istvan erkenj - totovi

7/22/2019 Istvan Erkenj - Totovi

1/43

Istvan Erkenj - Totovi

Itvan Erkenj

Totovi

Preveo: Eugen Verber

Uesnici:

MAJORTOT

MARIKA, njegova enaAGIKA, njegova kiPOTARTOMAJI, optinski parohCIPRIJANI, profesorELEGANTNI MAJORVLASNIK CRPKELERINCKE, susedGA GIZI GEZE, ena na zlu glasuDR EGENBERGER ALFRED, deak od 7 godina

SLUGADogaa se u jednoj optini u planinama, za vreme drugog svetskog rata uMaarskoj

Pisac je ubeen da se njegov komad deava na tano odreenom mestu ivremenu, u potpuno stvarnoj situaciji. Usled toga svaki pokret i svaka re,dekor i rekvizita treba da su autentini. Svaka stilizacija moe samo dazbunjuje. Meutim, od stvarnosti je dozvoljeno izneti na pozornicu samo toliko,koliko groteska zahteva i dozvoljava. I zbog toga je glumac, koji pokuava daprodubi svoju kreaciju i izmisli neku humornu karakternu crtu za sebe da bitime obogatio svoju ulogu, na krivom putu. Ovaj komad nema nikakve veze saapstraktno ostvarenom dramom, ali u njemu ima neto od apstpakcije, i totano toliko koliko je neohodno potrebno za apstraktno ostvarenje. Groteska,naime, samo toliko podnosi od nebrojenih nogunosti stvarnosti koliko meunjima naginje ka groteski. Svako dodavanje bilo to karikiranje, ili traenjesentimentalnih efekata slabi efekat. Namera pisca je prema tome, bila odsvega samo bitno, i samo najnunije. Bilo bi divno ako bi reditelj i glumac ovimputon i nastavili. Postoje, naime, granini avovi gde se groteska nalazi safarsom, komedijom ili tragedijom. Ove se granice mogu prelaziti samo po cenulomljenja stila. Ova opasnost upuuje na neku meru uzdranosti, na pr. na

odricanju od izotravanja finalnih poenti ili na smernost u izlivima oseanja.Page 1


2/43

Istvan Erkenj - TotoviOvaj gubitak je, meutim, samo prividan, u zamenu dobijamo to da groteska,sa svom neumoljivom logikom svoje neloginosti nesmetano doe do izraaja.

PRVI DEO

Prva slika

(Pred kuom Totovih. U pozadini nekoliko borova, jedna dolina, brda)POTAR: (Groteskna figura, neka vrsta seoske budale, u ritama. Nosipotansku torbu, na glavi potarska kapa.) Kau da sam napola blesav. Kau ito da pljujem u arterski bunar. Navodno istresam nos u rublje koje je obeenoda se sui. Od svega toga ni jedna re nije istinita. Meutim, ja umem tako dafusinguznem sebe, da se dignem u vazduh i preskoim dva eira nataknutaedan na drugi. (Stavi svoju kapu na zemlju) Za to obino dobijam po au piva

(Ne skae, stavi svoju kapu na glavu) i preskoin. Kau jos i to da manipuliems pismima. A to je istina. Na primer, gospodin profesor Ciprijani me nikada nijedirao, ak me je i leio na neuropsihijatrijskoj klinici, ipak ne mogu da gavolim. (Vadi jednu pozivnicu) Kada stigne pozivnica na garden parti kodgospodina regenta (Iskida na komade, baci u jedno bure sa strane) Zato dase radujem? Uiteljev sin je ranjen na frontu. Ni dan danas ne zna. Ali mu jeerka donela trojke na svet. Ispravio sam telegram na dvojke. Volim parnebrojeve, tree dete samo zbunjuje. Na sve ovo me tera samo moje oseanjedobrote, za to ne dobijam ni au piva. A eto, tu su i Totovi. Njih posebnovolim. Zato? Jer ih je etvoro. Dva, etiri, est. To je lepo! I njihov je sin

napolju na frontu, ne daj boe da mu se neto desi! I sad je stigla jednafrontovska dopisnica. Neke uruim, a ima koje stavim na stranu. Ima kojepocepam, jer ono ega nema, nema... Da vidimo ta je poslednji put pisao?(Vadi iz kape jednu drugu kartu)Sa aljenjem vam javljam da imam trovanjekobasicama, a kao posledica toga jak proliv... Ovo sam sklonio na stranu,trovanje kobasicama ponekad i samo prestane, a ponekad napravi problem.ta jo pie? (ita najnoviju kartu)Slatki moji roditelji i Agika! S radou vasizvetavam da mi je proliv proao, ponovo sam zdrav i itav... Eto ti. Ovo samim utedeo. Dobro je znati da ni polublento nije sasvim blentav. (ita dalje)

Imam zato i jednu mnogo radosniju vest... Radosna vest? Konano! (Premakui) Totovi! Pota! Radosna vest! (Prozor se otvara, Marika i Agika senervozno naginju da istrgnu iz ruku potara pismo. I Tot se pojavi)MARIKA: (nervozno ita) Zbog stalnog uznemiravanja od partizana, nervnisistem naeg voljenog gospodina majora, o kome sam vam i do sada tolikolepoga napisao, toliko je oronuo da e sada zbog toga poi na dvonedeljnobolovanje... Uspeo sam da ga ubedim... (ne moe dalje, dodaje list keri) itaj!

AGIKA:...da se koristi gostoljubljem mojih dragih roditelja, to nije ilo takolako, jer ne bi eleo nikome da bude na teretu u sadanjem nervnom stanju...

MARIKA: uje li ovo, slatki moj Lajoe?

TOT: ujem.Page 2


3/43

Istvan Erkenj - TotoviAGIKA:Ja sam mu opisao klimatske prednosti nae optine, nau divnustaklenu verandu, pogled na Babonj, pa na bartalapoku dolinu, i zamislite, nagospodin major je prihvatio poziv. Moete da zamislite ta to za mene znai.MARIKA: Isuse na krstu! au vina za ika potara. (Agika daje potaru vino,

on ispija, zahvaljuje, odlazi.)POTAR: U zdravlje dragoga ule!AGIKA: Je li ikada dolazio neki major u ovaj kraj? Moda nikada.TOT: ivci mu nisu u dobrom stanju.MARIKA: Popravie se... itaj, erkice!AGIKA:Na voljeni gospodin major, nemojte se, molim, od toga uplaiti, netrpi galamu, veoma osetljivo reaguje na pojedine mirise. Ima ih koje uopte nepodnosi, dok neki drugi, na primer miris borovine deluje na njega sasvimumirujueMARIKA: (ponosno) Tiina i miris borovine, e pa toga kod nas ima u izobilju.

TOT: ta je ono to ne moe da podnese?MARIKA: O tome na dragi ula ne pie nita podrobnije.TOT: A to ne bi bilo na odmet znati... (Hoda unaokolo, njuka. Dve ene sevrate, prozor se zatvara. Tot nekoga opazi) Halo! Gospodine doktore! (Ulaziista klozetskih jama, vue za sobom pumpu na etiri toka. Ostavlja pumpu,pouri Totu)VLASNIK CRPKE: Izvolite, gospodine komandiru vatrogasne ete.TOT: Bie kod nas dve nedelje komandant moga sina koji je vrlo osetljiv namirise.VLASNIK CRPKE: Odista? estitam. Da ponemo s pumpanjem?

TOT: I sam ne znam, dragi gospodine doktore, jer sam ja ve toliko navikao naove mirise da ni sam ne znam da li ovde smrdi ili ne.VLASNIK CRPKE: (duboko uvue vazduh kroz nos) Biu iskren. Momentalno,miris zahoda gospodina Tota jeste malo tar, ali nije neprijatan.TOT: ta sada da radimo?VLASNIK CRPKE: Ako elite pumpau, ako ne elite, neu pumpati. Ali to vimorate da odluite, dragi gospodine komandiru vatrogasne ete.TOT: Ako mirie, onda da pumpamo! U pitanju je ivot naeg ule dragigospodine doktore.VLASNIK CRPKE: To bi uinio svaki nesavesni ista jama... Ali ja razmiljam.Pretpostavimo da ja, eto, zaponem s pumpanjem. ta se deava? Masa sezatalasa i... Gospodine komandiru vatrogasne ete ak i kod najieg gorskogoka, ako se voda u njemu uzburka, treba vremena dok se umiri, staloi, dokpostane kristalno bistra. Jeste li shvatili poreenje?TOT: (s mukom razmilja) Znai, da ostavimo kako jeste, dragi gospodinedoktore?VLASNIK CRPKE: (Uzdahne) Molim lepo, ja sam laka srca napustio pravnikukarijeru, jer ovim poslom deset puta vie zaraujem... No nikada nisam nipretpostavljao da u se sukobiti s tako zamrenim problemima, s kakvima janikada, za vreme moje advokatske prakse nisam, moda... Po mom miljenju,od dva zla treba izabrati manje, pitanje je, koliko je osetljiv gospodin major na

mirise? O tome vam va dragi sin nije pisao?Page 3


4/43

Istvan Erkenj - TotoviTOT: (vikne u kuu) Marika! Agika! (Totova i njena ki se pojave na prozoru)ta ono pie o mirisima ula?MARIKA: (vadi iz nedara list) Ovde stoji toliko da veoma osetljivo reaguje napojedine mirise.

VLASNIK CRPKE: Da je mutno, mutno jeste, malo, ali u tome nema nitazabrinjavajue. Iz ega vi zakljuujate da mu se ba ovaj miris nee dopasti?MARIKA: Jer nam se ve alio jedan na stanar.AGIKA: Ali taj nije bio major, ve samo kondukter spavaih kola.MARIKA: A jedan major ipak ima prefinjeniji nervni sistem!AGIKA: Ponekada, naroito nedeljom, i meni smeta, a ja nisam major.MARIKA: Trkni, kerkice, po susede... (Pre nego to ode, preko ramena) Budipametan, slatki, dobri moj Lajou!TOT: Da budem pametan? A ta vi kaete, gospodine doktore?VLASNIK CRPKE: Zavisi od toga, kada gost stie. Ako sada zatalasam masu

potrajae najmanje dve nedelje dok se ponovo ozgo ne skori... Imamo li tolikovremena?TOT: Stie prvim vozom za odsustva.VLASNIK CRPKE: Onda bolje da se odreknemo pumpanja, dragi gospodinekomandiru vatrogasne ete.TOT: Mislite? Hvala vam na ljubaznom upustvu.VLASNIK CRPKE: Nita, gospodine Tot.TOT: To ne mogu da primim.VLASNIK CRPKE: Plua se samo za pumpanje. Kod mene su saveti besplatni.(Odlazi sa svojom crpkom. U tom se vraa potar, zatim dva suseda: gospoa

Geze Gizi i gospodin Lerincke)GA GIZI: Jeste li me zvali, dragi gospodine Tot.TOT: Dobro doli. Izvolite blie. elimo da vas upoznamo s pismom naeg sina.itaj, Marika moja!MARIKA: (Vadi frontovsku kartu, ita) Sada, poto se blii dan polaskagospodin Major mi sve vie pokazuje znake svoje simpatije. Voz za odsustvapolazi iz Noviaskola, pa mi je obeao da mogu da ga otpratim sa bataljonskimkolima. Zamislite, moi u da se okupam! LERINCKE: (U eljezniarskoj uniformi, do lakta jedna ruka u gipsu) Pa to jedobra vest.GA GIZI: estitam.MARIKA: I da vas upozorim, dragi moji, na jo jednu vanu stvar. Nagospodin major, zbog prekomerne opasnosti od partizana, pati od nesanice izato mu je potrebna potpuna tiina. Znam da moj otac uiva u optininepodeljeno potovanje, pa e s lakoom da otkloni zvuke koji su neprijatni zauho...POTAR: Eto ti.LERINCKE: Zar kod nas nije tiina?MARIKA: Kako da nije! Imamo mi jednu gostimsku knjigu gde je jedan gostupisao ovako: Ovde vlada takva tamna i meka tiina kao crni somot Inaetaj gost radi u klanici svinja.

AGIKA: esto to proitam, pa sva malakem...Page 4


5/43

Istvan Erkenj - TotoviGA GIZI: Pa ta onda ne valja s ovom tiinom?MARIKA: Izgleda da su osobe na tako visokim poloajima osetljiva na zvukekoji su neprijatni za uho.LERINCKE: Ali, na kakve zvuke?

TOT: To smo mi protumaili tako da ne treba otkloniti zujanje vetra, klaparanjekinih kapi i cvrkut ptica.LERINCKE To bi bilo zaista teta.TOT: Ali sa tvoje strane se ponekad uje nekakav neprijatan zvuk...LERINCKE: Da nije mljackanje?MARIKA: Neto nalik.LERINCKE: Ja, naime, posle hladnog piva, uvek mljackam. Ali sad je tomekraj!.. Odviknuu se piva!MARIKA: Hvala, gospodine susede.TOT: To je lepo od tebe, andore.

GA GIZI: A zato ste mene izvoleli zvati? Ja ne posluujem ni pijane ni bunegoste. To je kod mene zakucano na najistaknutijem mestu, iznad kreveta.TOT: Verujem vam. Od vas emo zamoliti samo jednu malenkost. Vaa kapijikripi.GA GIZI: To je takva malenkost?MARIKA: Treba samo da se podmae uljem.GA GIZI: Nije nego.. Ta kripa ima svoju odreenu ulogu u mom poslu.(Brino) K meni, naime, dolaze uglavnom smolari. To su vrlo valjani, alisporomislei ljudi. E, pa, sad, iz toga to kapijica zakripi, biva jasno da jestigao sledei smolar, to pouruje prethodnog smolara. Ako kapijicu

podmaem, od toga u imati materijalne tete.TOT: Zar nema drugog reenja za pourivanje?GA GIZI: Na to su navikli, gospodine komandiru vatrogasne ete.TOT: Razumem. Hteli biste dobiti odtetu za gubitak prihoda.GA GIZI: Ne, hvala. Naprotiv, jo sam i ponosna to mogu da uinim neto zatakvog oveka kao to je gospodin Tot. Do videnja, gospodine komandiruvatrogasne ete.TOT: Hvala lepo. (Lerincke i Ga Gizi odlaze)MARIKA: Svako dobro vam elim! (Gleda za njima) Kakvo razumevanje.Kakva elja da pomognu. Tebe svi vole, slatki dobri moj Lajoe. ta jo jostoji na ceduljici?TOT: (ita) Reci tetka Sievoj, zbog psa.POTAR: Rekao sam da bi ga trebalo odmeti u umarevu kuu, ali nee da gapusti.MARIKA: ta e sada da bude?POTAR: Zadavio sam...AGIKA: Tetka Sievu?POTAR: Pseto. Zato, je li trebalo nju?MARIKA: Jaoj, nikako!POTAR: Za ljubav gospodina Tota, vrlo rado.TOT: Hvala, nije potrebno. ta bee jo?

AGIKA: Ja sam opet zamolila ofere oba autobusa da dve nedelje ne svira naPage 5


6/43

Istvan Erkenj - Totovikrivini.TOT: Dobro. A Kastrinerica s mlinom za mak.MARIKA: Nee mleti.TOT: (prislukuje) I sada melje.

MARIKA To je nemogue. Samlele smo zajedno za dve nedelje unapred.TOT: Moda ne ujem to? (Svi prislukuju, zatim se redom okrenu potaru,priblie mu se, prilaze mu, sluaju) To ti melje ovde, sine?POTAR: Ja.MARIKA: On je! Melje!POTAR: Jest ja... To ja diem. Imam neto na grudima, k'o ardov.TOT: Posluaj me dobro, sinko. Od sada, kad donosi potu, im stigne do vileprofesora Ciprijanija, ti e da udahne, i tek kada si ve odmakao od ogradetubenhamerovih, onda e da izdahne vazduh.POTAR: To je dugaak put!

TOT: Da je kratak, nije.POTAR: Ako se uguim?MARIKA: (majka-tigrica) Ako se ugui, uguie se! Ali dok se na jedinacsin bori napolju na frontu, da nisam ula kako se usuuje u blizini nae kuekue da die...POTAR: (U neuvremenu ustuknuo u strahu) Ne! Ne dolazi u obzir, sigurno dane! Za ljubav gospodina Tota sve u da uinim! (Ode)MARIKA: (ljutito) Ubiti drugog, to da. Ali da se on sam malo gui?TOT: Nemoj se uzbuivati, Marika moja. Hteo je dobro, samo mu nisu svedaske na broju. (oslukuje) Sada, kao da je tiina.

MARIKA: I meni se ini.AGIKA: Ve je krajnje vreme.MARIKA: (Agiki) Donesi ve jednu cigaru tvom slatkom dobrom tatici. (Totzapali cigaru, Marika sedne kruni mladi graak u neku erpu. Sve troje seumirilo.)AGIKA: Sutra e u ovo vreme ve biti ovde...MARIKA: I nita ga nee uznemirivati.TOT: Nee bome.MARIKA: Sada sam ve sasvim mirna.TOT: I ja. (povue jednom cigaru. Naglo oslune. Klimne glavom.) Zar neujete? Ovde neto klapara.MARIKA: ta radi?TOT: Klapara, klopara. Ni sam ne znam. (Svi sluaju)AGIKA: (vedro) Da vam kaein ta klapara? Graak! (Svi se osmehuiu. Marikaostavlja erpu, sipa graak u svoju kecelju)MARIKA: to ti ima dobro uvo, slatki dobri moj Lajoe,,AGIKA: Kakav je jedan major, tatice?TOT: Kako kakav?AGIKA: Kako ga treba nazivati? Milostivi gospodine kao gospodina profesoraCiprijanija? Ili kao princa od Luksemburga i njemu treba rei: visoanstvo?TOT: Koliko znam, treba ga zvati samo gospodine majore.

MARIKA: Ili dragi gospodine majore.Page 6


7/43

Istvan Erkenj - TotoviAGIKA: Zar to znai da je major neto manje?TOT: Kakvi. Ba suprotno. Princ od Luksemburga ima samo ume, gospodinprofesor nema nita drugo do svoje nauke... Ali jedan major, to je neko. Onzapoveda. Ima zlatnu zvezdicu. On je oficir.

AGIKA: (aanjalaki) Jedan oficir. Jedan oficir... (Lagano ustane, padne u vatru)Jedan oficir. Jedan oficir!TOT: Sad moe da se smiri, keri.MARIKA: Kad je tako lepo tiho sve. Ba sam radoznala hoe li primetiti(naglo oslukuje) ujete li?TOT: ta je to opet?MARIKA: Ne znam. (Prislukuju, ali ne mogu da pronau izvor zvuka)AGIKA: Neete se naljutiti ako neto kaem?TOT: Reci samo, devojice.AGIKA: Imam oseaj da to tatina cigara sre.

TOT: (s jednom borom na elu) Cigara ne sre. Cigara bezglasno proputa dimi vazduh.AGIKA: ak ni tada ako sluajno ue u nju slina?MARIKA: Kako to govori, kerice? Tvoj tata ne slini.TOT: (baci sam jedan teak pogled na Agiku)AGIKA: (pod teretom pogleda potresena uvue svoj vrat)(Sve troje ponovo gledaju pred sobom. Tot povue cigaru. Lice mu se smrai.Jo jednom povue. Jo se vie smrai. Zatim, s vidljivim naporom, izgnjeicigaru u pepeljari. Dve ene se prave kao da nita nisu primetile. Opet serazvedre.)

AGIKA: Kako lepa tiina.MARIKA: Kao crni somot.TOT: Sada ve moe da doe gospodin major. (Umireni ulaze u kuu.Zatamnjenje u pozadini.)POTAR: (ita jednu kartu) Ne ljutite se to se stalno priseam nekih novihstvari, ali uvajte se veoma toga, da za vreme razgovora neko ne pogledagospodinu majoru preko glave. To on, poto je nii od prosenog rasta obinozamera... (razmilja) Ne valja. Gospodin Tot je vii od prosenog. Zato ljudinisu jednaki? Na ovom ne mogu nita da menjam. Ali, ako, da pretpostavim,doe ne jedan, ve vie majora, jedan sasvim mali, jedan vei, jedan jo vei,onda razlika odmah ne bi bila tako uvredljiva. Pa ta sada da radim? Ovu ukartu da iscepam... (Baci kartu, iscepanu, u bure, ode. Scena se u pozadiniosvetli. Pred drveem jedna tabla: Stajalite autobusa. Ulaze epizodisti,eventualrio jedan duvaki orkestar u ritama, zatim uparaeni, uzbueni Totovi.Agika sa cveem.)MARIKA: Tri sata! Joj, pui e mi srce!TOT: Autobus ve svira.MARIKA: Opet svira.AGIKA: Mogu li neto da kaem? Tatice, vi ne moete da ujete sirenuautrbusa, jer smo mi zamolile ofera da ne svira u krivini.MARIKA Mnogo pria.

TOT: Jedinica mi je nervozna.. Moj lem, nije pranjav?Page 7


8/43

Istvan Erkenj - TotoviAGIKA: Malo. (Pobono oduva) Boe, kako umete da budete lepi tatice!(Brujanje autobusa)TOT: Ve teke! Tek to nije stigao!MARIKA: Ja ga ve vidim!

AGIKA: (Krene u groznici) Jedan oficir!.. Jedan oficir...TOT: Ostani! On e ve rei! (Svi se prestroje. Eventualno duvai ponu svirkuvrlo tiho. Prestane brujanje motora, ali se na sceni pojave dva majora a needan. Prvo jedan elegantan, sjajna pojava, u lakovanim izrnama, s biem zaahanje. Prilino docnije drugi: pranjav, olinjao, umoran, njega ne primeuju)TOT: (stane pred elegantnog majora, sveano) Duboko potovani gospodinemajore, ja sam Tot.ELEGANTNI MAJOR: Pa, ta elite?TOT: (povlai se, gura Agiku)AGIKA: (Jedva se usuuje da se priblii, gura cvee pred sebe. Staklenim

glasom) S ljubavlju pozdravljamo duboko potovanog gospodina majora, ielimo da se dobro osea u naem skromnom domu. (I Totovi se dounjaju)ELEGANTNI MAJOR: (Odmeri ih) Ko je meu vama Leonard, princ odLuksemburga? (uasnuta tiina)MARIKA: Princ!MAJOR: Naime, ja sam doao k njemu u lov.AGIKA: (Mekano) Smem li neto da kaem? Gospodin princ nije meu nama,ali sam njegov etvoropreg videla pred parohijom.ELEGANTNI MAJOR: Pa ta onda tu gnjavite oveka? (urno ode)MARIKA: (Pogleda uokolo, vidi drugog majora, krikne.) Kriste na krstu...

(Pokae) Nije doao jedan ve dvojica! (Zaplaeni, polako svi krenu premadrugom majoru)TOT: Gospodine majore...Duboko potovani gospodine majore!MAJOR: (mirka. Trai) Totovi? Gde su?TOT: Molimo vas da nam ne zamerite... Ovde.MAJOR: (U drugom, ali ponovo loem pravcu) No, konano...TOT: Ovde smo, duboko potovani gospodine majore.MARIKA: Ne tamo. Ovamo... Eto, tu! (Gurne Agiku)AGIKA: (Sa jo veom tremom nego malopre) S ljubavlju pozdravljamo dragoggospodina majora i elimo da se dobro osea u naem skromnom domu.MAJOR: (Uhvati se za kraj buketa i tako, na jedvite jade dobatrga do Totovih,uz Agikinu pomo) Hvala, devojice. Jedva vidim. Posle devet meseci mraka,prljavtine i praine, moram se naviknuti na ovu sunanu svetlost. Svoj stansam, napolju, neku vrstu kole, dao da se ogradi unaokolo stajskim ubretom,da bih bar nou imao malo tiine... Konano. Sada je ve bolje. Ve samprogledao. (Redom se rukuje s Totovima) Vi ste, dragi gospodin Tot? A viMarika, jel' te? A ona je Agika? Kako je sve tu lepo! Ovaj divan vazduh! Ovatiina! Verujte mi, da posle devetomesene frontovske slube u stalnoj buci ismradu... (Pogleda u Tota, zatim iza sebe, prekine misao) O emu samgovorio?AGIKA: (S oboavanjem) Da ste u stalnoj buci i smradu...

MAJOR: Tako je. Ne mogu takorei da verujem da sam kod kue. Ja tu sve vePage 8


9/43

Istvan Erkenj - Totovipoznajem, tako mi je va dragi sin opisao stvari. (Nervozne pogleda unatrag)Ono tamo je Babonj. A ovo je bartalapoka dolina... (Drugim glasom) Dragigospodine Tot, ta je za mojim leima?TOT: Samo bata bive Klajnove pivnice i parohija.

MAJOR: Onda je u redu. Nona opasnost od partizana samlela mi je ivce.(Ponovo pogleda natrag) Ali, vi se, molim, na to ne obazrite. ivite tako kao dame nema. Ja sam i vaem dragom sinu rekao: samo ako ne smetam, samo akonikome ne budem na teretu. (Drugim glasom) Recite mi samo, Tot. Vidite li vineto nepropisno za mojim leima?TOT: Nita naroito, duboko potovani gospodine majore.MAJOR: Jer uvek gledate onamo.TOT: Ja gledam iskljuivo duboko potovanog gospodina majora...MAJOR: Gledajte, Totovi. I to je dovoljno to je jedan deo sveta uvek zaovekovim leima. emu takvu nezgodu jo poveavati time da neko stalno

gleda u tom pravcu? Jesam li rekao neto neobino? (Totovi usiljeni, unedoumici) Nisam se izrazio dovoljno jasno?MARIKA: Jao, kako da ne Pazi malo kuda gleda, slatki moj dobri Lajou.TOT: (nakostreen) Pa kuda da gledam?MAJOR: Izvolite gledati kuda vam je drago. Rekao sam: ja nemam ni zahteva,ni ekstra elja. (Naglo se dva puta okrene)TOT: (Takoe se vrti) Sad je dobro?MAJOR: Ne bih rekao.TOT: A ovako?MAJOR: Maloas je ipak bilo bolje. (Tot sasvim pogne glavu) Ne, to ne, vi

sigurno ne volite ako vam neiji pogled takorei klizne pod noge.TOT: Ve ni sam ne znam ta da inim.MARIKA: Gledaj gore, slatki moj dobri Lajou. (Tot gleda u vis)MAJOR: Ne, ne. To bi bilo neudobno. Na to ne pristajem. Pa i inae, mojiupropaeni ivci, a to je uglavnom, posledica stalnog uznemiravanja odpartizana, ne smeju prouzrokovati mojim dragim domainima nikakvooptereenje. Za to sam samo ja kriv.MARIKA: Ni govora. (Totu) Slatki moj dobri Lajou, uini ve neto!TOT: Ali ta?AGIKA: Smem li neto da kaem? Ako natuete malo vie svoj lem na oi, bilobi svejedno kuda, tatice, gledate!MAJOR: estitam. Vaa devojica ima pameti.MARIKA: To je zaista ugodno uti... Popravi svoj lem, slatki dobri Lajou.TOT: Gospodine Majore! (Negodujui) Da ja natuem svoj lem na oi? Da i negovorim o tome da se to protivi pravilima, jer u smislu Pravilnika vatrogasneslube uspravna osovina vatrogasaca i vodoravna osovina lema moraju da seseku pod uglom od 90 stepeni... To je meutim drugorazredno pitanje, alioptina. ta bi ona rekla? Duboko potovanog gospodina majora ne treba daubeujem da vatrogasac mora da dri do svog ugleda. Ko e sluati optinskogvatrogasca koji eta unaokolo s lemom natuenim na oi kao neki pijanikoija? Tako bih mogao da poem kui ak i etvoronoke.

AGIKA: Boe sauvaj! Kako bismo mi dozvolili da se tatica vrzma unaokoloPage 9


10/43

Istvan Erkenj - Totovietvoronoke!MAJOR: E to ve ne! To ne bih ni primio. Naprotiv, molim: izvolite moju linosttakorei smatrati za vazduh. Ako zapazim, da se vi zbog mene ustruavate,radije u odmah da otputujem!

MARIKA: (Oajno) Je l uje, slatki moj dobri Lajou?TOT: (uzdahne, mui se) Ne mogu to da uinim.MARIKA: On je takav... Zar ti stvarno misli samo na sebe?TOT: (Uzdahne)MARIKA: A ne na to da e doi mrazevi, veliki, strahoviti ruski mrazevi, i dae duvati vetar... (Zarida. Svi gledaju u Tota, koji se jo dri, ali se najzadslomi i navue kalpak na oi.)TOT: Izvolite.MAJOR: Odlino. Bolje reenje od toga se ne da ni u snu zamisliti.AGIKA: Mom tatici nema ravnog na svetu!

MARIKA: Ba ti ne stoji loe,AGIKA: Naprotiv. Ovako je tatica mnogo zgodniji.MARIKA: (Priljubi se uz njega) Vidi, vidi, slatki dobri moj Lajoe. Sa malodobre volje mogu se stvoriti uda.MAJOR: (Zabrinut) Nadam se, dragi Tot, da vam ne ometa vid?TOT: Ni najmanje, duboko potovani gospodine majore.MAJOR: To me veoma umiruje... Moemo li poi?MARIKA: Kako da ne. Ovamo, izvolite...MAJOR: (krene, pa uplaeno stane) Kakav je put? Je li u dometu ruske tekeartiljerije? (Videvi uplaene poglede doe k sebi) Vidite li, molim vas? Ne

mogu da poverujem da sam kod kue. (Krene pa stane) Ali zato ne bi kodilo,da se malo rasturimo. Da drimo rastojanje od pet koraka. Izvolite, gospodineTot. Agika onamo. (Totovi se pokoravaju neshvatajui) U strelce! Napreeedmar! (Krenu u rasturenom stroju)MAJOR: Panja! Avion! (Baci se na zemlju. Totovi ga opkole zbunjeno, gledajuga. Major odjednom stane da hre. Zaspi. Totovi se zagledaju)MARIKA: Uini ve jednom neto, slatki moj dobri Lajou!TOT: ta da inim? (Stavi kofer gosta na zemlju, zatim zajednikim snagamapodignu majora koji i dalje hre u sedeem stavu. Tot ga uzme na ruke, takoga iznese prema kui. Marika za njim uri s koferom)AGIKA: (Sama, u punoj grozniavosti) Jedan oficir. Jedan oficir. Jedan oficir.Jedan oficir! (Otri napolje)Mrak

Druga slika

(Kod Totovih, na staklenoj verandi. Marika pegla majorov koporan. Agikapobono isti njegove izme. Tu su i dva gosta: Ga Gizi Geze i Tomaji,optinski paroh. Razgovor se vodi apatom jer gost spava)AGIKA: (Na prstima ode do vrata, pogleda unutra) Jo uvek lei na svojoj levojstrani.

TOMAJI: To nije zdravo, ali mi ne moemo nita da promenimo.Page 10


11/43

Istvan Erkenj - TotoviGA GIZI: Molim lepo... Kada su vrata ve i onako otvorena, hoete li mi dadozvolite da bacim samo jedan pogled na njega?TOT: Samo izvolite, milostiva.AGIKA: Ali, odavde mu se vidi samo leva noga, i ta ne sasvim,

GA GIZI: Meni i ona mnogo znai. (Pugleda kroz vrata, uzbuena) Joj, to jelep! Vrlo je lep! (Ponovo pogleda) Boe! Okrenuo se!TOMAJI: Vrlo dobro. Tako nee pritiskati srce.MARIKA: Hvala onom dobrom bogu!GA GIZI: (Zatvori vrata, potresena) Boe, boze, zato je trebalo da ja touopte vidim... (Tomajiu) Smolari, smolari, i ponovo smolari... Tako prolaziivot. Je li onda greh, ako neko tei na vie, gospodine nadsvetenie?TOMAJI: (zbunjen) Ja i ne znam ta da kaem, draga moja... U vaim reimaima mnogo istine.GA GIZI: No, je l' te? (Totu) Znate li sluajno, da li gospodin major voli

peene jabuke?TOT: Zato pitate?GA GIZI: Jer ja imam jedan specijalitet. Do uzglavlja mog kreveta stoji jednamala gvozdena pe, na njoj se stalno peku jabuke. Moji gosti umiru za njima.AGIKA: Zar one ne zagore?GA GIZI: Kod mene ne. Ja ak i za vreme rada, sasvim mehaniki pruimruku preko glave pa ih okrenem... Ja to samo zato kaem, jer moe da se desida se dragom gostu prijede malo peenih jabuka.MARIKA: Lepo vam zahvaljujemo.TOT: Na alost, sada nije u toj fizikoj kondiciji.

GA GIZI: Ja nisam htela da se nameem. Ali jednom kada malo stane nanoge, rado u ponuditi, sve to god imam.TOT: Veoma ljubazno od vas.GA GIZI: Do videnja! (Ode)MARIKA: Sve najbolje.AGIKA: (Gleda za njom) Pa i mi znamo da peemo jabuke, zar ne?TOMAJI: Ti to jo ne razume devojice. (Opazi Totov nakrivi lem) ta si touradio sa svojom kacigom, sinko?TOT: I to je on hteo. Ne znam ta ima protiv mene.TOMAJI: ta bi bilo?AGIKA: Joj, kakvi ste, tatice! Ta jedva je stajao na nogama. Jadnik!MARIKA: Troje smo ga svlaili. Prespavao je celo poslepodne.AGIKA: ta taj sanja? Ponekada se samo baca...TOT: Ma ta je radio, nita mu se ne dopada.TOMAJI: Sinko, sinko. Tebe vodi samo tvoja sujeta. Namesti lepo svoju kaciguto je samo umor iz njega govorio... No, Bog s vama. (Ode)SVI: Hvaljen budi naveki...MAJOR: (Jo vidimo paroha, kada major ve izlazi iz svoje sobe, neoeljan,naroguen, u piami, zaplaen) Ko je to bio?MARIKA: Gospodin paroh Tomaji.MAJOR: Poznajete li ga?

MARIKA: Kako da ne.Page 11


12/43

Istvan Erkenj - TotoviMAJOR Ne treba ni u koga imati poverenja. Pistolj mi je uvek tamo podastukom. Ako se jo jednom usudi da ue ovamo, budite ljubazni, Marika, paga ubijte.MARIKA: (Uplaena) Pa to je bar prirodno, duboko potovani gospodine

majore.MAJOR: (Baci jedan dug pogled na Tota, koji se priseti i navue lem na oi,Major se povue)MARIKA: (Gleda za njim) Jadnie moj!AGIKA: (s oboavanjem) Koliko li je patio!MARIKA: Ko zna ta je sve sanjao!TOT: (Potiteno) Jesi li videla, kako me je pogledao?MARIKA: Nikako te nije gledao, slatki moj dobri Lajou.TOT: Neto mu smeta.MARIKA: ta se nervira? (prie mu, miluje ga) Ova tiina, dobar vazduh, sve

e tu... Budi strpljiv! Neka se samo odmori. Neka se ugoji nekoliko kila! A tada,kad se budu otvorila vrata, on e pravo na tebe da se osmehne i da kae:Dragi gospodine Tot... (Zanemi)MAJOR (Izie na vrata, njegove izme, dugmad, sijaju, iroko se osmehne naTota, rairi ruke) Dragi moj gospodine Tot! (Tot ga pogleda s nadom) Kakosam dobro spavao! (Tot ustaje) Strane sam snove sanjao, ali sada Kao dasam se preporodio!MARIKA: uje li to, slatki moj dobri Lajou?TOT: (Jedva se usudi i da poveruje, ali se polako razvedri, poinje da se smei)

MAJOR: Taj miris borovine. Razume se i vi ne slutite ta to za mene znai...(Totovi se zgledaju) Moje iznemaenje je ova tiina. Ovde ne moe da se ujeni um, ni uanj! (Totovi se sreno smee jedno drugom.)AGIKA: Kao crni somot. Zar ne? Jedan gost je tako rekao.MAJOR: Tako neto. Gledajte Totovi. Posle devetomesene frontovske slube,provedene u neizdrivom smradu i buci, ne mogu da se izrazim koliko samsrean to sam prihvatio va ljubazan poziv.MARIKA: A kako se tek mi radujemo! Mada nismo znali da na sin ima takoblagosloveno dobrog komandanta. (Uzdahne) Oh, ula!MAJOR: Ne budite alosni zbog njega! On me je ispratio do voza, okupali smose, onda smo pili pivo u kantini. Dali su mi re da e poi natrag jo pre mraka,er dok je dan nema opasnosti od partizana... Ne bojte se! Va je ulabezbedan! Laku no! (Ode. Totovi gledaju za njim ozarena lica.)MARIKA: Pio je pivo, okupao se. Krenuo je kui jo za videla.TOT: Boe. Moda e sve krenuti na dobro. Moda e ga uzeti k sebi ubataljonsku kancelariju.MARIKA: ula, ula. Samo da se tebi nita ne desi! ula, ula, samo se tinemoj smrzavati!TOT: (u meuvremenu se smrailo) Kasno je. Idemo na spavanje.AGIKA: Tako je lepo! Ba su se sada zapalile vatre skupljaa smole.MARIKA: teta to gospodin major spava.

TOT: I meni se sklapaju oi.. Idi, kerkice, malo dalje.Page 12


13/43

Istvan Erkenj - TotoviAGIKA: Tako mi godi, tatice, da vas milujem...MARIKA: Ej, ej, devojice mala moja. Zar me zna da tvoj otac sada hoe dase protegne?!TOT: (S ogromnom pripremom, protegne se jednom. Prija mu. Jekne) Joj,

majko, majko, jadna, dobra majko...MAJOR: (Naglo izlazi. Nervozno) ta je bilo? Je li neko ranjen?MARIKA: Nita nije, duboko potovani gospodine majore.MAJOR: Kao da sam uo neko jaanje.TOT: (snebiva se) To sam bio ja,MAJOR: Kao da ie neko pominjao svoju majku.TOT: To je samo neka vrsta rave navike. Volim da se protegnem i da za tovreme glasno jeknem.MAJOR: Tako?TOT: Samo, to nema nikakvog znaaja. Ja jeim ba kada se najbolje oseam.

MAJOR: (Odmeri ga. Ledeno) Tome se zaista radujem. (Ue u svoju sobu.Totovi pogledaju za njim malo nervozno, ali zatim se i umire. Ustanu, spremajuse na poinak, ali major ponovo izae. Hoda u krug oko Tota, sedne. I Totovi,malo u udu, sednu. Tiina. Major posmatra Tota.) Kakvo lepo vee!MARIKA: Kod nas su veeri najlepe. Sedite tako da moete da vidite lepvidik.MAJOR: (Ne okree se) Vidim i ovako... (Major se dosau je, udi za nekomaktivnou, nervozniji je sve vie i vie. Totovi to oseaju. Grozniavopokuavaju da ga zabave, ali to im ne polazi za rukom. Postepeno se slome.)MARIKA: U ovo vreme isputaju ume miomiris borovine.

TOT: Ono to ovde vidite, to je 55 hiljada jutara borovine, sve posed Leonardaprinca od Luksemburga.MAJOR: Odista?MARIKA: Sada je ba vreme berbe smole, ako bi gospodin major izvoleopromeniti stolicu, mogao bi da vidi logorske vatre. (urno izlazi.)MAJOR: (Pogleda) Vidim.AGIKA: Ona to tako mirka, tamo su jednom uz pomo pasa isterali iz jazbineednog jazavca od preko sedam kila.MAJOR: Odista?AGIKA: (U groznici) Kau tako... A ja imam jednu vevericu. Zove se Micu.MARIKA: ta to napria, kerice.AGIKA: Ah, da, jeste. Ona je... nju sam samo imala.TOT: Kad je berba, dolaze ovamo iz cele zemlje. Rane drvo, pa veu uz njegaedan sud.MAJOR: Zanimljivo.TOT U njega curi smola.MAJOR: OdistaTOT: Da. (Tiina. Totu vie nita ne pada na pamet. Ali dolazi Marika, sknjigom u crvenom povezu)MARIKA: Na spomenar, sa zapisima naih najmilijih gostiju. (Preda mu.Major pogleda, ne otvara, vrati. Tiina) Gospodin Major nije ljubopitljiv?

MAJOR: Jesam.Page 13


14/43

Istvan Erkenj - TotoviMARIKA: (Preda Agiki spomenar)AGIKA: (ita) Godinama sam patila od nedostatka apetita i napetosti debelogcreva i sve je to prestalo kao na udarac arobnog tapia zahvaljujui ishranina puteru koju sam ovde iskusila. Udova Morvai Gustava. (Svi gledaju sa

oekivanjem na majora. Nikakav odgovor. ita s nadom i dalje) Dok nacija bijesvoju bitku na ivot i smrt protiv crvene boljevike nemani, u ovoj kui, kojae ostrvo mira, moe da nae svoj mir ovek koji ne trpi larmu. AladarHilaruius, timpanista opere. (Opet neto iekuje, ali gost ledeno uti, Marikasedne kao ptica kojoj su odrezali krila. Muna tiina. Zatim major polakopogleda na Tota)MAJOR: Pa, ta je novo, dragi Tot?TOT: (stresa se) Nita naroito, duboko potovani gospodine majore.MAJOR: Kako se oseate?TOT: Hvala dobro.

MAJOR: Imate lepu prirodu. (Ustane, kao da hoe da poe na spavanje. ITotovi ustanu, ali major sedne natrag. Tot je ostao na nogama, ostalirazoarano sedaju.)MAJOR: (Otro odmeri Tota) Da se nije neto dogodilo?TOT: Nita se nije dogodilo.MAJOR: Ali vi ste ustali.TOT: Ah, da. Istina. (sedne) Zaboravio sam da sednem.MAJOR: Jo uvek se oseate tako dobro?TOT: Nemam razloga da se alim, duboko potovani gospodine majore,MAJOR: I, od ega se oseate tako dobro?

TOT: (razmilja) Od ega, kaete? Samo tako. (Muna tiina, Major gledapreda se, zatim ponovo na Tota.)MAJOR: Pp, onda, recite mi, vi tako imate obiaj da sedite svako vee ovde?TOT: Pa skoro, duboko potovani gospodine majore.MAJOR: A ta u stvari radite ovde?TOT: Samo se luftiram.MAJOR: Nita vie?TOT: (Posle kraeg razmiljanja) Pa, ba skoro da je tako (Misli) Boljereeno, ponekad nadzirem da nije negde izbio poar.MAJOR: (Skoi kao oparen. I Totovi ustanu) Sjajno! Ako hoete, rado u vasotpratiti.TOT: Nije to ba neto. (Stane na vrata verande. Pogleda napolje, prvo desnopa levo. Zatim se vrati, sedne)MAJOR: To je sve?TOT: Sve. (Major razoarano sedne. I dve ene sednu ponovo na svoje mesto.Muna tiina)MAJOR: (ve drhti) Rei u vam neto, da odigramo partiju aha.TOT: (Na mukama) ao mi je, gospodine majore. Ne znam.MAJOR: Radije domine?TOT: Stvar stoji tako, da se ne razumem ni u kakve drutvene igre.MAJOR: Neka. Onda emo igrati andara.

TOT: Ali, ja se ni u karte ne razumem.Page 14


15/43

Istvan Erkenj - TotoviMAJOR: (Uvreeno ustane, poe prema svojoj sobi) Dakle, vi samo seditesedite, sedite i tvrdite da se dobro oseate. No, dobro. (Zatvara vrata na svojojsobi)MARIKA: (skoro rasplakana) Pa zato nisi s njim igrao, slatki moj dobri

Lajou?TOT: (Promukao od besa) Pa kad ne znam!AGIKA: Tatica je ponekad malo tvrdoglav.MARIKA: Ti da se nisi usudila da die glas na oca, dete!TOT: (Umoran) Hajdemo ve na spavanje! (Svi se diu, ali se otvaraju vrata,izlazi gost, svi se srue nazad na stolicu)MAJOR: (Potiskuje svoj unutranji nemir) Dragi Tot, ja u vam postaviti samoedno pitanje. Da li vam neto nedostaje?TOT: Samo moja mutikla od vinjimog drveta. Ali to nije vano.MAJOR: Nisam mislio u predmetnom smislu. Ja sam hteo da vas navedem na

tetne posledice nedostatka aktivnosti. (eka, meutim, Totovi stoje zbunjeno,zgledaju se, ekajui objanjenje jedno od drugoga. Major od toga postaje jonervozniji, ali sa velikom dozom samosavladavanja prijateljski objanjava) Neshvatate sasvim? Gledajte, Totovi. U jednoj mranoj sobi svaki i najmanji umviestruko odzvanja. E, a sada nerad deluje na organizam, kao mrak na ulosluha. Ojaa unutranje zvuke, izaziva privienja u polju vida, zujanje umozgu. Ja mojim vojnicima, kad drugim zauzeti, uvek naredim da odseku izatim ponovo priiju dugmad na pantalonama. To im povrati duevnuravnoteu. Nadam se, sada ve shvatate ta sam malopre hteo?(Totovi se zagledaju jo vie bespomoni)

MARIKA: (Veoma nesigurno) Ako su duboko potovanom gospodinu majorupala dugmad sa pantalona, mi emo ih s Agikom odmah priiti.MAJOR: (Tone u potpunu letargiju) Vi ste potpuno krivo shvatili moje rei.(Krene ka svojoj sobi, u vratima stane) Bar mi recite da li sluajno imate u kuipare tankog kanapa, ali dobro zamrenog?MARIKA: To e se sigurno nai... Zato je to potrebno duboko potovanomgospodinu majoru?MAJOR: (Drhti) Jer hou da ga odmrsim! Ja ne mogu da sedim tako besposlenkao vi!AGIKA: (Svee, posle male pauze) Smem li neto da kaem? Nas dve, mama ia, nikada ne sedimo skrtenih ruku.MAJOR: Nego ta radite?AGIKA: Ovako predvee, ako nemamo bolja posla, obino savijamo kutije.MAJOR: (Jo sumnjiavo) Kutije? O kakvim kutijama je re?AGIKA: U koje posle pakuju vatu i materijal zavojni.MARIKA: Evo jedne.MAJOR: (Krene sa sve ivljim interesovanjem)AGIKA: A ovo je karton.MAJOR: (Prie, stvar poinje da mu se dopada)MARIKA: (zapazi interesovanje svog gosta) Kartone dobijamo iz fabrikezavoja Sanitasiz Egra.

AGIKA: (Oduevljena) Ove najpre iskrojimo sa margosekaem, zatim ihPage 15


16/43

Istvan Erkenj - Totovisavijamo.MAJOR: (Radozmalo) ta je to margoseka?MARIKA: (Donese jednu malu spravu, neto nalik na mainu za seenjehleba) To je ovo... mi to tako zovemo. (Sada ide sve u brzom tempu.)

AGIKA: To je tata sklepao.MAJOR: Veoma, zanimljivo.MARIKA: To zanima gospodina majora? Ova ruka se ovako udari...AGIKA: Evo jedna mustra za kutije. Sad u ja da iskrojim karton.MAJOR: Zato niste rekli? Sjajna stvar!MARIKA: A ja ve savijam kutiju.MAJOR: E to je ve neto! Ka kojoj strani poinjete savijanje? (Sedne uzme uruku jedan karton) Gledajte, gledajte, gledajte! Uspelo mi je! Agika, molim vaso kartona!MARIKA: Ne, ne. Na najmiliji gost ne moe da se vrea takvim

poniavajuim radom, nema govora!MAJOR: Samo vi mene nemojte uvati, Marika, sad se konano oseamdobro... ta jo ne bi! Da ja ne mogu da savijam kutije? Onda u se radijespakovati, i ve me nema...MARIKA: Tako neto nemojte mi, molim vas, govoriti.MAJOR: (Revnosno savija) Pa onda me pustite da savijam kutije.MARIKA: Imate blagoslovene ruke!AGIKA: Lepe to radite, nego mamica ili ja!MAJOR: (Pogleda, pogled mu stane na Totu) A dragi gospodin Tot? Zato onnee s nama?

TOT: (Zapanjen) Ja?AGIKA: Tatica? (Totovi se smeju. Major ga gleda mrko. Totovi se ne smeju)TOT: ta jo ne bi.MAJOR: (Prekine savijanje. Gleda Tota) Zato?TOT: Da ja sednem onamo? (Uplai se majorovog pogleda) Nisam ja tako vetu rukama.MAJOR: (osetljivo) Da se iza toga ne krije to, dragi Tot, da je vama savijanjekutija ispod asti?TOT: Da je meni neto ispod asti? Ono to se duboko potovani gospodinmajor ne ustruava da radi? Ne, ne... Izvolite shvatiti moj poloaj. Mi smo maliljudi, bez ina, skromni, bezimeni i ivimo svoj ivot meu malim ljudima. Maliljudi su sitniari. Istrauju, njukaju, vrebaju jedan drugoga krajikom oka...Izvolite zamisliti, ako bi se proneo glas ime se ja bavim kod svoje kue, paonda izbije jedan veliki poar, pa dam da se zazvoni na uzbunu... Ne, ne? Nikoni repom mrdnuo ne bi. Radije bi izgoreli u poaru, no to bi posluali takvogvatrogasnog komardanta, kome je ugled okrnjen.MAJOR Znai savijanje kutija vam je ispod asti. Vi se u potaji moda i menismejete... No, lepo.TOT: Ba naprptiv. Ba sam hteo da kaem, da je poloaj gospodina majorasasvim drukiji. Jedan major radi ono to hoe. Jer gospodin major ako eli...(Videvi majorovo lice zapne mu re u grlu)

MAJOR: (ustane, preteim glasom) ta? Zahtevam, ponovite!Page 16


17/43

Istvan Erkenj - TotoviTOT: (Promuklo) Ja sam samo rekao, da gospodin major, ako ima voljeMAJOR: (enama) Jeste li ule? I vi to trpite bez rei? (Totu) ta vi o menimislite? Kako vi to sa mnom razgovarate?TOT: Ja? Ja? Pa ta sam rekao?

MAJOR: Neu sebe da prljam time, da ponovim tu re, kojom ste mi pogaziliast. Ali vas upozoravan, da na frontu za ovakvu uvredu sleduje metak uglavu! (Pouri u svoju sobu, odluno zalupi vrata. Totovi prestravljeno gledajuedan u drugoga)MARIKA: Jao, ta si mu rekao, slatki dobri moj Lajoe?TOT: Bila si ovde, zar ne? ula si svaku re.MARIKA: Moda nisam dobro ula. Idi, Lajou, upitaj ga.TOT: Ja? Upitaj ga ti?MARIKA: Ne smem. Jao, ne...AGIKA: Mislin, da bi bilo bolje, kada bi mamica ula kod gospodina majora (Tot

i njegova erka neno guraju Mariku k vratima, ona zastraeno kuca, ue,njih dvoje napeto, ekaju pred vratima. Kao kipovi.)MARIKA: (izlazi potpuno slomljena. Glas joj drhti. Stane, ruka joj padne) One razumeo da si ti rekao: NajorTOT: ta? Najor?MARIKA: Da. (Pokrije rukama oi)TOT: To je nesporazum. Ja sam rek'o gospodin major, ako eli zar nisamtako rekao?MARIKA: Sigurno. Ti uvek zna kako ta treba rei, slatki dobri moj Lajoe.TOT: (Agiki) A ti? ta ti gleda tako u mene?

AGIKA: Smem da kaem? Ne znam, da li je tata sada rekao ovako ili onako.Opazila sam da je i u drugin prilikama, kada je nervozan ili umoran, ili akedan, ponekad rekao takve stvari.TOT: (Besan) Kakve stvari?AGIKA:Didemo. To, na primer, sigurno znam da ste ponekad rekli.MARIKA: (Odmah se prealta) Sad kada to ujem i meni kao da se netopriinjava...TOT: Nemogue! Moda ranije, kod eleznice Ali, od kad sam postaovatrogasac, uvek sam pazio na lep izgovor, jer znam kako ljudi trae dlaku uaju.MARIKA (Sada ve potpuno ubeena) Agika je potpuno u pravu. Jednom si imene natvao: Zedvig!TOT: Zedvig? Moda Hedvig? Ali ni tako nisam!MARUKA: Rekao si Zedvig, samo si, naravno, zaboravio... (Preklinje) Idi knjemu. Izvini mu se!TOT: (Isprsi se. Namesti lem na glavu) E, pa to ve ne.MARIKA: Slatki moj Lajou, mi imamo samo jednog sina. I nemoj da izgubiiz vida da siromani ljudi moraju nnogo toga da preive dok odgoje dete...Koliko sam godina, jo u vreme ono ila kod gospodin Bergerovina, da istimubre iz bioskopa? A ti, u tvojoj lepoj elezniarskoj uniformi znao si da stanepored koloseka ne bi li moda nekom putniku mogao da pomogne skinuti

prtijag.Page 17


18/43

Istvan Erkenj - TotoviTOT: (Samo uzdahne)AGIKA: (sugestivno) I doi e zima, velika ruska zima, snene vejavice, belasmrt... (Gura oca prema vratiima) I doi e partizani, puzei po snegu. Zapojasom im no. U zubima im no... (Tot lagano poputa pritisku. I Marika ga

gura prema vratina) Tatica ak i ne mora da zamoli za izvinjenje. Samo izvoliteispraviti ono to ste rekli. (Dve ene gurnu Tota kroz vrata. Ostanu predvratima drhtei)AGIKA: Mami'ce, nolim vas. Smem li neto da vam kaem?MARIKA: ta je, devojice noja?AGIKA: Ja se nisam usudila da kaem. Ali ja sam ula, ta je tata rekao.MARIKA: ta?AGIKA: Nije rekao gospodine majore. I nije rekao gospodine najore. Pa ak nigospodine zajore... Tatica je rekao: Ti gutavi guzguzle.MARIKA: (Prestravljena) ta? Guzguzle?

AGIKA: Gutavi, to jo i razumem, ali guzguzle? Ima li takva re? Gusle to samula... zvui, kao kletva.MARIKA: ta ti tu napria? ta ti sve ne uje? Oterae nas u greh...AGIKA: Je li to neto loe.MARIKA: (Pokrije oi) Zaboravi, zaboravi, zaboravi to. (Vrata se otvaraju)Dolaze. (Major u pobednikom raspoloenju, ljubazan, nasmejan izlazi iz sobe.Prijateljski lupka Tota po ramenu, koji se ksiselo smei)MAJOR: ta je, Marika? Zato tu stojite? Zato ste alosni? Zbog jedne takomale grekice? Ili, da se nije neto dogodilo?MARIKA: Jaoj, kakvi, nita se nije dogodilo, duboko potovani gospodine

majore.MAJOR: Onda, da se latimo posla. teta za svaki minut. (pogleda Tota) Sad, neznam, dragi gospodine Tot hoete li s nama ili ne?TOT: Pa sad, ako se stisnete, pa mi napravite malo mesta bio bih vamzahvalan.MAJOR: (ivnu, komaduje) O, kako da ne... Ako mi dozvolite, ja u dapreuzmem od sada rukovanje ovim margosekaem. Agika e sesti tamo,gospodin Tot bi mogao da znuzne moje mesto. (Brzo poinju da rade. Majorhitro lupka noem, ostali savijaju, ali iz prikrajka gledaju Tota.)TOT: (Bezveze savija, mada se veona trudi. Iz ruke mu izlazi kutija nalik nakrompir. Mrko je gleda) Pa sad ovo ba nije mnogo lepo.MAJOR: Sve jedno, molim! Nije vana lepota, mada e i to doi, samo trebasaekati. Vano je da smo tu, da smo zajedno da nam se ruke kreu, i daprolazi vreme. (Rade u tiini) Oseate li se dobro?MARIKA I AGIKA: Mi veoma.MAJOR: A dragi gospodin Tot? (pozadina se zamrai)POTAR: (Dolazi sa strane, gleda na sat) Prolo je 11... a gospodin Tot obi;nolee u 9... (Zabrinuto klima glavom. Vadi jednu frontovsku kartu) Kad sesmrai, kada opasnost od partizana najvie preti, udi za zabavom, drutvom.U to doba ne voli da neko poe na spavanje, naprotiv, najmanji znaciopasnosti, naroito zevanje, nerviraju ga poprilino... (Razmilja) Bila je teta

manipulisati s pismima... sada oseam da sam i zato ja odgovoran, akoPage 18


19/43

Istvan Erkenj - Totovigospodin Tot, sluajno, ne daj boe, zevne... (Razmilja) Ali ne treba odmahmisliti na najgore. On se ponekad protegne. Ponekad i jekne. Ali da zeva, pao pred jednim majorom? Ne, ne, ne, ne. (Pocepa kartu, nestane. Prolazi nekovreme, Tot ve kunja)

MAJOR: Molin lepo, ja i ne znam koliko je sati, ali se nadam da ete mi rei akohoete da spavate.TOT: (Ustane sav srean, Marika i Agika ga neno povuku natrag na stolicu)MARIKA: Spavati? A ta jo ne bi?AGIKA: Ja ne znam sigurno, ali mislim da jo nikada nisam bila ovako svea.MAJOR: (gleda u Tota)TOT: (oseti pogled. Hoe da odagna majorov pogled kao neku muvu.)MAJOR: A dragi gospodin Tot?TOT: ta ste izvoleli rei? (Otera jo jednu muvu) A ja moliu fino, ja sam vrlodobro.

MARIKA: Mi se samo bojimo za duboko potovanog gospodina majora.MAJOR: Na alost, veoma loe spavam.TOT: Od ovog otrog planinskog vazduha... (Zaboravi ta je hteo da kae. Zuripred sebe) Ja. Od ovog otrog planinskog vazduha su ak i oni nni gostipostali pospani koji su patili od tee nesanice.MAJOR: Meni to ne pomae. Ja bih najradije do ujutro savijao kutije. (Totovi gapretstravljeno pogledaju)MARIKA: Do ujutro?TOT: (Smeje se blesavo) Ha-ha-ha... (promena svetla. Proao je jedan sat.)MAJOR: Nije li kasno? Recite!

AGIKA: Nije. Nije. Nije.MARIKA: (pospano) Ali zato polako, polako poinju da se gase logorske vatresmolara...MAJOR: Neka kae gospodin Tot. (I on, a i dve ene pogledaju Tota, koji nereaguje. Marika ga potrese.)TOT: (Ljulja se zadubljen) Hopla, ho.. hopla hop... (trgne se) Nisam nitarekao, gospodine majore. (Promena svetla. Ponovo je proao jedan sat. Totovipotpuno smodeni savijaju kutije)MAJOR: Nisam hteo da govorim poverujem, kada ne je va dragi sin ubeivao,da u ovde ne samo povratiti svoje zdravlje, nego da u se i dobro oseati. Ata se desilo?MARIKA: (Koja je sada kao automat savija mehaniki, trgne se, uplaeno)Ha? ta?MAJOR: To da sam se ja ve, preporodio kod vas.. Nije to zbog tiine, nije nizbog borovine. Ve od ovog sjajno ispunjenog vremena! (Sveano) Dragigospodine Tot!TOT: (Potrese se, pa zatim ponovo padne na svoje mesto)MAJOR: Ja znam ta je to zahvalnost. Kad se vratim na front, moj e prviposao biti... ujete li me, gospodine Tot? Niste valjda pospani?TOT: O jesam. (Oi mu se sklapaju. Ponovo otvaraju) Jaoj, nisam.MAJOR: Prvo to u da uradim, da vaeg ulu uzmem kod sebe, u toplu

bataljonsku kancelariju.Page 19


20/43

Istvan Erkenj - TotoviAGIKA: Mamice, jeste li uli?MARIKA: (Ve nije u stanju ni da se raduje. Prisiljava samu sebe na osmeh)AGIKA: Tatice! Tatice! (vie) Gospodin major e uzeti naeg ulu u bataljonskukancelariju!

MAJOR: ta velite na to, dragi Tot? (Tot zuri ukoeno u majorovo lice, glasnozevne. Major ga pogleda, pusti rucicu sekaa. Gleda pretei. Agika gleda svogoca. Marika se probudi od velike tiine i ona upire pogled u mua)MARIKA: ta se desilo? (Nikakav odgovor) ta si opet uradio, slatki dobri mojLajoe?TOT: Ja? Zevnuo sam.MARIKA: (Majoru) Zevnuo je. (Major ne govori. Lice mu je alosno. PrvoMarika, zatim Agika i konano Tot poinju da sumnjaju, da neto nije u redu.Bolna tiina zavlada.)MAJOR: (Razoaran) Ne mogu da shvatim, kako se to moglo desiti. Vie puta

sam pitao da li ste pospani.MARIKA: Ali on nije pospan, duboko potovani gospodine majore.MAJOR: Pa onda zato zeva?AGIKA: Tatice! Zato ste zevali?TOT: (Jedva mu se jezik kree) Kod mene, naime, zevanje nije ipak znakpospanosti.MAJOR: Nego ega? Da niste zevali zbog toga to se dobro oseate?MARIKA: Sigurno, sigurno!AGIKA Tatica je takav! Ponekad kine, i to vie puta. A nema kijavicu. To onsamo tako iz pasije.

MAJOR: (Povlaei se) Ne sumjam u vae rei, ali ne bih voleo, da se to joedanput dogodi.MARIKA: Kako ste mogli tako neto i da pomislite, duboko potovanigospodine majore?MAJOR: Onda, da savijamo kutije?TOT: (hoe da padne, ali se osloni) Jeste li izvoleli mene da pitate?MAJOR: Jesam.TOT: Da kaem istinu?MAJOR: Pa da.TOT: Ja (poto ga Marijte munula u rebra) ja bih najradije jo malo savijaokutije.MAJOR: (Sav srean) Onda da ponemo... (Nastavljaju da prave kutije Umeuvrenenu svane, uje se petao. Major pogleda sve) Na alost, jutro je.Mora se lei. (Tot se srui na sto)MARIKA: (Stranim glasom) Kakva teta.MAJOR: (Opratajui se) Ba smo lepo ispunili vreme.MARIKA: (Jedva se digne, potpomaui se obema rukama, tetura) I mi smose veoma dobro oseali.MAJOR: Nadam se, sutra nastavljamo.MARIKA: Jo kako!AGIKA: Sanjajte lepo, dragi gospodine majore! (Otprati ga do vrata s

oboavanjem)Page 20


21/43

Istvan Erkenj - TotoviMAJOR: Laku no, dragi moji! (Odlazi u sobu, nosei sa sobom seka kojiangrlja. Tiina. Tot licem na stolu poinje da hre. Mariska se srui u stolicu,ali nekako uspe da se savlada, potrese Tota koji ne daje znake ivota od sebe,izuzev hrkanja. Marika ga uzme pod pazuh, hoe da ga digne, ali ne uspeva)

MARIKA: Pomogni mi devojice. (Obe sa strahovitim naporom nekakopodignu Tota, odvuku ga od stola, ali dalje ne mogu da ga nose.)AGIKA: Jaoj.MARIKA: Dva puta je tei nego nornalno... Donesi ni ovamo ebe. (Agika.urno ode. Marika sama pokuava da vodi mua koji se srui na nju kao nekobrdo. Agika postavlja jastuk, ebe na zemlju, hoe da ga polegnu. Ali se Totiznemada probudi, odgurne ih od sebe i poinje da peva. Ludaki gleda)TOT: Zar jo guete, gugutavi divlji golubovi... (opusti se, legne i zaspe)MARIKA: (Hoe da poe, stane) ula. ula. Dragi siniu. (Srui se na svogmua)

AGIKA: Kanda sam i ja malo pospana (Korakno nekoliko koraka, zatetura se isrui na gomilu. Pozadina se zamrai)POTAR: (proe preko scene) Jedan telegram... Maarski crveni krst Saalou vas obavetavam da je zastavnik Tot ula Vojna pota 707/7, paounakom smru u borbi protiv neprijatelja... Boe, gospode... (Pocepa ga, baciu bure, odlazi. U pozadini osvetljenje)MARIKA: (Polusnu je) Pio je pivo, okupao se, krenuo natrag za videla. Boe,nek mi se samo dragi gost dobro osea! (Srui se natrag)AGIKA: (Trgne se iz sna) Jedan oficir!

ZavesaDRUGI DEO

Prva slika

(Posle nedelju dana, na staklenoj verandi. Kroz otvoren prozor nagne sepotar. Marika diktira pismo Agiki)MARIKA: Proitaj samo, ta smo napisale.AGIKA: Bogu hvala, moemo da ti piemo samo najbolje. Duboko potovanigospodin major se ugojio za nedelju dana kilo i po i ne sanja rune sne, i uzeete k sebi u bataljonsku kancelariju...MARIKA: (Potaru) uje li?POTAR: Da.AGIKA: Na alost malo je isuvie zapeo da pravi kutije, tako da tek u jutrouspeva da prestane. Nas dve sasvim dobro podnosimo napore. No tvoj otac,adni, malo teko podnosi bdenje.TOT: (U polusnu, teturajui proe scenom)MARIKA: (Prie, i ona ita) Nas dve smo otkrile da se i na sasvim maleparie moe spavati, na primer pri ruku dok se supa ne ohladi. (Ostavljaispeglan ve)

AGIKA: (Nastavlja) On u svojoj pospanosti ponekad ne ume da se orijentie...Page 21


22/43

Istvan Erkenj - TotoviTOT: (Ulazi, pravo k rampi. Marika urno prilazi, otprati ga)AGIKA: Jue, kad je jedna kutija pala, jadnik moj se spustio pod sto po nju? Utakvim prilikama, zna, ima obiaj da pokaklja lanak Agikine noge. Na alost,nije se dobro orijentisao, pa je zabunom pokakljao gospodina majora, koji se

zbog toga tako uvredio, da je prestao da pravi kutije, iako jo nije ni svanulo.Ne brini mi smo dobro i ljubimo te. Voli te tvoja majka... (Uzima pero, potpiese) i Agika.MARIKA: (Preuzme pismo, predaje potaru) Nosi, predaj ga (Vidi da se ovajne mie) Zar ne uje?POTAR: (Zbunjen) ujem.MARIKA: Daj au vina ika potaru... (Agika prua vino)POTAR: Blagoslovi boe vaeg sina!MARIKA: Dobro de, nosi ve... (Agiki) Hajmo da se spremimo. (Sasvimceremonijalno se pripremaju za kutijanje. Slau kartone. Marika poe urno

po svog mua) Otvori oi, slatki dobri moj Lajoe. (Tot mirka) Malo bolje ne bi,ogao da ih otvori? (Posadi svog nua uz sto i ona sedne. Agiki) Reci mu,erice.AGIKA: (priunja se vratima) Gospodine majore! Mi smo spremni! (Tiina.Iekivanje. Otvaraju se vrata, major prua no i itavu gomilu kutija)MAJOR: (Iz sobe, ledeno) Ponite bez mene.MARIKA: (Uplaena) Zar gospodin major nee da savija kutije?MAJOR: Ne..MARIKA: ta izvoljevate eleti da radite?MAJOR: Da se etam.

AGIKA: (Posle zapanjenosti tiina, bojaljivo) U ovo vreme? Smem li neto dakaem? Kod nas jo nije uvedeno javno osvetlenje.MAJOR: Ja sam i onako eleo da se etam samo u svojoj sobi. (Strah. Tiina)MARIKA: (Sklopi ruke) Sinko, sinko, dragi dobri sine, ta e s tobom biti? tasmo uinili?AGIKA: Po mom niljenju jo ga uvek vrea golicanje po lanku.MARIKA: (Agiki, uzbueno) Kerice! Na tebe se sigurno ne ljuti. Ui. Govori snjim. Reci da je to tatina stara navika i da nije hteo nita loe. Pouri!AGIKA: (Ode urno k majoru)MARIKA: Ve je tako dobro spavao. Ve se tako lepo popravio...TOT: Da se opkladimo, opet se za mene neto zakaio.MARIKA: Ti nita loe nisi uinio, slatki dobri moj Lajoe...AGIKA: (Vraa se, uti. Baca samo jedan dug pogled na svog oca)MARIKA: ta je, kerice? Da nije uvreen?AGIKA: (Uplaeno pogleda ka vratima) Jeste.MARIKA: Na koga?AGIKA: Ja to ne smem da kaem... Ili da kaem? (Uzdahne. Prestravljenopogleda na Tota) Dogodilo se to da, kad se tata zavukao pod sto, da je ujeoduboko potovanog gospodina majora za lanak na nozi.TOT: ta sam ja uradio?MARIKA: (Strogo) Ta idi. Tvoj tata ne ujeda.

AGIKA: (Bez uzbuenja) Ne.Page 22


23/43

Istvan Erkenj - TotoviTOT: Pa ovo je neuveno! (Tiina. Dve ene gledaju Tota. Tot se namrti, Dveene se zbunjeno okrenu. Tiina. Agika uzdahne. Tot pogleda Agiku, zbunjenokaljucne. Marika uzdahne i pone da klima glavom. Ljutito) ta je? Zatoklina glavom? (Marika pone da plae) Zato plae? Zar ne zna da govori?

MARIKA: (Gui pla) samo te molimo, slatki dobri Lajoe, da bude malooprezniji.AGIKA: A drugi put, ako neto padne, neka tatica nita ne radi. Ja u ve da sesagnem.MARIKA: Tako e biti bolje.TOT: Jeste li poludele? Neete valjda da poverujete u to?MARIKA: Naravno da neemo.AGIKA: Vano je, da se tata ne mota pod stoloviina.TOT: ta hoete da kaete? Ja sam gurnuo jednu kutiju i spustio sam se po

nju, digao sam je i gotovo.AGIKA: To je istina. Ali, zato, ako se ne ljutite, tatica je malo due proveo podstolom.MARIKA: To je injenica. I meni je to palo u oi.TOT: Moda sam odspavao nalo. Ali nikoga nisam ujeo.MARIKA: To je sigurno. Golicanje i ujedanje to su dve stvari.AGIKA: To niko ne osporava. Ali je zato sigurno, ako smem neto da kaem,da ljudi nemaju obiaj da se vreaju bez razloga. Moda je tata tako zagolicaolanak gospodina majora da se to moe shvatiti i kao ujed.TOT: Tako neto ne postoji. Normalan ovek ne moe da zameni to dvoje.

MARIKA: Ni ja ne verujem.AGIKA: Pa onda., ako smem da pitam, ta je to kvrcnulo?TOT: Kvrcnulo? Nesto je kvrcnulo?MARIKA: I meni se uinilo kao da je neto kvrcnulo.TOT: (Postaje nesiguran) ta je to moglo biti? (Razmilja) Aha! Moda samulubio onu kutiju.MARIKA: A, tako. To je nemogue.AGIKA: Ja neu da diskutujem s taticom, ali to nije bio zvuk kao kad kvrcneedna kutija.TOT: Pa kakav je bio?AGIKA: Moda greim, ali u mojim uima je to odzvonilo, kao kad nekomemeu zubima kvrcne koska.MARIKA: I ja sam imala to oseanje.TOT: Da ti stane pamet! Vi verujete, ili hoete da ne ubedite da japoverujem... (Zanemi, zbunjeno ih gleda) Nemojte molim vas! Nikada nikoga uivotu nisam ujeo!MARIKA: To je tako!AGIKA Nije tatica takav ovek! Ali, ako se ne ljutite to iznosim ovakve stvari,desilo se ve i drugi put, da je tatica uradio neke udne stvnri bez ikakvograzloga.TOT: (S rastuom nesigurnou) Ja? Na primer ta?

AGIKA: Na primer proletos, i jo na nedeljnom korzu, ste uvredili gospodinaPage 23


24/43

Istvan Erkenj - Totovinadsvetenika Tomajia.TOT: To je sigurno neka rekla kazala.AGIKA: Kako? etala sam s taticom i elela da me zemlja proguta, jer onoistina da je tatica pozdravio gospodina nadsvetenika sa jednim lepim Hvaljen

Isus -om, ali ste mu istovremeno udarili takav veger po nosu, da mu je skoroodleteo eir.TOT: ta sam dao? veger? Smeno. Moda sam hteo da oteram muvu snosa... Ali udariti veger gospodinu parohu? Reci Marika poznaje li me kaotakvog?MARIKA: Ja zaista ne verujem ovakvim traevima o tebi, ali to znam da jegospodin paroh nekoliko dana veoma hladno primao moj pozdrav.TOT: Uobraavate! To je bila sigurno neka sluajnost!MARIKA: (Uzbudi se) Sluajnost? Tebi je sve samo sluajnost! I to je bilasluajnost, to si dobio trenutni otkaz sa eljeznice?

TOT: (Uvreen) To sad izvlai? Kao da ne zna da me je ef stanice u Pikoltuzato tako gadno udesio, jer je hteo da namesti svog zaostalog sinovca zamanevritu!MARIKA: (Prasne) Pa mu je bilo potrebno tvoje mesto, ta? Poznajem tupriu? Samo nije tako bilo! Bilo je tako da je ba u to vreme bio kod nas uMaarskoj u gostima, onaj mali siuni, zlatni Viktor Emanuel, talijanski car. Ibilo je tako da je premilostivi gospodin regent pozvao malog cara u lov. I biloe tako da je osoblje stanice danju nou kreilo zidove, mazalo klupe, sadilomukatle...TOT: Ovo nema nikakve veze...

MARIKA: I kad je ve sve bilo udeeno, pa su izale devojke u belimhaljinama, izviai, eljezniki orkestar i kad su najavili dolazak specijalnogvoza...TOT: Nemoj ni da nastavlja...MARIKA: I kada se pored koloseka postrojie svi, celo eljezniko osoblje kodefa stanice do dole do manevrita...TOT: Nisam radoznao...MARIKA: (S neoekivanom mrnjom) uti? I u tom trenutku, kada jespecijalni voz projurio kroz stanicu, jedan se manevrista (Baci otar pogled naTota) a kome jadni, nesreni mali car nikada nita zlo uinio nije, naglookrenuo nalevokrug, spustio pantalone i na najuvredljiviji mogui nainpokazao svoju zadnjicu...TOT: Ludost! Ili ti, ili ja, ili oboje smo sve to samo sanjali!MARIKA: (Skoi, pokae na vrata) Sanjamo, ne sanjamo, ba me briga! I ti bitrebalo radije da misli na naeg sina, na naeg jedinca koji e skapati odmraza, ako ti ne ue i ne izvine se duboko potovanon gospodinu majoru!TOT: (Baulja) Ali zato da mu se izvinjavam?MARIKA: Jer si se zaboravio, jer si se zavukao pod sto, i ujeo za lanakdobroinitelja svog sina!TOT: (Gleda oko sebe, sav van sebe, zatim ue kod majora. Marika i Agika unapetom oekivanju gledaju vrata)

MAJOR: (urno izlazi, prijateljski proputa pre sobom Tota. Prilazi stolu.) ZnaiPage 24


25/43

Istvan Erkenj - Totovitu smo. Nije se nita dogodilo, ali pre nego to ponemo da pravimo kutije,izjavljujem, da elim da pristupim poslu samo u tom sluaju ako to svimanama jednako priinjava radost. A kad smo ve uspeli da rasistimo ovaj malinesporazum, oekujem, da e dragi gospodin Tot i nadalje da bude ovako

iskren. im se zamori, rei e, ali, s druge strane, sve dok pravimo kutije,dotle e srcem i duom... (Uzbueno lupi sekaem) No izvolite. Jo nisam nizavrio reenicu. (eta, razmilja, vraa se) Gledajte, Totovi. Ja umirem zapravljenjem kutija. Ali ovako, kako smo do sada to radili, to ne moe dalje. Akou meuvremenu svi mislite na neto drugo, onda je to sve potpuno uzaludnotraenje snage. Moemo i da prekinemo, molim.TOT: (ponizno) Ja ne elim da diskutujem sa gospodinom majorom, ali nek mioprosti svet, ipak je teko obuzdati se, kad neto oveku padne na pamet.MAJOR: Ova se zabluda vrsto dri, mada bez ikakve osnove. Ali, rei u vamedan primer. Uzmimo ishranu. No, od ega se ona sastoji? Rei u redom:

elo, vakanje, stvaranje pljuvake, gutanje. (Uzima jedan kola) Pojeditesamo ovo. Radnja je povezana kao lanac, koga nita ne prekida... Ili je,moda, vama palo neto na pamet?TOT: (zaneseno) Jedanput, dok sam jo bio eljezniar, uspeo sam da uhvatimednu vevericu. Deca su bila luda za njom, a zanimljivo ipak je pobegla...MAJOR: (nestrpljivo) udan ovek! Uzmimo drugi primer. Znate li himnu, dragiTot?TOT: Odmah... Boe blagoslovi Maare.MAJOR: Pravilno. A da li vam je sad neto palo na pamet?TOT: Sad nita.

MAJOR: Konano. Gledajte, Totovi. Ja sam ve napolju na frontu iskusio kodmog ljudstva, s kakvim opasnostima je povezan nerad. Ako ovek mozak pustina pau, onda e postati igraka sopstvenih misli, i onda e proi, kao maloasgospodin Tot s leptirom sa crvenim arama, ali ja sam tek ovde, u vaojgostoljubivoj kui, shvatio, da tome ima samo jedan lek, a to je pravljenjekutija. Shvatate li?AGIKA: Jasno kao sunce.MARIKA: Ja jo tu i tamo ne shvatam poneto.TOT: I ja sam tu i tamo.MAJOR: Svejedno. Nije ni vano, da vas sada, kad vam ionako mozak pomaloteko radi, optereujemo ovakvim teoretskim razglabanjima Da ostanemokod savijanja kutija! ta ste radili pre mog dolaska?AGIKA: Ja sam sekla kartone, a mamica je savijala.MAJOR: ta je radio dragi gospodin Tot?TOT: Ja sam se samo tako luftirao.MAJOR: No, vidite. A sada ja seem karton sam, a vas troje savijate. Naime vibiste samo savijali, ali malo je kartona, a uzrok je tome to, da je ranije bioedan prema jedan, a sada sam ja sam prema troje... I tako se vi samodosaujete, kunjate i putate da van misli odlutaju.AGIKA: (oduevljena) Dakle!MAJOR: Pogledajte mene! Kada sam stigao ovamo, nervi su mi bili tako

upropaeni, da su me morili teki sni, i nigde se nisam oseao siguran... APage 25


26/43

Istvan Erkenj - Totovisada mogu da kaem, da se nisam samo izleio, nego sam se i podmladio, naovom prijatnom mestu... Skoro da ni ne znam ta je rat!MARIKA: (Razneena) uje li to, slatki dragi moj Lajou?TOT: (Teko klimne glavora)

MAJOR: A to najveim delom mogu da zahvalim savijanju kutija. Verujte mi,im se probudim jedva ekam vee, kad konano moemo da ponemo!AGIKA: I ja!MARIKA: I mi! (Pokazuje na Tota) I on! (Tot teko klimne u znak saglasnosti.Za vreme sledeeg dijaloga Tot i Totovica zaspu prislonjeni jedno na drugo)MAJOR: (Sanjalaki, pesniki) Ima u ovom zanimanju neeg uzvienog, nekeiste lepote, nekog veitog mira. Pravljenje kutija je najlepa stvar. na svetuAGIKA: (U vatri) Jaoj, kako je to istinito!MAJOR: Jekada sanjarim o tome, kako bi bilo dobro kada bi vie, mnogo vieljudi moglo da se zanima savijanjem kutija. Moda e jednom doi vreme, kada

emo moi da navedeno na to celo oveanstvo?AGIKA: (Ustane) Kad bi to moglo biti! Boe moj!MAJOR: Naravno, ja mislim to tako da se ovo ne sme uniformisati. Svakanacija e moi da pravi kutije drugih boja i drugih oblika. Holanani onakveokrugle, kakav im je sir. Francuzi takve, koje znaju da sviraju. Pa ak i Rusinabi bilo dozvoljeno, kad ih pobedimo, da prave kutije. Naravno samo male, kaokutije za ibice.AGIKA: Jaoj, kad bih ja to mogla da doivim!MAJOR: To nee biti tako skoro ili, ako uspemo, ako pobedi ova ideja, ondae celo oveanstvo blagosiljati naa imena.

AGIKA: Gospodine Majore! Dragi gospodine majore! Dopustite da poljubimvau ruku. (Poljubi mu ruku(MAJOR: To ne dozvoljavam! Samo ovako! (Poljubi je u elo, pa je pusti ipogleda u daljinu) Snovi, snovi, divni snovi. (Pogleda Tota, treznim glason)Tot! (Totovi se naglo probude) Nadam se, dragi Totovi, da ste sada veshvatili, kakve prigovore imam na ovaj margoseka!AGIKA: (Sva srena) Pa to stvarno nije teko shvatiti... Nezgoda je u, tome dae na seka mali i da zbog toga gospodin major ne moe da nas stigne!MAJOR: Sjajno! Vaa devojcica ima mozak No, dragi gospodine Tot? Ostalo jedeija igraka, zar ne?TOT: (Nema pojma ta od njega hoe) Pa da, kako da neMAJOR: estitam. A ta sad da se uini?TOT: Da se ini? Ne znam (Marika i Agika brino stanu pored njega)MARIKA: Nemoj da se pravi, slatki dragi moj Lajou!AGIKA: Tatice molim. Izvolte me pogledati. ta sam maloas rekla?TOT: Da je ovaj margoseka mali.MAJOR: Odlino... I ta iz toga proizlazi?TOT: Nita.AGIKA: Joj, joj, kakav je tatica...MAJOR: Ne sme se tako govoriti. On e to ve shvatiti, sopstvenom snagom.MARIKA: Moete li nam dozvoliti, da mi malo pomognemo...

MAJOR: Time bi smo samo njemu nakodili, Marika, jer emo mu raniti sujetu.Page 26


27/43

Istvan Erkenj - TotoviGledajte, Tote. Ako vam je izma tesna, ta onda radite?TOT: Odmah... Onda, opam.AGIKA: Tatice, tatice, tatice.MAJOR: Nemojmo ga siliti, nemojmo ga pourivati. Ja u da se okrenem, jer se

moda, zbog moga prisustva ustruava. A i vi, Marika i Agika, nemojte da gabunite u razmiljanju... (Okrene se, eta u krug oko Totovih. Mala pauza, ondaTot ustane, krene k svojoj sobi)MARISEA ta radi, slatki dobri moj Lajoe? Sedi nazad. Ti sada mora darazmilja. (Grozniavo se vrte oko njega) ekaj malo. Istrljau ti slepoonice.Je li dobro?TOT: Fino..MARIKA: Moe li da misli?TOT: Ne.MARIKA: Moda, kad bismo mu dali da pomirie dunju... (Agika otri) Dotle

sagni glavu napred, da jurne krv u nju. Je li dobro tako?TOT: (prema sebi) Zna li kako bi bilo dobro? Leei!MARIKA: Ne, ne... (uzme od Agike dunju) Udahni duboko, slatki dobri mojLajoe. (Tot udahne, mirie. Dve ene uzbueno ekaju)TOT: (Odgurne ih) Nezgoda je u tome, to im ponem da mislim odmahosetim da neto hoe da jurne na mene.MARIKA: Da sklonimo nametaj?TOT: Nee nametaj na mene da jurne.MARIKA: Nego ta?TOT: Zid.

MARIKA: Zid? Da izaemo u batu?TOT: Ne taj zid. Onaj to hoe da poe na mene, je ovde u mojoj glavi,unutra...MAJOR: (Ljubazno mu prie) No, dragi gospodine Tot, seno ili slama?TOT: Mnogopotovani gospodine majore, mnogo to ta mi je palo na pamet,ali na alost nita pravo.MAJOR: (sedne) Nije greda. I meni se to esto tako deava.TOT: Zaista?MAJOR: Dozvoljavate li da vam dam jedan savet? Samo mirno, komotno.Otkopajte bluzu, dragi Tot. (Tot otkopa bluzu. Ostali sednu oko njega,uzbueni, gledaju ga s icekivanjem. Tot sa ogromnom snagom pokuava damisli.)TOT: (Posle male pauze, s priguenim uzbuenjem) Aha... (Ostali polakoustaju, nervozni) Molim vas gospodine majore, verujem, da mi sada neto kaoda svie.MAJOR: Ve? Odlino! A ta bi bilo to neto?TOT: (Uzdahne, odmahne) Na alost, nisam se setio onoga to sam oekivao,nego neeg sasvim drugog. (Ostali sednu ponovo, razoarani.)AGIKA: Tatice, molim...MAJOR: Moda, da mu ne smetamo... Ne biste popili jednu kafu?TOT: (Iznemada mahne da mu ne smetaju) Dakle ovaj margoseka je mali...

Sad, sad, sad... Kao da se neto pomalja... (Njih troje polako ustanu) IzleteloPage 27


28/43

Istvan Erkenj - Totovimi je iz glave. (Ostali sednu) Koliko je sati?MAJOR: (Neno) Imamo vremena.TOT: (Uzbueno skoi) Ih! (Odmahne, sedne) Nita. (Malo zamuri) Jo uveknita... (Pone ubrzano da die) Smem li da popustim kai na pantalonama?

MAJOR: Zato da ne? Skinite pantalone, ako je tako bolje...TOT: (Naglo ustane. Veliki bolovi ga obuzimaju. Brie znoj, dio teko, mahneda mu je neto palo na pamet. Celo mu se telo talasa) Dolazi ve... dolazive... dolazi ve... (Uspravi se) Gospodine Majore! Marika! Ako je ovajmargosekri mali, onda treba napraviti jedan vei margoseka... Ha, ha, ha(Smeje se sav srean)MAJOR: Znao sam ja to! estitam, dragi Tot! (Svi slave Tota)TOT: (Uhvati se za stomak. Smeh mu prelazi naglo u greve povraanja,otetura se do prozora i nagne kroz prozor)MARIKA: (Agiki, veoma srena) Odvedi ga u batu, dri mu elo I onda

ponite, latite se posla! (Agika odvede Tota u batu, major se povue u svojusobu i ponese sa sobom margoseka)MARIKA: (Sanjari) On nikada nije dolazio praznih ruku. Doneo bi malo cigaraili okolade, gospodinu parohu vodice. Ali sada mi treba nita. Doi kuipraznih ruku, ula moj.GA GIZI: (Bojaljivo, uparaeno, ulazi) Dobro vee, draga gospoo Totova.MARIKA: ta elite, milostiva?GA GIZI: Donela sam nalo peenih jabuka Ako to nije nametljivo, volela bihda govorim sa gospodinom majorom.MARIKA: (Baci na nju dug pogled. U tome nema nipodatavanja, samo malo

zebnje. Totova ne eli da deli ni sa kim svoje zasluge. Kasnije e moi da seoseti njena ljubomora) Moe. (Kucne na vrata) Molim vas, gospodine majoreMAJOR: (UIazi u sobu) Izvolite.GA GIZI: (Ne sme da ga pogleda, okrene se Mariki, vie preklinje) Izvolitemu rei, ko sam ja.MARIKA: (Majoru) Ona je gospoa Gizi Geze.MAJOR: Znam, ta eli?MARIKA: (Gizi) ta elite?GA GIZI: (Ne sme da se obrati majoru) Joj, draga gospoo Tot, upitajte ga...Da nema volje jednom da svrati do mene?MARIKA: Da jednom svratite do nje.MAJOR: To nee ii.MARIKA: To nee ii..GA GIZI: Samo na jedno etvrt sata.MARIKA: (Kao tuma) Samo na jedno etvrt sata.MAJOR: etvrt sata, etvrt sata Kad bih ja imao etvrt sataMARIKA: uli ste.GA GIZI: Recite nu, molim vas lepo, da k meni ne dolaze samo skupljaismole. Jer ono to ja radim, to nije pletenje zembilja!MARIKA: (Majoru) Ono to ona radi, nije pletenje zembilja.MAJOR: Verujem.

GA GIZI: (Mariki) Pa onda, jelte, da je tu boravio jedan major i da ne tretiraPage 28


29/43

Istvan Erkenj - Totovimoj rad! Jer ipak, postoji na svetu i poslovna ast.MARIKA: (Majoru) Kae, da jo postoji i poslovna ast.MAJOR: Shvatam ja vas, gospoo! Ja bih, ustvari, ovde i ne samo vama,morao da obavim vizite. Ali kada? Kada? I ta bi rekli dragi Totovi kad bih ja

njih makar na etvrt sata ostavio?MARIKA: (Pogleda ga samo sa jednin srenin osmehom) Tako je bogme.MAJOR: Naime, najvanija stvar na svetu je prisustvo. Biti tamo, uvek i svudabiti prisutan. Na frontu moji vojnici jedva ekaju moj povratak. Nekadapokuavam da pogledam u pravcu gde se nalazi moj bataljon... (Pogleda uedan pravac, svi prate njegov pogled) Eh, to je tako, elja. Iskreno alim, aliovek ne moe da bude u isto vreme na dva mesta.MARIKA: (Zadovoljna) Iskreno ali.MAJOR: (Vadi jednu fotografiju) Nego, primite ovo, kao skromnu nadoknadu.(Predaje Mariki)

MARIKA: (Daje dalje Gizi) Kao skromnu nadoknadu.GA GIZI: (Radosno) Mogu li da je okaim na zid?MARIKA: Moe li da je okai?MAJOR: Pa naravno.GA GIZI: I nad krevet?MARIKA: (Majoru) I nad krevet?MAJOR: Ma gde. Gledae uvek na vas.GA GIZI: Hvala lepo.MARIKA: (Majoru) Zahvaljuje lepo. (Gi Gizi) Do vienja.GA GIZI: Do vienja. (Ode)

AGIKA: (Dotri sva sretna iz bate) Gotov je! Mamice, doite, molim vas, dapomognete!MAJOR: Da ja to vidim! (Svi odjure u batu. Odmah se vraaju. Tot i Totovavuku nov margoseka, jednu veliku maineriju na etiri noge, s noem kaoneka giljotina. Major ih prati, van sebe od oduevljenja. Povue ruku, kojasnano odzvoni.) I zvuk mu je sjajan. estitam, gospodine Tot. Tako sam gazamiljao.AGIKA: Najlepe zahvaljujemo, gospodine majore.MAJOR: Da ga isprobamo. Da se latimo posla. Ne gubimo vreme! (Totoviustanu, spremaju se na kutijanje u lancu. Tot dodaje kartone, major ih seenoem koji kod svakog zamaha teko odzvanja) Velianstveno! Kako ste todobro napravili.AGIKA: Moj tatica ima zlatne ruke!MAJOR: Moda e ova maina da ponese i sva etiri!AGIKA: Pa izvolite stavite etiri!MAJOR: Da to nee biti malo previe?AGIKA: Meni nee. (Totu, koji dodaje sav pospan) Tatice! Dajte, molim, etiri!TOT: (Bez glasa se skljoka sa stolice, padne pod sto i odmah zaspi)MAJOR: (prestane sa radom, ledeno) ta mu je?MARIKA: Moj dragi je pomislio da je poljski mi.MAJOR: Kakav poljski mi?

MARIKA: Ponekada utre iz bate poljski mievi... (S Agikom, uz veliku povikuPage 29


30/43

Istvan Erkenj - Totoviure zamiljenog poljskog mia dok se Tot ne probudi i ne zauzme svojemesto) Izvolite nastaviti. Ve je istreran.MAJOR: (oduevljeno) No, ekajte. Sada u da stavim etiri kartona... (Poneda lupa mainon) See kao puter! Recite mi Totovi, zar niste raspoloeni za

pesmu.AGIKA: Ja jesan..MAJOR: A dragi Tot? ta kae? (Gledaju u Tota. Tot ne odgovara, samo bleneu majora. Polako poinje da vae, guta, vae, guta, kao da ima neku knedluu ustima. Major prestane s udaranjem mainom. Svi gledaju u Tota, koji i daljevae)MARIKA: Nee nita da kae.MAJOR: Moda neto vae?MARIKA: U posljednje vreme ima naviku da dri u ustima komad mesa idanima nee da ga proguta.

MAJOR: Zato ga ne ispljune?AGIKA: Tatice, molim, svi vas molimo, izvolite ispljunuti to meso.TOT: (Iskolae r. iu se oi, gleda u Agiku, zatim na majora pa s velikin naporonvae dalje.)MARIKA: Lajo!.TOT: (Posljednjim naporom pokua, ali ne uspe da sprei zevanje. Upravozableji, majoru u lice. Major ustukne)MARIKA: (Oajna) Lajo, Lajo, ta si opet uradio, slatki dobri moj Lajou...(Tot prestravljeno pogleda oko sebe) Kakav si ti otac? Pa ti nema ljudskogoseanja?

MAJOR: (Polako je doao k sebi, ljubazno) Zato ga dirate, Marika moja? Nijeon uradio nita zlo!MARIKA: Samo je zevnuo. (Brizne u pla)MAJOR: To nije tako sigurno. Ako neko otvori usta to jo uvek ne znai i da jezevnuo.MARIKA: Bar da je tako!AGIKA: A moda je ba tako. Kakav bi imao razlog za to. Nit se dosauje, nite pospan, nit je bolestan...MAJOR: (prirodno) Neka on kae ta ste maloas radili, dragi Tot?TOT: Ja? Nita. (Gleda oko sebe uplaeno) Moda sam samo otvorio usta. Je lito tako strano?MAJOR Kakvi. Zato bi bilo strano. Kad niste zevaliTOT: Ja? Boe sauvaj! Ni na kraj pameti mi nije palo da zevam.MAJOR: Tome se odista radujem. Zevanje je, tanije, psihiko stanje kojeizaziva zevanje, je skoro toliko tetno kao i razmiljanje... Prema tome ni sadanemate volje da zevate?TOT: Daleko od toga.MAJOR: A kasnije?TOT: Ni kasnije neu imati.MAJOR: Vidite li, Marika moja? (Totu) A jeste li voljni da preduzmete izvesnemere koje bi predupredile dalje zevanje?

TOT: To je bar prirodno.Page 30


31/43

Istvan Erkenj - TotoviMAJOR: To sam od vas i oekivao... E, pa da se latimo posla...MAJOR: Nije bog zna ta, ali ipak... Znate li izreku: Zevati je lake, nego nezevati! Niste uli? Moja je.AGIKA: A kako je istinita!

MAJOR: (Padne u vatru) Neto se u to razumem... Naime, na frontu su vojnicikoji su odreeni za nonu strau naklonjeni zevanju, to nije dobro stoga, toonaj koji zeva, taj lako i zaspi, a ko zaspi, taj dobije metak u glavu... (Smejese) Ha, ha, ha. Naravno ovo je neto drugo, ovde ovo nije izistinski, ali zatoipak... (Uozbilji se, gleda u Tota) svim vojnicima na strai stavio sam u usta pokoticu od ljiva, koju uvek moraju predati dalje kad im doe smena. (GledaTotova usta) Da ne,ate u kui neku koticu od voa, Marika?MARIKA: Na alost, gospodine majore, sezona ljiva je ve prola, a breskveo nisu stigle...MAJOR: Nije vano... Nai e se neto drugo... (Pocinje grozniavo da misli.

Gleda Totova usta. Donese sa prozora saksiju s mukatlama, ali odmahne,odmah je vrati.) Samo momenat. (Pouri u svoju sobu. Vraa se s jedninmalim lakovanim koferom, iz kojeg izvadi, sve vreme gledajui u Totova ustaedan Kodak fotoaparat. Totovo lice okrene k sebi, da bi bolje video usta)Dozvoljavate!MARIKA: Nasmej se ve jednom, slatki dobri moj Lajou!AGIKA: Tatica je uvek tako ozbiljan.MAJOR: To sada nije vano. Naprotiv! (Brzo vrati aparat, vadi svoj slubenipitolj, odmerava.) Oba odgovaraju, ali ni jedan nije idealan... Imam ga! Imamga! Kako se toga ranije nisam setio! (Otri napolje pa so vrati s jednom malom

depnom lampom na runi pogon. Pritisne ruicu nekoliko puta, lampa zazuji isvetli) Ovo mi zovemo tamo napolju cijukalom.. ujete li? Kada pritisnemruicu onda cijue... (Stavi pred Tota irokim gestom) Izvolite, dragi gospodineTot! (Svi gledaju u cijukalo)MARIKA: Tako neto! Toga se nikad ne bi setila.AGIKA: A kako je to jednostavno!TOT: (Gleda lampu, uzima je u ruke, pritisne, zazuji, svetli) Zaista, dobrastvar.MAJOR: (Zadovoljan) Upotrebljavajte ga u zdravlju, dragi Tot.TOT: (Gleda uokolo) Zato? ta u s njim?AGIKA: (Klike od smeha) Pa ta biste? Apnite ga, tatice, pa gotovo!TOT: ta pria?MARIKA: Samo pazi da ga ne proguta, slatki moj Lajou.MAJOR: Ne sme se ni grickati, ni progutati, samo ga lepo siskajte, kao kiselebombone..TOT: (Negoduje) Da ja ovu stvar stavim u usta?AGIKA: A gde biste ga vi? (Kliktvi smeh)TOT: (Lupne po stolu) Tiina! (Agika zane,i, uplaena. Tot podigne lampu,pogleda, ostavi ne shvatajui) Ali ovo je depna lampa!MARIKA: Pa naravno, da je to depna lampa, slatki dobri moj Lajoe!TOT: I to da ja stavim u usta?

MARIKA: (Ne shvata razlog opiranja) A ta bi inao protiv toga? A... (Majoru)Page 31


32/43

Istvan Erkenj - TotoviBoji se da je ne proguta.MAJOR: Toga ne treba da se bojite, dragi Tot. Moda e u poetku biti maloneobino, ali na jednu depnu lampu se moe isto tako naviknuti kao na zubnuprotezu.

TOT: (Gleda samo u Mariku) I ti mi to isto kae, Marika?MARIKA: Pa naravno! A jesam li ti ja ikada elela neto loe?TOT: Da ja ovo... (Naglo prasne, skoi, uzme cijukalo u obe ake, kao da elida ga smlavi) Ovo... ovo... ovo...MARIKA: (Vrisne) ta to radi?TOT: (strese se, doe k sebi. Pogleda s gaenjen na depnu lampu, zatim naostale koji ga, svi do jednog, hrabre s osmehom. Jekne glasno, ostavi lampuispred sebe na sto.)MARIKA: (Prie mu pitomo, osea da je njen nu konano slomljen, uzmelampu) No, zini lepo... (Tot posluno otvara usta. Marika oprezno stavlja

unutra lampu, zatvara muevljeva usta, pomiluje ga i poljubi)MAJOR: No i s tim smo zavrili. Nadam se da nema lo ukus?TOT: (ukoeno trese glavu)AGIKA: Smem li neto da kaem? Sada, poto je obraz postao nekakookrugao, tatica ni je jo zgodniji!MARIKA: I meni se ovako vie dopada.MAJOR: Vidite li, kakav uspeh imate? (Tot klimne ukoeno) E, pa, da ponemos pravljenjem kutija... (Prie nou) Sada u da pokuam da ubacim petkartona. Odnosno, pre nego to ponemo da radimo hteo bih jo da kaemsamo to, da je do sada sa mnom stanovao porunik Mikuli, ali, im stignem

natrag na front, njegovo e mesto zauzeti va dragi sin. A to ima tu prednostto je kolska zgrada, u kojoj stanujem, okruena dvostrukom straom...(Marika i Agika skoe, poure k Majoru i obasipaju ga znacima zahvalnosti.)AGIKA: Hvala lepo, dragi gospodine majore!MARIKA: Mi vam se zato nikada, ali nikada, neemo moi da zahvalimoTOT: (U toj kakofoniji glasova niko ne obraa panju na njega. Ustane i slampom u ustima krene, prvo u pogrenom pravcu. Udari o zid. Okrene se ikonano pronae vrata kroz koja neprimetno izie..)MAJOR: Molim nemojte mi zahvaljivati... Ja sam ve tako nestrpljiv. Hajdemo,hajdemo... Gde je dragi gospodin Tot? (Svi gledaju, Tota nigde nema)AGIKA: Moda e odmah doi...MARIKA: (od uznemirenosti lomi prste) Ne znam! Ne znam! (Kroz vrata, ubatu) Lajoe! (Nema odgovora. Marika odjuri napolje. Njen zov ujemo iz svevee udaljenosti) Lajo! Gde si, slatki dobri moj Lajoe? (mrak)

POTAR: (Dok se dekor u pozadini okree, ulazi, razmiljajui) Hou da kaem,s pismima sam manipulisao pravedno. Jer da nisam pazio, ovde bi se svezamrsilo! Onaj telegran nisam mogao da predam. Ne kaem, kad bi profesorCiprijani imao sina, i da je on na frontu, i da je on dobio telegram. To je netodrugo. U parku, imaju jedno igralite za tenis. Lupaju loptu, ovamo, onamo, panatrag. Onda je opet tu, pa tamo. oveku ako ne moe da stane... Kako je to

drugaije, kada gospodin Tot stavi svoj lem na glavu? Sa tog oveka nita nePage 32


33/43

Istvan Erkenj - Totovimoe da spadne, na njemu je sve u ravnotei. Na primer, kada bih garaspolutio nekom dobrom batenskom testericom, raspao bi se na dva potpunoednaka dela. Bilo bi milina gledati ga. Ali doe onaj telegram. A i pisma stiu,kao da je jo iv, mada pisma sporije stiu on vie nije iv... A da sam ja to

sve isporuio! Ne. ne. Dve suprotnosti ne mogu da se trpe jedna pored druge.Ja sam, na primer, pokuao da u isto vreme sedim i stojim, ali nije ni polazilood ruke. Onda su me odneli na kliniku. Od tada pazim na ljude, da im se ivotine zamrse... (Ode. Na sceni svetlo)

Druga slika

(Soba u parohiji. Na zidu veliko raspee, gvozdeni krevet na kome hrui spavaparoh.)MARIKA: (Bojaljivo, ulazi posle kucanja) Hvaljen...

TOMAJI: (trlja oi, sedne) ta je? Jesi li mi donela ispeglano rublje, Marika?MARIKA: Nema mi mua, gospodine nadsvetenie!TOMAJI: Kud se deo?MARIKA: I ja bih volela to znati... im za trenutak ne pazim na njega, onnestane. Imam gosta, ne mogu da mu budem ceo dan za petama.TOMAJI: (uzdahne) Dakle, i u mirnoj parohiji svi su ve skrenuli pameu?Danas prepodne poslao je po mene Leonhard princ od Luksenburga, trai savetta da radi, jer se osea kao komunista po ubeenju.MARIKA: Jadnik. A od kada?TOMAJI: Jutros mu jo nita nije falilo. Promena se dogodila za vreme jahanja.

MARIKA: Moda od truskanja... I ta ste mu savetovali?TOMAJI Jednom komunisti? Kupanje u mlakoj vodi... Ali ni tebi nee biti lakodati saveta, jer ne treba da imamo obzira samo prema tvom gostu, ve iprema osetljivosti tvog mua. (uje se hrkanje)MARIKA: U tome je ba stvar! Nee da uzme u usta ni jednu obinu depnulampu!TOMAJI: Sujetan je on, vrlo sujetan. Zar ne bi noglo prosto da ga veete zastolicu? Onda sigurno ne bi pobegao. (Opet se zauje hrkanje. Zgledaju se uudu.)MARIKA: To nije dobro zbog toga to on odmah zaspi, im due sedi uednom mestu.TOMAJI Onda mu veite zvonce o vrat! Sluajno imam malo rezervnih zvoniaza ministrante. (uje se snano hrkanje. Marika nervozno gleda)MARIKA: Zvonce? (Osmehne se) Bio bi nalik na jagnje... Bojim se da bizvonjava mogla da nervira gospodina majora.TOMAJI: Pa ta onda? uje li ovo? (Snano hrkanje) Je li to ti hre, Marika?MARIKA: Ja? Ma kakvi.TOMAJI Pa ko onda? (Hrkanje postaje snanije. Trae izvor, zatim nau Totakoji pod parohovim krevetom spava snom pravednika. Na jedvite jade gaizvuku, pa ga s tekom mukom probude)TOT: (Dvoje ga pridravaju, pogleda oko sebe) Hvaljen Isus!

TOMAJI: Naveki. Kako si ti ovamo dospeo, sinko?Page 33


34/43

Istvan Erkenj - TotoviTOT: (najprirodnije) Kroz prozor.TOMAJI Ali zato?TOT: Jer su vrata bila zatvorena.TOMAJI: I ti, trezno, razborito, pri zdravoj pameti, dok si vladao sa svih svojih

pet ula... (Odmeri u udu Tota a zatim Mariki) Ostavi nas na sano. (Marikaode. Totu) Govori!TOT: ta da radin? Verujte mi, borio sam se protiv njega. Uzalud. Danina meprogoni jedna elja, jedna elja koja od svega jaa, da se zavuem pod neto.TOMAJI: Pod ta?TOT: To je svejedno. Bilo gde da se nalazim, u potaji gledam samo to, da li ublizimi ima neko odgovarajue skrovite. Znam da to nije od mene lepo, ali isada dok razgovaram s gospodinon nadsvetenikom, jedva odolevamiskuenju, da se ne skrijem pod mantiju.TOMAJI: Sinko, sinko... (uzdahne) Ovako stasit, zdrav ovek, to je strano!

(Podigne mantiju) E, pa, ako to moe da ti olaka. Ne marim zavuci se nakratko vreme pod moju mantiju.TOT: (Poudno gleda u parohove noge) Ne mogu da kaem, bilo li divno. Uh,to bi bilo dobro... Ali radije ne. Bojim se da e iskuenje potpuno ovladatinada mnom.TOMAJI Vidi to ti prilii, takav govor... A sada ta da radimo? Rat je, novinepiu iz dana u dan o pobedama naih trupa, a mi se ipak bojimo, strepimo odneega... ta ja to govorim? Sredi se sinko. Razmisli. Pokuaj da mi kae. tati smeta? Moda e ti to doneti malo olakanja.TOT: (razmilja) Gospodine nadsvetenie, mene diraju tri stvari.

TOMAJI: Reci.TOT: Prvo i prvo, dragi gost zahteva da natuem kacigu na elo, to je smenoi protivpropisno.TOMAJI: I? I?TOT: Zatim, ja ponekad volin da se protegnen. Za to vreme volim da kaemJaoj, majko, majko...TOMAJI: (Besno) I?TOT: I to je zabranjeno. Trea alba se odnosi na to da moram uzimati u ustadepnu lampu gospodina majora da ne bih zevnuo.TOMAJI: Tako... (Poinje da biva besan) Pa, je li ta lampa tako velika?TOT: Sad da je velika, nije velika. Maksimum, kao kokoje jaje.TOMAJI: Tako. I to mora da proguta?TOT: To se ne sme. Treba samo da siskam kao kisele bombone!TOMAJI: (Besomuno besan) To ti fali? To te boli? (Kroz vrata) Hodi sano,Marika? (Marika ulazi) teta to ga nisi ula! Nalazimo se usred rata, kadadrugi ljudi strepe za svoje ivote, ili upravo oplakuju svoje mrtve, a on midolazi s nekim idiotskim albama. A trebalo bi da se zahvali Bogu to vam jeuputio komandanta vaeg sina! Vodi ga odavde. Neu ni da ga vidim.TOT: (poto vidi da niko o njemu ne vodi brigu, izae kroz prozor)MARIKA: Ali, ta da radim s njim?TOMAJI: Njemu nije potreban svetenik, njemu nije potreban bog. Njemu je

potreban psihijatar!Page 34


35/43

Istvan Erkenj - TotoviMARIKA: Jaoj, sigurno. Odveu ga gospodinu profesoru Ciprijaniju. Moda onmoe da pomogne.TOMAJI: Jeste, on je sjajan ovek, lekar svetskog glasa.MARIKA: (Ne opaa nestanak mua, krene ka vratima) Zahvali se, slatki dobri

moj Lajoe.TOMAJI: (Ni on ne zapaa odsustvo Totovo) Idi s mirom, sinko. Odagnaj iz srcaavola sujete.MARIKA: Tako je. I onu okorelu tvrdoglavost.TOMAJI: Posti, nemoj da mrsi, pokaj se. Rat je, svi zbog toga patimo. Idi!MARIKA: (S vrata) Poi ve jednom, slatki dobri moj Lajoe!TOMAJI: (Sam) Boe moj, Oe moj, ti koji u srca vidi, ti zna jedino da bih sei ja najradije pod neto zavukao i sakrio. (mrak)

Trea slika

(U radnoj sobi profesora Ciprijanija. Profesor sedi kod svog pisaeg stola. Prekoputa Tot, dok traje pregled, Marika stoji po strani)CIPRIJANI: (pokazuje cigaretu koja je zapaljena) ta je ovo?TOT: (uzdahne, klimne odreno glavom)CIPRIJANI: (pokazuje svenjak sa krakovina) A ovo?TOT: (gleda, trese glavom, uzdahne)CIPRIJANI: (Skida s jedne noge cipelu, pokazuje) A ta je ovo?TOT: Ne znam.MARIKA: (Na ivici plaa) Milostivi gospodine, molim vas, njemu sada tee

rade vijuge...CIPRIJANI: (Mahne joj da uti. Mae cipelom) Pogledajte bolje.TOT: Nije svirala?MARIKA: (Lomi ruke) Jaoj, slatki moj Lajoe...CIPRIJANI: Gospoo, vi se nemojte uplitati... (Totu) Jeste svirala. A sada.Moete li rei gde je gore?TOT: (Gleda na gore, gleda na dole, gleda na sve strane) Nigde.CIPRIJANI: Sjajna konstatacija... A vi, dragi Tot. Jeste li vi deak ili devojica?TOT: (Gleda preda se)CIPRIJANI: Ili neto drugo?TOT: (Radosno klimne) Neto drugo.MARIKA: (oajna) Lajo, za ime boga...CIPRIJANI: ta se tu prenemaete, gospoo? (Totu) Ako ste neto drugo, ondato drugo smemo umoiti u hladnu vodu ili ne?TOT: Ne.CIPRIJANI: Vrlo dobro. (Ustane) Gospoo, Va dragi nu je u odlinomzdravstvenom stanju.MIRIKA: On? Pa kako moete da kaete ovako neto? On govori kojeta.Osim toga se zavlai pod sto, ujeda... Je li to zdravlje? Ima i neki zid u glavi.CIPRIJANI: (S interesom) Zid? Kakav zid? Malterisan?TOT: (razmilja) Jeste. Mada je na nekim mestima oguljen.

CIPRIJANI: (pokae na svoju glavu) Zanimljivo. I ja imam takav. Hoe da sePage 35


36/43

Istvan Erkenj - Totovisrui?TOT: Hoe da jurne na mene.CIPRIJANI: (Smeje se) Mora da je zgodan neki zid. Znate li ta treba uraditi?Treba ga podupreti prvoklasnin anovim gredama od pet coli, i nita se ne

bojte! (Ustane) A vi, gospoo, moete veselo da igrate i budite ponosni navaeg dragog mua. to se njegovog nervnog sistena tie, to je momak odelika. A sada lepo odetajte kui.MARIKA: (preklinje) Duboko potovani gospodine profesore? Kako da krenems njim kui? Znate li vi uopte koga imamo u gostima. A ovaj ovek, umesto dapokua da mu se dodvori, zeva li zeva. Gviri nad tuim glavana, i stalno senekuda zavlai, skriva kao neko dete... A sad jo kae za vau cipelu da jesvirala. Pa je li to normalno?CIPRIJANI: U mojoj klinikoj praksi ovakve pojave su svakodnevne. Danas,gospoo, onaj koji se usuuje da kae za jednu cipelu da je cipela, za toga ja

smem da kaem da je bolestan udite se? Svaka epoha ima svoju karakternucrtu, karakterna crta nae epohe su izmeani pojmovi. Bivalo je da su ljudioboavali bogove pseih glava, ili su vraali iz iznutrica, ali zato ni oni nisu biliduevni bolesnici. Razume se ako vi ne uspevate da izaete na kraj s timmajorom, onda je ovo sve za vas jalova uteha.MARIKA: U tome vi nama pomognite, milostivi gospodine profesore.CIPRIJANI: I tako vi mene neete posluati, gospoo.MARIKA: Ja?CIPRIJANI: Mene niko ne slua. Kako mene zovu u Optini, ta?MARIKA: (zbunjena) Milostivi doktor Tihaner Ciprijani, javni redovni profesor

Univerziteta...CIPRIJANI: A nije doktor uu? Recite samo hrabro..MARIKA: (S noge na nogu) Ja to jo nisam ula, gospodine profesore.CIPRIJANI: Danas ni to nije sramota, gospoo! No, dragi Tot ustanite na minut,ako smem da molim. (Tot ustane. Profesor ga odmeri) ta mislite, dragi Tot,koliko ste vi visoki?TOT: Ja sam vii od proseka.CIPRIJANI: Pravilno. A major je od vas nii?TOT: Duboko potovani gospodin major jedva mi dosee do ramena.CIPRIJANI: Slutio sam. Tu lei zec, prijatelju. Vas dvoje patite zbog posledicaove razlike, i to grekom tog majora. Tako vam je to, gospoo. Danas svakomajore uobraava da je vana linost, do krvi je uvreen ako ceo dan morada gleda odozdo na tvoga domaina.MARIKA: uje li to slatki dobri moj Lajoe?TOT: ujem. Ali ta da radim?MARIKA: I ti misli samo na sebe. U pitanju je ivot naeg ule. Zar ne bimogao malo da se skupi bar za ovo nekoliko dana?TOT: (pokuava) Ne ide. Na alost ne mogu da menjam svoju visinuMARIKA Jeste li uli? To on nama radi. I vi kaete za oca koji alje sina usigurnu smrt, da je zdrav.CIPRIJANI: Ja sam prorekao, da mi neete verovati. Mada ve i sama, injenica

da sagledava svoju visinu ovako jasno, jeste najsigurniji znak duevnogPage 36


37/43

Istvan Erkenj - Totoviozdravljenja. U sadanje vreme, gospoo, takorei niko ne poznaje sopstvenedinenzije. To je isto takav simptom bolesti kao i izmeani pojmovi. Mali rastomveruju da su dinovi. Ne verujete, zar ne? Odmah u vam dati jedan primer...(Stane na vrata, zove) Fredika Osoba o kojoj je re, nalazi se kod mene u

potpunoj tajnosti, ali znam da mogu da raunam na vau diskreciju. Fredi!DR EGENBERGER: (Deak od sedam godina, ulazi u sobu na koturaljkamaplae)CIPRIJANI: Sta je bilo Fredika?DR EGENBERGER: Onaj gad Hektor me je prevario...CIPRIJANI: Ovako veliki deak ne sme da plae. Radije se predstavi teti.DR EGENBERGER: (mrke) Dobiu batine.CIPRIJANI: Nee dobiti batine, jer je ovaj ika optinski vatrogasac. Pokloni selepo.DR EGENBERGER: (pokloni se) Dr Alfred Egenberger, docent univerziteta.

(mrke, gleda nazad da li e naii pseto) Moje knjige su tampane na petezika.CIPRIJANI: Ne boj se tog psa, sinko. A o emu si napisao te knjige?DR EGENBERGER: Uticaj jedinjenja koja sadre holesterin na razmnoavanjetumoroidnih elija... Je li mogu sada da idem?CIPRIJANI: Moe, sinko, samo reci teti koliki si?DR EGENBERGER: (Vrti se u k

istvan erkenj - totovi

Documents