VISOKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA MENADMENT U SAOBRAAJU

SEMINARSKI RAD

-OSNOVE MARKETINGA-

Istraivanje trita i prodajaSadraj

Uvod ..1I Definicija istraivanja trita i istorijski razvoj2II Svrha i pojam istraivanja trita32.1. Proces istraivanja trita...42.2. Obrada, analiza i interpretacija podataka...7

III Klasifikacija metoda.8

3.1. Klasifikacija metoda marketinga s obzirom na faze istravakog procesa9 3.2. Klasifikacija metoda marketinga s obzirom na izvore prikupljanja podataka..10 3.3. Klasifikacija metoda marketinga s obzirom na stepen nauno istraivakog rada................................113.4. Klasifikacija metoda marketinga s obzirom na numerinost odnosno nenumerinost...113.5. Klasifikacija metoda marketinga s obzirom na funkcije marketinga i podruja istraivanja....123.6. Vrste metoda....123.6.1. Istorijska metoda.133.6.2. Metoda posmatranja....133.6.3. Metoda ispitivanja...133.6.3.1. Preliminarno ili neformalno ispitivanje.....143.6.3.2. Obavetenost mnjenja....143.6.4 Eksperimentalna metoda..15IV Upotreba statistike i matematike u istraivanju trita....15 Zakljuak..17Literatura...18Uvod

Trite prestavlja jedan od glavnih inilaca razvoja. Cilj svakog preduzea jeste da svoju strukturu proizvodnje prilagodi trinim potrebana, da realizuje proizvode na tritu i da na taj nain sebi obezbedi egzistenciju i razvoj.

Praenje trita jeste jedno od najvanijih pitanja kome treba posvetiti odgovarajuu panju. Istraivajui trite dolazi se do informacija koje su neophodne za planiranje i realizaciju razvoja. Kada se istrauje trite treba doi do informacija o nivou i strukturi tranje za odreenim proizvodima, o mogunostima i izvorima snabdevanja, o konkurentskim spospobnostima drugih preduzea, o tranji za novim proizvodima itd.

Savremeno trite karakterie kompleksnost, turbulentnost i porast neizvesnosti izazvan estim pojavama inovacija u svim oblastima poslovanja. Inovacije jaaju kompetitivnost i dovode do diskontinuiteta koji utie na prestanak vaenja dotadanjeg naina poslovnog razmiljanja, odluivanja i akcije. Preduzea su primorana da neprekidno prikupljaju informacije i o svom unutranjem okruenju (o sopstvenim snagama i slabostima), ali pre svega o spoljnom okruenju - potroaima, konkurentima, partnerima, dravi i njenoj ekonomskoj politici. Informacije su bitne ne samo zbog praenja okruenja, ve i zbog predvianja kretanja u okruenju, ali i zbog kreiranja promena koje bi mogle unaprediti poslovanje i poboljati konkurentnost preduzea.Rad je podeljen u etiri dela. U prvom delu bie data definicija istraivanja trita i onovni istorijski podaci. Zatim, u drugom delu, bie analizirana svrha i pojam istraivanja trita. U treem delu bie predstavljena klasifikacija metoda. I na kraju, u poslednjem, etvrtom delu rada, bie objanjena upotreba statistike i matematike u istraivanju trita.I Definicija istraivanja trita i istorijski razvoj

Najira definicija je da je istraivanje trita upotreba odreenog broja kvalitativnih i kvantitativnih podataka na osnovu kojih se analizira i opisuje postojee ili potencijalno trite. Raundtrija, Velika Britanija 1901. Za prvo komercijalno istraivanje trita smatra se

anketa lista Harrisburg Pennsylvanian iz 1924. godine (SAD), koja ispituje glasake tendencije na sledeim izborima.Istraivanje trita je od poetka svog razvoja povezano s reklamiranjem i ini osnovu za planiranje reklamne kampanje. Prvi pokuaj formalne analize trita nacinjen je 1879. godine kad je najstarija americka agencija N.W. Ayer and Son sprovela anketu o proizvodnji ita u Sjedinjenim Dravama i itanosti asopisa o poljoprivredi meu farmerima. Rezultati su upotrijebljeni za organizovanje reklamne kampanje za jednog proizvoaa poljoprivrednih maina. U daljem razvoju izraen je veliki broj studija na razliite teme, korienih za potrebe reklamiranja, to oznacava poetak povezivanja reklamiranja s trinim istraivanjima.

Artur K. Nilsen osnovao je kompaniju A.C.Nilsen jo 1923. godine i zasluan je za zaetak vie glavnih, i danas skupih, istraivakih usluga kao to su praenje kretanja maloprodaje i merenje sluanosti radioprograma. Poznati su Nielsen Drug Index i Nielsen Food Index. To su revizije maloprodaje pomou kojih su proizvoai mogli da prate prodaju i svoj udeo u tritu. Nielsen je

pred Drugi svetski rat poeo da meri radio sluanost pomou audiometra, kojim se belee stanice na koje su podeeni radio-prijemnici u okviru uzorka. Istraivanje radio sluanosti razvilo se u merenje televizijske gledanosti (merenje rejtinga).

I u Velikoj Britaniji, poeci istraivanja trita odmah su vezani za potrebe reklamiranja. Firme J. Walter Thompson i London Press Exchange inicirale su istraivake projekte dvadesetih godina prolog veka, a 1922. godine Londonski klub propagandista osnovao je Biro za istraivanje injenica o oglaavanju, sa zadatkom da prikuplja podatke za potrebe reklamiranja. 1936. godine Henri Duran osniva Britanski institut za

javno mnijenje kasnije poznat kao Gallup. Kompanija Nielsen i britanski Unilever osnovali su nakon II svetskog rata kompaniju Research International, koja je postala jedan od glavnih uesnika na tritu.

Broj velikih nezavisnih kompanija koje nude usluge istraivanja trita sveo se na nekoliko kljunih, kao to su Nielsen, Research International, BMRB Survey Research Group I Milward Brown.

Istraivai su nekada bili opte usmereni i koristili su veliki broj tehnika da bi prikupili informacije potrebne za reavanje problema u poslovanju. Danas sve vei broj njih usmerava svoje aktivnosti na upotrebu specijalizovanih tehnika za reavanje odreene vrste trinih

II Svrha i pojam istraivanja trita

Poznato je da poduzee svoje osnovne ciljeve ostvaruje na tritu kroz zadovoljavanje potreba drutva uz ostvarivanje sopstvenog dohotka. Ukoliko poduzee posluje po naelima marketing koncepcije, mora poznavati svoje trite, miljenja svojih potroaa, svoje potencijalno trite, konkurentsko trite kao i sve promene koje se na tritu dogaaju.

Istraivanje trita je prikupljanje, registrovanje i analiziranje svih problema u vezi s tritem (odnosno u vezi s odnosom izmeu proizvoda usluga i potroaa, tj. kupaca) u cilju odreivanja prolih, postojeih, moguih i buduih potroaa odnosno kupaca.

Da bi mogla da se izvedu predvianja prilika na tritu i predvianje prodaje, istraivanje trita kao disciplina koristi naune metode, otkriva, prouava i analizira faktore koji utiu na formiranje potrebe, tranje i potronje.

Postoje dva pristupa postupka u istraivanju trita:

Makroekonomski

Mikroekonomski

Makroekonomskim istraivanjem trita utvruju se globalna kretanja na nacionalnom tritu, a ujedno su i podloga za mikroekonomska istraivanja koja se odnose na istraivanja ponude i tranje konkretnog proizvoda.

Istraivanje trita ima kvantitativnu i kvalitativnu komponentu. Zadatak kvantitativnog istraivanja jeste da utvrdi koliinu proizvoda koju trite moe apsorbovati. Ovim istraivanjem dobijaju se informacije o potrebama, tranji i veliini trita za odreeni proizvod.Kvalitativno istraivanje utvruje razloge koji navode potroaa da neku robu kupuje ili ne kupuje. Informacije koje se dobijaju ovim istraivanjem ukazuju motive kupovein, elje i zadovoljstvo potroaa za odreenim proizvodima.

Osnovni zadatak istraivanja trita je upravo osiguranje kvalitetnih informacija za donosioce odluka. Istovremeno istraivanje trita predstavlja jednu od funkcija marketinga iji je osnovni zadatak osigurati potrebne informacije u tri osnovne meusobno povezane oblasti i to u:

a) oblasti istraivanja subjekta trita

b) oblasti istraivanja instrumenata marketinga

c) oblasti istraivanja politike marketinga

Sve ciljeve marketinga poduzee moe ostvariti samo poznavajui subjekte trita tj. potroaa, trgovinu i konkurenciju.

2.1. Proces istraivanja trita

Kada se u poduzeu pojavi konkretan marketing problem o kojem treba doneti odluku, a informacijska podloga s kojom se raspolae nije dovoljna da bi se donela racionalna odluka, pristupa se istraivanju trita.

Elementi koje mora sadrati zahtev za istraivanje trita:

- opis problema kako bi se uoili motivi za pokretanje zahteva

- opis svrhe istraivanja prema miljenju o potrebama organa koji pokreu istraivanje

- posebna specifikacija vanijih pokazatelja u koje se eli dobiti uvid

- objanjenja odluka koje e se doneti na temelju rezultata istraivanja

- odreivanje termina do kada odluke treba da budu doneene i rok do kojeg rezultati istraivanja moraju biti podneeni

Proces istraivanja trita deli se na tri faze:

a) pripremna faza

b) istraivanje

c) primena istraivanjaFaze procasa istraivanja trita:

1. Definisanje problema i ciljeva istraivanja

2. Odreivanje izvora podataka i vrste istraivanja

3. Odreivanje metoda i obrazaca za prikupljanje podataka

4. Odreivanje vrste uzorka i prikupljanje primarnih podataka

5. Analiza podataka i interpretacija rezultata

6. Sastavljanje izvetaja

Dalje se jo deli na: analizu situacije, neformalno istraivanje, plan istraivanja, prikupljanje i registrovanje podataka, obradu i analizu te interpretaciju.

Metodoloka procedura istraivanja zapoinje inicijativom, odnosno zahtevom za istraivanjem kao pripremnom fazom. Definisanje problema je najvaniji i najtei zadatak u celokupnom istraivanju. U praksi se dogaa da preduzee u stvari ne zna ta treba istraiti. Analiza situacije omoguava objektivizaciju i uoavanje problema koji treba detaljno istraiti. Za analizu situacije informacijsku podlogu sainjavaju izvori kao to su posebna dokumentacija poduzea i razne strune publikacije.Da bismo uspeno definisali problem, potrebno je sprovesti neformalno istraivanje, koje omoguava da se stekne bolji uvid u sam problem, te da se postavi hipoteza koju e praktino istraivanje potvrditi ili oboriti. Obino neformalno istraivanje obuhvata razgovore s kupcima, rukovodiocima, ekspertima, distributerima i svima onima koji uestvuju u postavljanju hipoteze.

Ako smo uspeli da ocenimo uzroke pojava, zapoeli smo time centralnu fazu procesa odreivanja problema. Sekundarni izvori podatka pomau u pravilnom definisanju problema i mogu olakati izbor potrebnih metoda istraivanja. Uloga rukovodioca marketinga i istraivaa vrsto je u vezi sa definisanjem problema.

Ako posmatramo opadanje opsega prodaje u poduzeu uoili smo simptom, ali ne i problem. Dijagnosticiranjem postojeeg stanja uz neformalno istraivanje dolazi se do osnovnog uzroka i ocene, te formulacije samog problema. U ovom sluaju to moe biti istraivanje politike cena, kanala distribucije promocije prozvoda, to ukazuje da jedan marketing problem moe zahtevati istraivanje u vie pravaca.

Elementi plana istraivanja:

- definisanje ciljeva istraivanja

- razgranienje istraivanja

- utvrivanje osnovnih izvora podataka

- izbor i razrada metoda prikupljanja

- organizacija istraivanja

- terminski plan istraivanja

- plan trokova

Definisanje ciljeva istraivanja je jasno postavljanje zadataka kojima istraivanje treba udovoljiti. Ciljevi istraivanja mogu biti opi i posebni, a moraju se precizno definisati. to su ciljevi bolje definisani, to je istraivanje konkretnije. Ciljevi se zasnivaju na hipotezama. Ciljevi istraivanja i njihova vanost za donosioca marketing odluke, odabrane metode prikupljanja i analize podataka, odreuju broj i kvalitet strunjaka koji e raditi na istraivanju. Razgranienje ciljeva je: vremensko, prostorno i predmetno.

Izvori podataka utvruju se planom istraivanja. Oni mogu biti sekundarni i primarni. Sekundarni podaci najee se koriste kod preliminarnih istraivanja (podaci o poduzeu, statistiki podaci itd. ) dok se primarni podaci prikupljaju metodom istraivanja (anketa, upitnik), odnosno na terenu.

Eksterne metode su najpouzdaniji izvor informacije. Pored razrade metoda skupljanja primarnih podataka potrebno je definisati i tehnike njihovog prikupljanja, a to su:

- Lino ispitivanje

- Posmatranje

- Ispitivanje putem panela

Postavljenom organizacijom istraivanja utvruju se nosioci zadataka, te se vri raspored kadrova unutar istraivakog tima. Dinamika i rokovi izvrenja pojedinih operacija utvruju se planom. Vreme donoenja marketing odluke odluuje do kada se treba izvesti istraivanje.

Sve gore navedene aktivnosti procesa istraivanja su trokovi koji se na bazi predkalkulacija planiraju te se ocenjuje visina sredstava potrebnih za istraivanje. Planom istraivanja postavlja se logian sled akcija u istraivanju, metode i vreme istraivanja. Loe izraen plan rezultira i loe obavljenim istraivanjem od kojeg donosioci marketing odluka nemaju nikakve koristi.

2.2. Obrada, analiza i interpretacija podataka

Sve prikupljene podatke je potrebno logiki prekontrolisati kako bi se eventualne greke smanjile na minimum. Zatim se vri grupisanje, eventualno kodiranje i tabeliranje podataka. Klasifikacija podataka moe biti kvantitativna, vremenska i prostorna. Dalje, vri se tabeliranje podataka koje omoguava istraivau da uoi odnose izmeu grupa podataka. Obino se podaci u tabelama prikazuju u procentima, te se zatim statistiki obrauju. Kada se podaci obrade mogue ih je lake analizirati. Kod saimanja podataka istraiva koristi jednostavnije statistike metode proseka i procenta. Prilikom istraivanja trita obino se koristi metoda uzoraka, pa je potrebno utvrditi da li su odnosi izmeu grupa podataka rezultat sluaja ili su zaista karakteristini.

Istraiva se pri tome slui statistikim metodama. Samo objanjavanje uzroka ustanovljenih karakteristinih odnosa izmeu grupa podataka provodi se:

- grafikim prikazivanjem

- ukrtenim tabeliranjem

- i upotrebom korelacione i regresione analize

Kod analitikog procesa postoje dva aspekta mehaniki i kreativan. Mehaniki se sastoji od primene matematikih i statistikih metoda, a kreativan aspekt je primena znanja, logike i imaginacije u interpretaciji rezultata. Dva glavna zahteva kod interpretacije rezultata:

a) Upotreba vrstih logikih argumenata koji se zasnivaju na injenicama da bi se dolo do preporuke

b) Formiranje takve preporuke da bi se ona mogla sprovesti u deloSastavljanje izvetaja je sinteza svih aktivnosti na podruju istraivanja nekog problema. Njegov je zadatak da zainteresirane faktore upozna s relevantnim problemima datim u odreenim uslovima.

Take tipinog izvetaja su:- Uvod

- Naslovna strana

- Sadraj

- Uvod i predgovor

- Opis problema i ciljevi istraivanja

- Kratak opis primenjenih metoda i postupaka

- Glavne karakteristike i nain izbora uzorka

- Opte primedbe u pogledu reprezentativnosti uzorka i pouzdanosti rezultata celog istraivanja s obzirom na njegove ciljeve i trokovePredmet istraivanja treba precizno definisati, navesti vreme i prostor na koji se ono odnosi. Jasno se moraju i definisati ciljevi. Potrebno je navesti i trajanje istraivanja, kao i imena uesnika u istraivanju. Prezentiranje rezultata istraivanja je centralni deo izvjetaja. Rezultati moraju biti jasno prikazani, a mogue je upotrebiti i tabele, slike i grafikone. Rezultati se ne smeju dati preopirno, ali ne ni preusko.

III Klasifikacija metoda

Metode pomou kojih istraujemo problem moemo podeliti u dve osnovne grupe:

a) Opte (Osnovne) metode

b) Posebne (Specijalne) metode

- Metode za istraivanje trita

- Metode za istraivanje ostalih elemenata marketinga ( proizvod, tranja...)

U ope metode, koje slue ne samo za istraivanje problema marketinga nego i drugih disciplina ubrajamo: analitiku, sintetiku, induktivnu, deduktivnu, komparativnu, deskriptivnu, genetiku, racionalnu, empirijsku i dijalektiku metodu.

Postoji mnogo naina klasifikacije posebnih metoda marketinga. Uglavnom bi se mogli navesti sledei kriterijumi za klasifikaciju metoda marketinga:

1) Faze istraivalakog procesa

2) Izvor prikupljanja podataka

3) Stepen nauno istraivalakog rada

4) Numerinost ili nenumerinost metoda

5) Funkcije marketinga i podruja istraivanja

6) Ostali kriterijumi3.1. Klasifikacija metoda marketinga s obzirom na faze istraivalakog procesa

Tri osnovne faze istraivalakog procesa:

a) prikupljanje podataka

b) obrada podataka

c) prezentovanje rezultata i zakljuivanje na osnovu obraenih podataka

1) Metode prikupljanja podataka i informacija

- Interna metoda ( za prikupljanje sekundarnih podataka )

- Eksterne metode ( za prikupljanje primarnih podataka )

I. Metoda posmatranja

II. Metoda ispitivanja

III. Eksperimentalna i laboratorijska metoda

2) Metode analiziranja rezultata

Metoda analize, sinteze, apstrakcije, konkretizacije, generalizacije, specijalizacije, indukcije i dedukcije.

3.2. Klasifikacija metoda marketinga s obzirom na izvore prikupljanja podataka

U osnovi, postoje dva naina prikupljanja podataka:

1) Interni nain

a) Prikupljanje podataka u odnosnoj organizaciji udruenog rada, ije trite istraujemo

b) Prikupljanje podataka slubenog karaktera ( podaci iza kojih stoji autoritete dravnog organa )

c) Podaci neslubenog karaktera ( podaci iz dnevne tampe, asopisa, televizije i radija )

2) Eksterni nain

Prikupljanje podataka na terenu pomou anketa, intervjua i slino

3.3. Klasifikacija metoda marketinga s obzirom na stepen nauno istraivakog rada

Metode istraivanja trita:

a) Empirijske ( one koje su zasnovane na iskustvu )

b) Naune

3.4. Klasifikacija metoda marketinga s obzirom na numerinost odnosno nenumerinost

a) Kvantitativne metode marketinga

b) Kvalitativne metode marketinga

Kvantitativne metode moemo klasifikovati na:

Statistike, Matematike, Tradicionalne tehnike i procedure, Nove tehnike i procedure

Rezultati statistikih istraivanja mogu se prikazati:

a) Tabelarno

b) Grafiki

Matematike metode se sve ee upotrebljavaju u istraivanju marketinga. Meutim, budui da su trine veze preteno stohastike veze, matematike metode imaju ogranienu primenu.

Psiholoke metode mogu biti direktne i indirektne, a socioloke metode su: a) Metoda opaanja b) Metoda ankete c) Sociometrijska metoda d) Eksperiment e) Analiza sadraja f) Analiza sluajeva

3.5. Klasifikacija metoda marketinga s obzirom na funkcije marketinga i podruja istraivanja

a) Metode istraivanja trita

b) Metode istraivanja ideja u marketingu

c) Metode istraivanja proizvoda

d) Metode istraivanja ekonomske propagande

3.6. Vrste metoda

Metode koje se upotrebljavaju u istraivanju trita proizlaze iz interdiscipliniranosti u istraivanju trita. Mi se kod toga sluimo metodama koje su poznate iz dosadanje upotrebe u okviru ekonomskih nauka. Takoe se sluimo metodama vezanim za upotrebu sociologije i psihologije. Posebno se sluimo primenom kvantitativnih metoda.

Ako poemo od naina prikupljanja podataka, tada u sutini postoje:

- Metode prikupljanja sekundarnih podataka i

- Metode prikupljanja primarnih podataka

Nama meutim nije zadatak da u okviru istraivanja trita prikupljamo podatke, ve da naunim metodama doemo do odreenih saznanja. Prema tome objedinjavanje ovih zadataka (prikupljanje podataka i njihova analiza ) na neki nain determiniu sadraj, naziv i podelu metoda istraivanja. Polazei, dakle od naina prikupljanja podataka, sadraja i naunog postupka mi u istraivanju odreenog marketing problema moramo odrediti i metodu rada. S obzirom na navedene faktore metoda moe biti:

a)Istorijskab)Posmatranje

c)Ispitivanje

d)Eksperimentalna metoda

3.6.1. Istorijska metoda

Istorijska metoda, ili kao to se nekad naziva i metoda direktnih podataka je ona koja se bazira na postojeim podacima. Ta metoda ima dosta visoki stepen tanosti uz odgovarajuu pretpostavku da su postojei podaci tani, odnosno da izvori podataka koje upotrebljavamo predstavljaju pravilan izbor podataka to odgovaraju naem istraivanju. Rezultati koji se dobiju tom metodom predstavljaju odreeni period prolosti, na temelju koje utvrujemo sadanjost i budunost. Rezultati se dobiju dosta brzo, te je i upotreba te metode vrlo jednostavna.

3.6.2. Metoda posmatranja

Metodom posmatranja istrauje se sadanjost, a donekle i prolost i to beleenjem pojedinih podataka. Ti zabeleeni podaci osvetljavaju ono to se dogaa ili to se dogodilo. Osnova te metode je kao to i sam naziv kae, posmatranje i beleenje onoga to se u toku posmatranja dogaa. Jedan od jasnih primera za tu metodu je postupak kojim se odreuje postavljanje benzinskih pumpi na jednom autoputu. Metodom posmatranja se konstatuje gde je najvea frekvencija vozila i na tom mestu se izgrauje benzinska pumpa. Podaci treba da budu primarni a od istraivaa se trai da prvi primete i zapiu podatke.

3.6.3. Metoda ispitivanja

Osnovne karakteristike su da se u bilo kojoj formi postavljaju pitanja, pa dobijenim odgovorima dolazimo do odreenih podataka. Moemo doi i do kvantitativnih podataka meutim teite je na dobijanju kvalitativnih podataka. Razlikujemo ispitivanje s obzirom na sadraj (o injenicama, o namerama, o miljenju), te s obzirom na nain ispitivanja (preliminarno ili neformalno ispitivanje, obavetenost mnjenja, sondaa i to potom, telefonom, neposrednim intervjuiranjem ili panelom ( grupno ispitivanje ), psiholoka ispitivanja).

3.6.3.1. Preliminarno ili neformalno ispitivanje

Potrebno je da je sprovedeno po nekom sistemu i takvo ispitivanje prolazi kroz sledee faze:

1) Formuliramo svrhu ispitivanja, reima ili pitanjima obuhvatamo faktore koji mogu uticati na predmet ispitivanja odnosno istraivanja

2) Upoznajemo izvore informacija

3) Ispitujemo osobe za koje smatramo da su nam potrebne kao izvor informacija

4) Zapisujemo sve momente koje smo uoili prilikom ispitivanja odnosno razgovora

3.6.3.2. Obavetenost mnjenja

3 glavne etape:

1) Prethodno prouavanje injenica

2) Prethodno ispitivanje raznih vidova problema do kojih se dolo na prethodni nain

3) Sinteza dobijenih rezultata

3.6.4 Eksperimentalna metoda

Eksperimentalna metoda se moe primeniti u raznim podrujima. Metoda iskljuuje bilo kakvu dvosmislenost i prema tome smatra se da je apsolutno objektivna i vrlo prikladna za potrebe istraivanja trita. Eksperiment predstavlja namerno izazivanje odreene pojave u kontroliranim uslovima, dakle u uslovima u kojima onaj ko izvodi eksperiment odreenu situaciju svodi na dve ili tri varijable: zavisnu, nezavisnu i kontrolisanu ispitujui smer i veliinu promena zavisne varijable u odnosu na promenu nezavisne varijable (koja se kontrolie) a pri definisanju uzronosti koristi podatke kontrolisane varijable (grupe ispitanika).

IV Upotreba statistike i matematike u istraivanju trita

Upotreba statistike i matematike u istraivanju trita je potrebna jer se u istraivanju trita prikupljaju i analiziraju razliiti podaci koji su veim delom numerike prirode ili se mogu prevesti u numeriki iskaz.

Podela statistikih i matematikih metoda koje se najee primenjuju:

a) Osnovne metode koje se sastoje u prikupljanju i prezentovanju podataka (geometrijska sredina, medijana, modus, aritmetika sredina)

b) Metode iz drugih naunih podruja

c) Metode zasnovane na teoriji uzorka

d) Metode analize varijanse i kovarijanse

e) Metode simulacije

f) Praktine metode regresione analize, Hi-kvadrat analize, metoda interpolacije trenda

Celokupno istraivanje moe se sprovesti na dva naina:

1. Istraivanjem celokupne posmatrane statistike mase

2. Istraivanjem na odreenom odabranom uzorku

U praksi je esto teko ili nemogue dobiti kompletnu informaciju o vrednostima obeleja u celoj statistikoj masi. Razlog moe biti u brojnosti, u velikim trokovima za registrovanje obeleja svakog elementa, ili u nemogunosti takvog posla kada nema smisla registrovati vrednost u celoj statistikoj masi. Zato se ispitivanje ograniava na jedan deo mase koji se bira na sluajan nain da bi bio reprezentativan za celu populaciju. Taj deo se naziva uzorak. Broj elemenata n u uzorku naziva se obim ili veliina uzorka. Obim uzorka je uvek konaan. Izbor elemenata iz nekog skupa je sluajan ako svaki podskup od n elemenata ima istu verovatnou da bude izabran.

Odluka o izboru i veliini uzorka zavisi od:

1. Problema koji se istrauje

2. Primenjene metode istraivanja

3. Veliine i osobina osnovnog skupa

4. Trokova istraivanja

5. Potrebnih informacija koje se moraju dobiti istraivanjem

ZakljuakIstraivanje trita se izvodi u fazi razvoja novog proizvoda radi izrade podloga za postavljanje strategije razvoja preduzea. Inicijalna aktivnost vezana za ovaj proces je definisanje zahteva za istraivanje trita. Moe se zakljuiti da se ove aktivnosti izvode u cilju sagledavanja nastalih problema i unapreenja prodaje.

Zakljuujemo da je istraivanje trita sigurno jedna od najznaajnijih funkcija marketinga. Poduzee koje posluje na marketinkim principima mora raspolagati informacijam o svim deavanjima na tritu. Samo poslovnim odlukama koje su donete na osnovu informacija dobijenih istraivanjem trita mogu osigurati rentabilnost poslovanja na dui rok, to ukazuje da ciljevi istraivanja trita moraju biti jasni ne samo nosiocima pojedinih odluka, ve i svim uesnicima u odreenom poslovnom procesu.

Literatura

Aaker D., Kumar V., Day G., Marketinko istraivanje, Ekonomski fakultet, Beograd, 2008.

Milisavljevi M., Marketing, Savremena administracija, Beograd, 2003.

Petrovi Lj., Teorijska statistika, Centar za izdavaku delatnost, Beograd, 2006.Veljovi A., Informatiko upravljanje razvojem preduzea, Kompjuter biblioteka, aak, 2004. Veljovi A., Informatiko upravljanje razvojem preduzea, Kompjuter biblioteka, aak, 2004.

Aaker D., Kumar V., Day G., Marketinko istraivanje, Ekonomski fakultet, Beograd, 2008.

Veljovi A., Informatiko upravljanje razvojem preduzea, Kompjuter biblioteka, aak, 2004.

Petrovi Lj., Teorijska statistika, Centar za izdavaku delatnost, Beograd, 2006.

01