Zdravo! Dobro doli u Evropu! Mi dolazimo iz razliitih zemalja i govorimo razliitim jezicima, ali ovaj kontinent je na zajedniki dom.

Poite s nama da zajedno istraimo Evropu! Bie to uzbudljivo putovanje kroz vreme i prostor na kome ete saznati mnogo zanimljivih stvari.

Usput testirajte sebe da biste proverili koliko ste nauili. Posetite nau internet stranicu europa.eu/europago/explore i uestvujte u kvizu vezanom za svako poglavlje.

U koli, istraujte dalje! Pitajte svog uitelja da vam kae neto vie o svakoj od tema iz ove knjige. Zatim uradite neka dublja istraivanja u kolskoj biblioteci ili na internetu. Moete ak i napisati sopstvenu brouru o onome to ste otkrili.

Konano, moete se zabaviti igricama i aktivnostima na internet stranici Europa Go europa.eu/europago/welcome.jsp

Spremni? Kreemo!

1

ISTRAUJMO

EVROPU!

2

Strana

Istraimo kontinent 3

Putovanje po Evropi 6 Klima i priroda 8

Poljoprivreda 11

More 14

Putovanje kroz vreme 18

etrdeset poznatih linosti, od A do 27

Jezici u Evropi 30

Porodica naroda 31

Spajanje porodice: 32Pria o Evropskoj uniji

ta radi EU 36

Evropska unija i njeni susedi 39

Kako EU donosi odluke 42

Sutranjica i dalje u budunost 44

ta se sve nalazi u ovoj knjizi?

Evropa je jedan od sedam svetskih kontinenata. Ostali su Afrika, Severna Amerika, Juna Amerika, Antarktik, Azija i Australija sa Okeanijom.

Evropa se protee od Arktika na severu sve do Sredozemnog mora na jugu, od Atlantskog okeana na zapadu do planine Ural, u Rusiji, na istoku. Ona ima puno reka, jezera i planinskih venaca. Na mapi (strana 4) upisana su imena nekih od najveih.

Najvia planina u Evropi je Elbrus na Kavkazu, na granici izmeu Rusije i Gruzije. Njen najvii vrh nalazi se na 5642 metra nadmorske visine.

Najvia planina u zapadnoj Evropi je Mon Blan, u Alpima, na granici izmeu Francuske i Italije. Njen najvii vrh nalazi se na nad-morskoj visini veoj od 4800 metara.

Na Alpima se nalazi i enevsko jezero, najvee slatkovodno jezero u zapadnoj Evropi. Ono se

nalazi izmeu Francuske i vajcarske, duboko je 310 metara i sadri 89 biliona litara vode.

Najvee jezero u centralnoj Evropi je Balaton, u Maarskoj. Dugako je 77 kilometara (km) i ima povrinu od oko 600 kvadratnih kilometara (km2). U severnoj Evropi ima i veih jezera, meu kojima su Sajma (1147 km2) u Finskoj i Venern (preko 5500 km2) u vedskoj. Najvee jezero u itavoj Evropi je Ladoga. Nalazi se u severozapadnoj Rusiji i po veliini je 14. jezero na svetu, povrine od 17.700 km2.

Istraimo kontinent

Elbrus, najvia planina

u Evropi.

enevsko jezero, na Alpima.

Jezero Sajma

, u Finskoj.

3

V

an P

arys

Med

ia/C

orbi

s

S

witz

erla

nd T

ouris

m B

y-lin

e: S

T/sw

iss-

imag

e.ch

A

rto

Hm

li

nen

4

Kontinent Evropa

M

ap

: Lo

we

ll Jo

hn

s Lt

d. B

ath

yme

try:

Th

e B

riti

sh O

cea

no

gra

ph

ic D

ata

Ce

ntr

e

Jedna od najduih evropskih reka je Dunav.Izvire u varcvaldu, u Nemakoj, i tee istono kroz Austriju, Slovaku, Maarsku,Hrvatsku, Srbiju, Bugarsku, Rumuniju, Moldaviju i Ukrajinu do Rumunije, gde formira deltu na obali Crnog mora. Dugaak je ukupno 2850 km.

Ostale vee reke su Rajna (oko 1320 km), Elba (oko 1170 km) i Loara (vie od 1000 km).

Moete li ih nai na mapi?

Velike reke su veoma korisne za transport. Razne vrste robe utovaruju se na teretne brodove, koji ih nose rekama uzvodno i nizvodno, od evropskih morskih luka do gradova duboko u unutranjosti.

5

Pelikani na delti Duna

va, u Rumuniji.

Dolina Loare poznata je po prelepim dvorcima.

Teretni brod plov

i Rajnom uzvodno

.

V

an P

arys

Med

ia/C

orbi

s

W

arre

n Ja

cobi

/Cor

bis

M

edio

Imag

es/C

orbi

s

6

Da li ste znali da je eleznica izmiljena u Evropi? Dord Stivenson je u Engleskoj predstavio prvi putniki voz 1825. Njegova najpoznatija lokomotiva zvala se Raketa i dostizala je brzinu veu od 40 kilometara na sat (km/h), to je bilo zaista brzo za to vreme.

Danas, evropski brzi elektrini vozovi uveliko se razlikuju od onih prvih na parni pogon. Veoma su udobni i kreu se specijalno izgraenim prugama brzinama i do 330 km/h. Stalno se grade nove pruge da bi ljudi putovali bre izmeu velikih evropskih gradova.

Putevi i pruge ponekad moraju da prelaze preko planinskih venaca, irokih reka ili ak preko mora. Zato su inenjeri izgradili veoma dugake mostove i tunele. Najdui drumski tunel u Evropi je Laerdal tunel u Norvekoj, izmeu Bergena i Osla. Dugaak je preko 24 km i puten je u saobraaj u novembru 2000. godine.

Najdui elezniki tunel u Evropi je tunel ispod Lamana. Njime saobraaju

ispod mora brzi vozovi Eurostar, izmeu Kalea u Francuskoj i Fokstona u

Engleskoj, a dugaak je preko 50 km.

Putovanje po Evropi

Stivensonova Raketa

.

Vozovi Eurostar na stanici Sv. Pankras (London).

V

an P

arys

Med

ia/C

orbi

s

T

im G

raha

m/C

orbi

s

Najvii most na svetu (245 metara) jeste vijadukt Mijo u Francuskoj, koji je puten u saobraaj u decembru 2004. godine.

Dva najdua mosta u Evropi su drumski i elezniki most Oresund (16 km) izmeu Danske i vedske, i drumski most Vasko da Gama (vie od 17 km) preko reke Teo u Portugaliji. Most Vasko da Gama dobio je ime po uvenom istraivau, o kojem ima vie rei u poglavlju Putovanje kroz vreme.

Ljudi putuju po Evropi i avionima zato to je vazduni saobraaj brz. Neki od najboljih aviona na svetu prave se u Evropi na primer, Airbus. Razne

evropske drave prave razliite delove za avione Airbus, koje zatim sklapa tim inenjera. Najvei

putniki avion na svetu je Airbus A380, koji moe da primi 840 putnika. Prvi put je leteo u aprilu

2005. godine.

Najbri putniki avion svih vremena, konkord, dizajnirao je tim francuskih i britanskih inenjera. Konkord moe da leti brzinom od 2160 km/h dva puta bre od zvuka i moe da pree Atlantski okean za manje od tri sata! (Veini aviona za to je potrebno oko osam sati.)

Bre od svih aviona su svemirske rakete, kao to je Arijana, zajedniki projekat vie evropskih zemalja. Ljudi ne putuju raketom Arijana: ona se koristi za lansiranje satelita koji su potrebni za televizijske i mree mobilne telefonije, za nauna istraivanja i drugo. Danas se veina svetskih satelita lansira evropskim raketama.

Uspeh konkorda, erbasa i Arijane pokazuje ta se sve moe postii kada vie evropskih zemalja sudeluje u zajednikom poslu.

7

Najvii most na svetu

vijadukt Mijo, u Franc

uskoj.

Najvei putniki avion na svetu erbas A380.

J

ean-

Pier

re L

esco

urre

t/Cor

bis

E

SA

C

OR

BIS

SYG

MA

Raketa Arijana 5

lansira satelite

u svemir.

8

Vei deo Evrope ima umerenu klimu, ni previe toplu ni previe hladnu. Najhladnija mesta su na dalekom severu i na visokim planinama. Najtoplija mesta su na krajnjem jugu i jugoistoku.

Vreme je najtoplije i najsuvlje leti (otprilike od juna do septembra), a najhladnije zimi (otprilike od decembra do marta). Vrela leta u 2003. i 2006. godini oborila su rekord u Evropi. Da li je to znak da se klima menja? Klimatske promene predstavljaju svetski problem, koji se moe reiti jedino ukoliko sve zemlje rade zajedno.

Prebroditi zimu

Divlje ivotinje u hladnim predelima obino imaju debelo krzno ili perje, koje im uva toplotu i esto je bele boje da bi ivotinje mogle da se sakriju u snegu. Neke od njih provode zimu spavajui da bi sauvale energiju. To se zove hibernacija.

... i snena sova dobro su kamuflirane. Arktika lisic

a...

... i evropski mrki medvedi ive na planinama, gde zime provode spavajui.

Klima i priroda

Van

Par

ys M

edia

/Cor

bis

V

an P

arys

Med

ia/C

orbi

s

V

an P

arys

Med

ia/C

orbi

s

V

an P

arys

Med

ia/C

orbi

s

Mrmot...

9

Mnoge vrste ptica hrane se insektima, malim vodenim ivotinjama ili drugom hranom koja se ne moe lako nai tokom hladnog zimskog perioda. Zato one u jesen lete na jug i ne vraaju se do prolea. Neke vrste ptica putuju hiljade kilometara, preko Sredozemnog mora i pustin-je Sahare, da bi provele zimu u Africi. Ovo sezonsko putovanje zove se migracija.

Proleno i letnje uivanje

Kada prolee stigne u Evropu (od marta do maja), vreme postaje toplije. Sneg i led se tope. Potoci i bare vrve od riblje mlai i larvi insekata. Ptice selice vraaju se da naprave gnezda i izlegu jaja. Cvee cveta a pele nose polen sa jedne biljke na drugu.

Drvee dobija novo lie kojim upija sunevu svetlost i koristi njegovu energiju da bi moglo da raste. U planinskim predelima farmeri vode krave na visoke panjake, na kojima ima puno

svee trave.

... i neki flamingosi dolaze u Evropu na prolee.

Leto je lepo na planin

skim livadama.

V

an P

arys

Med

ia/C

orbi

s

V

an P

arys

Med

ia/C

orbi

s

V

an P

arys

Med

ia/C

orbi

s

Laste...

10

Hladnokrvnim ivotinjama kao to su reptili takoe je potrebno sunce, koje im daje energiju. Leti, naroito u junoj Evropi, esto moete videti gutere kako se izleavaju na suncu i uti pesmu skakavaca i cvraka.

Jesen: vreme promene

U pozno leto i u jesen dani postaju krai a noi hladnije. U to doba godine sazreva mnotvo ukusnog voa i voari ga vredno beru. Orasi

sazrevaju u jesen i veverice ih sakupljaju i prave zalihe spremajui se za zimu.

Mnogim vrstama drvea na jesen opada lie jer nema dovoljno suneve svetlosti i vie nije od koristi. Ono postepeno menja boju od zelene do raznih nijansi ute, crvene, zlatne i braon. Lie potom opada i na zemlji pravi areni tepih. Opalo lie se razlae, obogauje zemljite i obezbeuje hranu za narednu generaciju biljaka.

Ovaj ciklus godinjih doba i promene koje nosi ine evropski pejza onakavim kakav jeste prelep

i vrlo raznovrstan.

Ose takoe vole voe.

Veverice prave zalihe orah

a za zimu.

Guteri vole toplo

vreme.

Jesen zastire ume bojama.

V

an P

arys

Med

ia/C

orbi

s

J

eroe

m S

peyb

roec

k

V

an P

arys

Med

ia/C

orbi

s

V

an P

arys

Med

ia/C

orbi

s

11

Na visokim planinama i na dalekom severu Evrope nije mogue baviti se zemljoradnjom jer je suvie hladno da bi usevi rasli. Ali, zimzeleno drvee, kao to su borovi i jelke, mogu da preive hladne zime. Zato su najhladnija mesta u Evropi pokrivena zimzelenim umama. Ljudi koriste drvo iz tih uma da prave razne stvari od kua i nametaja do papira i kartonskih pakovanja.

Juni deo Evrope uglavnom je pogodan za zemljoradnju. Uspevaju razne vrste useva ukljuujui penicu, kukuruz,

eernu repu, krompir i razne vrste voa i povra.

Tamo gde ima puno sunca i gde skoro nikada nema mraza (podruje Mediterana, na primer), poljoprivrednici mogu da uzgajaju voe kao to su pomorande i limun, groe i masline. Masline sadre ulje koje se cedi iz ploda i koristi u pripremanju hrane. Iz groa se cedi sok od kojeg se pravi vino. Evropa je poznata po veoma dobrim vinima, koja se prodaju po celom svetu.

Poljoprivreda

Drvene kue u Bergen

u, Norveka.

Pomorande se uzgajaju u toplim zemljama poput panije i dobre su za nae zdravlje jer su pune vitamina C.

Od ovog groa pravi se crno vino.

V

an P

arys

Med

ia/C

orbi

s

G

etty

Imag

es

G

etty

Imag

es

Runo branje gro

a.

G

oods

hoot

/Cor

bis

12

Poljoprivrednici na Mediteranu uzgajaju i mnotvo drugog voa i povra. Paradajz, na primer, dobro uspeva na junjakom suncu. Ali, povre zahteva puno vode, pa poljoprivrednici u vruim i suvim predelima esto moraju da navodnjavaju svoje useve. To znai da ih zalivaju vodom iz reka ili koriste podzemne vode.

Trava lako raste gde god ima dovoljno kie, ak i kad je zemljite plitko ili nije veoma

plodno. Mnogi evropski stoari gaje ivotinje koje pasu travu, kao to su krave, ovce ili

koze. One daju mleko, meso i ostale korisne proizvode, kao to su vuna i koa.

Mnogi farmeri takoe gaje svinje i kokoke. Ove ivotinje se uzgajaju skoro svuda, zato to se mogu drati u zatvorenom prostoru i hraniti posebno pripremljenom hranom. Kokoke ne daju samo meso ve i jaja, a neke farme proizvedu hiljade jaja dnevno.

Usevima u sunim

predelima potreb

no je

navodnjavanje.

Ovce na panjacima u paniji.

Kokoke daju jaja, koja sadre puno proteina

i pomau da ostanemo zdravi.

Svinje se mogu uvati

u zatvorenom

prostoru.

V

an P

arys

Med

ia/C

orbi

s

V

an P

arys

Med

ia/C

orbi

s

V

an P

arys

Med

ia/C

orbi

s

Z

efa

13

U Evropi ima veoma velikih farmi, ali i malih. Neke imaju velika polja, pogodna za etvu useva

pomou velikih maina. Neke pak, na primer one u brdovitim predelima, imaju manja polja.

Zidovi ili ive ograde izmeu polja spreavaju da vetar i kia odnesu zemlju, a pomau i u ouvanju

divljih ivotinja.

Mnogi ljudi iz grada vole da provode vikende i praznike u evropskim selima, uivajui u divnoj prirodi, miru i tiini i na sveem vazduhu. Svi mi moramo da se potrudimo koliko moemo da sauvamo prirodu da bi ostala lepa.

Svako uiva u prir

odi.

Kola obradivih polja u Evropi.

V

an P

arys

Med

ia/C

orbi

s

V

an P

arys

Med

ia

14

Evropa ima hiljade i hiljade kilometara prelepe obale, koju je priroda oblikovala na razliite naine. Ima visokih stenovitih grebena, divnih peanih plaa i plaa sa arenim ljunkom koji je nastao vekovnim udaranjem mora o stene.

U Norvekoj, gleeri su isklesali obalu u doline strmih litica zvane fjordovi. U drugim zemljama, more i vetar naneli su pesak u dine. Najvia dina u Evropi (117 metara) jeste dina u Pili, blizu Arkaona u Francuskoj.

Gleer je isklesao ovaj fjord.

Foka, morska medvedica, jedna od najreih evropskih ivotinja, ivi u Sredozemnom moru.

More je oblikovalo ov

e krenjake grebene

.

Peana dina u P

ili, najvia u Evro

pi.

More

V

an P

arys

Med

ia/C

orbi

s

V

an P

arys

Med

ia/C

orbi

s

V

an P

arys

Med

ia/C

orbi

s

B

ios

15

Mnoge vrste riba i drugih ivotinja ive u morima oko evropskih obala. One obezbeuju hranu za morske ptice i morske sisare kao to su foke. Tamo gde se reke ulivaju u more, jata barskih ptica dolaze u vreme oseke da se hrane ivotinjama koje ive u blatu.

Ljudi i more

More je vano i za ljude. Sredozemno more bilo je toliko vano za stare Rimljane da su ga zvali Mare nostrum, Nae more. Vekovima unazad Evropljani su plovili svetskim okeanima, otkrivali kontinente, istraivali ih, trgovali s njima i nastanjivali se na njima. U poglavlju Putovanje kroz vreme moete da saznate vie o ovim velikim istraivakim putovanjima.

Teretni brodovi iz celog sveta donose razne vrste vrste robe (esto spakovane u kontejnerima) u prometne evropske luke.

U njima se roba istovaruje u vozove, lepere i teretnjake. Potom se brodovi tovare robom koja je tu proizvedena da bi se prodala na

drugim kontinentima.

Morski papagaj g

nezdi se na litica

ma i

gnjura da ulovi ri

bu.

Jata barskih ptica nalazi hranu na uu reke.

Brodovi kontejneri prenose robu do Evrope i od nje.

V

an P

arys

Med

ia/C

orbi

s

B

ill P

aton

/ww

w.rs

p-im

ages

.com

A

ndre

w R

os/w

ww

.rsp-

imag

es.c

om

Neki od najboljih brodova na svetu napravljeni su u Evropi. Meu njima je Kvin Meri 2, najvei putniki

brod svih vremena. Svoje prvo prekookeansko putovanje napravio je januara 2004. godine.

Evropska odmaralita na moru odlina su mesta za odmor. U njima moete da uivate u svim vrstama sportova, od surfovanja i veslanja do skijanja na vodi i ronjenja. Ili se moete jednostavno opustiti, sunajui se na plai i rashlaujui se u moru.

Ribolov

Ribolov je oduvek bio vaan za stanovnike Evrope. itavi gradovi podignuti su oko ribarskih luka, dok na

hiljade ljudi zarauje za ivot lovei i prodajui ribu, ili radei za ribolovce i njihove porodice.

Moderni brodovi za lov i obradu ribe, kao to su koe, mogu da ulove ogromne koliine ribe. Da bi dovoljno ribe ostalo u moru, evropske drave su donele pravila o ribolovu i korienju mrea, kroz koje riblja mla moe da se provue i pobegne.

16

Ronjenje na Med

iteranu.

Koa, moderan rib

arski brod, isplov

ljava sa

Orknejskih ostrva

, u kotskoj.

Evropljani jedu mnogo vrsta ribe. Tuna je jedna od najveih.

V

an P

arys

Med

ia/C

orbi

s

Jedan od najveih putnikih bro-dova na svetu Kvin Meri 2.

r

ubbe

rbal

l/Get

ty Im

ages

J

on W

arbu

rton

Lee

/Get

ty Im

ages

B

elga

/AFP

/Get

ty Im

ages

17

Drugi nain da se osigura dovoljno ribe jeste njihovo uzgajanje. Na obalama severne Evrope, losos se gaji u velikim kavezima u moru. koljkai, kao to su muule, ostrige i dagnje, mogu se uzgajati na isti nain.

uvanje evropskih obala

Evropske obale i mora vani su za divlji svet i za ljude. Zato moramo da vodimo rauna o njima. Moramo da spreimo njihovo zagaivanje otpadom iz fabrika i gradova. Ponekad doe do nesrea na tankerima koji prevoze naftu i tada se u more izliju ogromne koliine nafte. To moe da oboji plae u crno i da ubije hiljade morskih ptica.

Evropske drave zajedno rade i pokuavaju da spree takve dogaaje da bi nae obale ostale lepe i da bi na njima

uivale i budue generacije.

Nije vam uvek potreban brod da biste ili u ribolov!

Farma lososa u kotskoj.

Protugalija na zapadnom rubu Evrope.

Z

efa

D

on H

amm

ond/

Des

ign

Pics

/Cor

bis

V

an P

arys

Med

ia/C

orbi

s

18

Tokom hiljada godina Evropa je prolazila kroz ogromne promene. To je zadivljujua pria! Ali poto je duga, ovde emo pomenuti samo neke od najvanijih dogaaja.

Kameno doba

Najstariji Evropljani bili su lovci i iveli su u peinama. Na zidovima nekih peina crtali su izvanredne prizore iz lova. Vremenom, nauili su da se bave poljoprivredom, da gaje ivotinje i itarice i da ive u selima.

Pravili su oruje i orue od kamena, na primer otrenjem

komada kremena.

Uenje obrade metala bronzano i gvozdeno doba

Nekoliko hiljada godina pre nove ere (pre roenja Isusa Hrista), ljudi su otkrili kako da dobiju razliite metale topljenjem razliitih vrsta stena na jakoj vatri. Bronza legura bakra i kalaja bila je dovoljno vrsta za izradu orua i oruja. Zlato i srebro su meki ali veoma lepi i mogli su se oblikovati u ukrase.

Kasnije je otkriven jo vri metal, gvoe. Najbolja vrsta gvoa je elik, koji je veoma vrst i ne lomi se lako, pa su se od njega pravili dobri maevi. Ali, pravljenje elika bilo je vrlo teko, tako da su dobri maevi bili retki i vredni!

Praistorijski peinski crtei

u Laskou,

u Francuskoj.

Glava bronzane sekire.

Kremeno oruje iz Kamenog doba.

Putovanje kroz vreme

Van

Par

ys M

edia

/Cor

bis

V

an P

arys

Med

ia/C

orbi

s

D

umfr

ies

and

Gal

low

ay C

ouci

l - S

tran

raer

Mus

eum

19

Antika Grka otprilike od 2000. do 200. g. pre n.e.

Pre oko 4000 godina u Grkoj, ljudi su poeli da grade gradove. Njima su u poetku upravljali kraljevi. Kasnije, oko 500. godine pre nae ere, grad Atina uveo je demokratiju vladavinu naroda. (Umesto da imaju kralja, mukarci u Atini donosili su odluke glasanjem.) Demokratija je vaan evropski izum, koji se rairio svuda po svetu.

ta su nam jo ostavili stari Grci:

udesne prie o bogovima i herojima, ratovima i pustolovinama; elegantne hramove, mermerne statue i prelepu grnariju; Olimpijske igre; dobro dizajnirana pozorita i velike pisce ije se predstave izvode i danas; uitelje kao to su bili Sokrat i Platon, koji su nauili ljude da razmiljaju logino; matematiare kao to su bili Euklid i Pitagora, koji su definisali matematike obrasce i pravila; naunike kao to su bili Aristotel (koji je prouavao biljke i ivotinje) i Eratosten (koji je

dokazao da je Zemlja okrugla i izraunao njenu veliinu).

Antiki grki hram stoji i danas (u Atini).

Platon, jedan od najveih svetskih mislilaca.

Antika grk

a vaza sa slik

om boga

Erosa.

V

an P

arys

Med

ia/C

orbi

s

V

an P

arys

Med

ia/C

orbi

s

V

an P

arys

Med

ia/C

orbi

s

20

Rimsko carstvo otprilike od 500. g. pre n.e. do 500. g.n.e. (Poetak nove ere predstavlja roenje Isusa Hrista)

Rim je u poetku bio samo selo u Italiji. Ali Rimljani su bili veoma dobro organzovani, njihova vojska je bila vrlo dobra u borbi, tako da su vremenom osvojili sve zemlje oko Mediterana. U svom zenitu, Rimsko carstvo protezalo se od severne Engleske do Sahare i od Atlantika do Azije.

Ovo su neke od tekovina koje su nam ostavili Rimljani:

dobre, prave puteve koji su povezivali sve delove Carstva; prelepe kue sa dvoritima i podovima poploanim mozaikom; jake mostove i akvadukte (za dovoenje vode sa velikih daljina); luno zaobljene svodove, koji su njihove graevine uinili stabilnim i dugotrajnim; nove graevinske materijale, kao to su cement i beton; nova oruja, kao to je katapult; velike pisce kao to su bili Ciceron i Vergilije; rimski pravni sistem, koji se i danas koristi u mnogim evropskim dravama.

Deo antikog Rima i kako su izgledali

rimski vojnici.

Rimski akvadukt stoji i danas: Pont du Gard u Francuskoj.

Rimski mozaik koji p

okazuje lik iz

mitologije.

V

an P

arys

Med

ia/C

orbi

s

Van

Par

ys M

edia

/Cor

bis

V

an P

arys

Med

ia/C

orbi

s

Srednji vek otprilike od 500. do 1500. g.n.e.

Kada je Rimsko carstvo propalo, razliite delove Evrope osvojila su razliita plemena. Na primer

Kelti. Pre rimskog doba, Kelti su iveli u mnogim delovima Evrope. Njihovi potomci danas uglavnom ive u Bretanji (Francuska),

Kornvolu (Engleska), Galiciji (panija), Irskoj, kotskoj i Velsu. U ovim delovima Evrope i danas su prisutni keltski jezici i kultura.

Germanski narodi. Nisu svi bili naseljeni u Nemakoj: Angli i Saksonci su se naselili u Engleskoj i vladali njome do

1066. godine. Franci su osvojili veliki deo Evrope, ukljuujui Francusku,

izmeu 500. i 800. godine nove ere. Njihov najpoznatiji kralj je bio Karlo Veliki.

Goti (Vizigoti i Ostrogoti) osnovali su kraljevstva u paniji i Italiji.

Vikinzi su iveli u Skandinaviji. U 9. i 10. veku plovili su u druge drave, pljakali blago, trgovali i naseljavali podruja na kojima je zemljite pogodno za zemljoradnju.

Normani, ili Severnjaci, bili su Vikinzi koji su se naselili u Francuskoj (u podruju koje zovemo

Normandija), a potom su osvojili Englesku, 1066. godine. uvena normanska tapiserija prikazuje scene iz ovog osvajanja. Ona se

uva u muzeju u gradu Baju.

Scena iz bitke na tapiseriji u Baju.

21

V

an P

arys

Med

ia/C

orbi

s

V

an P

arys

Med

ia/C

orbi

s

V

an P

arys

Med

ia/C

orbi

s

Vikinzi su bili dobri mornari

i

stigli su ak do Amerike (al

i

to nikome nisu rekli!).

Keltska umetnost iz otprilike 700. godine nove ere.

22

Stari Sloveni su naselili mnoge delove istone Evrope i preci su dananjih naroda koji govore slovenske jezike: Belorusa, Bugara, Hrvata, eha, Poljaka, Rusa, Srba, Slovaka, Slovenaca i Ukrajinaca.

Nakon to su se naselili u Karpatskom basenu u 9. i 10. veku, Maari su 1000. godine osnovali Kraljevinu Maarsku. Njihovi potomci danas ive u Maarskoj i susednim dravama.

Tokom srednjeg veka, kraljevi i plemii u Evropi esto su se svaali i vodili mnogo

ratova. (To je bilo vreme kada su se vitezovi pod oklopima borili jaui na konjima.) Da

bi se odbranili od napada, kraljevi i plemii obino su iveli u utvrenim dvorcima, sa

debelim kamenim zidovima. Neki od tih dvoraca toliko su vrsti da su opstali do

danas.

U srednjem veku hrianstvo je postalo glavna religija u Evropi i crkve su graene posvuda. Neke od njih su vrlo impresivne, posebno katedrale, sa visokim kulama i raznobojnim vitraima.Monasi su radili na farmama i pomagali razvoj poljoprivrede irom Evrope. Takoe su otvarali kole i pisali knjige. Njihovi manastiri esto su imali biblioteke, gde su se uvale knjige iz antikih vremena.

U junoj paniji, gde je islam bio glavna religija, vladari su pravili prelepe

damije i minarete. Najpoznatije graevine meu njima koje su opstale

do danas jesu damija u Kordobi i Giralda minaret u Sevilji.

Gotska arhitektura (kao to

je

katedrala u artru, u Franc

uskoj)

vana je tekovina iz srednj

eg veka.

Srednjovekovni dvorci zidani su da bi se

neprijatelji drali podalje.

Deo velike srednjovekovne damije u Kordobi, u paniji.

V

an P

arys

Med

ia/C

orbi

s

V

an P

arys

Med

ia/C

orbi

s

V

an P

arys

Med

ia/C

orbi

s

23

Renesansa otprilike od 1300. do 1600. g.n.e.

U srednjem veku ljudi uglavnom nisu znali da itaju i piu, znali su samo ono to su nauili u crkvi. Kopije knjiga starih Grka i

Rimljana nalazile su se samo u manastirima i univerzitetima. Ali u 14. i 15. veku, studenti su poeli da otkrivaju drevne knjige. Iznenadili su ih velike ideje i znanje koje su u njima pronali i

vesti su poele da se ire.

Bogati i ueni ljudi, na primer u Firenci, u Italiji, postali su veoma zainteresovani da steknu znanje. Oni su mogli da

priute da kupe knjige naroito kada je u Evropi 1445. godine otkrivena tampa i zaljubili su se u antiku Grku i Rim.

Gradili su kue po uzoru na rimske palate i plaali nadarenim umetnicima i vajarima da ih ukrase scenama iz grkih i rimskih

pria i statuama bogova, junaka i careva.

To je bilo kao ponovno raanje izgubljenog sveta lepote i mudrosti. Zato ovaj period nazivamo Renesansa (to znai preporod). Renesansa je svetu dala:

velike slikare i vajare kao to su bili Mikelanelo i Botieli; talentovane arhitekte kao to je bio Bruneleski; neverovatnog pronalazaa i umetnika Leonarda da Vinija; velike mislioce kao to su bili Tomas Mor, Erazmo i Montenj; naunike kao to su bili Nikola Kopernik i Galileo Galilej (koji je otkrio da se Zemlja i ostale

planete okreu oko Sunca); prelepe graevine kao to su dvorci u dolini Loare; nove ideje o tome ta bi ljudska bia mogla da postignu.

Jedna od najpoznatijih svetskih statua: Mikelanelov David.

Leonardo da Vini je dizajnirao ovaj

helikopter pre 500 godina!

Jedna od sjajnih renesansnih slika: Botielijeva

Venera.

V

an P

arys

Med

ia/C

orbi

s

V

an P

arys

Med

ia/C

orbi

s

V

an P

arys

Med

ia/C

orbi

s

Velika otkria i nove ideje otprilike od 1500. do 1900. g.n.e.

U doba Renesanse, za evropske trgovce trgovina je postala veoma vana. Oni su prodavali robu u dalekim zemljama

kao to je Indija, a iz njih donosili skupocene zaine i drago kamenje. Ali, putovanje kopnom je bilo teko i trajalo je dugo,

pa su trgovci nastojali da do Indije dou morem. Problem je bio u tome to im je Afrika bila na putu i bila je vrlo velika!

Meutim, ako je Zemlja stvarno okrugla (kako su ljudi poinjali da veruju), evropski brodovi bi trebalo da stignu do Indije plovei na zapad. Tako je 1492. godine Kristifor

Kolumbo sa svojim mornarima krenuo iz panije i preao Atlantik. Ali, umesto do Indije, doao je do Bahama, ostrva

u Karipskom moru, blizu obale Amerike.

Ubrzo su se pojavili drugi istraivai. U periodu 14971498. godine, Vasko da Gama, portugalski pomorski oficir. bio je prvi Evropljanin koji je doao do Indije putujui oko Afrike. Godine 1519. jo jedan evropski istraiva, Ferdinand Magelan, poveo je prvu ekspediciju na plovidbu oko sveta!

Nedugo posle toga, Evropljani su poeli da istrauju Karipska ostrva i Ameriku (koju su zvali Novi svet) i da tamo osnivaju kolonije. To znai

da su preuzeli zemlju, proglasivi da pripada njihovoj rodnoj dravi u Evropi. Sa sobom su

doneli svoja verovanja, jezike i obiaje tako su engleski i francuski postali glavni jezici u Severnoj Americi, a panski i portugalski u

Centralnoj i Junoj Americi.

Kako je vreme prolazilo, Evropljani su plovili sve dalje i dalje do Kine, Japana, jugoistone Azije, Australije i Okeanije. Po povratku iz tih dalekih zemalja mornari su govorili da su videli udna stvorenja, veoma razliita od onih u Evropi. Zbog toga su naunici odluili da istrae ta mesta i da donesu te ivotinje i biljke za evropske muzeje. U 19. veku, evropski istraivai su zali duboko u Afriku i do 1910. godine evropski narodi su kolonizovali ceo afriki kontinent.

Replika brodova Kristifora Kolumb.

Dodo, ptica neletaica, nekada je ivela na jednom ostrvu u Indijskom okeanu. Istrebili su je evropski kolonisti.

V

an P

arys

Med

ia/C

orbi

s

V

an P

arys

Med

ia/C

orbi

s

V

an P

arys

Med

ia/C

orbi

s

Vasko da Gama, prvi ove

k

koji je plovio od Evrope do

Indije.

24

25

U meuvremenu, naunici u Evropi sticali su sve vie znanja o tome kako funkcionie svemir. Geolozi, prouavajui kamenje i fosile, poeli su da se pitaju kako je Zemlja nastala i koliko je

zaista stara. Dva velika naunika, an-Batist Lamark i arls Darvin, konano su zakljuili da su ivotinje i biljke evoluirale menjale

se iz jedne vrste u drugu milionima i milionima godina.

U 18. veku, ljudi su postavljali i druga vana pitanja na primer, kako drave treba voditi i koja prava i slobode treba da imaju ljudi. Francuski pisac an-ak Ruso rekao je da svi treba da budu jednaki. Drugi francuski pisac, Volter, rekao je da bi svet bio bolji kada bi razum i znanje zamenili neznanje i sujeverje.

Ovo doba novih ideja, nazvano Prosvetiteljstvo, dovelo je u nekim dravama do revolucija na primer, 1789. godine u Francuskoj, kad je narod odluio da vie ne eli vladavinu kraljeva i kraljica. Jedan od njihovih revolucionarnih slogana bio je Sloboda, jednakost i bratstvo koji je kasnije postao nacionalni moto Francuza.

Industrijska revolucija otprilike od 1750. do 1880. g.n.e.

Jedna drugaija vrsta revolucije zapoela je u Evropi pre oko 250 godina u svetu industrije. Sve je poelo sa energetskom

krizom. Hiljadama godina ljudi su za ogrev koristili drvo i umur. A onda su delovi Evrope ostali bez uma! ta bi jo moglo da se koristi kao gorivo?

Odgovor je - ugalj. U Evropi ga je bilo dosta i rudari su poeli da ga vade. Ugalj je bio pogonsko gorivo za novi pronalazak motor na paru. Mogao je i da se pee i pretvori u koks, mnogo istije gorivo, pogodno za proizvodnju gvoa i elika.

Pre oko 150 godina ovek po imenu Henri Besemer izumeo je visoku pe, koja jeftino proiz-vodi velike koliine elika. Uskoro je Evropa proizvodila ogromne koliine elika i tako promenila svet! Jeftini elik omoguio je da se naprave neboderi, ogromni mostovi, prekookeanski putniki brodovi, automobili, friideri, ali i moni topovi i bombe.

Volter, jedan od velikih

pisaca Prosvetiteljstva.

arls Darvin objavio je svoju teoriju evolucije 1859. godine.

Henri Besemer, izumitelj modernog naina pravljenja elika.

V

an P

arys

Med

ia/C

orbi

s

V

an P

arys

Med

ia/C

orbi

s

V

an P

arys

Med

ia/C

orbi

s

26

Moderni svet otprilike od 1880. godine do danas

Drugi evropski izumi iz 19. i 20. veka pomogli su da se stvori svet koji mi poznajemo. Na primer: Motor na benzin 1886 Radar i hemijska olovka 1935Prve radio-poruke 1901 Instant kafa 1937Bakelit, prva plastika 1909 Prvi avion na mlazni pogon 1939Neonsko osvetljenje 1912 Prvi kompjuter 1940-ih Televizija i autoput 1920-ih

Danas, otprilike etvrtina zaposlenih u Evropi

proizvodi stvari potrebne modernom svetu: hranu i pie; mobilne telefone i kompjutere; odeu i

nametaj; ve-maine i televizore; automobile, autobuse i kamione i jo mnogo toga.

U Evropi, otprilike sedam od deset radnika obavlja uslune poslove. To znai da rade u prodavnicama,

potama, bankama i osiguravajuim drutvima, hotelima i restoranima, bolnicama, kolama itd. ili prodaju stvari, ili pruaju usluge potrebne ljudima.

Uenje lekcija iz prolosti

Naalost, pria o Evropi nije samo pria o velikim dostignuima na koje moemo da budemo ponosni. Ima i mnogo toga ega se treba stideti. U prolim vekovima, evropski narodi vodili su uasne ratove izmeu sebe. Ti ratovi su se obino vodili radi osvajanja moi i imovine, ili zbog religije.

Evropski kolonisti ubili su milione stanovnika na drugim kontinentima u borbi, muenjem ili nenamernim irenjem evropskih bolesti meu njima. Evropljani su odveli u ropstvo milione Afrikanaca.

Neto smo morali da nauimo od ovih stranih nedela. Evropska trgovina robljem ukinuta je u 19. veku. Kolonije su se izborile za slobodu u 20. veku i mir je konano stigao u Evropu. Da biste otkrili kako, proitajte poglavlje Spajanje porodice: Pria o Evropskoj uniji.

Prvi telefon izumeo ga je Aleksandar Grejem Bel, rodom iz kotske. Danas se u Evropi proizvode najsavremeniji mobilni telefoni.

Ratno groblje u Flandriji, u B

elgiji. Vie od 8

miliona vojnika poginulo je sa

mo u Prvom

svetskom ratu.

V

an P

arys

Med

ia/C

orbi

s

V

an P

arys

Med

ia/C

orbi

s

27

Mnogi najvei svetski umetnici, kompozitori, zabavljai, pronalazai, naunici i sportisti dolaze iz Evrope. Neki od njih pomenuti su u prethodnim poglavljima. Ne moemo ih pomenuti sve u ovoj knjizi, pa smo ovde izdvojili samo 40 imena iz razliitih evropskih drava, po abecednom redu, sa slikama nekih od njih.

Ostavili smo i jedno prazno mesto na strani 29, za va lini izbor. To moe da bude neka poznata linost iz vae zemlje, va omiljeni evropski sportski tim ili pop grupa. Moete da pronaete njihovu sliku i da je zalepite na oznaen prazan prostor, sa ponekim podatkom o njima.

Ime Zemlja ili region Zato su poznati

Abba vedska Pop grupa: njihove pesme bile su veliki hitovi irom sveta 1970-ih

tefan Bani Slovaka Pronalaza: otkrio je padobran 1913. godine

Bitlsi Velika Britanija

Pop grupa: njihove pesme bile su veliki hitovi irom sveta 1960-ih

Henri Bekerel Francuska Naunik: otkrio je radioaktivnost 1896. godine

Ludvig van Betoven Nemaka Kompozitor: napisao je mnoga genijalna muzika dela. Oda radosti (evropska himna) deo je njegove Devete simfonije

Tim Berners-Li Velika Britanija

Pronalaza: izumeo je mreu World Wide Web, na kojoj je zasnovan internet

Nils Bor Danska Naunik: dobio Nobelovu nagradu za fiziku 1922. godine za otkria na polju strukture atoma

Robert Bojl Irska Naunik: poznat po eksperimentima sa gasovima i otkriu Bojlovog zakona

arli aplin Velika Britanija

Filmski reiser i jedan od najsmenijih svetskih glumaca. Jedan od njegovih velikih filmova je Moderna vremena

Frederik open Poljska Kompozitor i pijanista: napisao je mnoga klavirska dela, ukljuujui njegov poznat Preludij

Naa Komanei Rumunija Gimnastiarka: prva koja je ikada osvojila maksimalnu ocenu 10 za gimnastiku, na Olimpijskim igrama 1976. godine

Marija Kiri (Marija Sklodovska)

Poljska Naunica: sa muem Pjerom otkrila je radijum, radioaktivni metal. Dobili su Nobelovu nagradu za fiziku 1903. godine

Salvador Dali panija Slikar, poznat po svojim udnim, sanjarskim slikama u stilu nadrealizma

etrdeset poznatih linosti, od A do

ABBA

Marija Kiri

V

an P

arys

Med

ia/C

orbi

s

Mic

hael

Och

s A

rchi

ves/

Cor

bis

arli aplin

C

inem

aPho

to/C

orbi

s

Naa Komanei

V

an P

arys

Med

ia/C

orbi

s

Ime Zemlja ili region Zato su poznati

Marlen Ditrih Nemaka Glumica: glumila je u mnogim filmovima, ukljuujui originalnu verziju filma Put oko sveta za 80 dana

Antonjin Dvorak eka Kompozitor: meu njegovim velikim delima je i Simfonija novog sveta

Albert Ajntajn Nemaka Naunik: otkrio je teoriju relativiteta o tome kako su materija, energija i vreme povezani meusobno

Federiko Felini Italija Filmski reiser: njegovi veliki filmovi, ukljuujui film Ulica, doneli su mu pet Oskara

Milo Forman eka Filmski reiser: dobio je Oskara za filmove Amadeus i Let iznad kukavijeg gnezda

Sigmund Frojd Austrija Psiholog: tvorac psihoanalize, metoda kojim se objanjava kako funkcionie um

istin Enan Belgija Teniserka: osvojila je zlatnu medalju na Olimpijskim igrama 2004.

Tjeri Anri Francuska Fudbaler: jedini igra koji je tri puta osvojio prestinu nagradu engleskog fudbala Fudbaler godine (2003, 2004, 2006)

Ere (or Remi) Belgija Strip-crta i pisac: stvorio je Tintinove avanture i mnoge druge serijale stripova

Hajnrih Herc Nemaka Naunik: 1888. godine dokazao je da radio-talasi postoje

Hristo (Javaev) Bugarska Skulptor i slikar: poznat po umotavanju zgrada, spomenika, ak i drvea u tkaninu, kao to je uradio i sa nemakim parlamentom 1995. godine Umotani Rajhstag

Franc List Maarska Kompozitor: autor nekoliko dela za klavir, meu najteim te vrste, kao to je Transcendentalna etida

Klod Mone Francuska Slikar: poznat po impresionistikom stilu slikanja; serija slika Vodeni ljiljani

Volfgang Amadeus Mocart

Austrija Kompozitor: napisao je mnogo genijalnih muzikih dela, ukljuujui operu arobna frula

Marlen Ditrih

V

an P

arys

Med

ia/C

orbi

s

Albert Ajntajn

V

an P

arys

Med

ia/C

orbi

s

Milo Forman

J

ulio

Don

oso/

CO

RB

IS S

YGM

A

Mocart

A

ustr

ian

Arc

hive

s/C

OR

BIS

astin

L

eo M

ason

/Cor

bis

Tjeri Anri

A

ndre

s K

udac

ki/C

orbi

s

28

Ime Zemlja ili region Zato su poznati

Isak Njutn Velika Britanija

Naunik: u 17. veku otkrio je dejstvo gravitacije i kako se planete kreu kroz svemir

Alfred Nobel vedska Naunik: izumeo je dinamit 1866. godine i osnovao Nobelovu nagradu za velika dostignua

Erki Nul Estonija Atletiar: dobio je zlatnu medalju za dekatlon na Olimpijskim igrama 2000. godine

Luj Paster Francuska Naunik: otkrio je da su mnoge zaraze izazvane bacilima, i 1862. otkrio pasterizaciju, nain za ubijanje bacila u hrani

Pablo Pikaso panija Slikar: poznat po svojim slikama u stilu kubizma, meu kojima je i platno Gospoice iz Avinjona

Marko Polo Venecija ili Dalmacija

(danas deo Hrvatske)

Veliki istraiva: pre vie od 700 godina putovao je Azijom do Kine, i nazad

Rembrant Holandija Slikar: poznat po upotrebi raskonih boja, svetlosti i senke. Njegova uvena slika je Nona straa

Jan Sibelijus Finska Kompozitor: meu njegova velika dela spada Finlandija

U2 Irska Rok sastav: njihove pesme bile su veliki svetski hitovi 1980-ih

Vinsent van Gog Holandija Slikar: meu njegovim brojnim slikama su Suncoktreti

Antonio Vivaldi Italija Kompozitor: napisao je mnoga muzika dela, ukljuujui etiri godinja doba

Vlad Cepe III (Vlad Drakula)

Rumunija Princ iz 15. veka koji je u ratnim vremenima bio poznat po nabijanju zarobljenih neprijatelja na kolac. Bram Stoker je svoju poznatu bajku o Drakuli zasnovao na ovom karakteru

Alesandro Volta Italija Naunik: oko 1799. godine izumeo je elektrinu bateriju

JO JEDAN:MOJ IZBOR

29

Pablo Pikaso

V

an P

arys

Med

ia/C

orbi

s

U2

R

une

Hel

lest

ad/C

orbi

s

Moj izbor

30

Stanovnici Evrope govore mnogim razliitim jezicima. Veina jezika pripada nekoj od tri velike grupe ili porodice: germanskoj, slovenskoj ili romanskoj. Jezici u svakoj grupi su slini jer potiu od istih izvora. Na primer, romanski jezici potiu od latinskog, jezika kojim su govorili stari Rimljani.

Ovako se kae Dobro jutro ili Zdravo na nekima od ovih jezika.

Germanski Romanski

danski God morgen francuski Bonjourholandski Goedemorgen italijanski Buon giornoengleski Good morning portugalski Bom dianemaki Guten Morgen rumunski Bun dimineaavedski God morgon panski Buenos das

Slovenski

bugarski Dobr tro eki Dobre rano poljski Dzie dobry slovaki Dobr rno slovenaki Dobro jutro

Nije teko primetiti porodinu slinost u ovim primerima. Ali ima i drugih evropskih jezika, koji su slabije povezani meusobno, ili uopte nisu povezani.Ovako se kae Dobro jutro ili Zdravo na nekima od ovih jezika.

baskijski Egun on maarski J reggelt bretonski Demat irski Dia dhuitkatalonski Bon dia letonski Labrtestonski Tere hommikust litvanski Labas Rytasfinski Hyv huomenta malteki L-Godwa t-Tajbagalski (kotski) Madainn mhath velki Bore dagrki Kalimera

Na jeziku romskog naroda, koji ivi u mnogim delovima Evrope, Dobro jutro se kae Lasho dyes.

Uenje jezika moe da bude zabavno i vano na kontinentu kao to je na. Mnogi od nas vole da idu na odmor u druge evropske drave i da tamo upoznaju druge ljude. To je odlina prilika da se uvebaju fraze koje znamo na razliitim jezicima.

Jezici u Evropi

31

Mi Evropljani pripadamo razliitim dravama i imamo razliite jezike, obiaje i verovanja. Pa ipak, kao velika porodica, pripadamo jedni drugima, iz vie razloga.Ovo su neki od njih.

Delimo isti kontinent ve hiljadama godina. Nai jezici esto su meusobno srodni. Mnogi ljudi iz nekih drava potomci su ljudi iz drugih drava. Naa tradicija, obiaji i praznici esto imaju isto poreklo. Delimo i uivamo u zajednikoj prelepoj muzici i umetnosti, mnogim predstavama i

priama, koje su nam kroz vekove podarili ljudi iz itave Evrope. Skoro svako u Evropi veruje u vrednosti kao to su potenje, dobrosusedski odnosi,

sloboda linog miljenja, meusobno potovanje i briga za ljude kojima je ona potrebna.

Pored toga to uivamo u onome to je razliito i posebno u naoj dravi i regionu, uivamo i u onome to nam je zajedniko kao Evropljanima.

Rat i mir

Naalost, bilo je mnogo svaa u evropskoj porodici. One su esto izbijale oko toga ko e voditi neku dravu, ili koja drava poseduje koji deo zemlje. Ponekad neki vladar eli da stekne veu mo pokoravanjem svojih suseda.

Iz raznoraznih razloga, u Evropi su se vodili uasni ratovi stotinama godina. U 20. veku, dva velika rata zapoela su na ovom kontinentu, ali su se proirila i zahvatila drave iz celog sveta. Zato se zovu svetski ratovi. Ti ratovi su ubili milione ljudi i ostavili Evropu u siromatvu i ruevinama.

Moe li se neto uraditi da bi se spreilo ponavljanje takvih nesrea? Da li e Evropljani ikada nauiti da sednu za sto i porazgovaraju, umesto da se sukobe? Odgovor je potvrdan. To je pria iz naeg sledeeg poglavlja: pria o Evropskoj uniji.

Porodica naroda

Evropa 1945. godine.

H

ulto

n A

rchi

ve/2

007

Get

ty

Imag

es

32

Drugi svetski rat zavrio se 1945. godine. To je bilo vreme neverovatnog razaranja i ubijanja a zapoelo je u Evropi. ta bi lideri evropskih drava mogli da uine da se takve uasne stvari vie nikada ne ponove? Bio im je potreban veoma dobar plan, neto to nikad ranije nije oprobano.

Sasvim nova ideja

Francuz an Mone mnogo je razmiljao o svemu tome. Shvatio je da postoje dve stvari koje su potrebne dravi da bi uopte mogla da zapone rat: gvoe za proizvodnju elika (za pravljenje tenkova, oruja, bombi itd.) i ugalj da se obezbedi energija za fabrike i eleznice. Evropa je bila puna gvoa i elika i zato su evropske drave lako mogle da naprave oruje i krenu u rat.

Tako je an Mone doao do odvane ideje. Njegova ideja je bila da vlade Francuske i Nemake i moda jo nekih evropskih zemalja vie ne treba da vode svoje industrije uglja i elika. Umesto toga, ove industrije treba da organizuju ljudi iz svih ukljuenih drava, tako to bi seli za sto, razgovarali i zajedno donosili odluke. Na taj nain, ratovi meu njima bili bi nemogui!

an Mone je bio uveren da bi njegov plan zaista uspeo samo ako bi evropski lideri bili voljni da ga isprobaju.

Priao je o tome svom prijatelju Robertu umanu, tadanjem ministru u vladi Francuske. Robert uman je

mislio da je to genijalna ideja i najavio ju je u jednom izuzetno vanom govoru 9. maja 1950. godine.

Spajanje porodice: Pria o Evropskoj uniji

an Mone

Robert uman

E

C

E

C

33

Taj govor ubedio je ne samo lidere Francuske i Nemake, ve i lidere Belgije, Italije, Luksemburga i Holandije. Svi oni odluili su da ujedine svoje industrije uglja i elika i da formiraju klub koji su nazvali Evropska zajednica za ugalj i elik (ECSC). Ona je trebalo da radi u mirnodopske svrhe i da pomogne u obnovi Evrope iz ruevina rata. ECSC je osnovana 1951. godine.

Zajedniko trite

est drava je saraivalo toliko dobro da su uskoro odluile da osnuju jo jedan novi klub, nazvan Evropska ekonomska zajednica (EEC). Ona je osnovana 1957. godine.

Odrednica ekonomska znai da se bavi se ekonomijom to jest novcem, biznisom, radnim mestima i trgovinom.

Jedna od glavnih ideja bila je da zemlje EEC imaju zajedniko trite, da bi olakale meusobnu trgovinu. Do tada, leperi, teretni vozovi i rene bare koji su prenosili robu iz jedne drave u drugu morali su da zastanu na granici radi provere dokumenata i plaanja carine. To je odugovlailo proces i inilo proizvode iz inostranstva skupljim.

Cilj zajednikog trita bio je osloboditi se graninih pregleda, kanjenja i carina i dozvoliti dravama da trguju meusobno kao da su jedna drava.

Hrana i poljoprivreda

Drugi svetski rat oteao je proizvodnju hrane u Evropi, ali i uvoz sa drugih kontinenata. Evropa je trpela nestaicu hrane ak i poetkom 50-ih godina 20. veka. Zato je EEZ postigla dogovor da plaa svoje zemljoradnike da proizvode vie hrane i tako obezbedi da oni mogu da zarade za pristojan ivot obraujui zemlju.

Ovaj sporazum je nazvan Zajednika poljoprivredna politika (CAP). Bio je uspean.

Zapravo, toliko uspean da su poljoprivrednici na kraju proizvodili previe hrane pa je

sporazum morao da se promeni. Danas, po ovom sporazumu poljoprivrednicima se plaa i

da vode rauna o selu i ivotnoj sredini.

Dosaivanje na granici... R

edovi kao ovaj

nekada su bili uobiajeni u

Evropi.

Maine kao ova nekada su se koristile za etvu penice i drugih useva.

V

isua

ls U

nlim

ited

/ Cor

bis

K

eyst

one

K

34

Od EEC do Evropske unije

Zajedniko trite je uskoro olakalo ivot ljudima u EEC. Imali su vie novca za troenje, vie hrane i vei izbor robe u prodavnicama. Susedne zem-lje su to videle i, 60-ih godina 20. veka, neke od

njih poele su da se pitaju da li bi i one mogle da se pridrue klubu. Posle viegodinjih rasprava,

1973. godine Velika Britanija, Danska i Irska pridruuju se EEC. Zatim je doao red na Grku 1981. godine, slede Protugalija i panija 1986. i

Austrija, Finska i vedska 1995. godine. Tada je klub imao 15 lanica.

Tih godina klub se menjao. Do kraja 1992. godine zavrio je formiranje jedinstvenog trita (postalo je poznato pod tim imenom) i jo puno toga. Na primer, zemlje EEC saraivale su na zatiti ovekove sredine i izgradnji boljih puteva i eleznice u celoj Evropi. Bogatije drave pomagale su siromanijim u izgradnji njihovih puteva i ostalih vanih projekata.

Kao olakice putnicima, veina zemalja EEC ukinula je proveru pasoa na zajednikim granicama. ovek koji ivi u jednoj dravi

lanici mogao je da ode, ivi i nae posao u bilo kojoj drugoj dravi lanici. Vlade su

razmatrale i druge ideje na primer, kako da policije iz razliitih zemalja pomognu jedna

drugoj u hvatanju kriminalaca, krijumara droge i terorista.

Ukratko, klub se ve toliko izmenio i postao toliko ujedinjen da 1992. godine odluuje da promeni svoje ime u Evropska unija (EU).

Pridruivanje klubu. Na ovoj slici, Danska se upisuje za lanstvo.

Policajac i njegov pas proveravaju ima li u prtljagu droge.

Zatita ivotne sred

ine ukljuuje smanj

enje

zagaenja vazduha

na primer, korie

nje snage

vetra za dobijanje s

truje.

E

C

E

C

E

urek

aslid

e

35

Spajanje porodice

U meuvremenu, izvan granica Unije odigravale su se uzbudljive stvari. Godinama su istoni i zapadni delovi Evrope bili razdvojeni. Nisu bili u ratu, ali se njihovi lideri nisu ni u emu slagali. Lideri u istonim zemljama verovali su u sistem upravljanja zvani komunizam, koji ljudima nije davao mnogo slobode. Zbog naina na koji su voene, te drave su bile siromane u poreenju sa dravama zapadne Evrope.

Podela izmeu istoka i zapada bila je toliko jaka da je esto opisivana kao gvozdena zavesa. U mnogim mestima granica je bila obeleena visokim ogradama i zidovima, kao ona koja je ila kroz Berlin i delila Nemaku na dva dela. Bilo je veoma teko dobiti dozvolu da se pree granica.

Konano, 1989. godine podela i neslaganja su se zavrili. Berlinski zid je sruen i gvozdena zavesa je nestala. Ubrzo,

Nemaka se ponovo ujedinila. Narodi iz istone Evrope izabrali su nove vlade koje su napustile stari, komunistiki sistem.

Najzad su bili slobodni! To je bilo vreme slavlja.

Drave koje su dobile slobodu uskoro su poele da se raspituju da li mogu da pristupe Evropskoj uniji i uskoro je nastao veliki red drava kandidata, koje su ekale da postanu lanice EU.

Pre nego to drava pristupi Evropskoj uniji, mora ekonomski dobro da funkcionie. Takoe, mora da bude demokratska to znai da njeni graani moraju da budu slobodni da izaberu vlast kakvu ele. Pored toga, mora da potuje ljudska prava.

(Ljudska prava ukljuuju pravo da se izrazi lino miljenje, pravo da se ne ode u zatvor bez pravinog suenja, pravo

na zatitu od zlostavljanja i mnoga druga vana prava.)

Bive komunistike zemlje vredno su radile na ispunjavanju svih uslova i posle nekoliko godina njih osam je bilo spremno: eka Republika, Estonija, Maarska, Letonija, Litvanija, Poljska, Slovaka i Slovenija.

One su se pridruile EU 1. maja 2004. godine, zajedno sa jo dva mediteranska ostrva Kiprom i Maltom. Godine 2007, 1. januara, jo dve bive komunistike zemlje bile su spremne Bugarska i Rumunija pridruile su se grupi.

Nikada ranije nije tako mnogo drava pristupilo EU u isto vreme, tako da je ovo bila vrlo posebna prilika. Bilo je to pravo porodino okupljanje, koje je najzad spojilo istone i zapadne delove Evrope.

1989: ruenje Berlinskog zida.

Bel

ga/E

PA/G

ERA

RD

MA

LIE/

GL

E

C

Zastave 27 lanica

EU.

36

EU se trudi da pobolja ivot na svaki mogui nain.Ovo su neki od njih.

ivotna sredina

ivotna sredina pripada svima, i drave moraju da sarauju da bi je zatitile. EU ima pravila o spreavanju zagaenja i zatiti, na primer, divljih ptica. Ova pravila vae u svim zemljama EU i njihove vlade moraju da se postaraju da se ta pravila potuju.

Radna mesta

Za ljude je vano da imaju poslove koje vole i koje rade dobro. Deo novca koji zarade ide za zdravstvo i kolstvo

i brigu o starim ljudima. Zato EU radi sve to moe da stvori nova i bolja radna mesta za svakoga ko moe da

radi. Pomae ljudima da zaponu nove poslove i zarade vie novca, i daje novac za obuku ljudi za nove poslove.

Sloboda!

Stanovnici Evropske unije mogu slobodno da ive, rade i obrazuju se u svakoj zemlji EU koju izaberu, a EU ini sve to moe da pojednostavi selidbu iz jedne drave u drugu. Kada prelazite granice izmeu veine zemalja EU, vie vam nije potreban paso. EU podstie studente i mlade ljude da provedu neko vreme studirajui ili na obuci u nekoj drugoj evropskoj dravii.

Zagaenje prelazi granice,

pa zemlje EU

rade zajedno kako bi zati

tile ivotnu sredinu.

ta radi EU

R

eute

rs

Obuavanje ljudi za nove poslove veoma je vano.

Studenti iz razliitih

zemalja studiraju

zajedno, uz pomo E

U.

B

ill L

ai/C

orbi

s

L

awre

nce

Man

ning

/Cor

bis

37

Evro

Ranijih godina, svaka drava u EU imala je svoju vrstu novca to jest valutu. Sada postoji samo jedna valuta, evro, koju mogu da koriste sve lanice EU ako to ele. Korienje jedne valute olakava obavljanje poslova, putovanje i kupovinu u itavoj EU bez potrebe za menjanjem jedne valute za drugu.

Trebalo je devet godina napornog rada i briljivog planiranja da se uvede evro. Novanice i metalni novii puteni su u upotrebu

1. januara 2002. godine. Danas, vie od dve treine graana EU koristi evro umesto starih valuta. Ako uporedite metalne novie

evra, primetiete da prikaz na jednoj njihovoj strani predstavlja dravu u kojoj su napravljeni. Druga strana je ista za sve drave.

Pomo ugroenim regionima

ivot nije lak svuda i za svakoga u Evropi. U nekim mestima nema dovoljno posla za graane, jer su rudnici i fabrike zatvoreni. Negde je teko baviti se poljoprivredom zbog klime, ili je trgovina oteana zato to nema dovoljno puteva i eleznica.

EU reava ove probleme tako to skuplja novac od svih lanica i koristi ga da pomogne regionima koji imaju problem. Na primer, pomae da se izgrade novi putevi i eleznica i pomae privredi da otvori nova radna mesta.

EU pomae u

finansiranju n

ovih puteva.

V

an P

arys

Med

ia/C

orbi

s

E

C/R

EGIO

Evro se koristi u mnogim zemljama EU.

38

Pomo siromanim dravama

U mnogim dravama irom sveta ljudi umiru ili ive teko zbog rata, bolesti ili prirodnih katastrofa kao to su sue ili poplave. Te drave esto nemaju dovoljno novca da izgrade kole i bolnice, puteve i kue potrebne stanovnitvu.

EU daje novac tim dravama i alje nastavnike, lekare, inenjere i druge strunjake da rade u njima. Pored toga, razne proizvode iz tih zemalja EU kupuje bez carine. Na taj nain siromane zemlje mogu da zarade vie novca.

Mir

Evropska unija je spojila brojne evropske drave u prijateljstvu. One se ne slau uvek u svim pitanjima, ali umesto da se svaaju, njihovi lideri uvek sednu za sto i rasprave nesuglasice.

Tako je san ana Monea i Roberta umana postao java: EU je donela mir svojim lanicama. Ona jo radi na trajnom miru svojih suseda i ire u svetu. Na primer, vojnici i policajci EU pomau da se odri mir u bivoj Jugoslaviji, gde su se ne tako davno vodile estoke borbe.

Ovo je samo deo onoga to EU radi: ima jo mnogo toga. U stvari, biti u Evropskoj uniji utie na skoro svaki deo naeg ivota. ta bi sve EU trebalo da radi, a ta ne? To treba da odlue graani EU. Kako moemo da uestvujemo u tome? Otkrijte u sledeem poglavlju.

Evropa ima svoju zastavu i himnu Odu radosti iz Betovenove Devete simfonije. Rei su u originalu

na nemakom, ali kao evropska himna izvodi se samo muzika, bez rei. Moete je uti preko

interneta:europa.eu/abc/symbols/anthem/index_en.htm

Evropska zastava.

E

C

EU isporuuje hranu ljudim

a

kojima je potrebna.

E

C/E

CH

O/M

artin

us J

anse

n

39

Legenda:Obojene drave lanice su Evropske unije (EU)Drave osenene crtama nameravaju da uu u EUOstale drave, ukljuujui one obeleene malim belim krugovima, susedi su EUTake pokazuju glavne gradove

Vatikan se nalazi u Rimu.Neka ostrva i druge teritorije koje pripadaju Francuskoj, Portugaliji i paniji deo su EU. Meutim, nalaze se daleko od glavnog kopna Evrope, pa smo ih prikazali odvojeno, u gornjem desnom uglu.

Evropska unija i njeni susedi

Iceland

Norway

Switzerland

Ukraine

Belarus

Moldova

Bosniaand

Herzegovina Serbia

Montenegro

Albania

Morocco Algeria Tunisia Lebanon

Iraq

Bulgaria

Cyprus

Russia

R.

CzechRepublic

Estonia

Hungary

Latvia

Lithuania

Malta

Poland

Romania

Slovakia

SloveniaCroatia

Belgium

Denmark

Germany

Greece

Spain

France

Andorra Monaco

Ireland

Italy

San Marino

Vatican City

Luxembourg

Liechtenstein

Netherlands

Austria

Portugal

Finland

Sweden

United Kingdom

Turkey

GeorgiaAzerbaijan

Kazakhstan

Armenia

Iran

Syria

Azores

Madeira

Guadeloupe

Martinique

Runion Guyana

Suriname

Brazil

Canary Islands

FYRMacedonia

40

Drave Evropske unije

Drave su navedene po abecednom redu prema imenu svake drave na njenom jeziku ili jezicima (kako je prikazano u zagradama).

Zastava Drava Glavni grad Stanovnitvo

Bugarska Sofija 7,8 miliona (Balgarija) (Sofija) Belgija Brisel 10,5 miliona (Belgi; Belgique; (Brussel; Bruxelles) Belgen)

eka Prag 10,3 miliona (esk Republika) (Praha)

Danska Kopenhagen 5,4 miliona (Danmark) (Kbenhavn) Nemaka Berlin 82,5 miliona (Deutschland) (Berlin)

Estonija Talin 1,3 miliona (Eesti) (Tallinn)

Grka Atina 11,1 miliona (E / Ellda) (A v / Athinai)

panija Madrid 43,8 miliona (Espaa) (Madrid)

Francuska Pariz 60,9 miliona (France) (Paris)

Irska Dablin 4,2 miliona (Ireland; ire) (Dublin; Baile Atha Cliath)

Italija Rim 58,8 miliona (Italia) (Roma)

Kipar Nikozija 0,8 miliona (K oc/Kypros) ( /Lefkosia) (Kibris) (Lefkosa)

Letonija Riga 2,3 miliona (Latvija) (Riga)

41

Zastava Drava Glavni grad Stanovnitvo

Litvanija Viljnus 3,4 miliona (Lietuva) (Vilnius)

Luksemburg Luksemburg 0,5 miliona (Luxembourg) (Luxembourg)

Maarska Budimpeta 10,1 milliona (Magyarorszg) (Budapest)

Malta Valeta 0,4 miliona (Malta) (Valletta) Holandija Amsterdam 16,3 miliona (Nederland) (Amsterdam) Austrija Be 8,3 miliona (sterreich) (Wien)

Poljska Varava 38,1 miliona (Polska) (Warszawa)

Portugalija Lisabon 10,6 miliona (Portugal) (Lisboa)

Rumunija Bukuret 21,6 miliona (Romnia) (Bucure ti) Slovenija Ljubljana 2,0 miliona (Slovenija) (Ljubljana)

Slovaka Bratislava 5,4 miliona (Slovensko) (Bratislava) Finska Helsinki 5,3 miliona (Suomi; Finland) (Helsinki; Helsingfors)

vedska Stokholm 9 miliona (Sverige) (Stockholm)

Ujedinjeno Kraljevstvo London 60,4 miliona (*)(United Kingdom) (London)

(*) Puno ime ove drave je Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske, ali veina ljudi skraeno je zove samo Britanija, Ujedinjeno Kraljevstvo ili UK.

Informacije o stanovnitvu datiraju iz 2006. godine. Izvor: Eurostat

42

Kao to pretpostavljate, potreban je trud mnogih ljudi da se EU organizuje i da sve radi kako treba. Ko ta radi?

Evropska komisija

U Briselu, 27 ena i mukaraca (po jedno iz svake zemlje EU) sastaju se svake srede da razgovaraju ta treba da se uradi. Ove ljude biraju vlade njihovih zemalja ali odobrenje daje Evropski parlament.

Ovi ljudi zovu se komesari i zajedno ine Evropsku komisiju. Njihov posao je da misle o tome ta bi bilo najbolje za EU kao celinu i da predlau nove zakone za EU kao celinu. Njima u radu pomau strunjaci, pravnici, sekretari, prevodioci itd.

Kad se dogovore o zakonu koji e predloiti, alju svoj predlog Evropskom parlamentu i Savetu Evropske unije.

Evropski parlament

Evropski parlament predstavlja sve graane EU. On odrava veliki sastanak svakog meseca u Strazburu, radi rasprave o

novim zakonima koje je predloila Evropska komisija. Ako Parlament ne prihvati predlog, moe da trai od Komisije da ga promeni, sve do trenutka kad Parlament bude uveren da

je tekst zakona dobar.

Evropski parlament ima 785 poslanika. Oni se biraju na svakih pet godina na izborima na kojima

mogu da glasaju svi punoletni graani EU. Biranjem naeg poslanika u Evropskom parlamentu, i kroz razgovor s njim ili s njom, moemo uestvovati u donoenju odluka EU o

buduem radu.

E

C/E

urop

ean

Parli

amen

t

Kako EU donosi odluke

Gdin Hans Gert Petering, iz Nemake je predsednik Evropskog parlamenta do 2009.

Gdin oze Manuel B

arozo, iz Portugalije

je

predsednik Evropsk

e komisije do 2009

.

E

C/E

urop

ean

Com

mis

sion

43

Savet Evropske unije

Poslanici Evropskog parlamenta nisu jedini koji odluuju o novim zakonima u EU. O njima moraju da raspravljaju i ministri vlada svih zemalja EU. Kada se ministri sastanu to se zove Savet Evropske unije.

Posle rasprave o predlogu, Savet o njemu glasa. Postoje pravila o tome koliko glasova svaka drava ima i koliko je potrebno da se usvoji zakon. U nekim sluajevima, pravilo je da Savet mora da ima apsolutnu saglasnost.

Kad novi zakon bude usvojen na Savetu i u Parlamentu, vlade zemalja EU moraju da se postaraju da se zakon potuje u njihovim zemljama.

Sud pravde

Ako drava ne primenjuje zakon propisno, Evropska komisija je upozorava i moe da se ali Evropskom sudu pravde u Luksemburgu. Posao Suda pravde je da obezbedi da se zakoni EU potuju i primenjuju svuda na isti nain. Sud ima po jednog sudiju iz svake drave EU.

Postoje i druge grupe (komiteti strunjaka itd.) koje su ukljuene u donoenje odluka, jer je

vano da odluke budu ispravne. Ako elite da znate vie o njima i o tome ta one rade,

proitajte brouru Kako funkcionie Evropska unija, na internet adres: ec.europa.eu./publications/booklets/

eu_glance/68/index_en.htmBroura je namenjena odraslima, ali nije teka

za itanje.

Ministri iz svih vlad

a EU sastaju se kak

o bi

donosili zakone.

Sud obezbeuje da svako ima isti tretman pod okriljem zakona EU.

E

C/C

ounc

il of

the

Euro

pean

Uni

on

P

hoto

thq

ue C

our

de ju

stic

e C

.E.

44

Jedan od izazova s kojim se Evropa danas suoava jeste kako da mladim ljudima osigura posao i dobru budunost. To nije lako, poto evropske firme moraju da se takmie sa kom-panijama u drugim delovima sveta koje isti posao mogu da obavljaju jeftinije.

Danas postoje i drugi veliki problemi koje zemlje u svetu mogu reiti radei zajedno, na primer:

zagaenje i klimatske promene; glad i siromatvo; meunarodni zloini i terorizam.

EU se bavi ovim problemima, ali nije uvek lako da se 27 vlada i Evropski parlament sloe oko toga ta treba

uraditi. Ne pomae ni to to su pravila pri donoenju odluka u EU veoma

komplikovana.

tavie, mnogi misle da im glasanje za njihove parlamentarce jednom u pet

godina ne prua priliku da uestvuju u odlukama Brisela ili Strazbura.

To znai da moramo da napravimo Evropsku uniju jednostavnijom i efikasnijom.Takoe, moramo da osiguramo da svako moe da uestvuje u odlukama Evropske unije.

Kako moemo to da uradimo? Imate li neku dobru ideju? Koji su najvaniji problemi kojim bi EU trebalo da se bavi, i ta biste vi eleli da ona uini u vezi sa tim problemima? Zato ne biste porazgovarali o svojim idejama sa porodicom, prijateljima i nastavnicima? A onda to recite svojim parlamentarcima!Takoe, moete kontaktirati Evropsku komisiju ili Parlament na nekoj od adresa na sledeoj stranici.

Svi smo mi danas evropska deca: uskoro emo biti i odrasli graani Evrope.Mi treba da odluujemo o budunosti zajedno!

Sutranjica i dalje u budunost

Budunost je u tvojim ruka

ma...

D

irk L

indn

er/z

efa/

Cor

bis

Ovu publikaciju i ostala objanjenja o EU moete pronai na internet stranici:ec.europa.eu/publications

Evropska komisijaGeneralna direkcija za komunikacijePublikacijeB-1049 Brisel

Rukopis je doraen januara 2008. godineIlustracija na naslovnoj strani i slike dece u tekstu: Reporteri

Evropska komisija se zahvaljuje osoblju i uenicima evropske kole Voluv (Woluwe) u Belgiji, za njihov doprinos ovoj publikaciji

Luksemburg: Kancelarija za slubene publikacije evropskih zajednica, 2008.

ISBN 978-92-79-11335-2Kataloki broj JU-78-07-397-SR-C44 pp. 21 x 29.7 cm Evropske zajednice, 2008

Umnoavanje je dozvoljeno ukoliko se navede izvor

Prevela i tampala Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji, 2010.

Ostale informacije o Evropskoj uniji

Na internetuInformacije na svim slubenim jezicima Evropske unije dostupne su na internet stranici Evrope: europa.eu

Posetite nasirom Evrope postoje na stotine lokalnih EU info-centara. Adresu Vama najblieg centra moete pronai na sledeoj internet stranici: europedirect.europa.eu

Pozovite nas ili nam piiteEurope Direct je telefonska sluba koja prua odgovore na Vaa pitanja o Evropskoj uniji. Slubi se moete obratiti putem besplatnog telefona na broj: 00 800 6 7 8 9 10 11, ili, za pozive izvan EU, na broj telefona ija se upotreba naplauje: (32-2) 299 96 96, ili putem elektronske pote na: europedirect.europa.eu

itajte o EvropiPublikacije o EU samo su jedan klik daleko i nalaze se na internet stranici Knjiare EU:bookshop.europa.eu

Informacije i Broure o Evropskoj uniji takoe moete dobiti preko predstavnitava Evropske komisije:

Postoje kancelarije i predstavnitva Evropske komisije i Parlamenta u svim zemljama EU.Evropska komisija ima svoje delegacije i u drugim delovima sveta.

Irska18 Dawson Street, Dublin 2Tel. (353-1) 634 11 11Fax (353-1) 634 11 12Internet: ec.europa.eu/ireland/welcome/index_en.htmE-mail: eu-ie-info-request@ec.europa.eu

Ujedinjeno Kraljevstvo8 Storeys Gate, London SW1P 3ATTel. (44-20) 79 73 19 92Fax (44-20) 79 73 19 00/10Internet: www.ec.europa.eu/uk

Vels2 Caspian Point, Caspian Way, CardiffCF10 4QQTel. (44-29) 20 89 50 20Fax (44-29) 20 89 50 35Internet: www.ec.europa.eu/uk

kotska9 Alva Street, Edinburgh EH2 4PHTel. (44-131) 225 20 58Fax (44-131) 226 41 05Internet: www.ec.europa.eu/uk

Severna IrskaWindsor House9/15 Bedford Street, Belfast BT2 7EGTel. (44-28) 90 24 07 08Fax (44-28) 90 24 82 41Internet: www.ec.europa.eu/uk

SAD2300 M Street, NW 3rd floorWashington DC 20037Tel. (202) 862 95 00Fax (202) 429 17 66Internet: www.eurunion.org222 East 41st Street, 20th floorNew York, NY 10017Tel. (212) 371 38 04Fax (212) 688 10 13Internet: www.eurunion.org

I u kancelarijama Evropskog parlamenta

Kancelarija u IrskojEuropean Union House43 Molesworth Street, Dublin 2Tel. (353-1) 605 79 00Fax (353-1) 605 79 99Internet: www.europarl.ieE-mail: epdublin@europarl.europa.eu

Kancelarija u Ujedinjenom Kraljevstvu2, Queen Annes Gate, London SW1H 9AATel. (44-20) 72 27 43 00Fax (44-20) 72 27 43 02Internet: www.europarl.org.ukE-mail: eplondon@europarl.europa.eu

Kancelarija u kotskojThe Tun, 4 Jacksons Entry,Holyrood Road, Edinburgh EH8 8PJTel. (44-131) 557 78 66Fax (44-131) 557 49 77Internet: www.europarl.org.ukE-mail: epedinburgh@europarl.europa.eu

ISBN 978-92-79-11335-2

SR

Evropa: prelepi kontinent sa fascinantnom istorijom. Odavde potiu mnogi svetski poznati naunici, pronalazai, umetnici i kompozitori, kao i popularni zabavljai i uspeni sportisti.

Vekovima su Evropom harali ratovi i podele. Ali, u poslednjih pedesetak godina drave ovog starog kontinenta ive zajedno u miru, prijateljstvu i zajednitvu, stvarajui bolju Evropu i bolji svet.

Ova knjiga za decu (uzrasta 9 do 12 godina) pripoveda priu jednostavno i jasno. Puna zan-imljivih injenica i ilustracija u boji, ona daje veseo pogled na Evropu i objanjava ukratko ta je Evropska unija i kako funkcionie.

Posetite internet stranicu: europa.eu/europago/explore

Pronai ete kviz za svako poglavlje. Testirajte svoje znanje!

Takoe, i igrice su tu na internet stranici Europa Go (http://europa.eu/europago/index.htm).

Zabavite se istraujui!

JU-78-07-397-R-C

Evropska unija