Istine i zablude o holesterolu

Istine i zablude o holesterolu

Susam skida holesterol i jaa imunitet

Mondo

Omiljena namirnica orijentalnih i severnoafrikih naroda, susam odavno se preselila i kod nas.

Koristi se na mnogobrojne naine. Kod mnogih tradicionalnih jela, kolaa, slatkia, namaza, hleba i peciva, susam predstavlja jedan od najvanijih sastojaka. A za njegovo lekovito dejstvo protiv elavosti, peruti, zubobolje, zujanja u uima, iijasa, poremeaja u dojenju znali su jo stari Egipani, Asirci, Vavilonci, Indusi i Kinezi.

Njegovo seme sadri izmeu 45 i 60 odsto kvalitetnog ulja koje se koristi za kuvanje, spremanje salata i proizvodnju margarina. Izuzetno je lekovit jer njegovo seme sadri najveu koncentraciju fitosterola, sastojka nalik po hemijskoj strukturi holesterolu.

Fitosteroli imaju mo, ukoliko su dovoljno prisutni u ishrani, da redukuju nivo holesterola u krvi, poboljaju imunitet i smanje rizik od nastanka pojedinih oblika karcinoma.

Susam je izuzetno bogat gvoem, pa je dovoljno uneti samo 25 grama ovog semena da bi se zadovoljila polovina dnevnih potreba oveka za ovim mineralom. Osim gvoa u velikim koliinama prisutni su i kalcijum, mangan, bakar, magnezijum i selen.

Od vitamina, posebno mesto zauzima vitamin E, moan antioksidans koji titi elije od starenja, pojave tumora i sranih bolesti. Istovremeno, izvrstan je izvor i tijamina B1, piridoksina B6, nijacina, folne kiseline i riboflavina. Sezamin je jo jedan sastojak vaan u zatiti jetre od oksidativnih oteenja. Proteini i masne omega-6 kiseline su, takoe, susamovi vani sastojci za ouvanje zdravlja.

Istraivanja su pokazala da je susam delotvoran protiv upala i bolova kod reumatoidnog artritisa, kao i astmatinih napada. Iako teak za osetljive stomake, susam ipak povremeno treba konzumirati, jer predstavlja savren ista organa za varenje. Naravno, prethodno mora malo termiki da se obradi, odnosno da se propee ili propri na tihoj vatri.

Za osobe koje nemaju u organizmu dovoljno kalcijuma, susam je namirnica izbora. Dovoljno je jednu supenu kaiku ovog semena potopiti u 0,5 decilitra jogurta i ostaviti da prenoi. Ujutru pojesti na prazan stomak. Postupak ponavljati u kontinuitetu.

Najee zablude o uticaju hrane na zdravlje

Jaja ne poveavaju holesterol

CDC/Blic| 06. 03. 2010. - 00:02h| Foto: Shutterstock|

Ako ste odluili da se odreknete kafe zato to ste uli da ete da dehidrirate ili izbegavate jaja da biste smanjili holesterol, nemojte to da radite. Nutricionisti razotkrivaju popularne zablude koje nam namee pseudonauka.

Kafa izaziva dehidrataciju

Pedeset odsto nas ograniava sebi broj oljica omiljenog crnog napitka iz ubeenja da emo zbog nje da izgubimo dragocenu tenost neophodnu organizmu. Ali nije tako. "Kafa ne deluje kao diuretik na osobe koje je redovno piju", objanjava dr Ana Granddin iz Centra za ljudsku ishranu u Nebraski. Svaka oljica koju popijete zapravo vam obezbeuje tenost i poveava nivo antioksidanasa u krvi za etiri odsto tokom naredna dva sata. Ali drite se pravila da dnevno ne prekoraite dozu od tri do etiri olje zbog visokog sadraja kofeina.

Borovnice sadre vie antioksidanasa nego drugo voeBorovnice uivaju ugled superhrane ve due vreme, ali su istraivai sa Teksaskog univerziteta A&M otkrili da jedna ljiva sadri istu (a ponekad i veu) koliinu antioksidanasa nego aka borovnica. "Ljudi pojedu samo nekoliko borovnica odjednom, moda kao dodatak pahuljicama ili kao ukras na torti, ali e zato uvek pojesti celu ljivu", kae dr Luis Sisneros-Zevaljos, voa istraivanja. Zato ljive obezbeuju vie antioksidanasa po jednoj porciji.

Kalorije vie goje nouPlaite se da veerate posle osam uvee jer su vam rekli da neete uspeti da sagorite te kalorije? Kada su naunici prouavali majmune koji su konzumirali 65 odsto svojih kalorija nou, otkrili su da imaju isti broj kilograma kao ivotinje koje su jele istu hranu, ali samo est odsto nou.

Ugojiete se samo ako pojedete vie nego to vam je potrebno, recimo ako grickate neograniene koliine ipsa ispred televizora. Od normalne veere se ne goji. "ovek ne jede samo ako je gladan, mi jedemo iz dosade, zbog umora i stresa", istie dr Krisi Veber. "Da biste se oslobodili te navike, suoite se sa emocijama koje zapravo hranite i pozabavite se time."

Jaja poveavaju holesterolDr Brus Grifin sa Univerziteta u Sariju (Engleska) tvrdi suprotno. On je izveo sledei eksperiment: grupa dobrovoljaca je tokom 12 sedmica bila na niskokalorinoj ishrani i svakodnevno je konzumirala po dva jajeta. Holesterol im se nije poveao, a poto su neki i oslabili, on se ak i smanjio. Pokazalo se takoe da jaje za doruak odlino zasiuje, pa je i to klju uspeha za vitku figuru.

Sire "balzamiko" je najzdraviji preliv za salatuOno sadri nula masti i manje od tri kalorije na pet mililitara, pa zato ga ne bismo voleli? Moda zato to su naunici dokazali da salata sa malo masnoe (recimo s maslinovim uljem, malo pavlake ili sira) pomae organizmu da apsorbuje dragocene sastojke iz povra, recimo beta karoten i likopen. Ili jo bolje, osobe koje su jele salatu uz avokado, apsorbovale su petostruko vie luteina, 15 puta vie beta karotena i sedmostruko vie alfa karotena od onih koji su jeli samo salatu.

Dakle, sledei put kad za ruak spremite salatu, ne plaite se da joj dodate i malo "zabranjenog voa".

I kafa bez kofeina razbuujeMnogi misle da kafa bez kofeina ne moe dovoljno da vas razbudi. Za divno udo, takva kafa ipak sadri oko 5 mg kofeina, ali od njega sigurno neete ivnuti. Naprotiv. Dr Kristal Haskel sa Univerziteta Nortambrije otkrila je da nas mala koliina kofeina usporava i da zapravo sve ispod 10 mg doprinosi tome da se oseamo umornim i ne pamtimo stvari kao obino. Dakle, prestanite da pijete takvu kafu i preite na osveavajui biljni aj, recimo od umbira.

uvanje namirnicaPovre i voe treba drati u friideru

Najnovija istraivanja su pokazala da e lubenica koja se uva na sobnoj temperaturi za dve nedelje udvostruiti koliinu antioksidansa beta karotena i imae 20 odsto vie likopena nego ista takva lubenica koja se dri u friideru. Paradajz, breskve i banane poveavaju svoju hranljivu vrednost ako ih uvate u pajzu umesto u friideru.

Holesterol - neprijatelj krvnih sudovaStil magazin 11.05.2010 19:13

Pravilna ishrana i redovna fizika aktivnost su idealan nain da 'zaobiete' kardiovaskularne bolesti.

Bez holesterola ne moemo da ivimo. On je neophodan za grau elijskih membrana, omotaa nervnih vlakana, proizvodnju polnih hormona i vitamina D. Od velikog znaaja je za sintezu une kiseline, koja olakava varenje masnoa i masnih kiselina putem krvi.Organizam proizvodi holesterol prirodnim procesom sinteze u jetri. Njegova koliina u telu zavisi dobrim delom od zasienih masti koje u organizam unesemo hranom.Ne sadre sve masnoe holesterol, ve samo one ivotinjskog porekla. U prvom redu to su punomasno mleko i mlene preraevine, umance, masno meso, slanina, varci, patete...U proseku, razliitom hranom se u organizam dnevno unese 1000 miligrama holesterola. Strunjaci istiu da bi dnevna doza holesterola trebala da iznosi 300 miligrama (primera radi, samo jedno umance sadri 300 do 450 mg holesterola).

Koristan i tetan holesterolU krvi postoje dve vrste estica koje ga sadre, tj. koje ga prenose po organizmu. To su LDL (lipoproteini niske gustine) i HDL (lipoproteini velike gustine). LDL estice su bogate holesterolom i on se iz njih taloi na zidove krvnih sudova i tako podstie arteriosklerozu. Zbog toga se LDL holesterol i zove tetan holesterol.

HDL estice, meutim, prikupljaju na sebe neiskorieni holesterol i onaj iz masnih naslaga na krvnim sudovima i odnose ga u jetru, pa stoga deluju protiv arterioskleroze. Zato HDL holesterol nazivaju korisnim holesterolom.

Tegobe se javljaju kada se u krvi nakupi prevelika koliina LDL estica ili kada imamo premalo HDL estica. Posledica je taloenje holesterola na zidovima krvnih sudova, odnosno nastajanje arterioskleroznih naslaga koje zaepljuju krvne sudove i dovode do infarkta srca ili modanog udara.

ep u krvnim sudovimaPovean nivo holesterola u krvi, emu doprinose, na primer, puenje i dijabetes, za posledicu imaju suavanje krvnih sudova, posebno koronarnih, koji hrane srce arterioskleroznim naslagama. S vremenom dolazi do potpunog zaepljenja ve suene arterije.

Idealne vrednostiOdnos korisnog i tetnog holesterola je vaniji od ukupne koliine holesterola u krvi. Idealna vrednost se dobija kada se ukupna koliina holesterola podeli sa HDL holesterolom i dobije se vrednost nia od etiri. ene do menopauze normalno imaju neto nie koncentracije holesterola u krvi nego mukarci. Ipak, osobe oba pola morale bi da imaju manje od 5 mmol/l holesterola u krvi. Poeljno je da koncentracija korisnog holesterola u krvi bude jednaka ili vea od 1,6 mmol/l, dok normalna koncentracija tetnog holesterola treba da bude manja od 3,4 mmol/l.

Genetska predispozicijaKod nekih ljudi zbog naslednog poremeaja elija ne moe da se stvori dovoljno receptora za LDL holesterol, odnosno belanevina elijske membrane koje prihvataju holesterol i unose ga u elije, ime se on uklanja iz krvotoka. Zato, ako se takve osobe ne lee na vreme, rano obolevaju od atrerioskleroze i vrlo mladi, ve u tridesetim i etrdesetim, mogu da doive srani infarkt.

Rekreacija savrena preventiveZdrav nain ishrane i rekreacija, poput tranja, plivanja, vonje biciklom, pomae odravanju pravilnog odnosa HDL i LDL holesterola i predstavlja idealnu preventivu od kardiovaskularnih bolesti.

Bez holesterola nema ivota

Ljepota.ba 14.06.2010 14:23

Danas nema osobe koje ne zna da je holesterol lo. Meutim, istraivanja bazirana na medicinskim dokazima tvrde sasvim suprotno, da bez holesterola nema ivota.

Naime, mozak kao najvaniji organ tijela sadri ak etvrtinu ukupnog holesterola. Svaki na ivac ima ovojnicu koja se naziva mijelin, a koja je upravo graena od holesterola.

Bez mijelina nije mogu prijenos nervnih signala koji kontroliu nae misli, osjeaje, pamenje i pokrete. Da li ste znali da iz holesterola nastaje u, vitamin D, kao i hormoni poput estrogena, progesterona i testosterona, o ijem znaaju ne treba puno govoriti.Istraivanja su takoer pokazala da unosom holesterola iz zdrave hrane ne moemo puno utjecati na njegov nivo u krvi.

Holesterol ubija tiho

A. Radulovi | 07. jul 2010. 13:52 | Veernje novosti

LDL holesterol je glavni krivac za aterosklerozu, koja je u 70 odsto smrtnih sluajeva direktan uzrok takvom ishodu

U borbi s holesterolom i aterosklerozom, poslednjih godina najvei saveznici kardiologa su statini. Ovi moni medikamenti postali su lekovi izbora u sniavanju ukupnog rizika za kardiovaskularna oboljenja - kae, za Novosti, dr Ivana Vrani, iz Klinike za kardiohirurgiju Klinikog centra Srbije, sumirajui edukacije za lekare i farmaceute na temu holesterola kao faktora rizika za kardiovaskularne bolesti.- Statini su se pokazali kao efikasni u usporavanju ateroskleroze, procesa kojim se holesterol iz nae krvi lepi za krvne sudove inei ih neelastinim i manje prohodnim - kae dr Vrani. - Treba ih propisivati svima s poveanim rizikom, kod kojih estomesena dijeta nije dala rezultat i imaju ukupni holesterol vei od 6,5 milimola po litru krvi, a LDL, ili lo holesterol, vei od 4,1 mmol/L.Upravo je LDL holesterol glavni krivac za aterosklerozu, koja je u 70 odsto smrtnih sluajeva direktan uzrok ili faktor koji je doprineo takvom ishodu. Problem sa aterosklerozom, kao i holesterolom, jeste u tome to je uglavnom bez simptoma, sve dok bolest uveliko ne uznapreduje. Ateroskleroza je proces koji se u naem telu odvija od roenja, ali kad dostigne odreeni nivo, postaje rizik za kardiovaskularne bolesti.- Zbog toga je veoma vano rano otkrivanje glavnih faktora rizika - povien pritisak, dijabetes, poremeaji masnoe, puenje, gojaznost... - kae prof. dr Sinia Dimkovi, kardiolog KBC Zvezdara. - Na osnovu postojanja jednog ili vie ovih rizika, moe da se izrauna ukupni rizik od nepovoljnih kardiovaskularnih dogaaja u narednih 10 godina. Vie od 90 odsto bolesnika ima tri i vie faktora rizika, pa je njihov ukupan rizik jako veliki, to ini kontrolu holesterola, ishrane, krvnog pritiska i puenja neophodnom.U leenju komplikacija ateroskleroze najznaajnije je nefarmakoloko leenje, koje podrazumeva drastinu promenu naina ivota - ishrane, fizike aktivnosti, gubitka vika klograma... Ali, pacijentima ovakav vid leenja teko pada, pa se rezultati najtee postiu i teko kontroliu. Zbog toga se uvode lekovi od kojih su najvaniji statini. Zahvaljujui njima, broj nepoeljnih kardiovaskularnih dogaaja smanjuje se za 24 do 42 odsto, ime se poveavaju anse za preivljavanje pacijenata.

KRVNI SUDOVISimptomi koji pacijente dovode do lekara obino ukazuju na ve uznapredovalu aterosklerozu - anginozni bolovi, nesvestice, vrtoglavice, gubici svesti, grevi u listovima nogu sa oseajem hladnoe i trnjenja. Na osnovu laboratorijskih analiza precizno se odreuje ukupan nivo, kao i odnos dobrog i loeg holesterola. Uz to, radi se niz invazivnih i neinvazivnih procedura koje precizno odreuju koliko je uznapredovala ateroskleroza - pojanjava prof. Dimkovi.

Istine i zablude o holesteroluT Portal 26.07.2010 15:30

Iako se o holesterolu puno pie i govori, iskustva lekara pokazala su da prosean ovek malo o njemu zna. Gotovo svi znaju da postoji tzv. lo holesterol te da je on vrlo tetan i izaziva aterosklerozu i bolesti srca i krvnih sudova. Meutim, miljenje da sva hrana koja izgleda masno sadri puno holesterola, to nije tano

Naime, orasi i izgledaju masno i to i jesu, pa ipak nemaju nimalo hkolesterola. Bijelo meso, pak, ne izgleda masno, a sadri poprilino holesterola. Mnoge e ovo zbuniti, meutim vrlo je jednostavno procijeniti koja je hrana bogata holesterolom: samo ona ivotinjskog porijekla. Holesterol, ustvari, sam po sebi nije tetan bez njega ivotinje ne mogu postojati jer je on nuni sastojak svake ivotinjske stanice. Isto je i s ovjekom. Dobro je znati da je ovjekovu tijelu dnevno potrebno samo 300 mg holesterola dnevno. Takoer, holesterol uope ne moramo unijeti prehranom jer se on u tijelu u moe sintetizirati iz hrane bez holesterola.

Istraivanja pokazuju da se od drugog svjetskog rata prehrana zapadnjaka u mnogome promijenila: iako danas imamo na raspolaganju znatno vie voa, povra, itarica i ostale zdrave hrane, jedemo previe mesa, mesnih preraevina, brze prene hrane

Ljudi su slabo informirani i o tome da nije vano samo koliko kolesterola sadri odreena hrana, nego i koje jo sastojke ta hrana sadri. to se tie krvnih pretraga, nije svejedno je li nekome povien samo kolesterol ili se radi o estom sluaju visokog kolesterola kojemu pridodajemo i poviene trigliceride i krvni tlak, a nerijetko i visoki eer u krvi.

Normalna razina kolesterola u odraslih osoba je do pet milimola po litri, a triglicerida do 1,7 milimola po litri. Hrana koju uope ne bi smjele jesti osobe s povienim kolesterolom su: mozak i lena modina (sadri 1.200 mg kolesterola na 100 g namirnice), umanjak (1.500 mg), kavijar, maslac, bubrezi i sueni bakalar, vrhnje i kajmak, kravlji sir, mast, mlijeko, morski plodovi. Ukoliko ne moete bez mesa, odaberite ribu ili perad, a izbjegavajte suhomesnate proizvode i crveno meso. Naime, iako govedina, svinjetina, ribe i veina morskih plodova sadre podjednako kolesterola (oko 70 mg/100g), gleda se i koliina zasienih masnih kiselina. Svinjetina i govedina (openito crveno meso) sadri puno zasienih masnih kiselina, dok ih perad sadri znatno manje. Ribe, pak, uz kolesterol sadre puno zdravih masnih kiselina poput omega-3.

Hrana bogata neprobavljivim vlaknima , posebice onima topivim u vodi, vana je u borbi protiv kolesterola jer vlakna veu kolesterol i tako pomau njegovoj eliminaciji iz tijela. Meso, jaja, mlijeko i mlijeni proizvodi ne sadre vlakna, dok voe, povre, itarice i oraasti plodovi njima obiluju. Kad govorimo o oraastim plodovima, valja naglasiti kako oni uz itarice i mahunarke pripadaju najdragocjenijim namirnicama. Jedina mana oraastih plodova je to su relativno bogati kalorijama, pa ih treba konzumirati u umjerenim koliinama. Industrijske grickalice poput ipsa zamijenite oraastim plodovima i kokicama bez ulja (ili pripremljenim na najmanjoj moguoj koliini ulja). Dodajmo svemu navedenom voe i povre i dobili smo idealnu prehranu, u kojoj bi meso trebalo biti vie rijetki prilog nego esta glavna namirnica. Nije svejedno ni kako pripremamo hranu: kuhanje u vodi i li na pari je u prednosti pred peenjem u penici ili jo gore, u dubokom ulju.

Mnogo toga svaki dan ujemo i o slobodnim radikalima i antioksidansima. Sve ovo moe se vrlo jednostavno objasniti laiku: kao to eljezo u dodiru sa zrakom hra, tako i sve namirnice u dodiru sa zrakom oksidiraju. Sva hrana koju unosimo vie je ili manje oksidirana, a oksidirani kolesterol je najopasniji kolesterol.

I deklaracije na proizvodima znaju zbuniti : primjerice, na nekim margarinima pie da sadre iskljuivo zdrave masnoe, no nitko nam ne kae da se te masnoe u tijelu lako transformiraju u tetnije oblike. Zato e mnogi lijenici i nutricionisti vjenoj dilemi - maslac ili margarin - odgovoriti: nijedno od toga. Maslac obiluje kolesterolom, dok margarin sadri masne kiseline koje lako prelaze u opasne transmasne kiseline. I margarin i maslac tetniji su kad se zagriju, pa ih kod pripreme jela valja zamijeniti maslinovim uljem ili uljem oraastih plodova.

Najpogodnije namirnice u borbi protiv kolesterola i openito za zdravu prehranu su grah, graak, lea i veina mahunarki, maline, kupine i ostalo bobiasto voe, krumpir, brokula, integralni kruh i tjestenina, narana, limun i ostali agrumi, jabuka, pahuljice i kae itarica. Posebno su zdravi enjak i luk koje bi trebalo konzumirati to je ee mogue, kao i sojine bjelanevine.

Jaja, mlijeko i mlijene proizvode konzumirajte u manjim koliinama. Mnogi misle da obino mlijeko i vrhnje treba zamijeniti sojinim, no nita od toga patite li od vika kolesterola. Openito, visokopreraena, industrijska gotova i polugotova jela ne savjetuju se, a posebno treba izbjegavati namirnice u prahu poput pudinga, gotovih smjesa za kolae, kreme i sladolede, sir, parmezan, majonezu, keap i gotove preljeve za salatu.

Alkohol i cigarete takoer treba izbjegavati, a tjelesnu teinu odravati u normalnim granicama (indeks tjelesne mase do 25). Pomoi e i redovita tjelovjeba. Meutim, ni u emu ne treba pretjerivati: ako ste zdravi i urednih krvnih nalaza, povremeno si smijete priutiti male koliine suhomesnatih proizvoda, masnih sireva i morskih plodova.

Patlidan proteruje holesterol?utorak, 12. okt 2010, 09:16 -> 10:28

Moni sastojci koji se nalaze u kori i mesu plavog patlidana veoma su korisni saveznici u borbi koju svakog dana vodimo za zdravlje. Rezultati istraivanja potvruju da nema sumnje da je re o povru koje bi trebalo da je to ee u naim tanjirima.

Pravo bogatstvo u obliku mnotva vlakana i nikako zanemarljive koliine vitamina B1 i B6, kao i kalijuma nalazi se u plavom patlidanu. Odlian je izvor i bakra, magnezijuma, mangana, fosfora, niacina i folne kiseline. Sve pomenute visokovredne materije i mnoge druge kojih u tamnoplavim plodovima ima u manjim koliinama plavi patlidan svrstavaju meu povre koje bi trebalo da se na trpezi nalazi to ee.Nasunin, moni antioksidant iz kore patlidana, veoma je efikasan u spreavanju oksidativne degeneracije lipida. Upravo zbog toga patlidan je veoma uspean u borbi protiv holesterola, to je potvreno rezultatima vie naunih studija i istraivanja.

Ipak, naunici se jo ne usuuju da sam ekstrakt pomenute supstance koriste u iste svrhe jer se u nekoliko istraivanja pokazao kao neadekvatan. Najavljena su nova ispitivanja koja bi trebalo da ree tu nedoumicu.

Preventivna ulogaAngiogeneza je fizioloki proces izgradnje novih krvnih sudova, ali i deo procesa rasta i zarastanja rana. Takoe, uestvuje u rastu malignih tumora i njihovom irenju po organizmu jer snabdeva elije raka kiseonikom i hranljivim materijama.

Rezultati istraivanja koje su sproveli strunjaci Odseka nutricionistikih nauka u Japanu pokazali su da je nasunin inhibitor angiogeneze i da bi mogao da bude od pomoi u prevenciji oboljenja u ijem napredovanju uestvuje angiogeneza.Anticijanini kojih takoe ima u kori patlidana imaju slino inhibitorno dejstvo, to jest spreavaju rast nekih elija raka. Strunjaci posebno naglaavaju da se ishrana bogata plavim patlidanom savetuje za bolju kontrolu dijabetesa tipa 2. Odlian balans visokog sadraja vlakana i slabo rastvorljivih ugljenih hidrata ini to povre idealnim za regulaciju nivoa eera u krvi.Smatra se da plavi patlidan potie iz Indije gde je rastao kao divlja biljka, a da je prvi put u Kini gajen kao biljka iji se plodovi koriste u ishrani.U Evropi je postao veoma popularan tokom srednjeg veka. Do 18. veka i Italijani i Francuzi ovladali su uzgojem tog povra. U Ameriku je stigao tek poetkom 19. veka.

Utiite na svoj holesterol

Vrednosti holesterola su promenljive; ako su visoke, moete ih sniziti zdravom ishranom i fizikom aktivnou.

Izvor VITA

Holesterol je, uz trigliceride, masnoa u ljudskoj krvi, nuna za normalno funkcionisanje naeg organizma. Bez holesterola ne bismo mogli da ivimo, ali nije dobro ni ako ga imamo previe, jer je njegov visok nivo u krvi rizini faktor za nastanak kardiovaskularnih bolesti.

Osim to se unosi hranom, ponajvie onom ivotinjskog porekla, holesterol se stvara i u ljudskoj jetri. On je, da spomenemo samo najvanije njegove uloge, sastojak elijskih membrana, nuan je u procesu stvaranja polnih hormona i hormona nadbubrene lezde i nezamenljiv uesnik procesa nastanka une kiseline.

ta su LDL i HDL holesterolPoznata je podela na LDL-holesterol i HDL-holesterol, ali kakva je zapravo njihova funkcija u naem telu?

Kako bi holesterol uopte mogao da se transportuje krvlju iz jetre ili sistema za varenje do svake elije i tkiva u organizmu, on se spaja s odreenim belanevinama u lipoproteine. Najvanije vrste lipoproteina su LDL i HDL estice; ove prve odlau holesterol u organe i tkiva, pa dakle i u zidove krvnih sudova, a ove druge prikupljaju viak holesterola iz organa i tkiva i prenose ga u jetru, "istei" na taj nain telo od prevelike koliine ove masnoe. Zbog toga se holesterol iz LDL lipoproteina naziva "loim", a onaj iz HDL "dobrim".

Poeljne vrednostiPreporuena vrednost ukupnog holesterola u krvi trebalo bi da bude manja od 5,0 mmol/L. Pritom, LDL-holesterol ne bi smeo da pree 3,0 mmol/L, dok bi HDL-holesterol trebalo da bude to vii, a njegova najnia preporuena vrednost je 1,0 mmol/L. Vii nivo HDL-holesterola ukazuje na manji rizik nastanka kardiovaskularnih bolesti.

Vrednosti holesterola nisu "zapeaene". One su promenljive i na njih se moe uticati stilom ivota, ponajpre navikama u ishrani, nivoom fizike aktivnosti i uzimanjem lekova (statina).

Nije samo srce na udaruPoveane vrednosti holesterola su jedan od najvanijih rizinih faktora za razvoj sranih i kardiovaskularnih bolesti. Zabluda je da povieni holesterol "mui" samo starije - poveane vrednosti masnoa u krvi mogu i kod mladih ljudi dovesti do nastanka plaka (naslaga) na zidovima krvnih sudova i pitanje je vremena kada e doi do nekog oblika zaepljenja.

Meutim, najnovija istraivanja pokazuju da zbog previe LDL-holesterola u krvi ne pate samo srce i krvni sudovi, ve da njegove visoke vrednosti mogu znatno poveati i rizik razvoja demencije u starakom dobu, Alchajmerove bolesti ili oteenja modanih sudova.

Ameriki i finski istraivai tokom 40 godina posmatrali su oko 10 hiljada ena i mukaraca. Utvrdili su da u sluajevima u kojima vrednost ukupnog holesterola iznosi vie od 6,1 mmol/L rizik od pojave Alchajmerove bolesti naraste za ak 60 posto. No, i kod niih vrednosti, ali viih od 5,1 mmol/L, rizik od razvoja demencije raste za priblino 50 posto. Zato je tako, jo nije objanjeno, ali istraivanje je pokazalo i da osobe koje su imale povieni holesterol pa su ga kroz due razdoblje sniavale lekovima primetno ree obolevaju od Alchajmerove bolesti.

"Epidemija" pogaa treinu odraslihU Evropi gotovo treina odraslog stanovnitva ima povieni holesterol. Poveana opasnost od razvoja demencije je dodatni razlog zbog kojeg bismo trebali neto da preduzmemo protiv "epidemije" previsokog holesterola.

Delotvorna medicinska mera je terapija statinima. To su lekovi koji sniavaju nivo holesterola u krvi delujui na enzim koji kontrolie njegovu proizvodnju u jetri, a koriste se i u prevenciji i leenju ateroskleroze. Nedavno istraivanje sprovedeno na bostonskom Harvard Medical School na vie od 17 hiljada pacijenata pokazalo je da terapija statinima moe smanjiti rizik od pojave modanog i sranog udara za ak 44 posto. Isto vredi, pokazali su rezultati, i za osobe koje nemaju nuno povieni holesterol, ali imaju poviene upalne markere.

Holesterol nije jedino meriloS druge strane, budui da se nivo loeg holesterola moe sniziti uvoenjem zdravih ivotnih navika, esto se raspravlja o tome koja je granica iznad koje povieni holesterol treba leiti lekovima. Pri proceni opasnosti od razvoja sranih i kardiovaskularnih bolesti ne uzima se u obzir samo vrednost nivoa holesterola, ve ukupni individualni rizik pacijenta.

Uglavnom se kod ljudi koji nemaju znakova bolesti i nemaju ostale rizine faktore graninom vrednou smatra 6,1 mmol/L (240 mg/dl) za ukupni holesterol i 4,1 mmol/L (160 mg/dl) za LDL-holesterol. Ako kod pacijenta postoje rizini faktori poput gojaznosti, povienog pritiska, nedostatka kretanja, puenja ili bolesti srca i krvnih sudova kod roditelja i brae, granicom se smatra 5,1 mmol/L (200 mg/dl) za ukupni i 3,3 mmol/L (130 mg/dl) za LDL-holesterol.

Granica se dodatno sputa kod pacijenata s koronarnim bolestima srca, dijabetesom ili pretrpljenim sranim udarom. Ukupni holesterol u tom sluaju ne bi smeo biti vii od 3,8 mmol/L (150 mg/dl), a LDL-holesterol trebalo bi drati ispod 1,8 mmol/L (70 mg/dl).

Leenje ishranom i sportomUpravo zbog relativno lake promenljivosti vrednosti holesterola, prvi korak do postizanja i odravanja njegove zdrave vrednosti ne bi smeli biti lekovi. esto je za poboljanje stanja dovoljno uvesti odreene promene u ishranu. Posebno povoljno deluje mediteranska kuhinja s mnogo povra i voa, eom konzumacijom ribe umesto mesa i zdravih masnoa poput maslinovog ulja. Dnevni unos masnoe ne bi trebalo da bude vii od 60 grama.

Jo jedan efikasan nain sniavanja nivoa holesterola je redovna umerena fizika aktivnost. Istraivanje sprovedeno na Univerzitetu Severna Karolina sprovoeno tokom 12 godina pokazalo je da se ve i kod ena koje se sportom bave lagano samo 30 minuta nedeljno poboljava ravnotea holesterola. Na takvu fiziku aktivnost bi trebalo zaista svi da se prisilimo - neemo ak oseati ni bolove u miiima nakon tako blage rekreacije, a koristi e biti.

Razliite masnoe iz hraneViestruko nezasiene masne kiseline omega-3, kojima je bogata riba iz hladnih mora poput skue, lososa i haringe, smatraju se "dobrim" masnoama jer sniavaju vrednosti holesterola u krvi. Preporuuju se dva riblja obroka nedeljno sa po 200 g ribe.

Omega-6 masne kiseline kojih ima u ulju suncokreta, kukuruza ili semenkama penice smatraju se "dobrim" masnoama samo uslovno. One pospeuju zaceljivanje rana ili odbranu od infekcija, meutim, ako ih je previe, gube se njihovi pozitivni efekti.

I jednostavne nezasiene masne kiseline iz maslinovog ulja, ulja repice, oraha i semenki sniavaju vrednost LDL-holesterola.

Zasiene masne kiseline iz svinjske masti, slanine, mesa, mleka, sira, maslaca i jaja, ali i avokada i kokosa, podiu vrednosti masnoe u krvi, ime se poveava rizik od pojave sranog udara i zaepljenja krvnih sudova.

Transmasne kiseline nastaju tokom industrijskih procesa hidrogenizacije biljnih ulja. Tim nezdravim mastima bogati su preni krompirii, ips i gotova jela. Takva bi hrana trebaloda bude to ree na jelovniku.

ta se dogaa s vikom holesterola?Ako u organizmu postoji viak holesterola, telo ga ne moe iskoristiti. Zato holesterol ostaje u krvi i postupno se odlae na zidovima krvnih sudova. U procesu oteenja krvnih sudova, odnosno aterosklerozi, na zidovima krvnih sudova, ponajpre arterija, nakupljaju se masnoe, upalne elije i vezivna vlakna. Tom procesu ponajvie pogoduju poviene vrednosti LDL-holesterola u krvi, opasne materije koje unosimo u organizam i odlaze u krv (poput nikotina) te oteenja nastala zbog povienog krvnog pritiska. Spomenute naslage (plakovi) postupno suavaju obim arterije i smanjuju njenu elastinost uzrokujui tako razvoj kardiovaskularnih bolesti.

Kako ishranom regulisati holesterol

SrbijaNet 16.11.2010 13:02

Treba da se hranite tako da snizite jednu vrstu holesterola, poznatu kao LDL (low density lipoprotein, to znai lipoprotein male gustine), a povisite drugu vrstu HDL (high density lipoprotein).

Razlog je taj to su LDL negativci koji slue kao sirovina za naslage u arterijama. Nasuprot njima pozitivci HDL prodiru LDL i odvode ih u jetru gde bivaju uniteni.Oigledno da su vae arterije bezbednije ako imate vie HDL, a manje LDL holesterola u krvi. Odreene namirnice to postiu unitavajui tetni LDL holesterol i stvarajui korisni HDL.

Prema teoriji Dr. Stajnberga arterije postaju suene tako to posebni oblici kiseonika poznati kao slobodni radikali sudaraju se u krvi sa masnim molekulima LDL holesterola oksidiui ih. Tako se LDL uegne, kao puter kad ostane van friidera.

U ovakvom izmenjenom stanju brzo ga prodiru elije koje se nazivaju makrofagi. Prepunjeni masnim kapima (globulama),makrofagi se poveavaju i postaju uasne penaste elije koje se uvlae u zidove arterija i pokreu njihovo razaranje.

No ako ste u stanju da spreite tu toksinu promenu, va LDL holesterol moe ostati relativno nekodljiv. Prema tome, glavni problem nije koliina LDL holesterola u vaoj krvi, ve koliko tog holesterola je toksini oksidisani LDL koji moe da izazove suenje arterija.

Tu ishrana moe da bude mono oruje. Sve je vie dokaza da toksinu transformaciju LDL holesterola moete spreiti uzimanjem hrane koja sadri puno zatitnih antioksidanasa.To znai da biste mogli uticati na samo nastajanje ateroskleroze u svakom periodu ivota, blokirajui kaskadu dogaaja koji dovode do suavanja arterija, do sranog napada i modanog udara.

Namirnice koje mogu detoksikovati lo LDL holesterol, i koje mogu poveati nivo korisnog HDL holesterola

Maslinovo ulje na hladno ceenje Crni luk, sirov Beli luk Losos, Skua,Sardina,Tuna, i ostala masna riba sa omega 3 masnim kiselinama Ulje iz semenki groa Avokado Ovas Kotunjavo voe badem, orasi,lenici Povre i voe bogato vitaminom C a naroito crvena paprika i brokoli Hrana bogata beta karotinom argarepa,brokoli,kajsije,tikva Crno vino Kao i namirnice koje sadre rastvorljiva vlakna a naroito mahunarke i celo zrno zitarica.

Holesterol u krviizvor:google

Holesterol je vrsta masnoa koja je prirodno prisutna u ljudskom organizmu. Nuanje za sintezu hormona iz grupe kortikostereoida, meu kojima su i polni hormoni(estrogeni, progesteron, testosteron). Pored toga neophodan je za proizvodnjuunih soli, a probava masnoa iz hrane u crevima nemogua je bez tih soli.Uz ostale masnoe holesterol je prirodan sastojak krvi, ali samo u odreenoj koliini.Povien nivo holesterola u krvi opasan je za zdravlje. Uz eernu bolest, povienkrvni pritisak i puenje, poveana koliina holesterola u krvi jedan je od etirinajvanija uzroka rizika za koronarne bolesti, infarkt srca i modani udar.

1. ta znai "previsoka koliina holesterola u krvi"?

Za zdrave osobe u ijoj porodici nije bilo koronarnih bolesti holesterol u krvi ne bismeo biti vei od 5,0 mmol/lit.

Re je o koliini ukupnog holesterola u krvi, ali potrebno je razlikovati "koristan"(HDL) od "tetnog" (LDL) holesterola. Postoji samo jedan oblik molekula holesterola,ali u krvi molekuli holesterola imaju drugaiji put. LDL holesterol je onaj holesterolkoji je u LDL esticama i iz njih se taloi na zidove krvnih sudova izazivajuiarteriosklerozu. On se dakle nakuplja u obliku arterioskleroznih naslaga kojesmanjuju obim i prohodnost krvnih sudova. Sreom postoje HDL estice kojeublaavaju te tetne pojave. One sadre HDL holesterol. Te estice sakupljaju visakholesterola sa mesta gde ga ima previe i odnose ga u jetru. Stoga su HDL esticevredan ista krvnih ila. Normalna koliina LDL holesterola je manja od 3 mmola /lit a HDL holesterola mora biti vea od 1 mmola / litru.

2. Kada treba proveriti nivo holesterola u krvi?

Ako osoba potie iz porodice u kojoj je bilo obolelih od bolesti kao to su sraniinfarkt, modani udar, ako boluju od eerne bolesti, pue ili imaju povieni krvnipritisak trebalo bi da provere nivo holesterola u 20. godini ivota.

Ako osoba nema zdravstvenih tegoba koje bi mogle uticati na nivo holesterola u krvi,npr. ozbiljne bolesti jetre, bubrega ili titne lezde, mukarcima se preporuujeprovera nivoa holesterola u krvi jednom u tri godine od 45. godine, a enamajednom u tri godine nakon 55. godine ivota (ili nakon menopauze).

3. Moe li poviena koliina holesterola u krvi uzrokovati infarkt srca?

Glavni faktori rizika za bolesti srca i krvnih sudova, ukljuujui infarkt, su poviennivo holesterola u krvi, puenje i povien krvni pritisak. To sve ugroava zdravljekrvnih sudova. Opasnost od infarkta srca poveava se sa poveanjem brojauzronika rizika, ali povieni nivo holesterola je najvaniji uzronik infarkta srca.

4. Da li su mukarci i ene u jednakoj opasnosti?

Zahvaljujui zatitnom uticaju enskih polnih hormona, estrogena, ene su u manjojopasnosti od bolesti krvnih sudova i srca, ali samo do menopauze. Nakon toga prijetiim isti rizik kao i kod mukaraca, a ako imaju i faktore rizika ak i vea.Mukarci su ugroeniji od ena jer muki polni hormon testosteron sniava nivo"korisnog" HDL holesterola koji odstranjuju masne naslaga sa zidova krvnih sudova.

5. Da li je debljina znak poviene koliine holesterola u krvi?

Poviena koliina holesterola u krvi nije uvek vezana sa povienom telesnomteinom. Veina osoba koje boluju od veoma poviene koliine holesterola u krviuslovljeno genetskom - naslednom predispozicijom nejee su normalne telesneteine ili su ak mrave.

Ipak osobe sa poveanom telesnom teinom , posebno osobe koje viak masnogtkiva imaju u podruju trbuha tzv. sredinja ili androidna debljina imaju povieniholesterol u krvi. Masnoe nakupljene na tom delu tela lako se pokreu i lakoodlae u jetru gde iz njih nastaju lipoproteini koji se pretvaraju u LDL. Zbog toga ovavrsta debljine (obim struka vei od 88 cm, ili 102 cm kod mukaraca), poveavaopasnost od arterioskleroze i bolesti koje ona uzrokuje, a od kojih su najvanijeinfarkt srca i modani udar.

6. Da li je konzumiranje maslinovog ulja dovoljna zatita?

Maslinovo ulje najzdravije od svih ulja i povoljno utie na "tetni" hplesterol u krvi.Ipak ne prua organizmu zatitu od tetnog uticaja holesterola. Lekari preporuujujednu kaiku maslinovog ulja za jednu osobu pri peenju, a dvije kaike zazainjavanje salata.

7. Koje namirnice treba izbegavati?

Pretpostavlja se da je kod pola bolesnika s povienom koliinom holesterola u krviuzrok nepravilna ishrana, kod ostalih genetska predispozicija. Najbolji nainodravanja zadovoljavajueg nivoa holesterola je uravnoteena, raznovrsna ishrana.Neke namirnice sadre poveanu koliinu zasienih masnoa i holesterola kao jaja -umance, iznutrice kao digerica i mozak. Masnoe ivotinjskog porijekla kao puter,povlaka, suhomesnati proizvodi, tvrdi punomasni sirevi, crveno meso takoe sadrezasiene masne kiseline koje dovode do porasta LDL holesterola.Dakle, zdrava ishrana je ona u kojoj su zastupljene sve namernice, ali u kojoj se vodirauna o koliinama namirnica. Vano je jesti dosta voa i povra a umijesto crvenogmesa ribu.

8. Da li pilule za kontracepciju poveavaju rizik?

Pilule za kontracepciju mogu uticati na porast ve genetski uslovljene povienekoliine holesterola u krvi, ali nee povisiti normalnu koliinu holesterola kod zdravihena.

9. Da li dugotrajno uzimanje statina moe biti opasno?

Statini koe sintezu holesterola u jetri, a onda posredno potstiu uklanjanjeholesterola u krvi. Propisuje se za leenje poviene koliine holesterola u krvi ako sedijetalnom ishranom ne postigne eljena vrednost. Lekovi iz grupe statina spadajumedju ljekove sa najmanje nus pojava. Jedino ako bolesnik oseti jake bolove umiiima treba o tome hitno da obavijesti lekara.

10. Koliko je poviena koliina holesterola nasledna?

Osobe iji su otac, majka, deda, baka, sestra ili brat doiveli preuranjeni infarkt srca( za mukarce pre 55 godine, a za ene pre 65. godine ivota) u poveanom suriziku za infarkt srca i modani udar. Takvim osobama se preporuuju redovnikontrolni pregledi uz merenje krvnog pritiska i odreivanje holesterola u krvi.

Ishrana koja se preporucuje kada je povisen holesterol

Holesterol je vazan za dobro funkcionisanje ljudskog organizma (proizvodnja odredjenih hormona, zucnih kiselina). Medjutim, holesterol moze biti i poguban za arterije ako je njegov nivo u krvi povisen. Talozeci se na zidovima arterija, on smanjuje precnik arterija sa opasnoscu da ih potpuno zatvori i time izazove infarkt ili druge vaskularne probleme.

Zbog toga se namecu odredjena pravila u ishrani ukoliko se predju dve kljucne cifre: 2-2,5 g/l za ukupni nivo holesterola i, narocito, 1,6 g/l za losi - LDL holesterol. Nutricionisti objasnjavaju da se uvek pocinje sa promenom rezima ishrane u trajanju od tri do sest meseci. Uglavnom je to vreme dovoljno da se pravilnom ishranom nivo holesterola spusti za 10-15 odsto bez primene lekova.

Nikako se ne preporucuje drakonska dijeta, vec je neophodno da osoba promeni rezim ishrane koji joj ocigledno nije odgovarao i pocne zdravo da se hrani.

Prioriteti:Najpre u ishrani treba redukovati holesterol i lose, zasicene masti. Njihov visak doprinosi povecanju nivoa holesterola. Istovremeno, treba povecati unos dobrih masti ( nezasicene masne kiseline) koje ne samo sto ne povecavaju holesterol, vec ga i smanjuju.Kako izabrati prave namirnice?Mi cemo ovde pomenuti samo osnovne i najpoznatije namirnice koje se preporucuju u ishrani osoba koje imaju povisen holesterol.

UljaZbog optimalnog unosa dobrih masti, trebalo bi koristiti vise vrsti ulja za zacinjavanje salata. Ulje iz repice ili psenicnih klica, kao i sojino i orahovo ulje, obezbedjuju omega 3 masne kiseline, suncokretovo ulje ili ulje od kikirikija - omega 6, a maslinovo - mononezasicene masne kiseline.

Za pecenje ili kuvanje namirnica koristite suncokretovo ili maslinovo ulje, mesavine ulja siromasnih zasicenim mastima ili pak kukuruzno ulje ili ulje od semenki grozdja za blago dinstanje. Ne zaboravite pri tom da su sva ulja masna, pa samim tim i kaloricna. Njihova prekomerna upotreba dovodi do gojenja, faktora rizika za arterije.

MesaKolicina masti u mesu zavisi od zivotinje i odabranog komada mesa:- Jagnjetina: svi komadi su masni- Govedina: ne savetuju se rozbratna i unutrasnja strana buta, snicle su dozvoljene- Svinjetina: kotlet nikako, ali file i sunka su nemasni- Teletina: svi komadi su prilicno nemasni- Konjetina: veoma malo masno- Zivinsko i meso divljaci: curetina, piletina, zecetina ili meso divljaci su idealna mesa u borbi protiv holesterola, ali samo ako se pripremaju bez viska masnoce i jedu bez kozice.

Mlecni proizvodi - Pavlaka sadrzi veliku kolicinu zasicenih masnoca- Meki sirevi su manje masni od tvrdih- Jogurt: konzumirajte onaj sa sto manjim procentom masti, kalcijum je uvek prisutan u istoj kolicini

RibaIzaberite najpre masne ribe hladnih mora, bogate omega 3 kiselinama (skusa, jegulja, haringa, losos) ili pak polumasne ribe (sardine, saran, incuni).

Zdrava i uravnotezana ishrana je osnova zdravlja. Promenom rezima ishrane (naravno na bolje) ne samo da cete pomoci regulisanje holesterola u krvi, vec ce to uticati pozitivno na ceo organizam.

S. (7,710 poena)Neni istai krvotokaBilje&Zdravlje 26.04.2011 08:16

I holesterol i trigliceridi su, tvrde lekari, masti bez kojih nema ivota. Holesterol je neohodan da se izgrade elijske membrane i proizvede nekoliko osnovnih hormona, dok trigliceridi obezbeuju energiju za rad elija. Obe masti se, uglavnom, dobijaju iz namirnica ivotinjskog porekla, apsorbuju se u crevima i krvotokom stiu do jetre.

Ona ih prerauje i, potom, alje do svih delova tela. Ako je nivo LDL, odnosno "loeg" holesterola, previsok, poinje da se "lepi" za povrinu krvnih sudova, to podstie razvoj ateroskleroze, smanjuje elastinost arterija i moe da izazove srani ili modani udar. Kada je o trigliceridima re, utvreno je da viak umanjuje nivo dobrog ili HDL holesterola, to poveava rizik od bolesti srca.

Dokazano je da viak masti u krvi moe da se svede na normalu pravilnom ishranom, lekovima, ali i ajevima. Predlaemo vam najdelotvornije biljne napitke.

Resnik (Eupatorium cannabinum)

Iako je rasprostranjena biljka (raste uz reke i potoke) retko se upotrebljava. Lekovite osobine imaju koren izvaen u prolee i nadzemni deo biljke ubran neposredno pre cvetanja. Obiluje etarskim uljem, smolom, kalijum nitratom, silicijumskom kiselinom i gorkim materijama, a koren, osim ovoga, sadri i inulin.

Koristi se:* da snizi poviene vrednosti triglicerida i holesterola* da pospei luenje ui* protiv povienog krvnog pritiska

Trigliceride na normalu

- 3 kaine iseckanog resnika (nadzemni deo biljke u cvetu)- 1/2 l vodeBiljku uvee prelijte kljualom vodom i poklopite, ujutro procedite i pijte nezaslaen aj u tri doze, pola sata pre jela.SAVET PLUS: aj bi trebalo da se pije najmanje tri meseca.

Troskot (Polygonum aviculare)

Cveta od prolea do kasne jeseni, a lekovite osobine ima cela biljka u cvatu. Sadri vitamin C, heterozide, tanine, vosak, sluz i smole.

Koristi se:* da snizi poviene vrednosti holesterola* da pospei rad organa za varenje

Snizite holesterol

- 3 kaike nadzemnog dela troskota - 3 kaike korena resnika- 3 kaike hajduice - 3 kaike pirevineSa pola litra prokljuale vode prelijte 3 kaike meavine i poklopite. Posle osam sati procedite i pijte po olju aja tri puta dnevno, pola sata pre jela.

Kukuruz (Zea mays)

Osim vlakana i folne kiseline, koju sadri zrno, kukuruzna svila obiluje i vitaminom K3, saponozidima, taninima, etarskim uljem i salicilnom kiselinom.

Koriste se:* da snize povien holesterol* protiv sranih bolesti* za bolju cirkulaciju

Da krv prostruji

* kaika osuene svile- 3 dl vodeKaiku kukuruzne svile dodajte u vrelu vodu i kuvajte tri minuta na tihoj vatri. Sklonite sa poreta, poklopite i prohlaen aj procedite. Pijte tri puta dnevno po olju nezaslaenog aja.

iak (Arctium lappa)

Lekovite osobine imaju koren, listovi i seme. Dvogodinje korenje sakuplja se u prolee i jesen, obiluje inulinom, sluzi, a sadri i etarsko ulje i gorke materije.

Koristi se:* da snizi povien holesterol* protiv upala* da pospei znojenje

Protiv holesterola

- kaika iseckanog korena ika- 3 kaike resnika- kaika kantariona- kaika hajduke travePrelijte tri kaike meavine s pola litra kljuale vode, poklopite, ostavite preko noi, a ujutro procedite i popijte nezaslaen aj u tri doze, pola sata pre jela. Maslaak (Taraxacum officinale)

Svi delovi biljke su gorki, a sadre i beo mleni sok koji obiluje lekovitim sastojcima. Koren sadri enzime, etarsko ulje, gorke supstance, smole, masne kiseline i mnogo inulina i eera.

Koristi se:* da oisti krvi* protiv bolova u ui i jetri* da pojaa mokrenje

Koren isti krv

- 100 g korena maslaka- litar vode U vodu stavite koren maslaka i kuvajte u poklopljenom sudu 10 minuta na tihoj vatri. Pijte po au aja etiri puta dnevno, pola sata pre jela.

Kakaom protiv loeg holesterola

Ameriki naunici su objavili da konzumacija proizvoda koji sadre kakao, ukljuujui tamnu okoladu, mogu sniziti nivo loeg holesterola (LDL) i ukupni holesterol.

Kakao je bogat flavanolima, prirodnim hemijskim spojevima, za koje postoje dokazi koji ukazuju da ti spojevi pozitivno deluju na koncentraciju masti (lipida) u krvi: triglicerida, LDL holesterola i HDL holesterola (dobar holesterol).

Strunjaci ukazuju da se odravanjem normalnih vrednosti lipida u krvi spreava razvoj kardiovaskularnih bolesti, prenosi portal "Vitamini".

Pozitivan uinak crne okolade i ostalih proizvoda koji sadre kakao na vrednosti holesterola u krvi znaajniji je kod osoba sa veim rizikom od razvoja kardiovaskularnih bolesti.

Meutim, lekari kau da su potrebna dalja istraivanja s ciljem utvrivanja optimalne dnevne doze flavanola koje bi bile primenjive za svaki dan.

(Tanjug)La o kolesterolu

Ve dugi niz godina, sa svih strana bombardirani smo informacijama da kolesterol naem organizmu nanosi teko popravljivu tetu.

U skladu s tim, elimo li ostati zdravi, moramo drastino smanjiti unos masnoa ivotinjskog podrijetla poput mlijeka, maslaca, sira, vrhnja i ostalih mlijenih proizvoda.

No, je li to, uistinu tako? ini se da nije, jer sve vie lijenika i znanstvenika tvrdi da je rije o zabludi mitolokih razmjera.

Krenimo redom, pa za poetak spomenimo nesumnjivo najvee istraivanje ikad provedeno od strane Svjetske zdravstvene organizacije, odnosno, njihov MONICA projekt (Multinacional MONItoring of trends and determinants in CArdiovascular disease multinacionalno praenje kljunih faktora za razvoj kardiovaskularnih bolesti).

Tom istraivanju, izmeu ostaloga, bio je cilj istraiti vezu izmeu kardiovaskularnih oboljenja i kolesterola.

Ta veza nikada nije ustanovljena, iako je navedeno istraivanje, tijekom vie od 10 godina provedeno u 21 zemlji diljem svijeta, na najveem moguem uzorku ikada, odnosno na 10 milijuna ena i mukarca.

Iako su rezultati tog dugoronog i basnoslovno skupog istraivanja bili savreno jasni, brzinom munje pometeni su pod tepih, jer pogaate nisu bili u skladu s onim to je Svjetska zdravstvena organizacija oekivala dobiti kao rezultat.

Dakle, preostaje nam zakljuiti da je istina ve odavno poznata, ali se zatajuje u korist nekih drugih, po svemu sudei, znatno isplativijih 'istina'.

Poput istine da su u to vrijeme, prije vie od 20 godina, lijekovi za sniavanje kolesterola ve bili u uporabi, a tako je trebalo i ostati.

Budui da je kolesterol nepravedno proglaen glavnim uzronikom bolesti srca i krvnih ila, medicinska struka poela je preporuivati da masnoe ivotinjskog porijekla izbace iz prehrane.

Umjesto njih, naveliko se poela preporuivati uporaba industrijski preraenih biljnih ulja.

Maslac je zamijenjen popularnim margarinom, a i dan danas se naveliko savjetuje da se konzumacija namirnica poput sira i vrhnja, smanji na najmanju moguu mjeru.

Pravi uzrok bolesti srca nije kolesterol

Ve spomenute rezultate WHO-ove MONICA studije o nemogunosti povezivanja kardiovaskularnih oboljenja s kolesterolom, potvruje i dr. Dwight Lundell, ugledni kardiokirurg koji je tijekom 25 godina izvrio vie od 5000 operacija.

Pozivajui se na znanstvena istraivanja provedena zadnjih nekoliko godina, kao i na bogato osobno iskustvo, dr. Lundell tvrdi da je glavni uzronik bolesti srca i krvnih ila upalni proces koji nastaje u arterijama, kao posljedica prehrane s premalo zasiene masnoe.

Drugim rijeima, ono to doista nanosi veliku tetu naim krvnim ilama, su biljna ulja s velikim udjelom omega-6 masnih kiselina, poput suncokretovog, sojinog i kukuruznog, te prekomjerno konzumiranje proizvoda s velikim udjelom brana i eera.

Jer, kako tvrdi dr. Lundell, slubena medicina je napravila uasnu pogreku kad je ljudima savjetovala da izbjegavaju zasiene masti i da umjesto njih koriste viestruko nezasiena ulja.

Ove, davno uspostavljene prehrambene preporuke dovele su do epidemije pretilosti i dijabetesa, koji su po smrtnosti, ljudskoj patnji i materijalnom troku, nadmaili svaku drugu poast u povijesti ovjeanstva.

Iako aterosklerotski plak (masno-vezivna naslaga u stijenci arterije), sadri vrlo malu koliinu kolesterola, i unato injenici da se te naslage preteno sastoje od viestruko nezasienih masnoa, propagandna mainerija uspjeno je odradila svoj zadatak.

Veina ljudi u dananje vrijeme slijepo slijedi slubeno preporuenu prehranu, koja je siromana zasienim mastima i bogata viestruko nezasienim mastima i ugljikohidratima, ne znajui da upravo takva prehrana nanosi veliku tetu naim krvnim ilama.

Tom neznanju ne treba se uditi, uzmemo li u obzir da je drutvo u kojem ivimo, prioritetno voeno eljom za unosnom zaradom. alosno ali istinito, industriji lijekova zdrav ovjek je najneunosniji, a statini, lijekovi za sniavanje kolesterola, pripadaju skupini najprodavanijih na svijetu.

U skladu s tim, nije teko uvidjeti vezu izmeu industrije hrane i industrije lijekova. Proizvodnja "zdrave hrane" koja u konanici ljude ini bolesnima, savreno je isplativa jednima i drugima.

Prava uloga kolesterola

Waltre Hartenbach, autor knjige ''La o kolesterolu", objavljene i kod nas, osvjeuje nas o pravoj prirodi kolesterola i njegovoj ulozi u organizmu.

On tumai da je kolesterol - kojega se svi toliko bojimo, drei ga nekom stranom tvari koja naem organizmu nanosi goleme tete - zapravo osnovna graevna tvar staninih membrana svih tkiva, neophodna za normalan rad organizma.

Budui da kolesterol sudjeluje pri stvaranju hormona, vitamina A, D i E, te unih kiselina, njegovo sniavanje izravno dovodi do slabljenja vitalnosti i plodnosti, poremeaja u izgradnji kostiju i muskulature, te ozbiljnih poremeaja u razini elektrolita koji u konanici vode do ozbiljnih sranih i neurolokih komplikacija.

Sudei po rezultatima brojnih istraivanja, dijeta koja savjetuje reduciranje masnoa i kolesterola, nema nikakav uinak na bolesti srca i krvnih ila.

Stoga bi uistinu bilo krajnje vrijeme da mit o kolesterolu proglasimo time to jest jednom od najveih zabluda naega vremena, te svoje prehrambene navike najzad uskladimo sa zdravim razumom.

elimo li biti uistinu biti zdravi, moramo se vratiti tradicionalnoj prehrani, temeljenoj na unosu zasienih masti.

Zasiene masti jaaju imunoloki sustav i spreavaju pojavu mnogih bolesti. Njihove masne kiseline po prirodi su antigljivine, antivirusne i antimikrobne.

One sprjeavaju osteoporozu, hrane mozak, te osiguravaju pravilan rad ivanog i hormonalnog sustava. Uz sve navedeno, pouzdano sniavaju rizik od bolesti srca i krvnih ila.

Prehrana bogata prirodnim masnoama nipoto nije tetna po zdravlje. Ba nasuprot, takva prehrana je izuzetno zdrava i viestruko korisna.

U svakom sluaju, smanjenje unosa ugljikohidrata i poveanje unosa prirodnih masnoa poput onih iz domaeg mlijeka, sira, maslaca te kokosovog ulja dugorono e vas zatititi od brojnih bolesti i posjeta lijenicama.

Izvor: AlternativaSmanjite holesterol za samo 3 meseca

Povieni holesterol je jedan najveih zdravstvenih problema dananjice. Razlozi za to su brojni od nezdrave ishrane do stresnog naina ivota. Strunjaci tvrde da hranom moete da promenite situaciju nabolje. Donosimo vam top est namirnica koje e vam pomoi da iz borbe s holesterolomm izaete kao pobednk i to u svega tri meseca.

Izaberite "pametnu" hranu

VlaknaVlakna su zapravo ugljeni hidrati, ali za razliku od onih nezdravih poput eera i skroba, biljna vlaka do kraja varenja putuju netaknuta.

Postoje topiva i netopiva vlakna. U kategoriju topivih ulaze npr. graak i kaa, a u kategoriju netopivih npr. penine mekinje. Vlakna su izuzetno vana jer pomau u otklanjanju otpadnih stvari iz naeg tela. Brojna istraivanja su potvrdila da vlakna smanjuju holesterol u krvi, a mogu delovati i preventivno. Graak, mahune i zobene mekinje samo su neke od namirnica bogate vlaknima koje bi svakako trebalo da se nau na vaem jelovniku.

Kotunjavo voe (Oraasti plodovi)

Veina oraastih plodova, ukljuujui i bademe, orahe i kikiriki, dobra je za sniavanje holesterola. Meutim, izbegavajte slane oraaste plodove, posebno ako ste skloni visokom krvnom pritisku. Smatra se da se blagodeti oraastih plodova kriju u njihovom sastavu. Naime, sadre sterole i mononezasiene masti koje tite krvne sudove od oteenja. Bogati su i vlaknima i vitaminom E. Nastojte da uvek pri ruci imate oraaste plodove jer e vam biti moni saveznici u borbi protiv holesterola. Osim toga, to su u svakom sluaju bolje i zdravije grickalice nego ips ili tapii.

SojaIstraivanja pokazuju da soja i njeni proizvodi znaajno smanjuju nivo holesterola u krvi. Tajna je u biljnim proteinima koji su veoma zdravi i ljudskom organizmu donose niz blagodeti, ukljuujui i smanjenje holesterola. Dakako, za konkretne i vidljive rezultate soju je potrebno redovno konzumirati. Budui da soja ima specifian okus, u ishranu je uvodite postepeno svaki dan malo vie. Opskrbite se sojinim mlekom i jogurtom i drugim proizvodima od soje poput tofua. Strunjaci kau da ete pozitivne rezultate primetiti ve nakon dve nedelje konzumiranja soje.

Zdrava uljaMaslinovo ili ulje od repe ulaze u kategoriju zdravih ulja. Ona sadre uglavnom mononezasiene masti, to znai da niti poveavaju, ali i ne smanjuju nivo holesterola u krvi.Meutim, pomau i jaanju zidova arterija, a to znai da je malo verovatno da e ih otetiti holesterol. Istraivanja pokazuju da zamena zasienih masti (svinjske i maslaca) zdravim uljima rezultira smanjenjem holesterola.

ZobZob sadri spojeve beta glukana koji imaju zatitniki uinak na ljudski organizam. Kad se beta glukan formira unutar probavnog sistema vee na sebe holesterol i na taj nain spreava njegovu absorpciju. Holesterol se tada izluuje kao otpad. Idealnu zatitu pruie vam redovna konzumacija zobi i to najbolje u obliku doruka od zobene kae. Po mogustvu, svako drugo jutro.

"Pametna" hranaU ovu kategoriju ulaze biljni steroli i stanoli koje moete pronai u biljkama. Oni su komponente koje imaju slinu hemijsku strukturu kao holesterol pa spreavaju apsorpciju holesterola. Mogu se pronai u nerafinisanim biljnim uljima, kotunjavo voe (oraasti plodovi), itaricama, semenkama, ali i u jogurtima. Bilo bi ih dobro konzumirati barem gram na dan za neke vidljive rezultate. Naravno, svakog dana.

Izvor: T portalPAGE 1