ispitivan pet sati - bgcentar.org.rsbgcentar.org.rs/bgcentar/wp-content/uploads/2013/... · bivši...

Rubrika: Hronika/Kriminal

Srbija: Srbija

Institucija: Društveno-politička

Društvena: Vojno-medicinska akademija - VMA, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Specijalni sud za organizovani kriminal

Događaji: Korupcija u pravosuđu

ISPITIVAN PET SATI

Kurir, 01.06.2008; Strana: 10

Advokat Nebojša Pavlović, označen kao organizator „policijske mafije“, saslušavan više sati kod istražnog sudije, potvrdio njegov branilac Dejan Dragić BEOGRAD - Nebojša Živković, istražni sudija Okružnog suda u Beogradu, saslušao je sve osumnjičene advokate, lekare i policajce i odredio im pritvor do 30 dana. Optužnica ovu grupu tereti za zločinačko udruživanje koje je uz mito i korupciju pomagalo kriminalcima da izbegnu zasluženu kaznu. Kao vođa ove grupe označen je Nebojša Pavlović, poznati beogradski advokat, a kao njegov prvi saradnik - advokat Slavoljub Mitrović, inače bivši načelnik za suzbijanje maloletničke delinkvencije. Istom optužnicom protiv takozvane policijske mafije obuhvaćen je i Milivoje Zarubica, poznat po aferi s prostitutkama koje su radile u njegovom hotelu. On je osuđen na tri i po godine zatvora, ali ni posle četiri godine nije se pojavio na izdržavanju kazne. Zarubica je osumnjičen i da je preko posrednika potplatio policajce kako se njegovi sinovi ne bi našli pred zakonom. Zarubica je, kako saznajemo, zasad u bekstvu. Advokat Dejan Dragić, branilac prvoosumnjičenog, rekao je juče za Kurir da je njegov klijent Nebojša Pavlović čitavih pet sati odgovarao na pitanja sudije Živkovića: - Ispitivanje je trajalo toliko dugo i išlo prilično lagano zbog zdravstvenog stanja Pavlovića. On je od prvog dana pod terapijom i pružena mu je maksimalna zaštita u pritvorskoj ustanovi. Mogu da kažem da je prijava protiv njega znatno blaža nego što je to predstavljeno u medijima i da je negirao gotovo sve što mu se stavlja na teret. Dragić kaže da su se do sada osumnjičeni samo izjasnili o krivici i dali svoje izjave, a da pravo saslušanje kreće od ponedeljka. Tada će okrivljenima biti predočeni prisluškivani telefonski razgovori, a oni će morati da se o njima izjasne i objasne šta su hteli da kažu. Optuženi Mitrović takođe je negirao da je učestvovao u formiranju kriminalne grupe. On je između ostalog rekao da je živeo od policijske penzije, koja je bila prilično visoka i mogla je da zadovolji sve njegove potrebe, a da se advokaturom bavio iz hobija kako bi prekratio penzionerske dane. U pojedinim novinama spekulisalo se da je istom policijskom akcijom obuhvaćen i Milovan Bojić, bivši visoki funkcioner JUL, a sada direktor jedne poznate klinike. Međutim, ispostavilo se da informacije nisu tačne i dr Bojić nije obuhvaćen istragom.

Autor: G. KATIĆ

Rubrika: Hronika/Krimina

l

Srbija: Zemun

Ličnost/tema:

Mišković Miroslav, Simović Aleksandar, Krsmanović Dušan, Opačić Nenad

SIROTINJA

Kurir, 01.06.2008; Strana: 3

Pošto osuđeni pripadnici "zemunskog klana" zvanično nemaju ni prebijene pare, Miroslav Mišković i ostali biznismeni koje su zemunci" oteli moraju da čekaju nov zakon da bi naplatili odštetu BEOGRAD - Četvrti opštinski sud u Beogradu obavezao je pripadnike "zemunskog klana" braću Miloša i Aleksandra Simovića, Vladimira Milisavljevića Budalu i Milana Jurišića da kompaniji Miroslava Miškovića, biznismenima Dragoslavu Vukoviću i Milenku Aleksiću, kao i građevinskom preduzimaču Saši Pešiću isplate oko tri miliona evra zbog otmice i iznude. Da li će oštećeni uspeti da naplate svoje muke i patnje, ostaje otvoreno pitanje. Sve je izvesnije da ukoliko presuda bude potvrđena, niko neće dobiti ni dinara, jer, kako tvrde advokati, okrivljeni nemaju ni novca u gotovini ni na računima, ali ni nepokretnosti na svoje ime. Branilac braće Simović Želimir Čabrilo kaže da njegovi klijenti nemaju imovinu koja se vodi na njihovo ime, kao ni novac. - Naplata koju je sud odredio može da se izvede iz nepokretnosti okrivljenog ili njegove porodice, ako se nešto vodi na suprugu ili decu. Ako je reč o braći, koliko ja znam, oni nemaju ništa - navodi Čabrilo. On objašnjava da u takvim slučajevima i ne dolazi do naplate. Kada izvršni sud ne nađe kod osuđenog novac u gotovom i na računu u banci, ili imovinu koja se vodi na njegovo ime, on samo konstatuje da naplata nije moguća. - Ako sud koji je vodio krivični postupak nije utvrdio koja je imovina okrivljenog stečena posle izvršenog krivičnog dela i od novca koji je u tim radnjama "zarađen", veoma su male šanse da to izvršni sud oduzme. Onaj ko izvršava naređenje suda nema ovlašćenja da nešto utvrđuje ili dokazuje - objašnjava advokat Nemanja Vasiljević. Prema novinskim informacijama, za braću Aleksandra i Miloša Simovića pisalo se da u Zemunu imaju kuću, restoran i pečenjaru, a da su Dušan Krsmanović, Vladimir Milosavljević i Milan Jurišić vlasnici kuća. Zvanično dosad nije obelodanjen ni jedan jedini dokaz da je sve to u vlasništvu "zemunaca". Za sada osuđenim članovima klana Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića idu naruku propusti i praznine u postojećim odredbam zakona. Međutim, ukoliko budu pravosnažno osuđeni u oba ova postupka, teško da će izbeći udar novog zakona, čije je donošenje inicirao bivši specijalni tužilac Slobodan Radovanović. Novim zakonom biće omogućeno da se postavi pitanje porekla celokupne imovine osuđenika. Kad zakon bude usvojen i ako presuda bude pravosnažna, tek tada će, kako stvari sada stoje, Miroslav Mišković i ostali oštećeni moći da trljaju ruke.

Antrfile:

Duguju i Miliji Baboviću Osim ovog postupka, članovima "zemunskog klana" zajedno sa Miloradom Ulemekom Legijom Specijalni sud je naredio da Miliji Baboviću, Suadu Musiću i Bojani Bajrušević, odnosno njenom bratu Vuku, na ime odštete isplate 11,6 miliona evra. Najveći deo novca uzetog od otmica, u dinarskoj protivvrednosti od 10,5 miliona evra, "zemunci" moraju da isplate porodici Milije Babovića. Sud je naložio osuđenima i da Bojani Bajrušević, čijeg su brata Vuka oteli u novembru 2000. godine, nadoknade 750.000 evra. Na listi oštećenih je i brat Suada Musića. Za otkup brata on je isplatio 350.000 evra.

Autor: I. C. L.

Rubrika: Unutrašnja politika

Srbija: Srbija


Društvena: Vrhovni sud Srbije

Događaji: Ubistvo Zorana Đinđića

Ličnost: Radovanović Slobodan

Žanr: Izjava

U SEPTEMBRU O ŽALBI „ZEMUNACA“

Kurir, 04.06.2008; Strana: 2

BEOGRAD - Posebno odeljenje Vrhovnog suda Srbije održaće od 8. do 23. septembra javnu sednicu po žalbama na prvostepenu presudu za ubistvo premijera Zorana Đinđića, saopštio je juče Vrhovni sud Srbije. Javna sednica Vrhovnog suda Srbije po žalbama na prvostepenu presudu Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu za ubistvo Zorana Đinđića, protiv Milorada Ulemeka i drugih, zbog krivičnog dela udruživanja radi neprijateljske delatnosti, održaće se u zgradi Palati pravde, a počeće 8. septembra u 10.00 sati. Prvostepene presude za ubistvo premijera Zorana Đinđića izrečene su pred Većem Specijalnog suda za organizovani kriminal 23. maja prošle godine i okrivljeni su osuđeni na ukupno 378 godina zatvora. Bivši komandant „crvenih beretki“ Milorad Ulemek osuđen je na 40 godina zatvora za organizovanje ubistva premijera Zorana Đinđića, a kao neposredni izvršilac ubistva na istu kaznu osuđen je i bivši zamenik komandanta „crvenih beretki“ Zvezdan Jovanović. Svi optuženi su proglašeni krivim za ubistvo predstavnika najviših državnih organa vlasti i pokušaj ubistva Milana Veruovića, koji je ranjen u atentatu. (BETA)

Antrfile:

Tužilac očekuje potvrdu presude Vršilac dužnosti republičkog javnog tužioca Slobodan Radovanović izrazio je juče očekivanje da će Vrhovni sud Srbije na sednici zakazanoj za 8. septembar potvrditi prvostepenu presudu optuženima za ubistvo premijera Zorana Đinđića. - Tužilaštvo očekuje da bude potvrđena prvostepena presuda i da najvažniji predmet srpskog pravosuđa dobije konačan sudski epilog - rekao je Radovanović. On je izrazio očekivanje da će izrečene kazne biti potvrđene. - Mislim da su to maksimalne kazne koje su dobili glavni akteri ovog zločina. Postoje žalbe odbrane, ali ne očekujem da one budu uvažene - rekao je Radovanović.

Autor: PRENETO


Srbija: Kraljevo


Društvena:

Specijalno odeljenje za visoko-tehnološki kriminal

POHAPŠENI PIRATI

Kurir, 05.06.2008; Strana: 10

Policija uhapsila grupu koja je preko bežičnog interneta pod nazivom “Ekskalibur” rasturala piratske filmove, muziku, knjige, softver... BEOGRAD - Policija u Kraljevu je, prvi put na teritoriji Srbije, uhapsila više osoba koje su nelegalno, putem bežičnog interneta pod nazivom “Ekskalibur”, rasturale piratske filmove, muziku, knjige, softver i druga autorska dela. U saopštenju MUP Srbije navodi se da je ova grupa internetom distribuirala pirateriju u obimu koji daleko prevazilazi fizičku pirateriju. Uhapšeni su i organizatori Željko Jovanović (35) i Slobodan Milenković (36), zbog sumnje da su počinili krivično delo neovlašćenog iskorišćavanja autorskog dela ili predmeta srodnog prava. Osumnjičeni su, od 2005. godine do danas, putem bežične internet mreže pod nazivom “Ekskalibur”, koju na području Kraljeva i Mataruške Banje održava osumnjičeni Jovanović, sa FTP servera koji se nalaze u njegovoj kući u Ribnici kod Kraljeva neovlašćeno distribuirali više hiljada različitih autorskih dela. Oni su, uz novčanu nadoknadu, omogućili korisnicima pristup tim serverima radi preuzimanja neovlašćeno pribavljenih autorskih dela, među kojima su bili i najnoviji računarski programi, kao i najnoviji filmski i muzički hitovi i računarske igrice. Policija nastavlja rad na utvrđivanju svih činjenica i identifikaciji osoba povezanih sa ovim slučajem. Zakon o organizaciji nadležnosti državnih organa protiv visokotehnološkog kriminala u Srbiji donet je sredinom 2005. godine. U njemu je precizirano da je visokotehnološki kriminal delo kod kojeg je objekat ili sredstvo izvršenja računar, računarska mreža, računarski podaci, kao i njihovi proizvodi u materijalnom ili

elektronskom obliku. Republičko tužilaštvo je na osnovu tog zakona prošle godine imenovalo Lidiju Komlen-Nikolić za posebnog tužioca odeljenja za visokotehnološki kriminal, s mandatom od četiri godine. Ovo tužilaštvo je dosad imalo 86 predmeta sajber kriminala, kojim su bili obuhvaćene 103 osobe, a podneto je 11 optužnica. Prema podacima Republičkog tužilaštva, lane je počinjeno 85 krivičnih dela protiv intelektualne svojine, sedam protiv bezbednosti računarskih podataka i 10 protiv imovine.

Autor: A. B. M.


Srbija: Srbija



Događaji: Ibarska magistrala

Ličnost: Drašković Vuk

Žanr: Izjava

MAKSIMALNE KAZNE ZA IBARSKU

Kurir, 10.06.2008; Strana: 5

BEOGRAD - U završnoj reči na suđenju za zločin na Ibarskoj magistrali 1999. Tužilaštvo je zatražilo da optuženi za ubistvo četiri funkcionera SPO i pokušaj ubistva Vuka Draškovića budu osuđeni na po 40 godina zatvora. Istu kaznu tražio je i oštećeni Drašković, dok su advokati odbrane tražili oslobađajuću presudu. - Nema dileme koju kaznu treba izreći optuženima za ubistvo, pošto je za to krivično delo bila zaprećena smrtna kazna, pa je ukinuta. Jedina adekvatna kazna jeste 40 godina zatvora - rekla je tužilac Marija Šušnjević. Lider SPO zatražio od suda da prekine ovu osmogodišnju agoniju i da zemaljska pravda bude zadovoljena. - Sve je ovde dokazano. Od ovog zločina postoji i veći zločin, a to je negiranje i ponos zločinom i ruganje žrtvama. Taj veći zločin traje već osam godina. Jedinica za specijalne operacije nije vodila politiku Državne bezbednosti nego je bila batina u rukama DB s optuženima Radomirom Markovićem i Milanom Radonjićem na čelu. Na vrhu piramide je bio Slobodan Milošević - istakao je Drašković i naglasio da je bio najveći Miloševićev politički protivnik. - Neprimerena je kampanja ovdašnjih političara da se zbog političkih ciljeva ovaj zločin zataška. Danas se traži da zlikovci budu proglašeni za političke zatvorenike i da budu pušteni na slobodu - dodao je lider SPO. Brat ubijenog Zvonka Osmajlića Veselin rekao je da je kazna od 40 godina zatvora nagrada za optužene, jer će njihove porodice moći da ih vide. Branilac Milorada Ulemeka Legije i Nenada Ilića, advokat Slobodan Milivojević izrazio je ubeđenje da će sudsko veće doneti časnu, oslobađajuću presudu. I branioci optuženih Branka Berčeka i Radomira Markovića takođe su zatražili oslobađajuću

presudu za svoje klijente, tvrdeći da njihovo učešće u ovoj nesreći nije dokazano.

Autor: I. C. L.

Rubrika: Sport

Srbija: Srbija

Institucija: Sport

Sportska: Crvena zvezda

Ličnost/tema: Cvetković Vladimir, Džajić Dragan

IZAŠAO NASMEJAN POSLE PRIČE O TRANSFERU OGNJENOVIĆA

Politika, 12.06.2008; Strana: A12

Vladimir Cvetković je objasnio okolnosti prelaska ovog fudbalera u madridski Real Nekadašnji generalni sekretar Fudbalskog kluba Crvene zvezda Vladimir Cvetković izneo je juče pred istražnim sudijom odbranu povodom zahteva Okružnog javnog tužilaštva da se u odnosu na njega proširi istraga u vezi sa transferom Perice Ognjenovića u madridski Real. Iako je tužilaštvo zatražilo da se istraga proširi i protiv Dragana Džajića, on juče nije doveden u Palatu pravde, jer se nalazi na lečenju na VMA. Cvetković je posle saslušanja, iz kabineta istražnog sudije izašao nasmejan, bez lisica na rukama i u pratnji jednog policajca. Teško je hodao, a sve vreme se oslanjao na svog advokata Novaka Lukića. Zahtev za proširenje istrage protiv Cvetkovića, ali i Dragana Džajića, beogradsko Okružno javno tužilaštvo podnelo je 17. aprila zbog sumnje da su prilikom ovog transfera protivpravno prisvojili 1,1 milion evra. Prema nezvaničnim informacijama, nekadašnji funkcioneri Zvezde, terete se da su tokom 1999. godine u poslovnim knjigama kluba naveli da je Ognjenović španskom klubu prodat za dva, umesto tri miliona nemačkih maraka. Pred Okružnim sudom u toku je istraga protiv Džajića, Cvetkovića i Miloša Marinkovića, takođe nekadašnjeg funkcionera kluba iz Ljutice Bogdana. Postupak protiv njih pokrenut je zbog sumnje da su zloupotrebom službenog položaja protivpravno prisvojili više od pet miliona nemačkih maraka prilikom transfera Gorana Drulića u špansku Real Saragosu. Sud je u međuvremenu istragu protiv Džajića i Cvetkovića proširio zbog sumnje da su isto delo počinili i prilikom prelaska Zorana Njeguša u madridski Atletiko.Zastupnik javne tužbe, osumnjičene tereti da su ovom prilikom prisvojili tri i po miliona maraka. Zastupnik javne tužbe je istragu protiv Džajića i Marinkovića proširio i zbog sumnje da su od transfera fudbalera Nemanje Vidića u moskovski Spartak protivpravno prisvojili dva miliona evra. Džajić, Cvetković i Marinković uhapšeni su 5. februara, a pritvor im je produžavan nekoliko puta zbog sumnje da bi boravkom na slobodi mogli da utiču na svedoke.

Autor: M. D.


Srbija: Srbija




Ličnost:

Marković Radomir, Ulemek Milorad Legija

Žanr: Izjava

PRESUDA ZA „IBARSKU” 19. JUNA


To će biti četvrta presuda koja se donosi u tom predmetu, ali prva koju izriče najviši sud Vrhovni sud Srbije izreći će 19. juna presudu optuženima za četvorostruko ubistvo na Ibarskoj magistrali. To je juče posle podne saopštio predsednik sudskog veća Dragomir Milojević, pošto su advokati i optuženi šest sati iznosili svoje završne reči. To će biti četvrta presuda koja se donosi u tom predmetu, ali prva koju izriče najviši sud pred kojim je glavni pretres održan posle tri prvostepena postupka. Tužilaštvo je predložilo sudu da optužene oglasi krivim i za teško ubistvo izrekne kazne od 40 godina zatvora, a branioci su istakli da nema dokaza o krivici optuženih i predložili sudu da donese oslobađajuću presudu. Bivša sudija Vrhovnog suda Srbije Milena Inić-Drecun došla je juče u sudnicu Palate pravde pre nego što su optuženi počeli da iznose završne reči. Ona je prošlog leta podnela ostavku kada je odbila da potpiše odluku kojom je VSS potvrdio osuđujuću presudu optuženima za ubistvo Ivana Stambolića i pokušaj ubistva Vuka Draškovića u Budvi. Milena Inić-Drecun pojavila se u holu ispred sudnice za vreme pauze i razgovarala sa braniocima optuženih. Kada je zauzela mesto u sudnici, u delu za publiku, prišla joj je novinarka jednog dnevnog lista. Posle kratkog razgovora sa njom, bivša sudija je ustala i izašla iz sudnice, neposredno pre ulaska sudskog veća koje je reč dalo prvooptuženom Miloradu Ulemeku. A on je izjavio pred sudom: – Mene kazna koju ćete izreći ne zanima, 15 ili 40 godina meni je isto ako budem bio proglašen krivim. Zato ne mogu da se složim sa nekim braniocima da je pred vama težak zadatak. Ja baš mislim da je pred vama vrlo lak zadatak, ukoliko poštujete zakon i držite do svog digniteta i integriteta – rekao je Ulemek. Istakao je da „tužilaštvo nema ni jedan jedini dokaz” i da njega niko u ovom sudskom postupku nije spomenuo, „osim medija koji su pominjali da je bio šef Miloševićevog eskadrona smrti”. – Danas, posle svih ovih godina, nisam ponosan zbog toga što sam lično učestvovao u „montiranju” ovog procesa. Bio sam ubeđivan i od Državne bezbednosti i od samog pokojnog premijera Đinđića. Ta priča je bila neki državni interes, ali niko se u toj euforiji nije zapitao da li je moguće to što su u te dve lažne izjave rekli Nenad Ilić i

Nenad Bujošević. Verujem da nije problem u ovom predmetu doneti oslobađajuću presudu. Ne mogu da imam razumevanja za bilo kog sudiju koji se bavi svojim poslom a koji dozvoli sebi da ne može da odoli političkim pritiscima – rekao je Ulemek. Optuženi Nenad Bujošević posle Ulemeka je dobio reč. Objasnio je zbog čega je baš on, kao pripadnik Jedinice za specijalne operacije, bio početkom 2001. godine „izabran” da prizna svoje učešće u zločinu na Ibarskoj magistrali. – Rade Marković zbog mene već osam godina čami u Centralnom zatvoru i ja mu se zbog toga izvinjavam. Ja sam izabran da to priznam zato što sam iz Lazarevca, pa poznajem taj teren, tako da sam mogao i optuženom Nenadu Iliću, koji je lažno priznao da je vozio kamion, da objasnim sve detalje. Moja kuća je na 500 metara od mesta nesreće i svi me u tom kraju poznaju, a niko posle na suđenju nije ni spomenuo da me je bilo gde video – objasnio je Bujošević. Potom je bivši načelnik Državne bezbednosti Radomir Marković izašao na govornicu i rekao da nije učinio ništa od onoga za šta je optužen: – Postupak protiv mene je pokrenut jer sam odbio da lažno teretim Slobodana Miloševića. On mi nikada tako nešto nije naredio. Proces je „montiran” zbog političkih razloga. Nadam se da će sud suditi po savesti. Verujem da još ima sudija koji sude po zakonu. Verujem u vas jer ste vi Vrhovni sud – rekao je Marković sudskom veću. Završnim rečima advokata i optuženih juče je prisustvovao Luka Bojović, nedavno osuđen na 15 meseci zatvora zbog nedozvoljenog držanja oružja i falsifikovanja lične karte. On je došao u sudnicu sa trojicom mladića. Za vreme pauze, u velikom holu ispred sudnice, novinari su uočili i Sašu Pejakovića, kome je ukinut pritvor pred kraj suđenja za ubistvo premijera Zorana Đinđića, a osuđen je na osam godina zatvora zbog pomaganja učiniocima posle izvršenog krivičnog dela. On je ušao u sudnicu i pratio završne reči optuženih.

Autor: ALEKSANDRA PETROVIĆ

Rubrika: Društvo

Srbija: Srbija


Društvena: Ministarstvo vera, Vrhovni sud Srbije

UVAŽENA TUŽBA CRNOGORSKE PRAVOSLAVNE CRKVE


Vrhovni sud Srbije poništio rešenje Ministarstva vera kojim je odbijen upis CPC u registar Vrhovni sud Srbije uvažio je tužbu crnogorske pravoslavne crkve i poništio rešenje Ministarstva vera Srbije, kojim je odbijen zahtev za upis „Eparhije Crnogorske pravoslavne crkve za Republiku Srbiju iz Cetinja” u Registar crkava i verskih zajednica u Srbiji, saopšteno je juče iz tog suda. Prema oceni VSS, ovaj spor se za sada ne može raspraviti, jer su prilikom donošenja osporenog rešenja povređena pravila upravnog postupka. Prema oceni tog suda, zakonitost osporenog rešenja ne može se utvrditi, jer nije utvrđeno činjenično stanje. U Ministarstvu vera juče nisu hteli da komentarišu ovakvu odluku Vrhovnog suda.

Kako se očekuje, Ministarstvo će tek danas zvanično saopštiti svoj stav povodom ovog slučaja. Inače, takozvana crnogorska pravoslavna crkva prvi put je registrovana 17. januara 2000. godine u MUP-u Cetinje uz formulaciju „osniva se vjerska zajednica Crnogorska pravoslavna crkva”. Poverenik CPC za Srbiju Nebojša Stevović, iz udruženja „Krstaš”, podneo je prošle godine zahtev za upis u Registar verskih zajednica „Eparhiju Crnogorske pravoslavne crkve za Republiku Srbiju”, ali je Ministarstvo vera odbilo taj zahtev. U saopštenju Ministarstva vera od 22. decembra 2007. godine povodom odbijanja upisa rečeno je: „Pošto je crnogorska pravoslavna crkva sa stanovišta autonomnih propisa i poretka Pravoslavne crkve građanska organizacija, ona i njene eparhije kao takve ne mogu biti uključene u sistem crkava i verskih zajednica definisan članovima 10. i 16. Zakona o crkvama i verskim zajednicama, a samim tim zahtev podnosioca je u nesaglasnosti s članom 18, stav 2, tačka 3 Zakona o crkvama i verskim zajednicama. Ministar vera Radomir Naumov je tada rekao da se ovo rešenje može osporavati samo u upravnom sporu pred nadležnim sudom.

Autor: M. PEŠIĆ


Srbija: Srbija




Ličnost: Drašković Vuk, Mašić Dušan, Milivojević Slobodan, Vukasović Nenad

Žanr: Izjava

ZAVRŠNICA „IBARSKE”


Advokati optuženih za četvorostruko ubistvo tvrde u završnim rečima da nema dokaza i predlažu oslobađajuću presudu Zamenik republičkog javnog tužioca Marija Šušnjević predložila je juče petočlanom veću Vrhovnog suda Srbije da izrekne kazne od 40 godina optuženima za četvorostruko ubistvo o na Ibarskoj magistrali, a branioci su predložili donošenje oslobađajuće presude, tvrdeći da nema dokaza da su optuženi izvršili zločin. – Svi su delovali sa umišljajem i dobro su znali šta rade. Ne bi trebalo da bude nikakve dileme oko toga koji je zakon blaži, jer je 40 godina zatvora svakako blaža kazna od smrtne, a kasnije je donet i još blaži zakon koji kao najtežu propisuje raspon od 30 do 40 godina zatvora, što je blaže u odnosu na fiksnu kaznu od 40 godina – objasnila je Marija Šušnjević. Ona nije govorila o dokazima, ali je sudskom veću priložila pisani deo svoje završne reči. Sudija Dragomir Milojević pitao je Vuka Draškovića, koji je sedeo u publici, da li želi

nešto da kaže. – Smatram da je red da neko ko je preživeo taj masakr na Ibarskoj magistrali kaže nešto. Od zločina postoji i veći zločin, a to je negiranje zločina, ponošenje zločinom i ruganje žrtvama zločina. To traje već osam godina. Nije bilo nimalo prijatno porodicama ubijenih da osam godina slušaju neverovatne pokušaje da se zločin odbrani, pa da se čak i zločinci slave. Nadam se da će ta agonija biti okončana – rekao je Drašković. Kada su reč dobili branioci optuženih, za govornicu je izašao advokat Slobodan Milivojević, branilac Milorada Ulemeka Legije i Nenada Ilića. – Kakav je to najveći politički protivnik Slobodana Miloševića koji je sa Miloševićem napravio kompromis i upravljao Beogradom? Kakav je to najveći njegov politički protivnik kada je pred izbore 2000. godine njegova stranka istupila iz koalicije DOS? – upitao je advokat Milivojević. U tom trenutku Vuk Drašković je mirno ustao sa svog mesta u publici i izašao iz sale, a za njim je izašao i Veselin Osmajlić. Advokat Milivojević je zatim ocenio da ovaj glavni pretres, koji je Vrhovni sud otvorio, što je učinjeno drugi put u praksi najvišeg suda, dugoj 161 godinu, nije bio „funkcionalan”. – Mi ovim ništa novo nismo dobili. Imamo jedino izjave Zorana Mijatovića, Gorana Petrovića i Dušana Mihajlovića. Ni jedan jedini svedok nije video na mestu događaja, niti u blizini mesta događaja, nijednog od optuženih – rekao je advokat Milivojević. Branilac Branka Berčeka, advokat Nenad Vukasović, istakao je da se „tužilaštvo uopšte nije bavilo dokazima zato što ih nema”. – Ovde se povezuje sve – i ubistvo Stambolića i slučaj „Budva” i Ibarska magistrala, a niko ne spominje da je sudija Vrhovnog suda u predmetu „Stambolić i Budva” dala ostavku i rekla: „Otišla sam jer nisam htela da potpisujem nezakonitu presudu” – rekao je Vukasović. On je naglasio da Vuk Drašković i SPO „obigravaju oko Palate pravde” i vrše pritisak na medije da bi „ovi ljudi dobili 40 godina zatvora”. Branilac nekadašnjeg šefa DB-a Radomira Markovića, advokat Dušan Mašić, istakao je da su „režiseri ovog krivičnog postupka” bili nekadašnji ministar policije Dušan Mihajlović i Markovićevi naslednici na čelu DB-a Goran Petrović i Zoran Mijatović. On je predložio sudu da Markoviću izrekne oslobađajuću presudu „jer je veći zločin od svakog zločina osuditi nevinog čoveka”. Danas će svoje završne reči izneti optuženi.



Srbija: Kraljevo


Društvena:

Specijalno odeljenje za visoko-tehnološki kriminal

UHAPŠENI KRALJEVAČKI „SAJBER” KRIMINALCI


Željko Jovanović i Slobodan Milenković su osumnjičeni da su putem bežične internet mreže „Ekskalibur” neovlašćeno distribuirali više hiljada različitih autorskih dela Srpski policajci su prvi put presekli nelegalni virtuelni kanal distribuiranja piraterije u obimu koji daleko prevazilazi fizičku pirateriju, saopštio je juče MUP Srbije. Posle višemesečne istrage i operativnog rada, u koordinaciji sa Tužilaštvom za visokotehnološki kriminal, policija je u Kraljevu privela više osoba, među kojima i organizatore rasturanja piratskih filmskih, muzičkih, softverskih i drugih autorskih dela. Ova piratska dela su distribuirali putem interneta sa „FTP” servera, koji služi za prenos podataka između dva računara na mreži, i tako omogućili da ih koriste svi koji su imali novca da plate ovakve nezakonite usluge. Zbog sumnje da su počinili neovlašćeno iskorišćavanje autorskog dela ili predmeta srodnog prava, policija je uhapsila organizatora Željka Jovanovića (35) i Slobodana Milenkovića (36), navedeno je u saopštenju. Prema policijskim saznanjima, uhapšeni su od 2005. godine putem bežične internet mreže „Ekskalibur”, koju na teritoriji grada Kraljeva i Mataruške Banje održava osumnjičeni Jovanović, sa „FTP” servera u njegovoj kući u Ribnici kod Kraljeva, neovlašćeno distribuirali više hiljada različitih autorskih dela. Među njima je muzika u „mp3” formatu, DiVDž filmovi, razni računarski programi i elektronske knjige. Jovanović i Milenković su ovako, uz novčanu nadoknadu, omogućili korisnicima pristup serverima radi preuzimanja neovlašćeno pribavljenih autorskih dela. Među različitim sadržajima bili su i najnoviji računarski programi, filmski i muzički hitovi i računarske igrice. – MUP Srbije nastavlja rad na utvrđivanju činjenica i identifikaciji svih osoba u vezi sa ovim slučajem, o čemu će javnost biti blagovremeno obaveštena – napominje se u saopštenju. Prevedeno, reč je o „zgrtanju para” tako što se naplaćuje ono za šta se nema prava a zaštićeno je autorskim pravom. Podsetimo, Zakon o organizaciji nadležnosti državnih organa protiv visokotehnološkog kriminala u Srbiji je donet polovinom 2005. godine. Ovim zakonom je precizirano da visokotehnološki kriminal predstavlja krivična dela kod kojih je objekat ili sredstvo izvršenja – računar, računarska mreža, računarski podaci, kao i njihovi proizvodi u materijalnom ili elektronskom obliku. Republičko tužilaštvo je na osnovu ovog zakona prošle godine imenovalo Lidiju Komlen-Nikolić za posebnog tužioca Odeljenja za visokotehnološki kriminal, sa mandatom od četiri godine. Posebno tužilaštvo za borbu protiv visokotehnološkog kriminala je u prošloj godini imalo 86 predmeta „sajber kriminala”, kojima su bile obuhvaćene 103 osobe, a podignuto je 11 optužnica. Prema podacima Republičkog tužilaštva, u 2007. godini počinjeno je 85 krivičnih dela protiv intelektualne svojine, sedam protiv bezbednosti računarskih podataka i 10 protiv imovine.

Autor: D. VUKOSAVLJEVIĆ


Srbija: Srbija



VRHOVNI SUD ODBIO ŽALBE ŠVERCERIMA CIGARETA


Vrhovni sud Srbije odbio je kao neosnovane žalbe branilaca na produženje pritvora grupi optuženih za šverc duvana, koju je predvodio Podgoričanin Anton Stanaj. Kako se navodi u saopštenju, Posebno odeljenje Vrhovnog suda Srbije odbilo je žalbe branilaca optuženih Antona Stanaja, Erika Karačonjija, Paje Jurića, Slavice Jurić, Stevana Stevanovića i Željka Vujevića na rešenja Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu, kojim je optuženima produžen pritvor. Vrhovni sud Srbije je svoju odluku obrazložio time da puštanjem optuženih na slobodu postoji opasnost od njihovog bekstva, mogućnost ometanja daljeg toka krivičnog postupka uticanjem na okrivljene koji su u bekstvu, kao i mogućnost da ponove krivična dela za koja ih tereti optužnica. Stanaj je uhapšen septembra 2007. godine na beogradskom aerodromu, kada je doputovao sa Kipra i nameravao da nastavi put za Podgoricu. Narednih dana uhapšeno je ukupno 15 osoba, ali su tokom istrage sa tim predmetom združeni i postupci protiv još 13 osumnjičenih za šverc cigareta. Policija Srbije je Stanaja označila kao „vođu i finansijera međunarodne kriminalne grupe švercera cigareta”. Cigarete su, prema nalazima istrage, krijumčarene iz Kine, Hrvatske i Dubaija, a preko luka Bar u Crnoj Gori, Bari u Italiji i Rijeke u Hrvatskoj prebacivane su u Srbiju i Mađarsku i dalje prema Evropi. Anton Stanaj sin je Roka Stanaja, vlasnika crnogorske firme „Rokšped” koja se bavi transportom naftinih derivata, a ovlašćeni je distributer „audija” i „folksvagena”, uvoznik „pireli” guma, kao i „šel” ulja. Firma je vlasnik lanca benzinskih pumpi u Crnoj Gori, rentakar agencija i hotela „Galeb” u Ulcinju. Beta

Autor: PRENETO

Rubrika: Sport

Srbija: Srbija

Institucija: Sport


Ličnost: Tomanović Zdenko

Žanr: Izjava

Ličnost/tema:

Džajić Dragan, Cvetković Vladimir, Vidić Nemanja

VIDIĆ NE TERETI DŽAJIĆA

Dnevnik, 03.06.2008; Strana: 8

JUČE SVEDOČIO NEKADAŠNJI FUDBALER “CRVENE ZVEZDE” Nekadašnji fudbaler “Crvene zvezde” Nemanja Vidić svedočio je pred istražnim

sudijom Okružnog suda u Beogradu, u okviru istrage protiv trojice bivših funkcionera tog kluba. Vidić je posle svedočenja o svom transferu iz “Crvene zvezde” u moskovski “Spartak”, koje je trajalo 40 minuta, rekao novinarima da mu je “žao što je Dragan DŽajić u pritvoru i što mu se sve to dešava, ali da ne može ništa da komentariš e”. Bivši direktor i generalni sekretar “Crvene zvezde” Dragan DŽajić i Miloš Marinković osumnjičeni su da su od Vidićevog transfera protivpravno prisvojili dva miliona evra. Vidić, koji je u Palatu pravde došao s drugom, sada igra u engleskom “Mančester junajtedu” koji je nedavno uzeo pehar Lige šampiona. DŽajićev advokat Zdenko Tomanović rekao je novinarima posle saslušanja da Vidić ni jednom rečju nije teretio DŽajića. On nije podneo odštetni zahtev ni protiv “Crvene zvezde” niti protiv DŽajića, dodao je advokat. Tomanović je naglasio da Vidić ni na jedan način nije potvrdio sumnje tužilaštva da postoji drugi ugovor (dupli ugovor), za koji se terete DŽajić i Marinković, a taj ugovor ni do dan danas nije video ni tužilac. DŽajić, Marinković i, takođe bivši funkcioner “Zvezde”, Vladimir Cvetković uhapšeni su 5. februara, zbog sumnje da su protivpravno prisvojili 5,1 miliona nemačkih maraka od transfera fudbalera Gorana Drulića u “Real saragosu”, a istraga protiv njih pokrenuta je dva dana kasnije. Istraga je potom proširena i zbog sumnje da su protivpravno prisvojili 3,5 miliona evra od transfera fudbalera Zorana NJeguša u madridski “Atletiko”, a od transfera Perice Ognjenović a u “Real Madrid” 1,1 milion evra. Cvetković i Marinković od hapšenja borave u centralnom zatvoru, dok je DŽajić 23. aprila, zbog bolesti, prebačen na Vojnomedicinsku akademiju.

Autor: NN


Srbija: Novi Pazar


Društvena: Vehabije, Specijalni sud za organizovani kriminal

NA SUĐENJU VEHABIJAMA SVEDOČILI POLICAJCI

Danas, 04.06.2008; Strana: 33

Beograd - Na suđenju grupi od 15 vehabija optuženih za terorizam i nedozvoljeno držanje oružja i eksploziva, juče su u Specijalnom sudu u Beogradu svedočili policajci iz Novog Pazara, koji su 16. marta prošle godine uhapsili četvoricu optuženih. Policajci su pred većem Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu naveli da je optuženi Fuad Hodžić u razgovoru sa pomoćnikom komandira stanice Novi Pazar Golubom Obradovićem, u „marici“ prilikom prevoženja okrivljenih iz sela Vučiniće u policijsku stanicu u Novom Pazaru, rekao „biće ovo druga Srebrenica“. Obradović je izneo da je optuženi kazao da ne priznaje zakon i državu, da poštuje jedino Alaha i da se samo njemu klanja. Obradović koji je upravljao „maricom“, posvedočio je da su mu policijski službenici pre nego što su uhapšeni ušli u „maricu“ pokazali naoružanje koje su kod njih pronašli. „Iz tih razloga Hodžića sam pitao kako mu vera dozvoljava da nosi oružje, na šta mi je odgovorio: da je sreće, svaki vernik bi nosio oružje“, ukazao je Obradović. On je dodao da mu je Hodžić na pitanje kako se zove, odgovorio: „Ja sam za tebe Bin Laden. S tobom razgovora nema, samo

metak u čelo“. On je kazao da je imao utisak kao da Hodžić privodi njih, a ne oni njega, kao i da je, kako je naveo, bio „pun sebe“ i da se ponašao kao da je on „država“. Beta

Autor: PRENETO


Srbija: Srbija


Društvena: Specijalni sud za organizovani kriminal

Događaji: Afera iznošenja novca - Kipar

Ličnost/tema: Kertes Mihalj

SVEDOK: NA KIPRU SU NAS PRATILI AMERIKANCI

Danas, 13.06.2008; Strana: 33

Nastavak suđenja bivšem direktoru Carina Beograd - Bivši predstavnik Beogradske banke na Kipru Aleksandar Dobrić svedočio je juče pred Specijalnim sudom da su tokom 1990-ih godina preduzeća iz Srbije radi izbegavanja sankcija UN osnovala više od 5.000 takozvanih of-šor preduzeća na Kipru. Dobrić je u nastavku suđenja bivšem direktoru Savezne uprave carina Mihalju Kertesu rekao: „Prijatelji na Kipru su nam preneli da budemo pažljivi, jer je svaka veća transakcija privlačila pažnju Amerikanaca koji su pratili i naše razgovore“. Dobrić je dodao da je veliki broj preduzeća na Kipru omogućio da novac u tu zemlju iz Srbije bude iznošen više puta u manjim iznosima. Dobrić koji je bio na Kipru 1988-1998. godine, rekao je da je dva puta učestvovao u prebacivanju novca iz Srbije u tu zemlju. Svedok je naveo da su „sve banke bile složne“ u stavu da je iznošenje gotovog novca na Kipar bio jedini način za opstanak privrede Srbije. Dobrić je rekao da su sve banke imale svoja of-šor preduzeća na Kipru, preko kojih je gotovina uplatom u kiparske banke pretvarana u devize i tako ubacivana u bankarski sistem što je srpskoj privredi omogućavalo plaćanje u inostranstvu. Dodao je da je najveći broj of-šor kompanija na Kipru otvoren posle 31. maja 1992. godine, kada su Srbiji uvedene međunarodne ekonomske sankcije, i da je na Kipar „svakih šest meseci dolazio guverner Narodne banke Srbije, a svaka tri meseca predstavnici Vlade Srbije i predsednici banaka“.

„Novac je u celom periodu sankcija iznošen na Kipar i preko Beogradske banke i njenog trezora. Svaki iznos ‘keša’ koji je iz Srbije išao na Kipar uz dozvolu Narodne banke Srbije, morao je da bude pravdan dokumentom o izvršenom plaćanju na Kipru“, rekao je Dobrić. Beta

Autor: PRENETO


Srbija: Srbija



Događaji: Afera iznošenja novca - Kipar

Ličnost/tema: Kertes Mihalj

SVEDOK: NA KIPRU SU NAS PRATILI AMERIKANCI

Danas, 13.06.2008; Strana: 33

Nastavak suđenja bivšem direktoru Carina Beograd - Bivši predstavnik Beogradske banke na Kipru Aleksandar Dobrić svedočio je juče pred Specijalnim sudom da su tokom 1990-ih godina preduzeća iz Srbije radi izbegavanja sankcija UN osnovala više od 5.000 takozvanih of-šor preduzeća na Kipru. Dobrić je u nastavku suđenja bivšem direktoru Savezne uprave carina Mihalju Kertesu rekao: „Prijatelji na Kipru su nam preneli da budemo pažljivi, jer je svaka veća transakcija privlačila pažnju Amerikanaca koji su pratili i naše razgovore“. Dobrić je dodao da je veliki broj preduzeća na Kipru omogućio da novac u tu zemlju iz Srbije bude iznošen više puta u manjim iznosima. Dobrić koji je bio na Kipru 1988-1998. godine, rekao je da je dva puta učestvovao u prebacivanju novca iz Srbije u tu zemlju. Svedok je naveo da su „sve banke bile složne“ u stavu da je iznošenje gotovog novca na Kipar bio jedini način za opstanak privrede Srbije. Dobrić je rekao da su sve banke imale svoja of-šor preduzeća na Kipru, preko kojih je gotovina uplatom u kiparske banke pretvarana u devize i tako ubacivana u bankarski sistem što je srpskoj privredi omogućavalo plaćanje u inostranstvu. Dodao je da je najveći broj of-šor kompanija na Kipru otvoren posle 31. maja 1992. godine, kada su Srbiji uvedene međunarodne ekonomske sankcije, i da je na Kipar „svakih šest meseci dolazio guverner Narodne banke Srbije, a svaka tri meseca predstavnici Vlade Srbije i predsednici banaka“. „Novac je u celom periodu sankcija iznošen na Kipar i preko Beogradske banke i njenog trezora. Svaki iznos ‘keša’ koji je iz Srbije išao na Kipar uz dozvolu Narodne banke Srbije, morao je da bude pravdan dokumentom o izvršenom plaćanju na Kipru“, rekao je Dobrić. Beta

Autor: PRENETO


Srbija: Srbija



ODBIJENA ŽALBA ANTONA STANAJA

Blic, 03.06.2008; Strana: 17

BEOGRAD Vrhovni sud Srbije odbio je žalbe na produženje pritvora grupi optuženih za šverc duvana koju je predvodio Podgoričanin Anton Stanaj. Sud smatra da puštanjem optuženih na slobodu postoji opasnost od njihovog bekstva i mogućnost ometanja daljeg toka postupka.

Autor: NN

Rubrika: Sport

Srbija: Srbija

Institucija: Sport


Ličnost: Vidić Nemanja

Žanr: Izjava

Ličnost/tema: Džajić Dragan, Cvetković Vladimir

VIDIĆ: ŽAO MI JE DŽAJIĆA

Glas Javnosti, 03.04.2008; Strana: 31

Nemanja Vidić, fudbaler Mančester junajteda, nema saznanja da su Džajić i Marinković na njegovom transferu u moskovski Spartak uzeli dva miliona evra. - Nisam u toku i stvarno ne znam šta se dešava. Sa Džajićem sam imao izvanrednu saradnju. Žao mi je što mu se sve ovo događa - rekao je za Glas javnosti Vidić. Vredi napomenuti da su istražni organi nedavno obavili razgovor sa Nemanjom Vidićem i kapitenom fudbalske reprezentacije Srbije i vezistom Intera Dejanom Stankovićem u SC Kovilovu dan pre puta u Kijev, gde su „orlovi“ izgubili od Ukrajine - 0:2.

Autor: G. B.


Srbija: Srbija



Događaji: Akcija Mreža

Ličnost/tema: Stojičić Radovan Badža, Kertes Mihalj

PRONAĐEN EKSPLOZIV U VILI ŠEFA DUVANSKOG KLANA

Blic, 03.06.2008; Strana: 16

Policija pretresla imanje Siniše Stojčića kod Sokobanje Protiv Siniše Stojčića podneta je krivična prijava zbog posedovanja 193 grama TNT, a kuća je pretresena po nalogu suda SOKOBANJA - U kući Siniše Stojčića (45), kome se sudi zbog organizovanja šverca cigareta, policija je u nedelju pronašla 193,2 grama razornog eksploziva TNT umotanog u plastičnu vreću, saznaje „Blic“. Protiv Stojčića je podneta krivična prijava zbog posedovanja eksploziva, a vila kod Sokobanje je pretresena po nalogu suda. Prema nezvaničnim informacijama, sumnjalo se da u Stojčićevoj kući postoji još neki dokaz o krijumčarenju cigareta. Međutim, umesto papira, policajci su našli eksploziv za koji se još ne zna odakle je nabavljen i koliko je dugo bio skriven u kući. Siniša Stojčić, rođeni brat Radovana Stojčića Badže, generala policije i pomoćnika ministra MUP-a, uhapšen 16. jula 2007. godine, a osumnjičen je da je organizovao šverc cigareta krajem prošle decenije. Iako je Stojčić u pritvoru, meštani Sokobanje nisu raspoloženi da pričaju o njemu, vili u kojoj je nađen eksploziv, a koja je krajem 20. veka primala pod okrilje ljude koju su vedrili i oblačili Srbijom. Stojčićeva rezidencija je na ogromnom imanju okružena parkom, sportskim terenima, konjušnicom s ergelom, a sve to čuva plaćena straža. Prilaz imanju je strogo zabranjen, a čuvar udaljava svakog ko zastane. - Ranije su imanje čuvali uniformisani radnici sa oružjem. Bila je bolje čuvana od kasarne. Kako se imanje nalazi na putu za Rtanj, bilo je zabranjeno svako zaustavljanje vozila. Znam da je jednom vozaču „juga“ pukla guma u blizini, a dok je menjao oko njega su bili stražari i nadgledali - kaže nam jedan meštanin Sokobanje. Po rečima meštana, rezidencija je oduvek bila pod velom tajne, ali i način bogaćenja dvojice braće - pokojnog Radovana Badže i Siniše. - Njihovi roditelji su poštena, radnička porodica. Otac je bio rudar, sada je u penziji, a majka domaćica. Siniša je bio zaposlen u firmi

„Slemen“, gde je radio kao električar. Onda se preko noći zagazdio, a kako, samo on zna - kaže nam jedna prodavačica. U Stojčićevu vilu dolazili su samo prvi ljudi u državi. Pristizali su u džipovima sa crnim staklima. - Čim neki džip prođe kroz Sokobanju, znali smo da ide tamo. Njegovi čuvari su kasnije pričali da su imena posetilaca čuvana u najstrožoj tajnosti - kažu meštani. Sada u rezidenciji niko ne živi, od desetine konja preostala su četiri, a od obezbeđenja u tri smene, samo nekoliko čuvara. Nema gostiju, niko ne ulazi u vilu, ali je i dalje svaka travka „pod konac“, a ograda sveže ošišana. Stojčićeva grupa, koja je radila uz blagoslov tada vladajućih struktura, optužena je da je švercom zaradila 1,9 miliona dolara. Cigarete su nabavljali u inostranstvu, a uz pomoć tadašnjeg direktora Carine Mihalja Kertesa unosili ih u Srbiju iz Bugarske. Da bi izbegli plaćenje carine, lažno su ih prikazivali kao toalet papir. Cigarete su prodavane u Srbiji, a Stojčić je delio zaradu sa članovima grupe. Na suđenju Stojčić je negirao da je organizovao šverc, rekavši da su kamioni sa cigaretama nađeni u skladištu njegove firme pripadali Željku Ražnatoviću Arkanu. Stojčić je rekao i da je optužnica iskonstruisana zbog „njegovog uspeha i uspeha njegovog brata Radovana Stojčića“. On je dodao i da je imao uspešnu firmu, uvozio brodove pirinča i kafe i da mu „nije bio potreban uvoz dva, tri šlepera nelegalne robe“. Vlasnik je kompanije R5, a privatizovao je „Trebić“, koji je imao više od 100 samousluga širom Srbije.

Autor: S. BOŽINOVIĆ, A. Ž. ADŽIĆ


Srbija: Kraljevo


Društvena: Specijalno odeljenje za visoko-tehnološki kriminal

PRESEČEN LANAC PIRATERIJE

Glas Javnosti, 05.06.2008; Strana: 11

BEOGRAD - Ministarstvo unutrašnjih poslova je po prvi put u Srbiji preseklo lanac piraterije preko Interneta i privelo više osoba osumnjičenih za ilegalnu prodaju filmova, muzike i kompjuterskih programa, saopštila je juče policija. Posle višemesečne istrage u saradnji sa tužilaštvom sa visokotehnološki kriminal, policija je privela nekoliko osoba iz Kraljeva zbog sumnje da su ilegalno preko Interneta prodavali filmove, muziku i programe za računare. Za organizaciju lanca piraterije na Internetu osumnjičeni su Željko J. (35) i Slobodan M. (36) koji se nalaze u pritvoru. Kako je saopšteno, policija nastavlja istragu radi pronalaženja svih osoba umešanih u pirateriju, a o rezultatima istrage javnost će biti obaveštena.

Autor: NN


Srbija: Srbija




Ličnost/tema: Inić-Drecun Milena

„ZEMUNCE“ PODRŽAO BIVŠI SUDIJA VRHOVNOG SUDA

Blic, 11.06.2008; Strana: 16

Luka Bojović juče je ušao u sudnicu kada je suđenje već počelo, što je suprotno pravilima BEOGRAD - Veće Vrhovnog suda juče je za 19. jun zakazalo izricanje prvostepene presude optuženima za ubistvo četiri člana SPO na Ibarskoj magistrali i pokušaja ubistva lidera te stranke Vuka Draškovića, nakon što je saslušalo završne reči optuženih. Milorad Ulemek Legija, Radomir Marković i ostalih devet optuženih u završnim rečima uglavnom su ponavljali ranije odbrane, da nisu krivi i da je ceo slučaj konstruisan da se optuže Slobodan Milošević i Državna bezbednost. Delimičnu krivicu, kao i ranije, jedino je priznao pukovnik policije Vidan Mijailović, da je po naređenju optuženog policijskog generala Dragiše Dinića napisao netačna policijska saopštenja. U tim saopštenjima se negiralo da tablice kamiona kojim je počinjeno ubistvo, pripadaju DB-u. Jučerašnje suđenje obeležila je neuobičajena publika za ovo suđenje Luka Bojović i bivši sudija Vrhovnog suda Milena Inić-Drecun. Inače, Bojoviću se sudi za nezakonito posedovanje oružja i falsifikovanja dokumenata, a ministar policije ga je optužio da je pružao utočište odbeglim pripadnicima zemunskog klana. On je juče ušao u sudnicu sa još trojicom momaka, kada je suđenje već počelo, što je suprotno uvedenim pravilima. Kada je ušao, klimnuo je glavom u znak pozdrava pojedinim optuženim pripadnicima JSO i oni su mu uzvratili. Bojovića je, kako smo saznali, u sudnicu pustio pripadnik zatvorskog obezbeđenja, pre nego što je sudsko obezbeđenje uspelo to da spreči. Za vreme pauze u sudnicu je ušla i penzionisani sudija Vrhovnog suda Milena Inić-Drecun. Ona je bila predsednik sedmočlanog sudskog veća koje donelo odluku da se izrekne pravosnažna osuđujuća presuda optuženima za ubistvo Ivana Stambolića i atentata na Draškovića u Budvi, ali je jedina bila protiv te odluke. Za te zločine prvosnažno su osuđeni iste osobe kojima se sudi i za masakr na Ibarskoj magistrali, a Drecun se penzionisala nakon tog postupka. Ona se juče pozdravila sa advokatima optuženih, a napustila je sudnicu pre nego što je ušlo sudsko Veće. Inače, ona je po penzionisanju optuživala kolege iz Vrhovnog suda u pojedinim medijima da su nezakonito izrekli osuđujuću presudu za ubistvo Stambolića i budvanski atentat na Draškovića. Među publikom juče je bio i Saša Pejaković, pripadnik JSO-a koji je prvostepeno osuđen zbog pomaganja u bekstvu Dušana Spasojevića i Mileta

Lukovića, nakon ubistva Zorana Đinđića. Pejaković se i ranije pojavljivao na ovom suđenju za razliku od Bojovića i Drecunove.

Autor: V. Z. C.

Rubrika: Sport

Srbija: Srbija

Institucija: Sport


Ličnost/tema:

Cvetković Vladimir, Džajić Dragan

DŽAJIĆ I CVETKOVIĆ OSUMNJIČENI I ZA TRANSFER PERICE OGNJENOVIĆA

Blic, 12.06.2008; Strana: 14

BEOGRAD - Okružni sud u Beogradu juče je proširio istragu protiv nekadašnjih direktora i generalnog sekretara FK Crvena zvezda Dragana Džajića i Vladimira Cvetkovića zbog sumnje da su prisvojili milion dolara od transfera Perice Ognjenovića u madridski Real. Istražni sudija doneo je rešenje o proširenju istrage protiv obojice, iako je saslušao samo Cvetkovića, jer Džajić na lečenju na VMA. Ognjenović je Zvezde u Real prešao 1998. godine, a prema ugovoru trebalo je da dobije tri miliona dolara, ali mu je pripalo samo dva miliona. Cvetković je posle saslušanja iz kabineta istražnog sudije izašao nasmejan, bez lisica na rukama i u pratnji jednog policajca, ali je teško hodao oslanjajući se na svog advokata Novaka Lukića. Iz Palate pravde vraćen u CZ. Džajić, Cvetković i takođe bivši funkcioner Zvezde Miloš Marinković uhapšeni su 5. februara zbog sumnje da su prisvojili 5,1 milion evra od transfera Gorana Drulića u Saragosu 2001. godine. Džajića i Cvetkovića kasnije su osumnjičeni i da su uzeli 3,5 miliona maraka od transfera Zorana Njeguša u madridski Atletiko. Džajić i Marinković terete se i da su od transfera Nemanje Vidića u moskovski Spartak prisvojili dva miliona evra. (Tanjug)

Autor: PRENETO


Srbija: Novi Pazar


Društvena: Vehabije, Specijalni sud za

organizovani kriminal

Ličnost/tema: Zukorlić Muarem

SVEDOČE POLICAJCI

Večernje Novosti, 02.06.2008; Strana: 12

NASTAVAK SUĐENjA NOVOPAZARSKIM VEHABIJAMA POSTUPAK protiv 15 novopazarskih vehabija, optuženih za terorizam, nastavlja se danas pred krivičnim većem Specijalnog suda. Umesto muftije Muamera Zukorlića, čije je svedočenje bilo zakazano za današnji glavni pretres, svedočiće policajci koji su učestvovali u hapšenju optuženih. Vođa islamske zajednice u Srbiji pre nekoliko dana je obavestio sud da neće moći da svedoči, pošto se nalazi u Saudijskoj Arabiji na verskom skupu. Veće je ovo opravdanje prihvatilo, a muftijino saslušanje biće naknadno zakazano. Inače, ovo je drugi put da Zukorlić odlaže svedočenje. Prvi put u sud je trebalo da dođe u aprilu, ali je, kako je kasnije saopšteno, put iz Novog Pazara u Beograd prekinuo jer mu je stigla informacija da mu je ugrožena bezbednost. Predsednik veća, sudija Milan Ranić je istakao da je muftija ključni svedok događanja u novopazarskom kraju, pošto se optuženima, između ostalog, na teret stavlja i da su planirali njegovo ubistvo. Takođe, naveo je da se on nijednom nije odazvao na poziv istražnog sudije dok je trajala istraga, kao i da se njegovo saslušanje ne može odlagati u nedogled. Pored planiranja da ubiju Zukorlića, optuženima se na teret stavlja i da su isplanirali dizanje u vazduh nekoliko džamija u Novom Pazaru, tamošnje stanice milicije, ali i nekih objekata u Beogradu. Na optuženičkoj klupi su Senad Ramović, Jasmin Smailović, Adnan Hot, Nedžad Memić, Fuad Hodžić, Mirsad Prentić, Erhan Smailović, Senad Vejselović, Vahid Vejselović, Mehmedin Koljši, Husein Čuljak, Aldin Pulić, Bekto Memić, Safet Bećirović i Damir Berbo. Oni su, negirajući krivicu, tvrdili da im je sve „namestio muftija“.

Autor: N. B


Srbija: Srbija

Događaji: Stečajna afera

Ličnost/tema: Subotić Stanko Cane, Kertes Mihalj, Jocić Sreten - Joca Amsterdam

MILIONI ZA SLOBODU


Polaganje jemstva u sudsku kasu za odbranu sa slobode privilegija bogatih optuženika

Slobodu „kupili“ Bojana Bajrušević, Svetlana Pantović-Brašnjović, Nemanja Jolović, Milinko Brašnjović, Jasmina Kojić-Pavlović, Sreten Jocić - Joca Amsterdam... KOLIKO para, toliko muzike, kaže stara izreka. A u Srbiji je poslednjih meseci zavladala epidemija „kupovine“ slobode polaganjem jemstva. Praksa zasada govori da, koliko je teško krivično delo za koje se neko tereti, toliko je visoko i jemstvo koje se nudi da bi se okrivljeni branio sa slobode. Naravno, ovo važi samo za one koji imaju dovoljno para da plate izlazak iz pritvora, tačnije, da ostave garanciju da će se uredno odazivati na sve pozive. Konačnu reč uvek ima sud, koji pored težine krivičnog dela mora da vodi računa i o porodičnim prilikama okrivljenog, imovnom stanju, da li se radi o povratniku, da li je delo vršeno u kontinuitetu... Canetova ponuda NAJVEĆE jemstvo nekom našem sudu pre dve nedelje ponudio je preko advokata Stanko Subotić Cane, optužen kao organizator jedne od tri grupe švercera duvana. Iz Moskve, gde se nalazi u ekstradicionom pritvoru, za svoju odbranu sa slobode u Srbiji, daje dva miliona evra. Subotićevi branioci smatraju da je ta cifra adekvatna, jer se njihovom klijentu stavlja na teret da je „navodno, za toliko oštetio državni budžet“. O ovom predlogu sud će naknadno odlučivati. Bojana uspela VIŠE sreće imala je Bojana Bajrušević, kojoj se na teret stavlja da je sa Markom Miloševićem i njegovom majkom Mirjanom Marković, takođe, organizovala grupu za neleganu trgovinu cigaretama. U martu se, pošto je sud prihvatio njeno jemstvo od 350.000 evra, Bajruševićeva vratila u Beograd, da bi se nekoliko dana kasnije uredno odazvala na poziv istražnog sudije. Dva meseca ranije sud je takođe prihvatio ponuđenu garanciju, ali se tome usprotivilo Specijalno tužilaštvo. Žalbu tužilaštva prihvatilo je krivično vanraspravno veće Specijalnog suda. Drugi pokušaj je bio uspešniji. „SteČajci“ ČETVORO optuženih za pripadnost takozvanoj „stečajnoj mafiji“ brani se sa slobode zahvaljujući tome što je sud prihvatio njihovo jemstvo. Tako je poslednja u nizu, pre nekoliko dana, iz pritvora izašla Svetlana Pantović-Brašnjović, pošto je u zalog dala 30.000 evra i stan čija je vrednost procenjena na 88.000 evra. Uz nešto manja jemstva, pre nekoliko meseci iz CZ su pušteni Nemanja Jolović i Milinko Brašnjović. Jolović je dao 100.000 evra, dok je Brašnjović dao duplo manje. Sa slobode sa brani i Jasmina Kojić-Pavlović, koja je kao zalog dala stan koji poseduje. Joca Amsterdam U MARTU 2006. godine Srbiji je iz Holandije izručen Sreten Jocić, poznatiji kao Joca Amsterdam, zbog optužbi da je pre 13 godina podstrekavao Miodraga Prodanovića i Bojana Milosavljevića na ubistvo Gorana Marjanovića, zvanog Goksi Bombaš. Dva meseca kasnije izašao je iz pritvora pošto je istražni sudija prihvatio jemstvo od 300.000 evra. Mira i Jezda BEOGRADSKI Okružni sud u dva slučaja je prihvatio jemstva, ali pošto njihovi podnosioci nisu ispoštovali „dogovor“, ono što su založili otišlo je u budžet. To se dogodilo sa jemstvima Mirjane Marković i Jezdimira Vasiljevića. Supruga bivšeg predsednika SRJ, optužena za podstrekavanje na zloupotrebu položaja, preko SPS je

ponudila 15.000 evra, kako bi za njom bila povučena poternica i rešenje o određivanju pritvora. Pošto se nije pojavila na zakazanom suđenju, predsednik veća je sve odluke opozvao, a novac je uplaćen kao vanredni prihod u korist pravosudnog budžeta Srbije. Vlasnik propale štedionice „Jugoskandik“ ostao je bez vile na Dedinju. Jemstvo je ponudio još 2001. godine, ali na nekoliko pretresa tokom 2006. se nije pojavio, zbog čega je sudija odlučio da se kuća od 524 kvadrata, procenjena na pola miliona evra, oduzme.

Antrfile:

KERTES BESPLATNO MIHALj Kertes, bivši direktor Carine, na slobodi se našao i bez jemstva, pošto je sudsko veće procenilo da su prestali svi razlozi za njegovo dalje pritvaranje. Ista odluka doneta je prošle nedelje i za troje optuženih za pripadnost grupi Stanka Subotića Caneta, Milovana Popivodu, Miodraga Zavišića i Ivanu Olujić. Osim dvojice, po tvrdnjama tužilaštva, organizatora tzv. drumske mafije, svi ostali optuženi u ovom postupku se brane sa slobode. U vezi sa istragom oko grupe švercera cigareta, koje su, kako se sumnja, organizovali Marko Milošević i Mirjana Marković, svi osumnjičeni, dostupni sudu su na slobodi, pošto posle šest meseci nije okončana istraga. Zato je sada svima omogućeno da u nastavku ovog dela postupka budu na slobodi. ODBIJENI OD optuženih „stečajaca“, sreće nisu imali Sekula Pjevčević, kojem nije prihvaćeno jemstvo od milion evra, Jelica Živković, koja je ponudila stan, kao i Goran Kljajević, iako je za odbranu sa slobode sudu ponudio 100.000 evra, odnosno majčin stan u toj vrednosti. Njihovo ponuđeno jemstvo nije prihvaćeno jer je reč o teškim krivičnim delima ali jer još nisu saslušani svi predloženi svedoci.

Autor: N. BIJELIĆ

Rubrika: Sport

Srbija: Srbija

Institucija: Sport


Ličnost: Tomanović Zdenko, Vidić Nemanja

Žanr: Izjava


ŽAO MI JE DŽAJE


Nemanja Vidić posle četrdesetominutnog svedočenja pred istražnim sudijom izjavio Tomanović: Vidić ne tereti Džajića. Nije potvrdio postojanje duplog ugovora. Nije podneo odštetni zahtev BEOGRAD - Desetak minuta pre zakazanog saslušanja pred istražnim sudijom Branislavom Pantelićem, u vezi sa istragom koja se vodi protiv bivših funkcionera Zvezde zbog sumnjivih transfera igrača, u beogradskoj Palati pravde, u pratnji prijatelja, pojavio se svedok Nemanja Vidić, bivši fudbaler Crvene zvezde, danas jedna od najvećih i najskupljih zvezda engleskog Mančester junajteda, pobednika Lige šampiona. Vidić, koji je u kabinet istražnog sudije Pantelića ušao tačno u podne, nije odmah dao svoju izjavu. Ispostavilo se da je poznati fudbaler zaboravio da sa sobom ponese potrebnu dokumentaciju, te je morao, nakratko, da otrči do svog automobila parkiranog ispred zgrade suda i ponovo se pojavi u sudijinom kabinetu sa ličnom kartom i pasošem. Tek tada, započelo je njegovo saslušanje, koje je, kako se ispostavilo, a mimo svih očekivanja, trajalo čitavih četrdeset minuta. Nemanja Vidić svedočio je juče pred istražnim organima u okviru istrage koja se vodi protiv Dragana Džajića i Miloša Marinkovića, koji se terete da su zloupotrebom položaja iz transfera ovog fudbalera iz beogradskog kluba u moskovski Spartak, protivpravno prisvojili dva miliona evra. Po izlasku iz kabineta sudije Pantelića, poznati fudbaler nije bio voljan da komentariše šta se unutra dešavalo. Ipak, naglasio je: - Žao mi je Džajića! Žao mi je što mu se sve ovo događa, a naročito zbog toga što je u pritvoru - rekao je Vidić, i uz izvinjenje mnogobrojnim prisutnim novinarima u holu beogradske Palate pravde, objasnio da nije voljan za davanje bilo kakvih komentara u vezi sa istragom. Branilac osumnjičenog Dragana Džajića, advokat Zdenko Tomanović, za razliku od fudbalera Vidića, bio je voljan da pojasni o čemu je sve govorio svedok pred istražnim sudijom. Uz naglasak da je sudu "bilo potrebno" da prođe 35 dana otkako je saslušan poslednji svedok vezano za ovaj slučaj, i da se "konačno odvažio i pozvao novog svedoka", advokat Tomanović je rekao: - Vidić nije, ni na jedan način, potvrdio sumnje tužilaštva o postojanju drugog, duplog ugovora o njegovom transferu, za koji se terete Džajić i Marinković. Taj drugi ugovor nije video ni Vidić, a ni tužilac - rekao je Tomanović. Džajićev branilac objasnio je i da fudbaler Vidić "ni jednom rečju nije teretio Džajića": - Vidić ne tereti Džajića ni jednom jedinom rečju. Takođe, nije podneo odštetni zahtev, niti protiv Džajića, niti protiv Zvezde - kaže Tomanović. Istraga o ovom slučaju se nastavlja, a, kako navodi Džajićev branilac, saslušanje preostalih dvadesetak svedoka, za koje tužilaštvo i sud "misle" da Zvezdini funkcioneri mogu "imati uticaja na njih", zakazano je za sredinu juna.

Antrfile:

PROŠIRENjE ISTRAGE DRAGAN Džajić, Vladimir Cvetković i Miloš Marinković, uhapšeni su 5. februara zbog sumnji da su zloupotrebom položaja, od transfera fudbalera Gorana Drulića iz

beogradskog kluba u špansku Real Saragosu, protivpravno prisvojili 5,1 milion evra. Istraga je proširena i zbog sumnji da su nezakonito prisvojili i 3,5 miliona evra od transfera fudbalera Zorana Njeguša u madridski Atletiko, a od transfera Perice Ognjenovića u Real Madrid 1,1 milion evra. Od trenutka kada su uhapšeni, do danas, Cvetković i Marinković nalaze se u pritvorskoj ćeliji Centralnog zatvora u Beogradu, dok je Dragan Džajić, zbog bolesti, 23. aprila prebačen na VMA.

Autor: J. D. LJUTIĆ


Srbija: Srbija



RIZIK OD BEKSTVA


VSS ODBIO ŽALBE ODBRANE STANAJEVE GRUPE BEOGRAD - Vrhovni sud Srbije odbio je kao neosnovane žalbe branilaca na produženje pritvora grupi optuženih za šverc duvana koju je predvodio Podgoričanin Anton Stanaj. Kako se navodi u saopštenju, Posebno odeljenje Vrhovnog suda Srbije odbilo je žalbe branilaca optuženih Antona Stanaja, Erika Karačonjija, Paje Jurića, Slavice Jurić, Stevana Stevanovića i Željka Vujevića na rešenja Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu kojim je optuženima produžen pritvor. Vrhovni sud Srbije je svoju odluku obrazložio time da puštanjem optuženih na slobodu postoji opasnost od njihovog bekstva, mogućnost ometanja daljeg toka krivičnog postupka uticanjem na okrivljene koji su u bekstvu, kao i mogućnost da ponove krivična dela za koja ih tereti optužnica.

Autor: NN

Rubrika: Sport

Srbija: Srbija

Institucija: Sport


Ličnost: Tomanović Zdenko

Žanr: Izjava

Ličnost/tema: Džajić Dragan,

Cvetković Vladimir

DŽAJA NIJE KRIV


Nemanja VidiĆ, Goran DruliĆ i Zoran NjeguŠ U istraZI branili fudbalsku legendu Nijedan od saslušanih fudbalera nije rekao da je Džajić uzeo njihove milione. Naprotiv, čudili su se i pitali zašto je i dalje u pritvoru DVA saslušana fudbalera Nemanja Vidić i Goran Drulić, kao i izjava Zorana Njeguša data policiji, nijednom rečju ne terete bivše Zvezdine funkcionere. Posebno nisu imali nijednu reč optužbe na račun svog fudbalskog idola - Dragana Džajića. Naprotiv, svi su ga branili i nisu izneli nijednu sumnju da je on prisvojio deo novca od njihovih transfera. To, međutim, nije bilo dovoljno da sud donese odluku i srpsku i svetsku legendu fudbala pusti da se brani sa slobode. I, ako istražni organi nastave da rade sadašnjim tempom, sva je prilika da će se Dragan Džajić, Vladimir Cvetković i Miloš Marinković, osumnjičeni za više zloupotreba, naći na slobodi pre nego što istraga bude završena. Jer, do sada, i posle četiri meseca od hapšenja, ni osumnjičeni nisu izneli odbrane za sve za šta ih tužilaštvo tereti, a o navodno oštećenim fudbalerima i svedocima da i ne govorimo. Od trenutka, kada su uhapšeni, 5. februara, pa do danas, sud je uspeo da sasluša samo dvojicu bivših igrača Crvene zvezde, čiji su transferi pod sumnjom - Gorana Drulića i Nemanju Vidiću. Na "čekanju" su Zoran Njeguš i Perica Ognjenović. Tuži Zvezdu SVOJ trojici bivših čelnika našeg najtrofejnijeg kluba na teret se stavlja da su tokom 2001. godine, od transfera fudbalera Gorana Drulića iz beogradskog kluba u špansku Real Saragosu, zloupotrebom položaja, sebi u džep "stavili" 5,1 milion evra. Džajić, Cvetković i Marinković su pred istražnim sudijom Branislavom Pantelićem u potpunosti negirali izvršenje krivičnog dela. Drulić, oko čijeg se transfera najpre podigla prašina, početkom marta, u beogradskoj Palati pravde, pred istražnim sudijom potvrdio je Džajićevu, Cvetkovićevu i Marinkovićevu odbranu. Naglasio je da se novac koji mu nije isplaćen (oko milion evra), ne odnosi na pokrenuti postupak, već na predmet u kojem on to traži od Crvene zvezde. - Drulić ničim nije teretio osumnjičene - rekao je Džajićev advokat Zdenko Tomanović. - Potvrdio je samo da su na ugovorima o raskidu radnog odnosa, kao i u ugovorima između Zvezde i španskog kluba, njegovi potpisi. Ali, ne i da su Džajić i Cvetković znali koliko su mu Španci novca obećali za transfer. Tomanović je istakao i da je Drulić pred istražnim organima rekao da nikada nije otvarao nikakav račun u Komercijalnoj banci, niti odatle podizao novac, nego da je sve poslove vodio njegov advokat iz inostranstva. Dupli ugovor U PONEDELjAK, 2. juna, pred istražnim organima pojavio se zvezda svetskog fudbala, aktuelni štoper Mančester junajteda Nemanja Vidić, za čiji se transfer u moskovski Spartak, Džajić i Marinković terete da su uzeli dva miliona evra.

Vidić na saslušanju pred nadležnim istražnim organima, takođe, ničim nije teretio osumnjičene. Naprotiv. - Sumnje tužilaštva o postojanju duplog ugovora o transferu iz Zvezde u Spartak, svedok Vidić, nijednog trenutka nije potvrdio pred istražnim sudijom - kazao je Džajićev advokat Tomanović. - Taj famozni ugovor, na koje se pozivaju policija i tužilaštvo, do danas nisu videli ni oni, kao ni Vidić. Takođe, ni branioci. Nemanja Vidić, u svojoj izjavi pred sudom, nijednom rečju nije teretio osumnjičene, niti je protiv njih, kao ni protiv Zvezde, podneo odštetni zahtev. Ali, zato je, vidno uzbuđen posle izlaska iz kabineta sudije Pantelića, kratko prokomentarisao: - Žao mi je Džajića! Žao mi je što mu se sve ovo događa, a naročito zbog toga što je u pritvoru! Treći ključni svedok, Zoran Njeguš, u delu istrage koja se pred Okružnim sudom u Beogradu vodi protiv Džajića i Cvetkovića vezano za njegov transfer iz Zvezde u madridski Atletiko, "težak" 3,5 miliona maraka, još nije dao svoj iskaz pred istražnim sudijom. Njegovo saslušanje bilo je zakazano za polovinu aprila, ali je odloženo jer su spisi celokupnog predmeta poslati u Vrhovni sud Srbije koji je odlučivao o žalbama branioca o produženju pritvora za Džajića, Cvetkovića i Marinkovića. Ovim je Njeguševo svedočenje odloženo do daljeg, dok saslušanje fudbalera Perice Ognjenovića još nije ni zakazano.

Antrfile:

NI ZORAN NjEGUŠ NIJE OPTUŽIO ZVEZDINU LEGENDU FUDBALER Zoran Njeguš svoj iskaz dao je u policiji i pred nadležnim tužiocem još 14. februara, kada je objasnio da je tokom 1997. i 1998. godine imao dve ponude za prelazak iz Zvezde u inostrane klubove. Konačno, kada je stigla ponuda iz Atletika, ona se i njemu i čelnicima beogradskog kluba učinila najpovoljnijom, pa se Njeguš obreo u ovom klubu. - Ugovor sam potpisao u interkontinentalu, uz prisustvo direktora Atletika i tada sam saznao da će Zvezda, na ime obeštećenja da dobije 7,5 miliona maraka - ispričao je u policiji Njeguš. - Od navedenog iznosa ja nisam tražio, niti dobio išta. Prema mojim saznanjima, pregovore u ime Zvezde, mogli su da vode Džajić i Cvetković, a konačnu odluku donosio je Upravni odbor. Njeguš je tom prilikom objasnio da je, tek naknadno, saznao da mu je, po ugovoru o transferu pripadalo 3,5 miliona maraka, a Zvezdi na ime obeštećenja 4 miliona maraka. Iako nije dobio novac, Njeguš nije želeo da se "zamera" bilo kome, niti da tuži bivši klub.

Autor: J. D. LJUTIĆ - N. BIJELIĆ


Srbija: Srbija



Događaji: Ubistvo Zorana Đinđića

Ličnost: Radovanović Slobodan

Žanr: Izjava

LEGIJA IDE NA VRHOVNI SUD


ŽalbA na presudu za ubistvo ĐinĐiĆa Javna sednica VSS 8. septembra BEOGRAD - Javna sednica posebnog odeljenja VSS, po žalbama na prvostepenu presudu posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu, za ubistvo premijera Zorana Đinđića, protiv Milorada Ulemeka Legije i drugih okrivljenih za udruživanje radi neprijateljske delatnosti održaće se od 8. do 23. septembra". To je juče saopštila Vesna Dabić, portparol ovog suda, precizirajući da će sednica biti održana u zgradi Palate pravde, u 10 časova. Prvostepena presuda za ubistvo premijera Đinđića izrečena je 23. maja 2007. godine. Bivši komandant JSO Milorad Ulemek osuđen je na 40 godina zatvora zbog organizacije ubistva premijera Đinđića, a kao neposredni izvršilac ubistva na 40 godina zatvora osuđen je i bivši zamenik komandanta Jedinice za specijalne operacije Zvezdan Jovanović. Na po 35 godina zatvora osuđeni su pripadnici kriminalnog "zemunskog klana" Aleksandar Simović, Vladimir Milisavljević, Ninoslav Konstantinović i Sretko Kalinić. Na po 30 godina osuđeni su Dušan Krsmanović, Miloš Simović, Milan Jurišić, pripadnik JSO Željko Tojaga i bivši radnik BIA Branislav Bezarević. Bivši pripadnik JSO Saša Pejaković osuđen je na osam godina zatvora.

Antrfile:

OČEKUJEM POTVRDU - OČEKUJEM da će ono što je utvrđeno u prvostepenom postupku biti potvrđeno i da najvažniji predmet srpskog pravosuđa dobije konačan sudski epilog - kazao je vršilac dužnosti republičkog tužioca Slobodan Radovanović. On je rekao da ne očekuje suštinske promene ni kada je reč o kaznama zatvora koje su izrečene osuđenima, "s obzirom na to da su već identifikovani i osuđeni svi počinioci zločina". - Mislim da su to maksimalne kazne koje su dobili glavni akteri tog zločina. Postoje žalbe (odbrane), ali ne očekujem da budu uvažene - rekao je Radovanović.

Autor: N. B.


Srbija: Kraljevo

DOLIJALI INTERNET PIRATI


MUP Srbije u Kraljevu krenuo u odluČnu BORBU PROTIV VISOKOTEHNOLOŠKOG KRIMINALA Privedeni čelnici "Eskalibur koma" i "Eskalibur neta". Hakeri „otkrili“ krađu OPERATIVCI Službe za borbu protiv organizovanog kriminala UKP MUP Srbije u saradnji sa kolegama iz Kraljeva priveli su juče dvojicu čelnika firmi "Eskalibur kom" i "Eskalibur net". Oni se sumnjiče za takozvani visokotehnološki kriminal, a o čemu je konkretno reč znaće se danas. Istraga je, kako saznajemo, vođena pet-šest meseci, a u rasvetljavanju ovog dela učestvuje i tužilac za visokotehnološki kriminal. Policija je tokom jučerašnjeg dana oduzela kompletnu opremu pomenutih firmi. Sumnja se da se preko preduzeća "Eskalibur" krao signal, kao i da se obavljalo neovlašćeno naplaćivanje internet-usluga. Među Kraljevčanima kruži priča da je jučerašnja akcija policije usledila najverovatnije zbog "provaljivanja" u mrežu najvećeg kraljevačkog internet-provajdera "Tron informatike". Ova "internet-provala" kulminirala je sredinom aprila. Tada je grupa nepoznatih hakera potpisanih kao "ogorčeni Kraljevčani" na Iternetu objavila gotovo kompletnu bazu podataka korisnika bežične mreže "Tron informatike", hvališući se da su tako oborili "Tronovu" mrežu. Time su ugrozili privatnost i bezbednost oko dve stotine korisnika, među kojima su mnogobrojne ustanove, javna i privatna preduzeća, pojedinci... Oglasila se i "Tron informatika" koja je ove hakere nazvala "razularenom internet-bandom". Ova firma je priložila i fotografije uređaja kojima je ometana njihova mreža ili su u etar emitovani pogrdni i vulgarni izrazi. - Postoji opsežna dokumentacija o ovim i svim drugim upadima u našu mrežu, koju smo pripremili i dostavili nadležnima - kaže Zoran Otašević, jedan od rukovodilaca "Tron informatike". - Nadam se da će se vrlo brzo sve razjasniti i utvrditi ko je kriv za "internet-provale" i smetnje. U kraljevačkoj policiji nisu mogli ništa detaljnije da saopšte o jučerašnjoj akciji kolega iz Beograda. Da li je sukob dveju konkurentskih firmi ovim dostigao vrhunac - znaće se narednih dana.

Autor: E.V.N.

ubrika: Hronika/Kriminal

Srbija: Kraljevo


Društvena: Specijalno odeljenje za visoko-tehnološki kriminal

VIRTUELNI PIRATI


Prvi put u Srbiji preseČENO rasturanjE nelegalnih diskova na veliko

U policiji zadržani Željko Jovanović i Slobodan Milenković POSLE višemesečnog rada, policija je prvi put u Srbiji presekla nelegalan kanal distribucije piratskih virtualnih izdanja koji je išao "na veliko". Operativci UKP MUP Srbije, u koordinaciji sa Tužilaštvom za visokotehnološki kriminal, priveli su u Kraljevu više osoba, organizatora rasturanja piratskih filmskih, muzičkih, softverskih i drugih autorskih dela. Policijsko zadržavanje od 48 sati određeno je Željku Jovanoviću (35) i Slobodanu Milenkoviću ( 36), koji se terete da su počinili krivično delo neovlašćenog iskorišćavanja autorskog dela ili predmeta srodnog prava i sumnjiče da su organizatori ovog "posla". Prvi se vodi kao vlasnik "Ekskalibur neta", a drugi "Ekskalibur koma". Jovanović se sumnjiči da je od 2005. do kraja prošle godine na teritoriji Kraljeva i Mataruške Banje kao provajder "Ekskalibura" neovlašćeno razvio mrežu antena i bežičnu internet-mrežu (vajrles), i nudio na prodaju razne sadržaje, pa čak i elektronske knjige. U svojoj kući, u selu Ribnica kod Kraljeva, Jovanović je postavio nekoliko FTP servera, u kojima su bili najnoviji filmovi, muzički hitovi, video-igrice, kompjuterski programi „Majkrosofta“ i drugih svetskih kompanija. Svako ko je imao pristup njegovoj mreži mogao je da skine program, film ili muziku koju je hteo. Pored toga, on je organizovao i mesečno naplaćivanje ovakvih svojih usluga. Imao je, kako saznajemo, nekoliko hiljada korisnika. Februara ove godine Jovanović, odnosno njegova firma, dobio je dozvolu od RATEL (Republička agencija za telekomunikacije) na pet godina. Kao provajder mogao je legalno da prodaje internet-vreme i pruža internet-usluge. Ali, kako se sumnja, on je i dalje nastavio da na svojim FTP serverima drži nelegalne programe, filmove i muziku. Korisnici koji su bili pretplaćeni na internet-vreme sa paketom za prenos podataka i protokom od 256 kilobajta u sekundi nisu mogli da skinu najsavremenije programe, ali oni sa paketom od 512 kilobajta u sekundi imali su besplatan pristup ovim FTP serverima. U ponudi sa zvaničnog sajta "Ekskalibura", pored osnovnog paketa, nudi se i pristup mnogobrojnim audio i video-serverima, kao i serverima sa najnovijim računarskim igricama. Cenovnici su, međutim, prikriveni. Na sajtu ih ili nema, ili su prikriveni natpisima da su veb-stranice u pripremi. Nezvanično saznajemo da se mesečna pretplata za modemski ili bežični "vajrles" internet kod ove firme kretao od 10 do 20 evra, zavisno od brzine protoka. U interesu istrage se ne saopštava ni koliko je tačno korisnika ovakvih usluga bilo, ali se procenjuje da ih je zbog "popularnih cena" bilo dosta. U saopštenju MUP Srbije navodi se da je Jovanović nelegalno distribuisao više hiljada različitih najnovijih autorskih dela. MUP Srbije je nastavilo rad na ovom slučaju i utvrđivanju svih činjenica i identifikovanju osoba koje su bile uključene u ovaj "biznis".

Antrfile:

FIRMA "EKSKALIBUR net" i "Ekskalibur kom" čine jednu firmu pod nazivom "Ekskalibur net DOO" sa dvojicom suvlasnika i direktorima Željkom Jovanovićem i Slobodanom - Bobanom Milenkovićem. Osim njih, u firmi, prema podacima sa zvaničnog sajta, radi

još šestoro ljudi - stručnjak za vajrles (bežični) internet, pi-ar menadžer, dvojica servisera i dvoje komercijalista. Firma se bavi i prodajom i servisiranjem računara i računarske opreme, a od februara ove godine zvanično i internet-uslugama.

Autor: E. V. N.


Srbija: Srbija




Ličnost: Drašković Vuk, Mašić Dušan, Petronijević Goran, Vukasović Nenad

Žanr: Izjava

ZLOČIN ČEKA KAZNU


Pred Vrhovnim sudom Srbije juČe poČelo davanje zavrŠnih reČi za "Ibarsku magistralu" TuŽilaŠtvo: Svi zasluŽili po 40 godina zatvora Odbrana: Donesite Časnu, oslobaĐajuĆu presudu DraŠkoviĆ: Prekinite agoniju, zadovoljite pravdu OsmajliĆ: Kazna od 40 godina nagrada za optuŽene - NEMA dileme koju kaznu treba izreći optuženima za ubistvo, pošto je za to krivično delo bila zaprećena smrtna kazna, pa je ukinuta. Jedina adekvatna kazna jeste 40 godina zatvora. Ovim rečima je zamenica republičkog tužioca Marija Šušnjević juče okončala svoju završnu reč pred Vrhovnim sudom Srbije na suđenju za zločin na Ibarskoj magistrali, počinjen 1999. godine, kada su u pokušaju ubistva Vuka Draškovića, stradala četvorica funkcionera SPO. Ona je istakla da je na suđenju pred sudskim većem VSS dokazano "da su svi optuženi delovali sa umišljajem" i ostala pri završnoj reči sa suđenja u januaru 2007. godine. Vuk Drašković zamolio je sud da "agonija bude prekinuta i zemaljska pravda zadovoljena" i da svi učesnici tog zločina budu osuđeni na maksimalne zakonske kazne. - Sve je dokazano. Od ovog zločina postoji i veći zločin, a to je negiranje i ponos zločinom i ruganje žrtvama. Taj veći zločin traje već osam godina - rekao je Drašković. On je dodao da Jedinica za specijalne operacije nije vodila politiku Državne bezbednosti nego je, kako je naveo, bila batina u rukama DB na čelu sa optuženim Radomirom Markovićem i Milanom Radonjićem, a na vrhu piramide je bio Slobodan Milošvić.

- Milošević se posle NATO bombardovanja potpuno izgubio u želji da održi vlast i odlučio da ja budem ubijen, ali samo čudom to se nije obistinilo - naglasio je Drašković. Veselin Osmajlić, brat ubijenog Zvonka Osmajlića, rekao je, između ostalog, "da je za optužene kazna od 40 godina zatvora nagrada", jer će njihove porodice moći da ih vide. - Mi naše nikada nećemo moći da vidimo - kazao je Osmajlić. Advokat Slobodan Milivojević, branilac optuženih Milorada Ulemeka i Nenada Ilića, izrazio je ubeđenje da će sudsko veće doneti "časnu, oslobađajuću presudu", i naglasio: - Nesporno je da od sto saslušanih svedoka nijedan nije prepoznao, niti video nijednog optuženog. Advokat Nenad Vukasović, zastupnik optuženog Branka Berčeka, istakao je da protiv njegovog klijenta "nema dokaza" i zatražio oslobađajuću presudu. I advokati ostalih optuženih tražili su slobodu za svoje branjenike, a Predrag Jovančević, branilac Mihalja Kertesa, istakao je da su u ovom predmetu u agoniji oni, koji već osam godina "sede na optuženičkoj klupi". Advokati Dušan Mašić i Goran Petronijević, branioci bivšeg prvog čoveka RDB, optuženog Radomira Markovića, dali su široku odbranu. - Osam godina pokušavamo da dokažemo da je stradanje mladih ljudi na Ibarskoj magistrali zla kob i da se njihova nesreća koristi u političke svrhe - rekao je Mašić. - Još je veći zločin da zbog političke potrebe neko bude oglašen krivim za nešto što nije učinio, kao što je Radomir Marković. Mašić je podvukao da smatra da je tekuće suđenje koje se vodi pred VSS ništa drugo no "performans pred VSS". - Sve ovo izašlo je iz kuhinje Zorana Mijatovića i Gorana Petrovića, a u sprezi sa bivšim tužiocem Radetom Terzićem. Utvrdili smo da je Zoran Đinđić, 6. oktobra 2000. godine, dao nalog da se Radomir Marković uhapsi, a da ni sam nije tačno znao iz kojih razloga - rekao je Mašić. Suđenje se nastavlja danas iznošenjem završnih reči advokata ostalih optuženih.

Antrfile:

ŽRTVE U INSCENIRANOJ saobraćajnoj nesreći 3. oktobra 1999. godine na Ibarskoj magistrali poginuli su funkcioneri SPO Veselin Bošković, Zvonko Osmajlić, Vučko Rakočević i Dragan Vušurović, dok je predsednik te stranke Vuk Drašković povređen.



Srbija: Srbija




Ličnost: Marković Radomir, Ulemek Milorad

Legija

Žanr: Izjava

LEGIJA: NISAM IDIOT


ZAVRŠNIM REČIMA OPTUŽENIH OKONČAN POSTUPAK ZA ZLOČIN NA IBARSKOJ MAGISTRALI -Ulemek: Znam da nisam rođen pametan. Ovo je politička nameštaljka -Marković: Optužen sam jer nisam hteo da optužim Miloševića BEOGRAD - Vrhovni sud Srbije će presudu optuženima za zločin na Ibarskoj magistrali, izreći 19. juna, rečeno je na jučerašnjem suđenju, pošto su završne reči dali svi optuženi - Milorad Ulemek Legija, Radomir Marković, Nenad Ilić, Nenad Bujošević, Branko Berček, Leonid Milivojević, Duško Maričić, Mihalj Kertes, Dragiša Dinić, Vidan Mijailović, Milan Radonjić i Branko Đurić. - Znam da nisam rođen preterano pametan. Ja sam propali muzičar, koji je sa trombona prešao na tromblon. Ali, nisam ni idiot koji je uzeo iz DB kamion, uradio to što je uradio, a onda ga ostavio sa tablicama na magistrali i tako ostavio potpis - rekao je Ulemek. Suština nije u visini kazne, nego u tome li ćemo biti proglašeni krivima ili ne. Ulemek je istakao da "optuženima u ovom predmetu nije bilo omogućeno da dokažu da nisu krivi, da je cela priča nameštena od strane tadašnjeg političkog vrha koji ju je lepo 'spakovao'." - Ne ponosim se što sam i sam učestvovao u montiranju ove priče i priveo u Palatu pravde Bujoševića i Ilića i to pravo iz kabineta Zorana Mijatovića - nastavio je Ulemek. - Niko me na to nije naterao, ali su me ubedili tadašnji vrh DB, a i sam Đinđić, da radim nešto ispravno i da je interes svega bio da se optuži Slobodan Milošević. Ali, kad je priča izbila na videlo dogodile su se neke druge stvari i optuženi su nevini ljudi. Konkretno, Radomir Marković koji nevin sedi u pritvoru već osam godina. Ja lično, shvatio sam mnogo kasno da sam izigran. I ostali optuženi su zamolili sudsko veće da "dobro razmotri sve dokaze i postupi isključivo po zakonu". Tako je Berček od suda zahtevao da ga proglasi nevinim, naglašavajući da ga je "baš briga za sudbinu ostalih optuženih", dok je Bujošević insistirao da, ispravi grešku koju je svojevremneno počinio i javno se izvini Markoviću što ga je lažno optužio. - Iako sam slovio za Miloševićevog bliskog saradnika, koji se često sa njim viđao, tvrdim da je Vuk Drašković češće bio kod njega nego ja - istakao je u svojoj završnoj reči Kertes. - Tačnije, Drašković je bio miljenik bračnog para Milošević, a ne ovde optuženi. Radomira Markovića, bivši šef DB, tvrdi da "nije kriv" i da mu "Milošević nikada nije naredio da uradi nešto slično". - Postupak protiv mene iniciran je od strane pojedinaca iz političkog vrha - rekao je Marković, i dodao: - Događaj na Ibarskoj magistrali je organizovan da bi se kompromitovao DB i lažno optužio Milošević. I sam Ulemek je u toj priči izmanipulisan, iako je od Đinđića dobio obećanje da osim Miloševića niko neće odgovarati. Sve mogu da razumem, ali ne i da nedužni ljudi stradaju, budu oglašeni krivim za nešto što nisu uradili. Zato i verujem u ovaj sud.

Antrfile:

POZNATI U SUDNICI JUČERAŠNjEM davanju završnih reči optuženih, kao i obično prisustvovali su članovi njihovih porodica i prijatelji. Između ostalih, Ulemekova supruga Aleksandra i majka Natalija, ali po prvi put i Luka Bojović u pratnji trojice prijatelja, kao i Saša Pejaković, koji je u procesu za ubistvo Zorana Đinđića osuđen na osam godina zatvora. U sudnici je nakratko boravila i sada već bivša sudija VSS Milena Inić-Drecun, koja je odbila da potpiše presudu optuženima za ubistvo Ivana Stambolića i pokušaj ubistva Vuka Draškovića u Budvi.



Srbija: Jagodina


Društvena: Okružni sud

PODMIĆENA

Kurir, 17.06.2008; Strana: 11

Danijela Lazarević ispričala istražnom sudiji, tužiocu i policiji da je podmitila sudiju Danijelu Obradović sa 2.000 evra kako bi njenom dečku sredila odlaganje izdržavanja zatvorske kazne i okončala postupak JAGODINA - Pretnje Danijeli Obradović, predsednici suda u Jagodini, mogla bi se izroditi u mnogo ozbiljniju aferu, saznaje Kurir iz policijskih izvora. Naime, tokom saslušanja Danijele Lazarević, osumnjičene da je slala preteće poruke sudiji Obradović, državni tužilac Jasmina Miladinović i policija došli su do informacija koje optužuju predsednicu suda za primanje mita od 2.000 evra kako bi više puta odložila zatvorsku kaznu Veljku Memareviću i na kraju okončala postupak. Pošto je Lazarevićeva i kod istražnog sudije ponovila da je sudiju podmitila kako bi njenom momku odložila odlazak u zatvor, ovih dana bi Goran Busarčević, okružni tužilac iz Jagodine, trebalo da pokrene istragu protiv predsednice suda u Jagodini. Kao što je Kurir već pisao, Danijela Lazarević je osumnjičena da je nekoliko dana zaredom slala preteće poruke sudiji Obradović. Pretnje su uglavnom erotske prirode tipa: „Još uvek bih te poje..., nabio k... do grla, želiš to, vidim ti u očima“ ili „Pretiš mi, vređaš me, sad još i nećeš da pričaš sa mnom. Samo te volim do ludila i želeo sam da te upozorim!“ U poslednjoj od tridesetak poruka pisalo je samo: „Čeda“, što je ime sudijinog maloletnog sina. Posle ove poruke, sudija je pozvala policiju. A na saslušanju osumnjičena Danijela je veoma opširno, na dve i po gusto kucane strane, objasnila o čemu je reč. Ona je rekla da predsednicu suda poznaje godinu i po dana i da ih je upoznala zajednička prijateljica Slađana Petrović. U toj izjavi dalje stoji: „Prvi put sam na posao kod sudije Danijele otišla leta 2007. godine, jer je Danijela rekla Slađani da može da odloži zatvorsku kaznu mom tadašnjem momku Veljku

Memareviću. Sudija mi je rekla da moj dečko u molbi napiše da su mu roditelji bolesni i da, sem njeg,a nema ko da ih čuva, jer drugačije, uz bilo koje uverenje, to ne bi mogla da mu sredi. Pored nje, postoje još dva čoveka, veštaka, koji donose tu odluku. Dok smo vodile taj razgovor, kod sudije u kancelariji bila je prisutna i ta Slađana. Pre ovog susreta, Danijela mi je rekla da se prvo najavim, jer je praksa da stranke prima sredom. Posle toga, moj dečko piše molbu, a zatim mu je odloženo izdržavanje kazne.“ Lazarevićeva dalje kaže da se sa sudijom i dalje povremeno viđa, a 12. septembra ponovo odlazi u kancelariju kod nje da ponovo odloži odlazak dečka u zatvor: „Tada mi je rekla da ponesem svoje analize o problemima sa štitastom žlezdom i da napišemo da nema ko drugi da brine o meni, jer je lečenje praćeno alergijama. Moj dečko je trebalo sutradan da ode da izdržava kaznu u Zaječaru zbog falsifikovanja novca. Molbu smo podneli istog dana, a sudiju sam tada pitala da li mogu nekako da joj se odužim, na šta mi je odgovorila da nema problema, jer je i onako vređaju nekim sitnim poklonima. Rekla je da joj je Rada iz Ćuprije kupila ‘pišljivi brus’, a neka Snežana, kojoj je završila razvod braka, ‘bedni komplet’ koji joj je odmah vratila.“ Danijela Lazarević kaže u izjavi policiji i istražnom sudiji da je posle nedelju dana ponovo došla kod sudije Obradović i da su tada bile same u kancelariji. „Imala sam zakazano u 11 sati. Odnela sam joj parfem ‘omnija bulgari’ i set za kupanje. U kutiju parfema sam stavila 2.000 evra. Otvorila je poklon ispred mene, rekla je da joj je neprijatno jer ta njena usluga ne košta baš toliko. U svakom slučaju, zahvalila se i uzela novac i poklon. I tom prilikom je odložila kaznu Memareviću. Kad sam donosila kesu s poklonima, na portirnici me je video Dejan Nikolić, brat načelnika saobraćajnog SUP. Opomenuo me je da ugasim cigaretu i pitao u kom svojstvu dolazim. Rekla sam da idem kod predsednice suda. Kad sam izlazila, video je da nemam kesu i nasmejao se. Novac sam odnela kad mi je sudija Danijela rekla da je kazna odložena i da je sredila okončanje postupka protiv Veljka.“

Autor: G. KATIĆ


Država: Rusija

Srbija: Srbija


Društvena: Specijalni sud za organizovani kriminal, Interpol


Ličnost: Kovačević-Tomić Maja

Žanr: Izjava

Ličnost/tema: Subotić Stanko Cane

ZASTARELOST RAZLOG PUŠTANJA


Proces protiv Stanka Subotića u Srbiji će se nastaviti u njegovom odsustvu ili će postupak biti razdvojen Glavno tužilaštvo Rusije potvrdilo je juče da je odbijen zahtev Ministarstva pravde Srbije za izručenje biznismena Stanka Subotića. Kako je Tanjugu izjavio dežurni tužilac Uprave za saradnju sa medijima i javnošću Tužilaštva Dmitrij Karnažicki, po zakonu Ruske Federacije Subotić „ne može biti podvrgnut krivičnom gonjenju za dela u vezi sa kojima je traženo njegovo izručenje zbog zastarelosti”. Portparol Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu Maja Kovačević-Tomić rekla je juče da sudski postupak Stanku Subotiću Canetu može da bude razdvojen u odnosu na ostale iz grupe od 15 okrivljenih za šverc cigareta, a može mu se suditi i u odsustvu. Kovačević-Tomić je u izjavi Tanjugu precizirala da je optužnica za Subotića i dalje na snazi, kao i poternica i rešenje o određivanju pritvora. Ona je objasnila da sudsko veće koje sudi Subotićevoj grupi, po zakonu može da odluči da se u odnosu na Subotića postupak razdvoji dok ne bude uhapšen po poternici koja je za njim raspisana. Prema zakonu, rekla je Kovačević-Tomić, druga mogućnost je da sudsko veće donese rešenje da se Subotiću sudi u odsustvu. Jedan od najbogatijih ljudi u jugoistočnoj Evropi, Stanko Subotić Cane, koji je u Srbiji optužen za organizovani šverc cigareta tokom devedesetih godina prošlog veka, da podsetimo, uhapšen je na moskovskom aerodromu „Šeremetjevo”, 28. aprila ove godine, kada je nameravao da otputuje u Ženevu. Prethodno je 8. aprila ove godine doputovao u Rusiju iz Švajcarske, gde je imao mesto prebivališta i gde je lociran kada je zatražio vizu za ulazak u Rusku Federaciju. Hapšenje je usledilo nakon što je godinu dana na snazi bila Interpolova poternica za njim. Od dana ulaska u Rusiju bio je pod policijskom prismotrom ove zemlje, a od trenutka hapšenja Subotićev advokatski tim započeo je svojevrsnu borbu da spreči njegovu ekstradiciju srpskim pravosudnim organima. Branioci su u dva navrata nudili sudu jemstvo da odobri da se njihov klijent brani sa slobode. Pre Subotićevog puta u Moskvu, advokati su kao garanciju da će se njihov klijent pojaviti u sudu 19. maja ove godine, kada je bio zakazan početak suđenja grupi optuženih za šverc cigareta na čijem je on čelu bio, nudili 700.000 evra ukoliko mu bude bilo dozvoljeno da se brani sa slobode. Posle njegovog hapšenja u Moskvi, ponuđeni iznos Subotićevih advokata sudu bio je čak dva miliona evra. U međuvremenu na zidovima u Beogradu pojavili su se grafiti sa više nego jasnom porukom „sloboda za Caneta”. Za to vreme njegov pravni tim se svakodnevno putem medija obraćao javnosti tvrdeći da će Rusiji biti predočeni dokazi da se protiv biznismena Subotića u Srbiji vodi politički proces, praćen brojnim kršenjima njegovih prava u istrazi. Boreći se za prava svog klijenta, advokati su protiv države Srbije podneli tužbu Evropskom sudu za ljudska prava. U pojedinim dnevnim listovima, u to vreme, pojavio se preko cele strane objavljen plaćeni oglas Subotićevih advokata u kojem je objašnjeno zbog čega bi on trebalo da bude na slobodi. Na ovo je reagovao Slobodan Radovanović, v. d. republičkog javnog tužioca, koji je od Advokatske komore Srbije i Beograda zatražio da protiv Subotićevih branilaca pokrenu disciplinski postupak povodom objavljenog oglasa. Pre nekoliko dana u glavnom gradu „osvanuli” su plakati potpuno drugačije sadržine od ranije ispisanih grafita. Naime, oni su urađeni kao svojevrsne poternice na kojima se pored upućenih pretnji, Subotić naziva pobeguljom i „pomagačem najvećih srpskih neprijatelja i izdajnika Đukanovića i Đinđića”.

Prethodno je zahtev srpskog Ministarstva pravde Glavnom tužilaštvu Rusije za Subotićevo izručenje, Srbija diplomatskim putem prosledila 5. maja ove godine, sa svom neophodnom propratnom dokumentacijom. Dok se čekalo na odgovor ruskih nadležnih organa, suđenje grupi od 14 osoba optuženoj za šverc cigareta počeo je 19. maja ove godine, ali je Sudsko veće Specijalnog suda u Beogradu prethodno razdvojilo krivični postupak protiv Subotića. Optuženima se pripisuje da su oštetili državni budžet za 28 miliona evra i osam miliona dolara.

Autor: DANIJELA VUKOSAVLJEVIĆ


Država: Rusija

Srbija: Srbija


Ličnost: Beljanski Vladimir

Žanr: Izjava


UTOČIŠTE U RUSKOJ FEDERACIJI


Jedno od pitanja koja se trenutno tiču Subotića jeste da li je bezbedan njegov dolazak u Srbiju Ruski pravosudni organi nisu usvojili zahtev Srbije za ekstradiciju Stanka Subotića Caneta i on je sada slobodan čovek, istakao je juče njegov advokat Vladimir Beljanski. Iz ovakve odluke, istakao je Beljanski, proističe da je „Rusija spremna da pruži utočište Subotiću, jer da nije tako, on sada ne bi bio na slobodi”. – Subotić je na slobodu pušten juče oko 13 časova. S obzirom na to da je odluka tek doneta ne bih mogao da komentarišem njene razloge. Znam da je u svom odgovoru ruskim pravosudnim organima, Subotić istakao da se radi o političkom postupku i da nema poverenja u one koji su inicirali ovaj postupak. On odbija da bude talac. Pitanje je kako će naši pravosudni organi i policija prihvatiti ovakvu odluku ruskih organa – istakao je Beljanski. Advokat je naglasio da su Švajcarska i Francuska, zemlje koje su do sada ispitivale Subotićevo poslovanje, u periodu koji se navodi u ovdašnjoj optužnici, zaključile da ga ne treba uhapsiti, a kamoli izručiti Srbiji. To je, kako je rekao Beljanski, sada uradila i Rusija i dodao da se radi o državama sa veoma ozbiljnim sudskim organima koje su zauzele jasan stav. – Jedan od razloga zbog kojeg je Subotić pušten na slobodu, a koji je prema mojim saznanjima bio primaran, jeste zaključak ruskih vlasti da je u pitanju postupak motivisan političkim razlozima. Jedno od osnovnih pitanja koja se trenutno tiču Subotića jeste da li je njegova bezbednost u ovom trenutku ugrožena, odnosno da li je bezbedan njegov dolazak u Srbiju. Ono od čega sigurno nećemo da bežimo jeste njegov dolazak u Srbiju i iznošenje odbrane. Ukoliko sud sagleda predmet na pravi način, prihvati predlog za jemstvo koji spremamo, ukine pritvor i poternicu, neće biti

razloga da se Subotić ne pojavi u Srbiji – rekao je Beljanski. Odgovarajući na pitanje koji su konkretni razlozi koji su doveli do toga da se Subotić nađe na slobodi, njegov advokat je rekao da je više činjenica dovelo da ovakve odluke. Ruske vlasti su, kako je rekao, sigurno preispitale postupak koji se u Srbiji vodi protiv njega, mogućnosti zastarelosti krivičnih dela koje mu se optužnicom stavljaju na teret… – Sve te razloge je odbrana isticala. Neki od njih su sigurno i usvojeni. Ipak, smatram da je primarna činjenica bila ta da je postupak protiv njega politički motivisan. Postoji namera, onih koji su ovaj postupak pokrenuli, da prikažu Subotića kao vrh piramide u nelegalnoj trgovini cigaretama. Ono što ćemo pokušati da dokažemo jeste da se njegova firma legalno bavila trgovinom cigaretama. Ne bi se čudio da su ruske vlasti to već i zaključile – rekao je Beljanski. Advokat je rekao da je u kontaktu sa Subotićem i pretpostavlja da će se iz Rusije uputiti u Švajcarsku gde mu je prebivalište, porodica i kuća. Na molbu da prokomentariše napise pojedinih medija da je Subotić pozvan da u Rusiji primi orden, Beljanski je istakao da se radi o provokacijama koje su u medije plasirali oni koji su inicirali pokretanje postupka protiv njega. Na kraju, Beljanski je rekao da očekuje da u narednim kontaktima sa Subotićem, njegov advokatski tim, zauzme zajednički stav u vezi sa daljim postupanjem i još jednom naglasio da je njegov klijent spreman da dođe u Srbiju i iznese svoju odbranu, ali ne tako što će da bude stavljen u pritvor i korišćen kao talac.

Antrfile:

Poternica ostaje na snazi Državni sekretar Snežana Malović istakla je juče u izjavi za „Politiku” da Ministarstvu pravde i Interpolu nije dostavljen zvaničan dopis kojim su obavešteni o puštanju Subotića na slobodu. Ona je istakla da Ministarstvo pravde nema pravo žalbe i da se radi o suverenoj odluci Ruske Federacije. U svakom slučaju, naglasila je Malovićeva, poternica koja je raspisana za Subotićem ostaje na snazi. M. D.

Autor: M. DERIKONJIĆ

Rubrika: Društvo

Srbija: Srbija

PRESEČEN MEĐUNARODNI LANAC TRGOVINE DEVOJKAMA


Bar – Policija Crne Gore i MUP Srbije, u okviru policijske operacije „Balkanska ruta”, presekli su međunarodni lanac trgovine devojkama iz Ukrajine. Potencijalne žrtve trgovine ljudima trebalo je da kroz Crnu Goru, kao zemlje u tranzitu, stignu na teritoriju Kosova, gde bi bile seksualno eksploatisane. Saradnjom sa MUP-om Srbije, prikupljeni su dokazi i relevantne informacije, koji ukazuju na sumnju da je na teritoriji Srbije, Crne Gore i Kosova, bila formirana međunarodna kriminalna organizacija, koja se u dužem periodu, na organizovan način, bavila i pripremala za trgovinu ljudima.

Članovi grupe su vrbovali devojke iz Ukrajine. Koristeći njihove teške životne prilike, organizovali su njihov prihvat u Crnoj Gori i tranzit do Kosova, radi seksualne eksploatacije.

Autor: M. V.


Država: Rusija

Srbija: Srbija



OSLOBOĐEN STANKO SUBOTIĆ CANE


Presuda doneta uz obrazloženje da je slučaj zastareo Specijalno za „Politiku” Moskva – Na osnovu Evropske konvencije o zastarelosti donete 13. decembra 1957. godine, rusko Generalno tužilaštvo donelo je 23. juna odluku da oslobodi iz pritvora Stanka Subotića Caneta, potvrđeno je „Politici” u Odeljenju za međunarodne odnose Generalnog tužilaštva. Subotić je juče oslobođen uz obrazloženje da je slučaj zastareo. Stanko Subotić je uhapšen 28. aprila na moskovskom aerodromu Šeremetjevo na osnovu poternice Interpola i do oslobađanja se nalazio u Međunarodnom izolacionom centru broj 4 u Medvedkovu, severnom delu Moskve. Odmah posle hapšenja, srpske vlasti su zatražile da se Subotić izruči pravosudnim organima Srbije, ali je Rusija postavila nekoliko dopunskih pitanja među kojima je najvažnije da se „osveži” materijal koji je poslat u zahtevu za izručenje. Dodatno je zatraženo i da se proveri da li se Cane skrivao od srpskog pravosuđa, ili je, kako su tvrdili njegovi advokati, više puta bez prepreka ulazio u Srbiju i napuštao je. Zanimljivo je bilo i pitanje ko mu je izdao pasoš i s kim je sve Cane radio, jer je šverc onih razmera za koje je Subotić optužen nemoguće organizovati bez učešća države. Tokom Subotićevog boravka u, kako se to u Rusiji kaže, „izolatoru” njegovi advokati učinili su sve da spreče njegove kontakte sa bilo kim iz Srbije, uključujući i osoblje ambasade u Moskvi. Koliko je poznato, advokati nisu dozvolili ni da ga poseti konzul Srbije, što se inače radi uvek kad je naš građanin u ruskom zatvoru. Ni danas se ne zna kako se i zašto Subotić našao u Moskvi, ko su bili njegovi partneri i prijatelji u ruskoj prestonici, niti ga je iko video na nekom od mesta gde se obično sreću naši ljudi. Ni ruski mediji nisu se mnogo bavili hapšenjem srpskog biznismena. Osim šture informacije na državnoj agenciji Itar-Tas, gotovo da se ništa nije o tome objavljivalo. Ipak, u Rusiji se Canetova biografija može naći na internetu. U njoj se govori o optužbi za šverc cigareta, vezama sa Mirjanom Marković i raskidu s porodicom Milošević. strana 12

Sa prve strane – Tvrdi se da se, iako je svima bilo poznato na koji je način Subotić zaradio svoje bogatstvo, srpsko pravosuđe nije bavilo njime zato što se smatralo da se „iskupio” za saradnju sa Miloševićem time što je pomagao srpskoj opoziciji i Crnogorcima u borbi za njegovo svrgavanje s vlasti. Promenu stava i podizanje optužnice za šverc cigareta Radio Sloboda vezuje za predizbornu kampanju. Srpske vlasti su znale da je slučaj zastareo, ali su narodu htele da pokažu da je borba protiv korupcije počela. Sad, kad su izbori prošli, Cane može mirno da se vrati u Švajcarsku i nastavi da se bavi svojim poslovima.

Autor: LJUBINKA MILINČIĆ


Srbija: Srbija



PLAKATI PROTIV STANKA SUBOTIĆA


Trg Republike juče je osvanuo izlepljen plakatima na kojima je Stanko Subotić, optužen za šverc cigaretama. Na plakatima piše da se traži Stanko Subotić Cane, „pobegulja, pomagač najvećih srpskih neprijatelja i izdajnika Đukanovića i Đinđića”. Subotiću se preko plakata i preti, budući da se ljudi pozivaju da mu „presude odmah po viđenju, odnosno po dolasku u Srbiju”. Kao nagrada, zagarantovan je „mir u duši”. Plakat je potpisala nepoznata „slobodna Srbija”.

Autor: M. D.


Srbija: Srbija




Ličnost/tema: Marković Radomir

EVOLUCIJA KRIVICE RADETA MARKOVIĆA


Okružni sud smatrao da je bivši šef DB-a samo prikrivao dokaze, a Vrhovni sud utvrdio da je stvorio plan o zločinu Odluka Vrhovnog suda Srbije da prekvalifikuje krivično delo za koje je optužen Radomir Marković u predmetu zločina na Ibarskoj magistrali, najveće je iznenađenje presude, izrečene u četvrtak posle četvrtog glavnog pretresa. Tri puta je bivši šef Resora državne bezbednosti bio prvostepeno osuđen za krivično delo koje se zove „pomoć učiniocima posle izvršenog krivičnog dela”. U prvoj presudi Okružnog suda, sudija je naveo da je Marković oslobođen optužbi da je organizovao zločin, ali da je oglašen krivim jer je izvršiocima pomagao da uklone tragove i osudio ga na sedam godina zatvora. Ta presuda je ukinuta sa obrazloženjem da nije utvrđeno ko je naredio ubistvo Vuka Draškovića. Zatim su se na spisku optuženih našli Milorad Ulemek, Branko Berček, Duško Maričić, Leonid Milivojević, Dragiša Dinić, Vidan Mijailović i Branko Đurić, ali Marković na ponovljenom suđenju ponovo biva osuđen zbog pomaganja učiniocima posle izvršenog krivičnog dela, ovoga puta na deset godina zatvora. Trećom presudom osuđen je na osam godina. Rade Marković je bio na mestu šefa DB-a kada je uhapšen u februaru 2001. godine posle priznanja dvojice pripadnika Jedinice za specijalne operacije, Nenada Ilića i Nenada Bujoševića, da su učestvovali u zločinu na Ibarskoj magistrali, Ilić kao vozač kamiona ubice, a Bujošević kao „koordinator” između njega i Radeta Markovića. U njegovom iskazu iz istrage piše da su oni u parkiranim vozilima pored puta čekali nailazak kolone koja je bila meta, kao i da ga je u jednom momentu na mobilni telefon pozvao Radomir Marković i povikao: „Šta čekate!? Krećite! Već su prošli Stepojevac!”. Bujošević se pred Vrhovnim sudom izvinio Markoviću što „zbog njega sedam godina čami u pritvoru” i ponovio da je njegovo priznanje iz istrage bilo lažno i da je „izabran da prizna” zato što živi u Lazarevcu i poznaje teren. Posle glavnog pretresa, koji je Vrhovni sud otvorio drugi put u svojoj istoriji, dugoj 161 godinu, sudsko veće je u presudi prekvalifikovalo krivično delo iz optužnice i oglasilo Markovića krivim za teško ubistvo i za to najteže krivično delo izreklo mu i najtežu moguću kaznu – 40 godina zatvora. – Niko osim Markovića nije mogao dati nalog da se pojačaju mere praćenja Vuka Draškovića, kao ni da se kamion Državne bezbednosti izveze iz baze. Marković je stvorio plan za izvršenje ovog krivičnog dela i sa tim planom je upoznao Milorada Ulemeka. Taj plan je realizovan tako što su svi ispunili svoje zadatke i svi su svojim radnjama bitno doprineli izvršenju krivičnog dela. Ilić je vozio kamion, Maričić, Bujošević i Milivojević su „obezbeđivali lice mesta”, a Berček je dao znak kad kamion treba da skrene – rekao je sudija Dragomir Milojević u usmenom obrazloženju presude Vrhovnog suda. On je objasnio da je odgovornost Markovića utoliko teža što je on tada bio načelnik Resora državne bezbednosti, „koji treba da radi na otkrivanju krivičnih dela, a on je bio važna karika u lancu izvršenja ovog krivičnog dela, koje bez njega nije moglo da bude izvršeno”. – Bez značaja je činjenica koju su Ilić i Bujošević naveli u priznanjima iz istrage, da su mislili da se radi o teroristima i albanskoj mafiji, a to znači i da su znali da se u vozilima nalazi veći broj ljudi, jer ljudski život i telo su zaštićeni zakonom. Svako ubistvo izaziva uznemirenje građana, a ovde je reč o napadu na predsednika jedne političke stranke. Zato sud prihvata navode iz prvostepene presude da je reč o istorijskom događaju – kazao je sudija Dragomir Milojević.

Predsednik veća osvrnuo se i na visinu kazni, ali pri tom nije spomenuo kazne od 15 godina zatvora, koje su nekima bile izrečene pred Okružnim sudom. – Ovde je reč o najtežem krivičnom delu za koje je propisana najteža kazna, a sud je prilikom odmeravanja kazne imao u vidu doprinos svakog od optuženih u izvršenju. Smrtna kazna je u našem zakonodavstvu postojala do 2001. godine, kada je zamenjena kaznom zatvora od 40 godina – rekao je Milojević i dodao da optuženi imaju pravo žalbe trećem stepenu. Markovićev advokat Dušan Mašić napustio je sudnicu čim je čuo da je njegov klijent oglašen krivim za teško ubistvo. Tražio je za njega oslobađajuću presudu. Izvesno je da će podneti žalbu. Radomir Marković je za ubistvo Ivana Stambolića i pokušaj ubistva Vuka Draškovića u Budvi pravnosnažno osuđen na 15 godina zatvora.


Rubrika: Sport

Srbija: Srbija

Institucija: Sport



NJEGUŠU ŽAO DŽAJIĆA I CVETKOVIĆA


Nekadašnji fudbaler Crvene zvezde Zoran Njeguš, koji je juče svedočio u istražnom postupku protiv Dragana Džajića i Vladimira Cvetkovića, prema nezvaničnim informacijama, nije teretio osumnjičene. Rešenjem o proširenju istrage, dvojica bivših funkcionera Crvene zvezde, terete se da su zloupotrebom službenog položaja protivpravno prisvojili 3,5 miliona maraka prilikom Njeguševog transfera u madridski Atletiko. Saslušanje Njeguša trajalo je oko 40 minuta, a nije prekidano ni kada je naložena evakuacija Plate pravde zbog lažne dojave o podmetnutoj bombi. – Ne želim da komentarišem ništa u vezi sa istražnim postupkom. Žao mi je što se sve ovo dešava tim pre što sam imao izuzetno korektnu saradnju sa njima – kratak je bio Njeguš posle saslušanja. Prema nezvaničnim informacijama, Njeguš je pred istražnim sudijom ponovio iskaz koji je 14. februara dao u SUP-u Beograda. On je tada inspektorima ispričao da je stupio u kontakt sa italijanskim fudbalskim menadžerom Serđom Bertijem i našim državljaninom Vladimirom Pavkovićem. – U prisustvu direktora Migela Angela Hila, koji je sin vlasnika kluba Atletiko, potpisao sam ugovor 4. maja 1998. godine. Prilikom potpisivanja ugovora u „Interkontinentalu” od svog menadžera Pavkovića saznao sam da je Zvezda na ime obeštećenja dobila 7,5 miliona maraka. Ne mogu da se setim datuma, ali mislim da je bilo nakon potpisivanja ugovora, na zahtev Pavkovića potpisao sam jedan blanko papir za koji mi je on rekao da je neophodan za završavanje papirologije. Od navedenog iznosa od 7,5 miliona maraka, koji je pripao Zvezdi na ime obeštećenja, nisam dobio ništa. Ništa nisam ni tražio, niti me je menadžer obavestio da mi nešto pripada od toga. Prema mojim saznanjima, u tom periodu, pregovore ispred Zvezde

mogli su da vode Džajić i Cvetković, a konačnu odluku je donosio Upravni odbor kluba. U Madridu 10. juna 1998. zaključio sam ugovor sa Atletikom na osnovu čega sam zvanično postao igrač Atletika i takav ugovor je dostavljen Fudbalskom savezu Španije – istakao je Njeguš. Istoga dana, prema rečima fudbalera, čelni ljudi španskog kluba su mi rekli da treba da potpišem ugovor sa menadžerskom agencijom „Van Dorn” koji je, od ugovora koji sam potpisao sa Atletikom, trebalo da se razlikuje jedino u načinu isplate, odnosno jedan deo novca bi došao sa računa kompanije „Van Dorn”, a drugi manji deo, sa računa Atletiko. – Zbir cifara je bio baš onaj za koji sam se dogovorio sa Atletikom. Nisam bio upoznat da je Zvezda istog dana zaključila ugovor sa Atletikom o mom prelasku, ali i sa agencijom „Van Dorn” da postajem njihovo vlasništvo za 7,5 miliona maraka. Prema ovom ugovoru, Zvezda me je prodala Van Dornu i ona me je kasnije prodala Atletiku sa iznos od 24 ili 25 miliona maraka – rekao je, između ostalog, Njeguš. U svojstvu svedoka juče je saslušan i Njegušov advokat Slobodan Panjević. Svoje iskaze, u svojstvu svedoka, dala su i trojica rukovodilaca FK Sloboda iz Užica i to na okolnosti prelaska fudbalera Nemanje Vidića iz moskovskog Spartaka u Mančester junajted.

Autor: M. DERIKONJIĆ

Rubrika: Feljton

Srbija: Srbija


Društvena: Crvene beretke - JSO

Ličnost: Ulemek Milorad Legija

Žanr: Biografija

ISTETOVIRANI ATENTATOR MILORAD LUKOVIĆ LEGIJA POSTAO REKORDER SRPSKOG I EVROPSKOG PRAVOSUĐA (7)


SUZE ZA PULTOM Smrt premijera Zorana Đinđića spas od istraga, stoji u presudi. Priče i skupštinski odbori Srđan Kraljević MESECIMA je slušao zveckanje lisica. Zvuk je bio sve bliži. Mučili su ga i svedoci njegovih kriminalnih zlodela. Zato je doneo odluku: moramo ubiti premijera Zorana Đinđića! Milorad Ulemek Legija odlučio je da je jedini spas od pretećeg zatvora atentat na premijera, koji je spremao zakon o organizovanom kriminalu kako bi ušao u poslednji čin obračuna sa mafijom.

Mesecima je zemunski klan pleo mrežu oko Đinđića i okupljao atentatore. Te 2003. godine pokušali su da ga ubiju na autoputu kod „Beogradske arene“ i u blizini Bubanj Potoka. Prvog demokratskog premijera, koji se kretao uz pomoć štaka, ubili su 12. marta 2003. godine ispred zgrade Vlade Srbije. PAROLE UZ STRAH POD lažnom parolom odbrane od Haga, uz nezaobilazni patriotizam, hitac je ispalio snajperista iz „beretki“ Zvezdan Jovanović Zveki. - Legija mi je rekao da ćemo imati velikih problema sa Hagom - stoji u Jovanovićevom jedinom iskazu od 7. aprila 2003. - To je navodno saznao od nekih ljudi. Jedinica će, po tim ljudima, najverovatnije biti raspuštena. I hoće, ali tek posle atentata na premijera tokom vanrednog stanja, ali ne zbog ratnih zločina već zbog do guše umešanosti u kriminal. I, niko od njih nije ni bio na spisku za odlazak u Hag, ali jeste na prijemnoj listi Centralnog zatvora. To je u presudi atentatorima i opisala sudija Nata Mesarović. Motiv: spas od robije zbog otkrivanja počinjenih zločina iz prošlosti o kojima je policija, tajno, vodila istragu kroz koju ju je dobrim delom vodio dojučerašnji prijatelj „zemunaca“ Surčinac Ljubiša Buha Čume. - Motiv atentata leži u strahu Ulemeka i Spasojevića od rasvetljavanja političkih ubistava iz Miloševićevog režima - navela je sudija. - Bili su uznemireni činjenicom da se uveliko radi na rasvetljavanju ubistva Ivana Stambolića i Slavka Ćuruvije (nerasvetljeno), zločina na Ibarskoj magistrali, pokušaju atentata u Budvi, mnogobrojnim otmicama, likvidacijama... Atentatom na premijera, kaže sud, želeli su i da zadrže stečene pozicije u sferama koje su njih interesovale, posebno u MUP, sudu i tužilaštvu. Hapšenjem, izgubili bi ne samo slobodu, već finansijsku moć. Zaključili su da će ubistvo premijera tako poremetiti stanje u društvu i državi i da se za njih neće nadležni organi interesovati, zbog čega će nastaviti sa kriminačnim radnjama. ISTINA I OBMANE NjEGOVA istina je sasvim drugačija. Tokom ispovesti u sudnici pustiće i suzu, dok je u publici uvek imao podršku - momaka sa istetoviranom ružom. Tokom završne reči nosio je majicu sa grbom JSO, vukom raširenih čeljusti, zaštitnim znakom jedinice, izrevoltiran završnim obraćanjem tužioca Jovana Prijića koji je „omaložavao 'beretke' i izvređao ih“. - Ne tražim pomilovanje - naveo je u završnoj reči Legija. - Nemam nikakve veze sa ubistvom pokojnog premijera. Nisam niko ko pljuje, pa liže, ali zbog dosta poruka mojih saboraca da odbranim njihovu čast i ugled, progutao sam ponos i promenio odluku da ovde iznosem završnu reč. Sud nije imao dovoljno dobre volje, hrabrosti ili čak i energije da traga za istinom. Poternica je objavljena bez jedne jedine indicije i dokaza. Smatram da je ovo beton optužnica, i to armirana, međutim, ona je na staklenim nogama. Negirao je i da je želeo da dođe na vlast. - Ja da dođem na vlast? - upitao je Ulemek. - Za to nisam ni sposoban ni pametan. Za to morate imati ljude iza sebe. Mi ovde nismo dijabole. Proces je prelomljen na brzinu. Toga u optužnci nema pa je ostala akcija „Stop Hagu“. Najbliži saradnici premijera lagali su ovde, izdajući se u njegove najbolje prijatelje. Zašto nije istražen politički motiv atentata? Da se rasvetli politički motiv zločina, u jednom od ranijih glavnih pretresa atentatorima, zahtevao je i advokat Srđa Popović, zastupnik Ružice Đinđić. Advokat je podvukao da je Ulemek bio među najljućim protivnicima Đinđića.

- Kroz celu svoju odbranu Ulemek nastoji da ospori politički motiv atentata, uporan da pokaže lojalnost prema Đinđiću i naklonost sada pokojnog premijera prema njemu - rekao je Popović. I ne samo priča o motivu, već i neke druge senzacionalističke Legijine priče iz sudnice obilato su koristile i političke stranke u međusobnim stranačkim obračunima. ZLOUPOTREBE TAKO će čuveno „državno krijumčarenje“ zaplenjenih 600 kilograma heroina iz sefa Komercijalne banke iskoristiti u predsedničkoj kampanji juna 2004. godine. Legija je, prethodno, tvrdio da su bivši visoki državni i partijski funkcioneri Demokratske stranke organizovali prodaju heroina posle 5. oktobra 2000. godine. - Droga je prodavana na Zapadu, kao osveta za NATO bombardovanje SRJ - obrazložio je prvooptuženi. - To je samo nastavak njegovih laži, kao i izjava da se 14 meseci po nalogu države krio u svojoj kući - odgovorio mu je Vladimir Popović Beba, bivši šef Biroa za komunikacije Vlade Srbije. - Morske priče - kratak je bio odgovor na optužbe i Zorana Janjuševića, savetnika premijera Đinđića. Čak će i Skupština Srbije osnivati odbore kako bi se utvrdili navodi prvooptuženog, čije će izjave odjekivati u javnosti. Zato su i poslanici istraživali: od droge, preko smrti dvojice odbeglih „zemunaca“, pa do razgovora na sastancima lidera DOS. Legijine senzacije nisu potvrđene, kao ni priče o trećem metku, drugom snajperisti, još jednom snajperskom gnezdu, obezbeđenju... Proces je zaključen presudom. Neki će je oceniti i kao dokaz da Srbija ima nezavisno sudstvo. Sa ovom, ukupno četvrtom presudom od 40 godina, Legija će ući u sudske anale. Na slobodu, kako su neki izračunali, izaći će 2044, u 76. godini života.

Antrfile:

GLASINE O BEKSTVU PROCES su neprestano pratile glasine o bekstvu Milorada Ulemeka. - Ko je meni pomogao u CZ? - rekao je penzionisani pukovnik.- Niko! Mediji me pljuju godinama. Mogu ja da pobegnem iz zatvora. Iz svakog zatvora se može pobeći. Ali, neću. Došao sam da kažem istinu i tražim fer i korektno suđenje. Istovremeno, „provereni izvori“ stalno su upozoravali na Legijino ponašanje u Centralnom zatvoru i česte promene raspoloženja. FORMULAR ZA PRIJEM U SDB POPUNjENI formular za prijem u SDB bio je prvi argument zamenika specijalnog tužioca Jovan Prijića da u procesu protiv Ulemeka i drugih atentatora na premijera Srbije Zorana Đinđića, izgovori: - Optuženi ne govori istinu. Tužilac je ponudio i dokaz. U ličnim podacima naveo je da je završio srednju automehaničarsku i muzičku školu. Tu ga je Prijić uhvatio u raskoraku. - Ima samo automehaničarski kurs - pojasnio je Prijić.

Autor: SRĐAN KRALJEVIĆ

Rubrika: Ekonomija i privreda

Srbija: Srbija

Institucija: Ekonomija, Društveno-politička

Ekonomska: Agroživ


OPRALI 20 MILIONA E


Produžen pritvor funkcionerima "Agroživa" BEOGRAD - Vrhovni sud Srbije produžio je pritvor za još dva meseca četvorici osumnjičenih za nepravilnosti u poslovanju kompanije "Agroživ" iz Pančeva, saopšteno je juče iz tog suda. Sedamnaestočlana grupa osumnjičena je da je zloupotrebom ovlašćenja u privredi i pranjem novca pribavila korist od oko 20 miliona evra. Odlučujući o predlogu istražnog sudije, VSS je produžio pritvor direktoru kompanije "Agoživ" Zoranu Prebiračeviću, suvlasniku kompanije Miroslavu Živanovu i dvojici odgovornih u preduzećima koja posluju u sistemu "Agroživa" Milanu Antiću i Juhasu Šandoru. VSS je u obrazloženju odluke naveo da i dalje postoje razlozi za njihovo zadržavanje u pritovru zbog zaprećene kazne više od 10 godina zatvora i posebno teških okolnosti krivičnog dela.

Autor: NN


Država: Rusija

Srbija: Srbija



CANE OSTAJE U RUSIJI?


MOSKVA oslobodila Stanka Subotića zbog zastarelosti dela Srbija nije poslala ubedljive dokaze. Subotićevi moćni prijatelji mogu da mu obezbede sigurnost u Moskvi MOSKVA

OD STALNOG DOPISNIKA PISMENO obrazloženje zašto je iz moskovskog pritvora pušten najpoznatiji srpski "duvandžija" Stanko Subotić Cane (49), rusko Državno tužilaštvo će srpskim pravosudnim organima dostaviti diplomatskom poštom. U četvrtak je tužilaštvo poslalo svoju odluku o oslobađanju Subotića ruskom Ministarstvu spoljnih poslova koje je trebalo pismo da prosledi Ambasadi Srbije u Moskvi, ali ambasada ga do juče nije dobila. U Državnom tužilaštvu su juče službeno potvrdili da je Cane oslobođen "zbog zastarelosti krivičnog dela". To je odlučeno na osnovu poštovanja međunarodne konvencije iz pedesetih godina prošlog veka koju je potpisala i Rusija, rekli su nam sagovornici u ruskom Državnom tužilaštvu. Predstavnici ruskog tužilaštva ne žele da komentarišu tvrdnje beogradskih kolega "da su im poslali sve što treba" niti žele da polemišu o tome ko je kriv što je Cane pušten. Samo kažu "da je Cane zaista toliko moćan i zaštićen, njega niko ne bi ni hapsio na aerodromu Šeremetjevo", i dodaju da je srpsko pravosuđe imalo dovoljno vremena da pošalje ubedljive dokaze na osnovu kojih bi Cane sa lisicama na rukama poleteo u pravcu Beograda. Neslužbeno nam je rečeno da Beograd nema razloga za ljutnju na Moskvu, jer je rusko tužilaštvo preko srpske ambasade upozoravalo da se Cane može isporučiti samo uz potpuno poštovanje zakonske procedure. Rusko tužilaštvo je interesovalo i to zbog čega se tek sada neko setio da traži Subotića, kad mu se stavlja na dušu krivično delo koje je odavno napravljeno. Postavili su i vrlo neugodno pitanje o dokazanosti da se on stvarno krio i da nije dolazio u zemlju. Ruski advokati su se trudili da dokažu kako je Subotić zapravo politička žrtva. Kao dokaz su prevođeni tekstovi iz srpskih novina i dostavljani tužilaštvu. Ovde su sve glasnije spekulacije o tome kako tobože Cane razmišlja da preseli svoju porodicu iz Švajcarske u Rusiju. Od Rusa koji su bili Canetovi gosti moglo se čuti da je Subotić bio domaćin mnogim ovdašnjim ljudima u svojoj vili u Španiji. Ako Cane stvarno hoće da živi u Rusiji to mu neće biti teško jer ga preko Migracione službe mogu registrovati njegovi prijatelji i poslovni partneri. Status političkog izbeglice može da dobije ako dokaže da ga zaista politički progone kao što su to napravili Mira i Marko Milošević. Međutim, tada Cane ne bi mogao da izlazi iz Rusije.

Autor: NN

Rubrika: Feljton

Srbija: Srbija




Žanr: Biografija

ISTETOVIRANI ATENTATOR MILORAD ULEMEK LEGIJA POSTAO REKORDER SRPSKOG I EVROPSKOG PRAVOSUĐA (6)


BANDA JAČA OD DRŽAVE Druženje sa Dušanom Spasojevićem. Izdao ih Čume. Legija: "Ibarska" nameštaljka DOS MISLILI su da su nepobedivi, nedodirivi vladari iz senke sa dva izvedena puča. Veza je uspostavljena iz ljubavi prema Službi, a kasnije su postali nerazdvojni. Iz velikog prijateljstva oboren je i još jedan sudski rekord - za 24 zlodela tokom drugovanja, njihov klan je dobio 465 godina robije. Drugovi: Milorad Ulemek Legija i Dušan Spasojević. Ova presuda od 40 godina za zločine najteže je pala nekadašnjem komandantu Jedinice za specijalne operacije. Nije mogao da odsluša obrazloženje presude. Izašao je iz sudnice. Podzemlje SVE je počelo 1996. Češći susreti kreću kasnije, i to ne samo u kancelariji Resora državne bezbednosti. - Kako da se ne viđam sa izvorima iz podzemlja - pravdao se Legija. U godini kada je na SRJ izvršena agresija, klan se okuplja, organizuje i pukovnik "crvenih beretki" ulazi u kriminalne vode. Vremenom postaju strah i trepet, dvojac sa dugom listom zločina. Presuđeno: 18 ubistava, tri otmice i dva teroristička napada. - Bandu su 1999. godine organizovali Ulemek, Spasojević i Mile Luković - rekao je sudija Lukić po izricanju presude za zločine. - Eliminisali su suparnike, svakoga ko može da im se suprotstavi ili da predstavlja smetnju. Ipak, prvu zajedničku akciju za račun Slobodana Miloševića, pod organizacijom Legije, izvode u Budvi, juna 2000. godine. Tada deo "zemunaca" pomaže "beretkama" u neuspelom atentatu na Draškovića, a kasnije (31. marta 2001.) zajedno hapse i svog šefa u vili "Mir". Kasnije, "istraživali" su ubistvo generala policije Boška Buhe, koji je 5. oktobra 2000, kao komandant Policijske brigade uz JSO prešao na stranu naroda. Legija i "zemunci", pronašli su i krivce i "pouzdanog" svedoka. Batine nisu pomogle da "osumnjičena" grupa Željka Maksimovića Make prizna ubistvo. Ko zna koliko će još vode proteći Dunavom, na čijoj desnoj obali je i ubijen Buha, dok se ne utvrdi ko stvarno stoji iza ove smrti. Narkobiznis A, ZAJEDNIČKA prodaje droge? Tone heroina za srpske i evropske narkomane. Legija, kažu, nije voleo ovaj porok, a čak kruže priče i da je Spasojević zabranjivao da se o narkoticima priča pred njim. Možda da ne bi znali da i tu pukovnik JSO uzima polovinu? O ovom prijateljstvu najviše je pričao sada pokojni svedok saradnika Zoran Vukojević Vuk, šef obezbeđenja Spasojevića. - Postali su jedan tim, u kome su se uzajamno koristili - naveo je Vukojević. Razmenjivali su informacije. Šiptar se pokrivao Legijom, koji je naplaćivao zaštitu. - Sa Legijom i JSO nepobediv sam - imao je običaj da kaže Šiptar, u čijem obezbeđenju su, po svedocima, radile "crvene beretke". Kažu, po naređenju nekoga iz Vlade. Koga? Imena postoje, ali da li su to baš ti funkcioneri.

S vremena na vreme ubijali su redom. Uglavnom iz "audija" u pokretu. Žrtve su bile Branislav Lainović Dugi, Zoran Uskoković Skole, Miloš Stevanović... Oteli su Vuka Bajruševića i Suvada Musića, kao i Miliju Babovića, za čiju slobodu je lično Legija (navode da je plakao za ovim biznismenom) nosio otkup "kidnaperima". Zato sada moraju da vrata 10,5 milina evra oštećenima u ova tri kidnapovanja. Najveća naknada štete, ikada dosuđena u Srbiji. Politički cilj SUDIJA Lukić je objasnio da je grupa imala i političke ciljeve. Zato si u bacili bombe na prostorije DSS, čime su želeli da izazovu tenzije među strankama. Tada je debelo tinjao razdor vladajućeg DOS i cepao se na dve frakcije. Tokom godina, i Legijino raspoloženje se menjalo. Iskazivao ga je u raznim klubovima, diskotekama i kafićima. Menjao je stil oblačenja, boje kose, ali se stalno kupao u bazenu u Šilerovoj ulici - centrali "zemunskog klana". U bazenu, na čijem dnu je bio delfin u mozaiku, kupali su se i neki funkcioneri vlade. Navodno, postoje kasete. Video-snimke niko nije video, ali su se "kupači" silno uplašili da će posle Legijine predaje ugledati svetlo dana. Još nisu, a da li onda i postoje? Od poznanstva pukovnika i Šiptara dobro su prošle i "beretke". Spasojević im je kupovao stanove, automobile... Sa "zemuncima" je pre i posle atentata kontaktirao "specijalom". Kasnije se prebacio na kurire, a zatim je i ta veza zanemela. Nedugo zatim, u Meljaku, prilikom bekstva i pucanja na policiju (zvanična verzija) 27. marta 2003. ubijeni su Spasojević i Luković. Iz obruča specijalaca izvukao se Dejan Milenković Bagzi, koji je 16. juna 2004. godine uhapšen u Solunu, a posle raznih igara dobio status zaštićenog svedoka. Sve vreme drugovanja, Legiju je razdirao Hag. Žalio se da vlada Zorana Đinđića hoće da ga izruči Tribunalu, a ne da mu sude za "Ibarsku". Haška priča nikada mu nije izašla iz glave. Ni, po njemu, glavni krivac - Zoran Đinđić. Ibarski haos Komandanta JSO, ipak, mučilo je nešto drugo. Novi dokaz za četiri smrti i povređivanje Vuka Draškovića pod "kamionom ubicom", 3. oktobra 1999. godine, na Ibarskoj magistrali. Proces oko zločina na "Ibarskoj" trajao je skoro deceniju. Nekoliko puta počinjao iznova, dok pravosuđe konačno nije preseklo - Legiji pravosnažna od 40 godina. Suđenje je krenulo u jednom pravcu, a završio se u drugom. Legija je prvo bio svedok. - Ovo mi je smestio DOS - tvrdio je Ulemek. - Vlast je trebalo hitno da reši nešto čime bi se pohvalili, pa su smislili da, zbog dnevnopolitičkih dešavanja, slučaj mora biti rešen. Pristao sam da učestvujem u tome, jer sam čovek službe. Predajom i priznanjem svojih saboraca iz JSO, Nenada Bujoševića i Nenada Ilića, Legija je i pomislio da se stvarno rešio suda. Ipak, nešto kasnije sešće za optuženičku klupu, tik uz svog načelnika Radomira Markovića. Kao organitator četvorostrukog ubistva. - Tada sam video da država sažvaće, pa ispljune one koji im više ne trebaju, i zato sam se kasnije povukao - pravdao se Legija. Začarani proces pretili su incidenti, menjanja sudskih veća i stalna ponavljanja po nalogu Vrhovnog suda Srbije. Padale su teške uvrede između svedoka i optuženih. Kažu, bilo je i žestokih pritisaka na sud. Sa raznih strana. - Sve je to nameštaljka, i službe, i vlasti, i tužilaštva. "Ibarska" je puna rupa i raznih nebuloza. To je klasično silovanje - izjavio je Ulemek.

Ali, svedoci su prepoznali čoveka sa istetoviranom ružom. Prva presuda pala je januara 2003, bez Legije. Konačnu, pet godina kasnije, Legija je slušao stojeći. Obrazloženje o 40 godina robije nije želeo da čuje. Napustio je sudnicu. ĆURUVIJA ZAŠTIĆENI svedok Dejan Milenković Bagzi pričao je o ubistvu Slavka Ćuruvije. Univerzalni svedok, kako bi rekli neki "zemunci", ispričao je da mu je Dušan Spasojević rekao da je Ulemek planirao da ubije radnike DB Ratka Romića i Miroslava Mikija Kurka, koji su dovođeni u vezu sa ubistvom vlasnika "Dnevnog telegrafa" i "Evropljanina". - Na zahtev Ulemeka motrili smo na Kurka i Romića, koji je primetio da je praćen - dodao je Milenković.

Antrfile:

Autor: NN

Rubrika: Društvo

Srbija: Srbija

VRBOVALI DEVOJKE ZA PROSTITUCIJU! Večernje Novosti, 27.06.2008; Strana: 13

Presečen JOŠ JEDAN međunarodni lanac trgovine ljudima Identifikovane tri žrtve - maloletnica iz Srbije i dve Ukrajinke BEOGRAD - Tri devojke, od kojih je jedna maloletna, koje je policija pronašla pre nekoliko dana tokom rada na otkrivanju organizovane kriminalne grupe koja se bavila trgovinom ljudima, smeštene su u "sigurne kuće". Maloletnici iz Srbije bila je namenjena sudbina prostitutke u Kosovskoj Mitrovici, kao i Ukrajinkama. Srpska i crnogorska policija na razbijanju ove organizovane kriminalne grupe radile su više meseci. Pre dva dana uhapšeni su Ivan A. (40), Besnik K. (27) i Enis D. (26), sva trojica iz Kosovske Mitrovice, Blagoje R. (53), iz Beograda, kao i Kraljevčani Miloje S. (55) i Toma L. (34). Policija je došla do podataka da je ova grupa u Srbiji i Ukrajini organizovala mrežu ljudi zaduženih za vrbovanje devojaka, koje su obmanjivane o poslovima i dobroj zaradi. Deo članova ekipe bio je zadužen za falsifikovanje njihovih dokumenata, nabavljanje viza, fiktivnih vaučera i transfer novca za dolazak do krajnjeg odredišta. Ruta kretanja bila je od Kijeva, preko Beograda, do Kosovske Mitrovice. Drugi kanal išao je od Subotice, preko Beograda, do Kosovske Mitrovice. Kada je pre izvesnog vremena u Beogradu "pao" deo kriminalne grupe, organizatori ovog "posla" su aktivirali novu rutu od Kijeva, preko Tivta i Rožaja, ka Kosovskoj Mitrovici. Utvrđeno je da su Miloje i Ivan u Ukrajini, tokom aprila ove godine, zavrbovali dve izuzetno siromašne Ukrajinke obećanjima da će u Srbiji raditi kao konobarice i kuvarice u jednom poznatom restoranu. Miloje je preko svojih veza u ovoj zemlji

nabavio vize za devojke i one su doputovale u Beograd 24. aprila ove godine. Međutim, granična policija ih je, zbog sumnje u verodostojnost putnih isprava, viza i stvarnog dolaska u Srbiju, vratila za Kijev. Pomenuta dvojica su tada smislila novi plan i organizovala "turističko putovanje" Ukrajinkama u Crnu Goru. Iz Ukrajine su u Tivat stigle 23. juna ove godine. Miloje, Toma, Ivan i Enis su tada, uz pomoć nepoznatih Albanaca, smestili devojke u Crnu Goru i pripremili im put za Kosovsku Mitrovicu. Svi su uhapšeni na putu između Podgorice i Rožaja.

Autor: Z. U.


Država: Rusija

Srbija: Srbija


Ličnost: Beljanski Vladimir

Žanr: Izjava


RUSI PUSTILI CANETA


PRAVOSUDNI ORGANI U MOSKVI ODBILI ZAHTEV ZA IZRUČENjE STANKA SUBOTIĆA, UHAPŠENOG 28. APRILA Advokat Beljanski: Doći će u Srbiju kada bude ukinut zahtev za pritvor STANKO Subotić Cane, juče oko 13 časova, pušten je iz ekstradicionog pritvora u Moskvi, pošto su ruski pravosudni organi odbili zahtev srpskog Ministarstva pravde za izručenje. Jedan od njegovih advokata, Vladimir Beljanski juče je na konferenciji za novinare u Beogradu rekao da još nije odlučeno da li će Subotić odmah otputovati u Švajcarsku, gde mu se nalaze porodica, ostati u Rusiji ili otići u neku treću zemlju, gde će biti siguran. Međutim, iz Moskve je stigla vest da je Caneta već na izlasku iz pritvora čekala karta za Švajcarsku. Advokat Beljanski nije mogao da precizira šta je ruske vlasti navelo da donesu odluku o puštanju, jer, kako je rekao, sudski papiri i rešenje o ukidanju pritvora tek treba da mu stignu iz Moskve. Očekuje i nove odluke naših organa, policije, tužilaštva i suda i eventualno preispitivanje postupka koji se u Srbiji vodi protiv Subotića. - Prema međunarodnim pravilima o ekstradiciji, potrebno je da je krivično delo zbog kojeg se traži izručenje okrivljenog propisano i krivičnim zakonom zemlje od koje se izručenje zahteva. Takođe, i da nije nastupila zastarelost krivičnog gonjenja, odnosno izvršenja kazne po zakonima te zemlje - objasnio je Beljanski. - Najverovatnije je da su upravo ovi razlozi bili ključni u odluci ruskih vlasti.

Tako su, tvrdi dalje Beljanski, sada i ruske vlasti, posle Francuske i Švajcarske, Stanka Subotića suštinski oglasile nevinim, što Canetovim braniocima daje dobar osnov za dalje nastojanje da to dokažu i u Srbiji. - Subotić ni na koji način ne beži od toga da se pojavi u Srbiji i da, pred našim pravosudnim organima, dokaže svoju nevinost. On se nikada i ni od koga i nije skrivao, jer nije imao zbog čega. Protiv njega je vođen politički progon. On može da objasni da je tačno da je njegova firma trgovala cigaretama, ali legalno, i da postoji mogućnost da je bila zloupotrebljena - kaže Beljanski. - Subotić će se pojaviti u Srbiji, ponuditi jemstvo i po treći put kao garanciju sudu, ali tek onda kada bude siguran da će za njim biti ukinuta poternica i zahtev za pritvor. Subotić se, sa još 14 optuženih, tereti za zloupotrebu položaja i nelegalni uvoz cigareta u Srbiju, u periodu od 1995. do 1997. godine, čime je, prema navodima optužnice, država oštećena za 56 miliona nemačkih maraka. Za to delo krivični zakon Srbije propisao je kaznu zatvora u trajanju do 12 godina.


Rubrika: Feljton

Srbija: Srbija




Žanr: Biografija

ISTETOVIRANI ATENTATOR MILORAD ULEMEK LEGIJA POSTAO REKORDER SRPSKOG I EVROPSKOG PRAVOSUĐA (5)


ZLOČINI U IME VLASTI Legija primao naređenja direktno od Miloševića. Stambolić i Drašković žrtve političkog terora. Lažni alibi u Turskoj. Bogata nagrada "beretkama" za zlodela KRIV JE! Tako je glasila prva maksimalna presuda za organizovanje ubistva Ivana Stambolića i pokušaj atentata na Vuka Draškovića u Budvi. Bila je to samo prva, od četiri. Dosad, ukupno: 160 godina robije. Milorad Ulemek je tu presudu primio mirno. Salutirao je vojnički, poklonio se sudiji i do kraja saslušao obrazloženje, uz čudne, povremene, grimase. Milorad Ulemek je tako ušao u sudske anale. Bio je to tek početak. Ali, on je i pri svakoj narednoj maksimalnoj kazni ostajao pri svojoj, kako kaže, istini. - Svakoga u ovoj državi mogu da pogledam u oči - oštro je rekao bivši komandant Jedinice za specijalne operacije. - Život sam izgubio još davno u nekom rovu, a slobodu i bez zatvora. Ostaju mi samo obraz i čast. Obraz je kao šibica, može se

upotrebiti samo jednom. I ne bih ga prodao ni za 40 godina, ni za smrtnu kaznu. Ipak, sud sudi na osnovu dokaza, i dosudio je optuženima ukupno 209 godina robije. A potvrde umešanosti je bilo: svedoci i saradnik tužilaštva - Legijin saborac iz "crvenih beretki" Nenad Šare, zvani Škene. Odred smrti SUDIJA je, uz male stanke, objasnio ono što su svi dugo godinama čekali. Sa Ulemekom i "odredom smrti" iz JSO osuđen je i Slobodan Milošević. Predsednik u ulozi nalogodavca ubistva svojih političkih protivnika: nekadašnjeg prijatelja Ivana Stambolića i lidera nekada najjače opozicione stranke SPO Vuka Draškovića. Ovim je i zvanično dokazano ono u šta se verovalo, a to je da su "beretke" ubijale za račun režima i njegovo opstajanje na vlasti. - Miloševića sam dva puta video - naveo je Ulemek. - Prvi put u Kuli, što se vidi na čuvenom haškom filmu, a drugi put prilikom hapšenja u vili "Mir". Kako smo mogli da se dogovorimo. Sud(ovi) su, međutim, utvrdili da je Ulemek, postupajući po nalogu Miloševića, izdao naređenje pripadnicima svoje kriminalne grupe da ubiju Draškovića i Stambolića, nekadašnjeg predsednika Predsedništva Srbije. Sudija Dragoljub Albijanić je u obrazloženju presude naveo: "Milošević je izdao nalog da iz niskih pobuda ubiju njegove političke protivnike." U sva tri stepena potvrđene su krivice. Sudijska veća su akterima zločina menjala visinu kazni, ali je samo Ulemeku sva tri puta bila "zacementirana" na 40 godina. Konačnu presudu u trećem stepenu obeležili su i ostavka i zahtev za razrešenje sudije Vrhovnog suda Milene Inić-Drecun, koja je predsedavala sedmočlanom veću. Bez detaljnih objašnjenja, nije želela da potpiše treću presudu u slučaju Stambolić i Budva. Alibi supruge - MI SMO se upinjali iz sve snage da dokažemo tezu da nismo krivi, da pokojni gospodin Ivan Stambolić nije ubijen na Fruškoj gori, kao i da svedok Nenad Šare nije osoba koja ih je odvela do mesta gde je nađeno telo - branio se Ulemek. - Radio sam za državu 10 godina, učestvovao u svemu i video svašta, i zbog toga ne mogu da prihvatim optužnicu da sam organizovao grupu i prihvatio nalog Miloševića da se ubiju Stambolić i Drašković. Nisam specijalizovan za atentate, ali znam, iz skromnog iskustva i onoga što sam video u filmovima, da se atentati ne rade na ovakav način. Ne tražim pomilovanje i gledanje kroz prste, već fer i pošteno suđenje. Legiju je pokušala da odbrani i supruga Aleksandra Ivanović. Ona je tvrdila da su u vreme otmice Stambolića bili na letovanju u Turskoj. Kao dokaz, ponudila je Ulemekov pasoš, imena vodiča... - Sa sinom i ćerkom, koja se rodila 4. jula 2000, mojim roditeljima, sestrom i kumovima, otišli smo u letovalište Marmaris i vratili smo se 28. avgusta - navela je supruga. Marković je povukao svoj iskaz u kojem je govorio o otmici nekadašnjeg predsednika Srbije. Taj iskaz je uvršten u spise i bio je jedan od ključnih dokaza, kao i priznanje Duška Maričića, komandanta JSO, koji je nasledio Legiju. Svako od okrivljenih imao je svoj razlog zbog čega nije umešan u zločin. Ali, sud je utvrdio da su, po nalogu Legije, Stambolića oteli Branko Berček i Nenad Šare. Uz pretnju oružjem, uterali su ga u beli kombi, u kome su mu stavili kesu na glavu. Odvezli su se do Fruške gore, do unapred pripremljene jame sa živim krečom. Berček mu je u potiljak ispalio dva hica.

Pucnji u Budvi U POKUŠAJ atentata na Draškovića, 15. juna 2000. godine, u budvanskom naselju Pod Dubovicom, Legija je uključio i svoje "zemunce", za koje je tvrdio da je sa njima samo na "operativnoj vezi", ali ne i u drugarskoj. Iz kancelarije u Institutu za bezbednost komandovao je akcijom. Hice je ispalio, ponovo, Berček, a "pokrivali" su ga Leonid Milivojević i Nenad Ilić. Logistiku su pružili "zemunci", Mile Luković Kum, Vlada Jovanović Japanac i Miloš Simović. U svemu je učestvovao i Dušan Spasojević, koji je prihvatio begunce na vojnom aerodromu Lađevci, gde su doleteli vojnim helikopterom iz Budve. Legija je posle zločina - ubistva Stambolića i pokušaja atentata u Budvi, nagradio "beretke". Berčeku je dao 30.000 nemačkih maraka u dinarskoj protivvrednosti, Maričiću 20.000, Leonidu Milivojeviću 30.000, Nenadu Bujoševiću 20.000 i Nenadu Iliću 10.000. Sud je naložio da moraju da vrate novac. Pre ovog procesa, istraga se protiv "zemunaca" vodila u Višem sudu u Podgorici, koja je bila obustavljena, a javnost je tada prvi put upoznala - Dušana Spasojevića. "Srčani bolesnik" zavitlavao je podgorički sud, a sve u režija RDB MUP Srbije. Krivicu su pokušali da prebace na druge, minorne ličnosti beogradskog kriminalnog miljea. Nisu uspeli. Kasnije je Mile Luković bio u pritvoru i oslobođen krivice. Legija je bio zadovoljan obustavljanjem procesa. Sve do otkrivanja pravih krivaca - njega i "beretki".

Antrfile:

DIPLOMATSKI I EKSPERTSKI PASOŠI O povlašćenom položaju u hijerarhiji Slobodana Miloševića i svojih zaštitnika iz SDB govori i diplomatski pasoš. Zvanje "ekspert" stajalo je u Lukovićevom diplomatskom pasošu, izdatom 1996. godine. Sa tim pasošem i vizama Luković je putovao širom sveta. Cilj putovanja? Nepoznat. Zahvaljujući svojim starim prijateljima iz Legije stranaca, Ulemek je imao i hrvatski pasoš. Putovnicu je dobio u Zagrebu 10. oktobra 2000. godine, pod imenom Vlada Vukomanović, rođen 1. oktobra 1970. godine u Beogradu. Na isto ime imao je pasoš SRJ, izdat 1998. godine. KNjIGE U ĆELIJI dela Centralnog zatvora, nazvanog "hajat", Legija je napisao šest knjiga - "Gvozdeni rov", "Legionar", "Momci iz Brazila", "Juda", "Kraj" i najnoviji "Čopor". Na koricama, u šturoj biografiji o autoru navodi se da je "posle 2000. godine postao žrtva političkih istraga". Knjige su u početku mogle da se kupe i u knjižarama, ali su kasnije povučene. Izdavač je firma njegove supruge.

Autor: S. KRALJEVIĆ

Rubrika: Feljton

Srbija: Srbija




Žanr: Biografija



LEGIJA UZEO NOVI ŽIVOT RAT, mir, pa opet ratište. Sledi presvlačenje uniforme našta se već navikao. A zatim uplivavanje u bračne vode. Period od raspada Srpske dobrovoljačke garde do rata na Kosovu i Metohiji, bio je najplodonosniji za ispredanje, neko će reći, naučnofantastičnih priča o Miloradu Ulemeku Legiji, već stasalom za vođu Jedinice za specijalne operacije Resora državne bezbednosti, koja će vremenom izaći iz osnovne namene (antiteroristička dejstva) i prerasti u eskadron smrti režima Slobodana Miloševića. Već tada, svi su ih želeli na spisku prijatelja. Ne onih običnih, već vrlo bliskih. A, cena nije bila važna. Krah braka ČekajuĆi kraj SDG, započeo je novo životno poglavlje. Oženio se 1994. godine Majom Luković, ćerkom Milorada, inženjera u "Motoroli", sa prebivalištem u Kanadi. Maju, novinarku kanadske televizije, upoznaje dve godine ranije u Erdutu u kampu SDG, gde je bila i posrednik za snabdevanje srpskih jedinica sistemima veze. Uslediće venčanje u beogradskom hotelu "Mažestik", koje će svi ubrzo želeti da zaborave. Kum Arkan daruje im stan. A o Legijinoj svadbi progovoriće i zaštićeni svedok B-129 u Hagu, na suđenju Miloševiću, krajem 2003. - Milorad Ulemek je pobegao iz Legije stranaca i 3. septembra 1994. godine se oženio. Uzeo je prezime Luković, svog tasta iz Toronta, koji se takođe zove Milorad. Promena prezimena radi pasoša u početku je zbunila razne obaveštajne službe. Pomislili su da su u pitanju dve osobe. Čak je i londonski "Gardijan" izveštavao o ovoj promeni. Prvih meseci mladenci su životarili. Skromno. Želeli su da odu i u Kanadu kod Majinih roditelja. Odjednom, nešto je puklo. Legija joj naređuje da ode, da se porodi u Torontu kod roditelja. Daleko, u Kanadi, rodila se Nikolija. Kažu, oca nikada nije videla. Maja je posle, po sopstvenom priznanju, doznala šta se to dogodilo njenom suprugu, pa ju je ostavio. - Napustio je porodicu zbog udovice pokojog Nebojše Đorđevića Šuce, majora SDG, ubijenog u Zemunu - govorila je Maja. Ova sahrana biće prelomna ne samo u porodičnom, već i u Legijinom kriminalno-poslovnom životu. Tu je upoznao Dušana Spasojevića Duću, sitnog kradljivca automobila sa juga Srbije i kasnije vođu ozloglašenog "zemunskog klana" i organizatora atentata na premijera. - Znala sam jednog Arkanovog pukovnika, ali ovaj sada mi je nepoznat. On je sada neko drugi i zbog njega smo imali velikih problema u Kanadi - jadala se ostavljena

supruga. Nestašni Milorad Luković, danas evropski rekorder sa 160 godina presuđene robije, posle raspada SDG vrlo dobro je znao kuda će. Ratni plamen se gasio, potreba za njegovim komandantom Arkanom i saborcima je prestajala. Trebalo je prestrojiti se na vreme. Tu je pomogla ratna „ljubav“ sa Radovanom Stojičićem Badžom, specijalcem, kasnije prvim policajcem Srbije. Badža je obavio prelazak Legije u Službu državne bezbednosti. Kasnije će se ispostaviti da je to bio veoma dobar transfer za ljude iz tadašnje vlasti. Dolaskom mira, trebalo je specijalce preobratiti u legalnu formaciju kojoj će se pridružiti probrani "tigrovi". Posle Dejtonskog mirovnog sporazuma, prvi pik SDB bio je bivši legionar, zamenik komandanta Željka Ražnatovića Arkana. - Takav nam treba - procedio je kroz zube Stanišić svom kolegi Stojičiću iz javne bezbednosti. Time je sve rečeno. Istetovirani Legija će juna 1996. godine i zvanično zakoračiti u "crvene beretke". Prvo kao instruktor, kasnije kao komandant, čovek za najprljavije poslove tadašnjeg režima i, na kraju "izdajnik" u petooktobarskom odelu. - Imao je bezgranično poverenje Stanišića - pričaju nekadašnji pripadnici JSO. Iz ilegale je postao specijalac sa službenom legitimacijom. Tako je ozvaničio moć. I neprijateljima se ledila krv pri pomenu dva imena: Legijinog i njegovog komandanta u JSO Frenkija - Franka Simatović, koga će Ulemek naslediti na čelu jedinice. - Legija je i bio vojnički najškolovaniji od svih koji su bili kod Arkana - naveo je Dragan Vasiljković, alijas Kapetan Dragan. - Bio je mlad, pun enegrije, odlučan. To su i prepoznali buduće poslovođe Legije. Borislav Pelević, general SDG, slaže se sa Kapetanom Draganom. - Vrlo brzo se videlo da je Legija mnogo znao i zato je i bio postavljen za jednog od instruktora, a kasnije i na mesto jednog od glavnih komandanata Srpske dobrovoljačke garde - objasnio je Pelević Po dolasku u JSO, postao je drugi čovek, tik uz Frenkija, Hrvata kome sada sude u Hagu. Pravi ratnik Prva Legijina godina u JSO ostala je u sećanju Zoranu Mijatoviću, nekadašnjem zameniku načelnika Resora javne bezbednosti. Upoznali su se u vreme demonstracija građana zbog krađe na izborima 1996/1997. godine. Legija je na njega ostavio utisak trapavog, bezazlenog mladića. Nikako ratnika, sa čuvenim nadimkom, o kome su kolale priče iz domena naučne fantastike. - Došli su ("crvene beretke") da obezbeđuju našu zgradu kada su demonstranti prvi put krenuli Ulicom kneza Miloša, čini mi se prema rezidenciji predsednika Miloševića - ispričao je Mijatović, koji je šest godina kasnije, posle protesta baš JSO, biti smenjen. - Sedeli su, bez pokreta, bez reči. Komande starešina bile su drske, oštre, skoro preteće. Zagledani ko zna gde, izvršavali su ih bez pogovora. Koliko je koristan i dobar bio za Službu? Luković/Ulemek je uspeo da, u junu 1998. godine, preživi pad svog mentora Jovice Stanišića. U fotelju načelnika RDB iz "konkurentske" Javne bezbednosti zaseo je Radomir Marković. Novi šef je komandanta Frenkija prebacio u svoj kolegijum, za svog savetnika, a Legiju je imenovao za prvog čoveka JSO. U jedinicu je došao i Milorad Bracanović, na mesto prvog obaveštajca. Tu je postao lider ne samo u kampu u Kuli već i mnogo, mnogo šire. Za Markovića je Legija bio još veći patriota. Moralan, vredan poverenja i rada u RDB. Pričaju da se Rade u njega kleo, da bi obe ruke za Legiju i dao. Čekajući hapšenje Legije, Marković na mnogobrojnim saslušanjima iza rešetaka Centralnog zatvora nikada u negativnom kontekstu nije pomenuo svog komandanta JSO. Ni Legija ništa

nije rekao o načelniku. Ogroman Ulemekov uticaj u MUP Srbije povećao je kosovski rat. Akcije izvedene do besprekornosti. O borbama jedinice nijedan sud nije vodio proces. Pokušali su da ih optuže neki "humanitarci". Želeli su da im natovare masovna ubijanja i spaljivanja Albanaca u pećima u centralnoj Srbiji. Dokaze, međutim, nikada nisu ponudili. Tokom 1998. i 1999. u nekoliko navrata odlazio je na Kosovo. U najžešćim ratnim dejstvima i NATO agresiji, "beretke" su u južnoj pokrajini ostale sve do povlačenja srpskih snaga bezbednosti. - U junu i julu 1999. godine bio sam sa jedinicom na KiM, kada je Radomir Marković naredio da formiram grupu koja će štititi predsednika Miloševića. Tada su najsposobniji ljudi bili u Trećoj borbenoj grupi, koju je vodio kapetan Nenad Bujošević, koga sam odredio da ide u Beograd - izjavio je Luković. Ali, treća borbena grupa Miloševiću nije bila samo telesna garda, koja je na Ibarskoj magistrali ubila četiri člana SPO i povredila Vuka Draškovića. Jedan od haških svedoka je tvrdio da je Legiju za vreme rata na Kosmetu video u blizini zatvora Dubrava, kraj Istoka, gde je poginulo mnogo zatvorenika. Boravak Legije na KiM potvrdio je i Aleksandar Vasiljević, načelnik KOS. - Bio je komandant jedinice "Sivi vukovi" - izjavio je Vasiljević u haškoj sudnici. Ipak, Milošević ga je zbog nekih akcija nazvao - Bolidom. Navodno, tako ga je kasnije uvek oslovljavao. O kosovski bitkama Legije i njegovih momaka danas se ispredaju priče, stvaraju se mitovi. U šta da poverujemo? Svedoka nema. U ovom periodu, kako se veruje, Legija se približio predsedniku Miloševiću. Prethodno ga nije preterano voleo. Posle povlačenja srpskih snaga bezbednosti sa KiM 1999. povukao se i Legija. Samo na kratko. Postoje dve priče. Po prvoj, manje verovatnoj, on je sam ušetao u američku bazu Bondstil kod Uroševca. Dok su ga vojnici SAD tražili, on ih je mirno čekao u trpezariji. Prema drugoj, bližoj istini, Legija je sa desetak momaka opkolio četu ruskih vojnika. Dok su se odmarali razoružao ih je i nestao u sumrak pre nego što su Rusi shvatili o čemu se radi. Ko će sada znati da li se ovako nešto i dogodilo. Jedno je, ipak, sigurno. Njegova majka, kao uspomenu na borbu svog sina protiv takozvane Oslobodilačke vojske Kosova, čuva zrno kojim su ga pogodili Šiptari. Sa Kosmeta, poneo je bol zbog gubitka teritorije, ali i novi nadimak - Šareni. (Nastaviće se)

Antrfile:

MORAO DA BEŽI POČETKOM marta 2003. godine u Hagu je prikazana video-traka proslave JSO, iz 1997. godine. Čuveni snimak je iste večeri emitovan i u Dnevniku RTS i na B 92. Svečanost u Kuli je upriličio i sam Milošević. On je samo kratko, posle nekoliko razmenjenih rečenica, rekao Legiji: - Samo tako nastavite, Lukoviću! - Te večeri sam ga videla u njegovoj kući - prepričava Ulemekova majka Natalija šta se u kući dešavalo kada je emitovan snimak. - Ne verujem da je nešto skrivio. Bolestan i umoran, samo je rekao: "Nisam kriv." Otišao je. Morao je da beži, da ga ne bi ubili. Kazao je da iza svega stoje Amerikanci. BROJKE 12 godina trajala jedinica 58 specijalaca poginulo u „beretkama“

11 pripadnika smrtno stradalo na Kosmetu BIZNIS KAO PROPAST VEŠT sa oružjem, slab u poslovnim vodama. Predahe na ratištima pokušavao je da prekrati nekim biznisom. Držao je i klub i sportsku kladionicu "Zombi" u pasažu na Terazijama. Doživeo je propast. Tako je prošao i sa novcem koji je uložio u "Dafiment banci".


Rubrika: Feljton

Srbija: Srbija




Žanr: Biografija



ARKANOV PRVI OFICIR Bekstvo iz Legije stranaca u Beograd. Prvi ratni zadatak - Zvornik. Trgovina sa Hagom TIHO, te 1992. vratio se u otadžbinu. Iz Francuske je poneo knjižicu Legije stranaca i bogato ratno iskustvo. Uz njega je bio još i, kasnije, nadaleko čuveni nadimak Legija. Tako se Milorad, još uvek Ulemek, vratio u rodni grad - u svoj Novi Beograd. Kratko je radio za Neđu Boškovića, generala, jedno vreme načelnika Uprave vojne bezbednosti, tadašnje moćne JNA. Đavo Ulemeku nije dao mira. Miris ratišta ga je neodoljivo privlačio. Jedno je upravo buknulo. U njegovom komšiluku. Sve to vreme se, kako je kasnije priznao, borio s nečim u sebi. Onda je presekao. - Moram se boriti za svoju zemlju! - rekao je majci Nataliji. Prvi zadatak Brzo se preobukao i "ušetao" u maskirnu uniformu. Naoružan legionarskim iskustvom, zagazio je preko Drine, u Zvornik. Deceniju kasnije svi su se odjednom setili njegovog prvog ratnog zadatka. Neuspešnog. Ratničke veštine su ga i izbavile muslimanskog zarobljavanja, posle neuspelog dizanja u vazduh brane kraj Zvornika. Uspeo je da se izvuče i da ne ode pred streljački vod. Primirio se i izbegao sigurnu smrt. Spasioci su bili - Arkanovi "tigrovi". Tog Legijinog hapšenja setio se i zaštićeni svedok B-024, bivši komandir policijske stanice u Zvorniku. Pričao je na suđenju Slobodanu Miloševiću u Hagu.

- U aprilu 1992. godine Arkan je naredio napad na grad, a značajnu ulogu imao je Legija - ispričao je pod zakletvom adut haškog tužilaštva. Prilikom zarobljavanja, muslimanima je, navodno, pokazao legitimaciju Legije stranaca. Ali, samo on je znao da ona ne važi od onog trenutka kada ih je napustio, otišao zauvek. Susretom sa bosanskohercegovačkim ratištem se, blago rečeno, razočarao. I u saborce iz Vojske Republike Srpske i u neprijatelje iz Armije BiH. - Srbi, muslimani, Hrvati, daleko su bili od afričkih plemena i gerile okrutnih diktatora - pričao je Ulemek. - Balkan je, ipak, bio nešto drugo, nešto daleko teže. I bilo mu je teško, setiće se njegova majka. - Teško je sve podneo i nije razumeo kako ovde generali ne idu sa svojom vojskom - ispričala je Natalija. Istoga dana, kada su ga pripadnici Srpske dobrovoljačke garde izvukli iz skrovišta od muslimana, upoznao se sa komandantom. Arkan, vođa SDG, saslušao ga je i odlučio. - Prekaljeni legionar će biti moj starešina. Tako je i bilo. Postavio ga je za instruktora u kampu u Erdutu da obučava gomilu sumnjivih tipova, sa još sumnjivijim i debelim policijskim dosijeima. Tu mladi Legija upoznaje "krem" srpskog podzemlja, osobe s kojima kasnije, kao uglednim biznismenima od kojih je većina izrešetana u obračunima na beogradskom asfaltu, postaje prijatelj. Začinju se i poznanstva s policajcima, na prvom mestu sa Radovanom Stojičićem Badžom, kasnije zamenikom ministra unutrašnjih poslova, ubijenim pod još nerazjašnjenim okolnostima za stolom jednog beogradskog restorana. Prenoseći naučenu disciplinu iz Legije pripadnici SDG, uz Ulemeka, iz dana u dan postaju sve čvršći. Borbe se nastavljaju pod čeličnom rukom Arkanovog pulena. Sledi - Cazinska Krajina, drugovanje sa Fikretom Abdićem. Sve prate nerazjašnjeni događaji, šverc, bogaćenje... Naočit, istetoviran mladić, kakvog ga se sećaju drugovi iz kraja, pre nego što je obukao ratnički kombinezon već je bio dobro poznat u svojim, ali i neprijateljskim redovima. Neustrašivi ratnik i za neprijatelja - božja kazna. Bilo je dovoljno reći: - Tu je Legija, sa SDG! "Tigrovi" su uzvraćali: On je opasan ratnik! U međuvremenu, "tigrovi" su "svratili" i do Benkovca. Čisto da Draganu Vasiljković, poznatijem kao Kapetan Dragan, pokažu par caka, vrednih za obuku njegovih "knindži". O periodu boravka "tigrova" u Cazinskoj Krajini navodno je znao i Tošo Panjković, predratni načelnik Centra službe bezbednosti u Bihaću: - U to vreme (1993), u selu Rašetin Zid, na samoj granici sa Hrvatskom, u halama "Agrokomerca" bili su smešteni specijalci iz Beograda. Među njima je bio izvesni Kemo Sandžaklija, instruktor Abdićeve vojske. Kasnije će se ispostaviti da je Kemo glavom i bradom bio - Legija. Bez istrage O ulozi Legije potanko je ispričao Admir Mulalić, zamenik, a kasnije i komandant Druge brigade. Za njega se govorilo i da je Ulemekov kum. - Legiju je angažovao Fikret Abdić, i to kao instruktora - naveo je Mulalić. O vojevanju mladog Ulemeka na ratištima bivše SFRJ nije se bavio nijedan sud. Haški tribunal je pokušao, ali je brzo i odustao. Tačnije, sve su prebacili na pravosuđe u Srbiji. Zamenik glavnog tužioca Haškog suda Grejem Bluit je, daleko kasnije, 28. novembra 2001. godine, obelodanio da se protiv Milorada Lukovića, nekadašnjeg zamenika Željka Ražnatovića, vodi istraga zbog učešća u ratnim dešavanjima u Hrvatskoj i

Bosni i Hercegovini. Legija je kasnije pomenut i u predraspravnom podnesku haškog tužilaštva zajedno sa optuženima Frankom Simatovićem Frenkijem i vojnim i policijskim generalima Nebojšom Pavkovićem, Sretenom Lukićem, Vladimirom Lazarevićem i Vlastimirom - Rođom Đorđevićem. U pomenutom podnesku navode se osnovni elementi koje će tužilaštvo dokazati u delu suđenja Slobodanu Miloševiću, nekadašnjem predsedniku Srbije i SR Jugoslavije, posvećenom kosovskoj optužnici. Ali... - Gospodin Luković nije u ovom krugu odgovornih najvišeg političkog i vojnog ranga - saopštio je potom Grejem Bluit. I pored velike želje, Hag Legiji nije uspeo ništa da dokaže. Ostalo im je da se nadaju u pomoć Srbije. Zvanični Beograd Legiji za ovakva "dela" nikada nije sudio. Ni pomoć Haga im nije koristila. Samo se Florens Artman, tadašnja portparolka Tužilaštva, skromno oglasila: - Možemo samo da pomognemo srpskim vlastima, da pošaljemo neke dokaze i materijale. U međuvremenu, i ona je duboko zagazila u vode pisca, postavši autor haškog bestselera, kroz čije je redove navela sve što se krilo od javnosti. Čak i više. Za to vreme, Ulemek je, navodno, koketirao s tužilaštvom u Hagu. Nikada potvrđena veza, bez ijednog zvaničnog komentara. Tadašnji premijer Zoran Živković nije verovao u navodne priče o ponudama Legije, koji je kao državni neprijatelj broj jedan već bio na poternicama svih zemalja sveta. - Kao što je dosad prodao mnoge druge, uključujući i svoje prijatelje, sada namerava da proda još nešto - prokomentarisao je Živković, koji je na premijerskom mestu zamenio ubijenog Zorana Đinđića. - Uveren sam da Legija nema robu koju Haški tribunal traži. Siguran sam da Hag neće ući u bilo kakvu prljavu trgovinu sa njim. O kontaktima Legije i tužilaštva prvi je javio holandski radio. Prema njihovim izvorima, Ulemek je izneo zahteve za naplatu informacije o Radovanu Karadžiću i Ratku Mladiću, predsedniku i ratnom komandantu u Republici Srpskoj. - Dajte mi samo pasoš, novo ime i zemlju prebivališta i reći ću vam gde su Karadžić i Mladić - fingirali su Holanđani Ulemekov zahtev na radio-talasima. Miloradu Ulemeku i njegovoj jedinici, kao poslednju nadu, nameravali su da pripišu zločin i streljanje u Trnovu. Ni to nisu uspeli, ali sada "škorpioni" izdržavaju kaznu zbog tog zlodela nad muslimanima.

Antrfile:

I PRVA SUPRUGA IZ RATA OSIM mesta za sklapanje mnogobrojnih prijateljstava i sticanja oreola legende, kamp u Erdutu je ostao u i te kako lepoj uspomeni Ulemeku. Tu je upoznao prvu suprugu Maju Luković. Te 1992. godine ona je kao novinar kanadske televizije došla da izveštava o događajima u Jugoslaviji. Kasnije je pričala: - Bio je ćutljiv. Tetovaže su mi bile neobične, a kasnije i interesantne. Zabavljali smo se godinu i po dana i venčali se - navela je novinarka. I bilo je venčanje. U beogradskom "Mažestiku", a kum je bio Željko Ražnatović. SVAĐE I NAPAD JOŠ jedan razgovor komandanta i Legije ostao je arhiviran u Haškom sudu. - Bosanski Srbi su spremni da pregovaraju sa muslimanima - žalio se Ulemek na Ratka Mladića. - Svi se svađaju ko će da komanduje, a niko neće da se svađa kako da napravi taj napad i tu ofanzivu da padne više to Sarajevo.

PET IMENjAKA U GARDI LEGIJA nije bio jedini pripadnik SDG koji se dičio takvim nadimkom. Bila su još petorice imenjaka, iznela je u haškoj sudnici ovaj podatak sekretarica Arkanovih "tigrova". Tada su i pušteni transkripti razgovora "kapetana Legije" sa Željkom Ražnatovićem. I tom prilikom Ulemek iskazuje nezadovoljstvo boraca u VRS. - Lokalni Srbi su krajnje neorganizovani i nezainteresovani za borbu - ogorčeno sa Ilidže pričao je "kapetan" komandantu Arkanu. - Čim oslobode svoju kuću neće dalje. Teško sa svojim borcima popunjavam rupe na liniji.


Rubrika: Feljton

Srbija: Srbija




Žanr: Biografija



KRVAVI PUT RUŽE Ko je čovek sa 160 godina presuđene robije i dva prezimena? PENZIONISANI pukovnik Državne bezbednosti, istetovirani legionar s potpisom atentatora, u istoriju srpskog, ali i evropskog i svetskog pravosuđa ulazi kao rekorder - okrivljeni sa presuđenih 160 godina robije! Dobio je kazne od po 40 godina za atentat na premijera Zorana Đinđića, zločine "zemunskog klana", trostruko ubistvo na Ibarskoj magistrali, ali i za smrt Ivana Stambolića i pokušaj likvidacije Vuka Draškovića u Budvi. Ko je ovaj čovek koji je koristio prezimena Luković i Ulemek (sadašnje)? Sa 40 godine krvavog iskustva, njegov životni put ne bi mogao na svojoj koži da zamisli običan smrtnik. Ni za sto života. Milorad Ulemek bio je sve. Obijač sa Novog Beograda, legionar, ratnik, ubica, kidnaper, atentator, šef mafije... Na kraju, uplivao je i u književne vode. Njegovi obožavaoci kažu: pisac bestselera sa bogatim tiražima. Drugi: polupismeni autor sa ambicioznim ciljem. U nejasnoj prošlosti "gospodina Legije", kako ga je svojvremeno nazvao pretpostavljeni ministar Dušan Mihajlović, jedno je dobro znano: on je mogao šta mu se prohtelo! Mnogi su zatvarali na njegove nestašluke ne jedno, nego oba oka. Onda - bum! Heroj, čiju je hrabrost u građanskim ratovima širom SFRJ polako krenulo da

nagriza paljenje diskoteke u Kuli i mahanje pištoljem s metkom u cevi po raznim beogradski lokalima. I, postao je najveći kažnjenik novije istorije. Posle presuđenih 160 godina robije, uspomenu na Legiju čuvaju obožavaoci na čuvenom sajber "Fejsbuku". Tu su mu otvorili drugu, sajber adresu. Jer, prvu ne bi trebalo da menja decenijama - u samici budućeg najbezbednijeg srpskog zatvora rezervisanog za kriminalce najvećeg kalibra. Običan mladić Kako objektivno opisati ovog četrdesetogodišnjaka, sa privremenom adresom u Centralnom zatvoru u Beogradu? Neke činjenice i događaji ostali su masnim slovima upisani u njegovu, ali i u biografije srpskih političara, kriminalaca, biznismena... Prosečno i neupadljivo dete - sećaju se pojedinci u njegovom kraju kod hotela "Jugoslavija". Otac i majka poreklom iz sela Pecka, sa Korduna. Učio je školu za automehaničara. Sada kažu da nije završio ni treći stepen srednje škole. Samo kurs. Automehaničarski alat nikada nije upotrebio za automobile. Ali mu je dobro došao kada se upoznao sa sumnjivim novobeogradskim tipovima koji su već imali idole u susednom kraju - u Zemunu. Ipak, majka Natalija je, gnevna, branila sina od učestalih napada na njega. - Milorad je završio muzičku gimnaziju. Svira klavir. Kasnije je i Ulemek, na sudu, u procesu za atentat na Đinđića, naveo da je završio muzičku školu i srednju automehaničarsku. Značajan momenat u njegovoj mladosti predstavlja i upoznavanje sa Kristijanom Golubovićem, poslednjim iz plejade "crnih likova" u devedesetim godinama kultnog filma "Vidimo se u čitulji". - Kristijan je pokvario Milorada - ispričala je svojevremeno Legijina majka, koja je još tada pretpostavila da ovo druženje neće izaći na dobro. Setila se još jedne stvari - uz Kristijana je počeo da se tetovira. Golubović se ne seća kada se tačno upoznao sa Legijom, mladićem u pank fazonu, koji nije voleo tuče. Negde, priča, 1984. ili, možda, 1985. Prva radnja I tako je sve počelo. Onda je "pukla" radnja. "Elanova", sa sportskom opremom. - Majka i otac nisu imali dovoljno novca da mi kupe patike. Morao sam! - pravdao se mladi Ulemek. Ipak, pune torbe ukradene sportske opreme (za preprodaju) bile su i te kako dobar razlog da, zbog stroge tadašnje policije, Milorad krene na put, na sedam godina dugo putovanje. Krajnja stanica bila je Francuska. Cilj: priključiti se Legiji stranaca. Pod legionarskom kapom sakriti se od greha u domovini, preživeti, a zatim se vratiti nazad, u Beograd. Ostavio je prijatelja, "ratnog druga" iz sportske prodavnice i krenuo na sedmogodišnji put po ratištima. Na početku, nakratko je bio u Londonu, kelnerisao i pokušavao da nauči jezik. Sada, navodno, ima zvanje poliglote, čoveka koji zna francuski, arapski, grčki, italijanski i nemački. U osnovi, nikada se nije ratosiljao čuvenog slenga sa beogradske kaldrme. Bela kapa legionara postala je neodvojiva od Milorada, "borca za Francusku". Usledio je prvi petogodišnji ugovor. Počele su obuke. Rukovanje raznim oružjem, preživljavanje... Tu je upoznao i Antu Gotovinu, Hrvata, generala kojem sud u Hagu sudi zbog zločina nad Srbima. Gvozdena ruka

STALNO pod presijom, oštrim nadzorom i čeličnom disciplinom. Znali su i Francuzi sa kim imaju posla, sa okrutnim ljudima sumnjive prošlosti, beguncima od stvarnosti koji su utočište našli u Legiji stranaca. Ti ljudi, pod jakom paljbom kopalja i strela raznih afričkih plemena, sklopili su čvrsto prijateljstvo koje su kasnije razvili u građanskom ratu na prostoru bivše SFRJ. Ovoga puta, iako na suprotnim stranama, zarađuju milione tadašnjih nemačkih maraka, daleko više od skromne legionarske plate koja je sada jedva nekoliko hiljada evra. Tu je "pala" i čuvena ruža, tetovaža cveta iscrtanog na ruci i vratu. Uz ružu, znak prepoznavanja njegovih kasnijih saboraca, istetovirao je još ponešto. Iz centra za obuku, uz padobranski kurs, Ulemek kreće u boj za francuski narod. Daleko od matične zemlje, kao inženjerac, padobranac, specijalac, instruktor... bio je u Čadu, Angoli, Alžiru, Libiji... Prvo zarobljavanje dočekao je u Libiji, a u međuvremenu dva puta je samovoljno odlazio (bežao) iz Legije stranaca i dolazio u Beograd. Uz sve ratne zasluge (ako ih je i bilo) mogao je da dogura do najvišeg podoficirskog čina - ađutanta, što bi se kod nas reklo - zastavnika. Ipak, novobeogradski begunac je zaslužio čin kaplara. Za francuske vlasti on je bio nešto sasvim drugo: običan dezerter. - Luković je za nas dezerter. Begunac iz Legije stranaca. Ali, nikada mu za to nismo sudili - potvrdio je visoki zvaničnik francuske ambasade u Beogradu kada su posle Ulemekove predaje novinari počeli da istražuju njegovu prošlost. Ne dočekavši istek drugog ugovora, vratio se 1992. u domovinu, gde je ratni plamen polako počeo da razara ono što se nekada zvalo SFRJ. (nastaviće se)

Antrfile:

TEGOVI OD CEMENTA KRISTIJAN je o Legiji uvek govorio biranim rečima... - Prijatelji, to ćemo ostati celog života! - poručio je Kristijan Golubović iz zatvora. - Upoznali smo se davno, u Novom Beogradu. Pecali smo na Dunavu, trenirali, dizali tegove. Bili su bliski. Trenirali, nisu pušili ni pili. Tada je Ulemek dobio prvi nadimak - Cema. Po cementu od kojeg je lio tegove. Ovako su ga, kasnije, nazivali samo bliski prijatelji. Tokom karijere dobio je još nekoliko nadimaka: Šareni i, najpoznatiji - Legija.



Srbija: Beograd

Institucija: Društveno-politička, Ekonomija

Ekonomska: Gradsko saobraćajno preduzeće - GSP

Društvena: Specijalni sud za organizovani kriminal, Vrhovni sud Srbije

NEJASNI DOKAZI!


Vrhovni sud ukinuo presudu SPECIJALNOG SUDA protiv "saobraćajne mafije" U obrazloženju presude nisu dati razlozi o svim odlučnim činjenicama BEOGRAD - Posebno odeljenje Vrhovnog suda Srbije ukinulo je presudu protiv grupe od 16 optuženih za falsifikovanje GSP karata, poznate kao "saobraćajna mafija", i naložilo novo suđenje. VSS je usvojio žalbe optuženih i njihovih branilaca i ukinuo presudu Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu od 26. juna 2007. godine, kojom su osuđeni na višegodišnje zatvorske kazne zbog krivičnih dela zločinačko udruživanje, falsifikovanje znakova za vrednost i nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija. U obrazloženju odluke Vrhovnog suda navodi se da je pobijana presuda doneta uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka, jer je izreka presude nejasna i kontradiktorna, a u obrazloženju presude nisu dati razlozi o svim odlučnim činjenicama, a oni koji su dati nisu jasni. Vrhovni sud je ocenio da, zbog toga, činjenično stanje nije pravilno i potpuno utvrđeno, pa se ne može ispitati pravilnost primene krivičnog zakona. Grupa se optužnicom specijalnog tužioca tereti da je falsifikovala pet miliona karata GSP-a i oštetila to preduzeće za 128 miliona dinara. Oni su krivično delo izvršili od avgusta 2005. do kraja januara 2006. godine. Prvooptuženi Gojko Samardžić prvostepenom presudom osuđen je na šest godina i tri meseca zatvora, a Goran Karović na četiri godine i tri meseca zatvora. Na po tri godine osuđeni su Radovan Spasenović i Milovan Petrović. Na po dve i po godine osuđeni su Dragan Martinović, Boriša Pandurević, Nebojša Grujičić i Goran Dacić. Na dve godine i tri meseca zatvora osuđeni su Vojkan Milanović, Žarko Radosavljević i Nenad Miškov. Zatvorske kazne od po dve godine dobili su Darko Grahovac, Marko Bugarski i Borislav Ivanović. Na godinu i šest meseci osuđen je Radoslav Brković, dok je na godinu i četiri meseca zatvora osuđen Mladen Čujić.

Autor: J. D. LJ.


Srbija: Srbija


Društvena: Vrhovni sud Srbije, Crnogorska pravoslavna crkva, Služba državne bezbednosti - SDB


Ličnost/tema: Ulemek Milorad Legija, Marković Radomir, Kertes Mihalj, Maričić Dušan Gumar

ZA IBARSKU 258 GODINA


VRHOVNI SUD IZREKAO MAKSIMALNE KAZNE VEĆINI OPTUŽENIH ZA POKUŠAJ ATENTATA NA VUKA DRAŠKOVIĆA 40 godina Ulemek, Berček, Ilić, Marković 35 godina Bujošević 30 godina Maričić, Milivojević BLAŽE KAZNE Kertes, Dinić, Mijailović OSLOBOĐENI Radonjić, Đurić VRHOVNI sud Srbije juče je na ukupno 257 godina i deset meseci zatvora osudio optužene za četvorostruko ubistvo na Ibarskoj magistrali 3. oktobra 1999. godine. Tada su u insceniranoj saobraćajnoj nesreći poginuli Zvonko Osmajlić, Veselin Bošković, Vučko Rakočević i Dragan Vušurović, a povređen je lider SPO Vuk Drašković, na kojeg je i pokušan atentat. Prvooptuženi Milorad Ulemek Legija osuđen je na 40 godina zatvora, kao i Branko Berček i Nenad Ilić, koji je vozio kamion ubicu. Maksimalnih 40 godina dobio je i tadašnji prvi čovek DB Radomir Marković, a pet godina manje Nenad Bujošević. Dušan Maričić Gumar i Leonid Milivojević osuđeni su na po 30 godina zatvora. Mihalj Kertes „zaradio“ je godinu i šest meseci, Dragiša Dinić deset meseci, a Vidan Mijailović šest meseci zatvora. Milan Radonjić i Branko Đurić, koji su se teretili za umešanost u ubistvo, oslobođeni su optužbi. Time je okončan maratonski sudski proces, u kojem su presude tri puta obarane, a Vrhovni sud, tek drugi put u svojoj istoriji, iznova otvorio glavni pretres. Uz pojačane mere obezbeđenja, sudskog i policijskog, juče je, neki minut posle 10 časova, najveća sala u beogradskoj Palati pravde primila veliki broj „posetilaca“ - od optuženih koji se nalaze na slobodi, preko rodbine ostalih optuženih, do oštećenih, prijatelja, zainteresovanih građana i novinara. Neki minut pre nego što je predsednik veća sudija Dragomir Milojević započeo sa čitanjem sudske odluke, u salu su uvedeni optuženi, koji su u pritvoru u CZ. Prvi je u sudnicu uveden Milorad Ulemek Legija, a za njim i ostali. Legija se juče na izricanju presude pojavio u crnoj majici, na kojoj je pisalo „Kosovo je Srbija“. I on, kao i svi ostali, stojeći je saslušao presudu, a zatim se, očigledno iznerviran visinom izrečenih kazni, obratio sudu rečima: - Sudija, dozvolite mi da se udaljim... Ne sačekavši da sud odobri ili zabrani njegovu molbu, bivši komandant JSO krenuo je prema izlazu. Za njim i Radomir Marković, pa onda i svi ostali optuženi. U sudnici su ostali samo Kertes, Dinić, Mijailović, Radonjić i Đurić. Nezadovoljstvo odlukom suda pokazala je i rodbina nekih od optuženih. Naime, ne sačekavši obrazloženje presude, prva je iz sudnice izletela Ulemekova supruga Aleksandra, u pratnji petorice momaka iz ličnog obezbeđenja, zatim i njegova majka Natalija, kao i rođaci optuženih Ilića i Bujoševića. Ni branilac Radomira Markovića, advokat Dušan Mašić, nije želeo da ostane i čuje sudsko obrazloženje presude, jer je, kako je rekao, to „nebitno, posle sramne izreke presude i visine kazne“. Obrazlažući odluku veća, sudija Milojević je rekao: - Optuženi su izvršili teško ubistvo sa umišljajem i u saizvršilaštvu. Znali su da će ljudi biti ubijeni. A, za najteže krivično delo izriče se i najstroža kazna, 40 godina zatvora, blaža nego nekadašnja smrtna. Sudija je istakao da je bez značaja to što su neki optuženi pred sudom tvrdili da nisu znali da su u pitanju ljudi iz SPO i Vuk Drašković, nego da su mislili da su u pitanju albanski teroristi. - I da su bili teroristi, zašto bi ih ubijali na taj način - upitao je Milojević, dodajući da su iskazi koje su dali u istrazi Maričić, Bujošević i Ilić, iako nisu sasvim saglasni, sve

optužene „doveli na mesto događaja sa tačno podeljenim zadacima i ulogama“. Predsedavajući je objasnio da svako ubistvo izaziva uznemirenje građana, a naročito ako je u pitanju predsednik političke stranke: - Ceo plan stvorio je Marković. Ulemek je, kao komandant JSO odredio ljude koji će učestvovati u ubistvu. Ilić je dobio zaduženja da vozi kamion, a Bujošević, Maričić i Milivojević da obezbeđuju lice mesta. Po Berčekovoj dojavi o Draškovićevom kretanju, o čemu je sve znao Ulemek, Ilić je namerno skrenuo kamionom u levu kolovoznu traku i izazvao sudar. Zatim su svi otišli u bazu JSO, a Kertes, Dinić i Mijailović su pomogli u prikrivanju dokaza. Obrazlažući oslobađajuću odluku suda za optužene Milana Radonjića i Branka Đurića, sudija Milojević je istakao da sud smatra da postoje indicije da su i oni učestvovali u ubistvu. - Ipak, to što je Radonjić dobio nalog od Markovića da prati Vuka Draškovića, ne znači i da je bio obavešten o planu za ubistvo. I to što je Đurić bio na licu mesta, takođe ne znači da je bio upućen u taj plan.

Antrfile:

REAGOVANjA ADVOKATA PRETRES POKRIĆE - GLAVNI pretres je fingiran kao pokriće za izmenu odluke, umesto da se na suđenju zaista pretresaju i utvrđuju činjenice. Izreka presude više podseća na fabulu krimi-priče. Mi ćemo se žaliti - rekao je Ulemekov advokat Slobodan Milivojević. DIKTAT DRŽAVE - NISAM želeo da ostajem i slušam obrazloženje, jer mi je već na samom izricanju bilo jasno da je presuda VSS licemerna, politička i sramna. Sramota za sudstvo, koje radi po diktatu države - ocenio je Dušan Mašić, advokat Radomira Markovića. ŽALBE - PRAVO žalbe u trećem stepenu imaju svi oni koji su presudom VSS osuđeni na maksimalnih 40 godina, kao i oni kod kojih se utvrdi da je izmenjeno činjenično stanje - saopštila je Vesna Dabić, portparol VS. - Pravo žalbe u svakom slučaju nemaju Kertes, Mijailović i Dinić, kojima je kazna ublažena. Oslobađajuće presude za Radonjića i Đurića automatski su pravosnažne. O žalbama će odlučivati veće VSS sastavljeno od sedam novih sudija. KO SU BILI 1999. - Milorad Ulemek Legija pukovnik DB, komandant JSO - Radomir MarkoviĆ načelnik DB - Nenad IliĆ pripadnik JSO - Branko BerČek pripadnik JSO - DuŠan MariČiĆ Gumar

pripadnik JSO - Leonid MilivojeviĆ pripadnik JSO - Nenad BujoŠeviĆ pripadnik JSO - Mihalj Kertes direktor Uprave carina - DragiŠa DiniĆ načelnik saobr. policije - Vidan MijailoviĆ šef beogradske saobraćajne policije - Milan RadonjiĆ načelnik Beogradskog DB - Branko ĐuriĆ šef beogradske policije

Autor: J.D.LJUTIĆ


Srbija: Beograd



AMFETAMIN IZ KRNJAČE


OPTUŽENA SEDMOČLANA GRUPA KOJA JE PROIZVODILA DROGU Iz Kine uvezli 32 tone sirovine za spravljanje opijata SPECIJALNO tužilaštvo za borbu protiv organizovanog kriminala podiglo je optužnicu protiv sedmočlane grupe koja je od sredine 2001. do decembra prošle godine proizvodila sintetičku drogu - amfetamin. Na optuženičku klupu sešće Mile Krnić, Branislav Jošić, Jovan Lukić, Miodrag Antal, Nikola Bura, Bruno Filipič i Milivoje Savić. Prema optužnici, grupu je organizovao Lukić, tako što je tokom 2001. i 2002. godine, preko svog preduzeća "Dukla trading", iz Kine uvezao 16 tona fenil-sirćetne kiseline i isto toliko formamida, koje predstavljaju osnovu za proizvodnju psihotropne supstance - amfetamin. Posle toga je, kako se navodi, nabavio potrebnu opremu i mašine za proizvodnju amfetamina, a laboratoriju je smestio u Krnjači, u prostorijama preduzeća "Jugobranton" i "Branton", vlasništvo Filipiča, Krnića i Savića, kao i u prostorijama firme "Zodijak", koje je u vlasništvu Jošića. Najveća količina prekursora iskorišćena je za proizvodnju amfetamina, dok je 430 kilograma, preko Leskovca, distribuirana u Bugarsku. U momentu otkrivanja laboratorije, u toku je bio tehnološki proces, dok je deo proizvedenog amfetamina

pronađen na licu mesta. Glavni tehnolog, kako se tvrdi bio je optuženi Savić, koji je za isto delo već ranije osuđen na šest godina zatvora. Inače, ovo je četvrta optužnica koju je Specijalno tužilaštvo podiglo od početka ove godine protiv članova kriminalnih grupa koje su se bavile proizvodnjom i prodajom narkotika.

Autor: N. B.


Srbija: Srbija


Društvena: Vrhovni sud Srbije, Crvene beretke - JSO


Ličnost/tema:

Marković Radomir, Ulemek Milorad Legija, Kertes Mihalj

PRESUDA DRŽAVNOM TERORIZMU

Vreme, 26.06.2008; Strana: 22

Ibarska, četvrti put "Presuda je istorijska u tom smislu što prvi put od 1945. godine šef tajne policije biva osuđen za zločine, i to mu se izriče maksimalna zatvorska kazna", kazao je Drašković Veće petorice Vrhovnog suda Srbije, kojim je predsedavao sudija Dragomir Milojević, izrekao je u četvrtak 19. juna 2008, posle sedam godina sudovanja, presudu i maksimalne kazne zatvora optuženima od ukupno 257 godina i deset meseci zatvora za ubistvo četvorice pripadnika SPO-a i pokušaj ubistva Vuka Draškovića na Ibarskoj magistrali 3. oktobra 1999. godine u ataru sela Petka, nadomak Lazarevca, kada su u insceniranom sudaru, usmrćeni pripadnici SPO-a Veselin Bošković, Zvonko Osmajlić, Vušur Rakočević i Dragan Vušurević, a lider te stranke Vuk Drašković je lakše povređen. Kazne po 40 godina zatvora izrečene su: bivšem načelniku RDB-a Radomiru Markoviću, za stvaranje plana ubistva Vuka Draškovića; nekadašnjem komandantu JSO-a Miloradu Ulemeku Legiji, za organizovanje izvršenja plana; kao i bivšim pripadnicima te jedinice Nenadu Iliću Glavonji, kao vozaču kamiona-ubice, i Branku Berčeku, okrivljenom da mu je signalizirao o nailasku kolone vozila SPO-a. Robija od 35 godina izrečena je Nenadu Bujoševiću Rambu, a po 30 godina Dušku Maričiću Gumaru i Leonidu Milivojeviću, za pružanje logistike Iliću na Ibarskoj magistrali.

Bivši načelnici beogradskog SUP-a i DB-a Branko Đurić i Milan Radonjić oslobođeni su optužbe da su pomogli optuženima. Za pomaganje počiniocu nakon izvršenog krivičnog dela, oglašen je krivim bivši direktor Carina Mihalj Kertes, kome je izrečena kazna godinu i po zatvora. Za isto delo proglašeni su krivima i bivši načelnici saobraćajne policije Srbije i Beograda Dragiša Dinić i Vidan Mijailović i osuđeni na deset meseci, odnosno pola godine zatvora. I sada kada je presuđeno, svi imaju pravo žalbe, pa će, kako su advokati najavili, sud ponovo odlučivati. Ovo je drugi slučaj u istoriji Vrhovnog suda Srbije, ustanovljenog pre 161 godinu, da otvara glavni pretres u nekom predmetu, izvodi dokaze i saslušava svedoke. Još u XIX veku Veliki sud Kneževine Srbije dva puta je ukidao presude Okružnog suda u Smederevu kojima su bili osuđeni navodni zaverenici zbog nedostatka dokaza i nepravilnosti. Pošto sud u Smederevu i u trećem postupku nije otklonio nedostatke, to je Veliki sud presudom od 3. juna 1846. godine preinačio presudu Okružnog suda i sve optužene oslobodio optužbe. Drugi ovakav slučaj bio je početkom sedamdesetih godina prošlog veka, kada se sudilo za ratni zločin iz Drugog svetskog rata. Posle 35 godina Vrhovni sud Srbije odlučio je da preuzme stvar u svoje ruke i donese presudu za suđenje koje se već godinama razvlači pred Okružnim sudom. Naime, suđenje optuženima za zločin na Ibarskoj magistrali održano je već tri puta pred Okružnim sudom u Beogradu. Vrhovni sud je dva puta ukidao presudu i vraćao je prvostepenom sudu na ponovno suđenje, a treći put presuda nije ukinuta već je doneta odluka da se novi glavni pretres otvori pred najvišim sudom. "Bilo bi necelishodno da prvostepeni sud ponovo otvara pretres. To bi dovelo do ponovnog odugovlačenja postupka i nepotrebnih troškova. Postojala je sumnja u tačnost utvrđenog činjeničnog stanja u pogledu nekih odlučujućih činjenica. Zato je Vrhovni sud odlučio da se pred njegovim većem ponovo izvode dokazi na osnovu kojih bismo utvrdili činjenično stanje. Neće biti spektakularnih novih dokaza, ali stranke mogu predlagati nove dokaze koji bi bili izvedeni pred ovim većem", objasnio je uoči suđenja predsednik sudskog veća Dragomir Milojević. Izricanje presude u beogradskoj Palati pravde proteklo je uz velike mere obezbeđenja, policajci iz Interventne brigade stajali su čak i u Ulici kneza Miloša. Odmah po izricanju presude prvooptuženi Ulemek, koji je došao u majici s natpisom "Kosovo je Srbija", zatražio je da ga izvedu iz sudnice i vrate u Centralni zatvor, a isto su učinili i petorica bivših pripadnika JSO-a i Radomir Marković. Predsednik veća VSS-a sudija Dragomir Milojević u obrazloženju presude izjavio je da je Marković napravio plan za ubistvo lidera SPO-a, a Ulemek za realizaciju organizovao grupu "crvenih beretki". Obrazlažući presudu, sudija je naveo da iz iskaza koje su istrazi u februaru 2001. dali optuženi Nenad Ilić i Nenad Bujošević, a u aprilu 2003. Duško Maričić, proizlazi da su sva šestorica optuženih iz nekadašnjeg JSO-a "bili na licu mesta po određenim ulogama i zadacima, a da u vezi s međusobnom suprotnošću iskaza treba imati u vidu vreme kad su davani". "Što se tiče ponašanja Radomira Markovića, imajući u vidu da je bio načelnik RDB-a i da je trebalo da radi na otkrivanju izvšilaca, radnje koje je preduzeo – cepanje šest

stranica s podacima o tablici, te traženje da se nabavi drugi kamion sličnih karakteristika koji je kasnije prefarban da bi bio pokazivan kao jedini koji RDB poseduje – upravo su karika koja dokazuje da je on i stvorio plan", naglasio je sudija Milojević. Na presudu Vrhovnog suda Srbije nezadovoljne stranke imaju pravo žalbe, a pravosnažna je u odnosu na dvojicu oslobođenih optužbe, Branka Đurića i Milana Radonjića, jer je u tom delu VSS potvrdio prvostepenu presudu. Inače, prvooptuženom Miloradu Ulemeku Legiji, koji je do sada već osuđen na maksimalne kazne prvostepenim presudama u procesima za ubistvo premijera Đinđića i zemunski klan, te pravosnažno u predmetu ubistvo Stambolića i atentat na Draškovića u Budvi, ovo je četvrta izrečena kazna od 40 godina zatvora. Najnovija presuda Vrhovnog suda Srbije četvrta je izrečena u poslednjih sedam godina. Prvom presudom, koju je Okružni sud u Beogradu doneo 30. januara 2003. godine, za tada ukupno četvoricu optuženih, Ilić i Bujošević bili su osuđeni na po 15 godina zatvora, Marković na sedam, a Radonjić je oslobođen optužbe. Marković je tada oslobođen optužbe da je organizovao zločin, ali je osuđen za pomaganje izvršiocima nakon počinjenog krivičnog dela. Vrhovni sud Srbije je ukinuo tu presudu i vratio na ponovno suđenje. Pre početka ponovljenog procesa, Okružno tužilaštvo je proširilo optužnicu i na Ulemeka, Maričića, Berčeka, Milivojevića, Đurića, Dinića, Mijailovića i Kertesa. Sudsko veće Okružnog suda 29. juna 2005. godine okončalo je drugi proces, presudom kojom su Ulemek, Bujošević, Ilić, Berček, Maričić i Milivojević osuđeni na po 15 godina zatvora, Marković na deset, Kertes na tri, Dinić i Mijailović na dve, odnosno godinu dana zatvora, dok su zbog nedostatka dokaza Đurić i Radonjić oslobođeni. Tu presudu je VSS takođe ukinuo, a presudom u trećem ponovljenom postupku od 16. februara 2007. godine, optuženi Ulemek i Ilić osuđeni su na po 15 godina zatvora, Maričić, Berček i Milivojević na po 14, Marković na osam, Kertes na dve i po, Dinić na godinu i po, a Mijailović na deset meseci zatvora, dok su Đurić i Radonjić oslobođeni optužbe. Vuk Drašković izrazio je zadovoljstvo presudama koje čeka sedam godina. "Presuda je istorijska u tom smislu što prvi put od 1945. godine šef tajne policije biva osuđen za zločine, i to mu se izriče maksimalna zatvorska kazna", kazao je Drašković i dodao da je "to prva presuda i protiv Službe državne bezbednosti, i nadam se da će ona pomoći radikalnoj i korenitoj transformaciji te službe koja se čeka, od 5. oktobra 2000. godine". Danica Drašković, čiji je brat Veselin Bošković poginuo na Ibarskoj magistrali, kaže: "Naravno da sam zadovoljna ovim kaznama, jer veće od njih ne postoje. Tako je trebalo da bude i ranije." Po njenim rečima, do sada je suđeno po nalozima DB-a i nijedan koji radi u službi nije dobio nikakvu kaznu zatvora od Milana Radonjića pa dalje. "Oni koji su osuđeni, sem Markovića koji je prežaljen kao deo sistema Slobodana Miloševića, radili su po ugovoru o delu. A stalni i dugogodišnji radnici DB-a koji su učestvovali u pripremi ovog zločina, njih 36, ostali su nekažnjeni. Lično ću preuzeti gonjenje ostalih, dok ne budu u zatvoru. Mislim da DB štiti Radonjića jer bi

otvorio priču o ratovima, Srebrenici, Kosovu i o tome šta su radili tamo. On ih je ucenio, zato nije osuđen." Na pitanje da li se plaši da Legija može da pobegne iz zatvora, Danica Drašković kategorički odgovara: "Ne da se plašim, ja znam da će da pobegne. Deo eksploziva iz Paraćina je ukraden i nalazi se kod njegovih ljudi i oni će sve učiniti da spasu svog komandanta." Advokati Radomira Markovića i Milorada Ulemeka ocenili su da je presuda "politička i nezakonita, a proces fingiran". Advokat Dušan Mašić, branilac Radomira Markovića, ocenio je da je presuda licemerna i politička, i da predstavlja "sumrak srpskog pravosuđa i sramotu za sudstvo koje radi po diktatu države". Ulemekov branilac Slobodan Milivojević rekao je novinarima da mu izricanje presude i "objašnjenje liči na fabulu neke krimi-priče i ne odgovara dokazima ni činjenicama. Kao da je Agata Kristi pisala", i dodao da "stanje u političkom i pravosudnom sistemu direktno utiče na sve što se događa u pravosuđu".

Autor: DRAGOSLAV GRUJIĆ


Država: Rusija

Srbija: Srbija




Ličnost: Kovačević-Tomić Maja

Žanr: Izjava


SUĐENJE SUBOTIĆU

Danas, 28.06.2008; Strana: 25

Beograd - Suđenje u odsustvu biznismenu Stanku Subotiću Canetu, optuženom za organizovanje šverca cigareta tokom devedesetih biće nastavljeno 30. juna, a međunarodna poternica za njim i dalje je na snazi. Kako je za Danas potvrdila Maja Kovačević, portparolka Specijalnog suda, suđenje Subotiću biće nastavljeno u njegovom odsustvu. - Sud još nije obavešten da je Subotić pušten iz ekstradicionog pritvora. U ovom slučaju, Specijalni sud može da nastavi krivično gonjenje Subotića i da mu sudi u odsustvu. Međunarodna poternica će i dalje biti na snazi - rekla je Maja Kovačević. Subotić je uhapšen u Moskvi 28. aprila na osnovu međunarodne poternice, koju je Srbija izdala za njim, a u četvrtak je pušten je iz ekstradicionog pritvora u Moskvi na osnovu Evropske konvencije o zastarelosti. Subotić ima švajcarsko državljanstvo. Nije poznato kako se i zbog kojih poslova

Subotić našao u Moskvi. Protiv njega se u Specijalnom sudu vodi krivični postupak zbog optužbe da je sa petnaestočlanom grupom od 1995. do 1997. godine, preko njegovog preduzeća „Mia“ iz Uba, uvozio cigarete bez evidentiranja i prodavao ih na „crnom“ tržištu. Ova grupa je optužena da je oštetila državni budžet za 56 miliona nemačkih maraka i skoro osam miliona dolara.

Autor: A. ROKNIĆ


Država: Rusija

Srbija: Srbija


Društvena: Ministarstvo pravde



POTERNICA I DALJE NA SNAZI

Danas, 27.06.2008; Strana: 33

Stanko Subotić pušten iz ekstradicionog pritvora u Moskvi Beograd - Rusija je odlučila da pruži utočište Stanku Subotiću i zbog toga je juče oko 13 sati pušten iz ekstradicionog pritvora u Moskvi, rekao je juče na konferenciji za novinare Subotićev advokat Vladimir Beljanski. On je naglasio da su ruski organi vlasti odbilI zahtev Srbije za Subotićevom ekstradicijom, tako da je on „slobodan čovek, koji slobodno odlučuje o svom kretanju“. Subotić je uhapšen u Moskvi 28. aprila, po međunarodnoj poternici iz Srbije gde je optužen kao jedan od organizatora kriminalne grupe koja je devedesetih godina švercovala cigarete. - Razlog za puštanje iz pritvora, kako je naveo Stanko Subotić, jeste taj da je reč o političkom progonu i da on nema poverenja u one koji su inicirali taj postupak, preneo je Beljanski. Prema njegovim rečima, Subotić ne beži od utvrđivanja istine, ali neće da prihvati da se vrati u Srbiju, kako bi ga pritvorili i držali kao taoca i simbol borbe protiv organizovanog kriminala. On je istakao i da kada je reč o postupku protiv Subotića, dovoljno govori i podatak da su pre Rusije, Švajcarska i Francuska odbile da ga uhapse. Na pitanje novinara koja je sledeća destinacija Subotića nakon puštanja iz pritvora Beljanski je rekao da pretpostavlja da je to Švajcarska, jer je tu Subotićevo pribivalište. Državna sekretarka Ministarstva pravde Snežana Malović kaže za Danas da to ministarstvo još nema zvaničnu informaciju o puštanju Subotića iz pritvora. Ona je istakla da o tome nije obavešten ni srpski Interpol. Ona je rekla da je međunarodna poternica za Subotićem i dalje na snazi. Govoreći o nekim narednim merama ili

eventualnim žalbama na odluku ruskih organa, Malovićeva je rekla da je to ipak odluka suverene države i da Srbija nema pravo za bilo kakvu žalbu. Ona je naglasila i da je Ministarstvo pravde radilo dopunu zahteva za izručenje Subotića, ali da od ruske strane nisu dobili odgovor. Subotić je optužen da je kao jedan od organizatora grupe švercera cigareta oštetio državu za 28 miliona evra. Subotić je nedavno kao jemstvo da se brani sa slobode ponudio dva miliona evra.

Antrfile:

Ruski azil i za porodicu Milošević Rusija je krajem prošle godine dala azil i Mirjani Marković i Marku Miloševiću, supruzi i sinu bivšeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića, iako su bili na međunarodnim poternicama. Tako da iako se vodi niz sudskih postupaka protiv njih u Srbiji, oni su ostali nedostupni za srpsko pravosuđe, jer im dat azil kao progonjenim osobama. Marko Milošević napustio je zemlju odmah posle 5. oktobra 2000, dok je Mirjana Marković iz Srbije otišla u februaru 2003. godine.

Autor: I. PEJČIĆ


Srbija: Srbija


Društvena: Vrhovni sud Srbije, Crvene beretke - JSO


Ličnost: Drašković Vuk, Mašić Dušan

Žanr: Izjava

Ličnost/tema:

Ulemek Milorad Legija, Marković Radomir

BES OSUĐENIH ZBOG 258 GODINA ZATVORA

Danas, 20.06.2008; Strana: 1

Maksimalne kazne optuženima za četvorostruko ubistvo i atentat na Vuka Draškovića na Ibarskoj magistrali Beograd - Vrhovni sud izrekao je maksimalne kazne dvanaestorici optuženih za četvorostruko ubistvo i atentat na lidera SPO-a Vuka Draškovića na Ibarskoj

magistrali 1999. Zločin je isplanirao bivši šef RDB-a Radomir Marković, a izvršenje organizovao nekadašnji komandant JSO Milorad Ulemek Legija, rekao je juče prilikom izricanja presude predsednik veća Vrhovnog suda Dragomir Milojević. Ulemek je, u crnoj majici s natpisom „Kosovo je Srbija“, nakon izricanja kazne od 40 godina zatvora, besno skočio s optuženičke klupe i psujući napustio sudnicu u Palati pravde, ne želeći da sasluša obrazloženje presude. Bivši šef RDB-a Radomir Marković je svoju presudu od 40 godina zatvora saslušao odmahujući glavom u neverici, a zatim je i on napustio sudnicu. Pripadniku JSO-a Nenadu Iliću, koji je vozio kamion-ubicu, veće Vrhovnog suda je takođe izreklo maksimalnu kaznu - 40 godina zatvora. Osuđeni su i pripadnici JSO - Branko Berček na 40, Nenad Bujošević na 35, a Dušan Maričić Gumar i Leonid Milivojević na po 30 godina zatvora. Nekadašnji direktor Savezne uprave carina Mihalj Kertes osuđen je na godinu i šest meseci, bivši šef saobraćajne policije Dragiša Dinić na deset meseci, a njegov zamenik Vidan Mijailović na šest meseci. Tadašnji šef beogradskog DB-a Milan Radonjić i bivši načelnik beogradske policije Branko Đurić su oslobođeni. Predsednik SPO-a Vuk Drašković ocenio je da je presuda istorijska, jer je prvi put od 1945. šef tajne policije osuđen za zločin na maksimalnu zatvorsku kaznu. Beograd - Nekadašnji komandant Jedinice za specijalne operacije Milorad Ulemek Legija, u crnoj majici s natpisom „Kosovo je Srbija“, psujući je juče napustio sudnicu u Palati pravde nakon izricanja presude od 40 godina za četvorostruko ubistvo i pokušaj atentata na predsednika SPO-a Vuka Draškovića na Ibarskoj magistrali 1999. Reagujući na presudu, Ulemek je besno skočio sa optuženičke klupe i insistirao da odmah napusti sudnicu, a prolazeći pored bivšeg šefa beogradskog DB-a Milana Radonjića i načelnika beogradske policije Branka Đurića, obratio im se rečima: „Pič..e! Sve su to pič..e!“. Bivši šef RDB-a Radomir Marković je svoju presudu od 40 godina zatvora saslušao odmahujući glavom u neverici, da bi zatim ustao i napustio sudnicu. Pripadniku JSO-a Nenadu Iliću, koji je vozio kamion-ubicu, veće Vrhovnog suda je takođe izreklo maksimalnu kazne - 40 godina zatvora. MARKOVIĆ ISPLANIRAO ULEMEK ORGANIZOVAO Osuđeni su i ostali pripadnici JSO - Branko Berček na 40, Nenad Bujošević na 35, a Dušan Maričić Gumar i Leonid Milivojević na po 30 godina. Nekadašnji direktor Savezne uprave carina Mihalj Kertes osuđen je na godinu i šest meseci, bivši šef saobraćajne policije Dragiša Dinić na deset meseci i njegov zamenik Vidan Mijailović na šest meseci. Tadašnji šef beogradskog DB-a Milan Radonjić i bivši načelnik beogradske policije Branko Đurić su oslobođeni. Izrečeno je ukupno 257 godina i 10 meseci zatvora. Nakon izricanja presude, sledeći primer Ulemeka i ostalih pripadnika JSO, demonstrativno su sudnicu napustili i članovi njihovih porodica i prijatelji. Između ostalih, i Ulemekova supruga i majka. U isceniranoj saobraćajnoj nesreći 3. oktobra 1999. na Ibarskoj magistrali poginuli su članovi SPO-a Veselin Bošković, Zvonko Osmajlić, Vučko Rakočević i Dragan Vušurović, dok je Drašković povređen. To je četvrta presuda koja se donosi u tom predmetu, ali prva koju izriče petočlano veće VSS-a. Predsednik veća Vrhovnog suda Dragomir Milojević naglasio je da je zločin na Ibarskoj magistrali isplanirao Radomir Marković, a izvršenje je organizovao Ulemek. Na suđenju, objašnjava Milojević, utvrđeno je da je praćenje Vuka Draškovića počelo u septembru 1997, a kasnije intenzivirano, a za to „niko drugi nije mogao da izda nalog osim Markovića“. - Postavlja se pitanje zašto je počelo praćenje. Zato što je stvoren plan za ubistvo Draškovića? Ko je mogao da stvori taj plan? Niko nije mogao da stvori takav plan

osim Markovića, koji je o tome obavestio Ulemeka, a Radonjiću naredio da izvrši operaciju praćenja - ukazao je Milojević. Kako je objasnio, Ulemek je odredio ljude koji će učestvovati, pa je Ilić dobio zaduženje da vozi kamion, a Bujošević, Milivojević i Maričić da „obezbeđuju lice mesta“. Govoreći o oslobađajućim presudama Radonjiću i Đuriću, sudija je naglasio da sud smatra da postoje indicije da su oni učestovali u ubistvu, ali da to nema snagu dokaza. - To što je Radonjić dobio nalog od Markovića da prati Draškovića ne znači i da je bio obavešten o planu za ubistvo. To što je Đurić bio na licu mesta, takođe ne znači da je bio upućen u taj plan - objasnio je predsednik veća. ISTORIJSKA PRESUDA ŠEFU TAJNE POLICIJE Predsednik SPO-A Vuk Drašković ocenio je da je presuda istorijska, jer je prvi put od 1945. šef tajne policije osuđen za zločin na maksimalnu zatvorsku kaznu. On je, posle izricanja presude, rekao da je to prva presuda i protiv Službe državne bezbednosti i izrazio nadu da će ona pomoći radikalnoj i korenitoj transformaciji te službe koja se čeka još od 5. oktobra 2000. Drašković je naglasio da od početka suđenja, pre sedam godina, „čeka presuda slična ovakvoj, zasnovana na činjenicama i zakonu“. Objašnjavajući zašto kaže „slična presuda“, on je zamerio sudskom veću na oslobađajućem delu presude, tvrdeći da za Radonjića postoji mnogo više od indicija da je bio član zločinačkog udruženja na čelu sa Slobodanom Miloševićem i Radomirom Markovićem. Kako je istakao, ova presuda je zadovoljila zemaljsku pravdu, ali ne može da oživi ubijene, dok će ubice i dalje živeti. OBEZBEĐENJE SA AUTOMATSKIM ORUŽJEM Pre izricanja presude, sudnicu je napustio advokat nekadašnjeg šefa DB-a Dušan Mašić. „Presuda je licemerna i politička. Ovo je sumrak srpskog pravosuđa i sramota za sudstvo koje radi po diktatu države“, prokomentarisao je Mašić. Ulemekov advokat Slobodan Milivojević najavio je žalbe. Izricanju presude prisustvovali su i sudija Okružnog suda Bojan Mišić, koji je izrekao jednu od ranijih presuda, kao i zamenik okružnog tužioca Vojislav Šoškić, koji je ranije zastupao optužnicu. Mere obezbeđenja zgrade Palate pravde bile su izuzetno pojačane. Na glavnom ulazu stajali su pripadnici policije sa automatskim oružjem i psima za potragu za eksplozivom, pa su građani koji su bili u sudu izgledali pomalo uplašeno. I u okolini zgrade su bili primetni brojni policajci, u uniformama i u civilu. Publika u sudnici morala je da prođe kroz detektor metala i na glavnom ulazu, ali i pri ulazu u sudnicu. Podsetimo, suđenje za ovaj zločin traje već osam godina. Posle tri prvostepene presude, Vrhovni sud odlučio je da drugi put u svojoj istoriji otvori glavni pretres i sam ispita odlučne činjenice.

Antrfile:

Mogućnost žalbi Portparolka Vrhovnog suda Srbija Vesna Dabić izjavila je da pravo žalbe u trećem stepenu imaju svi koji su presudom VSS osuđeni na maksimalne kazne od 40 godina zatvora. Pravo žalbe u trećem stepenu imaju svi osim Kertesa, Mijailovića i Dinića, kojima je kazna ublažena u odnosu na prvostepenu presudu, istakla je Dabić. Žalbe se mogu izjaviti u roku od 15 dana od prijema pismenog otpravka presude, a o njima

odlučuje veće VSS, sastavljeno od sedam sudija.

Autor: I. PEJČIĆ

ubrika: Hronika/Kriminal

Srbija: Beograd



PODIGNUTA OPTUŽNICA ZA PROIZVODNJU AMFETAMINA

Danas, 18.06.2008; Strana: 33

Beograd- Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal saopštilo je juče da je podiglo optužnicu protiv sedmočlane kriminalne grupe zbog proizvodnje velike količine amfetamina u beogradskom predgrađu Krnjača. U saopštenju, koje je potpisao specijalni tužilac Miljko Radisavljević, piše da je 12. juna podignuta optužnica protiv Mileta Krnića, Branislava Jošića, Jovana Lukića, Miodraga Antala, Nikole Bure, Bruna Filipiča i Milivoja Savića. Lukič i Filipič su u bekstvu. Oni su optuženi za neovlašćenu proizvodnju, držanje i stavljanje u promet opojnih droga, krivično delo za koje je predviđena kazna zatvora od pet do 15 godina. Grupa je optužena da je od sredine 2001. godine do decembra 2007. godine u Beogradu organizovala proizvodnju opojne droge amfetamin. Kao organizator grupe označen je Lukić koji je, koristeći poslovne strukture svog preduzeća Dukla trejding, 2001. i 2002. godine iz Kine uvezao 16 tona fenil sirćetne kiseline i 16 tona formamida, prekursora (sastojaka) za proizvodnju amfetamina. Članovi grupe su posle toga nabavili opremu i mašine za tehnološki proces proizvodnje amfetamina i laboratorija je instalirana u Krnjači, u prostoru u kojem je bilo i sedište preduzeća Jugobranton i Branton, u vlasništvu optuženih Filipiča, Krnića i Savića, kao i u prostorijama Zodijak trejda, u vlasništvu optuženog Jošića. Preduzeća su korišćena i za prikrivanje stvarnog kretanja i stanja zaliha supstancija. Glavni tehnolog za proizvodnju amfetamina bio je optuženi Savić, ranije osuđen za isto krivično delo na kaznu zatvora od šest godina. Beta

Autor: PRENETO

ubrika: Unutrašnja politika

Srbija: Srbija

Događaji: Ibarska magistrala, Ubistvo Zorana Đinđića

Ličnost: Vasić Miloš

Žanr: Članak

Ličnost/tema: Bodrožić Željko, Milanović Dragoljub,

Miloševići, Knežević Savo, Koštunica Vojislav

IMA LI PRAVDE?

Danas, 16.06.2008; Strana: 5

Miloš Vasić SLUŽBENA BELEŠKA Uz svu dužnu opreznost, takt i pažnju s kojima treba pristupiti svakom razmatranju pravosuđa, neke stvari treba reći. Uostalom, već je gđa. Vida Petrović Škero, predsednica Vrhovnog suda, nedavno upozorila na „alarmantno stanje“ u pravosuđu. OK, u redu, svi znamo da para nema, ali to nije u vezi sa onim što javnost smatra alarmantnim i zbog čega se pravosuđe tako loše kotira u anketama o shvatanju korupcije u društvu. Počnimo od požarevačkog skandala. Taj je skandal toliko politički jasan i proziran da je to upravo skaredno. Da se podsetimo: prvo je Velja Ilić, tadašnji ministar, izvršio jasan pritisak na jednu stranku u tom predmetu da povuče svoj iskaz protiv Marka Miloševića. Onda je u sklopu piljarskog cenjkanja oko parlamentarne većine Socijalistička partija Srbije izašla sa zahtevom da se „prekine politički progon porodice Milošević“ (i da se pusti Dragoljub Milanović, pravosnažno osuđen), što su radikali glasno podržali. Zahtev je više nego bezobrazan; on je ruganje pravdi i pljuvanje u lice vladavini prava. Jedino što nije od Borisa Tadića otvoreno zatraženo da ostatak „porodice Milošević“ abolira od daljeg krivičnog progona za sva prošla i buduća krivična dela, mada je bilo aluzija na tu temu. Ne kažemo slučajno „i buduća krivična dela“: naime, ako je reč o „političkom progonu“, onda se podrazumeva da Miloševiće gone ni krive ni dužne, a na osnovu političke pizme i revanšizma, pak postoji opasnost da će ih i ubuduće goniti ni krive ni dužne. Šta ako oslobođeni Marko dođe iz Rusije, gde se skrivao od pravde i opet nekoga izmlati i zapreti mu motornom testerom? Ako ga policija privede i prijavi, biće to proglašeno za nastavak „političkog progona“. Šta ako Mira dođe iz Rusije, gde se skrivala od pravde, pa se ispostavi da policija traži njenu pomoć u rasvetljavanju izvesnih krivičnih dela koja možemo da zamislimo? Opet „politički progon“. Dakle, kad se to prevede na obični ljudski jezik - Miloševići ne mogu da počine krivično delo, čak ni najbanalnije kao što je učešće u tuči gde je došlo do težih telesnih povreda, a kamo li - daleko bilo - podsticanje na ubistvo političkih protivnika. U tom svetlu požarevački sud može da u odbranu svoje presude navodi sve moguće pravne smicalice i fiškalske ujdurme, uključujući i upozorenje javnosti da se sudske odluke ne smeju komentarisati, ali mu to neće pomoći. Činjenica je da su svi dokazi izvedeni i da je krivično delo počinjeno, a žrtve izigrane smicalicama i ujdurmama čiji motivi su političke prirode i tačka. To nije pravda, što god požarevački sud tvrdio i zato je pravosuđe na lošem glasu. Omiljeni metod je otezati do zastarevanja predmeta; nije požarevački sud jedini koji to radi. To se desilo i sa čuvenim Savom Kneževićem iz Zrenjanina koji je ojadio stotine ljudi po Banatu, pa je dobio nešto uslovno, manje od one dve sojke koje su klepavale patike tokom nereda u februaru. Ali, Savo Knežević je ličnost od političke težine... Na svoj način to je i Željko Bodrožić, ali njega osuđuju uvek i stalno, pa Ujedinjene nacije moraju da ga zaštite od političkog progona. Ako, dakle, sud presuđuje tako i razvlači toliko s namerom da dođe do zastarevanja, to nije bez neke; to ima svoje neizbežno političko tumačenje, sve i kada je o pukom javašluku i aljkavosti reč, pošto se od suda javašluk i aljkavost nekako ne očekuju. Pažljivi čitalac štampe - kako obične, tako i stručne - može lako da nađe desetine

analiza iz pera ozbiljnih ljudi u pravosuđu koji već godinama upozoravaju na znake političke korupcije, nezaštićenosti i ranjivosti sudstva i tužilaštava na političke pritiske (obična korupcija mnogo je manji problem, mada i nje ima). Ovaj novi, oktroisani, Ustav Koštunice i ostalih otežao je još više položaj tužilaca. Stabilnost sudskih i tužilačkih funkcija i dalje je upitna i pod stalnom senkom reizbora. Mandat Specijalnog tužioca (dve godine) i njegovih zamenika (devet meseci!) čini ih posebno ranjivima. I tako dalje. Pa se posle čudimo zašto Okružni sud donosi takve presude u slučaju Ibarske magistrale i zašto je Vrhovni sud morao da preuzme slučaj, po drugi put u istoriji našeg pravosuđa. Za koji dan ćemo videti i tu pravosnažnu presudu i ona će nam reći mnogo toga. Naime, Vrhovni sud mogao je i odmah da preinači presudu Okružnog suda i da zaključi taj očigledan i uredno dokazan predmet, ali ga je iz nekog razloga vraćao dvaput na ponovno suđenje, drugi put čak na osnovu istog činjeničnog stanja. Ako ispadne da je tu opet reč o „političkom progonu porodice Milošević“, to jest o vređanju uspomene na pokojnika ispod lipe i na njegove verne sluge iz Državne bezbednosti - biće nam sve jasno. „Legalisti“ iz Demokratske stranke Srbije, da podsetimo, mesecima su ometali donošenje zakona o organizovanom kriminalu i tako paralisali pravosuđe u progonu onih koji su onda ubili premijera Đinđića. Posle su, dokopavši se vlasti, ometali i podrivali proces zaverenicima. Veliki ljubitelji pravne države imaju običaj da se na suđenjima gde su optuženi za klevetu ne pojavljuju dok ne nastupi zastara; „nedostupni sudu“: ne može da im se uruči poziv, adresa nepoznata itd. To ide do apsurda: Vojislav Koštunica, premijer u ostavci, godinama odbija da primi rešenje izvesnog opštinskog suda u Beogradu povodom obustave krivičnog postupka u kome je on bio oštećena stranka i u kome ga sud upućuje na privatnu tužbu za klevetu; niko iz Kabineta neće da primi to rešenje. Zašto? Pa zato što bi u tom slučaju država Srbija morala okrivljenom, pa oslobođenom da plati troškove obustavljenog postupka. Kao prvo, to nisu neke pare (dva-tri ročišta i žalbe; sitnež); kao drugo, svi ostali koji su bili oštećene stranke (ministri, načelnici u MUP, direktor BIA) primili su rešenje i nisu u roku pokrenuli privatne tužbe za klevetu. Ali, to je stvar principa za premijera-legalistu u ostavci: e, neće oni naplatiti troškove, pa sve bili u pravu i hiljadu puta! Nema mesta čuđenju: Doktor Koštunica poznat je po tome da slabo podnosi poraze.

Autor: MILOŠ VASIĆ


Država: Rusija

Srbija: Srbija


Ličnost:

Beljanski Vladimir, Kovačević-Tomić Maja

Žanr: Izjava


CANE U SRBIJI UKOLIKO SUD PRIHVATI JEMSTVO

Blic, 28.06.2008; Strana: 16

Advokati Stanka Subotića tvrde BEOGRAD - Branioci Stanka Subotića, koji je juče pušten iz ekstradicionog pritvora u Moskvi, ponovo će uputiti predlog Specijalnom sudu da prihvati jemstvo od 750.000 evra koje je Subotić ponudio kao zalog da će, ako mu se ukine poternica, doći da da odbranu na suđenju grupi osumnjičenoj za šverc cigareta. Sud je do sada dva puta odbio zahtev za jemstvo koje su ponudili Subotićevi branioci, koji su ponudili stan u centru Beograda u zamenu da se njihovom klijentu ukine pritvor. - Da je sud prihvatio jemstvo, kako smo mi predlagali, on bi već bio u Beogradu i dao bi odbranu. Ukoliko sud sada prihvati naš predlog i bude povučena poternica i ukinut pritvor, onda nema razloga da se Subotić ne odazove na sudski poziv i ne iznese podatke koji bi pokazali da nije odgovoran za navodni šverc cigareta - kaže za „Blic“ njegov branilac Vladimir Beljanski. Portparol Specijalnog suda Maja Kovačević za „Blic“ kaže da sudsko veće koje sudi Stanku Subotiću i njegovoj grupi optuženoj za šverc cigaretama nema određeni vremenski rok do kada bi trebalo da odluči o ponuđenom jemstvu. - Nastavak suđenja je zakazan za septembar i sud bi tada mogao da odluči da li prihvata jemstvo. Ako bi odluka o jemstvu bila negativna, to znači da bi postupak protiv njega mogao da ostane razdvojen, ali bi sud naknadno mogao njegov predmet da spoji sa glavnim postupkom i da mu sudi u odsustvu - navodi Kovačevićeva. U slučaju da sudsko veće, kojim predsedava sudija Milena Rašić, prihvati stan u centru Beograda, vredan 750.000 evra, kao jemstvo, protiv Subotića bi bila ukinuta poternica i rešenje o pritvoru. - Optuženi bi u tom slučaju došao da da odbranu i imao bi obavezu da se pojavljuje na glavnom pretresu. Ako bi tu obavezu prekršio, jemstvo bi bilo oduzeto i ponovo bi bila raspisana poternica i aktivirano rešenje o određivanju pritvora - rekla je portparol Specijalnog suda. Advokat Beljanski nije želeo da kaže da li će se Subotić uskoro vratiti u Švajcarsku, rekavši da „zbog Subotićeve bezbednosti, za sada neće iznositi podatke o njegovom boravištu“. Subotić je uhapšen u Moskvi 28. aprila, po međunarodnoj poternici iz Srbije, zbog optužbi da je bio jedan od organizatora kriminalne grupe koja je devedesetih godina švercovala cigarete. Međutim, nakon dva meseca, 26. juna su ruske vlasti odlučile da ga puste iz pritvora i ne izruče Srbiji.

Antrfile:

Pušten zbog zastarelosti Glavno tužilaštvo Rusije potvrdilo je juče da je zbog zastarelosti krivičnog gonjenja odbijen zahtev Ministarstva pravde Srbije za izručenje biznismena Stanka Subotića. Dežurni tužilac Uprave za saradnju sa medijima Dmitrij Karnažicki rekao je da je glavno tužilaštvo Ruske Federacije 23. juna, u skladu sa Evropskom konvencijom o ekstradiciji, odbilo da udovolji zahtevu za izručenje Subotića.

Autor: U. PIPER


Država: Rusija

Srbija: Srbija


Društvena: Ministarstvo pravde



POTERNICA ZA CANETOM I DALJE VAŽI

Blic, 27.06.2008; Strana: 16

Ruske vlasti juče su pustile na slobodu Stanka Subotića Caneta. Interpolova poternica, koju je za njim raspisao Specijalni sud Srbije pod optužbom da je vođa kriminalne grupe koja je švercom cigareta zaradila 174 miliona dinara, i dalje je na snazi. Poternica za Subotićem nije ni bila povučena. Ona je raspisana prošlog leta i važila je u i vreme dok je bio u ekstradicionom pritvoru u Moskvi, gde je na aerodromu „Šeremetjevo“ uhapšen 28. aprila - kaže za „Blic“ izvor iz vrha MUP-a. U policiji, Specijalnom tužilaštvu i Ministarstvu pravde ne kriju ogorčenje odlukom ruskih vlasti da Subotića puste na slobodu i time se ogluše o zahtev Srbije za njegovom ekstradicijom. - Učinili smo sve što je rusko pravosuđe tražilo od nas. Dostavljena im je celokupna dokumentacija o Subotiću, prevedena na ruski i zahtev za ekstradiciju koju je potpisao ministar Dušan Petrović - kaže za „Blic“ izvor blizak vrhu Ministarstva pravde. On navodi da je poslednjih dana, međutim, bilo signala iz Rusije, koji su nagoveštavali odluku o njegovom puštanju. - Upravo u to vreme, po Beogradu su se pojavili grafiti „Sloboda za Caneta“ i „Cane za premijera“ - navodi naš izvor. Snežana Malović, državni sekretar Ministarstva pravde Srbije, izjavila je juče da „nema zvaničnu informaciju da je Stanko Subotić pušten iz ekstradicionog pritvora u Moskvi“. - O puštanju Subotića nije obaveštena ni srpska kancelarija Interpola. Pitanje je i da li je on samo pušten iz pritvora ili je i odbijen zahtev Srbije za njegovu ekstradiciju - rekla je Malovićeva. Ona je navela i da je Ministarstvo pravde uradilo dopunu zahteva za izručenje Subotića, ali da od ruske strane nisu dobili odgovor. - Ne znamo na osnovu čega je ruski sud doneo odluku da se ogluši o zahtev za Subotićevo izručenje Srbiji. Pravno, za takvu odluku postoji nekoliko zakonskih mogućnosti. Rusija je mogla da se pozove na to da u njihovom pravu ne postoji krivično delo za koje je on ovde optužen, da je po njihovom zakonodavstvu delo zasterelo ili da bi mu u zemlji koja ga traži bila osporena ljudska prava. Međutim, sigurni smo da u ovom slučaju to nije razlog - kaže naš izvor. On navodi i da je optužnica Specijalnog tužilaštva protiv Subotića zasnovana na čvrstim dokazima. - Sigurni smo da će sudski postupak protiv Subotića biti okončan presudom kojom će svi optuženi državi nadoknaditi štetu od nekoliko miliona evra, zarađenih na švercu

cigareta - kaže naš izvor. Subotićev advokat Vladimir Beljanski, međutim, navodi da je Rusija odlučila da pusti Subotića, jer je procenjeno da je krivični postupak koji se protiv njega vodi u Srbiji bez pravnog osnova. - Postupak ekstradicije je ovim okončan. Subotić želi da dođe u Srbiju i da iskaz pred sudom, ali ne želi da bude talac nekoga ko bi ga stavio u pritvor. Očekujemo da sud prihvati jemstvo koje je ponudio i ukine pritvor i poternicu, nakon čega će on doći u Srbiju - rekao je Beljanski. On je istakao da su do sada Švajcarska i Francuska ispitivale poslovanje Subotića u periodu za koji je podignuta optužnica, i da su zaključile da nema osnova za njegovo hapšenje u tim zemljama. Subotić se pod udarom srpske policije našao 2003. kada je specijalni tim započeo akciju „Mreža“ na razotkrivanju svih grupa koje su se devedesetih godina obogatile na švercu cigareta. Krivična prijava protiv njega, podneta je tek prošlog leta, a suđenje Subotićevoj grupi počelo je prošlog meseca. U januaru ove godine, vlasti ove zemlje dali su azil Mirjani Marković i Marku Miloševiću, protiv kojih se vodi istraga zbog šverca cigareta.

Antrfile:

Subotić ide u Švajcarsku? Advokat Vladimir Beljanski rekao je da će Stanko Subotić najverovatnije uskoro otići u Švajcarsku, ali da konačna odluka zavisi od procene gde će biti najbezbedniji. Švajcarska je prošle godine odbila zahtev naših vlasti da organizuju potragu za Subotićem i njegovo izručenje Srbiji. Obrazloženje švajcarskih vlasti koje su uputili našem pravosuđu jeste da „ njihov zakon ne predviđa traganje za osobama koje se terete za dela fiskalno-monetarne prirode, trgovinskih ili ekonomskih mera“. Subotićevi advokati su ranije istakli da su Švajcarci proveravali njegovo poslovanje i pre nego što mu je tamo odobreno prebivalište. Utvrđeno je da je „sve čisto“. On je sve vreme normalno boravio u Ženevi i nesmetano putovao po Evropi - kažu advokati.

Autor: NN


Srbija: Srbija



SEDAMDESET OSUĐENIH NA PO 40 GODINA ZATVORA

Blic, 22.06.2008; Strana: 16

U poslednjih šest godina u Srbiji je više od 70 osoba osuđeno na maksimalnu kaznu zatvora u trajanju od 40 godina. Jedan broj osuđenih se već nalazi na odsluženju kazne, dok ostali čekaju konačnu reč Višeg suda. Prva kazna od 40 godina izrečena je 30. maja 2002. Goranu Iliću (41), iz sela Parcani kod Ralje. Okružni sud u Beogradu osudio je Ilića zbog zločina nad petnaestogodišnjom učenicom iz istog mesta, koju je presreo dok se vraćala iz škole , a zatim silovao i ubio kamenom. U analima srpskog pravosuđa Milorad Ulemek Legija će ostati zabeležen kao optuženi kome je do sada najviše puta izricana maksimalna zatvorska kazna. On je četiri puta osuđivan na po 40 godina boravka iza rešetaka. Prva kazna izrečena mu je zbog ubistva Ivana Stambolića, zatim za ubistvo premijera dr Zorana Đinđića , onda za ubistva i otmice koje je počinio zemunski klan, a pre tri dana i za zločin na Ibarskoj magistrali. Prvostepenom presudom Specijalnog suda, na istu vremensku kaznu osuđen je i Zvezdan Jovanović, bivši pomoćnik komandanta JSO zbog ubistva premijera Đinđića. Od pripadnika zemunskog klana na po 40 godina zatvora osuđeni su Vladimir Milisavljević, Sretko Kalinić i Miloš Simović. Kazne im je izrekao Specijalni sud zbog 18 ubistava, tri otmice i terorističkih napada na sedište DSS-a i preduzeće "Difens road". Od dana atentata na premijera Đinđića, Milosavljević, Kalinić i Simović su u bekstvu i suđeno im je u odsustvu. Na ovoj listi je i ime bivšeg šefa Državne bezbednosti Radomira Markovića. On je osuđen na 40 godina, pošto je prema nalazu sudskog veća skovao plan za ubistvo lidera SPO-a, Vuka Draškovića. Ista kazna stigla je i Nenada Ilića, koji je na Ibarskoj magistrali upravljao kamionom – ubicom. Branko Berček, bivši pripadnik JSO, takođe je osuđen na maksimalnnu kaznu, pošto je sud utvrdio da je pucao Ivanu Stamboliću u glavu iznad iskopane jame na Fruškoj gori, kao i da je pucao na Vuka Draškovića u Budvi. Berček se nalazi na izdržavanju kazne u požarevačkoj ,,Zabeli". Za najvećom vremenskom kaznom posegao je i Okružni sud u Valjevu. Tamo je sudsko veće na 40 godina osudilo Dejana Milenkovića (48) zvanog Mali Bagzi, iz Ćuprije, zbog svirepog ubistva Miljke Pavlović (57) i njenog sina Radiše (38), u novembru prošle godine u banji Vrujci. Na istu kaznu osuđen je i Aleksandar Milić (27) iz Svilajnca koji je 22. oktobra 2004. godine sekirom i nožem ubio oca i majku u spavaćoj sobi. Kazne od 40 godina zatvora izrečene su i zbog ubistva dece. Zbog svirepog ubistva trogodišnje Katarine Janković, Okružni sud u Beogradu je maja 2007. osudio Mališu Jevtovića na 40 godina zatvora. Sud je utvrdio da je Katarina preminula od nanošenja teških telesnih povreda 17. jula 2005. godine. Na 40 godina osuđen je i Dragan Nikolić Čombe zbog ubistva Tamare Ivanović (13) i silovanja jedanaestogodišnje devojčice S. N. Nikolić je 21. novembra 2005. na zemljanom putu u blizini železnčke stanice „Šangaj“ u Batajnici ubio trinaestogodišnju Tamaru kuhinjskim nožem, zadavši joj 15 smrtonosnih uboda u leđa i grudi. Početkom juna, rumunski državljanin Dragan David osuđen je u Okružnom sudu u Sremskoj Mitrovici na maksimalnih 40 godina zatvora zbog masakra u kući porodice Zeković u selu Vojka u Sremu. David je motikom ubio 41-godišnjeg Petra Zekovića, profesora u ekonomskoj školi u Staroj Pazovi, a potom i njegovu 81-godišnju majku Vericu. Prvi zatvorenici u Srbiji koji su počeli da izdržavaju maksimalnu vremensku kaznu bili su nekadašnji osuđenici na smrt. Naime, smrtna kazna je ukinuta novembra 2001, a kazna od 40 godina zatvora uvedena je 1. marta 2002. godine. U ovu grupu kažnjenika, između ostalih spadaju Vučko Manojlović i Ilija Vujić. Manojlović je

najpoznatiji osuđenik niškog zatvora . U njemu je od 1984. godine kada je osuđen na smrt zbog ubistva Dragomira Krstića, okružnog tužioca u Leskovcu. Ilija Vujić je pre petnaest godina ubio Veru Židić i njenog trinaestogodišnjeg sina Davora, u njihovom stanu u Pohorskoj ulici u Beogradu. Četrdesetogodišnju kaznu izdržava u ,,Zabeli" u Požarevcu.

Antrfile:

Duge kazne menjaju ličnost osuđenika Izricanje maksimalne kazne kod nas ima u prvom planu za cilj da onemogući osuđenika da učini novo krivično delo. Tek u drugom planu je njegova resocijalizacija. Duge vremenske kazne menjaju ličnost u negativnom smislu i takva osoba se posle izlaska na slobodu više otuđuje nego što se intergriše u društvo- kaže za ,,Blic nedelje“ profesor dr Zoran Stojanović, šef katedre za krivično pravo na beogradskom Pravnom fakultetu.

Autor: K. JOVANOVIĆ - M. ILIĆ


Srbija: Srbija


Društvena:

Vrhovni sud Srbije, Crvene beretke - JSO


Ličnost/tema:

Ulemek Milorad Legija, Marković Radomir

LEGIJI I RADOMIRU MARKOVIĆU PO 40 GODINA ZATVORA

Blic, 20.06.2008; Strana: 14

Vrhovni sud izrekao presude za zločin na Ibarskoj magistrali Maksimalnu kaznu dobio i vozač kamiona-ubice Nenad Ilić, a na 30 godina osuđeni Nenad Bujošević i Branko Berček. Leonidu Milivojeviću i Dušku Maričiću po 20 godina, a Mihalju Kertesu godinu i po dana zatvora Radomiru Markoviću (62) i Miloradu Ulemeku Legiji (40) Veće Vrhovnog suda juče je izreklo maksimalne 40-godišnje kazne za ubistvo Veselina Boškovića, Vušura

Rakočevića, Dragana Vušurevića i Zvonka Osmajlića, kao i za pokušaj ubistva Vuka Draškovića 3. oktobra 1999. u ataru sela Petka na Ibarskoj magistrali. Posle osam godina suđenja, osim njih dvojice maksimalnu kaznu dobio je Nenad Ilić Glavonja, kao vozač kamiona-ubice. Pripadnici JSO Nenad Bujošević Rambo i Branko Beček dobili su 30 godina, a Leonid Milivojević i Duško Maričić Gumar po 20 godina. Za pomaganje počinicima zločina nekadašnji direktor Carine Mihalj Kertes kažnjen je sa godinu i po dana. Dragiša Dinić, nekadašnji šef saobraćajne policije Srbije, dobio je 10 meseci, a pukovnik Vidan Mijailović, bivši šef saobraćajne policije Beograda šest meseci. Oslobođeni su Milan Radonjić, šef beogradskog centra DB-a, i Branko Đurić, bivši šef beogradske policije, ali je sudija Dragomir Milojević napomenuo da za njih postoje indicije, ali ne i dokazi, da su učestvovali u zločinu. Za Markovića, Ulemeka i pripadnike JSO-a izrečena presuda je prvostepena, dok je za pomagače pravosnažna, bez prava na žalbu. Kada je sudija Milojević saopštio presudu, a pre nego što je dao obrazloženje, Marković, Ulemek i svi pripadnici JSO napustili su sudnicu, kao i njihova rodbina i prijatelji u publici. Sudu se prvo obratio Ulemek sa zahtevom da napusti sudnicu, a pri izlasku je i opsovao „Svi ste vi p...“. On se prvi put pojavio na nekom od suđenja, a da nije obučen u odelo. Imao je crnu majicu na kojoj je pisalo „Kosovo je Srbija“. Radomir Marković je takođe bio pogođen visinom kazne. Bio je crven u licu i govorio je sebi u bradu, dok je odmahivao glavom. Presudom beogradskog Okružnog suda prethodno je bio osuđen na osam godina zatvora. Porodice i prijetelji optuženih, među kojima su bile supruge Markovića i Ulemeka, rezignirano su napustile sudnicu, ali bez incidenata. Sudija Milojević je obrazlažući presudu rekao da je plan za ubistvo sačinio Radomir Marković, kao šef DB-a. - On je naredio da se intenzivira praćenje Draškovića, a očito je da je cilj bio da se on ubije - rekao je Milojević. On je naveo da je sud utvrdio da je Ilić vozio kamion-ubicu i da je Berček bio u kombiju ispred i obaveštavao kada je prošao kolonu vozila u kojoj je bio Drašković. U crvenom „golfu“ bili su Bujošević, Maričić i Milivojević i oni su pokupili Ilića posle sudara. Prema rečima sudije, Ulemek ih je sve organizovao. Sudija Milojević je podsetio da su pojedini pripadnici JSO u svojim priznanjima rekli da su mislili da idu da ubiju albanske teroriste. - To samo dokazuje da su unapred bili svesni da će stradati više ljudi. Krivično delo je ubistvo, bez obzira ko to bio - napomenuo je sudija Milojević. Sudija Milojević je napomenuo da su Ilić i Bujošević svoja priznanja dali još 2001. i da je očito da su hteli da zaštite ostale kolege iz JSO.

Antrfile:

Posebne mere obezbeđenja Prvi put od kada se optuženi za zločin na Ibarskoj magistrali dovode u Palatu pravde, policajci iz Interventne brigade stajali su čak i u Ulici kneza Miloša. Ispred ulaza u sudnicu broj 1 bio je postavljen detektor kroz koji su morali da prođu svi koji su pratili suđenje. Zbirna kazna Vrhovni sud je juče izrekao zbirne kazne za zločin na Ibarskoj magistrali i za pravosnažnu presudu za ubistvo Ivana Stambolića 25. avgusta 2000. i za atentat na Vuka Draškovića u Budvi 15. juna 2000. Miloradu Ulemeku je izrečena zbirna kazna

od 40 godina zatvora (za Stambolića i Budvu takođe 40 godina), Branku Berčeku 40 godina (40 godina, kao neposredni ubica i atentator), Radomiru Markoviću 40 godina (15 godina za pomaganje u oba zločina), Nenadu Iliću 40 godina (15 godina za budvanski atentat), Nenadu Bujoševiću 35 godina (35 godina za oba zločina), Dušku Maričiću Gumaru 30 godina (30 godina za oba zločina), Leonidu Milivojeviću 30 godina (30 godina za oba zločina). REAGOVANJA Vuk Drašković: Presuda dobra za reformu DB-a Jedini preživeli izjavio je posle presude da je prvi put od 1945. osuđen i šef DB-a za planiranje zločina na najtežu kaznu. - Nadam se da će presuda poslužiti za potpunu reformu DB-a. Jedino ogrešenje o činjenice je oslobađanje Radonjića jer je i on bio deo zločinačke družine. Porodice žrtava nikada ne mogu biti zadovoljne jer one nikada više neće videti svoje najmilije - rekao je Drašković. Slobodan Radovanović: Kazne po krivici V. d. državnog tužioca pozdravio je odluku Vrhovnog suda i ocenio da su presudom izrečenom za zločin na Ibarskoj magistrali „uvaženi navodi žalbe tužilačke strane“. - Presudom je jasno definisana odgovornost svih aktera ovog događaja, a izrečene zatvorske kazne srazmerne su krivici počinilaca krivičnog dela - rekao je Radovanović. Zora Dobričanin: Mrvice pravde Advokat koji je zastupao Milana Radonjića i Branka Đurića Zora Dobričanin rekla je nakon izricanja presude da je zadovoljna pošto je Vrhovni sud „dao mrvice pravde, makar za njih dvojicu“. Goran Petronijević: Prekršen zakon Branilac Radomira Markovića kaže da je sudsko veće Vrhovnog suda prekršilo zakon. - Ovo se može nazvati sumrakom pravosuđa. Kakva nam je država, takvo nam je i pravosuđe.

Autor: VUK Z. CVIJIĆ, UROŠ PIPER

Rubrika: Sport

Srbija: Srbija

Institucija: Sport


Ličnost/tema:

Džajić Dragan, Cvetković Vladimir, Vidić Nemanja

IGRAČI NE TERETE DŽAJIĆA DA JE UZEO PARE

Blic, 19.06.2008; Strana: 14

Istraga protiv bivših čelnika Crvene zvezde Saslušanje Zorana Njeguša nije prekidano ni kada je stigla dojava o podmetnutoj bombi BEOGRAD - Na saslušanju u beogradskom Okružnom sudu fudbaler Zoran Njeguš juče nije teretio čelnike Crvene zvezde Dragana Džajića, Vladimira Cvetkovića i Miloša Marinkovića da su uzeli novac od njegovog transfera, saznaje „Blic“ od izvora bliskih istrazi. Bivši direktor i sekretar Zvezde Džajić i Cvetković su osumnjičeni da su od transfera Njegoša u španski Atletiko Madrid od 7,5 miliona nemačkih maraka, koje su uplaćene na račun Zvezde, prisvojili 3,5 miliona maraka. Njeguš je juče svedočio da je on angažovao menadžera koji je vodio sve razgovore još dve godine pre nego što ga je kupio Ateletiko. On je naglasio, kako saznajemo, da nikad nije razgovarao sa Džajićem i Cvetkovićem o transferu. Njeguš je svedočio i da je na račun Zvezde uplaćeno 7,5 miiliona maraka jer je to zahtevao Atletiko. Objasnio je da je to bio način poslovanja španskog kluba kako bi plaćao manji porez. Njeguševo saslušanje trajalo je nepunih 40 minuta i nije prekidano ni kada je naložena evakuacija zgrade Palate pravde zbog anonimne dojave o podmetnutoj bombi. Posle izlaska iz zgrade suda, nekadašnji fudbaler Zvezde nije želeo da daje izjave novinarima. Njeguš je u Palatu pravde došao u pratnji advokata Slobodana Pajevića, koji je takođe saslušan kao svedok. Posle Njeguša i Pajevića, istražni sudija saslušao je i trojicu svedoka iz Užica u vezi sa nepravilnostima oko transfera fudbalera Nemanje Vidića iz Zvezde u moskovski Spartak. Trojica bivših čelnika Zvezde uhapšeni su 5. februara, a pritvor im je više puta produžavan zbog novih istraga pod obrazloženjem da ne utiču na svedoke koji nisu saslušani. Svedoci su poslednji put u tom predmetu saslušani 24. aprila, a poslednjom odlukom Vrhovnog suda Srbije od 5. maja im je produžen pritvor za još dva meseca. Cvetković i Marinković su u pritvoru Centralnog zatvora u Beogradu, dok je Džajić od 23. aprila na lečenju na VMA. Protiv Džajića, Cvetkovića i Marinkovića 7. februara je pokrenuta istraga zbog sumnje da su nezakonito uzeli 5,1 milion evra prilikom transfera fudbalera Gorana Drulića u Real Saragosu 2001. godine. Istraga protiv Džajića i Cvetkovića kasnije je proširena zbog transfera Perice Ognjenovićevog u madridski Real, zbog sumnje da su prilikom njegovog prelaska u kraljevski klub uzeli milion maraka. Džajić i Marinković terete se i da su od transfera Nemanje Vidića u moskovski Spartak uzeli dva miliona dolara. Nijedan od saslušanih fudbalera, Drulić, Vidić i Njeguš, nije optužio Džajića i Cvetkovića da su uzeli novac od njihovih transfera. Samo je Goran Drulić, koji je svedočio prvi među fudbalerima, optužio klub da mu je ostao dužan, zbog čega je i tužio Zvezdu. Posle njegove tužbe, pokrenuta je i istraga o transferima Zvezdinih fudbalera. Istražni sudija Branislav Pantelić treba kao svedoka da sasluša i Pericu Ognjenovića, za čiji se transfer takođe sumnjiče bivši rukovodioci kluba sa „Marakane“. Inače, Okružno tužilaštvo moralo bi da do 5. avgusta, šest meseci nakon hapšenja bivših rukovodioca Zvezde, donese odluku da li će protiv Džajića, Cvetkovića i Marinkovića podići optužnicu zbog zloupotrebe službenog položaja i malverzacija u transferima. Ukoliko tužilaštvo u tom roku ne podigne optužnicu, uhapšeni bivši

funkcioneri Zvezde biće pušteni iz pritvora.

Autor: VUK. Z. CVIJIĆ-ANA Ž. ADŽIĆ


Srbija: Beograd



KRALJ AMFETAMINA UVOZIO ROBU IZ KINE

Blic, 18.06.2008; Strana: 17

Optužnica za narko-laboratoriju u Krnjači Jovan Lukić optužen je za nabavku 32 tone supstanci od kojih je pravljena sintetička droga BEOGRAD - Jovan Lukić, vlasnik beogradske firme „Dukla trading“, optužen je da je iz Kine nabavio 32 tone supstanci za proizvodnju amfetamina, koje su u decembru prošle godine zaplenjene u ilegalnoj laboratoriji u beogradskom naselju Krnjača. Specijalno tužilaštvo za borbu protiv organizovanog kriminala, osim Lukića, koji je pre mesec dana uhapšen u Hrvatskoj, optužnicu je podiglo i protiv slovenačkog državljanina Bruna Filipiča i Beograđana Mileta Krnića, Branislava Jošića, Miodraga Antala, Nikole Bure i Milivoja Savića. Oni se terete da su od 2001. godine do kraja 2007. u Krnjači organizovali proizvodnju amfetamina, za šta je predviđena kazna zatvora od pet do 15 godina. - Lukić je, kao organizator grupe preko svog preduzeća „Dukla trading“, 2001. i 2002. godine iz Kine uvezao 16 tona fenil sirćetne kiseline i istu količinu formamida - prekursora za proizvodnju opojne droge amfetamin. Nakon uvoza, za ilegalnu laboratoriji u Krnjači nabavljena je oprema i mašina za tehnološki proces proizvodnje droge, koje su smeštene u prostorije preduzeća „Jugobranton“ i „Branton“, vlasnika Bruna Filipiča, Mileta Krnića i Milivoja Savića i „Zodijak trejd“ čiji je vlasnik Branislav Jošić. Ova preduzeća korišćena su kako bi se prikrilo kretanje supstanci i stanje zaliha. Najveća količina uvezenih prekursora iskorišćena je za proizvodnju amfetamina, dok je 430 kilograma distribuirano u Bugarsku preko Leskovca - navodi Specijalno tužilaštvo. Istragom je utvrđeno da je glavni tehnolog za proizvodnju amfetamina bio Milivoje Savić, koji je zbog istog dela ranije bio osuđen na šest godina zatvora. Krnić, Jošić i Savić nalaze se u pritvoru, dok je tužilaštvo predložilo da se Lukiću, koji još nije izručen Srbiji i Filipiču, za kojim je raspisana Interpolova poternica sudi u odsustvu. Optužnicu zbog proizvodnje i distribucije droge, Specijalno tužilaštvo podiglo je protiv još tri organizovane kriminalne grupe. Prošlog meseca optužena je grupa na čelu sa Željkom Radovanovićem, koji je u bekstvu, a u kojoj se nalazi i bivši zamenik

načelnika Centra Državne bezbednosti Republike Srpske Ljuban Ećim. Policija je prilikom hapšenja petorice pripadnika ove grupe, u decembru prošle godine, pronašla 48 kilograma heroina, četiri kilograma kokaina, 210.000 evra, oružje i 1.400 grama eksploziva. Na optužnici su se našli i Živorad Đorđić i Boban Tasić, označeni kao pripadnici grupe Darka Ercega, koja se tereti za distribuciju droge iz Srbije u Zapadnu Evropu. U kući Ercega u beogradskom naselju Zvezdara, policija je u martu prošle godine pronašla 30 kilograma heroina i kokaina. Protiv pripadnika ove grupe, Željka Vukovića i Nenada Stemenkovića vođen je postupak u Danskoj, dok je švedsko provosuđe za distribuciju droge teretilo Jana i Tomaša Valentika i Veselina Stožinića. Kao vođa treće jedanestočlane narko-grupe, označen je Hidajer Jašarević iz Novog Pazara, koji se tereti da je iz Turske, preko Kosova nabavljao veću količinu heroina, koja je distribuirana po unutrašnjosti Srbije.

Antrfile:

Oprema naručena u stakloduvačkoj radnji Oprema za ilegalnu laboratoriju u Vinči, koju je policija otkrila 9. aprila, kako saznaje „Blic“, naručena je u jednoj stakloduvačkoj radnji u Beogradu. - U toj radnji je u martu naručen stakleni balon od šest litara, dva spiralna i dva libigova kondezatora i nastavci za spajanje balona. Laboratorijska oprema potom je osposobljena u jednoj privatnoj firmi u Vinči i preneta u kuću u Studeničkoj ulici, koju je koristio osumnjičeni Branko Petrović. Po nalogu vođe grupe Mihaila Stojanovića iz Skoplja, opremu je sklopio bugarski državljanin Radostin Trenev, koji je po uputstvu Stojanovića i upotrebu benzil metil ketona započeo proizvodnju amfetamina - kaže za „Blic“ izvor iz vrha MUP Srbije. Osumnjičeni Stojanović, prema saznanjima „Blica“, jeste zbog istog dela u zatvoru u Makedoniji bio od 1996. do 2002. godine. Policija takođe sumnja u identitet uhapšenog Branka Petrovića, koji se predstavio kao državljanin RS. U kući u Vinči policija je, kako navodi naš izvor, pronašla i deset kilograma heroina.

Autor: TAMARA MARKOVIĆ SUBOTA


Srbija: Srbija

Događaji: Korupcija u pravosuđu

NOVAC OD MITA ADVOKATI I POLICAJCI DELILI U KAFANAMA

Blic, 16.06.2008; Strana: 14

Kako je osumnjičena grupa oslobađala prestupnike Kao dokazni materijal protiv grupe postoji 12 video snimaka i 42 diskete prisluškivanih razgovora

BEOGRAD - Protiv grupe advokata, policajaca i doktora koji su za mito oslobađali klijente krivične odgovornosti policija je kao dokazni materijal sakupila 12 video snimaka i 42 diskete prisluškivanih razgovora. Prvi video snimak zabeležen je 8. novembra prošle godine, nakon što je Milivoje Zarubica isplatio 3.000 evra advokatu Slavoljubu Mitroviću, kako bi kod bivših kolega u Odeljenju za maloletničku delinkvenciju beogradske policije urgirao da se njegovom sinu ne piše krivična prijava za razbojništvo. Isplata mita izvedena je na brodu „Lahor“, nakon čega je novac podeljen u restoranu „Stara Hercegovina“. „Uzeo sam ‘cevi’ (novac). Neka ‘majstori’ (inspektori) rade svoj deo posla, da malog puste“, citira se u transkriptima prisluškivan razgovor advokata Mitrovića koji je tog dana u 9.44 sati pozvao osumnjičenog Jugoslava Kovačevića, inspektora maloletničke delinkvencije, preko koga je sredio puštanje Zarubičinog sina. Narednih nekoliko minuta, advokat Mitrović je na telefonskoj vezi sa kolegom Nebojšom Pavlovićem, inače osumnjičenim organizatorom grupe, i Kovačevićem sa kojima dogovara sastanak u restoranu „Stara Hercegovina“. Pre sastanka, Mitrović u telefonskom razgovoru sa Pavlovićem priča kako je Zarubica pokušao da ga isfolira i isplati mu samo 500 evra, a ostatak posle realizacije. „Ali, insistirao sam da mi isplati celu sumu“, obaveštava Mitrović kolegu Pavlovića u 9.55 sati. U „Staroj Hercegovini“ u 10.28 sastaju se Pavlović i Mitrović, koji poziva Kovačevića i kaže mu da ga čekaju. „Spremio sam ti 900 evra“, kaže Mitrović Kovačeviću. Radeći na „oslobađanju“ Zarubičinog sina, koji je zbog razbojništva uhapšen sa još dvojicom prijatelja, osumnjičeni Mitrović i Kovačević skovali su plan još jedne iznude. „Momak J. S., koji je uhapšen sa Zarubicom nije do sada krivično gonjen. Mogli bi barem soma evra da uzmemo i od njegovih roditelja“, predlaže Mitrović inspektoru Kovačeviću. Upravo ovaj mladić imao je ključnu ulogu u „oslobađanju“ mladog Zarubice. U svojoj prvoj izjavi policiji J. S. je priznao da su on i Zarubica izvršili razbojništvo. „Ja sam držao upaljač u obliku pištolja, a Zarubica nož“, rekao je J. S. Dva dana kasnije, J. S. oslobađa Zarubicu optužujuću trećeg saučesnika da je nosio nož. „Zarubica nas je samo dovezao svojim automobilom do mesta razbojništva“, menja izjavu osumnjičeni J. S. Dan ranije Mitrović u razgovaru sa inspektorom Kovačevićem kaže: „Probaj kod tužioca da središ da Zarubica nije znao da ostali planiraju razbojništvo. Ako uspeš, pošalji mi poruku: ‘Prijava ili šleper ide’, a ako ne: „Cigle ne idu na Divčibare’.“ Na sličan način, krivične prijave oslobođen je i sin Ljiljane Purić, osumnjičene za davanje 6.000 evra mita. U ovom slučaju Mitroviću je glavni saradnik bila supruga inspektora Kovačevića, takođe radnica Odeljenja za maloletničku delinkvenciju u PS Stari grad. Sin osumnjičene Purićke trebalo je da odgovara za nasilničko ponašenje, ali mu je delo ublaženo u „oštećenje tuđih stvari“ koje se goni samo po privatnoj tužbi. „Prijava može da se ne piše ako ovaj drugi uzme sve na sebe, a ove kolege će sve probati da P. (Purića) izvuku“, piše u SMS-u koji je Kovačevićeva 12. decembra u 16.08 poslala na Mitrovićev mobilni telefon. U 17.20 sledi nova poruka Nataše Kovačević na isti broj: „Završeno“. Mitrović i Nataša Kovačević tog dana sastaju se u kafiću „Parlament“ i dele novac uzet od Ljiljane Purić. Prema ranijem dogovoru, u prisluškivanom telefonskom razgovoru Mitrovića i Kovačevićke podela je: „Meni, tebi i Neši po 2.000“. Isplata novca za treći slučaj u kojem su za 3.000 evra osumnjičeni Pavlović i Mitrović

obećali Drašku Kojoviću iz Kragujevca odlaganje saslušanja kao osumnjičenog za falsifikovanje, što je policijskom kamerom dokumentovano/snimljeno 16. aprila u 17.10 sati u kafiću na benzinskoj stanici „Sunce“ u Beogradu. Polovinu dogovorene sume, Mitroviću je to tada doneo Kojovićev otac. Nekoliko minuta ranije, Mitrović je zvao kolegu Pavlovića i rekao: „Ovaj čovek stiže. Posle ćemo doći kod tebe, da me naučiš kako da uzmem još.“ Mitrović potom poziva i Pavlovićevu blisku saradnicu i kaže: „Sve sam završio. Tatko je došao sa ‘jugom’ kragujevačke registracije.“ Za posrednika koji je trebalo da stupi u kontakt sa policajcima u Šapcu, u kome se vodio postupak protiv Kojovića, Mitrović je angažovao inspektora Žiku Živkovića. Preko njega, Mitrović je u decembru sredio i slučaj osumnjičenog Milutina Kneževića, kome je za 3.000 evra mita obećan izveštaj kojim bi mu bilo omogućeno viđanje unuka. Živković je u tom slučaju profitirao 300 evra, koje su mu Mitrović i Pavlović dali 11. februara u 21 sat u kafani „Lipov lad“ u Beogradu.

Antrfile:

„Žena je puna kao brod“ Osumnjičeni Draško Kojović, 18. aprila obaveštava advokata Slavoljuba Mitrovića da mu je odbijena molba za odlaganje izvršenja zatvorske kazne. Mitrović u tom momentu sedi sa Nebojšom Pavlovićem. „Mora da se napravi varijanta da se hitno smestiš na VMA, ali će to da košta. Mitrović ima neku doktorku, koja je glavna tamo“, rekao je Pavlović u telefonskom razgovoru Kojoviću. Četiri minuta kasnije, Mitrović poziva osumnjičenu doktorku Miru Tomović i kaže joj da mu treba u toku dana. U 12.11 sati Mitrović obaveštava Kojovića: „Pričao sam sa čovekom koji je na VMA i 90 odsto može da završi da te prime sa dijagnozom tuberkuloze. Javiću ti kolika je cena.“ Doktorka Tomović se, prema krivičnoj prijavi, tereti za nezakonito posredovanje kod kolega kako bi se na lečenje primio sin Ljiljane Purić. Doktorku je u slučaj „uveo“ Mitrović rečima: „Žena je puna kao brod. Samo je saslušaj i naplati.“

Autor: TAMARA MARKOVIĆ-SUBOTA

Rubrika: Sport

Srbija: Srbija

Institucija: Sport


Ličnost/tema:

Džajić Dragan, Cvetković Vladimir

NJEGUŠ SVEDOČIO POD BOMBAMA

Kurir, 19.06.2008; Strana: 10

Rizik BEOGRAD - Zoran Njeguš, bivši fudbaler Crvene zvezde, svedočio je juče u istrazi

koja se vodi protiv Dragana Džajića i Vladimira Cvetkovića, nekadašnjih funkcionera Crvene zvezde. Nekadašnji igrač Zvezde saslušan je zbog svog transfera u madridski Atletiko, a sumnja se da su Džajić i Cvetković od tog transfera prisvojili 3,5 miliona maraka. Kada je Njeguš ušao kod istražnog sudije, stigla je anonimna dojava o bombi, ali saslušanje nije prekinuto. Nastavljeno je i za vreme evakuacije Palate pravde. Posle izlaska iz zgrade suda Njeguš nije želeo da daje izjave.

Autor: I. C. L


Srbija: Beograd

Institucija: Društveno-politička, Ekonomija

Ekonomska: Gradsko saobraćajno preduzeće - GSP

Društvena: Specijalni sud za organizovani kriminal, Vrhovni sud Srbije

UKINUTA PRESUDA SAOBRAĆAJNOJ MAFIJI

Kurir, 21.06.2008; Strana: 10

Novo suđenje BEOGRAD - Vrhovni sud Srbije ukinulo je presudu protiv grupe od 16 optuženih za falsifikovanje GSP karata, poznate kao “saobraćajna mafija” i naložilo novo suđenje. Usvojene su žalbe optuženih i njihovih branilaca i ukinuta presuda Specijalnog suda iz juna prošle godine, kojom su osuđeni na višegodišnje zatvorske kazne. U obrazloženju odluke VSS navodi se da je presuda doneta uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka. Ova grupa tereti se da je falsifikovala pet miliona karata GSP i oštetila to preduzeće za 128 miliona dinara i to od avgusta od avgusta 2005. do kraja januara 2006. godine.

Autor: I. C. L.

Rubrika: Društvo

Srbija: Srbija

BELO ROBLJE

Kurir, 27.06.2008; Strana: 10

Srpska i crnogorska policija uhapsile šestoricu članova organizovane grupe koja se bavila trgovinom ljudima

BEOGRAD - U zajedničkoj akciji policija Srbije i Crne Gore na teritoriji ove dve države uhapšeno je šest članova organizovane kriminalne grupe zbog sumnje da su trgovali ljudima i identifikovane tri žrtve, od kojih je jedna maloletna. Posle višemesečne istrage uhapšeni su Ivan A. (40), Besnik K. (27), i Enis D. (26), svi iz Kosovske Mitrovice, zatim Blagoje R. (53) iz Beograda i Miloje S. (55) i Toma L. (34) iz Kraljeva, saopšteno je iz MUP Srbije. Identifikovane su i tri žrtve trgovine ljudima, maloletna državljanka Srbije i dve državljanke Ukrajine, koje su otkrivene na teritoriji Crne Gore. Članovi ove kriminalne grupe su u Srbiji i Ukrajini organizovali mrežu zaduženu za vrbovanje stranih i domaćih državljanki davanjem lažnih obećanja za posao na teritoriji Srbije, kao i osoba zaduženih za falsifikovanje dokumenata, viza, fiktivnih vaučera i transfera novca za dolazak u zemlju destinacije, zbog seksualne eksploatacije na području Kosovske Mitrovice. Ruta kretanja žrtava trgovine ljudima bila je na relacijama Kijev - Beograd - Kosovska Mitrovica i Subotica - Beograd - Kosovska Mitrovica. Međutim, posle otkrivanja dela kriminalne grupe na teritoriji Beograda, ruta iz Kijeva je izmeštena i, umesto preko Beograda, planirana preko Tivta i Rožaja do Kosovske Mitrovice. MUP Srbije navodi da su Miloje S. i Ivan A. u Ukrajini tokom aprila vrbovali dve državljanke Ukrajine, koristeći njihove teške životne prilike i dovodeći ih u zabludu da će u Srbiji, odnosno na Kosovu i Metohiji, raditi kao konobarice ili kuvarice u restoranu, a u stvarnoj nameri da ih seksualno eksploatišu. Miloje S. je preko svojih veza u Ukrajini pribavio vize za devojke i one su doputovale avionom iz Kijeva u Beograd 24. aprila. Međutim, granična policija na aerodromu ‘’Nikola Tesla’’ u Beogradu nije im dozvolila ulazak zbog sumnje u validnost putnih isprava, viza i stvarnog razloga dolaska u Srbiju, i one su vraćene u Kijev. Devojke su iz Ukrajine doputovale letom Kijev-Tivat 23. juna. Miloje S., Toma L., Ivan A. i Enis D. su, uz pomoć nepoznatih osoba albanske nacionalnosti, organizovali prihvat i njihov privremeni smeštaj u Crnoj Gori, kao i njihov dalji put prema Kosovskoj Mitrovici. Uhapšeni su na putu između Podgorice i Rožaja. Takođe je otkriveno i da je Ivan A. sa Besnikom K. ugovorio „kupovinu“ maloletne državljanke Srbije za iznos od 1.500 evra, zbog seksualne eksploatacije kroz prostituciju na području Kosovske Mitrovice. Besnik K. je, da bi ostvario dogovor, u Srbiji vrbovao maloletnicu koristeći socijalnu ugroženost njene porodice, njenu neobrazovanost i zloupotrebljavajući njeno poverenje posle stupanja u emotivni odnos, držeći je u zabludi da će se oženiti njom. On je angažovao Blagoja R. da ih preveze do Kosovske Mitrovice. Policija je nakon nekoliko dana uhapsila Besnika K. i Blagoja R. na teritoriji Srbije. Sve identifikovane žrtve trgovine ljudima otkrivene u ovoj akciji smeštene su u odgovarajuće institucije za pomoć žrtvama trgovine ljudima, navodi se u saopštenju. (SRNA)

Autor: PRENETO

ispitivan pet sati - bgcentar.org.rsbgcentar.org.rs/bgcentar/wp-content/uploads/2013/... · bivši...

Documents