gi ja, po slu ži ću se pri me rom Ne mač ke ru ko met ne Fe de ra ci je (4.400 ru ko metnih klu bo va, 750.000 re gi stro va nih spor ti sta), ko ja je kao pri o ri tet ni za da tak po kre nu la pro jekat pod na zi vom „2020+“, u ko jem su po sta vi li se bi za cilj da do kra ja go di ne do đu do ci fre od 800.000 spor ti sta! Ako že li mo da ozbilj no go vori mo o se ni or skoj re pre zen ta ci ji, on da je ne minov no da za bo lje re zul ta te mo ra ju da po sto je osnov ni pred u slo vi, no haj de da kre ne mo nekim re dom: Ni je taj na da već go di na ma ne ma mo struč ni sa vet, a baš me za ni ma ko me bi to sme talo da ču je mi šlje nje jed nog Zo ra na Živ ko vi ća na pri mer?! i dok tek go di nu da na mla đi Tramp ni je

Svaljivanje krivice na pleća samo jednog čoveka pa makar bila onoliko velika kakva ima Nenad Peruničić ili sa druge strane, posipanje pepelom kako „više nemamo igrača“, značilo bi ono najgore – da smo se predali, da ni sami ne verujemo da može bolje, da može drugačije

be re te, daj te mu od re še ne ru ke i pu sti te ga ne ka već jed nom poč ne da ra di! I da, sva ka po mi sao o pre či ca ma je za bra nje na! Ula ga nje u sop stve ni tre ner ski ka dar je in ve sti ci ja, ula ga nje u su tra, i po ku šaj mo da iza đe mo već jed nom iz tog ju če, iz tog šta smo, ko smo „bi li“! A mi, dra ge ko le ge tre ne ri, haj de da za po če tak „po pla vi mo“ Evro pu uče stvu ju ći na se mi na ri ma i ško la ma ru ko me ta, jer od sva ko ga ima po ne što da se na u či. Za vre me pro šlog EP u Hr vat skoj, EHF je (uz suor ga ni zaci ju Hr vat skog ru ko met nog sa ve za), or ga ni zovao se mi nar na ko me je uče stvo va lo vi še od 700 tre ne ra! Ko li ko nas je bi lo ta mo? Ove go di ne na slič nom kon gre su za vre me EP u Austri ji bi lo je tek dvo ji ca tre ne ra sa ovih pro sto ra: B. Bu tu li ja i F. Ko ku ca, a i oni mo žda vi še zbog sop stve ne Ma ster Co ach edu ka ci je. Ipak da li je do bi ja nje/pro du že nje na ših di plo ma taj osnov ni raz log da bi po slu ša li ne ke od naj ve ćih struč nja ka na šeg spor ta, i da na u či mo ne što no vo ili bar po tvr dimo sop stve na zna nja o igri ko ju naj vi še vo li mo?! I na kra ju, da li se sve za vr ša va onog da na kada do bi je mo „pa pir“ ili u stva ri tek ta da po či nje? Či ka Du ško Ra do vić je imao jed nu sjaj nu mi sao ta ko pri klad nu za na šu kom plet nu si tu a ci ju: „Ko ne zna šta mu je, ne ka po gle da gde mu je. Pa ako ga ne na đe – to mu je.”

star da vo di SAD, ili dve go di ne sta ri ji Baj den da bu de kan di dat za no vog pred sed ni ka naj moć nije ze mlje sve ta, na ma je ne ko ko je i kao igrač i kao tre ner osva jao naj ve će tro fe je, olim pij ske i svet ske šam pi o na te, star i „de mo de“ za bi lo ko ju funk ci ju u ru ko me tu (!) Se ti mo se da smo go to vo isto do sko ro mi sli li i o po koj nom pro fe so ru Pokraj cu, pa tek sa da po la ko shva ta mo ko ga smo u stva ri iz gu bi li… I ni šta nas ne „ko šta“ da de kla rativ no iz go va ra mo (isti na sve ti še i ti še!), ka ko želi mo na Olim pij ske igre spo mi nju ći Pa riz 2024. kao na red ni cilj, a da pri tom ne ma mo ni pa pir sa spi skom igra ča na ko je ra ču na mo za sa mo 4 go di ne od sa da šnjeg tre nut ka! Tek kao ilu stra ciju dru ga či jeg raz mi šlja nja, na ve šću je dan pri mer iz lič nog is ku stva, Fe bru a ra 2012, šest me se ci pred Olim pij ske igre u Lon do nu, bio sam uče snik sa stan ka u or ga ni za ci ji Mi ni star stva Spor ta Veli ke Bri ta ni je i Bri tan skog Olim pij skog Ko mi teta gde smo bi li du žni da pre zen tu je mo pro gram (vr lo ozbilj no na pi san na vi še od 120 stra ni ca!) sa spi sko vi ma igra ča, de talj nim bu dže tom, na činom pri pre ma, pla ni ra nim utak mi ca ma, pu to vanji ma za… Rio 2016! Ako upo re dim to, sa si tu aci jom u ko joj se na la zi mo, gde još uvek ne ma ni ja snog pla na ali ni se lek to ra, tog no vog, „naj novi jeg“… Na ra vo u če ni je za RSS: ko ga god da iza

Retka svetla tačka u srpskom timu: Lazar Kukić



K om ple tan sport u Sr bi ji stao je u tre ćoj ne de lji mar ta na kon uvo đenja van red nog sta nja zbog ši re nja ko ro na vi ru sa. Su per Li ga Sr bi je za mu škar ce do bi la je epi log u po gle du

uče sni ka plejofa i plejauta ko lo pre kra ja re gu larnog de la se zo ne. Eki pe Di na ma, Že le zni ča ra, Par tiza na i No vog Pa za ra bo ri će se za ti tu lu i pla sman u evrop ske ku po ve sa Voj vo di nom i Me ta lo pla stikom, uče sni ci ma re gi o nal ne SE HA li ge u do i gra vanju ko je je tre ba lo da poč ne pr vog vi ken da apri la.

Za op sta nak u li gi bit ke će vo di ti Ki kin da, Pro le ter, Obi lić i Cr ve na zve zda. Če ti ri od 14 klu bo va elit nog srp skog tak mi če nja me nja li su tre ne re to kom ove se zo ne (Cr ve na zve zda, Ki kin da, Ša mot i Par ti zan).

Naj mla đi tre ner u Su per li gi, Akim Kom ne nić (1983), sa svo jim ti mom pan če vač kim Di na mom osvo jio je pr vo me sto u re gu lar nom de lu pr venstva. Naj sta ri ji tre ner u se zo ni 2019/2020 bio je Lju bo mir Ob ra do vić (1954), šef struč nog šta ba zre nja nin skog Pro le te ra i se lek tor žen ske re prezen ta ci je Sr bi je sa ko jom je osvo jio še sto me sto na Svet skom pr ven stvu u Ja pa nu pro šlog de cem bra.

Najtrofejniji u SrbijiTre ner no vo sad ske Voj vo di ne, Bo ris Ro jević, za ma nje od dve go di ne man da ta na klu pi sed mo stru kog uza stop nog šam pi o na Sr bi je, osvo jio je čak pet tro fe ja. Vr ba ša nin, ko ji je pret hodno vo dio sve ka te go ri je klu ba iz “Sla ne ba re”, za jed no sa svo jim iza bra ni ci ma u vi tri ne klu ba doneo je po dva pe ha ra Su per li ge i Su per Ku pa, od no sno, tro fej Ku pa Sr bi je. Od tre ne ra ko ji su osva ja li pe ha re u srp skom klupskom ru ko me tu, tu su i is ku sni Ve se lin Vu ko vić i Lju bo mir Obra do vić. Ob ra do vić je kao tre ner Cr ve ne zve zde osvo jio ti tu lu 1996. go di ne, kao i Kup ta da šnje SR Ju gosla vi je u dva na vra ta (1994 i 1995), dok je sa Par ti za nom osvo jio Kup u se zo ni 1997/1998. Ve se lin Vu ko vić je osvo jio Kup Sr bi je sa ša bač kom Me ta lo pla sti kom 2016. go di ne.

OD Komnenića DO Obradovića

Najstariji trener u Super ligi: Ljubomir Obradović

Boris Rojević



T re ner sa naj du žim sta žom u Su per li gi Sr bi je je Dra gan Aj da čić iz ko sto lač kog Ru da ra. Pe de se to smo go di šnji struč njak na klu pi sta bil nog su per li ga ša, uz je dan kra ći pre kid, na la zi se od se zo ne 2000/2001 i pred sta vlja je dan od ret kih pri me ra u ce lo kup

nom srp skom spor tu. Za hva lju ju ći po sve će no sti i ra du Aj da či ća, gra dić od ne kih dese tak hi lja da sta nov ni ka usta lio se na ma pi po zna tih srp skih ru ko met nih cen ta ra.

– Moj ce lo kup ni ru ko met ni vek ve zan je za Ru dar. Igrač ku ka ri je ru sam za po čeo 1976. go di ne u Ru da ru, a na po lu se zo ni 2000/2001 sam pre u zeo eki pu ko ja je igrala Su per li gu. Po koj ni Ni ko la Gu žva Je vre mo vić na pu stio je klub na se zo ni, ta ko da sam prak tič no sa te re na pre šao na klu pu. Pret hod no sam če ti ri go di ne ra dio sa decom. Ra dio sam sa ge ne ra ci jom 1985, ta ko da ni sam bez prak se za po čeo rad u pr voj eki pi. Od ta da, pa do da nas, imao sam je dan ma li va kum ka da ni sam vo dio pr vi tim, ko ji ni je tra jao ni či ta vu se zo nu. I ta da sam bio u klu bu, ra dio sa de com.

Ru dar je sta bi lan su per li gaš, iza vas je do bra se zo na, obez be di li ste pla sman u sredi ni ta be le, pre kid ste sa če ka li na še stom me stu.

– Ne ma mo ne ke baj ne uslo ve kao po je di ni klu bo vi, ali ra di mo. Ima mo skla dan tim, upra vu, ni je ve li ki broj lju di u klu bu, ali fi no funk cio ni še mo. Ima mo ne ke ci lje ve, ra di mo sa de com ko li ko mo že mo, iz vla či mo mak si mal no jer Ko sto lac ni je ve li ki grad. Uspe va mo da iz ba ci mo po ne kog igra ča. Do vo di mo mla de ne a fir mi sa ne igra če, po sle go di nudve oni od la ze u fi nan sij ski bo lje sre dine po sle afir ma ci je. Ima mo dvatri tre ne ra u na šoj ško li ruko me ta, ra di mo na oma so vlje nju i pla si ra nju igra ča u pr vu tim. Na ša ide ja je da ima mo što vi še igra ča u pr vom ti mu.

Ko li ko ima te igra ča iz Ko stol ca u pr vom ti mu?

– U pr vom ti mu ima mo od 10 do 12 igra ča. Ima mo 45 sa stra ne. Ima mo i mom ke ko ji su do šli sa 18, sa da ima ju 30. Mal te ne su Ko stol ča ni.

Mo že te li upo re di ti uslo ve za rad pre dve de ce ni je i da nas?

– Mo žda su sa da bo lji u smi slu in fra struk tu re, ali je sve te že na te ra ti de cu da se ba ve sportom. Uspe va mo ne ka ko da na đe mo de cu, za to se i bo ri mo da igra mo Su per li gu, to de cu pri vla či, vo leo da gle da ju ve li ke ti mo ve. Kao ma li su na tri bi na ma, a mi ov de ima mo dobru po se će nost. I re zul ta ti pr vog ti ma su raz log ma sov no sti. U vre me mo jih tre ner skih

po če ta ka ula ga lo se vi še u sport. Ima li smo po moć gra da i na šeg osni va ča EPS. ali to se vre me nom sma nji va lo, ta ko da je sa da pre o sta lo ono što do bi je mo iz bu dže ta. Sna lazi mo se sa ma lo fi nan si ja, to je u ve li kom pa du, osnov ni uslo vi su na mi ni mu mu, to nam naj vi še sme ta. Ka da ima te pro blem sa osnov nim stva ri ma, pre vo zom na pri mer, on da ima te pro blem ka ko de cu da ša lje te na tak mi če nja. Tu smo u hen di ke pu, jer

ne ma mo pu no klu bo va u kom ši lu ku ko ji ra de sa de com, pa ne ma uslo va da igra mo sva ki vi kend ne ke utak mi ce, da klin ci ima ju ade kvat ne pro ve re. To

po kri va mo od bu džet skih sred sta va, ko ja ne ka da ni su do voljna ni za pr vi tim, a ne triče ti ri ka te go ri je.

Ko ji je re cept du go več no sti na klu pi jed nog klu ba?

– U prin ci pu ra dio sam i bes plat no. Ra dim iz sr ca. Ako ima ne što za tre ne re OK, ako ne, ja i da lje ra dim. Me ni su ne ki dru gi mo ti vi na pr vom me stu. Ta kvo je vreme da bez pa ra ne će ni ko da ra di. Ma la smo sre di na, ta ko smo na u či li. Ce lu ka ri je ru sam igrao iz lju ba vi, ta ko je i osta lo. Ta ko će osta ti do kra ja – ja san je Aj da čić.

Dve decenije na istoj klupi – Dragan Ajdačić (RK Rudar)

Pro seč na sta rost tre ne ra u AR KUS li gi je 48 go di na i 10 me se ci. Pro seč na sta rost tre ne ra ko ji će vo di ti ti mo ve u plejofu je 46 go di na i osam me se ci. Pro seč na sta rost tre ne ra ko ji će vo di ti svo je eki pe u plejautu je 51 go di na i de vet me se ci. Se dam od 14 tre ne ra u Su per li gi Sr bi je ima is ku stvo ra da u klu bo vi ma u ino stran stvu ili re pre zen ta ci ja ma. Tro ji ca od 14 tre ne ra u elit nom klup skom tak mi če nju ima lo je sta tus re pre zen ta tiv ca u igrač koj ka ri je ri (Ve se lin Vu ko vić, Ži ki ca Mi lo sa vlje vić i Ne nad Mak sić).

Tre ner ša bač ke Me ta lo pla sti ke Ve se lin Vu ko vić osva jao je me da lje na ve li kim tak mi če nji ma, kao re pre zen ta ti vac (zla to na Olim pij skim Igrama u Los An đe le su 1984 i Svet skom pr ven stvu 1986 u Švaj car skoj) i u ulo zi se lek to ra (sre bro na Evrop skom pr ven stvu 2012). Tre ner zre nja nin skog Pro le te ra Lju bo mir Ob ra do vić osvo jio je zlat nu me dalju na Evrop skom pr ven stvu ju ni o ra 2000. go di ne u Grč koj pred vo deći ge ne ra ci ju 1980. Ra de ći u Por tu ga lu, ak tu el ni se lek tor žen ske repre zen ta ci je Sr bi je osvo jio je se dam ti tu la na ci o nal nog šam pi o na – sa Be le nen se som (1994) i Por tom (20102015), dok je u Ma ke do ni ji bio naj bo lji sa Var da rom u se zo ni 2000/2001. Pe har osvo jen u ra du u inostran stvu ima i tre ner Par ti za na Ne nad Mak sić, ko ji je sa ka tar skim Al Sa dom bio naj bo lji u Ku pu Ka ta ra 2019.

Treneri Super lige u sezoni 2019/2020 (mart 2020)Boris Rojević (1980) RK VojvodinaVeselin Vuković (1958) RK MetaloplastikaĐorđe Teodorović (1972) RK ŽelezničarAkim Komnenić (1983) RK DinamoHasan Memić (1981) RK Novi PazarNenad Maksić (1972) RK PartizanVladimir Mitreski (1974) RK KikindaDaniel Petković (1973) RK ObilićSlaviša Laković (1964) RK SpartakMilan Jaćimović (1978) RK ŠamotDragan Ajdačić (1962) RK RudarŽikica Milosavljević (1972) RK Crvena zvezdaLjubomir Obradović (1954) RK ProleterSaša Pejčić (1973) RK DubočicaNajmlađi trener u Super ligi: Akim Komnenić


V e li ki broj čla no va srp ske ru ko met ne za jed ni ce svoj hleb za ra đu je u inostran stvu. Na ra znim me ri di ja ni ma i u raz li či tim ste pe ni ma tak mi če nja na ši struč nja ci pre no se zna nje ko je

su sti ca li go di na ma, a ret ko ko po put sa go vor ni ka ma ga zi na 40x20, ima pri li ku da to ra di na naj većoj mo gu ćoj sce ni. Oni ni su tre ne ri, ali bez njih ni je mo gu će za mi sli ti struč ni štab jed nog pro fe si o nalnog klu ba ili re pre zen ta ci je. O ulo zi fi zi o te ra pe u ta u ru ko me tu raz go va ra li smo sa čla no vi ma me dicin skih ti mo va ma đar skih ru ko met nih ve li ka na, Ne ma njom Vu či ćem (Ve sprem) i Đor đem Ig nja tovi ćem (Pik Se ged).

I je dan i dru gi, “pe kli su za nat” ra de ći u ne kim od naj bo ljih srp skih klu bo va, a svo ja zna nja usa vr ši li i kroz spe ci fič no is ku stvo ra da u re pre zen ta tiv nim se lek ci ja ma. Za jed nič ko im je i to da su iste go di ne, u na po čet ku se zo ne 2014/2015 po sta li deo dva ve li ka ri va la – ti mo va sa naj vi šim am bi ci ja ma u evrop skim okvi ri ma.

Re pre zen ta ci ja „od skoč na da ska“

– Igrao sam ru ko met ta ko da je sve kre nu lo iz ljuba vi pre ma spor tu. Još dok sam igrao, mo ja za misao je bi la da za vr šim ško lu za fi zi o te ra pe u ta. Svide lo mi se to an ga žo va nje u spor tu. Dok sam još igrao na tom ama ter skom ni vou, kre nuo sam da ra dim kao fi zio u Cr ve noj zve zdi. To je bi lo 2005. go di ne. Ta mo sam uz Acu Mi haj lo vi ća učio ne ke stva ri ko je ni sam mo gao u ško li i pro veo go di nu i po da na u klu bu. Za tim sam po čeo da ra dim sa ka det skom re pre zen ta ci jom u struč nom šta bu sa Alek san drom Br ko vi ćem i Mi šom Dra sla rom. Posle to ga na po ziv Br ko vi ća do šao sam u Par ti zan (2007.), ko ji je bio mo ja ku ća do 2014. go di ne, uz ra zna an ga žo va nja u re pre zen ta tiv nim se lek ci jama. Bio sam deo žen ske re pre zen ta ci je u vre me osva ja nja sre br ne me da lje na SP 2013 u Be o gra du na šta sam ve o ma po no san – ka že fi zi o te ra pe ut Vespre ma, Ne ma nja Vu čić.

Pri ča ko le ge iz Se ge di na, Đor đa Ig nja to vi ća je nešto raz li či ta:

– Sa svim slu čaj no sam za vr šio u ru ko me tu. Za vr šio sam sred nju me di cin sku u Šap cu za fi zi o te ra pe u ta i Vi šu u Be o gra du. Ka da sam se vra tio u Ša bac da od ra dim pri prav nič ki staž bi la je po tre ba za fi zi o

te ra pe u tom u Me ta lo pla sti ci. Ta da je di rek tor Meta lo pla sti ke i re pre zen ta ci je bio Vla di ca Spa so jević, ta ko da sam igrom slu ča ja kre nuo da ra dim i sa re pre zen ta ci jom. Bio sam po moć nik Vla di Ra du lovi ću, za jed no smo ra di li ne ko li ko go di na. Otvo ri la su se me sta u Ve spre mu i Se ge di nu. Od ra dio sam prob ni pe riod u Se ge di nu i ostao ov de, evo še stu go di nu. Vuč ko (Ne ma nja Vu čić) je do šao dva me seca pre me ne u Ve sprem.

Vu čić je u Ve sprem sti gao na po ziv ta da šnjeg igrača, a sa da tre ne ra u Ve spre mu, Mo mi ra Ili ća:

– To kom Evrop skog pr ven stva za ju ni o re u Austri ji do bio sam po ziv od Mo mi ra ko ji me je pi tao da li sam ras po lo žen da do đem u Ve sprem da klub vi di ka ko i šta ra dim. To se i do go di lo, imao sam raz govor sa lju di ma iz klu ba, bio sam na prob nom radu 7 do 10 da na, za do vo ljio kri te ri ju me ta da šnjeg tre ne ra Kar lo sa Or te ge, upra ve i igra ča, i za tim na obo stra no za do volj stvo sa rad nja je po če la. Te ško je na ći bo lji klub za rad u ru ko met nom sve tu od Ve spre ma. Bli zu je i Sr bi ja, što je isto bi tan fak tor. Ve sprem je je dan od če ti ri naj bo lja klu ba u Evro pi una zad 10 go di na. Imao sam ogrom no za do voljstvo sa mim do la skom ov de i do dat nu ener gi ju da sve pro ce se po dig nem na vi ši ni vo.

Dve am bu lan te, tri dok to ra i pet fi zi o te ra pe u ta

Ig nja to vić de li mi šlje nje svog ko le ge o ra du u ve likom klu bu:

– To ne mo že mo po re di ti sa ra dom u na šim klu bovi ma. Ov de je to pot pu ni pro fe si o na li zam ko ji vuče ve li ku od go vor nost. Sve je pod re đe no opo ravku igra ča i vra ća nju na te ren bez ri zi ka od ne kog da ljeg po vre đi va nja. Naš tre ner Pa stor je mno ge stva ri po di gao na vi ši ni vo ne go što je to bi lo ra nije. Mno gi seg men ti u klu bu su po dig nu ti na da le ko vi ši ni vo, me đu nji ma i me di ci na. U okvi ru klupskih pro sto ri ja po sto ji jed na ba zič na me di ci na gde tri ko le gi ni ce i je dan ko le ga ra de te ra pi je, dok sam ja za du žen za fi zi kal nu te ra pi ju i sve što se ti če tima u ha li. U ha li ima mo am bu lan tu sa kom plet nom opre mom. Ka da je igrač van tre na žnog pro ce sa, radi sva kim dan sa mnom u ha li i do dat no te ra pi je sa ko le ga ma. Sva ko dnev no se pra ti nje gov opo ra vak, ko mu ni ci ra sa ko le ga ma u klu bu i dok to ri ma. Dijag no sti ka je naj bit ni ja i tu smo do sta do bro po kri

"OD 0 DO 24 posvećeni poslu"

25WWW.TRENERI-RSS.RS24 ZAJEDNICATRENERARSS

Đorđe Ignjatović i Nemanja Vučić


ve ni što se ti če mag net ne re zo nan ce i ul tra zvu ka. Ima mo sve što tre nut no po sto ji na tr ži štu po čev ši od stan dard nih apa ra ta za elek tro te ra pi ju, la se ra ni skog in ten zi te ta, mag ne ta, raz li či te vr ste stru ja, ul tra zvuk, za tim la se re vi so kog in ten zi te ta, vi soko fre kvent ne mag ne te, te kar, in di bu, raz li či te druge te ra pi je. Od lič no smo opre mlje ni za opo ra vak igra ča. Što se ti če utak mi ca, uvek je dok tor po red me ne na klu pi. Za ovih pet go di na mo žda se de silo na pet utak mi ca da dok tor ni je bio tu. U su šti ni smo uvek za jed no. Ima mo tri dok to ra ko ji su veza ni za klub, a je dan od njih je u klu bu 30 go di na. On je li der ti ma i od lu ču je šta se ra di. Po hi je rar hi ji po sle dok to ra idem ja kao šef osta lim fi zi o te ra peu ti ma. Stal no smo u ko mu ni ka ci ji sa kon di ci o nim tre ne rom, je je to ja ko va žno. On je ne gde na po la pu ta iz me đu svog po sla i me di cin skog ti ma. Do bro je sve or ga ni zo va no. Ka da sam do la zio bio je to polu pro fe si o nal ni ni vo. Do sta to ga se ura di lo da se do đe do ovog ni voa – ja san je Ig nja to vić.

I u Ve spre mu sve što se ti če me di cin skog ti ma odav no je pot pu no pro fe si o na li zo van pro ces.

– U me di cin skom ti mu ima mo pet oso ba. Dva dokto ra su tu po po tre bi, a ra de svoj po sao u bol nici u Ve spre mu. U do ma ćoj li gi oba ve zno je ima ti dok to ra na klu pi. Tu su uglav nom za utak mi ce. Po red me ne kao fi zi o te ra pe u ta, tu su i dva momka an ga žo va na na ni vou ma se ra. Oni su za du že ni za ma sa že, spre ma nje na pi ta ka i su ple men ta ci je, a po red ma sa ža, mo je su te ra pi je, rad na ma ši na ma, pri pre ma za utak mi cu i sve osta lo što je po treb no igra či ma. Ka da sam do šao, mo ram stvar no re ći, da me di cin ski tim ni je bio na ne kom ni vou, ali upra vo iz raz lo ga da ni je imao ko da ra di sa tim. Sva ke godi ne se to na do gra đi va lo i do pu nja va lo. Od sle deće go di ne je tre ba lo da kre ne je dan do bar pro je kat za ko ji je klub do bio po moć od dr ža ve. Pro je kat je bio ve zan za pra vlje nje ozbilj nog re ha bi li ta ci o nog cen tra sa krio i obič nim sa u na ma i svom mo gu ćom apa ra tu rom. Vi de će mo ka ko će to ići po sle ko rone. Po red “kla si ke”, kom bo apa ra ta ko ji ima sve vr ste stru ja, la se ra, ima mo i “šokvejv”, “te kar apara tu ru”, su per in ven tiv ni mag net. “Ga me ready”, “Nor ma tec” pan ta lo ne za ma sa žu i slič ne stva ri

sma tram u ne ke us put ne stva ri.

Ig nja to vić, poput, Vu či ća, uvek je na raspo la ga nju igra čima:

“024 za eki pu”

– Mo ja oba ve za je da bu dem na sva kom tre nin gu i osta jem po sle da ura dim sve što tre ba. Ako je utak mi ca kod ku će, naj ma nje dva sa ta ra ni je sam u dvo ra ni gde spre mam igra če. Ako igra či ne tre ni ra ju, on da ra di mo te ra piju. Slo bod no vre me ko ri sti mo za re ha bi li ta ci ju igra ča. Tu su i spe ci fič ne te ra pi je ko je po di žu tem pe ra tu ru od re đe nog lo kal nog seg men ta (npr. kole na). Za pet i po go di na ni sam pro pu stio ni jed nu utak mi cu i mo žda sa mo 45 tre nin ga. Uvek mo raš bi ti pri su tan. Ni ka da se ne zna ko me ćeš za tre bati. Ovo je ste stre san po sao. Rad sa vr hun skim spor ti sti ma i tre ne rom no si ve li ku od go vor nost. Sva ki tre ning, te ra pi ja, pro je kat, od go va ra te za to da li će se i ka da igrač vra ti ti na te ren. To vas pra ti sva ki dan, po seb no u mo menti ma ka da je igrač po vre đen. Je ste stre sno, ali ako vo li te ovaj po sao i ra di te ga sa zdra vim mom ci ma u zdra voj at mos fe ri, to se br zo za bo ra vi, jer je po sao sam po se bi lep.

I Vu či će va “sud bi na” je slič na...

– Gde god da je tim, tu sam i ja. To je osnov no. Za me ne ne po sto ji slo bo dan dan ili pra zan hod. Uvek je tu ne ki igrač ko ga mo ra te tre ti ra ti, ra di ti opo ra vak, a to je naš deo po sla. Mo ja oba ve za je da sam sat do sat i po pre sva kog tre nin ga u ha li. Če kam igra če ko je tre ba pri pre mi ti za tre ning. Po sle tre nin ga osta je se dok ima po sla. To je dnev na ru ti na, osim te ra pi ja. Mno go je ma nje stre sa ne go u Sr bi ji. Ov de lju di u klu bu ce ne to što ra dim. Mno go je lak še ra di ti, fi nan sij ski je bo lje is po što va no, ener gi ju usme ra vaš na rad, a ne na dru ge stva ri. Vo lim ru komet, to mi je ja ko bit no. Ako se de si ne ki pro blem, a ima ta kvih si tu a ci ja, svi smo pod stre som. Da li će se ne ki igrač vra ti ti za ne ku va žnu utak mi cu. Sva ko ko vo li

Đorđe Ignjatović

Ovo jeste stresan posao. Rad sa vrhunskim sportistima i trenerom nosi veliku odgovornost. Svaki trening, terapija, projekat, odgovorate za to da li će se i kada igrač vratiti na teren

ĐorđeIgnjatović


REPORTAŽA

svoj po sao i ima od go vor nost, ose ća i stres. Uvek je cilj da svoj po sao na pra vi mo na što bo lji na čin. Pu no le pih mo me na ta no sim iz Ve spre ma. Ov de su mi se ro di la de ca. Upo znao sam mno go do brih mo ma ka, a sa mno gi ma ko ji vi še ni su u Ve spre mu, i da lje sam u kon tak tu. Naj te ži mo men ti su ve za ni za fi na la EHF Li ge šam pi o na ko je smo iz gu bi li.

Fi zi o te ra pe u ti su deo struč nog šta ba. Ko li ko na njihov rad uti ču sa mi tre ne ri?

– Sa Pa sto rom sa ra đu jem pet i i po go di na. Ima mo feno me na lan od nos. Ne mo gu re ći da je on od onih trene ra ko ji uvek te ra ne što svo je, a da ne slu ša osta le, pogo to vo ka da je me di ci na u pi ta nju. Znam da u ne kim klu bo vi ma po sto je pro ble mi. Ima mo do bru ko mu nika ci ju, shva ta na pra vi na čin ono što mu me di ci na prene se. Kao sva ki tre ner po ku ša će da iz vu če mak si mum, da se skra ti taj po sto pe ra tiv ni pe riod ili vre me oporav ka kod ne kog igra ča, ali mi kao me di ci na sto ji mo iza re či i de la. Ima mo od lič nu sa rad nju. To se vi di po dru gim stva ri ma, na pre du je mo, pro du ža va mo ugovo re, oči gled no su za do volj ni sa na šim ra dom. Imam ugo vor još go di nu da na, in ten ziv no pre go va ra mo o na stav ku sa rad nje za još dve go di ne. Mi slim da oko toga ne će bi ti pro ble ma, iako pro blem sa ko ro nom mo že mno go to ga da po re me ti – ja san je Ig nja to vić.

Za raz li ku od “mir ne lu ke” u Se ge di nu, u Ve spre mu se za šest go di na pro me ni lo če ti ri tre ne ra...

– Pro me nio sam če ti ri tre ne ra, ni ka da ne znaš da li će ne ki no vi tre ner re ći da će do ve sti no vog fi zi

ja, ali za sa da su svi ču li ne ke le pe stva ri o me ni. Sva ko ko je ra dio iz ra zio je za do volj stvo što ra di sa mnom. U su šti ni, bez ob zi ra na tre ne ra, po sao se ne me nja. Mo je je da igra če ras te re tim pro blema,da mo gu da tre ni ra ju i igra ju utak mi ce. Sa Davi dom Da vi som imam fan ta stič nu sa rad nju. Uvek ob na vljam ugo vor go di nu za go di nu. Ta kva je po liti ka klu ba. To je stvar for mal no sti. Tre ner i upra va su za do volj ni. Ne me njam sre di nu.

Svi ko ji ra de u spor tu zna ju za spe ci fi čan od nos fizi o te ra pe u ta i igra ča, nji ho vu bli skost...

Fi zio spo na iz me đu igra ča i struč nog šta ba

– To u prin ci pu mo ra ta ko da bu de. Na ša vra ta su otvo re na 024, to je sud bi na fi zi o te ra pe u ta. Tu smo sva ki dan, po sto ji zbli ža va nje, ima do sta njih ko ji se otvo re, iz ne su svo je pro ble me, že le raz govor. Uvek je bi lo pro ble ma tre nerigrač, to je sve nor mal no, to što se de ša va, me đu tim, osta je iz među nas. Tru dim se da bu dem po zi ti van i sa ta kvom ener gi jom do la zim na tre ning. To igra či vo le. Pre tre nin ga je gu žva u mo joj so bi i ko me tre ba, i ko me ne tre ba. Tu je do sta sme ha. Sve je to sa stav ni deo spor ta. Fi zi o te ra pe u ti na taj na čin uti ču na at mosfe ru u eki pi – ka že Vu čič, a ni šta dru ga či je ni je ni na ju gu Ma đar ske:

– To je de fi ni tiv no isti na. Ko li ko go da su ti igra

či vr hun ski sa ve li kim pri ma nji ma i po pu lar no šću, oni ima ju po tre bu da pri ča ju s to bom kao i ne ko ko igra dru gu, tre ću li gu. I oni su lju di. Fizio je spo na iz me đu igra ča i struč nog šta ba. U jed nu ru ku sam deo struč nog šta ba, de li mo za dat ke i sve osta lo, a sa dru ge stra ne, sa igra či ma pro vo dim u svla či o ni ci 95% vre me na, kao i oni u mo joj me di cin skoj so bi. Do đu če sto da bi ne što ra di li, a na kra ju im ka žem “sa da smo imali psi ho te ra pi ju, ovo ni je bi la fi zi kal na”. Nji ma neka da tre ba iz duv ni ventil. Na rav no ima i onih is ku snih igra ča ko ji do đu kod fi zi ja pa po ku ša ju da iz vu ku ne ku in for ma ci ju od struč nog šta ba ko ja im je bit na. Već smo is kusni da shva ti mo ko vam na ka kav na čin pri la zi. Sve je to nor mal no.

Ka kve po ru ke ima ju je dan za dru go ga?

– Re kao sam mu već da ne spo mi nje mo ju fri zu ru, s obzi rom da je to uvek pred met ša le. Vo leo bih da sle de ći put ka da bu dem vi deo ne ki nje gov vi deo iz Vespre ma, da to bu de rad sa te go vi ma, a ne sa mo na tra ci – ša lji vo će Ig nja to vić. Ni Vu čić ne osta je du žan.

– Mo gu da mu po ru čim da se zbog ove si tu a ci je oko ko ro ne iz vu kao za još ne ke po ra ze ove se zo ne. Opet bi smo uze li ti tu lu. Ša lim se ma lo, kada god mo že mo po pi je mo ka fu, ima mo fe no me na lan od nos. Đo le je odli čan fi zi o te ra pe ut o če mu naj bo lje go vo ri šest go di na u Se ge di nu. Lju di nas ce ne, po sto ji uza jam no po što va nje. On je su per mo mak, vo leo bih da se na sta vi ova se zo na pa da se vi še vi đa mo na ovim sport skim te re ni ma.

Fi zi o te ra pe u ti, po nos ru ko met ne Sr bi je.


Nemanja Vučić

Teško je naći bolji klub za rad u rukometnom svetu od Vesprema. Blizu je i Srbija, što je isto bitan faktor. Vesprem je jedan od četiri najbolja kluba u Evropi unazad 10 godina

NemanjaVučić

Naši fizioterapeuti u Mađarskoj, Đorđe Ignjatović i Nemanja Vučić, ponos rukometne Srbije


AKTUELNOSTI Saznajte šta je obeležilo međunarodnu i domaću rukometnu scenu u proteklom periodu

Sva klup ska evrop ska tak mi če nja na sta vlja ju se od ju na. Meče vi osmi ne fi na la u mu škoj i če tvrt fi na la u žen skoj EHF Li gi šam pi o na igra će se u ju nu. Fi nal ni tur nir mu ške EHF Li ge šampi o na, ko ji je tre ba lo da se odr ži 30. i 31. ma ja tra di ci o nal no u Lan xess Are ni u Kel nu, po me ren je za 22. i 23. av gust. Če ti ri naj bo lje eki pe u EHF Ku pu oku pi će se u Ber li nu 29. i 30. av gusta, dok je za vr šni ca žen ske EHF Li ge šam pi o na pre ba če na za sep tem bar. Tač no če ti ri me se ca ka sni je u od no su na pr vo bit ni ter min, če ti ri naj bo lje eki pe bo ri će se za ti tu lu u Pap La slo Areni u Bu dim pe šti pe tog i še stog sep tem bra.

Korona diktira novi kalendar – Otkazane Igre u Tokiju 2020.Pan de mi ja ko ro na vi ru sa za u sta vi la je svet ski sport. Ru ko met na lop ta pre sta la je da se ko tr lja na svim me ri di ja ni ma, a za vr šni ca tak mi če nja za vi si će od da ljeg ši re nja bo le sti sa ko jom se suo ča va či ta va pla ne ta. Sva na ci o nal na tak mi če nja ob u sta vlje na su sre di nom mar ta, a po sle ne koli ko ne de lja pod pri ti skom me đu na rod nih fede ra ci ja po pu stio je i Me đu na rod ni olim pij ski Ko mi tet (MOK) ko ji je ot ka zao Olim pij ske Igre u To ki ju pla ni ra ne za 24. jul – 10. av gust. Ne mo gućnost za vr šet ka kva li fi ka ci o nih pro ce sa u mno gim spor to vi ma, ne po sto ja nje ade kvat nih uslo va za pri pre mu spor ti sta, ali pre vas hod no za šti ta zdra vlja svih uče sni ka naj ve će smo tre svet skog spor ta, na te ra li su MOK da Igre od lo ži za 2021. go di nu, sa još uvek ne de fi ni sa nim no vim da tu mom odr ža va nja. U skla du sa tim do šla je i odlu ka Me đu na rod ne ru ko met ne Fe de ra ci je da od lo ži olim pijske kva li fi ka ci o ne tur ni re u obe kon ku ren ci je do dalj njeg.

Žen ska re pre zen ta ci ja Sr bi je tre ba lo je da se od 20. do 22. mar ta u ma đar skom Đe ru od me ri sa se lek ci ja ma do ma ći na, Ru si je i Ka zah sta na u bor bi za pla sman u To kio. Dve naj bo lje se lek ci je će iz bo ri ti olim pij ski vi zu. Evrop ska ru ko met na Fede ra ci ja do ne la je od lu ku da za u sta vi tak mi če nja u svo joj or

ga ni za ci ji i po nu di la za na sta vak ter mi ne od ju na do sep tem bra. Ba raž za Svet sko pr ven stvo se ni ora ko je će se ja nu a ra 2021. go di ne odr ža ti u Egiptu, po me ren je iz dru ge ne de lje ju na u pe riod od 29. ju na do pe tog ju la. Na ša re pre zen ta ci ja do bi la je za ri va la se lek ci ju Slo ve ni je, če tvr to pla si ra nu sa pro šlog EURO 2020 iz Stok hol ma, pred vo đe nu ne ka da šnjim srp skim se lek to rom, Lju bo mi rom Vra nje šom. Da tum do ko ga bi se ovaj ter min mogao ot ka za ti je 12. jun.

Kva li fi ka ci o ni me če vi za Evrop sko pr ven stvo že na pla ni ra no za de cem bar u Nor ve škoj i Dan skoj, bi će od i gra ni u pe ri o du od pr vog do sed mog ju na u tur nir skom for ma tu na jed nom me stu. Na šoj žen skoj re pre zen ta ci ji pre o sta la su dva okr ša ja sa se lek ci jom Ru si je, od no sno, du e li sa Švaj carskom i Slo vač kom. U pr va dva me ča iz vo je va ne su dve po bede nad Švaj car skom 35:23 u Kra lje vu i Slo va ki nja ma 27:26 u go sti ma. Da tum do ko ga bi se ovaj ter min mo gao ot ka za ti je 15. maj. I Evrop sko pr ven stvo ju ni o ra pla ni ra no za pe riod od dru gog do 12. ju la u Austri ji i Ita li ji, do bi lo je no vi termin. Tak mi če nje ge ne ra ci je 2000 bi će odr ža no u ter mi nu od 13. do 23. av gu sta, ka da će se i ge ne ra ci ja 2002 oku pi ti na Evrop skom pr ven stvu u Ce lju (Slo ve ni ja).

Je di ni pre o sta li predstav nik Sr bi je na među na rod noj sce ni, ni ška Na i sa, ume sto dve utak mi ce po lu fina la sa za gre bač kom Lo ko mo ti vom, učestvo va će na fi nal nom tur ni ru EHF Če lendž Ku pa. Pro me nu forma ta uslo vi la je novo na sta la si tu a ci ja, pa će ta ko tre ner Sve ti slav Be li Jo va no vić 20. i 21. ju na na dvo dnev nom tur ni ru po ku ša ti da po no vi uspeh ko ji je na pra vio sa ge ne ra ci jom Ni šilj ki 2007. go di ne. Pored ti ma iz Za gre ba, pre pre ke na tom pu tu ti mu iz ha le “Ča ir” bi će i špan ski ti mo vi Va lja do lid i Gra no ljers ko ji će se sa sta ti u dru gom po lu fi na lu.

Keln u avgustu, Budimpešta u septembru

Naisa preko Final4 merka pehar Čelendž kupa Ko pa o nik je po čet kom mar ta bio sve dok jed nog in te re

sant nog ru ko met nog do ga đa ja: odr žan je “Kop Kup2020”, pr vi “Snow Hand ball” do ga đaj na srp skoj pla ni ni. I ako se slič na sne žno – ru ko met na tak mi če nja odr ža va ju već du ži niz go di na u Usu a ji (Og nje na ze mlja, Ar gen ti na) i već ce lu de ce ni ju u Spajk bo de nu (Ju žni Ti rol, Ita li ja) upra vo je pr vo iz da nje “Kop Kup”a bi lo naj bo lja pri li ka da gdin Đam pje ro Ma si (ITA), kao pred stav nik IHFa, na li cu me sta sa uče sni ci ma is pi ta raz li či te op ci je pra vi la ko ja će u sko rom pe ri o du bi ti i zva nič no de fi ni sa na od stra ne Me đu na rod ne ru ko met ne fe de ra ci je.

Že lja or ga ni za to ra je da ovaj do ga đaj po sta ne tra di ci o na lan i da se sva ke go di ne sve vi še eki pa oku plja na tur ni ru ko ji će bi ti na pro gra mu po čet kom mar ta, u vre me odr ža va nja “Ko pa o nik bi znis fo ru ma”, u na me ri da uče sni ci ma i gle dao ci ma pru ži sjaj nu za ba vu i da ši roj jav no sti pred sta vi no vu ver zi ju na šeg spor ta i prak tič no usta no vi kon cept “Hand ball everywhe re”. Do ga đa ju je pri su stvo vao i CEO ru ske Aso ci jaci je spor to va na pe sku gdin Ilja Vo lo dar ski. Lo gi stič ku po dršku or ga ni za ci ji su pru ži la “Ski ja li šta Sr bi je”.

Rukomet na pesku "napada" OI 2024. u Parizu

Me đu na rod na ru ko met na fe de ra ci ja (IHF) pod ne la je zah tev da se ru ko met na pe sku uvr sti u pro gram na Olim pij skim igra ma 2024 u Pa ri zu. Ova vr sta ru ko me ta svo ju pre mi je ru ima la je na let njim Olim pij skim igra ma mla dih u Bu e nos Aj re su 2018. go di ne, a ta ko đe je bio uvr šten u pro gram Svet skih iga ra na pla ži u Dohi pro šle go di ne. Ula zak u olim pij sku po ro di cu bio je ve li ki ko rak na pred za mla di sport ko ji je pr vo Evropsko pr ven stvo imao 2000. go di ne u Ita li ji, a Svet sko če ti ri go di ne ka sni je u Egip tu. Pot pu no u su prot no sti sa „sta ri jim bra tom“, dvo ran skom ver zi jom ru ko me ta, naj u spe šni ja na ci ja u ru ko me tu na pe sku ne do la ze iz Evro pe. Bra zil ci su pet pu ta osva ja li svet sko zla to, is pred Hr vat ske (2) i Egip ta (1). Ukup no je de set re prezen ta ci ja osva ja lo me da lje na Svet skim pr ven stvi ma. U žen skoj kon ku ren ci ji, ak tu el ne svet ske šam pi on ke su Gr ki nje, ali naj u spe šni ja na ci ja je Bra zil (3) is pred Ru si je, Hr vat ske, Nor ve ške i Špa ni je. Čak 11 na ci ja je osvaja lo me da lje na Svet skim pr ven stvi ma što naj bo lje go vo ri o ras pro stra nje no sti ru ko me ta na pe sku. Iz vr šni od bor Me đu na rod nog olim pij skog ko mi te ta od lu ku po ovom pi ta nju do ne će u de cem bru.

Održan prvi "KopKup" u rukometu na snegu



Metodički postupak obuke hvatanja lopte prilikom šuta sa krila

Teh ni ka u ru ko me tu

Sport skom teh ni kom na zi va mo efi ka sno i ra ci onal no iz vo đe nje po kre ta i kre ta nja či ji je kraj nji cilj po sti za nje mak si mal nih re zul ta ta u uslo vi ma tak mi če nja. U naj va žni je oso bi ne teh nič kog iz vođe nja po kre ta po red osta lih, ubra ja mo: slo bo du, la ko ću i eko no mič nost po kre ta uz eli mi ni sa nje ne po treb nog na pre za nja mi ši ća. Po zna to je da teh nič ka usa vr še nost uti če na po sti za nje br zog i ra ci o nal nog kre ta nja, sna la že nja u svim ne predvi đe nim si tu a ci ja ma, a sa mim tim i na efi ka snost iz vr ša va nja od re đe nih za da ta ka ka ko u na pa du, ta ko i u od bra ni.

Je dan od bit nih zah te va u ra ci o nal noj teh ni ci je, pre sve ga, za u zi ma nje ta kvog po lo ža ja ko ji mak simal no ot kla nja po re me ća je rav no te že te la u od ređe nom i neo p hod nom sta vu ili po kre tu. Ti po lo ža ji i sta vo vi za vi se od spe ci fič no sti po kre ta u kon kretnoj si tu a ci ji igre ( kre ta nje u svim prav ci ma u napa du i od bra ni, hva ta nje i do da va nje lop te, fin ti ranje, šu ti ra nje na gol, itd)

U ra du sa ru ko met nom eki pom, ka da se ra di na ob u ča va nju teh ni ke, pri sut no je mi šlje nje da je rad na teh ni ci is klju či vo ve zan za rad sa lop tom. Ali već smo na po me nu li, da bi se obavio ne ki teh nič ki za da tak sa lop tom, po treb no je te lo do ve sti u ta kav po lo žaj ko ji je naj ce lishod ni ji za pra vil no iz vr ša va nje za dat ka ko ji je ve zan za lop tu. Mo že se za klju či ti da do bra mo to ri ka či ta vog te la pred sta vlja neo p ho dan pred u slov za uspe šno usva ja nje ele me na ta tehni ke sa lop tom.

Po zna to nam je da na teh ni ku u ve li koj me ri uti ču i pro me ne pre vi la igre, pa sto ga po je di ne teh nič ke ve žbe po sta ju u tom slu ča ju ne e fi kasne i pod le žu eli mi na ci ji, dok ne ke dru ge vežbe sti ču ve ću pred nost. Ume šno uvo đe nje no

vih teh nič kih ele me na ta, kao i nji ho va pri me na pru ža vr lo če sto bit nu mo guć nost za po sti zanje uspe ha. Po red neo p hod no sti in di vi du al nog pri stu pa u ra du sa spor ti sti ma, ka da se ra di na usva ja nju i usa vr ša va nju teh ni ke, po treb no je do sta ra da na to me da usvo je na teh ni ka bu de mak si mal no za stu plje na u od re đe nim si tu a ci jama ru ko met ne igre.

Teh nič kotak tič ke ak tiv no sti u ru ko me tu

Teh nič kotak tič ke ak tiv no sti u ru ko me tu mo gu će je po de li ti na kre ta nja bez lop te i kre ta nja sa loptom. Zna čaj ne za ovu te mu su teh nič kotak tič ke ak tiv no sti sa lop tom, sto ga je i de fi ni sa nje osnovnih poj mo va usme re no u tom prav cu.

Osnov ni ele men ti ru ko met ne igre sa lop tom su:

• Hva ta nje i do da va nje lop te

• Vo đe nje lop te

• Šu ti ra nje na gol

• Fin ti ra nje

S ob zi rom da ne mo že mo odvo ji ti ove ele men te je dan od dru gog, jer po sle hva ta nja sle di ne ka od ak ci ja – po nov no do da va nje, fin ti ra nje, za ba da nje, ukr šta nje, vo đe nje ili šu ti ra nje. U da ljem ra du prika za će mo ne ke od me to do lo ških je di ni ca i ve žbi za sa vla da va nje ba zič nih TETA ele me na ta na pa da kao što su: hva ta nja, do da va nja, vo đe nja, fin ti ranja, šu ti ra nja, za ba da nja, ukr šta nja, utr ča va nja… Zna či sve ele men te ko je je dan kril ni igrač mo ra da po se du je da bi bio vr hun ski.

Hva ta nje i do da va nje

Hva ta nje i do da va nje lop te su prak tič no neo dvo ji vi ele men ti teh ni ke, pa se zbog to ga opi su ju i svr stava ju kao je dan za jed nič ki ele ment.

Hva ta nje lop te pred sta vlja teh nič ki ele ment ko jim igrač do la zi u po sed lop te ko ja se kre će kroz vazduh i iz nje ga se da lje mo gu vr ši ti raz ne ak tiv nosti – do da va nje, šu ti ra nje, fin ti ra nje.

Ovo je je dan od osnov nih ele me na ta i pri me nju je se kon stant no to kom igre. Lop ta se mo že hva ta ti

obe ma ru ka ma, jed nom ru kom uz po moć dru ge ili sa mo jed nom ru kom.

Iz bor na či na hva ta nja lop te za vi si od vi še fak to ra, a to su br zi na lop te ko ja se tre ba uhva ti ti, vre me i pro stor ko ji igrač ima na ras po la ga nju, pro stor za amor ti za ci ju lop te (Fo re tić i Ro gulj, 2007).

Do da va nje lop te pred sta vlja sa rad nju lop tom izme đu dva igra ča, tj. u mo men ti ma za po či nja nja na



pa da, pri or ga ni zo va nju na pa dač kih ak ci ja, ka da je sa i grač u po volj noj si tu a ci ji za po sti za nje po got ka, ka da je igrač is tro šio do zvo lje ne ko ra ke sa lop tom, pri li kom iz vo đe nja lop te na kon pre ki da itd.

Ovo je ta ko đe je dan od osnov nih ele me na ta ru komet ne igre i kon stant no je za stu pljen. Sva ko doda va nje se mo že iz ve sti u me stu, kre ta nju, sko ku, a na čin do da va nja mo že bi ti jed nom ru kom ili sa obe ru ke, tzv. krat kim i du gim za ma hom, za vi sno od ra sto ja nja iz me đu igra ča.

U za vi sno sti od pu ta nje lop te ko ja se do da je, ono mo že bi ti pra vo li nij sko, pa ra bo lič no ili od tla. Tako đe, atrak tiv nost ru ko me ta se ogle da i u raz li čitim spe ci jal nim do da va nji ma: iza le đa, iza gla ve, iz me đu no gu (Pop mi haj lov, 1984).

Na čin pri ma nja (hva ta nja) lop te kril nih igra ča

Pri ma nje lop te – pod ra zu me va sve na či ne na ko je kril ni igrač do la zi u po sed lop te. Vr lo je bit no da ig-rač bu de ne pre kid no u vi zu el nom kon tak tu sa loptom jer će mu to omo gu ći ti da u pra vom tre nut ku za u zme ta kav po lo žaj ko ji je naj a de kvat ni ji u da toj si tu a ci ji. Na pr vi po gled, ob u ča va nje hva ta nja lopte ne pred sta vlja ve li ku te ško ću, me đu tim usa vrša va nje hva ta nja lop te u uslo vi ma ra znih si tu a ci ja ko je se po ja vlju ju u igri bez ob zi ra iz kog prav ca lop ta do la zi, pred sta vlja mu ko tr pan po sao sva kog tre ne ra. Sve na či ne hva ta nja lop te po treb no je usavr ša va ti u raz li či tim ote ža nim uslo vi ma ka rak te ristič nim za ru ko met nu igru, a po seb no ka da se ra di o in ten zi te tu.

Po sto je 4 osnov na na či na pri ma nja lop te:

• Hva ta nje lop te – teh ni ka pri ma nja lop te iz va zdu ha, ba če nih od sa i gra ča ili su par ni ka

• Po di za nje ko tr lja ju ćih lop ti – pri ma nje lop te ko ja sto ji ili se ko tr lja po po du

• Za u sta vlja nje lop te – do la zak u po sed lopte ko ju igrač iz raz li či tih raz lo ga ne mo že uhva ti ti

• Pre u zi ma nje lop te – to je pre da je lop te iz ru ke u ru ku sa i gra ča

Na čin hva ta nja lop te za vi si od prav ca iz kog lop ta do la zi i vi si ne u ko joj se lop ta kre će, pa pre ma tome ima mo sle de će na či ne hva ta nja lop te:

1. Ka da lop ta do la zi pre ma igra ču spre da:

1. Vi so ko iz nad gla ve

2. U vi si ni li ca

3. U vi si ni gru di

4. U vi si ni po ja sa

5. Is pod po ja sa

6. Ka da se lop ta kre će po tlu

2. Ka da lop ta do la zi sa stra ne u svim si tu a ci jama ko je su opi sa ne u sta vu je dan.

3. Ka da lop ta do la zi iza le đa u svim si tu a ci ja ma ko je su opi sa ne u sta vu je dan.

Ne ki pri me ri ve žbi ko je se ko ri ste za ob u ča vanje i usa vr ša va nje hva ta nja lop te:

• Uti ski va nje lop te u ru ke da bi igrač do bio osećaj pri je ma lop te. Ru ke su po sta vlje ne u svim vi si na ma u ko ji ma lop ta do la zi pre ma igra ču

• Hva ta nje lop te sa ma njeg od sto ja nja. Igrač je okre nut li cem u prav cu oda kle lop ta do la zi

• Igrač se la ga no kre će pre ma ono me ko mu do da je lop tu

• Igrač boč no okre nut pre ma ono me ko mu do da je lop tu

• Igrač pri ma lop tu u kre ta nju i sa njom pra vi tri ko ra ka

• Pri ma nje lop te sa ve ćeg od sto ja nja

• Pri ma nje lop te u la ga nom tr ča nju

• Pri ma nje lop te u kre ta nju ka da lop ta do la zi iza le đa

• Pri ma nje lop te ko ja do la zi is pod po ja sa u me stu

• Pri ma nje lop te ko ja do la zi is pod po ja sa u kre ta nju

• Pri ma nje lop te u sko ku ko ja do la zi is svih pra va ca

• Pri ma nje lop te u pu nom tr ku ka da lop ta dola zi iza le đa – kon tra na pad

• Pri ma nje – po bi ra nje ko tr lja ju će lop te ko ja do la zi u su sret igra ču



Ka da su sa vla da ne osnov ne teh ni ke pri je ma lop te, pre la zi se na pri jem lop te u svim si tu a ci ja ma ko je sre će mo u igri.

Spe ci fič nost po zi ci je kril nog igra ča

Ka da go vo ri mo o spe ci fič no sti po zi ci je kril nog igra ča on da mo ra mo da ka že mo da je to iz prostog raz lo ga jer su kril ni igra či u za raz li ku od svo jih sa i gra ča u naj ne po volj ni joj po zi ci ji za šuti ra nje. Do brog kril nog igra ča od li ku je si gur no ba ra ta nje sa lop tom (od lič na TETA pri pre mljenost), do bra re a li za ci ja po zi ci o nog šu ta, šu ta iz kon tra na pa da, kao i re a li za ci je sed me ra ca što je sve če šći slu čaj, a sve to tre ne ri tre ba ju da pre do če svo jim igra či ma in si sti ra njem na vi sokom ste pe nu vla da nja teh ni kom igre sa lop tom.

Kril ni igra či mo gu da pod leg nu po seb nom spe cifič nom tre nin gu ka da je u pi ta nju obu ka hva ta i do da va nje, baš zbog spe ci fič no sti nji ho ve po zi ci je i TETA zah te va tre ne ra, kao i zbog slu ča ja da su kril ni igra či po sle pri je ma lop te u di rekt noj si tu aci ji za po sti za nje go la, tj re a li za ci je.

Baš iz tog raz lo ga mo že se na pra vi ti kla si fi ka ci ja pri je ma lop te kod kril nih igra ča i to na:

1. Pri jem lop te u me stu (po zi ci o ni na pad)

2. Pri jem lop te u kre ta nju (kon tra na pad, iz vođe nje br zog cen tra, itd)

Pri jem lop te u po zi ci o nom na pa du, ka da se kril ni igrač na la zi u „ćo šku“ ili u te re nu:

• Pri jem lop te u su no žnom – pa ra lel nom sta vu

• Pri jem lop te sa jed nom no gom is pred (suprot na od ru ke ko jom ba ca mo)

• Pri jem lop te na pr vi, dru gi ili tre ći ko rak

• Pri jem lop te po sle pro me ne prav ca kre ta nja (fin te)

• Pri jem lop te po sle okret fin te

• Pri jem te ških lop ti (vi so ke, ni ske)

• Pri jem ko tr lja ju ćih lop ti

• Pri jem in di rekt nih lop ti

• Pri jem lop te jed nom ru kom

• Pri jem lop te u sko ku (u me stu, ce pe lin)

Pri jem lop te u kre ta nju:

• Pri jem lop te u kon tra na pa du (du gih, kratkih, vi so kih, ni skih)

• Pri jem lop te u kon tra na pa du jed nom rukom

• Pri jem lop te pri iz vo đe nju br zog cen tra

• Pri jem lop te po sle pro me ne prav ca kreta nja

Kod svih ovih ele me na ta vi di mo da su za pozi ci ju kril nog igra ča po treb ne ne sa mo TETA zna nja i ve šti ne već i mo to rič ke spo sob no sti. Uz pret po stav ku da po sle sva kog pri je ma – hva ta nja lop te kril ni igrač ide na re a li za ci ju – šut na gol, on da mo ra mo da ka že mo da sva ki pri jem ima svoj na čin sko ka – ula ska u re a liza ci ju, pa se spe ci fič ne ve žbe i kon ci pi ra ju na ta kav na čin.

Na pri mer:

• Kod pri je ma lop ti u po zi ci o nom na pa du ka da je kril ni igrač na svo joj na pa dač koj po zi ci ju i ka da ima pra vi lan za let i kva li tetan pas od sa i gra ča, skok mo ra da bu de, u vis i u dalj, a usme ren pre ma sed mer cu, kako bi se po ve ća la mo guć nost za po sti za nje po got ka.

• Kod pri je ma te ških lop ti – ko tr lja ju ćih, vi sokih, ni skih, itd. i ka da ne ma mo mo guć nost za kva li tet nim za le tom, on da skok mo ra biti u vis, jer ti me da je mo se bi mo guć nost da

po gle da mo gol ma na dok smo u fa zi le ta i po ve ća mo mo guć nost kva li tet ne re a li za ci je.

• Kod pri je ma lop ti u kon tra na pa du, če sto ima mo do volj no vre me na da oce ni mo si tua ci ju is pred se be, te on da skok mo že bi ti, sa mo u vis, sa mo u dalj, u vis i u dalj.

• Kod pri je ma lop ti u po zi ci o nom na pa du kada je kril ni igrač na svo joj na pa dač koj po zici ji, a si tu a ci ja ni je po volj na za re a li za ci ju ( ma li ugao ) u tom slu ča ju skok mo ra bi ti u dalj, da bi smo stvo ri li što ve ći ugao i po boljša li svo ju mo guć nost uspe šne re a li za ci je.

Ako smo sa vla da li osnov ne teh ni ke hva ta nja i do dava nja, on da mo že mo da pre đe mo na vi ši ni vo i krene mo ob u ča va nje kril nih igra ča za mno ge si tu a ci je u ko ji ma bi se mo gao na ći to kom kraj njeg ci lja za ko ji se pri pre ma – utak mi ce. Za spe ci fič ne me to dič ke vežbe po bolj ša nja TETA ele me na ta kril nih igra ča, potreb no je da tre ner zna šta že li da po stig ne, da zna da ob ja sni cilj ne je di ni ce, da zna da po ka že na ko ji na čin se iz vo de od re đe ne ve žbe, da mo ti vi še svo je igra če za kva li te tan rad. Ta ko đe je ve o ma va žno da igra či po sle od ra đe nih ne ko li ko tre nin ga ose te lič ni na predak, jer se ta ko po ve ća va mo ti va ci ja za da lji rad. Od iz u zet nog zna ča ja je da spe ci fič ne ve žbe bu du ta ko kon ci pi ra ne da naj pri bli žni je od go va ra ju si tu a ci ja ma na utak mi ci.

Vežbe za usavršavanje TETA elemenata kod krilnih igrača Vežbe za usavršavanje TETA elemenata kod krilnih igrača

Slika1 – Kril ni igra či sto je na svo jim po zi ci ja ma u na pa du, na

jed noj stra ni u ćo šku, a na dru goj u te re nu. Tre ner ba ca lop te. U ovoj ve žbi tre ner mo že da ba ca sve vrste lop ti, vi so ke, ni ske, ko tr lja ju će, spo re, in di rekt ne, oštre dok igra či

po ku ša va ju da pri hva te lop tu i kre nu u re a li za ci ju. Cr ve na

stre li ca pri ka zu je pra vac sko ka kril nog igra ča

Sli ka 2 – De sno kri lo iz od bra ne iz la zi u kon tra na pad, do bi ja lop tu od gol ma na, od mah po sle cen tra, mo ra da po ve de lop tu, ima do volj

no vre me na da po gle da ka ko se po sta vio pro tiv nič ki gol man. Si tua ci ja na le vom kri lu je dru ga či ja, igrač do bi ja lop tu u pro tiv nič kih

de vet me ta ra, dug pas od gol ma na i mo ra od mah da ide na re a li za ci

ju, bez vo đe nja lop te

Sli ka 3 – Kril ni igrač sa cen tra ba ca oštar pas su prot nom kri lu ko ji je u kon tra na pa du i po sle do da ne lop te po ku ša va da ga

spre či u re a li za ci ji. Ov de pra vimo si tu a ci ju kao na utak mi ci, šut iz kon tra na pa da pod pri ti

skom

Sli ka 4 – Na de snoj stra ni te re na le vo kri lo ba ca dug pas na de sno

kri lo i ovaj ide na re a li za ci ju. Na levoj stra ni te re na de sno kri lo ba ca

dug pas le vom kri lu, ovaj ide na rea li za ci ju, sa mo što ne šu ti ra na gol

već vra ća ce pe lin de snom kri lu.

Sli ka 5 – Na de snoj stra ni te re na desno kri lo do bi ja lop tu od tre ne ra, ko ji po ku ša va da ga spre či u re a liza ci ji, ako stig ne da spre či uskok,

kril ni igrač pra vi fin tu u ja ču stra nu i on da ide na re a li za ci ju, ako ne

stig ne, kril ni igrač ska če iz ugla ko ji je iz bo rio. Na le voj stra ni te re na

le vo kri lo iz ćo ška is tr ča va da pri mi lop tu od tre ne ra, pra vi okret fin tu,

do bi ja lop tu i ide na re a li za ci ju

Sli ka 6 – Na de snoj stra ni te rena, de sno kri lo pra vi fin tu u ja ču

stra nu ( za ba da nje ) i vra ća se u ćo šak, do bi ja po vrat nu lop tu

od tre ne ra i ide na re a li za ci ju uz ome ta nje od bram be nog igra ča. Na le voj stra ni te re na, le vo kri lo vr ši za ba da nje ši ro ko, do bi ja povrat nu lop tu od tre ne ra iz me đu

1 i 2 i ide na re a li za ci ju


STRUČNA TEMA Piše: Prof. dr Marko Isaković, assistant coach Rukometnog kluba Konstanca (Rumunija)

Pro pri o cep tiv ni tre ning i nje go va ULO GA U PRE VEN CI JI PO VRE DA

P ro pri o cep to ri su po seb ni sen zor ni recep to ri sme šte ni unu tar zglo bo va, mišića i te ti va (Har ris i Du dley, 2000). Pro pri o cep ci ja je spo sob nost mi ši ća da od go vo re na spe ci fič ne, a če sto i na neo

bič ne po zi ci je i si tu a ci je (Po tach i Bor den, 2000).

Da nas se po ja vlju ju i dru gi ter mi ni za ovaj vid tre nin ga, je dan od njih je:

• PVV (Pro pri o cep ti veve sti bu larvi sual) tre ning ko ji na gla ša va va žnost li ni je ko ju či ne pro pri o cep to ri, cen tar za rav no te žu u unu tra šnjem uvu i vi zu el ni ana li za tor (Tropp i Askling, 1988)

• Dru gi ter min ko ji se če sto po ja vlju je je sen zor nomo to rič ki tre ning, a pod ra zu meva do vo đe nje spor ti ste u po zi ci je u ko ji ma mo ra ju re a go va ti za dr ža va njem rav no težnog po lo ža ja. Ta ko đe ko ri sti se i ter min ne u ro mu sku lar ni sta bi li za cij ski tre ning (Clark, 2001)

Pri mar ni efe kat pro pri o cep tiv nog tre nin ga je dovo đe nje te la spor ti ste u ve li ki broj ati pič nih si tu a


STRUČNA TEMA Piše: Prof. dr Marko Isaković, assistant coach Rukometnog kluba Konstanca (Rumunija)

ci ja ko je će is pro vo ci ra ti ak ti va ci ju pro pri o cep to ra i stvo ri ti pret po stav ku da će spor ti sta u kri tič nim mo men ti ma op ti mal no re a go va ti, a sa mim tim sma nji ti mo guć nost po vre da.

Se kun dar ni efe kat pro pri o cep tiv nog tre nin ga je ste ja ča nje li ga me na ta i te ti va i po ve ća nje am pli tu da po kre ta u zglo bo vi ma.

Ovu vr stu obu ke mo že mo po de li ti u sle deće seg men te:

1. Rad sa da ska ma za rav no te žu

2. Ra di te sa ve li kim lop ta ma (pi la tes, bossu lop te)

3. Odr ža va nje i ome ta nje rav no te žnih po loža ja u sta ja nju, ho da nju, tr ča nju, ska ka nju

4. Kre ta nje po ne rav nim po vr ši na ma

5. Pro pri o cep tiv ni tre ning sa spolj nim opte rećenjem

6. Iz vo đe nje ve žbi sa me di cin ka ma

7. Rad na tram po li na ma

8. Rad na me ka noj pod lo zi (stru nja če)

• Naj ve ći efe kat ovaj tip tre nin ga ako se ta kvi sa drža ji pro vo de na po čet ku tre nin ga, ali ni je is klju čena nji ho va pri me na u osta lim de lo vi ma tre nin ga.

• Pro pri o cep tiv ne ve žbe bi se tre ba le pro vo diti sva ko dnev no, a naj ma nje tri pu ta ne delj no.

• Tra ja nje ve žbi ne bi tre ba lo da bu de du že od 10 mi nu ta u kon ti nu i te tu zbog opa da nja ner vnomi šić ne raz dra žlji vo sti. Po je di načna ve žba ne bi tre ba la da tra je du že od 45 se kun di.

Is tra ži va nja su po ka za la da se po sle ope ra tivnih za hva ta gu bi zna ča jan deo re cep to ra, za to je bit na pri me na pro pri o cep tiv nog tre nin ga u ci lju pre ven ci je i sma nje nja bro ja po vre da kod spor ti sta.


STRUČNA TEMA Piše: Miloš Simić, trener seniorskog tima i mlađih kategorija R.K. ASA Tel Aviv (Izrael)

Taktičke varijante “BRZOG CENTRA”

Uvod

N aj ve ći broj pro me na u pra vi li ma ru ko met ne igre iz de la igre ko ji se od no si na kon tra na pad se de sio kra jem pro šlog ve ka. Od 1997. g. pri me nju je se pra vi lo ’’br zog cen

tra’’, ko je omo gu ća va eki pa ma ko je su pri mi le gol da iz ve du lop tu sa sre di ne igra li šta bez obzi ra gde se u tom tre nut ku na la ze pro tiv nič ki igra či, kao i da po čet no ba ca nje, na kon zvi žduka su di ja, mo že da se iz ve de u bi lo kom prav cu. Ovim pro me na ma se di rekt no uti ca lo na ri tam na pa da, za to što je od ta da br zi na iz vo đe nja napa da za vi si la sa mo od eki pe ko ja je pri mi la gol. Kao i sve što je no vo, u po čet ku je bi lo iz u zet no „mo der no“ pri me nji va ti ’’br zi cen tar’’. Da nas se

1. Fa za na pa da

Na pad je ko lek tiv na, teh nič ko tak tič ka ak tiv nost kojom se po ku ša va nad i gra ti od bra na da bi se je dan od igra ča na šao u pri li ci za po sti za nje go la (Maksić, 2016). Vre men ski po sma tra no, tre nu tak u kom po či nje sva ki na pa da je iz jed na čen sa tre nut kom u kom se za vr ša va na pad pro tiv nič ke eki pe. Pre la zak iz fa ze od bra ne u fa zu na pa da se mo že do go di ti nakon raz li či tih si tu a ci ja: pri mlje nog po got ka, teh ničke gre ške ili ne ak tiv nog na pa da pro tiv nič ke eki pe, od bra ne gol ma na, od u zi ma nja lop te itd. Iz u ze tak su na pa di u ko ji ma eki pa na pa da po sle tajmauta, polu vre me na ili na sa mom po čet ku utak mi ce.

1.1. Br zi na pad po sle uspe šne od bra ne – kontra na pad

Ve o ma je va žno da na br zi na pad gle da mo kao na je dan si stem igre ko ji ima svo je za ko ni to sti i prin ci pe po mo ću ko jih se ostva ru je. On mo ra bi ti de talj no or ga ni zo van i uve žban da bi smo mo gli oče ki va ti od re đe ne re zul ta te.

Pr vo pra vi lo: u kon tra na pad tr če svi igra či (ne posto ji igrač ko ji je sta ti čan pri li kom br zog na pa da na kon što eki pa do đe u po sed lop te).

Dru go pra vi lo: sva ki igrač tač no zna svo ju pu ta nju kreta nja, od no sno svoj za da tak pri li kom br zog na pa da. U za vi sno sti od zon ske od bra ne, ko ju igra mo, za vi si će i po je di nač ne kret nje igra ča u br zom na pa du. Kret nja igra ča u kon tra na pa du di rekt no za vi si od nje go vih sposob no sti i kva li te ta igre u od bra ni, od no sno da li igrač mo že da igra na vi še raz li či tih od bram be nih po zi ci ja.

Raz voj ru ko met ne igre i vi ši ste pen nad i gra va nja nam na me će sa vre me ni pri stup u de fi ni sa nju pre

la ska iz fa ze od bra ne u fa zu na pa da. U sa vre menom ru ko me tu pre po zna je mo: pr vi, dru gi „ta las“ i pro du že ni kon tra na pa da (Mak sić, 2016).

Pr vi ’’ta las’’: kril ni igra či i pi vot men či ne pr vu li niju br zog na pa da, što zna či da je nji hov za da tak da na naj br ži mo gu ći na čin is tr če na pro tiv nič ki deo igra li šta. Gol man tre ba da je ob u čen i da pra ti raspo red svo jih igra ča ko ji či ne ’’pr vi ta las’’ i ka da god si tu a ci ja na igra li štu do zvo lja va – pro i gra svo je sai gra če. Ko ri šće njem ovog na či na kon tra na pa da posto ji ve li ki ri zik od gre ške, za to što gol man do da je lop tu sa i gra ču ko ji je na uda lje no sti od 20ak meta ra, ali tre ba is ta ći da je ovaj na čin i vr lo efi ka san, ako se ne gre ši u nje go vom iz vo đe nju.

Dru gi ’’ta las’’: či ni kret nja be kov skih igra ča i njihov za da tak je da u si tu a ci ja ma ka da gol man ni je u mo guć no sti da pro i gra pr vu li ni ju na pa da za počnu or ga ni za ci ju na pa da ta ko što će u mak si mal noj br zi ni tr ča nja vr ši ti me đu sob na do da va nja i do ći na deo igra li šta ko ji pri pa da pro tiv ni ku. Za vr šnica ovog na pa da je ra zno vr sna i di rekt no za vi si od ras po re da pro tiv nič kih igra ča na igra li štu. Be ko vi mo gu za vr ši ti na pad in di vi du al nim šu tem ili asisten ci jom pre ma kril nim igra či ma ili pi vot me nu.

U si tu a ci ja ma ka da od bra na uspe da za u sta vi dru gi „ta las’’ br zog na pa da, ta da tre ba na sta vi ti na pad i poče ti ko ri šće nje pro du že nog kon tra na pa da ( u ovom slu ča ju na zva će mo ga tre ći „ta las“). Od bra na ko ja se vra ti la na svo je po zi ci je još uvek ni je u pot pu no sti or ga ni zo va na i sprem na na de lo va nje, što na pad može da is ko ri sti. To zna či da bi na pa da či ka da do đu na svo je po zi ci je, bez za u sta vlja nja, tre ba lo da na sta ve sa na pa dom u ko jem će bi ti iz gled nih po zi ci ja za igru jedan na je dan sa ne sprem nim od bram be nim igra čem.

sa mno go vi še opre zno sti pri me nju je ovaj vid na pa da jer je po zna to da on ima svo je sla bo sti i ma ne. Dru gi raz log re đe pri me ne br zog na pada je taj što su pro tiv nič ke eki pe do bro pri premlje ne za spre ča va nje „br zog cen ta ra“. Na su prot ta kvom mi šlje nju po sto je ru ko met ne eki pe ko ju či ta vu fi lo zo fi ju na pa da za sni va ju baš na pri meni ovog vi da i po sti žu do bre re zul ta te upra vo zahva lju ju ći „br zom cen tru“.

U pri log va žno sti br zih na pa dač kih ak ci ja i efi kasno sti igre iz ova kvih na pa da ide i to da je od 2014. go di ne u zva nič nu sta ti sti ku Evrop skog pr ven stva po red efi ka sno sti iz kon tra na pa da uvr šte na i efika snost igre na kon „br zog cen tra“.

Kao i ve ći na tim skih sport skih di sci pli na u ko joj se eki pe nad me ću za po sti za nje ve ćeg bro ja po ena, go lo va ili ko še va ta ko i u ru ko me tu raz li ku je mo dve fa ze igre – fa zu na pa da i fa zu od bra ne. Da lje, ove dve naj ši re ob u hva će ne fa ze igre se mo gu pode li ti na pod fa ze i to:

• Fa za na pa da na: po zi ci o ni na padi br zi napad;

• Fa za od bra ne na: po zi ci o nu od bra nu i spre ča va nje br zog na pa da.

Po zi ci o ni na pad pred sta vlja deo igre u ko joj ekipa po ku ša va da nad i gra pro tiv nič ku od bra nu koja je po sta vlje na u od re đe nu, že lje nu, for ma ci ju. Sa dru ge stra ne, su prot no od po zi ci o nog na pada i po zi ci o ne od bra ne, na la ze se „br zi“ na pa di i od bra na od ova kvih vi do va na pa da, od no sno spre ča va nje br zog na pa da. Da ljom po de lom dola zi mo i do dva ob li ka „br zog na pa da“ – kon trana pad i „br zi cen tar“ od no sno dva ob li ka spre čava nja br zog na pa da – spre ča va nje kon tra na pa da i spre ča va nje „br zog cen tra“. Ka ko bi na ve de na po de la bi la ja sni ja dat je še mat ski pri kaz struktu re ru ko met ne igre.

LEGENDA



Re zul tat ova kvog na pa da je vr lo če sto nad i gra va nje od bram be nog igra ča ili stva ra nje vi ška (pra znog prosto ra) sa i gra ču ko ji ne sme ta no iz vo di šut ka go lu.

1.2. Br zi na pad po sle pri mlje nog go la – „br zi cen tar“

Ovaj vid na pa da je sa mo na do grad nja i na sta vak pret hod nog, od no sno ide ja da se br zi na pad iz vo di kon ti nu i ra no to kom utak mi ce bez ob zi ra da li je odbra na pri mi la gol ili ne. Gol man ima za da tak da posle pri mlje nog po got ka u naj kra ćem vre men skom in ter va lu do đe u po sed lop te i du gim pa som do da igra ču ko ji je na cen tru igra li šta. Igrač ko ji naj če šće iz vo di lop tu je pi vot men, ali mo že da bu de i ne ki dru gi igrač u za vi sno sti od na či na pre la ska iz fa ze od bra ne u fa zu na pa da. Nje gov za da tak je da, od tre nut ka ka da je nje go va eki pa pri mi la gol, naj br že mo gu će stig ne do cen tra igra li šta i bu de spre man za pri jem i iz vo đe nje po čet nog ba ca nja.

Po iz vo đe nju lop te sa cen tra igra či na sta vlja ju svo ju or ga ni zo va nu kret nju ka pro tiv nič kom go lu i na la ze se u si tu a ci ji slič noj kao u ’’tre ćem ta la su’’ kon trana pa da. Igra či su u si tu a ci ji da u pu nom za le tu i sa ne ko li ko do da va nja mo gu nad i gra ti ne for mi ra nu ili de li mič no for mi ra nu pro tiv nič ku od bra nu.

Kret nja igra ča po sle iz vo đe nja „br zog cen tra“ može da bu de po slo bod nom iz bo ru ili iz vo đe njem uve žba ne ak ci je.

Kre ta nje igra ča po slo bod nom iz bo ru zna či da sva ki na pa dač od la zi na svo je me sto u na pa du i u za vi sno sti od si tu a ci je na te re nu bi ra raz li či ta re še nja, kao što su: pro i gra va nje pi vot me na ili ne kog dru gog sa i gra ča ko ji u da tom tre nut ku ne ma di rekt nog ču va ra, nad i gra vanje od bram be nog igra ča, šu ti ra nje na gol i sl.

Po ka za lo se kao vr lo efi ka sno, ako eki pa po sle iz vođe nja cen tra poč ne da ko ri sti uve žba nu ak ci ju. Za od bra nu je ve o ma te ško da is pra ti raz ne pro me na me sta na pa da ča u vr lo krat kom vre men skom in terva lu (35 se kun di), gde igra či još uvek ni su za u zeli svo je od bram be ne po zi ci je. Naj če šće su to ak ci je utr ča va nja jed nog od kril nih igra ča na po zi ci ju drugog pi vot me na, utr ča va nje be ko va na po zi ci ju drugog pi vot me na, pro me ne me sta be ko va i dr.

1.3. Pre la zak iz od bra ne u fa zu na pa da na kon pri mlje nog go la

Kao što je u ra du već re če no, ras po red od bram benih igra ča za vi si pre sve ga od nji ho vih in di vi du alnih od bram be nih spo sob no sti, i pro men ljiv je od eki pe do eki pe. Ta ko re ci mo, u od re đe noj eki pi, u

od bra ni 321 kril ni igra či će za u ze ti po zi ci ju beka i oda tle tr ča ti br zi na pad, dok će u ne koj dru goj eki pi kril ni igrač za u ze ti po zi ci ju „hal fa“ ili „prednjeg cen tra“.

Po stav ka po je di nih igra ča u od bra ni di rekt no odre đu je i na čin tran sfor ma ci je po je di na ca i eki pe iz fa ze od bra ne u fa zu na pa da. Uko li ko je to mogu će, ide al no bi bi lo da pri li kom tran sfor ma ci je sva ki od bram be ni igrač pre đe što kra ću dis tan cu od od bram be ne po zi ci je do svo je kraj nje po zi ci je u na pa du. Ta ko bi re ci mo u zon skoj for ma ci ji 321 pi vot men tre ba lo da za u zme po zi ci ju „pred njeg cen tra“, kri la po zi ci ju „hal fa“, sred nji bek po zi ci ju „cen tar hal fa“, a be ko vi isto i me nu po zi ci ju u od brani (sli ka 1).

Slika1 – Razvoj „brzog centra“ iz zonske odbrane 321

Sa ovih ini ci jal nih od bram be nih po zi ci ja sva ki igrač na naj br ži, naj ra ci o nal ni ji i naj e fi ka sni ji na čin mo že da do đe u fa zu na pa da i si tu a ci ju za po sti za nje po gotka. U prak si, po sto je naj ra zli či ti je va ri jan te po stav ki od bram be nih igra ča a sa mim tim i ve li ki broj na či na za raz voj br zog na pa da tj. pre la ska iz fa ze od bra ne u fa zu na pa da. Za uspe šnost ak ci je bit no je da sva ki poje di nac bu de do bro ob u čen i da raz u me svo je za datke, da pra vil no pri me nju je prav ce kre ta nja i da bu de sve stan svo je ulo ge pri li kom br zih na pa da.

Uko li ko se eki pa od lu či za zon sku od bra nu 6:0 postav ka je naj če šće ta kva da kril ni igra či za u zi ma ju kraj nje po zi ci je. U za vi sno sti od po stav ke le vog odno sno de snog be ka ko ji mo gu igra ti na po zi ci ja ma 2, 3, 4 ili 5, sred nji bek naj če šće za u zi ma po zi ci ju broj 3 ili 4 dok pi vot men igra na po zi ci ja ma 2 ili 5. Iz ta kvih po stav ki naj lak še se vr ši pre la zak iz odbra ne u br zi na pad, a na čin tran zi ci je pri ka zan je na sli ci broj 2.

Na kon pre la ska od bram be nih igra ča u po čet nu fazu „br zog cen tra“ (iz vo đe nje lop te sa cen tra) sle di či tav niz kre ta nja. Ova kva kre ta nja mo gu bi ti planski or ga ni zo va na – ak ci je, ali mo gu bi ti i kre a ci ja po je din ca u da tom tre nut ku. Bi lo da su tim ske akci je ili kre a ci je po je din ca ona za cilj ima ju br zo i efi ka sno za vr ša va nje na pa da (Jor do vić, 2009.).

Kao i u or ga ni za ci ji kon tra na pa da, ta ko i pri li kom iz vo đe nja „br zog cen tra“ raz li ku je mo pr vi, dru gi i tre ći „ta las“ (pro du že ni na pad).

Pr vi „ta las“ pri li kom iz vo đe nja „br zog cen tra“ bi pod ra zu me vao iz vo đe nje lop te jed nom od dva kri la. Na kon pri je ma lop te kril ni igrač se u pu nom za letu kre će pre ma pro tiv nič kom go lu tra že ći pro sto re u još ne for mi ra noj od bra ni pro tiv nič ke eki pe. Kori ste ći svo je mo to rič ke spo sob no sti i ne for mi ra nu zo nu, kril ni igrač do la zi u po zi ci ju za iz vo đe nje šu ta. Po zi ci je sa ko jih se šut mo že iz ve sti pri li kom pr vog ta la sa „br zog cen tra“ mo gu bi ti raz li či te.

Dru gi „ta las“ pred sta vlja ju ak ci je u ko ji ma na kon pri je ma lop te sa cen tra ne ko od be ko va ili kril nih igra ča za po či nje pro dor pre ma go lu kao u pret hodno opi sa nom pr vom ta la su. Usled ne mo guć no sti da se u pr vom ta la su do đe do po zi ci je za šut, igrač ko ji je pri mio lop tu tra ga za dru gim re še njem od no sno asi sten ci jom ne ko me od slo bod nih sa i gra ča.

Tre ći „ta las“ pred sta vlja uigra ni tim ski po laz iz ko jih eki pa stva ra oči gled nu si tu a ci ju za po sti za nje go la na od bra nu ko ja se vra ti la na svo je po zi ci je, ali još uvek ni je u pot pu no sti or ga ni zo va na i sprem na na de lo vanje (slič no kao u pro du že nom kon tra na pa du).

Jed na od naj jed no stav ni jih na pa dač kih ak ci ja „brzog cen tra“ sa sto ji se iz sve ga če ti ri do da va nja i šuta sa po zi ci je le vog ili de snog kri la. Ova kva ak ci ja mo že se pri me ni ti u si tu a ci ji u ko joj je pro tiv nič ka eki pa pret hod no po sti gla gol upra vo sa kril ne pozi ci je. Ka ko igra ču ko ji je po sti gao gol tre ba naj vi še vre me na da se vra ti u od bram be ni for ma ci ju, ta ko ovom ak ci jom mo že bi ti „ka žnje no“ upra vo spo ro vra ća nje pro tiv ni ka ko ji je pret hod no po sti gao pogo dak. Za to, ak ci ja „br zog cen tra“ iz gle da pri lič no jed no stav no, ali sa dru ge stra ne je i vr lo zah tev no. Ka ko bi se upu tio uda rac sa že lje ne po zi ci je neo phod no je da naj pre gol man za što kra ći vre men ski pe riod do đe do lop te i upu ti je pre ma pi vot me nu. Pas iz me đu pi vot me na i sred njeg be ka, za tim srednjeg be ka i le vog ili de snog be ka i na kra ju le vog ili de snog be ka sa le vim ili de snim kri lom je kra tak i brz, a ukup no vre me tran zi ci je lop te od gol ma na

Slika 2 – Razvoj „brzog centra“ iz zonske odbrane 6:0

Pri li kom zon ske od bra ne 5:1 po stav ka kril nih igra ča je ista kao u od bra ni 6:0. Kri la za u zi ma ju kraj nje po zici je, le vi i de sni bek za u zi ma ju po zi ci je le vog i de snog „hal fa“, sred nji bek za u zi ma po zi ci ju „cen tar hal fa“ dok je pi vot men na po zi ci ji „pred njeg cen tra“. Ova kva postav ka da je igra či ma mo guć nost naj lak šeg i naj br žeg pre la ska iz fa ze od bra ne u br zi na pad (sli ka 3).

Slika 3 – Razvoj „brzog centra“ iz zonske odbrane 5:1

U naj ve ćem bro ju slu ča je va eki pe ko je ima ju igrače spe ci ja li zo va ne sa mo za od bram be ne za dat ke, ove igra če ko ri ste i za fa zu br zog na pa da. Ka ko se br za na pa dač ka ak ci ja za vr ša va za 3 do 5 se kun di, igrač spe ci ja li zo van za od bram be ne za dat ke ne ma vre me na da iz vr ši iz me nu i uzi ma ak tiv no uče šće u fa zi br zog na pa da. Ovo je ta ko đe zna ča jan po datak sa aspek ta in di vi du al ne i ko lek tiv ne pri pre me.

2. Pri me ri or ga ni za ci je „br zog cen tra“ u ru ko me tu



Literatura1. Jordović, V. (2009). Ubrzanje igre – razvoj „brzog centra“ i produženog kontranapada

(video materijal), Seminar RSS, Beograd.

2. Kovács, P. (2016). Qualitative analysis XII European championship for men, Poland, EHF

3. Kovács, P. (2018). Qualitative analysis XIII European championship for men, Croatia, EHF

4. Maksić, Ž. (2016). Savremene tendencije u organizaciji kontranapada iz plitkih zonskih odbrana u rukometu, Završni master rad, RSS

5. http://activities.eurohandball.com/analyses

6. http://ihfeducation.ihf.info/Coaches/Analysis

do kril nog igra ča ne bi tre ba lo da bu de ve će od 3, 4 se kun de (sli ka 4).

Slič no pret hod noj ak ci ji, još jed na na pa dač ka va rijan ta „br zog cen tra“ sa sto ji se od ukr šta nja kril nih igra ča. Na kon pri je ma lop te na cen tru le vo kri lo uz vo đe nje kre će pre ma sre di ni igra li šta i na pa da nefor mi ra nu od bram be nu for ma ci ju. Iza nje go vih leđa, pre ma le voj stra ni igra li šta kre će se de sno krilo ko je uz vo đe nje po ku ša va da pro đe pre ma go lu i upu ti uda rac. Uko li ko ne uspe u toj na me ri ak ci ja se na sta vlja do da va njem lop te le vom be ku ili pi vot menu. Sva ko od igra ča ko ji je u pri li ci da pri mi lop tu u na ve de noj ak ci ji ima mo guć nost i šu ti ra nja pre ma pro tiv nič kom go lu. Iz vo đe nje udar ca pre ma go lu pre sve ga za vi si od po stav ke od bram be nih igra ča i do brog pre gle da igre na pa da ča. Ri zik ko ji no si ovakva ak ci ja sva ka ko su is hi tre ni šu te vi (sli ka 8).

Kao na sta vak pret hod no na ve de ne ak ci je po sto ji mo guć nost ukr šta nja kril nog igra ča i od go va ra jućeg be ka. Svo jom kret njom pre ma su prot noj stra ni od bra ne kril ni igrač iza zi va po me ra nje či ta ve odbra ne na stra nu na ko joj se na la zi i na ko joj na pa da. Uko li ko ne po sto ji mo guć nost iz vo đe nja šu ta, kao do bro re še nje se na me će ukr šta nje sa be kom ko ji će na kon pri je ma lop te svo ju kret nju usme ri ti pre ma sre di ni, su prot no od kret nje kril nog igra ča. Ti me će se od bram be ni igra či na te ra ti na po nov no po me ranje ali sa da u su prot nom prav cu. Pri li kom ova kvih kre ta nja od bram be nih igra ča mo že do ći do ka šnjenja, lo šeg „pre u zi ma nja“ a kao kraj ni pro dukt svega to ga na pad će stvo ri ti „vi šak“ od no sno do volj no pro sto ra za ne kog igra ča za šut pre ma go lu (sli ka 6).

Za klju čak

Igra „br zog cen tra“, na kon 22 go di ne pri me ne, do sti gla je vi sok ni vo raz vi je no sti. Go to vo da ne po sto ji eki pa ko ja u ne kom tre nut ku igranja ni je pri me ni la na pa dač ku va ri jan tu „br zog cen tra“ ili se ba rem ni je bra ni la od ova kvih akci ja.

Sva ka ko mo že mo kon sta to va ti da je „br zi cen tar“ deo igre ko ji je obe le žio pret hod ne dve de ce ni je ru ko met ne igre i da iz tog raz lo ga za slu žu je ve li ku pa žnju u ana li zi ra nju, tu ma če nju i da ljem usa vr šava nju.

Slika 4 – Akcija „brzog centra“ – šut sa krilne pozicije nakon četiri pasa

Još jed na va ri jan ta „br zog cen tra“ u ko joj kril ni igrač ima zna čaj nu ulo gu ali sa da ne pri li kom rea li za ci je već pri li kom br ze tran zi ci je lop te i po vlače nja pro tiv nič kih od bram be nih igra ča na jed nu stra nu.

U na ve de noj ak ci ji, na kon gol ma no vog do da va nja pre ma pi vot me nu, lop ta se na cen tru iz vo di kril nom igra ču ko ji u pu noj br zi ni na pa da 5og od no sno 2og od bram be nog igra ča. Uko li ko si tu a ci ja do zvo li ta kvu mo guć nost, kril ni igrač mo že da iz ve de šut. Uko li ko kril ni igrač bu de po kri ven i do bro sa ču van od stra ne od bram be nih igra ča, ak ci ja se na sta vlja do da va njem lop te dru gom kril nom igra ču ili ne kom od be ko va. Va ri jan te za vr šet ka na pa da su mno gobroj ne i pre sve ga za vi se od si tu a ci je od no sno postav ke pro tiv nič kih od bram be nih igra ča. U br zom pre no su lop te i br zim, pro stor no tač nim, kret njama na pa da ča, od bram be ni igra či ima ju po te ško će u pra vil nom po sta vlja nju. Ti me se na pa da či ma otva ra vi še mo guć no sti za nad i gra va nje ta ko ne po sta vljene od bram be ne for ma ci je (sli ka 5).

Slika 5 – Akcija „brzog centra“ – napad levog krila po desnoj strani

Slika 6 – Akcija „brzog centra“ – nastavak posle napada krila po boku

Pret hod no dve na ve de ne ak ci je se mo gu pri me ni ti sa obe stra ne, od no sno pri li kom iz vo đe nja lop te sa cen tra ona se mo že do da ti i le vom i de snom kri lu.

Jed na od ja ko po pu lar nih i vr lo efi ka snih ak ci ja prili kom iz vo đe nja „br zog cen tra“ je ste ukr šta nje bek – be ku. Pri li kom ove ak ci je lop ta na kon iz vo đe nja sa cen tra pre ko sred njeg be ka do la zi do le vog ili de snog be ka, u za vi sno sti sa ko je stra ne se od lu či da se za poč ne ak ci ja. U pri ka za noj ak ci ji na kon prije ma lop te, le vi bek uz vo đe nje i mak si mal nu brzi nu kre će pre ma pro tiv nič kom go lu u na me ri da iz ve de šut sa sre di ne ši ri ne igra li šta. Za to vre me sred nji bek pre la zi na po zi ci ju le vog be ka, a de sni bek ta ko đe u pu noj br zi ni ide iza le đa le vog be ka. Uko li ko se le vi bek ne od lu či za šut, lop tu pre da je de snom be ku. Na kon pri je ma lop te de sni bek ima vi še mo guć no sti – šut pre ma go lu, pro i gra va nje pivot me na ili le vog kri la, kao i upu ći va nje pa sa prema sred njem be ku ko ji se sa da na la zi na po zi ci ji le vog be ka (sli ka 7).

Slika 7 – Akcija „brzog centra“ – ukrštanje

bek bekuSlika 8 – Akcija „brzog

centra“ – ukrštanje krila



Dva puta na krovu sveta sa juniorimaNi ko la Gu žva Je vre mo vić je ro đen u Va lje vu 14. ju la 1950. Ru ko met je po čeo da tre ni ra u Osnov noj ško li „Mi ša Du dić“, a ubr zo je po stao član Me tal ca. Za se ni or sku eki pu ovog klu ba de bi to vao je 1967. Iste go di ne sa Me tal cem je osvo jio ti tu lu ju ni or skog pr va ka Sr bi je i Du nav ski ju ni or ski kup u Bra ti sla vi. Bio je je dan od naj bo ljih igra ča va ljev skog klu ba u Je din stve noj li gi Sr bi je, ko ja je ta da bi la dru gi rang tak mi če nja u Ju go sla vi ji. Od 1972. do 1976. bra nio je bo je Cr ve ne zve zde, a od 1977. do 1981. Me ta lo pla sti ke s ko jom je osvo jio Kup Ju go sla vi je. U rod no Va lje vo se vra tio 1981. i do 1987. u Me talcu je oba vljao dvo stru ku ulo gu. Bio je igrač i tre ner. Tu je ujed no po če la nje go va trener ska ka ri je ra. Po red Me tal ca bio je tre ner Pe li ste ra, Me ta lo pla sti ke, Cr ve ne zve zde, Ju go vi ća, Be ra na, Ru da ra, Cr ven ke, Rad nič kog Fi de lin ke (dru go me sto u šam pi o na tu), Par ti za na (osvo jen Kup) Bu duć no sti (osvo jen šam pi o nat). Ne ko li ko go di na vo dio je juni or sku re pre zen ta ci ju Sr bi je. Kao član struč nog šta ba ju ni or ske re pre zen ta ci je Ju go

sla vi je osvo jio je zla to na svet skim ju ni or skim pr ven stvi ma u Ri je ci 1987. i u Ati ni 1991, bron zu na Svet skom ju ni or skom

pr ven stvu 1989. u Špa ni ji. i pe to me sto na Svet skom juni or skom pr ven stvu 1995. u Ar gen ti ni. Pre mi nuo je 18. ja nu a ra 2010. u 60toj go di ni. Sa hra njen je na No vom gro blju u nje go vom rod nom Va lje vu.

D e ce ni ja je pro šla ot ka ko se u več nost pre se li la auten tič na fi gu ra na šeg ruko me ta. Ni ko la Je vre mo vić Gu žva pre mi nuo je 18. ja nu a ra 2010. ostaviv ši ne iz bri siv trag u ovom spor tu

ko me se da vao du šom i sr cem či tav svoj ži vot. Jedan od naj po zva ni jih da pri ča o li ku i de lu sva kako je Vo ji slav An drić, is tak nu ti dru štve ni i sport ski pre ga lac iz Va lje va. Po zna vao je Gu žvu u du šu. Bio mu je sa i grač u Me tal cu, sve dok nje go vih tre nerskih po če ta ka u ovom klu bu, po vrh sve ga du gogo di šnji ver ni pri ja telj. Evo ci ra nje uspo me na na Gu žvu po či nje mo pi ta njem ko ja je pr va aso ci ja ci ja ka da se po me ne nje go vo ime.

– Aso ci ja ci ja ima vi še – mak si mal na po sve će nost ruko me tu, osmi šljen i si ste ma ti čan rad, ta le nat, i igrački i tre ner ski, ne ve ro vat na hra brost, bor be nost do po sled njeg ato ma sna ge, stro gost pre ma se bi i oni ma sa ko ji ma je igrao i ko je je tre ni rao, ve li ka lu cid nost, dru že lju bi vost, iskre nost... – na vi ru se ća nja An dri ća na pr vi po men ime na Ni ko le Gu žve Je vre mo vi ća.

Ču ve ni va ljev ski pro fe sor ma te ma ti ke pri se tio se i mno go broj nih aneg do ta iz bi ti sa nja sa Ni ko lom Je vre mo vi ćem ko je oži vlja va ju se ća nja na Gu žvi nu spe ci fič nost i je din stve nost.

– Me ta lo pla sti ka an ga žo va la no vog tre ne ra Se a da Ha sa ne fen di ća. Sead for si ra mla đe igra če i dr ži Gužvu u re zer vi. Šu ter ski deo tre nin ga. Gu žva se di na klu pi za re zer vne igra če i iz sve sna ge ba ca lop tu na obli žnji gol. Sead ga pi ta: „Šta to ra diš Je vre movi ću“? Gu žva od go va ra: „Pa zar ni si re kao da sva ko šu ti ra sa svog me sta“.

– Jed nu se zo nu, zbog ne spo ra zu ma sa upra vom kluba, igrao sam za va ljev ski Kru šik. Ima li smo za i sta do bru eki pu i u ne kom spa ring me ču ko ji je Gu žva tra žio da vi di tre nut nu sprem nost eki pe Me tal ca (on

se ni je ski dao), oni iz gu be utakmi cu, pri če mu bu du i baš le po nad i gra ni. Mi se na rav no ra du jemo, a on njih na tri bi ne: tr ča nje go re do le, sko ko vi na jed noj no zi, su no žno, skle ko vi... Oku pa mo se i uđe mo u ha lu, a Gu žvin ka zne ni tre ning još uvek tra je.

– Za vr ši la se pr va se zo na Me tal ca u Dru goj sa ve znoj li gi „Jug“. Pre ko sva kih oče ki va nja sa sa mo dva po ja ča nja Me ta lac kao no vaj li ja u li gi osvo jio tre će me sto, a Gu žva nam uzeo du šu. Po sled njih ne ko li ko tre nin ga se gle da sa ce lim timom pre ko ni ša na. Na kra ju po sled nje utak mi ce u svla či o ni ci sa op šta va: „Mom ci su tra je tre ning u 12 sa ti na Gra cu, kod bra ne na De gu ri ću“. Ja, kao ka pi ten i čo vek od po ve re nja, znam o če mu se ra di, ali ne smem da zuc nem. Eki pa do đe, u tre ner ka ma i pa ti ka ma, a on spre mio i do neo gi ba ni cu, to plo jag nje, sa la tu, ko la če, so ko ve, dva san du ka pi va...

– Na jed noj utak mi ci, na le vom kri lu „po lo mim“ kraj njeg u od bra ni je dan put u ja ču, dru gi put u slabi ju stra nu, a pro tiv nič ki tre ner čo ve ka pre ba ci na su prot nu stra nu. Gu žva me ne zov ne i ka že da idem na de sno kri lo i opet ga lo mim. Ja mu opet dam gol. Tre ner čo ve ka pre ba ci na le vog hal fa. Gu žva lu cidno me ne po sta vi na de snog be ka. Kad sam mu dao i če tvr ti gol, tre ner ga iz ve de iz igre.

– Gu žva je vo leo ži vot i bio je ve li ki bo em. Po sebno me sto u nje go vom ži vo tu ima la je mu zi ka. Danas spi sko ve obo ža va nih kom po zi ci ja za ka fan sku upo tre bu ima ju svi. Pr vi spi sak sa sta ro grad skim pe sma ma ko je su mu pe va li va ljev ski mu zi ča ri vi deo sam kod Gu žve. Na spi sku su bi le pra ve stva ri: „Oj spo men če pla vo cve će“, „E da je tvo ga bi strog oka“, „Gde ćeš bi ti le pa Ke jo“, „Ne ka da sam i ja vo leo pla vo cve će“, „Zo ri ce, Zo ro mo ja“, „Ah kad te be lju bit ne smem“...

Po mi šlje nju An dri ća Ni ko la Je vre mo vić Gu žva je imao ve o ma dobru kom bi na ci ju neo p hod nih tre ner skih oso bi na.

– U svo joj igrač koj ka ri je ri i ka sni je, ka da sam kao ru ko met ni rad nik sve mo gao da po sma tram i iz dru gog ugla imao sam pri li ku da sret nem

mno go pra vih tre ne ra. Ne mo gu da tvr dim da je Gu žva bio naj bo lji ili naj kom plet ni ji, ali je si gur no imao ne što što je bi lo neo p hod no da

bu de od li čan tre ner. Ka da je od nos pre ma tre nin gu u pi ta nju on je za nje ga, i kao igra ča i kao tre ne ra, bio sve ti nja. Ni je to le ri sao

iz o stan ke i ka šnje nja. Isto ta ko ni za bu ša va nje na tre nin gu. Kod Gu žve se uvek zna lo kad tre ning po či nje, ali ni ka da i ka da se

za vr ša va, jer do ma ri su mu osta vlja li ključ od sa le na neo grani če no ko ri šće nje. Imao je ne ve ro vat nu že lju za po be dom.

Ni je vo leo da gu bi. Ne sa mo ru ko met ne utak mi ce, već ni tre ning utak mi ce, na tre nin gu na dva go la, ma li fud bal,

ba sket, ta blić, re mi, do mi ne... Taj po bed nič ki duh preno sio je i na svo je igra če ko ji ma je mo gao da is to le ri še

loš dan, ali ni ka da ma lo du šnost, ne bor be nost i od sustvo že lje za po be dom. Bio je sja jan de mon stra tor.

Umeo je da de mon stri ra sva ki ele me nat in di vi dual ne teh ni ke. I to ne sa mo za be kov skih po zi ci ja i

od bram be na kre ta nja. Uspe šno je de mon stri rao i teh nič ke ele men te kri la, pi vot me na i gol ma na – na bra ja An drić i na sta vlja u jed nom da hu:

– Ve li ku pa žnju je po sve ći vao in di vi du al nom ra du sa igra či ma. Igra či su kod Gu žve ima li pau zu sa mo pet na e stak da na zi mi i dva de se tak da na le ti. Sva ku pa u zu u pr ven stvu ko ri stio je za

in di vi du a lan rad sa igra či ma. Svi po sle pr vog ma

GUŽVIN PEČAT



ja ras pu ste eki pe. Gu žva od po ne delj ka do pet ka ra di osmi šlje no dva pu ta dnev no. Bio je od li čan me to dičar. Is pra vlja ju se teh nič ke gre ške, uče no vi ele men ti, po pra vlja br zi na, sna ga, skoč nost... I na po čet ku no ve se zo ne svi se ču de oda kle Gu žvi no vi mla di i spremni igra či. O ru ko me tu je raz mi šljao 25 sa ti dnev no. O svo jim igra či ma, ali i o pro tiv ni ci ma i tak tič kim zami sli ma raz mi šljao je ne pre sta no. I kao igrač i kao tre ner igrao je gla vom. Imao je iz ra že nu i igrač ku i tre ner sku in te li gen ci ju. I tra žio re še nja za sva ki problem, za sva kog igra ča. Bio je tre ner ino va tor. Ži veo je za ru ko met i ni šta ni je pre pu štao slu ča ju – is ti če An drić i do da je:

– Imao je spe ci fi čan ska u ting pro tiv ni ka. U vre me nima tre ner skih po če ta ka, ka da ni je bi lo sa vre me nog IT ska u tin ga, išao je da gle da pro tiv nič ke eki pe ili se te le fo nom ras pi ti vao ka ko i šta igra ju. Sni mao je odbra nu, na pad, kon tru i po lu kon tru, vra ća nje iz na pada, in di vi du al ne ka rak te ri sti ke igra ča (čak do sit ni ca: do brih i lo ših stra na, šta gol ma ni bra ne, a šta ne...). Pri pre mi sa stan ci za utak mi ce su bi li ilu stra tiv ni, jer smo do de ta lja zna li šta nas i ko lek tiv no i po je di načno če ka. Mak si mal no je kon tro li sao eki pu, i to ne samo na tre nin gu, već i u pri vat nom ži vo tu. Iako pu ki ama te ri, ni smo sme li ni da po mi sli mo da iz o sta ne mo sa tre nin ga ili da se pred utak mi cu na đe mo u slat kim noć nim si tu a ci ja ma. Po sle po be da, sve je bi lo do zvolje no, a na kon po ra za te ško da se ču la i po ne ka reč. Na po slet ku „pod vla čim“ da je učio od svih onih od ko jih se ima lo šta na u či ti. Gu žva je učio od onih za ko je je znao da zna ju vi še. Učio je gle da ju ći i vi deo je

po je di no sti ko je dru gi ma ni su bi le do stup ne. U le to 1984. go di ne pro veo je pet na e stak da na na pri prema ma re pre zen ta ci je u Lju blja ni za OI u Los An đe lesu. Ono što je ta mo vi deo i na u čio od Bra ni sla va Pokraj ca i Zo ra na Živ ko vi ća bi lo je pra vo osve že nje i za nas. Te se zo ne ni smo sa mo tr ča li i šu ti ra li, već le te li po te re nu – na po mi nje An drić.

Ne ka da šnji sa ve zni se kre tar za sport i omla di nu sma tra da je srp ski ru ko met ostao du žan Gu žvi.

– Kad god je do bio šan su, on ju je is ko ri stio. Bio je po moć nik Ka si mu Ka me ni ci i Je zdi Stan ko vi ću i oba pu ta uče stvo vao u osva ja nju ju ni or skog pr ven stva sve ta. Bio je tre ner ju ni or skih se lek ci ja Sr bi je i Jugo sla vi je i imao ve o ma do bre re zul ta te. Ni ka da ni je do bio šan su sa se ni o ri ma. Mo žda zbog svog bur nog tem pe ra men ta, mo žda zbog to ga što su olim pij ci iz Min he na i Los An đe le sa i svet ski pr va ci iz Švaj carske ima li pri o ri tet. Ve ru jem da bi ta kve šan se si gurno is ko ri stio, jer kad god je do bi jao od re še ne ru ke i mo guć nost da bi ra eki pu, po sti zao je uspe he. Za nje ga, a pre sve ga za naš ru ko met, pra va je šte ta što ni ka da ni je do bio ma kar jed nu šan su u se ni or skom re pre zen ta tiv no ru ko me tu – sma tra An drić.

Is ti če da je Gu žva osta vio du bok trag u rod nom Valje vu u ko jem je pro veo naj ve ći deo svog ži vo ta.

– Plo do vi Gu žvi nog struč nog ra da se pro te žu i do dana šnjih da na. Po Gu žvi nom re cep tu se ra di lo i ka da on ni je bio u Va lje vu. Rad sa mla đim ka te go ri ja ma se za sni vao na kon cep tu ko ji je on po sta vio. Re pre

zen ta tiv ci Vla di mir Pe trić i Mi ki Ra do sa vlje vić su di rekt ni pro iz vo di nje go ve ško le. Tre ne ri ko ji su radi li i ko ji da nas ra de u va ljev skom ru ko me tu (Slo bodan Jo ka no vić, Dra go mir Ča čić, Du šan No vok met...) Gu žvi ni su igra či. Me đu tim, ni šta ma nji trag Gu žva ni je osta vio u Bi to lju, Šap cu, Zve zdi i Par ti za nu, Bera na ma, Pod go ri ci i svu da gde je ra dio. Iza nje ga su osta ja li ve o ma do bri re zul ta ti, uvek iz nad uslo va i igrač kog sa sta va sa ko jim je ras po la gao. Iz ta kvog ra da su pro is te kli Ne đa Jo va no vić, Mo mir Ilić, Alem To skić, Dar ko Sta nić ... Ipak naj ve ći trag i u Va lje vu i u svim sre di na ma u ko ji ma je ra dio Gu žva je osta vio u lju di ma. Iako s njim ni je bi lo la ko ra di ti, jer je bio ve o ma zah te van ka da su uslo vi za tre ning i tak mi čenje u pi ta nju, ali i mak si mal no an ga žo va nje igra ča, i ru ko met ni rad ni ci i igra či i lju di sa ko ji ma se u svim sre di na ma dru žio pam te ga kao stro gog, ali prav dolju bi vog i po žr tvo va nog čo ve ka i pra vog pri ja te lja, što je on mno go pu ta i do ka zao. Sve u sve mu Va lje vo i Va ljev ci će se tru di ti da se ća nje na lik i de lo Ni ko le Je vre mo vi ća Gu žve ni ka da ne iz ble di. Osam go di na or ga ni zu je mo Me mo ri jal ni ru ko met ni tur nir „Ni kola Je vre mo vić Gu žva“. Tur nir ima ka rak ter tra di ci onal ne sport ske ma ni fe sta ci je, a na tur ni ru naj če šće uče stvu ju Gu žvi ni klu bo vi: Me ta lac, Cr ve na Zve zda, Me ta lo pla sti ka i Par ti zan. Ove go di ne de ve ti po re du tur nir je za ka zan za 5. i 6. sep tem bar. Po seb nom sveča no šću na de se to go di šnji cu Gu žvi ne smr ti obe le žen je do ga đaj post hum ne do de le pla ke te RS Sr bi je Ni koli Je vre mo vi ću po vo dom 70 go di na ru ko me ta u Sr bi ji – na po mi nje An drić.

Na pi ta nje da li Va lje vo već ima ili da li će ima ti u sko ri je vre me ru ko met nog tre ne ra ka li bra Ni ko le Gu žve Je vre mo vi ća An drić od go va ra:

– Već je bi lo re či o kom bi na ci ji tre ner skih oso bi na ko ji ma je Gu žva ras po la gao. Te ško je da nas u Sr bi ji, a pre ma to me i u Va lje vu, na ći tre ne ra ko ji ima ta ko sret no i do bro ukom po no va ne tre ner ske ka rak te risti ke. Slo bo dan Jo ka no vić je is ku san i do bar tre ner ko ji je imao uspe ha i sa klu bo vi ma i sa re pre zen tativ nim se lek ci ja ma ko je je tre ni rao. Ali on se već neko li ko go di na ne ba vi tre ner skim po slom, što je šteta i za Va lje vo i za Sr bi ju i za nje ga. Obe ća va Du šan No vok met, ko ji je ta ko đe ra stao pod Gu žvi nim trener skim okri ljem. On tre nut no uspe šno ra di u ŽRK Me ta lac. Bu duć nost će po ka za ti šta je po pri mio od Gu žvi nih tre ner skih ve šti na, ko li ko uči i usa vr ša va se i ko ji su nje go vi re al ni tre ner ski do me ti.

Na kra ju An drić ot kri va i po re klo na dim ka Ni ko le Je vre mo vi ća:

– Gu žvin otac Jo van Je vre mo vić – po zna ti va ljev ski ka fe dži ja imao je na di mak Gu žva. U ru ko met nom sve tu su svi mi sli li da je Gu žvin na di mak pro iste kao iz nje go vog spe ci fič nog tem pe ra men ta ko ji ga je go nio da uče stvu je, a če sto i iza zi va gu žve na te re nu, ali lju di ma je tre ba lo mno go vre me na da shva te da je to po sle di ca nje go vog bor be nog karak te ra, že lje za po be dom i po seb nog shva ta nja sport ske prav de do ko je mu je mno go sta ja lo – zaklju ču je An drić.

Rukometni počeci

Kao trener i igrač Metalca

Kao igrač Metaloplastike

Kao igrač Crvene zvezde

Kao igrač Metalca SP za juniore 1991.

PRIJATELJI ZAJEDNICE TRENERA RUKOMETNOG SAVEZA SRBIJE

18000 Ниш, Рајићева 1, тел. 018/ 511 843, 521 697Изложбено продајни салон: Томе Роксандића 4/Л2, тел. 018/ 520-111

e-mail: [email protected]

iv broj / april 2020. - zt rss

Documents