intervju - udus.org.rs 176.qxd.pdfpozori{no stvarala{tvo, baz jasno defini-sanog stava koji }e...

P O Z O R I [ N E N O V I N E B R O J 1 7 5 – 1 7 6 S E P T E M B A R 2 0 1 1 . G O D I N A X V I I I C E N A 1 0 0 D I N A R A

INTERVJU- Billjana Srbljanovi}- Joèf Na|- Sonja Vuki}evi}- Vida Ognjenovi}- Oliver Frlji}- \er| Serbhorvat- Marko Ba}ovi}- Sergej Kokovkin- Aneta Toma{evi}- Vladan Slavkovi}

- Teatar i dru{tvena klima: [ekspir ili kobasica

- Kad blagajna zapuca treba li muze da za}ute?

- 45. BITEF... Na usijanom limenom krovu...

- Vise}i snovi nad Balkanom

- Osvrt na 56. Pozorje: U kom ànru ìvimo

- [uman i Barba u Beogradu

- Reprint Ludus: Na Agamemnonovoj stazi

- Na Brijunima...

- EX YU scena

predstavlja naj~e{}u teatarsku publiku.Tamo postoji razra|ivan sistem (katkad istole}ima) edukacije novih gledalaca –neretko temeljno institucionalizovan.

Otuda se u takvim pozori{nim sredi-nama ne upra`njava ulagivanje ekonom-skoj i dru{tvenoj eliti, ne podilazi se po -gledu na svet biznismena sumnjivo ste -~enog kapitala, o~ekivanjima televizij-skih gledalaca koje su u pozori{te privu-kla imena junaka popularnih doma}ih„sapunica“. Samim tim tamo{nji najelit-niji teatri, u koje je dràva odlu~ila daulaè, ne moraju da prilago|avaju reper-toare r|avom ukusu publike.

S obzirom na ovda{nje dru{tveneprilike, sve prisutniji proces komercijali-zacije na{eg teatarskog ìvota ne obe}avani{ta dobro. Bez aktivnijeg u~e{}a svihdràvnih instanci koje su zaduène zapozori{no stvarala{tvo, baz jasno defini-sanog stava koji }e uvaìti razlike izme -|u pojedinih tipova pozori{ta, njihovihdru{tvenih i umetni~kih misija, kao i nji -hovih organizacionih struktura i funkci-ja u kontekstu kulturnog i pozori{nogìvota, ali i sistema edukacije, postoji vi{eno realna opasnost da repertoarske politi-ke na{ih teatara doìve opasan zaokret.

Magi~na i sveprisutna, nevidljiva aliuvek delotvorna ruka trì{ta }e i kod nasu~initi ono {to je ve} u~inila nekim svoje-vremeno relevantnim pozori{nim sredi-nama – uni{tila ih. Prepu{tena sebi, gur -nuta u „pija~nu“ utakmicu, finasijskiograni~ena na vlastitu zaradu ostvarenuna blagajni, dodatno sa strane „pritisnu-ta“ televizijom koja kod naj{ireg gleda-teljstva odre|uje meru gluma~kog ume -}a, defini{e kriterijume dramskog stvara-la{tva i propisuje domete rediteljskogpostupka, mnoga do ju~e reprezentativnapozori{ta ê{ke, Slova~ke, Bugarske, Ru -munije, po svoj prilici uskoro i Ma|arske,a donekle i Poljske, izgubila su pre|a{njiidentitet, gra|en tokom dugog niza godi-na, ponekad i decenija. Danas ona zado-voljavaju „potrebe“ naj{ire publike igra-ju}i repertoar satkan od pro{irenih ske -~eva nastalih po modelu televizijskih„sa punica“, od muzi~kih priredbi koje bida kopiraju ozbiljne mjuzikle (za ~ijeinscenacije nema para), od „brzopotez-nih“ inostranih bulevarskih dramskihkon strukcija i komada s malim brojemglu maca. Uticaj televizije se ne manife-stuje samo na planu profilisanja reper-toara, ve} se prenosi i u sferu teatarskeglume, pa likovi najgledanijih TV sapu-nica bivaju najdirektnije „preno{eni“ napozori{ne scene. Tu, dabome, nemamesta, a ni para, vremena, energije nitivolje za bavljenje [ekspirom, êhovom...

A i ko bi ih gledao, razumeo. Ponovo je na delu dilema kojom se

svojevremeno, dabome u druga~ijemkontekstu, bavio Neboj{a Rom~evi} pi{ u -}i svoj sjajan komad Karolina Nojber, iopet su aktuelni, tako|e na druga~ijina~in, stihovi Ljubomira Simovi}a iz Ra -sprave o pozori{tu: „Moè li taj [ekspirda napuni/ trbuh?/ [iju li se od togEvripida/ ~ak{ire?/ Pi{e li taj Evripid/propusnice?/ Zvecka li taj [ekspir kopuna/ kasica?/ Ne treba nam [ekspir,ve}/ kobasica!“

Ako dozvolimo da izgubimo sva ov -da{nja pozori{ta tako {to }emo kompletanteatarski ìvot ove dràve prepustiti pro -cesu komercijalizacije, zapravo }emoodustati od elementarnih razloga zbogkojih pozori{te postoji, a otvori}emo pros-tor za neograni~eno, maligno bujanjenajr|avijeg ukusa. Tu nepopravivu gre -{ku nam budu}nostne}e oprostiti.

2LUDUS 175–176Lu

Teatar i dru{tvena klima

[EKSPIR ILI KOBASICADa li aktuelni proces agresivne

komercijalizacije ovda{njeg pozo-ri{ta nu`no podrazumeva podi-

laènje r|avom ukusu publike?Odgovor na ovo pitanje, razume se,

ne mora nu`no, sam po sebi, da budepotvrdan. Naime, iskustvo veli da svakapredstava koja postigne komercijalniuspeh – u smislu ostvarene zarade nablagajni – ne mora, po pravilu, da pod -razumeva i podilaènje lo{em ukusu.Uostalom, neke od predstava Srpskognarodnog pozori{ta – da ostanem na te -renu koji mi je najbliì i u domenu u ko -jem mogu da se pozovem na ~injenicebudu}i da sam u toj ku}i upravnik –osim {to su bile, ili su i dalje igrane predpunom salom, dobile su nagrade do ma -}ih i internacionalnih stru~nih ìrija iizuzetno pohvalne kritike. Dakle, zado-voljile su, bez sumnje, visoke umetni~kekriterijume i u isti mah postigle zavidankomercijalni uspeh.

U takve primere, recimo, spadajuMera za meru [ekspira u reìji DejanaMija~a, ûdo u [arganu ili Putuju}e po -zori{te [opalovi} Ljubomira Simovi}a –obe u reìji Egona Savina, kao i njegovepostavke Tu`ne komedije po Gon~arovu iUjkinog sna po Dostojevskom, zatim Je -zik zidova Gaja Vajzmana u izvo|enjuForuma za novi ples Baleta SNP-a (na -grada na Bitefu), pa Nahod Simeon kojuje reìrao Tomi Janeì~, Brod za lutkerediteljke Ane Tomovi} – obe predstavesu nastale po tekstovima Milene Marko-vi} i bile su, pored ostalih uspeha, i apso-lutne pobednice dva Sterijina pozorja,kao i inscenacija drame Kome verujete?Jelene \or|evi} u reìji Darijana Mihaj-lovi}a...

Klasi~ne opere i balete u ovom kon -tekstu ne}u pominjati jer na tom planupostoje druga~ija „pravila igre“, {to nezna~i da ove predstave ne zanimaju pu -bliku, ve} se obra}aju posebnoj vrsti gle -dalaca – edukovanih na specifi~an na -~in.

No, vratimo se dramskim produkci-jama. Ne sumnjam da je san svake pozo-ri{ne uprave da realizuje predstavu koja}e zadovoljiti kriterijume i stru~ne i naj -{ire javnosti, ~esto me|usobno razli~ite.Uostalom, te{ko mi je da poverujem kakobi uprava ma kojeg teatra na svetu stavi-la na repertoar konkretan dramski na -slov, reìju poverila odre|enoj osobi s ko -jom }e formirati autorski tim i gluma~kupodelu, da nije duboko uverena da }e re -zultat rada i uloènog novca biti predsta-va koja }e puniti salu, s jedne, ali i provo-cirati pozitivne kritike i afirmativne ko -mentare teatarske zajednice.

S druge strane, bez obzira na èlje inamere, pozori{te uvek podrazumevaneizvesnost. âk i kada ste sigurni upredstoje}i uspeh predstave u nastajanju,vazda ne{to moè da „omane“. Aleksan-dar Popovi} je govorio da je recept zanastanak uspe{ne predstave jednosta-van: treba imati izvanredan tekst, odli~ -nog reditelja i sjajne glumce, a onda –ako bog da. To }e re}i da se rizik u teatruuvek podrazumeva.

Problem nastaje kada pozori{na up -rava mora da donese odluku da li sme, i

do koje mere moè da se upusti u rizik.Ili, drugim re~ima: koliki prostor za rizikim je dozvoljen.

Odgovor na ovo pitanje ne zavisiuvek od smelosti, pa ni eventualnihumetni~kih vizija onih koji planirajurepertoar. On se itekako ti~e i pozicije po -zori{ta, zavisi od na~ina njegovog finan -siranja, od toga ko mu je osniva~ ili vlas-nik, kolike su mu subvencije i ima li ihuop{te, kakav mu je status u kontekstukonkretne kulturne politike, kojoj „ciljnojgrupi“ publike se obra}aju njegove pred-stave, kakva je op{ta finansijska situaci-ja u dru{tvu, na koji na~in mu je struk-turiran repertoar, na kakvu se tradicijuoslanja, kakvim ansamblom raspolaè,kakve su mu ambicije, s jedne, a realnemogu}nosti, s druge strane, da li misijapozori{ta podrazumeva formiranje budu -}e publike...

Elemenata koji }e odrediti odgovorna postavljeno pitanje ima jo{, ali ve} iovako ograni~en spisak jasno pokazujeda neki od elemenata ne zavise u potpu-nosti od samog teatra koji treba da done-se kona~nu repertoarsku odluku. Kako bipozori{noj upravi situacija postala sa -svim jasna neophodno je da u potpunostibudu ra{~i{}ena pitanja vezana za statusi sistem finansiranja teatra, a najpre za„pravila igre“, tj. na~in funkcionisanjasistema, {to proizlazi iz unapred defini-sane kulturne politike dràve. Ona trebada bude dovoljno jasno odre|ena kada jere~ o uzajamnim odnosima Dr ̀ ave ikonkretnih pozori{ta, od nje se o~ekujeda unapred defini{e koga }e Dr ̀ ava i ukojoj meri finansijski podr ̀ a vati, e da bise precizno znalo ko }e dobiti pare i koli-ko }e ta~no novca imati.

No, da bi to bilo poznato, Dràva isve njene instance koje se bave pozo ri -{tem, najpre moraju da defini{u svoj stavprema kulturi, pa i prema teatarskoj de -latnosti. Drugim re~ima, njihov zadatakje da jasno i glasno saop{te da li imajunameru da podràvaju pozori{te, i akoim je to namera, da jasno i glasno kaù ikoga }e i u kolikoj meri da finansiraju.

Pretpostavljam da bi makar delimi -~no ova odluka morala da bude ute me -ljena i na ~vrstoj re{enosti Dràve da }esa~uvati delatnost koja se ti~e umetnostikoja, pored ostalog, ima zadatak i da re -prezentuje kulturu i stvarala{tvo Srbije uinostranstvu. Osim {to, valjda, pozori{tesluì i ne~emu i nekome u samoj Dràvi.Ako ni~em drugom, a ono odràvanju iunapre|enju kulturnog nivoa identitetanacije. Tako, barem, pozori{te tretirajusvuda u civilizovanom svetu.

Tako je, uostalom, teatar bio doìv -ljavan i na ovim prostorima, od vremenaosnivanja Srpskog narodnog pozori{ta uUgarskoj, ili doba kada je Mihailo Obre-novi} odlu~io da Narodno pozori{te po -stane reprezentant novostasavaju}e Sr -bije, pa i kada je Josip Broz dekretomodredio da Jugoslovensko dramsko pozo-ri{te u posleratnoj Jugoslaviji, ali i name|unarodnoj sceni, predstavlja teatar-ske domete nove dràve, kada su Beo -gradsko dramsko pozori{te i Atelje 212,uprkos svim dobro znanim problemima imukama, nastali kao izraz libernog poli-

ti~kog stava Beograda i Srbije, ili kada jeBitef postao centar razmene informacijaizme|u Istoka i Zapada, razdvojenihBerlinskim zidom, i re~iti simbol nesvr-stanosti i otvorenosti Socijalisti~ke Fede-rativne Republike Jugoslavije.

O odjecima i posledicama pomenutih(dràvni~kih, politi~kih i ekonomskih)odluka (koje su katkad bile supstitut zanedovoljno jasno formulisanu kulturnupolitiku) na doma}em planu ne treba nitro{iti re~i. Uticaj SNP-a, beogradskogNarodnog pozori{ta, BDP-a, Ateljea ilifestivala Bitef je za nas ovde bio nemer-ljiv.

U tom kontekstu teza da Dràva, tj.nadle`no dràvno, odnosno pokrajinskoministarstvo ili gradski sekretatijati zakulturu, nisu servisi pozori{ta pripadasferi retori~kih pitanja. A {ta su drugonego servis od kojih teatri o~ekuju razne

Tako|e, savr{eno dobro se zna i KOJIteatri mogu ra~unati da dràvne pare.

Nema tamo niko ni{ta protiv komer-cijalnih pozori{ta, pa ni protiv teatarakoji svojom produkcijom ispunjavajuo~ekivanja i zadovoljavaju ukus svakoja-ke publike uklju~uju}i i njene naj{ireslojeve. A i za{to bi neko imao ne{toprotiv? Ali te dràve nemaju, poput nasdanas, do te mere izraèn problem saukusom i horizontom o~ekivanja tamo -{njih gledalaca. Tamo ne caruje ideologi-ja folk muzike, a pravi se i precizna ra -zlika izme|u ki~a, nekulture, potkulturei takozvane visoke kulture, tamo se natelevizijama s nacionalnim frekvencija-ma u udarnim terminima ne prikazujukvazipozori{ni {ou programi, kao {to suKursadìje. Tamo se u gradovima koji sudi~e statusom teatarski relevantnih cen -tara nije tokom poslednjih decenija do temere dramati~no promenila strukturastanovni{ta, kao {to je to ovde slu~aj. Ta -mo, pored ostalog, postoji i stabilna sred -nja klasa, populacija koja tradicionalno

Piše: A leksandar Mi losav l jev i¯

Komercijalizacija pozori{ta

U nama mnogo bliìm dràvama –bliìm i po na{im ambicijama da se up -ravo njima u skorijoj budu}nosti pri -druìmo – odnos prema pozori{tu jedruga~iji. Ove dràve i te kako ulaù uteatarsko stvarala{tvo i aktivno podsti~uumetni~ki aspekt pozori{ne delatnosti.Na taj na~in se smanjuju rizici s kojim susuo~avaju tamo{nje teatarske upravevoljne da iskaù kreativnu smelost, abivaju amortizovane i posledice eventual-nih proma{aja, kreativnih neuspeha. Beznjih, kao {to znamo, ozbiljna umetnost nemoè da opstane. Bez njih nema ni uspe-ha.

Razume se da ove dràve, poput Ne -ma~ke, ne subvencioni{u sva svoja pozo-ri{ta, ali se tamo vrlo dobro zna KO, sKOLIKO novca, pod KOJIM USLOVIMA iZA[TO daje pare pojedinim pozori{tima.

oblike „servisiranja“, ve} u skladu saunapred definisanim dogovorima, na~i -njenim u skladu sa smernicama kultur-ne politike.

Ta~no je da, recimo, Sjedinjene Ame -ri~ke Dràve, kao potencijalni primertrì{nog modela re{enja pitanja odnosaDràve i pozori{ta, u izrazito ograni~enojmeri subvencioni{u vlastito pozori{te, alito ne zna~i da tamo ne funkcioni{e odre -|eni sistem kulturne politike. Jedini pro -blem, zbog kojeg je, pored ostalog, neu -mesno porediti SAD i nas, sadràn je u~injenici da njihov model podrazumevaprimenu poreske politike koja aktivnopodsti~e sponzorstvo i donatorstvo, {toovde nije slu~aj. Otuda oni nemaju mini-starstvo kulture, pa shodno tome ni odgo-varaju}eg resornog ministra, {to mi ima -mo. Tamo ne postoji direktan sistem dr -àvnog „servisiranja“pozori{ta i zato {toje njihov koncept kulturne politike z a -snovan na uvozu kulture. A odavno suodustali i od toga da ih u svetu reprezen-tuje teatar.

Ilustracija: Jugoslav Vlahovi}

LUDUS 175–1763

Aktivnosti UDUS-a

Uposlednja dva meseca, tj. izme|udve pozori{ne sezone, smanjenaje i aktivnost Udruènja dram-

skih umetnika Srbije (UDUS). Udruènjeje, ipak, radilo i ~lanovi su mogli do}i dosvih neophodnih informacija i potvrda.Intenzivno se radilo na ostvarivanju sta -tusa reprezentativnosti na{eg Udruènjai sa zadovoljstvom moèmo naglasiti daje taj status ostvaren.

U toku je izrada novog sajta, kogave} dugo èljno o~ekujemo, a za koji, dosada, nismo mogli da obezbedimo neop-hodna sredstva.

Naàlost, pro{log meseca smo oba -ve{teni da Komisija Ministarstva za kul -turu, informisanje i informaciono dru -

{tvo ove godine nije uvrstila na{u mono-grafiju o Voji Brajovi}u, dobitniku Na -grade „Dobri~in prsten“, autora DraganaS. V. Babi}a u otkup knjiga za biblioteke.Do sada su na{e monografije otkupljiva-ne i na taj na~in postajale dostupne ~itao-cima {irom Srbije. Smatramo da jeovakva odluka nedopustiva, jer se radi odobitniku priznanja za ìvotno delo, ali io ~injenici da je pozori{na umetnost efe -merna, tj. umetnost trenutka. Knjige oglumcima su ionako retke, pa smatramoda se ovakvom odlukom Komisije margi-nalizuje veoma vaàn segment na{ekulture. Udruènje je reagovalo i traìloobja{njenje Komisije Ministarstva.

Nakon raspisivanja Javnog pozivaMinistarstva kulture za dodelu prizna-

Udruènje dramskih umetnika Srbije raspisuje

J A V N I P O Z I V – K O N K U R Sza predlaganje kandidata za dodelu

Nagrade M I L O [ @ U T I ]

Nagrada se dodeljuje za najbolje gluma~ko ostvarenje nascenama profesionalnih pozori{ta Srbije, u predstavama premi-jerno izvedenim u periodu od 30. juna 2010. do 30. juna 2011.

godine.

Osnovna merila su: da je ostvarena uloga, velika ili mala,tragala~ka i da se moè ozna~iti kao putokaz u razvitku glume,kao i da je glumac, stariji ili mla|i, osvedo~io svoju posve}enost

umetnosti glume i odgovornost prema misiji pozori{ta.

Predlaga~i kandidata mogu biti profesionalna pozori{ta,dramski umetnici, pozori{ni kriti~ari, redakcije stru~nih i

~asopisa iz oblasti kulture, kao i umetni~ke ustanove iudruènja.

Predloge sa pisanim obrazloènjem poslati na adresu: Udruènje dramskih umetnika Srbije,11158 Beograd, Studentski trg 13/VI,

ili i-mejlom, na adresu: [email protected], najkasnije do 30. septembra 2011. godine.

U Beogradu, 31.08.2011.

Udruènje dramskih umetnika Srbije raspisuje

J A V N I P O Z I V – K O N K U R Sza predlaganje kandidata za dodelu Nagrade LJ U B I N K A B O B I ]

u 2011. godini

Nagrada se dodeljuje dramskim umetnicima (glumicama iglumcima) za najbolje gluma~ko ostvarenje u oblasti komedije.

U konkurenciji za Nagradu mogu u~estvovati sve ostvareneuloge u profesionalnim pozori{tima sa teritorije Srbije,

u predstavama premijerno izvedenim u periodu od1. septembra 2009. do 31. avgusta 2011. godine.

Osnovna merila su: da je ostvarena uloga, naslovna, glavna,velika ili zna~ajna, da je ostvarena u komediji, da je

tragala~ka, inovativna i da se moè ozna~iti kao sasvim novasmernica gluma~kog izraza na polju komedije.

Predlaga~i kandidata mogu biti profesionalna pozori{ta,dramski umetnici, direkcije i selektori pozori{nih festivala,pozori{ni kriti~ari, redakcije stru~nih i drugih ~asopisa iz

oblasti kulture, kao i umetni~ke ustanove,institucije i udruènja.

Predloge sa pisanim obrazloènjem mogu se slati ve}od danas, a najkasnije do 15. septembra 2011. godine,

na adresu: Udruènje dramskih umetnika Srbije,11158 Beograd, Studentski trg 13/VI

ili elektronskim putem na adresu: [email protected].

U Beogradu, 4.6.2011.

POZORI[NE LJUDE DR@AVA NE VIDIUsred okupiranog Beograda, okto-

bra 1943, Slobodan A. Jovanovi},u to vreme sekretar Drame Naro-

dnog pozori{ta, u ~asopisu Srpska scena,glasilu koje je tokom rata objavljivaoNacionalni teatar (tada zvan Srpsko na -rodno pozori{te) postavlja pitanje po zo -ri{nih ljudi. Upravo to je i naslov ~lanka:„Pitanje ‘pozori{nih ljudi’“. On najpredefini{e klju~ni pojam: „Pravi pozori{niljudi su oni ljudi koji poznaju pozori{tesa njegove unutarnje, dublje i sadràjnestrane, koji mu svojim znanjem i svojimrazumevanjem pozori{ne umetnosti mo -gu stvarnije i sigurnije pomo}i, koji suna neki na~in njegovi regulatori i vo|i.“Zatim s tugom konstatuje da u nas ovih iovakvih ljudi nema dovoljno, da je to„bolno pitanje na{e pozori{ne kulture ina{e kulture uop{te“, te poku{ava daotkrije uzroke. Sledi duga~ak opis nelo-gi~nosti u propisima koji se odnose natakozvane poloàjne grupe, to jest platnerazrede. Za one koji ne znaju o ~emu jere~, evo malog obja{njenja: u Srbiji jedosta dugo vaìo zakon po kojem su sviuposlenici koji su pla}ani iz dràvnekase, u zavisnosti od stru~ne spreme,startovali iz neke grupe sa visokim bro -jem (recimo XVIII ako imate osnovnu{kolu ili IX ako imate fakultetsku diplo-mu). Na svake tri godine slu`benik poautomatizmu ide u grupu iznad (onu samanjim brojem). U slu~aju da se izu zet -no pokazao na poslu, njegov pretpostav -ljeni je mogao traìti od nadle`nog mi ni -starstva da se pomeranje u grupu na -pred u~ini i pre isteka zakonskog roka,ili da se ~ak „presko~i“ neka grupa... Da

li vam se ovo ~ini poznatim? Sigurno da,jer mnogim piscima su borbe za protek-ciju kako bi se pute{estvije kroz grupeskratilo, bile izvrsna inspiracija. Nu{i}unaro~ito.

Elem, budu}i da su startovali sa ra -zli~itih pozicija, nikako se nije moglo de -siti da, na primer, ma{inbravar ima istuplatu kao neko sa fakultetskom spre-mom, pa makar imao i duplo vi{e rad -nog staà (ili, nekim sticajem okolnosti,radio na istom mestu). Bilo je pravi~nostiu tom sistemu. A bilo je i reda, uprkospovremenim tradicionalnim ar{inima„po babu i stri~evima“...

Me|utim, pozori{ni ljudi su, kakonam svedo~i Jovanovi}, iz ovog ure|enogsistema bili izuzeti. Ta~nije – nisu biliuzeti. Recimo da se zaposlite kao sekre-tar Drame (ili lektor, ili dramaturg...).Pro{ao je pripravni~ki sta` i treba dapolaète dràvni ispit. Za sve druge slu -`beni~ke struke postoje odre|ene oblastiiz kojih treba da pokaète znanje, una -pred se zna kakva pitanja moète dao~ekujete, osim za vas. Istina, za zapo -slene u pozori{tu je predvi|en posebanispit, ali samo za umetnike a vi to niste ine morate znati ni da glumite ni da pe -vate. Moète polagati, na primer, sa ~i -novnicima u ministarstvu, ali vi niste nito i zaista vam se struke sasvim razliku-ju... Pa onda, recimo da ste tu preprekunekako prebrodili, i sad iz IX grupetreba da pre|ete u VIII, ali – tu su pred-vi|eni, od pozori{nih ljudi, samo sceno -graf i kapelnik (dirigent). U VII grupipak postoje reditelj i sekretar! I {ta sad?Da ~ekate uslov za VII, ili da traìte

„rupu“ u sistemu. Istim zakonom, na -protiv, besprekorno su zbrinuti bibliot e -kari, kustosi, profesori, asistenti...

Osim potpunog odsustva sluha dr -àve i nere{enih zakonskih regulativakoje se odnose na ove struke, drugi veli-ki problem koji Jovanovi} detektuje presedam decenija je – nedostatak odgova -raju}e {kole, pa apeluje da neko (najpreFilozofski fakultet), pokrene Katedru zapozori{nu nauku.

Pomenutih bezmalo sedam decenijakasnije, ta~nije maja 2008, potpisnicaovih redova (jedva) stoji u redu od 7 uju -tru i oko 4 po podne (sva sre}na, jer ne}eje vratiti da celu avanturu ponovi i su -tra) ulazi u monta`ni boks u holu „Beleku}e“ ne bi li dobila novu, „~ipovanu“li~nu kartu. Posle nedvosmislenih pita -nja i istih takvih odgovora (ime, prezi -me, pol, datum i mesto ro|enja...) dolaz-imo do pitanja „{ta ste po struci?“. E, tuna scenu stupa Jonesko. Ja: Teatrolog (tomi je poslednjih godina posao, a zvanjesam izborila postiplomskim studijamapre „Bolonje“). Ona (posle tri minuta„skro lovanja“ po kompjuteru): To nema.Ja: Probajte pozori{ni organizator (tosam ranije radila i tako mi pi{e na prvojdiplomi). Ona (jo{ nekoliko minuta tra -ganja po skrivenim elektronskim infor-macijama): Nema. Ja (ve} u tre}em zno -ju od objektivne vru}ine i zagu{ljivosti):Probajte pozori{ni producent (tako jesmer koji sam diplomirala po~eo da senaziva nekoliko godina kasnije). Ona(posle nove dugotrajne, priznajem strp -ljive potrage): Ima dekorater! Ja (predkolapsom od neispavanosti i umora): Ne,nisam dekorater. Vidite {ta ima jo{ odpozori{nih profesija. Ona (sa dugimpauzama izme|u ponu|enih odgovora i

mojih brzih odre~nih kontraodgovora):balerina... glumica... reditelj... sceno -graf... (duuuuga pauza). Ja (sa gr~evimau stomaku od nervoze i neodoljivimose}ajem da me proklinju svi oni mu -~enici {to i dalje stoje ispred u nadi da }eih primiti iako znaju da je kraj radnogvremena): Ima li slu`benik? Ona (poslejo{ jednog slaloma kroz ponu|ene profe-sije Srba, naroda nebeskog): Ima admin-istrativni slu`benik. Ja (kao iz pu{ke):Pi{ite!

Dragi gospodine Slobodane A. Jova-novi}u, s ponosom javljam: Fakultetdramskih umetnosti u Beogradu je osno-

van 1948. godine; Katedra pozori{ne or -ganizacije, potonje produkcije, ove godineje proslavila 50 godina postojanja, adanas postoje i drugi fakulteti, u Beogra-du i drugim gradovima, koji obrazujustru~ne pozori{ne ljude. S tugom doda-jem: platni razredi su ukinuti, pa i dr -àvni ispit, ali na svakom koraku sesre}emo sa bolnom ~injenicom – pozo-ri{ne ljude dràva idalje ne vidi!

Jelica Stevanovi}

Plakati BITEF-a

U Beogradu se

od 13. do 24. septembra

odràva 45. BITEF.

Svako od tih 45 izdanja

festivala, razume se, imalo

je i svoj upe~atljiv plakat.

Na stranicama ovog broja

Ludusa podse}amo

na neke od njih.

nja umetnicima i stru~njacima u kulturiza vrhunski doprinos nacionalnoj kultu-ri, odnosno kulturi nacionalnih manjina,UDUS je poslao obave{tenja svim penzio-nisanim ~lanovima i dostavio im formu-lare za prijavu. Podse}amo da je rok zapredaju dokumentacije Ministarstvu 23.septembar 2011. godine.

Od 16. maja 2011. u Udruènje jeprimljeno jedanaest ~lanova. To su glum-ci Danka Ignjatovi}, Nikolina Bogdano-vi}, Tijana Karai~i}, Milo{ Mili} i \or|eDragi}evi}, reditelji Kristina Lali} Spir-kovi}, Katarina Petrovi}, Branislav \a -kovi} i Danko Smukov, dramaturzi MilaMa{ovi} Nikoli} i Nenad Bekvalac.

Tokom leta preminuli su na{i uva -èni ~lanovi Olivera Markovi}, StevanGardinova~ki idr Dragan Klai}.

4

Dobro do{li na 45. BITEF

LUDUS 175–176Lu

Ovogodi{nji 45. Bitef, koji se odràva uBeogradu od 13. do 24. septembra, obuhva-ta 15 predstava u glavnom programu i nizprate}ih sadràja. Festival se odvija podsloganom „... Na usijanom limenom krovu“,obuhvata 15 predstava a novitet je program„Region u fokusu“ u kome se prezentujuteatarska ostvarenja visokih dometa nasta-la na eksjugoslovenskom prostoru

Re~ selektoraJezikom brojki: ovogodi{nji Bitef pu -

blici nudi {est evropskih predstava i devetnastalih u regionu. Obra}aju}i se mediji-ma, na konferenciji za novinare odrànoj31. avgusta u Skup{tini grada, Jovan ]i -rilov je, izme|u ostalog, istakao da ovogo-di{nji Bitef prikazuje pozori{na ostvaren-ja najve}ih imena evropskog teatra me|ukojima su Jan Fabre, Hajner Gebels, An -drej [erban, @izel Vijen. Govore}i o pome -nutoj konceptualnoj novini („Region u fo -kusu“) koselektori Anja Su{a i Jovan]irilov, napominju: „U trenutku svog na -stanka, 1967. godine, Bitef je osim umet-ni~ke igrao i va`nu dru{tvenu ulogu. Bioje svojevrsni most izme|u Istoka i Zapa-da u svetu koji je bio polarizovan hlad-nim ratom. Bitef je bio jedan od retkihteatarskih punktova (u nekim trenucimai jedini!) gde je bilo mogu}e susresti se,istovremeno, sa produkcijama iz Poljske,Rusije i Amerike ili Zapadne Nema~ke.Takvu privilegiju ovaj festival je dugovaome|unarodnoj poziciji SFRJ koja je po -~ivala na ideji nepripadanja nijednom oddva dominantna politi~ka bloka. Zbogsvoje dru{tvene i politi~ke provokativnos-ti, ovaj festival je u prvoj deceniji svogpostojanja bio veoma vaàn inostranimumetnicima i pozori{nim programatori-ma iz celog sveta, {to mu je donelo zavi -dnu me|unarodnu reputaciju, koju, upr -kos raspadu Jugoslavije i postjugosloven-skoj zbunjenosti, ima i dalje.

„Poslednjih godina, festival je pre te ̀ -no bio okrenut lokalnoj zajednici kojoj je,zahvaljuju}i dovo|enju velikih i zna ~aj -nih me|unarodnih produkcija nekih odnajve}ih pozori{nih autora dana{njice,pruào preko potrebne informacije o pra -vcima kretanja savremenog teatra. Na -mera ovogodi{njeg Bitefa je da, pored eta -bliranih internacionanih autora, postaneplatforma za prezentaciju savremenihregionalnih pozori{nih praksi, koje su, odraspada Jugoslavije i promene geopoli-ti~kih koordinata, nedovoljno vidljive iprepoznatljive u {irem evropskom i svet-skom teatarskom kontekstu. Na ovaj na -~in Bitef }e od ove godine obavljati dvo -struku misiju – nastavi}e da informi{edoma}u pozori{nu zajednicu, ali }e ta -ko|e nastojati da promovi{e pozori{nuumetnost regiona Jugoisto~ne Evrope u{irem geografskom kontekstu. Tako }e seove godine, u glavnoj selekciji festivalaravnopravno na}i: Alen Platel, Jan Fabr,Hajner Gebels, @izel Vijen, Frank Kastorf,Andrej [erban, Oliver Frlji}, Ivica Bu -ljan, Ivana Sajko, Boris Lije{evi}, JoèfNa|, Selma Spahi}, Snjeàna Abra mo -vi}... I Bitef }e, ponovo, postati mestosusreta u pravom zna~enju tog pojma,susreta publike sa temama ’sa usijanoglimenog krova’, susreta umetnika jednihsa drugima, susreta publike sa umetnici-ma, susreta Evrope sa njenim ’predvor-jem’. Beograd }e postati pozori{na ras -krsnica koja se ra~va na sve ~etiri stranesveta. Proveri}emo da li su ulice ponovoprohodne...“

GLAVNA SELEKCIJAPrometej pejza` II

Ovogodi{nji, 45. Bitef otvori}e pred-stava Prometej pejza` II slavnog belgi-jskog reditelja Jana Fabra, koji je na 18.Bitefu 1984. dobio Gran pri za predstavuMo} pozori{nih ludosti.

Jedan od najpoznatijih savremenihevropskih skulptora Jan Fabr je ovompredstavom napravio sintezu svoga po -gleda na svet, na vizuelnu umetnost i li -kovni izraz, predstavu koja predstavljapravi po~etak Bitefa. Prometej je simbolpobunjenika protiv vrhovnog boga, onajkoji je oteo vatru za dobrobit ~oveka i zatostrada. Koliko god se bogovi trudili da od~oveka otmu vatru, nema povratka. Tu

gigantomaniju Jan Fabr je prikazao ma -{tovito i prometejski hrabro.

I apologizeNovo ime 45. Bitefa je mlada pariska

rediteljka @izel Vijen, koja je u svojojsredini ve} stekla reputaciju umetnicekoja je na{la li~ni izraz. U predstaviengleskog naziva I apologize (Izvinja -vam se) ona se sa svojim ansamblom ba -vi omiljenom temom ma{tarija, i to kakoerotskih, tako umetni~kih, u odnosu nastvarnost koja je okruùje, po ku {avaju}ida pozori{nim sredstvima formuli{e tupotragu.

U Moskvu, u Moskvu!Frank Kastorf, nesumnjivo jedan od

vode}ih reditelja dana{njeg nema~kogteatra (bio je na 30. Bitefu 1996, sa pred-stavom Pansion [eler) koji jo{ smelo ineumorno istraùje nove prostore tea -tarskog izraza, poduhvatio se êhova, i toTri sestre koje je kombinovao sa po zna -tom êhovljevom pripovetkom Seljaci. Zarazliku od bolj{evika, pobednika u Okto-barskoj revoluciji, koji su smatali da jeêhov bio gra|anski pisac na straniburòazije, te ga prvih godina potiski-vali, Kastorf smatra da je êhov svojomposetom Sahalinu u dalekom Sibiru, iutiscima s tog puta pokazao koliko je bio

@IVOT NA USIJANOMDatum /VremeTrajanje

Predstava Mesto

13.09. 20:00Trajanje: 100 min.

Troubleyn/Jan Fabre, Antverpen, BelgijaJeroen Olyslaegers, Jan FabrePROMETEJ PEJZA@ IIKoncept, reìja i scenografija: Jan Fabre

Sava centar

15.09. 20:00Trajanje: 76 min.

Gisèle Vienne, Pariz/Grenobl, FrancuskaGisèle Vienne, Dennis Cooper, PeterRehbergIZVINJAVAM SEKoncept i koreografija: Gisèle Vienne

Pozori{te naTerazijama

15.09. 20:00

Bitef & Bitef teatar, Beograd, SrbijaAKO BISMO SVI MALO UTIHNULI,PREMIJERAKoncept i koreografija: SnjeànaAbramovi}

Atelje 212

16.09. 16:00, 18:00Trajanje: 50 min.

Zagreba~ko kazali{te mladih, Zagreb,HrvatskaIZLOGTekst i reìja: Nata{a Rajkovi} i BoboJel~i}

Nekada{njazgrada Kluza(Masarikova4)

16.09. 18:00Trajanje: 70 min.

Zagreba~ko kazali{te mladih, Zagreb &Istarsko narodno kazali{te, Pula, Hrvats-kaROSE IS A ROSE IS A ROSE IS A ROSETekst i reìja: Ivana Sajko

Bitef teatar

16.09. 20:00Trajanje: 100 min.

Atelje 212, Beograd, SrbijaAbdulah SidranOTAC NA SLU@BENOM PUTUReìja: Oliver Frlji}

Atelje 212

17.09. 17:00Trajanje: 100 min.

Hartefakt fond & Bitef teatar, Beograd,SrbijaHIPERMNEZIJAReìja: Selma Spahi}

Bitef teatar

17.09. 20:00Trajanje: 100 min.

Jugoslovensko dramsko pozori{te,Beograd, SrbijaIgor [tiksELIJAHOVA STOLICAReìja: Boris Lije{evi}

Jugoslovenskodramskopozori{te(Scena „BojanStupica“)

18.09. 17:00Trajanje: 75 min.

Slovensko mladinsko gledali{~e,Ljubljana, SlovenijaOliver Frlji}PROKLET BIO IZDAJICA SVOJEDOMOVINEReìja: Oliver Frlji}

Bitef teatar

18.09. 20:00Trajanje: 125 min.

Mestno gledali{~e ljubljansko, Ljubljana,SlovenijaTennessee WilliamsMA^KA NA USIJANOM LIMENOMKROVUReìja: Ivica Buljan

Atelje 212

19.09. 20:0020.09. 16:00, 20:00Trajanje: 80 min.

RKA „Joèf Na|“, Kanjià & Kiosk,Beograd, SrbijaBEZ NAZIVAKoncept i reìja: Joèf Na|

Centar zakulturnudekontami-naciju

20.09. 19:0021.09. 19:00Trajanje: 240 min.

Volksbühne am Rosa-Luxemburg-Platz,Berlin, Nema~kaPo A. P. êhovu („Tri sestre“ i „Seljaci“)U MOSKVU! U MOSKVU!Reìja: Frank Kastorf

Narodnopozori{te,Beograd (Veli-ka scena)

21.09. 20:0022.09. 20:00Trajanje: 120 min.

Théâtre Vidy-Lausanne E.T.E., [vajcars-kaDO[AO SAM DO KU]E ALI NISAM U[AOKoncept, muzika i reìja: Heiner Goebbels

Jugoslovenskodramskopozori{te(Velika scena„Ljuba Tadi}“)

22.09. 20:0023.09. 20:00Trajanje: 120 min.

Ma|arsko pozori{te, Klu`, RumunijaIngmar BergmanKRICI I [APUTANJAReìja i adaptacija: Andrei Serban

Srpsko narod-no pozori{teNovi Sad

23.09. 20:00 24.09. 20:00

Trajanje: 120 min.

Les ballets C de la B, Gent, BelgijaGARDENIAReìja: Alain Platel & Frank Van LaeckeKoncept: Vanessa Van Durme

Pozori{te naTerazijama

GLAVNI PROGRAM

U Moskvu! U Moskvu!

Bez naziva, An Sofi Lanselin (Foto: Edvard Molnar)

Prometej

LUDUS 175–1765


svestan sudbine proletarijata i proletari-zovanog ruskog seljaka. Re~ je o oso be -nom pristupu êhovu kakav se ne sre}ekod drugih savremenih reditelja u svetu.

Do{ao sam do ku}e ali nisam u{aoKompozitor i reditelj Hajner Gebels,

stvaralac koji je na 39. Bitefu 2005. odu -{evio publiku predstavom Eraritjaritja-ka, ovog puta, uz slavni „Hillard Ensem-ble“, prikazuje uprizoreni koncert u trislike na tekstove Eliotove poznate pesmeLjubavna pesma Alfreda Prafroka, Mo -risa Blan{oa Ludilo dana, Kafkinog Izle-ta u planinu, kao i najneobi~nijeg krat -kog teksta Samjuela Beketa Worstward

Ho. U tri slike govori se ni o ~emu, {tonikuda ne vodi, ali {to je zadivljuju}e usvojoj neuhvatljivosti i lepoti.

Krici i {aputanjaNa Bitef, ali ne u Beograd ve} u Novi

Sad, vra}a se slavnı reditelj rumunskogporekla Andrej [erban, koga starijapublika ovog festivala pamti po reìjamakod LaMame – Arden od Faver{ama(1970. u barutani u Donjem Kalemeg-danu) i Orestija (1975). Inspirisan sce na -rıjom za film Krici i {aputanja IngmaraBergmana, [erban je napravio predstavubergmanovske suptilnosti, ali i pirande-lovske zapitanosti o odnosu teatra i

stvarnosti. Glumac koji igra sve mu{kelikove ujedno je i reditelj (mo`da Berg -man), koji sjajan ansambl glumaca vodika predstavi sa svim suptilnostima jed -nog severnja~kog sveta.

GardeniaBelgijski reditelj Alen Platel je jedan

od retkih savremenih reditelja i kore-ografa koji je nedostajao zbirci svetskihvelikana koji su bili na Bitefu. Njegovansambl „Le ballet C de la B“ koji jeosnovao 1984. karakteri{e istovremenopopularnost, anarhizam i angaòvanost.Ta kav je i u predstavi travestita, koju jestv orio sa Frankom van Lekeovom. Pla -telo va koleginica Vanesa van Durnesakupila je stare travestite kako bi upredstavi poku{ala da otkrije ne{to odnjihovog najintimnijeg ìvota. U kon -trastu na sceni sa jednim darovitim iprivla~nim mladim Rusom i „pravomènom“, oni igrom otkrivaju svoj neo -bi~ni svet ka tkada sa ukusom gor~ine, anekada sa zanosom. Re~ je o vreme{nim„damama“ (nekada{njim mu{karcima),nekada ka baretskim travestiranim glu -mcima koji su se davno oprostili od po -zori{ta ili transeksualacima koji nikadado sada nisu bili na sceni. Sve nosi tugu ii sjaj poslednje kabaretske predstavepred njihov razlaz.

REGION U FOKUSU

Ako bismo svi malo utihnuliHrvatska koreografkinja Snjeàna

Abramovi} priprema produkciju specijal-no za 45. Bitef sa igra~ima Bitef denskompanije.

Sve usamljeniji u bu~nom svetu me -dija, nemamo ~ak ni sami sebe jer smozaboravili oslu{kivati ti{inu u nama, azaboraviv{i da oslu{kujemo sopstvenuti{inu, izgubili smo misli i ose}aje, poezi-ju stvarnosti koja se oblikuje u ~isto}iunutarnje ti{ine. Trenutak potpune pre -danosti sebi i energijama svemira mo -èmo nazvati i meditacijom, poniranjemu sopstvenu bit. U nedostatku komuni -kacije, voajerizmu u tu|u intimnost, se -bi~nosti sama{tva, ostaje samo pitanjekoje na kraju svog filma Glas meseca (Lavoce della luna, 1990) postavlja Fellini:„Ako bismo svi malo utihnuli, mo`dabismo ne{to i razumeli.“

IzlogProslavljeni autorski dvojac Nata{a

Rajkovi} i Bobo Jel~i} godinama menjajusliku hrvatskog teatra svojim projektimau kojima istraùju odnos izme|u stvar -nosti i pozori{ta, svedo~e}i o krhkostinjihovih granica.

U osnovi izazovnog projekta po~ivajednostavna ideja – pretvoriti ulicu upozornicu, a njenu socijalnu dinamiku uizvedbu, naravno uz odre|ene interven-cije. Konkretno to zna~i da publika sedi uizlogu, gledaju}i ulicu na kojoj se re -ìrani doga|aji smenjuju sa zbunjenimlicima slu~ajnih prolaznika i putnika utramvaju. Time Rajkovi} i Jel~i} na pri -li~no doslovan i zabavan na~in interpre-tiraju ideju svakodnevnog ìvota kaoizvedbe.

Rose is a rose is a rose is a rose Naslov predstave slavna je re~enica

pesme Sacred Emily ameri~ke pesnikinjei knjièvnice Gertrude Stajn.

Prvobitno zami{ljena kao muzi~kapartitura, ova je drama dobila i svojukoncertnu verziju. Na sceni nema glu -maca, ve} autorka Ivana Sajko sama iz -vodi tekst zauzimaju}i istovremeno pozi-ciju spisateljice u trenutku pisanja, pozi-ciju glumice koja izvodi napisani tekst ipoziciju lika u vlastitom tekstu. U pred-stavi u~estvuju i rok muzi~ari Vedran

Peternel, Alen Sinkauz, Nenad Sinkauz iKre{imir Pauk koji su za ovu dramskupartituru komponovali originalnu mu -ziku.

Otac na slu`benom putuPredstava je koncipirana kao se }a -

nje de~aka Dine-Malika koji je u vreme

rezolucije Informbiroa imao osam godi-na, a danas ima 71. Celo razdoblje je pri -kazano iz te vizure i obojeno je isku -stvom, ali i nepouzdano{}u se}anja ~o ve -ka koji nam iz dana{njeg vremenagovori o tim doga|ajima. On ulazi u svojupri~u, a razo~aranje i iskustvo svojihzrelih godina zamenjuje nevino{}u i

„REGION U FOKUSU“ JE NOVA IDEJA

„Program ’Region u fokusu’ na predstoje}em 45. Bitefu je nova ideja kojanije ni u kom slu~aju nastala iz ekonomskih razloga, ve} iz èlje da prezentuje-mo stvarno {ta se ovde de{ava u oblasti teatra“, izjavio je Tanjugu umetni~kidirektor i koselektor Bitefa Jovan ]irilov. U okviru ovog segmenta glavnogprograma bi}e izvedeno devet predstava iz Srbije, Hrvatske i Slovenije.

„Mislim da se tu de{avaju neke sjajne stvari“, rekao je ]irilov posebnopominju}i mladog hrvatskog autora Olivera Frlji}a „koji je odli~an i moè dabude u jednoj svetskoj konkurenciji“, kao i beogradsku predstavu Elijahovastolica tako|e mladog reditelja Borisa Lije{evi}a.

]irilov je naglasio da je „Region u fokusu“ originalan koncept u odnosu nainternacionalne svetske festivale, na kojima se pravi ~isto nacionalni {oukejs –izlog doma}ih predstava za stru~ne strane goste, {to je nekoliko godina bila ipraksa Bitefa.

Kao jaku potvrdu da je to dobro smi{ljen koncept naveo je da se odavno nijeprijavilo toliko direktora festivala i selektora za dolazak u Beograd ba{ na tajdeo Bitefa. „Svi oni znaju Jana Fabra“, ~iji Prometej otvara Bitef, kao i drugeslavne strane autore, „ali dolaze da vide upravo taj regionalni koncentrat, kojije naravno ja~i nego da je, recimo, samo srpski“, objasnio je ]irilov.

A ukoliko ovogodi{nja koncepcija uspe, idu}e godine }e se obratiti pa`njapored na{eg teatra i na Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju, Crnu Goru...

]irilov je napomenuo i da je svih 15 predstava u ravnopravnoj konkurenci-ji za nagrade Bitefa: „Moja je ideja da sve bude u konkurenciji. Pa nek ide navru}u konkurenciju u kontekstu najve}ih imena i predstava sveta.“

„Svi mi koji radimo Bitef – Upravni odbor, selektorka Anja Su{a, direktor-ka Jelena Kajgo, sporazumeli smo se da, {to se ti~e inostranog programa, idemona kvalitet, visok, najvi{i“, rekao je ]irilov i dodao da cilj nije bio kvantitet,„mada su mogle do}i jo{ dve-tri predstave, vi{e ne bismo ni mogli da konzumi-ramo.“

„Nikada nisam lamentirao, svih ovih 45 godina, nad tim da nemamodovoljno para. Uostalom, nema ni tog novca, ~ak ni da su sredstvaneograni~ena, koji ne bismo mogli da potro{imo. Prilago|avam se situaciji a daprogram bude {to bolji. Dobili smo jako mnogo u ovim uslovima. Zadovoljni smo,politi~ari i kulturnjaci u politici znaju {ta je Bitef. Pomaù, daju koliko godmogu“, kazao je ]irilov.

Na pitanje za koju predstavu mu je posebno drago {to }e je pokazatibeogradskoj publici odgovorio je da jako voli predstavu Prometej pejza` II. „Tuje istovremeno sa~uvan Eshilov original i data vrlo moderna pri~a na savremenina~in o ~oveku koji je ukrao bogovima vatru, kao {to ljudski rod i jeste ukraomnoge stvari od prirode.“

Ve} pomenuti podnaslov 45. Bitefa „... Na usijanom limenom krovu“nagove{tava vru}e teme. Na pitanje koje su to teme za pozori{te u 21. veku,]irilov je odgovorio da su to „u svakom slu~aju dru{tvena pitanja, koja su {iraod politi~kih, koja naàlost nadiru i ugroàvaju ili ìvot ili pozori{te ili dru{tvo...I u ovom slu~aju vru}e teme su klasi~ne vru}e teme, samo {to one imaju razli~itioblik u razli~itim decenijama“, zaklju~io je on.

(deo izjave Jovana ]irilova agenciji Tanjug)

Datum/VremeTrajanje Predstava Mesto

13.09. 22:00 IMA LI PROMETEJA USAVREMENOJ UMETNOSTI? Sava centar

14.09. 22:00 POZORI[TE I SAVEST Pozori{te na Terazijama

15.09. 22:00 POSLE BUKE I BESA Atelje 212

16.09. 22:00 UMETNIK, IZVO\A^,POSMATRA^ Bitef teatar

18.09. 12:00 ISTORIJSKI PREZENT Muzej 25. Maj

18.09. 22:00 KVIR U DOBA PONOSA Atelje 212

19.09. 22:00 INTIMA I UNIVERZALNOST CZKD

20.09. 23:30 GDE JE MOSKVA? Narodno pozori{te

21.09. 22:30 AKUSTI^NA LITERATURAI LITERARNA AKUSTIKA

Jugoslovensko dramskopozori{te(Velika scena „Ljuba Tadi}“)

22.09. 22:30 POZORI[TE O POZORI[TU UPOZORI[TU Srpsko narodno pozori{te

23.09. 22:30 TELO U DRU[TVU,POZORI[TE U TELU Pozori{te na Terazijama

Datum /Vreme/Trajanje Predstava Mesto

19.09. 17:30Trajanje: 51 min.

Reìja i scenario: Joèf Na|POSLEDNJI PEJZA@Dokumetarni film

Muzej jugoslovenskekinoteke

19.09. 18:30Trajanje: 71 min.

Reìja: Pjer KolibefRATNICI LEPOTEDokumentarni film


20.09. 17:30Trajanje: 43 min.

Reìja: Frank KastorfPOHLEPAPrema filmu Pohlepa Erihafon [trohajma


21.09. 17:30Trajanje: 52 min.

Reditelj: Mark PeruISKUSTVO STVARI, HAJNERGEBELSDokumetarni film


Izlog

Ma~ka na usijanom limenom krovu

LIMENOM KROVU... SUSRETI NA RASKR[]U

BITEF NA FILMU

6


LUDUS 175–176Lu

naivno{}u koje je imao u vreme kad seradnja ko mada doga|a. Otac na slu -`benom putu pokazuje odre|eni istorijskii politi~ki trenutak ~ije }e nasle|e uvelikoj meri odrediti na~in raspada biv{eJugoslavije.

HipermnezijaOva predstava analizira pre}utano u

procesu odrastanja i porodi~nim odnosi-ma osmoro mladih ljudi koji su ro|eni uistoj dràvi, a danas na istoj teritoriji ìveu tri razli~ite. Preko njih uvi|amo kolikosu dru{tvene i politi~ke okolnosti na ovimprostorima uticale, menjale, razorile ilio~uvale porodice.

Selma Spahi} je reìrala jo{ dve pred-stave koje je beogradska publika gledala

na kraju pro{le sezone na „Danima Sara-jeva“ – Usamljeni Zapad i Kako samnau~ila da vozim. Mlada nagra |i vanarediteljka i glumci, ro|eni u periodu od1976. do 1986. godine, zasigurno ne}eostaviti publiku ravnodu{nom.

Elijahova stolicaU romanu Elijahova stolica Igor [tiks

govori o neobi~noj sudbini pedesetogodi -{njeg austrijskog pisca Ri~arda Rih tera.Posle raspada braka i emocionalne krize,junak napu{ta Pariz i vra}a se u rodnigrad Be~, gde pronalazi sakriveno pismonjegove pokojne majke iz 1941. koje dra -mati~no menja njegov ìvotni tok. Pisacodlu~uje da prona|e svoje ko rene, a po -traga ga vodi u ratom zahva }eno Saraje-vo u koje stiè 1992. godine, na samom

po~etku opsade. Tokom krat kog boravkau Sarajevu on doìvljava najlep{e tre nu -tke u svom ìvotu – stra snu ljubav iiskreno prijateljstvo. Naà lost, sudbina }ese brutalno poigrati s Ri~ardom Rih -terom.

Proklet bio izdajica svoje domovine U svom originalnom projektu Proklet

bio izdajica svoje domovine! Oliver Frlji}radikalno pristupa ljubavi i mr`nji pre mateatru, izlaù}i glumce i publiku is pre -plitanju ludila i bola. Okvir za ovakvopreispitivanje granica umetni~ke i gra -|anske slobode predstavljaju fragmentipri~e o kolapsu druge Jugoslavije, jedansimboli~ni prostor koji nastanjuju glu mi -ce i glumci, koji se susre}u sa dilemama,

kao i svi mi uostalom – samo {to ih mi~esto izbegavamo, okre}u}i glavu od njih.

Ma~ka na usijanom limenom krovu Reìja komada Tenesija Vilijamsa u

kom Ivica Buljan varira upotrebu temetradicionalnog gospela Just a Closer Walkwith Thee, sa songovima ~ije su re~i izpesama E. E. Kamingsa, Emili Dikinson,Alena Ginzberga, D. H. Lorenca, SilvijePlat, Dilana Tomasa, Tenesija Vilijamsa iVilijama Batlera Jejtsa. Izbor muzikenapravio je Petar Pogorevc, a kompono-vao je Mitja Vrhovnik Smrekar. Ovajkomad tipi~an za ameri~ku dramaturgijupedesetih godina, shva}en je kao pred-loàk za izraz savremenog ose}anja for -me dvadeset prvog veka.

Bez nazivaSkoro celu godinu pozori{ni umetnik

Joèf Na|, u okviru svog Regionalnogkreativnog ateljea u Kanjiì, radio je napostavci najnovije predstave Bez naziva.U kocki dimenzija 4x5 metra u trajanjuod 80 minuta doga|a se koreografsko,estetsko i filozofsko istraìvanje prostoraintimnosti. Igra~i Joèf Na| i An-SofiLanselin bave se istraìvanjem sopstveneintimnosti – odnosa intimnosti i spektak-la, relacijom publike i intimnosti, pros-torima i izvorima intimnosti. U mono -hromnom rukopisu, samo pod svetlo{}usve}a, autor je osmislio mreù pokretakoja dramati~no nagla{ava odnose iz -me|u dva igra~a.

PRATE]I PROGRAMI

SUSRETI NA RASKR[]UTematski okrugli stolovi sa autorima

predstava

Od svog osnivanja, 1967, Bitef jesmatran pozori{nim raskr{}em, mestomsusreta autorskih poetika i politika umet-nika sa Istoka i Zapada. U vreme Hla d -nog rata Bitef je, kao jedino mesto susretaza umetnike sa jedne i druge strane Ber -linskog zida, utvrdio svoj zna~aj kao fe -stival na kom su, u jednakoj meri, bilazastupljena dela autora sa obe strane.Danas, kada je prostor komunikacijeizme|u isto~ne i zapadne polovine svetaprohodan i otvoren, Bitef svoju ulogu „po -zori{ne raskrsnice“ uspeva da zadrìkroz „Susrete na raskr{}u“. Cilj ovog pro -grama jeste da otvori prostor za diskusiju,razmenu mi{ljenja i iskustava, izme|uautora/ki predstava iz glavnog programai predstavnika/ca lokalne kul turne, ume -tni~ke i nau~ne scene.

Smisao ovih susreta jeste da se pred-stave izmeste iz pozori{nog konteksta u{iri, dru{tveni kontekst.

„Susreti na raskr{}u“ zapravo su ja -vne debate u kojima u~e{}e uzimajuautori predstava, ali i eksperti odnosnoekspertkinje u oblastima i/ili temamakoje ove predstave pokre}u. Program jesmi{ljen kako bi se forma okruglog stola

Datum /VremeTrajanje Predstava Mesto

14.09. 12:00Trajanje: 90 min.

OTVARANJEMultimedijalna prezentacija programa 12. Bitef Polifonije...pod usijanim limenim krovom

Ustanova kulture „Parobrod“

14.09. 16:00Trajanje: 70 min.

Milan Markovi}PAZI VAMOReìja: Bojana Lazi}

Pozori{te „Bo{ko Buha“

15.09. 12:00Trajanje: 120 min.

Interaktivna radionica obrazovnog pozori{ta i drame 1PROCESI I PRODUKTI POZORI[TA ZA DRU[TVENEPROMENEModeratorka: Milena Bogavac


15.09. 17:00Trajanje: 60 min.

Dah teatar, Beograd, SrbijaNE/VIDLJIVI GRADMuzi~ko-scenska predstava u autobusuScenario i reìja: Jadranka An|eli} i Dijana Milo{evi}

Na autobuskoj liniji 26 (Dor}ol – Bra}aJerkovi})

16.09. 12:00Trajanje: 120 min.

Interaktivna radionica obrazovnog pozori{ta i drame 2POZORI[TE ZA INTERKULTURALNI DIJALOG I MLADIModeratorka: Sanja Krsmanovi} Tasi}


16.09. 17:00Trajanje: 90 min.

Grupa mladih iz Vranja, Bujanovca i Leskovca, Srbija@RTVE LJUBAVIPredstava sa razgovorom posle izvo|enja


17.09. 12:00Trajanje: 180 min.

KonferencijaMARGINALIZACIJA KAO IZAZOVModeratori: Vladimir Kru{i}, Sead \uli} i LjubicaBeljanski Risti}

Centar za kulturnu dekontaminaciju

17.09. 17:00Trajanje: 60 min.

Romski teatar „Suno e Rromengo“, Novi Karlovci, SrbijaHAMLETOVI GLUMCIPredstava prema motivima iz HamletaScenario i reìja: Zoran Jovanovi}


18.09. 12:00Trajanje: 140 min.

Radionice-prezentacije obrazovnog pozori{ta i drameKREATIVNI IZBORI ZA ZAJEDNICE UÊNJA Ustanova kulture „Parobrod“

18.09. 17:00Trajanje: 90 min.

Grupa mladih iz Novog Sada, Srbija[KOLA ZA SVEPredstava forum teatraKoncept: Vera Erac, Mirela Pavlovi}, Miroslav Nikoli}


19.09. 12:00Trajanje: 60 min.

Udruènja Du{a i Videa, Beograd, Srbija, i CompagnieArti-Zanat, Pariz/BeogradUZ HAMLETAPrezentacija projekta i pozori{na radionica


19.09. 17:00Trajanje: 55 min.

Akademija umetnosti, Beograd, SrbijaBITI ILI NE BITI @ENA[ekspir kroz pokretIdeja: Marica Vuleti}Kolektivna reìja

Ustanova kulture „Vuk Karadì}“

20.09. 17:00Trajanje: 90 min.

Patos, Smederevo, Srbija, i Teatar Koreja, Le}e, ItalijaBRATFilm sa razgovorom i interakcijom sa publikomModeratorka i autorka filma: Dragana Bo{kovi}Rediteljka filma: Andrea Ada Lazi}

Ustanova kulture „Vuk Karadì}“(Scena „Kult“)

21.09. 17:00Trajanje: 95 min.

Teatar Mimart, Beograd, SrbijaODABRANI SE BUDEPerformans sa diskusijomKoncept i reìja: Nela Antonovi}


22.09. 12:00Trajanje: 240 min.

Grupa „Hajde da...“, Beograd, SrbijaDAN POSLE / ZAJEDNORadionica fizi~kog teatra Voditelj radionica: Boris âk{iran

Kulturni centar REX

22.09. 17:00Trajanje: 120 min.

Okrugli stoTAMO GDE SE NE IDE, ONO O ÊMU SE NE GOVORIModeratori: Marko Pejovi} i Aleksandra Jeli}

Kulturni centar REX

23.09. 17:00Trajanje: 75 min.

Gypsy Roma Urban Balkan Beats, Beograd, SrbijaROMA SIJAMPredstava / koncertReìja: Ser` Denonkor

Bitef teatar

Rose is a rose is a rose is a rose

Otac na slu`benom putu

Proklet bio izdajica svoje domovine

BITEF POLIFONIJA

LUDUS 175–1767


nakon odgledane predstave podigla navi{u instancu. Teme diskusija ne}e bitisame predstave, ve} teme koje te kon kre -tne predstave tretiraju i problematizuju.Autori i autorke predstava iz glavnogprograma, susre}u se ne samo s lokalnompublikom, ve} i sa umetnicima/cama, teo -reti~arima/kama i kriti~arima/kama, ~ijeje delovanje povezano sa oblastima koji-ma se autori bave.

Moderatorka: Milena BogavacBITEF NA FILMU19, 20 i 21. septembar, 17:30 hMuzej jugoslovenske kinotekeNajstarija prate}a manifestacija Bite-

fa – BITEF NA FILMU osu|ena je da sestalno menja i prilago|ava glavnomprogramu, prilikama i neprilikama kojega i koje nas prate.

Godinama, ili bolje svih trideset {estgodina postojanja, Bitef na filmu je me -njao i oblik i sadràj. Na po~etku je bilaistorija, na programu su bili najstarijisnimci teatarskih predstava s po~etka XXveka, na primer Ri~ard III iz 1911. go -dine. Sledili su dokumentarni filmovi opozori{nim rediteljima, glumcima, teatri-ma, dokumentarci o stvaranju i ra|anjupredstava, snimci zna~ajnih predstavakoje iz nekog razloga nisu mogle dau~estvuju na Festivalu, a ~esto je pra}en imoto Festivala.

Mnogo puta su, kao i ove godina, au -tori glavnog programa uticali na izborpriloga.

U~esnici ovogodi{njeg Bitefa su mno -gi autori ~iji je rad i neobi~an i mnogo -stran, te se sama po sebi nametnula idejada se u program uvrste filmovi o na~inunjihovog rada.

U dokumentarcu Poslednji pejza`Joèf Na| govori o idejama i uticajimakoji su usmeravali njegov rad, tuma~ipokrete, zvuke, scenografiju svojih pred-stava.

Film Ratnici lepote delo Pjera Ko -libefa, umetnika i filmskog stvaraoca,bavi se opsenom inspirisanom koreograf-skim i teatarskim kreacijama Jana Fa bra.

Frank Kastorf, dobitnik Bitefove na -grade, intendant berlinske „Volksbühne“postavio je na binu Pohlepu za zlatom pofilmu Eriha fon [trohajma Pohlepa. Za -tim je predstavu preto~io i u kra}i igranifilm.

U filmu Iskustvo stvari prikazan jenesvakida{nji na~in rada Hajnera Gebel-sa koji je ove godine tre}i put gost Bitefa.Film je reìrao Mark Peru i sam poznatkao mnogostrani umetnik.

Urednica: Vera Konjovi}

BITEF POLIFONIJA... pod usijanimlimenim krovom

14– 23. septembarUrednica: Ljubica Beljanski Risti}Bitef Polifonija otkriva, istraùje i

prezentuje one prostore novih pozori{nihtendencija koje se pojavljuju i razvijajuangaòvanjem pozori{nih umetnika idrugih stru~njaka u zajedni~kom radu,pre svega s mladima, u razli~itim oblasti-ma i ìvotnim prostorima delovanja, kojepodsti~u promene i menjaju ustaljenupraksu. Osnovna namera je da se istra -ùju nove pozori{ne tendencije u nji ho -vom nastajanju i u vezi sa ~injenicom dapostoje mnoge varijacije na temu istra -ìvanja u tom otvorenom i, uglav nom,marginalizovanom prostoru.

Kao i prethodnih godina, Bitef Poli-fonija za svoj moto nalazi inspiraciju utemama koje postavlja „veliki“ Bitef. Ovegodine, podstaknut temama sa „usijanoglimenog krova“ i vrlo zanimljivom pro -dukcijom pozori{ta i grupa koje su mubile u fokusu, ovaj prate}i program gla -vnoj temi daje jo{ jednu dimenziju is -traìvanja... pod usijanim limenim kro -vom.

Dvanaesta Bitef Polifonija otvarapitanja diskriminacije i uspostavljanjadijaloga. Uz u~estvovanje me|unarodnihstru~njaka i umetnika, Bitef Polifonija }eove godine biti mesto susreta nacionalnihcentara za dramu/pozori{te i obrazovanjeiz Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Srbije,podstaknutih pilot programom pod na -zivom „Obrazovno pozori{te i drama kaopodsticajno sredstvo inkluzije Roma“, kojise realizuje kroz mreù pro grama umet-nosti i kulture Instituta „Ot voreno dru -{tvo“ iz Budimpe{te. U fokusu su promo-cija, podsticanje inicijative i puna partici-pacija romske populacije u kulturi iumetnosti, osnaìvanje putem pozori{ta,bogatstvo razli~itosti i stvaranje zajedniceu~enja. Sve predstave su tematski podsti-caji za interakciju u~esnika i publike uvidu razgovora, demonstracija rada, kon -ferencije, okru glih sto lova, prezentacija,razli~itih radionica, razmene iskustva...

Bitef Polifonija je prvi put odràna uvreme 34. Bitefa, 2000. godine, uz po -dr{ku Evropske fondacije za kulturu imreè Fondacija za otvoreno dru{tvo izsedam zemalja jugoisto~ne Evrope. TemaBitefa bila je „Pozori{te i zlo“, a Bitef Poli-fonija se bavila problemom nasiljaprezentacijom i evaluacijom projektaUmetnost za dru{tvene promene – Igromprotiv nasilja. Projekat je bio namenjenumetnicima i njihovoj ulozi u radu sa

mladima u uslovima krize, rata, sukoba...Ve} prve godine, ovaj prate}i pro gram bioje simboli~ki povezan sa muzi~kom for -mom koja je postala njen koncepcijskiznak, te se i njen program, kao velikakompleksna kompozicijska igra, uveksastavlja po tom principu kroz impulsekoje pruàju vi{eglasje, mno gozvu~nost ikontrapunkt.

Od odràvanja prve Polifonije uokviru Bitefa, ovaj prate}i program serazvija u kontinuitetu kao poseban izrazBitefovih novih pozori{nih tendencija.

Panel-diskusijaMRE@A MOGU]IH PUTEVAUloga mreà u kulturnim promena-

ma i razvoju / partnerstvo i umreàva njekao strategija

19. septembar, 10:00Kancelarija Ta~ka kulturnog kon -

takta /CCP Srbija, Ministarstva kulture,informisanja i informacionog dru{tva usaradnji sa Bitef teatrom organizujepanel-diskusiju o zna~aju umreàvanja ukulturi i grupisanja oko zajedni~kog cilja.

U panel-diskusiji u~estvuju predstav -nici regionalnih CCP kancelarija (Cultur-al Contact Point), kao i predstav nici ev -ropskih formalnih i neformalnih mreà:inSEEcp – Informal Network of SEECultural Portals, NEMO, Clubture, IETM,TEH, Culture Action Europe, EuropaNostra, Lab for culture, Nezavisna kul -turna asocijacija, Izvr{na agencijaEACEA, DGEAC/Evropska Komisija.

Cilj ove panel-diskusije je da se krozodabrane teme strategija umreàvanja isaradnje izme|u javnog i civilnog sektoraprikaè kao veoma efikasan na~inotklanjanja „jaza“ koji jo{ postoji izme|uta dva sektora, u ve}ini zemalja u jugois-to~noj Evropi, i re{avanja mnogobrojnihproblema i nedostataka koji se odnose nainfrastrukturu (npr. nedostatak prostora,opreme, tehni~kih sredstava....), na ljud -ske kapacitete (npr. nedostatak specijali-zovanih kadrova i onih sa radnim isku -stvom i adekvatnim ve {tina ma (know- -how)), na kori{}enje zajedni~ kih resur-sa, nedostatak partnera i kontakata, ko -munikacije sa predstavnicima vla sti,kontakata sa me|unarodnim finansijeri-ma, neispunjavanje uslova na kon kur -sima i tako dalje.

Prezentacije su usmerene na op{tapitanja umreàvanja, ali i analizirajutrenutne trendove i odgovaraju}e prakse,kroz nekoliko primera iz Evrope. Onepostavljaju pitanje potrebe osnivanja ipo~etnog razvoja nezavisne kulturnemreè, kao i trenutnog stanja mreà,klju~nih agenata, te dominantnih pristu-pa i izazova, kroz neke od tema: upozna-vanje stru~ne i {ire javnosti sa evropskimkulturnim mreàma i neformalnim ini -cijativama; za{to su nam potrebne mre ̀ e;upravljanje mreàma i participacija umreàma; dostupnost, vidljivost i odr -ìvost mreà; sticanje priznanja i sta tusa;evaluacija i efikasnost mreà; zna ~aj iprednosti me|unarodnih mreà u pod ru -~ju kulture; uloga mreà u promenama irazvoju u kulturi/partnerstvo i umre ̀ a -vanje kao strategija; umreàvanje kaosredstvo za prevladavanje brojnih proble-ma i nedostataka infrastrukture i ljud-skih kapaciteta, sredstvo za prona laènjepartnera i uspostavljanje konta kata, zakomunikaciju sa vladinim zva ni~nicima,za ostvarivanje kontakata s me|unarod-nim finansijerima...

Ovaj skup ima za cilj ne samo da sena~elno bavi temom umreàvanja u kul -turi, ve} i da istakne vrlo konkretne na -~ine udruìvanja i saradnje i da ih pri ka -è kroz konkretne primere, koji daju iprakti~ne rezultate dragocene samimkulturnim poslenicima i donose dobrobit~itavoj kulturnoj i {irojdru {tvenoj zajednici.


14.09. 18:00 IZLO@BA: SVI EKSTREMI BITEFA Muzej pozori{neumetnosti

21.09. 20:00 Joèf Na|FOTOGRAMI – CRTE@I SVETLOM Galerija HAOS


20.09. 12:00

Natalija VagapovaME\UNARODNE POZORI[NESEZONE U BEOGRADU. BITEF1967–2007

Muzej pozori{ne umetnosti

15.09. 12:00

Kri{tof Jacek KozakPRIVLA]NA FATALNOST:SUBJEKT I TRAGEDIJAPrevela: Roksanda Njegu{

Knjiàra Glasnik

15.09. 12:00 BEKETPriredio: Predrag Todorovi} Knjiàra Glasnik

21.09. 17:00Milan Ma|arevTEATAR POKRETA JO@EFANA\A

Muzej Narodnog pozori{ta

IZLO@BE

PROMOCIJE

Hipermnezija

Izvinjavam se

Do{ao sam do ku}e ali nisam u{ao

Gardenia

Krici i {aputanja

8

Hronika pozori{nih doga|anja u Srbiji od 15. maja do kraja avgusta 2011.

LUDUS 175–176Lu

PROVOKATIVNA ÎTANJA STERIJE, LETNJI FESTIVALI...

Ana Tas i¯

PISAR SVOM ISKUSTVUOsvrt na knjigu „O glumi bez glume“Bogdana Dikli}a

Na samom kraju sezone u beograd-skim pozori{tima izvedeno je ne -koliko premijera od kojih je naj -

ve}u pa`nju svakako privukla praizved-ba najnovijeg teksta Biljane Srbljanovi}Nije smrt biciklo (da ti ga ukradu), u re -ìji Slobodana Unkovskog, na sceni Jugo-slovenskog dramskog pozori{ta. Nijesmrt biciklo (da ti ga ukradu) donosi va -rijacije na teme i likove koji su postavlje-ni u Srbljanovi}kinim ranijim komadimaSkakavci i Barbelo, o psima i deci, pri ~e -mu ona sa novom zrelo{}u i dubinomtretira podsticajne teme odnosa izme|uroditelja i dece, starenja i straha od smrti,uticaja nedavnih eksjugoslovenskih rato-va na stanje svesti pojedinca i dru{tva,ispraznosti i povr{nosti bavljenja dnev-nom politikom, individualne neprila go -|enosti, o{tre kritike institucije crkve itd.Ova fragmentarna drama u celini dajeumetni~ki vrednu sliku li~nih i dru {tve -nih tenzija ìvljenja u dana{njoj Srbiji,verodostojan prikaz uru{avanja svihmogu}ih sistema vrednosti, ofanzivnogprodiranja korupcije u razli~ite kanaledru{tva, kao i te{ko}a da se i{~upa iz sta -nja neprestanog tonjenja i op{te dezori-jentisanosti.

Na Velikoj sceni Ateljea 212 premije-ra jo{ jedne jugonostalgi~ne predstaveTrst, a na Sceni „Ra{a Plaovi}“ Narod-nog pozori{ta izvedena je nova predstava– Misis Tolstoj prema tekstu Sergeja Ko -kovkina, u reìji Radoslava Milenkovi}a.Na Velikoj sceni Narodnog pozori{ta pre -mijerno je gostovalo Pozori{te „BoraStankovi}“ iz Vranja sa predstavom Staridani, nastalom prema pripoveci BorisavaStankovi}a, u dramatizaciji i reìji Ne -boj{e Dugali}a. Predstava iscrtava trage-dije nesre}nih ljubavi, frustracije neispu-njenih ~e`nji, tugu uzaludnih stradanja.Scena ima uzbudljiv, arhajski, metafo-ri~ki izgled, a pored glumaca iz ansam-bla vranjanskog pozori{ta, u predstaviigra i Ljubomir Bandovi}. U Malom po -zori{tu „Du{ko Radovi}“ premijera Pola--pola, prema tekstu Minje Bogavac i u re -ìji Bojane Lazi}. Predstava se bavi po -sledicama razvoda braka na pona{anjedece. Jednostavna, pou~na i ute{na pred-stava za mlade koji preìvljavaju isku-stvo razvoda svojih roditelja. Jelena Ili} uulozi Tanje i Jovo Maksi} u ulozi Andrejauverljivo i verodostojno su odigrali likovedece, slomljene i povre|ene, ali istovre-meno jake i voljne da prevazi|u isku {e -nja ìvota. Roditelji, posebno Tanjinamama (Vladislava \or|evi}) prikazanisu kao nestrpljivi, skoro i bezobzirni. UModernoj garaì premijera predstave

Rupa u rupi, prema tekstu Nenada Niko-li}a, u reìji Dragomira Zupanca. To jeburleska u pet slika u kojoj imaginarnizatvorenici u nekoj imaginarnoj }elijiimaginarnog Zatvora u srcu ZapadnogBalkana evociraju doga|aje iz bliskepro{losti, karikiraju}i nacionalne mitove.Atmosfera je opojno kafkijanska a upredstavi igraju Dimitrije Ili}, VladanMili}, Mihailo Lapto{evi} i Miodrag Milo-vanov.

Predstavom U senci Hamleta, nasta-lom prema tekstu Irene Kraus koja jeinspirisana motivima [ekspirovog Ha -mleta, u reìji Anje Su{e, otvorena je ipromovisana nova pozori{na scena zamlade, u De~jem kulturnom centru u Ta -kovskoj ulici. Ovo je jedna pop interpreta-cija Hamleta koja, zbog scenskog jezika

Sonje Vuki}evi} koja potpisuje reìju,scenografiju, kostim i scenski pokret.Predstava je u pogledu forme vrlo impre-sivna, monumentalna, izuzetno ma{tovi-ta. Radnja se de{ava okolo i unutar pro -stora jedne konstrukcije oblika lopte.@utilovi, Lepr{i}i, Zeleni}ka, Smrdi} iostali rodoljupci nastupaju kao grupa,horski, akrobatski, vratolomno se pentra-ju po toj loptastoj konstrukciji, samouve-reno mar{iraju i ple{u u svom dobro po -znatom izigravanju ~uvara nacionalnogidentiteta. „Istorija nam se ponavlja, ageografiju nam stalno menjaju“, kaèdevoj~ica koju igra Hristina Tati}, ~ijimre~ima predstava po~inje i zavr{ava se.Ona je redak commom sense u okruènjukoje Vuki}evi}eva karikaturalno i ener -gi~no daje, ona jedina nosi britke i ta~nepoglede na svet i ona jedina ima {anse dapopravi dru{tvo bazirano na laìma, lice-merju, kukavi~luku, pohlepi. Zbog njenepotpune usamljenosti u tome, na samomkraju joj savetuju da ode u svet, daleko

od iscrtavanja odnosa u patrijarhalnimbrakovima i inferiornog poloàja ène,variraju}i temu iz [ekspirove Ukro}enegoropadi, postaje zastra{uju}e (realna)slika ljudske surovosti. U izvo|a~komsmislu predstava je precizna i ~ista doperfekcije, vi{ka znakova nema, sve jeredukovano i kristalizovano, podre|enojasnom isticanju idejne su{tine. SanjaRisti} Krajnov u ulozi Sultane ostvarilaje ulogu za pam}enje, daju}i se na scenido iznemoglosti, pokazuju}i zaista izvan-redne spososbnosti transformacije – odsamouverene i arogantne gospodaricekoja u svojoj potrebi da dominira odlazi uhisteriju i ludilo, do izmrcvarene, smo -`dene, poniène ène kojoj je oduzet sva -ki trag dostojanstva. I drugi glumci, Ju -goslav Krajnov u ulozi njenog supruga,surovog Grafa Trifi}a, zatim Sanja Ra -di{i} (Persida), Dragomir Pe{i} (slugaStevan), Jovan Tora~ki (Sreta îzmar),nastupali su vrlo nadahnuto, sa zadivlju-

u na{e vreme i na{e dru{tvo, potreban jei hrabar, kao i ova predstava u celini.

Vreme festivalaPeriod godine kada se pozori{ta pola-

ko zatvaraju, obeleàvaju, naravno, i fe -stivali. Pri kraju sezone odràni su Muci-jevi dani u Atljeu 212 kao i festival Pre -no{enje plamena Dah teatra (videti uovom Ludusu posebne tekstove o timfestivalima). U Somboru je ostvaren Po -zori{ni maraton, u Kikindi Festival malihscena, u Novom sadu Infant, u BeograduFestival monodrame i pantomine i Belef,u Smederevu tre}i Tvr|ava teatar, kao ifestival eksperimentalnih, multimedijal-nih scenskih formi Patosoffiranje.

Festival monodrame i pantomime uZemunu, odràn od 1. do 3. jula u Pozo-ri{tu lutaka „Pinokio“, u medijima jeobeleèn bavljenjem iznenadnom sme -nom dugogodi{njeg selektora Ivana Be k -jareva i, kako su mediji tvrdili, brzopo-teznim sklapanjem programa, koji potpi-suje novi selektor Milovan Zdravkovi}.Bekjarev je odgovarao da je njegovasmena politi~ki motivisana i da su nanjega vr{eni pritisci da se u~lani u Srp -sku naprednu stranku, na {ta nije pri -stao, dok su predstavnici op{tine Zemunto negirali, navode}i da selektori moguda budu na toj funkciji maksimalno ~etirigodine, a Bekjarev je bio selektor {esna -est godina.

Na novosadskom Infantu ~iji je ovo -godi{nji selektor glumac i koreograf De -ne{ Debrei, pobedila je predstava TurboParadizo, u reìji Andra{a Urbana i pro -dukciji suboti~kog pozori{ta „Deè Kosto-lanji“. @iri u kom su bili dramski pisacAndra{ Vi{ki, francuska glumica Karoli-na Pe~enji i koreograf i kostimograf Borisâk{iran, u obrazloènju svoje odluke daje Turbo Paradiso najuspe{niji eksperi-ment i najbolja predstava u celini 38. In -fanta naveo je da je to delo „velikodu{na iodva`na freska o savremenom i svevre-menom pozori{tu, subverzivni i odgovor-ni ~in odli~ne trupe i reditelja“.

Kada je re~ o programu 20. Belefa,akcenat je bio na njegovom audio-vizuel-nom delu, dok je u fokusu pozori{nogprograma bio odnos tradicionalnih izvo -|a~kih umetnosti prema novim tehnolo-gijama (umetni~ki direktor Belefa je Ale -ksandar Deni}). Izme|u ostalog prikaza-ne su eksperimentalne predstave 1N0UT:Versus iz Austrije, koje predstavlja borbu~oveka sa svojim virtuelnim ogledalom iistraùje granice i mogu}nosti koegzi-stencije ~oveka i ma{ine, kao i plesnapredstava sa robotima The Tiller GirlsLuj-Filipa Demersa, vode}eg istraìva~ainteraktivnih tehnologija na polju savre-menih izvo|a~kihumetnosti.

Naslov ovog teksta formulisao jeautor knjige o kojoj je ovde re~ ujednom svom intervjuu. Dopalo mi

se kao putokaz svima koji pi{u – da neizmi{ljaju, da ne konstrui{u, ve} da unapisano unesu samo ono {to su proseja-li kroz gusto sito li~ne spoznaje.

H. L. Borhes veli da pisac treba da„napi{e samo izvode iz svojih sabranihdela“. Bogdan Dikli} je napisao „samo“destilat svojih promi{ljanja o glumi. Bli -zak mi je taj pristup, jer mi je ào {tostradaju {ume zbog autora koji misle daje sve {to napi{u vredno knjige.

Ksenije Daraguska kaè da je idea-lan dramski tekst – bez re~i. Zaista, ovojcvilizaciji nasu{no su potrebni ti{ina,konciznost, mudrost.

Kada sam ~ula da je Dik napisaoknjigu, o~ekivala sam teorijski rad, esej oglumi, promi{ljanje tema vezanih za glu -ma~ku praksu i bila sam veoma izne-na|ena kada sam otvorila knjiìcu Oglumi bez glume i nai{la na formu bliskuaforizmu, sentenci. Kaèm knjiìcu mi -sle}i, naravno, na njen format, {to je ta -ko|e u duhu teksta – malo i jezgrovito.

Zadatak pozori{ta i jeste da od malone~ega sa~ini dosta ne~ega, da ekono-

mi~nim sredstvima postigne obilje zna~e -nja.

Ovaj pisar se nije raspisao, ve} je be -leìo zaklju~ke o gluma~kim temama,rezimee, o~e{ljane misli, ali misli kojenisu prestale da se igraju {to se vidi ve}na koricama (naslov je ispisan rukom) iu impresumu: neurednik, oficir za vezu...

U ruci koja je ispisala naslov bila jekreda {to asocira na opismenjavanje.

Moè se re}i da je Bogdan dotakaosve teme bitne za glumca. On pi{e o liku,o publici, o kritici, o glasnosti, o kostimu,o tremi, o {minki, o pauzi, o razumeva-nju teksta, o ma{ti, o aplauzu... O pret-premijernom nezadovoljstvu kaè: „Neo~ajavaj, nego popravljaj!“ A o dobrimsavremenim tekstovima zapisao je: „Ba{su neophodni! Ali ba{!!!“

Kreda je pisala srcemrazumnim.

Zorica Simovi}

kojim govori, podse}a na poetike rediteljaNikolasa [temana, Renea Pole{a (u po -gledu teatralne glume, izve{ta~enog izvo -|enja poznatih pop pesama – „Imagine“Dòna Lenona je lajtmotiv itd.) U pred-stavu su uklju~eni elementi pozori{ta upozori{tu, u nekoliko scena se sprovodidirektna komunikacija sa publikom...

U vojvo|anskim pozori{tima, u raz -maku od samo dva dana, na samom kra -ju sezone, ispratili smo dve premijernepredstave nastale prema Sterijinim ko -madima, obe dosta nesvakida{nje u po -gledu scenskog tuma~enja na{e dramskeklasike i obe kra}e od jednog sata. Prvosmo gledali Sterijine Rodoljupce u Srp -skom narodnom pozori{tu u tuma~enju

odavde, jer ovde ìvota nema. Radnjuprati dinami~na i uvek virtuozno uzbu-dljiva muzika Lajka Feliksa.

Samo dva dana kasnije, U Narod-nom pozori{tu „To{a Jovanovi}“ u Zre -njaninu premijera Sterijine Zle ène ureìji Egona Savina. I ovo je jedno novo,sasvim druga~ije, savremeno i aktuelizo-vano, ali daleko uspe{nije, preciznije iopravdanije ~itanje na{e dramske tradi-cije. Savin je dao izrazito surovu, bruta-lizovanu interpretaciju Sterijinog opusakoja udara direktno u glavu, bez milosti,kao da je deo scenske estetike „krvi isperme“ – likovi èstoko, psihofizi~kimaltretiraju jedni druge. Tako Sterijinkomad „sa naravou~enijem“ koji polazi

ju}om precizno{}u, bez preglumljavanjai preteranih izraza, u {ta se lako moèskliznuti zbog igre osetljivih emocija.

U publici se, tokom predstave, moglo~uti glasno negodovanje zbog predstave idoga|aja koji se na sceni igraju, kao ikomentari poput: „Ovo je preterano, ni -smo mi ovakvi.“ U kontekstu postojanjatakvih komentara, zna~aj, vrednosti irazmere hrabrosti ove predstave dobijajuposebne dimenzije. Savremenost i bolnaaktuelnost ove izvedbe nazna~eni suprojekcijama gomile novinskih ~lanakaiz crnih hronika, u pozadini scene, kao ina zavesu ispred scene, kojima predstavapo~inje i zavr{ava se. Ovaj postupak,direktnost u dovo|enju Sterijinih likova

Zla èna u zrenjaninskom Narodnom pozori{tu „To{a Jovanovi}”

LUDUS 175–1769

Intervju: Biljana Srbljanovi}

CEO @IVOT PI[EM JEDNU DRAMU„Kod nas postoji nekakav tehnokratskiodnos prema kulturi, ona se tretira kao sva -ka druga vrsta udruènog rada, a u podeliposla mora se raditi sa konkretnim rezulta-tima koji su izbrojivi u novcu. Mislim da je topotpuno pogre{no i da je poslednji trenutakda se trgnemo“

Ol ivera Mi lošev i¯

Prvo izvo|enje nove drame BiljaneSrbljanovi} Nije smrt biciklo (da tiga ukradu) u Jugoslovenskom

dramskom pozori{tu, u reìji SlobodanaUnkovskog, bilo je doga|aj sezone ukulturi Beograda po~etkom leta. Biljanaje {iroj javnosti poznata kao neko koglasno, emotivno i iskreno kritikuje dru -{tvene anomalije. U svojim dramama,me|utim, ona suptilno i ne`no govori oìvotima obi~nih ljudi, odnosima unutarporodice, uticaju politi~kih okolnosti nanjihovu svakodnevicu...

I u svojoj novoj drami Biljana ras -pli}e fragmente nekoliko porodi~nih pri -~a, da bi ih do kraja ukrstila, preplela ispojila u jednu storiju o ìvotu u tranzi-cionoj Srbiji. U prvom planu su odnosiizme|u roditelja i dece – bliskost punagrubosti oca koji umire i }erke ~iji je ì -vot neostvaren, sina koji u 50-im jo{ ìvisa majkom gramzivom politi~arkom idevoj~ice koja ~eka roditelje koji nikadane dolaze. Tu su i druge teme iz njenihdrama – starenje, strah od smrti, uticajdru{tvenih okolnosti na ìvote obi~nihljudi, ali i kritika institucija: crkve, voj -ske, zdravstva... Uz beketovski apsurd ouzaludnom ~ekanju i odba~enosti ima udrami i duhovitih preterivanja. Lepa iuznemiruju}a, govori i o tome kako pro -pu{tamo prilike da sa bli`njima budemobliski, te o srpskoj porodici i nesre|enomdru{tvu koje se u njoj ogleda i koje je lo -mi.

Biljanin komad je istinito i bolno deloi verna slika ose}aja neostvarenosti kojeme|u obi~nim ljudima ovde preovladava.I pored toga {to smrt stoji u naslovu, ovdeje re~ o ìvotu. Ta~nije, o propu{tenimprilikama da se ìvi ispunjeno, o starimakoji umiru u dru{venoj nebrizi i mladi-ma koji su zaboravljeni i ponièni. Ali i otome da je smrt deo ìvota, njegov logi~ankraj.

Kako biste uporedili ovaj svoj komadsa prethodnim?

Meni sve te drame li~e jedna na dru -gu. Uvek su to iste teme: porodi~ne, inti -

mne, u njima ja kao posmatram dru{tvo isve to prelamam kroz sukob generacija,kroz odnose roditelja i dece. Pa i sada,kad starim i kad moje okruènje stari. Utom smislu ovaj komad hronolo{ki gle -dano prati sve {to pi{em od po~etka, ~ak iod TV serije Otvorena vrata. Ta dekon-strukcija porodice i neka vrsta ne mo gu} -nosti pokazivanja ljubavi na konven-cionalan na~in prisutna je u svim mojimdramama.

Kakav je va{ odnos prema pojmu po -rodice?

U njemu se najvi{e vidi moja kultur-olo{ka i mentalitetska pripadnost. Mislimda u na{oj sredini, za razliku od drugih,porodica ima mnogo ve}i zna~aj. Ovde

ko|e suo~ava sa smr}u roditelja. To jejedna sasvim prirodna i logi~na ìvotnasituacija koja pak svakom ponaosobizgleda izuzetna i posebna. Meni pisanjedo|e kao ~ista terapija. Kada me ne{toopseda, ja sednem i o tome pi{em. Jako senamu~im oko toga, a zatim sve pohranimu sebi i vi{e nemam problema s tim. Aline bih nikada pristala da pi{em komadekoji se ti~u samo mojih intimnih proble-ma. Najiskrenije i najotvorenije pi{em i osvom ìvotu, ali ti junaci nikada nisuzaista preneti iz njega. Naj~e{}e su toljudi koje nikada nisam srela nego ihzami{ljam takve i zami{ljam da sam ihsrela. Volela bih da istaknem da sam,prate}i poslednje dane moga oca, boljezapazila odnos ove sredine prema starimljudima. Postoji u ovom dru{tvu neka vr -sta gerontofobije. I sama sam ~esto skre-tala na tu stranu i stalno sam kritikovalato {to nam neki starci diktiraju sve, {to sunam o~evi nacije jednom nogom u grobu,te da nemaju pravo da nam govore kakoda ìvimo. S druge strane, ovde se starimljudima smatraju ve} oni sa 60 godina.Mi ih teramo u penziju, stavljamo ih u}o{ak, ne dajemo im prostora ni za {ta,zdravstvo ih uop{te ne tretira. Ovde jeprosto normalno da je star ~ovek bolestani nije normalno da se le~i. U razvijenomsvetu pak kaù da }e deca koja su se

bom. I jedan i drugi pristup su autode-struktivni. U stalnoj sam vrsti dualiteta,stalno sumnjam u to {to radim i pi{em. Anekako sam i pani~no hrabra, i u odnosuprema svetu imam previ{e otkriven nast-up. Ali moja je moralna odluka da ni{tane dobijam kalkulisanjem.

Va{ suprug je francuski diplomta iveoma je simpati~na ta iskrenost koja neide uz diplomatiju...

Mi smo odrasli ljudi. Sreli smo setakvi kakvi jesmo i mislim da savremenadiplomatija ne treba da se zasniva samou tome da se lepo i konzervativno obu~etei da nemate nikakav stav. Savremenisvet to i pokazuje. @ene ne mogu da dele

koji izgleda kao lete}i }ilim... Baku jesusret Orijenta sa novim tehnologijamaslede}eg veka. Kada bi postojala direktnaavionska linija odavde bi se putovalosamo tri sata. I u mentalitetu smo dostasli~ni sa njima. Azerbejdànski jezik sli -~an je turskom i za ku}ne stvari snalaz-im se na srpskom. Sve mi li~i na moje de -tinjstvo, na vreme moje pokojne babe ko -ja je kuvala tako, i na ìvot na Karabur-mi od pre trideset godina kada su se jo{ose}ali uticaji dugogodi{nje vladavineOtomanske imperije.

Kakav je va{ stav prema dru{tvu ukome trenutno ìvimo?

Ovde sada boravim sporadi~no i uvekse na|u neki doga|aji koji me pomere,potresu, iznenade, obraduju ili razo~ara -ju. Recimo predstava Hipermnezija uBitef teatru sarajevske rediteljke SelmeSpahi}, koju je uradila sa glumcima izSarajeva, Beograda i Pri{tine koji govoreo svojim odrastanjima i odnosima sa ro -diteljima. Niko je nije podrào u pisanimmedijima, pa ni od strane kritike. Nikonije rekao da ne}e pisati o Mija~evoj re -ìji u Novom Sadu (koga ja najvi{e nasvetu volim od svih reditelja) nego da }epodràti tu mladu grupu ljudi koji sehrabro suo~avaju sa sobom i pozori{tem.Tako ja vidim ovo dru{tvo danas: ne pru -à se {ansa i podr{ka ne~em {to dolaziposle nas. Svi su zauzeli svoje pozicije i~vrsto ih drè, ta neka moja generacija iovi ispred mene. I ne daju da do|e nekonovi. To je meni slika ovog dru{tva. Tekkad neko postane skroz uspe{an otvarajumu se vrata. Tek kada Novak \okovi}osvoji hiljade turnira, on postaje svepri -sutan u javnosti, a kad je po~injao uznjega su bili samo njegovi mama i tata.Mislim da je to surovo dru{tvo i da mladizasluùju malo bolji sistem i odnos pre -ma njima.

Koliko je kultura va`na za dru{tvokakvo je na{e?

Nije demagogija ako kaèm da jekultura najva`nija za jedno dru{tvo. Ne -ko }e re}i da je ekonomija ili poljo pri -vreda, ali sve je to povezano. Mislim dapostoje ljudi koji prepoznaju tu va`nost ikoji pojedina~im anga`manom nastojeda pomognu. Stalno se pri~a o tome kakonemamo kulturnu politiku i tako dalje.Mene kulturna politika uop{te ne zani-ma. Ona je za sociologe i za pisanje do -sadnih knjiga koje niko ne ~ita. Mene za -nima stvaranje uslova u kojima se dobra,velika i potencijalno dobra umetnost po -dràva. Ovde neki pojedinci uprkos siste-mu guraju tu stvar. Generalno mislim dakod nas postoji nekakav tehnokratskiodnos prema kulturi, ona se tretira kaosvaka druga vrsta udruènog rada, a upodeli posla mora se raditi sa konkretnimrezultatima koji su izbrojivi u novcu. Mi -slim da je to potpuno pogre{no i poslednjije trenutak da se trgnemo i da poku{amoda ulaèmo u kulturu, u mlade i nepo -znate ljude, jer }e nam se to sigurnovratiti za dvadesetakgodina.

Sekretarijat za

kulturu

Skupštine grada

Beograda

usrdno dariva

svoje jedine

pozorišne novine.

„Ludus“ uzvra}a

s blagodarnoš}u.

veoma vaì ona marksisti~ka mantra daje porodica osnovna }elija dru{tva. Mismo okrenuti jedni drugima i dugo ì -vimo u zajednici sa roditeljima. A kadase uporedim sa svojim prijateljima iz sve -ta, ili sa porodicom moga muà koji je izdruge kulturne sredine, vidim da imamopotpuno druga~iju vrstu konkretne i ne -prestane vezanosti sa porodicom do kra -ja. Mi tek sa smr}u roditelja pristajemona to da smo odrasli. Mo`da sam svetu izanimljiva zato {to stalno imam neke tatei mame u svojim delima. To da je ovdeneko ne~ije dete bez obzira koliko imagodina, krajnje je egzoti~na kategorija unema~kim ili skandinavskim zemljama.Ali to su moje teme. Mene to zanima.

Smrt va{eg oca... da li je ona bila po -vod da napi{ete dramu Nije smrt bi ci -klo...?

Jeste, u toj drami je na neki na~inutkano i moje iskustvo. S druge strane,nije to ni{ta privatno. Stalno ko pam posebi i sa ne~im {to me najvi{e boli suo -~avam se tako {to o tome pi{em. U su -{tini, generacija mojih prijatelja se ta -

rodila ove godine ìveti u proseku 120godina. [to zna~i da }e pola ìvota biti upenziji. [to zna~i da ovaj svet mora prvoda obezbedi sredstva da finansira tolikepenzionere, a zatim i da ih zaokupi ne -~im. Mene po inostranstvu u muzejima,na primer, nervira ta horda krepkihstaraca koji imaju svoj novac i zdravlje ikojima dru{tvo omogu}ava da idu pomuzejima i prave gu`vu. To je, naravno,moj pogre{an kulturolo{ki baga` kojisam sa sobom ponela u svet.

Koliko ste se promenili sa godinamai ìvotnim i profesionalnim iskustvom?

Naàlost nisam nimalo sazrela iuop{te se nisam emotivno promenila.Moja emotivna inteligencija je ona kojusam stekla sa prvom menstruacijom.Odatle se nisam makla. To je moja priro-da sa kojom sam se pomirila. S drugestrane, imam iskren nastup i iskreno mepoga|aju teme o kojima pi{em i govorim.Nekada su to politi~ke teme pa mi do|eda se sa nekima obra~unam i fizi~ki, akada su literarne teme u pitanju, mojobra~un je druge vrste – sa samom so -

samo zanimanje svojih muèva. Niti jeon samo mu` dramskog pisca, niti sam jasamo èna diplomate. Svako ima svojezanimanje, a ja nastojim da ga svojomotvoreno{}u ne dovedem u neku neprijat-nu situaciju. Opet, mi apsolutno delimoisti pogled na svet, politi~ki, moralni iideolo{ki. Zato nema sukoba, osim {to svremena na vreme treba da drìm jezikza zubima. Niko nije ni u ~ijoj senci, mismo partneri u ìvotu i svako gura svoje inastoji da ne ugroàva profesiju onogdrugog.

@ivite i u Azerbejdànu poslednjihgodina, u Bakuu. Kako se tamo ìvi?

Pa evo, pobedili smo na Evroviziji...Baku uop{te nije ne{to nama nepoznato.On je me{avina Dubaija i Moskve. Postojitamo duh biv{e sovjetske republike kojibismo lako prepoznali, npr. u na~inufunkcionisanja administracije, uslu`no -sti. S druge strane, imaju naftu i velikuèlju da se brzo izgrade i obnove. Arhi -tektura je veoma zanimljiva. Sam grad jeokrenut nekoj viziji 21.veka. GradeMuzej moderne umetnosti, Muzej tepiha

Biljana Srbljanovi}

Nije smrt biciklo da ti ga ukradu, Jugoslovensko dramsko pozori{te

10

Osvrt na Me|unarodni festival ambijentalnog pozori{ta „Tvr|ava teatar”

LUDUS 175–176Lu

Smederevska tvr|ava je nakon trigodine postojanja Me|unarodnogambijentalnog pozori{nog festivala

„Tvr|ava teatar“ svrstana u red najza-nimljivijih i najinspirativnijih prostoraza kulturna de{avanja na otvorenom uSrbiji. Istovremeno je postala deo projek-ta Tvr|ave na Dunavu koji je 2009. i2010. godini sproveden u sklopu Unesko-

predstavu i tome je umnogome doprinelascenografija Tatjane Radi{i} i muzikaVedrana Vu~i}a. Za potrebe ove produk-cije sa {vedskog dramu je preveo Rado{Kosovi}, a izveli su je beogradski glumciBojan @irovi} i Milutin Milo{evi}.

Zna~ajan rezultat festivala je dopri-nos kontinuiranom rastu, razvoju i pro -mociji grupe Patos iz Smedereva koja od

koreograf Briìt Morel, specijalizovao seza ples u vazduhu i vertikalnimpovr{inama. Njihove predstave su uveksaobraène ambijentu u kome se izvode,a neretko i inspirisane kulturom i tradi-cijom prostora u kome nastaju {to je deli-mi~no slu~aj i sa ovom predstavom. Ume|unarodnoj selekciji u prate}em pro -gramu gledali smo pet performansa podzajedni~kim nazivom Agni Pu|a „Sat -sangham company“ iz Marselja i dvaSuvenir trupe „AteliercuncheoN“ izBergama (Italija). U oba slu~aja re~ je ouli~nim performansima i procesijamakoji se uvek prilago|avaju datostimaambijenta s tim {to „Satsangham“ negu-je tradicionalne indijske ve{tine, a„AteliercuncheoN“ je okrenutiji narodnojtradiciji.

Predstave iz nacionalne selekcijeprivukle su najve}u pa`nju publike idobile glavne nagrade koje je podeliostru~ni ìri u sastavu Ljiljana Todorovi},Zlatko Pakovi} i Branko Dimitrijevi}.Nagradu za najbolju predstavu dobila je@enidba Nikolaja Gogolja u reìji Ane\or|evi} i izvo|enju Narodnog pozori{taSombor. Ana \or|evi} je Gogoljevu dra -mu koja se bavi brakom kao finansij-skom transakcijom, a bez emocionalnog„upu{tanja“ prebacila u savremeno do -ba. Glavno postignu}e rediteljke ogleda seu radu sa glumcima koji su u igri balan-sirali izme|u komike i apsurda na op{teodu{evljenje publike, ìrija i kritike. Na -gradu za najboljeg glumca na festivaludobio je Ninoslav \or|evi} za ulogu Kaj -gane. Ina~e, podse}anja radi recimo jo{ ito da je Narodno pozori{te Sombor pro{legodine nastupilo sa predstavom Kate Ka -puralica koja je tako|e bila progla{enaza najbolju na festivalu. Novosadsko po -zori{te nastupilo je ove godine na festiva-lu sa predstavom ârobnjak iz Oza redi-telja Zoltana Pu{ka{a. Publika i ìri subili odu{evljeni ansambl igrom Novo-sa|ana i njihovim plesa~kim, peva~kim igluma~kim ume}em u duhu najbolje tra -dicije muzi~kog pozori{ta. Zoltan Pu{ka{je dobio nagradu za reìju, a Emina Elorje progla{ena za najbolju glumicu nafestivalu. Veliko interesovanje publikepobudila je predstava U senci HamletaDe~ijeg kulturnog centra iz Beograda.Spisateljica Irena Kraus je napravilasavremenu, omladinsku verziju pri~e odanskom kraljevi}u. Me|u brojnim te -mama najpoznatijeg [ekspirovog koma-da ona je naro~ito naglasila motiv maj -~ine preudaje i sinovljevog protivljenjanjenom braku. Rediteljka Anja Su{a jezajedno sa beogradskim glumcima Vla -dicom Milosavljevi}, Petrom Ben~inom,Milo{em An|elkovi}em, Mla|om Andre-jevi}em, Fe|om Stojanovi} i Ma{om Da -ki} napravila pitku i zabavnu predstavu.Narodno pozori{te iz Ni{a je poslednjegtakmi~arskog dana izvelo Oàlo{}enu po -rodicu Branislava Nu{i}a u reìji An dra -{a Urbana. To je bila predstava kojoj se{to{ta moglo zameriti, ali koja nikog nijeostavila ravnodu{nim svojim drskim i

radikalnim tuma~enjem klasi~nog Nu -{i}evog dela. Predstave u glavnom pro -gramu pra}ene su razgovorima koje jevodio reditelj @anko Tomi}, a u kojima jeu~e{}e uzimali kako novinari, tako i obi -~na publika. To, zajedno za diskusijomna tribini „Dru{tvena odgovornost umet-nika“, predstavlja jasan pokazatelj dapublika okupljena oko festivala ima te` -nju ka dubljem promi{ljanju pozori{ta.

Dok je nacionalna selekcija glavnogprograma isklju~ivo bila rezervisana zadramske predstave, u prate}em progra-mu smo gledali ànrovski raznovrsnijiprogram. „Secondhandersi“ su izveli

koncert-performans Predstava za muzi-ku koji na ironi~an na~in tretira integra-ciju savremene i popularne muzike, aBeogradski fadisti su odsvirali atraktiv-nu muzi~ku podlogu plesnoj predstaviLisabonska pri~a koreografa Sa{e Ili}akoja je inspirisana fado muzikom.

êkaju}i ~etvrti festival Smederev-ska tvr|ava se ovih dana restaurira saciljem da joj se vrati izgled pre velikeeksplozije koja ju je o{tetila 1941. godine.U me|uvremenu, radi se i na tome da seSmederevska tvr|ava svrsta na listu kul -turnih dobara pod za{titom Uneska.

Marina Milivojevi} Ma|arev

VISE]I SNOVI NAD BALKANOM BELE[KA SA JEDNE POSETE FESTIVALUHrabrost i èstoki ples „ârobnjaka iz Oza“

Prelepo gledali{te unutar Malog grada Smederevske tvr|ave postepeno sepuni uz muziku Leonarda Koena. Publika, koja je nekoliko sati ranije na glav-nom trgu mogla da prati razigrani uli~ni teatar, sada ispunjava i poslednjikutak gledali{ta, a brojni entuzijasti posmatraju predstave i sa okolnih zidina.@ivost i prijatno uzbu|enje u vazduhu svedo~e da je za relativno kratko vremeBranislava Lije{evi} uspela u naumu da donese Mediteran u Smederevo, ili da– kako ona tvrdi – samo stvori uslove da ovaj grad na Dunavu pokaè svojmediteranski duh. Nakon uspeha sa festivalom Grad teatar u Budvi, koji je istaumetni~ka direktorka vodila sve do potpune transformacije Budve u mestomasovne zabave, koncept ambijentalnog pozori{ta zaìveo je na sasvim novommestu. Selektori i urednici Tvr|ava teatra mogu budu zadovoljni velikimbrojem mladih ne samo u publici, ve} i u organizaciji, {to je zaista dobar iuspe{no sproveden koncept.

Pretposlednje ve~eri festivala nastupilo je vojvo|ansko ma|arsko pozori{teUjvideki szinhaz iz Novog Sada sa predstavom ârobnjak iz Oza, koja je premi-jerno izvedena u aprilu ove godine. Nakon fenomenalnih mjuzikla Rocky horrorshow i ôvekova tragedija, Novosa|ani su se predstavili jo{ jednim energi~nimi ma{tovitim primerom muzi~ko-plesnog pozori{ta, ovaj put ra|enim poklasi~nom delu Frenka Bauma. Reditelj Zoltan Pu{ka{ koncipirao je Oz kaokomad i za decu i za odrasle, vizuelno privla~an i uzbudljiv, sa povremenimreferencama na dana{nje vreme. Autorski tim predstavu vidi kao savremenubajku o tome kako se uloèni trud ipak vra}a, predstavljenu kroz pri~u o vara-lici koji na herojske podvige natera junake koji imaju samo jednu manu – nedo-statak vere u sebe. Uz ohrabruju}u poruku da su sve prepreke savladive, ârob-njak iz Oza gledaocima je omogu}io i ~isto uìvanje u fantasti~noj koordinira-nosti plesa~a, od kojih je svaki „statista“ bio zadivljuju}e nadahnut i strastventuma~ svoje uloge. Dvostruki svetski prvak u stepu Laslo Bobi{, angaòvan izsusedne Ma|arske, u koreografiji je akcenat stavio na klasi~ne elemente plesa,stepa i svinga, namerno odustaju}i od sasvim modernog izraza kako bi pred-stava mogla biti atraktivna i za mla|u publiku.

Glavne uloge igraju Agota Ferenc (Doroti), Tama{ Hajdu (Toto), Aron Bala`(Stra{ilo), Gabor Pongo (Limeni ~ovek) i Zoltan [irmer (Lav kukavica), a uostatku veoma brojne ekipe je jo{ dvadesetak izvrsnih plesa~a i peva~a, me|ukojima se isti~u Emina Elor kao Ve{tica sa zapada, Terezia Figura kao Ve{ticasa severa i Agota Sila|i kao Glinda. Muziku i songove su specijalno za ovu prili-ku napisali Andres Mariano Ortega i Ervin Ere{, a ma{tovite kostime osmislilaje Andrea Ledenjak. Donator predstave je Uprava za kulturu Novog Sada.

T. Spasi}

Scene iz predstave ârobnjak iz Oza

vog regionalnog programa za kulturnonasle|e Jugoisto~ne Evrope.

Za ove tri godine ìvota festivalaumetni~ki direktor i selektor Brana Li -je{evi} korak po korak profilisala je re -pertoarsku politiku. Na prvom festivalusu uspostavljena tri repertoarska stuba:me|unarodna selekcija, nacionalna se -lekcija i predstavnici lokalne pozori{nezajednice koji su oli~eni u pozori{tu Pa -tos. Na drugom festivalu stvoren je ose}ajstalnosti i doslednosti. Na tre}em je os -tvarena te`nja ka sopstvenoj produkciji.Izvedena je predstava Ja sam vetar JunaFosea u reìji Stevana Bodroè.

Najve}i uspeh ovogodi{njeg festivala,odrànog od 11. do 20. avgusta, jeste utome {to je odrào obe}anje dato samomsebi i svojoj publici i napravio sopstvenuprodukciju. Projekat je u sebi sadràoizvesnu dozu ekskluzivnosti. Smederev-skoj publici predstavljen je Jun Fose, je -dan od najzna~ajnijih savremenih skan-dinavskih pisaca ~ija su dela prevedenana vi{e od ~etrdeset jezika. Drama Ja samvetar svedenog jezika i skoro nepostoje}eradnje, balansira izme|u pozori{ta i po -ezije, a okean u kome se komad odvija jemetafori~na slika bliskosti ìvota i smrti.Atmosfera je od klju~ne va`nosti za ovu

prvog festivala u~estvuje nekad u glav-nom, a nekad u prate}em programu. Pa -tos je skra}enica koja ozna~ava Pokretnialternativni teatar omladine Smedereva.Patos okuplja mlade pozori{ne prakti~areoko istraìva~kih i inovativnih teatarskihprojekata, koje ~esto realizuju u kopro-dukciji sa profesionalnim trupama uzemlji i inostranstvu. Predstavu Bratstvorili su u saradnji sa pozori{tem Kore-ja iz Le}ea (Italija). Predstava je nastalapo motivima Prosja~ke opere Dòna Geja,a govori o kulturolo{kom, ekonomskom iporodi~nom nesporazumu Roma sa sve -tom koji ih okruùje i prisiljava da ìve uekonomskom, kulturnom i dru{tvenomgetu. Za ovu predstavu Patos je dobioMe|unarodnu nagradu za inkluziju„Tereza Pomodoro“ za 2010. godinu, a na3. festivalu Tvr|ava teatar specijalnunagradu. Beogradska publika }e predsta-vu videti u okviru prate}eg programaovogodi{njeg Bitefa.

Tre}i festival je repertoarski umnogo-me sledio prethodna dva. Na otvaranju uVelikom gradu smo gledali spektaklVise}i snovi na Balkanu – kao Ikar koji jenastao u koprodukciji festivala i trupeMotus Modules iz Strazbura (Francuska).Motus Modules, ~iji je osniva~ ple sa~ica i

@enidba, Narodno pozori{te Sombor (Foto: Nenad @ivanovi})

Povodom festivala TIBA 2011

„MINIMALNI D@IN“ PRED MAKSIMALNOM DECOM

UBeogradu je tokom prve polovinejuna odràn me|unardnipozori{ni festival predstava name-

njenih najmla|ima, ta~nije Teatarskainternacionalna beo gradska avantura.Nema sumnje da pozori{te za decu (~itajbudu}nost) uvek zavre|uje prvorazre-dnu pa`nju (mada je uglavnom ne dobi-ja).

Ovom prilikom zabeleìmo kako seselektor Nikola Zavi{i} obratio de~jemsvetu i javnosti pred po~etak ovogo -di{njeg festivala: „Dosadno je stalno go -

voriti kako je sve teè i teè baviti se po -zori{tem za decu i mlade. Ovo je za festi-val TIBA sigurno bila godina sa najvi{eproblema i isku{enja. înjenica da upra-vo pi{em ovu ’re~ selektora’ govori i menii vama da se TIBA 2011 ipak de{ava i da}e i ove godine iza}i pred vas i pokazatise u vi{e oblika. Kao selektor, izuzetnosam ponosan zbog te ~injenice. Nadam seda }e svaka slede}a godina biti sve lak{aza na{ festival. Iskreno mu to èlim. Akomu i vi to poèlite, mo`da }e {ansa za

bolju budu}nost Tibe biti ve}a! Jer slede}egodine TIBA puni 10 godina! @ivela!

„Ove godine nazvao sam Tibu ’mini-malni D@IN’. Takav naziv, ili bolje dakaèm – nadimak, nadovezuje se logi~nona pro{logodi{nji moto festivala: maleforme, VELIKI SADR@AJ. Jer, i ove godi-ne sam morao da balansiram izme|umogu}nosti festivalskog budèta i kvali-teta predstava koje su mi bile dostupne.Ja sam uveren da sam napravio zanim-ljiv balans, a nadam se da }e kvalitetprograma to da nam svima potvrdi.

„Uspeli smo da ove godine dovedemopozori{ta iz Norve{ke, Italije, Hrvatske,Bugarske i Srbije. Zajedni~ko za sve ove

predstave jeste da su ra|ene u skromni-jim produkcijskim uslovima, ali da su imumetni~ki dometi prili~no relevantni, unekim slu~ajevima dìnovski. Otudanadimak: minimalni (uslovi) D@IN(ovskirezultat).

„Pored takmi~arskog programa ima -}emo, kao i pro{le godine, stru~ni semi-nar o pozori{tu za decu i mlade uz u~e{}estru~njaka iz zemlje i inostranstva.

„Na moju àlost, ne}emo imati ’krat-ke forme u parku’ zapo~ete pro{le godine,gde su studenti radili predstave na otvo-renom u trajanju do 10 minuta. Toga smomorali ove godine da se odreknemokako bismo ipak imali festival.“ Slavuj i kineski car, NP Kikinda

LUDUS 175–17611

Intervju: Joèf Na|

KLJU^NA SU PITANJA

Krajem juna nas nekoliko pozvanihbilo je u prilici da u Regionalnomkreativnom centru „Joèf Na|“ u

Kanjiì vidi deo predstave Bez naziva sakojom nas je Na|, sa partnerkom An- -Sofi Lanselin, ovoga leta predstavljao naPra {kom kvadrijenalu. Predstavu je Jo -van ]irilov izabrao i za glavni program45. Bitefa. Biti u Kanjiì zna~i biti naizvoru inspiracije Joèfa Na|a. I poredtoga {to ve} skoro tri decenije stvara uFrancuskoj, motivi, li~nosti, doga|aji izovoga kraja prisutni su u svim njegovimdelima. Na| je svoju umetnost razvio uau tenti~an pozori{ni jezik. Nacionalniko reografski centar u Orleanu kojimrukovodi od 1995.godine ima ugledjednog od najzna~ajnijih pozori{ta savre-menog sveta. Godine 2001. Na| dobijaEvropsku pozori{nu nagradu za ìvotnodelo. Pre toga dobio je nagrade Bitefa,Avinjona, Hamburga, Zlatnu maskuMoskve... Po zivi sa svih meridijana isvih zna~ajnih festivala ve} godinamana prestaju i Na| je stalno na putu.

Razmi{ljate li o svojoj karijeri?Uvek se setim kako je sve po~elo pre

mnogo godina, kada sam tu radikalnuodluku da se bavim pozori{tem doneo uBudimpe{ti, gde sam studirao istorijuumetnosti i gde sam po~eo da se bavimnekom vrstom teatra pokreta. Tada samotkrio da telom i pokretom mogu da is ka -èm sve {to sam do tada hteo da kaèm, ito bolje nego crtanjem kojim sam sebavio ili muzikom kojom sam tako|eplanirao da se bavim. Imao sam intuici-ju, a zatim i fiks-ideju da svu svoju ima -ginaciju i energiju èlim da usmerim natakvu vrstu izraza, da na taj na~in moguda razvijem svoj svet, svojevrstan jezikpokreta. Kada sam doneo tu odluku, seosam u voz Orijent ekspres i oti{ao pravou Pariz. Mislio sam da }u tamo na}i sve{to mi je potrebno. I nisam se prevario.Tamo sam otkrio neopisivo bogatstvoscenske umetnosti. Tamo sam otkrio ne -ke nove, meni nepoznate forme u savre-menom plesu koje su me fascinirale.Upoznao sam stvarala{tvo ameri~kih ijapanskih koreografa, ali i ~udesan svetPine Bau{. I to je bilo presudno za mojdalji rad. Shvatio sam da }e mi biti potre-bno nekoliko godina u~enja i po~eo samda igram kao lud. Da na sve strane po ha -

|am ~asove kod raznih u~itelja. Anga -òvali su me i u razli~itim trupama. To jetrajalo nekoliko godina, a onda sam os -novao svoju trupu i uradio prvu predsta-vu Pekin{ka patka. Vremenom sam po -~eo da stvaram u okviru svoje kopmanijei ve} skoro 25 godina sam na ~elu Nacio-nalnog koreografskog centra u Orleanu.Postavio sam mnoga dela, ostvario neko-liko ciklusa i sada imam potrebu da stva-ri polako privodim kraju.

Kako je nastajala ta originalnost ko -jom i dalje zadivljujute publiku i stru ~ -njake po ~itavom svetu?

Odmah na po~etku svoje karijerepostavio sam sebi nekoliko klju~nih pita-nja, pre svega kako da u tom mno{tvustilova i izraza u kojima sam se na{aobudem originalan. Re{io sam da zabora-vim sve tehnike i iskustva koja sam dotada upoznao. Posvetio sam se prise}anjuna likove i ljude koje sam poznavao usvom rodnom gradu Kanjiì i po~eo darazvijam galeriju likova, da od svojihuspomena pravim matriks, materiju kojatraì svoju formu kako bi se pretvorila udelo. U Francuskoj sam shvatio da mo -ram da se vratim svojim korenima i datematika mojih prvih komada mora bitisamo ta – povratak korenima. Iz toga jeproiza{la zanimljiva forma. Tako sam nasamom po~etku prona{ao dobru osnovuza svoj rad. Po~eo sam zatim da stvaramu dijalogu sa knjièvnicima iz Kanjiè,kao {to su Oto Tolnai, Geza ât i OskarVojni~, i napravio nekoliko predstava okote knjièvne matrice. To su bile prve go -dine mog stvarala{tva u Francuskoj.

Kasnije ste se bavili delima velikihsvetskih knjièvnika?

Kada sam stvorio svoju osnovu, mo -gao sam da se bavim i promi{ljanjemdela univerzalnih autora. Postavio samnekoliko predstava koje su se bavileradovima Bihnera, Borhesa, Kafke, Rej -mona Rasela, Anrija Mi{oa, Bruna [ul -ca. Taj period je trajao desetak godina.Poslednja faza mog ciklusa odraàva seu povratku na moje po~etke, a to je crta-nje. Pre {est godina sam taj period zapo -~eo komadom Paso Doble koji sam zaFestival u Avinjonu osmislio sa {pan -skim slikarom Migelom Bar~elom. Knji -èvnu misao sam ostavio po strani. Kon -

centrisao sam se na vizuelnu umetnost,na pravljenje originalnog scenskog dela.Taj prvi poku{aj bio je {ok i za mene i zapubliku. Po{ao sam ni od ~ega, od svetavan pozori{ta, od tu|eg likovnog dela istvarala{tva i dobio zanimljiv rezultat.Posle ove predstave uloìo sam mnogoenergije na stvaranje drugih komada naosnovu sopstvenog likovnog dela. Naro -~ito u predstavi Gavran. Nadovezao samse na prethodno iskustvo i dokazao da jetako ne{to mogu}e. Da je mogu}e scenskipredstaviti i ispri~ati utiske o posmatra-nju ptice i sve to putem crteà telom nasceni. Tako sam se vratio nazad, ~ak idalje od mojih po~etnih likova. To }e bitisr` narednog perioda mog stvarala{tva ukojem }u se baviti posmatranjem prirode.Shvatio sam da sam mnogo nau~io po -smatraju}i gavrana, on je postao moj no -vi u~itelj pokreta. Osim te potrebe da krozcrte` telom govorim o pticama, sebi, onama i svetu, èlim da se bavim i mu -zi~kim istraìvanjem kroz posmatranjeptica i ìvotinja.

[ta za vas zna~i pozori{na umet-nost?

Pozori{na umetnost je jako sloèna.Na tom prostoru moète sresti ~itav uni -verzum. Nastojim da napravim polifoni-ju svih umetnosti u svojoj umetnosti. Po -zori{te je za mene najadekvatniji na ~inda pobegnem od svojih unutra{njih bri -ga, od pitanja koja me opsedaju. Traìmrade}i i odgovor na pitanje da li danasmoè postojati umetnost koja stvarnogovori samo o ljudima.

U savremenom pozori{tu se mnogibave analizom dru{tvenih okolnosti u

kojima ìvimo, kritikom dru{tva i politi-ke koja danas vlada svetom. Va{ izraz jedruga~iji, okrenut ~oveku i njegovoj pri -rodi. Kako rami{ljate o svetu koji nijeprisutan u va{oj umetnosti?

Pozori{te je moja {ansa da izgradimparalelni svet u ovom svetu koji je takavkakav jeste. To mi je i prilika da ne polu-dim od sveta kakav jeste. Istina, potrebnoje malo ludila da se pravi dobro pozo -ri{te, ali ~ovek mora da bude svestan daje pravi ìvot tu pored njega. Da je tojedna jednostavnost i da u tom ìvotuimamo potrebu da postavljamo pitanja.Pozori{te je mesto gde se ta pitanja mogupostavljati. I to je sasvim dovoljno. Nisunam nu`no potrebni odgovori.

U Kanjiì se ìvi tiho i polako. Kakobiste opisali ljude i ìvot ovde?

Kanjiù zovemo i Grad ti{ine. Istvarno ovde moète na}i mir i ti{inukakvih nema u drugim mestima. I ljudisu ovde takvi. Tihi, skloni meditaciji iveoma su vredni. Mij otac je bio najboljiprimer. Od njega sam nau~io {ta zna~ibiti vredan i kako ~ovek uvek u to {toradi moè da uloì vi{e i uvek i svaki putvi{e. Od oca sam nau~io i to da ~ovek mo -ra da nau~i svoj zanat. Da postane dobarmajstor i da je to stvar neprekidnog radana sebi i svom zanatu. Kao i da trebaìveti za to {to radi{.

Va{a umetnost je jako kompleksna ioni koji se sa njom jednom sretnu ostanuvam odani zauvek. Ali postoji i ne{to {toje ìvot. Otkrila sam da je vino ne{to ~i -me }ete se u budu}nosti baviti. Pri~ajte ova{im vinogradima.

Pre nekoliko godina sam èleo daku pim zemlju u ovom kraju. I kupio

sam, tu pored Hajdukova i Luda{kog je -zera i u Sremu. Ove godine }u imati svojeprvo vino. Poku{a}u da napravim sasvojim prijateljima vrhunsko vino izovog kraja koje }emo sluìti gostima. Usvom velikom dvori{tu napravi}u malopozori{te i izgradi}u jednu minijaturnupozori{nu formu koju }u nuditi svojimgostima uz vino.

Kupio sam ku}u u Kanjiì pre pet -naest godina i nameravam da ovde bu -dem sve prisutniji. Osta}e mi jo{ otprilikedeset godina da se odazovem na sve pozi-ve iz sveta. A onda nameravam da sevratim u ovaj vrt, u ovu ku}u. @elim daradim predstave koje }e se igrati u momdvori{tu. Pozva}u publiku i sluìti mojevino koje }u praviti sa svojim prijateljemSakmajsterom, od gro`|a iz mojih vino-grada koje sam kupio u Ba~koj i naFru{koj gori. Gastronomija, vino i pozo-ri{te bi}e u mojoj ku}i. Tako planiramsvoju budu}nost.

Sve moje je sada u ovoj ku}i. Doneosam u atelje svoju biblioteku iz Francu-ske. To je atelje u kom }u po~eti daslikam. Ptice su tu i ma~ke su mi se ve}nastanile u dvori{tu. Ovde imam sve {tomi treba. Taj mir i koncentraciju koji sumi potrebni. Ose}am kako posle tolikogodina putovanja treba da se vratimovde. Bi}e to, izra~unao sam, kada ovihdvanaest stabala tise koje sam u dvori{tuzasadio porastu tako da se dodiruju. Re}i}u tada da je bilo dosta putovanja i osta -}u ovde u Kanjiì. A oni koji budu èlelida vide {ta radim dolazi}e ovde, kodmene u goste, u mojeku}no pozori{te.

Festival monodrame i pantomimeodràva se u Zemunu od 1973, uzizuzetak pauze od nekoliko godina

nastale zbog sankcija 90-ih, uprkos svimizazovima na koje su nailazili oni koji subili na njegovom ~elu. Tako je bilo i ovegodine, kada je odràvanje Festivaladovedeno u pitanje znatno umanjenimbudètom, izazvanim op{tom finansij-skom krizom, kao i promenom menad` -menta Festivala, neposredno pred njego-vo odràvanje. Novoimenovana direktor-ka Lada Mirkov, novi upravni odbor iselektor, imali su dve mogu}nosti – daFestival odloè za nekoliko meseci, na tajna~in dobijaju}i vreme da od eventual-nih sponzora obezbede dodatna sredstva,ili da ga otkaù. Me|utim, hrabra, apokazalo se i dobra odluka novog festi-valskog tima bila je da se ne naru{ikontinuitet. Odlu~eno je da se programskrati na tri, umesto uobi~ajene ~etiri

ve~eri, kako bi se smanjili tro{kovi u~e -{}a i sme{taja gostiju. Tako je me|unaro-dni 36. festival mondrame i pantomeodràn od 1. do 3. jula 2011, u Pozori{tulutaka „Pinokio“, u Zemunu.

Novi selektor Milovan Zdravkovi} osvojoj selekciji kaè: „Prihvataju}i seuloge selektora moja startna ideja bila jeda u program uvrstim predstave koje }enajobjektivnije predstavljati savremenuprodukciju. Taj koncept sam, interno,nazvao osmi{ljena i osve{}ena eklektika.No, tu je nastao problem. Kako napravitirepertoar festivala od razli~itih estetika iànrova a da on bude zadovoljavaju}i.Zna~i: da na repertoaru budu predstaveklasi~ne dramaturgije, te nove savreme-ne predstave i na kraju istraìva~ke, auz to da bude i tradicionalnih komada,zabavnih i humoristi~kih. Na moju sre -}u, u ponudi za selekciju bilo je takvihpredstava.“

Po{tuju}i ustanovljeni princip, selek-tor je odabrao slede}e predstave doma}ihizvo|a~a: klasik, Me{a Selimovi} sadelom Dervi{ i smrt, u izvo|enju Slobo-dana ]usti}a; kabaretska predstava Ka -ko razumeti Srbe Vladana Savi}a; sati-ri~na drama Beara hvata visoku loptu,autorski projekat Dragomira ûmi}a iistraìva~ki komad Milo{a Sofrenovi}a,M. – solo za tri uma. Od stranih predsta-va u selekciju su uvr{tene: klasi~natradicionalna japanska drama U {umi, uizvo|enju glumice Keiko Jokota, dok jenjen kolega i sunarodnik Makoto Inoveprikazao pantomimsku predstavu Ri~ -ard, zasnovanu na me{avini isto~ne izapadne tradicije za koju je inspiracijuna{ao u [ekspirovom Ri~ardu III; poljskigluma~ki par Nikolaj Veprev i DominikaJuha, koji su u pantomimskoj izvedbiprikazali komad Lutkica Lolita, inspiri-san Nabokovljevom Lolitom, tretiraju}i

temu odnosa mlade devoke i starijegmu{karca; italijanski umetnik PaoloAvataneo je prikazao klasi~nu panto-mimsku predstavu Dvorska luda hvataleptira; i najzad [panac Karlos Kon~akoji je u jednom inspirativnom istra` i -va~kom principu odigrao Senekinu Me -deju.

Svake ve~eri bile su izvo|ene po tripredstave pred punom salom „Pinokija“,a program su pratila tri ìrija: stru~niìri, ìri publike i novoformirani ìri zainventivnost. Poslednje ve~eri Festivala,dok je publika mogla da uìva u zvucimainstrumenata Dua Moderato, ìriji suimali teàk zadatak da izme|u dobrihizaberu najbolje. Stru~ni ìri koji su~inili dramski umetnici Ljiljana La{i},Marica Vuleti} i Slobodan Ninkovi}, jed -noglasno je doneo odluku da Zlatnu ko -lajnu „Maja Dimitrijevi}“ dodeli Kar losuKon~i za izvo|enje predstave Medeja, ureìji Rosaria Arene, a Zlatnu kolajnu ukategoriji pantomimskih ostvarenja dapredstavi Ri~ard, u izvo|enju MakotoaInovea. @iri publike, u sastavu: \or|e

A}imovi}, Miodrag Dabiì}, Mihajlo Da -{i}, Ma{a Samardìnski i Ruìca ]i ri},jednoglasno je odlu~io da Nagradu „Si -ni{a Da{i}“ dodeli Karlosu Kon~i. MajaVolk, Aleksandar Ili} i Vladimir Toma -{evi}, ~lanovi ìrija za inventivnost,jednoglasno su odlu~ili da nagrade pred-stavu Ri~ard „za duhovito, nesputano,ma{tovito kori{}enje dramatizacije zvu -ka u sprezi sa telesnom ekspresijom, ~i -me je dostignuto psiholo{ki savr{enotuma~enje [ekspirovog Ri~arda III“.

Prate}i program su ~inili: izlo`baslika Grafi~ki znak Milana Ignjatovi}a;predstavljanje knjige Radomira PutnikaSeni minulog vremena, u izdanju Pozo-ri{nog muzeja Vojvodine, o kojoj su govo-rili Radoslav Lazi}, Mirko @ari}, PetarZec, Predrag Mileti}, Milovan Zdravko-vi} i autor. Pored toga, u~enici profesorkeMarijane Ajzenkol su izveli pantomim-ski performans Koordinantni sistem,inspirisan matematikom, a u~esnici Fe -stivala su odigrali {ahovsku simultankusa velemajstorom Alisom Mari}.

Ivana Nenadovi}

Ol ivera Mi lošev i¯

„Pozori{te je moja {ansa da izgradim paralelni svet u

ovom svetu koji je takav kakav jeste. To mi je i prilika da

ne poludim od realnosti“, kaè Joèf Na|

O 36. FESTIVALU MONODRAME I PANTOMIME

Joèf Na| u predstavi Gavran

12

Tema: Teatar i dru{tvena klima

LUDUS 175–176Lu

Komercijalizacija i podilaènje lo{em ukusuu umetnosti i kulturi nisu novi fenomeni,naprotiv. Ali po mnogima su naro~ito izra -èni u vremenu i na prostoru gde ìvimo. To,razume se, otvara brojna pitanja. Kulturamoè da bude komercijalna samo ako real-izuje programe koji se svima dopadaju. Ka -ko zadovoljiti taj uslov a ne pre}i u zonulo{eg ukusa?

KAD BLAGAJNA ZAPUCA TREBA LI MUZE DA ZA]UTE?

Komercijalizacija kulture je pojavakoju je, izme|u ostalog, podstakladràva traè}i na~ina da rastereti

sopstveni budèt. Kad bi kultura postalakomercijalna, mogla bi samu sebe daizdràva. Konkretno, to zna~i da bi seknjige {tampale, filmovi snimali, a pred-stave izvodile bez novca iz dràvnog bu -dèta. Tome se u Srbiji teì jo{ dok je bilau Jugoslaviji i do danas se uveliko odma-klo od prvobitne te`nje. Me|utim, trebaodmah re}i da je potpuno samofinansira-nje kulture nemogu}e, barem u ovom ì -votu, i to ne samo u Srbiji.

Kultura, naterana navedenom potre-bom dràve, i to naro~ito od vremena eko -nomske krize veoma malim dràvnimdotacijama, poku{ava da se sama snalaziza novac kojim }e realizovati nove pro -jekte. îni to na razne na~ine. Pokrovite-lji, sponzori i ostali darodavci su prvi nalisti: ve} nekoliko decenija unazad nije-dan film na primer nije snimljen bezmaterijalne pomo}i barem desetak firmi.Neke kulturne ustanove izdaju deo svogprostora, naj~e{}e kafi}ima, pa novac odkirije upotrebe za nov projekat. Pozori{tarecimo iznajmljuju salu za koncert nekogpeva~a, ili za proslavu jubileja neke fir -me.

Zarada od prodaje proizvoda kulturenije na ovoj listi zato {to su oni koji moguda ostvare dobit malobrojni. Kao {toznamo, retko koja knjiga je bestseler,doma}i filmovi jesu rado gledani ali netoliko da bi mogli da zarade uloèninovac – za sad je samo ~uvena ZonaZamfirova Zdravka [otre iz 2002. godineimala milionsku gledanost (1,5 miliona uSrbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj).Koncerti ozbiljne muzike imaju uglav-nom stalne oboàvaoce, ali njih nemadovoljno da bi se moglo ìveti samo odkupljenih ulaznica. Galerije ne napla}ujuulaz posetiocima izlo`bi, mnogi muzejitako|e ili pak to ~ine simboli~no, pa imizlo`be sasvim sigurno ne}e uve}ati go -di{nji prihod. Slikari i primenjeni umet-nici uspevaju da prodaju svoje radove, alije malo verovatno da im je to dovoljno zaìvot. Jedino su pozori{ne sale, tvrde uteatrima, pune. Ako ne na svim predsta-

vama, a ono na ve}ini njih. Me|utim, ce -ne ulaznica nisu trì{ne, pa je prihod sablagajne nedovoljan da se njime plati inovi repertoar i odràvanje postoje}ihpredstava.

Svima njima je, zna~i, jedino re{enjeda prave takve programe koji }e se dopa-sti onima bez ~ijeg novca ne mogu darade: sponzorima i publici. I tu sad po ~i -nje pri~a o lo{em ukusu kao negativnojposledici potrebe da se kultura komercija-lizuje.

Uzmimo primer pozori{ta. Kako bisale na svim predstavama bile pune,potrebno je proizvesti komade koji }e bitipo sva~ijem ukusu: i onog ko je obrazo-van i ko nije, i mu{karca i ène, i starog imladog. U sociologiji kulture i umetnostito se zove ujedna~avanje, tj. homogeniza-cija kulture: nestajanje ili ublaàvanjesocijalnih i kulturnih razlika. Tip homo-genizacije koji nas zanima je ujed na ~a -vanje pojednostavljenjem. „Zasniva se nauvo|enju dela ili elemenata vi{eg stepenakulture pomo}u izvesnih prerada koje sesmatraju za sredstvo pribliàvanja tihdela masama, i ostvaruju se pomo}uupro{}avanja i pojedostavljenja, kako bimasovna publika bila u stanju da lak{eshvati i razume tvorevine kulture vi{egnivoa.“ Dr Milo{ Ili}, iz ~ije je knjige So -ciologija kulture i umetnosti citirana pret-hodna re~enica, navodi pozitivan primerovakvog postupka: od nekih osrednjihliterarnih dela nastali su filmovi visokogumetni~kog dometa, ali dozvoljava i pro -ma{aj. U ovom drugom slu~aju, u slu~ajunegativne homogenizacije, „koja se sasto-ji u tome {to se kod masovne publike kaopotro{a~a takvih proizvoda umrtvljuje iliblokira interesovanje za vrhunska kul -turna i umetni~ka ostvarenja prividnimili stvarnim zadovoljavanjem proizvodi-ma vulgarizacije“, {iroka publika se, naprimer, „zadovoljava stripovanjem Tolsto-jevog romana Rat i mir umesto da ~itaizvorno delo, ili se umesto slika poznatihsvetskih majstora zadovoljava vulgarnimvariranjem njihovih motiva odnosnotehnika.“

Dakle, da li }e predstava biti s ove ilis one strane ukusa, zavisi od autora, od

njegovog ume}a i shvatanja kojim na -~inima i sredstvima posti}i komercijali-zaciju. Televizijski rijaliti programi iestradni koncerti pruàju o~igledan pri -mer kako je mogu}e jednostavno i sigur-no postati popularan, odnosno kako jemogu}e uvek prodati sva mesta u gleda-li{tu. U situaciji kad ste pod pritiskom dava{a predstava mora da zaradi i novaculoèn u njenu realizaciju i novac za sle -de}u predstavu, kako odoleti i ne krenutiputem koji je estrada ve} utabala, a neputem kojim se mo`da ne}e sti}i do po -trebnog cilja?

Odgovor na ovo pitanje zavisi od togakoga pitate. Batri} @arkovi}, osniva~ ivlasnik pozori{ta „Slavija“, teatra ~ije supredstave birane na osnovu toga kolikosu zabavne, dopadljive i lako razumljive,smatra da je to jedini recept dugove~nostipredstava. S obzirom na to da su mnoge„Slavijine“ predstave odigrane preko stoputa, ~ini se da je u pravu. Kriti~ari ihretko pose}uju, {to je dovoljan pokazateljgde svrstavaju „Slavijine“ hitove, madajavno govore da nemaju ni{ta protiv ta -kvih pozori{ta sve dok ne tro{e dru{tveninovac.

U Ustanovi kulture „Vuk Karadì}“su se nakon prve sezone, a postoje tekdve, hvalili da su prodali tri puta vi{eulaznica od jednog pozori{ta koje postojivi{e od pola veka. Sanja \ur|evi}, direk-torka „Vuka“ isti~e da je njihova speci-fi~nost da sami finansiraju svoje progra-me. U tome im pomaè savremena kome-dija, zato {to je taj ànr deficitaran ugradu a veoma je traèn. Po~eli su pred-stavama Arsenik i stare ~ipke, popular-nom crnohumornom komedijom DòzefaKeserlinga u reìji Stefana Sabli}a saJelisavetom Sekom Sabli}, Goricom Popo-vi}, Banetom Zeremskim, Nikolom Vujo-vi}em, Mladenom Andrejevi}em, Neboj -{om Milovanovi}em i Borisom Milivoje-vi}em, i Sabljom dimiskijom, koju je njenautor Aleksandar Popovi} opisao kao„gorku farsu u jednom par~etu“, u reìjiGorana [u{ljika, sa gluma~kim zvezda-ma Nikolom \uri~kom, Neboj{om Glogov-cem, Marinkom Mad`galjem i BorisomMilivojevi}em. Pro{la sezona je po~elakomedijom PR ili Potpuno rasulo Neboj{eRom~evi}a u reìji Egona Savina, u kojojigraju Boris Isakovi}, Du{anka Stojano-vi} Glid, Branko Cveji}, Predrag Ejdus iMa{a Daki}. Osim svojih projekata, „Vuk“prikazuje i samostalne produkcije, pa im,izme|u ostalih, salu pune monodrameMaster klas i Poslednja {ansa u izvo |e -nju Seke Sabli} odnosno Suzane Pe tri -~evi}, i muzi~ka predstava Zvezdarskezvezdice sa Goricom Popovi}, DaromDòki}, Tanjom Bo{kovi}, Katarinom Goj -kovi}, Jelicom Sretenovi}, Sofijom Juri -~an, Anitom Man~i}, Goranom Sultano-

vi}em i Radomirom Nikoli}em. Sude}i ponaslovima, autorima, poznatim gluma~ -kim imenima, smelo bi se re}i da reper-toar „Vuka“ jeste po ukusu takozvane{iroke publike, a da njihove predstaveiako ne dobijaju najvi{e ocene kriti~ara,nisu u zoni lo{eg ukusa bez obzira {to sukomercijalne.

Mjuzikli Pozori{ta na Terazijama –îkago, Producenti, Glorija, Maratoncitr~e po~asni krug, Briljantin, Cigani leteu nebo, Kabare, Na slovo, na slovo, vero-vatno su najtraènije predstave u gradu,pa i u dràvi. Kriti~ari su o njima izreklimnoge superlative. Ukratko, iako semjuzikl smatra „lakim“ ànrom, ànromza zabavu publike, mjuzikli Pozori{ta naTerazijama su nedvosmisleno visokoumetni~ka ostvarenja i nimalo lake note.

Mjuzikl Kosa Ateljea 212, verovatnonajskuplja predstava aktuelnog beograd-skog repertoara, kako kaè Kokan Mla -denovi}, njen reditelj i upravnik Ateljea,za godinu dana je ostvarila ~ist prihod od11 miliona dinara. I siè i muzika origi-nalnog mjuzikla su adaptirani, prila go -|eni doma}em trì{tu, {to sude}i popopularnosti ove predstave, istina ne i pooce nama nekih kriti~ara, nije nimalouticalo na kvalitet. Novac koji je zaradilaKosa, ina~e za tri miliona manji nego {toje Atelje dobio od osniva~a Skup{tinegrada za osam premijera ove sezone,uloèn je u nove projekte.

Istraìvanja ukusa publike, moè sere}i, ne postoje. Rezultati do kojih sudo{li stru~njaci Zavoda za prou~avanjekulturnog razvitka otkrili su da pozori{tamoraju da postanu deo dru{tva spektaklauko liko èle da pune sale. Trì{na utak-mica traì od pozori{ta da iza|u iz krugaelitne umetnosti u koje ih je smestilopro{lo vre me. Teatri moraju da se otvoreprema komercijalizaciji i da je ne do -ìvljavaju kao niù vrednost. Istra ̀ iv a -nje Zavoda je pokazalo da publika vi{evoli komedije od drama zato {to joj jestvaranost ve} do voljno dramati~na.

Glumci i ostali ~ije je radno mestopozori{te za mi{ljenje o uticaju komerci-jalizacije na kvalitet predstave govore po -jedina~no, u intervjuima, ako ih nekoeventualno o tome pita. Oni koji nisu an -gaòvani u komercijalnim projektimasmatraju da ne bi bilo dobro prihvatitistavove publike iz Zavodovog istraì va -nja. Kaù da ni pozori{te, ni film nisuzabava ve} realizovana umetnost, kao ida bi pozori{te trpelo u slu~aju da seokrene zadovoljavanju uslova bez kojihnema komercijalizacije. O~igledno, ko -mercijalizaciju izjedna~avaju sa nekvali-tetnom predstavom, sa lo{im ukusom.Kao da primeri iz prakse, a u ovom tek -stu su na vedeni samo o~igledni, ne govo-re da nije sve crno-belo.

Jedan od retkih poku{aja da se oovom problemu govori organizovano, bioje pro{logodi{nji Okrugli sto „Politike“.Podseti}emo na dva mi{ljenja, rediteljkeTanje Mandi} Rigonat i profesora i pozo-ri{nog kriti~ara Ivana Medenice.

„Vrlo je opasna ova pri~a: hajde,okrenite se blagajni, projektima, juritesponzore, a dràva }e biti posmatra~ kojiprati rezultat trì{ne utakmice“, upozori-la je tom prilikom Tanja Mandi} Rigonat.„Pozori{te nije isklju~ivo mesto zabave.Ili bi bilo poèljno da to postane? Jo{jedan prostor za beskrajno ponavljanjeispraznih sadràja, za anesteziranjeglupo{}u koja je finansijski isplativa a zakulturu pogubna. I jo{ ne{to, ne postojigeneralno kriza publike u na{im pozo -ri{tima, kao {to mislim da ne postoji nikriza kvaliteta. Imamo dobre pisce, glu -mce, reditelje, posve}enu publiku koja uop{toj besparici odvaja novac za ne takojeftine karte u na{im uslovima. Nemamni{ta protiv bulevarskog pozori{ta, aliimam da kulturna politika i mi{ljenje opozori{tu bude u znaku bulevara.“

Ivan Medenica je objasnio da „miovde govorimo u prvom redu o pozori{tuu kontekstu implicitnog ili eksplicitnogzahteva da bude pose}eno, da ostvarujeuspeh na blagajni, u kontekstu finansi-jske krize kada je, kako kaù, nemogu}eimati onakve dràvne subvencije nakakve je pozori{te naviklo“. Medenicapodse}a da se iz gradskog budèta delinovac „svima ravnomerno, po egalita ri -sti~kom principu – svakome pomalo ni -kome dovoljno, smanjuju se subvencije, aveoma perfidno se, nasuprot tome, podr -àva kriterijum – zarade na blagajni.Ve}ina nas ovde nije protiv tog kriteriju-ma, ve} samo smatramo da on ne moè ine sme da bude dominantan u javnomsektoru: to je zdrava logika. Ako nemadovoljno para za kulturu, neko ozbiljan ikompetentan treba da preuzme odgov-ornost za razvrstavanje tog novca i dakaè: ’Molim vas, ovoliko ima za vas,sna|ite se za ostatak.’ Na osnovu tihkriterijuma bi se, onda, neke kulturneinstitucije, one za koje, dakle, odgovornismatraju da nemaju adekvatan umet-ni~ki i kulturni zna~aj, prepustile u ce -losti trì{tu, a na drugoj strani bismo bu -dètski u potpunosti pokrili, na primer,Malo pozori{te „Du{ko Radovi}“ kao tea -tar za decu, koji pri tome eksperimenti{eu pogledu umetni~kog izraza; dakle, imadvostruko osoben, delikatan poloàj. Aliza{to nam onda treba da Amatersko po -zori{te „Dadov“ bude institucija na grad-skom budètu? Amatersko stvarala{tvomladih je va`na delatnost, ali da li je toprioritetni interes kulturne politike gra -da, zar time ne mogu da se bave, recimo,op{tine? S druge strane, za{to je, pitamkao gra|anin, Zvezdara teatar danas sto -procentno na budètu grada Beograda,pozori{te koje je pokrenuto kao nezavisnii privatni projekat osamdesetih, a danasnema ni kontinuiranu umetni~ku pro -dukciju? Primera ima bezbroj...“

Mnogi su slo`ni u tome da nije tajnato da visok umetni~ki domet i komercijal-ni efekat i te kako mogu i}i ruku podruku, za {ta ima ~itav niz primera. Alinije tajna ni to da vi{e novca ili bar nje -govo odgovornije pa samim tim i bolje ra -spore|ivanje smanjuje opasnost od {tet -nog uticaja komercijalizacije kulture nanjen kvalitet.

Podsetimo jo{ na poznatu sentencuda kad topovi zapucaju muze za}ute, a{ta muze mogu ili {ta treba da rade kadblagajna opali rafalnu paljbu?

[ta je zaklju~ak? Ni{ta {to ve} nijere~eno i {to se ne zna. Nije dakle re~ o ne -poznatim stvarima ali o~igledno jeste one~emu na {ta valja~esto podse}ati.

Piše: Sonja ¬ i r i¯

Ilustracija: Jugoslav Vlahovi}

LUDUS 175–17613

Da li nailazi era novog komercijalnog pozo -ri{ta, ili su na na{u dru{tvenu scenu stupilisponzori nove vrste, ili nam je pozori{tepred jo{ jednom krizom, nikad ve}om iozbiljnijom?

NA AGAMEMNONOVOJ STAZI

Premijera. Ispred pozori{ta, kao ipred salama u kojima se prvi putekskluzivno prikazuju novi doma}i

filmovi, crveni tepisi po kojima }e zvanicepro{etati do ulaznih vrata. Pod {lja{te}imreflektorima crvene se i upleteni gajtanikao putokaz onima s pozivnicama. Isto -vremeno, ti konopci odvajaju goste od ru -lje. Sve~ana atmosfera, duh svetskogglamura, uzbu|enje kojemu ~ar daju glu -ma~ke zvezde i bogati producenti. Re~ju,se}anje na vreme Dugih brodova, nazlatne godine Festa, ili na doba kada jejo{ razumno zvu~ala parola „Beograd –olimpijski grad“. Vreme je, me|utim, sa -da{nje.

Staze pred ulazom su i dalje crvene,ali kra}e, pre li~e na }ilime. (Gledam ih iprise}am se da je i Agamemnon poslednjiput u svoj dom u{ao kora~aju}i po pur -purnom sagu). Oni {to sada tuda {etkaju

izmenjena struktura na{eg dru{tva pro -dukovala novu vrstu sponzora.

Jedan od rodona~elnika na{eg savre-menog komercijalnog pozori{ta, Zvez-dara teatar, bez dotacija ìvi od novcainkasiranog na blagajni, a po istom mo -delu funkcioni{e i novoosnovana ScenaKult. Oba pozori{ta uspevaju da opstanuuz redovne finansijske „injekcije“ privat-nih sponzora, a za oba je karakteristi~noda svoj repertoar zasnivaju na tipi~nona{oj varijanti bulevarskog pozori{ta gde,za razliku od francuskog, gledaoca nezanimaju kalamburi bra~nog trougla, ve}on uìva u intrigama zasnovanim napoliti~kim obra~unima kakvih nam jepuna istorija. Tako smo u okviru komer-cijalnog pozori{ta dobili dva podmodela.Prvi je zasnovan na gotovo feljtoni sti~ -kom prosedeu i, bez obzira na komi~kuintonaciju, ozbiljno je zagledan u istoriju,

tim, isuvi{e {uplje odzvanja. Za onogozbiljnog gledaoca sve ostaje, na povr{ini,satkano od op{tih mesta i kada je u lju -bavi, i kada je o politici re~. Ali ove drametakvima nisu ni namenjene.

Tu se vra}amo na agamemnonovski}ilim s po~etka ove pri~e i dre~avi pur -purni gajtan kojim }e se skrditi i utoritipredstavnici nove sponzorske klase.Pokazalo se da su predstave, nereìraneali zato aranìrane, s lako prenosivomscenografijom i mizanscenskim re{enji-ma koja pogoduju gostovanjima po pro -vincijskim domovima kulture, rasto~enimnekada{njim bioskopima, skrpljene pologi~nom „all star“ gluma~kom sistemu,ipak neglumljene, namenjene duhu onihkoji se spremaju da u pozori{tu prona|unastavak zabave kakvu im nudi kafana iTV kojom hara novokomponovana narod-na muzika. Takve predstave inauguri{uteatar koji je izgubio bitku protiv ki~a i{unda, bez nade da bi mogao da edukujesvoje mecene.

âk i najgnusniji izdanci dosa da -{njeg estradnog pozori{ta, utemeljenog napretpostavci da publika àrko èli da jojse otkrije druga strana medalje, da joj sesaop{ti nova verzija istorije, pa i doga|ajau kojima su sami u~estvovali, ni naj pro -zirnije pozori{ne „tezge“ koje su uzdu` ipopreko prokrstarile i onom i ovom Ju go -slavijom, nisu bile ovako bezo~no li{enema kakave ambicije da, makar i reda ra -di, ironi~no prokomentari{u stvarnost,pro{lost ili da se zagledaju u budu}nost.Politi~ki pragmatizam kojem nas, uosta -lom, u~i i ve}ina na{ih politi~kih strana-ka; iz dana u dan potvr|uje tezu po kojojnije uputno preterano insistirati na od -re|enom ~vrstom stavu. Da se ne bi za -stranilo ili provociralo, da se od op{tine doop{tine ne bi morao menjati tekst, zgodni-je je napraviti predstavu koja ne}e ni o~emu govoriti, ali u kojoj }e se s vremenana vreme pomenuti rat, ljubav ili benignaaluzija na aktuelne politi~are. Zato }ejunakinja jednog od takvih pozori{nihhitova uzviknuti „Srbi su u{li u Sarajevo.Rat je gotov!“, pri ~emu taj pokli~ ne}ebiti izraz ne~ijeg politi~kog stava, niti }eta izjava imati ma kakvu dramatur{kufunkciju. Iz toga sledi jo{ jedna karakter-istika ovakvog pozori{ta: fascinantnoodsustvo moralnog stanovi{ta. Va`no jenapomenuti da ovde nije re~ o afirmacijimoralnog stava koji je mogu}e negativnoprocenjivati, niti je u pitanju zagovaranjeeti~kog relativizma, ve} je na delu svo -|enje stvarnosne ravni na puku ilustra -ciju bez ukusa i mirisa, bez besa, jauka,prezira ili smeha.

Zanimljivo je da se u jednoj od pred-stava, koje kod nas uspostavljaju ovakavteatarski trend, pominje i prezir premanovokomponovanoj narodnoj muzici kaoprema svojevrsnom (negativnom) simbo -lu ovog vremena, paradigmi klase kojaosvaja Beograd i formira nove kriteri-jume za procenu ovda{njeg kulturnog idru{tvenog ìvota. No, takav podsmeh }ezapravo biti la`ni znak, kao {to su la`ni isami likovi te dramaturgije, kao {to je,uostalom, laàn i celokupan na{ sada{njiìvot. Nevolja ovakvih predstava je utome {to one ne demistifikuju tu la` ve}je, naprotiv, podràvaju. Konzumentiovakvog pozori{ta, a to nam dokazujukada ih posmatramo kao slu{aoce novo -komponovane narodne muzike, nemajunameru da se navikavaju na dru{tvenekonvencije velegradskog, prestoni~kogìvota, pa i na pozori{te kao deo tih kon -vencija, ve} }e stvarnost, u koju odneda -vno spada i pozori{te, osiono da prilagodesebi. Tu se metafora o Agamemnonovomulasku u dom gde ga ~eka Klitemnestrapretvara u nadu. Ako ona bude neost-varena, bojim se da }e nam se pozori{tepretvoriti u neku vrstufontane èlja.

Intervju: Sonja Vuki}evi}

ISTORIJA NAM JE UVEK ISTAA GEOGRAFIJA SE MENJA

Kada se sa Sterijinih Rodoljubacaskinu ~ipke, kitnjasti volani, ukra-si i boje, pred nama su nali~ja

na{ih naravi i karaktera. Sonja Vuki}evi}u predstavi koju je reìrala u Srpskomnarodnom pozori{tu u Novom Sadu, a ~ijaje premijera bila krajem prole}a, likove izkomada odeva u istu bezli~nu ode}u kojapodse}a na uniformu, kao vojsku koja jestalno u istom istorijskom pokretu. Oni sepentraju na ogromnu metalnu zemaljskukuglu, vise na stolicama, igraju kola iokretne igre i deluju i misle zajedno. OviRodoljupci su odbojni, ru`ni, priprosti,gramzivi, prevrtljivi i nepouzdani. Volevlast i novac, mrze druge, a zatim im se,po potrebi, dodvoravaju. Laù, kradu i nemare za moral i gra|anske vrline.

Sterijini Rodoljupci su kao ogledalokoje ne laè i u kojem se vidimo onakvikakvi smo, sa svim manama, prevarama,zabludama, pro{lo{}u. Ovaj ironi~an Ste -rijin obra~un sa srpskim nacionalizmomi nacionalnim patriotama koji vole dazasednu u fotelje i ne misle na dobrobitnaroda Sonja nastoji da postavi tako da seiz ovog vremena ponovo sagleda istorija ine{to iz nje nau~i. Uz muziku Lajka Feli-ksa i melodije koje se uìvo izvode natesteri i violini ona prati Sterijinu melan-holi~nu liniju prekora i samoprekora. Isvoj izraz. Ovi Sterijini Rodoljupci sustalno u pokretu koji govori vi{e od re~i.

Razumni glas savesti je u predstavidevoj{ica Hristina, dete ovog vremena.Mudrije od svih koji }e tokom predstaveprotutnjati scenom. Ona nas podse}a dase u slobodi mora slobodno ìveti, da namse istorija stalno ponavlja, a geografijastalno menja. Ali i na to da }e kao i mnogimladi i pametni, nakon svih gadosti ov -da{njih rodoljubaca, oti}i u svet da to vi{ene gleda.

Posle ovakve predstave gledalac seiskreno zapitate {ta zna~i rodoljublje?

A Sonja Vuki}evi}, odgovaraju}i nanjega, kaè: „Uvek }emo pamtiti lik idelo, recimo Tesle, koji je za mene pravirodoljub. Ostavio nam je sve {to je mogao.Za mene su rodoljupci ljudi koji su napra-vili velika dela i ostavili ne{to budu}imgeneracijama. Ovi novi samoprogla{enirodoljupci su potpuno bezli~ni. Od tih kojisu poslednjih decenija vikali da su rodo-ljupci sada ne mogu da se setim nitijednog. Nijednog od tih likova recimo izdevedesetih ne mogu da se setim. Pa kadbismo krenuli od devedesetih do danassve njih smo zaboravili. Ti i takvi rodo-ljupci su neka bezli~na masa koja naskvari.“

Zanimljivo je koliko su SterijiniRodoljupci ovde uvek aktuelni?

Mislim da izme|u Sterijinog i ovogna{eg vremena uop{te nema razlike. Isto-rija ovde prosto stoji. I zato sam shvatilada isto mislim kao Sterija. Razlika jesamo {to sam svoju predstavu upakovalau neku novu tehnologiju. I{la sam vi {e -slojno u gra|enje na{e predstave. I veomasam kriti~na naspram sada{njih rodolju-baca. U mojoj predstavi muzi~arka SonjaKalaji} na testeri izvodi srpska kola zato{to na{ narod ve} vekovima testeri{e jed -no te isto. Na sceni je metalna kon struk -cija zemaljske kugle koja zna~i da smomi stalno kao u Evropi, a ipak nismo. Uisto vreme ona je i kavez u koji smo za -tvoreni i nikako da iz njega iza|emo. Upredstavi je i devoj~ica Hristina Tati} koja~ita Sterijin uvod u Rodoljupce i koja go -vori aforizme na{ih najboljih satiri~arakoje sam odabrala za ovu priliku. Tu su ifanstasti~ni glumci Srpskog narodnogkoji igraju ~itav sat igre i teksta. Takosmo spojili pokret, misao i film. To je bilaideja. Radila sam kao Pikaso. I to bi bilokao kad biste njega pitali za{to je polovi-na lica na jednom portretu ène gitara, adruga je lik. To je zato da bi ljudi kadaodu ku}i posle predstave smelo i raz mi -{ljali o svemu. [ta je to? [ta sam je htelada kaèm, a {ta je Sterija rekao. Moji Ro -doljupci su ve~ni leta~i. Obu~eni su u pi -lotska odela i lete! I svi su isti kao kodSterije, Smrdi}i, Zeleni}ke, novokompo-novani pametnjakovi}i... Nisam stvljalakokarde, one su obi~no u boji nacije kojaima svoj specifi~an folklor, ali sam glum-ce provela kroz ma|arska i srpska stilizo-vana kola. U ovoj predstavi je pokret ko -karda.

A to {to je Sterija napisao pre dvestagodina kao da je napisano ju~e?

Istovremeno je i dirljivo i uàsava-ju}e {to ovde ne prestaje to kolo rodoljub-ca. [to ovde ljudski um nikako da se po -meri napred, samo tehnologija ide na -pred.

U va{oj predstavi Hristina je iz ovogvremena i ona je ta nada za boljubudu}nost?

Ona sa kompjutera kao da ~ita nekuknjigu, a u isto vreme gleda film i pita seko su ti ljudi. I kad bi bilo vi{e takvih Hri -stina poverovala bih u na{u bolju bu -du}nost. To dete je izabrano za predstavujer je stvarno posebno. Ima natprose~nuinteligenciju i izuzetno je obrazovana zasvojih osam godina. Takvi, da ih je vi{e,mogu promeniti nas i svet.

Olivera Milo{evi}

Aleksandar Mi losav l jev i¯

Reprint: Ludus br. 15, mart 1994.

nisu osvaja~i Troje, a ne li~e ni na prebo-gate producente. Dokaz da su mo}nicitipi~no je ovda{nje provenijencije i visi imoko vrata u vidu vazda razvezene kra -vate. Uspe{an homo balcanicus, istini zavolju, nikada nije savladao tehniku vezi-vaja i no{enja kravate, ali se neko} ipakznalo {ta je {ta i ko je ko, pa i to, recimo,da su najbolja mesta na premijeramauvek zauzimali nevoljnici bez karte, pu -{tani unutra po milosti vratara. Takvi bisedali na mesta namenjena onima kojimbi ulaznice na ruke donosili kuriri. Mo} -nici od kojih je zavisilo dotiranje kulture ipozori{ta po pravilu nisu ni navra}ali uTalijin hram, osim – kao {to nas je ne -davno podsetio Goran Markovi} – u vre -me posleratne sezone lova na balerine ili,kada je valjalo proveriti prijavu o „nekimtamo, tikvama“, tj. o kakvom umetni~ -kom napadu na sistem, samoupravljanje,na Li~nost i Delo. U novije vreme stvarisa sponzorima su se zna~ajno promenile.I oni {to su ih docnije zamenili kao finan-sijeri pozori{ta umeli su odre{e kesu, alisu radije na predstave slali – zamene.Dana{nje mecene, me|utim, èle da videu {ta su uloìli para. I tu, naravno, nasta-ju problemi, ne zato {to institucija spon-zorstva vi{e ne valja, nego zato {to je

bavi se njenom revalorizacijom (u duhuaktuelnih dru{tvenih trendova), u pro -{losti traga za uzrocima sada{njice. Dru -gi podmodel je ànrovski bliì izvorniku,na tragu je vodvilja, na komi~an na~in jezabavljen ljubavnim intrigama. Sada se,me|utim, javlja i tre}i podmodel koji bi dapomiri prva dva. Dramatur{ki, naj~e{}esu u pitanju nerazvijene anegdote, vicevikoji kulminiraju kada melodramska pri -~a naglim zaokretom biva uvedena u è -stoke politi~ke vode. Tako se na jednommestu neo~ekivano na|u i ljubavni trou -gao i politika na{a svakdanja. Pa`ljivi-jem gledaocu ovakvih predstava vrlo brzopostaje jasno da se iza viceva koji plju{tesa scene, iza duhovitih dosetki junaka,iza naizgled naivnih „obra~una“ krozkoje se otkriva „prava istina“ o na{ojsudbini, u stvari ni{ta ne nahodi, da tunema ni nas, ni na{e sudbine, a bogme niistinskih „punokrvnih“ dramskih likova.Htelo bi se tu sva{ta: prstohvat kove~e -vi}evske (Du{ko) oprosti i duhovitosti,zera kova~evi}evske (Sini{a) o{trine isurovosti, kap novkovi}evske (Milica) du -bine u traganju za korenima, ka{i~ica le -skovarovske (Deana) sposobnosti da sekroz poigravanje nostalgi~nim uspostaviveza sa sada{njicom... Rezultat, me|u -

Sonja Vuki}evi}

Karikatura M. Stefanovi}a

14

Osvrt na 56. Sterijino pozorje

LUDUS 175–176Lu

Sne¦ana Mi le t i¯

U KOM @ANRU @IVIMO

Ovogodi{nje 56. Sterijino pozorje,kako to obi~no i biva, sem glavnog iprate}ih programa obeleìlo je i ono

{to je na{ ~uveni pisac Rastko Petrovi},jednostavno, nazvao „ljudi govore“. Lu -dus donosi mozaik izjava koji ocrtavasvojevrsan kroki festivala i, hteli – nehteli, daje skicu za portret na{e relnosti.

Ksenija Radulovi}, selektorkaPozorja

„Ali ljudski ìvot nema smisla svodi-ti samo na pitanje ko je na vlasti, kad }eslede}i izbori, jesmo li za Evropu ili ni -smo... Mi imamo pravo i na svoje male,jednostavne ili komplikovane, te{ke ilivedre ìvote izvan toga. Otud mi je drago{to }emo se na ovom Pozorju baviti i ne -kim bazi~nim ljudskim temama u pred-stavama poput Metamorfoza ili Ki{inje-vske ruè... Ljudi i dalje vole, ili bar topoku{avaju, da i dalje imaju svoje intim-ne strahove i dileme i svoja dru ̀ enja ismeh, bez obzira na takozvanu aktuelnusituaciju.“

Milivoje Mla|enovi}, direktorSterijinog pozorja

„Oko sto pedest glumaca, sedampredstava u zvani~noj konkurenciji, apropozicije su dopu{tale devet. Mo`da seneko pita ~emu strogost selektorke? Nijeu pitanju rigoroznost, ve} napor da sena|e mera. Podsetimo da i u vremenimakada je Pozorje bilo jugoslovenski festi-val, u konkurenciji nismo imali ve}i brojpredstava, najvi{e devet. Pozorje nijesmotra onoga {to se na teatarskoj scenizbiva, nego festival najboljih ostvarenjapo odluci selektora, iza koje stoje Umet-ni~ko ve}e i Upravni odbor.“

Dino Mustafi}, reditelj predsta -ve Ro|eni u YU

„Drago mi je {to je ova predstava ot -vorila Pozorje i drago mi je {to sam pono-vo u Novom Sadu. Ve} sam bio s kla -si~nom dramom Pred penzijom TomasaBernharda. Ta predstava je tako|e govo-rila o va`noj temi za dana{nji dan – dazlo~in ne zastareva, da istorija moè da

retu{ira i relativizuje ìvote, ali da zlozna potpuno metafizi~ki da se prenosi izgeneracije u generaciju. S druge strane,ve~era{nja predstava govori o vremenuiza nas, o zemlji zemlji u kojoj je bilomnogo nevolja i nesre}a, ali i mnogolepog i uzbudljivog. Pravili smo je bezgor~ine i prezira, bez namere da glori-fikujemo jedno vreme.“

Predrag Ejdus, glumac u pred-stavi Ro|eni u YU

„Mi smo u Jugoslaviji bili prete~aEvropskoj uniji i, da se nismo raspali,verujem da bismo bili jedna od naj sre} -nijih zemalja u Evropi. Bili smo vaspita-vani u internacionalnom duhu saradnje,poverenja, ljubavi. To su bili zna~ajniuzleti i dometi te zemlje. Mr`nja, rasi -zam, ksenofobija, patnja, nama su bilistrani, bez obzira {to smo balkanski mel -ting pot razli~itih plemena, religija...Imao sam taj famozni crveni paso{ nakojem su nam zavideli ljudi sa Istoka kojisu ìveli iza ’gvozdene zavese’. Jugoslav-ija je bila jedna ozbiljno organizovanadràva, {to tek treba da se dogodi tvo re -vinama nastalim nakon njenog raspada.Ne mogu da dozvolim da zaboravim dami je bazi~ni identitet dala Jugoslavija.“

Oliver Frlji}, reditelj predstavaKukavi~luk i Proklet bio izdajicasvoje domovine

„Naàlost, svako dru{tvo nosi u sebilatentni fa{izam, samo je stvar dru{tveneklime kako }e se manifestirati i da li }eoslabiti kad se latentno aktivira, kadizbije na povr{inu. O tome govori Prokletbio izdajica..., ova predstava je brutalnaanaliza slovenskog dru{tva. To je zmijakoja sama jede svoj rep... Predstave ukojima nema dru{tvene odgovornosti suproma{ene, predstave koje na sve mo gu -}e na~ine poku{avaju ignorisati dru {tve -nu situaciju opet, na neki na~in, reflekti-raju tu situaciju. Upravo zbog nepreuzi-manja odgovornosti na ovim prostorima– i {ire – doga|a se to {to se doga|a.Dru{tvo nas u~i da ne preuzimamo odgo-

vornost. U trenutku kada zaokruìmoneko ime na izborima, na{a odgovornostprestaje, Kukavi~luk govori o tome. Jakoje lepo govoriti o individualnoj odgovor-nosti, ona je va`na, ali postoji i kolektiv-na odgovornost. Politi~ki reìmi naprostoru biv{e Jugoslavije ne bi se moglidogoditi bez kolektivne odluke za to.

Primo` Bebler, reditelj i umet-ni~ki direktor Slovenskog stalnoggledali{~a u Trstu

„Osnovnu poruku o svemu tome dalaje Mirjana Karanovi} na Okruglom stolupovodom predstave Ro|eni u YU, kada jerekla da ho}e da sahrani tog mrtvaca.Mislim da stvarnost ipak demantujemogu}nost da se taj mrtvac sahrani. Mine moèmo da prevazi|emo pojam dr -àvnosti, odnosno ono {to smo dobili raz -bijanjem one zemlje. Stvaranje nacional-nih dràva na eks-ju prostoru je anahro-no odnosno zakasnelo. Nacionalni ro -mantizam stvar je 19. veka, vi{e ne po -stoje nacionalne dràve, mi smo deo glo -balne strukture. âk i najve}e nacio nal -ne dràve poput Francuske i Nema~kepredaju deo svog suvereniteta. Ne moguvi{e da govore: ’To je francuski na~in, mismo bolji od drugih, mi bismo to tako...’Stvaraju se pravila kojih se svi u toj za -jednici moraju dràti. Zakoni su jedinst-veni, ne moèmo se ponositi nekim speci-fikumom, nema vi{e te dràvotvornestrasti, pogotovo je ne mogu imati ove na -{e male zemlje koje ni{ta ne zna~e usvetu.“

Jelena Mihajlovi}, glumica upredstavi Kukavi~luk

„Nama je preko glave i Jugoslavije, iTita, i Milo{evi}a, dajte ne{to drugo. Aliisto tako sam ta generacija koja nema {tada ponudi. Mi smo 5. oktobra mislili daimamo alternativu, ali sada je sitaucijajo{ gora, jer ako nije vladaju}a opcija,koju onda opciju imamo? Moja generaci-ja nije makla nikuda, stigla je samo do’dvojki’ na ro|endanima i ’velikog brata’.Turbo-folk je mnogo doprineo kreiranjusvesti, on nije nastao sam od sebe, bio jeto vrlo svestan politi~ki projekat. Kolikogod da se opiremo Titu, Milo{evi}u iJugoslaviji, sve dok ne budemo mogli darazjasnimo sami sebi {ta je to bilo, ba -vi}emo se njima. Zato se njima bavi iFrlji} i predstava Ro|eni u YU. Za meneje vrlo zna~ajna bila re~enica ’Ja tudràvu jo{ nisam shranila’. E, to je prob-lem celog naroda, stalno je u setnim raz -mi{ljanjima o pro{losti, a u tome pro|esada{njost! Ose}am da na{e nacionalnoopredeljenje nije budu}nost, ve} àl zamladost.

„Od moje generacije napravila jeljude koji znaju samo da ironi{u, a ne -maju konstruktivan predlog {ta dalje.Upravo to je pitanje: ne}u da se bavimKPGT-om, O. K., a ~ime ho}e{... e, pa neznam ~im drugim...“

Darko Stazi}, upravnik kaza -li{ta Gavela iz Zagreba

„Tema raspada Jugoslavije stara je.Imamo drugih, zajedni~kih tema koje binas mogle zanimati, koje su vi{e oslon-jene na budu}nost nego na pro{lost.Prekapanje po pro{losti ne}e nas odvestivelikoj pameti, ali mogu razumeti da je toi dalje intrigantno, mo`da zato {to nisuizgovorene sve istine. Ali kao {to veliKrleà, koja je korist od izgovorenih isti-na?“

An Bizan, rediteljka predstaveBarbelo...

„Taj komad je istovremeno mra~an ipun nade, on mi govori da, uprkos sve -mu, kreativnost i kreacija mogu da pro -mene svet i daju novi pogled na njega iodnose me|u ljudima. To je neka vrsta~asa traganja, potrage jednog deteta zamajkom, a zapravo za smislom ìvota, i ojednoj èni koja traì dete, i tako|e smi -sao svog postojanja, to je pri~a o usvaja -nju dece, o imanju dece danas, na nivourealnosti, snova i snovi|enja, to je vrlobolna i sna`na poruka da je odluka uvekpred nama i u nama, i da samo mi mo ̀ e -

mo da preduzmemo ne{to, da sami stva -ramo svoju, realnu vezu sa svetom.“

Laslo Vegel, knjièvnik„Male kulture su su na udaru, ali i

veliki imaju problema. Francuzi, Nemci,tako|e postavljaju pitanje identiteta idosta razmi{ljaju o toj temi. Mali su ~estoneuroti~ni i to se lako moè razumeti.Ima tu jedan goru}i problem – problemavangarde s dugom belom bradom. To jekulturna elita koja je nekad bila avan-gardna, ali sada je etablirana i gubi se uop{tim mestima, u nekim egzistencijal-nim promi{ljanjima. Oni su zapeli u her -metizovanim poetikama koje se utapajuu istraìvanje starih mitova i ne komuni-ciraju sa sada{njim goru}im problemi-ma, postali su, o~igledno, prevazi|eni.Stari Grci, [ekspir, Balzak govorili su osvojim problemima, od njih su kreatali,pa su ta dela vremenom dobijala na op -{tosti i bezvremenosti. Nova drama, kojubih ozna~io kao transdrama, vra}a se timpolazi{tima. Mukama ~oveka koji sadaìvi i ho}e da na|e sebe i odgovore napitanja: ko sam, s kim se borim danas iovde, a ne u ve~nosti. Zato smatram dasu prve tri predstave na Pozorju jakozna~ajne i selektorka Radulovi} je to pre -poznala.“

Andrea Erdelj, glumica u Ki {i -njevskoj ruì

„Glumac nikad ne igra sebe na sceni.Bitno je poverenje u reditelja, a rediteljtako|e mora da uvaàva mi{ljenje i li~ -nost ljudi koji rade na predstavi. Na ̀ a -lost, ako je glumac u stalnom radnomodnosu, u ve}ini slu~ajeva, ne moè dabira ni uloge, ni reditelje. Na taj na~inlako se moè izbe}i odgovornost. Publikaje razmaèna, a za to smo i mi odgovor-ni. Kao {to dete traì slatki{e, dobar rodi-telj ne}e udovoljiti toj èlji kad je vremeru~ka. Tako bi pozori{te trebalo da sa -~uva prave vrednosti i da ih prenese igledaocima. Donela sam odluku... Odseptembra ne}u vi{e biti u Pozori{tu’Deè Kostolanji’. @elim da budem odgov-orna i da jasno vidim sebe i iznutra, ispolja.”

Petar Mihajlovi}, pisac Rad ni -~ke hronike

„Levi~ari traè akciju kako bi seiza{lo iz krize i sniènog standarda. Mojradnik, na{i radnici, jo{ nisu spremni zarevoluciju, oni bi da se najedu, da ne ro -vare po kontejnerima, oni bi platu da

zadovolje osnovne egzistencijalne po -trebe.“

Anita Man~i}, glumica u Pa -zarnom danu

„Pri~am o na{em temperamentu, du -boko usa|enom u genima... [ta mi ispra-vljamo, kad ispravljamo, za{to ispravlja-mo, za{to uop{te sebe dovodimo u sitacijuda ispravljamo, to su prava pitanja, koja,uostalom, navodi i Aca Popovi}. Za{to misebe dovodimo u situaciju da ne{to ispra-vljamo, da smo ne{to zabrljali, e, to je pi -tanje mentaliteta. Treba postaviti pi tanjekoji su na{i ciljevi i za{to uvek savijeneki~me ispravljamo te gre{ke – na{e iline~ije, svejedno. Za{to smo uvek `rtvena{ih izbora, ili neizbora, strahova, na -{ih zatvorenih o~iju ili otvorenih, kakogod. Za{to smo uvek u poziciji `rtve, e, tome uàsno nervira. Mislimo da }e nas ta`rtva opravdati... Ne. Ne}e. Nikad nije.Nikada se to nije desilo, takvo opravdan-je. Mi se nikad ne}emo opravdati.“

Tamara Vu~kovi}, glumica uMetamorfozama

„To su duboka pitanja, prevazilazemene i vas, to je pitanje dru{tva i medija,izraàvanja, gubljenja jezika, upro {}a -vanja pravopisa, ograni~enost fonda re~ikoje izgovaramo zabrinjavaju}a je i to jeozbiljna i {iroka tema. Dana{nji svakod-nevni re~nik sveden je na izvestan brojre~i, izraàvanje je krajnje jednostavno,po mom mi{ljenju, krivi su mediji odnos-no nedovoljno kontrolisanje medija,nedovoljna zainteresovanost za jedanjezik... gleda se Farma i logi~no je da tajjezik postaje svakodnevni vokabular. “

Du{an Kova~evi}, pisac i re -ditelj predstave U tesnim cipelama

„U odnosu na o~ekivanja od pre de -cenije, ovo je poprili~ina depresija kojaima gori predznak u vidu bezna|a. De -presija moè da traje i da pro|e, a bez -na|e je katastrofalno stanje kada ~ovekne vidi {ta }e bitno da se promeni u nje -govom ìvotu za godinu-dve ili pet. Nemoèmo da gradimo ni{ta na obe}enjimada }e za deset godina biti bolje i dobro. Tome jako podse}a na komunisti~ke petogo-di{nje planove. Ako u|emo u pri~u s no -vim obe}anjima da }emo 2025. ìvetisjajno, onda to nije ni crna komedija. Nebih znao da kaèm kom ànruto pripada.“

NAGRA\ENI NA56. STERIJINOM POZORJU

Najbolja predstava: Kukavi~luk NP SuboticaNajbolji reditelj: Oliver Frlji} za predstavu Kukavi~lukNajbolji glumci: Branka Petri} (Ro|eni u YU), Arpad Mesaro{ (Ki{injevskaruà), Anita Man~i} (Pazarni dan), Nada [argin (Metamorfoze)Najbolja scenografija: NUMEN za MatamorfozeNajbolji kostimi Maje Mirkovi} (Pazarni dan)Za scenski pogret nagra|ena je Dalija A}in (Metamorfoze)Najbolju muziku napisao je Silard Mezei (Ki{injevska ruà)Andra{ Urban dobio je Specijalnu Sterijinu nagradu za ukupan autorski proje-kat (Ki{injevska ruà)Nagrade iz Fonda „Dara âleni}“ za najbolje mlade glumce pripale su: AndreiErdelj (Ki{injevska ruà) i Nikoli Jovanovi}u (Pazarni dan)

CRTICE SA POZORJA

*56. Pozorje po~elo je u znaku protesta zbog hap{enja Ratka Mladi}a, prote-klo je u znaku Olivera Frlji}a, a s nestrpljenjem i radoznalo{}u u pozorijanskombiltenu ~itane su kritike studenata dramaturgije. Top-tema bila je – o, ne, zaropet – Jugoslavija?!

*Ovogodi{nje Pozorje osta}e upam}eno i po tome {to nije dodeljena nagradaza dramski tekst.

*List Dnevnik nagradio je Radovana Vujovi}a za uloge u predstavamaRo|eni u YU i Metamorfoze

*Ve~ernje novosti nagradile su Neboj{u Ili}a za epizodnu ulogu u Pazarnomdanu.

*Ovogodi{nji „Zoran Radmilovi}“ pripao je Nikoli \uri~ku (Metamorfoze). *Sterijina nagrada ~asopisa Scena za teatrologiju pripala je ravnopravno

Petru Marjanovi}u i Ljiljani Pe{ikan Lju{tanovi}, a Sterijina nagrada za pozo-ri{nu kritiku „Miodrag Kujundì}“ dodeljena je kriti~aru Geroldu Laslu.

Kukavi~luk, Narodno pozori{te Subotica

Ro|eni u YU, Jugoslovensko dramsko pozori{te

LUDUS 175–17615

Intervju: Vida Ognjenovi}

Mikojan Bezbrad ica

Prava inspiracija za novu postavkujeste glumac Igor \or|evi}, tajvulkanski daroviti mladi prvak

koga uloge s razlogom prosto jure. Zatosam poùrila da ugrabim priliku. Ne -pogre{iv izbor, zar nije. Odavno mislimda se nije desilo da se jedan glumac iuloga tako dobro kreativno prepoznaju“,tvrdi na{a sagovornica.

Budvanski trgovac, junak i antiju-nak, vi{e mudar i ve{t nego hrabar, vi{eopsenar i avanturista nego zaista dobar i~estit – Kanjo{ Macedonovi}, posle pauzeod 22 godine, ponovo je pod rediteljskompalicom Vide Ognjenovi} „u{etao“ me|zidine Starog grada u Budvi. Novo ~ita -nje ove drame u tri ~ina, prema StefanuMitrovu Ljubi{i, sa Igorom \or|evi}em unaslovnoj ulozi, ura|eno je u koproduk-ciji festivala Grad teatar Budva i Naro-dnog pozori{ta u Beogradu, gde }e odoktobra biti na stalnom repertoaru Velikescene. Za razliku od prve postavke iz1989. godine, koja je sledila tradicional-ni, mitski nanos o Kanjo{u (u tuma~enju@arka Lau{evi}a), koji je pobedio netoliko hrabro{}u i juna{tvom, kolikomudro{}u, ovoga puta Vida Ognjenovi},koja je i autor teksta, nudi potpuno novupredstavu ~iju je radnju izmestila u peri-od izme|u dva svetska rata. Dakle,umesto idili~nog pa{trovi}kog dru{tve -nog pejzaà, ona je uradila o{tru, veomagorku i crnu predstavu o tome kako jemala sredina, koja usled svoje plemenskezatvorenosti preuveli~ava sopstvenu va ̀ -nost i zna~aj, u su{tini uàsno dvoli~na iopaka... Buran aplauz i ovacije prepunoggledali{ta na Sceni „Terase izme|u crka-va“, kako na premijeri 8. jula, tako i nanaredna ~etiri reprizna izvo|enja, do -voljna su potvrda da je ura|en veomadobar komad koji }e svakako biti jedan

od glavnih aduta dramskog repertoaraNacionalnog teatra u predstoje}oj 143.sezoni. U intervjuu za Ludus, ura|enomputem elektronske po{te, Vida Ognjeno -vi} poru~uje da nijednog trenutka nijesumnjala u uspeh, uprkos ~injenici {to jeimala veoma malo vremena, svega me -sec dana, da postavi jednu ovako veliku izahtevnu predstavu.

„Ne verujem da ima reditelja kojipo~inju da rade predstavu sa uverenjemda ona ne}e biti dobra. Pa ni ja ne bihu{la u sve ovo da nisam bila svesna ~i -njenice da je sa ovom ekipom nemogu}eizgubiti utakmicu, {to bi rekao BoàKoprivica. Kvalitet rada, ina~e, nije takopresudno stvar vremena. Da se sa ova -kvim glumcima, scenografom, kostimo-grafom, kompozitorom, dramaturgom iostalim ~lanovima pogona napravi lo{apredstava, trebalo bi da se razglaba, foli-ra i gnjavi tri do ~etiri meseca, a za do -bru je dovoljno punom snagom i radnomvoljom probati ~etiri nedelje.“

Kanjo{u ste se vratili posle vi{e oddve decenije i postavili ga ponovo tamogde je i praizveden. U ~emu ste prona{liinspiraciju da se jo{ jednom pozabavitetim delom?

Bila sam sigurna da ta drama, kojaje tako dobro pro{la na praizvedbi, trebada doìvi novo, druga~ije izvo|enje.Mo`da je to trebalo i ranije da se desi, jerknjièvni ìvot dramskog dela izvan sce -ne je dosta sku~en.

Iako su dru{tveni kontekst i okol-nosti, u odnosu na vreme kada ste prviput radili ovu predstavu, drasti~no pro -menjeni, Kanjo{ i dalje ima dovoljnoprostora da uspe{no „isprovocira“, zain-trigira pozori{nog gledaoca?

Sad, kada je predstava pred gledao-cem, vi{e nema potrebe da obja{njavam

{ta smo mislili i hteli da kaèmo. Ako tone moè da se vidi iz predstave, {ta vredida se ~ita iz ovog intervjua. U njoj su, i tou tri dimenzije, sve one provokativne iintrigantne nijanse koje su nas i po nu -kale da je radimo. Gledalac je sam sebinajbolji vodi~ kroz nju i nije mu potrebnoneko naro~ito uputstvo za upotrebu.

Kada ve} pominjemo vreme u komìvimo, kakav je va{ odnos prema nje -mu, svetu koji nas okruùje, dru{tvu?

Svet i dru{tvo, to su sloène i sloje-vite {irine i daljine koje prihvatam ituma~im uglavnom pomo}u ma{te i me -tafora. Dakle, moja razmi{ljanja o tim{irokim pojmovima uglavnom su umet-ni~ke prirode.

Iako su protekle lepe godine od pra -izvo|enja Kanjo{a Macedonovi}a, mno -gi se jo{ se}aju te sjajne predstave saizvanrednom gluma~kom ekipom kojusu predvodili @arko Lau{evi}, Petar Bo -òvi}, Rade Markovi}, Irfan Mensur,Pera Kralj... Me|utim i nova podela jeveoma mo}na. Nije li to jo{ jedan po ka -zatelj da ovi na{i prostori predstavljajunepresu{an izvor gluma~kih talenata?

Jeste, i to je pokazatelj da je malo ko -mada u dramskoj literaturi koji se u na -{em bogatom i raznovrsnom glumi{tu nemogu odli~no podeliti. Uzmite samo ovupodelu: Igor \or|evi}, Predrag Ejdus,Branislav Le~i}, Tanasije Uzunovi},Marko Ba}ovi}, Branko Jerini}, Aleksan-dar \urica, Branko Vidakovi}, NenadMari~i}, Sini{a Ubovi}, Mi{o Obradovi},

Rade Miljani}, Neboj{a Kunda~ina, Zo -ran ]osi}, Pavle Jerini}, Milo Leki},Stevan Piale, Stela ]etkovi}, Sena \o -rovi}, Jelena Helc, Zorana Be}i}, Biljana\urovi}, Marta ]erani}. Kakav je toizvanredan tim. Na|ite mi dramski tekstklasi~ni, ili savremeni, bilo kog ànra,stila i vrste, a da ga ovaj izvanredni an -sambl ne bi prosto usijao svojom igrom.Stvarno, te{ko biste ga na{li.

Tema ovog broja Ludusa je sve ~e -{}a komercijalizacija i podilaènje lo -{em ukusu u na{em pozori{tu. Kako seodupreti tome? Ima li na{ teatar snageza to?

Mi smo, naàlost, nacija koja je ne -zasito èljna {to jeftinije i {to {arenijezabave. Malo je problema koji se kod nasrazmatraju temeljno, i re{avaju na duè

staze, ili barem trajno. Umesto toga, miih zaba{urujemo, anesteziramo se ki~ lu -desanjem koje nas izjedna~ava u potiski-vanju svesti i savesti. I pozori{tu smonametnuli obavezu da bude lako, pitko ineobavezno, kako bi se na predstavamapublika odmorila od ìvota. Onako ne{tokao zamena za pu{enje, tj. manje skupo,zdravstveno ne{kodljivo i dozvoljeno dase izvodi i u enterijeru. Kako se odupretitome, pitate me? Pa lako, blokiranjemputeva i zaustavljanjem saobra}aja, kaoi obi~no. Taj na~in je sad kod nas brendi-ran kao efikasano re{avanje privrednihproblema. A dok budemo sedeli ispredzgrade Vlade, peva}emo zabavne me -lodije na plejbek da bi nasneko primetio...

„Mi smo, naàlost, nacija koja je nezasitoèljna {to jeftinije i {to {arenije zabave.Malo je problema koji se kod nas razmatra-ju temeljno, i re{avaju na duè staze, ilibarem trajno“, kaè Vida Ognjenovi}

Vida Ognjenovi}

[UMAN I BARBA U BEOGRADUU~esnici festivala „Preno{enje plamena“ kojim je Dah teatar obeleìodvadeset godina rada bili su i Piter [uman i Eu|enio Barba

Uokviru festivala „Preno{enje pla -mena“ u organizaciji i realizacijiDah teatra kojim se obeleìlo dva -

deset godina rada ovog pozori{ta, nastu-pili su brojni svetski umetnici ~ije je pri -marno teì{te rada eksperimentisanje –sa formom izvo|enja, te ispitivanje gra -nica scenskog prostora, istraìvanje slo -ènosti odnosa prema gledaocima. Beo -gradska publika imala je prilike da vidiautore kao {to su trupa Prodigal iz VelikeBritanije, „Triclock“ kompaniju iz SAD,OM iz Danske, „Theaterlabor“ iz Ne -ma~ke, Ister teatar, Ansambl Mira`, kaoi doma}ina Dah teatar iz Srbije. Ipak,najve}e interesovanje ljubitelja eksperi-mentalnih formi izazvao je dolazak dvalegendarna autora neoavangardnih tea -tarskih tendencija iz {ezdesetih godina –Pitera [umana i Eu|enija Barbe.

Piter [uman je mnogo zaduìo sa -vremenu istoriju pozori{ta, prevashodnozbog rada u grupi „Bread and Puppettheatre“, osnovanoj po~etkom {ezdesetihgodina u Njujorku, zna~ajnoj zbog nizalutkarskih predstava izvo|enih na otvo-

renim prostorima, sa izrazitim dru {tve -no-politi~kim implikacijama. Na festiva-lu „Preno{enje plamena“, u prostorijamaDah teatra u Maruli}evoj ulici, izveo jesolo predstavu Univerzitet Majd u kojoj jenastupio kao glumac, peva~ i muzi~ar.Sve vreme potpuno sam na sceni, sa vio -linom u rukama i bokalom vode na stolupored njega, [uman nam je ispripovedaopri~u o mladom Palestincu zatvorenom uizraelskom zatvoru. Na samom po~etkuove predstave, [uman nas obave{tava daje o sudbini palestinske porodice Majdsaznao kada je boravio na radionicama uPalestini. Zatim sledi hronolo{ka pri~a odoga|ajima koji su se odvijali 2002. i2003. godine, nastala na osnovu elek-tronskih pisama izme|u porodice Majd injihovog ameri~kog prijatelja, u koja suuklju~ena i bolna se}anja majke na pose-te sinu u zatvoru. Dok upoznaje publikusa doga|ajima, [uman istovremeno sviraviolinu ~ija muzika stvara dinamiku,nagla{ava klju~ne momente, produbljujenjihovu emotivnu recepciju. Iako je ovapredstava u estetskom smislu slaba, su -

sret sa Piterom [umanom u Maruli}evojje imao informativno-dokumentarne, pai nostalgi~ne vrednosti zbog podse}anjana njegov istorijski zna~aj.

Metropole pod mesecom je predstavareditelja Eu|enija Barbe i njegovog Odinteatra iz Danske koja je izvedena uzavr{nici festivala na sceni UK „Vuk Ka -radì}“. Barba tako|e ulazi u grupu neo -avangardnih reditelja, druga~ijeg senzi-biliteta od [umanovog, ali bliskog muzbog istrajnosti – od {ezdesetih godinaovaj autor uporno eksperimenti{e na po -lju sinteze antropologije i pozori{ta. Me -tropole pod mesecom su inspirisane deli-ma Bertolta Brehta (Majka Hrabrost,Prosja~ka opera i drugim) i Ezre Paunda– predstava je muzi~ka i multilingvalna.Nekoliko izvo|a~a – glumaca, peva~a,muzi~ara – sedi na stolicama na prosce-nijumu, frontalno, govori fragmente poe -ti~nih tekstova koji tematizuju rat i ratnaiskustva (njih prenosi glumac koji uzimalik vojnika i govori o iskustvima ratova-nja u Bosni, Iraku, Avganistanu), kao iratne posledice poput izbegli{tva, {to sesve univerzalizuje i postaje osnova zabavljenje filozofijom i poezijom ìvota.Svi tekstovi u predstavi se izgovaraju narazli~itim jezicima – engleskom, {pan -skom, nema~kom. Delove izgovorenih

tekstova presecaju muzi~ki pasaì, in -strumentalni i vokalni, solisti~ki i horski(svi izvo|a~i sviraju neki instrument).Pesma ovde ima zna~ajnu ritualnu funk-ciju, smisao spajanja, povezivanja, pre -vazilaènja nacionalnih granica {to je icilj pomenute multilingvalnosti – uspo-staviti zajedni~ki prostor, ukinuti jezi~kei nacionalne barijere, obra}ati se esenci-jalnim ljudskim arhetipovima. Iako poformi pomalo arhai~na, predstava Odinteatra pleni zbog jednostavne, naivne is -krenosti izvo|a~a, neobi~no hipnoti~ke

igre glumaca, njihove posebno upe~atlji-ve telesne izraàjnosti, kao i poetskog,problematizuju}eg odnosa prema temirata. U tom smislu, ~esto se na scenisprovodi postupak kontrasta – pri~u odestrukcijama prati njihova muzika kojasugeri{e postojanje drugog sveta, na dru -goj strani, nasuprot ljudskoj animalnosti,a istovremeno poja~ava utisak o uàsno-sti elementarnog zlakoje ljudi ~ine.

Ana Tasi}

Odin teatar u Beogradu

VREME POTKUSURIVANJA SVESTI I SAVESTI

16

Intervju: Oliver Frlji}

LUDUS 175–176Lu

DRU[TVENA ODGOVORNOST JE, KAO I VLASTITO „Ve}ina ljudi ne razume da nema prevelike sre}e u menjanju jednepoliti~ke oligarhije drugom. Sve politi~ke oligarhije funkcioni{u poistim principima. To {to su one sada dobile nacionalni predznak nemenja puno na stvari. Svaki put kad se neka dràva osamostali,kad vidim svu tu nacionalnu euforiju, pomislim kako }e izgledati i{ta }e misliti ti ljudi za dvadeset godina. U Jugoslaviji su ipak posto-jali mehanizmi koji su onemogu}avali tu vrstu, brzinu i koli~inuboga}enja koju imamo danas. Dubina tog procepa izme|u onih kojiimaju i onih koji nemaju garantuje da }e nekih promena biti“, kaèOliver Frlji}, reditelj koji na ovogodi{njem Bitefu u~estvuje sa dvepredstave

Tat jana Nje¦ i¯

Umetnik bi trebalo da propituje onooko ~ega postoji dru{tveni konsen-zus; taj prostor podrazumevanja

je najopasniji“, rekao je Oliver Frlji}, po -znati reditelj iz Hrvatske koji svojimumetni~kim rukopisom i angaòvanimstavom iskazanim u predstavama ne re -tko potresa javnost. Kukavi~luk, koji jeradio u Narodnom pozori{tu Subotica,pobrao je lovorike na 56. Sterijinom po -zorju na kome je odigrana i njegova pred-stava Proklet bio izdajica svoje domovinera|ena u produkciji Slovenskog mladin-skog gledali{~a iz Ljubljane. Na ovogo-di{njem 45. Bitefu publika }e imati pri -like da gleda tako|e dve njegove reìje:Otac na slu`benom putu (Atelje 212) i po -menuto ostvarenje naslovljeno stihom iznegda{nje nam jugoslovenske himne Pro -klet bio izdajica svoje domovine.

Pre neku godinu Frlji} je protresaoSterijino pozorje Turbofolkom, u Hr vat -skoj je zabranjivana njegova predstavaBakhe, u Vedekindovom Bu|enju prole}au izvo|enju Zagreba~kog kazali{ta mla -dih o{tro je napao crkvu, pobedio na festi-valu u Uìcu i prvi put gostovao u Beo -gradu, januara ove godine na sceni Ju -goslovenskog dramskog pozori{ta.

Program ovogodi{njeg Bitefa obuh-vata dve va{e predstave, beogradskuOtac na slu`benom putu i slovena~kuProklet bio izdajica svoje domovine. [tavam zna~i u~e{}e na Bitefu? Va{ odnosprema Bitefu kao festivalu?

âst i zadovoljstvo mi je biti na Bite-fu. @ao mi je {to ne}u uspeti da pogledamsve predstave, posebno s obzirom na to daje programski fokus na regionalne autorei njihove radove. Bitef vidim i kao prilikuda se druìm i razmenjujem informacije sbeogradskim kolegama.

Predstavu Otac na slu`benom putu,koja ve} ima svoju reputaciju, radili ste„prepakuju}i” poznato delo Abdulaha

Sidrana po kome je Kusturica snimiofilm oven~an „Zlatnom palmom” u Kanu.Kako je tekla saradnja sa Sidranom? Va{odnos prema tom ~uvenom filmu?

Saradnja sa Sidranom je tekla iz -vrsno. Od na{eg prvog susreta do premi-jere, Sidaran je uvek bio na raspolaganjui spreman da pomogne. Puno mi je zna~iotaj prvi razgovor u kome sam shvatiokoliko Otac u sebi ima autobiografskihelemenata i koliko je Sidran tu li~noupleten. Njegov emotivni odnos prematemi i dru{tveno-politi~kom periodu okome se u Ocu govori odredio je i nekare{enja u samoj predstavi. Mislim da je\uza u ulozu de~aka Malika proiza{ao iztoga. Bio mi je potreban glumac koji jenajpre veliki glumac, ali koji ima i toplinei scenske inteligencije kroz koju se mogugledati sve individualne tragedije nakonrezolucije Informbiroa. [to se samog fil -ma ti~e, on ima svoje mesto u jugosloven-skoj i svetskoj kinematografiji. Me|utim,od po~etka sam insistirao na tome da seSidranov tekst radi u drugom mediju i ni -sam hteo scensku adaptaciju istoimenogfilma. Osim toga, rad na projektu jepoku{ao uzeti u obzir i dana{nji promen-jeni kontekst. Rezolucija Informbiroa jepostala davna povest, situacija je bitnodruga~ija nego u vreme kad je snimanfilm i kad je ve}ina njegovih tada{njiggledaoca bolje poznavala razdoblje okome se tu govori. Tako|e se promenila idru{tvena klima. Govoriti onda i danas opoliti~kom progonu koji se doga|aonakon 1948. bitno je druga~ije.

Koji su vas klju~ni motivi vodili dokste radili predstavu? Upori{na ta~ka va -{e rediteljske vizure? I kako iz dana{njeperspektive gledate na po~etne ideje imotive?

Na po~etku rada na predstavi mezaprepastilo kako dana{nje generacijenemaju uop{te svest o tome {ta se u perio-du o kom govori Sidranov tekst doga|alo.Nije ba{ toliko puno vremena pro{lo odtada. Ideolo{ki, ekonomski i politi~ki ok -viri se menjaju, ali mehanizmi borbe za

mo}, radilo se o mikro ili makro planu,ba{ i ne. Godina 1948. je stvorila situacijusli~nu onoj iz Andri}eve Proklete avlije,kad Kara|oz jednom zatvoreniku kaè dasu svi krivi, samo su neki u zatvoru, aneki su napolju. To jeste ona ta~ka u kojojrevolucija postaje krma~a koja pro`direvlastiti okot. Paranoja i situacija da su svipotencijalno krivi me podsetila na situaci-ju iz devedesetih kad su se brojala krvnazrnca i kad ste zbog svog porekla, kojeniste birali i koje do ju~e nije bilo ni nakoji na~in problemati~no, postajali nepri-jatelj novonastalog dru{tva.

Da li je bilo zanimljivih detalja to -kom procesa rada?

Pa meni su procesi uvek zanimljivijiod finalnog proizvoda. Naàlost, publikaima mogu}nost da vidi samo gotovu pred-stavu, ali meni je interesantnije kako po -jedini glumac stvara odre|enu ulogu, ka -ko se dolazi do odre|enih re{enja. Za ni -mljivi su i razgovori koji prethode re{e -njima, èstina kojima se vode. Pre dvegodine sam u Zagrebu radio projekt kojije bio koncipiran kao rad na predstavigde su sve probe bile otvorene za publiku,a gde se sama predstava nakon poslednjeprobe vi{e nije izvodila. Mislim da pred-stava, kakva god na kraju ispadne, nika-da ne uspeva prikazati bogatsvo procesakoji stoji iza nje.

Po nekim ocenama tu predstavuodlikuju filmskim jezikom re~eno kratkirezovi i pozori{nim – songovi...

Svaka predstava je u dijalogu s ne -kim drugim predstavama, a implicitno isa celom pove{}u pozori{ta. Otac na slu -`benom putu na jednoj razini vodi dijalogsa tehni~kim inovacijama koje je u po -zori{ni jezik uveo Piskator, a propituje ifunkciju brehtovskih songova u situacijiteksta koji ne deli didakti~ke i politi~kepremise Brehtovog teatra. Pozori{ni jezikpromatram u njegovom dinami~kom po -tencijalu, u mogu}nosti da se stavi u od -nos s brzinama drugih medija. Rez ufilmu nas odvodi u potpuno drugi prostori vreme. I to se doga|a gotovo trenutno. Upozori{tu je takva situacija teè izvodljivajer je teatar kao medij tromiji. A pozori{tebi kao medij, uz sve drugo, trebalo dareflektuje i narav svog medija. To je onoLehmanovo pitanje o poziciji teatra upromenjenom medijskom horizontu. [tapozori{te moè ili ne moè kao medij? [tase doga|a kada pozori{te preuzima stra -tegije novih medija? Danas se ne moèraditi u pozori{te ako se ne postavljajuova pitanja. Ili, kao {to ~esto vidimo, mo -è, ali tada teatar u najboljem slu~aju po -staje serviser lepe knjièvnosti.

Predstavu Proklet bio izdajica svojedomovine naslovili ste citiraju}i neka-da{nju nam himnu ili...?

Ova predstava govori o dosta stvari,ali i o kolektivnoj izdaji odre|ene ideje.Tu se ne radi o konkretnoj dràvnoj za -jednici koju je predstavljala Jugoslavija ukojoj smo ìveli do devedesetih godinapro{log veka, nego o emancipatorskompotencijalu koji su ideja Jugoslavije i Na -rodnooslobodila~ke borbe imali. IdejaJugoslavije je bila ideja univerzalizmakoja je brisala etni~ke, socijalne i ine

razlike, oslobodila~ko oru`je protiv na cio -nalnih partikularizama na koje smo sesada vratili. Glupo mi je i àlosno kadvidim da nacija postaje dominantan prin-cip homogenizacije, a ne obespravljenostkoja bi sigurno trebalo da danas vi{e ne -go ikada povezuje narode biv{e Jugosla -vije. Uglavnom, stih iz jugoslovenske hi -mne me podstakao na razmi{ljanje ne okolektivnom zaboravu, nego kolektivnojizdaji odre|ene ideje.

Ta predstava je u~estvovala i naovogodi{njem Pozorju i pobudila velikupa`nju. Jugoslavija je sve vi{e i sve ~e{}etema raznih umetni~kih (i ne samo ume -tni~kih) poduhvata. Kako gledate na to?

U Hrvatskoj je bilo kakav diskurs oJugoslaviji koji nije uklju~ivao izrazitonegativan sentiment prema toj dràvnoj

kroz ono {to je po meni najpro ble ma ti~ -nije – kroz jugonostalgiju. Jugonostalgijaukida mogu}nost kriti~kog promi{ljanjaJugoslavije, kao i uspostavljanja disktin -k cije izme|u realiteta u kome smo ìveli iemancipatorskog potencijala ideje Ju go -slavije koji, naàlost, nije realizovan. Ve -}ina umetni~kih radova na temu Jugo -slavije se zadovoljava evociranjem se}a -nja na tu, navodno, bolju pro{lost u kojojsmo... i onda po~inje nabrajanje svih onihstvari koje su preìvele u kolektivnomse}anju: od boljeg ìvotnog standarda dopesama s kojima smo i{li na Evroviziju.

Negde sam pro~itala da ste rekli dase}anje na YU, bavljenje njome smetaonima koji su kapitalizovali svoj nacio -nalpatriotizam... Ima istori~ara koji uka -zuju da je njen krvavi raspad bio ugla -

I IDEOLO[KA CENZURAJE TR@I[NI MOMENAT

Jedna od tema ovog broja Ludusa je pitanje komercijalizacije u umetnosti.Kako vidite taj fenomen? Da li je ve}a om~a o vratu umetnosti ideolo{ka cenzu-ra/tortura ili tzv. zakon trì{ta?

Komercijalizacija u umetnosti nije ni{ta novo. Svi mi radimo unutarodre|enog trì{ta koje ima svoje zakonitosti. Od toga ne treba beàti. Samo jepitanje uspevamo li privremeno prekinuti zakonitosti tog trì{ta, ili nas je onosvelo na svoje sredstvo u maksimalizaciji profita. Ideolo{ka cenzura je, da seizrazim Debordovim jezikom, jo{ jedan moment trì{ta. U trenutku kad su mizabranili predstavu Bakhe u Splitu postao sam traèna roba. Do{la je pobuna uprihvatljivoj formi. Evo, sad imamo i jednog koji se manje-vi{e artikulisanobuni. Kako ga u~initi prihvatljivim, time i bezopasnim? Tako da ga prihvatimo.Zna~i, dajmo mu posla {to vi{e. Ni{ta pobunu ne ~ini prihvatljivijom od inflacijepobune.

zajednici i njenom kulturnom nasle|u biojako dugo proskribovan. Prisilno je stvo -ren dru{tveni konsenzus oko Ju go slavijekao ne~ega isklju~ivo lo{eg. âk je i upreambulu ustava u{lo da Hrvatska vi{ene sme ulaziti u bilo kakve ju`no slo ven -ske asocijacije. To zna~i da bi poku{ajplebiscita ili referenduma po tom pitanjubio neustavan. Jasno je da u takvoj kliminije bilo mogu}e suvislo analizirati {ta jeJugoslavija bila i koje su bile njene vred-nosti. Zapravo, jedno od najjednostavnijihsredstava da nekog difamirate bilo je daga proglasite jugonostalgi~arem, {to je ibilo napravljeno s delom hrvatskih inte -lektualaca koji su onda emigrirali. Menije drago da se Jugoslavija kao tema iprostor promi{ljanja vratila, iako je idejaJugoslavije naj~e{}e samo jo{ jedna odroba na trì{tu, a najlak{e ju je kr~miti

vnom u funkciji enormnog boga}enjamalog broja ljudi svih nacionalnosti?

Ve}ina ljudi ne razume da nema pre -velike sre}e u menjanju jedne politi~keoligarhije drugom. Sve politi~ke oligarhi-je funkcioni{u po istim principima. To {tosu one sada dobile nacionalni predznakne menja puno na stvari. Svaki put kadse neka dràva osamostali, kad vidim svutu nacionalnu euforiju, pomislim kako }eizgledati i {ta }e misliti ti ljudi za dvade-set godina. U Jugoslaviji su ipak postojalimehanizmi koji su onemogu}avali tuvrstu, brzinu i koli~inu boga}enja kojuimamo danas. A to boga}enje dovodi doproletarizacija {irokih narodnih slojeva ukome su socijalne razlike sve ve}e. Menije donekle drago da je tako, jer jedinodubina tog procepa izme|u onih kojiimaju i onih koji nemaju garantuje da }e

Oliver Frlji}

LUDUS 175–17617

Intervju: Oliver Frlji}

nekih promena biti. Ne treba imati iluzijada se tu ne{to moè promeniti mirnimputem. Logika kapitala, naàlost, popu -{ta samo pred nasilnim promenama.

Na ovogodi{njem Sterijinom pozorjupobedila je va{a predstava Kukavi~luk.[ta je zapravo danas hrabrost a {ta ku -kavi~luk?

Kukavi~luk je negirati jedan deo no -vije povesti, svoju odgovornost u njemu ionome {to je on napravio. Kukavi~luk jenegirati kolektivnu odgovornost. Hra -brost bi bila suo~iti se sa svim ovim.Hrabro je suo~iti se sa svojim gre{kama izabludama. Ovde ne govorim samo o Sr -biji, nego o svim zemljama u regionu. Re -cimo, za gra|ane Hrvatske bi bilo lepo dase kona~no suo~e s glupo{}u svojih poli-ti~kih odluka, s ~injenicom da su jednojpoliti~koj opciji u ime jednog glupog na -cionalnog sentimenta godinama davalisvoje poverenje, a da je, po meni, ekonom-ska, duhovna i kulturna devastacija kojuje ta politi~ka opcija napravila jednaka,ako ne i ve}a, razaranjima koja su se do -ga|ala u proteklom ratu. Jer ~oveka mo -è{ usmrtiti trenutno, metkom ili gra na -tom, ali ga moè{ ubijati i postupno, sma -njivanjem njegovih socijalnih prava, oza -konjivanjem privatizacijskih plja~ki isvim mogu}im pogodovanjem oligarhija-ma koje su nastale u proteklom ratu.

Na kraju predstave Kukavi~luk iz -govaraju se imena `rtava iz Srebrenice;da li su `rtve i oni koji su preìveli i da lije biti `rtva prirodno stanje stvari?

Mi svi koji smo u jugoslovenskom ra -spletu imali sre}u da nismo postali `rtvanijedne genocidne politike ovih prostora,trebalo bi da grupisanje po nacionalnojosnovi zamenimo razmi{ljanjem i govo -rom o tome {ta je dovelo do toga da nametni~ka pripadnost moè postati argu-ment za likvidaciju onih drugih. Trebavideti {ta je jo{ toliko fascinantno u RatkuMladi}u da ljudi njegovo hap{enje do -ìvljavaju kao presudu celoj dràvi. UHrvatskoj sam nebrojeno puta postaviopitanje za{to dràva finansira odbranuhrvatskih generala u Hagu.

Poslednja predstava koju ste radilinosi indikativan naziv Mrzim istinu?

Re~ je o predstavi koju sam napraviou zagreba~kom pozori{tu ITD i koja go -vori o mojoj porodici do 1992. godine.Predstavom se propituje odnos se}anja,fakata i teatarske reprezentacije. To jepredstava zbog koje neko vreme nisamrazgovorao sa svojom majkom jer je bilaljuta na~inom na koji je predstavljena ukomadu, iako sam poku{ao da joj obja -snim da je pozori{te, koliko god li~ilostvarnosti, uvek fikcija. Ina~e, predstavanema fiksnu strukturu, nego je glumcigrade i razgra|uju tokom izvedbe, takoda je vidim i kao svoj dalji doprinos ne -kim ranijim poku{ajima subjektivizacijegluma~kog subjekta.

U njoj ste se bavili porodi~nim pita -njima, ta~nije svojom porodicom. To jesvojevrstan zaokret s obzirom na to da suva{e pre|a{nje predstave imale sna`nudru{tveno angaòvanu dimenziju?

Ovom predstavom sam evocirao naj -traumati~nija iskustva koja sam imaotokom ìvota sa svojom porodicom do{esnaeste godine, kada zbog rata odlazimi dalje ìvim sam. Mrzim istinu ne vidimkao zaokret. Ta predstava propituje fun -kciju porodice, ~injenicu da dru{tvo ovajokvir, uz heteroseksualni brak, pro gla -{ava normom, ali da ta norma ~esto po -staje paravan za prikrivanje razli~itihdru{tvenih deformacija i disfunkcional-nosti. Glumci igraju mene, moju sestru imajku. Tako se stvara jedno kompleksnopolje teatarske reprezentacije u kojoj jeglumac koji igra mene ujedno i rediteljpredstave u kojoj igra sa svojom porodi-com, kao i autor teksta. Pri tome glumci

stalno odustaju od takve istorije porodiceu kojoj su selektivno odabrane samoru`ne stvari. Npr. lik moje majke kaè ujednom trenutku: „Sine, ti se se}a{ samoru`nih stvari. Po ovome ispada da je tvojamama najgora mama na svetu.“ Dakle,moj poku{aj scenskog dekonstruisanjaporodice kao dru{tvene norme biva de -konstruisan gluma~kim seljenjem na ra -zli~ite dijegeti~ke razine s kojih rastvara-ju pozori{nu reprezentaciju kroz koju seatakuje na porodicu kao idelan dru{tveniokvir za formiranje individua.

U toj predstavi ukrstili ste uticajporodice na dete, mladog ~oveka i uticajdru{tvenog konteksta na porodicu... [taje presudno iz perspektive deteta?

Iz perspektive deteta najva`nije sutraume koje plime i oseke vremena nisuuspele da izbri{u. Predstavu sam radiojer mi se u jednom trenutku u~inilo da jelak{e da o tim stvarima govorim na ovajna~in, nego u razgovorima s roditeljimagde se uvek vrtimo ukrug i uvek po~inje-mo ispo~etka. Ve} kad smo predstavuradili osetio sam sna`no pra`njenje. Kaoda sam kona~no na{ao odgovaraju}i jezikda iskomuniciram {ta mi je sve u tomkontekstu bilo problemati~no.

Va{e dosada{nje predstave, pomeni-mo ponovo, imale su dru{tvenu anga ̀ o -vanost, izazivale (burne) reakcije. Da lije ta dimezija jedan od, uslovno re~eno,zadataka teatra?

Mislim da je. Ali {kola koju sam za -vr{io mislila je upravo suprotno. Nas suna zagreba~koj Akademiji dramske ume -tnosti, osim {to nas ni{ta nisu u~ili o ne -koj zanatskoj strani posla kojim }emo sebaviti, u~ili dru{tvenom konformizmu.Se}am se izjave Branka Brezovca koju jenebrojeno puta ponovio, a koja je glasilada je sve to {to radimo dru{tvena igra.Dakle, u samom startu reìja ne bi treba-lo da pretenduje na bilo kakav drugi osimluda~kog karaktera. To mi je bilo po ra -àvaju}e jer mislim da {kole studentetreba da u~e odnosu prema dru{tvenojstvarnosti i to aktivnom odnosu. Me|u -tim, zahvaljuju}i toj gluposti koju sam~uo tokom svog {kolovanja, kao i nizudrugih, uspeo sam da sam sebi artiku -li{em {ta bih hteo.

Ludus je u saradnji sa Fondom zaotvoreno dru{tvo pokrenuo nekoliko trib-ina pod (radnim) naslovom „Teatar idru{tvena klima”. Prva je bila posve }e -na fenomenu apatije, pristajanju (na svei sva{ta) kao dominantnom psiholo{komprofilu u dru{tvu i (ne)mogu}nostimapozori{ta da uti~e na to. Va{e mi{ljenje?

Pozori{te, kolika god bila moja skep-sa prema njemu, i dalje ima mogu}nost utrenutnoj dru{tvenoj i civilizacijskoj kon -stelaciji i te kako da radi protiv pristaja -nja i apatije. Naravno, taj zadatak nemoè napraviti pozori{te kom je idealidejni, literarni i scenski svet gra|anskedrame, koja sa svojim konvencijamaostaje norma i danas. Pozori{te mora pro -mi{ljati svoj scenski jezik. A jezik je uveksredstvo artikulacije {ire dru{tvene stvar -nosti. A artikulacija {ire dru{tvene stvar -nosti, ako se ne radi o buròaskom teatru,uvek uklju~uje i ideju menjanja te dru -{tvene stvarnosti. Sve ovo nije lako, alinije ni nemogu}e.

Druga tribina je posve}ena pitanjudru{tvene odgovornosti umetnika. Kakovi vidite to pitanje? U ~emu se ogledadru{tvena odgovornost umetnika?

Umetnik bi trebalo da propituje onooko ~ega postoji dru{tveni konsenzus. Tajprostor podrazumevanja je najopasniji.Npr. u Hrvatskoj se voli re}i da je onavodila obrambeni rat. U to moramo svibespogovorno verovati i to moramo sve -do~iti. Ali je pravo pitanje za{to se taj ratnije izbegao. A onda dolazi i pitanje za{tojedna dràva u obrambenom ratu okupi-ra deo teritorija BiH. Dru{tvena odgov-ornost je, kao i vlastito mi{ljenje, danaspostala najve}i luksuz.

[ta za vas zna~i pozori{te, bavljenjepozori{tem? Kako gledate na njegovumo}, nemo}...?

Ne bih hteo da mi pozori{te postanene{to od ~ega solidno ìvim. Volio bih daga, unutar svojih skromnih intelektual-nih kapaciteta, i dalje aktivno promi -{ljam. Pozori{te, kao {to sam rekao rani-je, nije samo predstava koju gledamo. Onoje puno {iri proces. Meni je trenutno po -zori{te sredstvo shvatanja jedne {iredru{tvene stvarnosti koje jeto isto pozori{te deo.

Izdanja Udruènja dramskih umetnika Srbije moète poru~itina brojeve telefona: 2631 522, 2631 592, 2631 464ili mejlom na adresu: [email protected] ih kupiti u prostorijama UDUS-a(Beograd, Studentski trg 13/VI)

MARIJA CRNOBORIPriredio Aleksandar Milosavljevi}cena: 800 dinara MATA MILOŠEVI]

Priredile: mr Ksenija Šukuljevi}-Markovi} i Olga Savi}

cena: 800 dinara

LJILJANA KRSTI]Priredila Ognjenka Mili}evi}cena: 800 dinara

RADE MARKOVI]Priredio Zoran T. Jovanovi}

cena: 800 dinara

MIRA BANJACPriredio Zoran Maksimovi}

cena: 800 dinara

PETAR KRALJPriredila Ognjenka Mili}evi}

cena: 800 dinara(rasprodat tira`)

OLIVERA MARKOVI]Priredio Feliks Pa{i}cena: 800 dinara

STEVAN [ALAJI]Priredio Petar Marjanovi}cena: 800 dinara

VLASTIMIR \UZA STOJILJKOVI]Priredio Zoran T. Jovanovi}cena: 800 dinara

MIHAILO JANKETI]Priredio Veljko Radovi}cena: 800 dinara

BORA TODOROVI]Autor: Dragana Bo{kovi}

cena: 800 dinara

PREDRAG EJDUSPriredio Zoran T. Jovanovi}

cena: 800 dinara

STEVO @IGONPriredio Zoran T. Jovanovi}

cena: 800 dinara

PETAR BANI]EVI]Priredio Ra{ko V. Jovanovi}

cena: 800 dinara

KSENIJA JOVANOVI]Priredio Zoran T. Jovanovi}cena: 800 dinara

DIJALOZI O VOJI BRAJOVI]UAutor Dragan S. V. Babi} cena: 800 dinara

M O N O G R A F I J E

SVETLANA BOJKOVI]Autor: Ksenija [ukuljevi}--Markovi}cena: 800 dinara

Edicija posve}ena dobitnicima Nagrade„Dobri~in prsten”

Oliver Frlji}

MI[LJENJE, POSTALA LUKSUZ

18LUDUS 175–176Lu

Izve{taj iz Srpskog narodnog pozori{ta

Najve}i strah upravnika nekog odovda{njih pozori{ta, najcrnja nje -gova no}na mora, nije neuspeh

premijere koja je u fazi priprema a ~ime}e kompletan repertoarski plan biti dove-den u pitanje, niti strah da }e zbog jo{jednog talasa svetske ekonomske krizepresu{iti izvori finansiranja. Nije to nimogu}nost da }e neko iz gluma~ke pode-le najaviti odsustvo s proba zbog snima-nja filma, televizijske serije ili reklame,pa ~ak ni nagove{taj da }e kasniti platazaposlenima, ili najava pozori{nih sindi-kata da }e zapo~eti {trajk, ve} je to prisu-stvo majstora koji rade na renoviranjuteatra.

I danas, kad god prilazim Srpskomnarodnom pozori{tu pretvorenom u og -romno gradili{te, prisetim se àlopojkiVece Luki}a na temu renoviranja beo -gradskog Narodnog pozori{ta, u u{imami odzvanja upozorenje Vide Ognjenovi}:„Nemojte, Sa{a, dozvoliti da majstori odupre no {to sve radove zavr{e do kraja,onako kako je prvobitno planirano“, predo~i mi iskrsava lik Mucija Dra{ki}a kakome, davnih dana, vodi kroz lavirinteAteljea 212 i pri~a da je bilo predvi|enoda to pozori{te bude zatvoreno samo dva– dva i po meseca, ali su radovi na obno-vi potrajali sedam godina, se}am se o~ajaBranka Cveji}a suo~enog sa zastojemradova na izgradnji Jugoslovenskogdramskog pozori{ta i muka kroz koje jesvojevremeno pro{ao Mi{a Vukobratovi}bore}i se da se Pozori{te ne Terazijamavrati u novu zgradu, na svoju staru adre-su.

Pro{log leta sam, kao poslednja bu -dala, odlu~io da ne idem na godi{nji od -mor i sa~ekam majstore koji treba daobave prvu fazu radova na renoviranjuzgrade Srpskog narodnog pozori{ta. Nisuse pojavili! Do{li su, me|utim, koncemoktobra – istini za volju ne majstori negonjihovi {efovi i investitori iz Fonda zakapitalna ulaganja AP Vojvodine – spredlogom da obustavimo sezonu da bibili zapo~eti radovi. Nismo dali!

Predloìli smo kompromisno re{enje:mi }emo malo da se stisnemo, da se reor-ganizujemo, „u{tinemo“ pone{to od svogkomoditeta, a majstori }e po~eti da rade,ali u strogo ograni~enim prostorima i ujo{ stroè definisanom obimu radova.Proba}emo, dakle, da na~inimo me|u -sobne ustupke i prilago|avamo se jednidrugima.

Rezultat: tokom redovne pauze kojazapo~inje Svetim Nikolom, traje tokomkatoli~kog Boì}a, Nove godine, pravo-slavnog Boì}a, Svetog Stefana, SvetogJovana i zavr{ava se Svetim Savom, za -menjene su daske na delu poda Scene„Jovan \or|evi}“ (taman u meri da ba -letski igra~i ne dolaze na predstave kaona jo{ jednu partiju ruskog ruleta), aradovi na sre|ivanju nekoliko toaleta (zapubliku iste sale) trajali su mesecima.Kada su na red do{le tu{ kabine i toaletiu Baletu, a do{li su mimo prvobitno na -~injenog plana, Balet je zbog gustih obla-ka pra{ine morao da obustavi rad, ta~nijeda svoje probe preseli u salu Baletske{kole. Opera je neko vreme trpela, a ondaje morala da nastavi da trpi jer nismomogli da pomerimo premijeru Pikovedame.

Pou~en lanjskim iskustvom, nepre-stano opipavaju}i da li mi ponovo rastumagare}e u{i, a sve dublje tonu}i u o~aj,jo{ koncem maja sam ~vrsto re{io da }uovo leto provesti daleko od Novog Sada.No, kada je ova re{enost poprimila di -menzije fanati~ne odluke, odmah nakonpremijere Sterijinih Rodoljubaca u reìjiSonje Vuki}evi}, u zgradu banu{e maj -stori. Ovaj put nisu slali izvi|a~e ili pret-

hodnicu, ve} nahrupi{e u kompletnomsastavu.

Dok dlanom o dlan, nismo stigli ni dase osvestimo a ve} je od Srpskog narod-nog pozori{ta ostala samo fasada. Belalju{tura unutar koje je povr{ina od24.000 kvadratnih metara, sve sa scena-ma, foajeima, dugim krivudavim hodni-cima, kancelarijama, li~ila na scenogra-fiju nekog od holivudskih filmova koji sebave temom globalne kataklizme.

Na sve moje vapaje da ne ru{e sve uisti mah, ve} da rade po fazama, te da

ve} postavljene, ali nisu ofarbane. Njiho-va belina bode o~i.

Sredinom avgusta se, na moje zapre-pa{}enje, ispostavilo da su i radovi u gar -derobama, korepetitorskim sobama, or -kestarskoj probnoj sali pri kraju. Plo~icesu postavljene po podovima hodnika,{minkernica, garderoba i kancelarija, au ve}em delu zgrade montirani su i noviplafoni. Ovo obe}ava manje sku~en pro -stor, nasuprot dosada{nje efektu plafonakoji pritiska publiku.

Obilazim foajee. Provla~im se izme -|u bala novog itisona (zadovoljava naj -stroè kriterijume protivpoàrne za{tite),

Plan koji potvr|uju iz Fonda za ka -pitalna ulaganja Vojvodine i izvo|a~i iz„Dijagonale“ predvi|a da scene i gar -derobe budu gotove do 1. septembra.Ostalo moè da kasni, ali ne mnogo, jer jepraizvo|enje opere Mileva Ajn{tajnAleksandre Vrebalov planirano za okto-bar. Zatim sledi po~etak jubilarne sezone.Sto pedesete u povesti Srpskog narodnog

pozori{ta. Onda dolaze delegati General-ne skup{tine Evropske teatarske konvec-nije, kojima }emo biti doma}ini, pa pre -mijera Seoba Milo{a Crnjanskog u reìjiVide Ognjenovi}, pa Sve~ana akademijakojom }emo proslaviti jubilej, pa slede}epremijere, pa...

Aleksandar Milosavljevi}

GRA\EVINARI U GLAVNOJ ULOZI

segment koji rasture u potpunosti „prive-du k nameni“ pre no {to zapo~nu slede}eru{enje, {ef gradili{ta, njegovi pomo}nici,zamenici, predradnici i majstori samo suslegali ramena i gledali me na na~in kojimi je nedvosmisleno jasno davao do zna -nja da sam apsolutni ignorant po pitanjugra|evinarstva, te da oni nemaju kad dase bave mojim edukovanjem na tompolju.

Prvih nedelja tokom trajanja radovaizjutra sam u Pozori{te dolazio ophrvanpani~nim strahom da }u zate}i opustelogradili{te s kojeg su radnici utekli shva-tiv{i da od tih ru{evina nikada ponovone}e postati bilo kakva smislena arhitek-tonska celina. Majstori su, me|utim, idalje bili tu i radili „punom parom“. Si -tuacija nije nagove{tavala ni{ta dobro:olju{teni zidovi, i{~upana sedi{ta u sala-ma, pova|ene daske sa scena, s plafonavise instalacije (ìce, kablovi, cevi), ra -stureni toalieti, garderobe, korepetitorskei probne sale, itison po~upan, voda isklju -~ena, struje nema, a i kada bi je bilo ne binam mnogo zna~ila jer su prese~eni ka -blovi za internet, telefon, video nadzor...

Uz zidove hodnika SNP-a, na svimspratovima, pore|an je kancelarijski na -me{taj. Sve je jedno na drugom, pokrive-no najlonima koji treba da za{tite odpra{ine, maltera, farbe i prljav{tine kojaleti na sve strane.

Tamo gde je do pre neki dan bio zid,na prvom i drugom spratu, sad su vrata– dvokrilna na prvom, a uà na drugomspratu. Ona na prvom su ulaz za publikuna Hinterbinu ({to je radni naziv novescene SNP-a, sme{tene iza Scene „Jovan\or|evi}“), dok su vrata probijena nadrugom spratu namenjena majstorimasvetla i tona, inspicijentima koji }e ubu -du}e „voditi“ predstave na Kamernoj sce -ni, ali sad s platforme montirane iznadpozornice.

Zavirujem na scene – „Jovan \or -|evi}“ i „Pera Dobrinovi}“. Stolica nema.Posle reparacije i presvla~enja novimmeblom, lagerovane su i bi}e montiranekad kucne ~as. Stari itison, iskrzan iprljav, „olju{ten“ je s poda. Nove daske su

dasaka koje }e biti nova zidna obloga,skela. Preska~em gomile {uta, |ubreta,plo~a crvenkaste oplate kojom su biliobloèni zidovi foajea SNP-a. To je ~u -vena oplata od skupocenog ruìnog drve-ta uvezena iz Japana. Zbog nje sam tra ̀ ioekspertizu s nemerom da je, po{to budeskinuta, za lepe pare prodamo. Ispostavi-lo se da to nije japansko drvo, ve} plasti-ficirana iverica. Jo{ jedan mit vezan zazdanje SNP-a je tako sru{en. Pokaza}e seda nije poslednji.

Ima jo{ mitova o zgradi SNP-a, use -ljenoj 1981. godine. Prvobitni projekat jepredvi|ao jo{ jedan sprat, namenjenSterijinom pozorju. Pri~a se da je materi-jal za izgradnju tog sprata – nestao.Otuda je, veli legenda, krov zavr{en bezkosina, pa smo dobili ravnu plo~u koja,blagodare}i zidovima koji oivi~avajukrov, nali~i bazenu gde se skuplja ki -{nica. Ona je pronalazila put kroz r|avuizolaciju i curila u foajee, hodnike, nascene. Sada je krov popravljen, istina, bezkosina, ali s izolacijom za koju ima modesetogodi{nju garanciju. Krov je lep, ~isti provocira da razradimo ideju o otvara-nju letnje terase.

Nije, me|utim, odsustvo sprata na -velo arhitektu iz Poljske da se odrekneprojekta. U~inio je to jer su izvo|a~i ada -ptirali njegov projekat dozidav{i kulu za„cugove“ na velikoj sceni, {to je ozbiljnonaru{ilo njegovu viziju panoramskogteatra za XX stole}e, koji je verovatnonastao pod uticajem Grotovskog.

Nekada{nji Klub „Trema“ ne moguda prepoznam. Ru{evine! Zida se novi{ank. Stakleni zid koji razdvaja „Tremu“od terase zameni}e staklena vrata koja }espajati Klub i terasu. U gornjem foajeuve} nastaje scena budu}eg Kabarea SNP-a. Na red }e do}i i sada ruiniraniV.I.P. salon.

Obilazak toaleta ostavljam za krajvizite. Izgledaju sjajno: nova vrata, noveplo~ice, novi lavaboi, pisoari sa senzori-ma, novi boksovi s WC {oljama.

Dakle, ima nade da radovi budu za -vr{eni na vreme. A kad Grad zavr{iure|enje Pozori{nog trga sa fontanom inovim stepeni{tem!

Prizori rekonstrukcije SNP-a

LUDUS 175–17619

Intervju: \er| Serbhorvat, dramski pisac i sociolog

VOJVODINA JE RAJ ZA SOCIOLOGE

Ti jana Spas i¯

„Vojvodina je posebno mesto – mo`da ne moète da dobi-jete posao, traè vam partij sku knjiìcu, ali za umetnika,za pisca, za sociologa, to je raj, tema ima koliko ho}ete“

ISPOVEST KAO SKICA ZA DEO POZORI[NE ISTORIJEO knjizi „Strast za letenjem” Ruìce Soki} („Laguna”)

Knjiga Ruìce Soki} Strast za lete-njem mogla bi se ozna~iti kao slo -èno ispovedno-biografsko-tea tro -

lo{ko {tivo, ali ni ovako iskombinovanaodrednica ne obuhvata sve njene tokove.Re~ je, dakle, o delu koje se ne moè stro-go svrstati samo u jedan knjièvni ànrjer prevazilazi takve granice i podele.

Da nije doìvela te{ku nesre}u naskijanju, Ruìca Soki} se ne bi latila perai ne bi bilo ove knjige se}anja na ume -tni~ki rad koji traje pet decenija. Borave}iu bolnici, po~ela je da zapisuje va`nestavke iz sopstvenog ìvota, ali i iz ìvotabliskih saradnika, kolega i prijatelja.Podrazumeva se da je u sredi{tu svegapozori{te, jedina trajna konstanta u nje -nom na~inu ìvota i mi{ljenja. Za ovuvrsnu glumicu teatar je sredi{te i isho-di{te svega, po odanosti pozori{noj umet-nosti Soki}eva razvrstava i posmatra sveva`ne osobe koje su bitno uticale na njen

gluma~ki razvoj i uspe{nu karijeru. Mo -`da bi prava formula za definisanje oveknjige glasila da je pozori{te jednako ì -votu samom, odnosno da se kod RuìceSoki} ìvot sastoji od pozori{ta.

Pi{u}i o detinjstvu, o mukama i tego -bnim posleratnim prilikama u kojima seobrela njena porodica, ona u stvari ispi-suje istoriju vremena u kome se formira-lo novo dru{tvo u na{oj zemlji. Materijal-no siroma{tvo nije omelo mlade ljude upohodu na ostvarivanje li~nih ideala, paje i Soki}eva izgradila sopstvenu projek-ciju budu}nosti; treba li uop{te re}i da jegluma postala smisao postojanja, jediniìvotni cilj mlade devojke? Slede godineu~enja glume na Akademiji za pozori{te ifilm, a potom ulazak u ansambl novogpozori{ta – Ateljea 212. Ruìca Soki} kaoglumica stasava uz rad s kolegama izovog pozori{ta igraju}i u repertoaru kojirealizuje Mira Trailovi} a osmi{ljavaju

Mihiz, Danilo Ki{ i Jovan ]irilov. Atelje212 postaje presti`no pozori{te, a onaglumica koja je na{la teatar u kome }emo}i da se ostvari kao umetnica. Glumaje za nju osloba|anje i ispoljavanje sameesencije ìvota, ili kako sama kaè,„oblik letenja“ u kome je ~oveku mogu}esve da u~ini jer nestaju granice koje limi-tiraju njegove postupke. Ta strast za lete-njem, èlja za posve}enje glumom, jed -nako traje u svesti Soki}eve duè od pe -deset godina i pouzdano se moè za klju -~iti da je toj strasti ona ostala bezrezer-vno odana.

U umetni~koj biografiji glumice,kako se iz njenih napisa vidi, zna~ajno jeprisustvo kolega, reditelja i prijatelja kojisu uticali na njen gluma~ki ali i ljudskirazvoj. S velikom ljubavlju ona ispisujestranice zahvalnosti Miri Trailovi} odkoje po~inje i s kojom se zavr{ava naju -spe{niji period rada Ateljea 212. Tako|e,s po{tovanjem govori o Danilu Stojkovi}u,Zoranu Radmilovi}u, Danilu Ki{u, Bran-

ku Ple{i, Milo{u @uti}u, Miri Banjac,Milutinu Butkovi}u, Jovanu Putniku,Bori Todorovi}u i drugim umetnicima skojima je sara|ivala i od kojih je u~ila.Mo`da su najdublja se}anja posve}enaAleksandru Popovi}u s kojom je Soki }e -vu vezivalo prijateljstvo dugo nekolikodecenija, a u ~ijim je pozori{nim komadi-ma i televizijskim serijama ostvarila im -presivne uloge, po~ev od Mileve u Krme -}em kasu preko Gospave i Karakondùle,do Biserke u Ba{-bunaru. O AleksandruPopovi}u ona pi{e setno i ne`no, ne zabo-ravljaju}i da u toj melanholi~noj uspome-ni napomene da odnosi izme|u njih nisuuvek bili idili~ni; se}aju}i se njega, na{aspisateljica sasvim opravdano kon statujeda je sudbina odredila da bude glumicaovoga pisca, a ne, recimo êhova ili[ekspira. Ova ~injenica upu}uje nas nazaklju~ak da je Ruìca Soki} autenti~naglumica svoga naroda i svoga jezika, {to}e se dokazati i u zenitu njene karijerekada je odigrala sudbinu @anke Stoki},verovatno najzna~ajnije srpske glumiceu prvoj polovini dvadesetog ve ka.

Posle Odumiranja Du{ana Spasoje-vi}a dobili smo jo{ jednu izvrsnudramu sa seoskom problematikom:

A ko }e vratiti bicikl? \er|a Serbhorva-ta, koja je odnedavno na repertoaruNovosadskog pozori{ta (Ujvideki szin-haz). Re~ je o monodrami na ma|arskomjeziku, autora koji je do sada uglavnombio poznat kao novinar, sociolog i proznipisac, a koga je glumica i rediteljka Sil -via Kriàn pozvala da namenski napi{etekst o svakodnevnim problemima ma -|arske vojvo|anske zajednice.

„Kad me je Silvia zamolila, dramskipisac ni u kom smislu nisam bio – jed -nom sam u~estvovao na takmi~enju po -vodom dana ma|arske drame u Novo-sadskom pozori{tu, kada za dan treba danapi{ete kratki komad, a reditelj i glumciimaju jo{ jedan dan da se pripremaju.Nisam ni razumeo ta~no {ta traì odmene, jer u prvom redu radim kao socio-log, novinar, publicista, knjièvni kri -ti~ar... Onda mi je odjednom krenulopisanje. Prethodno sam pisao pripovetkeu prvom licu jednine, a mnogo mi je po -moglo i {to sam se bavio ’usmenom istori-jom’ (oral history), ìvotnim pri~amaljudi u Vojvodini, uradio seriju inter-vjua... Kad sam zavr{io komad, rekaosam: ja sam gotov, vi radite sa tim {taho}ete. Predstavu sam gledao prvi put napremijeri i bio sam prezadovoljan.“

„Vi{e ni{ta nije kao nekad... Ovo vi{enije ni selo nego neko ~udo gde ìvimo“,uzvikuje junakinja na po~etku predsta-ve. Komad se, dakle, de{ava u seoskojsredini, {to je dosta neobi~na perspektivai za srpsko, i za vojvo|ansko ma|arskopozori{te. Za{to vam je taj kontekst biozanimljiv?

Ja sam iz Malog I|o{a, to je jedno ve -liko selo od pet hiljada stanovnika usredBa~ke, koje je do po~etka devedesetih bilonastanjeno uglavnom Ma|arima. Takvoveliko selo u drugim delovima Evrope jegrad, no u Vojvodini ni gradovi, a pogoto-vo oni na severu, nisu gradovi u kla si~ -nom smislu, nego ba{ velika sela. Socio-log Lajo{ Leopold je jo{ pre sto godinarekao za Suboticu i druga sli~na mesta(Debrecen i Segedin u Ma|arskoj, Sentu iKanjiù u Ba~koj), u kojima polovina lo -kalnog stanovni{ta u stvari ìvi na sala -{ima i samo prezimi u gradu, da su to

„gradovi bez uzroka“ – bez va`nih kul -turnih institucija, bez privrede. U nekuruku, svi smo bili seljaci, i u gradovima.Danas je sve to propalo, omladina, pogo-tovo obrazovanija, odlazi, ostaje samone{to romanti~no, ali i tragi~no u istimah – selo u propadanju. Ni dobrihkr~mi vi{e nema, gde moète da sakupiteba{ one najbolje pri~e, na koje sam seponekad i ja oslanjao. A Vojvodina je iina~e posebno mesto – mo`da ne moèteda dobijete posao, traè vam partijskuknjiìcu, ali za umetnika, za pisca, zasociologa ipak je raj, tema ima kolikoho}ete.

Silvia Kriàn se ovom predstavomposle duè pauze vratila na scenu, reklobi se maestralno. Kako vam se dopalanjena ideja da fragmente teksta odvojivideo spotovima sa lokalnom tematikomi ma|arskom kafanskom muzikom?

Iako nisam stru~njak za pozori{te,znam da i od dobrog teksta moè da senapravi lo{a predstava, a monodrama jejo{ i teà za glumca – naravno da sam sebojao. Uz to, ova monodrama dosta li~i nastand up komediju (koja je u Ma|arskojveoma popularna), gde neko iza|e nabinu i pri~a o svom ìvotu, naravno sadosta humora. Ali stand up komedija tra -je pet do petnaest minuta, a ne sat vreme-na. Kad sam prvi put video predstavu,najvi{e su mi se svideli upravo videospotovi – ne{to novo, ne{to ba{ dobro...Izabrali smo pesme vojvo|anskog ma -|arskog turbo-folka, koji je nastao nakonosamdesetih kao i srpska novokompova-na muzika.

Komad pomalo podse}a na doku-mentarac snimljen na autobuskoj stanici– koliko vam je iskustvo novinara i so -ciologa pomoglo u pisanju, jeste li iskori-stili neke od stvarnih doga|aja na kojeste naizlazili?

Svaka tema u drami, svaka pri~a,svaka poenta u stvari je istinita. Sve samto manje-vi{e ve} napisao u drugoj formi:kao sociolog medija, publicista ili kriti~ar.Ali da umetnost ponekad ide ispredstvarnosti, dokaz je slede}i: u predstavièna ~eka autobus, kako bi oti{la da radikao ~ista~ica u Novom Sadu, ali autobusjednostavno nije stao na autobuskojstanici u selu. Pre dve nedelje po{ao samza Budimpe{tu, gde ìvim i radim, sa

autobuske stanice u mom rodnom selu.Od pamtiveka put do Subotice traje 45minuta, za svaki kilometar po jedan mi -nut. No, ovaj put je trajao sat i po jer jefirma privatizovana tako {to je vlasnikbolje autobuse odveo u druge deloveVojvodine, pa su ostali samo kr{evi, zbog„{tednje“ nema vi{e ni konduktera, tekartu izdaje {ofer... Vratili smo se unazadpedeset godina. Kao novinaru i sociologumeni je va`no to sve da vidim, ali kaoputniku – to je muka.

U ~asopisu Magyar Szo objavljen jeveoma pohvalan prikaz u kom se isti~ekako u drami nema politi~ke, etni~ke iliverske korektnosti, ali da je svako ko seuvredi „najdublje propao“. Sli~nost sateatrom Kostolanji Deè je da i samokri-tika i kritika dolaze uz dobru dozu hu -mora.

Pozori{te nije mesto za publicistiku,koja ponekad mora da ide do krajnosti,ne samo sa humorom i samoironijom,nego i sa cinizmom. U pozori{tu bez hu -mora ne ide, ako ostanete ozbiljni, bi}eteverovatno i dosadni. Ozbiljnost mi jesumnjiva i kod onih pisaca koji posleobja{njavaju svoje delo: ako nije znao dakaè ono {to je hteo, posle toga nek nekaè ni{ta. A {to se ti~e predstava pozo-ri{ta Kostolanji Deè iz Subotice, ba{ samodu{evljen. Ono {to sam video poslednjihgodina od njih, svakako je inspiritivno.Mo`da, dakle, ima ne{to specifi~no kodnas vojvo|anskih Ma|ara: to je jednamanjinska zajednica u Srbiji koja je uvrlo te{kom stanju. Dok su za vremeJugoslavije mnogi Ma|ari pri~ali sa ci -nizmom o Ma|arskoj, o gula{-komuniz-mu, o njihovom siroma{tvu naspramjugoslovenskog bogatstva, kasnije je Ma -|arska traìla vize i od vojvo|anskih su -narodnika, pa su vojvo|anski Ma|ari biliuvre|eni. Sad smo dobili dvojno dràv -ljanstvo, ali ponekad ni to ne pomazeni{ta...

Zastupljeni ste u Antologiji prozevojvo|anskih ma|arskih pisaca na srp -skom jeziku (Jedina pri~a, 2003), a odne-davno i u antologiji savremene proze izSrbije u prevodu na albanski (Iz Beogra-da, s ljubavlju, 2011). Jesu li teme kojimase bavite u svojim proznim delima sro -dne onom {to smo mogli da vidimo u po -zori{tu?

Forma je svakako druga~ija, ali osta-lo je isto. To }e mi mo`da neki zameriti,ali za mene je najbolje, najlep{e u pisa-nju upravo to da kad imate temu (videliste neki doga|aj, ~uli neku pri~u, ili jeizmislili), moète da birate najboljuformu. Ponekad ne{to opi{ete kao kratkupri~u u novinama, a kasnije se vra}ate i

Pali}u? Gde je teatar Joèfa Na|a iz Ka -njiè? Naàlost, ja sam pesimista, pogo-tovo kad vidim kako oni koji se izja {nja -vaju kao nacionalni radnici i konzerva-tivci ni{ta ne ~itaju, ne idu u pozori{te,samo brbljaju o ideologiji. Pogledajte ka -ko stoji izgradnja pozori{ta u Subotici: tuimate i nacionalno i konzervativno, ima -te uspomene, staru fasadu, nedovr{enigigant od betona, i ideologiju. Samopredstavu nemate.

sprava u kontekstu dana{nje pozori{ne,knjièvne i kulturne scene u Vojvodini?

Svakako se slaèm sa ocenom Ba -njaija, mo`da uz opasku da to i nije ne -prekidna rasprava, nego ve~iti konflikt.Re~ je o vlasti, o pozicijama, o parama(donacije iz Ma|arske itd.), o nagrada-ma, o direktorskim mestima u kulturno-obrazovnim institucijama, pa i o obi~nimradnim mestima. Dakle, to je i borba zagoli ìvot. Ona se te{ko moè nazvati ra -

Knjiga Ruìce Soki} Strast za lete-njem je neuobi~ajeno iskrena. Autorkabez zazora govori o ~estim trenucima ukarijeri u kojima je bila povre|ena iligluma~ki zapostavljena; ~italac }e sepokatkad upitati da li je i koliko je glumi-ca u pravu kada se àli na postupke kole-ga i prijatelja koji su je pogodili. Nije li iona sama tome doprinela? Razume se dajeste i upravo i o tim trenucima ona pi{eèle}i da doprinese razja{njenju svojih itu|ih gre{aka i pogre{nih poteza. Zbogtoga je dominantan ispovedni ton u kazi-vanju Ruìce Soki} i otuda njena se}anjatreba posmatrati kao jedan oblik moral-nog pro~i{}enja.

Uputni predgovor knjizi Strast zaletenjem napisao je knjièvni i pozori{nikriti~ar Muharem Pervi} koji je polaveka pratio gluma~ka ostvarenja RuìceSoki}. Pogovor je napisala profesor VesnaKr~mar, sagledavaju}i autobiografiju ve -like glumice kao sre}an spoj njenog izo -{trenog zapaànja, po{tovanja i ljubaviprema drugima i potpune predanosti po -zivu.

Radomir Putnik

KOMERCIJALIZACIJA U UMETNOSTI

Ve} sto godina slu{amo da umetnost ugroàva komercijalizacija, trì{te itd.,u svakom ànru. A da publiku interesuje samo tre{. Ali to je u stvari uvek bilotako, uvek je ne{to bilo popularno, a ne{to inovativno. Uop{te ne mislim da jekomercijalizacija u svakom smislu lo{a – pogotovo ne volim da slu{am kukanjeoko pozori{ta. Ne znam ta~ne podatke, ali pozori{te u Ma|arskoj i od dràvedobija silne pare – samo Nacionalno pozori{te u Budimpe{ti dobija deset putavi{e nego {to se ukupno daje za knjièvnost.

\er| Serbhorvatkoristite taj motiv i u pozori{nom koma-du, sociolo{kom eseju – ili obratno.

Poznati profesor i esejista Jano{ Ba -njai u tekstu u Sarajevskim sveskamatvrdi da je „neprekidna rasprava izme|utradicionalnog i modernog osnovnaoznaka manjinskog knjièvnog i kultur-nog kanona“. Da li vam je blisko takvogledi{te, i u ~emu bi se sastojala ta ra -

spravom i zbog toga {to u ovoj maloj za -jednici jedna strana ne pri~a sa drugom,ne}e da zna da drugi jednostavno postoji.Taj konflikt je u prvom redu postojaoizme|u Subotice i Novog Sada, danas je„Novi Sad“ sve vi{e u defanzivi, dok uSubotici imate politiku, ali ne i kulturu,izuzev pozori{ta Andra{a Urbana. A gdesu oni koji ìve u selima, u Temerinu, na

20

Intervju: Marko Ba}ovi}

LUDUS 175–176Lu

Cilj glume, ~iji je zadatak, u po~etku isad, i jeste da bude, takore}i, ogle-dalo prirode: da vrlini pokaè njeno

sopstveno lice, poroku njegovu ro|enusliku, a samom sada{njem pokolenju ibi}u sveta njegov oblik i otisak.“

(Hamlet, III, 2)Ove [ekspirove re~i u potpunosti osli-

kavaju èlju savremene glume koja idanas ima isti zadatak i smisao. GlumacJugoslovenskog dramskog pozori{ta Mar -ko Ba}ovi} upravo kroz svoj dvadesetpe-togodi{nji rad u ovom pozori{tu strpljivoide ka tom cilju glume. Od kada je za po -~eo svoj pozori{ni put sigurno nije slutiokoliko }e vremena biti potrebno da na -grade i uspesi budu opipljivi i vidljivi.

Uloga Simona u predstavi Drama oMirjani i ovima oko nje JDP-a (reìja IvaMilo{evi}) donela je Marku Ba}ovi}unagradu Kompanije „Novosti“ za naj bo -lju epizodu na pro{logodi{njem Steriji-nom pozorju, dok je ove godine, povodomdana Jugoslovenskog dramskog dobionagradu za doprinos umetni~kim stan-dardima tog teatra.

Tokom prethodnih godina ostvario jemnogobrojne uloge u zna~ajnim pred-stavama mati~ne ku}e. Bio je Pijanac(Muke po @ivojinu), \or|e Isakovi} (Se -obe), Proto Boìdar (Valjevska bolnica),Dorant (Pozori{ne iluzije), [piglberger(Razbojnici), Pukovnik Ore{kovi} (KnezMihailo), a u novije vreme gledamo ga ukomadima Pse}i valcer, Na dnu, Barbelo,o psima i deci, Tartif, Ro|eni u YU, Za -

pisi iz podzemlja, Iz juna~kog ìvota gra -|anstva, Drama o Mirjani... a o~ekujemoga i u predstavi Kanjo{ Macedonovi} kojaje ovoga leta izvedena premijerno nabudvanskom pozori{nom festivalu Gratteatar.

Sve su to bili razli~iti razlozi i povodiza susret sa ovim umetnikom, koji retkoobja{njava ili otkriva za{to je za njegagluma vi{e sudbina nego bilo {ta drugo.

Kako gledate na nagrade, kao priz-nanje ili kao ohrabrenje da se nastavidalje?

Prija mi jednostavno re~eno. Iza me -ne je dugi period traènja i ~ekanja.

Krize vas teraju na razmi{ljanja idono{enje novih sudova o ìvotu. êstosam se prise}ao re~i Coleta De~ermi}akada mi je govorio da svako ima svojihdeset godina. ’Nikada ne zna{ kada }e{dobiti svojih deset godina’, to mi je pono-vio nekoliko puta, valjda je ose}ao da sekolebam, pa da me podrì. Kao da jegovorio – ima ne{to od ovoga, samo nekaizdrì. Tako|e, bile su mi drage re~i iPepija Lakovi}a koji je imao razumeva-nje za moj na~in rada.

Ina~e, moje {kolovanje i sazrevanje ugluma~koj ve{tini odvijalo se u Zagrebuiz koga nosim dobre uspomene. Se}am sesvojih prvih ~asova osloba|anja pokreta isavladavanja scene na prvoj godini kodprofesora Draga Kr~e.

U nastavku {kolovanja vaàn mi jebio susret i sa profesorom Dinom Radoje-vi}em koji nas je u~io o pozori{tu u naj -

{irem smislu. Tu je bio i Jo{ko Ivan~i}kod koga smo pored glume dosta nau~ili io dramaturgiji. Naravno, bilo je kasnije ido dana{njih dana dragih ljudi od kojihse u~i svakodnevno.

Sada mogu malo da se opustim i dauìvam u svom poslu.

Moj osnovni smisao je u tome {touìvam u bavljenju svim vrstama umet-nosti. Meni je bio vaàn moto – ako ni -sam akter u nekoj od umetnosti, ondasam njen veliki oboàvalac. Tako daimam nameru da se bavim i fotografijomkoja mi daje jedan novi ugao gledanja nastvarnost koja me okruùje.

Pozori{te je ipak moje osnovno krea-tivno polje gde se mogu izraziti, a to ~i -nim jo{ od 1986, kada sam zapo~eo svojupozori{nu pri~u u JDP-u predstavomPozori{ne iluzije. Ovo bi mogao biti mojjubilej – 25 godina rada u pozori{tu. Aova godina mi je bila veoma uspe{na. Po -menuo bih uspeh predstave Drama oMirjani i ovima oko nje koja na jedanfilozofski na~in govori o neprocenjivojvrednosti ìvota i nedavnu premijeru Ka -njo{a Macedonovi}a koji nam u svakomvremenu izgleda kao savremana tema.

[ta vas privla~i u radu sa mladimrediteljima ili glumcima?

Rad sa mladim ljudima mi veo maprija i zato bih rado izdvojio saradnje sarediteljkama Ivom Milo{evi} i Anom\or|evi}. Dobro se razumemo.

Mislim da je tu re~ o nekoj sli~nojvrsti pozori{nog doìvljaja i shvatanjaestetike uop{te.

Sa Anom \or|evi} radili smo Zapiseiz podzemlja – njen na~in rada najboljese vidi pri postavljanju Dostojevskog nascenu. A Iva Milo{evi} ima odli~an sluh iveoma precizno zna kada ne{to jeste akada to nije. Glumce vodi kroz procesrada na odli~an na~in.

êsto se de{ava da glumci u jednomperiodu svog ìvota poèle da se bavereìjom. Da li vidite sebe u toj ulozi?

Moje interesovanje za rediteljski po -sao ogleda se u tome da veoma aktivnou~estvujem u procesu stvaranja predsta-ve i u traènju najboljih pozori{nih re {e -nja. Nekada to moè da smeta rediteljimai onda ja jednostavno isklju~im tu svojupotrebu radi harmonije pri kreiranjupredstave. êsto znam da polemi{em ore{enjima, ali ako mi se scena ~ini lo -gi~no postavljena, onda je i prihvatam.

Volim da istraùjem proces reìje nesamo u pozori{tu, ve} i u filmskoj umet-nosti. Veliki sam po{tovalac iranskog

filma i uop{te malih kinematografija kojena jedan nepretenciozan na~in, uverljivoi iskreno pri~aju ìvotne pri~e.

Kako gledate na iskrenost, jer glu -mu ~esto povezujemo sa razli~itim ma -skama i jednom ve{tinom pretvaranja?

Spontanost i iskrenost za mene suveoma va`ni pojmovi u ìvotu, ali svakoima svoju ra~unicu. Mislim da treba sle -diti onu mudrost da vam se uvek vra }aono {to ste i sami drugima ~inili. Nara-vno da se pri samoj pomisli gluma~kogposla javlja pojam pretvaranja ili pre -ru{avanja {to u stvarnom ìvotu dobijasasvim drugo zna~enje. Za mene je glu -ma umetnost i nju ne koristim u privat-nom ìvotu. Sam ìvot je kod svih nasispunjen neprekidnim preplitanjem da -vanja i uzimanja, {to je tako|e jedandrugi oblik umetnosti.

Da li sebe doìvljavate kao isklju -~ivo pozori{nog glumca?

Najvi{e sebe vidim u jednom {irokompozori{nom prostoru, jer sve èlim daprobam, kao i da isku{avam svoje grani-ce. Imao sam do sada nekoliko filmskih itelevizijskih uloga, ali bih pomenuo filmAporia jer predstavlja jednu pokretnusliku Miljkovi}eve poezije. To je apstrak-tna pri~a koja pravi novu stvarnost, akoja nas dira samo svojim nagove{taji-ma.

I kao {to sam Miljkovi} govori: „Miverujemo svom èstinom u misao koju jo{ne misli niko, u prazno mesto, u penu,kada s prazninom pome{a se more i og -lasi rikom“, to je tema koja me obuzimapri svakom stvarala~kom procesu.

Nikada sebe nisam video u jednomànru jer mislim da glumca to samo spu -tava u traganju za potpunim ostvare-njem. Voleo bih da se iskazujem u ra -zli~itim ulogama, jer mi u stvari u sebinosimo sve. I kao {to }e nas sve jednogdana vetar odneti, na{i ìvoti lelujaju natom {irokom i nepreglednom polju do ga -|anja, uspeha i padova, radosti i tuge isve tako ukrug. Sam proces je ne{to bezkraja, sa puno virova i vrtloga, grubosti ine`nosti, ali se sam pojam ìvota, kao ko -smi~kog dara, tu najboljemoè osetiti.

Mar ina Ste fanov i¯

„Spontanost i iskrenost za mene su veomava`ni pojmovi u ìvotu, ali svako ima svojura~unicu. Mislim da treba slediti onu mu -drost da vam se uvek vra}a ono {to ste i sa -mi drugima ~inili“, kaè Marko Ba}ovi}

GLUMA KAO SUDBINA

Piše: Branko Dimi t r i jev i¯

Zaraza, stjuardese, „Velike aluzije“, kada }ekomedija da se povampiri

FATALNI KRASTAVAC

Pre tri meseca svetske agencije sujavljale o neugodnoj bolesti koja sepojavila u Nema~koj. Jedno vreme

smatralo se da su izvor zaraze krastavciuvezeni iz [panije. Brzo se ustanovilo dasu krastavci nevini po tom pitanju, ali meje sve to podsetilo na jedan moj dramskitekst, ~iji je naziv isti kao i gornji naslov.Pa, prema tome, prvo istorija nastanka tekomedije.

Nekada davno pokojni glumac Bo -ìdar Pavi}evi} Longa nagovori mene, uto vreme mladog, da prepravim jednufrancusku komediju, tako da on i jedan,u to vreme mladi glumac, Tihomir Arsi},mogu sa time da gostuju i zara|uju nji -ma i meni pare. Pisac komedije bio jeMark Kamoleti, neovodviljista, vrlo po -znat u pariskim bulevarskim pozo ri {ti -ma. Najpoznatija komedija bila mu jeupravo ta, Boing, boing, a po njoj suAmerikanci snimili i film, sa TonijemKertisom i Dèrijem Luisom u glavimulogama. Toni Kertis igra ameri~kog no -vinara u Parizu, koji se zabavlja sa tristjuardese iz razli~itih kompanija, uzpomo} ku}ne pomo}nice i preciznog osla-njanja na red letenja. Ali u isto vremedogode se dve katastrofalne stvari, prvo

do|e u goste kolega novinar, Dèri Luis, aistovremeno stjuardese bivaju preme {te -ne na brè avione kompanije Boing, takoda sada stiù u Pariz kad im vreme nije.Nastaje pravi vodvilj sa raspletom daDèri Luis preuzima posao i devojke To -nija Kertisa, a ovaj odlazi na novu du -`nost u Njujorku.

Prepravim ja taj tekst tako da se uBeogradu momak zabavlja sa stjuarde-sama tada{nje tri jugoavionske kompani-je (JAT, Geneks i Ineks-Adrija) i da su svetri razli~itih jugonacionalnosti. U posetumu dolazi drug iz unutra{njosti, a ume -sto ku}ne pomo}nice tu je sestra-student-kinja, koja nevoljno mora da pomaèbratu, jer je pala godinu na fakultetu iovaj je ucenjuje da }e re}i roditeljima.Naslov sam promenio u Ima li stjuardeseu avionu i onda potraìo Longu.

Avaj, Longin ìvot se ne{to iskompli-kovao, a on Tiki Arsi}u nikada nije nirekao za tu ideju, tako mi je bar tvrdioTika. Onda ja probam da organizujemne{to, zainteresovao se Zabla}anski i Mi -lenko Pavlov ali je opet ne{to iskrslo....Na kraju sam na{ao ~etiri devojke, aglavne uloge smo igrali kolega drama-turg Zlatan Fazlagi} i ja, probali smo u

SKC-u, a premijera je bila u Dadovu.Publika je primila predstavu izvanredno.Kritika u „Studentu“ bila je negativna,jer njihovom kriti~aru (nema smisla damu odajemo ime) nijedna od ~etiri devoj-ke nije htela da da broj telefona.

I onda sam tekst stavio u fioku gde jeostao nekih deset godina. Setio sam ga seu Americi, na postdiplomskim. [ef kate-dre je za pozori{ni festival odabrao mojtekst Velike aluzije, ali je insistirao dareìju prepustim jednom o~iglednom an -titalentu. [iljbo~io sam se koliko sam mo -gao, ali sam na kraju kao manje rogatmorao da popustim i tako je po~ela serijasukoba izme|u nas dvojice, koja je kul -minirala sva|om oko njegovog izboradrama za letnji festival koji je, po tradici-ji, trebalo da donese zna~ajne prihode.Rekao sam mu pred svima da ja mogubez reklame i bez ikakvih para da na -pravim predstavu koja }e privu}i vi{epublike nego ta njegova.

I onda sam izvukao one stjuardese izfioke i ponovo ih prepravio. Nestale suhostese iz oblaka, a zamenile ih mladepolicajke, jer je tih dana u novinama iza -{la vest da obave{tajne agencije u Ameri-ci koriste atraktivne mlade dame za sa -kupljanje informacija o radikalnim ele -mentima. E pa moj junak nema sre}e sadevojkama, pa kao pro~ita istu tu vest iobjavi pamflet anarhisti~ke orijentacije,namerno ostavljaju}i trag da ga lakolociraju. Uskoro mu pri|u u njegovomomiljenom kafi}u tri devojke iz tri ra -zli~ite agencije i po~ne isti zaplet, sa svedrugom iz gimnazije koji je do{ao u pose-tu.... Nesretna sestra je morala da pravisilne salate za bratove devojke, a najvi{eje mrzela da za jednu od njih, koja je bila

gr~kog porekla, pravi salatu od jogurta ikrastavaca, pa otuda i naslov komada:Fatalni krastavac.

Probali smo u nekoj u~ionici, dok je{ef odseka reìrao svoj komad od po~etkana velikoj sceni sa ~itavom armijom asi -stenata. Onda su oglasi za njihovu pred-stavu iza{li u svim novinama, davali suintervju na radiju, stavili mali bilbord,plakate.... Meni nije dozvoljeno da igram~ak ni na maloj sceni pozori{nog odseka,jer jedan od mojih glumaca nije bio platio{kolarinu za taj semestar. Oti{ao samonda u lokalni bar u kome su nastupalerege i bluz grupe, kao i poznati rokabilibendovi. Dogovorio sam se da igramopreko nedelje, pa ako bude publike onda iu subotu, koja je obi~no bila rezervisanaza popularni Daglas projekat ili Blek starrege bend.

Dogodilo se ono {to sam i pretpostav-ljao. Namu~eni postdramskim teatrom iuvaènim gostima iz Njujorka i njihovimmultimedijalnim projektima, gde su svi

autori sebe reklamirali kao saradnikeFilipa Glasa, stanovnici malog grada nasrednjem zapadu Amerike jedva su do~e -kali ne{to {to ima pri~u. Iz dana u danimali smo sve vi{e publike, a u subotu sa -la nije mogla da primi sve zainteresova-ne, pa smo imali i matine u nedelju. Moj{ef odseka nije do{ao na moju predstavu,ali su ga njegovi {pijuni obavestili kakostoje stvari. U skladu sa ameri~kim prin-cipom pragmati~nosti, ~iji je jedan odpostulata da se u sukobima sa neizve-snim ishodom samo tro{i vreme i energi-ja, zakopali smo ratne sekire i meni jedozvoljeno da na miru magistriram.

Nije isklju~eno da }e se ova komedijaopet povampiriti. Ali u skladu sa prome-nama koje su se u me|uvremenu dogodi-le, ovog puta glavni lik bi}e ènski, anesretni brat }e nositi keceljicu i pravitisve one pite i salate. Naslov ve}imam: O prokleta da si,pito od heljde.

Marko Ba}ovi}

Najava Fatalnog krastavca u ameri~kom baru

LUDUS 175–17621

UAteljeu 212 su od 17. do 24. majaodràni drugi Mucijevi dani, fe -stival posve}en reditelju Ljubo -

miru Muciju Dra{ki}u, sa ciljem da seuru{e barijere izme|u biv{ih republikabiv{e Jugoslavije, da se (ponovo) uspo -stavi zajedni~ki kulturni prostor. Festivalje i ove godine imao vrlo sadràjan gla -vni i prate}i program. Glavni program, uokviru koga je prikazano sedam predsta-va, otvoren je premijerom Trsta, nastalogprema tekstu Milo{a Radovi}a u reìjiAlise Stojanovi}. Publika je ovu pred-stavu primila sa odu{evljenjem, sa pra -vom, jer je re~ o jednostavnoj, emotivnoj,vrlo iskrenoj i {armantnoj drami sabitnim elementima komedije koji razve-dravaju ina~e dosta mra~ne i tu`ne pri~e.Radnja se de{ava u jenom skupom a ki -~astom hotelu u Trstu, gde se nalazi ne -koliko parova likova, stanovnika biv{eJugoslavije. Oni tu uglavnom dolaze zbogoìvljavanja se}anja, suo~avanja sa pro -{lo{}u, pretresanja gre{aka iz porodi~nihpro{losti, a pomalo i zbog {opinga. Glum-ci prodorno oìvljavaju se}anja na vremebiv{e Jugoslavije, ali je predstava pre va -shodno fokusirana na problem sloènostiodnosa izme|u roditelja i dece. Uspeh ovepredstave su svakako stvorili i glumciBranka Petri}, Fe|a Stojanovi}, Jelisave-ta Seka Sabli}, Branislav Zeremski, Sve -tozar Cvetkovi}, Dara Dòki}, Isidora Mi -ni}, Milica Mihajlovi}, Katarina @uti},Fang Pin Jan i mali Milo{ Klan{~ek.

U glavnom programu Mucijevihdana su zatim, iz ve~eri u ve~e, prikazi-

vane predstave iz regiona – Radni~kahronika, Hamlet, @ivot lude i Revizor, dabi ga zaklju~ili izvedbe Ateljea 212 –Gospoda Glembajevi i Otac na slu`benomputu. Radni~ka hronika je koprodukcijaSterijinog pozorja i Narodnog pozori{taRepublike Srpske iz Banjaluke, nastalaprema tekstu Petra Mihajlovi}a koji jepobedio na konkursu za najbolji savre-meni doma}i tekst Sterijinog pozorja u2009. godini. Tekst ima elemenata crnekomedije, estetike nadrealizma, apsurda,groteske, hiperrealizma, dokumentar -nog, {to ga ~ini neobi~nim i vrednim. Ontematizuje na{e vreme dru{tvene tranzi-cije, posmatraju}i ga iz ugla radni~keklase, pri ~emu se lucidno pretapaju i su -kobljavaju pogledi na pro{lost, razu me -vanje sada{njosti, o~ekivanja od budu} -nosti. Ideja neophodnosti promene okol-nosti je pokreta~ka dramska snaga. Gla -vni akteri komada su radnici, njih osam,koji, od po~etka do kraja radnje drame,nastoje da sprovedu revoluciju u fabrici ukojoj su zaposleni. Oni nemaju imena,njihove li~ne biografije nisu toliko va`nekoliko su va`ne ideje koje oni otelovljuju.Predstavu je reìrala Ana \or|evi} i mo -è se re}i da se u njenom radu ve} pre -poznaje specifi~na scenska poetika. Re~je o jednom sugestivnom, hipnoti~komrealizmu, ogoljenom i fokusiranom napreciznu igru glumaca. Oni uglavnomigraju u jednoj gustoj, te{koj ti{ini koja,zbog svoje teìne, postaje vrlo sna`na,efektna, gotovo da postaje akter per se.Tu ti{inu }e povremeno, izme|u scena,

cepati glasna ska muzika, karakteri sti -~na za radni~ku klasu (kompozitori SO -POT). Radnja se de{ava na ogromnojkru`noj platformi i oko nje, isko{ene kadole; simboli~ka zna~enja ovog efektnogscenskog re{enja (npr. stalni pad) u vi{enavrata }e se koristiti tokom predstave –na kraju svi likovi {etaju ukrug, sim bo -li~ki ozna~avaju}i da se ni{ta nikada nemenja (scenograf Dragana Purkovi} Ma -can). U predstavi igraju psiholo{ki uve r -ljivo i prodorno, ujedna~enih kvalitetaBranko Jankovi}, Zlatan Vidovi}, MiljkaBr|anin Babi}, Sandra Ljubojevi}, GoranJoki}, @eljko Erki} i Dragana Mari}.

Iako smo pomalo bili uskra}eni upra}enju Hamleta reditelja Dejana Proj -kovskog, produkcija Dramskog teatra izSkoplja, jer nije bilo prevoda, ipak smomogli da uìvamo u vrlo savremenom,intrigantnom, fizi~ki izraènom, emotiv -no sna`nom scenskom tuma~enju [ek -spirove tragedije. Predstavu }emo pamti-ti po izuzetno zanimljivo re{enoj sceni nakojoj se nalazi nekoliko vakuumski od -vojenih prostorija, a ~itav prostor odi{ehladnom i mra~nom precizno{}u. Pamti -

}emo je i po vrlo uzbudljivo ostvarenomliku Hamleta (Dejan Ili}), fraìlnom, ali iodlu~nom mladi}u, kompleksno datog –njegovo pona{anje se menja u skladu sasituacijama – od neposustaju}e odlu~no -sti i ~vrstog samopouzdanja do bizarneinfantilnosti (u sceni u kojoj izgovara ~u -veni monolog se, na primer, pona{a kaodete, razmaèno se igra u pesku itd).

Revizor u rediteljskom tuma~enjuJerneja Lorencija, koprodukcija je Du -brova~kih letnjih igara i Zagreba~kogkazali{ta mladih. Gogoljeva genijalnakomedija sa tragi~nim okvirima je protu-ma~ena radikalno, autorefleksivno, post-dramski. Pa`nja je usmerena na istra -ìvanje savremenih dru{tveno-politi~kihzna~enja teksta, kao i na analizu proble-ma predstavljanja, igre same, teatralno -sti, odnosa izme|u stvarnosti i iluzije.Likovi su postali modeli savremenihpoliti~ara – manekena ~ija se mo} gradiuz pomo} medija i medijskih imidà, {toje u nekoliko scena predstave jasno po -kazano putem o{tre karikature.

êtvrta predstava sa ex-yu prostora,na ovim Mucijevim danima, bila je @ivot

lude, koprodukcija rije~kih pozori{taHNK i HKD teatar na [u{aku. Nastala jena osnovu teksta japanskog pisca Rjuno-suke Akutagave koji je autor pri~a Ulugu i Ra{omon, poznatih po Kurosavi -nim ekranizacijama. Tekst @ivot lude(1927) je autobiografski sklop razmi {lja -nja ~oveka koji se opra{ta sa ìvotom,suo~ava sa svojim strahovima od smrti,nepoznatog, neistraènog. Reditelj pred-stave i autor adaptacije teksta je DavidDoiashvili iz Gruzije koji je dao jednovrlo poetsko, eteri~no, fantazmagori~no,vizualno intrigantno ~itanje dela japan-skog pisca, pri ~emu se fokusirao na pi -tanja mogu}nosti nade i ~uda. Beograd -ska publika je uìvala u mo}noj vizual-nosti i poeti~nosti predstave, ali je bilazamorena njenom duìnom i sporo{}u.

Ovogodi{nji Mucijevi dani imali su iveoma bogat prate}i program. Ostvarenasu javna ~itanja drama iz regiona –Lasice Bojane Mijovi}, Reciklirani zlo~inSa{e Ve~anskog, Enciklopedija izgublje -nog vremena Slobodana [najdera, Zmaj -sko nebo @anine Mir~evske i Po{to pa {te -ta Tanje [ljivar. Organizovan je master-klas Emira Hadìhafizbegovi}a i ostva -rena je {kola za publiku, autorski proje -kat Ljubice Ristovski, direktorke Narod -nog pozori{ta iz Subotice. A kao i pro{legodine, svaki dan je posebni ìri najbo -ljem glumcu ve~eri dodeljivao srebrnjakesa izgraviranim Mucijevim likom. Ovo -godi{nji dobitnici su Jelisaveta Seka Sa -bli}, Branko Jankovi}, Dejan Lili}, JelenaLopati}, Vili Matula, Nikola Ristanovskii Vlastimir \uza Stojiljkovi}.

Drugi Mucijevi dani su nespornouneli sveìne i dinamike u beogradskipozori{ni ìvot, usnuo pri kraju sezone,potvr|uju}i da festivala ipak nikada nijeprevi{e i da neprestano treba podràvatinjihova odràvanja jer se u toj vrsti su -sreta i razmena stvarabudu}nost teatra.

Ana Tas i¯

„Trst“, „Hamlet“, „Revizor“...

MUCIJEVI DANI 2011

Povodom predstave „Nit sa njime, nit beznjega“

BEZ NJEGA, BEZ SEBE

Iako to nije autenti~an naziv komada,meni se name}e predstava koju samgledao kao tragikomi~nu istinu ìvo ta

o tome koliko se dvoje, bra~ni par, ve zujejedno za drugog. To se ne moè kr stitijednom re~i, koja se obi~no izgovara kaoljubav, a iza koje stoje dani i godineuskla|ivanja u razmevanje i shvatanjapojedina~ne `rtve. Kad je najvi{e od sebeotkidala i kada se sva predavala svompartneru koji je za nju bio i ostao princ izsnova, ona sirota u njegovom pona{anjui odnosu ne moè da na|e ni mali deosvoga o~ekivanja. Predstava Nit sa nji -me, nit bez njega u reìji Sandre Rodi}Jankovi} traìla je i prona{la ìcu kuca -vicu komi~nih i dramskih celina i slivenonas uvela u stan u kom se o~ekuje su p -rug. U dane i u godine is~ekivanja prave,~iste i snene ljubavi. Bogdanka se ispo -veda nama ali i sama sebi. Ona o svomemuù govori autenti~no kako mu je go -vorila, zamerala, ali kako mu i sada ne}ei ne moè da oprosti. Od davnina glumcisu voleli i pisali pozori{ne komade. Na|a

Rodi} se pojavljuje kao pisac i mi prate}injenu gluma~ku igru nijednog momentane pomi{ljamo da je ona autor teksta. I utom sro|enom fenomenu ose}amo samonadahnutu spontanu igru i vrhunsko po -etsko prilago|enje liku i karakteru. Pu -blika se smeje nekim situacijama, doga -|ajima, ali u isto vreme vidimo da je onaduboko ozbiljna i razo~arana ili tolikoslepo zaljubljena, pa je kroz smeh sa -àljevamo u njenoj naivnosti i lakover-nosti. Vrhunski gluma~ki doìvljeno,skoro kroz celu predstavu Na|a Rodi}nas vodi u jednom ritmu i mi smo sanjom u istoj la|i ìvota sa vetrovima i ta -lasima sre}ni {to smo ìvi i {to imamosnage da podnosimo i radost i bol. Jo{ ni -ko nije uspeo da od ìvota stvori ve~nuradost, jer ni tuga ne moè ve~no trajati.Prekidi i ta naizmeni~nost jesu velikaigra ìvota. Na|a Rodi} kao Bogdanka jesvojom monodramom zaokruìla {irokikrug uloga koje je ostvarivala na sceni, ami smo u tom krugu prepoznali mlade,srednje i zrele godine gluma~kog stvara -la{tva.

Velikom uspehu je doprinela sceno -graf i kostimograf Milanka Berberovi}. Uradu te ~udesne umetnice ne moè da seprona|e nijedan, najmanji detalj koji biporemetio ideju reditelja i igru glumca.Ona se jednostavno srodi sa tekstom, u|eu trio stvaranja i zajedno odu{evi pu bli -ku.

Svaka predstava koja je poletna akoju krasi istina ìvota, ljubav i ve~nonadanje boljih i sre}nijih dana, ostavljautisak koji se te{ko zaboravlja.

Toma Kuruzovi}

Davne 1950. godine Srpsko narodno pozori{te u Novom Sadu jeimalo mali ansambl i svi su radili sve.

Te godine reditelj Jovan Bata Putnik radio je operetu. Sestra Idapripadne mladoj Renati Ulmanskoj. To je jedna od ~etiri velike uloge,vrlo bitan glas u kvartetima u Slepom mi{u.

Trudi se mlada glumica, trudi se iz sve snage, ali ne ide!– Svi napreduju peva~ki, a ja nazadujem! – mislila je Renata.Jednoga dana, kad se ve} pribliìla premijera, reditelj Putnik,

svestan situacije, izgovori re~enicu koja zazvu~a kao naredba:– Renata, ne pevajte, samo otvarajte usta!I tako i bi!Do|e i pro|e premijera. Iza|e i kritika uvaènog kriti~ara Vilov-

ca. Izme|u ostalog je pisalo:– Renata Ulmanski je bila bolja peva~ki nego gluma~ki!

Milan Mihailovi} Caci

Iz „Uspomenara 212“

Renata Ulmanski u predstavi Ateljea 212 Prosla-va, u reìji Ive Milo{evi}, 2009. (Foto: Caci)

ZA PAM]ENJE

Plakati BITEF-a

Radni~ka hronika, Sterijino pozorje i NP Republike Srpske

22

Festivali

LUDUS 175–176Lu

8. JOAKIM I 47. JOAKIMSpasoje ¤ . Mi lovanov i¯

Predstavom \avo i mala gospo|a, poistoimenom romanu \or|a Milo -savljevi}a, u reìji @anka Tomi}a i

izvo|enju doma}ina Knjaèvsko-srpskogteatra, 7. maja otvoren je 8. festival naj -boljih pozori{nih predstava po tekstovi-ma doma}ih autora (JoakimFest) u Kra -gujevcu. Prema mi{ljenju Dragana Ja -kovljevi}a, selektora Festivala i direktoraKnjaèvsko-srpskog teatra, „zajedni~kiimenitelj svih predstava 8. JoakimFestajeste bespo{tedna vivisekcija dru{tvenestvarnosti“.

Pred kragujeva~kom publikom, do15.5, nastupali su Narodno pozori{te izNi{a sa Nu{i}evom Oàlo{}enom porodi-com reditelja Andra{a Urbana, Kru {e -va~ko pozori{te – Nu{i}ev Puta oko svetau reìji Juga Radivojevi}a, Bosansko na -rodno pozori{te iz Zenice Bizarno @eljkaHuba~a u reìji Petra Kaukova, beograd-ska Ustanova kulture „Vuk Karadì}“ sapredstavom PR ili Potpuno rasulo Ne -boj{e Rom~evi}a u reìji Egona Savina,Zvezdara teatar – Du{an Kova~evi}: @i -vot u tesnim cipelama i Atelje 212 sa Ma -ticom Gorana Petrovi}a u reìji RahimaBurhana.

Najbolja predstava, po oceni ìrija:Boro Dra{kovi}, reditelj i profesor emeri-tus (predsednik) i dramaturzi Maja Pele-vi} i Slavko Milanovi}, jeste Oàlo{}enaporodica. Za istu predstavu Andra{ Ur -ban je zbog èstoke i hrabre reinter-pretacije klasi~nog dela srpske ba{tinenagra|en za reìju i scenografiju, a Ire -na Belojica je dobila nagradu za ko stim.

Nagrada za najbolji tekst pripala jeDu{anu Kova~evi}u.

Interesantna je sudbina teksta @ivotu tesnim cipelama na ovogodi{njem Ste -rijinom pozorju. Pozorjem su u svakomod programa estetskom inovativno{}u ieti ~kom provokativno{}u dominiralepredstave nastale iz postdramskog pi -sma, tako da stru~ni ìri nije dodelio na -gradu za dramski tekst. Ispalo je, naime,da @ivot u tesnim cipelama, kao jediniklasi~no napisan dramski tekst, nije mo -gao da pobedi samog sebe. Naravno, ovdeimamo u vidu da je Barbelo o psima i deciBiljane Srbljanovi} ve} dobio Sterijinunagradu. Tako|e, predstave (u prvomslu~aju u reìji samog pisca, u drugom –reìja An Bizan, ansambl „La Comédie

de Genève“) nastale po ovim tekstovimanisu dobile niti jednu nagradu. Otuda ne~udi da se najve}i broj „tradicionalnoorijentisane“ kritike okre}e JoakimFestukao dostojnom nasledniku prvobitnekoncepcije Sterijinog pozorja.

Za najbolja gluma~ka ostvarenja

vani su imali priliku i da prisustvujupredstavljanjima Izdava~ke delatnostiNarodnog pozori{ta iz Beogradu i bi bli o -teke Knjièvne op{tine Vr{ac, te knjiziPozori{ni ìvot Zemuna u 19. veku Milo-vana Zdravkovi}a koja se, izme|u osta-log, bavi ìvotom i delom Joakima Vuji}a.Tako|e, uz prisustvo znatnog broja pu -blike predstavljeno je stvarala{tvo BoreDra{kovi}a – prikazana je TV dramaKuhinja Arnolda Veskera koju je reìraoDra{kovi} i odràna je promocija njegoveknjige Film o filmu.

Problemi koji su pratili pripremanje irealizaciju 47. festivala profesionalnihpozori{ta Srbije (14–21.5, Pirot): odabirgrada, tj. pozori{ta koje }e organizovati

Rasinskom (Bubnjevi u no}i [aba~kogpozori{ta u reìji Aleksandra Luka~a).Nagrada za najboljeg mla dog glumcadodeljena je Kristini Janji} za uloguAnice u predstavi Stari dani Po zori{ta„Bora Stankovi}“ iz Vranja, koju autors-ki potpisuje Neboj{a Dugali}. @iri je dode-lio i ~etiri ravnopravne na grade zagluma~ka ostvarenja: Vladi mi ru Miloje-vi}u za ulogu Krajglera u predstavi Bub -njevi u no}i, Biljani \urovi} za ulogu Ka -roline Nojber u istoimenoj predstavi Po -zori{ta Timo~ke Krajine „Zoran Rad mi -lovi}”, reìja Milo{ Jagodi}, Tanji Jova -novi} za ulogu Lizistrate u istoi me nojpredstavi Narodnog pozori{ta Uìce ureìji Branka Popovi}a i Miloradu Man -

sa mo njoj. Andra{ Urban je bez ikakve sumnje

jedan od najinventivnijih reditelja udana{njoj Srbiji. Kada ovo kaèmo presvega mislimo na intenzivno promi{ljan-je savremenog trenutka, u kom iz dram-skog teksta izvla~i prvenstveno maksi-malni podsticaj za osavremenjeno u~i ta -vanje pretpostavljene situacije. Drè}i seuvek ~vrsto fabulativno-sièjnih linijatekstualnog predlo{ka, dominantne mo -tivsko-tematske celine koje se prepoznajuu ve}ini njegovih inscenacija – smrt,nasilje, hiperseksualnost – svoje upri-zorenje imale su i u ovoj predstavi. Ur -ban vr{i tri osnovna raditeljsko-dra ma -tur{ko-scenografska izme{tanja: vremeradnje transponuje u sada{nji trenutak,odustaje od komedije kao ànrovskepredodre|enosti pretvaraju}i je u tra gi~ -nu grotesku i svodi sve uloge na ravno -mernu zastupljenost na sceni.

Tako se Nu{i}evi likovi srbijanskemalogra|anske sredine, sa svim svojim„puterima na glavi“ i „repovima pro{lo -sti“ pretvaraju u kockare-narkodilere,pedofile, travestite, homoseksualce i bi -seksualce, frigidne i promiskuitetne è -ne, u kojem ajfon, namesto budilnika, za -vr{ava me|u Sarkinim nogama. Prei -na~uju}i dobro}udno zaodenutu Nu{i }e -vu ironiju u zastra{uju}e slike bespri-zorne bestijalnosti: salon ispunjava voj -ni~kim krevetima u koje se useljavaju~lanovi „porodice“; bezobzirno otimanjeoko svega vrednog u ku}i, uklju~uju}i iìvotinje, preklane i istranìrane u polu -tke; iskopavanje pokojnog Mate radi ski -danja i poslednjih vrednosti sa mrtvaka;na smrt prebijanje Tetke; silovanje Da -nice; Agatonovo i Simkino podavanjeAdvokatu; te na samom kraju Dani~inoubijanje jednog po jednog ~lana „po -rodice“ i Advokata, koji su neposrednopre tog iza{li iz bazena-dàkuzija – Ur -ban raskida sa pretpostavljenim o~eki va -njem interpretiranja Nu{i}a, sniàvaju}idru{tvene probleme u Nu{i}evoj komedijina arhetipsko zlo. U ovom kontekstu po -smatrano, gotovo farsi~no i preambicio -zno u svojoj dnevno-politi~koj o~igledno -sti deluje ~injenica da Danica dobijakartu Evrope od Advokata. Da li se njen-im pucanjem u „porodicu“, odnosno u„ljubav“ i „Evropu“ koje personifikujeAdvokat, zaista nagove{tava njeno oslo-ba|anje od nataloènih dru{tvenih frus-tracija ili se tim ~inom priklju~ila prepoz-natom animalnom nagonu ili je sve ovozapravo scenska atrakcija, da se po -sluìm ~uvenom podelom prof. \urkovi}ana akciju i atrakciju, u kojoj se song LiliAlen Fuck you podjednako odnosi i nalikove i na publiku i na mi{ljenje i nameru kao takve? Kao ni prilikom gleda -nja, tako ni sada prilikom pisanja pri -kaza nemamo jasan odgovor, kao ni nakon stataciju-pitanje Biljane Vujovi},uprav nice ni{kog pozori{ta i predsedniceZa jednice, izre~ene na razgovoru o ovojpredstavi da je mnoge trebalo ubiti „6.oktobra“. Ili da konstatujemo: fascinira-nost likovno{}u predstave, kontrolom ri -tma i tempa, transformacijom scene, su -protstavlja se zapitanosti da li je ovozaista „prava mera“.

Ve} vi{e puta je re~eno da se po zo -ri{ta Srbije nalaze izme|u dva grani -~nika: impotencije i prepotencije, {tosvojom krivicom, {to krivicom dru{tva. Uprvom slu~aju, ova konstatacija odnosi sena nepostojanje kriti~ne i kriti~ke masekoja bi poku{ala da samo(re)interpreti-ranjem olak{a sopstveno pozori{no i iz -vanpozori{no definisanje. U drugom slu -~aju, konstatacija se odnosi na svo je -vrsnu samodovoljnost i elitisti~ki prezir,bilo da poti~e iz unutarpozori{ne, bilo izizvanpozori{ne stvarnosti.

Utoliko su pretencioznije zvu~alenajave pozori{nih i festivalskih reper-toara. Premijere i festivali su se, kao isvake sezone, re|ali jedni za drugim. Ni -cali su poput pe~uraka posle ki{e, dru -{tveno i pozori{no jestivii lako svarljivi.

Teatar kao dru{tveno ogledalo

nagra|eni su Petar Kralj za ulogu Andri-je Gavrovi}a u komadu Matica, Dubrav-ka Stojanovi} Glid za ulogu Katarine ukomadu PR ili Potpuno rasulo, Boris Isa -kovi} za ulogu Leke, tako|e PR ili Pot -puno rasulo, i Milorad Mandi} Manda zaJovan~u Mici}a u Putu oko sveta. Publi-ka je najvi{u ocenu dala predstavi Ate -ljea 212. Stru~ni ìri dodelio je nagraduVlatku Stefanovskom za muziku i speci-jalnu nagradu Goranu Petrovi}u.

U ~ast nagra|enih odigrana je pred-stava grada doma}ina Seobe, po isto i me -nom romanu Milo{a Crnjanskog u dra -matizaciji i reìji Pjera Valtera Poli}a.

U Galeriji „Joakim“, neposredno predotvaranje Festivala, progla{en je najboljisrpski teatarski plakat na 7. izlo`bi pla -kata profesionalnih pozori{ta Srbije. Od17 idejnih re{enja 11 autora, gran pri jepripao Nemanji Lazarevi}u za plakatOslu{ni...slu{aj...opera! (Madlenianum),a diplome su dodeljene Vojislavu Ili}u zaplakat JoakimInterfest (Knjaèvsko-srpski teatar) i Vladanu Slavkovi}u zaGnev bo`ji (Kraljeva~ko pozori{te).

U prate}em programu zaintereso-

Festival od strane Zajednice; ostavljanjeNarodnog pozori{ta Pirot da se samo borisa finansijskom konstrukcijom, odnosnosa zna~ajno umanjenim sredstvima odstrane Ministarstva kulture i od grad-skog budèta; odustajanje od prate}ihprograma koji su se na prethodna ~etiri„Joakima Vuji}a“ pokazali pozori{no in -spirativnim – kriti~arska radionica, nakojoj su „polaznici“ bili studentizavr{nih godina Katedre za dramaturgi-ju, uz prisustvo najzna~ajnijih imenapozori{ne kritike, te susreti klasa glumeakademija centralnog dela Srbije;dono{enje odluka na predsedni{tvuZajednice bez kvoruma o odabiru selek-tora i saradnika Festivala; nedavanjepisanog obrazloènja selektora Bobe\urovi}a za odabir, odnosno neo dabirpredstava, te njegov dolazak tek nazavr{nicu Festivala; uvre|enost Kralje-va~kog pozori{ta i Narodnog pozori{taLeskovac zbog ispadanja iz selekcije, tepisanje protesnih pisama i pretnji o iz -lasku iz Zajednice itd., nisu pomeli pirot-sku publiku. Na svih sedam takmi ~ar -skih predstava, te onoj u ~ast nagra|enihi tri de~ja ostvarenja „Malog Joakima“teatron je bio popunjen do poslednjeg me -sta.

Kao i 8. JoakimFest i ovaj Festival jeotvorio aktuelni ministar kulture, infor -misanja i informacionog dru{tva u VladiRepublike Srbije Predrag Markovi},ukazuju}i na ~injenicu da u Srbiji posto-je tri pozori{na festivala koja nose imeJoakima Vuji}a: JoakimFest, JoakimIn -ter fest i „Joakim Vuji}“. Ovo ga je opetpodstaklo da konstatuje da u „Srbiji jo{umemo da ~uvamo imena onih pojedi-naca koji su ne{to stvorili do te meredobro da su postali institucija i to institu-cija koja ume da okuplja“. Uz slaganje saovom izjavom, ostaje i nada da }e nekaVlada nekad pove}ati budèt za kulturuna famoznih 1%, namesto dosada{njih0,65%, te da }e se osmisliti kulturna poli-tika Srbije i unutar nje doneti Zakon opozori{tu.

Bilo kako bilo, predstava Oàlo{}enaporodica dobila je nagradu za najboljupredstavu. Pored ove, stru~ni ìri – AnaSofrenovi}, glumica, predsednica, i ~la -novi: @eljko Huba~, dramaturg iMiroslav Miki Radonji}, teatrolog,nagradu za naj bolji kostim dodelio jeJeleni Stoku}i (Put oko sveta), zanajbolju scenografiju i re ̀ iju Andra{uUrbanu, dok je nagrada za najboljumuziku pripala Miroljubu Aran|elovi}u

di}u Mandi za ulogu Jovan~e Mici}a upredstavi Put oko sveta. Specijalna na -grada pripala je ansamblu predstave Li -zistrata za izuzetan kolektivni gluma~kiizraz.

Okrugli sto kritike: teatrolog Spasoje@. Milovanovi} i pozori{ni kriti~ari IgorBuri}, na Festivalu moderator razgovorao predstavama, i Ivko Jovanovi}, dodelilisu specijalnu nagradu Narodnom pozo -ri{tu Pirot, koje je prikazalo Kir JanjuJovana St. Popovi}a u reìji Bo{ka Di mi -trijevi}, kao podsticaj za dalja pozori{naistraìvanja.

U ~ast nagra|enih odigrana je pred-stava „Teatra Puls“ iz Lazarevca Pomo -randìna kora (Maja Pelevi}/ BojanaLazi}). Pre samog otvaranja Festivalapublika je imala priliku da vidi izlo`bu„Velikani Narodnog pozori{ta na po{tan -skim markama“, koju su priredili Narod-no pozori{te iz Beograda i Javno pre du -ze}e PTT Srbije.

Kao i na 8. JoakimFestu i na 47.„Joakimu Vuji}u“ najvi{e suprotstav -ljenih mi{ljenja bilo je oko predstaveOàlo{}ena porodica.

Pi{u}i o reìji Mate Milo{evi}a Nu {i -}eve Oàlo{}ene porodice u JDP-u, JovanHristi} (knjiga Pozori{te, pozori{te I) daoje jedno razmi{ljanje koje je vi{e negopodsticajno za pisanje o rediteljsko-dra -matur{kom konceptu Oàlo{}ene poro -dice: „Nu{i} je na{ [ekspir, i stoga na{epozori{te mora da u odre|enim vremen-skim razmacima postavlja sebi pitanje:kako danas igrati Nu{i}a? Jedan odgovorznamo: to je Nu{i} na realisti~ki na~in.Naàlost, on je oti{ao u nepovrat zajednosa genijalnim glumcima koji su ga igrali(...). Ta mera ìvotne autenti~nosti uigranju Nu{i}a (koju znamo iz pri~a sta -rih glumaca i Grolove knjige o pozori{tupredratne Srbije) vi{e se ne moè posti}i,jednostavno zato {to vi{e ne postoji dubo-ka usagla{enost izme|u ìvota, pisca injegovih tuma~a na sceni. Zato i pri be -gavamo stilizaciji, i u tom pogledu jeOàlo{}ena porodica Mate Milo{evi}a uJugoslovenskom dramskom pozori{tu bi -la ne samo datum u istoriji prikazivanjaNu{i}a, ve} i jedan od datuma u istorijina{eg pozori{ta. (...) Ono {to je Mata Mi -lo{evi} u~inio sa Oàlo{}enom porodicomostaje uglavnom neponovljivo: jer on jeumeo da na|e ta~nu meru izme|u stili-zovanog i autenti~nog, koju posle njegago tovo niko vi{e nije na{ao.“ Upravopitanje mere name}e se kao dominantnokada je re~ o Urbanovoj predstavi, ali i ne

Oàlo{}ena porodica

LUDUS 175–17623

Intervju: Aneta Toma{evi}

GLUMA^KA SLOBODA JE I VELIKA OBAVEZA

POZORI[TE KAO PROGRES

Aneta Toma{evi}, glumica, nosilacrepertoara dugi niz godina u [a -ba~kom pozori{tu, dobitnik mno -

gih zna~ajnih pozori{nih nagrada, nekihi po vi{e puta (gluma~ka Nagrada„Joakim Vuji}“, „Zoranov brk“, glu ma -~ka nagrada na Danima komedije uJagodini, Nagrada „Boris Kova~“, „Lju -bi{a Jovanovi}“ i dr.), smatra da je od -govornost za „lo{e, jeftine predstave“ i napublici koja na to pristaje, ali i na onimakoji to publici serviraju.

Dugo ste ~lan ansambla [aba~kogpozori{ta i malo je glumaca u Srbiji kojiiza sebe imaju toliko premijera i odli~nihuloga. Ipak, {aba~ki teatar nije va{eprvo pozori{te? Kako je izgledao put donjega?

Moj susret sa „daskama koje ìvotzna~e“ dogodio se veoma rano. Kako deteiz gluma~ke porodice to uop{te moè daizbegne? U to vreme glumci su se ~estoselili, menjali pozori{ta, skoro kao vojnalica, pa smo iz Uìca gde sam ro|ena,oti{li u Zenicu, Vara`din i na kraju u Za -je~ar. Zaje~ar je bio moj grad, grad mogdetinjstva, {kolovanja i prvih zna~ajnijihkoraka na sceni. Prva ozbiljnija ulogakoju sam igrala bila je Pipi Duga ârapau istoimenoj predstavi u reìji MilanaBogosavljevi}a. Imala sam samo devetgodina, ali sam vrlo brzo shvatila da je tojedina stvar na svetu kojom èlim da sebavim. I tako je po~elo. Kao kad niz brdogurnete kamen~i}, a on pokrene lavinu.Ubrzo sam pre{la u [abac. Tu sam sreladivne ljude, odli~ne glumce, predivnekolege i naravno svog supruga i koleguIvana. Ivan i ja smo napravili mali „iz -let“ u uì~ko pozori{te i nismo se poka-jali. Jedna sezona provedena tamo ostala

nam je u najlep{oj uspomeni. Ipak, vra -tili smo se u [abac i ostali mu verni dodanas.

Godinama nosite repertoar [aba~kogpozori{ta. Koje ili kakve uloge su vamnajzna~ajnije – one iz kojih ste nau~ili,one koje su vam donele nagrade, onekoje su najduè opstale na sceni...?

Za sve ove godine u pozori{tu odi -grala sam najrazli~itije uloge. Od onihtakozvanih „tacni“, preko srednjih donaslovnih. Svakoj sam prilazila sa ve -likom ozbiljno{}u, odgovorno{}u i vo -ljom. Ne mogu da kaèm da sam ba{uvek volela sve ono {to sam igrala, alisam upomo} zvala ma{tu i ljubav premapozori{tu. Najzna~ajnijim ulogama sma -tram sve one koje su mi pomogle da osebi otkrijem ono {to pre nisam znala i dau sebi prona|em ono {to nisam ni slutilada postoji. Ne delim uloge na male ivelike, ne „sortiram“ ih po tome kolikoima teksta, ili da li imaju {ansu da budunagra|ene. O svakoj razmi{ljam kao danikada pre ni{ta nisam uradila, kao dami je prva. Svaki lik, ma kakav on bio ima koliko prostora imao, zasluùje mojupa`nju, opravdanje i ljubav.

[ta je su{tinska razlika (gledano izpozori{ne perspektive) izme|u pro{logvremena va{ih po~etaka i danas?

Sa izvesnom dozom nostalgije gle -dam na pozori{te iz nekih pro{lih vreme-na. Poku{avam da proniknem u to {ta seto pokvarilo, gde je zapelo? I uvek do|emna isto – novac! Vi{e smo predstavaradili – bilo je vi{e novca. Vi{e smo puto-vali – bilo je vi{e novca! Festivali su bililep{i, sve~aniji, duì – bilo je vi{e novca!Predstave su nam izgledale bogatije –novac. Verovatno je tada, pre dvadesetak

godina pozori{te (bar ovo van Beograda)bilo va`nije, glamuroznije, po{tovanije.Ja se zalaèm za pozori{te koje drì dosebe; koje ~ak i predstave pu~kog karak-tera radi sa punom odgovorno{}u ozbilj -nih stvaralaca. Mo`da i nije stvar samo unovcu. Mo`da se moè raditi profesional-no i stvarala~ki i sa skromnim sredstvi-ma. Ali ne moè tako u nedogled.

[ta je po vama komercijalizacija po -zori{ta i da li ona nu`no ima peòra ti -vnu konotaciju?

Ljuti me, na primer, kad vidim dapublika pristaje na prizeman humor, napredstavu maltene bez scenografije i ko -stima, samo zato jer je sino} videla ne{tosli~no ili isto na nekoj od komercijalnihtelevizija. Ali jo{ vi{e me ljute oni koji topublici serviraju. Oni koji se i sami pre -ma svom poslu odnose povr{no. Verujemda ipak glumci ne mogu biti krivi za to.@eljni rada, bez stalnog zaposlenja, po -nekad su primorani da rade i ono {to ina -~e nikada ne bi. Danas je prili~no te{ko,naro~ito mladim glumcima. Skoro je ne -mogu}e dobiti stalni anga`man. Glumacadanas ima toliko da se svake godine mo -gu otvarati nova pozori{ta.

Gde je granica „lo{eg ukusa“ ispodkoje ne biste nikad i{li? Kolika je glu -ma~ka sloboda u tom smislu? Koliko jeglumac u mogu}nosti da se odupre èlja-ma reditelja lo{eg ukusa i koliko je umogu}nosti da o~uva svoj gluma~kiprefinjeni identitet?

„Podilaènje publici“ je ono {to menene zanima naro~ito, sem ako nije takoizreìrano zbog ne~ega va`nog u pred-stavi, ako je to neki „{tos“. Dovoljno is ku -stva i snage imam da se oduprem onome{to neko traì od mene a ja smatram da je

neukusno, jeftino, na prvu loptu. Uvekna|em neku zamenu, ne{to drugo, {tone}e moj lik, moje partnere, pa ni pred-stavu odvu}i ispod tog nivoa. Do sadasam uspevala u tome, smatram da je glu -ma~ka sloboda u procesu stvaranja pred-stave veoma bitna. Imala sam sre}e daradim sa velikim rediteljima: Aleksan-drom \or|evi}em, Aleksandrom Luka -~em, Nikitom Milivojevi}em, KokanomMladenovi}em, Jugom Radivojevi}em...Svi oni glumcima daju veliku slobodu ilisu majstori u tome da glumci u to veruju.Ali sloboda je i velika obaveza, i pitanjemere i ukusa.

Da li je u tom smislu razli~ito raditiu institucionalizovanom pozori{tu kakvoje [aba~ko u odnosu na rad u teatru„Maska“, koje ste napravili sa supru-gom. O~ekivalo bi se suprotno – „Ma -ska“ ìvi sama od sebe, ne finansira je

nikakva dràvna institucija, a opet, unjoj su vrhunske i „prefinjene“ predsta -ve. Kako to obja{njavate?

Mi smo „Masku“ napravili u tre nu -tku kada je [aba~ko pozori{te posle nizauspe{nih godina stalo. [to zbog politi~kihpromena, {to zbog ~estih promena direk-tora. Jednostavno, nismo mogli da sedimoskr{tenih ruku i patimo za pro{lim dani-ma. Napravili smo svoje pozori{te i prvupredstavu Klara, dogodilo se ne{to neo ~e -kivano. Prvo smo je igrali u hotelu „Slo -boda“, a kasnije i u pozori{tu. Ve}inapredstava Scene „Maska“ je, kako ste isami rekli, finansirana s na{e strane, akasnije smo neke uradili u koprodukcijisa [aba~kim pozori{tem, koje ih je radoprihvatilo kao svoje. Mo`da je to jedan odmodela za budu}nost teatra.

Jelena Popadi}

Pla{im se da komercijalizovanonapunjena sala zna~i da je do{aoneki poznati glumac sa televizije i

radio – nebitno {ta“, tvrdi Vladan Slav-kovi}, upravnik Kraljeva~kog pozori{ta,koji i u situaciji u kojoj je Kraljevo „za -hvaljuju}i“ zemljotresu izgubilo funkcio-nalnost pozori{ne zgrade veruje da jekoncept teatar kao progres onaj pravi.

[ta po vama kao umetniku i upra-vniku podrazumeva komercijalizacijapozori{ta i gde je granica povla|ivanjaukusu publike ispod koje se ne ide? [tauop{te zna~i pojam „komercijalizacije“danas?

Komercijalizovano pozori{te danaszna~i punu salu u svakom trenutku, a tobi se desilo tek kada bi publika (baremona koja jo{ ima novca) dobila u teatruono {to moè da vidi i na televiziji. Pla -{im se da komercijalizovano napunjenasala zna~i da je do{ao neki poznati glu -mac sa televizije i radio – nebitno {ta.Za{to bi pozori{te radilo ono {to televizijave} radi? Mislim da }emo tek tada izgu-biti publiku koja }e jednom shvatiti da imnapla}ujemo karte za ne{to {to mogu dapogledaju kod ku}e. Povla|ivanje ukusu(ve}ine) bi zna~ilo gubitak su{tine pozo-ri{ta. Zbog ukupne krize svi pravimokompromise i u{tede na u{trb kvaliteta,ali se pla{im da su te u{tede pre{le izdomena scenografije i kostima u domentekstova i ljudi. Nemam problem kadaglumci rade isprazne serije ili reklame,jer je tu re~ o njihovoj zaradi, ali imamproblem da pozori{tu, kao mestu progre-sa i misli, otimam temelj prave}i istustvar. Ako je to cena koju treba platiti dabismo imali gledaoce za prave predstave,onda je ja ne}u pla}ati. Bitnije bi mi biloda stalnoj (pravoj) publici odrìmo kvali-tet ponude i drugog (i druga~ijeg) izbora

i da mla|oj publici damo mesto gde }emo}i da ~uju dovoljno nekonvenciona-lnog i revolucionarnog u mi{ljenju, negoda im dovodimo neintelektualni deà vi usalu.

S obzirom na okolnosti u kojimaKra ljeva~ko pozori{te radi (nepostojanjefunkcionalne pozori{ne zgrade jo{ odzemljotresa), bilo bi o~ekivano da se onousmeri ka punjenju blagajni~ke kase.Da li je u ovakvim okolnostima publikauvek u pravu i da li su kriterijumi izbo-ra tekstova i formiranja repertoaradruga~iji?

Nijedno pozori{te nema punu kasu ito je àlosna ~injenica. Samo stabilan ikomforan standard dozvoljavaju slobodukod odlaska u pozori{te. Mi, kao dràva,to nemamo i bojim se da }e kriza potraja-ti. Kad se setim devedesetih i tada{njekrize – ne se}am se da je pozori{te ulazi-lo u folk dramaturgiju, ve} je bilo mestogde ste mogli da budete deo druga~ije islobodnije Srbije. Ako je i tada pozori{tebilo najava revolucija i demokratije, sadane bismo èleli da budemo slika (ilinajava nekih jo{ gorih) banalnosti kojenas okruùju. Ne}emo praviti predstavekoje }e privla~iti mase i tu vrstu estrad-nog sistema, jer mislim da ni tako ne}ebiti dovoljno novca. Ne znam za ostale,ali mi }emo i dalje biti druga~ija ponudaod one koja nas okruùje i prebrodi}emoi ovu krizu.

Festival „Joakim Vuji}“, koji je ovegodine odràn u Pirotu, propratilo jenekoliko reakcija upravnika u ime pozo-ri{ta koja vode. Me|u njima bila je iva{a, ovekove~ena dopisom koji ste po -slali Zajednici profesionalnih pozori{ta.O ~emu je re~?

U tom dopisu se pozivam na ~injeni-cu da u projektu Festivala stoji, kao prva

ta~ka, razvitak pozori{ne svesti, inovaci-je u postupcima dramaturgije i reìje, ikao revolt iznosim da smo mi imali upra-vo takvu predstavu koja je teìla ispunje-nju postavljenih, standarda, a da je ~i -tava selekcija kasnije bazirana na kla -si~noj dramaturgiji i igri. Ispada da me -njanje pravila igre ru{i osnovnu idejuFestivala i nas ostavlja u rebusu {ta }ebiti slede}i kriterijum za narednu sezo-nu: da li da pravimo predstavu sa parti-zanima i Nemcima ili mjuzikl ili da na -stavimo da se pridràvamo propisaneideje?

U pomenutom dopisu napisali ste:„Ko je nama kriv {to pozori{te posmatra-mo kao progres i formu, a ne kao prostui laku zabavu ili kao pre`vakavanjepre`vakanog.“ Da li smatrate da i festi-vali, me|u kojima je „Joakim Vuji}“,teè komercijalizaciji? Koje su posledicetoga?

Citirana re~enica dovoljno govori zasebe. Mi napravimo jednu vrstu predsta-ve, a ispadne da }e na festival pro}i nekiskroz druga~iji koncept, ili one predstave~iji je uloèn novac neophodno opravdatine mare}i za kvalitet. Ako }e komercija-lizacija da presu|uje – onda smo mi tubitku odavno izgubili jer niti imamo bu -dèt da se nosimo sa nekim pozori{tima,

niti imamo èlju da to radimo na tajna~in. I dalje mislim da u pozori{tu sku -plje nije definitivno bolje. Ispada da jelak{e prijavljivati se na tematske festiva-le po inostranstvu, nego kod nas gatatikako }e biti koncipiran festival s obziromna to da se niko ne pridràva osnovneideje.

Da li se ne{to de{ava na planu pri -kupljanja sredstava za obnovu pozo ri -{ne zgrade i da li postoje neki planovivezani za to?

Trenutno je sve stalo {to se ti~e prili-va novca. Ljudi su zaboravili i Japan iLibiju, a kamoli Kraljevo. [to se ti~e Kra -ljeva~kog pozori{ta, mi smo odradili {toje do nas: u~vrstili smo krov i saniralizidove da nam zgrada dalje ne propada,odra|en je glavni projekat, prosle |ene suinicijative Ministarstvu kulture od ~ijegpatronstva pred Vladom Republike Srbijepotpuno zavisimo i sada je sve na ~e ka -nju. Imalo bi smisla nadati se kada vidimkako i gde idu novci iz dràve. Pona-vljam, mi ne skupljamo novac za nekifestival koji }e pro}i, za neki film ili seri-ju, za neku operu koja }e biti odigrananekoliko puta, ve} za zidove zgrade koja}e trajati vekovima. Nama je potrebno500.000 evra da re{imo sve problemezgrade koja je stara 120 godina, a to je

svota koju ozbiljnije pozori{te potro{i uprodukciji jedne sezone. Planirana jemanifestacija „No} pozori{ta“ za 19. no -vembar kada }e veliki broj pozori{ta izregiona odigrati programe-korisnice zarekonstrukciju na{eg pozori{ta. Da svakopozori{te prikupi po hiljadu evra, dobardeo na{ih problema bio bi re{en, ali sebojim da je to nemogu}e.

Da li planirate predstave za predsto-je}u sezonu i gde }ete odràvati probe ipremijere?

U protekloj sezoni, najteòj do sada,odigrali smo 97 predstava na svim mo gu -}im stranama Srbije, imali jednu premi-jeru za odrasle i jednu za decu. Ova sezo-na }e biti jo{ teà, jer vi{e ne}emo imatitaj talas podr{ke od ostalih, tako da }emomorati da se borimo za svako gostovanje.[to se ti~e premijera, planiramo jednu ilidve (ukoliko bude mogu}nosti) na velikojsceni. Kao i prethodne godine, probe }e -mo odràvati po svim mogu}im prostori-ma, a premijeru }emo imati tamo gdenam dozvole da gostujemo. Kraljeva~kopozori{te i njegovi radnici i prijatelji ne -maju drugi izbor nego da seizbore za svoje mesto.

Jelena Popadi}

Intervju: Vladan Slavkovi}APEL

Po{tovani prijatelji Kralje-va~kog pozori{ta i na{a dragapubliko, zbog nastale situacije ite{kog zemljotresa na{e pozori{tene}e raditi do daljeg. Neplaniranoi neèljeno, te{ka o{te}enja zgradesu nas primorala da zbog sigurno-sti publike i op{te bezbednosti pre -kinemo na{ osnovni rad. Poziva-mo sve ljude dobre volje i sve pri -jatelje kulture da nam pomognukoliko mogu na ra~un broj 840-705668-52, svrha uplate POMO]ZA REKONSTRUKICIJU POZO-RI[TA.

www.kraljevackopozoriste.rs

Aneta Toma{evi}

Vladan Slavkovi}

24LUDUS 175–176Lu

NA BRIJUNIMA (BRIONIMA)...O pozori{nim Brionima, tamo{njem Ulisisteatru, Brehtu na kabaretski na~in i posetiTadi}a i Josipovi}a Radetu [erbedìji

Aleksandar Mi losav l jev i¯

Brioni (hrv. Brijuni), nacionalnipark koji se sastoji od grupe ostrvau Jadranskom moru, na hrvat-

skom delu Jadrana, nekoliko kilometarazapadno od istarske obale, nasuprot Fa -àne. Sastoje se od dva ostrva i jedanaestostrvaca ukupne povr{ine 36,3 km². Dvanajve}a ostrva su Veliki Brijun i MaliBrijun. Tako veli geografija.

Istorija pak beleì da se prvi ljudi nabrionskim ostrvima javljaju veoma rano,jo{ oko 2000. godine p.n.e. Me|u prvimplemenima koja su naselila Brione jeilirsko pleme Histri (oko 1000. p.n.e),nakon kojih su do{li Kelti i Rimljani a uVI veku Hrvati. Na Brionima postojemnogi kulturno-istorijski ostaci od kojihsu najo~uvaniji: rimske terme i letnjidvorac iz I–II veka, Venerin hram, vi -zantijski kastrum, Bazilika Sv. Marije izV–VI veka, Crkva Sv. Germana iz XV ve -ka.

Kad u XIX veku Pula postaje glavnaratna luka Austrougarske, Brioni }epostati deo njenog odbrambenog sistema.Godine 1893. austrijski industrijalac P.Kupelvajser kupuje Brione i angaùjeRoberta Koha da iskoreni malariju sa

ma na kojima se vijore zastave dalekih,egzoti~nih dràva. Na Brionima – pe{iceili malenim elektro-automobilima – vrediposetiti i muzej posve}en Titovim borav -cima na ovom arhipelagu, slikati se po -red Brozovog omiljenog pakarda, videtistope dinosaurusa urezane ko zna kako uo{tre stene isto~ne obale Velikog Briona,ogroman kavez u kome ve} decenijamaìvi Koki – papiga koju je svojevremenoTito poklonio svojoj tada devetogodi{njojunuci Sa{i, danas uglednoj hrvatskojrediteljki, ali i zoolo{ki vrt po kome, kaonajupe~atljiviji stanar, lenjo {eta slon, agde }e vas, u baru pokrivenom trskom,do~ekati barmen – ljubitelj belkanta ipitati koju ariju iz neke od poznatih ope -ra „gvozdenog“ repertoara da stavi u svojCD plejer.

Na pozori{noj mapi Hrvatske Brionisu, me|utim, upisani kao uto~i{te TeatraUlisis koji su pre jedanaest godina osno-vali Rade [erbedìja, glumac, i BorislavVuj~i}, knjièvnik i dramski pisac.

Nasuprot mi{ljenju mnogih, [er be -dìja i njegovi Ulisisivci ne uìvaju uzaostav{tini Titovog omiljenog letovali -{ta. Naprotiv, glumci, saradnici u radu

dnika Republike), zdanja koje koristipremijer (a koje danas, sticajem okolno -sti, nosi adekvatno ime „Jadranka“), teznamenitog oto~i}a Vanga (na kojem je,unato~ uvreènom mi{ljenju, sme{tenasamo Titova radna soba i slavni vinskipodrum), sve ostalo je, po~etkom 90-ihgodina pro{log veka, na Brionima pro -padalo. I danas su tragovi tog propadan-ja evidentni: devastirane kasarne, oro -nule vile, ispucale betonske staze kojepovezuju ostrvske lokalitete...

Sve to, me|utim, nije smetalo [er -bedìji da animira tada{nju vlast i uverije u zna~aj realizacije svog projekta.Dolazak glumaca na Brione je, pokaza}ese, doprineo „otvaranju“ brionskog arhi-pelaga, ali i dela istarske obale i, pose -bno, Faàne za turiste, a mit o TitovimBrionima kao „zabranjenoj zoni“ po~eo jeda bledi.

Jedinu od retkih konstantnih podr{kiUlisisu, od osnivanja ovog pozori{ta dodanas, vele organizatori s Briona, pru -ìla je Vojske Hrvatske. Njen anga`manje, kada je re~ o funkcionisanju ovogpozori{ta, najo~igledniji kada valja pre -vesti publiku od Faàne do Malog Briona.I nazad, naravno.

Vojska, naime, redovno gledaoce pre -vozi desantnim brodom. Ova vo`nja, ina -~e prijatno uzbudljiva plovidba na kojune uti~e ni resko odskakanje ravnog bro -dskog dna o talase, zapravo je uvod unova uzbu|enja koja }e publici prirediti„sudar“ s ~arobnom prirodom, pa sa am -bijentom austrougarske utvrde i, na po -kon, pozori{tem koje je „sraslo“ s ambi-jentom jadranskog ostrva.

Nakon jedanaest godina postojanja irada, te niza predstava koje su nastale naBrionima, ali i zbog zna~ajno izmenjenepoliti~ke atmosfere u Hrvatskoj, Ulisisuje danas lak{e. Nema pre|a{nje rigidnos-ti i nepoverenja, [erbedìja vi{e nijestranac u rodnoj Hrvatskoj, glumci suprestali da budu uljezi u Brozovom leto-vali{tu, oja~ani su kontakti s lokalnomzajednicom na kontinentalnom deluIstre, uspostavljene su prirodne vezeizme|u respektabilnog teatarskog sre -di{ta sa sponzorima, a na Brione su po -~eli da dolaze i predstavnici hrvatske iinostrane kulturne, dru{tvene i politi~keelite.

Tako su i ove godine na premijerupredstave Kabare Breht – Zadrìvi usponArtura Uija, po tekstu Bertolta Brehta i ureìji Lenke Udovi~ki, na Brione pristigligotovo svi koji ne{to zna~e u kazali{nomi gospodarstvenom, te politi~kom ìvotuHrvatske, barem onom delu aktuelne hr -vatske politi~ke stvarnosti koja inkliniralevici.

Premda se na premijeri nije pojavio,predsednik Hrvatske Ivo Josipovi} Ulisi-sovce je pohodio dva dana zaredom, ne -posredno pre premijere. U~inio je to udru{tvu svog kolege iz Srbije, BorisaTadi}a, te ~lanova bosanskohercegova~ -kog predsedni{tva Bakira Izetbegovi}a,Neboj{e Radmanovi}a i @eljka Kom{i~a.

Kasna ve~ernja predsedni~ka posetaUlisisu, uprili~ena nakon politi~kog delabrionskog skupa, o~igledno je bila us pe -{na, a utisak koji su na dràvnike u~inilidoma}ini i legendarni [erbedìjin {armevidentno je bio upe~atljiv, pa su Josipo-vi}, Tadi} i Kom{i} re{ili da sebi ne us -krate obnovu iskustva od prethodne no}i.Otuda su se ponovo ukazali u ve} pome-nutom restoranu – kantini – {tabuTeatra.

Uveren da i politi~ari (pokatkad)imaju du{u, te da su (ponekad) obi~niljudi, pa samim tim (povremeno) zaslu -ùju da sa~uvaju privatnost, ne}u ovdenavoditi detalje vezane za opis drugeleto{nje posete trojice predsednika Ulisisuna Velikom Brionu. Jedino }u, u svojstvuprisutnog lica, konstatovati da je atmos-

fera bila izuzetno prijatna, da su gostibili opu{teni i raspoloèni, doma}ini ras -pevani i {armantni, kao i da se niko odprisutnih nije pridràvao protokola (pa ni{efovi protokola).

Toliko o tome. Zadrìvi uspon Artura Uija, komad

koji je Breht pisao 1941. godine dok je uFinskoj ~ekao ameri~ku vizu i pripremaospisateljsko-pozori{nu selidbu u SAD,stvaraju}i komad po meri svoje budu}epublike, Lenka Udovi~ki i dramska spi -sateljica i dramaturg Tena [tivi~i} scen-ski su „pro~itale“ kao kabaretsku igru.Brehtovski nalog da pozori{tu valja datismisao angaòvane umetnosti one suuvaìle, ali tako {to su svojoj predstavidarivale formu kabarea maksimalno is -koristiv{i velike potencijale gluma~kogansambla predvo|enog Ozrenom Graba-ri}em i Mladenom Vasarijem.

U ovoj interpretaciji pri~a o ra|anjunacizma i usponu Adolfa Hitlera postajeslika onoga {to se zbiva danas u eri tran-zicije, pregrupisavanja kapitala i eko -nomske krize, a Brehtove replike, napi-sane pre 70 godina, u predstavi TeatraUlisis prepoznajemo kao novinske citatepreuzete iz dana{nje dnevne {tampe.

Zahvaljuju}i duhovitoj scenskoj stili-zaciji, koju sjajno podràvaju kostimiBjanke Adì} Ursulov i svedena sceno-grafija Denija [esni}a, ujedno i dizajnerasvetla, rediteljka nam predstavlja svetogoljenih politi~ara, kapitalista nemo}nihda se nose s ekonomskom krizom, i bes -krupuloznim kriminalcima u gangster-skim odelima karakteristi~nim za holi-vusko vi|enje îkaga u doba Al Kaponeai Frenka Nitija. Taj svet je popri{te jo{jedne „prvobitne kumulacije kapitala“,gde sve postaje mogu}e: farsi~na su|enja,name{tene policijske istrage, prljaveberzanske igre, politi~ko-kriminalnemahinacije...

* * *Neposredno pre no {to sam po{ao put

Briona, novinar, knjièvnik, politi~ar ibiv{i ambasador Mile Isakov mi je poklo-

nio svoj novi roman Titonik. Zahvaljuju}ina poklonu obe}ao sam mu da }u knjigupro~itati upravo na Brionima, gde se ide{ava radnja njegove uzbudljive krimipri~e, a ~iji je jedan od glavnih akteraupravo Rade [erbedìja (razume se podizmi{ljenim imenom). Roman sam sa za -dovoljstvom pro~itao, a ose}aj uzbu |enjakoji provocira namerna parafraza den -braunovski konstruisane intrige bio je jo{intenzivniji zbog ~injenice da sam Tito-nik ~itao na „licu mesta“ i to u prisustvujednog od glavnih likova.

Pitao sam Radeta da li je ~itao romansvog drugara Isakova. Rekao je da nije,mada mu je Mile svojevremeno najavioda ga pi{e. Nisam [erbedìji hteo da damTitonik. Neka mu ga pokloni autor, a imoj primerak je s posvetom. Nisam Ra -detu, me|utim, rekao ni da }u Miletupredloìti da po ovom delu napi{e scena-rio, a da film jedino moè da bude snim-ljen na Brionima. Sa [erbedìjomu glavnoj ulozi, naravno. ostrva. Nakon toga, Brioni postaju mon -

densko letovali{te poznato {irom Evropekoje pohode bogati gra|ani i uglednearistokratske.

Novija politi~ka istorija konstatuje dasu Brioni bili letnja rezidencija JosipaBroza koji je na njima primao svetskedràvnike. Tu su odràne mnoge va`nedràvne i partijske sednice, pa i êtvrtiplenum CK SKJ (1966).

U turisti~kim bedekerima je za -pisano da zahvaljuju}i razu|enoj obali,istoriji, te raznovrsnoj flori i fauni Brionezovu i „raj na Zemlji“. Ovaj raj sadaredovno pose}uju i ljubitelji golfa.

Danas su Brioni i jeleni, ko{ute i srn -da}i koji slobodno lutaju otokom i pasukratku travu koju nemilosrdno prì me -diteransko sunce. Radi bolje ispa{e onisvake no}i preplivavaju s Velikog Brionana Mali Brion, da bi pred zoru zaplivalikroz more u suprotnom smeru.

Dana{nji Brioni su i dva luksuznahotela koje, od kada je oto~je otvoreno zasmrtnike, pohodi ugledna, dobrostoje}aklijentela. Tu je i luka s luksuznim jahta-

na predstavama i gosti koji na Brionedolaze pozori{nim poslovima, sme{tenisu u hotelu koji je nekada sluìo za sme -{taj oficira, a hrane se u restoranu kojivi{e podse}a na vojni~ku ili, u boljem slu -~aju, sindikalnu kantinu nego na eks -kluzivni ambijent gde je Broz primio LizTejlor i Ri~arda Bartona.

Svoje predstave Ulisis priprema iprikazuje na Malom Brionu, udaljenomtek nekoliko stotina metara od Velikogostrva, u staroj austrougarskoj polusru -{enoj tvr|avi. Ugovor sa upravom Nacio -nalnog parka predvi|a da pozori{nicimogu koristiti pomenute prostore, alipodrazumeva i strogu kontrolu, {to je sobzirom na rajsku prirodu oto~ja i o~e -kivano. Uostalom, ako znate da bi u slu -~aju izbijanja poàra Veliki Brion nestaou plamenu za oko pola sata, dok bi uistom slu~aju Malo ostrvo izgorela zasvega petnaest minuta, oprez je prirodan.

U prvi mah, pre vi{e od decenije, vla -sti Hrvatske nisu odu{evljeno do~ekaleUlisisovce. Osim Titove, tzv. Bele vile(tada, a i danas letnje rezidencije pred se -

„Ludus” nemoè bez

Ministarstvaza kulturuRepublike

Srbije,a verujemo dani Ministar stvone moè bez

„Ludusa”

Kabare – Breht, Mladen Vasari i Ozren Grabari}

Brioni, pejza`

LUDUS 175–17625

In memoriam

U susret skupu po sve}enom Oliveri Markovi} u Narodnom pozori{tu

OLIVERA

Stevan Baja Gardinova~ki (Beograd, 1936 – Novi Sad, 2011)ODLAZAK GOSPODINA GLUMCA

Nisam se trudila da imam uzore,jedino sam mnogo volela OliveruMarkovi}. Gledala sam je kad je

bila na vrhuncu, boè {ta je sve ta ènaodigrala... Toliko divnih uloga.“

Ruìca Soki}Za Beogradsko dramsko pozori{te

vezani su ujedno i po~eci uspe{ne profe-sionalne karijere Olivere Markovi}. U tajteatar u{la je na velika vrata i odmahgrabila i prisvajala, i publici vra}ala idarivala pregr{t uloga iz doma}eg, ru -skog, engleskog i nema~kog repertoara.

Prva profesionalna uloga OlivereMarkovi} bila je Klara u Slamnom {e {i -ru, koju je reìrao njen profesor Mata Mi -lo{evi} u BDP-u, u kome }e, tokom prvedecenije svog umetni~kog ìvota, odigratinekoliko zna~ajnih uloga – jedna jeMa{a iz Tri sestre êhova i Dunja Mar -meladova u Zlo~inu i kazni Dostojevskog,a pre svih Megi u predstavi Ma~ka nausijanom limenom krovu Tenesija Vili-jamsa.

Kada se 1957. proneo glas da }e ucrnom kombinezonu zaigrati u Ma~ki nausijanom limenom krovu, u Beogradu sedigla prava uzbuna! Za pojedine drugovebila je to ideolo{ka subverzija, te je dra -ma posle prve probe jedva prikazanapred publikom. Komunisti su gradilisvetliju budu}nost, jednaku za sve, ukojoj nije bilo mesta za bljutave pri~e oimpotentnim mu{ karcima, skaradnimè nama i ostalim dekandentnim odlika-ma trulog Zapada. U Ma~ki na usijanomlimenom krovu igrao je i Rade Markovi},

njen prvi suprug, i to gospodina Brika...Te daleke 1957. godine bra~ni par Mar -kovi} progla{en je za najlep{i i najboljigluma~ki par, koji je nosio repertoar nasceni na Crvenom krstu.

U Beogradskom dramskom pozor i -{tu, za njegovih deset zlatnih, avan -gardnih godina, sa gluma~kim uzletimatre}e vrste i tre}e generacije na{e glu ma -~ke umetnosti, Olivera Markovi} je odi -grala lavovski repertoar vestalki, provin-cijalki, princeza bez porekla, barskihpeva~ica bez sre}e u ljubavi, ameri~kihgerli, kineskih ~arodajnica, èna iz naro-da i udava~a iz dalekih ruskih guberni-ja. U komadima savremenih stranih pi -saca ostvarila je mo`da i najzna~ajnijesvoje uloge: [en-Te i [uj-Taj u Brehtovomkomadu Dobri vojnik iz Se~uana, gore-pomenutu Megi u Ma~ki na usijanom li -menom krovu, Draga Ma{in u KonakuCrnjanskog, za koje kriti~ari kaù da subile jedinstvo suprotnosti i studioznosti.Ona se skoro cepidla~ki trudila da objas-

ni najskrivenije kutke lika ~ijeg se krei -ranja poduhvatila.

Kraj prve decenije umetni~kog radaOlivere Markovi} obeleèn je, ili bolje re}inastavljen je ispoljavanjem njenog nesla-ganja s tada vaè}im principima. Na -pu{ta Beogradsko dramsko u èlji da sasvojim prijateljima i kolegama istomi -{ljenicima istraùje nove forme izraà -vanja. Taj neprimereni gest {tampa }epropratiti s neskrivenom pa`njom i o~i -glednim uzdràvanjem.

Trijumfalni povratak Olivere Marko -vi} u pozori{te desio se 1966, s ulogom upredstavi Balkon, koju je u Ateljeu 212reìrao Mata Milo{evi}. Veliku ariju iveliku komandu izvela je u ovom moder-nom dramskom delu kontroverznog @a -na @enea, koji je rame uz rame sa Be ke -tom, sa~uvao status avangarde beograd-skih pozori{ta.

Olivera Markovi} je za tih nekolikogodina pauze dobila gipkost gor~ine ilepotu statike. Od nadmo}ne vedrine os -tala je tek poneka suza, od kinetike mla -dosti tek neki gr~ ramena. Ako nije ig -rala sve i sva{ta, ona je ipak napredovalau svemu i sva~emu.

Sa sebi svojstvenom pronicljivo{}u,Olivera Markovi} }e pre svih uo~iti u~emu je problem savremenog doma}egpozori{ta. Ona, naime, smatra da nemavelikog teatra bez savremenog doma}egdramskog teksta i èli da igra uloge upredstavama ra|enim prema savreme -nim komadima doma}ih pisaca. Me|u -tim, doga|aji }e oti}i u pravcu objedinja-vanja njena dva talenta – peva~kog igluma~kog. U njenoj, tada mati~noj ku}ibeogradskom Narodnom pozori{tu, go -dine 1970. radi se predstava Ko{tana u

kojoj ova glumica dobija naslovnu uloguuprkos tome {to je bila predvi|ena opers-ka primadona Radmila Bako~evi}. Us -peh koji je ova predstava postigla kodpublike, najvi{e zahavljuju}i nastupimaOlivere Markovi} bio je ogroman. Kartesu rasprodate unapred a redovi ispredblagajne izlaze na ulicu. Bi}e to uspehsli~an onom ostvarenom u predstavi Maj -ka Hrabrost ~ijoj je premijeri pri su stvo -vao predsednik SFRJ Josip Broz Tito.Mnogi je se se}aju i iz Pigamaliona, ali ipo ulozi @ivke u Nu{i}evoj Gospo|i mini -starki. Jer ona je bila ro|ena komi~arka,a njena prirodna duhovitost ~inila jesvaku repliku neponovljivom. Tu je i sja -jna uloga Arkadine u Galebu.

Na sceni Narodnog pozori{ta OliveraMarkovi} je naj~e{}e i naj uspe{nije, sapredano{}u koja nije zazirala od malihuloga i sa estetikom glumice koja i daljepregr{tima grabi ìvot i daruje ga ìvotuna sceni, igrala u delima doma}e klasikei savremene doma}e drame. Ne ponavlja-ju}i oblike i oblikovanja, sa neiscrpnomsveìnom u realizaciji uloge, u izradi ka -rak tera, u ìvopisu tipova, ona }e kumo-vati folklornoj smejuriji Gli{i}eve Pod va -le, sa Mijom Aleksi}em, vrhovnim obe{e -njakom epohe, kao {to }e u prvencu Mio -draga \uki}a stilskim jezgrima i èn -skim principom ostvariti Devojku, scen -ski nabujalu na svakom koraku, u napo -nu i opu{tanju, }utanju i àmoru, punomsvetlu ili polutami. Suverenim tonovimadostojnim kantilene @anke Stoki}, Oliv-era je za nijansu epohe modernije tu -ma~ila Neru udovicu, razuzdani i poletnilik koji je umeo da bude na{ki naivnaEliza Dulitl i na epski na~in nasa|enagospo|a Filemanta. Iako je maestralnoodigrala ulogu Ministarke, rolu na kojojsu svoj talenat dokazivale sve velike glu -

mice iz prethodnih vremena, OliveraMarkovi} }e posebno ista}i i nagla{avatisvoju ulogu u Molijerovim U~enim è -nama, koje je, tako|e u Narodnom pozo -ri{tu, reìrao mladi reditelj Jago{ Mar -kovi}.

U komi~nom repertoaru, osobitoklasi~nom, u Ribarskim sva|ama Gol do -nija i Molijerovim U~enim ènama, ma -trijarhalno agresivno vode}i ènski an -sambl, Olivera Markovi} je iskustvaludisti~kog ose}anja ìvota, u izgubljenojkoherentnoj bazi za ozbiljan razgovor,dovela do obrazaca klovnovske ìvopi -snosti i obija~kog alata mediteranskoghu mora.

I namah ne{to resko, pa ne`no, pso -va~ko pa tepaju}e, osorno pa muklo, ne -merljivo odjekne u Oliveri koja nekadabeja{e Karolina Rije~ka, @ivka ministar-ka ili Megi, Velika ma~ka u neraz blaè -noj Americi.

U toj raspusnosti, klovnovskoj kolikofelinijevskoj, u predo~avanju teatra kojise igra sa samim sobom, koji ònglira nasvakom zadatom materijalu, koji beste -ìnskom stanju glume daje autobiograf-sko komi~no, ne{to pobunjeno, bandogla-vo u svojoj magi~noj teatarskoj autono -miji, na{a Olivera Markovi} }e ostatinenadma{na. Preciznost je utkala u glu -ma~ku ve{tinu scenskih prilago|avanja.Uraganski smeh, koji je izazivala, neo -~ekivano, iska~u}i iz ma|ioni~arskogdèpa svoga kostima, mamio je nepre -stano, onaj bodri, zainteresovani pogledkoji gledalac vi{e ne poklanja ni stvar -nosti, ni ìvotu, ni umetnosti, ni kulturi,nego igri samoj, palestrislobodnog bi}a.

Milosav Buca Mirkovi}

Krajem leta, ba{ u doba kada glum-ci odlaze – kako to re~e Jovan]irilov – napustio nas je Stevan

Baja Gardinova~ki, prvak i nekada{njidirektor Drame Srpskog narodnogpozori{ta. Prakti~no, oti{ao je direktno izteatra.

Nakon jedne od predstava ovogo di -{njeg Sterijinog pozorja, koje je upravoon otvorio odmerenim, dirljivim govorom,njegova Mira i on su krenuli na premi-jeru Srpskog narodnog pozori{ta. Gardi-nova~kom je na putu pozlilo. Slede}ejutro je sme{ten u bolnicu, nakratko jepu{ten ku}i. înilo se da }e sve biti u naj -boljem redu, da bi se njegovo zdrav stve -no stanje ve} nakon nekoliko dana naglopogor{alo.

Iako ro|en u Beogradu, od glave dopete bio je Vojvo|an. Da li je takav bioro|enjem ili je to postao docnije – neznam, ali je voleo ravni~arsku stalo ̀ e -nost koja podrazumeva red, ose}aj sigur -nosti i uvaàvanje rituala, naro~ito onihgra|anske provenijencije, katkad gotovobaroknih, neretko nagla{eno stilizo-

ju}i rolu Mom~ila Jabu~ila u Beloj kafiAleksandra Popovi}a, a u reìji BrankaPle{e.

Iako je oti{ao u penziju, nastavio jeigra u SNP-u. Reditelji su ga voleli unjihovim predstavama. I sada ga je ~e -kala uloga u Seobama Vide Ognjenovi}.

Pored Sterijine nagrade dobio jedruga zna~ajna priznanja: nekoliko Go -di{njih nagrada SNP-a, najvi{e priznan-je ovog teatra – Zlatnu medalju „Jovan\or|evi}“, Oktobarsku nagradu NovogSada, nagra|ivan je na Susretima profe-sionalnih pozori{ta Vojvodine, lauret jeZlatne arene filmskog Festivala u Puli,Zlatnog rimskog nov~i}a za afirmaciju idoprinos jugoslovenskom filmu na Festi-valu u Vrnja~koj Banji i nagrade ni{kogFilmskog festivala...

I oti{ao je kao gospodin. Decentno,tiho, dostojanstveno, nenametljivo, kaoda ne èli da bilo koga uznemiri. îkaBajina izri~ita èlja bila je da se od njegane opra{tamo prigodnim govorima nakomemoraciji. Isuvi{e je voleo pozori{teda bi dozvolio mogu}nost da se ono, even-tualno, dogodi na njegovoj sahrani.Ispratila ga je njegova porodica.

Aleksandar Milosavljevi}

vanih, na samoj granici patosa, no unjegovom slu~aju nikada pateti~nih.Voleo je tu vojvo|ansku gra|ansku go -spodstvenost; ona je bila prirodni njegovdeo, ali i svojevrsna za{tita od nasrtljive,ponekad grube teatarske svakodnevice.

Uìvao je u malim ritualima – oddolaska u pozori{te na prvu probu ilipredstavu, preko pijuckanja piva upozori{nom klubu po spu{tanju zavese,ili negovanja uzdrànog stava nakonpremijere (s obaveznom leptir-ma{nom),pa do paljenja omiljenih cigara, te na~inana koji sporo odbijao dimove tompusa.Ritualni su bili i na{i odlasci na Dunav,na riblju ~orbu.

No, na osnovu {krtih pri~a vezanihza njegovu privatnost (koju je bri`ljivo~uvao od teatarske stvarnosti), naslu -}ivao sam i one evidentno Baji mnogo va -`nije i ve}e rituale – porodi~nog ìvota.înilo se da su mu oni postajali sve zna -~ajniji kako su Mirine i njegove k}eri od -rastale, udale se i darivale mu unu~i}e. Udeo takvih rituala spadala je ve} i samanajava odlaska u Nema~ku ili Holandiju

u posetu deci. Za vojvo|ansku ravnicu bio je vezan

kompletnom svojom karijerom. Prvi po -zori{ni anga`man mu je bio u subot i -~kom Narodnom pozori{tu. Tamo je igraood 1961. do 1965. godine. Iz Subotice seseli u Zrenjanin, u Narodno pozori{te„To{a Jovanovi}“, gde ostaje do 1969.godine. Stalni ~lan Srpskog narodnogpozori{ta postao je 1969. godine. U SNP-u se ubrzo priklju~io grupi glumaca kojisu nosili repertoar.

U doba kada su upravnici pre sto -ni~kih pozori{ta najintenzivnije „kupilikajmak“ iz Srpskog narodnog pozori{ta,te iz Novog Sada odveli bezmalo kom -pletnu gluma~ku „prvu ligu“, zvali su iGardinova~kog. „Oti{ao sam na razgovor,video da to nije za mene, shvatio da setamo ne}u ose}ati kao kod ku}e i odmahse vratio“, pri~ao je. Beogradske kon ku -rencije se, me|utim, nije upla{io. Igrao jes njima u „prvom timu“ i u teatru (na„doma}em terenu“, u SNP-u, ali i kaogost na drugim scenama), i na televiziji,i na filmu.

Neke od uloga po kojima }e bitiupam}en su one ostvarene u Pokon di -renoj tikvi i Rodoljupcima Sterije, Du -manskim ti{inama [najdera, Klaustrofo-bi~noj komediji, Sabirnom centru, Sve -tom Georgiju i Balkanskom {pijunu Du -{ana Kova~evi}a, Pokojniku Nu{i}a,Mre{}enju {arana Ace Popovi}a, ûdu u[arganu Simovi}a, Tri ~eki}a, o srpu da ine govorimo Deane Leskovar, \eneraluMilanu \. Nedi}u i Janezu Sini{e Kova -~evi}a, Revizoru Gogolja, Meri za meru[ekspira, Glembajevima Krleè, Je li bilokneève ve~ere Vide Ognjenovi}... Steri-jinu nagradu je dobio 1991. godine igra-

Pla

kati

BIT

EF-a

26

Iz gluma~kog ugla

LUDUS 175–176Lu

PORTRET USPE[NOG GLUMCA U TRANZICIJIRazmisli u kojoj si grupi: sve{tenika, profesionalaca ili pajaca

UVODPrvo da ti pojasnim – tranzicija u

kulturi je dekonstrukcija svega {to je bilodobro za tebe. [ta ti ja mogu! Nisamkriva {to si se rodio, kad si se rodio.

Zna~i, nema anga`mana, nema no -vih pozori{ta, ostao je jo{ neki dom kultu-re. Nema vi{e bioskopa, jednom re~junema posla ni para za tebe. Pa, sad,dobro razmisli. Ako ve} odlu~i{ da kon -kuri{e{ na studije glume, treba da zna{:

Studente bira profesor koji uzimaklasu, a ne komisija kao nekad, to je ja -vna istina.

Profesor bira tim sa kojim }e raditi iuklapa studente, kao trener fudbalskitim.

Ne zna~i da si netalentovan ako te neprimi, ali ne zna~i ni da si talentovan akote primi.

Dok se {koluje{ mora{ biti poslu{an,ali bez „{lihtanja“. Zna~i ono kao ti sisvoj. Oni vole tobo` drske, ali sve radi{ dazadobije{ simpatije svih (i kolega i svihprofesora). Primenjuje{ isklju~ivo ame ri -~ko-kapitalisti~ko-predatorski stil, odstudija pa do penzije, boè zdravlja! Zna -~iii, moè{ sve, jak si, vedar, inteligentan,{armantan. A ne, ne! Ne Stanislavski:„Vedro, bodro, umetni~ki.“ Ne, to je etika,to zaboravi!

Misli{ samo na sebe, grabi{ ka cilju,sebi~an si, samoìv, nooormalno! Ako sispor, iskren, tanan, emotivan, voli{ kole-ge, po{tuje{ kolektivni rad, jer gluma jekolektivna umetnost i bla-bla-bla, propa-da{. Zapamti!

Talenat je u drugom planu. Plivaj,sve stilove nau~i {to pre, ve`baj! Imapuno knjiga na tu temu, kako to da ostva-ri{. To se zove „samorazvoj“. Tako }e{lako preìveti studije, koji li~e na trenin-ge za „Police Academy“, i ne pripremajute previ{e za gluma~i ìvot, ali ti zatolome individualnost. To se zove „~e li -~enje“. Zato odmah po~ni da pravi{ veze(interesne naravno! Kakav Mali princ ibakra~i!).

U Srbiji sam ne moè{ ni{ta, makarimao talenat jednog Smoktunovskog!(Nadam se da si ~uo za njega, ako nisiprobaj na Googlu).

Ne dozvoli da te na ~etvrtoj godiniuhvati panika: kao ono, tipa, nema posla!Rekla sam ti. Anga`mani vi{e ne postoje,pozori{ta ne primaju u stalni radni od -nos. To je bila Brozova stupidarija i to sunormalno prvo ukinuli.

Uostalom dok ti bude{ studirao i po -~injao prve korake, mo`da }e ih EU pri -siliti da prave kastinge (audicije-na{ki),da osnuju agencije kao na Zapadu, samenadèrima kojima daje{ procenat akoti na|u posao.

Do tada probaj da snimi{ film. To nijenemogu}e. Sad su producenti – glumci,koji u film ulaù svoje pare, rade za sebei drugare. Probaj da se ufura{ tamo, valj-da si stekao neke veze za ~etiri godinestudija. Na filmu nema para, ali nema nibioskopa. [to te briga, film odmah emitu-ju na TV, vide}e te cela Srbija i {ire!Na}iii, nije sve crno!

A mo`da neki tvoj drugar, rediteljdobije reìju u pozori{tu (i to se ponekadde{ava), eto tebi {anse, a onda mo`daanga`man na godinu, pa na dve i u tomslu~aju, moji saveti ti mogu pomo}i).

RAZRADA TEME – Glumce sam tipodelila na tri grupe. Ti razmisli u kojojvidi{ sebe.

I. GLUMAC „SVE[TENIK“Termin sam pozajmila od Oskara

Vajlda, ali sve ostalo je moje.Glumac „sve{tenik“ je pravi umet-

nik.To je li~nost velike harizme i energet-

skog potencijala. On pleni, autenti~an je,

interesuje ga istraìva~ki rad, pro{irujegranice glume, hrabro „ulazi“ u pod -svest, i ~esto razara granice „ega“ ({to jeveoma opasno po psihu), ali to je cenatraganja po nepoznatom. (Pro~itaj {ta jeradio Jung kako bi otkrio arhetipove.)Glumac „sve{tenik“ je spreman i na neu -speh, jer on ne glumi za publiku, ne kori-sti prona|ena i isprobana sredstva, ontraga za nepoznatim i neuhvatljivim. Onje pravi iskren, strasan istraìva~. Onuvek „vu~e“ ansambl. êsto mu zavide,boje ga se. Nije dobro ako njegov talenatnije pra}en velikom socijalnom inteli-gncijom i ako ne ume da sakrije svojugenijalnost. A ako je jo{ re~ o glumici,lo{e joj se pi{e. „Oni koji ostaju iza tebe,po~astit‘ }e te podrugljivim smehom iporugama“ – Volt Vitmen.

Samo ponekad glumac „sve{tenik“moè i da bira uloge, zato on veoma insi-stira na eti~nosti u radu, jer je to jedinina~in da njegova `rtva ne bude uzaludnai obesmi{ljena. êsto kao rani hri{}anipla}a veliku cenu za svoju `rtvu. (Pro -~itaj biografije Izabel A|ani, GordaneKosanovi}, Bekima Fehmiu, Sonje Sa -vi}...)

U ovoj grupi naj~e{}e se sre}u glum-ci tragi~ari, ali ima i velikih komi~ara,koji su pomerili granice komi~nog!

Kad ih gledamo, znamo da glumanije reproduktivna umetnost. Na njih sepozivaju kad predlaù da glumci postanuakademici.

II. GLUMCI „PROFESIONALCI“To su oni {to ve{to koriste zanatsko

prikaziva~ko izraàvanje. Ponekad kori-ste i „sistem“ Stanislavskog u pravljenjulika. (Uglavnom spoljna obele`ja lika„govornu radnju i okolnosti“, ali nemagi~no „kad bi“). Ma{ta im je otvrdla,koriste nave`bane imitacije i stalno seponavljaju u predstavama. Njihova glu -ma je {ablonska, ali eti~ni su (vredni ita~ni u radu), mada ne i velikodu{ni udavanju energije i ideja (jer ih ni nema-ju).

Gledaju svoja posla. Traèni su. Iz -vanredno uskla|uju glumu i privatniìvot, jer je gluma za njih prevashodnoposao kao i svaki drugi. Ostaju u profesi-ji do duboke starosti. Ranije su ih naziva-li „gospoda glumci“.

III. GLUMCI „PAJACI“ Njihova deviza br. 1 je uspeh kod

publike po svaku cenu.U ovoj kategoriji su naj~e{}e komi -

~ari, ali ima i takozvanih karakternihglumaca pa i dramskih. Koriste sva sred-stva da osvoje publiku, {arm, persiflaù,imitaciju, ponavljaju isprobane gegoveunedogled, uzimaju na sceni prostor zasebe, ne uvaàvaju partnera, tj. koristega samo da li~no poentiraju. Publika ihvoli ({to je i logi~no, jer publika je jediniBog kojem se klanjaju). Imaju punoposla, nagra|ivani su. Ne sluè pozo -ri{tu, ni umetnosti, ve} ona njima. (Ovaposlednja re~enica je vi{ak, a nije nimoja!) Ne optere}uju se idejom da menja-ju ukus publike, a u brojnim intervjuimanagla{avaju da nema uspe{ne glume bezaplauza publike. Glumom se bave doduboke starosti.

E, sad, u ovoj grupi sre{}e{ neke kojisu u mladosti bili glumci „sve{tenici“, aotkud to objasni}u ti malo kasnije.

ISKU[ENJA – Podvodne mine kojetreba da mimoi|e{ (Ovo uputstvo ti jepotrebno samo ako ima{ ambicija dabude{ glumac „sve{tenik“, tj. umetnik, aako ne, onda ti ne treba.)

Te{ko je izgurati ~itav radni vek kaoglumac „sve{tenik“. Preti nervno iscrp -ljivanje, jer silaziti u lagume podsvestibez posledica nije realno. Sistem sepremara, a higijena nije uvek adekvatna,

~ak i kod najbolje pla}enih, jer podrazu-meva veliku disciplinu (ali i genetikaigra va`nu ulogu). Ukoliko u procesu ra -da nema etike (a nema), stres je pove}ani nervni sistem ~esto „puca“, premorio se,„pregrejao“. Za brz oporavak koristi sealkohol i hrana, ali to ne pomaè uvek,spavanje se pogor{ava, depresija kuca navrata, a onda si izgubljen za duì period.

LEÊNJE 1. Dug oporavak na selu, moru, pla -

nini, ili trajno napu{tanje sve{teni~kogtipa glume, {to i nije tako stra{no, jer jeod ove vrste `rtvovanja za gluma~kuumetnost odustao i Grotovski (~uo si valj-da ko je on, da te ne {aljem sada na sajt).

2. Prelazak na reìju, a glumljenjesamo povremeno u svojoj reìji (Ple{a,@igon...).

3. „Sam svoj majstor“ – moè{ na -praviti puno monodrama, kao {to je radi-la Maja Dimitrijevi} Belovi}, koja je bilapredivna glumica, ali ne i dovoljno tra -èna.

Ovo naravno sve dolazi u obzir ako sido kapiranja da je gluma~ka `rtva uza -ludna do{ao filozofskom spoznajom pakoristi{ kompenzaciju (vidi Rot: Psiholo-gija), ali ako si „prolupao“ spasa ti nema,jer si „stigmatizovan i niko vi{e ne}e stobom da radi, ~ak i kad se oporavi{.

ûo si, nadam se, da Izabel A|aninema posla, proglasili su je nervnolabil-nom, ne igra ni na filmu ni u pozori{tuve} tri godine, a progla{ena je najve}omfrancuskom glumicom. (Pogledaj filmKamij Klodel, pa }e{ videti za{to.) Umrojoj je nedavno brat koji ju je finansijskipomagao, sad nema ni para. Para nijeimala ni Ani @irardo, a razbolela se. Kadje tako u Parizu, {ta o~ekuje{ u Beogra-du!

Razlozi za napu{tanje glumea) zavr{en samorazvojNa putu „oboènja“ tj. „individuaci-

je“ ({to je ateisti~ki izraz), gluma je idea-lan na~in da se skrpi kakav-takav „ego“.Posle toga sledi udaja i miran ìvot zaène, ili biznis za mu{karce.

b) nepostojanje eti~nosti u raduOvo je veoma jak razlog za na pu -

{tanje glume, naro~ito kod glumaca kojinaginju „sve{teni~kom“ tipu. O ovome jemnogo pisao Stanislavski (pogledajsabrana dela), ali ne zamaraj se, u~enjeje utopisti~ko, pa ti predlaèm da seglumom bavi{ po principu „uzmi ili osta-vi“.

c) pozicija glumca (glumac – objekt)„Biraju ga reditelji, dodeljuju mu

ulogu, ne èle njega, nego nekog drugogglumca.“ Bla-bla.

Neukusno ti je pore|enje sa prostitut-kama koje sede u izlozima u Amsterda-mu.

d) pozicija reditelja (reditelj – Bog)To je ve} sadràno pod „c“, ali ako ne

èli{ da ima{ „drugih Bogova osim...“,onda napusti glumu i po~ni ne{to gde svezavisi od tebe, kad se ve} nisi na vremeraspitao.

Razlozi za ostanak u gluma~koj pro -fesiji

Emotivnikao ljubavPsiholo{kiinflantilizam, narcizam, mazohizamIntelektualni1. Postoji bezbedan i inteligentan na -

~in da se od glumca „sve{tenika“ postaneglumac – „pajac“.

2. Konforno je biti glumac „profesio-nalac“.

3. Dobitna kombinacija – u mladostibiti glumac „sve{tenik“, u zrelim godina-ma glumac „pajac“.

4. Biti sve vreme glumac „pajac“ nijelo{e.

Poja{njenje: Postoji bezbedan na~inda se glumac „sve{tenik“ spasi bespu}a,prelaskom u kategoriju glumca „pajaca“preko kratkog zadràvanja na stanicikod glumca „profesionalca“.

Evo kako. Obezbedi logistiku!1. Prona|i svog reditelja. Na|i najbolju fioku (to je mesto u

gluma~kom trezoru gde se deponujusredstva i na~in na koji si napravio naj -uspe{niju ulogu).

Po{to ve} ima{ ugled glumca„sve{tenika“ dobija{ poslove. Ponudu dasnimi{ seriju na TV-u sa mnogo epizodaprihvati.

Tada otvara{ fioku i samo nau~i{tekst. I tako gura{ unedogled. I kad bihteo da se vrati{ na „sve{tenika“, nemase vremena, malo se proba, snima sebrzo, tr~i{ sa predstave na snimanje,„pare brateeee!“, zato koristi{ iskustvo(zanat). Zna~i, si{ao si u kategoriju glu -mca „profesionalca“, a da nisi ni prime-tio. Ali ne zaràva{ se dugo. Traè te nasve strane, stiù ti ponude za gostovanjau zemlji i dijaspori (rasejanju, srpski),koristi{ svoju popularnost. Tamo traè„ne{to za publiku“. Komediju, „ne{tosme{no“. Naravno, i ti pravi{ svoju prvutezgu. Eto, stigao si do glumca „pajaca“,brzo i bezbedno. E, tu moè{ da odahne{.Nisi ti obi~an glumac „pajac“. Ti si biv{iglumac „sve{tnik“. Ima{ istinski ugled.Daje{ intervjue o svemu i sva~emu. Radi{brzo uspe{no. Reditelji te traè. Ima{uvek dve-tri fioke spremne (dovoljno, ~aki previ{e).

Sad nastupa faza lagodnog br~kanjau jezeru {miruckanja persiflaè. Voda jemlaka, puno je kolega koji se br~kaju stobom, ali ti si glavni, ima{ ugled glumca„sve{tenika“, tj. njegov minuli rad, pluspare i popularnost „glumca pajaca“ sa -brano, kao dobar i lo{ holesterol, dajeuve}anu vrednost.

Dakle, ti se tu br~ka{, }aska{, jednomre~ju uìva{. Ponekad je sunce jako,(izvini za ove metafore, ne mogu daodolim!) pa moè{ da izgori{, a ti zagnju-ri i zaplivaj malo, uradi neku kvalitetnumonodramu sebi za du{u, pa opet upli}ak sa starim dru{tvom, pa do penzijeda te bog vidi.

Ako si prethodno gradivo savladao,da pre|emo na tuma~enje neophodnihpojmova:

Primarni i iznu|eni narcizamPrimarni je onaj zbog kojeg si odlu -

~io da gluma bude tvoj ìvot, to je pore-me}aj, ali toleri{e se.

Iznu|eni (ne sekundarni!) je kadglumac shvati ({to pre to bolje), da jereditelj njegov neprikosnoveni Vladalac,od gluma~ke akademije, pa do groba, kojibira, dodeljuje ka`njava (stavlja ga nasvoju crnu listu) i sl.

Tada glumac odlu~uje da laska, laè,dodvorava se, {armira, potkupljuje (ovose primenjuje i u drugim profesijama),ali ima razlike. Glumac ovo mora ~initiJAVNO, jer jedino }e ga tada Vladalacprimetiti i zavoleti.

Video si ~ak i starije glumce kako nateleviziji izvode govornu radnju „mamavidi me...“ i kuju u zvezde „saradnju“ snekim anonimusom.

Zaklju~ak: Bez iznu|enog narcizmanema gluma~kog trajanja.

Socijalna inteligencija – najva`nijitalenat!

Ne pravi neprijatelje!„Sa svakim lijepo, ni s‘kim iskreno

bidni sva~iji drug, ni~iji prijatelj. ... nemora svak znati {ta misli{.“ Nau~iBe}kovi}evu pesmu napamet i ponavljajna razli~ite na~ine kao dikcijsku ve`bu.

Koristi su vi{estruke:a) u}i}e ti u podsvest;b) popravi}e{ izgovor;Primenjuj sadràj na probi, kad

daje{ intervjue, na koktelima posle pre -mijere: hvali, laskaj, sme{i se, ali decen-tno, ubedljivo (moè{ ti to, glumi malo!).

U intervjuima obavezno èstoko na -padni tajkune, nesprovo|enje Zakona opozori{tu (iako je on za tebe {ut-karta, aliti se pravi kao da si izvan te pri~e, to te nedoti~e, ti si elita). Nipo{to ne pominji ime -na glumaca sa kojima radi{ „projekat“,hvali reditelja kao da je Bergman, i sebenaravno, skromnost nije vrlina, obave-zno pomeni pozitivnu energiju.

Potrebno je da zna{ i zna~enje termi-na postmoderna. To }e{ stalno slu{ati, i to}e uz eklektiku biti naj~e{}i odgovori natvoja logi~na pitanja. Shvati}e{ ubrzo dasu postmoderna i eklektika dve sestrekoje rade protiv tebe, one su mrak nasceni dok ti glumi{, zaglu{uju}a muzikaza vreme tvog najlep{eg monologa, one tizabranjuju emocije da ne bi bio pa tet -i~an, ube|uju te da je brehtovski stil„fau-efekat“ jedini moderni izraz itd.

Zato odmah odlu~i da igra{ isklju~ivou modernom repertoaru. Prvo: to re ̀ i -raju uspe{ni, mladi reditelji, pa budi spobednicima. To su one drame bezna|akoje se bave razorenim porodicama, ince-stom obavezno, silovanjima, ubistvima(preljubom ne, to je rezervisano za bule-varski teatar).

Nije pametno da igra{ u komadimakoji u prvi plan stavljaju ljudske vredno-sti, ljubav, empatiju, po{tenje, nadu. To jetrulo, to ne prolazi kod kritike, a i gde dana|e{ reditelja za te teme u kojima nemasukoba, a {ta je drama bez sukoba –uspavanka. Mada, vidi, moè i to, ali mo -ra{ onda da to izvrgne{ ruglu, da se spr -da{, distancira{, komentari{e{, persifli-ra{. Persiflaà je carica, brate! Persiflirajsve od Eshila do Sartra i uspe}e{. [ta?Ne}e{ odmah da po~ne{ kao glumac„pajac“! O. K., onda odloì}emo to.

Ajmo preko Lapova!O idili~noj saradnji sa rediteljem slu -

{a}e{ u intervjuima na televiziji od kole-ga, a od mene nekoliko saveta kako da„prìvi{“ reditelja i stigne{ do prmijere, aposle si ti Bog.

1) Ako pokaè{ da si obrazovan ipametan, reditelj }e napraviti gard i oba -vezno kroz vic prokomentarisati tvojetobo`nje znanje. Ne}e te uzeti u podeluslede}i put.

2) Traì}e od tebe odmah gotov rezul-tat. Kao da je ve} sutra premijera. Ti sepravi da ne ume{ i idi postepeno, opasnoje ako presko~i{ svoje faze.

3) For{pilova}e ti. To }e odmah para-lisati tvoju ma{tu, ali nema ti druge,mora{ ga zadovoljiti. Poku{aj ipak daponovi{ svojim glasom.

4) ûvaj se iscrpljivanja. (I kompju-ter pregori!) Ponovi samo dva putapunim tempom. Ostalo markiraj!

5) Idi ispred reditelja. Ponudi mure{enje pre nego {to on smisli {ta je dobroza tvoj lik. Tada si bezbedan, jer se onokre}e drugima.

6) Ne dozvoli da na probi bude{problem. (Seti se prvog podlavlja: „ume{sve, jak si pozitivan“.)

Va`no je da dobija{ nagrade. Uzmistvar u svoje ruke, ne ~ekaj da te pred-loè drugi (to je bilo nekad u davnavremena), predloì samog sebe, jer beznagrade si anoniman, nema{ biografiju,a ko nema biografiju ne ostaje u istoriji, agluma je efemerna umetnost. Zato napi{itekst o sebi. Ne CV! To i tako nema{!Uhvati se za neku ulogu, pa razveì.Napi{i esej! Ne potpisuj ti! Ponudi stari-jim uglednim kolegama, ne}e odbiti, papo{alji. Predlog ponavljaj do dobijanjanagrade. I po~ni sa persiflaòm {to pre,ne dangubi, kratak je ìvot.

Toliko od mene. P.S. Ova skripta su za tvoju li~nu

upotrebu!Copyright by Sonja Jaukovi}

LUDUS 175–17627

Intervju: Sergej Kokovkin

TOLSTOJ BI BEZ SOFIJE BIO NIKO I NI[TA „Ako je on bio antena, Bog, nebo, ona jebila panteizam, uzemljenje... Kao pisac,Tolstoj ne bi postojao da nije bilo Sofije. Onaje davala veliki doprinos u oblikovanjunekih likova iz njegovih dela“, smatraKokovkin

Po~etkom juna, na Sceni „Ra{a Pla -ovi}“, dramski ansambl Narodnogpozori{ta premijerno je izveo

komad Misis Tolstoj savremenog ruskogpisca, scenariste i glumca Sergeja Ko -kovkina. Ovu intrigantnu pri~u, kojagovori o poslednjim danima bra~nogpara Tolstoj – Lava Nikolajevi~a i nje -gove supruge Sofije Andrejevne, reìraoje Radoslav Rale Milenkovi}, a uloge suostvarili Tanasije Uzunovi}, Nada Blam,Dragan Nikoli}, Mihailo La|evac, Ne -boj{a Kunda~ina, Bojana Stefanovi} iPavle Jerini}. Premijernom izvo|enjuprisustvovao je i Kokovkin koji je speci-jalno za tu priliku doputovao u Beograd.Priznati umetnik, ro|en 20. avgusta1938. godine, napisao je do sada 30 dra -ma koje su prevedene na 12 jezika iizvode se {irom Rusije i u inostranstvu.Zavr{io je Mornari~ku {kolu „Nakimov“,a potom je diplomirao na dramskomodseku na Institutu za pozori{te, umet-nost, muziku i kinematografiju u Petro-gradu. Njegov rad na filmu obuhvataglumu, reìju i pisanje scenarija. Reìraoje u raznim pozori{tima {irom sveta.Kokovkin poslednjih godina predaje uSjedinjenim Ameri~kim Dràvama, a iumetni~ki direktor je Ruske konferencijedramskih pisaca. Dobitnik je vi{e zna -~ajnih priznanja me|u kojima se poseb-no izdvajaju Ameri~ka nagrada lepihumetnosti i Uvaèni umetnik Rusije. Uintervjuu za Ludus, ra|enom dan poslepremijere, Kokovkin je istakao da jeoduvek bio fasciniran knjièvnim opu -som gorostasa iz Jasne Poljane i naglasioda je komad Misis Tolstoj, koga je na -pisao 2000, utemeljen na istorijskim ~i -njenicama, dok su pri~a i dramska si tu -acija slobodno sastavljene.

„U pitanju je spoj dubokih Tolstoje-vih misli i pozori{ne igre. Sve se odvija uteatarskom igra~kom prostranstvu i klju -~u. Sve ono {to pozori{ni junaci rade, istosu radili i originalni, autenti~ni, likovi.Naime, Tolstoj je voleo da se ’igra’ sasvojim uku}anima, a sve to bilo je nagranici tragedije. êsto ih je provocirao.To je bio jedan od na~ina ’op{tenja’ sanjima. Tolstoj je voleo da sa svojom su -prugom Sofijom i ostalim ljudima iz ok -ruènja igra na kartu te protivre~nosti.Upravo izazivanje tih protivre~nih od no -sa pokazalo se kao ne{to {to je bilo neopo-hodno za njegovo kasnije stvara la{tvo.Tolstoj je davao sve od sebe, iznurivao sedo krajnjih granica, kao i svi pravi pisci.Kao... recimo, Dostojevski, koga, istini zavolju, Tolstoj uop{te nije podnosio.“

U ovom komadu otkrili ste nove~injenice iz Tolstojevog bogatog i kontro-verznog ìvota: od pitanja vere, knji -èvnosti, filozofskih pogleda do poro di -~nih stvari. Da biste „u{li u trag“ takvimpodacima, pretpostavljam da ste izgubilipoprili~no vremena „kopaju}i“ po doku-mentarnim i istorijskim arhivima?

Da, „potro{ilo“ se dosta vremena, alinije mi ào. Glavni „krivac“ za moju fas -cinaciju Tolstojem je moja baka, koja gaje veoma dobro poznavala, a moj pradedaje jedno vreme i radio s njim... Zaistasam imao veliku sre}u {to sam mogao dapristupim Tolstojevom arhivu. Video sambrojne dokumente. Pa to je pravo bogatst-vo. Video sam ogromne listove Rata imira koga je pisao nekim {vrakopisom,bez ijednog znaka interpunkcije. U tomsvom naletu, uvek je tako pisao. Sofija jeto delo prepisivala ~ak 26 puta. Tako|e,prepisivala je i Anu Karenjinu...

Sti~e se utisak da je Sofija ~itav ìvotbila u Tolstojevoj seni. Ona je o~ito jednanesre}na èna koja je mnogo uradila zaono {to je on bio, a s druge strane imalaje svoj bogat unutra{nji svet koji je mo -rala da sputava i koriguje kao njegovasenka?

Tolstoj bez Sofije nije mogao. Rodilamu je 16 dece, od kojih je sedmoro pre mi -nulo. Naravno, da je ona bila deo svegaonoga {to je Lav stvorio. Ako je on bioantena, Bog, nebo, ona je bila panteizam,uzemljenje... Kao pisac, Tolstoj ne bipostojao da nije bilo Sofije. Ona je davalaveliki doprinos u oblikovanju nekih liko-va iz njegovih dela.

Na primer?Od nje je dosta „uzeo“ za Nata{u Ro -

stovu iz Rata i mira. Potom, u Ani Ka re -njinoj, Sofiju moèmo da „vidimo“ u likuKiti. âk, njen lik, na neki na~in, obe -leèn je i u Vaskrsenju.

Negde sam prona{ao podatak daTolstoj uop{te nije voleo pozori{te?

To je ta~no. On ga je ~ak, moè sere}i, i prezirao. Govorio je da ne voli tapreru{avanja, kad glumci stave brade,obuku kostime... Mrzeo je pozori{te.

Mrzeo je i [ekspira. Nije voleo ni êhova.Jednom je gledao neku njegovu pred-stavu za koju je kazao: „O, boè, kako jeovo dosadno!“ Govorio je da je sve to {tose de{ava na sceni obi~na lagarija.

[ta bi po vama mogao da bude ra -zlog za takve njegove, poprili~no ~udne,stavove?

Mislim da je to zbog toga {to po zo -ri{te tog vremena, ipak, nije moglo dadostigne istinu koju je Tolstoj, kao neko u~ijim je delima glavna crta detaljnostìvota, traìo u njemu, dakle u teatru.

Glumac Neboj{a Kunda~ina, kojiigra êrtkova, kazao je na konferencijiza novinare na kojoj je najavljena pre -mijera, da je njegov junak toliko intrig-antan da zasluùje da se napi{e posebankomad o njemu. Imate li, mo`da, takvihambicija?

êrtkov je te{ka, va`na i veoma oz -biljna figura za koju bi mogao da se na -pi{e scenario za poprili~no duga~ak seri-jal. U pitanju je ~ovek koji je svojevreme-no odbio caricu da igra sa njom na jed -nom balu. Napustio je i gardu, potom jeprebegao u Veliku Britaniju, da bi, napo-sletku, opet prihvatio sovjetsku vlast.Ina~e, êrtkov je bio prvi redaktor sabra-nih dela Tolstoja. U njegovom ìvotu po -stojale su velike amplitude i zbog toga jeon stra{no kompleksna li~nost. Za sadaimam mnogo planova, tako da ne veru-jem da }u se u nekoj bliòj budu}nostibaviti njegovom sudbinom.

Tokom rada na ovom komadu bilo jenekih mi{ljenja da on ànrovski nijeprecizno odre|en. Kojoj je stilskoj odred-nici najbliì?

To je jedan specifi~an ànr. Ja ga„krstim“ kao filozofska groteska.

A kom ànru pripada dana{nje vre -me?

Ha, moram da priznam da ste meiznenadili ovim pitanjem. Sjajno. Kakobih to nazvao? Recimo... Jedno jadnoprovincijsko pozori{te sa svim svojimunutra{njim protivre~nostima, prevara-ma i lagarijama koje suprisutne u njemu.

Mikojan Bezbrad ica

LEBDE]I GLUMCI, PLES, GOVOR KROZ POKRETMe|unarodni kazali{ni festival PUF, koji je odràn od 1. do 7.jula, objedinio je razli~ite poetike, pozori{ne smerove i senzi-bilitete, {to potvr|uju i dodeljene nagrade „Oblak“, „Vetar“ i„Kaplja“

Sergej Kokovkin: Tolstoj je voleo da se „igra“ sa svojim uku}anima, a sve to bilo je nagranici tragedije

Striktna podela na profesionalno iamatersko pozori{te ponekad direk-tno {teti pozori{nim trupama koje

svojim na~inom rada, estetikom i poet-ikom izrazito odstupaju od nejasno defin-isanog mejnstrima i jo{ vi{e od predstavl-ja~ke pozori{ne delatnosti u celini.Me|unarodni kazali{ni festival PUF uHrvatskoj je festival razli~ite poetike,novih pozori{nih smerova i utelotvorenjeurbane Pule, smi{ljen kao mesto gde bigra|ani me|usobno komunicirali uumetni~ko-razmatra~koj interakciji. Fe -stival je osnovao Branko Su{ac, umet-ni~ki direktor PUF-a i pulskog teatra Dr.Inat sa èljom da pokrene i afirmi{evrednosti kao adut u borbi protiv u~ ma -losti i provincijalizma, a nastao je kaokomentar na ~este terminolo{ke nepre-ciznosti i nejasno}e koje se ti~u karakter-izacije pozori{ta u Hrvatskoj.

Ovaj iznad svega presti`ni hrvatskipozori{ni festival otvoren je predstavom

Psyche pelingrada Studentskog teatraLero iz Dubrovnika pred brojnom pu -blikom u Istarskom narodnom kazali{tuPula. Iz Srbije je ove godine gostovaoIster teatar sa svojom predstavom Pu -stinja. Nagradu „Oblak“ za scensko pro -mi{ljanje koje sa „svojom celovito{}u izaokruèno{}u ostaje sredi{njim i pre -sti`nim ukrasom pozori{nog neba PUF-a“ dobila je slovena~ka predstava Krozo~i dodira Branka Poto~ana i TeatraFourklor. Kroz o~i dodira/Skozi o~i dotikapo re~ima ìrija „najbolje do~aravavrhunski pozori{ni doìvljaj“, koji su oviplesa~i na ~elu sa vi{estruko nagra|i -vanim koreografom i plesa~em BrankomPoto~anom ostavili na brojne gledaoce. Uovoj predstavi plesa~ka trupa uspela jeda prona|e idealni balans osnovnih po -zori{nih elemenata slike, pokreta, muzi -ke i re~i, a u pitanju je dirljiva pri~a oizraènoj i agresivnoj vizualnosti u kojojse zanemaruju najintimniji ose}aji iz

perspektive devojke s fizi~kim o{te}e -njem. Devojku je odigrala Mija Pungre -{i~, studentkinja Arhitektonskog fakulte-ta u Ljubljani, aktivista i plesa~ica kojaje ro|ena sa o{te}enjem ki~me (spinabifida). Uz nju su u~estvovali Jan Men -ger, Du{an Terop{i~, Sebastjan Stari~ iBranko Poto~an. Svakako treba spome -nuti i Petru Tanko koja ovde potpisujedramaturgiju predstave.

Predstava Anno Domini uvek dru -ga~ija tradicionalno otvara svaki PUFpod vo|stvom Branka Su{ca i pulskogteatra Dr. Inat, i to svake godine u kopro-dukciji sa pozori{tem iz druge zemlje.Ovogodi{nji Anno Domini, nastao u~e{ko-hrvatskoj koprodukciji u reìji @a -na Lusea, nagra|en je „Vetrom“ za, pore~ima ìrija, „istraìva~ke dosege kojinaslu}uju promenu i donose sveìnu“.Nagrada „Kaplja“ dodeljena je za pojedi-na~no ili grupno ostvarenje koje „unutarsvog prinosa predstavlja nagove{tajosveènja“ francusko-nema~kom teataruUlik & Le S.N.O.B. za predstavu Gli -sssssssendo. Akteri su obu~eni u duga~kecrne haljine i izgledaju kao da su isko~ili

iz neke horor pri~e, a jesu muzi~ari kojilebde prostorom, izvode}i muziku FilipaGlasa, Francisa Polenca, Majkla Nju -mana i drugih.

PUF ne bi bio PUF da na festivalunema hrvatskih izvo|a~a. Moj favoritbila je predstava Ekstremnog muzi~kogkazali{ta – DB Indo{ Cefas, odnosnoautorski projekat Damira Bartola Indo{ai Tanje Vrvilo uz saradnju Teatra &TD ifestivala izvedbenih umetnosti Perforaci-je. Pri~a o poku{aju neuspe{nog atentatamladih anarhista na bana Cuvaja uZagrebu 1912. ponu|ena je kroz za -nimljiv pozori{ni ’crossover’ eksperimentkoji efektivno spaja sliku, re~, muziku ipokret. Osim fizi~ke scene na pozornici,~lanovi ovog projekta uz pomo} zvuka,slike i re~i poku{avaju da stvore prostortzv. stenjeve~ke republike tajnog uto~i{tamladih anarhista. Gluma~ku postavuovde predvodi ~uveni Damir Bartol Indo{,zatim su tu vi{e nagra|ivani Vili Matula,Tanja Vrvilo, Nikolina Majdak, AdrianaJosipovi} i Kate Maru{i}.

Druga~iji pogled na na{u svakod-nevicu i probleme sa kojima se su sre -}emo, te o materijalnom ali i duhovnoosiroma{enom ~oveku ponudila je pulskaperformerka Ivana-Nata{a Turkovi},

koja je pred brojnom pufovskom pu -blikom izvela performans Buto-Neto, gdeje uz strogi nadzor pratnje u crnim po -slovnim odelima Josipa Pina Ivan~i}a,Barbare ]aleta Markeì} i Boris Vincekakrenula na put za{tite ljudskog dosto-janstva. Svoju {etnju Turkovi}eva je za -po~ela obu~ena kao kraljica u beloj halji-ni, a zavr{ila razgoli}ena, fizi~ki iscr-pljena i markirana crvenom bojom, gdeje na kraju procesa prikazana kao ko -mad mesa. Na svom putu ona prebiralapo |ubretu i skuplja plasti~ne boce kojesimboli{u namete dana{njeg kapitali -sti~kog sistema.

Kao vizuelno najupe~atljiviju pred-stavu festivala ove godine Su{ac je is -takao Srca an|ela/ Corazon de angelesbelgijskog „Theatera Tol“ iz Antverpena.U pitanju je predstava veoma estetizo-vanog vizualnog doìvljaja, koja jekombinacija pojmova pozori{ta i spek-takla, sintagme pozori{nog spektakla.Ovde su Belgijanci ispri~ali bajku ven -~anju i o mladoj koja na poklon dobijaan|ele. U ovoj predstavi koriste se cir -kuski elementi, ìva muzika i ples, gdepedesetak metara visok kran sluì kaopozornica za lebde}e glumcei ma{tovite kostime.

Radmila \urica

Misis Tolstoj na sceni „Ra{a Plaovi}” NP Beograd

28

EX-YU scena

LUDUS 175–176Lu

Aleksandra Jakš i¯

Ludus na zatvaranju 62. Dubrova~kih letnjih igara

LETNJI FESTIVALI – HRVATSKA I MAKEDONIJA

Dubrovnik – toplo, letnje, avgu -stovsko ve~e. Ta~nije, no}. Pred-stavom Kralj Edip u reìji Eduarda

Milera i koncertom Simfonijskog orkestraHrvatske radio-televizije tog 25. avgustasve~ano je zatvoren presti`ni kulturnidoga|aj 62. Dubrova~ke letnje igre.

Sofoklovoj anti~koj tragediji KraljuEdipu Eduard Miler, poznati rediteljevropske reputacija ro|en u Sloveniji,dao je savremeno svevremeni okvir zbi -vanja. Predstava u kojoj „glavnu ulogu“igra izrazito problemati~na dru{tvenasituacija – (ne)odgovornost vlasti, vla -dara za nju i u njoj – izvo|ena je na deluzidina Starog grada u Dubrovniku, tj. udvori{tu Umetni~ke {kole, na njegovimstepenicama i kaskadama, fascinantnomprostoru u koji je uklopljena potpunosvedena a vrlo efektna scenografija i igrasvetla i senki koja je dala poseban ton.Svoju „ulogu“ imali su i prete`no crnikostimi, ta~nije pantalone, sakoi i {e{iri,obnaèno mu{ko telo, voda kroz kojujunaci kro~e... Neverovatna aktuelnostSofoklovih replika mamila je i tihe,zdu{ne komentare u gledali{tu. Sude}i pogromkom aplauzu, predstava je ostavilaizuzetno snaàn utisak. Upu}eni napo -minju da je tako bilo i prethodnih ve~eri,kao i na premijeri koja je, sticajem okol-nosti, u poslednjem trenutku bila dovede-na u pitanje. Naime, Mislav âvajda,popularni mladi hrvatski glumac, tuma~naslovne uloge ozbiljno je na generalnojprobi povredio nogu. Svedoci kaù da jeMiler, iako se zna da reditelji ni po kojucenu ne odustaju od izvo|enja, smatrao

da premijeru ipak treba odloìti jer jepriroda zdravstvenog problema glumcatakva da lako moè ostaviti posledice zaceo ìvot. âvajda je pak bio re{en dapredstavu igra. Ukratko: Miler je, kaù,izmenio mizanscen (i ne samo mizan-scen), rediteljski opravdao da se glavnijunak kre}e po sceni oslanjaju}i se nadva {tapa i – 21. avgusta odigrana jepremijera Kralja Edipa koja je ukupnoimala ~etiri izvo|enja. Mislav âvajda je,pomenimo, kasnije za ovu ulogu dobiopresti`nu Nagradu „Orlando”.

Govore}i o svom rediteljskom pri -stupu ovoj predstavi Eduard Miler je,izme|u ostalog, rekao: „Raditi KraljaEdipa u ambijentalnom prostoru je nesamo izazov ve} i privilegija... Znakovnisastav prostora i vremena, zapravo koor-dinate ambijenta, pomnoène s tekstomkoji je napisan pre vi{e od dve hiljadegodina, imaju u~inak palimpsesta, kojigovori o stvarima koje se odnose ne samona na{u sada{njost, ve} i na na{u bu -du}nost... U ovoj predstavi, pre svega,bavimo se politi~kim i sociolo{kim kon te -kstom Sofoklove drame. Manje smo foku -sirani na psihoanaliti~ke konotacije kojetaj komad nesumnjivo ima. Naime, da -nas nas kroz ovaj tekst zanima pitanjeodgovornosti... Fascinantno u tekstu nijeto {to je Edip u~inio, nego na~in na kojireaguje na sudbinu. Fascinantna je cenakoju sam postavlja i pla}a na kraju. Onima visoke eti~ke standarde. Naàlost, udana{nje su vreme takvi pojedinci pravaretkost. Ko danas preuzima odgovornostza bilo {ta.“

Uloge u ovoj festivalskoj produkcijituma~e Mislav âvajda, Doris [alji}Kukuljica, Livio Badurina, Vilim Matula,Draèn û~ek, Vladimir Duli} i drugi.Scenografiju potpisuje Branko Hojnik,kostim Marita ôpo, muziku Frano \u -rovi} a dramaturg je @anina Mir~evska.

Od 22.30 do pono}i te ve~eri, ispredCrkve Svetog Vlaha na Stradunu, Sim -fonijski orkestar Hrvatske radio-televi -zije, uz nastup evropski poznatog oper-skog peva~a Maks-Emanuela Cen~i}a,odrào je koncert na ~ijem su programubila dela Rosinija, Verdija, Belinija.Vanredna muzika, zidine Straduna, igrasvetla i, neverovatno, cvrkut ptica (~iope)u no}i ~inili su vanredan kulturni, i nesamo kulturni, doga|aj kome je prisu -stvovala izrazito brojna publika i koji jeispra}en bisevima i ovacijama. Negdeposle 23.30 muzi~arima su se pridruìliglumci iz predstave Kralj Edip da bipotom, u pono}, u sve~anom tonu i uzgromki aplauz prisutnih, spustili festi-valsku zastavu i zatvorili 62. Dubro -va~ke letnje igre.

Pomenimo i to da se potpisnik ovihredova toga dana drugim povodom obreou Dubrovniku. A ljubaznost i susret -ljivost ljudi iz organizacije festivala, sva -kako vredna hvale, omogu}ila mu je pri -sustvo ovom kulturnom doga|aju prvogreda i bez, po pravilima novinarskogpra}enja festivala, nu`nihakreditacija.

T. Njeì}

Na DUBROVA^KIM LETNJIM IG -RAMA, koje tradicionalno trajuod 10. jula do 25. avgusta, ove

godine odràne su tri dramske premijere.Prvo je u vi|enju reditelja Daria Har -ja~eka izvedena Stulijeva komedija KateKapuralica, koja opisuje dva dana ìvotadubrova~ke porodice na rubu egzistenci-je a ~iji spas leì u udaji starije }erke.„Iako tek s minimalnim intervencijamana izvornom tekstu napisanom 1800, Ka -te Kapuralica je neverovatno savremenau prikazu autenti~nog ìvota grada i usvojoj neoptere}enosti konvencijamauljudnog pona{anja. U realizmu svog je -zika ocrtava sirovu i stvarnu sliku gra -da, progovara o ljudskim sudbinama,onim manje sre}nim na socijalnoj mapigrada. Subverzivnost teksta i poganijezik kojim se, na publici sme{an na~in,obra}a, ipak progovora o vrlo ozbiljnimtemama. Na Svetoj Mariji smestila se ugotovo idealnu scenografiju, u gotovoprirodno okruènje, u svojevrsni dubro-va~ki geto gde stanovnici sa svojim neo -tu|ivim stanarskim pravima kao dakompromituju onu idealnu sliku grada,grada eksponata, grada zlatne koke, gra -da galerije u kom novac gotovo kao dasamo treba pokupiti sa ceste. Ova pro -dukcija preko Stulijevog teksta, u tomprirodnom ambijentu, suprotstavlja ìvigrad idealnom gradu i daje zna~aj onimretkim ljudima koji danas poku{avajuunutar zidina prona}i svoje mesto zaìvot“, izjavio je reditelj Harja~ek.

Savremena doma}a drama na Igra-ma predstavljena je premijerom autor -skog projekta Ivane Sajko Prizori sa ja -bukom. Jedna od najboljih hrvatskihspisateljica stvorila je osoben i nov na~in

izvo|enja svojih drama – autoreferenci-jalno ~itanje – Sajko scenski interpretirasvoj tekst uz muzi~ku pratnju. Prizori sjabukom inspirisani su biblijskim moti -vom izgona iz raja koji u sada{njostipreispituje da li je mogu}e stvoriti rajski

jevi’ i doga|aji koji do nas svakodnevnodopiru zahvaljuju}i svesrdnoj borbi me -dija za na{u pa`nju. A Tanatos, kao ve -~no prisutni sudrug, neprestano nas pod -se}a na prolaznost. Iz te perspektiveEduard Miler, reditelj koji prvi put radiza Dubrova~ke igre, postavio je So fo k -lovog Kralja Edipa, tre}u festivalskudramsku premijeru.

Na kraju 62. izdanja ovog festivalaHrvatska radio-televizija tradicionalno je

svu snagu svog talenta i racionalnostsvog gluma~kog bi}a.“

Dramski program ovogodi{njeg 57.SPLITSKOG LETA, odrànog od 14. julado 14. avgusta, „upisuje se u dugo go di -{nju tradiciju izvo|enja anti~kih teksto-va, a preko [ekspira i Gogolja vodi nasravno do uznemiruju}ih poetika pro{logaveka, do Selindèra i Koltesa“, zapisalaje selektorka Senka Buli}. Pored gostu-ju}ih predstava poput zagreba~kog Revi-zora, crnogorskog Otela, slovena~kihkomada Ma and Al i Kiklop, te komedijadana{njih splitskih autora (Za Europuspremni Arijane ûline i Melodije borbe ipretvorbe Predraga Luci}a i Borisa De -ùlovi}a) itd., izvedene su i dve festival-ske premijere. Savremeno ~itanje Euripi-dove Hekube potpisuje rumunski rediteljFeliks Aleksa a izvodi festivalski an -sambl. Okrutna tragedija pokrenuta os -vetom suo~ava nas sa haoti~no{}u svetaoko nas, a predstava vodi prema teatrusna`nih, ekstremnih emocija koje traèpuni anga`man i koncentraciju kakoizvo|a~a tako i gledalaca.

Druga premijera zapravo je kopro-dukcija Splitskog leta i „LFKs Marselj“.Nakon Tokija, Njujorka, Pariza i Avinjo-na, teatar-instalacija-koncert Satis SuntMihi Pauci u reìji svetskog umetnika@an-Mi{el Brijera izveden je i u Hrvat-skoj. Ovaj multidisciplinarni autor „pu -tuje kroz vreme i neminovno se vra}aonima koji su to smelo radili i pre njega.Prvim korakom on je ve} kod Ni~ea injegove potrage za odabranima. Ni~eovkorak vodi natrag – Seneki: ’Satis suntpauci!’ I sam Seneka oslanja se na dvaizvora. Citira Epikura: ’Moje pisanje nijeza svakoga; ono je samo za tebe; jer smojedan drugome jedan veliki teatar.’ AliSeneka citira i Demokrita i upravo ta dvacitata daju okvir Senekinom razmi {lja -nju. Odraàvaju}i, svaki za sebe, nali~jeodraza onog drugog, oni istovremeno sa -drè i svoj vlastiti odraz – poput dva na -suprot postavljena ogledala“, pi{e u pro -gramu performansa na kom publika mo -ra biti obu~ena u belo.

Najzna~ajniji letnji festival u Make-doniji svakako je OHRIDSKO LETO kojeje ove godine odràno 51. put i to od 12.jula do 20. avgusta. Pozori{ni programsu pored makedonskih predstava ~inila iinostrana gostovanja: Teatar Vera Kome-sarèvska iz Sankt Peterburga izveo jeAn|ele od sapunice u reìji AleksandraMorfova, bugarski Sfumato teatar iz So -fije predstavio se [ekspirovom Zim skombajkom u reìji Margarite Mladenove,Istarsko narodno kazali{te iz Pule izveloje Elektru u reìji Damira Zlatara Freja aIstraìva~ki teatar Ateljekon~on iz Ber -gama nastupio je na ulicama i trgovimaizvode}i Suvenir.

Prvu festivalsku premijeru izveo jeansambl Makedonskog narodnog teatra– Figarovu ènidbu De Bomar{ea ureìji Gruzijca Levana Culadzea. Pri~aove komedije nastavlja se na radnjuSeviljskog berberina, sve se de{ava predven~anje sluge Figara u palati grofakome se dopada budu}a mlada. A Narod-ni teatar Ohrid, koji deluje pri Centru zakulturu „Grigor Prli~ev“,15. avgustaimao je premijeru predstave KabareMisteriozo po Dariju Fou (Mistero Bufo) iu reìji Damjana Damjanovskog. Re~ je osvojevrsnom spoju scena i tema sa reli-gioznom tematikom. Struktura komadaje otvorena, on moè biti stavljen u bilokoji kontekst. Fokusiran je na ljude, nji -hovu dru{tvenu poziciju i njihovu umet-nost. Predstava oko teksta gradi 12 scenakoje izvodi 8 glumaca reprezentuju}iklasi~ne likove srednjovekovne verskeikonografije – luda, mudrac, bogalj, sve -{tenik, smrt, prostitutka itd.

Treba pomenuti i da je na Ohridskomletu izvedena i nova predstava JoèfaNa|a Bez naslova u kojoj ovaj umetnikistraùje prostor intimnosti. Delo jepremijerno predstavljeno u junu na 12.Pra{kom kvadrijenalu a gleda}e ga iovogodi{nja bitefovska publika.

Ohridsko leto zatvorilo je izvo|enjeMedeje po Euripidu i Hajneru Mileru ureìji Nade Kokotovi} i produkcijiNarodnog teatra Bitolj.

Kate Kapuralica na Dubrova~kim letnjim igrama

vrt u „dru{tvu katastrofe i da li ga je hu -mano èleti jer bi ljudi koji bi ga nasta -njivali bili povla{}ena elita koja bi ìvelau stanju neprekidne paranoje pred ~i -njenicom da se vrata raja jednom moguuru{iti, te da }e ostati suo~eni sa svetomkoji su propustili da spasu“.

Deoba poriva, odnosno ljubavi i smrti(Erosa i Tanatosa) sveprisutna je u da -na{njici, u drugoj deceniji 21. veka. Upodru~je libidinoznog Erosa spadajubombasti~ni i senzacionalisti~ki ’slu~a -

dodelila Nagrade „Orlando“ za najboljaumetni~ka ostvarenja na Igrama. U dra -mskom programu nagra|en je glumacMislav âvajda. âvajda je svojom krea -cijom naslovne uloge u Kralju Edipu obe -leìo i samu predstavu i sveukupni po zo -ri{ni program, te su „Igre dobile lik mo -}an u iskazu, uverljiv u sumnji i postojanu bolu“, bio je jednoglasan stru~ni ìri isiguran da, „nakon ~udnih obrta sud -bine, Orlando ide u prave ruke, ruke glu -mca koji je u te{kim okolnostima iskazao

Kralj Edip na Dubrova~kim letnjim igrama

„KRALJ EDIP” ILI ODGOVORNOST U GLAVNOJ ULOZI

LUDUS 175–17629

EX YU scena

DVADESET PET GODINA GRADA TEATRA BUDVACrnogorsko pozori{no leto

PAVI], KOLUND@IJA, NA\Srbija na Pra{kom kvadrijenalu 2011.

Ove godine je u okviru mnogobrojnihletnjih pozori{nih de{avanja nacrnogorskom primorju (Festivali

Kotor Art, festival mediteranskih pozo-ri{ta Purgatorije u Tivtu, Barski ljetopis)fokus bio u Budvi zbog obeleàvnja dva -deset pet godina od osnivanja festivalaGrad teatar Budva, koji je trajao od 8. ju -la do 21. avgusta. Realizovano je ~ak petpremijera, me|u kojima su dve obnove,tj. dva nova, idejno apdejtovana ~itanjapredstava koje su zna~ajno obeleìle pro -gram Grada teatra – Kanjo{ Macedono-vi}, prema tekstu i u reìji Vide Ognjeno-vi}, koprodukcija sa Narodnim pozo ri -{tem Beograd (praizvedba je bila 1989, apredstava je stekla kultni status) i KonteZanovi} rediteljke Radmile Vojvodi},prema tekstu Vladimira Sekuli}a, kopro-dukcija sa Crnogorskim narodnim pozo-ri{tem (premijera 1998). Publika je mo -gla da vidi i tri potpuno nove premijere:êhovljev Vi{njik u reìji Dejana Mija~a,koprodukciju Grada teatra i Jugosloven-skog dramskog pozori{ta, mjuzikl GrkZorba u reìji Mihaila Vukobratovi}a,koprodukciju sa Pozori{tem na Terazija-ma i plesnu predstavu Boànstvena ko -medija, po motivima dela Dantea Aligije-rija, a prema konceptu i u koreografijiEdvarda Kluga, koprodukciju sa Bitefteatrom. Osim ovih pet premijera, u okvi-ru pozori{nog programa u Budvi su igra-ne i festivalske produkcije iz ranijih go -dina: Koko{ka Jago{a Markovi}a, Ras -prava Aleksandrua Darijea, Don KrstoVide Ognjenovi}, Pipi Duga ârapa Niko-le Vuk~evi}a, plesni Otelo u koreografijiZorana Markovi}a i Ma{e Kolar i dram-ski Otelo u reìji Veljka Mi}unovi}a. Moto

ovogodi{njeg Grada teatra je Danteovamisao „Ljubav koja pokre}e Sunce i dru -ge zvijezde“, a pored pozori{nih progra-ma, odràni su i knjièvni susreti naTrgu pjesnika, koncerti, izlo`be.

Ne{to vi{e }emo re}i o prve dve pre -mijerno izvedene predstave. Tekst Ka njo -{a Macedonovi}a nastao je po motivimapipovetke pisca me{tanina Stefana Mit -rova Ljubi{e, o legendarnom budvan-skom junaku koji odlazi u borbu sa Fur -lanom, arhetipskim neprijateljem veneci-janskog du`da, kako bi popravio dru -{tveno-politi~ki poloàj svojih Pa{trovi}a.Dramu Vide Ognjenovi} karakteri{e ras -ko{na upotreba govora, isprepletana me -lodi~nost re~i, praskava duhovitost nji ho -vog zna~enja, kao i glatko razigravanjeprate}ih melodramskih tokova radnje.Predstava, koju je Vida Ognjenovi} i reì -rala, osavremenjena je epska pripovestsa elementima tragikomedije, melodramei mjuzikla. Igrana je na prostoru Staroggrada Budve, izme|u crkava, ambijentukoji efektno isti~e mitsko-istorijski kon -tekst radnje (scenograf Miodrag Taba~ki,kostimograf Ljiljana Dragovi}). Igrumnogobrojnog ansambla – ~ak tridesetglumaca nastupa u predstavi – odlikujerealizam koji je u pojedinim scenamaarhai~an i deklamativan, a u drugimteatralizovan i autoironi~an. Skretanje ustilizaciju ima cilj uspostavljanja kriti~kedistance prema likovima – tako se prob-lematizuju konvencije naivnog herojskogidealizma. Uop{teno govore}i, ova pred-stava problematizuje ne samo stereotipe oherojstvu, ve} i one politi~ke i istorijske,{to je ~ini kriti~ki potentnom. Troipo ~a -sovnog trajanja, izvedba je zaista epska i

ambiciozna a zahvaljuju}i strpljivoj i su -gestivnoj igri glumaca, pa`nja publikeskoro da uop{te ne opada. U predstaviigraju Igor \or|evi} (Kanjo{ Macedo no -vi}), Predrag Ejdus (venecijanski du`d),Branislav Le~i} (Furlan), Marko Ba}evi}(Daskal, ikonopisac), Tanasije Uzunovi}(Otac Gerasim), Stela ]etkovi} (teatralnaKatna), Aleksandar \urica (razborit alimrzovoljan Nikodim), Branko Vidakovi}(mek{i Luka), Neboj{a Kunda~ina (ga -lamdìja, {aljivdìja i pijandura Krsto),Radovan Miljani} (pitomi Golub), HadìNenad Mari~i} (Otac Filimon), Zoran]osi} (mudar Mitar), Sini{a Ubovi} (Ra -de koji po svaku cenu èli da napusti nji -hovu palana~ku sredinu).

êhovljev Vi{njik u scenskom tuma -~enju Dejana Mija~a izveden je u Amfi-teatru Svetog Stefana, na prostoru kojiodlikuje vanredna ti{ina prirode, naru -{avana samo permanentnim zvucimatalasa – ovaj scenski prostor je udaljenod nepodno{ljive buke u Budvi koja ne -minovno remeti tok izvo|enja predstava(tokom igranja Kanjo{a Macedonovi}a,glumci su se nadja~avli sa muzikom izokolnih kafi}a). To je predstava o posledi-cama dru{tveno-politi~kih promena, var -ljivosti mo}i i nepostojanosti dru{tvenogugleda, ali i o univerzalnijim pitanjima– smisla patnje, relativnosti sre}e, nemi-novnosti sudbine. Reìju Dejana Mija~akarakteri{e vrlo studiozan poetski pri -stup, efektan minimalizam koji predstav-lja plodno tlo za gajenje simboli~kih zna -~enja kao i za uzbudljivo gluma~ko razi-gravanje. Zbog takve svedenosti scenskihznakova koja u prvi plan postavlja psi -holo{ki istan~anu igru glumaca, moè se

re}i da je Mija~ev Vi{njik vrlo blizak tra -diciji nema~kog teatra. Radnja drame jesme{tena u jednu simboli~ki potentnudrvenu kutiju. Glumci ~esto sede na stoli-cama pore|anim u jednom nizu, kao dasu zaglavljeni u toj kutiji, u potpunoj ti {i -ni, zure}i u praznu daljinu, isti~u}i takoapsurd svojih ìvota, nagomilanih neo -stvarenih snova. Jasna \uri~i} igra ele -gantnu i autoritativnu Ranjevsku, Sveto-zar Cvetkovi} njenog infantilnog brataGajeva, Boris Isakovi} priprostog i primi-tivnog selja~i}a Lopahina, Nada [arginprolupalu [arlotu Ivanovnu koja krozradikalnu stilizaciju svog ìvota beì odstvarnosti, Jelena \oki} jako rigidnuVarju, Branko Cveji} nervoznog posedni-ka Pi{~ika, Hana Selimovi} Dunja{u,Bojan Dimitrijevi} Trofimova, Neboj{aMilovanovi} lakeja Ja{u, Jelena Petrovi}nevinu i neiskusnu Anju, Nikola Vujovi}suicidnog Epihodova, dok Vlasta Velisav-ljevi} veoma dirljivo igra ostarelog lakejaFirsa koga svi neprestano zaboravljaju.

Obe predstave }e po~etkom oktobraimati premijere u Beogradu, Vi{njik nasceni JDP-a, a Kanjo{ Macedonovi} u

Narodnom pozori{tu. Ostaje nam da vidi-mo transformaciju njenog uticaja na gle -daoca – izvesno je da predstave koje seprvo igraju u ambijentu proizvode kasni-je ~esto sasvim druga~iji efekat na zatvo-renoj sceni – ponekada intenzivniji, sna -`niji, bogatiji, a ponekad ble|i. Pro{legodine smo, na primer, gledali dve crno-gorske predstave, Na ljetovanju RadmileVojvodi} i Eksploziju sje}anja EduaraMilera, prvo u ambijentu, a zatim na za -tvorenoj sceni – utisak koji su one ostav-lile u zatvorenom prostoru bio je bitnorazli~it od onog koji prvo proizvele naotvorenom. Ne moèmo re}i da su izvo -|enja na sceni-kutiji bila ni bolja ni lo -{ija od ambijentalnih, jednostavno subila druga~ija – ne{to je dobijeno, a ne{toi izgubljeno njihovim „pakovanjem“ uzatvoren prostor. Ovi slu~ajevi transfor-macije efekata inspirativni su za disku-siju o prostoru, glumi, gledao~evojrelativizovanoj percepciji.

Ana Tasi}

Kada je Srbija stigla na Pra{kokvadrijenale 2007. godine, naj -zna~ajniju svetsku manifestaciju

u oblasti scenskog dizajna, bilo je jasnoda je proces promena u domenu razume-vanja i predstavljanja scenografije kaodiscipline, zapo~et na Bijenalu scenskogdizajna, radikalno nastavljen. Tada jenacionalnu postavku ~inila Magi~na ko -cka, originalna prostorna strukturaBranka Pavi}a, izraène likovne i zna -~enjske vrednosti koja je, u isto vreme,bila i prostor doga|aja u kome su pred-stavljeni na{i najzna~ajniji autori, pro -jekti i doga|aji u pozori{tu i oko njega.Posebno va`na bila je i ~injenica da jeovom postavkom autorski tim (RadivojeDinulovi}, Branko Pavi} i AleksandarBrki}), ponovo pokrenuo aktivan razgo-vor o tome {ta je scenografija danas kaointerdisciplinarni fenomen, a posebno ukontekstu savremenih trendova u pozo-ri{tu i umetnosti uop{te. U prilog ova -kvom mi{ljenju treba se setiti HajneraGebelsa koji je u uvodnoj re~i na preda-vanju odrànom na Kvadrijenalu 23.juna, rekao: „Jedina postavka koja mi sesvidela, i koja svoju kreativnost proizvodiu kontaktu sa publikom je, iznena|uju}e,postavka Srbije.“ Naravno, nije Srbijabila jedina zemlja u kojoj se druga~ijerazmi{ljalo o ovoj temi – te godine naKvadrijenalu su, u okviru nacionalnihpostavki, u sli~na istraìvanja krenuli iMa|arska, [vajcarska i Bugarska.

Nastup Srbije na ovogodi{njem Kva -drijenalu oti{ao je mnogo dalje, odgova-raju}i na temu koju je postavila umet -

ni~ka direktorka Sodja Lotker – „Sceno-grafiju }emo posmatrati kao disciplinuna susretu vizuelnih i izvo|a~kih umet-nosti koja, koriste}i najbolje iz ova dvasveta, omogu}ava dijalog koji je, veoma~esto, nedostajao.“ Pomeraju}i se, dakle,u prethodnih desetak godina od pozo ri -{ne „crne kutije“ ka interdisciplinarnompodru~ju susreta pozori{ta, vizuelneumetnosti, arhitekture, medija i izlaga-nja, scenografska praksa i scenski dizajnpostali su discipline koje se ne odnosesamo na teatar ve} i na razli~ite aspektesavremenog ìvota. U timu koji se zala-gao za ovakvu promenu, osim Sodje Lot -ker i Teje Brejzek, bio je i AleksandarBrki}, koordinator Raskr{}a, centralnogprojekta Kvadrijenala i, u trenutku pisa-nja ovog teksta, jedan od {est finalistagodi{nje nagrade CPRA (Cultural PolicyResearch Award) vode}e evropske obra-zovne mreè u domenu kulturnog me na -d`menta i kulturne politike (ENCATC).

Nacionalni koordinator nastupa Sr -bije na Kvadrijenalu, S.Cen (Centar zascenski dizajn, arhitekturu i tehnologiju,OISTAT centar Srbija), pozvao je Dorija-na Kolundìju da ove godine bude ku -stos, zahvaljuju}i izuzetnom radu kojimje 2009. godine otvorena Univerzijada uBeogradu. Njegov autorski tim tada jepokazao zadivljuju}e ume}e upotrebe itransformacije razli~itih tehnologija ukreiranju scenske slike i scenskog pro -stora, i to neposredno po{to smo bili im -presionirani spektakularnim prizorimaotvaranja Olimpijskih igara u Pekingu.Dorijan Kolundìja, direktor studija za

nove medije „Galerija 12+“ i umetni~kidirektor platforme za savremenu umet-nost KIOSK, profesor je novih medija kojesuvereno koristi u sopstvenoj umetni~kojpraksi. Njegov rad predstavlja inspirati-van spoj li~nog i istraìva~kog odnosaprema kreiranju i tuma~enju umetni~kogdoga|aja – u realnom i medijskom pro -storu i, posebno, u konstrukciji prostora,~ime, prema mi{ljenju mnogih umetnikaali i teoreti~ara, dodiruje samu su{tinupozori{ta. Zato je najzna~ajniji deo na -stupa Srbije na Kvadrijenalu bila nacio-nalna postavka u okviru koje je prikazanprojekat Izme{tanje – {est malih „crnihkutija“ fizi~kog prostora koji je, u istovreme, predstavljao i virtuelni prostorhologramskog scenskog doga|aja, izve-denog i snimljenog u nekom drugom re -alnom prostoru. „Video, audio, perfor-mans stream, internet prisustvo i holo-gramska projekcija, materijali su iz koganastaje umetni~ko delo“, smatraju Dori-jan Kolundìja i kokustosi Ana Adamo-vi} i Milica Peki}. Bave}i se pitanjimafizi~kog prisustva i odsustva, direktnog iposredovanog doìvljaja (i izvo|a~a ipublike), intimnog (izvo|enja) u susretu

sa spektakularnim (gledanjem), ali i po -sebno va`nim temama izlaganja scen-skog doga|aja van prostora izvo|enja,kao i ~uvanja i arhiviranja izvedenog de -la, ovaj rad predstavlja izuzetno deloscenske umetnosti u svakom od navede-nih domena.

Najzna~ajnija novina na Kvadrije-nalu bio je me|unarodni projekat Ras -kr{}e: intimnost i spektakl. Okupljaju}iumetnike i teoreti~are iz ~itavog sveta,Raskr{}e se bavi ulogom prostora u uspo-stavljanju veze izme|u publike/ posma-tra~a i pozori{ta/ vizuelne umetnosti sajedne strane, i performansa kao va`nogelementa razli~itih umetni~kih i kultur-nih disciplina, sa druge, posmatraju}i utom procesu scenski dizajn kao interdis-ciplinarnu oblast. Ovaj projekat ~ine dvadela – teorijski, u obliku serije me|u na -rodnih simpozijuma pod nazivom Pro -{irena scenografija, od kojih je jedan odr -àn u Beogradu pro{log leta, i umetni~ki– serije interaktivnih instalacija i perfor-mansa namenski osmi{ljenih za izvo -|enje u „kutijama“ (neobi~no sli~nimonoj Branka Pavi}a) na trgu izme|ustare zgrade Narodnog pozori{ta u Pragu

i Nove scene, biv{e Laterne Magike. Ovajprogram, nakon Kvadrijenala, nastavi}eput po Evropi i sti}i }e u Beograd nare-dne godine.

Za nas najzna~ajnija, ali ~ini se i zamnoge posetioce Kvadrijenala, bila jekutija u kojoj je prikazan rad Bez nazivaJoèfa Na|a, u produkciji KIOSK-a i Re -gionalnog kreativnog centra „Joèf Na|“.Jo{ je Nenad Proki} u jednom od katalogaBitefa napisao da se Na|ev autorski iz -raz „protivi pore|enju i svo|enju bilo ko -je vrste. Intimna me{avina muzike, sli -karstva i arheologije... Ali, to sve skupa,u pozori{tu jo{ nema svoje ime. Ni njemusamom jo{ nema imena: on vi{e nije nikoreograf, a nije ni reditelj. U nedostatkumogu}nosti da jezikom odredimo ono {toon jeste ({to je verovatno osveta samogjezika), mo`da je najbolje nazvati gaautorom.“ Joèf Na| i An-Sofi Lanselin,sme{teni u pravu crnu kutiju u kojoj, uveoma sku~enom prostoru, odvojeni sta -klenom zidom, koegzistiraju sa desetakgledalaca (koliko u uzani gledali{ni pro -stor moè da stane), donose pred publikusopstvenu intimnost. Gledaocu, tako, nisuponu|eni dizajnirani prizori, ve} intim-ni, li~ni prostor koji poziva na razmi -{ljanje i prepoznavanje sopstvenih zvu -kova, pokreta, slika i zna~enja. Njihovapri~a govori o obi~nom i svakodnevnomìvotu dvoje ljudi koji se susre}u, sudara-ju i spore u prostoru u kome vlada istin-sko poverenje izme|u izvo|a~a. Na~in nakoji se dodiruju, sigurnost sa kojom seprepu{taju jedno drugom i jednostavnostkojom komuniciraju donose publicisnaàn li~ni doìvljaj. I tako, svaki putiznova. A predstava je igrana jedanaestdana, dva puta dnevno, u trajanju oddevedeset minuta. Jasno je, dakle, o ~emupi{e Nenad Proki} – o istinskom umetni-ku, u svakom smislu te re~i.

Joèfa Na|a i An-Sofi Lanselinpublika }e videti 19. i 20. septembra naBitefu.

Tatjana Tadi} Dinulovi}

„Jedina postavka koja mi se svidela, i koja svoju kreativnostproizvodi u kontaktu sa publikom je, iznena|uju}e, postavkaSrbije“, rekao je Hajner Gebels u uvodnoj re~i na predavanjuodrànom na Kvadrijenalu 23. juna

Kanjo{ Macedonovi} u Budvi

Bez naziva – An-Sofi Lanselin i Joèf Na| (Foto: Edvard Moln)

Ovogodi{nji 65. AVINJONSKI FE -STIVAL odràn je od 6. do 26. jula.Selektor programa („associate ar -

tists“) bio je koreograf i plesa~ Boris[armac (Charmatz) ~ija vizija je ukrstilateatar i ples kao i muziku i vizuelneumetnosti. Odabrane predstave pokrenu-le su nekoliko velikih dru{tvenih pitanjapoput na{eg odnosa prema detinjstvu inasle|u, prema istoriji i se}anjima, kao ipreispitivale zna~enje otpora i zajednicedanas. Od 37 izvedenih predstava ~ak 26bile su premijerne ili su po prvi put iz vo -|ene u Francuskoj. Mnogi umetnici suodgovorili na poziv Festivala da svojeideje prilagode arhitekturi i istoriji nekihdelova Avinjona. Podjednako su bilizastupljeni ve} eminentni stvaraoci, kao inove generacije umetnika bilo da je re~ orediteljima, koreografima ili interpretato-rima.

Rad selektora festivala predstavljenje dvema predstavama – Enfant (Dete) iLevée des conflits (Porast konflikta). Uprvoj na sceni je 26 dece uzrasta od 6 do12 godina koji publiku treba da nagoneda oìve li~na detinjstva kroz emocije

koje neki èle da zauvek sakriju. Svakigest moè biti subverzivan, jaki magnetkoji privla~i u nepoznato. I druga izved-ba ima mnogo plesa~a – njih 24 – i po -sve}ena je radu Rolana Barta, odnosnoèlji da se izazove konflikt. Publika ok -ruùje plesa~e koji nastupaju jedan zadrugim u ciklusima tako da se svakaindividua posle svog plesa vra}a grupi.

Od dramskih predstava pa`nju suprivukle dve adaptacije Strindbergovedrame Gospo|ica Julija (1888), koja jeposle cenzura u Kopenhagenu i Stokhol-mu praizvedena u Parizu 1893. godine.U festivalskoj produkciji nastala je istoi-mena predstava u reìji Frederika Fi{ -baha (Fisbach) u kojoj naslovnu ulogusjajno tuma~i @ilijet Bino{, glumica kojase posle ostvarenih zavidnih filmskihrola vratila teatru. Reditelj je komadsmestio u savremenu scenografiju i nji -me ispituje sada{nje odnose izme|u ènai mu{karaca, veze koje su strastvene, ipita se da li ljubav moè radikalno pro -meniti ~oveka. Da bi pri{ao toj intimnojdrami na druga~iji na~in na scenu je

smestio i hor amatera pred kojima }etroje aktera uni{titi jedno drugog.

Kristin, nach Fräulein Julie (Kristin,posle gospo|ice Julije) u produkciji ber -linskog pozori{ta „Schaubühne am Leh -niner Platz“ adaptacija je Britanke KetiMi~el koja potpisuje i reìju sa LeomVornerom. Autorka je istumbala komad,fokusiraju}i se na kuvaricu Kristinu kojaje kod Strindberga marginalni lik, njuprate kamere u uobi~ajenim radnjama.Zapravo kroz njenu perspektivu saznaj-emo o de{avanjima izme|u @ana i Julije.Forma predstave je vrlo neobi~na, negdeizme|u filma i teatra i sve to uz pratnjumuzike uìvo.

Novo vi|enje Hamleta ostvareno kaofestivalska produkcija potpisuje VinsentMakenj (Macaigne) pod nazivom Aumoins j’aurai laissé un beau cadavre(Bar }u ostaviti lep le{). Reditelj je pored[ekspirove drame uzeo u obzir i danskuhroniku iz 13. veka u poku{aju da stvoriotvoreni dijalog sa mladim princom,oslobo|en romantike, duhova, invan ziv -nog ludila. Ipak, mladi reditelj nije èleoda pojednostavi kompleksnost teksta, ve}da re~ima da na va`nosti. Istaknuto jestanje besa, besa dece koja su `rtve na -sle|a svojih predaka.

Jo{ jednu ’igru’ sa klasikom reìraoje Vajdi Muvad (Mouawad), koji se fo ku -sira na odre|ene teme iz celokupnogSofoklovog opusa. Ovo je prva predstavau planiranom ciklusu (do 2015. sledi}ekomad posve}en herojima i onaj posve -}en smrti). Sada je re~ o heroinama –Des femmes – Les Trachiniennes, Anti -gone, Electre (@ene – Dejanira, Antigo-na, Elektra). Antigona se suo~ava sa po -liti~kom mo}i, Elektru poga|a stra{noporodi~no nasle|e a Dejaniru mu~i lju -bavna patnja. Ove tri ène su ujedinjeneu tragi~koj sudbini, prisiljene su da ìveu kontradiktornosti normi svog doba...Za ovu priliku ura|en je novi prevodSofoklovih drama na francuski, s tim dareditelj nije hteo da osavremeni jezikkako bi se zadràla distanca prema vre -menu gde je individua bila pot~injenazajednici (nju reprezentuje hor koji pevauz rok muziku).

Pored klasike svakako su bili zastu-pljeni i savremeni dramski tekstovi. Novikomad Norveànina Jouna Fosea I Amthe Wind (Ja sam vetar) reìrao je Patris[ero (Chereau) u produkciji londonskog„Young Vica“ i pariskog „Theatre de laVille“. Kod ovog pisca re~i su u prvomplanu, ali pre njihova ritmi~nost nego

zna~enje, jer mnogo je va`nije ono neiz -re~eno. Re~i koje govore o ìvotu i smrtispona su u odnosima likova („na{i odnosiupravljaju ìvotom a ne na{ identitet“). Upitanju je duodrama bezimenih likovakoji se nalaze na brodu negde u moru.Oni razgovaraju ali malo jer: „[to vi{epri~amo, to vi{e nestaje ono o ~emu pri -~amo.“

Bloed & Rozen. Het lied van Jeanneen Gilles (Krv i ruè. Pesma Jovanke i @i -la) Toma Lanoja u reìji Belgijanca GajaKasjea (Cassiers) jeste drama o prija -teljstvu Jovanke Orleanke i francuskogplemi}a @ila de Rea. Radnja se de{ava1430. kada je Evropa u velikoj krizi, utoku je rat izme|u Engleske i Francuske,a Katoli~ka crkva se bori sa jereticima.Re~ je o svojevrsnoj pozori{noj analiziistorije Evrope, mada su povesni doga -|aji samo okvir ovog teatarskg narativa

koji analizira mehanizme vlasti i crkve.Dvoje likova su ujedinjeni u svojim tra -gi~nim sudbinama, oni su `rtve instituci-ja tog mra~nog vremena – Jovanka jeosu|ena za ve{ti~arenje a @il iz politi~kihrazloga za ubistva dece.

Izdvajamo i plesnu predstavu kojaneobi~no po~inje u zoru (4.30h). Cesenaje autorsko delo koreografa Ane TerezeDe Kirsmejker (De Keersmaeker) i Bjor-na [melcera (Schmelzer) u kom interpre-tiraju kompleksnu srednjovekovnu mu -ziku kroz osnovne pokrete ljudskog tela.

Festivalski direktorski duo odabraoje selektora za narednu godinu – Saj -mona Mek Burnija, glumca, reditelja idirektora britanske kompanije „Theatrede Complicite“, kao i za 2013. kada }e tufunkciju obavljati dvoje umetnika –Didone Nianguna (Dieudonné Niango -una), komi~ar i direktor internacio -nalnog pozori{nog festivala u Brazilijani(Kongo) i francuski glumaci reditelj Stanislas Nordi.

30

Inostrana teatarska scena

LUDUS 175–176Lu

Aleksandra Jakš i¯

PIKANTAN POZORI[NI MENI FESTIVALA U AVINJONUNa ovogodi{njem festivalu u Avinjonu,odrànom od 6. do 26. jula, od 37 izvedenihpredstava ~ak 26 bile su premijerne ili su poprvi put izvo|ene u Francuskoj! „Gospo|icaJulija“, „Hamlet“, „Ja sam vetar“ i drugezanosne scenske pri~e

Gordana Smuä

ZA KOMERCIJALIZACIJU POZORI[TA ILI PROTIV NJEJedan mogu}i pogled na teatar, teatarskiìvot danas i ovde

Avinjonski Hamlet: Au moins j’aurai laissé un beau cadavre (Foto: ChristopheRaynaud de Lage)

@ilijet Bino{ kao gospo|ica Julija (Foto: Christophe Raynaud de Lage)

Pod kakvu kulturnu politiku jepodleglo srpsko pozori{te kada sekao repertoarsko pitanje javlja

umetni~ki dojam predstave? Postavke subrojne, posebno imaju}i u vidu limitiranebudète, a sve manje publike.

I bilo da se slaba poseta predstavamatuma~i u klju~u op{teg kolapsa materijal-nog sveta, ~ijem sunovratu upravo sve -do~imo, ili pak niskim kvalitetom ponu -|enog, jer produkcijski uzorak nije takoneznatan, vra}a nas sve to na razmi -{ljanje o pozori{tu, razmi{ljanju kao ta -kvom.

Sve velike ljude od teatra smo u po -slednjih nekoliko godina videli na do ma -}im scenama: od Euripida, preko Molije-

ra, [ekspira, êhova, do savremenih no -belovaca: Elfride Jelinek, Erik-Emanuela[mita, a sa sve doma}im Selimovi}em,Nu{i}em i Kova~evi}em. Igra se i Krleàpo potrebi, igra se Edvard Bond, moèSara Kejn, moè doma}i „postdramski“teatar. Da ne spominjemo posebne po -stavke brojnih filmskih dela, mjuzikle...

Reklo bi se kakva bogata produkcija! Pozori{te je samozadovoljno i grlato

bilo u sezoni iza nas. Donela nam je tasezona niz za~udnosti, neodre|enihumetni~kih kretanja na repertoarskomplanu, {to prvo i odmah upada u o~i. Po -stavke su li~ile na nove trendove kojesmo ipak izgleda sami sebi postavili.

Sa sve manje kriti~kih opservacija

na temu umetni~ke slobode u zemlji ukojoj se moè reìrati sve i bilo kako, lo -gi~no se postavlja pitanje teatarske pra -znine koja je mo`da i rezultat konkuren-cije i istro{enosti na planu zabavlja~kog.

I za razliku od nekoliko pozori{nihku}a u zemlji, ~asnih izuzetaka od pravi-la da se komercijalno ne nudi u ànru, saposebnom ure|iva~kom idejom, nego kaopoku{aj prodavanja elitizma u ekonom-ske svrhe, brojna pozori{ta }e ure|ivatirepertoare i dalje na ivici neukusa, proiz-vodi}e predstave velikih naslova, u reìjiuvoznih ili doma}ih mastermindova,onakve koje ne}e posle izreìrane i naj -vi{e u medijima pripremane premijerepuniti sale. A ni blizu toga.

Ali pozori{ta ka marketingu usmere-na su ipak do{la na ideju: |aci su ciljnagrupa, pa su sve ~e{}e grupne posete po -zori{tu, gde je pozori{te postalo nova{kolska obaveza i onako Internetom itelevizijom u pojam ubijenih u~enika.

Pozori{te je postalo najnovije mora-

nje, koje odavno, a sve ~e{}e, ni dnevna{tampa ne èli da na pravi na~in isprati,tra}e}i tako vredne stranice koje bi mogleda se popune ne~im uzbudljivijim, reci-mo prepucavanjima ili nadmetanjimamedijskih li~nosti. I nekako se desilo davi{e agona dobijamo iz ve~ernjeg Dne -vnika i emisija o poznatima, nego odteatra, koje se jo{ mnogo ranije odlu~ilona svoju posebnu artikulaciju stvarnosti,nekad njenu stilizaciju, ali svakako do -bro osmi{ljen umetni~ki ~in grupe ljudikoja u ne{to veruje.

Ako se i samoubila ideja o verovanjuu boga Dionisa, pozori{te i dalje svojimiskonskim utemeljenjem u socijalnoj ma -trici bilo kojih uro|enika, bilo kada, stva-ra tekovine, dok se mi pitamo je li tako, ilipak ne{to {to }e biti budu}a kulturnaba{tina ne postoji u na{em vremenu.Ipak, na kraju }e sve ostati da svedo~i, uveku dela koje je mogu}e tehni~ki repro-dukovati za potrebe budu}nosti.

Da li se usput samoubila i ideja kla -sicisti~kog teatra kao u Karolini Nojber,toj gluma~koj „sablasti“ iz pro{losti, kojasvedo~i o svom vremenu, u na{em vre -

menu, a da bi se sve na kraju nakalemi-lo na pravo mu mesto, na polazi{te, naizvornu ideju, koja je ili bila fantomska,ili megalomanska, nekad banalna, nere-tko pozori{no ne~itka, ili pak nije ni po -stojala utemeljena u umetnosti, negosamo u marketingu?

***I kada budemo nekada ponovo raz -

mi{ljali o pozori{tu na{eg vremena, zna -}emo sa sigurno{}u da ga nije ubio mar -keting, samopromocija, la`ni elitizam inepotkrepljeni umetni~ki koncepti osre-dnjih, ali ipak ovako ili onako anga ̀ o -vanih autora. Zna}emo da je marketingbio deo mnogo ve}e ideje od one kojepozori{te u na{em vremenu nosi.

A, samo su neki bili svesni te prome-ne, toliko da bi je surovo osudili, poputNojberove, koja ipak usamljeno sija umraku pre nego se zavesa podigne, a sdruge strane je ipak imaginarna perso-na, vi{e znak, nego obi~aj.

Nakon dizanja pozori{ne zavese na -stupa tupi zvuk gonga koji govori o ne -~emu {to ne razumemo, a dasami nismo za to krivi.

Pretplatite se na

LUDUSGodišnja pretplata za Srbiju: 1000,00 din.

Dinarski teku}i ra~un:Udruènje dramskih umetnika Srbije

255-0012640101000-92(Privredna banka Beograd A.D.)

Godi{nja pretplata za inostranstvo: 30,00 evra

Devizni ìro ra~un:5401-VA-1111502

(Privredna banka Beograd A.D.)

Instrukcije za uplate u evrima potraìti u

Udruènju dramskih umetnika Srbije

LUDUS 175–17631

Inostrana teatarska scena

Ana Mi lovanov i¯

SHIT FOR SHIT!Povodom predstave O konceptu lica, veza -nom za Sina Bo`jeg Romea Kastelu~ija naSPILL festivalu u Londonu

[okantan naslov zar ne? (Na engle-skom zvu~i {ik, ~ak {ekspirovski,zar ne?) Ali kako adekvatnije na -

sloviti tekst o teatru „Dru{tva RafaeloSanti“ od koga najpoznatiji svetski kr i -ti~ari o~ekuju obaveznu dozu {oka i od -vratnosti, a posebno kako druga~ije pi -sati o predstavi O konceptu lica, vezanomza Sina Bo`jeg? Priliku za sinesteti~kogledanje predstave Bitefovog laureataRomea Kastelu~ija imala sam na ovogo-di{njem SPILL festivalu u Londonu, kojije osniva~ i direktor Robert Pasiti posve-tio temi infekcija (sa velikim nadama da}e dobrano iskritikovati njen tretman upostoje}em kapitalizmu).

Me|utim, uzdanica svih velikih po -zori{nih festivala nije se bavila tom trivi-jalnom temom, niti kritikom bilo kogovozemaljskog sistema. Mo`da, osudomIsusa, mada je to te{ko re}i, jer kakoautor kaè „Zna~enje ubija sliku“. Alipo{to je ispod Njegove slike doslovnonapisao „Ti si moj pastir“, mo`da mu semogu pripisati krivice za ~ovekove uslo-ve postojanja, koji, gle ~uda, sadrè imnogo shita (u daljem tekstu ~itaj:gova.a). Iako Kastelu~i (u daljem tekstuRomeo) kaè da ra~una na na{a li~na~itanja koja su sva dobra i transforma-tivna, najve}i pozori{ni vizionar i vizua-

lista daje nam vi{e nego solidnu platfor-mu „za tuma~enje sloènih metafizi~kihi religijskih implikacija“ gova.a (ah, tiengleski kriti~ari, a tek Francuzi, pose-bno Dominik Laporte sa Istorijom go -va.a). Romeo se dalje ispoveda da èli dauznemiri publiku, da joj da puteni teatar,{to i radi. A ne ne{to tako tradicionalnokao {to je, na primer, katarza, ona iskon-ska evropska pozori{na, utemeljena ugr~koj tragediji, ~iju te`nju i ispunjenjeda oplemeni i izdigne ~oveka {tavi{e ne -gira. Potpuno suprotno tragediji, sup til -noj u izboru radnji koje su dostojne da sepredstave na sceni, Romeo nam pokazu-je (i ne samo pokazuje) gov.a! Istini zadu{u, o odnosu sina prema ocu, koji uop -{te ne moè da kontroli{e pra`njenjecreva (a {to je, ina~e, sva 40-minutnaradnja), kaè da je dirljivo neàn: „Gov.asu izraz ljubavi!“ Ljubav Oca i Sina jestegluma~ki odli~no odigrana, pokazuju}i,paradoksalno, izli{nost gole zadnjice Ocasa koje Sin bri{e gov.a.

Ali to je bilo samo po~etno zadovolj-stvo. Taman kad sam, zavaljena u udo -bnu fotelju velike sale Barbikan teatra,pomislila: „Samo jo{ da nam do~ara imiris, pa da bude ba{ surovo pozori{te“,surovo sam ka`njena. Nepodno{ljivismrad do{ao je i do sedmog reda! Neve-

ruju}i svom ~ulu, okre}em se o~ajni~kipoku{avaju}i da uhvatim sau~esni~kepoglede elitne londonske publike i bes -krajno naivno o~ekuju}i da }emo svi, kaopo komandi, ustati i napustiti mesto za -raze. Kad ono, svi se udubili i uìvajusvim ~ulima. Da li da jedna pripadnica,po njima, genocidne nacije, jedina de -monstrira svoju zastarelost i glupost iodbije da duboko i sa zadovoljstvom udi -{e umetni~ka gov.a? Ali kako da ondanapi{em ovo? Hvala bogu, bar o higijenivodimo ra~una: besomu~no menjam vla -`ne maramice i – izdràvam do kraja!(kao i svi u sali, a bez maramica). [to jevredelo, jer kako bih poverovala da jegovni.a na kraju polivena i slika IsusaAntonela Mesine (kao i da }e Otac samsebe polivati govni.a iz kanistara).Me|utim, Romeo kaè da to pokazujeodnos renesansne i moderne umetnostikoji traje kroz istoriju i da „Publika moèvideti sve te fleke napravljene govni.akao apstraktne slike“, koje se stvarajupred na{im o~ima, pardon nosem) jednogDèksona Poloka. Jedino {to mogu na toda uradim je da se vratim pravu tu ma -~enja: renesansno slikarstvo je najvi{eumetni~ko postignu}e u istoriji ~ove ~an -stva, sveti trenutak kad je ~ovek zaistapostao Bo`ji Sin, a akciono slikarstvo imoderna umenost (u kojoj gov.a nisu ni -kakva inovacija, dragi Romeo), u pore -|enju sa njim, su puni gova.a. Samo, za -{to da ta gov.a i udi{emo kako bismo seoko toga prosvetlili? I kako sam uop{temogla i da pomislim da }e Romeo, inspi-risan pri~om Ministrov veo, da progovorio smradu (najnepodno{ljivijem kod na -{ih) ministara ovog sveta bez nade? Kadoni ni{ta nisu krivi, a mi svi treba dabudemo sre}ni i zahvalni {to moèmo da

udi{emo njihova gov.a., i pripisujemo imodli~ja.

Ali kakve to veze ima sa nama ovde?Na àlost oplja~kane Srbije, prevelikihveza. Jer svi mi smo platili za ta gov.a!Bitef je koproducent te predstave! Koja jeu stvari, pravljena po merilima komerci-jalnog teatra, konzumerske estetike kojasamo traì „uvek novi miris, novi ukus“(Romeo, ne ~itaj ovo, ko boga te molim!),

pa makar i onaj koji moè da zadovoljisvetsku festivalsku publiku ({to je, istineradi, i bitefovska). Ili, mo`da sam po -gre{ila {to nisam uìvala do kraja (bezmaramica) i prosvetlila se da je Kant obi -~na budaletina tvrdiv{i da „Lepo nemamiris“ i da je uop{te neka estetska kate-gorija u teatru. Proverite sami!Prijatno vam bilo!

Ol ivera Mudr in i¯

LUTKARSKO POZORI[TE NA POÊTKU XXI VEKABele{ka sa studijskog putovanja: Politikarazvoja umetnosti lutkarstva u Francuskoj

Predstavnici direkcije Me|unaro-dnog festivala pozori{ta za decu izSubotice, direktor Slobodan Mar -

kovi} i organizacioni sekretar OliveraMudrini}, i Igor Bojovi} i Ljiljana Ko -stadinovi}, direktori pozori{ta lutaka izBeograda i Ni{a, posredstvom AmbasadeFrancuske i Francuskog instituta od 23.do 27. maja bili su na studijskom puto-vanju u Francuskoj ~iji je osnovni cilj bioupoznavanje sa politikom razvoja umet-nosti lutkarstva u toj zemlji. U Francu -skoj je organizator ovog putovanja bioInstitut za kulture sveta (Maison desCultures du Monde: www.mcm.asso.fr),jedinstvena organizacija ~ija je delatnostusmerena ka promociji programa kul -turne razmene izme|u Francuske i dru -gih zemalja sveta. Ovaj Institut osnovanje 1982. godine a njegovu delatnost fi -nansiraju Ministarstvo kulture Fran-cuske i Grad Pariz, uz podr{ku fran-cuskog Ministarstva spoljnih poslova ifondacije Francuska alijansa.

Nakon do~eka i prvog sastanka uMinistarstvu kulture i komunikacijaFrancuske, gde su se u~esnici studijskogputovanja sreli sa Briìt Favarel, za me -nicom direktora za evropske i me|unaro -dne poslove, Vensanom Lorencijinem za -duènim za me|unarodne i multilatera -lne odnose i Elenom Daporto nadle`nomza pozori{no stvarala{tvo u oblasti lut -karstva, i bliè upoznali sa kulturnompolitikom ove zemlje, posebno o lutkar -

stvu, usledio je sastanak u Nacionalnojasocijaciji za pozori{te lutaka i srodneumetnosti (THEMAA: www.themaa-ma -rionnettes.com). Ta asocijacija od sedam -desetih godina pro{log veka, kada jeosnovana, aktivno i uspe{no radi na pro -fesionalizaciji lutkarstva i podizanjusvesti o ovoj umetnosti i njenoj vidljivostiu Francuskoj kroz istraìva~ki rad, izda-va{tvo, organizaciju manifestacija, izlo -`be, saradnju sa univerzitetima i Nacio -nalnom bibliotekom. THEMAA je ro|enaiz nezadovoljstva stanjem i statusomlutkarstva i iz potrebe da se na nacional-nom nivou ujedinjeno i sna`no delujekako bi se situacija promenila. Danasona okuplja vi{e od dvesta ~lanova (po -zori{ta, festivala i pojedinaca), a kao pri -mer pozitivnih promena tokom posled-njih decenija navodi se ~injenica da sedanas na ~elu jednog od nacionalnihdramskih centara (kojih u Francuskojima devetnaest) nalazi – lutkar.

Tokom narednog dana organizovanaje poseta [arlvil Mezijeru, mestu kojebroji oko 50.000 stanovnika i koje senalazi na oko 200 km od Pariza premaBelgiji. Taj grad vaì za svetsku preston-icu lutkarstva budu}i da se u njemu od1961. godine odràva Svetski festivalpozori{ta lutaka (Festival Mondial desThéâtres de Marionnettes: www.festival-marionnette.com), koji tokom jednogizdanja u trajanju od deset dana okupioko dvesta pozori{nih grupa sa svih

strana sveta. U istom mestu je iz Festi-vala 1981. iznikao Me|unarodni institutza lutkarstvo (IIM: www.ma rionne -tte.com), a zatim je 1987. osnovana i Vi{anacionalna {kola lutkarstva (ESNAM:www.marionnette.com) ~iji su polazniciiz ~itavog sveta (oko 1/3 je iz inostran -stva). U [arlvil Mezijeru srpskoj dele-gaciji predstavljena je i mreà AVIAMA– asocijacija gradova prijatelja lutkarst-va koju je inicirala gradska uprava[arlvila.

Usledila je poseta Burg en Bresu,mestu od oko 45.000 stanovnika koje jeudaljeno od Pariza oko 400 km ka [vaj -carskoj, gde su se u~esnici studijskogputovanja upoznali sa radom tamo{njegpozori{ta, procesom stvaranja jedne lut -karske predstave i organizacijom festi-vala pod nazivom Evropska nedelja lut -karstva (www.theatre-bourg.com).

Po povratku u Pariz odràn je sa sta -nak u Pariskom pozori{tu lutaka i direk-ciji lutkarskog festivala BIAM (Bijenalelutkarstva: www.theatredelamarionne -tte.com), pri ~emu su gosti iz Srbije imaliprilike ne samo da saznaju ne{to vi{e opomenutom pozori{tu i festivalu, ve} i daodgledaju jednu od predstava (Poslednjalekcija Noel [atle) na Bijenalu koji je biou toku. Poslednjeg dana putovanja odr -àn je zavr{ni sastanak u Ministarstvukulture i komunikacija Francuske, a za -tim i poseta specifi~nom stvarala~komprostoru u mestu Panten (predgra|u Pa -riza), napu{tenoj staroj ciglani koja jepostala mesto ra|anja originalnih lut -karskih predstava, radionica za izradulutaka i izlo`beni prostor pod nazivomLa Nef – manufaktura utopija (www.la-nef.org).

Gotovo svi pomenuti akteri u fran-cuskom lutkarstvu zajedno u~estvuju uizradi internet portala PAM koji }e pru -

àti iscrpne i sveobuhvatne informacije oovoj vrsti pozori{ne umetnosti (www.art -sdelamarionnette.eu) na francuskom iengleskom jeziku, a ~ije pokretanje seplanira u okviru predstoje}eg Svetskogfestivala pozori{ta lutaka u [arlvil Mezi-jeru 16. septembra 2011. i njegove pe -desete godi{njice.

Tokom pet dana studijskog putova -nja u Francuskoj, predstavnici festivala ipozori{ta lutaka iz Srbije, zahvaljuju}iodli~no osmi{ljenom programu za koji jebila zaduèna gospo|a Stefani Arvije izInstituta za kulture sveta, upoznali su sesa francuskim nacionalnim i me|unaro-dnim organizacijama posve}enim lut -karstvu, posetili su tri razli~ita lutkarskafestivala i tri razli~ita pozori{ta lutaka utri razli~ita mesta Francuske, sreli se sa

predstavnicima gradova i dràve, ~ime jestvoren dobar uvid u politiku razvojaumetnosti lutkarstva u ovoj zemlji. Uo~e -ne su mnoge sli~nosti kada je re~ o prob-lemima sa kojima su lutkari suo~eni uobe zemlje, ali i razlike u pristupima. Pritome, zapaèn je zna~ajan napredak kojije u Francuskoj postignut tokom posled-njih nekoliko decenija, posebno na poljuedukacije. Ovo putovanje bilo je sjajnaprilika ne samo za sticanje novih sazna -nja, ve} i za me|usobno bolje upozna-vanje, u~vr{}ivanje veza i razmenu is -kustava iz ~ega bi mogli da nastanumnogi novi i zajedni~ki projekti. Direkci-ja suboti~kog festivala je tokom poseteuspela da dogovori zajedni~ki projekat safestivalom u [arlvilu u okviru programaKultura 2007–2013, kao i predstavljanjefrancuskog lutkarstva u Subotici, NovomSadu i Beogradu2014. godine.

LUDUSMO@ETE KUPITI...

B e o g r a d :U knjiàrama: „Beopolis“(TC „Euro centar”, Makedonska 30),„Stubovi kulture“ (Trg Republike 5) i„Aleksandar Beli}“ (Studentski trg 5),„Plavi krug” (Majke Jevrosime 2).U „Supermarketu“ (Vi{nji}eva 10).U Muzeju Narodnog pozori{ta (Francuska 3)U pozori{tima (na mestima gde se prodaju programipredstava).

N o v i S a d :

U „Du}anu“ Srpskog narodnog pozori{ta (Pozori{nitrg 1) i u knjiàri „Solaris“ (Sutjeska 2).

32

Letnji dnevnik (I deo)

LUDUS 175–176Lu

Putujem, mislim, ose}am

TEMPERAMENTNI UMETNICI TAMPEREAPiše: Jovan ¬ i r i lov

Pozori{ne novine

YU ISSN 0354-3137COBISS.SR-ID 54398983Izlaze jednom mese~no(osim u julu i avgustu)Tira`: 1500 primeraka

IzdajeUdruènje dramskih umetnika SrbijeBeograd, Studentski trg 13/VITelefoni: 011/2631-522,2631-592 i 2631-464; fax: 2629-873http://www.udus.org.rse-mail: [email protected] 100040788Teku}i ra~un: 255-0012640101000-92(Privredna banka a.d.)Devizni ra~un: 5401-VA-1111502(Privredna banka a.d.)

PredsednikLjiljana \uri}

Glavni i odgovorni urednikTatjana Njeì}

Savet LudusaSvetlana Bojkovi}, Jovan ]irilov, GoranMarkovi}, Dejan Mija~, Gorica Mojovi},Ljubomir Simovi}

RedakcijaBranko Dimitrijevi}, Petar Gruji~i},@eljko Huba~, Aleksandra Jak{i},Aleksandar Milosavljevi}, OliveraMilo{evi}, Miroslav Miki Radonji},Ana Tasi}

Lektura i korekturaAleksandra Jak{i}

Sekretar redakcijeRadmila Sandi}

Tekstove i fotografije slati na:[email protected]

Grafi~ki dizajn i priprema za {tampuTatjana Buhae-mail: [email protected]

Dizajn LUDUSA\or|e Risti}

Redizajn LUDUSAAXIS studio

[tampaPreduze}e za grafi~ko izdava~kudelatnost i usluge d.o.o. BRANMIL,Beograd, Borisa Kidri~a 24

Man~ester, 15. jul 2011.Iako se to u samom gradu mnogo ne

vidi, ~injenica da je Man~ester najpoz-natiji britanski industrijski centar izazi-va ~u|enje da se premijera jedne Vil -sonove predstave odigrava usred takvoggrada. I jo{ je re~ o prvoj predstavi koja sebavi ìvom li~no{}u – na{om MarinomAbramovi}.

Nisam stigao na premijeru, ve} naposlednju predstavu. Nalazim se sa pro -ducentom da ispitam mogu}nost da do|uu Beograd. Prosto sam se ustvrdoglavioda najzad dovedem to na{e slavno ~eljadeMarinu Abramovi} u njen rodni grad.Bi}e te{ko. Imaju anga`mane do krajajuna 2012. godine, a onda se razilaze. Neznam se ko je zauzetiji da li Marina, pe -va~ Entoni ili Vilijem Dafo.

Jo{ mi je krivlje kad sam video tusjajnu predstavu. Vilson je neverovatan.Uspeo je da uhvati na svoj na~in atmos-feru na{ih prvih posleratnih godina, sivi-lo realnog socijalizma, tada{nje siroma -{tvo. Tu je i partizanija. Pa ipak sve jepoeti~no na njegov na~in. Mislim da jeovoj predstavi pomoglo {to sam ga, kad -god bi Bob bio u Beogradu, vodio po po -znatim kafanama i po Skadarliji. On samje dosta vremena provodio u Teslinom

muzeju impresioniran njegovom li~ no -{}u. Imao sam utisak da razmi{lja da i onjemu pravi predstavu.

Man~ester, 16. jul 2011.U foajeu hotela sre}em Marinu. Pri~a

mi kako su radili predstavu. Ona je svakoprepodne donosila neki materijal o svomìvotu. Entoni bi onda pisao re~i za pesmekoje je komponovao i na predstavi ihimpresivno pevao.

Tu se na{ao i Vilijem Dafo. Kako negledam mnogo filmova, izme|u nekihnjegovih 70-ak ostvarenja video sam gasamo kao Hrista. Vilijem je jedan od retk-ih holivudskih glumaca koji ne igra naBrodveju, ve} na of-Brodveju i na of-of- -Brodveju, i to najvi{e u Vuster teatru.Sve mi se ~ini da sam ga video u pred-stavi inspirisanoj êhovom.

Obilazim knjiàre i traìm ne{to ogradu Tampereu u Finskoj, mojoj nared-noj destinaciji. Zadovoljan sam {to }u bitiu manjem gradu u provinciji, uveren daje on prava milina od varo{ice posle sivogMan~estera. Nalazim bedeker o Finskoj ipronalazim stranicu o Tampereu. Prvare~enica glasi: „Tampere je finski Man -~ester, tipi~ni industrijski grad.“ Kakvaironija!

Tampere, 3. avgust 2011.

Bio sam i pre dve godine u Tampereuna festivalu na koji i sada idem. O~e -kujem malo mirnije dane od grozni~avihu Beogradu. Pred svaki duì put, a zamene je duì i ovaj od nepunih pet dana,valja napisati i i-mejlom poslati kolumneza Nin i Blic.

îtam bedekere o Finskoj koje samkupio pre dve godine. Ima kurioziteta kojinisu za rubriku „Verovali ili ne“, aligovore o finskom mentalitetu. Zvu~i goto-vo izmi{ljeno da na ne{to preko petmiliona Finaca ima milion {esto hiljadasauna, {to u ku}i, {to na javnim mestima,~ak i po nekim èlezni~kim stanicama.

Zabavljam se u avionu {to pronala -zim re~i koje kao da su na{e, a imaju naovom ugro-finskom jeziku sasvim drugazna~enja. Evo primera me|u re~ima kojepo~inju na slovo k. Re~ kuja zna~i uli~ica,koska – jer, kolikko – nov~i}, kura – bla -to, kuka – ko, kina – sva|a, koje - ma -{ina, a kita (s opro{tenjem) usta. I poredjezi~koistorijske srodnosti izme|u ma |ar -skog i finskog (etimolozi kaù da ih imaoko dve hiljade), malo je danas sli~nihre~i, na primer finsko veri, a ma|arskover zna~i krv, käsi i kéz – ruka; mennä imenni – i}i. Zajedni~ko je jo{ da sve re~ioba jezika imaju naglasak na prvomslogu, otuda je melodija jezika sli~na, alise Finci i Ma|ari ni{ta ne razumeju kadgovore svojim jezikom. Sli~ni su zbogzajedni~ke sibirske pradomovine. ûdnoje da Finci svoju zemlji zovu Suomi, podrevnoj {vedskog re~i somi masa, plebs.Kaù, a nisam proveravao, da se razume-ju Estonci i Finci, kao recimo mi sa Bu -garima.

Tampere, 4. avgust 2011.Danas sam gledao dve predstave na

43. Tampere pozori{nom festivalu, nakom su doma}e ne{to manje od polovine.Stigao sam tre}eg dana festivala i ostajemdo kraja. Planirao sam boravak tako davidim uglavnom finske predstave i lo -kalni {oukejs. Festival je otvoren Ku}omjelena koju je njihov selektor Auvo Vihrovideo pro{le godine na Bitefu.

U 13 h je krajnje estetizovana {veds-ka predstava Labudovo jezero u kojoj seose}a tradicija i ikonografija neoklasi~ -nog baleta Petipa-Ivanova i âjkovskog,ali sa savremenim iskoracima i doslovnonovim koracima. Na sceni nije jedanza~arani princ, ve} nekolicina sa dugimrokoko perikama, koji se sa labudovima(mu{kog i ènskog roda) kupaju u savre-menim kadama po nalogu koreografaKasje Girc. Ironija, poezija, biseksualnostu savr{enom izvo|enju sa zvezdom ve~eriSlovakom Janom [potakom u ulozi trol-skog ~arodeja Rotbarta.

U 18 h nisam ba{ sre}no izabraopredstavu. Predstava Drugi sleva autoraHejnija Junkoalana (nagrada za najboljunordijsku dramu 2010) govori o savre-menoj finskoj omladini u jednoj {koli, ko -ja {ta drugo radi nego repuje, shvatljivaje kao znak i ~injenica, ali ne i tekst kojise ne prevodi. O~igledno aktuelno pozo -ri{te o problemima finske omladine, vipoga|ate, a ja naga|am, bez sigurne bu -du}nosti, a time i bez ideala, {to vodi tu itamo u nasilje.

U 21 h predstava Ve~era u tratoriji,koje nema na zvani~nom repertoaru, anisam morao ni da je vidim. Odem natakve predstave iz savesti, a nikad se nezna moè li da bude i dobra.

Tampere, 5. avgust 2011.Ujutro krajnje zanimljiva tema: Za -

{to ima uspeha savremena finska drama.Podrazumeva se kod ku}e, a bogami i usvetu. Takvo pitanje moèmo i mi da po -stavimo. Mo`da }u saznati odgovor. Me|uautorima isti~e se tipi~na finska nao~itaspisateljica Lea Klemola, koja prvagovori, temperamentno, uprkos njenomjutarnjem brio{u. @estoki temperamentsli~an Biljani Srbljanovi}. Kako je na -

mrvila svoj sto, ja prilazim i bri{em ga.Ona mi samo tiho kaè: „Vi o~iglednoniste Finac kad ste takav ~istunac.“Nisam ni{ta odgovorio, mada sam mogao:„Ja sam jo{ ne{to sumnjivije od Finca.“

Dugi razgovor se ipak sveo na sa -znanje da Finci, kao i mi, imamo dobruvisoku {kolu dramaturgije. Ali i jo{ ne{to.Ta dobra {kola pre svega vaspitava piscerealisti~ke dramaturgije, kakvu ovdepratimo. Prete`no dame.

Finska predstava Raj rano po podnenosi taj ironi~an naslov, a pri~a o èstokojomladini u krizi. Bitke, smrti, surovosti.Dòzef, tamnoputi izbeglica u Finskoj, usvojoj Africi bio je na ivici da postaneterorist samoubica. Reditelj Sini [esonenpokazuje ukus, jer ne eksploati{e rep, ve}ga samo nagove{tava kao stil generacije.

Uve~e Noli me tangere iz Rena uFrancuskoj je najslabije {to sam video uTampereu. Hristova sudbinu paralelno sasudbinom imperatora Tiberija, SvetogJovana Krstitelja i Salome, u pateti~noj iki~-varijanti, koja pretenduje da budefarsa.

Tampere, 6. avgust 2011.Prijatan susret u kantini festivala sa

selektorima Ana-Elinom i Auvom. Onabalerina, a on glumac, a jo{ i intelektual-ci, skromni kao ve}ina pripadnika nacijaispod 10 miliona. Sve u svemu dobitni~kakombinacija. Naravno da ih zovem obojena Bitef. Oni su smenili tako|e sjajnogJuka-Pekua, stalnog gosta Bitefa. Izu~tivosti ne pitam ni njega ni njih zarazlog.

Jo{ jedan uzaludan susret sa finskompredstavom bez prevoda, i to jo{ mono -drame. Glumica u naslovnoj ulozi Bakegaravih o~iju i apsolutni stvaralac pred-stave (na osnovu korespondencije iz rataizme|u Sovjeta i male Finske 1939/40,koji oni eufemisti~ki zovu Zimski rat)Tanja Lorencon o~igledno je s razlogomomiljena glumica, ali ~ak ni projekcijenisu bile zabavne da prekrate muke nasstranaca. Mi gostoprimljivo na svakomna{em {oukesju, na Bitefu i na Sterijompozorju doma}e tekstova titlujemo na en -gleskom.

Do sada najbolja predstava u Tam -pereu je Jepe iz planina po danskom kla -siku Ludvigu Holbergu (18. vek), kojinaàlost kod nas nije nikada ni prevedenni igran. Mladi temperamentni komi~ar unaslovnoj ulozi otkriva mi ~injenicu da sukomi~ari svake zemlje originalni zarazliku od dramskih glumaca i tragetkin-ja. Dramski glumci se mogu podvesti podprepoznatljive fahove. A Fernandel, ^ka -lja, Kantifas Musketar, Toto nepo nov ljivisu.

Tampere, 7. avgust 2011.Ujutro od 9 do 13 h finski {oukejs.

Svaka predstava ima na raspolaganju petdo deset minuta. Idealno za moje strpljen-je, ali izazov pam}enju. Kada se zavr{ilasmotra {est komada, najbolje sam za -pamtio prvi na temu saune. Dve glumice,kao tobo` gole, a u kostimu koji komi~nosugerira nagotu, ironizuju finsku opsesi-ju parnim kupatilom uz tipi~ne gestiku-lacije i pirkanja najintimnijih delova tela.Dosta duhovito. Pamtim i animaciju jedneizuzetno lepe Finkinje ru`nog starca. Avideli smo ne previ{e informativan odlo-mak o Ujka Vanji u reìji Ukrajinca An -drija @oldaka. Ne mogu na osnovu tog„brisa“ da ustanovim da li se malo ume -rio.

Pred kraj najbolja predstava festivalaVru}a krv finskog autora Surkua Pert-lolee. U grandioznoj scenografiji kojapodse}a na dekor poslednje Biljaninepredstave u JDP-u u reìji Unkovskog, savijaduktom. Ovog puta ogromni hajvej jena pozornici sa razlogom, jer pod njimìvi buljuk temperamentnih Roma lutali-ca, izbeglih sve do Finske, sa svim ka -rakteristikama svoga vedrog pogleda nasveta uprkos okolnostima. Komad prika -zuje sudbinu mladog nezaposlenog Fincakoji izlaz iz svoje svekolike krize vidi uodlasku me|u Rome koji imaju filozofiju

ìvota kojom prevladavaju i najteèìvotne trenutke. U njemu prepoznajemsvoje prebivanje sa Romima i njihovimdarovima.

Negde oko ~etiri gledam finale epskepredstave danas ve} ameri~kog klasi~nogkomada na gej-problematiku An|eli uAmerici Tonija Ku{nera. Predstava trajeod podneva do pola devet uve~e. Te{ko }eneko napraviti bolju predstavu od PoljakaVarlikovskog u krakovskom Starom tea -tru, koji je, osim dara, imao dovoljno mu -drosti da od jedne specifi~ne teme napravina antropologiji zasnovanoj predstavu natemu ~oveka pred skorom smrti. Finskapredstava samo korektno pri~a pri~u u jo{korektnijoj scenografiji od svetloroze fas -cikli.

U celini gledano, na osnovu ovogo-di{njeg Festivala u Tampereu, finsko po -zori{te je pozori{te dobrog teksta, darovi-tih glumaca i korektnih reditelja. Dakle,ne{to kao na{ teatar. Samo im je dizajnbolji, koliko je i finski name{taj boljedizajniran od na{eg. A to nije malo.

Sutra rano, preko Rige,vra}am se u Beograd.Labudovo jezero Nordans teatra iz Finske

Iz Vilsonove predstave @ivot i smrt Marine Abramovi}

intervju - udus.org.rs 176.qxd.pdfpozori{no stvarala{tvo, baz jasno defini-sanog stava koji }e...

Documents